10.a Oscilatori 2 Od 2 PDF

Oscilatori sa kristalom kvarca
Oscilatori p
prostoperiodinih
p
oscilacija
j
(nastavak)
13. decembar 2011.
Oscilatori prostoperiodinih
oscilacija
13. decembar 2011.
oscilacija
Oscilatori sasakristalom
kvarca
Oscilatori
kristalom
kvarca
U elektronskim
l k
ki kolima
k li
k i l kvarca
kristal
k
i
ima
ulogu
l
dvopola. Na dve suprotne stranice kristala nanese se
sloj
l j metala
t l na koji
k ji se, preko
k provodnika,
d ik dovede
d d
signal.
Pobuen naizmeninim signalom, kristal kvarca
ponaa se kao el. impedansa:
Otpornost R1 je vrlo mala, tako da se moe
smatrati da se kristal kvarca ponaa kao isto
reaktivni dvopol,
p odnosno kao idealno oscilatorno
kolo.
13. decembar 2011.
oscilacija
13. decembar 2011.
oscilacija
kvarca
Oscilatori
kristalom
kvarca
Kristal kvarca ima dve rezonantne frekvencije:

- rednu (grana L1C1)
r = 1
L1C1
i
- paralelnu (zaptivno kolo) p = 1
L1
13. decembar 2011.
fr i fP razlikuju se veoma malo zato to je C0>>C

C1.
Ponaa se kao veoma selektivna impedansa jer je pri
rednoj rezonansi reaktansa jednaka 0 a pri
paralelnoj tei beskonanosti.
C0C1
C0 + C1
oscilacija
13. decembar 2011.
kvarca
Oscilatori
kristalom
kvarca
oscilacija
Brojne vrednosti elementa modela za tri kristala kvarca.
Oscilatori sa kristalom kvarca prave se za generisanje

fiksne frekvencije oscilovanja.
Mogu se napraviti sa promenljivom frekvencijom ali je
stabilnost frekvencije oscilovanja manja.
13. decembar 2011.
oscilacija
Parametri
modela
R1
L1
C1
Co
rezonantna
frekvencija
[]
[mH]
[pF]
[pF]
2MHz
82
520
22
4.27
10MHz
25
11.5
12.2
5.4
50MHz
20
5.56
1.82
13. decembar 2011.
oscilacija
kvarca
Oscilatori
kristalom
kvarca
kvarca
Oscilatori
kristalom
kvarca
Kristal
K
i t l moe
da
d se prikljui
iklj i kao
k kapacitivnost
k
iti
t ili
kao induktivnost.
Kolo
K
l
C l i
Colpicovog
kontrolom.
oscilatora
il t
sa
k
kvarcnom
L-karakter
C-karakter
Tada se ostvaruje tzv. kvarcna kontrola frekvencije
oscilovanja,
il
j
a frekvencija
f k
ij
oscilovanja
il
j
nije
ij
jednaka ni jednoj od rezonantnih frekvencija
kristala
kristala.
13. decembar 2011.
oscilacija
Pirsov (Pierce)oscilator.
9
13. decembar 2011.
kvarca
Oscilatori
kristalom
kvarca
oscilacija
10
kvarca
Oscilatori
kristalom
kvarca
Najpovoljnije
N
j
lj ij da
d oscilator
il t osciluje
il j na rezonantnoj
t j
frekvenciji kristala.
Pirsov oscilator
CMOS invertor
kao pojaava
Dobija se velika stabilnost frekvencije oscilovanja uz

smanjena izoblienja signala.
signala
13. decembar 2011.
oscilacija
11
13. decembar 2011.
oscilacija
12
Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Frekvencija oscilovanja menja se u vremenu.
Stabilnost frekvencije odreuje se kao kolinik
prirataja frekvencije u datom vremenskom intervalu
i nominalne vrednosti frekvencije.
Sf =
T
f
=
f
T-T
T
T
f
13. decembar 2011.
oscilacija
13
13. decembar 2011.

Stabilizacija
frekvencije oscilovanja
f+f
oscilacija
14

Stabilizacija
Parametri aktivnog elementa menjaju vrednosti

zbog promene poloaja radne take (promena
napona napajanja i/ili temperature).
Sf =
f
=
f
Starenje utie na promenu vrednosti, kako

aktivnih tako i pasivnih elemenata kola
kola.
Stabilnost frekvencije zavisi od stabilnosti faze

signala u povratnoj petlji, a ona zavisi od aktivnih i
pasivnih elemenata u kolu i od otpornosti potroaa.
13. decembar 2011.
oscilacija
15
13. decembar 2011.
oscilacija
16

Stabilizacija

Stabilizacija
Razlikuju se nestabilnost merena na

- kratkom ili na
Kratkotrajna nestabilnost elektrinih signala

posledica je naglih (impulsnih) i kratkotrajnih
promena napona napajanja.
- dugom intervalu.
Nestabilnost:
bil
Kratkotrajnaa nestabilnost ambijenta podrazumeva

mehanike okove koji u poluprovodnikim i
piezoelektrinim komponetama izazivaju dramatine
promene elektrinih osobina.
- nestabilnosti elektrinih signala (umova) i

- nestabilnosti ambijenta.
13. decembar 2011.
oscilacija
17
13. decembar 2011.

Stabilizacija
oscilacija
18

Stabilizacija
Uzroci nestabilnosti na dugom intervalu mogu biti

(
)
- neelektrini (dominantni)
- temperaturska nestabilnost ambijenta i
- starenje komponenata.
komponenata
- elektrini
- nestabilnost otpornih elemenata,
p j j amplitude
p
i sl.
- nestabilnost napajanja,
Posebnu grupu nestabilnosti predstavljaju uslovi rada
oscilatora.
13. decembar 2011.
oscilacija
19
Smanjenje nestabilnosti usled promene otpornosti

potroaa
t u kolu
k l postie
ti se vezivanjem
i
j
potroaa
t
preko razdvojnog stepena (bafera) ija je ulazna
otpornost velika.
elika
Rp
13. decembar 2011.
oscilacija
20

Stabilizacija

Stabilizacija
Jedan od naina smanjenja nestabilnosti koja je

posledica promena parametra aktivnih elemenata i
parazitnih
it ih elemenata
l
t reaktansi
kt i u oscilatorima
il t i
sa
oscilatornim kolima, jeste
Posebna panja se poklanja

stabilizaciji napona izvora za napajanje,
temperaturskoj
temperat rskoj stabilizaciji
stabili aciji radne take,
take
umetanje
j reaktansi
k
i na red
d sa prikljucima
iklj i
aktivnog
ki
elementa ili
izboru tolerancija
j p
pasivnih elemenata i njihovog
j
g
kvaliteta i sl.
na red sa otpornikom potroaa.

Karakter i veliina rektansi bira se tako da
omogui potiranje onih sabiraka u izrazu za
frekvenciju oscilovanja koji sadre parametre
aktivnog elementa i parazitne elemente oscilatornih
kola.
Dalje poveanje stabilnosti postie se

modifikacijama
j
kola oscilatora ili
primenom kristala kvarca.
13. decembar 2011.
oscilacija
21
13. decembar 2011.
Primer:
Kolpicov oscilator sa FETom u kome je uzeta u obzir
parazitna otpornost r kalema Ls
Primer:
P
i
Izraz za frekvenciju oscilovanja glasi
r
1
+
LsC LsC2R
gde je C ekvivalentna
22
' =
Rp
oscilacija
Rp
kapacitivnost redne
veze C1 i C2
1
1
1
YL = = =
ZL ZS (r + jLS )
C=C1C2/(C
( 1+C2);
a R=Ri II Rp
13. decembar 2011.
oscilacija
23
13. decembar 2011.
oscilacija
24

Stabilizacija
Primer:
za frekvenciju oscilovanja dobija se
Da bi se izbegao uticaj r na , treba neutralisati C2

koji figurie u izrazu
izrazu. Zato se dodaje jX.
jX
jC1 + YL
Y ( j ) =
S
Y
L
1
= C
C2
X
13. decembar 2011.
0
1
j
R X
j
X
02 =
a za uslov oscilovanja
j
YL
j
+ jC2 + YL
1
X=
= L
L
C2
C1 + C 2
LS C1C 2
S 02C1C 2 r +
L=
Na ovaj nain je obezbeeno da frekvencija oscilovanja

ne zavisi od potroaa i od parametara aktivnog
elementa.
*Ne
Ne moe se u potpunosti neutralisati uticaj gubitaka
jer je izostavljeno razmatranje uticaja parazitnih
kapacitivnosti aktivnog elementa.
2C2
oscilacija
C1
C2 R
25
13. decembar 2011.

Stabilizacija
oscilacija
26

Stabilizacija
Kako i koliko promena parametara kola utie na promenu frekvencije

oscilovanja?
Kako i koliko promena parametara kola utie na

promenu frekvencije oscilovanja?
Priblini izraz za frekvenciju Colpitz-ovog

oscilatora glasi:
0 =
13. decembar 2011.
oscilacija
27
13. decembar 2011.
1
1
=
LS C1C2
LC
C1 + C2
oscilacija
28
Ukoliko se kapacitivnost
kapaciti nost promeni za
a C promena
frekvencije oscilovanja je
1
1
1
1
0 =
=
1
L(C + C)
LC
LC
C
1+
Relativna promena frekvencije je
=
0
13. decembar 2011.
Dodatak
1
1+
C
C
1 1 1 C 1 = 1 C
2 C

Stabilizacija
Dodatak
2 C
oscilacija
29

Stabilizacija
Istim postupkom dolazi se i do relativnog

prirataja frekvencije koji je posledica promene
induktivnosti
1 L
2 L
Iako je izraz identian, promena kapacitivnosti

znaajnije utie na promenu frekvencije oscilovanja
K l i
Kolpicovog
oscilatora
il t
u apsolutnom
l t
i
iznosu
od
d
promene induktivnosti.
O je
Ovo
j posledica
l di kako
k k promene kapacitivnosti
k
iti
ti C1 i C2
tako i promene parazitnih kapacitivnosti aktivnog
elementa
elementa.
13. decembar 2011.
oscilacija
30

Stabilizacija
Dodatak
Razmotrimo
R
t i
reaktivni
kti i deo
d Klapp-ovog
Kl
oscilatora
il t
k ji
koji
nastaje iz Colpitz-ovog oscilatora kada se na red sa LS
vee kondezator CS.
C1C2
CC
C1 + C2
=
Ce = S
CS + C C + C1C2
S
C1 + C2
gde
d jje
CS
Za velike vrednosti C1 i C2, odnosno C >> CS dobija se

Ce CS, pri tome vrednost L nije degradirana.
P
Promene
C1 i C2, izazvae
i
relativno
l ti
male
l promene Ce :
C
C
1+
CS (C + C)
CS C
CS C
C
Ce =
=
1
C
CS + (C + C) CS + C CS + C 1 +
C +C
S
f k
frekvencija
ij oscilovanja
il
j je
j
0 =
13. decembar 2011.
1
LSC e
oscilacija
31
13. decembar 2011.
oscilacija
32
Dodatak

Stabilizacija
Dodatak
S obzirom
b i
d
da jje CS< < C,
C relativni prirataj Ce
manji je od relativnog prirataja C i to za odnos
CS/C:
Uslov
U
l oscilovanja
il
j Klapovog
Kl
oscilatora
il t
j t da
jeste
d grana
koja sadri LS i CS ima induktivni karakter.
Klappov oscilator moe da se razmatra kao Kolpicov
kod koga je ekvivalentna induktivnost definisana sa:
C
C
CS C
C C
C CS + C C
Ce
C
=
=
S 2
C
C CS + C C (CS + C ) C C
Ce
1+
CS + C
L/S =
oscilacija
33
13. decembar 2011.

Stabilizacija
oscilacija
34
Ugraivanjem kristala kvarca u kolo oscilatora

postie se velika stabilnost, reda 10-6.
Kristal kvarca karakterie veoma tana mehanika
prirodna frekvencija oscilovanja.
C2 R
Dalje poveanje stabilnosti postie se stavljanjem

oscilatora u komoru sa konstantnom temperaturom
ili upotrebom kristala kvarca, a nekad upotrebom
oba reenja.
13. decembar 2011.
oscilacija

Stabilizacija
Da bi se postigla vea stabilnost, C1 i C2 treba da

budu to vei,
vei a to zahteva aktivni element sa veom
strminom (da bi se zadovoljio uslov oscilovanja) to
nije mogue uvek postii.
postii
C
S 02C1C2 r + 1
1
1
1
0 LS
= LS 1 2
0
0CS
0 LS CS
Uvoenjem CS smanjena je ekvivalentna

induktivnost!
Kao posledica toga dobija se manja vrednost za
potrebnu strminu aktivnog elementa - to je
povoljno.
Dakle, nestabilnost Klapovog oscilatora usled promene

kapacitivnosti, manja je od nestabilnosti Kolpicovog
oscilatora.
oscilatora
13. decembar 2011.

Stabilizacija
35
Zato, pobuda promenljivim naponom, izaziva

mehanike oscilacije tano definisane frekvencije.
Frekvencija oscilovanja zavisi od dimenzija i naina
obrade kristala.
kristala
13. decembar 2011.
oscilacija
36
Zakljuak

Stabilizacija
Stabilizacija amplitude oscilovanja
Stabilnost
frekvencije
oscilatora sa
kristalom
kvarca
13. decembar 2011.
Analiza
Neophodna POZITIVNA povratna sprega
Barkhauzenov uslov
A(s)B(s)=1
- frekvencija
j oscilovanja
j Im{A(s)B(s)}=0
{ ( ) ( )}
- uslov oscilovanja
Re{A(s)B(s)}=1
oscilacija
37
13. decembar 2011.
Zakljuak
oscilacija
38
Tipovi:
- RC oscilatori
- Vinov most
- Fazni pomeraj
- Oscilatori sa oscilatornim kolima
- Kolpicov
- Hartlejev
- sa induktivnom spregom
- sa negativnom otpornou
- Oscilatori sa kristalom kvarca (Pirsov)
13. decembar 2011.
oscilacija
Amplituda
A
li d oscilacija
il ij oscilatora
il
nije
ij odreena
d
uslovom
l
oscilovanja, ve zavisi od veliine aktivne oblasti rada
aktivnog elementa.
elementa
Velika amplituda dovodi radnu taku u nelinearni deo
karakteristika aktivnog elementa, ime se unosi
sadraj haromijskih komponenti i nestabilnost
f k
frekvencije.
ij
Velika stabilnost frekvencije
amplitudu oscilacija.
39
13. decembar 2011.
oscilacija
zahteva
stabilnu
40
Zakljuak
ta smo nauili?
Tip
f opseg
Mogunost
regulacje f
RC
10Hz-1MHz
Lako
LC
100kHz-100MHz
Lako
Kvarc
10kHz-1GHz
Teko
13. decembar 2011.
Objasniti fiziko znaenje uslova oscilovanja i dati

matematiku interpretaciju (napisati odgovarajue
izraze).
)
oscilacija
41
Pirsov oscilator.
13. decembar 2011.
Pojaavai sa povratnom spregom
42
Ispitna pitanja
1. Kolpicov (Colpitts)oscilator (elektrina ema i frekvencija
oscilovanja).
oscilovanja)
2. Hartlijev (Hartley) oscilator (elektrina ema i frekvencija
oscilovanja).
oscilovanja)
3. Princip rada oscilatora sa negativnom otpornou.
4 Ekvivalentna ema kristala kvarca.
4.
kvarca
5. Stabilizacija frekvencije oscilacija umetanjem redne impedanse
primer Kolpitzov oscilator.
oscilator
6. Poreenje oscilatora prema frekvencijskom opsegu i
mogunosti menjanja frekvencije
Sledeeg asa:
Pojaavai
13. decembar 2011.
42
Pojaavai sa povratnom spregom
43
43
13. decembar 2011.
velikih
oscilacija
signala
44
Reenje 9.1:
Reenje 9.1:
Operacioni pojaava sa slike ima diferencijalno pojaanje Ad=80dB,

80dB, konanu
ulaznu otpornost Rud=100k i izlaznu otpornost Ria=1k . Odrediti Ar=Vi/Vg, Rur,
i Rir. Poznato je Rg=10k, R1= 1k , R2=1M Rp= 2k.
Operacioni pojaava sa slike ima diferencijalno pojaanje Ad=80dB,

80dB, konanu
ulaznu otpornost Rud=100k i izlaznu otpornost Ria=1k . Odrediti Ar=Vi/Vg, Rur,
i Rir. Poznato je Rg=10k, R1= 1k , R2=1M Rp= 2k.
Rg
R1R2
1k , R22 = R1 + R2 1M
R1 + R2
R11 =
V
V V
Rud
Ao = i = i d =
V g Vd V g ( Ria + R p R22 ) R g + R11 + Rud
Ao
Rud Vd
Vg
Ad ( R p R22 )
Ru
Ria
AdVd
Ao
6000
=
= 857
1 Ao B
7
R11 =
R22
Ri
Vr
R1
Vo
Rir =
13. decembar 2011.
Rir =
Ri
3000
=
= 428
1 Ao B
7
R p Rir
Rud Vd
Vg
Ru
Ru = R g + Rud + R11 = 10k + 100k + 1k = 111k

Rur = Ru (1 Ao B ) = 777 k
Ria
R11
Rir =
R p Rir
R p + Rir
Rir =
R p Rir
R p Rir
45
13. decembar 2011.
Povratna sprega
a) Odrediti polove funkcije 1

1-AB
AB zanemarujui kolo limitera
b) Nai frekvenciju oscilovanja
c) Odrediti amplitudu oscilovanja ako je VD=0.7V.

1-AB
Zp
R p / sC p
B(s) =
B(s) =
s1,2 =
Rp
1 + R p sC p
R p + 1 / sC p
=
R p / sC p
Rp
+ Rs + 1 / sC s
+ Rs + 1 / sC s
R p + 1 / sC p
1 + R p sC p
sC s R p
sC s R p + (1 + sC s Rs )(1 + sC p R p )
R p = Rs = R
C p =C s = R
s1,2 =
s1,2
sCR
1 + 3sCR + s 2C 2 R 2 )
1
3 + sCR + 1 / sCR
s 2 256 10 10 0,03s 16 10 5 + 1 = 0
Povratna sprega
0,03s 16 10 5 9 10 4 256 10 10 4 256 10 10

2 256 10 10
0,03 16 10 5 16 10 5 9 10 4 4
2 256 10 10
0,03 4
32 10 5
Im{A( j ) B ( j )} =
R
3 + sCR + 1 /( sCR ) = (1 + 2 ), zamenom brojnih vrednosti dobija se
R1
13. decembar 2011.
46
0,03 4
32 10 5
10
(0,015 j )
16
R
(1 + 2 )
R2
1
R1
A( j ) B ( j ) = (1 +
)
=
R1 3 + jCR + 1 /( jCR) 3 + j (CR 1 /(CR ))
R
1
=1
A( s ) B ( s ) = (1 + 2 )
R1 3 + sCR + 1 /(( sCR )
3 + s 16 10 9 10 4 + 1 /( s 16 10 9 10 4 ) = 3,03;
Ri
2000 95 190000
=
100
2000 95
1905
Reenje 9.2:
Z p + Zs
R22
Rir
R p + Rir
Povratna sprega
B(s) =
Rp
Ri
666
=
= 95
1 Ao B
7
Reenje 9.2:
R
A( s ) B ( s ) = 1; A( s ) = 1 + 2 ;
R1
AdVd
Vi
Ri = Ria ( R p R22 ) Ria R p = 0,66k
Ri = Ria + ( R p R22 ) Ria + R p = 3k

Rir =
Rg
R1R2
1k , R22 = R1 + R2 1M
R1 + R2
Rur = Rur R g = 776k
Ria
V
R1
B= r =
10 3
Vo
R1 + R2
Ar =
Rp
R11
Ad R p
Rud
10 2 10 100 10
=
= 6000
( Ria + R p ) R11 + Rud
(3 103 ) 1.1 106
1 Ao B = 1 6000(10 3 ) = 7
Vi
R
j (CR 1 /(CR))(1 + 2 )
R1
32 + (CR 1 /(CR)) 2
CR = 1 /(CR) =
47
13. decembar 2011.
= 0, CR 1 /(CR ) = 0;
1 10 5
=
rad / s f =
= 1kHz
CR
16
2
Povratna sprega
48
Reenje 9.2:
Reenje 9.3:

1-AB
a)
Odrediti poloaj potenciometra pri kome se uspostavljaju

oscilacije
b)
Nai frekvenciju oscilovanja
c)
D2 provede za maksimalni napon u ta t " b"
Vb = V I + V D
VI =
R
A( s ) B ( s ) = 1; A( s ) = 1 + 2 ;
R1
Z p + Zs
B(s) =
s druge strane, napon u ta t " b" , ako se zanemari struja kroz diodu, priblino je jednak :
R5
R6
Vb =
V SS +
Vo max ,
R5 + R6
R5 + R6
R2 = 10k + R X ;
R6
R5
R6
R5
R1
R1
V SS +
Vo max =
Vo max + V D
Vo max = +V D R + R V SS
R5 + R6
R5 + R6
R1 + R2
R
+
R
R
+
R
5
6
6
1
2
5
1
3 10
Vo max = +0.7 (15) Vo max = 10,68V, zbog simetrije D1, e provesti pri Vo min = 10,68V

4
4 30,3
tako da je :
Vopp = Vo max - Vo min = 2 10,68V = 21,36V
Dodatak
Zp
1
3 + sCR + 1 / sCR
R
1
A( s ) B ( s ) = (1 + 2 )
=1
R1 3 + sCR + 1 /( sCR )
R1
1
Vo max Vo max ,
3
R1 + R2
13. decembar 2011.
B(s) =
R1 = 50k R X
R
3 + sCR + 1 /( sCR ) = (1 + 2 ), za j oCR = j /( oCR)
R1
R
R
10k + R X
(1 + 2 ) = 3 2 =
= 2 10k + R X = 2 (50k R X )
R1
R1 50k R X
3 R X = 100k 10k = 90k R X = 30k
Potenciome tar : R X = 30k i 50k R X = 20k
oCR = 1 /(( oCR) o =

Povratna sprega
49
13. decembar 2011.
1 10 5
=
rad / s f =
= 1kHz
CR
16
2
oscilacija
50
Dodatak

A lit d oscilacija
Amplituda
il ij oscilatora
il t
nije
ij odreena
d
uslovom
l
oscilovanja, ve zavisi od veliine aktivne oblasti rada
g elementa.
aktivnog
Velika amplituda dovodi radnu taku u nelinearni deo
karakteristika aktivnog
g elementa,, ime se unosi sadrajj
haromijskih komponenti i nestabilnost frekvencije.
Stabilizacija
S
b
c j amplitude
p ude osc
oscilovanja
ov j
j zahteva stabilnu amplitudu

p
Velika stabilnost frekvencije
oscilacija.
j ((Oscilator sa vinovim mostom).
)
O tome jje bilo rei ranije
13. decembar 2011.
oscilacija
51
13. decembar 2011.
oscilacija
52
Dodatak
Dodatak
St bili ij amplitude
Stabilizacija
lit d oscilacija:
il ij
Stabilizacijaamplitude
amplitude oscilovanja
Stabilizacija
oscilovanja
Stabilizacija amplitude oscilovanja primenom

automatske regulacije pojaanja (ARP)
- automatska regulacija pojaanja (ARP);

ili
- upotreba nelinearnih elemenata u kolu
13. decembar 2011.
Dodatak
oscilacija
Stabilizacija
oscilovanja
Princip
p
rada
automatskog
g
prednapona:
Za V1>V diode,
diode pri negativnoj
poluperiodi, tee struja id,
CD se puni do odreene negativne
vrednosti,
na Rd je
j negativni
i i napon.
RT aktivnog elementa postavi se
na eljenu vrednost (VGS<0),
j
Za ostalo vreme,, dioda je
zakoena, a C se sporo prazni
preko velikog
p
g Rd i Ro.
13. decembar 2011.
53
oscilacija
13. decembar 2011.
Dodatak
oscilacija
Stabilizacija
oscilovanja
Ako amplituda
p
oscilacija
j raste:
- poraste i amplituda V1;
- pri
negativnoj
poluperiodi
poraste ugao protoka struje id,
- CD se dopunii na veu
negativnu
i
vrednost,
- na Rd je negativniji napon,
+
Vi
id
- RT aktivnog elementa pomera se u

oblast manje strmine,
54
-smanjuje se pojaanje,
t
+
Vi
id
t
V
t
-samnjuje se amplituda oscilacija.

oscilacija
55
13. decembar 2011.
oscilacija
56
Dodatak
Stabilizacija
oscilovanja
Dodatak
Treba
T
b voditi
diti rauna
o upotrebljenoj
t blj
j vrednosti
d ti
kondezatora u RC kolu:
- male vrednosti nee doprineti stabilizaciji
g izazvati p
prestanak oscilacija.
j
- velike vrednosti mogu
Ako je vremenska konstanta pranjenja RSCE
mnogo vea
ea od periode signala,
signala kondezator
konde ator se nee
prazniti za vreme dok aktivna komponenta ne vodi;
u toku narednog intervala,
intervala kada komponenta vodi,
vodi
dopunie se na negativnu vrednost, to ima za
posledicu sve dublje zakoenje tranzistora i pored
toga to amplituda oscilacija ne raste ve opada.
13. decembar 2011.
Dodatak
oscilacija
57
Stabilizacija
oscilovanja

nelinearnih elemenata.
Mala otpornost
Velika otpornost
Mala otpornost
13. decembar 2011.
oscilacija
59
Stabilizacija
oscilovanja

nelinearnih elemenata
primer oscilator sa Vinovim mostom
Treba obezbediti ogranienje velikih signala.

13. decembar 2011.
oscilacija
58

10.a Oscilatori 2 Od 2 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

10.a Oscilatori 2 Od 2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Oscilatori sa kristalom kvarca

13. decembar 2011.

Oscilatori sa kristalom kvarca

13. decembar 2011.

Oscilatori sa kristalom kvarca

13. decembar 2011.

Oscilatori sa kristalom kvarca

Oscilatori sa kristalom kvarca

Kristal kvarca ima dve rezonantne frekvencije:

fr i fP razlikuju se veoma malo zato to je C0>>C

13. decembar 2011.

Oscilatori sa kristalom kvarca

Oscilatori sa kristalom kvarca

Brojne vrednosti elementa modela za tri kristala kvarca.

Oscilatori sa kristalom kvarca prave se za generisanje

13. decembar 2011.

13. decembar 2011.

Dobija se velika stabilnost frekvencije oscilovanja uz

13. decembar 2011.

13. decembar 2011.

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

13. decembar 2011.

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Parametri aktivnog elementa menjaju vrednosti

Starenje utie na promenu vrednosti, kako

Stabilnost frekvencije zavisi od stabilnosti faze

13. decembar 2011.

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Razlikuju se nestabilnost merena na

Kratkotrajna nestabilnost elektrinih signala

Kratkotrajnaa nestabilnost ambijenta podrazumeva

- nestabilnosti elektrinih signala (umova) i

13. decembar 2011.

13. decembar 2011.

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Uzroci nestabilnosti na dugom intervalu mogu biti

13. decembar 2011.

Smanjenje nestabilnosti usled promene otpornosti

13. decembar 2011.

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Jedan od naina smanjenja nestabilnosti koja je

Posebna panja se poklanja

na red sa otpornikom potroaa.

Dalje poveanje stabilnosti postie se

13. decembar 2011.

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

13. decembar 2011.

13. decembar 2011.

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

za frekvenciju oscilovanja dobija se

Da bi se izbegao uticaj r na , treba neutralisati C2

Na ovaj nain je obezbeeno da frekvencija oscilovanja

13. decembar 2011.

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Stabilizacija frekvencije oscilovanja

Kako i koliko promena parametara kola utie na promenu frekvencije