N.

FACIALIS
VII KRANIJALNI NERV (N.VII)

N.VII ima preteno motorna vlakna koja inerviu

miminu muskulaturu lica.
Miii su tanki i lepezasti.
Pripajaju se na kostima lobanje i fasciji i lepezasto
ire ispod koe.
Pri kontrakciji povlae kou lica (mimika).

Anatomski odnosi
jedro u ponsu
motorna kontrola iz kortikonuklearnih vlakana (centralni
facialis)
kanal n.facialisa u petroznoj kosti lobanje
grananje u nivou pljuvane lezde

Temporalna grana
Zigomatina
Bukalna
Mandibularna
Cervikalna

Student treba da zna

ove 3 grane

r.frontalis

r.zygomaticus

r.mentalis

m.Frontalis podie obrve na gore

m.Corrugator supercilii mrti

obrve

m.Orbicularis oculi zatvara oko

(zmurenje)

m.Caninus pokazuje gornje zube

m.Risorius povlaci krajeve

usana (osmeh)

m.Orbicularis oris puci usne

m.Mentalis nabira bradu

Uzroci oteenja:
- Kortikonuklearni put: modana krvarenja,
ishemija, tumori itd.
- Pontocerebelarni ugao (tumori: neurinom
akustinog nerva)
- kanal n.facialisa u petroznoj kosti lobanje
(edem, virusna i bakterijska zapaljenja, tumori,
prelomi baze lobanje)
- grananje u nivou pljuvane lezde (tumori,
povrede lica, jatrogene lezije izazvane nekim
medicinskim zahvatom).

M.frontalis

Nabiranje ela, podizanje obrva nagore,

horizontalne bore na elu

M.Corrugator supercilii

Mrtenje, vertikalne bore izmeu obrva

M. Orbicularis oculi

Zatvaranje oka. Kada se testira trai se i jako

zatvaranje da bi se videlo da li zaostaje pri
maksimalnoj kontrakciji i da li ima sinkinezije.

M. Orbicularis oris

Puenje usana (poljubac).

M. risorius

Osmeh. este sinkinezije sa m.orbicularis oculi.

M. levator anguli oris (m.caninus)

Pokazivanje zuba. Podizanje gornje usne nagore.

M. mentalis

Nabiranje koe na bradi (donja usna preko

gornje).

VII kranijalni nerv- N. facialis

Periferna paraliza
Bellova paraliza
Zahvata sve 3 grane

Centralni facijalis
Zahvata samo donju
granu

Fizikalna terapija se primenjuje samo za periferne

paralize n.VII

Bellova periferna paraliza n.facialis-a

Izravnate bore na elu, oteano zatvaranje oka,

zbrisana nazolabijalna brazda, sputen ugao
usana.

Periferna paraliza
Bellova paraliza
Zahvata sve 3 grane

Centralni facijalis
Zahvata samo donju
granu

Obolela strana

Bell-ov
fenomen

Zdrava strana

Obolela strana

Zdrava strana

Obolela strana

Obolela strana

Koja strana je
zahvaena?

Koja strana
je
zahvaena?

Pacijent sa paralizom n.VII esto misli:

Da je imao cerebrovaskularni insult (log) jer
su mu se usta iskrivila. Ako je u pitanju
centralni facialis, zahvaena je samo donja
grana
Da je obolela strana zdrava, jer mu se usta
krive na tu stranu

DIJAGNOSTIKA:
1. Anamneza (zapaljenje uha, bol iza uha, virusna
infekcija, herpes zoster, izlaganje hladnoi,
promaji, prelom baze lobanje, operacija tumora
i sl.)
Pacijent sa paralizom n.VII esto misli:
Da je imao cerebrovaskularni insult (log) jer
su mu se usta iskrivila. Ali ako je u pitanju
centralni facialis, zahvaena je samo donja
grana
Da je obolela strana zdrava, jer mu se usta
krive na tu stranu

Dijagnostika:
2. Klinika slika. Bellova paraliza zahvata sve 3
grane, centralni facialis zahvata samo donju granu
3. Manuelni miini test (mii aktivan ili nije
aktivan)
4. Klasina ED (ispitivanje nadraljivosti nerva i
miia na faradsku i galvansku struju, reobaza,
hronaksimetrija- monopolarna tehnika) za
utvrivanje teine lezije i mogunosti oporavka.
5. EMG za utvrivanje broja aktivnih motornih
jedinica i kasnije za praenje reinervacije

Dijagnostika:
6. Druge dijagnostike
metode (RTG, NMR,
CT, audiometrijska
ispitivanja, itd.) u
zavisnosti od toga na
koji uzrok se sumnja.

Uzduni prelom temporalne kosti

Od ega zavisi oporavak?

ISKLJUIVO OD TEINE LEZIJE.
(teina lezije utvruje se klasinom elektrodijagnostikom)
75% su lezije lakog i srednjeg stepena koje se kompletno ili
delimino oporave
25% su teke lezije koje se minimalno ili nikako ne oporave

Najlake lezije: 4-6 nedelja do punog funkcionalnog

oporavka (ocena 5)
Najtee lezije: 6 meseci I due uz nepotpuni oporavak I
sinkinezije.

Kako se lee paralize n.VII?

Uvodnim procedurama kao to su EF
vazodilatatora ili parafinska maska
Elektrostimulacijom E1 oblikom eksponencijalnih
struja (OPREZ)
Vebama (OPREZ)
o Pasivne
o Aktivno potpomognute
o Aktivne
o Vebe relaksacije
o Vebe razdvajanja sinkinezija

Vebe kod lezija n.facialisa

Pasivne vebe odravaju elasticitet miia.
Kontraktilne osobine miia odravaju se
elektrostimulacijom. Ne istezati mii previe
tokom pasivnih vebi.
Aktivno potpomognute vebe. Mora da ima aktivni
pokret. Pred ogledalom.
Aktivne vebe. Veoma oprezno zbog opasnosti od
nastanka sinkinezija. Ukoliko su svi miii lica
aktivni, govor i normalna mimika su takoe jedna
vrsta vebi.

Vebe kod lezija n.facialisa

Vezbe relaksacije. Pacijenti sa paralizom n.VII su
anksiozni I nervozni I ove vezbe im pomazu da se
relaksiraju a i u prevenciji sinkinezija. Mogu da se
primene kao:
o vebe opte relaksacije
o vebe relaksacije mimine muskulature na
zdravoj i oboleloj strani.
Kandidati- pacijenti koji imaju vii tonus miia
na strani na kojoj je bila paraliza.
Vebe razdvajanja sinkinezija. Terapeut blokira
sinkinetiki pokret. (Botox je terapija izbora)

Ako je mii na oceni nula, raditi samo pasivne vebe

obolele strane. Ukoliko se daju aktivne vebe, forsira se
samo zdrava strana i postoji opasnost od nastanka
sinkinezija.
Vebe raditi iskljuivo pred ogledalom. Prstima se
izvodi tj simulira pokret mimine muskulature.
Ukoliko se jave sinkinezije privremeno prekinuti vebe.

SINKINEZIJE
Zdrueni pokreti. Prilikom kontrakcije jednog
miia, dolazi do istovremene neeljene
kontrakcije drugog miia.
Nastaju kod tekih ostecenja n.facialisa. Prilikom
regeneracije nerva dolazi do pogrenog
(aberantnog) srastanja nervnih vlakana, pa
vlakna koja pripadaju jednom miiu inerviu
vie miia.
OPREZ! Forsirana kineziterapija i forsirana
elektrostimulacija mogu dovesti do stvaranja
sinkinezija ak i kod lakih lezija nerva.

Rezidua posle paralize desnog n.VII. Prilikom puenja usana

(m.orbicularis oris), dolazi do zdruenog pokreta m.orbicularis oculi
(pacijentkinja istovremeno zatvara oko).
esta sinkinezija m.orbicularis oculi i m.risorius: prilikom jakog
zatvaranja oka, ugao usana ide u stranu, kao osmeh. Zato se izbegava
stimulacija m.orbicularis oculi, ili se radi posebno.

Sinkinezije leve strane lica tretirane Botox-om. Pre terapije

simultana kontrakcija m.risorius i m.orbicularis oculi. Posle
terapije i dalje se vidi diskretna asimetrija lica (leva
nazolabijalna brazda plia), ali se oko ne zatvara pri
osmehu.

NAJVANIJA TERAPIJA ZA PARALIZE N.VII

JE ELEKTROSTIMULACIJA
(obino radi lekar)
Uvek E1 oblik eksponencijalnih struja, bez obzira
na miini test:
T= 250 ms
R=500 ms
1.5 minut pauze posle svakih 10 kontrakcija
5 x 10 kontrakcija
Ne radi se za m.orbicularis oculi zbog opasnosti
od nastanka sinkinezija. Ako se radi, onda se on
stimulie posebno, odvojeno od drugih miia.

N. AXILLARIS
(pazuni nerv)

 Koren C5 C6
Izdvaja se iz
brahijalnog pleksusa
Kruno obuhvata
glavu humerusa

Motorna inervacija: m.deltoideus (podizanje

ruke napred, u stranu i unazad)
Senzitivna inervacija: koa ramena

UZROCI LEZIJA

Pad na rame (kontuzija)

Noenje potpazunih
taka (kompresija)

Prelom glave i vrata

humerusa

Luksacija ramena

Cervikalna radikulopatija

Regionalni bolni sindrom (parsonage-Turnerov sindrom

ili bolna amiotrofija ramena

DIJAGNOSTIKA
1. Anamneza (bol u ramenu i ruci, pad na rame,
prelom humerusa itd.)
2. Klinika slika. Ne moe da podigne ruku,
utrnulost u ramenu, hipotrofija miia ramena.
3. Manuelni miini test
4. Klasina ED (ispitivanje nadraljivosti nerva i
miia na faradsku i galvansku struju, reobaza,
hronaksimetrija- monopolarna tehnika) za
utvrivanje teine lezije i mogunosti oporavka.

5. EMG za utvrivanje broja aktivnih motornih

jedinica i kasnije za praenje reinervacije
6. Druge dijagnostike metode (RTG, NMR, CT) u
zavisnosti od toga na koji uzrok se sumnja.

Prelom glave humerusa

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Kontraktura ramena kod periarthritis humeroscapularis-a.
Smrznuto rame (frozen shoulder).

Lezija n.axillarisa

ta je slino?

Pacijent ne moe da podigne ruku (ogranien pokret)

Moe da se javi posle traume
Ima bol
Ima hipotrofiju miia ramenog pojasa (inaktivitetnu)

ta je razliito?
Pacijent kod lezije n.axillarisa ne moe da podigne ruku
aktivno, ali terapeut moe pasivno. Dakle nije u pitanju
kontraktura nego slabost miia.
Kod Periarthtritis humeroscapularis-a, ograniene su i
pasivna i aktivna pokretljivost zgloba zbog kontrakture.
Hipotrofija je izraenija kod lezija n.axillarisa
MMT jasno ukazuje na leziju nerva, dok je kod
periarthritisa funkcija miia ouvana, a test otean
zbog bola i kontrakture.

Periarthtritis
humeroscapularis

Ukoliko dijagnoza nije jasna,

pacijent obavezno treba da se
podvrgne
elektrodijagnostikim
ispitivanjima da bi se utvrdilo
da li je u pitanju lezija
n.axillaris-a ili periarthtritis
humeroscapularis

TERAPIJA
Pozicioniranje nadlaktice u abdukciji
Fizikalna terapija
Kineziterapija u zavisnosti od ocene na MMT

N. RADIALIS

potie iz vratnih korenova C5, C6, C7,

C8 i Th1
ulazi u sastav brahijalnog pleksusa.
Po izlasku iz pazune jame daje grane za
m.triceps brachii
u nivou sulcus n.radialis na humerusu
prelazi sa medijalne i zadnje strane
nadlaktice na lateralnu stranu podlaktice
grana se na senzitivnu granu koja inervie
kou zadnje strane nadlaktice i dorzuma
ake, i motornu granu koja inervie
opruae ake i prstiju:
m.brachioradialis, m.extensor carpi
radialis longus i brevis, m.extensor carpi
ulnaris, m.extensor digiti minimi,
m.extensor digitorum communis,
m.extensor indicis proprius, m.abductor
pollicis longus, m.extensor pollicis longus
i brevis.

Uzroci oteenja
n.radialis-a
Cervikalna radikulopatija
Prelomi nadlaktice na
raznim nivoima (nivo
sulcus-a,
suprakondilarni)
Prelomi podlaktice
Kompresija
(ponedeonina paraliza)

Ponedeonina paraliza (saturday night palsy)

nastaje kada alkoholisana osoba zaspi sa rukom
koja visi preko ivice kreveta, klupe...

DIJAGNOSTIKA
1. Anamneza (bol, prelom, alkoholisanost)
2. Klinika slika. Ne moe da podigne prste,
utrnulost dorzuma ake, hipotrofija miia
podlaktice i m.triceps brachii.
3. Manuelni miini test
4. Klasina ED (ispitivanje nadraljivosti nerva i
miia na faradsku i galvansku struju, reobaza,
hronaksimetrija- monopolarna tehnika) za
utvrivanje teine lezije i mogunosti oporavka.

5. EMG za utvrivanje broja aktivnih motornih

jedinica i kasnije za praenje reinervacije
6. Druge dijagnostike metode (RTG, NMR, CT) u
zavisnosti od toga na koji uzrok se sumnja.

Suprakondilarni prelom humerusa

Kod proksimalnih lezija nerva postoji

slabost m.tricepsa brachii (pacijent ne
moe da oprui podlakticu)

Karakteristian nalaz za paralizu .radialis-a:

visea aka.

Zona
senzitivne
inervacije
n.radialisa.
Utrnulost u
sluaju
lezije.

TERAPIJA

Pozicioniranje podlaktice i runog zgloba, ortoze

Dinamike ortoze
Fizikalna terapija
Kineziterapija u zavisnosti od ocene na MMT (i
pacijent moe zdravom rukom da radi pasivne i
potpomognute vebe)

Pozicioniranje i
ortoze spreavaju da
se miii opruai
podlaktice preterano
isteu

Dinamike ortoze omoguavaju pokret. Aktivno se

odvija fleksija (n.medianus) a ekstenzija ake i
prstiju postie se pomou mehanizma.

Dinamika ortoza

Ukoliko se paraliza
ne oporavi, ipak
postoji mogunost
da se uspostavi
funkcija ekstenzije.
Intervencija kojom
se to postie naziva
se transpozicija
tetiva ili transfer
tetiva.

Tetive manje vanih miia

flekora (inervacija
n.medianus) presecaju se i
uivaju za tetive
paralitinih miia
inervisanih n.radialisom.
Uspostavlja se funkcija
m.extensor digitorum
communisa i m.extensor
policis longusa.

Za tetive m.extensor
digitorum communisa
(EDC) uivena je tetiva
flexor carpi radialisa
FCR).
Za tetivu m.extensor
policis longusa (EPL),
uivena je tetiva palmaris
longusa (PL).

Paraliza n.radialisa izazvana prelomom

nadlaktice. Posle transpozicije tetiva
uspostavljena funkcija opruanja prstiju i palca.

Najvanije vebe posle transpozicije tetiva su

intencione vebe. Elektrostimulacija zapoinje
pokret, a pacijent voljno dodaje odnosno
pojaava kontrakciju. Uvebava novu emu
pokreta.