Vebe

- brojevi, prilozi polupromenjive vrste rei

- svaka vrsta rei ima svoje gramatike kategorije
rod
broj
pade
pridevski vid
komparacija
lice
glagolski vid
vreme
nain
polarnost
stanje

imenice
+
+
+
-

pridevi zamenice brojevi glagoli prilozi

+
+
(+)
(+)
+
+
(+)
+
+
+
(+)
(+)
(+)
(+)
(+)
(+)
+
+
+
+
+
-

- lina imena stranog porekla ne menjaju se po padeima npr. Doris

- samo pravi opisni pridevi imaju komparaciju
- line zamenice ja-mi nije prava mnoina
- imenike zamenice line
samo one
pridevske zamenice prisvojne imaju lice
- lini glagoli imaju lica
- rod, broj najzastupljenije gramatike kategorije
- u srpskom je najvanija kongruencija
- glagoli imaju najvie kategorija

Imenice
semantiki deo definicije rei kojima se imenuju konkretni pojmovi (bia, predmeti,
materija) i razliiti apstraktni pojmovi (radnja, stanje, svojstva)
morfoloki deo definicije spadaju u promenjive rei koje imaju odredjeni rod a
menjaju se po padeima i brojevima
sintaksiki deo definicije imenice u reenici mogu imati razliite funkcije od kojih su
najvanije subjekat i objekat
primeri:
- bia: ovek (supletivna mnoina)
- predmet: knjiga, kua
- materija: voda, pesak
- radnja: uenje, itanje
- stanje: radost
- svojstva: lepota

Kategorija broja
1. singularia tantum
a) line ili vlastite vlastita imena
Milo Jovanovi
Srbi zajednika imenica, ali pie se velikim slovom
b) gradivne imenice
vino, eer
vina vie nisu gradivne ve zajednike
c) zbirne imenice
kategorija brojivosti kategorija broja
mlada bia: deca, unuad, ekjad, pilad...
braa, momad... brojive su; javljaju se samo u obliku jednine
cvee, drvee, lie... imaju samo jedninu ali su nebrojive
d) apstraktne imenice
ljubav
2. pluralia tantum
a) vlastite, a odnose se na imena odredjenih mesta: Karlovci, Alpi, Vreoci
- imena religioznih praznika mladenci, cveti, zadunice, duhovi, materice
b) neke zajednike imenice; oznaavaju predmete koji se sastoje iz dva dela: vrata,
makaze, pantalone; merdevine, daire

Kategorija padea
- razlika u akcentu je postojala nekad u D i L
Rod imenica
- vrednosti te kategorije su: muki, enski i srednji rod
imenica grad je mukog roda

imenica grad je u mukom rodu

- klasifikaciona kategorija: imaju je glagoli i imenice
- kako znamo kog je roda neka imenica? To je nama anatomski usvojeno. Dodamo
kongruentni atribut uz imenicu i tako odredimo:
taj grad
ta mast
to dete
- u 90% sluajeva, ako je nastavak konsonant bie imenica mukog roda, ako je -o, -e
bie srednjeg, a -a enskog roda.
- sto muki rod; frekventna je imenica ali izlazi iz tog okvira
- imenice I, II, III, IV vrste kriterijum: gramatike kategorije roda i padea
nastavak u N, nastavak u G, rod
I - Imenice prve vrste
- imenice mukog roda na konsonant
junak, mrav, orman, deak, eir, telefon, kiobran, kaput
- neke mukog roda koje se zavravaju na -o, -e
Janko, Marko, soko, petao, kotao; Pavle, Djordje (uglavnom su lina imena na -o, -e)
2

- imenice srednjeg roda na -o, -e bez proirenja osnove

kolo, bie, ogledalo, zvono, jelo, pismo, more, sunce
- u genitivu jednine imaju nastavak a
II - Imenice druge vrste
- imenice srednjeg roda, zavravaju se na -o, -e ali proiruju osnovu sa -n- ili -time-imena, dete-deteta, rame-ramena, pile-pileta, bure-bureta, prezime-prezimena, teme;
nebo-nebesa, telo-telesa, udo-udesa
- u genitivu nastavak je isto a
izuzetak:
vee-veera (proiruje se sa -r-)
podne-podneva (proiruje se sa -v-)
doba-doba/dobi dvorodne imenice; doba je frekventnija; to je jedina imenica srednjeg
roda koja se zavrava na -a)
III - Imenice tree vrste
- imenice enskog roda, zavravaju se na -a
majka, maka, marama, olovka, torba, jakna, patka, knjiga
- imenice mukog roda na -a
vladika, vojvoda
- sve one u genitivu imaju nastavak -e
IV - Imenice etvrte vrste
- imenice enskog roda, u nominativu na konsonant
stvar, no, ljubav, kost, ast
- u genitivu imaju nastvak i
vebanje:
brat I
braa III
dete II
deca III
oko I
oi IV (nastavak -i u mnoini; te oi enski kongruentni atribut)
cvet I
cvetovi I
cvee I
grana III
grane III
granje I
prase II
prasad IV
prasii I
dugme II
dugmeta II
dugmii I
dugmad IV


jednina.: torpedo, stampedo, kazino muki rod; I vrsta; stranog porekla
mnoina: torpeda, stampeda, kazina mnoina je srednjeg roda; I vrsta, menja se po
njoj
jednina: plato, maestro, evri
mnoina: platoi, maestri, evri
- u jednini su mukog roda; u jednom sluaju se u mnoini menjaju po srednjem rodu, a u
drugom po mukom rodu; zajedniko im je da su rei stranog porekla
metro metroa
biro biroa
plato platoa
tango tanga
aikido aikida
ego ega
- kada je O kratko onda se gubi ispred padenog nastavka, a kada je O dugo onda ostaje
Kongo Konga
Reno Renoa
Monako Monaka
Kokto Koktoa
Togo Togoa
Maroko Maroka
Komo Koma (jezero u Italiji)
nestako, uobraenko ne upotrebljavaju se u mnoini
- kada se imena zavravaju na -e, kod padea se ono zadrava, bilo dugo bilo kratko
ile ilea
Zimbabve Zimbabvea
Peru Perua isto je i s imenicama na u
- strana imena na -i predstavljaju problem; mogu biti i singularia i pluralia tantum
Tahiti Tahitiju (singularia tantum)
Haiti Haitiju (singularia tantum)
Mali Maliju (singularia tantum)
Filipini Filipinima (pluralia tantum)
Havaji Havajima (pluralia tantum)
Sejeli Sejelima (pluralia tantum)
auto imenica mukog roda

 napii mnoinu sledeih imenica:

embargo embarga
kredo kreda
kargo karga
pijanino pijanina
torzo torzoi / torza
lido lida
bolero bolera
dingo dingosi
flamingo flamingosi
gringo gringosi
espreso espresa
salto salta
konto konta
moto motoi
napii u genitivu sledee imenice:
kakao kakaoa / kakaa
loto lotoa
lesoto lesota
saldo salda
moto motoa
napii u dativu sledee imenice:
Maldivi Maldivima
Vanuatu Vanuatuu ( Peru Peruu)
Tubalu Tubaluu
Fidi Fidiju
Nauru Naruu
- nepostojano a se moe javiti kod imenica ija se osnova zavrava na t
dokument dokumenat
element elemenat
akcent akcenat
moment momenat
talent talenat
procent procenat
izuzetak:
dirigent dirigenat
prezent prezenat
- nepostojano a ne moe se javiti izmedju suglasnikih skupova: -ng, -ks, -rs
student, indeks, prefiks, sufiks
kurs, revers
diftong, parking, puding
veala pluralia tantum; zajednika, ali ima samo oblike mnoine

publika singularia tantum, ne jevlja se u mnoini; zbirna po znaenju

pepeo singularia tantum; gradivna
sazvedje sazvezd+je jotovanje, ali nije zbirna; zajednika; koristi se u mnoini