Univerzitet u Niu

Filozofski fakultet
Departman za psihologiju

Predmet: Psiholoke intervencije u krizi

Razvojne krize u odraslom dobu

Mentor:

Student:

Prof. dr Vesna Anelkovi

Olivera Dimkovi 199

Ni, 2015.

Uvod

U razvojnoj psihologiji najvea panja posveuje se ranom razvoju, naroito primarnoj

dijadi koja se uspostavlja izmeu majke i bebe. Psihoanalitiari istiu da se sve kljune promene i
razvojni pomaci odigravaju u okviru prvih pet godina ivota, i da od njihovog kvaliteta i vrste
zavisi celokupni dalji razvoj osobe i potencijalno javljanje patologije. Odnosno, istie se da prvih
pet godina ivota determinie i u velikoj meri odreuje ponaanje, emocionalni i socijalni razvoj
odreene osobe (Tadi, 2003). Jo jedan period razvoja zaokupljao je i nastavlja da zaokuplja
veliku panju psihologa i istraivaa iz srodnih naunih disciplina. To je period adolescencije;
period naglih i burnih promena, u kome se aktiviraju i ponovo oivljavaju rane traume i bolna
iskustva. To je period u kome dolazi do oprobavanja mladih osoba u razliitim socijalnim
ulogama koje za posledicu, ako razvoj ide manje-vie normalnim tokom, imaju trajnije
formiranje identiteta (Smiljani, 1999; orevi, 1988; Nei, Radomirovi, 2000; Gutovi,
2006, Polovina, 2007; Todorovi, 2005; Stefanovi- -Stanojevi, 2008). Nije lako odrediti kada
dete postaje odrasla osoba, jer ne postoji samo jedna norma koja bi vaila za sve osobe.
Psihologija odraslog doba se bavi izuavanjem razvoja psihikog ivota u prvim
postadolescentnim fazama. U okviru savremene razvojne psihologije pokrenuta su pitanja o
razvoju sposobnosti prilagoavanja u odraslom dobu na uveane profesionalne, porodine i
drutvene zahteve. U srednjoj i poznoj zrelosti treba utvrditi izvore, uzroke i uslove razvojnih
promena kod odraslih, koje nisu vie pokrenute organskim sazrevanjem i razvojem.

Razvojne krize i zadaci u ranoj odrasloj dobi

Erikson je poslednje tri faze razvoja posvetio odraslom dobu. Faza koju on navodi kao
prvu u ranom odraslom dobu jeste faza intimnosti spram izolovanosti. U ranom odraslom dobu
se, prema Eriksonu, razvija sposobnost uspostavljanja duboke intimnosti, prijateljske ili ljubavne
sa drugom osobom. Da bi se postigla prisnost, osoba mora uspostaviti blizak, uzajamno
zadovoljavajui odnos s drugom osobom. Erikson je definisao prisnost kao sposobnost
obavezivanja na konkretne veze i zajednice i sposobnost razvijanja etike snage da se ustraje u
takvim obavezama. Prisnost podrazumeva zajednitvo dva identiteta, ali doputa svakoj osobi
slobodu da ostane pojedinac. Osamostaljivanje se pojavljuje kada su odbrane pojedinca prekrute
da bi dopustile zajednicu sa drugom osobom. On je tvrdio da uspeno razreenje krize identiteta u
mlaoj odrasloj dobi moe biti vano za razvoj prisnih odnosa. Meutim, ako do razreenja krize
identitea nije dolo na povoljan nain i zbog prethodnih razoarenja neke osobe ne mogu ostvariti
bliske odnose i ostaju izolovane i otuene.
Daniel Levinson je iskljuivo bavio razvojnim fazama u odraslom dobu. Levinson razvoj
vidi kao sled sukcesivnih stabilnih i prelaznih faza koje se meusobno smenjuju. U stabilnim
fazama se izgrauje struktura ivota, dok se u prelaznim ta struktura menja i modifikuje. Period
ranog odraslog doba se odvija izmeu 17 i 22 godine. Za ovaj period je karakteristino
postepeno odvajanje i nezavisnost od primarne porodice i traenje svog mesta u svetu odraslih.
Jedan od bitnijih razvojnih zadataka u ovoj fazi je formiranje 'sna',koji se odnosi na ispunjenje
nekog ivotnog cilja i uloge. Tenja za ostvarivanjem ovog cilja se ugrauje u strukturu ivota
osobe kao neto na emu se mora nastojati da bi se odralo i sauvalo oseanje smisla ivota i
svrhovitosti. U vezi sa tim je i ostvarivanje bliske veze sa osobom koja dobija
ulogu mentora. Odnos mentorstva se ostvaruje sa osobom koja je podravajua, koja moe biti
uzor i dati podsticaj za ulazak osobe u svet odraslih, pomaui mu da taj san odri i ne izgubi .
Pri kraju ovog perioda mentorski odnos se zamenjuje ravnopravnim partnerskim odnosom i time
omoguuje dalji autonomni razvoj jedinke, ostvarivanje bliskih prijateljskih i ljubavnih veza,
profesionalnog i linog napredovanja. Prema Levinsonu dakle postoji pet karakteristinih

razvojnih zadataka: formiranje ''sna'', odnos sa mentorom, izbor profesije, uspostavljanje intimne
ljubavne veze i prijateljske veze.

Jo jedan psiholog koji se bavio istraivanjima u oblasti odraslog doba jeste Roer Guld.
On je razvoj video kao promenu iskustva vremena i ''pojavljivanje odrasle svesti''. Prva faza u
ranom odraslom dobu povezana je odlaskom iz roditeljskog sveta. Ova faza je karakteristina za
period izmeu 16 i 22 godine. to se tie iskustva vremena on opisuje iskustvo ''vanvremenske
kapsule'', karakteristino za doba detinjstva i rane mladosti. Ova vanvremenska kapsula se
rasprskava u adolescentskom periodu, pojavljujui se dimenzija budunosti, koja se u poetku
doivljava kao beskrajni i obeavajui prostor, a kasnije kao prostor koji je ogranien. ''Razvoj
odrasle svesti'' vidi kao put koji vodi od vezanosti za roditelje i primarnu porodicu ka odvajanju i
nezavisnosti.
Robert Havinghorst je prvi dao listu razvojnih zadataka koji su karakteristini za svaki
ivotni period odrasle osobe. Za ranu odraslu dob on je naveo osam specifinih razvojnih
zadataka:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Izbor partnera
Uenje ivota ''udvoje''
Zasnivanje porodice
Odgajanje dece
Voenje domainstva
Zaposlenje
Prihvatanje graanske dunosti
Nalaenje srodne socijane grupe

Razvojne krize i zadaci u srednjoj odrasloj dobi

Pretposlednja faza u Eriksonovoj teoriji razvoja linosti jeste faza vezana za srednju
odraslu dob. On je ovu fazu nazvao fazom reprodukcije naspram zastoja, tj. faza generativnosti
nasuprot neostvarenosti. Generativnost oznaava davanje buduoj generaciji putem odgajanja,
vaspitavanja, brige o drugima ili produktivnog rada. U fazi reprodukcije osoba je spremna da
stvara i podie porodicu. Ona je u stanju da im prui ljubav, toplinu i da ih doivi kao samostalna
bia koja imaju pravo na spostveni razvoj. U ovoj fazi dominira i tenja osobe da bude najbolja
kao roditelj, radnik, suprunik. Erikson je takoe predloio da se u generativnost ukljui i opta
briga o okolini i potreba da se Zemlja sauva za budue narataje. U ovoj fazi trebalo da da
preovlada optimizam nad pesimizmom. Meutim, ukoliko se osoba ne uspe ''generirati'', ako
nema linog razvoja, tada se javlja negativna strana koju Erikson naziva stagnacijom. Osobe koje
ne uspeju da ostvare zadatke ove faze oseaju neodstatak znaajnih postignua.
Prema

Levinsonu

dominantan

proces

fazi

srednje

odrasle

dobi

je proces individuacije. Osnovni razvojni zadatak sastoji se iz preispitivanja suprotnosti koje su

do tada postojale u shvatanju ivota i njihove reintegracije i mirenja. Za nesmetano odvijanje
individuacije od presudnog je znaaja da se ove suprotnosti pomire ne samo na kognitivnom, ve
i na dubokom linom planu ime se omoguava neophodna promena toka ivota. Jedna od tih
suprotnosti je mladost naspram starosti. ovek osea da mu period mladosti izmie i da ga
zamenjuje ograniavajui i manje uzbudljiv period starenja. ovek mora da se pomiri sa svojim
ogranienjima, da napusti sliku omnipotentnog mladalakog heroja i da je zameni drugom
vrstom, sredovenog igraa koji ima drugaije zadatke i ulogu koja se zasniva na snazi iskustva i
autoritetu. Mirenjm suprotnosti izmeu destrukcije i kreacije ulazi se u period gubitka
iluzija. ovek se okree realistinim ciljevima i vrednostima, dobija potrebu za stvaranjem i
razvojem novih interesovanja, mirei se sa saznanjem da su mnoge mladalake tenje i
oekivanja bile iluzija i neostvariva matanja. U ovom periodu dolazi i do preispitivanja
suprotnosti izmeu maskulinosti i femininosti. Mukarci i ene u ovom periodu lake izlaze iz
stereotipnih polnih uloga koje su ranije prihvatali. U sredovenim godinama uspostavlja se
ravnotea izmeu snaga pribliavanja koje oveka povezuju sa okolinom i odvajanja koje sada

postaju dominantne i podrazumevaju okrenutost sebi, samoispitivanje i refleksiju. Prolazak kroz

ovu fazu razvoja esto dovodi do razliitih tekoa u prilagoavanju koje se jednim imenom
opisuju kao kriza srednjih godina.

Ova kriza se na fizikom planu odnosi na sve

oiglednije znake starenja koji se vie ne mogu negirati. Zdravstveno stanje i fizika snaga osoba
srednjih godina neminovno slabi, pa se ak i u sluaju onih najvitalnijih, oseaj snage sve vie
smanjuje. Kriza srednjih godina se esto ispoljava kroz pokuaje pravljenjakorenitih promena u
ivotu, pa su este promene i naputanja posla, razvodi brakova i traenje novog partnera,
promena ivotnog stila i okruenja. Hormonalne promene neminovno donose novi i drugaiji
doivljaj sebe, a isto tako najavljuju definitivan kraj mladalakog doba. Ovo se moe doiveti
kao znaajna narcistika povreda, naroito u kulturama koje neguju kult mladosti i snage.
Javljaju se i strepnje od gubitka sposobnosti za rad, brigu o sebi i ekonomske sigurnosti. ovek
se suoava sa gubitkom dragih osoba koje umiru, dece koja odrastaju i osamostaljuju se,
nestanka uzbuenja u branim odnosima i to je najznaajnije, sa sopstvenom prolaznou. Ova
kriza se esto ispoljava kroz pokuaje pravljenja korenitih promena u ivotu, pa su este promene
i naputanja posla, razvodi brakova i traenje novog partnera, promena ivotnog stila i okruenja.
Najdramatinija ispoljavanja ove krize ogledaju se u autodestruktivnom ponaanju kao to su
posezanje za alkoholom, lekovima ili nekim drugim vrstama zavisnog ponaanja. Ljudi se nekada
koriste bekstvom u prekomeran rad, a nekada padanjem u stanja apatije i depresije ili poviene
agresivnosti. Jedino konstruktivno suoavanje sa krizom ovog perioda jeste, zapravo, prihvatanje
neminovnosti starenja i shvatanje tog procesa kao anse za drugaije, nove oblike
samoostvarivanja. Ulaganje truda u odnose sa porodicom, prijateljima i partnerom, fleksibilbnost
u adaptaciji na novonastale uslove i irina interesovanja su glavni oslonci uspenog prevladavanja
ove krize.
Za ovu ivotnu dob, Havighorst je naveo sledee specifine zadatke:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Prihvatanje i prilagoavanje na fizioloke promene u srednjoj dobi

Postizanje i odravanje uspeha u svom zanimanju
Prilagoavanje ostarelim roditeljima
Pomaganje deci adolescentima da postanu odgovorne i srene odrasle osobe
Razvijanje ravnopravnih odnosa sa partnerom
Preuzimanje drutvene i graanske odgovornosti
Aktivno provoenje slobodnog vremena

Razvojne krize i zadaci u kasnoj odrasloj dobi

U fazi integracije sintetiu se sva ivotna iskustva. U teoriji razvoja linosti prema
Eriksonu ovo je poslednja faza. Starost je definisao kao stadijum u kojem pojedinac mora
pokuati dovesti u ravnoteu potragu za ego integritetom sa oseanjem oaja. Iz ovog iskustva
moe proistei mudrost, ljudska vrlina najee povezana sa starou. Erikson je odluio naglasiti
one zadatke starosti koji ukljuuju osvrt na valastiti ivot, dajui mu smisao, hvatajui sve konce,
uklapajui njegove delove u celinu. On posmatra oaj kao nuan sastavni deo ovog procesa, jer
e osvrt na celokupni ivot ukazadi na dovoljno dokaza o napravljenim grekama u njemu.
Negativne emocije povezane sa ovim stadijumom delimino su posledica ogranienja telesne i
psihike energije osobe. Proces reminiscencije i autobiografsko pisanje pokazali su se posebnom
korisnim za obrazovanje osobe pri reavanju njihove zabrinutosti oko starosti. Osim razoarenja
zbog vlastitih i tuih greaka, osoba takoe mora izai na kraj sa osamljenou koja je posledica
smrti bliskih osoba.
Prema Levinsonovoj teoriji oko 60-te godine ivota nastupa trei prelazni period
ili kasno odraslo doba. Levinson ovde vidi odlazak u penziju kao kljuni trenutak nastajanja
krize. Posle kratkotrajnog ushienja zbog prestanka dugogodinjih obaveza dolazi do potrebe za
osmiljavanjem sadraja koji bi popunio toliki period slobodnog vremena i do traenja aktivnosti
koje bi pomogle u odravanju samopotovanja i pozitivne slike o sebi. Uz to postoji i potreba da
se prebrodi barijera sve slabijeg zdravstvenog stanja i da se i pored sve jasnije svesti o starosti i
smrti zadri smisao ivota i aktivan odnos prema sadanjosti.

Robert Havighorst izloio je est glavnih razvojnih zadataka sa kojima se osoba

mora suoiti u starosti. Glavna tema koja se provlai kroz Havighorstov popis zadataka jeste
oslobaanje od obaveza.
Havighorstovi razvojni zadaci starosti:
1. Prilagoavanje na opadanje telesne snage i zdravlja
2. Prilazoavanje na penziju i smanjene prihode
3. Prilagoavanje na smrt suprunika
4. Uspostavljanje jasne povezanosti sa osobama svog starosnog doba
5. Usvajanje i prilagoavanje drutvenioh uloga na fleksibilan nain
6. Uspostavljanje zadovoljavajue fizike okoline za ivot

Literatura

1. Warner Shaie, k., Willis S. (2001). Psihologija odrasle dobi i starenja. Naklada
Slap: Jastrebarsko
2. Vlajkovi, J. (1992). ivotne krize i njihovo prevazilaenje. Novi Sad: Futura
publikacije
3. Vlajkovi, J. (2001). Teorija i praksa mentalne higijene. Beograd: Neolit
4. Whitbourne, S. K.(1992). Psyhosocial development in adulthood: A 22 year
sequential study. Journal of Personality and Social Psychology, 63, 260-271