Diodor sa Sicilije

Istorijska biblioteka
XVIII 323/2 318/7
323/2 - Arhont Kefisodor i konzuli Lucije Furije i Decije Junije.
Te godine je Aleksandar umro bez naslednika, jer je Roksana jo uvek nosila
njegovo dete, i nastala je ogromna borba oko prestola. Peadija je elela da
Aleksandrov naslednik bude Filipov sin Aridej koji je najverovatnije bolovao od
epilepsije. Aleksandrovi prijatelji su sazvali sastanak i odluili da se ne bore
orujem protiv peadije, ve su uputili poslanike na ijem elu je bio Meleagar da
bi ih ubedio da potuju odluke prijatelja i telohranitelja. Meleagar medjutim ih je
pohvalio zbog svojih odluka i izabrali su ga za vodju. Makedonci su krenuli
naoruani protiv svojih neprijatelja.
Za kralja su izabrali Arideja, i nazvali ga Filip, a za epimeleta je izabran Perdika,
kome je Aleksandar na samrti dao svoj prsten.
Satrapije: Ptolomej je dobio Egipat, Laomedont Siriju, Filota Kilikiju, Piton Mediju,
Eumen Paflagoniju, Kapadokiju i ostale oblasti gde Aleksandar nije upao zbog
hitnijih poslova. Antigon je dobio Pamfiliju, Likiju i Veliku Frigiju, Asandar Kariju,
Menandar Lidiju, Leonat Frigiju na Helespontu.
A u Evropi Lisimah je dobio Trakiju i okolne narode na obalama Ponta, a Antipater
je dobio Makedoniju i okolne oblasti. Taksila i Por ostaju u svojim kraljevinama po
odluci Aleksandra, Piton je dobio satrapiju na granicama Taksile, a Oksijart (otac
Roksane) je dobio Paropanisadu. Arahozije i Gedrozije su dobili Sibirtiju, Arije i
Drangijan Satsanoru, Filip Baktrijanu i Sogdijanu, Fratafern Partiju i Hirkaniju,
Peukest Persiju, Tlepolem Karmaniju, Atropat Mediju, Arhon Vaviloniju, Arkesilaj
Mesopotamiju.
Seleuk je dobio komandu nad konjanicima pratiocima. Za prevoz i izradu koije
preminulog do Amonovog proroita izabran je Aridej.
Krater, je bio poslat u Makedoniju, od strane Aleksandra, sa pismenim
naredbama koje je trebao da izvri. Kad je Aleksandar umro, prijatelji su odluili
da se ti planovi ipak ne izvre jer kotaju puno (npr. dovrenje Hefestionove
grobnice, izrada hiljadu ratnih brodova veih od trijera za pohod protiv Kartagine,
gradjenje 6 bogato opremljenih gradova itd). Tu odluku su prepustili skuptini
Makedonaca, koji su izglasali da se ti planovi ponite.
Perdika je takodje pobio 30 vojnika koji su bili neprijateljski nastrojeni prema
njemu. A takodje je ubio i Meleagra zbog izdaje.
Ljudi koji su iveli u gornjim satrapijama, eznuli su za grkim obrazovanjem, ali
su naalost bili stavljeni u najudaljenije delove drave. Zbog toga su oni digli
ustanak, sakupivi najbolje ljude i vojsku od 20 000 peaka i 3000 konjanika pod

komandom Filona Enijanca. Perdika je izabrao kockom 3000 peaka i 800

konjanika pod komandom Pitona i pismom za satrape da mu daju 10 000 peaka
i 8000 konjanika. Perdika mu je naredio da pobije sve ustanike i plen podeli
vojnicima.
Piton je podmitio vodju ustanika, i u sred bitke Lipodor i 3000 vojnika su pobegli.
Tako je Piton odneo pobedu. Medjutim, njegovi vojnici nisu zaboravili Perdikine
naredbe i pobili su ih sve i opljakali imovinu, i tako se Piton vratio kod Perdike.
U Evropi Rodjani su izbacili Makedonce, i oslobodili grad, a Atinjani su krenuli rat
protiv Antipatra, rat poznat kao Lamijski rat. Naime, Aleksandar elei da
pridobije jo vie helesnkih vojnika, dneo je odluku da se svi izgnanici, osim onih
na koje je baena kletva, vrate u svoja rodna mesta. Tu vest je izrekao na
Olimpijskim igrama, i svi su se veselili zbog toga. Osim Atinjana i Etolaca. Atinjani
su, dok je Aleksandar bio iv, bili dosta uplaeni da krenu bilo kako protiv njega.
Zato kad je Aleksandar umro, i kad je Antipatar dobio Atinu, oni su sa velikom
sumom novca koju im je ostavio Harpal, naredili Leostenu da tajno priprema
8000 najamnika iz Azije koji su tu boravili. Antipatar smatrajui da je Leosten
nedostojan protivnik, nije se pun pripremao. Ali to je sve bilo u tajnosti, dok nisu
zasigurno saznali od oevidaca da je Aeksandar mrtav. Tad su Atinjani i dali
novac i prestali sa tajnou. Leosten je pozvao u pomo Etolce koji su mu dali
7000 konjanika, a isto tako je uputio apel Fokidjanima i Lokranima, i okolnim
narodima da se udrue i svrgnu makedonsku despotiju.
Bogatai su bili protiv rata, a demagozi su uzbunjivali mase i pozivali ih na rat.
Govornici su se odmah bacili na posao da obilaze sve helenske gradove i
ubedjuju ih da bi svi trebali da se pobrinu za optehelensku sobodu. U Helenski
savez su stupili: Etolci, Tesalci (osim gradjana Peline), Etani (osim Heraklejana),
Ftiotidski Ahajci (osim Tebanaca), Malijci (osim Lamijaca), svi Dorani, Lokrani i
Fokidjani, Enijanci, Alizejci i Dolopi, Atamanci, Leukadjani, Moloani pod vlau
Aribeja koji je prividno sklopio savez ali posle preao na stranu Makedonaca. Neki
Iliri i Traani zbog mrnje prema Makedoncima, Karistijci sa Eubeje, Argivci,
Elidjani, Sikionjani, Mesenjani.
Atinjani su kao pomo Leostenu dali 5000 peaka i 500 konjanika, i 2000
najamnika. Dok je prolazio kroz Beotiju, Leosten je neprijateljski doekan od
strane Beoana. Naime, Beoani su bili na strani Makedonaca, jer kad je
Aleksandar pokorio Tebu, njihovu zemlju je podelio okolnim Beoanima koji su
kupili znatan prihod sa te imovine. Ako Atinjani pobede u ratu, oni e vratiti
zemlju Beoanima. Leosten je pobedio u boju sa Beoanima, i krenuo dalje do
Termopila i zauzeo prolaze u oekivanju makedonskih trupa.
Kad je Antipatar saznao sa Aleksandrovu smrt, brzo je poslao apel za pomo
ostalim satrapima. U Makedoniji je postavio za strapa Siru, i sam je krenuo
protiv Helena sa 13 000 peaka i 600 konjanika kroz Tesaliju, koja vie nije bila na
njihovoj strani. Krenula je bitka sa Helenima, i poto je Antipatar gubio boj,
odluio je da pobegne sa svojom vojskom u grad Lamija i tamo popravi svoje
zalihe, katapulte itd.

Leosten je priao Lamiji i utvrdio logor dubokim rovovima, i krenuo u nasilniki

napad na tvrdjavu. Poto su se u tvrdjavi nalazili dosta vojnika, Leosten je video
da ne moe da ih pobedi tim pute, ve je krenuo da zatvori sve puteve za dotok
hrane mislei da e da ih izgladni. Etolci su zbog nekih domaih poslova pitali jel
mogu da idu kui, i dat im je otpust. Antipatar je medjutim, napao vojnike koji su
kopali rovove, gde se umeao i Leosten, i nespremne ih pobedio. Leosten je
pogodjen u glavu sa kamenom i posle treeg dana u logoru umro. Hiperid, poznat
po svojoj mrnji prema Makedoncima, je izabran da odri nadgrobnu besedu, jer
je Demosten bio u izgnanstvu tad. Za stratega je postavljen Antifil.
Ptolomej je bez borbe osvojio Egipat i prema Egipanima se ponaao veoma
oveno. Zbog toga je stekao dosta prijatelja oko sebe.
Lisimah je uao u Trakiju i tamo zatekao kralja Seuta sa viestruko veom
vojskom od njega. To ga nije uplailo i krenuo je u bitku protiv njega. Postigao je
sumnjivu pobedu i vratio se u logor. Leonat, poto je obeao Antipatru pomo,
otiao sa ogromnom vojskom od 20 000 peaka i 1500 konjanika kroz Tesaliju ka
neprijateljima.
Heleni su odustali od Lamije i nesposobne za borbu poslali u grad Meliteju, a
sami su krenuli da se susretnu sa Leonatom pre neg to se on susretne sa
Antipatrom. Heleni su imali vojsku od 22 000 peaka, i 3500 konjanika. Od tog
broja 2000 su bili Tesalci konjanici. Dolo je do bitke veoma estoke, gde su
dominirali konjanici pod komandom Menona i gde je umro i sam Leonat. Posle
toga, prestravljeni od konjice na ravnici, prebacili na nepristupanije krajeve, gde
su ih pratili Tesalci i opet pobedili.
Sutradan je Antipatar doao i svoje trupe spojio sa pobedjenima. Odluio je da
nita ne preduzima to se tie napada, i da krene sa povlaenjem kroz
nepristupanije delove. Antifil je ostao u Tesaliji i eka sledei napad. Makedonci
su medjutim, krenuli na more sa 240 brodova pod komandom Klita, a Heleni su
imali 170 ladja. Klit ih je pobedio u 2 boja i samim tim potopio veliki broj
helenskih ladja kod Ehinadskih ostrva.
U to vreme, Perdika je sa kraljem Filipom zaratio protiv Ariarata, kralja
Kapadokije. On je imao dosta vremena da sakupi dobru vojsku od 30 000 peaka
i 15 000 konjanika, jer Aleksandar nije uspeo da se pozabavi sa njim, i on je tako
mirno vladao. Medjutim, Perdika ga je pobedio i ubio njega samog razapevi ga
na smrt, dao Kapadokiju Eumenu.
Krater je doao Antipatru u pomo i ukupno su imali 40 000 teko naoruanih
peaka, 3000 strelaca i prakaa i 5000 konjanika. Dok su Heleni bili malobrojniiji
od njih, 25 000 peaka i 3500 konjanika.
Makedonci su svaki dan izazivali Helene na boj, ali Heleni su odugovlaili koliko
god su mogli. Medjutim, u jednom trenutku su morali da prihvate poziv na boj. U
bici, konjica helenska je bila u prednosti, ali je zbog toga Antipatar pustio peake
na helensku peadiju i napravio veliki pokolj. Peaci su krenuli da se povlae u
tee pristupane delove, a kad je i konjica to videla i oni su krenuli za njima.

Kada je pobeda bila blia Makedoncima, neprijateljske strane su se razile. Palo

je oko 500 Helena, a Makedonaca oko 130.
Sutradan su se sastali Menon i Antifil i odluili su da poalju poslanike kod
Makedonaca sa odlukom da se rat okona. Antipatar je odgovorio da e sa svima
posebno da sklopi mir, a ne sa Helenskim savezom. Heleni to nisu prihvatili, i
Antipatar je krenuo da osvaja Tesaliju na silu. Ostali gradovi su se uplaili i poeli
su da alju mirovne delegacije. Tako je Antipatar uspeo da raskine Helenski
savez.
Antipatar nakon toga je krenuo na Atinu, i poto Atinjani su ostali bez saveznika,
poslali su Demada (vraenog iz izgnanstva) da pregovara sa Antipatrom o miru.
Ovaj im je rekao da mir moe da se sklopi sam ako mu se preda bezuslovna
vlast. Mimo svoje volje, Atinjani to uradie i Antipatar je doneo sledee zakone:
svi koji imaju manji cenz od 2000 drahmi su lieni gradjanskih prava a takvih je
bilo oko 12 000 i bili su iseljeni u Trakiju; ovi ostali su uestvovali u upravi
gradom i upravljali su po Solonovim zakonima, i svima je bilo dozvoljeno da
zadre svoju imovinu.
Antipatar se vratio u Makedoniju i Krateru dao svoju erku za enu, i sa ostalim
grkim gradovima je postupio blago. Samljanima je vratio grad i teritoriju i vratili
su se iz izgnanstva posle 43 godine.
Kirenski rat: kad je Harpal pobegao iz Azije i pobegao na Krit, jedan od njegovih
prijatelja Tibron ga je ubio i uzeo svo njegovo bogatstvo. Uzevi i brodove,
napunio ih je vojnicima i krenuo ka Kireni. Sa sobom je vodio i Kirenjane koji su
mu sluili kao vodii. Doplovio je u luku i pobio i zarobio dosta Kirenjana. Ovladao
je lukom, pa je krenuo na grad gde je prisilio Kirenjane da sklope ugovor po kom
treba da mu daju 500 talanata i polovinu koija za bitku. Takodje je pozvao i
saveznike u pomo, i opljakao je imovinu trgovaca u luci.
Medju Tibronovim vojnicima je bio jedan Krianin Mnasikle sa kojim se posvadjao
i Mnasikle je preao na stranu Kirenjana, gde ih je ubedio da ponite ugovor koji
su sklopili sa Tibronom. Tibron je zarobio 80 Kirenjana i opseo grad, ali
bezuspeno. Saveznici su mu bili gradjani Barke i Hesperide od kojih je polovina
otila da pljaka okolne oblasti. Kad im je bila potrebna pomo, Tibron je poslao
jo vojnika. Kirenjani su to iskoristili i napali su naputenu luku, vratili su robu
trgovcima i postavili strogu strau.
Tibron je klonuo duhom, ali je osvojio grad Tauhiru, i to mu je povratilo nade.
Medjutim, njegovi vojnici su imali obiaj da idu na okolna polja i tako sakupljaju
hranu, ali su ih jednom saekali Libijci i dosta su ih pobili. Oni koji su uspeli da
pobegnu ka ladjama da bi ili u saveznike gradove, uhvatila ih je velika oluja i
veina brodova je potonula, a ostali su bili odbaeni na Kipar i Egipat.
Tibron, medjutim, nije se odvraao od misli za ratom. Poslao je svoje najblie
prijatelje da unajme 2500 najamnika koji su boravili na rtu Tenaru ekajui
poslodavce. U medjuvremenu, Kirenjani su opet napali Tibrona i pobedili ga. Kad
su stigli najamnici, Tibron je polagao sve nade u njih, i dolo je do bitke u kojoj je

Tibron pobedio. Kirenjani su izabrali nve generale, izmedju kojih je bio i Krianin.
Tibron je opseo kirensku luku i svakodnevno je napadao grad. U gradu medjutim,
zbog nestaice hrane, dolo je do sukoba izmedju gradjana. Demokratska stranka
je isterala sve bogatae, i neki od njih su otili Tibronu, a neki Ptolomeju. Ubedili
su Ptolomeja da krene sa njima da se vrate kui pod komandom Ofela, i ovi koji
su bili kod Tibrona, su odluili da im se pridrue, pa su tokom noi pokuali da se
iskradu iz logora, ali su ih Tibronovi vojnici nali i ubili su ih. Demokrate uplaeni
od njihovog povratka, sklopili su primirje sa Tibronom i odluili su da se bore
zajedno protiv Ofela. Ofela je pobedio u boju i zarobio Tibrona, i predao je
gradove Ptolomeju.
Perdika i kralj Filip su porazili Ariarata, tu satrapiju predali Eumenu i povukli se iz
Kapadokije. Kad su doli u Pisidiju, odluili su da razrue 2 grada, Larandu i
Isauru, jer su gradjani, jo dok je Aleksandar bio iv, ubili Balakra koji je bio
odredjen za strapa i stratega. Larandu su razruili na juri, pobili sve mlade
ljude, a ostale dali u ropstvo. A Isaura, velik i dobro utvrdjen grad su 2 dana
opsedali. Gradjani tog grada su bili dobro opremljeni za opsadu, ali su ve bili na
izmaku snaga, pa su treeg dana odluili da svi zajedno umru u vatri, ne
ostavljajui neprijateljima to zadovoljstvo ubijanja i prodavanja u ropstvo. Kad je
ve sve izgorelo, Perdika je naredio vojnicima da opljakaju grad i tako su nali
gomilu zlata i srebra.

Perdiki su posle ovoga, dole dve ene da se udaju za njega. Jedna je bila Nikeja,
kerka Antipatra, a druga Kleopatra, sestra Aleksandra. Prvu je isprosio dok mu
poloaj jo uvek nije bio siguran, a hteo je da saradjuje sa Antipatrom, a drugu je
isprosio jer je sad ve ciljao na kraljevski poloaj. Ipak se oenio Nikejom, kako
mu Antipatar ne bi smetao. Ali kad je ANtigon, ANtipatrov prijatelj, shvatio
njegove namere, Perdika je odluio da ga ukloni klevetama i lanim optubama.
Antigon je u javnosti priao kako bi se branio od optubi, a kriom je u toku noi
pobegao u Evropu da se nadje sa Antipatrom.
Antipatar i Krater su u medjuvremenu krenuli na Etolce, jer su oni jedini ostali iz
Lamijskog rata. Etolci su se sklonili u nepristupanije krajeve, i tamo ekali
neprijatelje, i lako osvojive tvrdjave su napustili. Kad su Antipatar i Krater doli,
odluili su da se ulogore tano ispod Etolaca, da oni ne bi mogli da sidju i
pobegnu. Jedini nain im je bio ili da umru od zime ili od gladi. U tom trenutku,
Antigon dolazi sa vestima o Perdiki kako eli da se oeni Kleopatrom. Ovi su bili
zaprepaeni takvim vestima, i odmah su sazvali sastanak gde se jednoglasno
odluilo da se sa Etolcima trenutno sklopi mir, da se uputi poslanstvo Ptolomeju
za saradnju, jer je Ptolomej bio veliki Perdikin neprijatelj, i takodje da je Antipatar
dobio komandu u Evropi, a Krater u Aziji.
Perdika je sakupio prijatelje i on je sazvao sastanak, gde se odluilo da se prvo
krene na Ptolomeja a posle na Makedonce. Eumena je poslao na Helespont da
uva prolaz, dok je on sam krenuo sa vojskom iz Pisidije u Egipat.

322/1 arhont Folokle, konzuli Gaj Sulpicije i Gaj Elije

Arideju je trebalo 2 godine da zavri koiju I koveg za prevoz preminulog kralja
Aleksandra iz Vavilona u Egipat. Koija ikoveg su bili toliko velianstveni da na
tom putu, ljudi iz oblasti kroz koje je prolazila koija su ili da je gledaju i prate.
Ptolomej je otiao ak do Sirije da saeka koiju, i odluio je pre nego to da
odvede Amonu da ga odvede u najvelianstveniji grad koji je Aleksandar
sagradio Aleksandriju.
Perdika je poslao Eumena na Helespont da bi zadrao Kratera i Antipatra, sa njim
je poslao i svog brata Alketa i Neoptolema. U spremanju za bitke, Neoptolem
pone zavideti Eumenu i prebaci se kod Antipatra tajno. Kad je Eumen to saznao,
dolo je do bitke, i pobio mu je veliki deo vojske. Neoptolem se spasao kad je
otiao kod Antipatra sa 300 vojnika. Dolo je do sastanka i odlueno da Antipatar
krene u Egipat da pomogne Ptolomeju, a Krater da ostane tu i kad pobedi
Eumena da ode i on u Egipat i da se vojske spoje.
Krater je imao 20 000 peaka i 2000 konjanika i uglavnom su preovladjivali
Makedonci, a Eumen isto toliko peaka ali 5000 konjanika razliitih nacionalnosti.
Krater imajui komandu na desnom krilu, krenuo je prvi na konju, i hrabro se
borio, ali kad je pa sa konja, bio je izgaen do smrti. A Neoptolem na levom krilu,
je izaao u dvoboj sa Eumenom. Krenuli su obojica sa konjima, i kad su se
pribliili uhvatili su se rukama i pali na zemlju. Eumen je bio bri i udario
Neoptolema u potkolenicu, i ovaj kleei ga je udarao, ali Eumen je ipak dao
poslednji udarac u vrat.
Desna strana i sad leva strana su dotuene, i krenuli su da bee. Medjutim,
Eumen je posle pobede, poslao poruku falangi da se udrue sa njim, i da e im
dati da se povuku kad god ele. Vojska je prihvatila to, i otili su da se napoje po
oblinjim selima. I tako su tokom noi pobegli kod Antipatra. Eumen je eleo
odmah da ih goni, ali nije mogao zbog svojih rana.
Antipatar je saekao vojnike, a Perdika se ulogorio nedaleko od grada Peluzija. Tu
je pokuao da oisti neki stari kanal, ali se reka izlila. To je bila kap koja je prelila
au i tada su ga mnogi prijatelji ostavili i otili na stranu Ptolomeja. Takodje,
Perdikina surova strana nije mnogo pomogla u odnosu na Ptolomejevu blagu
narav. Ipak, Perdika je nekako uspeo da ubedi svoje oficire na sastanku
obeanjima. Krenuli su i ulogorili su se u blizini takozvane Kamilje tvrdjave.
Kada je prelazio reku, pojavio se Ptolomej i preduhitrio ga i uao u tvrdjavu pre
njega. Ptolomej, elei da svoje vojnike podstakne na borbu, prvi je krenuo u
borbu i popevi se na vrh spoljanjeg zida, oslepeop je prvg slona i tako su
krenuli i ostali vojnici da se bore. Sa obe strane je bilo dosta gubitaka, i nakon
itavog dana borbe, Perdika je odustao.
Tajnim marom je stigao do Memfisa, delu Nila koji pravi ostrvo. Mislio je da na
ostrvu sigurno za svoje vojnike, i krenuo je da ih prebacuje. Medjutim, posle
prvog prebacivanja, nivo peska je dosta opao i druga tura vojnika se dosta
podavila. Posle, je odluio da ova prva tura opet predje nazad, i tad su se dosta
vojnika podavili. Ptolomej je sahranio vojnike koje je uspeo da nadje, i posle ovog

incidenta Perdika je bio omraen u svom taboru. Skoro svi su doli u tabor i ubili
ga.
Sutradan, sastala se skuptina gde je doao i Ptolomej. Svi su prihvatili njegov
predlog da Aridej i Piton dobiju vrhovnu komandu. U medjuvremenu, stie vest da
je Eumen u Kapadokiji pobedio Kratera i Neoptolema, i ovi su ga osudili na smrt, i
njega, i njegove prijatelje, i admirala kraljevske flote Atala i njegove ene. Kad je
Atal uo za pogibiju svje ene pobegao je u Tir, gde je dobio novac koji je Perdika
ostavio na uvanje, i tamo je prihvatao Perdikine prijatelje koji su se spasli iz
reke.
Kad je Antipatar preao u Aziju, Etolci su krenuli u rat pod komandom Etolca
Aleksandra pokuavajui da povrate svoju zemlju. Uli su u Tesaliju i ubedili ih da
im pomognu i sa spojenim vojskama sa brojali negde oko 25 000 peaka i 1500
konjanika. Medjutim, njihovi neprijatelji Akarnanci su krenuli na njih u njihovom
odsustvu, i ovi su brzo ostavili Tesaliju i krenuli kui i oslobodili domove.
Medjutim, Poliperhont komandant ostavljen u Makedoniji je pobedio Tesalce i
opet prisvojio Tesaliju.
Staratelji kraljeva, Piton i Aridej, su zajedno sa kraljevima i vojskom doli u
Triparadis gde je kraljica Euridika pravila pometnju medju Makedoncima. Piton je
sazvao skuptinu i tad su odluili da Antipatar bude staratelj, a Euridiku je
pretnjama umirio.
Satrapije su opet podeljene: Ptolomej Egipat, Laomedont Sirija, Filoksen
Kilikija, Amfimah Mesopotamija i Arbelitida, Seleuk Vavilonija, Suzijan
Antigena, Peukest Persija, Tlepolem Karmanija, Piton Medija, Filip Partija,
Stasandar Arija i Drangijana, Stasanor Baktrijana i Sogdijana, Oksijart
Paropanisad, Nikanor Kapadokija, Antigon Velika Frigija i Likija, Asandar
Karija, Klit Lidija, Aridej Frigija na Helespontu.
Antigon izabran za stratega Azije, i pripremio se za rat sa Eumenom. Eumen je
imao izdajicu koji je sakupio svoju vojsku i bio spreman da se bori sa njim po
imenu Perdika, ali je poslao jednu delegaciju da ga ubije i porobi tokom noi, to
im je i uspelo. Antigon je takodje pismima ubedio Apolonida da izda tokom borbe
i izadje, na ta je ovaj pristao. Eumen je bio u ravnici, dok je Antigon bio na
planinskim delovima. Bitka je bila estoka, ali kad je Apolonida izaao bez
objanjenja iz bitke, Antigon je pobedio.
Nakon poraza, Eumen je reio da bei u Armeniju i da sklopi tamo savez. Ali, bio
je preduhitren, i ato je brzo opseo malu, ali veoma utvrdjenu tvrdjavicu po imenu
Nora. Sa najbliim prijateljima brojao je oko 600 vojnika. Medjutim, Antigon,
preuzevi Eumenove satrapije i vojsku, krenuo je da gaji vee ambicije, i zbog
toga je samo lano bio u prijateljstvu sa Antipatrom. Reio je naime, da kad skupi
dovoljno veliku mo da utvrdi svoju poziciju i vie ne slua kraljeve. Zato je
odluio da krene u pregovore sa Eumenom, ali Eumen je traio da mu se vrate
satrapije, iako nije bi ba u poziciji to da trai.

Delegaciju za pregovore koju je poslao Antipatar je predvodio Hijeronim. A

Eumen je uvideo da im je samo od koristi. I zbog toga se malo primirio, i u
tvrdjavici je krenuo da vlada oseaj zajednitva jer su jeli istu hranu.
Ptolomej je razmiljao kako je Sirija pogodna za napade na Egipat, i tamo je
poslao vojsku na elu sa Nikanorom koji je brzo pokorio itavu zemlju i zarobio
Laomedonta.

319/8 arhont Apolodor, konzuli Kvint Popilije i Kvint Publije

Antigon odluuje da zarati protiv Alkete i Atla, preostalih prijatelja Perdike.
Krenuo je na Pisidiju gde je bio Alketa. Brzo je marirao i stigao neprimetno do
Kretopolisa gde je uzeo dobre poloaje za bitku. Kad su saznali Alketa i Atal za
dolazak neprijatelja, brzo su postavili vojsku. Bitka je bila estoka, Alketini
konjanici su bili saterani u sredinu i Alketa se jedva izvukao do svoje falange.
Zbog slonova i mnogobrojnije vojske, Antigon je pobedio Alketu dok je on odluio
da pobegne u savezniki pisidski grad Termes, a ostalu vojsku pripojio je sa
svojom. Pisidski saveznici su mu obeavali da ga nee napustiti zbog svih
dobroinstava koje je Alketa uinio za njih. Kad se Antigon pribliio Termesu i
traio da se Alketa preda, mladji su se suprotstavili starijima i odluili da rizikuju
svoje ivote zbg Alkete. Zato su se stariji tajno dogovorili sa Antigonom da e mu
ga predati ivog ili mrtvog. Naime, dogovor je bio taj da Antigon svakodnevno
napada pomalo, da bi mladii izali van grada i borili se. Tako je Antigon i uradio,
i starci kad su se nali sami, otili su da uhvate Alketu, ali se on ve sam ubio i
telo je bilo predato Antigonu. Antigon se iivljavao nad telom Alkete i ostavio ga
bez groba, a mladii koji su odluili da pljakaju sve oblasti koje su pripadale
Antigonu su nali telo i priredili mu velianstvenu sahranu.
Antigon je posle toga krenuo ka Frigiji, i kad je stigao u Kretopolis, doao je
glasnik Aristodem koji je javio vest da je Antipatar umro i da je vrhovnu komandu
preuzeo Poliperhont. To je dosta obradovalo Antigona u svom planu da preuzme
celu Aziju.
Antipatar je predao vrhovnu komandu Poliperhontu, a sina Kasandra je stavio za
hilijarha drugog po vlasti u dravi. Kasandar nije bio srean sa tom odlukom, i
zato je krenuo da kuje planove sa svojim prijateljima i da alje tajna pisma
ostalim generalima i gradovima za obnavljanje prijateljstva i saveza. A
Poliperhont je poslao po Olimpijadu koja je bila pobegla u Epir zbog svadje sa
Antipatrom, i pozvao je da se brine o Aleksandrovom deaku.
Antigon se dosta oholio sa svojim uspesima i imao je vojsku od 60 000 peaka,
10 000 konjanika i 30 slonova. Pozvao je Eumena da mu postane pravi prijatelj i
napravio je plan da predje celu Aziju i da smeni tadanje satrape, i da postavi
svoje. Svojim prijateljima je to priao i svi su se zagrejali sa njegove planove.
Aridej, satrap Frigije na Helespontu, kad je saznao za Antigonove planove,
zabrinuo se za svoju satrapiju i odluio je da postavi posade na najvanijim
mestima u njegovoj satrapiji. Prvo je otiao u Kizik, najvei i ima najpovoljniji

poloaj. Grad je neoekivano napadnut i dosta njih su ostali van zidina. Da ne bi

bili poraeni, rekli su Arideju da e sve uraditi za njega, ali da nee primiti
posadu, dok je isti rekao da posada mora biti uinjena, a oni su na to odgovorili
da moraju da pitaju narod za to. Tako su dobili 2 dana predaha, kada su uspeli da
se spreme jo bolje za posadu. Tako su Kiziani pobili veliki deo neprijatelja i
nadmudrili Arideja.
Kada je Antigon uo vesti o Kiziku, poslao je delegaciju Arideju koji su mu rekli da
napusti satrapiju i izabere jedan grad gde e da miruje do kraja ivota. Aridej se
nije sloio sa delegacijom i poslao je vojsku do Eumena do sklopi savez sa njim.
Antigon je poslao vosjku da rei taj sukob sa Aridejem dok je on krenuo da zarati
protiv satrapa Klita. Klit je predvideo Antigonove napade, i obezbedio najvanije
gradove i otiao sam u Makedoniju da obavesti kraljeve i Poliperhonta o
Antignovoj drskosti. Antigon je osvojio Efes na juri, i kada je doao Rodjanin
Eshil u Efes nosei 600 talanata srebra koji su trebali da idu kraljevima, Antigon
mu je uzeo ta novac rekavi da je potreban za isplatu najamnika. Potom je
krenuo da osvaja gradove, neke silom, neke ubedjivanjem.
Kasandar nije dobio vlast u Makedoniji, pa je napravio veliki lov da bi izgledalo da
kao nee da se bori za vlast. Medjutim, on je kriom otiao u Aziju kod Antigona i
zamolio ga da mu pmogne. Antigon je prista pravei se da je zbog prijateljstva sa
Antipatrom, a u stvari je samo eleo da zada toliko problema Poliperhontu da ne
moe da misli o njemu i njegovim planovima u Aziji.
Poliperhont je u medjuvremenu, razmiljao sa ostalim oficirima kako da ratuje sa
Kasandrom, jer e mu pomoi i Antigon i Ptolomej. Odluili su da svim helenskim
gradovima vrate demokratsko uredjenje i tim ih imaju kao saveznike. Poslali su
dugako pismo svim gradovima o tome, dodajui i kako e se sva imovina vratiti
onome kome pripada, i da se svi izgnani vrate kui, i sve osvojene teritorije vrate
onima kojima su ih osvojili. Takodje je poslao pismo i Eumenu govorei mu da ne
sklapa savez sa Antigonom, nego da bira ili e da ostane u Aziji i bori se sa
Antigonom ili e da dodje u Makedoniju i bude staratelj kraljeva. Pozvao je i
Olimpijadu koja je jo uvek na Epiru sada zbog svadje sa Kasandrom i da treba da
se brine o Aleksandrovom sinu dok ne postane punoletan.
318/7 arhont Arhip, konzuli Kvint Elije i Lucije Papirije
Eumen je dobio pismo od Poliperhonta koji mu izmedju ostalog obeava 500
talanata i vojsku koja mu treba od okolnih vojskovodja i dobio je puno ovlaenje
stratega u Aziji. Takodje je dobio pismo od Olimpijade koja ga je takodje molila da
ne ide na stranu Antigona, i pitala za savet da li da ostane u Epiru ili da se vrati u
Makedoniju. Eumen joj je savetovao da dok se rat ne zavri ostane u Makedoniji.
Odmah je naredio svojima da e napustiti Kapadokiju i poao je za Kilikiju. Nije
saekao svu savezniku pomo, tako da je sa sobom vodio 2000 peaka i 500
konjanika. Antigonova vojska ga je uzaldno pratila i nije mogla da stigne njegove
brze mareve pa im je izaao iz Kapadokije, Antigon ga je prestao pratiti.

Eumen, medjutim, nije prihvatio 500 talanata srebra, i ovlaenje da postane

strateg u Aziji je na silu prihvatio. Jer on se setio kako je od istih tih to mu sada
daju sve to, bio optuen na smrt. Takodje, video je u snu Aleksandra kako aktivno
upravlja dravnikim poslovima. Tako je doao na ideju da sagrade zlatni presto
za njega, da se stavi zlatno ezlo i venac i da se upravlja Azijom kao da je iv
Aleksandar. Sa svim oficirima je bio na jednakom nivou, i to ponaanje mu je dalo
nove prave prijatelje bez zavisti. Takodje je poslao te prijatelje u okolne oblasti u
Aziji da trae najamnike koji bi dobijali izvanrednu platu. Ubrzo ljudi ak i
helenskog porekla su dolazili kod njega bez poziva da rade i tako je sakupio 10
000 peaka i 2000 konjanika, ne raunajui srebrne titove.
Ptolomeju se nije svidela Eumenova mo i pokuao je da razgovara sa
komandantima da bi ih odgovorio od sluenja njemu. Ni Antigon nije bio
zadovoljan sa Eumenom, pa je pokuao da napravi zaveru protiv njega. Poslao je
svoje najbrbljivije ljude zajedno sa Filotom da pokuaju da razgovaraju sa
Antigenom i Teutamom i sa mnogim drugima. Jedini se dao nagovoriti Teutam na
izdaju, ali ga je ubrzo Antigen odgovorio od toga.
Filota je predao pismo od Antigona srebrnim titovima koje se proitalo naglas i u
kome je pisalo da je Eumen bio optuen na smrt i da ako ne posluaju Antigona
doi e sa celom vojskom i borie se protiv njih. Dok su srebrni titovi bili u
nedoumici, Eumen je doao i proitao pismo i odrao dug govor o tome kako
treba da sluaju kraljeve, a ne otpadnike. Podigao je tabor i krenuo u Fenikiju da
bi napravio to veu flotu da bi Poliperhont mogao nesmetano da prebacuje
vojsku u Aziju protiv Antigona.
U medjuvremenu je Nikanor na prevaru napao i zauzeo Munihiju i Pirej jer Atinjani
nisu hteli da sluaju Kasandra. Atinjani su poslali poslanstvo od Fokiona, Konona i
Klearha da ga ubede kako nije u pravu i da su im autonomiju dali kraljevi. U isto
vreme mu stie pismo od Olimpijade koja ga moli da da autonomiju Atinjanima.
On se uplaio, ali je dosta odugovlaio sa predajom.
Dok jo nije ispunio obeanje, doao je Aleksandar, Poliperhontov sin. On je
zauzeo i Munihiju i Pirej za potrebe rata, to je dosta iznenadilo Atinjane. Ulogorio
se pred Pireja i nije davao Atinjanima da idu na sastanke sa Nikanorom, jer se
sam sa njim tajno sastajao. Narod se skupio na skuptini, i razreio je dunosti
magistrate i izabrao radikalne demokrate, neke je ak osudio na smrt ili
izgnanstvo i oduzimanje imovine. Medju poslednjima je bio i Fokion, koji je za
Antipatrova ivota imao vrhovnu vlast.
Ti ljudi, i Fokion sa njima, su otili Aleksandru za spas. On ih je prijateljski primio i
dao im je pisma za oca da se ne povrede oni jer su na njihovoj strani. U isto
vreme, Atinjani alju poslanstvo Poliperhontu sa optubama protiv Fokiona.
Poliperhont, plaei se da postupa protiv Atinjana i svojim prethodnih odluka,
uhapsio je Fokiona i poslao na sud Atinjanima. Na sudu, kad su izreene optube,
i kad je bio red za odbranu Fokiona, njemu su vikali i zaustavili odbranu. Kad su
se smirili, opet se desilo isto. Oni su na kraju bili optueni na smrt, i tela su im
baena izvan granica Atine.

Kasandar je od Antigona dobio dosta vojske i krenuo je na Pirej, a Munihiju je

zadrao Nikanor. Poliperhont je krenuo u Atiku sa ogromnom vojskom, ali
oskudevao je u hrani, pa se zato ulogorio u blizini Pireja, ali je ostavio tabore sinu
Aleksandru, a on je otiao na Peloponez da ubedi gradjane Megalepolisa da se
pokore kraljevima. Oni su to odbili i bili su verni Kasandru.
Kasandar se u medjuvremenu, sprijateljio sa Eginjanima, a opseo je Salaminu. U
opsadi Poliperhont alje trupe na Kasandrove i to ga je iznenadilo i otplovio je za
Pirej. Poliperhont je eleo da situaciju na Peloponezu, pa je sazvao sastanak gde
je naredio da se ubiju svi magistrati oligarhije. Jedino su gradjani Megalepolisa
bili verni Kasandru.
Gradjani Megalepolisa, kad su saznali da e ih Poliperhont napasti, na brzinu su
zaposlili sve gradjane i napravili velike kule, i popravili zidine. Poliperhont je
doao sa vojskom i poruio dosta od zidina, i takodje napravio veliki otvor u
njima. Tu je nastala borba, ali poto su se gradjani Megalepolisa podelili, jedna
grupa se borila, a druga zatvarala taj otvor. Na kraju dana, Poliperhont je zatrubio
i vratili su se u logor.
Komandu Megalepolisa je imao Damis, koji se borio zajedno sa Aleksandrom u
Indiji, i znao je kako da se bori protiv slonova. Naime, on je poslagao daske sa
otrim ekserima na ulazu, dok se Poliperhont spremao da prodje kroz taj prolaz.
Slonovi su krenuli i zbog bolova su poeli da se vraaju nazad i tako izgazili dosta
Poliperhontovih vojnika.
Nakon ovog poraza, Poliperhont je ostavio deo vojske da nastavi posadu, dok e
on otiao da se bavi hitnijim stvarima. Postavio je admirala Klita za komandanta
flotom i poslao ga na Helespont da tamo uva prolaz i da saeka Arideja koji je
beao od svog neprijatelja Antigona. Tada je u istu oblast doplovio Nikanor koji je
imao flotu od 100 brodova jer mu je neke dao i sam Antigon. Nikanor je izubio
bitku, jer mu je Klit potopio 17 ladja i zarobio oko 40.
Kad je saznao Antigon za poraz, krenuo je u bolji napad. Tokom noi, dobio je od
Bizantijaca transportne ladje sa kojima je prebacio strelce, prakae i ostale lako
naoruanike. Pre nego to je svanulo, ovi su napali Klitove vojnike koji su se
ulogorili na kopnu i nastala je velika panika medju njima. Antigon je pripremio
ratne ladje i tokom noi Nikanor je u prvom naletu napada naterao protivnike na
beg. Na kraju bitke su zarobili sve brodove, osim Klitovog, koji je krenuo da bei u
Makedoniju, ali na putu su ga nali neki Lisimahovi vojnici i ubili ga.
Antigon je posle ove pobede eleo da stekne apsolutnu mo u Aziji i hteo je skroz
da uniti Eumena i krenuo je ka Kilikiji. Eumen je eleo da ponovo osvoji Fenikiju
za kraljeve, jer ju je nepravedno oduzeo Ptolomej. Odustao je od Fenikije i krenuo
je kroz Siriju do gornjih satrapija gde je uputio pismo generalima za pomo i
novac.
Helenski gradovi su u veini prezreli Poliprehonta zbog neuspeha u Megalepolisu.
Atinjani su na skuptini napokon izglasali da predju na Kasandrovu stranu i
sklopljen je mir pod sledeim uslovima: da Atinjani zadre sve svoje, ali Munihija

da bude njegova dok se ne zavri rat, i da Kasandar izabere Atinjanina koji e

imati vrhovnu vlast Demetrije Faleronski.
Nikanor je uplovio u Pirej i Kasanadar mu je dao velike poasti. Medjutim, Nikanor
se ubrzo izoholio i tako je Kasandar odluio da se sprovede zavera protiv njega i
da se ubije. Poveo je Kasandar jo jedan pohod u Makedoniju, gde je veina
gradova prela na njegovu stranu, jer su mislili da je Poliprehont bio nesposoban.