MATRICE

 Matrica je pravougaona šema sa m  n elemenata raspoređenih

u m vrsta i n kolona:

 a11 a12  a1n 

a a 22  a 2 n 
A   21
    
 
a m1 am2  a mn 

Matrice se označavaju velikim slovima latinice: A , B , C , ...

Proizvoljni element matrice aij pripada i -toj vrsti i j -toj koloni, pa

matricu možemo označiti i na kao [aij ]mn .

Za matricu sa m vrsta i n kolona kažemo da ima dimenziju mn.

 Dve matrice A  [aij ]mn i B  [bij ]mn su jednake, tj. A  B ako

i samo ako je: aij  bij , (i, j ) , i  1, 2,..., m j  1, 2,..., n .
 Nula matrica je ona matrica čiji su svi elementi nule

 Kvadratna matrica je matrica kod koje je broj vrsta jednak broju

kolona.
Elementi a11 , a22 ,..., ann leže na glavnoj dijagonali kvadratne
matrice, dok elementi a1n , a2 n 1 ,..., an1 pripadaju sporednoj
dijagonali.
 Kvadratna matrica u kojoj su svi elementi van glavne
dijagonale nula, a elementi na glavnoj dijagonali nisu svi nula,
zove se dijagonalna matrica.

1
 Jedinična matrica je dijagonalna matrica kod koje je
a11  a22   ann  1 i označava se slovom I .

 Transponovana matrica matrice A  [aij ]mn je matrica

dobijena zamenom mesta svih vrsta odgovarajućim kolonama ili
obrnuto. Obeležava se sa AT i iznosi A  [a ji ]nm .
T

1 2 3
Primer: Za matricu A  transponovana matrica biće
4 5 6
1 4
 
matrica A   2 5  .
T

 3 6 

OPERACIJE SA MATRICAMA

Sabiranje matrica:
Zbir matrica A  [aij ]mn i B  [bij ]mn , je matrica C  [cij ]mn ako
i samo ako je aij  bij  cij  i  1, 2,..., m ; j  1, 2,..., n  .

Napomena: Zbir matrica različitih dimenzija nije definisan.

 Operacija sabiranja matrica ima sledeće osobine:

A  B  B  A komutativnost

( A  B )  C  A  ( B  C ) asocijativnost
1 2 3  1 1 1 
   
Primer: Sabrati matrice A   4 5 6  i B   0 2 4  .
7 8 9   2 3 4 

2
 2 1 4 
A  B   4 3 10 
 9 11 13
1 2 3 
  1 2 
Primer: Sabrati matrice A   4 5 6  i B   .
 3 4 
7 8 9 
Zbir matrica A i B ne postoji zato što su dimenzije matrica različite.

Proizvod matrice i broja

Proizvod broja   R i matrice A  [ aij ]mn je matrica istih

dimenzija oblika
A  [aij ]mn  [aij ]mn

 Operacija množenja matrice brojem ima sledeće osobine:

 A  A komutativnost

( ) A   ( A),  ,   0 asocijativnost

(   ) A  A  A distributivnost s obzirom na zbir brojeva

 ( A  B)  A  B distributivnost s obzirom na zbir matrica

1 2 3 
 
Primer: Pomnožiti matricu A   4 5 6  brojem   2 .
7 8 9 
2 4 6
2  A   8 10 12  .
14 16 18 

Proizvod matrica

Proizvod A  B matrica A  [aik ]m p i B  [bkj ] pn je matrica C , čiji

elementi cij se formiraju po zakonu:

3
 p
cij   aik bkj (i  1,..., m ; j  1,..., n)
k 1

Napomena: Matrica C ima onoliko vrsta koliko ih ima matrica A i

onoliko kolona koliko ih ima matrica B .

Napomena: Dakle, element cij matrice C , koji se nalazi u preseku

i-te vrste i j-te kolone, obrazuje se tako što se elementi i-te vrste
matrice A pomnože odgovarajućim elementima j-te kolone matrice
B i dobijeni proizvodi saberu.

 Operacija množenja matrica ima sledeće osobine:

A  B  B  A ne važi zakon komutacije

( A  B )  C  A  ( B  C ) asocijativnost

A  I  I  A  A , gde je I jedinična matrica.

1 2 3  1 1
   
Primer: Pomnožiti matrice A   4 5 6  i B   3 2  .
7 8 9  0 1 
 11  2  3  3  0 1  1  2   2   3 1   7 2 
 
A  B   4 1  5  3  6  0 4   1  5   2   6 1  19 8  .
 7 1  8  3  9  0 7   1  8   2   9 1 31 14 

Proizvod B  A nije definisan zato što dimenzije matrica nisu

odgovarajuće.

DETERMINANTE
 Svakoj kvadratnoj matrici pridružujemo realni broj koji zovemo
determinanta.

 Determinanata je kvadratna šema brojeva od n  n elemenata

raspoređenih u n vrsta i n kolona.

4
 a11 a12  a1n
a21 a22  a2 n
D  det  A 
   
an1 an 2  ann

Napomena: Determinanta je broj, za razliku od matrice koja je samo

šema proizvoljnih elemenata.

 Broj a11  a11 naziva se determinanta prvog reda.

a11 a12
 Broj  a11a22  a12 a21 naziva se determinanta drugog
a21 a22
reda.
a11 a12 a13
 Broj a21 a22 a23 naziva se determinanta trećeg reda.
a31 a32 a33

IZRAČUNAVANJE DETERMINANTI
Sarusovo pravilo: (Sarrus 1798-1861).

Vrednost determinante se izračunava na sledeći način:

    
a11 a12 a13 a11 a12
a21 a22 a23 a21 a22 
a31 a32 a33 a31 a32

 a11a22 a33  a12 a23 a31  a13a21a32  a12 a21a33  a11a23a32  a13a22 a31

1 2 3
Primer: Izračunati vrednost determinante 4 5 6 .
7 8 9
1 2 31 2
4 5 6 4 5  1  5  9  2  6  7  3  4  8  2  4  9 1  6  8  3  5  7  0
7 8 97 8

5
Napomena: Sarusovo pravilo se odnosi samo na determinante trećeg
reda.
Laplasovo pravilo: P.Laplace ( 1749-1827 )

Francuski matematičar Laplas dao je značajan doprinos u

teoriji diferencijalnih jednačina, verovatnoći, analizi, astronomiji i
nebeskoj mehanici. Mada skromnog porekla Napoleon ga je
proizveo u grofa,a nakon njegovog pada kralj Luj 18 u markiza.
Engleski prevodilac njegovih dela napisao je :“ Uvek kada
sam kod Laplasa nalazio izjavu , lako je videti, znao sam da mi
treba nekoliko sati napornog rada dok se ne dosetim i ne dokažem
kako je to lako videti.“

Napmena: Za razliku od Sarusovog pravila koje se koristi samo za

izračunavanje determinanti trećeg reda, Laplasovo pravilo se koristi
za izračunavenje determinanti bilo kog reda.

 Osnovna ideja ovog pravila je da se izračunavanje determinante

n -tog reda svodi na izračunavanje determinante n  1 reda,
izračunavenje determinante n  1 reda svodi se na izračunavanje
determinante n  2 reda i taj postupak se ponavlja sve dok se ne
dođe do determinante prvog reda.

Da bismo objasnili ovu metodu potrebno je da definišemo pojam

minora i pojam kofaktora.
a11 a12  a1n
a21 a22  a2 n
Neka je D determinanta n -tog reda D 
   
an1 an 2  ann

6
 Determinanta koja se dobija iz date determinante D
odbacivanjem i-te vrste i j-te kolone naziva se minor elementa aij i
obeležava se sa M ij .
a11 a12 a13
Primer: Detreminanta trećeg reda D  a21 a22 a23 ima onoliko
a31 a32 a33
minora koliko i elemenata, tj. 9 .
Elementima a11 , a12 i a13 odgovaraju minori:

a22 a23 a a a a
M 11  , M 12  21 23 , M 13  21 22
a32 a33 a31 a33 a31 a32

Kofaktor elementa aij . je broj Aij   1 M ij .

i j

 1
i j
Kofaktor sadrži osim minora i predznak mesta .

Primer: Kofakrori determinate iz predhodnog primera su:

a22 a23 a22 a23

A11   1
11
 ,
a32 a33 a32 a33
a21 a23 a a
A12   1
1 2
  21 23 ,
a31 a33 a31 a33
a21 a22 a21 a22
A13   1
1 3

a31 a32 a31 a32

Laplasovo pravilo

Vrednost determinante jednaka je zbiru proizvoda elemenata ma koje

vrste (odnosno kolone) i odgovarajućih kofaktora :

n
D  ai1 Ai1  ai 2 Ai 2    ain Ain   aik Aik , i  1, 2, , n
k 1

(razvoj po elementima i -te vrste)

7
 n
D  a1 j A1 j  a2 j A2 j    anj Anj   akj Akj , j  1, 2, , n .
k 1

(razvoj po elementima j -te kolone)

1 2 3
Primer: Izračunati vrednost determinante 4 5 6 .
7 8 9
Determinanta se može izračunati razvojem po bilo kojoj vrsti ili
koloni.
Razvojem po prvoj vrsti dobićemo.

1 2 3
5 6 4 6 4 5
4 5 6  1  2  3 
8 9 7 9 7 8
7 8 9
1  5  9  6  8  2   4  9  6  7   3   4  8  5  7   0

INVERZNA MATRICA
 Inverzna matrica date kvadratne matrice A je matrica A1 za
koju važi A  A1  A1  A  I gde je I jedinična matrica.

 Za kvadratnu matricu A kažemo da je je regularna ako je

det A  0 , a singularna ako je det A  0 .

 Adjungovana matrica matrice A u oznaci adjA je

transponovana matrica matrice kofaktora matrice A .
 A11 A21  An1 
A A22  An 2 
adjA   12

    
 
 A1n A2 n  Ann 

 Inverzna matrica kvadratne regularne matrice A je matrica

adjA
A1 
detA

 Za regularne matrice A i B istog reda važe pravila:

8
 1
 A B A  1 1
det  A1  
1
 B 1  A 1 ,  A, .
det A

2 1
Primer: Naći inverznu matricu date matrice A   .
 3 5
1  A11 A21 
A1 
det A  A12 A22 
2 1
Kako je det A   7  0 , postoji matrica A1 .
3 5
Kofaktori matrice A su A11  5 , A12  3 , A21  1, A22  2 .
1 1  5 1
Nalazimo da je: A 
7  3 2 
1 1 2
Primer: Naći inverznu matricu date matrice A  1 3 1  .
 4 1 1 
1 1 2
det A  1 3 1  17  0
4 1 1
Kofaktori matrice A su:

3 1 1 1 13
A11  2 A12   3 A13   11
1 1 4 1 41
1 2 12 1 1
A21   1 A22   7 A23   3
1 1 41 4 1
1 2 1 2 1 1
A31   5 A32  1 A33  2
3 1 1 1 1 3
 2 1  5
1 
A 1
  3 7 1 
17 
  11 3 2 

ZADACI
2 1 1 2 
1. Naći zbir matrica A    i B .
 3 2 1 2 
Rešenje:

9
  2 1  1 2   2  1 1   2    3 1
A B      .
 3 2 1 2   3  1 2  2   4 4 
2 1
2. Naći matricu C  2  A  B , ako su date matrice A    i
 3 2
1 2 
B .
1 2 
Rešenje:
 2 1  1 2   4 2  1 2  3 4 
C  2 A  B  2      .
 3 2  1 2   6 4  1 2  5 2 

2 1
3. Naći proizvode A  B i B  A matrica A    i
 3 2
1 2 3 
B .
1 1 2 
Rešenje:
 2 1  1 2 3 
A B    
 3 2  1 1 2 
 2 1  1 1 2   2   1 1 2  3  1  2  3 3 8 
  
3 1  2 1 3   2   2 1 3  3  2  2  5 4 13
Proizvod B  A ne postoji .

1 1 1 1 
4. Dokazati da za matrice A    i B  važi
 2 1  4 1
 A  B
2
 A2  B 2 .
Rešenje:
 1 1 1 1   2 0 
A B     
 2 1  4 1  6 2 
2 0  2 0  4 0
 A  B  
2
  
 6 2   6 2   0 4 
1 1 1 1  1 0
A2    
 2 1  2 1  0 1
1 1  1 1   5 0
B2    
 4 1  4 1 0 5 

10
  4 0   1 0   5 0
 A  B
2
       A2  B 2
 0 4  0 1  0 5
a b 
5. Ako je A    , izračunati A2   a  d  A   ad  bc  I .
c d 
Rešenje:
A2   a  d  A   ad  bc  I 
a b  a b  a b  1 0
 c d    c d    a  d   c d    ad  bc   0 1  
       
 a  bc ab  bd   a  ad  ab  bd   ad  bc
2 2
0 
       
 ac  cd bc  d    ac  cd ad  d   0
2 2
ad  bc 
0 0
0 0
 

6. Proveriti sledeće rezultate:

 3 2   3 4   5 2 
 5 4    2 5    7 0 
     
1 
 3 2 1    10 
0 1 2  2   8 
  3  
 
1 
2 1 3   2    13
 3 
5 8 4   3 1 5  23 39 29 
6 9 5   4 1 3   24 48 32 

 4 7 3   6 9 5  58 24 56 
1 2 3  1 2 4  0 0 0
2 4 6    1 2 4   0 0 0 

 3 6 9   1 2 4  0 0 0 

11
 1 2 3 
 
7. Dat je polinom P  x   3 x  2 x  5 i matrica A   2 4 1  ,
2

 3 5 2 
naći P  A  .
Rešenje:
P  A   3 A2  2 A  5 I
1 2 3  1 2 3   1 2 3  1 0 0 
P  A   3   2 4 1    2 4 1   2   2 4 1   5 0 1 0  
  

 3 5 2   3 5 2   3 5 2   0 0 1 
 6 9 7   2 4 6  5 0 0 
3   3 7 4    4 8 2   0 5 0  
 1 4 8   6 10 4  0 0 5 
18 27 21  2 4 6  5 0 0   21 23 15 
 9 21 12    4 8 2   0 5 0    13 34 10 
      
 3 12 24   6 10 4  0 0 5   9 22 25
1 0 2
 3 1  .
8. Ako je f  x   3 x  3 x  1, odrediti f  A  za A  1
2

 4 1 1
Rezultat:
 29 6 6 
f  A    27 38 15  .
15 9 26 

DETERMINANTE

Izračunati vrednost determinanti:

2 1 3 2 1 3 1 0 3
1 3
9. a) b) 5 3 2 v) 5 3 2 g) 3 2 1
4 1
1 4 3 1 4 3 1 3 5

12
 1 0 3
d) 3 2 1
1 3 5

Rešenje:
1 3
a)  1 1  3  4  1  12  11
4 1

b) Koristeći Sarusovo pravilo dobijamo:

    
2 1 3 2 1
5 3 2 5 3  2  3  3  1  2 1  3  5  4  3  3 1  2  2  4  1 5  3  40
1 4 3 1 4

v) Koristeći Laplasovo pravilo, razvijanjem po prvoj vrsti dobijamo:

2 1 3
3 2 5 2 5 3
5 3 2  2  1  3 
4 3 1 3 1 4
1 4 3
2   9  8    15  2   3   20  3   40

g) Koristeći Laplasovo pravilo, razvijanjem po drugoj vrsti dobijamo:

1 0 3
0 3 1 3 1 0
3 2 1    3    2    1 
3 5 1 5 1 3
1 3 5
3   9   2  2  1  3  34

10. Proveriti rezultate:

5 3 4 a bc 1
a) 1 3 0  20 , b) b c  a 1  0
2 1 0 c ab 1

INVERZNA MATRICA

13
Naći inverznu matricu matrica:

 2 1 2 
 2 1  
11. a) A    b) A   2 3 1
 3 1   0 2 2 

Rešenje:
1 1  A11 A12 
a) A  A 
det  A 
 21 A22 
Kako je det A  1  0 , postoji matrica A1 .
Kofaktori matrice A su: A11  1, A12  3 , A21  1 , A22  2 .
1 1 1   1 1
Nalazimo da je: A     .
3 2   3 2 

2 1 2
b) det  A   2 3 1  4  0
0 2 2
Kofaktori matrice A su:
3 1 2 1 2 3
A11  8 A12    4 A13  4
2 2 0 2 0 2
1 2 2 2 2 1
A21    6 A22  4 A23    4
2 2 0 2 0 2
1 2 2 2 2 1
A31  5 A32    2 A33  4
3 1 2 1 2 3
 8 6 5 
1 
A    4 4 2  .
1

4
 4 4 4 

Proveriti rešenje:
12.
1
 3 4 5   8 29 11
a)  2 3 1    5 18 7 
 
 3 5 1  1 3 1 

14
 1
 2 0 4 
b)  1 2 3  ne postoji.
 3 2 1

Rešiti matrične jednačine :

 2 2 3
   1 0 2 
13. XA  B, gde je A   1 1 0  i B   .
 0 1 3
 1 2 1 
Rešenje:
2 2 3
2 3 2 3
Kako je det A  1 1 0     4  5  1  0
2 1 1 1
1 2 1
postoji A1 .
Rešenje date matrične jednačine je X  BA1 .
Odredimo matricu A1 .
 1 4 3   1 4 3
A1   1   1 5 3    1 5 3 .
 1 6 4   1 6 4 
Znači,
 1 4 3
 1 0 2    3 16 11 
X     1 5 3   .
 0 1 3  1 6 4   4 23 15
 

1 2 0  1 2 
1 1 1  X  0 2 
14.    .
 0 1 3 1 0 
Rešenje:
Matrična jednačina glasi AX  B , gde je
1 2 0  1 2 
A  1 1 1  , B  0 2  .
 
0 1 3 1 0 
Kako je det  A   4  0 ,postoji matrica A1 , pa je rešenje date
matrične jednačine X  A1 B.

15
  2 6 2
1 
1
Kako je A     3 3 1 , dobijamo
4
 1 1 1
 2 6 2  1 2  4 8  1 2
 1   1
X      3 3 1  0 2       4 0    1 0  .

 4  4
 1 1 1 1 0   0 0   0 0 
1 4 2 1 0 1
15. A  X  X  B  0 , ako je A  0 2 1  i B  2 1 2 .
3 1 1  0 3 0
Rešenje:
AX  X  B  0   A  I  X  B  X   A  I   B
1

det  A  I   4  0
 5 6 2   7 12 7 
1  1
 A I    3 2 2   X   1 8 1

1

4 4
 9 10 6   11 28 11 

1 3 2 
 
16. a) X  A  3I   A  I , ako je A  1 2 1  .
0 0 1 

1 2 3  1 2 
   
b) AX  B, ako je A  3 5 6  , B   2 3 .
7 12 16  3 4 

0 1 2
 
v) AX  2 X  A  I gde je A   2 3 4 
1 0 1 

Rezultat:
 5 12 10   7 16  3 3 6
    1 
a) X   4 9 8  b) X   7 15  v) X  18 6 36 
6
 0 0 1  2 4   3 3 6 

16