Uvod

Zlato je divna stvar! Ko njega ima, gospodar je svega to eli. Pomou njega mogu se ak i
due u raj uvoditi1, rei su Kistofera Kolumba, napisane u njegovom pismu sa Jamajke,
davne 1503. godine.
Novac je specifina roba koju je razvitak robne proizvodnje i razmene izdvojio iz ostalog
robnog sveta, da monopolski vri ulogu opteg ekvivalenta. Dakle, novac predstvalja vrednost
koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstva drutvene zajednice, a ujedno slui kao
univerzalno sredstvo za meusobno uporeivanje i razmenjivanje svih proizvoda ljudskog
rada. Novac je kompleksan fenomen, on nije samo ekonomska, vec i pravna, socijalna i
psiholoka kategorija. U sutini, moemo rei da novac predstavlja jednu od najveih
kulturnih tekovina oveanstva.
Novac se prvobitno javlja na prelazu od prvobitnih zajednica ka robovlasnikom drutvenom
ureenju, pre doprilike deset hiljada godina, ali u drugijem obliku nego to je to danas.
Potreba za njegovim postojanjem izazvala je pojava privatnog vlasnitva nad sredstvima za
proizvodnju i razvitak drutvene podele rada, kad se privatni vlasnici trajno opredeljuju za
produkciju jednog ili vie proizvoda. Takvi proizvoai su mogli da se odre u poslu ako
na tritu prodaju svoje proizvode i pribave za njih sve to im je potrebno za vlastiti opstanak
i za obnavljanje materijalne proizvodnje. Otuda je nastala potreba da se iz mase robnih
ekvivalenata izdvoji jedna roba koja preuzima funkciju opteg ekvivalenta; za koji se moe
sve prodati i sa kojim se moe sve kupiti. Prvobitan novac je bila razliita roba: stoka, koljke,
poevi, oruje, platno...
U svojoj dugoj evoluciji, od primitivnog i prostog do savremenog i sloenog oblika, novac je
obogaivao svoj sadraj, tako da je veoma teko dati jednu definiciju novca, koja bi precizno
izrazila njegovu prirodu i znaenje. Termin novac money, potekao je od rei moneta,
koja je u poetku oznaavala samo kovani novac koji se izraivao u Rimskom hramu boginje
Junone Monete.
Evolucija oblika vrednosti upuuje na zakljuak da se novac, kao roba koja je stekla monopol
u vrenju uloge opteg ekvivalenta, javlja kao nuan proizvod procesa robne razmene.
Jedna od najirih i najboljih definicija novca tvrdi da je novac bilo ta, materijalnog ili
nematerijalnog oblika, to je opte prihvaeno u zamenu za sve ostale robe i usluge, tj. kao
protivvrednost za bilo koju transakciju.2
Samo ono sto je opte prihvaeno u prometu da obavlja funkcije novca moe se smatrati
pravim novcem, nezavisno od bilo kakvog regulisanja od strane bilo koje suverene vlasti.

Funkcije novca
Novani kapital nuan je proizvod procesa razmene u kojem se raznovrsni proizvodi rada
stvarno izjednaavaju, pa stoga i pretvaraju u robu. Istorijsko rasprostiranje i produbljivanje
razmene razvija suprotnosti izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti koja lei u robi. Potreba
1

Milivoj mr. Stojin, Novac i kredit, Privredni pregled, Beograd, 1979. strana 5.

da se za saobraaj nae spoljanji izraz ovoj suprotnosti, stvara samostalni oblik robne
vrednosti, i ne prestaje dok taj oblik konano ne postigne pretvaranjem robe u novu robu i
novac. 3
Iz ove definicije proizilazi da je novac definitivno stepen razvoja robne prozvodnje.
Takoe se moe rei i da je novac najistaknutije obeleje robne proizvodnje, kao istorijski
uslovljenog procesa proizvodnje vrednosti, u okviru kojeg se neprestano i u istoj meri vri
pretvaranje ljudskog rada u robe i pretvaranje roba u novac. Istovremeno, putem ovog
uzajamnog pretvaranja ostvaruju se i njegove sledee funkcije, koje se dele na klasine i
dopunske. Klasine funkcije su:
1.
2.
3.
4.
5.

Funkcija mere vrednosti;

Funkcija prometnog sredstva;
Funkcija obrazovanja blaga;
Funkcija platenog sredstva; i
Funkcija svetskog novca.

Dopunske ili neoklasine, dopunjene funkcije novca su:

Novac kao predstavnik solventnosti i likvidnosti;

Novac kao garant slobode potronje (konzuma)

Funkcija mere vrednosti

Prva funkcija novca, sastoji se u tome da robnom svetu, a to znai svim robama u procesu
razmene, prui materijal za izraavanje njihovih vrednosti, to ustvari znai da se robna
vrednost .predstavlja kao jednoimene veliine, kvalitativno jednake, a kvantitativno
uporedive.
Time novac funkcionie kao opta mera vrednosti. Otuda se moe rei da prvo to novani
materijal ini u procesu razmene jeste da meri vrednost robe i tek posle, ovom svojom
funkcijom on kao roba - postaje novac. Kad ne bi vrila ovu i ovakvu funkciju konkretna roba
ne bi ni postala novac. Ovu injenicu treba stalno imati u vidu, tj. da robe ne postaju
samerljive preko novca, ve da one kao vrednosti predstavljaju odreene koliine
opredmeenog ljudskog rada, usled ega su i meusobno samerljive. Poto su meusobno
samerljive, one mogu meriti svoje vrednosti jednom istom - posebnom robom koju, pretvaraju
u zajedniku meru svoje vrednosti, to znai pretvaraju je u novac.
Veliina vrednosti pojedinih roba odreena je koliinom drutveno potrebnog rada za njihovu
proizvodnju. Znai da je ona unapred data, dok novac u funkciji mere vrednosi izarava tu
veliinu odreenom koliinom, novane robe, najee zlata. Vrednost pojedinih roba, se
prema tome, izraunava se odnosom tih roba prema zlatu. Otuda, da bi se izmerila i izrazila
veliina vrednosti neke robe nije neophodno da novac, vrei ovu funkkciju, bude i faktiki
prisutan.
Da bi neka novana roba, npr. zlato, mogla meriti vrednost drugih roba, mora se utvrditi
konkretna mera za koliinu te novane robe, kako bi se moglo izraziti vrednost i meusobno
uporeivanje njene razliite koliine. Dakle, neophodno je utvrditi takozvano merilo cena, kao
tehniku meru kojom se moe koliinski izraziti vrednost pojedinih roba, a time i omoguiti
njihovo meusobno uporeivanje.
Najplastinije se ovaj odnos moe prikazati grafiki:

Karl Marks, Kapital I tom, Prosveta, Beograd, 1978., strana 87.

Automobil

Motorcikl

Biciklo

Zlat
o

Z
l.
Z

1000 asova rada

500 asova rada

100 asova rada

Slika 1.

Na slici, predstavljeni su proizvodi (biciklo, motorcikl i automobil) koji se izauju za

odreeni broj sati; odnosno u njihovu proizvodnju je uloeno je naznaeno vreme. Veliina
tog uloenog vremena je prikazano i materijalno, u vidu zlatnog grumena, koji je vei za vie
uloenog rada. Takoe taj grumen zlata odreuje i vrednost proizvoda.
Ako bi smo pokuali da koliinski izmerimo ove rezliite grumene zlata, gde bi smo mogli da
za meru uzmemo zapreminu, cm 3, i na taj nain bismo doli do zakljuka koliko je koji
grumen veliki. Do istog rezultata bi smo doli, ako bi za meru uzeli teinu, gram. Utvrujui
jedan gram kao jedinicu mere teinske jedinice, postiemo merilo cene koja omoguuje da se
meusobno uporede vrednosti ovih razliitih roba. Ukoliko bi rekli da jedan gram zlata vredi
sat uloenog rada, dobijamo da automobil vredi 1000 grama zlata, motorcikl 500, a biciklo
100 grama.
Meutim, zlato ili ma koja druga novana roba ne funkcionie u svom prirodnom obliku, u
vidu grumena ili praga, ve u zakonom utvrenom obliku.
Sa obzirom da svaka drava na svojoj teritoriji odreuje teinu zlata za svoj novac (dolar,
funta, euro...) samim tim je i vrednost robe odreena zlatom se iskazuje u jedinici valute.
Ukoliko bi primer sa predhodne slike, i grumene zlata pretvorili u novano merilo cena, u
odnosu jedan gram zlata-jedna novana jedinica, dobijamo da je isti taj automobil iskazane
vrednosti od 1000 grama zlata, odreen istim brojem novanih jedinica.
Funkcija mere vrednosti, novac vri idealno, bez svog stalnog prisustva, kao predstavnik
apstraktnog ljudskog rada, kao ista vrednost. Usled toga je nevano kakav oblik novca se
nalazi u prometu, robni ili kreditni novac, odnosno novani znaci. Meutim to nije sluaj sa
cenom kao novanim izrazom vrednosti. Zavisno od novane robe kojom se izraavaju, cene
za istu robu mogu biti razliite. Najprostiji odnos bi bio izmeu recimo zlata i srebra. Dokle
god odnos ova, uslovno reena, dva metala, prate odnos od npr. 1:15, vrednost robe izraena u
valutama koje za podlogu imaju jedan ili drugi metal je isti. Svako naruavanje tog odnosa
dovodi i do razlike u ceni trine robe. irinu znaenja razliite cene robe, dobijamo ako
vrimo stalna poreenja zlata sa recimo trideset drugih metala, ili hiljade drugih roba, iji se
meusobni odnos, esto i zbog stanja na tritu, menjaju. Dovoljno je samo rei da ni ito ne
rodi svake godine isto, niti se gvozdena ruda, ili bakar eksploatiu u istim koliinama svake
godine, te stoga odnos ponuene robe na tritu i njena cena nije fiksna kategorija.
Postoji u ovoj novanoj funkciji jo jedna interesantna problematika; ako je novac mera
vrednosti svih roba, a novani materijal, ili materijal od kog je izraen novac, takoe roba,
postavlja se pitanje ime se meri i izraava vrednost samog novca, odnosno na koji nain se
izraava njegova cena!? Mnogi teoretiari davaju sline konstatacije, da u razvijenim oblicima
3

robne proizvodnje novac nema svoju vrednost, tj. ona je zanemarljiva jer je koliina uloenog
rada za izradu u odnosu na koliinu skoro beznaajan. Jer opet dolazi do izraaja odnos rada
prema vrednosti zlata, kao osnove.
Ulogu funkcije mere vrednosti, dakle, novac vri kao pretvaranje drutveno materijalizovanje
ljudskog rada, dok ulogu merila cena vri kao utvrena koliina metala, najee zlata,
izraena u teinskim jedinicama mere.4 Kao mera vrednosti novac slui da bi se vrednosti
najrazliitijih roba pretvorilo u cene, odnosno u zamiljene koliine zlata.

Funkcija prometnog sredstva

U neposrednoj razmeni ili trampi razmenjuje se jedna upotrebna vrednost za drugu, direktno,
bez ikakvog posrednika. Odnos vrednosti u ovoj razmeni bi simbolino mogli da prikazemo
na sledei nain:

Rob
a

razmena

Rob
a

Slika 2.

Ali, u uslovima robne proizvodnje, koja predpostavlja postojanje novca, proces razmene se
obavlja njegovim posredstvom. U tim uslovima jedna roba se prodaje za novac, da bi sa tim
novcem mogla kupiti druga roba. Ovo pretvaranje robe u novac, a zatim novac u robu, moe
se nazvati i metarmofozom robe.5
U uslovima direktne razmene ili trampe ne dolazi do osamostaljenja prometne vrednosti
proizvoda ljudskog rada.
Meutim, u procesu robne razmene , koja se odvija posredstvom novca, u prvoj metarmofozi
iji je funkcionalni oblik prodaja robe za novac, dolazi do toga da prometna vrednost robe
dobija svoju samostalnu egzistenciju u odreenoj koliini novca. Koliina novca koju je
prodavac dobio javlja se kao konkretan izraz veliine vrednosti njegove robe, kao drutveno
priznanje za rad koji je uloen u njegovu proizvodnju. U isto vreme, ova koliina novca slui
prodavcukao sredstvo kojim e doi do druge robe, kao upotrebne vrednosti kojom e
zadovoljiti svoju potrebu. Tu primeujemo novac kao posrednika u razmeni ili kao prometno
sredstvo.
Dok se u funkciji mere vrednosti on javlja samo idealno, dotle u funkciji prometnog sredstva
mora biti realno prisutan, i pojaviti se u svom opipljivom obliku kao osamostaljeni oblik
vrednosti robe. Prelaenjem novca iz ruku kupca u ruke prodavca ostvaruje se i njegova
funkcija prometnog sredstva.
Novac cepa neposrednu razmenu proizvoda, tj. razmenu robe na dva odvojena ina, koja su
vremenski i prostorno razdvojena;

4
5

John Kenneth Galbraith, Novac, Stvarnost, Zagreb, 1975., strana 14.

Milivoj mr. Stojin, Novac i kredit, Privredni pregled, Beograd, 1979. strana 45.

1. Akt prodaje

Roba

Novac

2. Akt kupovine

Novac

Roba

Slika 3.

Akt prodaje
Ovim inom se potrvuje ljudski rad koji je uloen u proizvodnju konkretne robe, i
istovremeno omogui sledea metarmofoza, u vidu kupovine druhe robe. Prodavac je prodao
svoju robu koja za njega nije imala upotrebnu vrednost i koju on nee dalje prodavati, ve e
je koristiti za podmirenje sopstvenih potreba. Tako i vlasnik robe menja svoju ulogu, prvo
postajui prodavac, a sticanjem novca, postaje ponovni kupac njemu potrebne robe. Zavrna
taka prve metarmofoze, novac, postaje poetna taka druge metarmofoze, ili akt kupovine

Akt kupovine
Prodavac zamenom novanih sredstava dolazi u posed potrebne robe. Potrebnom robom,
zadovoljava svoje potrebe, a obe metarmofoze ine kruni tok jedne robe, a predstvaljaju i
delimine metarmofoze drugih roba, koje se mogu ponovo nai u prvom aktu ciklusa.
Celokupan proces sainjava robni promet i grafiki se moe predstaviti na sledei nain:

Roba

Novac

Roba

Slika 4.
U ovom procesu ista vrednost kao roba ini polaznu taku, i zavrava se, ili se vraa kao roba.
Ovo kretanje, meutim iskljuuje kruni tok novca. Kretanje novca predstavlja predstavlja
njegovo stalno udaljenje od polazne take, i ne vraa se na istu, kao kod robe. Zbog toga je
kretanje novca izraz robnog prometa, mada izgleda kao da je robni promet rezultat novanog
kretanja. Ovakvo kretanje novca predstavlja opticaj, bez obzira dali je u pitanju celovita (slika
4.), ili delimina metarmofoza (slika 3.).

Funkcija obrazovanja blaga

Ova funkcija jo ima naziv i funkcija zgrtanja blaga.

Ova funkcija je nastala iz okolnosti da se novac, kao zamena za bilo koja dobra i robe koje
imaju vrednost i upotrebnu vrednost, mogao uvati da bi se troio onda kada to njegovom
imaocu odgovara.
Proces neprekidnog kruenja dveju suprotnih metarmofoza robe, odnosno neprekidno
meusobno smenjivanje ina prodaje i ina kupovine, manifestuje se u stalnom opticaju
novca. Ako bi se niz robnih metarmofoza prekinuo, stvara se rezerva neuposlenog novca, ili
struno reeno, on se tezaurie.6 Povuen iz opticaja, novac koji je ostao u rukama pojedinaca
postaje blago, odnosno predstavlja bogatstvo u novanom obliku. U uslovima kreditnog
novca, tezaurisan novac predstavlja rezervne ondove platenih sredstava.7
Kada govorimo o motivima koji utiu na ormiranje mase rezervnih platenih sredstava,
predpostavljamo razvijen robni promet i prepoznajemo dva osnovna motiva:
Prvi motiv je prekid toka metarmofoze diktiran samom prirodom procesa reprodukcije, kad
novac kao prometno sredstvo ispada iz opticaja i taloi se u rezeorvar platenih sredstava. U
pitanju su razni, u vidu stvaranja amortizacionih fondova, deo vika namenjen akumulaciji,
deo namenjen isplatama linog dohotka, kao i ostali oblici dohotka u novcu namenjeni linoj
potronji.
Drugi motiv je subjektivnog karaktera, jer ocenu o eventualnom tezaurisanju novca i
njegovom zadravanju kao blaga donose pojedinci. Na kraju krajeva, novana sredstva
isplaena kao lini dohoci, tj. sredstva namenjena linoj potronji, ne mogu u momentu
primanja u celini biti iskoriena za kupovinu robe. Neke se robe kupuju svakog dana, zbog
ega se deo sredstava mora drati kao rezerva, i biti rasporeen na dui vremenski period. Ali,
ako bi bilo potrebno da se kupi neka materijalna dobra od velike vrednosti, potrebno je due
vreme tedeti novac. Ovaj i slini razlozi dovode do toga da se deo novca povlai iz opticaja i
on se tezaurie.
Danas je prevazieno da se novac stavi van opticaja, koji je zadran, odnosno tezaurisan, radi
obrazovanja ili zgrtanja blaga. Robna proizvodnja dananjice ima razvijene, i razvija nove ,
bankarske sisteme, oblike i tehniku plaanja, usled ega se veliki deo novca koji bi ostao van
opticaja, ponovo ubacuje u prometne kanale drutva.

Funkcija platenog sredstva

U neposrednom i jo nerazvijenom obliku robnog prometa koji je prikaza na slici 4., ista
veliina vrednosti pojavljuje se na jednoj strani kao roba, a na drugoj strani kao novac. U
takvom prometu vlasnici roba kao prodavci i vlasnici novca kao kupci stalno menjaju svoje
uloge, zavisno od trenutnih pozicija u metarmofozi robe.
Osnovna obeleja ovog robnog prometa je da se otuenje roba vremenski podudara sa
ostvarenjem njihovih cena. Razvojem robne proizvodnje i pojavom robnih kredita, stvaraju se
okolnosti koje dovode do toga da se roba predaje kupcu u jednom momentu, sa tim da se ona
plati kasnije. Dakle, novac prilikom ovakve razmene nije realno prisutan, ali se njim odreuje
vrednost, tj. On je mera vrednosti. Podrobnija amalizu reenog sledi.
U datom prometu roba, dolazi do toga da se oba ekvivalenta, i novac i roba, ne javljaju vie
istovremeno na oba kraja procesa prodaje. Novac se javlja kao funkcija mere vrednosti
prilikom odreivanja cene prodate robe. Ugovorena cena robe, mera je kupeve obaveze,
odnosno, sume novca koju on duguje na odreeni rok, ili prostije reeno, taj rok je odreen
kupevim obeanjem da e ugovorenu cenu platiti do tad, a i ovaj nain prenosa robe iz ruku
prodavca u ruke kupca smatra se idealno kupovano sredstvo.
Prilikom dospea roka plaanja, novac kao plateno sredstvo stupa stvarno u promet, mada je
roba ve iz ovog prometa izala.
6
7

John Kenneth Galbraith, Novac, Stvarnost, Zagreb, 1975., strana 132.

Milivoj mr. Stojin, Novac i kredit, Privredni pregled, Beograd, 1979. strana 47.

Dok se kod novca kao prometnog sredstva proces metarmofoze odvija kao na slici 4., kod
novca kao platenog sredstva postoji sloenija situacija;
u momentu prodaje, novac funkcionie kao mera vrednosti. Ovu funkciju novac vri bez svog
prisustva, i vri je na idealno zamiljen nain. Na isti nain on ostvaruje i svoju funkciju
prometnog sredstva. Kupac je zapravo, prvo kupio robu, a tek onda prodao svoju robu. On je
kupio robu davanjem obeanja da e platiti, dakle ne efektivnim novcem, ve idealnim
kupovnim sredstvom. Tako ceo robni promet dobija drugaiji tok nego ranije. Dolo je pre
svega do izmene redosleda u metarmofozi. Zatim, prenos roba iz ruku prodavca u ruke kupca
ne ostvaruje se i njihovo konano otuenje. Do otuenja dolazi tek kad nastupi momenat
plaanja i kada novac faktiki ulazi u promet. Kupac onda prodaje da bi platio ranije kupljenu
robu. Tako, u tom momentu, ubaen novac u promet ne slui za izvrenje procesa razmene
roba, ve zakljuuje ovaj proces kao samostalni agens.
Kad razvoj robne proizvodnje dostigne odreeni nivo, funkcija novca kao platenog sredstva
proiruje se i na oblasti izvan robnog prometa. Tada on postaje opta roba ugovora i njime se
plaaju rente, porezi i druge obaveze.8
U uslovima stvarnog novca obeanje plaanja se vri u roku dospea prenosom apsolutne
robe, ili zlata, koje je otelotvorenje drutvenog rada, odnosno zlato je oblik samostalne
egzistencije prometne vrednosti.9 Ali u uslovima kreditnog novca, koji potie iz funkcije
novca kao platenog sredstsva, u unutranjem platnom prometu, oblik platenog sredstva je
veoma znaajan, jer je umesto prenosa novane robe, plaanje obavljeno znakovima novca,
koji su tog momenta samo znaci vrednosti. Stoga je stepen plativosti pojedinih oblika
kreditnog novca nejednak, i nije isti ak i u normalnim uslovima.
Proirenjem funkcije novca kao platenog sredstva nastaje sve vea potreba za
nagomilavanjem novca radi plaanja dunih suma u roku njihovog dospea. Istovremeno,
razvoj robno-novanih i kreditnih odnosa obrazovannje ili zgrtanje blaga izezava kao
samostalan oblik bogaenja, jer sve vie raste potreba za rezervnim fondovima platenog
sredstva.

Funkcija svetskog novca

Pojava meunarodnog novca je vana karika u razvoju meunarodnog prometnog procesa.
Novac ovu funkciju moe vri u svom prirodnom obliku, koji ima kao roba-kao plemeniti
metal.Na svetskom planu, novac, iako u drugom obliku, vri iste one funkcije koje vri i u
unutranjem planu, dakle takoe se pojavljuje kao mera vrednosti, kao prometno sredstvo, kao
blago i kao plateno sredstvo. U osnovnom principu nepostoje neke razlike u vrenju ovih
funkcija, izuzev razlika koje se odnose na oblik u kojem novac vri ove funkcije, kao i
opdreenih specifinosti koje se javljaju pri obavljanju nekih od ovih funkcija.
Novac koji cirkulie u jednoj zemlji razlikuje se od novca koji cirkulie u drugoj, po merilu
cena, obliku, nazivu, sastavnim delovima monete i znakovima vrednosti.
Meutim, razvojem meunarodne robne razmene, kao i razvojem meunarodnih ekonomskih
odnosa, nastala je i potreba za svetskim novcem kao merom vrednosti, prometnim i platenim
sredstvom na svetskom planu. Kako novac svoje funkcije ne moe obavljati u obliku u kojem
to ini unutar nacionalnih granica, mora promeniti izgled. Kada to uini, tada i takav novac
postaje roba koja u svom prirodnom obliku slui kao opta roba, odnosno ekvivalent kojim se
izraavaju vrednosti svih ostalih roba.
U ulovima kreditnog novca, funkcija svetskog novca bitno se menja. Funkcionalni oblici
kreditnog novca su sa stanovita nacionalnih obeleja u meunarodnim razmerama veoma
8
9

John Kenneth Galbraith, Novac, Stvarnost, Zagreb, 1975, strana 228.

Milivoj mr. Stojin, Novac i kredit, Privredni pregled, Beograd, 1979, strana 48.

razliiti. Utvrivanje pariteta nacionalnih valuta vri se u krajnjoj liniji vri se tako to se one
samo idealno uporeuju sa nekom univezalnom robom kao optim platenim sredstvom, kao
to je najee i jo uvek zlato, mada to nije i uvek tako.
Kada se radi o meunarodnom plaanju, to jest novcu koji ima karakter svetskog novca,
tokom istorije, a naroito od nastanka liberalnog kapitalizma, dolo do velikih promena. One
su nastale usled ogranienja meunarodne robne i druge razmene, koja je imala za posledicu i
posebno regulisanje plaanja.
U savremenom meunarodnom robnom i platnom prometu plaanje se vri preko ovlaenih
nacionalnih banaka. Zlato kao novac u meunarodnom prometu ree se upotrebljava, ali se i
dalje upotrebljava obino za izravnavanje razlike u meusobnoj razmeni izmeu zemalja koje
ga obavljaju. Plaanje izmeu pojedinih zemalja danas se vri na osnovu kurseva valuta, koji
predstavljaju odnos vrednosti jedne valute prema drugoj ili prema zlatu, zavisno od
postignutog dogovora izmeu zemalja uesnica u razmeni.Taj i takav dogovor postie
sigurnost u prometu roba na svetskom nivou.

Neoklasine funkcije novca

Funkcija novca u neoklasinoj podeli sastoji se u solventnosti i likvidnosti, i sa funkcijom
slobode konzuma spada u novije funkcije. Ova funkcija zapravo proistie iz mogunosti
novca, da se taj novac koji se poseduje ne mora odmah iskoristiti, jer postoji i opcija za
njegovo uvanje i angaovanje prema linoj odluci vlasnika istog. 10
Nekada je novac stvarno sluio i kao sredstvo za obrazovanje blaga, ali kao to smo ve naveli
sada, u vreme postojanja razvijenih kreditnih odnosa i bankarskih institucija, za tim nema
potrebe, jer se taj isti novac u njih moe uloiti uz naknadu, dakle moe da stvori viak
vrednosti, u odnosu na uspavan novac. Ova funkcija novca, svakako, proistekla je iz
klasinih funkcija novca kao sredstva za zgrtanje, odnosno obrazovanje blaga, pa prema
nekim autorima, i ne treba tretirati kao posebnu funkciju, ve kao transformisanu, neki
smatraju i zastarelo koncipiranu, funkciju novca za obrazovanje blaga.
Sutina je u tome da funkcija novca kao izraza solventnosti i likvidnosti sastoji se u tome to
se pomou njega izraava stanje solventnosti i likvidnosti.
Nelikvidnost nastaje u sluaju kad kod odreenog preduzea, banke,... nastupi stanje
neusklaenosti izmeu izmirenja obaveza i naplate potraivanja. Ako, ipak, nastane
dugotrajnija nemogunost izmirenja obaveza, nastupa stanje insolventnosti, gubi se
solventnost subjekta, to za sobom povlai mnoge posledice, pa i sam steaj.
Inae, kada se istiu razlike u gledanju na klasine i novije funkcije novca, u vezi sa
funkcijom novca kao predstavnika solventnosti i likvidnosti postoji stanovite da je re o
izvedenim funkcijama novca kao sredstva plaanja i da ih treba razmatrati u okviru te
funkcije.
Funkcija novca kao garanta slobode konzuma, ili u prevodu slobode potronje, sastoji se
u tome to se, po pravilu, za novac mogu kupiti sve vrste roba i usluga koje su izloene
prodaji bez ogranienja. Ogranienje postoji samo u krajnje izuzetnim prilikama, kada se
organizuje racionirano snabdevanje ili kada se kupovina obavlja zbog zadovoljenja trgovine i
sl.

Zakljuak
10

John Kenneth Galbraith, Novac, Stvarnost, Zagreb, 1975. godina, strana 132.

Novac se javlja u sistemu robne proizvodnje, dok ga u naturalnoj razmeni, nije bilo. Poto se
svaka roba u procesu razmene moe se zameniti za bilo koju drugu robu, pokazuju da su robe
ekvivalenti. Razmena odredjuje samo odnose cena, a jedinica kojom se meri vrednost
arbitarna, zavisi samo od dogovora. Slina situacija je kod merenja teine.
Najstariji oblik novca je robni novac. Jedini odredjeni proizvod, najee plemeniti metal kao
to je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja vrednosti svih drugih roba. U robno
novanom sistemu novana jedinica, na primer dolar, definisana je pravno kao izvesna
koliina zlata. Poto se zlato moglo razmeniti u odredjenom odnosu sa bilo kojom robom,
ovim se definisala i cena u dolarima za svaku pojedinanu robu.
Opti odnos izmedju novca i ekonomske aktivnosti je dvosmeran i samo takav moe i
postojati. Sa jedne strane, novani oblici su odraz odredjene organizacije ekonomske
aktivnosti putem robne privrede. Sredstva koja slue finansiranju same ekonomske aktivnosti
se kreiraju u samoj toj ekonomskoj aktivnosti. Moemo rei da novac odraava ekonomsku
aktivnost.
Sa druge strane, novac slui kao regulator ekonomske aktivnosti, zato to on predstavlja sponu
izmedju individualnog proizvodjaa i drutvenog karaktera proizvodnje. Kad neki subjekt ima
nameru da se bavi proizvodnjom on mora da ima finansijska sredstva za to. Ako ih nema u
dovoljnoj koliini on mora pozajmiti ta ista sredstva. I tako pozajmljen novac takoe
predstavlja robu od vrednosti.
Tako finansijska sredstva odreuju koliko e se moi proizvoditi. A ona takoe odredjuju i
ukupan obim ekonomske aktivnosti.

Literatura

John Kenneth Galbraith, Novac, Stvarnost, Zagreb, 1975. godina

Milivoj mr. Stojin, Novac i kredit, Privredni pregled, Beograd, 1979. godina
Grupa autora, Enciklopedija leksikografskog Zavoda Hrvatske, tom IV, Grafiki zavod
Hrvatske, Zagreb, 1968.