2 (frane.) - dolazi otuda Sto ne mozemo da budemo sami. * Mercier, udelu L’an deux mille quarte cents guarante, o7biljno podrZava doktrine metem- psihoze, a I. D'Israeli kaze kako "nema sistema koji je toliko jednostavan i toliko malo odvratan razumu". Pukovnik, Ethan Allen, "Momak sa zelenih brda", takode je navodno bio ozbiljan pobornik metempsihoze. (Pisac) 3 (franc.) — zadrava se samo jedanput u oseéajnom telu: uostalom — konj, pas, pa i sam éovek, samo blago li¢e na ove Zivotinje. 4 lustrum (lat.) — period od pet godina RUKOPIS PRONADEN U BOCI Qui n'a plus qu'un moment a vivre Nia plus rien @ dissimuler Onaj kome je preostao samo tren Zivota, vise nema sta da skriva. Outnault! — Apys. Nemam mnogo da ka%em o svojoj zemlji i 0 svojoj porodici. Zlopaéenje i duge godine odvojili su me od prve i otudili od druge. Nasledena imovina omoguéila mi je obrazovanje viseg reda, a duh sklon razmi8ljanju pomogao mi je da sredim saznanja vredno sricana u mladosti. Iznad svega, radovi nemaékih moralista pruzali su mi veliko zadovoljstvo; ne toliko sto sam nerazumno oboZavao njihovu regitu ludost, koliko zbog lakoge kojom sam, voden navikom da strogo mislim, otkrivao njihove greske. Cesto sam bivao prekorevan zbog jalovosti mog genija; oskudnost maste uzimana mi je kao zloéin, a pironizam mojih shvatanja u svakoj prilici me je skupo koStao, Zaista, bojim se da je snazna sklonost natur-filozofiji proZela moj duh zabludom veoma uobigajenom za ovo vreme — mislim na obiéaj da se svi sluajevi, Zak i oni koji nemaju nikakve veze sa njom, zasnivaju na nagelima te nauke. Uglavnom, niko ne bi tee nego ja dopustio da ga ignes fatui sujeverja odvede sa ozbiljnih podruéja istine. Mislim da je umesno sto sve ovo unapred iznosim, kako neverovatnu pritu koju moram da isprigam ne biste smatrali buncanjem nezrele mate, veé stvarnim iskustvom duha kome je fantaziranje oduvek bilo prazno i mrtvo slovo na papiru. Posle mnogih godina provedenih u obilazenju stranih zemalja, isplovio sam 18.. godine iz Batavije, luke na bogatom i naseljenom ostrvu Java, ka ostrvima Arhipelaga. [Sao sam kao putnik — nemajuéi neki drugi podstrek osim narotitog Zivéanog nemira koji me je gonio kao zloduh. Na¥ predivni brod, teZak oko éetiri stotine tona i bakrom okovan, bio je sagraden u Bombaju, od tikovine sa Malabara. Bio je natovaren pamukom i uljem sa Lakadivskih ostrva. Ukrcali smo takode i kokosovo viakno, palmin sok, topljeno maslo, kokosov orah i nekoliko 12sanduka opijuma. Zbog nespretnog skladi8tenja brod se kretao pomalo nesigumo. Poli smo na put tek sa daskom vetra, pa smo viSe dana stajali pokraj istogne obale Jave, bez ijednog dogadaja koji bi razbio monotoniju nae plovidbe, osim povremenih susreta sa ponekim beznaéajnim gusarom sa Arhipelaga prema kome smo se zaputili. Jedne veteri, nagnut preko ograde palube, primetio sam na severozapadu sasvim jedinstven usamljen oblak. Bio je uoéljiv, kako zbog boje, tako i zbog toga Sto je to bio prvi oblak koji smo uopste ugledali od na¥eg polaska iz Batavije, Posmatrao sam ga usredstedeno sve do zalaska sunca, kada se odjednom ragirio i na istok i na zapad, opasujuéi horizont uskom trakom magle koja je izgledala kao dugatka linija neke niske obale. Malo posle, moju paznju je privukla mrko- ervena pojava meseca i neobigan izgled mora. Na njemu su se de8avale brze promene, i ginilo se da je voda prozimija nego obigno. Mada se dno jasno videlo, uz pomoé viska sam utvrdio da je brod na dubini od oko petnaest stopa, Vazduh je odjednom postao nepodnosijivo vreo, prezasi¢en uzvitlanim isparenjima nalik na ona koja se dizu sa usijanog gvozda. Kako je padala noé, svaki dah vetra je izumro, i beSe nemoguée zamisliti potpunije zatigje. Plamen sveée goreo jena krmi bez najmanjeg uoéljivog treptaja, a dugatko vlakno visilo je izmedu palea i kaZiprsta, i nije se moglo zapaziti da i najmanje podrhtava. Posto je, medutim, kapetan izjavio da po njegovoj proceni nema nikakvih znakova opasnosti, i kako smo bili noSeni sasvim prema obali, on naredi da se veZu jedra i baci sidro. Nikakva straza nije postavjena; posada, sastavljena uglavnom od Malajaca, polegala je svojevoljno po palubi. Sidoh pod palubu — veé sasvim obuzet slutnjom nekog zla. Naravno, sve Sto sam opazao utvrdivalo me je u predoseéanju samuma. Poverio sam kapetanu svoja strahovanja, ali on nije obratio paznju na moje reti i okrenuo se, ne udostojivsi me odgovora. Ipak, poSto mi uznemirenost nije dala da spavam, popeh se oko ponoéi na palubu. Tek Sto spustih stopalo na poslednju pretku stubista, trgnu me glasno brujanje, nalik onom koje proizvodi brzo okretanje mlinskog totka, i, pre nego Sto sam bio u stanju da ustanovim odakle potige, shvatio sam da se brod trese do samog svog sredista. U sledeéem trenu divlje penuSanje zavitla nas na brodske grede, pa se strovali na nas sa svih strana, i zbrisa sve sa palube od pramca do krme. Urasna snaga udara pokazala se, u velikoj meri, kao spas za brod. lako potpuno ispunjen vodom i, stavise, polomljenih jarbola, brod se posle samo jedne minute tromo podize iz mora, pa se, posréuéi nakratko pod navalom oluje, konaéno ispravi. Nemoguée je objasniti kakvim sam Eudom izbegao propast. OSamuéen naletom vode, posto sam se malo povratio, naSao sam se ukljeSten izmedu krmenog stuba i kormila. Sa velikim naporom se vratih na noge i dok sam unezvereno gledao okolo, u prvi mah mi se uéini da smo se naSli izmedu silnih valova plime; tako je bio straSan, iznad najlude maste, vrtlog gorostasnog, zapenuanog okeana koji nas je progutao. U tom sam zatuo glas nekog starog Svedanina, koji se ukreao ba§ u asu kad smo napuStali luku. Odgovorio sam mu vituéi iz sve snage, te mi se on uskoro primage zanoseéi se. Uskoro otkrismo da smo mi jedini preziveli nesreéu. Osim nas samih, sve sa palube bilo je odneseno; kapetan i njegovi momei verovamo su nastradali u snu, jer su kabine bile napunjene vodom. Bez pomoéi nismo mogli mnogo da uéinimo za sigurnost broda; nasi napori su u pogetku bili paralisani stalnim otekivanjem da smesta potonemo. Lanac za sidro pukao je, naravno, kao konac, jo8 pri prvom naletu orkana; inage bismo u trenutku bili potopljeni. More nas je nosilo stravignom brzinom, a voda se prolamala iznad nas. Kostur broda 13bio je natisto razglavijen i bili smo, skoro u svakom pogledu, znatno oteéeni; ali, na na’u najveéu radost, ustanovili smo da pumpe nisu propale i da nije doslo do nekog velikog pomeranja tereta. Glavna Zestina udara vetra veé je prevla preko nas, tako da smo predvidali malu opasnost od siline vetra; ali smo sa uzasom i8éekivali njegovo potpuno smirenje, s razlogom se plageéi da bismo ovako skrhani neizbeZno propali u straviénom kovitlacu koji bi se stvorio. Ipak, izgledalo je da se ova opravdana zebnja neée uskoro potvrditi. Citavih pet dana i noéi — tokom kojih se na¥ opstanak zasnivao na maloj koligini palminog soka, s teskom mukom dovuéenog s pramca — olupina broda je letela brzinom koja se ne da proceniti, pred naletima vetra koji su se brzo sustizali i koji su, iako ne uvek tako Zestoki kao onaj prvi udar, ipak jo8 uvek bili strainiji od svakog nevremena sa kojim sam se ikada pre suotio. Prva éetiri dana na kurs, sa neznatnim odstupanjima, bio je jugoistok i prema jugu; mora da smo jurili niz obalu Nove Holandije. Petog dana nastupi velika hladnoéa, iako je vetar promenio pravac neSto vige na sever. Sunce izroni sa bolesno Zutim sjajem i pope se tek nekoliko stepeni iznad horizonta — ne zraéeéi jasnim svetlom. Nisu se mogli uoéiti oblaci; pa ipak, vetar je postajao sve jaéi, duvajuéi nestalnim i éudljivim besom. Oko podne, kako smo priblizno mogli da procenimo, nau paznju opet privuge pojava sunca. To nije bila svetlost u pravom znagenju, veé neko mutno zlokobno sijanje bez odsjaja, kao da su svi zraci sunca bili polarizovani. Neposredno pre no to ée potonuti u nabreklo more, ugasi se njegov stedignji plam, kao da ga je neka tajanstvena sila uZurbano utrnula, Ostade samo nejasan srebrnast venac, kada se strovali u neizmemi okean. Uzalud smo &ekali da svane Sesti dan — taj dan meni jo¥ nije svanuo, a Svedanin ga ni neé: dotekati, Od tada pa nadalje bili smo okruzeni mrakom crim kao katran, kroz koji se nije videlo ni8ta na dvadeset koraka od broda. Nastavila je da nas obavija vetna noé, neublazena fosfornim svetlucanjem na koje smo navikli u tropima, Primetili smo, takode, iako je nevreme i dalje besnelo nesmanjenom snagom, da se nije vise moglo opaziti uobigajeno zapliuskivanje talasa i njihove pene. Svuda oko nas bio je uZas i duboka tama, crna spama pustinja ebonovine. Sujeverni strah postepeno se uvladio u duu starog Svedanina, a moju obuze neko tiho divljenje. Odbacismo svaku brigu o brodu, kao nesto sasvim beskorisno, pa, posto smo se priévrstili Sto je moguée bolje za trupac jarbola, gledali smo ogoréeno u beskraj okeana. Nismo imali natina da raéunamo vreme, niti smo mogli da uobliimo makar kakvu predstavu 0 svom polozaju. Ipak, bili smo sasvim svesni da smo doprli na jug dalje od ijednog prethodnog moreplovea i grdno se zaéudismo Sto se nismo susreli sa uobiéajenim preprekama leda. U meduvremenu, svaki trenutak pretio je da bude poslednji — svaki gorostasni talas hrlio je da nas smlavi. Nadolaenje mora prevazislo je sve Sto sam dotad smatrao moguéim, i samo zahvaljujuéi udu nismo trenutno bili preplavljeni. Moj sapatnik govorio je o lakoéi naSeg tereta i podseéao me je na izvanredne kvalitete naSeg broda; ali nisam mogao da ne osetim krajnju beznadeZnost i samog nadanja, i pripremao sam se turobno za tu smrt koju, mislio sam, niSta neée modi da spreéi u roku od samo jednog sata; jer, sa svakim &vorom koji je brod prelazio, nadolazak crnog zastraSujuéeg mora postajao je sve jeziviji i stravigniji. Povremeno smo hvatali vazduh na visini veéoj od albatrosove, — a onda smo dobijali vrtoglavicu od brzine spustanja u neSto kao vodeni pakao, gde je vazduh bio umrtvljen, i nikakav zvuk nije prekidao dremeZ vodenih nemani Bili smo na dnu jednog od takvih ponora, kada se kratak krik mog sapatnika strahovito prolomi kroz noé: "Gledaj! Gledaj!" — vikao je, zagluSujuéi mi u8i, "Svemoguéi Boze! gledaj! 4gledaj!" Dok je on vikao, postadoh svestan mutnog i nejasnog bleska crvenog svetla koje se slivalo ka dnu ogromnog bezdana gde smo leZali, i bacalo nestalne odsjaje na na’u palubu. Pogledavsi uvis, spazih prizor od koga mi se zaledi krv u Zilama. Na uZasnoj visini, ba iznad nas i na samoj ivici strmoglavog bezdana, lebdeo je d#inovski brod od nekih éetiri hiljade tona. Iako uzdignut na vrh talasa stotinu puta veéeg od njega, on je svojom znatnom veliginom jo8 uvek prevazilazio sve postojeée brodove linijske ili istognoindijske plovidbe. Njegov golemi trup bio je zagasito crne boje, bez rezbarija uobiajenih za vecinu brodova. Samo jedan niz tuéanih topova pomaljao se iz otvora na trupu, odraZavajuci svojim sjajnim povrsinama plamen bezbrojnih bojnih svetiljki koje su se Ijuljale napred-nazad na katarkama. Ali, najvige nas uZasnu i zaprepasti to Sto se brod probijao pod pritiskom jedara kroz samo grotlo tog natprirodnog mora i tog nesavladivog orkana. Kad smo ga prvi put spazili, video se samo pramac kako polako izranja iz mutnog i stra’nog vitloga. Za jedan stravitan trenutak, brod zastade na yrtoglavom vriku talasa kao da razmatra svoju sopstvenu uzvixenost, onda zadrhta, zanese se — i side. U tom éasu, ni sam ne znam kakva iznenadna samouverenost obuze moj duh. Teturajuéi, da budem Sto mogu blize krmi, isSekivao sam bez straha propast koja ée nas sasvim smrviti. Nas brod se na posletku okanuo borbe i pogeo tonuti pramcem. Udar survane vodene mase pogodio ga je tatno u onaj deo njegovog sklopa koji je bio skoro sasvim pod vodom, i neminovno je bilo da me odbaci, neodoljivom silinom, na jedra i katarke stranog broda. Kako padoh, taj brod se zanese, pa, ne uspevsi da uhvati vetar, okrenu se; zahvaljujuci pometnji koja nastade, izmakoh paznji posade. Bez v te’koéa i neprimeéen, pronadoh put do glavnog prolaza na palubi, koji je bio delimigno otvoren, i saéekav8i zgodnu priliku, uskoro se sakrih u potpalublju. Te3ko mogu da objasnim zasto sam ba¥ tako postupio. Neki neobjaSnjiv oseéaj strahopoStovanja ispunio mi je du8u pri prvom pogledu na posadu tog broda i verovatno me je to nateralo da se sakrijem. Nisam bio voljan da se prepustim na veru takvoj vrsti Ijudi koji su na prvi letimigan pogled budili utisak tolike neobiénosti i izazivali sumnju i strah. Zato sam smatrao da je ispravno ako pronadem neko skroviste u potpalublju. To sam i udinio, pomerivsi malo jednu pokretnu pregradu, sto mi je pruzilo zgodan zaklon izmedu velikih brodskih greda Jedva sam zavr8io svoj posao, kad me neki koraci u potpalublju nateraSe da to utodiste i iskoristim. Pored mog zaklona prode éovek iznemoglog i nesigurnog hoda. Nisam mogao da mu vidim lice, ali ipak sam uspeo da steknem nekakav opiti utisak 0 njegovom izgledu. Bio je po svemu sudeci veoma star i nemoéan. Pod teretom godina kolena su mu klecala, i ceo telesni sklop drhtao je pod tim bremenom. Promuklim i isprekidanim glasom mrmljao je sebi u bradu neke regi na jeziku koji nisam razumevao, preturao neSto u uglu po hrpi instrumenata fudnog izgleda i propalih navigatorskih karata. Njegov izgled i ponaSanje bili su sumanuta meSavina zlovolje drugog detinjstva i uzvi8enog dostojanstva Boga. Konaéno, on se pope na palubu, i vise ga nisam video. * Oseéanje, za koje nemam imena, obuzelo mi je du8u — oseganje koje se opire analizi, kojem su znanja iz davnih vremena neprimerena, i za koje mi, zebem, ni sama buduénost neée pruziti kljué. Za duhovni sklop kao Sto je moj, kobno je ovo drugo saznanje. Neéu nikad — znao sam da 15neéu nikad — dokutiti prirodu tih svojih misli. Ipak, nije sasvim éudno Sto su ove moje misli ne- odredene, jer potiéu iz sasvim novih izvora. Novi ose¢aj — neka nova sustina — uveéali su mi dusu. * Ve je puno vremena proslo od kad sam prvi put stupio na palubu ovog straSnog broda, i zraci moje sudbine, mislim, pribiraju se u svoju Zizu. Neshvatljivi Ijudi! Obuzeti razmi8ljanjima kakva ja ne mogu da prozrem, prolaze pored mene ne primeéujuéi me. Skrivanje je, s moje strane, bilo Gista ludost, jer ti Ijudi prosto ne Zele da vide. Upravo maloéas prodoh neposredno ispred odjju jednog oficira; malo pre toga usudio sam se da udem u kapetanovu lignu kabinu i uzmem odande pribor kojim sada pigem. S vremena na vreme nastavljacu ovaj dnevnik. Tatno, modda neéu naéi priliku da ga isporugim svetu, ali necu prestajati da nastojim. U zadnjem éasu, rukopis éu zatvoriti u bocu i baciti je u more * Jedan dogadaj me je podstakao na nova razmisljanja. Da li su takvi dogadaji tek delovanje neuhvatljivog sluéaja? Drznuh se da izadem na palubu pa, ne izazivajuéi igiju paznju, provukoh se kroz hrpu konopaca i starih jedara i bacih se na dno &amca za spaSavanje. Mozgajuéi 0 neobignosti svoje sudbine, nehotice zamazah nakatranisanom éetkom krajeve évrsto savijenog pobognog jedra koje je leZalo tu na jednom buretu. To botno jedro sada se vijori na brodu, a nesvesni potezi Zetkom sloZili su se u jednu reé: OTKRICE Odskora sam se okrenuo razmisljanjima o sklopu ovog broda. Iako je dobro naoruZan, mislim da to nije ratni brod, Njegove katarke, grada i celokupna oprema, sve je protivno takvoj pretpostavei. Sta taj brod nije, lako mi je da uodim, ali Sta on zaista jeste, bojim se da nije moguée reéi, Ne znam kako, ali dok proutavam njegov neobiéan model i jedinstven oblik jarbola, njegovu ogromnost i moéna platna jedara, njegov strogo jednostavan pramac i starinsku krmu, neumitno mi kroz misli i oseéanja iskrsavaju poznate i prisne stvari, i to se uvek mea sa nejasnim senkama uspomena, sa ncobjasnjivim paméenjem nekakvih drevnih hronika o nepoznatim zemljama i davno prohujajim vremenima. * Pregledao sam i kostur broda. Sastavijen je od materijala koji mi je sasvim nepoznat. Drvo je posebnog tipa i ostavlja utisak kao da je nepodesno za svrhu kojoj je namenjeno. Imam u vidu njegovu veliku poroznost koja se zapaza nezavisno od ervototnosti kao posledice duge plovidbe po ovim morima i nezavisno od natrulosti koja dolazi sa staro8éu. MoZda ée ovo moje zapazanje delovati preko mere neobigno, ali to drvo je po svemu nalikovalo Spanskom hrastu, ako zamislimo da je Spanski hrast nabubrio na jedan sasvim neprirodan naéin, Dok éitam prethodnu regenicu, izranja iz mog seéanja neobiéna izreka jednog starog, nevremenom prekaljenog nematkog moreplovca: "Istina je" — imao je obiéaj da kaze, kad god bi bila izraZena sumnja u istinitost onoga sto govori, "istina je kao Sto je istina da postoji more u kome brod raste u obimu kao Zivo telo mornara." 16* Pre jednog sata okurazio sam se i umeSao u grupu mornara. Nisu na mene nimalo obraéali pamnju, pa iako sam stao usred njih, izgledali su sasvim nesvesni mog prisustva. Kao i onaj dovek koga sam prvog video u potpalublju, svi su oni nosili Zig drevne starosti. Kolena su im klecala od slabosti; ramena su im bila povijena od oronulosti; njihova smeZurana koZa Sustala je na vetru; glasovi su im bili promukli, drhtavi i isprekidani; iz o&iju im je sjajuckala staratka sluz, a njihova seda kosa grozno je vijorila u oluji. Svuda naokolo po palubi lezali su razbacani matemati¢ki instrumenti sasvim starinske i zaéudujuée konstrukeije. Spomenuo sam, pre izvesnog vremena, podizanje botnog jedra. Od tada, dréeéi se vetra, brod nastavija svojim stra’nim smerom prema krajnjem jugu, razapevSi svako parte jedra, od vrSnog kotura do najni2ih jedrenih motaka, i svaki éas okreée krst svoga gornjeg jedra ka najgroznijem vodenom paklu koji je ikada mogao da se javi u nevijoj masti. Shvativai da je nemoguée odrZati se na nogama, upravo sam napustio palubu; iako se dini da posada oseéa samo malu nelagodnost. Izgleda mi kao éudo nad éudima Sto ogromna masa broda nije veé progutana odjednom i zauvek. Kao da smo osudeni da neprekidno lebdimo na rubu veénosti, a da se nikada konaéno ne sunovratimo u bezdan. Sa talasa, hiljadu puta ogromnijih od svih koje sam ikada video, kliznuli bismo kao strele sa lakocom galeba; a dzinovska vodurina uzdizala bi svoju glavu iznad nas kao demon dubine, ali kao demon zauzdan da prosto zastraSuje, a ne da uniStava, Prinuden sam da ovo éesto izbegavanje propasti pripisem jednom prirodnom razlogu. Pretpostavljam da se brod nalazi pod uticajem ili neke snazne struje, ili neke Zestoke podvodne protivstruje. * Video sam se sa kapetanom, lice u lice, i to u njegovoj sopstvenoj kabini — ali, kao Sto sam i ogekivao, on nije na mene obratio paznju. lako u njegovom izgledu, za povr8nog posmatraéa, nema nigeg Sto bi govorilo da je on nesto vise ili manje od éoveka; ipak, dok sam ga posmatrao, oseéanje neodoljivog strahopostovanja meSalo se u meni sa oseéanjem Sudenja. Dok stoji, on je gotovo moje visine; to je otprilike, blizu Sest stopa. Cvrste grade i zbijenog telesnog sklopa, on u sebi nema nieg robustnog, niti po iemu drugom upadljivog. Ali, posebnost izraza koji vada njegovim licem — to je snazno, divno, potresno svedoganstvo starosti, tako potpuno, tako vthunsko, da pobuduje u mom duhu neki sasvim neiskaziv oseéaj. Njegovo elo, iako sasvim malo naborano, izgleda kao da na sebi nosi petat mirijarda godina. Njegova seda kosa je svedotanstvo proslosti, a njegove jo8 sivlje oi su prorozice buduénosti. Po podu kabine bila je rasuta gomila gudnih, gvo%dem uévrSéenih tabaka, raspadnutih naugnih instrumenata. i zastarelih, davno zaboravijenih mapa, Glave oslonjene na ruke, on je zazareno i uznemireno piljio u spis za koji smatram da je bio nekakva naredba, a u svakom sluéaju nosio je potpis nekog monarha. Mrmljao je sebi u bradu — kao Sto je to Ginio i onaj mornar koga sam prvog video u potpalublju — neke mukle i mrzovoljne slogove meni nepoznatog jezika; pa iako mi govornik bee vrlo blizu, ginilo se da njegov glas stize do mojih usiju sa udaljenosti od jedne milje. 7* Brod i svi na njemu prozeti su duhom Eldorada, ¢lanovi posade netujno prolaze tamo-amo kao duhovi davno pokopanih vekova. Njihove oi gledaju Zudno i nespokojno; a kad njihovi prsti poprete moju putanju, u sumanutoj svetlosti bojnih svetiljki, oseéam se kao Sto se nisam oseéao nikada pre, iako sam celog veka trgovao antikvitetima i upio u sebe senke sruenih Stabova Balbeka, Tadmora i Persepolisa, sve dok i sama moja duSa nije postala ruevina. * Kad pogledam oko sebe, oseéam stid zbog svojih nekadaSnjih bojazni. Ako sam drhtao pred udarima mora koji su nas dosada pratili, zar neéu stati u uZasu pred borbom vetra i okeana za Koju su rei tornado i samum suvie trigave i slabe da je izraze? Sve u nepostednoj blizini mora mrak je vetite noéi i haos nezapenuSane vode; ali, na oko milju od nas mogu se videti, nejasno i urazmacima, dainovski bedemi leda, koji paraju sumorno nebo i lige na zidove svemira. * Kao &to sam i mislio, brod je bio no¥en strujom — ako bi taj naziv taéno odgovarao za plimu koja zavija i urla u belini leda, buéei prema jugu brzinom kojom se strmoglavljuje vodopad. Pretpostavijam da je sasvim nemoguée sebi predstaviti uzas mojih doivijaja; ali, radoznalost da prodrem u misterije ovih strasnih predela prerasla je Eak i moj ofaj, i pomiriée me sa najgroznijim oblicima smrti. Otigledno je da jurimo napred ka nekom uzbudljivom saznanju — nekoj tajni koja ne sme biti izretena i do koje dopreti znaéi propast. MoZda nas ova struja vodi do samog juZnog pola. Mora se priznati da je ova, retko sumanuta pretpostavka, u stvari i najverovatnija. * Posada prelazi palubu nemirnim i klecavim korakom; ali njihovo dréanje izrazava vise Yarku nadu nego ravnodusno oéajanje. U meduvremenu, vetar je jo8 uvek u krmi, i poSto su nam ragirena ogromna jedra, brod se povremeno bodro uzdize iz mora. O, uZas za uZasom! — iznenada, led se otvara desno i levo, i mi se vitoglavo kovitlamo u neizmemim koncentriénim krugovima, ukrug i ukrug, zidovima dzinovskog amfiteatra, éiji se vrhovi gube u tami i daljini. Ali, ostaje mi malo vremena da lupam glavu zbog svoje sudbine! Krugovi se ubrzano smanjuju — ludatki vrtlog nas hvata i guta — i usted rike, huke i grmljavine okeana i oluje, brod se trese i — 0, Boze! — tone! Beleska. — "Rukopis pronaden u boci" izvorno je objavijen 1831. Neku godinu kasnije upoznao sam se sa Merkatorovim mapama, u kojima je okean predstavijen kao silan tok koji se iz éetvoro usta uliva u (severni) Polarni zaliv, da bi ga potom progutala utroba zemlje; sam Pol prikazan je kao jedna crna stena, gorostasno ustremljena u visinu. 1833. Prevela Vuka Adamovié 181 Qinault Philippe (1635-1688) — francuski pesnik. UGOVORENI SASTANAK Stay for me there! Iwill not fail To meet thee in that hollow vale. (Exequy on the death of his wife, by Henry King, Bishop of Chichester.) Cekaj me onde, i veruj u to. doéi éu k tebi u duboki do. (Pogrebna pesma povodom smrti njegove supruge.) Henri King’ biskup digesterski Tajanstveni i zle kobi Eovete! — smeten sjajem svoje sopstvene uobrazilje, i sazezen ognjevima svoje sopstvene mladosti! Opet te u maati vidim! Jo§ jednom tvoj se lik ukazao preda mnom! — ne — oh, ne onakav kakav jesi — u hladnoj dolini i senci — veé onakav kakav bi trebalo da jesi — traéeéi Zivot blistavog razmi8ljanja u onome gradu mutnih snovidenja, tvojoj Veneciji — koja je Elizijum mora zaljubljenih zvezda, &iji Siroki prozori sa paladinskih dvoraca gledaju dole sa dubokim i gorkim razumevanjem na tajne njenih nemih voda. Da! Ponavljam to — onakav kakav bi trebalo da jesi. Ima izvesno drugih svetova osim ovoga — drugih misli osim misli mnostva dragih umovanja osim umovanja sofista. Ko onda da ospori tvoje ponaanje? Ko da te kudi zbog tvojih vidilakih éasova, ili da osudi kao tra¢enje Zivota ona zanimanja koja bejahu samo prelivanja tvojih vetitih delotvornosti? Bilo je to u Veneciji, ispod pokrivenog zasvodenog prelaza koji tamo zovu Ponte di Sospiri,? gde sam po treéi ili etvrti put sreo osobu 0 kojoj govorim. Zbrkanih seéanja dozivam u svoj um okolnosti toga susreta. No ipak pamtim — ah! kako bih zaboravio? — duboku ponoé, Most uzdisaja, lepotu Zene, i Duh romantike koji je dostojanstveno stupao gote-dole uskim kanalom. Bila je noé neobiéne tmine. Veliki sat na Pijaci bio je oglasio peti Zas italijanske veteri. Trg Kampanile prostirao se nem i pust, a svetlosti u Duzdevom dvoru umirale su brzo. Vraéao sam se kuéi sa Pijaéete, Velikim Kanalom. Ali kad je moja gondola doplovila prema u8éu kanala San-Marko, neki Zenski glas prolomio se odjednom u noéi iz njegovog zalaza, u pomamnom, histeriénom i dugom vrisku. Trgnuvai se na taj krik, skodio sam na noge: dok je moj gondolijer, ispustivsi jedino veslo, izgubio ga nepovratno u kao katran croj tmusi bili smo ostavljeni nogenju matice koja ovde prelazi iz velikog u manji kanal. Kao neki ogroman kondor vranih pera polako smo klizili nadole ka Mostu uzdisaja, kad tisuéu buktinja, blesnuvsi sa prozora i niza stepenica DuzZdevog dvora, pretvori odjednom tu duboku tminu u modrikast i natprirodan dan. 19