ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA

Knjiga

SIGMUND

FROJ D

esta

TUMAENJE SNOVA

TUMAENJE SNOVA, I

i
Preve o S/iiemakog
Dr

URKDNIK: D r

HUGO

K L A JN

^Mii*iiiiiUi4iiUU

Albin

Vilhar

Naslov
Die

originala

Traumdeutung

NAUNA LITERATURA
O PROBLEMIMA SNA

1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London

Na sledeim stranicama pruiu dokaze za to da

postoji jedna psiholoka tehnika koja dozvoljava ob
janjavanje snova i da se primenom ovog postupka
svaki san pokazuje kao smisaona psihika tvorevina
koja se na mestu koje je moguno naznaiti moe
uvrstiti u duevna zbivanja budnog stanja. Pokuau^
dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiu neobinost
i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za
kljuak o prirodi psihikih sila iz ijeg se zajednikog
ili suprotnog delovanja raa san. Kada dotle doem,
moje e izlaganje prestati jer e dostii onu taku
gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme
ijeg se reenja treba latiti na osnovu drugog mate
rijala.
Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre
gled sadanjeg stanja problema snova u nauci izno
sim unapred zato to u toku raspravljanja neu imati
esto povoda da se na to vraam. Je r nauno razumevanje sna, uprkos viehiljadugodinjim nastojanjima,
napredovalo je veoma malo. Ovu injenicu pisci tako
jednoduno istiu da izgleda izlino navoditi pojedi
ne glasove. U delima iji spisak prikljuujem na kra
ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu
dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za
nau temu, ali tu nema niega, ili malo ega od onog

Nauna literatura o problemima sna

Tumaenje snova, I

to bi pogaalo sutinu sna ili to bi definitivno moglo

resiti jednu od njegovih zagonetaka. Jo manje zna
nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici.
Kakvo je shvatanje naao san u praistorijskim
vremenima oveanstva kod primitivnih naroda, i ka
kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred
stava o svetu i o dui, to predstavlja temu od tako ve
likog interesa da je vrlo nerado iskljuujem iz obrade
u vezi sa ovim. Skreem panju na poznata dela ser
. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer),
E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodau samo to da na m
znaaj ovih problema i spekulacija mogu postati
shvatljivi tek poto smo resili zadatak tumaenja
snova koji nam lebdi pred oima.
Odjek praiskonskog shvatanja sna oigledno sa
injava osnovu vanosti 1koju snovima pripisuju na
rodi klasinog starog veka.
Kod njih je postojala
pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud
skih bia u koja su verovali i da oni donose otkrovenja od strane bogova i demona. Osim toga im se na
metalo shvatanje da snovi imaju znaajnu svrhu za
onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave budu
nost. Izvanredna raznovrsnost u sadrini i utisku sno
va stvarala je svakako tekou da se sprovede jedin
stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da
stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo
reuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po
uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka ocenjivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo
aja koji su oni uopte bili spremni da priznaju mantici.
U oba spisa filozofa Aristotela koji obrauju san,
ovaj je ve postao objektom psihologije. Mi saznajemo
da san ne dolazi od bogova, da nije boanske, nego
demonske prirode, poto je priroda demonska a ne
boanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog nat-

prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud

skoga duha koji je svakako srodan sa boanstvom.
San je definisan kao duevna delatnost oveks koji
spava, ukoliko spava.
Aristotelu su poznate neke karakteristinosti sna;
na primer da neznatne nadraaje, koji se javljaju u
toku spavanja, san tumai kao neto veliko (ovek
veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj
ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga
stanja Aristotel izvodi
zakljuak da snovi vrlo lako
1
mogu odati lekaru prve znake neke promene koja je
poela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili primeeni.
Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma
trali tvorevinom due koja sanja, nego nadahnuem
od strane boanstva, i oba suprotna strujanja koja
emo uvek nai prisutna u procenjivanju sna dola
su ve kod njih do izraaja. Oni su razlikovali istinite
i dragocene snove, poslate oveku u snu da bi ga opomenuli ili da bi mu objavili budunost, od praznih/
varljivih i nitavnih snova, iji je cilj da oveka zava
raju ili da ga gurnu u propast.
^
U svome delu:
Griechische Mythologie und Religionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova
kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru:
Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba
da utie samo sadanjost (ili prolost), dok je ona bez
znaaja za budunost; ta grupa je obuhvatala
insomnia, koja neposredno odraava datu predstavu
ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stiavanje, i
, koja datu predstavu fantastino
proiruje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes =
zastareli naziv za moru prim. prevodioca). Druga
grupa, naprotiv, smatra se da odreuje budunost; u
nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje ovek
prima u snu (
, oraculum), 2) proricanje
predstojeeg dogaaja (
, visio), simbolian san

Sledei podaci prema paljivom prikazivanju Biksenica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im
Altertum, Berlin 1861.

O odnosu sna prema bolestima raspravlja grki lekar

Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga uvenog dela.

/
0

Tumaenje snova, 1

/
j

kome je potrebno tumaenje (ovEiopg-, somnium). Ova

teorija se odrala kroz mnoge vekove.
/
Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta
jao je u vezi zadatak tumaenja sna". Poto su od
snova uglavnom oekivana vana objanjenja, i po
to ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu
mogli znati da li neki nerazumljivi san moda ipak
predskazuje neto znaajno, time je dat podstrek na
stojanju koje bi nerazumljivu sadrinu sna moglo zameniti shvatljivom i pri tom sadrajnom. Kao naj
vei autoritet u tumaenju snova vaio je u kasnom
starom veku Artemidor iz Daldisa, i njegovo obimno
delo nam mora
nadoknaditi tetu za izgubljena dela
1
iste sadrine.
Prednauno shvatanje sna kod starih bilo je sva
kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim
pogledom na svet koji je u spoljanji svet projicirao
kao realnost sve ono to je imalo realnost samo unu
tar duevnog ivota. Osim toga, taj pogled na svet
vodio je rauna o glavnom utisku koji budno stanje
prima od sna preko preostalog seanja ujutru; jer u
ovom seanju san se pojavljuje to je ostaloj psihi
koj sadrini kao neto strano, kao neto to, tako rei,
dopire iz nekog drugog sveta. Bilo bi, uostalom, po
greno misliti da uenje o natprirodnom poreklu sno
va danas kod nas nema pristalica; bez obzira na sve
pietistike i mistike pisce koji dobro rade to
ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog
dre sve dok ih objanjenje prirodnih nauka ne osvo ji
, nailazimo ipak i na otroumne ljude, nenaklonjene svemu to je pustolovno, koji svoje religiozno
verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih du1

O daljoj sudbin i tumaenj a snova tokom srednjeg vek a

v. u Diepgen-a, a i u specijalnim istraivanjima M. Ferster a

(Forster), Gothard a (Gotthard) i drugih. O tumaenj u snova

kod Jevrej a raspravljaju Almoli, Amram , L6winger, a u na j
novije doba, vodei raun a o psihoanalitikom gleditu, Lauer .
S a arapski m tumaenje m snova upoznavaj u na s Drexl , F
. Schwarz i misiona r Tfinkdji; sa japanski m Miur a i Iwa ya
; sa kineski m Secker ; sa indijskim Negelein.

Nauna literatura o problemima sna

hovnih snaga pokuavaju da zasnivaju ba na neobjanjivosti pojava u snu (Hajfner).

Uvaavanje do
ivljavanja snova od strane mnogih filozofskih kola,
na primer elingijanovaca, predstavlja jasno seanje
na boanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor
no; ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna, kojar
predskazuje budunost, nije jo zavreno, je r nema
dovoljno psiholokih pokuaja objanjenja da bi se
savladao celokupni materijal, pa ma koliko nedvosmi
sleno simpatije svakog oveka koji se posvetio nau
nom nainu miljenja bile sklone da se ovakvo tvre
nje odbaci.
Pisati istoriju naeg naunog saznanja o proble
mima sna teko je zato to se u ovom saznanju, ma
koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno,
ne moe primetiti neki napredak u izvesnim pravci
ma. Nije se dolo do izrade jednog temelja od osigu
ranih rezultata, na kome bi sledei istraiva gradio
dalje, nego svaki novi autor hvata iste probleme iz
nova i uvek, tako rei, u samom poetku. Kad bihr
hteo da se drim reda autora i da ukratko za svakog
pojedinog kaem koja je shvatanja o problemu sna
on iznosio, morao bih se odrei pokuaja da dam jed
nu preglednu celokupnu sliku o sadanjem stanju po
znavanja sna; stoga sam pretpostavio da svoje izla
ganje veem za teme umesto za pisce, i naveu kod
svakog problema sna celokupan materijal za njegovo
reavanje koji se nalazi u literaturi.
Ali poto mi nije polo za rukom da savladam
celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja
prelazi i u druge oblasti, moram svoje itaoce zamo
liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna inje
nica i nijedno znaajno gledite u mom izlaganju nisu
izgubili.
Do nedavna veina pisaca smatrala se pobue
nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj
povezanosti, i da po pravilu tome pridodaju i ocenjivanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi
ju, i sluajeva slinih snu (kao to su halucinacije,
vizije itd.). Nasuprot tome, pojavljuje se u najnovi
jim radovima tenja da se tema ogranii i da se kao

10

Tumaenje snova, I

predmet raspravljanja uzme eventualno neko pojedinuno pitanje iz oblasti doivljavanja sna. Ja bih u
toj promeni eleo da vidim izraz jednog uverenja da
se u tako tamnim stvarima objanjenje i saglasnost
mogu postii samo nizom detaljnih ispitivanja. Ovde
ja ne mogu dati nita drugo do jednu takvu detaljnu
raspravu, i to specijalno psiholoke prirode. Nisam
imao mnogo povoda da se bavim problemom spava
nja, jer je to u sutini psiholoki problem, mada se u
karakteristici stanja spavanja mora sadravati zajed
no i promena uslova funkcije duevnog aparata. Pre
ma tome, ovde je izostavljena i literatura o spavanju.
Nauno interesovanje za fenomene sna kao takve
dovodi do sledeih pitanja koja se meusobno delimino isprepliu:

A
ODNOS SNA PREMA BUDNOM
STANJU
Naivni sud oveka koji se probudio pretpostavlja
da je san ako ve ne dolazi iz nekog drugog sveta
spavaa ipak odneo u neki drugi svet. Stari fizio
log Burdah (Burdach), kome dugujemo briljivo i du
hovito opisivanje fenomena sna, izrazio je ovo uverenje jednom veoma zapaenom reenicom (strana 474):
. . . nikad se ne ponavlja ivot preko dana sa svima
svojim naporima i uivanjima, radostima i bolom, ve
naprotiv san tei da nas svega toga oslobodi. ak i
ako je itava naa dua bila ispunjena jednim pred
metom, ako je dubok bol razdirao nau unutranjost,
ili ako je neki zadatak iziskivao nau celokupnu du
evnu snagu, san nam daje ili neto sasvim strano,
ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za
stvaranje svojih kombinacija, ili pak samo ulazi u
skalu naeg raspoloenja i simbolizuje stvarnost." J.

Odnos sna prema budnom stanju

\\

H. Fihte (Fichte, I, 541) u istom smislu govori o sno

vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih blagodeti prirode due koja se sama leci. Na slian
nain izraava se jo i L. trimpel (Strumpell) u svo
joj studiji o prirodi i postanku snova (str. 16) koju
s pravom sa svih strana visoko cene: Onaj ko sanja
okrenuo se od sveta budne svesti" . . . (str. 17): ,,U snu
se tako rei potpuno gubi pamenje sreene sadrine
budne svesti i njeno normalno d r a n j e . . . " (str. 19):
Povuenost due u snu, koja je gotovo bez seanja,
od redovne sadrine i toka budnog ivota . . . "
Pretena veina pisaca, meutim, zastupala je su
protno gledite o odnosu sna prema budnom stanju.
Tako Hafner (str. 19): San pr e svega nastavlja budno
stanje. Nai se snovi prikljuuju uvek na predstave
koje su kratko vreme pr e toga bile u svesti. Tano
posmatranje gotovo uvek nai e jednu ni t kojom se
san povezao za doivljaje prethodnog dana." Vajgani
(Weygandt, str. 6) se direktno protivi gore navedenom
tvrenju Burddhovom, jer se esto moe, naizgled u
pretenom broju snova, posmatrati da nas oni vode
ba natra g u obian ivot umesto da nas od njega
oslobode". Mori (Maury, Le sommeil et les reves, str.
56) kae ukratko : Nous revons
de ce que nous avons
=
vu, dit, desire ou fait" ( mi sanjamo o onom to
smo videli, rekli, eleli ili uradili). Jesen (Jessen) u
svojoj Psihologiji, objavljenoj 1855. godine (str. 530),
kae neto opirnije: Sadrinu sna vie ili manje
uvek odreuju individualna linost, godine starosti,
pol, stale, stepen obrazovanja, uobiajeni nain ivo
ta i dogaaji i iskustva tokom celokupnog dosada
njeg ivota."
Na naj nedvosmislenij i nain zauzima svoj stav
prema ovom pitanju filozof I. G. E. Mas (Maass)
(Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): Iskust
vo potvruje nae tvrenje da najee sanjamo o onim
stvarima kojima su upuene nae najmilije strasti.
Iz toga se vidi da nae strasti moraju imati uticaja na
stvaranje naih snova. Slavoljubiv ovek sanja o ste
enim (moda samo u svom uobraenju) lovorikama
i o onima koje jo treba da stekne, dok se zaljubljeni

Tumaenje snova, I

Odnos sna prema budnom stanju

u svojim snovima bavi predmetom svojih slatkih nadanja . . . Sve ulne elje i preziranja koje spavaju
u srcu mogu izazvati, ako budu podstaknute bilo ka
kvim razlogom, da iz predstave povezanih i udrue
nih sa njima nastane san ili da se ove predstave umeaju u jedan ve postojei san." (Saoptio Vintertajn
/V/interstein/ u asopisu
Zeitschrift
filr Psychounalyse).
Tako isto su mislili i stari o zavisnosti sadrine
sna od ivota. Ja citiram po Radentoku (Radenstock,
Hir. 139): Kad je Kserks pr e svoga ratnog pohoda pro
tiv Grke dobrim savetom bio odvraen od te odluke,
dok su ga snovi neprestano na to podsticali, rekao
mu je ve stari racionalni persijski tuma snova Artaban vrlo zgodno da snovi najee sadre ono to
ovek ve u budnom stanju misli.
U didaktikom epu Lukrecijevu De rerum natura
( O prirodi stvari) nalazi se ovo mesto (IV, stih 959):

Protivrenost ovih pogleda u odnosu izmeu do

ivljavanja sna i budnog stanja izgleda stvarno ne*razreiva. Zato e biti na mestu da se setimo opisa
F. W. Hildebranta (Hildebrandt, 1875) koji misli da se
osobenosti sna uopte mogu opisati samo nizom su
protnosti koje oigledno postaju protivrenosti" (str.
8) Prvu od ovih suprotnosti stvaraju s jedne strane
stroga povuenost ili izdvojenost sna od stvarnog i
istinskog ivota, i s druge strane neprestano zadira
nje jednoga u drugo, neprekidna zavisnost jednog od
drugoga. San je neto sasvim odvojeno od stvarno
sti doivljene u budnom stanju, moglo bi se rei neko
samo u sebe hermetiki zatvoreno postojanje, od
stvarnog ivota neto odvojeno nepremostivom prova
lijom. San nas oslobaa stvarnosti, brie u nama nor
malno seanje na nju i stavlja nas u jedan drugi svet
i u jedan sasvim drugi tok ivota koji u stvari nema
nikakve veze sa stvarnim ivotom . . . " Hildebrant za
tim izvodi kako sa padanjem u san nae celokupno
bie sa svojim formama egzistencije nestaje kao iza
nekog nevidljivog poklopca". ovek tada moda u snu
obavlja putovanje morem do ostrva svete Jelene da
bi Napoleonu, koji tamo ivi u zarobljenitvu, ponu
dio kakvo izvrsno mozelsko vino. Ekskajzer nas do
ekuje najljubaznije i ovek gotovo ali to se pro
budio i tako omeo interesantnu iluziju. A sad uporeujemo situaciju u snu sa stvarnou. Nikad nismo
bili vinarski trgovci i nikad nismo ni eleli da to bu
demo. Nikad nismo putovali morem a ostrvo svete
Jelene najmanje bi nam moglo predstavljati cilj jed
nog takvog putovanja. Prem a Napoleonu, dodue, ne
oseamo uopte nikakvu simpatinu sklonost, nego
naprotiv stranu patriotsku mrnju. A pored svega
toga sneva uopte nije bio meu ivima u vreme kad
je Napoleon umro na ostrvu; osim toga, bilo je izvan
svake mogunosti stvoriti neki lini odnos prema nje
mu. Tako doivljaj u snu izgleda kao neto strano,
ugurano izmeu dva doba ivota koja potpuno odgo
varaju jedno drugome i koji jedno drugo nastavljaju.

12

Et quo quisque fere studio evinctus adhaeret,

aut quibus in rebus multum sumus ante morati
atque in ea ratione fuit contenta magis mens,
in somnis eadem plerumque videmur obire;
causidici causas agere et componere leges,
1
induperatores pugnare ac proelia obire, .. . itd. itd.
Ciceron ka e potpun o slin o u svo m del u De
di- vmstione II , ka o t o mnog o kasnij e tvr d i Mori:
,,Ma- ximcqu e reliquis e e a r u m r e r u m m ovent u r i n
animi s e t ugitantur , d e quibu s vigilante s au t
cogitavi mu s a u t cgimus." *

Provod: I ukoliko ko intenzivnije vri neki posao, ili

u 6emu smo se ranije mnogo due zadravali, te je u tom
poslu duh bio mnogo vie zategnut, izgleda da se esto u snu
bavimo istim stvarima: pravnici se bave procesima i sastavljanjom zakona, vojskovoe misle da se bore i da ratuju itd.
(Citat u Frojda je pogrean; mesto je uzeto iz etvrte knjige
LukrecljcvoK epa O prirodi stvari", stih 961966. Prim. prev.)
* I najvie se u duama pokreu one stvari o kojima
smo budni razmiljali ili se njima bavili.

13

Pa ipak", nastavlja Hildebrant, isto tako isti

nita i pravilna je prividna suprotnost. Ja mislim da

14

Tumaenje snova, 1

Gradivo sna Seanje u snu

MU ovom povuenou i izdvojenou najintimniji od

nos idu ruku pod ruku. Mi bismo mogli upravo rei:
Sto god nam san prua, materijal za to on uzima iz
stvarnosti i iz duhovnog ivota koji se na ovoj stvar
nosti odvija , . . Ma kako neobino time postupao, on
zapravo nikad ne moe da se odvoji od realnoga sveta,
i njegove najuzvienije kao i najsmenije tvorevine
moraju svoje osnovno gradivo uvek uzimati od onog
to nam se pred oima pojavilo ili u ulnom svetu, ili
pak to je na neki nain ve zauzelo mesto u naem
budnom toku miljenja; drugim recima, od onog to
smo spolja ili iznutra ve doiveli."

stvarao, i nalazimo se u iskuenju da pomislimo na

delatnost sna koja samostalno stvara, dok esto posle
dugog vremena neki novi doivljaj ponovo donese
seanje na raniji doivljaj za koji smo smatrali da je
izgubljen, te se time otkriva izvor sna. I onda moramo
priznati da smo u snu neto znali i neeg se setili1 to
u budnom stanju sposobnost pamenja nije imala.
Delbef (Delboeuf) pria iz svog sopstvenog isku
stva o snu jedan naroito upeatljivi primer. On je u
snu video dvorite svoje kue pokriveno snegom i na
ao je dva mala gutera upola ukoena i zatrpana is
pod snega; kao prijatelj ivotinja on ih je podigao, zagrejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odre
ena. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male
paprati koja je rasla na zidu i koju su oni, kao to
mu je bilo poznato, jako voleli. U snu je znao ime te
biljke: Asplenium ruta muralis. San se zatim na
stavljao, vratio se posle ukljuivanja ponovo guteri
ma i Delbef u, na njegovo zaprepaenje, pokazao dve
nove ivotinjice koje su se latile ostataka paprati. Za
tim on skrenu pogled preko polja i primeti petog, e
stog gutera kako kreu ka otvoru u zidu, i naposletku je itava ulica bila prekrivena povorkom gutera
koji su se svi kretali istim pravcem itd.
U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko
latinskih imena biljaka, i ono nije obuhvatalo pozna
vanje nekog asplenijuma. Na svoje veliko iznenae
nje morao se uveriti da zaista postoji neka paprat
s ti m imenom. Asplenium ruta muralis bilo je njeno
pravo ime koje je san neto malo iskvario. Na sluaj
no poklapanje svakako se nije moglo misliti; ali je za
Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo pozna
vanje imena Asplenium.
San se dogodio 1862. godine. esnaest godina ka
snije, prilikom posete svome prijatelju, filozof naie
na jedan mali album sa osuenim cvetovima kao to

B
GRADIVO SNA SECANJE U SNU
Da celokupni materijal koji sainjava sadrinu
sna na neki nain vodi poreklo od doivljenog, da se
dakle u snu reprodukuje, spominje, to bar treba da
nam vai kao neosporno saznanje. Ali bi pogreno bilo
pretpostaviti da se takva povezanost sadrine sna sa
budnim ivotom mora bez muke pokazati kao oigle
dan rezultat postavljenog uporeenja. Ova poveza
nost, naprotiv, mora se traiti paljivo i ona ume da
se u itavom nizu sluajeva dugo krije. Razlog za to
nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje
sposobnost seanja u snu i koje su dosad ipak izbegle
svako objanjenje, iako su opte primeene. Isplatie
se trud ako se sa ovim osobenostima detaljno poza
bavimo.
Pr e svega se deava da se u materiji sna pojav
ljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne
priznajemo da pripada krugu naeg saznanja i doiv
ljen ja. Seamo se, dodue, da smo o tome sanjali, ali
se ne seamo da li smo i kada to doiveli. Onda osta
jemo u neizvesnosti o tome iz kojeg se izvora san

15

Vaie (Vaschide) tvri takoe da je esto primeeno

je budan.

da u snu ovek strane jezike govori tenije i bolje nego kad

16

Tumaenje

snova,

se u mnogim krajevima Svajcarske prodaju stranci

ma kao uspomena. Tada se u njemu pojavi seanje,
on otvara herbarij, nalazi u njemu asplenium svoga
sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom
nazivu koji je stajao pored biljke. I sad se mogla us
postaviti veza. Jedna sestra ovoga prijatelja posetila
je Delbefa godine 1860. na svom svadbenom put u
dve godine pr e onog sna o guterima. Ona je tada so
bom ponela album, namenjen bratu, i Delbef se po
trudio da po diktatu jednog botaniara pored svake
osuene biljice ispie njeno latinsko ime.
Srean sluaj koji je ovaj primer nainio tako in
teresantnim za objavljivanje dozvolio je Delbefu da
jo jedan deo sadrine toga sna svede na svoj zabo
ravljeni izvor. Jednoga dana godine 1877. doe mu
sluajno do ruku jedna stara sveska nekog ilustrovanog asopisa, i u njoj je video naslikanu itavu gomi
lu gutera onako kao to je to sanjao 1862. godine.
Sveska je bila iz godine 1861. i Delbef se mogao setiti
i toga da je na taj asopis bio pretplaen od prvog
dana njegovog izlaenja.
To da san raspolae seanjima nepristupanim
budnom stanju jeste tako znatna i teorijski znaajna
injenica da bih, saoptavajui jo druge hipermaestike" snove, eleo da jo vie pojaam panju za
njih. Mori (Maury) pria kako mu je re Mussidan
due vreme dolazila danju na pamet. On je znao da
je to naziv neke francuske varoi, ali vie nita. Jedne
noi sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom
osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana, i na
njegovo pitanje gde se taj grad nalazi, ovaj mu od
govori da je Musidan jedan okruni grad u departmanu de la Dordonj (Departement de la Dordogne).
Kad se probudio, Mori nije poverovao onome to mu
je u snu objanjeno; ali mu je geografski leksikon re
kao da je objanjenje bilo sasvim tano. U ovom slu
aju potvreno je vee znanje sna, ali izgubljeni iz
vor odakle ovo potie nije pronaen.
Jesen (str. 55) pripoveda o jednom sasvim sli
nom dogaaju u snu iz starijih vremena: Ovamo spa
da, izmeu ostalog, i san Skaligera (Scaliger) (He-

Gradivo sna Seanje u snu

17

nings, na navedenom mestu str. 300), koji je pisao pesmu pohvale slavnim ljudima iz Verone; njemu se u
snu javio neki ovek po imenu Brugnolus, i alio mu
se to ga je u pesmi bio zaboravio. Mada se Skaliger
nije seao da je o tom oveku ikada ma ta uo, on
je ipak nainio stihove njemu u poast, a njegov sin
je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom
gradu bio uven kao kritiar ovek po imenu Brug
nolus.
O jednom hipermnestikom snu koji se istie na
roitom osobenou da se, naime, u jednom kasnijem
snu obavlja agnosciranje nekog seanja koje prvobit
no nije moglo biti raspoznato pria markiz D'Erve de
Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. Denis, prema Vaidu, str. 232): Jednom sam sanjao o nekoj mladoj
eni sa zlatnoplavom kosom; video sam kako aska sa
mojom sestrom dok joj je ona pokazivala neki vez.
U snu mi je izgledala veoma poznata, mislio sam ak
da sam je ve vie puta video. Kad sam se probudio
imao sam ovaj lik sasvim ivo pred sobom, ali ga uopte nisam mogao prepoznati. Ponovo sam zaspao i
snovienje mi se ponovo pojavi. U ovom novom snu
ja oslovljavam tu plavokosu damu i pitam je da li
ve moda nisam imao zadovoljstvo da je negde vi
dim. Sigurno", odgovori dama, setite se samo mor
skog kupalita u Pornicu". Smesta se ponovo probu
dili, i sad se sa potpunom sigurnou mogu setiti svih
pojedinosti sa kojima je ovo ljupko snovienje bilo
povezano."
Isti pisac (kod Vaida, str. 233) pria:
Neki muziar koga je on poznavao sluao je jed
nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpu
no nova. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodi
ju naao zabeleenu u jednoj staroj zbirci muzikih
komada, za koju se jo uvek ne sea da ju je ikad
ranije imao u rukama.
Ma jer s (Myers) je na nekom mestu, koje mi na
alost nije pristupano (Proceedings of the Societv for
Psvchical Research), objavio itavu zbirku ovakvih
hipermnestikih snova. Ja mislim da e svako ko se
bavi snovima morati priznati kao veoma obian fe2 Frojd, Odabrana dela, VI

18

Gradivo sna Seanje u snu

Tumaenje snova, J

nomen to da san svedoi o znanjima i seanjima koji

ma budan ovek misli da ne raspolae. Prilikom psi
hoanalitikih radova sa nervoznima, o kojima u pri
ati kasnije, svake nedelje vie puta dolazim u polo
aj da pacijentima na osnovu njihovih snova dokaem da oni zapravo dobro poznaju citate, opscene reci
i slino i da se njima slue u snu, mada su ih u bud
nom ivotu zaboravili. elim da na ovom mestu na
vedem jo jedan bezazlen sluaj hipermnezije sna jer
se kod njega sasvim lako moe utvrditi izvor iz kojeg
je poteklo znanje pristupano samo snu.
Jedan pacijent je sanjao, u jednom duem snu, da
je u nekoj kafani poruio jednu ,,kontusz6wku"; po
to je to ispriao, pitao je ta je to, jer to ime jo
nikad nije uo. Ja sam mu mogao odgovoriti da je
kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mo
gao u snu izmisliti, poto mi je to ime ve odavno
poznato sa plakata. Pacijent u poetku nije uopte
hteo da mi poveruje. Nekoliko dana kasnije, poto mu
se san u jednoj kafani uinio stvarnim, primetio je to
ime na jednom plakatu, i to na jednom uglu na ulici
pored kojeg je ve mesecima morao proi bar dva
puta dnevno.
Na svojim sopstvenim snovima sam sam saznao
u koliko velikoj meri zavisimo od sluaja prilikom
utvrivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. Go
dinama pre nego to sam napisao ovu knjigu progo
nila me je slika jednog veoma jednostavno obliko
vanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti
da sam ga ikada video. Onda sam ga odjednom pre
poznao, i to sa potpunom sigurnou, na jednoj maloj
stanici izmeu Salcburga
i Rajhenhala (Salzburg,
Reichenhall). To je bilo u drugoj polovini devede
setih godina, a tom prugom sam se prvi put vozio go
dine 1866. Kasnijih godina, kad sam se ve inten
zivno bavio prouavanjem snova, slika jednoga zna
ajnog mesta koja mi se esto javljala u snu postala
mi je upravo dosadna. U izvesnom prostornom od
nosu prema mojoj linosti, ja sam s leve strane video
neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike
groteskne figure od peara. Jedan zraak seanja,

19

kome nisam ba hteo poverovati, kazivao mi je da

je to ulaz u neku pivnicu, ali mi nije polo za rukom
da objasnim ni ta ovo snovienje treba da znai, niti
odakle dolazi. Godine 1907. sluajno stigoh u Pa
dovu, koju na alost nisam mogao ponovo da posetim
jo od 1895. godine. Moja prva poseta lepoj univerzi
tetskoj varoi nije me zadovoljila je r nisam mogao
da razgledam otove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna
dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila
ka mestu im su mi rekli da je crkvica toga dana za
tvorena. Prilikom svoje druge posete, dvanaest go
dina kasnije, mislio sam da taj propust nadoknadim,
pa sam pre svega potraio put koji vodi ka crkvici
Madonna dell'Arena. I na ulici koja vodi ka crkvici,
s leve strane u pravcu ulice, verovatno na onom me
stu gde sam se 1895. godine okrenuo, otkrio sam ono
mesto koje sam tako esto viao u snu, sa figurama
od peara na njemu. To je u stvari bio ulaz u batu
jednoga restorana.
Jeda n od izvora, iz kojeg san uzima materijal za
reprodukovanje, delimino takav materijal kojeg se
u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne seamo i koji
nije upotrebljavan, jeste ivot u detinjstvu. Naveu
samo nekoliko pisaca koji su to primetili i istakli.
Hildebrant (str. 23): Ve je izriito priznato da
san ponekad sa udotvornom sposobnou reprodukovanja verno vraa pred duu sasvim udaljene pa ak
i zaboravljene dogaaje iz najudaljenijeg vremena."
Strimpel (Striimpell, str. 40): Stvar se jo vie
pojaava ako primetimo kako san ponekad tako rei
iz najdubljih i najmasovnijih zatrpavanja koje je
kasnije vreme nagomilalo na najranije doivljaje
mladosti slike pojedinih mesta, stvari, lica sasvim
neoteene i sa prvobitnom sveinom ponovo izvlai
na dan. Ovo se ne ograniava samo na one utiske koji
su prilikom svoga nastanka stekli ivu svest ili se
povezali sa snanim psihikim vrednostima, te se ka
snije u snu ponovo vraaju kao prava seanja u ko
jima probuena svest uiva. Dubina pamenja sna
obuhvata i takve slike linosti, stvari, lokalitete i do
ivljaje iz najranijeg doba koje su imale ili sasvim
2"

20

Tumaenje snova, I

neznatnu svest ili uopte nikakvu psihiku vrednost,

ili su jedno i drugo ve odavno izgubile, pa zato i u
snu i posle buenja izgledaju kao sasvim strane i ne
poznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo."
Folkelt (Volkelt, str. 119): Naroito je znaaj
no to kako rado seanja iz detinjstva i mladosti ula
ze u san. Ono na to ve odavno ne mislimo, to je
ve odavno izgubilo svaku vanost za nas : na to nas
san neumorno podsea."
Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva, koji
kao to je poznato najveim delom spada u praznine
svesne sposobnosti pamenja, daje povoda za postajanje interesantnih hipermnestikih snova, od kojih
elim da ponovo navedem nekoliko primera.
Mori (Le sommeil, strana 92) pripoveda da je kao
dete esto iz svoga mesta roenja Mo (Meaux) dolazio
u oblinje mesto Trilpor (Trilport), gde je njegov
otac upravljao izgradnjom jednog mosta. Jedn e noi
san ga premeta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo
igra na gradskim ulicama. Prilazi mu jedan ovek
obuen u nekakvu uniformu. Mori ga pita kako se
zove, on se predstavlja da se zove C . . . i da je u
var mosta. Poto se probudio, Mori, koji je jo uvek
sumnjao u tanost seanja, upita jednu staru slu
avku koja kod njega slui od njegovog detinjstva,
da li se moe setiti nekog oveka s tim imenom. Si
gurno", glasi odgovor, to je bio uvar na onom mostu
koji je u ono vreme va otac gradio."
O jednom isto tako lepo potvrenom primeru o
sigurnosti uspomena iz detinjstva koje se javljaju u
snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F . . . , koji je
kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison). Taj je
ovek odluio da dvadeset pet godina posle svoga od
laska ponovo poseti svoj zaviaj i stare prijatelje po
rodice koje od toga vremena vie nije video. Nou
pre svoga odlaska on sanja da je stigao na cilj i da
je u blizini Moribrizona sreo nekog oveka, nepozna
tog iz vienja, i ovaj mu ree da je gospodin T., pri
jatelj njegovog oca. Sneva je znao da je kao dete
poznavao nekog gospodina s tim imenom, ali se u
budnom stanju vie nije seao kako on izgleda. Kad

Gradivo sna Seanje u snu

21

je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon,

naao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepo
znatim i sreo jednog gospodina koga je smesta pre
poznao kao gospodina T. iz svoga sna. Samo je stvar
na linost bila starija nego to ju je slika u snu pri
kazala.
Mogu ovde da ispriam jedan svoj sopstveni san
u kome je utisak kojeg se treba setiti zamenjen jed
nim odnosom. U snu sam video jednu linost za koju
sam u snu znao da je lekar u mom zaviajnom mestu. Lice te osobe nije bilo jasno, i linost se pomeala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih pro
fesora koga jo danas ponekad sluajno sretnem. Ka
kav odnos obe ove linosti povezuje kasnije u bud
nom stanju nisam mogao prokljuviti. Ali kad sam se
kod svoje majke raspitao za lekara koji me je leio
u mojim prvim godinama detinjstva, saznao sam da
je imao samo jedno oko; a jedno oko ima i moj profe
sor gimnazije ija je linost u snu pokrila linost
lekara. Prolo je ve trideset osam godina otkako le
kara nisam video i, koliko znam, u budnom stanju
nikad nisam ni mislio na njega.
Kad vie pisaca tvrdi da se u veini snova moe
dokazati postojanje elemenata iz najmlaih dana, on
da to zvui kao da treba da se stvori neka protivtea
prema preterano velikoj ulozi utisaka iz detinjstva
u snovima. Robert (str. 46) ak tvrdi: Normalan san
se uglavnom bavi samo utiscima iz poslednjih pro
lih dana. Mi emo, dabome, saznati da teorija sna
koju je Robert izgradio upravo energino zahteva
ovakvo potiskivanje najstarijih i pomeranje najmla
ih utisaka. Ali injenica koju Robert izraava s pra
vom postoji kao to ja lino mogu da tvrdim, na
osnovu svojih sopstvenih istraivanja. Jedan ame
riki pisac, Nelson zastupa miljenje da se u snu naj
ee iskoriavaju utisci dana koji prethode snu, ili
utisci treeg prethodnog dana, kao da utisci dana koji
neposredno prethode snu nisu ve dovoljno oslablje
ni udaljeni.
Veem broju pisaca koji nisu hteli da sumnjaju
u intimnu povezanost sadrine sna sa budnim stanjem

22

Tumaenje

snova,

Gradivo

palo je u oi da se utisci koji intenzivno zapolja

vaju budno stanje pojavljuju tek onda u snu kada
ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stra
nu. Tako ovek po pravilu ne sanja o nekom dra
gom pokojniku u prvo vreme, sve dok preiveloga sa
svim ispunjava tuga (Dela, Delage). Meutim, jedna
od poslednjih posmatraica, Mis Halam (Miss Hallam)
prikupila je takoe primere i za suprotni stav i u tom
pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psiholoku
individualnost.
Trea, najznaajnija i najnerazumljivija osobenost seanja u snu pokazuje se u izboru reprodukovanog materijala, poto se ne smatra da je vredno
pamenja, kao u budnom stanju, samo ono to je naj
znaajnije nego, naprotiv, i ono to je najravnodunije i najbeznaajnije. Da vidimo ta o tome kau
pisci koji su svoje uenje najjae izrazili.
Hildebrant (str. 11): . . . jer znaajno je da san
svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i du
bokih dogaaja, niti iz snanih i radnih interesa pro
loga dana, nego iz sasvim sporednih dodataka, tako
rei iz bezvrednih mrvica nedavno proivele ili malo
udaljenije prolosti. Potresan smrtni sluaj u naoj
porodici, pod ijim utiskom kasnije zaspimo, brie se
iz naeg seanja, dok nas prvi budni trenutak sa tu
nom snagom ponovo ne vrati u njega. Naprotiv,
bradavica na elu nekog stranog oveka koji nas je
sreo i na koga nijedan trenutak vie nismo mislili
poto smo proli pored njega, ta bradavica igra ulogu
u naem snu . . . "
Strimpel (str. 39): . . . ovakvi sluajevi, kada
analiza jednog sna pronae njegove sastavne delove, dodue, dolaze iz doivljaja prethodnog ili pretposlednjeg dana, ali koji su ipak bili u toj meri bez
vrednosti za budnu svest da su odmah posle doiv
ljavanja zaboravljeni. Takvi doivljaji su otprilike
izjave koje smo sluajno uli, ili povrno primeene
radnje nekog drugog oveka, zapaanja stvari ili lica
koja su brzo prola, pojedini krai stavovi nekog tek
sta i slino."

sna Seanje u snu

23

Havelok Elis (Havelock Ellis, strana 727): The

profound emotions of waking life, the questions and
problems on which we spread our ehief voluntarv
mental energv, are not those which usuallv present
themselves at once to dream consciousness. It is so
far as the immediate past is conserned, mostlv th e
trifling, the incidental, the forgotten" impressions
of daily life which reappear in our dreams. The
psvchic activities tha t are aqake 1most intenselv are
those that sleep most profoundlv.
Bine (Binz, str. 45) ba ove osobenosti seanja u
snu, o kojima govorimo, uzima kao povod da izrazi
svoje nezadovoljstvo sa objanjenjima sna koje je
on sam podupirao: ,,I prirodni san postavlja nam sli
na pitanja. Zato ne sanjamo uvek utiske seanja iz
poslednjih preivelih dana, nego se esto bez ikakvog
shvatljivog motiva uranjamo u prolost koja je da
leko iza nas i koja je gotovo zaboravljena? Zato
svest u snu esto prima utisak ravnodunih slika se
anja, dok su modane elije, onde gde u sebi nose
najrazdraljivije beleke proivljenog, u veini neme
i nepokretne, osim ako ih je akutno osveenje za
vreme budnosti malo pre toga nadrailo?"
Lako se uvia kako je neobina sklonost seanja
u snu prema ravnodunim, pa prema tome i nezapa
enim stvarima iz dnevnih doivljavanja, morala ve
im delom dovesti do toga da se zavisnost sna od i
vota preko dana uopte ne zapaa i da se, zatim, ote
ava dokazivanje da takva zavisnost postoji u sva
kom pojedinanom sluaju. Tako je bilo moguno da
je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins), prilikom
statistike obrade svojih snova (i snova njenog dru
ga), ipak zadrala jedanaest procenata od ukupnog

Duboke emocije budnog ivota, pitanj a i problemi na

koje prostirem o svoju glavn u voljnu mentaln u energiju

nisu

one emocije koje se obino odjednom pojavljuju u snu. U n a

em sn u pojavljuju se, ukoliko se to tie neposredne prolosti,

veinom beznaajni, sluajni, zaboravljeni" utisci svakodnev

nog ivota. Psihike aktivnosti koje su najintenzivnije budn e
jes u ba one koje najdublje spavaju.

24

Nadraaji sna i izvori sna

Tumaenje snova, I

broja , u kojim a s e nij e moga o naz re t i ne k i odno s pr e

m a ivot u pre k o dana . Hildebrant j e sva ka k o u pr a v u
ka d a tvr d i d a b i n a m s e sv e slik e snov a genets k
i objasnil e k a d bism o svak i p u t dovoljn o v r e m e n a
i panj e posvetil i istraivanj u njihovo g porekla . Ta
j posao, naravno , o n naziv a krajn j e m u k o t r p n i m i n e
zahval nim " . J e r ugla vn o m b i s e sv e vei m delo
m svodilo n a t o d a s e p r on a u svakojak e psihik i
sasvi m bez vred n e st va r i u najudaljeniji m kuto vi m a
seanj a d a s e svakojak i sasvi m indiferentn i m o me n t i
i z dav n o proli h v rem e n a ponov o iznes u n a sveti o
i z zat r - panost i ko j u i m j e mod a ve slede i sa t bi
o d o neo. " Ali j a ipa k m o r a m d a ali m t o j e ovaj
o troum n i p i sac dozvolio d a n e id e ovi m p u t e m
koj i ovak o ne u gledn o poinje ; ta j p u t b i g a odve
o nep osre d n o u ce nt a r tumaenj a snova .
Sta v seanj a u sn u j e sva ka k o o d najve e vano
st i z a sva k u teorij u o seanj u uopte . O n na s u i d
a
nita , t o sm o j e dn o m posedovali , n e mo e u pot
punost i d a s e iz gubi " (olc, Scholz, str . 34). Ili, ka
o t o ka e Delbef ,,que toute
impression meme la
plus insignifiante,
laisse
une
trae
inalterable,
1
indefini- ment
susceptible
de
reparaitre
au
jour",
zakljuak , n a koj i na s ist o ta k o gon e m no g e druge
, patolok e pojav e duevno g ivota. Tre b a d a i ma m o
pr e d oim a sam o ov u izvan redn u r a d n u sposobnos t
seanj a u sn u d a bism o ivo osetili protivrenos t koj u
mora j u uspo stavit i mno g e teorij e sn a koj e em o
kasnij e po me - nuti , a koj e el e d a apsurdno s t i
inkoherenci j u snov a objasn e parcijaln i m zaboravljanj e
m ono g t o n a m j e prek o da n a poznato .
Moglo b i s e mod a doi n a pomisa o d a fenom e
n sanjanj a uopt e reducira m o n a fenome n seanja ,
d a u sn u vidi m o izraavan j e j e d n e reprodukcio n e
delat - nost i koj a i no u n e miruje , i koj a j e sam a
seb i cilj. Saoptenja , ka o t o s u Pilcova (Pilcz),
odgovaral a b i tome , p r e m a kojim a
s e mo e
dokazat i postojanj e
1

Da ak i najbeznaajniji utisak ostavlja neizmenljiv

trag koji je beskrajno sklon ponovnom oivljavanju.

25

vrst i h odnos a izme u v r em e n a sanjanj a i sadrin e

sn a tak o t o s e u duboko m sn u repro du ku j u utisc i i
z najstariji h vremen a , a uj ut r u svezi utisci . Ali ovakv
o shvatan j e ve una pr e d postaj e nev erov at n o zbog n a
in a n a koj i sa n postu p a s a materijal o m koje g t re b
a da se sea. Strimpel s pr a v o m ukazuj e na to da se
u sn u n e ponavljaj u doivljaji. Sa n ne ka k o poinj
e s tim , al i slede i la n j e izostavljen ; o n s e javlj a
ka o izmenje n ili s e n a njegovo m mes t u pojavljuj e
jed a n sasvi m drug i stra n i lan . Sa n donos i sam o
odlom k e reprodukcij a . T o j e j ed n o ta k o sigurn o
pravil o d a dozvoljav a teorijsk e zakljuk e
bazi ra n e
n a njem u . Meutim , dogaaj u s e izuzeci, u kojim a
sa n j ed a n doivljaj ist o tak o u potpunos t i ponavlj a
ka o t o t o na e seanj e in i u b u dn o m stanju . Delbef
pri a o n e ko m koleg i s a univerzit et a d a j e j ed n o
opasn o p u tovanj e kolima , n a ko m e j e ka o neki m
udo m izbega o udes , ope t u sn u obavio u svim a
njegovi m pojedino stima .
Mis
Kolkins
(Calkins)
pominj e dv a sn a ko j a s u ka o sadra j imal a ta n u
reprodukci j u jedno g d o ivljaja o d pre th o dn o g dana ,
a j a lin o ima u kasnij e prilik u d a saopsti m m e n i
pozna t p ri m e r jedno g deje g doivljaja
koj i s e
1
neizmenje n vrat i o u snu.

C
NA DRAA J I SN A I IZVOR I SN A
On o t o t re b a d a po drazum eva m o po d na dr a a
- jim a sn a i izvorim a sna, mo e s e objasnit i poziva
nj e m n a n a r o d n u izreku : Snov i dolaz e i z stomaka.
"
1

Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne ba tako

retko ponavljaju bezazleni i nevani poslovi preko dana: pakovanje kofera, spremanje jela u kuhinji i slino. Ali kod
ovakvih snova sneva sam ne istie karakter seanja, nego
karakter stvarnosti". To sve sam stvarno danju uradio."

26

Tumaenje snova, I

Iza postavljanja ovih pojmova krije se jedna teorija

koja san shvata kao posledicu smetnji spavanja. Covek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokre
nulo bilo ta to mu smeta, a san je reakcija na ovu
smetnju.
Raspravljanja o uzrocima koji
izazivaju
snove
zauzimaju najiri prostor u izlaganjima pisaca. Samo
po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek
otkako je san postao predmetom biolokog istrai
vanja. Stari za koje je san vaio kao boansko po
slanstvo, za san nisu morali da trae izvor nadraaja;
sa n je potekao iz boanske ili demonske sile, njego
va sadrina od znanja ili namere ovih sila. Za nauku
se uskoro postavilo pitanje, da li je podsticaj na snevanje uvek isti ili da li on moe biti mnogostruk,
a time i razmiljanje da li uzrono tumaenje sna
treba da pripadne psihologiji ili moda pr e fiziolo
giji. Izgleda da veina pisaca smatra da uzroci smet
nji u spavanju, dakle izvori sna, mogu biti mnogo
struke vrste i da i telesni nadraaji kao i duevna uz
buenja primaju ulogu izazivaa sna. Ova shvatanja
se u velikoj meri meusobno razlikuju u davanju
prednosti jednom ili drugom meu izvorima sna, i u
stvaranju nekog reda prvenstva (ranga u njima pre
ma njihovom znaenju koje imaju pri postajanju
snova).
Gde je nabrajanje izvora sna potpuno, pojavlju
ju se najzad etiri vrste izvora sna; te vrste se upo
trebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni (objektivni)
ulni nadraaj. 2) Unutranji (subjektivni) ulni na
draaj. 3) Unutranji (organski) telesni nadraaj. 4)
Cisto psihiki izvori nadraaja.
Ad 1) Spoljni ulni nadraaji
Mlai Strimpel, sin filozofa, ije nam je delo o
snu ve vie puta posluilo kao putokaz u probleme
sna, saoptio je, kao to je poznato, posmatranje jed
nog bolesnika sa optom anestezijom povrina tela
i oduzetou veeg broja viih ulnih organa. Kad bi

Nadraaji sna i izvori sna

27

se kod toga oveka zatvorili jo oni malobrojni preo

stali ulni otvori koji su ostali otvoreni prema spoljnjem svetu, on bi zaspao. Kad elimo da zaspimo,
mi svi teimo ka jednoj situaciji koja je slina situa
ciji u Strimpelovom
eksperimentu. Mi
zatvaramo
najvanije ulne kanale, oi, i pokuavamo da ostala
ula zatitimo od svakog nadraaja ili svake promene nadraaja koji na njih deluju. Zatim zaspimo,
mada nam naa namera nikad u potpunosti ne polazi
za rukom. Mi ni nadraaj e ne moemo u potpunosti
odstraniti od ulnih organa niti pak potpuno ukinuti
nadraljivost naih ulnih organa. injenica to nas
jai nadraaji u svako doba mogu probuditi moe
nam dokazati da je naa dua i za vreme spavanja
ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan naeg tela". ul
ni nadraaji koji se u nama javljaju dok spavamo
mogu vrlo lako postati izvori snova.
Takvih nadraaja ima itav niz, poev od neizbenih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo
s vremena na vreme mora dozvoliti, pa do sluajnog
nadraaja buenja koji je pogodan ili odreen za to
da spavanju naini kraj. Moe da prodre u oi jaa
svetlost, da se uje um, ili da neka mirisna stvar
nadrai sluzokou nosa. Mi u snu moemo nevoljnim
pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako iz
loiti oseanju rashlaivanja, ili da promenom polo
aja sami sebi stvorimo oseaje pritiska i dodira. Mo
e da nas ubode muica, ili je neka nona nezgoda
u stanju da napadne vie ula odjednom. Paljivi posmatrai prikupili su itav niz snova u kojima su se
prilikom buenja konstatovali nadraaji i jedan deo
sadrine sna u toj meri poklapali da se nadraaj mo
gao prepoznati kao izvor sna.
Niz ovakvih snova koji se svode na objektivno
vie ili manje sluajno nadrai van je ula navo
dim ovde prema Jesenu, str. 527: Svaki nejasno za
paeni um budi u snu odgovarajue slike; grmlja
vina nas premeta u centar bitke, kukurikanje petla
moe se kod oveka pretvoriti u krik straha, kripa
vrata moe da izazove snove o razbojnikim pro
valama.

28

Tumaenje snova, I

Ako nou izgubimo pokriva, onda emo moda

sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu. Ako
u krevetu leimo popreko, pa nam tako noge dou
preko ivice kreveta, moda emo sanjati da stojimo
na ivici neke strane provalije, ili da smo se sur
vali sa neke strme visine. Ako nam glava sluajno
dospe pod jastuk, onda nad nam a visi velika stena
koja e nas pokopati pod svojim teretom. Nagomila
van ja semena izazivaju poudne snove, lokalni bo
lovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima, neprija
teljskim napadima ili o telesnim povredama koje na m
se nanose. . .
Majer (Meier, Versuch
einer Erklarung des
Nachtwandelns. Halle 1758, str. 33) jednom je sa
njao da su ga napala neka lica koja su ga poloila
po duini leima na zemlju, a izmeu palca drugog
prsta do njega zabila u zemlju kolac. Dok je on to
u snu doivljavao, probudio se i osetio da mu se iz
meu prstiju na nozi nalazi slamica. Kako pria
Henings (Hennings, Von den Traumen un d Nachtwandlern, Weimar
1784, str. 258), jednom drugom
prilikom, kad je malo vie pritegao koulju oko vra
ta, Majer je sanjao da ga veaju. Hojbauer (Hoffbauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jed
nog visokog zida i prilikom buenja primetio je da
se krevet rastavio i da je on zaista p a o . . . Gregori
(Gregorv) pria da je jednom pr i odlasku na spava
nje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u
snu obavio putovanje na vr h Etne gde je osetio da
je toplota tla gotovo nepodnoljiva. Neko drugi je
imao na glavi melem za izazivanje plikova, pa je posle
toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira; dru
gi opet, koji je spavao u vlanoj koulji, mislio je da
ga vuku kroz reku. Neki bolesnik, kad je u snu dobio
napad podagre, mislio je da se nalazi u rukama inkvi
zicije i da podnosi patnje muenja (Mekni, Macnish)".
Argument koji se zasniva na slinosti izmeu na draaja i sadrine sna postaje snaniji ako nam poe
za rukom da u spavaa planskim izazivanjem ul
nih nadraaja izazovemo odgovarajue snove. Kako

Nadraaji sna i izvori sna

29

pria Mekni, ovakve opite vrio je ve Ziron de Bizareng (Giron de Buzareingues). On je ostavio svo
ja kolena nepokrivena i sanjao je da nou putuju
potanskim kolima. Pr i tom primeuje da e putnici
svakako znati da se nou u koijama kolena rashlade.
Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa
je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na
otvorenom prostoru. Na selu, naime, gde je iveo, bio
je obiaj da glava uvek bude pokrivena, izuzev kod
ovakvih prilika kao to je ba sad pomenuta."
Mori pripoveda o novim posmatranjima snova
koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokuaja
nije doveo ni do kakvog rezultata).
1) Golicaju ga na usnama i na vrh u nosa percem.
On sanja o stranom muenju; na lice mu stav
ljaju masku od smole, zatim je deru sa lica tako da
mu skidaju kou.
2) Na jednoj pinceti otre se makaze. On uje
kako zvone zvona, zatim zvonjenje na uzbunu i od
jednom se nalazi u junskim danima 1848. godine.
3) Daju mu da pomirie kolonjsku vodu. On
se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. Za
tim dolaze lude pustolovine koje ne moe da reprodukuje.
4) Utinu ga lagano za potiljak. On sanja da
mu stavljaju melem za izazivanje plikova, i misli na
lekara koji ga je u detinjstvu leio.
5) Njegovom licu
prinose usijano gvoe. On
1
sanja o loaima" koji su se uvukli u kuu i uku
ane naterali da im predaju novac tako to su im
noge stavili u mangal. Onda se pojavljuje vojvotki
nja od Abranta (Abrantes) iji je on sekretar.
8) Na elo mu sipaju kap vode. On se nalazi
u Italiji, jako se znoji i pije belo vino iz Orvijeta.
9) Nekoliko puta putaju da svetlost svece pada
na njega kroz crveni papir. On sanja o vremenu,
1

Loai" to su chauffeurs, razbojnike bande

Vandeji koje su se sluile ovakvom vrstom muenja.

30

Tumaenje snova, I

o egi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jed

nom preziveo na Kanalu Lamanu.
Drugi pokuaji da se snovi izazovu eksperimen
talnim putem dolaze od D'Erveja, Veiganta (D'Hervey, Weygandt) i drugih.
Sa vie strana primeena je upadljiva sprem
nost sna, da iznenadne utiske iz ulnog sveta tako
uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju ve
pripremljenu i uvedenu katastrofu". (Hildebrant).
U mlaim godinama", pria ovaj pisac, da bih mo
gao ustati redovno u odreeni jutarnji sat, sluio sam
se s vremena na vreme budilnikom koji je obino na meten na satu. Sigurno mi se stotine i stotine put a
deavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobo
nji veoma dugotrajni i povezani san, kao da je i
tav ovaj san podeen ba prema njemu i kao da u
njemu nalazi svoju logiki neophodnu poentu, svoj
krajnji prirodni cilj."
Tri ovakva sna sa budilnikom naveu jo u ne
koj drugoj nameri.
Folkelt (Folkelt, str. 68) pria: Jedan kompo
zitor je jednom sanjao da dri as i da se ba sprema
kako da svojim uenicima neto objasni. Ve je s tim
zavrio i sad se obraa jednom deaku sa pitanjem:
Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da,
da. Ljut zbog toga, on ga prekori zbog te vike. Ali
ve i itav razred poinje da vie: orja. Posle toga:
Eurjo. I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvar
ne vike Feuerjo" (= vatra!) na ulici.
Garnije (Garnier, Traite des facultes de Fame,
1865) pria kod Rodentoka (Rodenstock) da je Napoleona I eksplozija jedne paklene maine probudila iz
sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome
je ponovo preziveo prelaz preko rek e Taljamenta
(Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca, dok se nije
trgao iz sna viui: Mi smo minirani!" .
Slavan je postao san koji je doiveo Mori (Le
sommeil, str. 161). Mori je bio bolestan i leao je u
krevetu u svojoj sobi; pored njega je sedela njegova
majka. Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije,
doivljavao strane scene ubijanja i bio naposletku

Nadraaji sna i izvori sna

31

i sam pozvat pred sud. Tamo je video Robespjera,

Maraa, Fukje-Tenvila i sve ostale alosne junak e
onog stranog vremena, polagao im raun, bio posle
svakojakih dogaaja koji se u njegovom seanju nisu
fiksirali osuen, i posle toga u pratnji nepreglednog
mnotva ljudi odveden na gubilite. On se uspinje na
odar i delat ga privezuje za dasku; ona se prevrne ;
seivo giljotine pade; i on oseti kako mu se glava
odvaja od tela, probudi se u najstranijem strahu i
primeti da se ukras na krevetu sruio i, slino seivu giljotine, pogodio njegove vratne prljenove.
Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija
koju su u asopisu La Revue philosophique zapoeli
Le Loren (Le Lorraine) i Eger (Egger): da li i kako
je to moguno da sneva, u kratkom vremenskom
razmaku koji proe izmeu trenutk a kad se nadra aj buenja oseti i samog buenja, zbije naoigled
tako bogatu koliinu sadrine sna.
Primeri takve vrste pokazuju nam da su objek
tivni i ulni nadraaji za vreme spavanja najsigur
nije utvreni izvor izvorima sna. Ba taj izvor jedini
igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom
oveku, koji inae ne poznaje literaturu o snovima,
postavimo pitanje kako snovi nastaju, on e nesum
njivo odgovoriti pozivajui se na neki njemu poznati
sluaj u kome je san bio objanjen pomou objek
tivnog ulnog nadraaja prepoznatog posle buenja.
Nauno posmatranje moe se zaustaviti na tome; ono
uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da na draaj koji za vreme spavanja deluje na ula u snu
ne nastupa u svom pravom obliku, nego da ga zamenjuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji na
in stoji u vezi s njim. A odnos, koji povezuje nadraaj sna i rezultat sna, po recima Morijevim, pred
stavlja une affinite quelconque, mais 1 qui n'est pas
unique et exclusive (Analogies, str. 72) . Da ujemo
na primer tr i Hildebrantova sna sa budilnikom; onda
1

Bilo kakav afinitet, ali koji nije jedinstven ni eks

kluzivan.

32

Tumaenje snova, I

emo morati sebi postaviti pitanje, zato je isti nadraaj izazvao tako razliite, i zato ba ove rezul
tat e sna:
(Str.37) Jednog prolenog jutr a idem dakle u
etnju i lutam preko zelenih polja sve do susednog
sela; tamo vidim seljake u sveanim odelima, sa pesmaricom pod rukom, kako u velikom broju odlaze
u crkvu. U redu ! Nedelja je i uskoro e poeti rana
sluba boja. Reih da uzmem uea u tom bogosluenju, ali da se pre toga, poto sam malo zagrejan,
rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. I dok
tu na groblju itam razne nadgrobne natpise, ujem
zvonara kako se penje na toranj, i u visini tornja
spazim malo seosko zvono koje e dati znak za po
etak slube boje. Jo prilino dugo ono je stajalo
nepokretno, zatim poe da se klati i odjednom nje
govi udarci odjeknue jasno i prodorno tako jasno
i prodorno da nainie kraj mom spavanju. A gla
sovi zvona dolaze od budilnika."
Druga kombinacija. Vedar je zimski dan; ulice
su prekrivene dubokim snegom. Obeao sam da u
uestvovati u vonji sankama, ali moram dugo da e
kam dok stie glas da se sanke nalaze pred kapijom.
Sad dolaze pripreme za penjanje u sanke nameta se krzno, vadi jastue za zagrevanje nogu i
najzad ja sedim na svom mestu. Ali jo se odugovlai
s polaskom dok dizginima konjima nije dat znak da
se krene. Sad konji povukoe; i snano potreseni pra
porci poinju svoju dobro poznatu janiarsku muzi
ku, i to takvom snagom da se pauina sna odjednom
prekide. I opet samo otri zvuk budilnika."
Jo trei primer! Vidim kako jedna kuvarica ide
hodnikom prema trpezariji, sa nekoliko tuceta tanjira nagomilanih na rukama. Izgleda mi kao da se por
culanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da
izgubi ravnoteu. Pazi", opominjem je ja, itav te-,
ret pae na zemlju." Razume se da nije izostalo
obavezno protivljenje: da se ovek na to ve navikao
itd., dok je ja jo uvek zabrinutim pogledom pratim.
I tano, na samom pragu ona se spotie lomljivo

Nadraaji sna i izvori sna

posue pada i razbija se u paramparad na podu. Ali

zvuk koji se neprestano nastavlja nije zapravo,
kao to sam uskoro primetio, zveket razbijenog po
sua nego pravo pravcato zvonjenje; a tim zvo
njenjem, kao to ovek budei se uvia, budilnik je
samo izvrio svoju dunost."
Na pitanje, zato dua u snu ne prepoznaje pri
rodu objektivnog
ulnog nadraaja, odgovorio je
Strimpel a gotovo na isti nain i Vunt (Wundt)
u tom smislu da se ona prema ovakvim nadraajima
koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja
iluzije. ulni utisak mi prepoznajemo, pravilno tuma
imo, tj . stavljamo ga u grupu seanja u koju on pre
ma svima prethodnim iskustvima spada, ako je uti
sak jak, jasan, i dovoljno trajan i ako raspolaemo
vremenom koje je za ovo razmiljanje potrebno. Ako
ovi uslovi nisu ispunjeni, onda ne prepoznajemo
objekt od kojeg utisak dolazi; na osnovu njega, mi,
onda stvaramo iluziju. Ako neko ide u etnju otvo
renim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni
predmet, moe se dogoditi da taj predmet najpre sma tr
a konjem." Kad se bolje pogleda, moe se namet nut
i tumaenje da je to krava koja se odmara, i naj zad
se predstava sa sigurnou moe
pretvoriti u
predstavu jedne grupe ljudi koji sede. Isto tako ne
odreene prirode su i utisci koje dua prima u snu
preko spoljnih nadraaja; ona na osnovu tih nadra
aja stvara iluzije, tako to se utiskom izazove vei
ili manji broj slika seanja, pomou kojih utisak dobija svoju psihiku vrednost. Iz kojih od mnogobroj
nih seanja koja dolaze u obzir pripadajue slike
budu izazvane, i koji od mogunih asocijacionih odno
sa pr i tom stupaju na snagu, to se i prema zakljuci
ma trimpelovim ne moe odrediti i preputa se sa
movoljnoj odluci duevnog ivota.
Ovde se nalazimo pred izborom izmeu dve alter
native. Moemo se sloiti da se zakonitost u stvara
nju snova zaista ne moe dalje pratiti i da se tako
odreknemo pitanja da li tumaenje iluzije stvo3 Frotfd, Odabrana dela, VI

mm

33

Tumaenje

34

snova,

Nadraiaji

rene ulnim utiskom moda ne podlee i nekim dru

gim uslovima. Ili, pak, moemo naslutiti da objek
tivno nadraivanje koje napada u snu igra samo ne
znatnu ulogu kao izvor sna, i da drugi momenti determiniu izbor slika seanja koja treba da se iza
zovu. I zaista, ako eksperimentalnim putem ispitamo
Morijeve izazvane snove, koje sam ba u toj nameri
tako opirno naveo, nalazimo se u iskuenju da ka
emo da izvreni opit pokriva zapravo samo jedan
elemenat sna prema njegovom poreklu, dok naprotiv
preostala sadrina sna izgleda suvie samostalna, su
vie u pojedinostima odreena da bi se mogla obja
sniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji
je eksperimentalno bio uveden. Stavie, ovek poi
nje da sumnja ak i u teoriju iluzije i u snagu objek
tivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je ba
taj utisak u snu dozi veo na j neobini je i najudaljenije
objanjenje. Tako, na primer, B. M. Simon pria o
nekom snu u kome je video dinovska lica kako sede
za stolom i jasno uo strano kloparanje koje su iza
zivale njihove vilice prilikom vakanja hrane. Kad se
probudio, uo je topot konja koji je galopirao ispred
njegovog prozora. Ako je topot konjskih kopita ovde
izazvao upravo predstave iz kruga seanja na Guliverova putovanja, na boravak kod dinova u Bro1
bingnsgu i ednih konjskih bia kao to bih ja
eleo da objasnim bez ikakve pomoi od strane pisca
zar izbor iz toga za nadraaj tako neobinog kru
ga seanja ne bi osim toga morao biti olakan i dru
2
gim motivima?
1

originalu

autor a

Guliverovih

avantu r a

to

su

Houyhnhn- i (Prim. prev.) Uostalom, tumaenj e at o u tek

stu koje ukazuje na jedn u reminiscenciju iz Guliverovih pu

tovanja predstavlja doba r prime r z a t o kakv o jedn o tumae

nje n e treb a d a bude . Tuma sna n e srne d a pust i n a
volju svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pr i to m zanemar i
da se osloni na asocijacije snevaa.
2
Dinovska lica u sn u doputaju pretpostavk u da je u
pitanj u scena iz snevaevog detinjstva.

ad 2)

Unutranje

sna

i izvori

(subjektivno)

sna

35

ulno nadraivanje

Uprkos svim prigovorima moraemo priznati da

neosporno postoji uloga objektivnih ulnih nadraaja
za vreme spavanja kao izazivaa sna, i ako ovi na
draaj i prema svojoj prirodi i uestalosti moda iz
gledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove, onda se
skree panja na to da se trae drugi izvori sna, koji
deluju analogno. Nije mi poznato gde se najpre po
javila misao da se pored spoljnih ulnih nadraaja
uzmu u obzir i unutranja (subjektivna) uzbuenja u
ulnim organima; ali je to injenica da se ovo sa vie
ili manje isticanja deava u svima novijim opisima
etiologije snova. Vunt (str. 363) kae: Bitnu ulogu
igraju dalje, kao to ja mislim, kod iluzija sna one
subjektivne senzacije vida i sluha, koje su nam iz
budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog
vidnog polja, kao zvonjenje i zujanje u uima itd.,
meu njima naroito subjektivna nadraenja mrenjae. Tako se objanjava znaajna sklonost sna da
u velikom broju doarava pred oi sline predmete
ili predmete koji se u potpunosti slau. Pred sobom
vidimo bezbrojne ptice, leptire, ribe, arene perle,
cvee i slino. Ovde je svetlosna praina na tamnom
vidnom polju poprimila fantastine oblike, a mnogo
brojne svetle take, iz kojih se ona sastoji, ovaploene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim
slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa
vide kao predmeti koji se kreu. U tome, svaka
ko, ima korena i velika sklonost sna prema najrazno
vrsnijim ivotinjskim oblicima, ije se bogatstvo obli
ka lako pripija uz naroiti oblik subjektivnih svetlosnih slika."
Subjektivnim ulnim nadraivanjima kao izvoru
snova oigledno pripada prvenstvo to ne zavise (kao
subjektivna nadraivanja) od spoljanjeg sluaja. Ona
tako rei stoje na raspolaganju objanjenju kad god
su mu potrebna. Ali ona u poreenju sa objektivnim
ulnim nadraajima zaostaju u tome to se njiho
va uloga kao izazivaa sna teko, ili uopte ne moe
potvrditi , ka o t o j e t o sluaj s a objektivni m n ad r a
S^I

3G

Tumaenje snova, I

ajima posmatranjem i eksperimentom. Glavni dokaz

za to da subjektivna ula na nadraivanja imaju
snagu da izazivaju snove pruaju takozvane hipnagogike halucinacije koje je Johanes Miler (Muler)
opisao kao fantastina privienja". To su esto veo
ma ive slike pune promena, koje se obino pojav
ljuju u periodu usnua, kod mnogih ljudi sasvim re
dovno, i koje mogu neko vreme da se zadre i posle
otvaranja oiju. Mori, koji je ovim slikama u velikoj
meri bio podloan, posvetio im je podrobno ocenjivanje i tvrdio da postoji njihova veza, tavie i iden
tinost sa slikama snova (kao to je, uostalom, tvrdio
i Johanes Miler). Mori kae da je za njihov postanak
neophodno potrebna izvesna duevna pasivnost, po
putanje zategnute panje (str. 59. i sledea). Ali, do
voljno je da ovek u ovakvu letargiju zapadne samo
jednu sekundu da bi, ako je inae za to disponiran,
video hipnagogiku halucinaciju, posle koje se moda
ponovo budi, dok se igra nekoliko put a ponavlja i
naposletku zavrava usnuem. Ako se ovek zatim,
posle ne suvie dugog vremena, probudi, onda mu
prema tvrenju Morija esto polazi za rukom da
u snu dokae postojanje istih slika koje su pred njim
lebdele kao hipnagogike halucinacije pre nego to
je zaspao (strana 134). To se Moriju dogodilo jed
nom sa nizom grotesknih likova sa izoblienim izra
zom lica i neobinim frizurama koje su mu sa neverovatnom nametijivou dosaivale u periodu uspavljivanja, i za koje se posle buenja seao da je o
njima sanjao. Drugi put, kad je upravo patio od oseaja gladi je r je sebi bio odredio suvie mravu di
jetu, video je hipnagogiki jednu iniju i ruku nao
ruanu viljukom koja je uhvatila neto od jela u
iniji. U snu se nalazio za bogato postavljenim sto
lom i uo je zvuk koji gosti svojim viljukama stva
raju. Drugi put, kad je zaspao sa nadraenim oima
koje su ga pekle, imao je hipnagogiku halucinaciju
mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor
morao pojedinano odgonetati: kad su ga posle jed
noga sata probudili, seao se sna u kome se pojavlji-

Nadraaji sna i izvori sna

37

vala jedna otvorena knjiga, tampana veoma sitnim

slovima, i on ju je sa naporom morao itati.
Potpuno slino kao ove slike mogu hipnagoki
nastupiti i slune halucinacije reci, imena itd., pa se
zatim u snu ponoviti, slino kao to uvertiru najav
ljuju lajtmotivi opere koja tom uvertirom poinje.
Istim putevima kao Joh. Miler i Mori kree se
jedan noviji posmatra hipnagogikih halucinacija,
G. Trumbull Ladd. On je vebom doterao dotle da se
posle dva do pet minuta posle laganog usnua mogao
naglo trgnuti iza sna, ne otvarajui pri tom oi, te
je tako imao priliku da senzacije mrenjae koje su
upravo nestajale uporeuje sa slikama sna koje su
ostale ive u seanju. On tvrdi da se uvek mogao ra
zaznati tesan odnos izmeu jednih i drugih tako to
su svetlee take i linije idioretinalne svetlosti donele
tako rei crte konture, shemu za psihiki zapaene
likove u snu. Jednom snu, na primer, u kome je
pred sobom jasno video tampane redove koje je i
tao i prouavao, odgovarao je poredak svetlosnih taaka na mrenjai u paralelnim linijama. Da ka
emo njegovim recima: Jasno odtampana strani
ca koju je u snu itao razila se u objekt koji
je njegovom budnom opaanju izgledao kao ko
mad stvarno tampanog lista to ga ovek sa su
vie velikog rastojanja, da bi mogao neto jasno
da izdvoji, posmatra kroz
rupicu
napravljenu u
komadiu hartije. Ladd misli, ne potcenjujui uo
stalom centralno uee fenomena, da se jedva
koji vizuelni san u nama odigrava a koji se ne
bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja na draenosti mrenjae. To naroito vai za snove
ubrzo posle usnua u mranoj sobi, dok za snove
u jutr u (blizu buenja) izvor nadraaja jeste objek
tivna svetlost koja u osvetljenoj sobi prodire u oi.
I promenljivi karakter
nadraenosti idioretinalne
svetlosti, koji je sposoban da se beskrajno menja, tano odgovara nemirnom bekstvu slika koju na m nai
snovi pruaju. Ako ovim Ladovim posmatranjima pripiemo neko znaenje, neemo moi potceniti izda
nost koju ovaj subjektivni izvor nadraaja ima za

38

Tumaenje snova, I

san, budui da, kao to je poznato, privienja sai

njavaju najglavniji deo naih snova. Doprinos sa
ostalih ulnih oblasti, osim za oblasti sluha, neznatniji je i nekonstantan.
ad 3) Unutranji, organski telesni nadraaj
Ako smo na putu da izvore sna ne traimo izvan
organizma, nego ba u njemu, onda se moramo podsetiti toga da gotovo svi nai unutranji organi, dok
su nam zdravi, jedva daju znak o tome da postoje,
u stanju nadraenosti, koju tako nazivamo, ili u bo
lestima, za nas postaju izvor uglavnom bolnih senza
cija. Ove senzacije moraju se izjednaiti sa izaziva
ima bola i oseanja koji dolaze spol ja. Vrlo stara
iskustva dala su npr. Strimpelu (str. 107) povoda da
kae: Dua u snu dolazi do mnogo dublje i ire sve
sti oseanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju;
ona je primorana da prima izvesne nadraaj ne utiske
i da dozvoli da oni na nju deluju; oni dolaze iz delova tela od promena u njima o kojima u budnom
stanju nije nita znala." Jo je Aristotel rekao da je
sasvim moguno da oveku bude u snu skrenuta pa
nja na bolesna stanja u samom njihovom poetku,
pre nego to se u budnom stanju ma ta moe primetiti (zbog efekta poveanja koja san utiscima da
je); i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga
da veru ju u proroki dar sna nisu osporavali da san
ovo znaenje ima bar za predskazivanje bolesti
(upor.
1
M. Simon, str. 31, i mnoge druge pisce).
1

Osim ove dijagnostike primen e snova (na prime r u

Hipokrata ) moram o
se setiti
njihovog terapeutsko g
znaenja u staro m veku.
Kod Grk a su postojala proroita koja su prorical a iz
sn a i njih su obino poseivali ljudi koji su trail i ozdrav

ljenje. Bolesnik je odlazio u hra m Apolona ili Eskulapa, gde

se podvrgava o razliitim ceremonijama ; kupal i su ga, trljali,
okadili, i ka d je na ovaj nain, doveden do egzaltacije, stavili
b i g a u h r a m u n a kou jednog ovn a prineto g n a rtvu . O
n bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazan i u prirod

no m obliku, ili u simbolima

svetenici kasnije protumaili.

slikam a

koje

su

mu

Na draaji sna i izvori sna

39

Izgleda, da ni iz novijeg doba ne nedostaju po

tvreni primeri za ovakav dijagnostiki rad sna. Ta
ko, na primer, Tisije (Tissier), prema Artigu (Artigues, Essai sur la valeur semeiologique des reves),
pria o istoriji jedne ene od etrdeset i tr i godine
koju su u na izgled savrenom zdravstvenom stanju
nekoliko godina obuzimali snovi straha; prilikom lekarskog pregleda pokazao se poetak jedne srane
afekcije od koje je uskoro umrla.
Izraene smetnje unutranjih organa oigledno
kod itavog niza lica deluju kao izazivai sna. Opte
se ukazuje na uestalost snova straha kod ljudi koji
boluju od srca i plua; tavie, ovu stranu snova mno
gi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde
mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na
literaturu (Radestock, Spitta, Maury, M. Simon Tissiz). Tisije ak misli da oboleli organi sadrini sna daju
odreeni karakteristini peat. Snovi sranih bolesni
ka obino su veoma kratk i i zavravaju se buenjem
u strahu; gotovo uvek u njihovoj sadrini igra ulo
gu situacija smrti pod stranim okolnostima. Bolesni
ci od plua sanjaju o guenju, guvi, beanju i u
upadljivo velikom broju podleu poznatoj mori koju
je, uostalom, Berner (Borner) mogao eksperimental
no izazvati leei na licu i pokrivajui otvore za di
sanje. Kod probavnih smetnji san sadri predstave
iz kruga uivanja hran e i gaenja. Naposletku, uticaj
seksualnog nadraaj a na sadrinu snova dovoljno je
pristupaan iskustvu svakog pojedinca i on itavoj
teoriji o izazivanju sna preko ulnog nadraaja daje
najsnaniju podrku.
Ako obradimo literaturu o snu, postaje sasvim
oevidno da je pojedine pisce (Mory, Vajgand) uticaj
Vie u terapeutski m snovima Leman a (Lehmann, I 74),
BoucheLeclerq, Hermann , Gottesdienstliche Altertume r de
r Grieche n 41, Privataltertimer , 38, 16. Betinge r
(Bottinger) u
prengelovim
(Sprengel)
Beitrage
zur
Geschichte der Me - dizin II str. 163 ss., V. Lojd (W.
Lloyd),
Magnetism
an d Mesmerism in antiquity, London
1877,
Delinger
(Dollinger,
Heidentu
m
un
d
Judentum=Neznabo t v o i jevrejstvo), str. 130.

40

Tumaenje snova, I

njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadrinu nji

hovih snova doveo do toga da se bave problemi-*
ma sna.
Mada su, kao to bismo mogli pomisliti, ove i^
njenice nesumnjivo utvrene, ipak prirataj izvora
sna za prouavanje izvora snova nije tako velik. San
je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi moda u
svih, moda i svake noi , i oboljenje organa oi
gledno ne spada meu njegove neophodne uslove. Ali
za nas se ne radi o tome odakle neki naroiti snovi
potiu, nego koji bi mogao biti nadraajni izvor za
obine snove normalnih ljudi.
Meutim, sad je potrebno nainiti samo jo je
dan korak dalje da bismo naili na izvor sna koji
je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obeava da
ni u jednom sluaju nee presuiti. Kad smo jednom
utvrdili da unutranjost tela u bolesnom stanju po
staje izvor nadraaja za snove, i ako priznamo da dua
u stanju spavanja, okrenuta od spoljnjeg sveta, moe
veu panju da posveti unutranjosti tela, onda nije
daleko od pretpostavke da organi uopte ne moraju
najpre da se razbole, pa da bi dali pristup dui u snu
onim nadraajima koji na neki nain postaju slike
snova. Ono to u budnom stanju nejasno oseamo kao
opte oseanje samo prema njegovom kvalitetu, i
emu prema miljenju lekara svi organski sistemi
doprinose, to oseanje bi nou, kad pone snano da
deluje i kad radi sa svim svojim komponentama,
dalo najsnaniji a ujedno i najobiniji izvor za iza
zivanje predstava u snu. Ostalo bi samo jo da se
ispita po kojim pravilima se organski nadraaji pre
tvaraju u predstave u snu.
Ovde smo dotakli one teorije o postanku snova
kojoj svi pisci lekari daju prednost. Mrak, kojom je
obavijeno jezgro naeg bia, to moi splanchnique",
kako ga Tisije naziva, i tama kojom je obavijen po
stanak sna suvie dobro odgovaraju jedno drugome
da ih ne bismo doveli u meusobni odnos. Tok misli
koji vegetativnu senzaciju organa ini stvaraocem
sna ima, pored toga, za lekara i jednu drugu privla
nost poto moe da i etioloki povee san i poreme-

Nadraaji sna i izvori sna

41

enost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko

slaganja je r se cenestike promene (alternacije) i na
draaji zajednikog oseanja i nadraaji koji dolaze
iz unutranjih organa okrivljuju i zbog svog daleko
senog znaaja za postanak psihoza. Stoga nije ni
kakvo udo to se teorija o telesnim nadraajima
moe svesti na vie od jednog nezavrenog izvora.
Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je
godine 1851. razvio filozof operihauer (Schopenhauer). Slika sveta u nama nastaje tako to na in
telekt utiske koji ga pogaaju spolja preliva u forme
vremena, prostora i kauzaliteta. Nadraaji iz unutra
njosti organizma, od simpatinog nervnog sistema,
danju izraavaju najvie samo nesvestan uticaj na
nae raspoloenje. Meutim, nou kad je zagluno
delovanje dnevnih utisaka prestalo, mogu da na sebe
skrenu panju oni utisci to navaljuju iz unutranjo
sti na slian nain kao to nou moemo uti uborenje potoka koje nam je dnevna buka nainila
neujnim. A kako drukije da intelekt reaguje na
ove nadraaje osim ako izvri svoju funkciju koja mu
je svojstvena? On e, dakle, nadraaje pretvoriti u
likove to ispunjavaju prostor i vreme i upravljaju
se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san.
Serner (Scherner), a posle njega i Folkelt, pokuali
su zatim da prodru u tenje odnose izmeu telesnih
nadraaja i snovienja; ali ocenu o tim pokuajima
zadravamo kasnije za odeljak o teorijama sna.
Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naroito konzekventno sprovedenom istraivanju izvodio je po
stanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog
elementa,
organski uslovljene
senzacije. Po njemu
jedva da se moe zamisliti jedno mesto organizma
koje ne bi moglo postati polaznom takom jednog sna
ili neke sumanute ideje. Organski uslovljena senza
cija moe se odvojiti u dve vrste": 1) u red totalnih
raspoloenja (zajednikih oseanja), 2) na specifine
senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog
organizma, od kojih smo razlikovali pet grupa: a) sen
zacije miia, b) disajne pneumatske, c) gastritike,

42

Tumaenje snova, I

d) seksualne i e) periferne senzacije (str. 33 drugog

odeljka).
Tok postojanja slika snova na osnovu
telesnih
nadraaja Kraus zamilja ovako: Probuena senzaci
ja na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva
predstavu srodnu tom oseanju i povezuje se s njom
u organsku tvorevinu, prema kojoj se, meutim, svest
drugojaije odnosi nego normalno. Je r svest oseanju
samome ne poklanja nikakvu panju, nego je u pot
punosti posveuje prateim predstavama, to je ujed
no i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je
tako dugo mogla ostati nepoznata (str. 11. i si.) Kraus
za ovaj postupak nalazi takoe naroit izraz: transupstancijacija senzacija u slike snova (str. 24).
Uticaj organskih telesnih nadraaja na formira
nje sna prihvaen je danas gotovo opte, a na pi
tanje zakonitosti odnosa izmeu njih odgovara se
veoma razliito, esto nejasnim objanjenjima. Na
polju teorije o telesnim nadraajima pojavljuje se
dakle naroiti zadatak tumaenja snova da se sadrina sna svede na organske nadraaje koji ga izazi
vaju, i ako ne prihvatimo pravila tumaenja koja je
pronaao erner, nai emo se esto pred neprijat
nom injenicom da se organski nadraajni izvor upra
vo niim drugim ne odaje nego sadrinom sna.
Ali postoji prilina saglasnost u tumaenju raz
nih oblika snova obeleenim tako kao tipinim" po
to se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom
sadrinom. To su oni poznati snovi o padanju sa vi
sine, o ispadanju zuba, o letenju i o neprilici da je
ovek nag ili nedovoljno obuen. Ovaj poslednji san1
trebalo bi da potie prosto kod konstatacije nainjene u snu da smo odbacili prekriva, pa sad leimo razgolieni. San o ispadanju zuba svodi se na nadraaj
zuba", ali se time ne mora misliti na neko bolesno
razdraeno stanje zuba. San o letenju je, prema
Strimpelu, adekvatna slika koju dua upotrebljava,
ime objanjava koliinu drai koju stvara dizanje i
sputanje plunih krila, ako je ujedno i kona senza
cija u toraksu ve spala na stanje nesvesnosti. Ovom
poslednjom okolnou dato je oseanje vezano za oblik

Nadraafi sna i izvori sna

43

predstave o lebdenju. Padanje sa visine trebalo bi

da nalazi povod u tome to, kad nastupi besvesno
stanje oseanja pritiska na kou, ili kad se jedna ruka
spusti niz telo, ili se savijeno koleno odjednom ispru
i, oseaj pritiska koe ponovo postaje svestan, a pre laz na svesno stanje psihiki se predstavlja snom o
padanju (Strimpel, str. 118).
Slabost ovih prihvatljivih
pokuaja
objanjenja
oigledno lei u tome to mogu postaviti hipoteze da
se ova ili ona grupa organskih senzacija bez daljeg
moe odstraniti iz duevne percepcije, ili ui u nju,
sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za obja
njenje sna. Uostalom, kasnije u imati prilike da se
ponovo vratim na tipine snove i na njihov postanak.
M. Simon je pokuao da iz uporeivanja jednog
niza slinih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u
organskih nadraaja na odreivanje njihovih rezul
tata u snu. On kae (str. 34): Ako se u toku spavanja
bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u
izraavanju jednog afekta, bilo kojim drugim povo
dom nalazi u stanju nadraenosti u kojem inae taj
afekat stvara, onda e san koji pri tom nastane sa
drati predstave prilagoene afektu.
Jedno drugo pravilo glasi (str. 35): Ako se za
vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delatnosti, uzbuenja ili smetnje, onda e san stvarati
predstave koje se odnose na vrenje organskih funk
cija koje taj aparat obavlja.
Morli Vold (Mourlv Vold) preduzeo je zadatak
da za jednu pojedinanu oblast eksperimentalno do
kae uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim
nadraajima iznosi. On je inio opite da izmeni polo
aj udova oveka dok je spavao, i uporeivao je re
zultate sna sa svojim izmenama. Kao rezultat iznosi
sledee postavke.
1) Poloaj jednog uda u snu odgovara otprilike
njegovom poloaju u stvarnosti, tj . ovek sanja o
statikom stanju uda koji odgovara realnom stanju.
2) Ako ovek sanja o pokretu jednog uda, onda
je taj pokret uvek takav da jedan poloaj prilikom
tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu.

44

Tumaenje snova, I

3) Poloaj sopstvenog uda u snu moemo pod

metnuti i nekom stranom licu.
4) Moe se, takoe, sanjati da je odnosni pokret
bio ometen.
5) U odgovarajuem poloaju, ud se u snu moe
pojaviti kao ivotinja ili udovite, pri emu se stva
ra izvesna analogija izmeu jednog i drugog.
6) Poloaj uda moe u snu izazvati misli koje
imaju bilo kakav odnos prema njemu; tako, na primer, ako se bavimo prstima, mi sanjamo o brojevima.
Na osnovu ovih rezultata, zakljuio bih da i teo
rija o telesnim nadraajima ne moe sasvim izbrisati
prividnu slobodu
u odreivanju slika snova koje tre
1
ba izazvati.
ad 4) Psihiki izvori nadraenja
Raspravljajui o odnosima sna prema
budnom
ivotu i o poreklu materijala snova, saznali smo da
je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraivaa
snova da ljudi sanjaju o onome ta preko dana rade
i o onome to ih u budnom stanju interesuje. Ovo
interesovanje koje se iz budnog ivota prenosi i na
stavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihiku vezu
koju san povezuje sa ivotom, nego prua i jedan iz
vor za snove, koji ne treba potcenjivati i koji bi po
red onog to je za vreme spavanja postalo interesant
no to su nadraaji koji deluju za vreme spavanja
bio dovoljan da objasni poreklo svih slika sna.
Ali mi smo uli i prigovor upuen tvrenju da, na
ime, san oveka kad spava odvraa od dnevnog interesovanja i da mi, veinom, tek onda sanjamo o stva
rima koje su nas se danju najjae dojmile poto su
za budan ivot ve izgubile ar aktuelnosti. I tako
pri analizi sna na svakom koraku stiemo utisak da
nije dozvoljeno postavljati opta pravila, a da recima

Detaljnije o zapisima snova ovog naunika, koji su

otada objavljeni u dve sveske, videti docnije.

Nadraaji sna i izvori sna

45

kao esto", po pravilu", veinom" ne predvidimo

ogranienja i da se ne pripremimo da priznamo i
vanost izuzetaka.
Ako je budno interesovanje pored unutranjih i
spoljanjih nadraaja za vreme spavanja bilo dovolj
no za pokrivanje etiologije snova, morali bismo biti
u stanju da poloimo i zadovoljavajui raun o po
reklu svih elemenata jednoga sna; zagonetka izvora
snova bila bi reena i preostao bi samo jo zadatak
da se ogranii udeo psihikih i somatikih nadraaja
u pojedinim snovima. U stvari, ovo potpuno razreenje jednoga sna nije ni u jednom sluaju uspelo, i
svakome koji je to pokuavao da uradi preostali su
i to u najvie sluajeva u vrlo velikoj meri
sastojci sna o ijem poreklu nije mogao nita da kae.
Dnevno interesovanje kao psihiki izvor sna oigled
no nije tako dalekoseno kao to bismo mogli oeki
vati prema verodostojnim tvrenjima da, naime, sva
ko svoj dnevni posao nastavlja u snu.
Drugi psihiki izvori sna nisu na m poznati. Sva
objanjenja snova zastupljena u literaturi sa izu
zetkom moda Semerovih objanjenja koje emo ka
snije pomenuti ostavljaju veliku prazninu onde
gde se radi o izvoenju slika predstava koje su za
san najkarakteristiniji materijal. U toj neprilici ve
ina pisaca pokazala je sklonost da, to je vie mo
guno, umanji psihiki udeo u izazivanju snova kome
je tako teko doskoiti. Oni, dodue, kao glavnu podelu razlikuju nervnonadraajni i asocijativni san,
od kojih ovaj poslednji svoj izvor nalazi iskljuivo
u reprodukciji (Vunt, str. 365), ali se ne mogu oslo
boditi sumnje da li se oni javljaju bez telesnog na
draaja koji daje podstrek" (Folkelt, str. 127). I ka
rakteristika istog asocijacionog sna je zatajila: ,,U
pravim asocijacionim snovima vie ne moe biti ni
govora o jednom takvom vrstom jezgru. Ovde slo
bodna grupacija prodire u samo sredite sna. ivot
u predstavama, koji su pamet i razum ve ionako
ostavili, ovde vie ne odraavaju ni znaajnija te lesna i duevna nadraenja, i ostavljaju ga tako nje
govim sopstvenim kalejdoskopskim pomeranjima i

Tumaenje snova, 1

Zato se san zaboravlja posle buenja

pokretima, njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt,

str. 118). Vunt, zatim, pokuava da umanji psihiki
faktor u izazivanju snova, navodei da se fantazme
sna svakako pogreno smatraju istim halucinacija
ma. Verovatno, veinu predstava o snu predstavljaju,
u stvari, iluzije tako to polaze od lakih ulnih uti
saka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str.
359). Vajgant je usvojio ovo gledite i uoptio ga. On
za sve predstave u snu tvrdi da ,,su ulni nadraaji
njihov najblii uzrok, a tek na to se nastavljaju re
produktivne asocijacije" (str. 17). Jo dalje u poti
skivanju psihikih nadraajnih izvora ide Tisije (str.
183): Les reves d'origine absolument psychique
n'existent pas", i na nekom drugom mestu (str. 6):
Les pensees de nos reves nous viennent du dehors . . ." !
Oni naunici koji, kao uticajni filozof Vunt, zau
zimaju neki srednji stav, ne proputaju priliku a da
ne napomenu da u veini snova sarauju somatiki
nadraaji i nepoznati psihiki podstrekai sna, poznati
kao dnevno interesovanje.
Kasnije emo saznati da se zagonetka stvaranja
sna moe resiti otkrivanjem nekog nenasluenog psi
hikog nadraajnog izvora. Mi se, zasad, neemo u
diti precenjivanju nadraaja za stvaranje sna koji ne
dolaze iz duevnog ivota. Ne samo to se ovi sami
lako mogu nai, pa ak i eksperimentima potvrditi,
somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgova
ra miljenju koje danas preovlauje u psihijatriji.
Vlada mozga nad organizmom istie se, dodue, veo
ma energino, ali sve to bi moglo dokazati nezavi
snost duevnog ivota od organskih promena koje se
mogu dokazati, ili to bi moglo dokazati neku sponta
nost u njegovom izraavanju, danas psihijatra tako
plai kao da bi priznanje da ono postoji moralo po
novo doneti vremena prirodne filozofije i metafizi
kog duevnog bia. Nepoverenje psihijatrovo stavilo

je psihu tako rei pod starateljstvo i sada trai da

nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu.
sposobnost. Ali ovakvo postupanje svedoi samo o
neznatnom poverenju u odrivost kauzalne poveza
nosti koja se nalazi izmeu telesnog i duevnog. ak
i onde gde se prilikom istraivanja jedno dublje psi
hiko poniranje moe prepoznati kao primarni povod
za jedan fenomen znae da nae nastavak puta do
organskog obrazloenja psihikog. A onde gde bi
psihiko za nae dosadanje znanje moralo oznaa
vati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se porie
njegovo postojanje.

46

Snovi apsolutno psihikog porekla ne postoje .. .

Misli naih snova dolaze nam spol ja.. .

47

D
ZATO SE SAN ZABORAVLJA
POSLE BUENJA?
Ulo je u poslovicu da se san ujutru razie".
Covek je, naravno, sposoban da se sna sea. Je r za
san mi znamo samo po seanju na njega posle bu
enja; ali vrlo esto verujemo da ga se samo ne
potpuno seamo, dok je u noi postojalo vie od nje
ga; mi moemo posmatrati kako se u toku dana do
neznatnih fragmenata gubi seanje koje je ujutru
bilo jo svee; esto znamo da smo sanjali, ali ne zna
mo ta smo sanjali, i tako smo se u toj meri navikli na
iskustvo da je san podloan zaboravu da ne odbacu
jemo kao apsurdnu mogunost da je i onaj ovek
mogao sanjati nou koji ujutru ne zna nita ni o sa
drim sna niti o injenici da je sanjao. S druge stra
ne, dogaa se da snovi pokazuju izvanrednu postoja
nost u seanju. Kod svojih pacijenata ja sam anali
zirao snove koji su se kod njih odigrali pr e dvadeset
i pet i vie godina, i mogu da se setim svoga sopstvenog sna koji je od ovoga dananjeg dana odvojen naj
manje trideset i sedam godina, pa ipak nije izgubio

48

Tumaenje snova, I

nita od svoje sveine pamenja. Sve to je veoma

znaajno i na prvi pogled neshvatljivo.
O zaboravljanju snova
najopirnije
raspravlja
Strimpel. Ovo zaboravljanje oigledno je jedan kom
pleksni fenomen, jer ga Strimpel ne svodi samo na
jedan razlog, nego na itav niz razloga.
Pr e svega, pri zaboravu snova deluju svi oni
razlozi koji u budnom ivotu izazivaju zaboravljanje.
Kad smo budni, mi obino itav niz oseaja i zapa
anja brzo zaboravljamo zato to su bili suvie slabi,
jer je duevno uzbuenje vezano za njih bilo suvie
slabo. Isto tako je sluaj i s obzirom na mnoge snove;
oni se zaboravljaju zato to su bili suvie slabi, dok
se snanijih slika iz njihove blizine seamo. Uosta
lom, momenat intenziteta, sam za sebe, sigurno nije
dovoljno odluujui zato da se slike iz sna sauvaju;
Strimpel, kao i ostali autori (Calkins), priznaju da
se esto brzo zaboravljaju slike sna za koje se zna
da su bile vrlo ive, dok se meu onima sauvanim
u seanju nalaze mnogobrojne, ulno slabe slike. Da
lje se u budnom stanju obino lako zaboravlja ono
to se samo jednom dogodilo, i bolje pamti ono to
se vie puta moglo zapaziti.
A slike sna veinom su
1
jednokratni doivljaji; ova osobenost doprinee pod
jednako zaboravljanju svih snova. Mnogo znaajniji
je, zatim, trei razlog zaboravljanja. Da bi oseaji,
predstave, misli itd. stekle izvesnu veliinu seanja,
potrebno je da ne ostanu pojedinane, nego da se na
odgovarajui nain povezuju i udruuju. Ako jedan
kratak stih razreimo u reci od kojih je on sastavljen,
bie vrlo teko da ga zapamtimo. Lepo poredana i
u saglasnosti sa injenicama poredana re pomae
drugoj reci i celina se onda lako zadrava po punom
smislu i dugo u seanju. Besmislicu, uglavnom, isto
tako teko zadravamo i isto tako retko kao i ono
to je pobrkano i bez reda." U najvie sluajeva sno
vima nedostaju razumljivost i red. Kompozicije sno
va, same po sebi, nemaju mogunosti sopstvenog se1

Snovi koji se periodiki vraaju esto su primeeni.

Uporedi zbirku Sabanea (Chabaneix).

Zato se san zaboravlja posle buenja

49

anja i one se zaboravljaju, poto se najee ve u

sledeim trenucima raspadaju. Sa ovim izlaganji
ma svakako se ne slae u potpunosti ono to eli da
napomene Radestok (str. 168): da ba najneobinije
snove najbolje pamtimo.
Drugi momenti koji se izvode iz odnosa izmeu
sna i budnog stanja trimpelu izgledaju kao jo efi
kasniji za zaboravljanje sna. Sposobnost da snovi
budu zaboravljeni predstavlja za budnu svest, oi
gledno, samo antitezu ranije spomenutoj injenici da
snovi (gotovo) nikad iz budnog ivota ne primaju
sreene uspomene nego iz njega preuzimaju samo po
jedinosti koje otimaju iz njegovih psihikih veza, a
kojih se u budnom stanju seaju.
Kompozicija sna, prema tome, nema mesta u
drutvu psihikih
nizova kojima je dua ispunjena.
Nedostaje joj svaka pomo za seanja. Na ovaj na
in tvorevina sna se tako rei odvaja od dna naeg
duevnog ivota i lebdi u psihikom prostoru kao
oblak na nebu koji prvi daak vetra ubrzo oduva"
(str. 87). U istom pravcu deluje i okolnost to se bu
enjem svet ula poinje probijati odmah napred i
odjednom obuzima panju takvom snagom da joj se
samo vrlo mali broj slika moe odupreti. I ovi se sno
vi sklanjaju pred utiscima novog jutr a kao to se
uklanja sjaj zvezda ispred svetlosti sunca.
Na poslednjem mestu treba da se kao stvari koja
doprinosi zaboravljanju snova setimo i injenice to
veina ljudi svojim snovima uopte poklanjaju malo
interesovanja. Ko se, na primer, kao naunik izvesno
vreme interesuje za san, za to vreme sanjae vie
nego obino, a svakako e to znaiti da e se svojih
snova lake i ee setiti.
Jo dva razloga zaboravljanja snova koje Bonateli (Bonatelli), to je navedeno kod Beninija, dodaje
Strimpelovim razlozima svakako su ve i u ovim sa
drani, naime: 1) da je promena u cenesteziji izmeu
spavanja i budnosti nepovoljna za njihovu naizmeninu reprodukciju; 2) da drukiji raspored materi
jala predstava u snu tako rei san ini neprevodljivim za budnu svest.
4 Frod, Odabrana dela, VI

50

Zato se san zaboravlja posle buenja

Tumaenje snova, I

Posle svih ovih razloga za zaboravljanje postaje,

kao to Strimpel sam istie, tek veoma neobino to
se ipak toliko stvari iz sna zadrava u seanju. Ne
prestana nastojanja naunika da seanje
na snove
obuhvate nekim pravilima slina su priznanju da je i
ovde neto ostalo zagonetno i nereeno. U poslednje
vreme neke pojedine osobenosti seanja na san s pra
vom su bile istaknute, na primer da se nekog sna koji
smo ujutru smatrali zaboravljenim, u toku dana po
novo setimo povodom nekog zapaanja koje sluajno
dodiruje iako
zaboravljenu sadrinu toga sna
(Radetok, Tisije). Ali celokupno seanje sna podlee
jednom prigovoru koji je pogodan da ga kritikim
oima veoma izdano umanji. Covek moe sumnjati
da li nae seanje koje tako mnogo od sna izostavlja
moda ne falsifikuje i ono to je sauvalo.
Ovakve sumnje u egzaktnost reprodukcije sna
iznosi i Strimpel: Onda se ba lako dogaa da budna
svest poneto nehotice unese u seanje jednog sna,
ovek uobraava da je svata sanjao to obavljeni san
nije ni sadravao."
Naroito odluan u svojoj izjavi je Jesen (str.
547): Osim toga prilikom ispitivanja i tumaenja
povezanih i logikih snova treba, kako izgleda, dobro
uzeti u obzir i okolnost kojoj je dosad poklanjano
malo panje, da pri tom gotovo uvek malo zapinje
sa istinom, je r mi, dozivajui preiveli san u svoje
pamenje, a da to ne primeujemo niti da elimo,
sami ispunjavamo i dopunjujemo praznine u slika
ma snova. Retko kad, ili moda nikad, jedan pove
zan san nije bio tako povezan kao to nam se u na
em seanju javlja. I najiskrenijem oveku jedva da
je moguno da ispria jedan doivljen neobian san,
bez ikakvog dodatka i bez ikakvog doterivanja: te
nja ovekovog duha da sve vidi povezano tako je ve
lika da on prilikom seanja na donekle nepovezani
san, i protiv svoje volje, dopuni nedostatke poveza
nosti."
Gotovo kao prevod ovih Jesenovih reci zvue na
pomene V. Egera (Egger) koje ih je sigurno samostal-

51

no koncipirao: . . . l'observation des reves a ses difficultes speciales et le seul moyen d'eviter toute erreur
en pareille matiere est de confter au papier sans le
moindre retard ce que l'on vient d'prouver et de remarquer; sinon, l'oubli vient vite ou total ou partiel;
l'oubli total est sans gravite; mais l'oubli partiel est
perfide; car si l'on se met ensuite a raconter ce que
l'on n'a pas oubli, on est expose a completer par
imagination les fragments incoherents et disjoints
journi par la mmoire ...; on devient artiste a son
insu, et le rcit priodiquement repete s'impose a la
creance de son auteur, qui, de bonne foi, le presente
comme un fait authentique, dument itabli selon les
bonnes mthodcs .. ."'
Potpuno slino misli i Spita (Spitta, str. 338) koji
izgleda da pretpostavlja da mi tek pri pokuaju da
san reprodukujemo unosimo red u meusobno ne
povezano asocirane elemente sna iz onog to je
jedno do drugoga nainimo neto to je jedno iza dru
goga, to je jedno od drugog razdvojeno, dakle da
pridodajemo proces logike povezanosti koji u snu
nedostaje.
Poto, dakle, za vernost naeg seanja ne posedujemo neku drugu kontrolu kao objektivnu kontro
lu, a ova je nemogua kod sna koji je na sopstveni
doivljaj, i za koji nam je jedino seanje na njega
poznato kao njegov izvor, koja vrednost onda jo
preostaje za nae seanje sna?

Posmatranje snova ima svoje tekoe i jedino sredstvo

da se u ovakvoj stvari izbegne svaka greka jeste da bez
najmanjeg oklevanja poverimo hartiji sve Sto smo iskusili i
primetili; inae zaborav postaje brz, ili totalan ili parcijalan;
totalni zaborav je bez tekih posledica, ali je parcijalni zabo
rav perfidan, jer kad ovek kasnije pone da pria ono to
nije zaboravio nae se u situaciji da izmiljanjem dopunjava
nepovezane i razbacane odlomke koje mu pamenje prua ...;
ovek i bez svoga znanja postane umetnik i periodiki obnov
ljena pria namee se njenom tvorcu da u nju poveruje, koji
je u iskrenoj nameri prikazuje kao autentinu injenicu, pro
pisno utvrenu prema dobrim metodima...
4*

52

Tumaenje snova, I

Psiholoke osobenosti sna

zioloke modane lokalizacije ili ak u odnosu

na
histoloku slojevitost modane kore. Ali e se ova
misao moda jednom pokazati kao otroumna i plod
na ako je dovedemo u vezu sa duevnim aparatom
koji je sagraen od mnogih instancija ukljuenih
jedna za drugom.
Drugi pisci su se zadovoljili time to su istakli
jednu ili drugu od opipljivih psiholokih osobenosti
snevanja i nainili je eventualno polaznom takom
za dalekosenije pokuaje razjanjenja.
S pravom je primeeno da se jedna od glavnih
osobenosti snevanja pojavljuje ve u toku samog
procesa uspavljivanja i da je treba oznaiti kao feno
men
koji otpoinje spavanje. Prema Slajermaheru
(Schleiermacher, str. 351), karakteristini znak bud
noga stanja jeste taj da se misaona aktivnost obavlja
u pojmovima a ne u slikama. A san uglavnom misli
u slikama i moe se smatrati da se pribliava
njem snu u istoj meri u kojoj hotimine aktivnosti
pokazuju kao oteane javljaju i nehotine predstave
koje sve spadaju u klasu slika. Nesposobnost za ta
kav ra d na stvaranju predstava koji oseamo kao na merno hotimian i pojavljivanje slika koje je redovno
povezano sa ovom rasejanou to su dve karakte
ristike koje ostaju u snu i koje mi prilikom psiho
loke analize sna moramo priznati kao bitne karakte
ristike snevanja. Za te slike hipnagoke halucina
cije saznali smo1 da su samo po sadrini identine
sa slikama u snu.
San dakle preteno misli u vizuelnim slikama,
ali ipak ne iskljuivo u njima. On radi takoe sa slunim slikama i u manjoj meri takoe sa utiscima koje
daju ostala ula. Mnoge stvari se i u snu samo jed
nostavno javljaju kao misli ili predstave (verovatno
zastupljene takoe ostacima predstava izraenim re -

P SI H O L O K E OSOBENOST I SN A

U naunom posmatranju sna mi polazimo od

pretpostavke da je san rezultat nae sopstvene du
evne delatnosti; pa ipak na m gotov san izgleda kao
neto strano tako da nas neto tako neznatno goni
na priznavanje njegovog stvaralatva, da isto tako
lako kaemo: Prisnilo mi se", kao i Sanjao sam".
Odakle dolazi to oseanje da su snovi strani naem
duhu? Na osnovu naih raspravljanja o izvorima sna
trebalo bi misliti da ona nisu uslovljena materijalom
koji dospeva u sadrinu sna; taj materijal najveim
delom zajedniki je i u snevanju kao i u budnom
stanju. Moemo se pitati nisu li promene u psihikim
zbivanjima u snu ono to taj utisak izaziva, i mo
emo pokuati da damo psiholoku karakteristiku sna.
Bitnu razliku izmeu sna i budnosti niko nije
jae istakao i upotrebio za dalekosenije zakljuke
od G. T. Fehnera (G. Th. Fechner) u nekim napomemenama u svom delu Elementi psihojizike (Elemente
der Psychophysik, str. 520, II deo). On misli da ni
jednostavno potiskivanje svesnog duevnog ivota
ispod glavnog praga", niti pa k oduzimanje panje od
uticaja spoljnog sveta nisu dovoljni da bi objasnili
osobenosti snevanja u odnosu prema ivotu u bud
nom stanju. On, tavie, nasluuje da je i pozornica
snova druga nego to je pozornica budnog ivota u
predstavama.
Kad bi pozornica psihofizike aktivnosti bila
ista za vreme spavanja i za vreme budnosti, onda bi
po mom miljenju san mogao biti samo nastavak
budnog predstavnog ivota na niem stepenu inten
zivnosti, i morao bi osim toga biti od iste materije i
forme. Ali stvari stoje sasvim drukije."
Sigurno nije postalo jasno ta Fehner misli sa
jednim ovakvim preseljenjem duevne aktivnosti;
niti mi je poznato da je iko drugi nastavio tim putem
iji je trag onom napomenom pokazao. Svakako emo
morati iskljuiti anatomsko objanjenje u smislu fi-

53

H. Zilberer (Silberer) je na lepim primerima pokazao

kako se ak i apstraktne misli u stanju pospanosti pretvaraju
u zorno-plastine slike koje ele isto da izraze (Jahrbuch
Blojler-Frojda, sveska I, 1909). Ja u se na ove nalaze vra
titi u vezi s neim drugim.

54

Tumaenje snova, I

cima), sasvim kao i inae u budnom stanju. Ali su

karakteristini za san ipak samo oni elementi sadrine koji se ponaaju kao slike, tj . koji su sliniji per
cepcijama nego li predstavama seanja. Prelaenjem
preko svih diskusija, dobro poznatih psihijatru, o su
tini halucinacija moemo zajedno sa svim piscima
koji te stvari poznaju izjaviti da san halucinira, da
misli zamenjuje halucinacijama. U tom pogledu ne
postoji nikakva razlika izmeu vizuelnih i akustinih
predstava; primeeno je da se seanje na jedan niz
tonova sa kojim ovek zaspi poniranjem u san pre
tvara u halucinacije iste melodije; a kad se ovek
osvesti, a to moe vie puta alternirati sa procesom
usnua halucinacija, ponovo naini mesta laganijoj i
kvalitativno drukije oblikovanoj predstavi iz seanja.
Promena predstave u halucinaciju ne predstav
lja jedino odstupanje sna od neke njemu odgovara
jue misli u budnom stanju. Iz ovih slika san stvara
jednu situaciju, on predstavlja neto to se stvarno
zbiva, on dramatizuje neku ideju, kao to to kae
Spits (str. 145). Ali znaajnost ove strane snovienja
postaje potpuna tek ako tome dodamo da pri sanja
nju po pravilu, a izuzeci trae posebno objanje
nje, mislimo da ne razmiljamo nego da doivlja
vamo, dakle primamo halucinacije potpuno im verujui. Kritika, naime, da nita nismo doiveli nego da
smo samo na neki neobian nain mislili sanjali
javlja se tek sa buenjem. Ova karakteristika od
vaja pravi san za vreme spavanja od sanjarenja danju
koja se nikad ne zamenjuju sa realnou.
Burdah je ove dosad posmatrane karakteristi
nosti sna obuhvatio sledeim reenicama (str. 476):
,,U bitne oznake sna spada: a) to to subjektivna ak
tivnost nae due izgleda kao objektivna, tako to
sposobnost percepcije proizvode fantazije shvata kao
da su to ulne impresije.. . b) san je ukidanje samovoljnosti. Prem a tome, da bi ovek zaspao, potrebna
je izvesna pasivnost. . . Slike u snu uslovljene su po
putanjem samovoljnosti."
Sad je u pitanju pokuaj da se objasni pouzda
nost due prema halucinacijama u snu koje se mogu

Psiholoke osobenosti sna

55

javiti tek posle predstava izvesne svojevoljne aktiv

nosti. Strimpel iznosi da se dua pr i tom ponaa ko
rektno i u saglasnosti s njenim mehanizmom. Ele
menti sna nipoto nisu samo predstave, nego istinski
i stvarni doivljaji due, onako kako se oni javljaju
u budnom stanju posredovanjem ula (str. 34). Dua
u budnom stanju stvara predstave i misli u recima i
govoru; a u snu stvara predstave i misli u stvarnim
senzornim slikama (str. 35). Osim toga se u snu po
red toga pojavljuje i prostorna svest tako to se, kao
u budnom stanju, oseanja i slike pomeraju u neki
spoljni prostor (str. 36). Moramo dakle priznati da
se dua u snu prema svojim slikama i percepcijama
nalazi u istom poloaju kao i u budnom stanju (str.
43). Ako pri tom i pored toga zaluta (pogrei), to do
lazi odatle to joj u stanju spavanja nedostaje krite
rij um koji jedini moe razlikovati izmeu ulnih per
cepcija koja dolaze spol ja ili iznutra. Ona svoje slike
ne moe izloiti probama koje jedine mogu dokazati
njihovu objektivnu realnost. Ona osim toga zanema
ruje razliku izmeu hotimino izmenljivih slika i onih
gde ova samovolja otpada. Ona grei zato to zakon
kauzaliteta ne moe primeniti na sadrinu svoga sna
(str. 58). Ukratko reeno, njeno izdvajanje od spoljnjeg sveta sadrava i razlog za njeno verovanje u
subjektivni svet snova.
Posle psiholokih razvijanja koja se delimino
razlikuju od ovih, Delbef dolazi do istog zakljuka.
Mi slikama u snu poklanjamo veru da su realne po
to u snu nemamo nikakvih drugih utisaka za uporeenje, jer smo od spoljnjeg sveta odvojeni. Ali mi
u istinu naih halucinacija ne verujemo moda zbog
toga to u spavanju nemamo mogunosti da izvri
mo probe. San nas moe svima ovim probama zava
ravati, moe nam eventualno pokazati da smo ruu
koju smo videli i dodirnuli, pa ipak mi pri tom samo
sanjamo. Prema Delbefu ne postoji nikakav verodostojan kriterij um za to da li je neto san ili budna stvar
nost, osim a to samo praktiki uopteno inje
nice buenja. Sve ono to je doivljeno izmeu uspavljivanja i buenja ja proglaavam obmanom ako pri -

56

Tumaenje snova,

Psiholoke

likom buenja konstatujem da na svom krevetu le

im go (str. 84). Za vreme sna slike sna sam smatrao
istinitim zbog navike miljenja (koja se ne moe uspa
vati) da pretpostavim postojanje jednog
spoljnjeg
1
sveta, kome suprotstavljam svoje Ja.
Ako na ovaj nain okretanje sa spoljnjeg sveta
postaje odreujui faktor u izraavanju najupadlji
vijih karakteristika snevanja, onda e se isplatiti da
navedemo neke otroumne napomene staroga Burdaha to bacaju svetlost na odnos due koja spava pre
ma spoljnjem svetu i koje su pogodne za to da nas
uvaju od precenjivanja predstojeih izvoenja. San
se ostvaruje samo pod uslovom", kae Burddh, da
1

Slian pokuaj ka o Delbef, da aktivnos t sna objasni

izmenom koja ka o posledicu mor a d a im a abnormala n uslov
kod inae korekt n e funkcije intaktno g duevnog aparata , pr e

uzeo je Hafner (Haffner), ali je ovaj uslov opisao neto druk

ijim recima. Prem a njemu j e prv i zna k sna besprostornost
i bezvremenost, t j . emancipacija predstav e o mest u koje po
jedinc u pripad a u prostorno m i vremensko m redu . S
ovim znakom povezuje se drug a osnovna znaajnost sna,
zamenji -

vanj e halucinacija, imaginacije i kombinacija fantazije spoljnjim zapaanjima. Poto se sve vie duevn e sposobnosti,
naroito stvaranj e pojmova, sud i zakljuivanje, s jedn e stra
ne, i njeno slobodno samoodluivanje, s drug e strane , pove

zuju za ulne slike mat e i u svako doba ih imaju za svoju

osnovu, to i ove aktivnost i uzimaj u uea

u nepravilnost i

predstav a u snu. One uzimaju uea, kaemo, je r sama po

sebi na a mo suenja, ka o i na a snaga volje, ni u sn u nis u
izmenjeni bilo na koji nain. Mi smo po aktivnost i isto tak o

otroumni i isto tak o slobodni kao i u budno m stanju. Covek

se ni u snu ne moe ogreiti o zakon e miljenja kao takve , t j .

on ne moe smatrat i identinim ono to se pokazuje kao su

protno . On i u snu moe eleti samo ono to se prikazuj e ka o

dobro (,,sub ration e boni"). Ali ovekov du h je u primen i

zakona miljenja i htenj a u sn u zaveden na pogrean pu t za -

menjivanjem jedn e predstav e drugom. Tak o s e deava d a m i

u sn u stvaram o i obavljamo najvee protivrenosti, dok s dru

ge stran e moemo donositi najotroumnij e sudove i najkon zekventnije zakljuke, moemo donositi na j estiti je i najsve

i nai h nad a i elja u snu. " (str.

18).

sna

57

dua nije podstaknuta ulnim nadraajima, . . . ali

uslov za spavanje nije toliko nedostatak ulnih na -1
draaja, nego vie nedostatak interesovanja za to;
mnogi ulni utisak potreban je samo ukoliko
slui
stiavanju due, kao to i mlinar samo onda spava
kad uje kloparanje svoga mlina i kao to ni onaj
ne moe u mraku da spava koji iz predostronosti
smatra potrebnim da mu gori kandilo" (str. 457).
Dua se u spavanju izoluje od spoljnjeg sveta i
povlai se sa periferije . . . Ali veza nije u potpunosti
prekinuta; kad ovek, ak i za vreme spavanja, ne
bi uo i oseao, nego tek posle buenja, ne bismo
ga uopte mogli probuditi. Jo vie se trajanje ove
senzacije dokazuje time to ovek ne biva probuen
uvek samo ulnom snagom utiska, nego i njegovim
psihikim odnosom; neka ravnoduna re nee pro
buditi spavaa, ali ako ga pozovemo njegovim ime
nom, on e se probuditi . . . , dua, prema tome, za
vreme spavanja razlikuje izmeu senzacija . . . Zato
moemo biti probueni i kad nedostaje neki ulni
nadraaj, ako se on odnosi na neku stvar koja je
vana za predstavu; tako se ovek budi od gaenja
kandila, a vodeniar kad njegov mlin prestane da
klopara, dakle prestankom ulne aktivnosti, a ovo
pretpostavlja da je ona bila percipirana, ali da kao
ravnoduna, ili bolje reeno, zadovoljavajua duu
nije poremetila" (str. 460 i ss.).
Ako hoemo da ostavimo po strani ak i ove pri
govore koji nisu za potcenjivanje, moramo ipak pri
znati da osobenosti snevanja koje smo dosad posmatrali i izvodili iz okretanja od spoljnjeg sveta, nje
govu neobinost ne mogu u potpunosti objasniti. J e r
u drugom sluaju morala bi postojati mogunost da
halucinacije sna ponovo pretvorimo u predstave, si
tuacije sna u misli, i da na taj nain resimo zadatak
tumaenja sna. I mi stvarno ne postupamo drukije

tije odluke. Nedostata k orijentacije jest e itava tajn a leta sa

kojim se na a fantazija kre e u snu, i nedostata k kritik e r e

fleksije, ka o i nedostata k sporazumevanj a sa drugim a jes

u glavni izvori za beskrajn e ekstravagancij e nai h sudova, ka
o

osobenosti

Uporedi sa ovim i rasprav u Desinteret " (nezaintere

- sovanost) u kojoj Klapare d (Claparede 1905) nalazi mehani
zam

uspavljivanja.

58

Psiholoke osobenosti sna

Tumaenje snova, I

kad posle buenja reprodukujemo san po seanju, i

bilo da nam je ovo (retranslacija) uspelo u potpuno
sti, ili samo delimino: san zadrava svoju tajan
stvenost i dalje u nesmanjenom obliku. Naunici takoe svi nedvosmisleno prihvataju
pretpostavku da su se u snu dogodile i druge, jo zna
ajnije i dublje promene sa materijalom predstava
budnog stanja. Jednu od ovakvih promena pokuava
da iznese i Strimpel u sledeem pasusu (str. 17):
Prestankom ulno aktivnog saznavanja i normalne
ivotne svesti dua gubi takoe tlo u kome imaju korena njena oseanja, njene elje, interesovanja i rad
nje. I ona duevna stanja, oseanja, interesovanja,
ocenjivanja vrednosti koja su u budnom stanju ve
zana za slike seanja, podleu . . . jednom pritisku zatamnjivanja, zbog ega se njihova veza sa slikama
prekida, perceptualne slike stvari, lica, lokaliteta, do
gaaja i radnji budnog ivota reprodukuju se pojedi
nano u veoma velikom broju, ali nijedno od njih ne
donosi sobom i svoju psihiku vrednost. Ova vrednost je odvojena od njih i one lebde u dui onako
po svojoj volji... "
injenica da slike budu liene svoje psihike
vrednosti (to se opet ponovo svodi na otuivanje od
spoljnjeg sveta) treba prema trimpelu da ima glav
nog udela u stvaranju utiska o neobinosti sa kojom
se san u naem seanju suprotstavlja ivotu.
Ve smo uli da jo uspavljivanje sobom donosi
gubitak jedne od naih duevnih aktivnosti, naime gu
bitak moi da samovoljno upravljamo tokom stvaranja
predstava. I tako nam se namee ve inae bliska
pretpostavka da se stanje spavanja moe rastegnuti
i na duevne sposobnosti. Jedn a ili druga od ovih
sposobnosti eventualno se sasvim ukida; sad dolazi
u pitanje, da li preostale sposobnosti mogu nesmeta
no dalje da rade, da li one pod ovakvim uslovima
mogu obavljati normalan rad. Pojavljuje se gledite
da se osobenosti sna mogu objasniti sniavanjem
psihike efikasnosti u stanju spavanja, a to gledite
nalazi potporu u utisku koji san vri na nae budno
suenje.

59

San je nepovezan, on bez ikakvog zazora sjedinjava najgore kontradikcije, doputa nemogunosti,
ostavlja po strani nae znanje koje je danju uticajno,
pokazuje nas i etiki i moralno tupim. Ko bi se u
budnom stanju ponaao onako kao to to prikazuje
san u svojim situacijama smatrali bismo ga ludim;
i ko bi budan govorio ovako ili priao o takvim stva
rima kao to nam u sadrini sna dolaze taj bi na nas
ostavio utisak poremeenog oveka ili slaboumnika.
Mislim da to govori injenino stanje, ako o psihi
koj aktivnosti u snu damo vrlo nisko miljenje i ako
izjavimo da su u snu odstranjene naroito vie inte
lektualne aktivnosti ili da su bar teko oteene.
Sa neobinom jednodunou o izuzecima e
biti reci na jednom drugom mestu doneli su na
unici takve sudove o snu koji vode i neposredno jed
noj odreenoj teoriji ili objanjenju snevanja. I ve
je vreme da svoj ba izreeni rezime zamenim zbir
kom izreka raznih autora filozofa i lekara o psi
holokim osobinama sna.
Po Lemoenu (Lemoine), inkoherencija slike sno
va jedini je bitni karakte r sna.
Mori se s tim slae; on kae (Le sommeil, str.
163): II n'y a pas des reves absolument raisonndbles
et qui ne contiennent quelque incoherence,
quelque
1
anachronisme, quelque absurdite."
Prem a Hegelu (navedeno kod Spite) snu nedo
staje svaka objektivna i razumna povezanost.
Diga (Dugas) kae: Le reve c'est l'anarchie
psychique, affective et mentole, c'est le jeu des
fonctions livrees a elles memes et s'exergant sans controle et sans
but; dans le reve l'esprit est un automate
2
spirituel."
1

Nema snova koji bi bili apsolutno razumni i koji ne

bi sadravali neku inkoherenciju, kakav anahronizam, kakvu
apsurdnost.
2
San, to je psihika anarhija, afektivna i mentalna, to
je igra funkcija preputenih samim sebi i koje se obavljaju
bez kontrole i bez cilja; duh je u snu duevni automat.

60

Tumaenje

snova,

Psiholoke

Poputanje, oslobaanje i brkanje predstava ko

je jedno centralno ja u budnom stanju dri zajedno"
priznaje ak i Folkelt (str. 14), po ijem uenju du
evna aktivnost za vreme spavanja nipoto ne izgle
da besciljna.
Apsurdnost povezivanja predstava koje se zbi
vaju u snu teko da je iko otrije osudio od Cicerona
(De divinatione II): Nihil tam praepostere, tam incondite, tam monstruose
cogitari potest, quod non
1
possimus
somniare."
Fehner (str. 522) veli: Izgleda kao da se psi
holoka aktivnost iz mozga jednog pametnog oveka preselila u mozak jednog luaka."
Radetok (str. 145): Stvarno izgleda nemogue
da se u ovom ludom meteu mogu sagledati vrsti
zakoni. Uklanjajui se ispred stroge policije razumne
volje koja vodi tok predstava u budnom stanju, san
u ludoj igri kaleidoskopski brka sve jedno sa dru
gim."
Hildebrant (str. 45): Kakve
neobine skokove
dozvoljava sebi na primer sanja u svojim razumnim
zakljucima! S kakvom bezazlenou vidi kako su
najpoznatije postavke iskustva postavljene upravo na
glavu. Kakve smene protivrenosti on moe podneti
u redu prirode i drutva pre nego to mu je stvar
postala, kako se to kae, takva da se ne zna ni ko
pije ni ko plaa; i kad preterivanje u besmislici do
vodi do buenja! Mi katkad sasvim bezazleno mno
imo, tr i put tr i je dvadeset; uopte nas nita ne udi
to jedno pseto recituje neki stih, to mrtvac na svo
jim nogama ide ka svom grobu; to kamena stena
pliva na vodi; mi sasvim ozbiljno po nekom viem
nalogu idemo u vojvodstvo Bernburg ili kneevinu
Lihtentajn da bismo posmatrali ratn u mornaricu te
zemlje, ili dozvoljavamo da nas Karlo XII kratko
vreme pr e bitke kod Poltave zavrbuje kao . dobro
voljce."

osobenosti

sna

61

Bine (Binz, str. 33), ukazujui na teoriju o snu

koja rezultira iz ovih utisaka: Izmeu deset snova
najmanje devet imaju apsurdnu sadrinu. U njima mi
povezujemo meu sobom lica i stvari koje meu so
bom nemaju ni najmanje veze. Ve u sledeem tre
nutku, kao u kakvom kaleidoskopu, grupacija je po
stala drukija, po mogustvu jo besmislenija i lua
nego to je ve i ranije bila; i tako se nastavlja ova
promenljiva igra mozga koji nepotpuno spava, sve
dok se ne probudimo, dok se ne uhvatimo za glavu i
ne upitamo: da li stvarno jo raspolaemo sposobno
u razumnog predstavljanja i miljenja."
Mori (Le sommeil, str. 50) nalazi za odnos slika
snova prema mislima u budnom stanju jedno poreenje, vrlo upeatljivo za lekara: La produetion de
ces images que hez l'homme eveille fait le plus
souvent naltre la volonte, correspond, pour l'intelligence, a ce que sont pour la motiliie certains mouvements que nous1 offrent la ehoree et les affections
paralytiques .. ." San je, uostalom, za njega: toute
une serie de degradations
de la faculte pensante et
2
raisonnante" (str. 27) .
Nema gotovo ni potrebe navoditi miljenja auto
ra koji ponavljaju Morijevu misao o pojedinim viim
duevnim aktivnostima.
Prem a trimpelu u snu se samo po sebi se
razume i tamo gde besmislica ne pada u oi pov
lae sve logike operacije due koje se zasnivaju na
odnosima i vezama (str. 26). Po miljenju naunika
Spite (str. 148), izgleda da su predstave u snu sasvim
uklonjene iz zaklona kauzalnosti. Radetok i drugi
istiu slabost suda i zakljuka koja je svojstvena snu.
Jod l (str. 123) misli da u snu nema kritike ni korek
tur e niza percepcija od strane sadrine celokupne
Stvaranj e ovih
slika, koje kod
budno g oveka
najee

Nit a se ne
moe zamisliti
tak o naopako ,
tak o nesre
eno, tako udovino
to ne bismo mogli
sanjati .

izaziva volja, odgovara

u sferi inteligencije
mest u koje u kr e
tanj u predstavljaju
izvesni pokret i koji
se mogu posmatra t i
kod horej e i kod
paralitiki h bolesti.
2

itava serija

degradacija
sposobnosti miljenja

i rezo - novanja.

62

Tumaenje snova, 1

PsiholoSke osobenosti sna

svesti. Isti naunik izjavljuje: ,,U snu se javljaju sve

vrste svesne aktivnosti, ali nepotpuno, sputano, izolovano jedna od druge." Protivrenosti u koje pada
san sa naim budnim znanjem Striker (Stricker) sa
mnogim drugim naunicima objanjava da proizlaze
iz toga to su injenice u snu bile zaboravljene, ili da
su se logiki odnosi izmeu predstava izgubili (str. 98)
itd., itd.
Meutim, pisci koji uglavnom ovako nepovoljno
sude o psihikim funkcijama u snu priznaju da snu
preostaje izvestan ostatak duevne aktivnosti. Vunt,
ija su uenja postala merodavna, za tako mnogo
brojne obraivae problema sna to izriito priznaje.
Moglo bi se postaviti pitanje o tome kakve vrste i
kakvoe je taj ostatak normalne duevne delatnosti
koji se javlja u snu. Sada se prilino uopteno pri
znaje da izgleda da je sposobnost reprodukovanja, seanje, u snu najmanje trpela, tavie, da ona moe
pokazati izvesnu nadmo u poreenju sa istom funk
cijom budnog stanja, mada jedan deo apsurdnosti sna
treba objasniti upravo zaboravnou snevanja. Pre
ma Spiti, deo due koji nije pogoen spavanjem jeste
oseajni ivot (ivot oseanja) i on diriguje snom. Kao
Gemut" (oseaj), on oznaava konstantno prikuplja
nje oseaja kao najunutranjijeg ovekovog bia".
Sole (Scholz, str. 37) vidi jednu od duevnih
aktivnosti koje se u snu izraavaju u alegorizirajuoj reinterpretaciji" pod koju potpada materijal sna.
Zibek (Siebeck, str. 11) u snovima vidi sposobnost
due za dopunjavajue tumaenje" koje se vri nad
svim senzacijama i percepcijama. Naroita potekoa
za san postoji u prosuivanju tobo najvie duevne
funkcije, funkcije svesti. Poto jedino preko svesti
neto znamo o snu, ne moe postojati nikakva sumnja
o tome da je ova u njemu sauvana; ipak, Spita misli
da je u snu sauvana samo svest ali ne i samo svest.
Delbef priznaje da nije u stanju da shvati ovo razli
kovanje.
Zakoni o asocijaciji, prem a kojima se predstave
povezuju, vae i za slike sna; tavie, njihova domi
nacija dolazi u snu istije i snanije do izraza. trim-

pel (str. 70) veli: San tee ili iskljuivo, kako izgle
da, po zakonima golih predstava ili organskih nadraaja sa takvim predstavama, to znai tako da reflek
sija i razum, estetski ukus i moralni sud pri tome ni
ta ne mogu." Naunici ije poglede ovde reprodukujem stvaranje snova otprilike ovako zamiljaju:
suma senzacijskih nadraaja iz razliitih, na drugom
mestu navedenih izvora koji deluju za vreme spava
nja, bude u dui najpre izvestan broj predstava koje
se prikazuju kao halucinacije (po Vuntu pravilnije
kao iluzije zbog njihovog izvoenja iz spoljanjih i
unutranjih nadraaja). Ove se meu sobom povezuju
prema poznatim asocijacionim zakonima i na osnovu
istih pravila sa svoje strane izazivaju jedan nov niz
predstava (slika). itav ovaj materijal obraen je za
tim od jo aktivnog ostatka duevnih sposobnosti
koje sreuju i misle, onoliko koliko se moe (uporedi, na primer Vunta i Vajganta). Nisu samo jo
uspeno otkriveni motivi koji odluuju o tome da se
izazivanje slika koje ne dolaze spolja vri prema ovom
ili onom zakonu o asocijaciji.
Ali je ve vie put a istaknuto da su asocijacije,
koje meu sobom povezuju predstave u snu, sasvim
posebne vrste i da se razlikuju od asocijacija koje su
aktivne u budnom miljenju. Tako kae Folkelt (str.
15): ,,U snu se predstave jur e i love prema sluajnim
slinostima i jedva primetnim povezanostima. Sve
snove provejavaju ovakve nehatne i neusiljene aso
cijacije." Mori polae najveu vrednost na ovaj ka
rakter vezivanja predstava koje mu dozvoljava da
snevanje dovede u tenju analogiju sa izvesnim du
evnim smetnjama. On priznaje dve glavne karakte
ristinosti delira": 1) une action spontanee et comme
automatique de l'esprit;
2) une association vicieuse
1
et irreguliere des idees (Le sommeil, str. 126). Od Mo
rija potiu i dva izvrsna primera sna, u kojima jednozvunost reci sama posreduje povezivanju pred
stava u snu. On je jednom sanjao da preduzima ho1

63

Jedna spontana i tako rei automatska akcija duha;

jedna pogrena i nepravilna asocijacija predstava.

(34

Tumaenje

snova,

doae (pelerinage) u Jerusalim ili u Meku; zatim

se posle mnogih avantura stvori kod hemiara Pelletiea (Pelletier); ovaj mu posle razgovora da jednu
lopaticu (pelle) od cinka, i od nje je u toku sna koji
se nastavio postao velik borbeni ma (str. 137). Drugi
put je u snu iao drumom i na miljokazima itao
kilometre, zatim se stvorio kod jednog prodavca za
ina koji je imao velike terazije a jedan ovek je
stavljao kilo tegove na tas da bi izmerio Morija; zatim
mu trgovac zainima ree: ,,Vi niste u Parizu nego
na ostrvu Gilolo." Onda doe vie slika u kojima je
video cvet Lobelis, posle toga generala Lopeza, o i
joj je smrti malo pre toga 1 bio itao; najzad se pro
budio igrajui partiju lota.
Ali mi smo svakako spremni na to da ovo potcenjivanje psihikih delatnosti sna nije ostalo bez pri
govora sa druge strane. Kontradikcija, dodue, ovde
izgleda teka. Takoe nee mnogo znaiti ako jedan
od omalovaavalaca snevanja tvrdi {Spita, str. 118)

Psiholoke osobenosti sna

65

upoznamo stepene razvoja psihikog ivota. J. Sili

(J. Sully) zastupa isto shvatanje o snu na nain koji
ide jo dalje i prodire jo dublje. Njegove izreke za
sluuju utoliko vie panje ako dodamo da je on kao
moda nijedan drugi psiholog bio uveren u zavijeni
smisao sna. ,,Now our dreams are a means of conserving these successive personalities. When asleep
we go back to the old ways of looking at things and
of feeling about them, to impulses and activities
which long ago dominated us."* Mislilac kao to je
Delbef tvrdi ne navodei, razume se, dokaz protiv
kontradiktornog materijala, pa stoga zapravo nije u
pravu: Dans le sommeil, hormis le perception, toutes
les facultes de l'esprit, intelligence, imagination,
memoire, volonte, moralit, restent intactes dans leur
essence; seulement, elles s'appliquent d des objets
imaginaires et mobiles. Le songeur est un acteur qui
joue a volonte les fous et les sages, les bourreaux et
les victimes, les nains et les geants, les demons et les
2
(Str. 222). Izgleda
da isti psiholoki
da je
zakoni to vladaju
nipodatavanje psi
u budnom sta
nju upravljaju
i
ije
se
ludilo
snom, ili ako neko
poziva
ovde
drugi
(Diga)
iz
navedeni razbo riti
javljuje:
,,le reve
sud. Mora da su
n'est pas derasion
ovi pisci izbegavali
ni meme
irraison
da sude pre ma
2
pure" , sve dok se
izgledu,
ili
je
obojica ne potrude
moda izgled koji
da ovu svoju ocenu
im je san pruao
dovedu u sklad sa
bio drukiji.
psihikom
Tako
Havelok
anarhijom koju su
Elis
(Havelock
opisali
i
Ellis) ocenjuje san,
prestajanjem
svih
ne elei
da se
funkcija u snu. Ali
zadri na njegovoj
iz gleda
da
je
apsurdnosti, kao
drugima
sinula
,,an archaic world
mogunost
da
oj vast
emotions
ludilo
sna moe
and
imperfect
3
biti ipak nije bez
thoughts",
ije bi
metoda,
moda
nas
prouavanje
samo pretva ranje
moglo nauiti da
kao ludilo danskog
princa
(Hamleta,
Kasnije e na
napom. prev.)
na
m biti pristupaa n
1

smisao takvi h snova

koji su pun i reci sa
istim
poetnim
slovom (aliteracija) i
sli ni m
poetnim
slogom.
2
Sa n nije ni
nerazumnost , pa
ak ni ista
besmislica.
3
Arhaik i svet
velikih emocija
i nedovreni h
misli.

hikog

rada
snu

najenerginije
osporio markiz
d'Erve (Marquis
d'Hervev), protiv
koga Mori estoko
polemie i ije
delo uprkos svim
naporima nisam
mogao da nabavim.
Mori kae za njega
(Le sommeil,
str. 19): ,,M. le
Marquis d'Hervey
prete d l'intelligence
durant le sommeil,
toute sa liberte
d'action et d'attention et il ne
semble faire
consister le
sommeil que
dans l'oclusion des
sens,
dans
leur
fermeture
au
Monde exterieur;
en sorte que
l'homme qui dort
ne
se distingue guere,
selon se maniere
de voir, de

Nai snovi su
sredstv
a
za
konzervisanje
ovih
sukce sivnih linosti.
Ka d spavamo, mi se
vraam o
stari m
nainim a posmatranj
a stvar i i oseanja u
vezi s njima, vraam
o se im pulsim a i
aktivnostim a koje su

neka d (odavno) nam a

domi nirali .
2
U snu, osim
percepcije,
sve
sposobnosti
due :
inteli
gencija,

imaginacija, pamenje,
volja,
moralnost
ostaju
u
svo joj
sutini
nedirnute ;
samo se one vezuju

za
imaginarn e
i
nestaln e
objekte.
Sneva je glumac koji
po volji igra i luak e
i mudrace , delate i
rtve,
kepece
i
dinove,
demone
i
anele.
5 Froj, Odabrana dela,
VT

Psiholoke

Tumaenje snova, I

66

l'homme qui laisse vaguer sa pensee en se bouchant

les sens; toute la difference qui separe alors la pensee
ordinaire de celle du dormeur c'est que, chez celui-ci,
l'idee prend une forme visible, objective et ressemble,
d s'y meprendre, a la sensation determinee par les
objets eocterieurs;
le souvenir revet l'apparence du
1
jait present."
Ali Mori dodaje: ,,qu'il y a une difference de
plus et capitale a savoir que les facultes intellectuelles de l'homme endormi n'offrent pas
l'equilibre
2
qu'elles gardent chez l'homme eveille."
Kod Vaida koji nam prua bolje poznavanje
d'Ervejeve knjige, nalazimo da se ovaj pisac ovako
izraavao o prividnoj inkoherenciji snova: L'image
du reve est la copie de l'idee. Le principal est l'idee;
la vision n'est qu'accessoire. eci etabli, il faut savoir
suivre la marche des idees, il faut savoir analyser
le tissu des reves; l'incoherence devient alors comprehensible, les conceptions les plus fantasques deviennent des faits simples et parfaitement logiques."
(str. 146). I na strani 147: Les reves les plus bizarres
trouvent meme une explications
des plus logiques
s
quand on sait les analyser."
1

Gospodin markiz d'Ervej daje inteligenciji za vrem e

spavanja svak u slobodu akcije i panje i izgleda da san ne
smatr a da se sastoji samo u zatvaranj u ula, u njihovom za
tvaranj u od spoljnjeg sveta, tak o da se ovek koji spava uop te ne razlikuje, prem a njegovom nain u gledanja, od oveka
koji ostavlja da njegova misao lut a zatvarajui ula, sva ra
zlika koja tad a obinu misao odvaja od misli snevaa jeste
ta to kod ovoga predstav a prim a vidljivu, objektivnu formu
i potpun o lii na senzaciju odreen u spoljnjim objektima ; seanje 8 prim a izgled sadanje injenice."
Da postoji jo jedn a razlik a i vana : da intelektualn
e sposobnosti zaspalog oveka ne pruaj u ravnote u koj u
one odravaju
u budn a oveka".
8
Slika sna je kopija predstave . Glavno je predstava ;
vizija j e samo dodatna . Poto j e t o utvreno , treb a znat i pra
tit i to k predstava , treb a znati analizirat i tkivo snova; inkohe
- rencija
tad a
postaje
shvatljiva,
i
najfantastinije
koncepcije postaju prost e i potpun o logine injenice."'
Cak i najbi zarniji snovi nalaze najloginija tumaenj a
ako ih umem o analizirati."

osobenosti

sna

67

terke (Starcke) je skrenuo panju na to da je

ve 1799. godine neki stari autor koji mi je bio ne
poznat, Wolf Datridson, branio slino objanjenje inkoherencije u snu (str. l.'JG): Neobini skokovi naih
predstava u snu imaju svi razlog u zakonu asocija
cija, samo to se ovo povezivanje asocijacija ponekad
deava veoma nejasno u dui, tako da esto mislimo
da posmatramo .skok predstave koji uopte to nije."
Skala ocrnjivanja sna kao psihikog proizvoda
zauzima u literaturi velik obim; od najdubljeg omalo
vaavanja, H kojim smo se upoznali, preko nasluivanju neko Jo neotkrivene vrednosti ona dopire sve
do precenjivanja, koje san stavlja daleko iznad funk
cija u budnom stanju. Hildebrant koji je, kao to
znamo, psiholoku karakteristiku snova izrazio u tr i
antinomije, obuhvata u treoj od ovih dva ekstremna
kraja ovog niza vrednosti (str. 19): Ona se nalazi
izmeu intenzifikacije duevnog ivota, jednog potenciranja koje se ne ba retko die do virtuoznosti i,
s druge strane, jednog odlunog pogoravan ja i slab
ljenja duevnog ivota koje esto vodi do ispod nivoa
svega to je ljudsko."
Sto se tie prvoga, ko ne bi iz sopstvenog isku
stva mogao potvrditi da se u delovanju i radu genija
sna ponekad javljaju takva dubina i prisnost due,
takva nenost oseanja, jasnoa shvatanja, takva tananost posmatranja, i takva briljantnost vica, to
bismo skromno porekli da posedujemo u budnom sta
nju kao konstantnu svojinu? San ima divnu poeziju,
izvanrednu alegoriju, neuporedivi humor, draesnu
ironiju. On posmatra svet u jednoj jedinstveno idealizujuoj
svetlosti i potencira efekat njegovih po
java esto u najdubljem razume van ju sutine koja
u tim pojavama lei. On nam zemaljsku lepotu pred
stavlja u nebeskom sjaju, uzvieno prikazuje u naj uzvienijem velianstvu, ono to na m je iz iskustva
poznato kao strano prikazuje nam u najstranijem
obliku, smeno u neopisivo drastinoj komici; a po
nekad smo posle buenja tako ispunjeni bilo kojim
od ovih utisaka da nam izgleda da nam stvarni svet
tako neto jo nigde i nikad dosad nije pruio."
5*

Psiholoke osobenosti sna

Tumaenje snova, I

68

Moemo se zapitati: da li je to zaista onaj isti

objekat za koji vae one primedbe omalovaavanja i
ova oduevljena pohvala? Jesu li neki prevideli glu
pe, a drugi dubokoumne i utanane snove? I ako se
desi i jedno i drugo, snovi koji zasluuju ovakvu i
drugi koji zasluuju onu drugu ocenu ne izgleda
li izlino traiti neku psiholoku karakteristiku sna;
zar nije dovoljno rei da je u snu moguno sve, od
najdubljeg omalovaavanja duevnog ivota do nje
govog neuobiajenog uzdizanja u budnom stanju? Ma
koliko jednostavno bilo ovo reenje, ono ima jednu
injenicu protiv sebe to izgleda da se u osnovi na
stojanja svih istraivaa snova nalazi pretpostavka da
postoji jedna takva karakteristika sna koja u svojim
bitnim crtama ima optu vanost i koja. na m mora
pomoi da prebrodimo one protivrenosti.
Neosporno je da su psihiki rezultati sna naili
na spremnije i toplije priznanje u onom intelektual
nom periodu koji je sada iza nas, dok je duhovima
vladala filozofija, nisu vladale egzaktne prirodne
nauke. Danas nam izgledaju jedva shvatljive izjave,
kao na primer Subertova (Schubert), da je san oslo
boenje duha od sile spoljne prirode, osloboenje du
e od okova
ulnosti, i slini sudovi mladog Fihteja
1
(Fichte) i drugih naunika koji svi prikazuju san kao
polet duevnog ivota ka jednom viem stepenu". Ove
reci
ponavljaju danas samo jo muziari i bogomolj2
ci.
Uporedo sa prodiranjem naunoprirodnjakog
miljenja pojavila se i reakcija u ocenjivanju vrednosti sna. Upravo pisci-lekari najpre su skloni da
psihiku aktivnost u snu ocene kao neznatnu i bez
vrednosti, dok su se filozofi i posmatrai koji ne pri
padaju tom esnafu psiholozi amateri ije do
prinose u ovoj oblasti ne smemo zanemariti, razu1

Upor. Hafner i Spiu.

2
Duhoviti mistiar Di Prel (Du Prel), jedan od malo
brojnih autora koje bi trebalo da zamolim da mi oproste
to sam ih u ranijim izdanjima ove knjige zaboravio, kae
da nije budno stanje, nego san vrata to vode u metafiziku,
uko liko se to tie oveka (Philosophie der Mvstik, str. 59).

69

mevajui bolje nasluivanje naroda, veinom pridr

avali psihike vrednosti snova. Onaj ko je sklon ni podatavanju psihikog funkcionisanja u snu, taj u
etiologiji sna, kao to se moe shvatiti, daje pred
nost somatskim nadraajnim izvorima; za onoga koji
je snevajuoj dui ostavio vei deo njenih sposobno
sti koje ima u budnom stanju otpada, naravno, svaki
motiv da joj ne prizna i samostalne podstreke za
snevanje.
Meu superiornim sposobnostima koje bi oveka
i uz trezveno uporeivanje mogla dovesti u iskuenje
du ih pri pie snovima najvie pada u oi sposobnost
seunja; o iskustvima koja nisu tako retka i koja nje
govo postojanje dokazuju raspravljali smo opirno.
Drugu prednost snova esto isticana od strane starih
pisau, da su snovi suvereno superiorni iznad vre
menskih i prostornih rastojanja, moe se sa lakoom
prepoznati kao iluzija. Ova prednost, kao to Hildebrant primeuje, upravo je iluzorna prednost; sne
vanje nije superiorno iznad vremena i prostora druk
ije nego to je budno miljenje, i to ba zato to je
jedan oblik miljenja. San bi trebalo da u odnosu na
vremenost ima jo jedno drugo preimustvo, da je i
u drugom smislu nezavisan od vremena. Snovi, kao
to je ranije spomenuti Morijev san o njegovom
usmrivanju giljotinom, izgleda da dokazuju da je
san u stanju da mnogo vie perceptizne sadrine zbije
u veoma kratak vremenski razmak nego to je naa
psihiku uktivnost u stanju da savlada misaone sa
drine. Ali je ovo zakljuivanje osporavano razno
vrsnim argumentima; od pojava rasprava Le Lorena
(Le Lorrain) i Egera (Egger) O prividnom trajanju
snova ruzvila se o tome zanimljiva diskusija koja u
ovom tugaljivom i dubokom pitanju
verovatno nije
1
postigla definitivno objanjenje.
Posle mnogobrojnih iz vesta ja i zbirke koju je
sastavio abane (Chabaneix) izgleda da je neosporna
1

Dalja literatura i kritiko pretresanje ovih problema

nalaze se u parikoj disertaciji Tobovolske (Tobowolska) 1900.

Tumaenje snova, I

70

injenica da je san u stanju da prihvati intelektualne

poslove dana i da ih moe dovesti do zavretka koji
danju nije bio postignut, da moe reavati sumnje i
probleme, da kod pesnika i kompozitora moe biti
izvor novih nadahnua. Ali ako je ve sama ta i
njenica van spora, onda ipak njeno shvatanje podlee
1
mnogim sumnjama koje dodiruju principijelnost.
Najzad i divinatorina snaga za koju se tvrdi
da postoji predstavlja predmet spora u kome se teko
savladljivi prigovori sukobljavaju sa uporno ponavljanim uveravanjima. Izbegava se i to svakako
s pravom da se na ovoj temi porekne sve to je
injenica zato to za jedan itav niz sluajeva moda
ve u bliskoj budunosti predstoji mogunost jednog
prirodnog psiholokog reenja.

F
ETIKA OSECANJA U SNU
Iz motiva koji mogu postati razumljivi tek poto
se uzmu na znanje moja sopstvena istraivanja o snu
izdvojio sam od teme psihologije snova poseban pro
blem: da li se i ukoliko se moralne dispozicije i oseanja budnoga stanja prostiru i na snove. Je r nas
ista protivrenost u pisanju pojedinih autora koju
smo sa uenjem morali primetiti za sve ostale du
evne radnje iznenauje i ovde. Jedni isto tako od
luno uveravaju da san nita ne zna o moralnim zahtevima kao to drugi tvrd e da moralna priroda ovekova ostaje sauvana i za san.
Izgleda da pozivanje na svakonono iskustvo sa
snovima pravilnost prvog tvrenja uzdie iznad sva
ke sumnje. Jesen kae (str. 553): Covek za vreme
spavanja ne postaje ni bolji ni puniji vrline, naprotiv,

Etika oseanja u snu

izgleda da savest u snu uti, poto ne oseamo n\ sa

aljenje i poto i najtee zloine, krau, ubistvo i lia
vanje ivota moemo vriti potpuno ravnoduno i bez
naknadnog kajanja."
Radetak (str. 146): Treba uzeti u obzir da se
asocijacije redaju u snu i da se vezuju predstave, a
da pri tom nita ne mogu ni refleksija ni razum,
estetski ukus ili moralni sud; sud je krajnje slab i pre ovlauje etika ravnodunost."
Folkelt (str. 4) kae: Ali naroito neobuzdani u
snu, kao Sto svako zna, su postupci u seksualnom
pogledu. Kao Sto je i sneva sam krajnje bestidan i
kao to je i sum izgubio svako moralno oseanje i
svaki moralni sud, tako i sve ostale ljude, pa ak
i najpotovanije osobe i sebe samoga nalazi da vri
radnje za koje bi se u budnom stanju stideo da ih
dovede u vezu s njima."
Ovim pogledima se najotrije protive izjave, kao
to su Sopenhauerove, da naime u snu svako postu
pa i govori potpuno
u saglasnosti sa svojim karakte
1
rom. R. F. Fier (Fischer) tvrdi da se subjektivna
oseanja i tenje, ili afekti i strasti ispoljavaju u sa
movolji snova, da se moralne osobenosti ljudi odra
avaju u njihovim snovima.
Hafner (str. 25): Ako ne raunamo retke izu
zetke . . . bie krepostan ovek i u snu pun vrline; on
e se odupirati iskuenjima, opirae se mrnji, za
visti, gnevu i svim porocima; a ovek greha nai e,
po pravilu, i u snu slike koje je imao pred sobom u
budnom stanju."
Sole (str. 36): ,,U snu je istina, uprkos svakom
maskiranju u neto uzvieno ili neto nisko; svoju
sopstvenu linost mi prepoznajemo. . . Jedan estit
ovek ni u snu ne moe izvriti neki neastan zloin,
ili ako se to ipak dogodi, onda se toga uasava kao
neega to je strano njegovoj prirodi. Rimski car koji
je naredio da se jedan od njegovih podanika ubije
1

Upor. kritiku kod H. Elisa, World of dreams, str. 268.

71

Grundziige des Systems der Anthropologie, Erlangen

1850 (Prema Spiti).

72

Tumaenje snova, I

Etika oseanja u snu

ft to je sanjao da je naredio da se caru odse glava

nije sasvim greio u tome ako je svoj postupak prav
dao time to ovek koji tako neto sanja mora i u
budnom stanju da ima sline misli. I mi za neto
to u naoj unutranjosti ne moe imati mesta kae
mo: ,To mi ni u snu ne pada na pamet!'."
Suprotno tome misli Platon da su najbolji oni
ljudi kojima samo u snu pada na pamet ono to drugi
rade budni.
1
Pjaf (Pfaff), menjajui jednu poznatu poslovi
cu, prosto kae: Priaj mi neko vreme o svojim sno
vima, pa u ti rei kako stoje stvari u tvojoj unu
tranjosti."
Mali spis Hildebrantov,
iz kojeg sam ve uzeo
mnogobrojne citate, najsavreniji po obliku i misli
ma najbogatije doprinosi istraivanju problema sna
na koji sam u literaturi naiao, upravo problem mo
ralnosti u snu stavlja u sredinu interesa. I za Hildebranta vai kao pravilo: Ukoliko je ivot istiji, uto
liko je istiji i san; ukoliko je ivot neistiji, utoliko
je i san neistiji.
Moralna priroda ovekova ostaje i u snu: Ali
dok nas ni jedna, ma koliko opipljiva raunska gre
ka, ni jedan ma kako romantian preobraaj nauke,
ni jedan ma kako aljiv anahronizam ne vreaju ili
postanu ma i samo sumnjivi, ipak se nikad ne gubi
razlika izmeu dobra i zla, izmeu vrline i poroka.
Kako se mnoge stvari, koje su danju s nama, povla
e u asovima spavanja Kantov kategoriki impe
rativ se tako vezao za nas kao nerazdvojni pratilac
da ga se ni u snu ne moemo osloboditi.. . Ali se
(ova injenica) moe objasniti upravo time to je ono
to je u ovekovoj prirodi fundamentalno to je
moralno bie, suvie vrsto spojeno da bi uzelo uea
u kaleidoskopskom isprevrtanju kome u snu podleu fantazija, razum, seanje i druge sposobnosti isto
ga ranga." (str. 45 i dalje).
1

Das Traumleben und

Spite, str. 192).

seine

Deutung 1868

(kod

73

U daljoj diskusiji 0 ovom predmetu pojavila su

se znaajna pomeranja i nedoslednosti kod obe gru
pe autora. Strogo uzevi, za sve one koji smatraju
da se ovekova moralna linost u snu raspada ovom
izjavom interesovanje za nemoralne snove bilo bi
privedeno kraju. Oni bi pokuaj da snevaa naine
odgovornim za njegove snove, da zbog pokvarenosti
njegovih snova zakljue da je po sredi lo karakte r
u njegovoj prirodi, mogli isto tako mirno otkloniti
kao i prividno ist.ovrodni pokuaj da iz apsurdnosti
njegovih snova dokau bezvrednost njegovih inte
lektualnih sposobnosti u budnom stanju. Ostali, za
koje se kategoriki imperativ" prostire i u san, mo
rali bi odgovornost za nomoralne snove prihvatiti bez
ikakvog ogranienja; moglo bi im se samo poeleti
da ih njihovi sopslveni snovi iste vrste koja zaslu
uje takvu osudu ne pomute u njihovom uvaavanju
svoje sopstvene moralnosti do koje toliko dre.
A sada, izgleda, da niko sam za sebe ne zna ba
tako sigurno koliko je dobar a koliko zao, i da niko
ne moe porei seanje na svoje sopstvene nemo
ralne snove. Je r bez obzira na one suprotnosti u pro cenjivanju nemoralnosti sna, kod pisaca obeju grupa
pokazuju se nastojanja da objasne poreklo nemoral
nih snova; i tako se razvija jedna nova razlika u
miljenju prema tome da li se njihovo poreklo trai
u funkcijama duevnog ivota ili u njegovim somatski uslovljenim
smetnjama. Tako prinudna logika
stvarnosti i one koji zastupaju odgovornost i one
koji zastupaju neodgovornost snova dovodi do
toga da zajedniki priznaju da postoji neki naroiti
psihiki izvor odgovoran za nemoralnost snova.
Svi oni koji ostavljaju da moralnost u snu i
dalje ostaje uvaju se ipak od toga da preuzmu pun u
odgovornost za svoje snove. Hafner kae (na strani
23): Mi nismo odgovorni za snove, poto je naem
miljenju i htenju uklonjena baza na kojoj na i
vot jedino poseduje istinu i stv arno st. . . Prem a tome,
nikakva elja u snu ni akcija u snu ne mogu biti ni
vrlina rfi greh." Ali je ovek odgovoran za grean
san ukoliko ga indirektno izazove. Za njega nastaje

74

Tumaenje snova, I

dunost, kao i u budnom stanju, da pre odlaska na

.spavanje moralno oisti svoju duu.
Analiza ove zbrke otklanjanja i priznavanja od
govornosti za moralnu sadrinu snova ide kod Hildebranta mnogo dublje. Poto je izneo da se moraju
uzeti u obzir dramatski nain prikazivanja sna, zbi
janje najkomplikovanijih procesa razmiljanja u naj
manji deli vremena, a i smanjivanje vrednosti, koju
i on sam priznaje, i brkanje elemenata predstava u
snu, Hildebrant priznaje da postoji najozbiljnije dvo
umljenje o tome da li treba jednostavno poricati
svaku odgovornost za grehe i krivice u snu.
(Str. 49): Ako ma kakvu nepravednu optubu,
naroito takvu koja se odnosi na nae namere i mi
ljenje, elimo veoma odluno da odbijemo, onda se
svakako sluimo frazom: da nam to ni u snu nije
palo na pamet. Time, svakako, s jedne strane konstatujemo da oblast snova smatramo za neto to je
najdalje i poslednje za nas, u kojoj bismo bili od
govorni za svoje misli, jer su nae misli u toj oblasti
tako labavo i slabo povezane sa naim stvarnim bi
em da se jedva jo mogu smatrati naima; ali, po
to se oseamo pobuenim da ba i u ovoj oblasti iz
riito poriemo postojanje takvih misli, mi time ipak
u isto vreme indirektno priznajemo da nae samoopravdanje ne bi bilo potpuno kada ne bi dotle dopiralo. I ja mislim da mi ovde, iako nesvesno, go
vorimo jezikom istine."
(Str. 52): Ne moe se, naime, zamisliti nijedna
akcija u snu iji prvi motiv ne bi na bilo koji nain
pre toga proao kao elja, pouda ili impuls kroz duu
budnoga oveka." O tom prvom impulsu bi se moglo
rei: San te nije pronaao, on se samo na to ugle
dao i ispleo ga, on je obradio samo jednu neznatnu
koliinu istorijskog materijala koji je kod nas pre
toga bio naao, i to u dramatskom obliku; on je na
scenu doveo apostolovu re: ,Ko mrzi svoga brata, taj
je ubica'. I dok posle buenja itavu, nairoko razra
enu tvorevinu poronog sna moemo, svesni svoje
moralne snage, izloiti smehu, ipak materijal od ko
jeg je prvobitna tvorevina izvedena stvar nee uzeti

Etika oseanja u snu

75

sa smene strane. ovek se osea odgovornim za snevaeve zablude, ne za celokupni zbir njihov ali sva
kako za izvestan procenat od njih. Ukratko ako u
ovom smislu koji se teko moe pobijati, raz'umemo
Hristovu re: ,Iz pakosnog srca dolaze pakosne misli'
onda emo se jedva osloboditi ubeenja da svaki
gr eh nainjen u snu nosi sobom ba r jeda n nejasan
minimum krivice."
Hildebrant, dakle, u klicama i nagovetajima lo
ih podsticaja koji preko dana misli iskuenja pro
laze naim duama nalazi izvor za nemoralnost sno
va i ne ustee se da ove imoralne elemente uzima
u obzir pri moralnom procenjivanju linosti. To su
iste misli i ista ocena koje su, kao to na m je poz
nato, pobone i svete ljude svih1 vremen a terale na
to da se ale da su teki grenici.
Svakako, ne postoji sumnja o tome da se ovakve
predstave koje odudaraju jedna od druge javljaju
kod veine ljudi, ali i na nekom drugom i ne samo
etikom polju. Osuda ovakvih predstava bila je po
nekad manje ozbiljna. Kod Spite nalazimo navede
nu sledeu izjavu A. Celera (Zeller) u lanku
Irre" u
Optoj enciklopediji nauka od Era i Grub era
(Ersch, Gruber, str. 144): Duh je retk o kada tako
sreno organizovan da bi u svakom trenutk u imao
punu mo i da jasan tok njegovih misli ne bude uvek
iznova prekidan ne samo nebitnim nego i potpuno
iskrivljenim i zdravom razumu protivni m predsta
vama; tavie, i najvei mislioci morali su se aliti
na mnoinu loih predstava slinih snu, zadirkivajuih i munih, poto im smetaju u njihovom naj
dubljem razmiljanju, u njihovom najsvetijem i naj
ozbiljnijem misaonom radu. "
1

Nee biti nezanimljivo saznati ka k a v je sta v zauzela

sveta inkvizicija prem a nae m problemu, u del u Tractatu s
d e Officio sanctissimae Inquisitionis", koje j e narrisao Toma s
Karen a (Thomas Carena, izdanje u Lion u 1659 godine) nalazi
se sledee mesto : Ako nek o iznosi krivoverj e u sn u i'nkvizi
tor i treb a da u tom e vid e povod da ispitaj u njegov nai
n ivota, je r obino u sn u ponovo dolazi ono 6ime se nek o nrek
o dan a zanimao. " D r Enige r (Ehniger, S . U r ba n ,
Svajcarska).

76

Tumaenje snova, I

Iz jedne dalje Hildebrantove napomene pada ja

snija svetlost na psiholoki poloaj ovih kontrastnih
misli; on kae da nam san ponekad dozvoljava da
zagledamo u dubine i skrovita naeg bia koji nam
u stanju budnosti veinom ostaju zatvoreni (str. 55).
Isto saznanje iznosi Kant na
jednom mestu
svoje
Antropologije kad zastupa miljenje da je san zbog
toga tu da nam otkrije skrivene sklonosti i da nam ot
krije ne ono to jesmo nego to bismo mogli postati da
smo imali drukije vaspitanje; Radetok (str. 84)
kae da nam san esto samo otkriva ono to sami
sebi neemo da priznamo, i da ga stoga s pravom
nazivamo laljivcem i varalicom. J. E. Erdman (Erdmann) izjavljuje: Meni san nikada nije otkrio kakvo
miljenje treba imati o nekom oveku; naprotiv, ono
to ja o njemu mislim i kakvog sam raspoloenja
prema njemu, to sam u snu na svoje veliko iznena
enje ve nekoliko puta saznao." I neto slino misli
i J. H. Fihte. Karakter naih snova ostaje daleko
vernije ogledalo naeg celokupnog raspoloenja nego
to moemo saznati o tome samo posmatranjem u
budnom stanju." Nama se skree panja da iskrsavanje ovih pobuda, stvarnih naoj moralnoj svesti,
jeste samo analogno nama ve poznatom raspolaga
nju sna sa ostalim predstavnim materijalom koji bud
nom stanju nedostaje, ili pak u njemu igra samo ne
znatnu ulogu napomenama kao to su Beninijeva.
Certe nostre inclinazioni che si credevano soffocate
e spente da un pezzo, si ridestano; passioni vecchie a
sepolte rivivono; cose e 1 persone acui non pensiamo
mai, ci vengono dinanzi" (str. 149), i Folkeltova: ,,I
one predstave koje su u budnu svest ule gotovo ne
zapaene i koje od budne svesti moda nikad ne bi
bile izvuene iz zaborava vrlo esto objavljuju snu
svoje prisustvo u dui" (str. 105). Najzad, ovde je
mesto da se setimo da je prema miljenju Sopen1

Izvesne nae sklonosti za koje smo verovali da su ugu

ene i ve due vremena ugaene bude se ponovo; stare i

sahranjene strasti ponovo oivljavaju, pred nas izlaze stvari
i osobe na koje nikada ne mislimo.

Etiko oseanja u snu

77

hauerovom ve uspavljivanje bilo praeno pojavom

neeljenih predstava (slika).
Kao neeljene predstave" smemo sad obuhva
titi celokupan ovaj predstavni materijal, ija pojava
i u nemoralnim i apsurdnim snovima izaziva nae
uenje. Jedna vana razlika postoji samo u tome:
neeljene predstave na moralnom polju pokazuju
suprotnost sa naim obinim oseanjem, dok nam one
druge ostaju samo neobine. Dosad nije nainjen ni
jedan korak koji bi nam omoguio da jednim dubljim
saznanjem ovu razliitost odstranimo.
Kakvo znaenje ima sad pojavljivanje neeljenih
predstava u snu, kakvi se zakljuci za psihologiju
budne i snevajue due mogu izvesti iz ovog nonog
iskrsavanja kontrastirajuih etikih impulsa? Ovde
moemo ponovo zabeleiti razliku u miljenju pisaca
i njihovu novu razliitu grupaciju. Tok misli Hildebranta i ostalih zastupnika njegovog osnovnog shvatanja svakako neemo nastaviti u nekom drugom
pravcu nego u tome da je nemoralnim pobudama i u
budnom stanju svojstvena neka mo koja je, dodue,
inhibirana da prodre do akcije, i da u spavanju ne
to ispada iz akcije to nas je, delujui danju kao
neka inhibicija, spreilo da primetimo postojanje tog
impulsa. San. je tako pokazao stvarnu, premda ne
itavu prirodu ovekovu, i spadao je meu sredstva
da skrivenu duevnu unutranjost naini pristupa
nom naem poznavanju. Samo tako, polazei od ovih
pretpostavki, Hildebrant moe snu dodeliti ulogu
upozorivaa koji nam skree panju na skrivene mo
ralne tete nae due, kao to, prema priznanju lekara, ponekad moe da svesti objavi i neke dotad neprimeene telesne bolesti. Ni Spitu nije moglo ruko
voditi nijedno drugo shvatanje kad ukazuje na izvore
nadraivanja, koji, na primer za vrem e puberteta,
ulaze u psihu i ako snevaa tei da je uinio sve to
je u njegovoj moi, ako je u budnom stanju uvek
vodio ivot strog i pun vrlina, ako se trudio da suz
bija grene misli kad god bi se one pojavile, ne do
zvoljavajui im da sazru i da se pretvore u delo. Po
ovom shvatanju mogli bismo ove neeljene predsta-

78

Tumaenje snova, I

ve nazvat i eljam a koj e su danj u potisnute i u nji

hovoj pojav i mora l i bism o videt i prav i psihik i fe
nome n .
P r e m a n e k i m drugi m au tori ma , n e bism o imal i
nikakv o pra v o n a ovaka v zakljuak . Z a Jesena n e
eljene predst av e u b u dno m stanj u ka o i u snu , u
grozniki m i drugi m delirijima , predstavljaj u k a
rakt e r jed n e aktivnost i volje stavljen e u mirovan j e
i neko g na izvestan nain mehanikog proces a slik a
i predsta v a na st al i h u nut ran ji m i mpulsim a " (str. 360).
P o nje m u j e d a n n e mo r al a n sa n z a snevae v duevn i
ivot n e predstavlj a nit a drug o neg o d a j e ovaj n a
bilo koji nai n j edno m steka o saznanj e o odgovara
juoj sadrin i predstav e ; sva ka k o d a t o nij e doka z z
a duevn i i mpul s snevaev . Ko d jedno g drugo g
pisca, Morija, mogl i bism o posumnja t i d a l i o n i
stanj u sn a n e pripisuj e sposobnos t rastavljanj a
duevn e a ktiv nost i n a ko mp one nt e ume s t o d a i h
razor i sasvi m be z plana . O n z a snov e u kojim a n e
vodim o r a u n a o granica m a moralnos t i kae : ,,Ce
sont nos penchants qui parlent et qui nous font
agir,
sans que la conscience nous retienne, bien que parjois elle nous avertisse. J'ai mes defauts et mes penchants vicieux; a.
l'etat de veille, je tdche de lutter contre eux, et U
m'arrive assez
souvent
de
n'y
pas
succomber. Mais dans mes songes j'y succombe toujours
ou pour mieux dire j'agis par leur impulsion,
sans
crainte
et sans remords .. . Evidemment les visions
qui se
deroulenr, devant ma pensee et
qui
constituent
les
reves,
me sont suggeres
par les incitations que je ressens et que ma volonte
absente ne cherhe pas a rejouler." (Le sommeil, str .
1
113).

Nae sklonosti nam govore i podstiu nas na rad a da

nas naa svest ne spreava, mada nam ponekad skree pa
nju. Ja imam svoje nedostatke i svoje porone sklonosti; u
budnom stanju, trudim se da se borim protiv njih, i dosta
esto mi se dogaa da im ne podlegnem. Ali u snovima uvek
im podleem, ili bolje reeno, radim po njihovom impulsu,
bez straha i bez grize savesti . . . Oigledno, predstave (vizije)

Etika oseanja u snu

79

Ak o s e veroval o u sposobnos t sn a d a otkri v a jed

n u stvar n o postojeu, al i potisnut u ili skriven u n e
mo ra l n u dispoziciju snevaevu , ond a ov o miljenj
e n e bism o mogl i iskazat i otriji m recim a neg o recim
a Morijevim (str.
115):
,,En
reve
l'homme
se
revele done tout entier a soi-meme dans sa nudite,
et sa misere natives. Des qu'il suspend
l'exercise
de
sa volonte,
U
devient
le
jouet
des
toutes
les
passions contre
lesquelles,
a
l'itat
de
veille
la
conscience,
le sentiment
d'honneur,
la
crainte
nous
2
dejendent."
Na jedn o m drugo m mest u o n nalaz i
pogodn u re (str .
462): Dans le reve, c'est surtout l'homme instinetif
qui se revele . .. L'homme revient pour ainsi dire a
l'etat de nature quand U reve; mais moins les idees
acquises
ont pintr dans son esprit, plus les pen
chants en desaceord avec elles conservent eneore sur
3
lui l'influence dans le reve." Zat i m ka o p r i m e r na
vod i d a g a njegov i snov i esto prikazu j u ka o rtv
u uprav o onog praznover j a prot i v kog a s e u svoji m
spi sim a naje e borio .
Al i vrednos t svi h ovi h o t ro u mn i h n ap o me n a z
a psiholok o poznavanj e snevanj a ko d Morija je
srna- njen a ti m e t o s e u fenomenim a koj e j e ta k
o p r a viln o posma tr a o n e ispoljav a
nit a
ka o
doka z z a
au to mat is m e ps ychologique " (psiholoki a u to m a t i
zam) , koj i p o njegovo m shvatan j u vlad a snovima .
Ovaj au to ma ti z a m o n shvat a ka o po t p u n u protivno s
t psihiko j delatnosti .

koje se pred mojom milju odvijaju i koje sainjavaju san

sugerisane su mi podstrecima koje oseam i koje moja odsut
na volja ne pokuava da odbije.
* U snu se, dakle, ovek u potpunosti otkriva samom
sebi u svojoj uroenoj golotinji i bedi. Cim obustavlja vre
nje svoje volje, on postaje igrakom svih strasti protiv kojih
nas u stanju budnosti brane svest, oseanje asti i strah.
8
U snu se, pre svega, otkriva instinktivni ovek . . . Kad
sanja, ovek se, tako rei, vraa u prirodno stanje; ali uko
liko su steene predstave manje prodrle u njegov duh, utoliko
vie sklonosti u neskladu s njima zadravaju jo u snu svoj
uticaj nad njim.

80

Tumaenje snova, I

Teorije o snu i funkcija sna

Jedno mesto u Strikerovom (Stricker) delu Studien iiber das Bevmsstsein (Studije o svesti) glasi:
San se ne sastoji iskljuivo i jedino od obmana; ako
se ovek u snu, na primer, boji razbojnika, ti raz
bojnici su, dodue, imaginarni, ali je stra h realan."
Tako nam je skrenuta panja na to da razvijanje efekata u snu ne dozvoljava ocenjivanje koje pokla
njamo ostaloj sadrini sna, i pred nas se postavlja
problem: ta od psihikih zbivanja u snu moe biti
realno, to jest, ta srne da polae pravo na to da bude
uvreno meu psihike procese budnog stanja?

Ako odustanemo od potpunog nabrajanja, mogli

bismo pokuati, moda, sa sledeom grupacijom teo
rije o snu, uvek prema osnovnom shvatanju o meri
i vrsti psihike aktivnosti u snu:
1) Teorije koje dozvoljavaju da se potpuna psi
hika aktivnost budnog stanja nastavlja u snu, kao
to je teorija Delbefa. Ovde dua ne spava, njen apa
rat ostaje intaktan, ali, preneta u stanje spavanja
koje se razlikuje od uslova budnoga stanja, ona mora
pri normalnom funkcionisanju dati druge rezultate
od onih u budnom stanju. Kod ovih teorija postav
lja se pitanje: da li su one u stanju da razlike sna
od budnog stanja u potpunosti mogu izvesti iz uslova
stanja spavanja? Osim toga im nedostaje jedan mo
gui pristup ka jednoj funkciji sna; ne uvia se za
to se sanja, zato komplikovani mehanizam duevnog
aparata i dalje radi, i kad bude stavljen u odnose
za koje nije proraunat. Spavati bez snova, ili, ako
se pojave nadraaji koji smetaju, probuditi se, to bi
bile jedine svrhovite reakcije koje bi preostale umesto tree, snevanja.
2) Teorije koje, naprotiv, za san pretpostavljaju
smanjenje psihike aktivnosti, labavljenje meusob
nih veza, osiromaenje u pristupanom materijalu.
Prema tim teorijama morala bi se dati jedna sasvim
drugaija karakteristika spavanja nego to ju je dao
Delbef. Spavanje ima dalekoseni uticaj na duu; ono
se ne sastoji samo u tome da duu iskljui iz spoljnjeg sveta, ono tavie prodire u njen mehanizam i
ini ga privremeno neupotrebljivim. Ako smem da
upotrebim jedno poreenje sa psihijatrijskim mate
rijalom, rekao bih da prve teorije konstruiu san kao
paranoju, a teorije pomenute na drugom mestu ine
ga uzorom za maloumnost ili amenciju.
Teorija po kojoj u snu dolazi do izraaja samo
jedan deo duevne delatnosti paralizovane spavanjem
jeste teorija koja uiva prednost kod pisaca-lekara i
u naunom svetu uopte. Ukoliko se moe pretposta
viti neko optije interesovanje za objanjenje snova,
moemo je smatrati svakako dominantnom teorijom
o snu. Valja istai sa kakvom lakoom upravo ova

G
TEORIJE O SNU I FUNKCIJA SNA
Jedan iskaz o snu koji pokuava da sa jednog
gledita objasni to je moguno vei broj njegovih
osobenosti i u isto vreme odredi poloaj sna prema
jednoj opirnijoj oblasti fenomena, moi emo nazvati
teorijom o snu. Pojedine teorije o snu razlikovae se
meu sobom po tome to jednu ili drugu karakteri
stiku sna odreuju kao bitnu, to ga uzimaju za po
laznu taku za objanjenja i odnose. Jedn a funkcija,
to jest korist ili neki drugi efekat sna nee morati
neophodno da se izvode iz teorije, ali nae oekiva
nje, koje je po navici upravljeno teleologiji, ipak e
izii u susret onim teorijama koje stoje u vezi sa
uvidom u jednu funkciju sna.
Ve smo upoznali vie shvatanja o snu koja su
vie ili manje zasluila naziv teorije sna u ovom
smislu. Verovanje starih da san alju bogovi da bi
upravljali ljudskim radnjama predstavljalo je pot
punu teoriju sna koja je dala objanjenje o svemu
to o snu vredi znati. Otkako je san postao predme
tom biolokog prouavanja poznat nam je vei broj
teorija sna, ali meu njima ima i ponekih veoma ne
potpunih.

6 Frojd, Odabrana dela, VI

81

82

Tumaenje snova, I

teorija izbegava svaku i najgoru prepreku pr i sva

kom objanjavanju sna, naime razbijanje o jednu od
protivrenosti sadrane u snu. San je za nju rezultat
parcijalne budnosti (lagano, parcijalno i ujedno i
veoma anomalino bdenje", kae za san Herbartova
psihologija); zato se ona moe koristiti nizom stanja,
od postepeno sve veeg i veeg buenja, do potpune
budnosti, i pokriva itav niz nedovoljnog rada sna
koji se odaje apsurdnou, pa do potpuno koncentrisanog misaonog rada.
Kome je fizioloki nain
opisivanja
postao ne
ophodan, ili koji naunije misli, nai e ovu teoriju
izraenu u opisu Binca (str. 43):
Ovo stanje (ukoenosti), meutim, pribliava se
postepeno kraju u ranim jutarnjim asovima. Sve ne
znatni je postaju koliine zamarajuih materija nago
milanih u modanoj belanevini, i sve vie njih se
rastavlja ili ih krvotok svojim neumornim tokom od
nosi. Ovde-onde ve se pojavljuju pojedine gomile
elija koje su se probudile, dok sve naokolo jo uvek
ukoeno miruju. Sad pred nau zamagljenu svest na
stupa izolovani rad pojedinih grupa, a nedostaje jo
kontrola drugih delova mozga koji upravljaju asoci
jacijama. Stoga se stvorene slike, koje veinom odgo
varaju materijalnim utiscima bliske prolosti, reda
ju divlje i bez reda jedna za drugom. Broj moda
nih elija koje se oslobaaju postaje sve vei, i nerazumnost sna sve neznatnija."
Shvatanje da je snevanje neko nepotpuno, parci
jalno budno stanje ili da ono predstavlja tragove nje
govih uticaja nai e se sigurno kod svih modernih
filozofa i fiziologa. To shvatanje najopirnije je izneo
Mori. Izgleda da taj autor stanje budnosti ili spa
vanje esto smatra da se mogu pomeriti sa jednog
anatomskog regiona na drugi, pri emu, svakako, auto
ru jedna anatomska provincija i jedna odreena psi
hika funkcija izgledaju vezane jedna za drugu. Ovde
bih eleo samo da nagovestim: kad bi se teorija o
parcijalnoj budnoi potvrdila, trebalo bi jo vrlo
mnogo raditi na njenom finijem razraivanju.

Teorije o snu i funkcija sna

83

Kod svakog shvatanja sna ne moe se, naravno,

pojaviti nijedna funkcija sna. Naprotiv, Bine svojom
izjavom na odluan nain daje svoj sud o poloaju i
znaenju sna (str. 357): Kao to vidimo, sve inje
nice upravljene su tome da san oznae kao jedan telesni, u svima sluajevima beskoristan,
u mnogim
sluajevima upravo bolestan proces . . . "
Primenjivanje izraza telesni" na san, to je au
tor Bine sam istakao, ukazuje svakako na vie od jed
nog pravca. On se, pre svega, odnosi na etiologiju
sna, koja je Bincu bila naroito na srcu kada je eks
perimentalno izazivanje
snova studirao davanjem
otrova. Sa teorijama o snu ove vrste u vezi je, naime,
da se podsticanje na san, ako je ikako moguno, izvodi
iskljuivo sa somatske strane.
Predstavljeno u naj
ekstremnijem obliku, glasilo je ovako: Poto smo se,
iskljuivi sve nadraaje, predali spavanju, nema ni
kakve potrebe za snevanjem niti povoda sve do ju
tr a kad bi se proces laganog buenja preko novodolazeih nadraaja mogao ogledati u fenomenu sanjanja. Ali odrati da spavanje bude bez nadraaja
ne polazi za rukom; sa svih strana dolaze spavau
nadraaji, kao to se Mefisto ali na ivotne klice,
spol ja, iznutra, ak i od svih telesnih oblasti za koje
se ovek kao budan nikada nije brinuo. I tako je spa
vanje ometano; najpre se jedan deo due probudi,
posle toga drugi, zatim kratko vreme funkcionie sa
svojim probuenim delom, radosna to ponovo moe
zaspati. San je reakcija na smetanje spavanja, koje
je nadraaj izazvao, sasvim izlina reakcija, uostalom.
Obeleiti san, koji pored svega jo ostaje funk
cija jednog duevnog organa, kao somatski proces,
ima pored toga i drugi smisao. Time se snu eli porei
dostojanstvo jednog psihikog procesa. Ono vrlo sta
ro poreenje, poznato u primeni na san o deset
prstiju jednog oveka sasvim nevetog muzici, koji se
brzo kreu preko dirki instrumenta" moda naj
bolje predoava miljenje koje o snevanju imaju obi
no zastupnici egzaktne nauke. San po ovom shvatanju
postaje neto to se nipoto i nikako ne moe tumaiti;
s*

85

Tumaenje snova, I

Teorije o snu i funkcija sna

je r kako bi ovih deset prstiju jednog nemuzikalnog

sviraa mogli proizvesti jedan muziki komad?
Jo u prolosti nisu nedostajali prigovori protiv
teorije parcijalnog bdenja. Burdah je godine 1830.
mislio ovo: Kad se kae da je san parcijalno bdenje,
time se, prvo, ne objanjava ni bdenje ni spavanje, a
drugo, time se ne kae nita drugo nego da u snu
neke duevne sile deluju, dok ostale miruju. Ali ta
kva nejednakost deava se u toku itavog ivota . . . "
Na vladajuu teoriju o snu, koja u snu vidi je
dan somatski" proces, oslanjala se jedno vreme za
nimljiva hipoteza o snu koju je izneo Robert tek go
dine 1836. Ona je naroito privlana poto za snevanje ume da navede jednu funkciju, jedan koristan
uspeh. Kao osnovu za svoju teoriju, Robert uzima
dve injenice posmatranja, na kojima smo se ve za
drali kad smo govorili o ispitivanju materijala sno
va, naime da tako esto sanjamo o najtrivijalnijim
utiscima dana a da tako retko u san preuzimamo veli
ka interesovanja preko dana. Robert kao iskljuivo
tano tvrdi sledee: Stvari koje smo u potpunosti za
mislili nikada ne postaju izazivai sna, ve to posta
ju uvek samo one stvari koje su nedovrene u naem
duhu ili kojih su se nae misli dodirnule samo u pro
lazu." Zato obino ne moemo objasniti san je r
su njegovi uzroci ba oni ulni utisci proteklog dana
koji nisu dospeli do dovoljnog saznanja snevaevog."
Uslov da jedan utisak dospe u san jeste dakle ili to
je proces obrade ovog utiska bio prekinut, ili to je
utisak bio suvie beznaajan, te uopte nije imao pra
vo na takvu obradu.

mozak vri posao ventila sigurnosti. Snovi imaju

snagu koja leci, koja rastereuje" (str. 32).
Bilo bi pogreno, razumljivo, postaviti Robertu
pitanje kako predstave u snu mogu dovesti do raste
reenja due. Autor, oigledno, izvodi zakljuak iz
obe osobenosti materijala snova da se za vreme spa
vanja takvo izbacivanje bezvrednih utisaka bilo
na koji nain vri kao somatski proces, i da snevanje nije nikakav naroiti psihiki proces, nego samo
vest koju mi o tom izdvajanju dobijamo. Uostalom,
to izdvajanje nije jedina stvar koja se nou u dui
dogaa. Robert am dodaje da se osim toga do kraja
izrauju i podstreci dana i ono to se ne moe iz
dvojiti od misaonog materijala koji nesvaren lei u
dui to misaoni konci pozajmljeni od fantazije po
vezuju u jednu zaokrugljenu celinu i tako uvrtava
ju u seanje kao bezazlenu sliku mate" (str. 23).
Ali, Robertova teorija dolazi do najotrije pro
ti vrenosti sa vladajuom teorijom u procenjivanju
prirode izvora snova. Dok se tamo uopte ne bi sanja
lo da spoljni i unutranji senzacioni nadraaji duu
uvek iznova ne bude, prema Robertovoj teoriji na
lazi se podstrek za snevanje samo u dui, u njenoj preoptereenosti koja zahteva rastereenja; Robert pot
puno dosledno zakljuuje da uzroci koji uslovljavaju
san i koji se nalaze u telesnom oseanju zauzimaju
jedan podreen prostor i da oni nipoto ne bi mogli
da izazovu na snevanje jedan duh u kome se ne bi
nalazilo nikakvo gradivo za stvaranje sna, uzeto iz
budne svesti. Treba priznati samo to da slike fanta
zije koje se u snu razvijaju iz dubine due mogu
biti pod uticajem nervnih nadraaja (str. 48). I tako
san, prema Robertu, nije potpuno zavisan od somatskog; on, dodue, nije nikakav psihiki proces, nema
mesta meu psihikim procesima bdenja, on je svakononi somatski proces na aparatu duevne aktivno
sti i ima da izvri funkciju da ovaj aparat sauva od
prenapetosti, ili, ako nam je dozvoljeno upotrebiti
uporeenje: da duu oisti od ubreta. Na istim oso
binama sna, kako se otkrivaju u izboru materijala
sna, jedan drugi naunik, Iv Dela (Yves Delage) ba-

84

Robertu se, dakle, san javlja kao somatski" pro

ces izluivanja kojeg postajemo svesni u duhovnoj
reakciji na njega. Snovi su izluivanja misli koje su
u samoj klici uguene." ovek kome bismo oduzeli
mogunost da sanja, morao bi u datom roku postati
poremeen umom, poto bi se u njegovom mozgu
skupila ogromna masa nedovrenih, do kraja nedomiljenih misli i plitkih utisaka, pod ijom bi teinom
moralo da se ugui ono to bi se kao gotova celina
moralo priasimilirati pamenju. San za preoptereeni

Tumaenje

86

snova,

ira svoju sopstvenu teoriju i pouno je posmatrati

kako se samo neznatnom varijacijom u shvatanju
istih stvari dobija krajnji rezultat sasvim drugog
znaaja.
Poto je smru izgubio jedno drago lice, Dela je
na samome sebi iskusio da ovek ne sanja ono to ga
je preko dana obilno zanimalo, ili tek onda kad je
poeo da se kloni drugih interesovanja preko dana.
Njegova ispitivanja kod drugih osoba potvrdila su mu
da je ovakvo stanje stvari opta stvar. Jedn u lepu
napomenu te vrste, ako se pokazala kao opte pra
vilna, Dela je nainio o sanjanju mladog branog
para: S'il n'ont reve l'un de l'autre avant le mariage ou pendant la lune de miel; et s'ils ont reve
d'amour c'est pour etre infideles
avec quelque per1
sonne indifferente ou odieuse." A o emu se sanja?
Dela vidi da se materijal koji nam se javlja u snu
sastoji od odlomaka i ostataka utisaka poslednjih
dana i iz ranijih vremena. Sve to se u naim snovi
ma javlja, i to bismo najpre mogli biti skloni da
shvatimo kao tvorevinu snova, pokazuje se prilikom
tanijeg ispitivanja kao nepoznata reprodukcija kao
souvenir inconscient" (nesvesna uspomena). Ali ovaj
materijal predstava pokazuje
jednu
zajedniku ka
rakteristiku: on dolazi od utisaka koji su nau duu
verovatno jae pogodili nego na duh, ili sa kojih je
panja vrlo brzo posle pojavljivanja ponovo skrenuta.
Ukoliko je utisak bio manje svestan i pri tom sna
niji, utoliko vie ima izgleda da u sledeem snu odi
gra neku ulogu.
U sutini, postoje dve iste kategorije
utisaka,
sporedni i neizvreni, kako ih istie Robert; ali Dela
ovu situaciju okree drukije time to misli da ovi
utisci, poto su ravnoduni, ne postaju sposobni da
izazovu san, nego to zato ine to su nedovreni. I
trivijalni utisci na neki nain nisu bili u potpunosti
1

Ako su bili jak o zaljubljeni, oni pr e brak a ili za vre

- me medenog meseca gotovo nika d nisu sanjali jedn o o drugo
me ; a ako su imali erotine snove o ljubavi bili su nevern i
sa nekom indiferentno m ili odvratno m osobom.

Teorije o snu i funkcija sna

87

dovreni; po svojoj
prirodi kao novi utisci, autant de
1
ressorts tendus" , oni e se takoe za vreme spavanja
opustiti. Jo vie prava nego to ga ima slabi i goto
vo neprimeeni utisak imae na neku ulogu u snu sna
an utisak koji je sluajno bio zadran u svojoj obra
di ili pak bio svesno potisnut. Fizika energija, nago
milana preko dana koenjem i potiskivanjem nou,
postaje opruga-pokreta sna.
U snu se pojavljuje
2
psihiki potisnut materijal.
Na alost, Delaev tok misli na ovom mestu se
prekida; on samostalnoj psihikoj aktivnosti u snu
moe dopustiti samo najmanju ulogu, i tako se svo
jom teorijom sna neposredno prikljuuje vladajuoj
teoriji o parcijalnom spavanju mozga: ,,En somme, le
reve est le produit de la pensee errante, sans but et
sans direction, se fixant successivement sur les souvenirs, qui ont garde assez, Vintensite pour se placer
sur sa route et l'areter sa passage, etablissant entre
eux un lien tantt jaible et indecis, tantot plus fort
et plus serre, selon que l'activite actuelle 3 du cerveaux
est plus ou moins abolie par le sommeil."
U treu grupu moemo uvrstiti one teorije sna,
koji snevajuoj dui pripisuju sposobnost i sklonost
ka naroitim psihikim funkcijama koje u stanju
budnosti uopte ne moe izvoditi ili ih izvodi samo
na nepotpun nain. Iz delovanja ovih sposobnosti pro
izlazi najee jedna korisna funkcija sna. Ocene koje
1
2

Tak o mnoge zategnut e opruge.

Potpun o slino izraava se pisac Anatol Fr an s (France)

u delu Le lys rouge (Crveni krin ) : Ce qu e nou s vovons la nuit ,
ce sont le restes malheureu x de ce qu e nous avons neglig
dan s la veille. Le rev e est souvent la revanch e des choses
qu'o n mepris e ou le reproch e des etres abandonne s (Ono to
nou vidimo, to su nesren i ostaci onoga to smo prethodn e
veeri zanemarili. Sa n je esto osveta stvar i koje zanemar u
jem o 3 ili prebacivanje naputeni h bia).

Ukratko , san je proizvod lutajue misli, bez cilja i bez

pravca, privrujui se sukcesivno na seanja koja su sau
vala dovoljno intenziteta da stan u na pu t i prekin u njegov
prolaz, uspostavljajui izmeu njih jedn u vezu as slabu i n e
odreenu, as opet ja u i tenju, prem a tome kak o je aktiv
nost mozga u tom moment u vie ili manj e poniten a od sna.

88

Tumaenje snova, I

T
su
form
irali
psiho
loki
pisci
vei
m
delo
m
spad
aju
u
ovaj
red.
Ali
ja u
se
zado
voljit
i
time
to
u
ume
sto
njih
nave
sti
jedn
u
izjav
u
Burd
aha,
prem
a
kojoj
je
san
prir
odna
aktiv
nost
due

rasuda da san
predstavlja
jedan od
puteva na koj
ma spavanje
deli svoja
dobroinstva.
Najorigin
alniji i
snagom
individ
ualnost
i, nije
ometan
a
samosv
eu,
nije
upravlj
ana
samood
reivan
jem,
nego je
to
vital
nost
senzibil
nih
central
nih
taaka
koja
uiva u
slo
bodnoj
igri"
(str.
486).
Ov
o
uivanj
e
u
slobodn
om
korie

najdalekose
niji
pokuaj
obj njenja
sna iz
jedne
naroite
aktivnosti
due koja
nju
sops
tven
ih
snag
a
Burd
ah i
ostal
i,
oig
ledn
o,
zami
ljaj
u
kao
sta
nje
u
kom
e se
dua
osve
ava
i
prik
uplja
nove
snag
e

tek u stanju
spavanja
moe
slobodno
razviti jeste
on to ga
je godine
1861.
preduzeo
erner.
Sernero
knjiga,
napisana
tekim i
suvoparnim
stilom,
noe gotovo
pijanim
oduevljenje
m za
predmet,
koje mo
delovati
odbijajue
ako nije u
stanju da
itaoca pov
e za
sobom,
stavlja pred
analizu
takve
tekoe
spremno
uzimamo u
ruke jedan
jasniji i
krai opis

za svoj
dnevni
rad,
nekako
slino
godinj
em
odmor
ui
raspust
u o
ferijama
.
Burdah
stoga
navodi
i
prihvat
a
ljubazne
reci
kojima
pesnik
Novalis
hvali
vladavi
nu
sna:
San
je
zatitn
o
oruje
protiv
ravnom
ernosti
i
sivila
ivota;
on
osloba
a
fantazij
u
okova
tako da
sve
slike

kome nam
filozof
Folkelt
iznosi
Sernerova
uenj
,,Iz
mistikih
konglomer
ata, iz
sjajnog i
bletavog lj

ljukanja
ponekad
blesne i
zasija
tajanstvena
svetlo
smisla, ali
putevi
filozofa
time ne
postaju
jasni

svak
odne
vno
g
ivot
a,
jedn
e
prek
o
drug

e,
mo
e
ispre
turat
i, i
nepr
esta
nu
ozbil
jnost
odras
log
ove
ka
on
preki
da
rado
sno
m
detin
jom
igro
m;
bez
snov
a,
mi
bi

S
e

prikaz, ak i
kod njegovog
pristalice,
naila
na ovakvu
ocenu.
Serner ne
spada meu
smo
sigurno
rano
ostareli.
I tako
san
moem
o sma
trati,
iako ne
darom
datim
neposr
edno
odozgo,
ipak
jednim
dragoc
enim
zadatko
m,
ljubazn
im
pratioc
em

na
pok
loni
ko
m
put
ova
nju
ka
gro
bu."

Os
veavaj
uu
i
lekovitu
delatno
st sna

autore koji
dui dozv
ljavaju da
svoje
sposobnosti
,
nesmanjen
e, odnese
s
bom u
snevanje.
On sam
izvodi kako
u snu
centra nost,
spontana
energija Ja
postaju
rastrojeni,
ka zbog te
decentraliza
cije
saznanje,
oseanje,
htenje

predst
avljanj
e
postaju
izmenj
eni, i
kako
preost
acim
jo
uver
ljivij
e
opis

uje
Purki
nje
(str.
456):
Ove
bi
funk
cije
naro
ito
obavl
jali
prod
ukti
vni
snovi
. To
su
lake
igre
imag
inaci
je
koje
sa
svak
odne
vnim
doga
aji
ma
nem
a ju
nika
kve
veze.
Dua
ne
eli
da
nasta
vlja
zate
gnut
osti
budn

o
g

ovih duevnih
snaga ne
pripada vie
nikakav pra
duhovni
karakter, nego
samo jo
priroda
jednog m
hanizma. Ali
zato se u snu
aktivnost
due, koju tre
nazvati
fantazijom,
osloboena
svake
vladavine raz
ma, pa prema
tome
slobodna od
dama i
vedrim
razono
avaju
im
slikama
,
mrnju
lju
bavlju i
ljubazn
ou,
strah
hrabro
u
i
pouzda
njem;
sumnju
stiava
uverav
anjem
i
vrstom
verom,
uza
ludno
iekiva

strogih
mera, vi
do
neogranie
ne
vladavine.
Ona,
dodue,
uzima p
slednju
grau iz
seanja
budnog
stanja, ali
ona
te grae
izvodi
graevine
koje se od
tvorevina
bu
nje
ispu
njav
anje
m.
Mno
ga
ranj
ena
me-

noga ivota
razlikuju
kao nebo i
zemlja, ona
se u sn
ne
pokazuje
samo kao
reprodukti
vna, nego
i k
produktivna.
Njene
osobenosti
snovima
daju njiho
posebne
karakteristi
nosti.
Ona
pokazuje
naroi

sta
due
koja bi
dan
neprek
idno
drao
otvore
nim
spa
vanje
leci
tako
to ih
pokriva
i
titi
od
novog
uzbu
enja.
Na
tome
se
delimi
no
zasniva
dejstvo
vreme
na
\l
koje
leci bol." Mi
svi oseamo
da je spavanje
dobro
instvo
za
duevni
ivot, i
tamno
naslui
van je
narod
ne
svesti
oigled
no ne
doput

ljubav
prema
svemu to
je
neumereno,
preteran
monstruozno
. Ali
ujedno,
budui da
je
osloboena
, o
od
misaonih
kategorija
koje joj
smetaju
dobij a ve

a da
mu
se
otme
pred
-

savitijivost,
veu
okretnost i
veu volju
za nain izr
avanja;
ona je u
najveoj
meri
osetljiva na
ne
nadraaje
raspoloenj
a srca, na
buntovnik
e afek

90

Tumaenje snova, I

ona odmah ugrauje unutranji ivot u spoljanju

plastinu oiglednost. Fantaziji sna nedostaje
jezik
pojmova, ono to eli da kae mora da kae oigledno
u slikama, i poto pojam ovde ne deluje oslabljujue,
ona se snano i puno koristi formom oiglednosti.
Time njen jezik, ma kako bio razgovetan, postaje za
metan, trom, nespretan. Razgovetnost njenog jezika
naroito je oteana time to ima odvratnost prema
tome da jedan objekat predstavlja njegovom sopstvenom slikom i to radije bira neku tuu sliku, ukoliko
je ova u stanju da kroz sebe izrazi onaj atribut obje
kta do ijeg joj je prikazivanja stalo. To je simbolizi
ra jua delatnost fantazije . . . Veoma vano je, dalje,
to to fantazija sna nikad predmete ne slika iscrpno,
nego samo nejasno, i ovako nejasne samo na najslo
bodniji nain. Njene slike zato izgledaju kao da su
genijalno nabaene. Ali fantazija sna ne ostaje samo
kod prostog predstavljanja predmeta, nego je iznu
tr a primorana da ono Ja-snova s predmetom vie
ili manje zamrsi i da tako stvori jednu radnju. San
izazvan vizuelnim nadraajem, slika, na primer, zlat
nike na ulici: sneva ih skuplja, raduje se i odnosi
kui.
Materijal, na kome fantazija sna obavlja svoju
umetniku delatnost, jeste prema Serneru preteno
materijal organskih telesnih nadraaja koji su preko
dana tako nejasni. Tako se ovde u potpunosti slau i
Sernerova preterano fantastina teorija o pretpostav
kama izvora sna i izaziva sna, i moda suvie prete
rano teorija Vunta i drugih fiziologa, koji su inae
meu sobom antipodi. Ali prema fiziolokoj teoriji,
duevna reakcija na unutranje somatske nadraaje
iscrpena je izazivanjem bilo kakvih predstava, koje
odgovaraju nadraajima; te predstave izazivaju dru
ge predstave putem asocijacije, i u ovom stadijumu
izgleda da je tok psihikih zbivanja u snu iscrpen.
S druge strane, somatski nadraaji prema Serneru
pruaju dui samo materijal koji ona moe iskoristiti
za svoje fantastine ciljeve. Za Sernera formiranje
snova tek poinje upravo na onom mestu koje ostali
autori smatraju zavretkom.

Teorije o snu i funkcija sna

91

Razume se da neemo moi smatrati svrhovitim

ono to fantazija sna preduzima sa somatskim nadra
ajima. Ona se sa njima igra i zadeva, i organski izvor
iz kojeg nadraaji vode poreklo u odgovarajuem snu
predstavlja u nekakvoj plastinoj simbolici. Serner
ak misli, u tome se Folkelt i ostali s njim ne slau,
da fantazija sna ima odreeni omiljeni put da or
ganizam predstavlja kao celinu, naime kao kuu. Ali
izgleda da ona na sreu nije ograniena na ovaj je
dini nain predstavljanja; ona, naprotiv, moe kori
stiti i itav niz kua da bi obeleila samo jedan jedini
organ; na primer veoma duge redove ulica sa kuama
za predstavljanje nadraaja iz utrobe. Drugi pu t poje
dini delovi kue stvarno predstavljaju pojedine delove tela, tako na primer u snu izazvanom glavoboljom
tavanica sobe (koju sneva vidi pokrivenu odvratnim
paucima nalik na krastae) predstavlja glavu.
Ne uzimajui uopte u obzir simboliku kue, upo
trebljavaju se bilo koji drugi predmeti da bi predsta
vili delove tela iz kojih je ponikao nadraaj za san.
(Tako plua koja diu nalaze svoj simbol u usijanoj
pei, sa plamenom koji bukti slino vazduhu, srce u
upljim sanducima i korpama, mokrana beika u
okruglim predmetima slinim kesama, ili uopte samo
izdubljenim predmetima. San izazvan nadraajem iz
mukog polnog organa ostavlja snevaa da na ulici
nalazi gornji deo klarineta, ili isti deo lule za pue
nje, ili, opet, komad krzna. Klarinet i lula ovde pred
stavljaju priblini oblik mukoga organa, a krzno
predstavlja dlake oko polnih organa. U sluaju sek
sualnog sna kod ene moe uzani prostor gde se bedr a
sastaju biti simbolizovan uzanim dvoritem okrue
nim kuama, dok vagina moe biti simbolizovana me
kom, ljigavom i veoma tesnom stazom koja vodi pre
ko dvorita i kojom snevaica mora proi da bi ne
kom gospodinu odriela pismo." Folkelt, str. 39). Od
osobite vanosti je to to na kraju jednog takvog
sna, poteklog od somatskog nadraaja, fantazija sna
tako rei skida veo tako to sasvim otvoreno poka
e izazivajui organ ili njegovu funkciju. Tako se san

Tumaenje snova, 1

Odnosi izmeu sna i duevnih bolesti

o nadraaju zuba" obino zavrava time to sneva

vadi zub iz usta.
Ali fantazija sna ne moe da svoju panju skre
e iskljuivo na oblik organa koji nadrauje, nego
moe isto tako za objekt simbolizovanja uzeti supstan
ciju koja u njemu nastaje. Tako, na primer, san sa
nadraajem iz utrobe vodi kroz blatnjave ulice, a san
sa urinarnim nadraajem vodi ka penuavoj vodi. Ili
nadraaj kao -takav, vrsta njegove nadraenosti, ob
jekt koji eli, predstavljeni su simboliki, ili Ja-sna
stupa u konkretnu vezu sa simbolizacijama svog sopstvenog stanja, kao kad se na primer kod bolnih nadraaja oajno borimo sa besnim psima, ili divljim
bikovima, ili kad snevaica u seksualnom snu vidi da
je progoni nag ovek. Ostavljajui po strani sve bo
gatstvo sredstava kojima se slui, simbolizujua delatnost fantazije ostaje kao centralna sila svakog sna.
Da bi pokuao dublje da prodre u karakter ove fanta
zije, i da bi psihikoj delatnosti, upoznatoj na ovaj
nain, odredio njeno mesto u jednom sistemu filozof
skih misli, Folkelt je to uinio u svojoj lepo i toplo
napisanoj knjizi; ali ova knjiga je, na alost, teko ra
zumljiva za svakog oveka koji prethodnim kolova
njem nije pripremljen za tajanstveno shvatanje filo
zofskih pojmovnih shema.

dina kroz milenije izgledao zagonetan, ali ujedno i

pu n sadrine i odnosa i za ije osvetljenje stroga na
uka, kao to to i sama priznaje, nije doprinela neto
vie osim to je u potpunoj suprotnosti sa popularnim
oseanjem pokuala da objektu porekne i sadrinu i
znaenje. Najzad, priznaemo poteno sami sebi da
nam izgleda da prilikom pokuaja objanjenja snova
ne moemo lako pobei od fantastike. Postoji i fanta
stika ganglijskih elija; mesto koje je citirao jedan
trezven i egzaktni naunik kao to je Bine koje opi
suje kako aurora (zora) buenja prelazi preko uspa
vanih gomila elija u modanoj kori ne zaostaje
po fantastici i neverovatnoi iza Sernerovih poku
aja objanjenja. Ja se nadam da mogu pokazati da
se iza ovih pokuaja krije neto realno, to se, razume
se, pokazalo svakako samo kao neto rasplinuto i to
nema karakter univerzalnosti na koji jedna teorija
sna moe polagati pravo. Za sada nam Sernerova teo
rija o snu u svojoj suprotnosti sa medicinskom teori
jom moda moe pokazati izmeu kojih se krajnosti
objanjenje ivota sna jo danas nesigurno koleba.

92

Neka korisna funkcija u snovima nije povezana

sa radom Sernerove simbolizujue fantazije. Dua se
u snu igra nadraajima koji na nju deluju. ovek bi
mogao doi do pretpostavke da se ona nepristojno
igra s njim. Ali moglo bi se i nama postaviti pitanje
da li nas nae detaljnije bavljenje Sernerovom teori
jom o snu moe odvesti bilo emu korisnom, poto
njemu ipak suvie padaju u oi samovoljnost i nepokoravanje pravilima svakog istraivanja. Ovde
bi,
svakako, bilo na mestu da se stavi veto na odbaciva
nje Sernerovog uenja pre nego to se ono ispita. Nje
gova teorija je sagraena na utisku koji je neko ste
kao o svojim snovima kojima je poklonio veliku pa^ nju, i koji je lino izgledao veoma sklon tome da
traga za tamnim duevnim stvarima. To uenje, dalje,
raspravlja o predmetu koji je ljudima hiljadama go-

93

H
ODNOSI IZMEU SNA I DUEVNIH
BOLESTI
Ko govori o odnosu sna prema duevnim poreme
ajima moe imati na umu tr i stvari: 1) etioloke i
klinike odnose, ako jedan san otprilike zastupa me
sto jednog psihotikog stanja, uvodi ga ili posle njega
preostaje; 2) izmene koje snevanje u sluaju duevne
bolesti pretrpi; 3) unutranje odnose izmeu sna i
psihoza, analogije koje ukazuju na sutinsku srodnost.
Ovi mnogostruki odnosi izmeu oba niza fenomena
predstavljali su u ranijim vremenima medicine a

94

Tumaenje

snova,

u sadanjosti opet iznova omiljenu temu pisaca-lekara, kao to nam pokazuje literatura o tom pred
metu prikupljena kod Spite, Radetoka, Morija i Ti
si jea. Nedavno je Sante de Sanktis (Sante
de Sanctis)
1
ovom predmetu posvetio svoju panju. Za cilj naeg
izlaganja bie dovoljno ako ovaj znaajan predmet
samo dodirnemo.
U vezi sa klinikim i etiolokim odnosima izmeu
sna i psihoza hou da saoptim sledea svoja zapaa
nja kao paradigme. Honbaum (Hohnbaum) saoptava
(kod Krausa, Krauss), da se prvo izbijanje ludila e
sto pripisivalo obespokojavajuem stranom snu, i da
je dominantna predstava u vezi s ovim snom. Sante de
Sanktis navodi slina posmatranja paranoiara i u
pojedinih od ovih paranoiara izjavljuje
da je san
2
vraie cause determinante de la folie". Psihoza se od
jednom moe stvoriti pojavom efikasnog sna, koji sa
drava sumanuto objanjenje, ili se moe polagano
razvijati kroz niz daljih snova koji jo imaju da se
bore protiv sumnje. U jednom De Sanktis-ovom slu
aju pridruili su se ovom snu laki histerini napadi,
a posle toga se javilo uplaeno melanholino stanje.
Fere (Fere) nam (kod Tisijea) javlja o jednom snu
koji je za posledicu imao histerinu paralizu. Ovde
nam se san prikazuje kao etiologija duevne poremeenosti, mada isto tako vodimo rauna o stanju stvari
ako izjavimo da se duevni poremeaj prvi put ispoljio u snu, najpre probio tek u snu. U drugim primerima su sadrani u snu bolesni simptomi, ili pak psi
hoza ostaje ograniena na snove. Tako Toma jer (Thomayer) skree panju na snove (nespokojstva-straha)
koji se moraju shvatiti ekvivalentima epileptikih na
pada. Alison (AUison) je opisao nonu duevnu bolest
(nocturnal insanitv) (prema navodima Radetoka) u
kojoj su pojedinci preko dana prividno potpuno zdra-

Kasniji pisci koji o takvi m odnosima raspravljaj u jesu :

sFere, Ideler, Lasegue, Pion (Pichon), Regis (Rei), Vespa,

Gisler (Giessler), Kazodovski (Kazodowsky), Paanton i (Pa
chantoni) i drugi .
' Prav i determinantn i uzrok ludila.

Odnosi izmeu sna i duevnih bolesti

95

vi, dok nou redovno dobijaju halucinacije, napad e

besnila i slino. Slina zapaanja nalazimo kod de
Sanktisa (paranoini ekvivalent sna u jednog alko
holiara, glasovi koji suprugu optuuju za neverstvo
kod Tisijea). Tisije navodi iz novijeg vremena velik
broj posmatranja u kojima se radnje patolokog ka
rakter a (iz sumanutih pretpostavki, prisilni impulsi)
izvode iz snova. Gizlen (Guislain) opisuje jedan sluaj
u kome je san bio zamenjen intermitirajuim ludilom.
Svakako nema nikakve sumnje da e lekare jed
nog dana pored psihologije sna zanimati i psihopato
logija sna.
Naroito jasno postaje u sluajevima ozdravlje
nja posle duevne bolesti da pored zdrave funkcije
danju ivot sna moe jo uvek pripadati psihozi. Gregori (Gregorv) je, kau, prvi skrenuo panju na ovu
pojavu (prema Krausu). Makario (Macario) nam (na
vedeno kod Tisijea) pria o jednom manijaku koji je
nedelju dana posle potpunog oporavljanja ponovo doiveo u snovima bekstvo ideja i strane pokrete ka
rakteristine za njegovu bolest.
O promenama koje ivot sna pretrpi kod hroninih psihotiara vreno je dosad samo malo istraiva
nja. Naprotiv, rano je poklonjena panja unutranjem
srodstvu izmeu sna i umne poremeenosti koje se
izraava u tako dalekosenom slaganju pojava i kod
sna i kod umne poremeenosti. Prema Moriju, prvi
je na tu srodnost ukazao Kabanis (Cabanis) u svom
delu Rapports du physique et du moral, posle njega
su bili to Leli (Lelut), Z. Moro (J. Moreau) a naroito
filozof Men de Biran (Maine de Biran). Uporeivanje
je sigurno jo starije. Odeljak u kome o tom srodstvu
govori Radetok poinje jednom zbirkom izreka koje
dovode san i ludilo u analogiju. Kant veli na jednom
mestu: Luak je sneva u budnom stanju." I Kraus:
Ludilo je san u budnom stanju ula." Sopenhauer
naziva san kratkotrajnim ludilom a ludilo dugotraj
nim snom. Hagen oznaava delirijum kao snevanje
koje nije izazvalo spavanje nego bolesti. Vunt u svom
delu Psysiologische Psychologie kae: ,,I zaista mi u

96

Tumaenje snova, l

snu moemo sami proiveti gotovo sve one pojave na

koje nailazimo u ludnicama."
Pojedina slaganja na osnovu kojih se ovakvo iz
jednaavanje moe prihvatiti nabraja Spita (uostalom,
veoma slino kao i Mori) ovim redom: 1) Ukidanje ili
bar retardacija samosvesti, zbog ega nastaje nepo
znavanje o stanju kao takvom, dakle nemogunost u
enja, nedostatak moralne svesti; 2) modifikovana
percepcija organa ula, i to u snu smanjena, u ludilu
uglavnom veoma pojaana; 3) meusobno poveziva
nje predstava iskljuivo prema zakonima asocijacije
i reprodukcije, dakle automatsko stvaranje redova,
odatle neproporcionalnost odnosa izmeu predstava
(preterivanja, fantazme); a iz svega toga rezultira: 4)
izmena, odnosno preokret linosti i katkad i osobenosti karaktera (perverziteti)."
Radetok ovome dodaje jo neke crte, analogije
u materijalu: Na podruju ula vida i ula sluha i
opte cenestezije oseanja nalazimo veinu halucina
cija i iluzija. Najmanje elemenata pruaju nam, kao
i kod sna, ulo mirisa i ulo ukusa. Bolesniku u
groznici javljaju se, kao i snevau u delirijumima, seanja iz daleke prolosti; ono to je izgledalo da je
budan i zdrav ovek zaboravio, toga se seaju ovek
dok spava i bolesnik." Analogija izmeu sna i psi
hoze tek tako dobij a svoju punu vrednost to se kao
neka porodina slinost prua u finiju mimiku i
sve do pojedinih upadljivosti u izrazu lica.
oveku koga mue telesne i duevne patnje san
prua ono to mu je stvarnost odbila da prui: zdrav
lje i sreu, tako se i kod duevnog bolesnika pojav
ljuju svetle slike sree, veliine, uzvienosti i bogat
stva. Tobonje posedovanje blaga i imaginarno ispu
njavanje elja, ije su odbijanje ili unitavanje dali
ba jedan psihiki razlog za ludilo, esto sainjavaju
gfavnu sadrinu delirijuma. ena koja je izgubila svo
je drago dete delirira u materinskim radostima; a
onaj koji je pretrpeo gubitak imanja smatra se izvan
redno bogatim; prevarena devojka osea se neno vo
ljenom."

Odnosi izmeu sna i duevnih bolesti

97

(Ovo mesto Radetokovo jeste skraenje jednog

tananog izlaganja Grizingerovog (Griesinger) koje sa
vreno jasno otkriva ispunjenje elje kao karakteri
stiku koja je zajednika i snu i psihozi. Moja lina
istraivanja pokazala su mi da se ovde moe nai
klju za psiholoku teoriju o snu i o psihozama).
Barokna povezivanja misli i slabost suda su ono
to uglavnom karakteriu san i ludilo." Precenjivanje
sopstvenih duevnih postignua, koja trezvenom sudu
izgledaju besmislena, nalazi se i ovde kao i tamo; rapidnom toku predstava u snu odgovara bekstvo ideja
u psihozi. I kod jednog i drugog nedostaje potpuno
oseanje vremena. Cepanje linosti u snu, koje na
primer svoje sopstveno znanje deli meu dva lica, od
kojih strano lice koriguje sopstveno Ja u snu, ima
potpuno istu vrednost kao poznato delenje linosti
kod halucinatorine paranoje; i sneva uje svoje sopstvene misli kao da ih iznose strani glasovi. ak i za
konstantne sumanute ideje nalazi se analogija u pato
lokim snovima koji se stereotipno ponavljaju (reve
obsedant). Posle ozdravljenja od delirijuma, bole
snici esto kau da im je itavo vreme njihove bolesti
izgledalo kao jedan esto ugodan san; oni nam ak
saoptavaju da su ponekad jo u toku same bolesti
imali oseaj da su samo obuzeti jednim snom, potpu
no onako kao to se to esto deava u obinom snu
za vreme spavanja.
Ne treba se posle svega toga uditi ako Radetok i
svoje miljenje i miljenje ostalih sumira recima da
ludilo, abnormalnu bolesnu pojavu, treb a smatrati
intenzifikacijom normalnog stanja snevanja koja se
periodino vraa".
Kraus je moda hteo da, jo prisnije nego to je
to moguno ovom analogijom fenomena koji se pojav
ljuju, utvrdi srodnost izmeu sna i ludila u etiologiji
(bolje reeno: u nadraajnim izvorima). Osnovni ele
ment, koji je po njegovom shvatanju zajedniki i snu
i ludilu, predstavlja, kao to smo uli, organski uslovIjena senzacija, senzacija somatskog nadraaja, onestezija stvorena doprinosom svih organa (uporedi
Peise kod Morija).
1 Frajd, Odabrana dela, VI

98

Odnosi izmeu sna i duevnih bolesti

Tumaenje snova, I

Slaganje sna i duevne poremeenosti koje se ne

moe osporiti i koja dopire sve do karakteristinih
pojedinosti, spada meu najsnanije oslonce medicin
ske teorije o snevanju, po kojoj se san predstavlja
kao beskorisni i smetajui proces i kao izraz uma
njene duevne delatnosti. Ali mi neemo moi da
oekujemo da emo definitivno objanjenje o snu do
biti iz duevnih smetnji, poto je opte poznata stvar
u kakvom se nezadovoljavajuem stanju nalazi na
uvid u sam tok duevnih smetnji. Ali je svakako verovatno da e izmenjeno shvatanje o snu morati uti
cati na naa shvatanja o unutranjem mehanizmu du
evnih poremeenosti, i tako moemo rei da radimo
na objanjenju psihoza, ako se trudimo da rasvetlimo
tajnu sna.
Dodatak

1909:

Potrebno je opravdanje to literaturu o pro

blemima sna nisam navodio i dalje za vreme od pr
vog objavljivanja ove knjige do njenog drugog izda
nja. Ta literatura moe itaocu izgledati kao da ne
zadovoljava: ali pri svemu tome ona me je opredelila.
Motivi koji su me uopte podstakli da prikazem kako
je san u literaturi opisan bili su ovim predstojeim
uvodom iscrpeni; nastavak ovog rad a traio bi od
mene izvanredne napore a doneo bi mi vrlo malo
koristi ili pouke. Je r vremenski razmak od devet go
dina o kome je ovde re nije doneo nita to bi bilo
novo ili vredno niti od stvarnog materijala niti pak
od gledita za shvatanje sna. U veini publikacija ob
javljenih od toga vremena moj rad je ostao nepomenu t i nije uziman u obzir; na najmanju panju naiao
je kod takozvanih istraivaa sna" koji su time dali
sjajan primer za odvratnost svojstvenu nauniku, na
ime da neto novo naui.
Les savants ne sont pas curieux", veli podrugljivac Anatol Frans (France). Ako u nauci postoji pra
vo revaniranja, onda bih svakako bio u pravu da i sa
svoje strane zanemarim literaturu objavljenu posle

99

pojave ove knjige. Malobrojni referati, koji su se po

javili u naunim asopisima, tako su puni neshvatanja
i nerazumevanja da kritiarima ne bih mogao odgo
voriti drukije nego da ih pozovem da ovu knjigu jo
jednom proitaju. Moda bi ovaj poziv mogao da glasi
i ovako: da je uopte proitaju.
U radovima onih lekara to su se odluili za primenu psihoanalitikog leenja, i drugih, objavljeni su
mnogobrojni snovi i protumaeni su prema mojim
uputstvima. Ukoliko ovi radovi idu i preko potvri
vanja mojih pretpostavki, ja sam njihove rezultate
uneo u tekst svoga izlaganja. Jo jedan spisak litera
tur e na kraju prikupio je sve najvanije to je objav
ljeno posle prvog objavljivanja ove knjige. Knjiga o
snovima Santa de Sariktisa, bogata sadrinom, kojoj
je uskoro posle njenog objavljivanja sledio i prevod
na nemaki jezik, vremenski se ukrstila s mojom knji
gom O tumaenju snova tako da ni ja nisam mogao
povesti rauna o njemu kao to ni italijanski pisac
nije mogao da se obazre na mene. Ja sam onda na
alost morao izneti sud da je njegovo marljivo delo
krajnje siromano u idejama, tako siromano da se
po njemu ne bi uopte moglo ni naslutiti o mogunosti
problema o kojima je raspravljano u mome delu.
Treba da se podsetim samo na dve objavljene
stvari koje dodiruju moju obradu problema sna. Je
dan mlai filzof, H. Svoboda (H. Swoboda) koji je
preduzeo da otkrie bioloke periodinosti (u nizovi
ma od 23 do 28 dana), koja vodi poreklo od Vilhelma
Flisa (Wilhelm Fliess), proiri na psihika
zbivanja,
1
hteo je u jednom spisu punom fantazija izmeu osta
log da ovim kljuem objasni i zagonetku snova. Zna
enje snova pri tom ne bi dolo na svoj raun; njihov
sadrajni materijal bi se objasnio sticanjem svih onih
seanja koje te noi taj bioloki period ba po prvi ili
po n-ti put zavravaju. Jedno lino saoptenje pisca
podstaklo me je najpre na pomisao da on sam vie
1

H. Swoboa, Die Perioden des menschlichen Organismus", 1904.

100

Tumaenje snova, I

ne eli ozbiljno da zastupa to uenje, in i mi se da

sam se u ovom zakljuku prevario; na jednom drugom
mestu izneu neka zapaanja prema postavkama Svobodinim koja mi meutim nisu donela ubedljiv rezul
tat. Mnogo prijatniji za mene je bio sluaj kad sam na
sasvim neoekivanom mestu naiao na shvatanje o
snu koje se sasvim slae sa sutinom moga tumaenja.
Vremenski odnosi iskljuuju svaku mogunost da je
itanje moje knjige izvrilo uticaj na to miljenje; u
njoj moram dakle da vidim jedino slaganje jednog
samostalnog mislioca sa sutinom moga uenja o snu
koje se u literaturi moe dokazati. Knjiga u kojoj se
nalazi mesto o snevanju koje sam ja uoio objavio je
Lirikojs (Lvnkeus) 1900. godine u drugom
izdanju pod
1
naslovom Phantasien eines Realisten.

Dodatak

1914:

Predstojee opravdanje napisao sam 1909. godine.

Otada se stanje stvari svakako izmenilo; vie u lite
ratur i ne prelaze preko moga doprinosa tumaenju
snova". Ali tek nova situacija mi sasvim onemogua
va nastavljanje
predstojeeg izvetaja.
Tumaenje
snova donelo je itav niz novih tvrenja i problema
o kojima su autori na na j razliiti je naine raspravlja
li. A ja ipak ove radove ne mogu prikazati pr e nego
to razvij em svoje sopstvene poglede na koje se autori
pozivaju. Ono to mi je od ove najnovije literature
izgledalo od vrednosti ocenio sam u tekstu mojih sledeih izlaganja.

Upor. Josef Popper-Lynkeus und ie Theorie es

Traumes" (1923) u svesci XIII Sabranih dela.

II

METOD TUMAENJA SNA

Analiza jednog uzorka sna
Iz naslova koji sam dao svojoj raspravi moe se
videti koju bih tradiciju u shvatanju sna eleo da sle
dim. Postavio sam sebi za zadatak da pokaem da se
snovi mogu tumaiti, i doprinosi osvetljavanju proble
ma sna o kojima sam ba pretresao moi e mi se
eventualno pokazati samo kao jedan sporedan dobi
tak pri reavanju prvog zadatka. Sa pretpostavkom da
se snovi mogu tumaiti, ja odmah ulazim u sukob sa
vladajuom teorijom o snovima, tavie sa svima teo
rijama o snovima izuzev Sernerove; jer tumaiti san"
znai dati njegov smisao", zameniti ga neim, to se
u povezanost naih duevnih akcija uklapa kao pot
puno vaan, istovredan lan. Ali, kao to smo saznali,
naune teorije o snu ne ostavljaju mesta za problem
tumaenja sna, jer san za njih uopte nije nikakav
duevni akt, nego somatski proces koji se signalizira
pomou znakova na duevnom aparatu. Drukije se
ponaalo miljenje laika u svima vremenima. Ono se
slui svojim pravom da postupa neosledno, i mada
priznaje da je san nerazumljiv i apsurdan, ipak ne
moe da se odlui na to da snu ospori svako znaenje.
Voeno tamnom slutnjom, laiko miljenje izgleda da
ipak prihvata to da san ima neki smisao, premda
skriven, da je san odreen kao zamena za neki drugi

102

Tumaenje

snova,

proces miljenja, i da je pitanje samo to da se ova

zamena na pravilan nain otkrije da bi se dospelo do
njegovog skrivenog smisla.
Laici su se zato odvajkada trudili da san tuma

Metod tumaenja sn a

10 3

uputstvo. Da li e ono uspeti, to ostaje stvar jedne

duhovite dosetke, neposredovane intuicije i zato se
tumaenje snova pomou simbolike moglo razviti do
neke umetnike izvebanosti koja je izgledala kao ve
1
zana Druga vrsta
e", i pri tom su
za
popularnih
oprobavali dva u
naro me
sutini razliita
iti
me
talent
.
toda. Prvi od ovih
Egiptu,
koje
postupaka uoava
progutaju
sve
sadrinu sna kao
izobilje stvoreno od
celinu i pokuava
sedam
plodnih
da
tu
sadrinu
godina.
Veina
zameni
nekom
artificijalnih snova
dru
gom,
koje
su stvorili
razumljivom i u
pesnici
odreena
izvesnom
smislu
je
za
takvo
analognom. To je
simbolino
tuma
simboliko
enje, jer oni misao
tumaenje
sna;
koju je pesnik dao
ono
propada,
daju
u
onom
razu me se, ve u
preruenju
za
samom poetku kod
koje nalaze
da
onih
snova
koji
odgovara
nam izgledaju
ne
karakteristi kama
samo nerazumljivi,
naih
snova
nego
i zbrkani.
poznatim1
iz
Pri - mer za njihov
iskustva. Miljenje
postupak daje na m
da se san preteno
na
primer
bavi sa budnou
tumae nje
koje
ije oblikovanje on
je biblijski
Josif
unapred nasluuje
dao
faraonovom
to je ostatak
snu.
Se dam
profetskog
znae
debelih
krava,
nja koje je nekad
posle kojih dolazi
snovima
sedam
mravih
pripisivano to
krava
koje
one
miljenje
postaje
prve pojedu, to je
motivom da
se
simbolika zamena
smisao sna dobijen
za predskazivanje
simboli
kim
sedam
gladnih
tumaenjem stavlja
godina
u zemlji
u budunost sa

jednim
desie se".

bie,

Kako emo
nai put ka
jednom
takvom
simboli
kom
tumaenju?
Za to se, naravno,
ne moe dati neko
1

U jednoj
noveli
pesnika
V.
Jensen a (W. Jensen)
s
na
slovom
,,Gradi\fa" otkrio sam
sluajno vie artifici
jalni h sno va koji su
bili
oblikovani
sasvim korektn o i
koji su se mo gli
tumait i
ka o
da
nisu izmiljeni nego
da
su
ih
sanjale
stvarn e linosti. Na
moje pitanj e pesnik
je potvrdi o da nije
nita znao o mom
uenju
o snovima.
Ovo slaganje izmeu
mog
istraivanja
i
pesnikovog stvaranj a
iskoristio sam ka o
dokaz za pravilnost
moje analize snova.
Der Wah n un d di e
Trfiume
in
W.
Jensen s ,Gradiva'" ,
u
prvoj
svesci
spisa
Schriften
zur
angewandte
n
Seelenkunde" , 1907,
tre e izda
nje
1924,
Sakupljena
dela,
sveska
VII,
koje ja
izdajem.

toda tumaenja
sna sasvim je
daleko od
polaganja
jednog takvog
prava na
tumaenje snova.
Mogli bi
smo je oznaiti
kao metodu
ifriranja", poto
sa
snom postupa kao
sa nekom vrstom
tajnog pisma, u
kojoj se svaki znak
prema utvrenom
kljuu menja
u neki drugi znak
sa poznatim
znaenjem. Ja sam
na
primer sanjao o
jednom pismu, ali i
o jednoj sahrani
i slino; ja sad
bacam pogled u
sanovnik" i vidim
da
pismo" treba
prevesti sa
neugodnost", a
sahranu"
sa veridbom".
Ostaje mi na volju
da od glavnih reci
koje sam
odgonetnuo
stvorim neku
sadrajnu vezu,
koju u ubudue
opet primiti kao
takvu. Jedna inte
resantna izmena
ovog postupka
ifriranja, kojom
se
njegov karakter

donekle koriguje
kao isto mehani
ko prenoenje,
pojavljuje se u
spisu o
tumaenju snova
koji je sastavio
Artemidor2 iz
Daldisa. Ovde se
1

Aristotel se
izjasnio u tom smislu
da je najbolji tuma
snova
onaj
koji
najbolje
shvat i
slinosti;
je r slike
snova bi vaju ka o
slike u vodi pokreto
m
iskrivljene,
i
najbolje
pogaa onaj
koji
u
iskrivljenoj
slici
moe
da
prepozna
istinu
(Biksenic,
Biichsenschutz).
2
Artemido r iz
Daldisa,
roen
verovatn o poetkom
dru gog vek a na e
ere, ostavio na m je
najpotpunij u
i
najbrilji- viju obrad u
tumaenja snova
u
grko-rimskom svetu.
Kao to istie Teodor

Gomperc (Gomperz),
Artemido r je polagao
va nost n a t o d a

tumaenj e
snova
zasniva
n
a
posmatranj u i is
kustv u i on je svoju
umetnos t
strogo
odvajao
od
ostalih
var
ljivih
vetina.
Prem
a
Gompercovom opisu
princi p
njegove
umetnost i tumaenja
identian
je
sa
magijom,
princip
asoci jacije. Stva r u
sn u predstavlja ono
na to podsea. Da
se pra vilno shvati,
ono na ta tuma a
sna
podsea!
Iz
samovolje
i
nesigurnosti koja se
ne
moe
savladati
rezultir a zatim iz
okol nosti
to
element sna tuma a
podsea
na
razn e
stvari
i
da moe
svakoga podsetiti na
neto drugo. Tehnika,
koju na sle- deim
stranam a
izlaem,
razlikuje
se
od
antik e tehnik e u
jednoj bitnoj taki :
to snevau samom
nala e da sam izvri
posao oko tumaenja.
Ova tehnik a ne eli
da uzima u obzir ono
to
tuma u snova
pad a na
pame t u
vezi sa odgovaraju-

10 4

Tumaenje

snova,

Metod tumaenja sna

ne vodi rauna samo o sadrini sna nego i o linosti i

o ivotnim prilikama snevaevoj, tako da isti element
sna za bogataa, oenjenog oveka, govornika ima
drugo znaenje nego za siromaha, neoenjenog ove
ka ili eventualno trgovca. Bitno u tom postupku je to
to se rad na tumaenju snova ne upravlja ka celini
sna, nego na svaki deo sadrine sna za sebe, kao da je
san jedan konglomerat u kome svaki komadi kamena
zahteva da se naroito odredi. Sigurno su to nepove
zani i zbrkani snovi, od kojih
je potekao podsticaj za
1
stvaranje metode if rovan ja.
im elementom sna, nego ono to pad n e na pame t samo m sne vau.

Ali prem a novijim

izvestajima

misionar a

Tfinkdzita

(Tfinkdjit) (u asopisu Anthropos 1913) uzimaju i modern i tu

mai snova na Istok u u velikoj mer i u obzir saradnj u samoga

snevaa. Ovaj svedok pria sledee o tumaim a snova kod

mesopotamski h Arabljana : Pou r interprete r exactemen t u

n songe, les oniromanciens les plus habiles s'informent de ceu

x qui les consultent de toutes les circonstances qu'ils regarden

t necessaires pou r l a bonn e explication . . . E n u n mot, no
s oniromanciens n e laissent aucun e circonstance leu r echappe
r e t n e donnen t l'interpretation s desiree avant , d'avoir
par - faitement saisi et recu toutes les interrogations
desirables " (Da bi tano protumail i san, najsposobniji tuma
i snova in - formiu se kod onih koji ih pitaju za savet o svim
okolnosti m a koje oni smatraj u potrebni m z a dobro

objanjenje . . . Jed nom reju, na i tuma i snova ne proputaj

u nijednu okolnost
i n e daju eljeno tumaenj e pr e nego t o s u potpun o shvatil
i i primili sva eljena pitanja). Meu ovim pitanjim a nalaz e
se redovno pitanj a o tani m podacima u vezi sa najbliim
la novima porodice (roditeljima, eni, deci), ka o i tipin a

for mula : habuistin e in hec nocte copulam coniugalem ant e

vel post somnium? (Jesi li, ove noi imao polni snoaj pr e
sna ili
posle
njega?)
L'idee
dominan t e
dans
l'interpretati o n des songes consiste a expliquer le rev e pa r
son oppose" (Do minantn a misao u tumaenj u snova sastoji
se u tom e da sa n objasni njegovom suprotnou).
1

Dr Alfred Robicek (Robitsek) skree mi panj u na to

da orijentalski sanovnici, iju jadn u i bledu sliku predstavlja j
u nai sanovnici, objanjenje elemenat a sna veinom predu zimaju na osnovu istozvunosti i slinosti reci. Poto ovakve
srodne veze prilikom prevoenja n a na jezik moraj u d a s
e izgube, mogla bi odatle potei nerazumljiva zamen a elemena

ta snova u nai m popularni m sanovnicima". O ovom

iz vanredno m znaenju igre reci i igranja recima u stari m
ori - jcntalski m kulturam a moemo neto nauit i iz dela
Hug a

10 5

Nijednog trenutk a ne smemo posumnjati u to da

su oba popularna postupka pri tumaenju snova ne
upotrebljiva za nauno raspravljanje o snu. Simbo
liki metod je ogranien u svojoj primeni i ne moe
se na neki opti nain izloili. Kod metoda if rova
nja, meutim, sve bi zavisilo od toga da klju", to
jest sanovnik, bude pouzdan, a za to nedostaje svaka
garantija. Covek bi bio u iskuenju da da za pravo
filozofima i psihijatrima i da zajedno s njima izbrie
problem
tumaenja snova kao neki imaginarni za
1
datak.
Ali ja sam stekao jedno bolje saznanje. Morao
sam uvideti da je ovde opet u pitanju jedan od onih
ne tako retkih sluajeva u kojima izgleda da se jedno
prastaro, tvrdoglavo odravano narodno verovanje
vie pribliilo istini nego to je to uradio sud nauke
koja danas vai. Moram da tvrdim da san zaista ima
neko znaenje i da je mogu nauni postupak tumaVinklera (Winckler). Najlepi prime r jednog objanjenja sn a
koji na m je doao iz staroga

vek a zasniva se na jednoj

igri

recima. Artemido r pria : Meni izgleda da je i Aristanda r dao

sasvim sreno tumaenj e Aleksandr u Makedonskom kad a j e

ovaj opsedao grad Ti r (Tyros) i kad a je zbog velikog gubitk a

vremena , bezvoljan i tuan , imao oseaj da vidi jednog satir a

(Satvros) kak o igra na njegovom titu ; sluajno se tad a u bli

zini Tir a (Tyros) nalazio Aristandar, u pratnj i kralj a koji
je ratova o protiv Sirijaca. Time to je Aristanda r re
Satyros razdvojio na ff& i Tupoi;, postigao je da je kralj
energinije preduzeo opsaivanje grada, tak o da ga je osvojio"
(<r& T0po<;
= Tiros je tvoj). San je, uostalom, tak o tesno povezan sa
izraavanjem recima da Ferenc i (Ferenzi) s pravo m moe tvr
diti da svaki jezik ima svoj sopstveni jezik snova . . . Jeda n
san se po pravil u ne moe prevesti na stran e jezike pa prem a
tome, kak o ja mislim, i jedn a knjiga ka o to je ova. Dr. A.
A. Brilu (Brill), u Njujorku, a posle njega i drugima, uprko s
sve mu tom e polo je za ruko m da izvre prevod dela
Tumae nje snova".
1
Poto sam zavrio svoj rukopis dola mi je do ru k u
jedn a rasprav a Stumpfova (Stumpf) koji se slae sa mojim
rado m u elji da dokae da san ima smisla i da se moe tu
maiti. Ali tumaenj e se vr i pomou jedn e alegorizirajue
simbolike bez garantije za to da taka v postupa k ima optu
vanost.

106

Tumaenje snova, 1

enja snova. Do saznanja ovog postupka doao sam

na sledei nain.
Ve godinama se bavim u terapeutskoj nameri
reavanjem izvesnih psihopatolokih struktura, tvore
vina, histerinih fobija, prinudnih predstava i drugih,
otkako naime znam iz jednog znaajnog saoptenja
Jozeja Brojera (Joseph Breuer) da za ove strukture
koje se oseaju kao simptomi
bolesti, i analiza i re 1
enje predstavljaju isto.
Ako se ovakva patoloka
predstava moe svesti na elemente iz kojih je nastala
u duevnom ivotu bolesnika, onda se ona i raspala, i
bolesnik je od nje osloboen. Kod slabosti naih osta
lih terapeutskih nastojanja i zbog zagonetnosti ovih
stanja izgledalo mi je primamljivo da, uprkos svima
potekoama, nastavim putem kojim je krenuo Brojer sve do potpunog objanjenja. Kako se naposletku
razvila tehnika postupka i kakvi su bili rezultati tih
napora o tome u jednom, kasnije, morati podneti op
iran izvetaj. U toku tih psihoanalitikih prouava
nja naiao sam na tumaenje snova. Bolesnici koje
sam obavezao da mi saoptavaju sve dosetke i misli
koje im se nameu u vezi sa jednom odreenom te
mom priali su mi svoje snove i tako me uili da se
jedan san moe ugurati u psihiki splet, koji se poev
od patoloke ideje moe pratiti unatrag u seanju. T
tad je bilo sasvim pri ruci da i sa samim snom postu
pam kao sa simptomom i da na njega primenim metod
tumaenja koji sam za taj simptom bio izradio.
Za tu svrhu je sad potrebna izvesna psihika pri
prema bolesnika. Kod njega teimo da postignemo
dve stvari: intenzifikaciju njegove panje za njegova
psihika zapaanja i iskljuivanje kritike kojom ina
e obino preiava misli koje se u njemu poraaju.
U cilju njegovog samoposmatranja sa pribranom pa
njom je od kori*ti da bolesnik zauzme miran poloaj
i da zatvori oi, izriito mu moramo narediti da se
odrekne svake kritike zapaenih misaonih tvorevina.
1

Brojer i Frojd, Studije o histeriji (Studien uber Hysteric), Be 1895. 4. izd. 1922 (Sabrana dela sv. I).

Metod tumaenja sna

107

Kae mu se, dakle, da uspeh psihoanalize zavisi od

toga da on sve posmatra i o svemu javlja to mu pad
ne na pamet i da ne dozvoli da bude eventualno za
veden da neku misao dosetku potisne poto mu iz
gleda da nije vana ili da ne spada u zadatak, i neku
drugu misao opet zato to mu izgleda da je besmisle
na. On mora da bude potpuno nepristrasan prema
svojim dosetkama; jer ba od kritike zavisi, ako mu
to inae ne polazi za rukom, da se pronae traeno re enje sna, prinudne predstave i si.
Kod psihoanalitikih radova primetio sam da je
psihiko stanje oveka koji razmilja sasvim druki
je nego kod onoga koji svoja psihika zbivanja posma
tra. Kod razmiljanja psihika akcija stupa vie u
igru nego kod najpaljivijeg samoposmatranja, kao
to to pokazuju i zategnuti izraz lica i naborano elo
oveka koji razmilja, nasuprot mimikog spokojstva
samoposmatraa. U oba sluaja mora postojati pri
branost panje, ali ovek koji razmilja u isto vreme
vri i kritiku zbog koje jedan deo misli to se u nje
mu poraaju odbacuje, poto ih je zapazio; druge opet
jednostavno prekida tako da ne prat i puteve misli
koje bi one otvorile, a prema ostalim mislima ume
tako da se ponaa da one uopte ne postanu svesne,
nego ih potisne jo pre nego to ih je zapazio. Napro
tiv, samoposmatra se trud i samo da potisne kritiku;
ako mu to poe za rukom, onda se u njegovoj svesti
pojavi velik broj dosetaka koje bi inae ostale neu
hvatljive. Pomou ovog novosteenog materijala za
samozapaanje moe se izvriti tumaenje patolokih
ideja, kao i struktura sna. Kao to vidimo, radi se o
tome da stvorimo jedno psihiko stanje koje ima izvesnu zajedniku analogiju i sa stanjem pre nego to
se zaspi (a sigurno i sa hipnotikim stanjem) u podeli
psihike energije (pokretljive panje). Prilikom usnua pojavljuju se neeljene predstave" poputanjem
izvesne samovoljne (a sigurno i kritike) akcije koju
ostavljamo da deluje na razvoj naih predstava; kao
razlog za ovo poputanje obino navodimo zamor";
neeljene predstave koje se javljaju pretvaraju se u
vizuelne i akustine slike. (Uporedi primedbe lajer-

Tumaenje

108

snova,

maherove.) Kod stanja koje koristimo za analizu sno

va i patolokih ideja odriemo se namerno i samovolj
no one aktivnosti da uteenu psihiku energiju (ili
jedan deo te energije) upotrebimo za to da paljivo
pratimo neeljene misli koje se sada poraaju, koje
zadravaju svoj karakte r kao predstave (a to za ra
zliku od stanja pre nego to se zaspi). Tako dakle od
neeljenih" predstava inimo eljene".
Zauzimanje stava, koji ovde zahtevamo, prema
prividno slobodnim" dosetkama, sa odricanjem kri
tike koja se inae vri prema ovim mislima, izgleda
da mnogim osobama nije lako. Neeljene misli" obi
no izazivaju najei otpor koji eli da ih sprei u
tome da se pojave. Ali ako hoemo da poklonimo veru
naem
velikom
filozofu-pesniku Fridrihu
Sileru
(Schiller), mora i uslov za pesniko stvaranje sadra
vati isti takav stav. Na jednom mestu u njegovoj ko
respondenciji sa Kernerom (Korner), za ije pronala
enje imamo da zahvalimo Otonu Ranku (Rank), Siler odgovara svome prijatelju koji se ali da je nje
gova produktivnost nedovoljna: Razlog tvojoj albi
lei, kako mi izgleda, u primoravanju koje tvoj razum
namee tvojoj fantaziji. Ja moram ovde da nabacim
jednu misao i nainiti je opipljivom jednim poreenjem. Izgleda da za stvaralako delo due nije dobro,
i da mu kodi, ako razum sve ideje koje se u njega
ulivaju, tako rei jo na samoj kapiji, suvie otro
ispituje. Jedna ideja, posmatrana izolovano, moe biti
veoma neznatna i veoma neobina, ali ona moda po
staje vana kroz neku drugu koja dolazi posle nje;
moda moe u izvesnoj vezi sa drugim idejama, koje
moda izgledaju isto tako neukusne, da stvori veoma
zgodnu celinu: Sve to razum ne moe da proceni
ako ih ne zadri sve dotle dok ih nije osmotrio u vezi
sa ovim drugima. Naprotiv, izgleda mi da je kod jed-<
ne stvaralake glave razum povukao svoju strau
1

H. Zilberer je iz direktno g posmatranj a ovog pretva

ranj a predstav a u
vizuelne slike uinio
je van e
doprinose tumaenj u
snova
(Jahrbuc h
fiir
psychoanalytisc h e

F o r - schungen I i II , 1909.

Metod

tumaenja

sna

109

ispred kapije, ideje ulaze u snu pele-mele, i on tek

onda tu veliku gomilu moe da pregleda i da oceni.
Vi, gospodo kritiari, ili kako se ve nazivate, sti
dite se ili bojte se trenutnih, prolaznih ekstravaganci
ja koje se nalaze u svih pravih stvaralaca i ije due
ili krae trajanje misaonog umetnika razlikuje od sa
njara. Otuda vae albe na neplodnost, je r suvie rano
odbacujete i suvie strogo izdvajate" (Pismo od 1. de
cembra 1788.)
Pa ipak, ovakvo povlaenje strae sa kapije ra
zuma", kao to to naziva Siler, ovakvo premetanje u
stanje nekritikog samoposmatranja nipoto nije
teko.
Veina mojih pacijenata u tome uspeva ve posle
prvog uputstva; ja lino mogu to veoma savreno ako
pri tom sebi pomognem zabeleavanjem pojedinih
svojih dosetaka. Iznos psihike energije, za koju uma
njujemo kritiku delatnost, i sa kojim moemo pove
ati intenzitet samoposmatranja, koleba se znatno
uvek prema tome koja od panje treba da bude fiksi
rana.
Prvi korak kod primene ovoga postupka pokazuje
nam da predmetom panje ne smemo uiniti san kao
celinu nego samo pojedine delove njegove sadrine.
Ako jo nenaviknutog bolesnika upitam: Sta vam u
vezi s ovim snom pada na pamet? on redovno ne
ume nita da obuhvati u svom duhovnom vidiku. Ja
moram da pred njega stavim san odvojen na delove, i
onda e mi on za svaki deo dati itav niz dosetaka
(misli), koje moemo oznaiti kao zadnje misli" ovo
ga dela sna. U ovom prvom vanom uslovu odvaja se
dakle moj metod tumaenja sna od popularnog, istorijskog i iz prie poznatog metoda objanjavanja sna
pomou simbolike i pribliava se drugom metodu,
metodu ifrovanja". On, kao i ovaj, su tumaenja
en detail", ne ,,en masse", kao i ovaj metod, i onaj
san od samog poetka shvata kao neto sloeno, kao
konglomerat psihikih tvorevina.
U toku svojih psihoanaliza kod neurotiara obja
snio sam svakako vie od hiljadu snova, ali ja ovde
ne bih eleo da taj materijal upotrebim kao uvod u

110

Metod tumaenja sna

Tumaenje snova, I

teh ni k u i uenj e o tumaen j u snova . Sasvi m be z ob

zir a n a t o d a bi h s e izloio prigovoru , d a s u t o
snov i n e u r o p a t a koji n e dozvoljavaj u izvlaenj e
zakljuak a n a snov e zdravi h ljudi, primora v a m e jed a
n drug i r a zlog n a njihov o odbacivanje . Tem a n a
koj u s u ov i snov i u pe ren i jeste , naravno , uve k
istorij a bolest i koj a s e nalaz i u osnov i neuroze . Tim e
b i z a svak i sa n bio neo phod a n j e d a n preko mer n o
duga a k izveta j i prodiran j e u sutin u i etiolok e
uslov e psihoneuroza , stvar i koj e s u sa m e p o sebi nov e
i u najveo j m e r i n e obine, i t ak o b i on e skre nu l e
panj u s a pro ble m a sna . Moja na mer a , naproti v , te i
u t o m prav c u d a u rea - vanj u sn a stvor i m p r e t h o d n
u r ad n j u z a otkrivanj e i reenj e teki h p robl e m a
psihologij e neuroza . A a k o s e od rekn e m snov a
neurotiar a , svog a glavno g m a t e rijala , ond a s a
ostatko m n e s me m bit i suvi e veli k probira . Ostaj
u sam o jo oni snov i koj e s u m i zgod n o m priliko m
isprial e nek e osobe i z kru g a moji h po znanik a , ili n a
koj e nailazi m zabeleen e ka o p r i m e r e u literatu r i o
snovima . Na alost ko d svi h ovi h snov a n e raspolae
m analizom , a be z ov e n e mog u na i smi sao sna .
Moj postupa k nije tak o udob a n ka o t o j e postupa
k popularno g meto d a if rova n j a koj i da t u sa - drin u
sn a prevod i p re m a ut v r e n o m kljuu ; j a sa m
n ap ro t i v sp r em a n n a t o d a ist a sadrin a sn a ko d razli
iti h osoba i u razliito j vez i mo e kri t i i ne k i drug
i smisao . Tak o s a m upue n n a svoj e sopstven e snov
e ka o n a obila n i pogoda n materij a l koj i dolaz i o d
j ed n e otprilik e n o r m a l n e osobe i koj i s e odnos i n a
r azn ov r sn e povod e svakodnevn o g ivota . Si gur n o
e m i k a o prigovo r iznositi sumn j e u pouzdanos t
ovakvi h ,,sa- moanaliza " . P r i t o m samovolj a nipot o
n e t re b a d a bu d e iskljuena . P o m o m e miljenj u
prilik e ko d sa - moposmatranj a s u pr.e povoljnije neg
o ko d po sm atr a - nj a drugih ; u svako m sluaj u
moem o pokuat i u t v r dit i dokl e s e samoanalizo m
mo e dospet i u t u ma e nj u snova . Ostal e teko e
mo r a m savladat i j a u svo m sopstveno m interes u .
ove k osea razumlj i v zazo r d a iznes e n a videl o tolik
o intimnost i i z svog a duevno g ivota, a pr i to m nij
e n i sigura n o d pogreno g t u m a enja st ra n i h ljudi .
Ali ovek pre k o tog a m o r a d a

111

p re e . Tout psychologiste, vel i Delbef, est oblige de

faire l'aveu metne de ses faiblesses s'il croit par la
1
jeter du jour sur quelque probleme obscur."
Potrai u dakl e je d a n o d svojih sopstveni h sno v a
i n a njem u objasnit i svoj nai n tumaenj a . Svak i t a
ka v sa n zahtev a jeda n uvod . A sa d mo r a m d a zamoli m
svoj e itaoc e d a moj e interes e z a dug o vre m e n a i n
e svoji m int eresi m a i d a s e s a mn o m zajedn o ud u b e
u najsitnij e pojedinost i mog a ivota, j e r ovakv o
p r e n o enj e imp erati vn o zahtev a interesovanj e z a
skrive n o znaenj e snova .
Uvod
U let o 1895. godin e leio sa m psihoanalitik i jed
n u mla d u da m u koj a j e i s a mn o m i s a mojim a bil
a u veom a blisko m prijateljstvu . Razumljiv o j e d a
ova kv a meavin a odnos a mo e z a lekar a znait i izvo
r r a znovrsni h
uzbuenja ,
pogotov o
z a
p si h o te ra pe ut a . Lin o interesovanj e leka r a j e vee, a
njego v a u to rit e t manji . Svak i neu sp e h p re t i d a oslab
i star o prijatel j stv o s a bolesnikovi m roacima .
Leenj e
s e
zavril o delimini m
uspehom ,
pacijentkinj a j e izgubil a svoj histerin i strah , al i n e
i sv e svoje somatik e si mpt o m e . U t o vr e m e jo
nisa m bi o sasvi m sigura n u k r i terij e koj i odreu j u
definitivn o reenj e jed n e hist e rin e istorij e bolest i i
oekiva o s a m o d bolesnic e jed n o reenj e koj e joj nij
e izgledal o prihvatljivo . I u t a kvo j nesaglasnost i m i
sm o zbog let a prekinul i leenje .
J ed n o g da n a poseti o m e jed a n mla i kolega, j e d a n
o d moji h najblii h prijatelj a koj i j e bio poseti o bole
snic u I r m u i njen u porodic u za vre m e njihovo
g boravk a n a selu. Pit a o sa m g a u kakv o m j u j e
stanj u
1

Svaki psiholog mora da prizna svoje slabosti ako veruje da time moe baciti svetlost na neki taman problem.
Nipoto ne elim da propustim da u ogranienje gore na
vedenoga iznesem da gotovo nikad nisam saoptio potpuno,
meni pristupano tumaenje jednog svog sna. Verovatno sam
bio u pravu da ne verujem suvie u diskreciju itaoca.

Tumaenje snova, I

112

video i dobio sam odgovor: Bolje je, ali ne sasvim

dobro. Ja znam da su me ljutile reci moga prijatelja
Otona, ili ton kojim su one bile izgovorene. inilo mi
se da iz njih ujem prebacivanje kao da sam pacijentkinji isuvie mnogo obeao i tobonji Otonov stav pro
tiv mene svodio sam s pravom ili ne na uticaj
roaka bolesnice koji, kao to pretpostavljah, moje
leenje nisu ba rado gledali. Uostalom, moje nepri
jatno oseanje mi nije bilo jasno i ja ga uopte ni
sam ni izrazio. Jo iste veeri napisao sam Irminu
istoriju bolesti da bih je predao, kao da se pravdam
doktoru M., jednom zajednikom prijatelju koji je u
ono vreme vodio glavnu re u naem krugu. U noi
posle toga veera (bolje reeno ujutru) sanjao sam1
sledei san, koji sam odmah posle buenja zapisao.
San od 23.124. jula 1895.
Velika dvorana mnogobrojni gosti koje pri
mamo. Meu njima Irma koju odmah odvodim u stra
nu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo,
da bih joj prebacio to jo uvek ne prihvata reenje". Kaem joj: Ako jo ima bolove, onda je to za
ista samo tvoja krivica. Ona odgovara: Kad bi ti
znao kakve bolove sada imam u vratu, stomaku i u
telu, guim se. Ja se uplaim i pogledam je. Ona
izgleda bleda i podbula; pomislih da sam najzad ovde
ipak prevideo neto sasvim organsko. Povedem je ka
prozoru i pogledam joj u guu. Pr i tom ona pokaza
malo odupiranja kao to to rade ene sa vetakim
zubima. Pomislih da joj to ipak nije potrebno. Usta
se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim
veliku mrlju, i na drugom mestu na neobinim na
branim tvorevinama koje su oigledno raene prema
nosnim koljkama primetim belosive kraste na veoj
povrini. Brzo pozovem doktora M. koji izvri po
novni pregled i potvrdi . . . Dr M. izgleda sasvim

To je prvi san koji sam izloio detaljnoj interpretaciji.

Metod tumaenja sna

113

drukije nego obino; vrlo je bled, hramlje, nema dla

ka na bradi . . . Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji
pored nje, a prijatelj Leopold perkutuje je preko steznika i kae: Ona s donje leve strane ima neki potmuo
ton, pokazuje takoe na jedan infiltrirani deo koe
na levom ramenu (to i ja, kao on, uprkos haljini oseam) . . . M. kae: Nema sumnje, to je infekcija, ali
ne mari nita; pridruie se i dizenterija i otrov e se
izluiti . . . Mi takoe neposredno znamo odakle ova
infekcija dolazi. Prijatelj Oto dao joj je nedavno, kad
se loe oseala, injekciju sa jednim propilpreparatom.
Propilen . . . Propionska kiselina . . . Trimetilamin
(iju formulu vidim pred sobom odtampanu krup
nim slovima) . . . Takve se injekcije ne daju ovako
lakomisleno . . . Verovatno i pric nije bio ist.
Ovaj san ima ispred svih ostalih jedno preimustvo. Odmah je jasno na koje se dogaaje poslednjeg
dana on nadovezuje i koju temu obrauje. O tome
daje obavetenje uvodni tekst. Vest o Irminom sta
nju, koju sam primio od Otona, istorija bolesti koju
sam pisao duboko u no, zapoljavali su moju duev
nu aktivnost i za vreme spavanja. Uprkos tome ne bi
niko, ko god je uzeo na znanje prethodni uvod i sadrinu sna, mogao slutiti ta san znai. Ni ja sam to
ne znam. Ja se udim simptomima bolesti na koje mi
se Irma ali u snu, poto oni nisu isti simptomi zbog
kojih sam je ja leio. Smejem se besmislenoj ideji o
injekciji propionske kiseline i utehi koju je izrazio
dr M. San mi prema kraju izgleda nejasniji i zbijeniji
nego to je bio na poetku. Da bih saznao znaenje
svega toga, moram se odluiti na opirnu analizu.
Analiza
Dvorana mnogobrojni gosti koje primamo.
Toga leta smo stanovali na Belviju, u jednoj usamlje
noj kui na jednom od breuljaka koji se naslanjaju
na Kalenberg. Ta kua nekad je bila odreena da
bude zabavni lokal, i otada je zadrala neobino viso
ke prostorije sline dvorani, i san se takoe dogodio
8 Froid. Odabrana dela, VI

114

Tumaenje snova, I

u Belviju, i to na nekoliko dana pre roendana moje

ene. Toga dana je moja ena rekla da oekuje da e
nam za njen roendan kao gosti doi vie prijatelja,
a meu njima i Irma. Moj san dakle anticipira ovu
situaciju: Roendan moje ene, i mnoge ljude, meu
njima i Irmu, mi kao goste primamo u velikoj dvo
rani kue Belvi.
Prebacujem Irmi to nije prihvatila reenje; ja
joj jo kaem: Ako jo uvek ima bolove, onda je to
tvoja sopstvena krivica. To bih joj mogao rei i u bud
nom stanju, ili sam joj rekao. U ono vreme sam zastu
pao miljenje (za koje sam kasnije uvideo da je po
greno) da se moj zadatak iscrpljuje time to u bo
lesnicima saoptiti skriveni smisao njihovih simpto
ma; da li e oni to reenje posle toga prihvatiti ili ne,
od ega zavisi uspeh, za to vie nisam odgovoran. Ovoj
zabludi, koju sam sreom savladao, sada sam zahva
lan za to to mi je olakala egzistenciju u jedno vre
me kad je trebalo da u svom sv6m neizbenom nezna
nju postiem uspehe u leenju. Ali u reenici koju
u snu izgovaram Irmi primeujem da, pre svega, ne
elim da budem kriv za bolove koje ona jo uvek osea. Ako je to lina krivica Irmina, onda ne moe biti
moja krivica. Treba li nameru sna traiti u ovom
pravcu?
Irmine albe; bolovi u vratu, telu i stomaku, gui
se. Bolovi u stomaku su spadali u kompleks simptoma
moje bolesnice, ali se oni nisu suvie nametali; ona
se pr e alila na oseanje munine i gaenja. Bolovi u
vratu, u telu, stezanje u gui kod nje jedva da su igra
li neku ulogu. udim se zato sam se u snu odluio
za ovaj izbor simptoma, i zasad ne mogu to ni da
shvatim.
Ona izgledajbleda i podbula. Moja bolesnica je
uvek bila rumena. Nasluujem da se ovde mesto nje
uvlai neka druga osoba.
Plaim se pri pomisli da sam prevideo jednu or
gansku afekciju. Kao to e mi se rado poverovati,
to je kod specijalista strah koji se nikad ne gasi, jer
on gotovo iskljuivo posmatra samo neurotiare, i na
viknut je da tako mnogo pojava prebacuje na raun

Metod tumaenja sna

115

histerije koje ostali lekari lece kao organske. S dru

ge strane, ne znam odakle u mene se uvlai laka
sumnja da li je moj strah sasvim poten. Ako su Ir mini bolovi organski osnovani, onda opet nisam oba
vezan da ih leim. Ta moje leenje otklanja samo hi
sterine bolove. Izgleda mi dakle, zapravo, kao da e
lim da sam pogreio u dijagnozi, je r bi onda bilo od
stranjeno i prebacivanje neuspeha.
Povedem je ka prozoru da bih joj pregledao guu.
Ona se malo odupire, kao to to rade ene sa vetakim zubima. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno.
Kod Irme nikada nisam imao povoda da izvrim in
spekciju usne duplje. Dogaaj u snu me podsea na
pregled jedne guvernante koji sam pre izvesnog vre
mena obavio; ta guvernanta nainila je najpre utisak
mladalake lepote, ali je prilikom otvaranja usta izvo
dila neke pokrete kao da eli da prikrije svoje zube.
Na ovaj sluaj nadovezuju se druga seanja na lekarske preglede i na male tajne koje se pri tom otkriva
ju i koje nijednom, lekaru a ni pacijentu ne stvaraju
zadovoljstvo. Irmi to nije ni potrebno: to je, pre
svega, svakako kompliment za nju; ali ja nasluujem
i neko drugo znaenje. Prilikom paljive analize oseamo da li smo iscrpli zadnje misli koje se moraju
oekivati ili ne. Nain na koji Irma stoji kraj prozora
podsea me odjednom na jedan drugi doivljaj. Irm a
ima jednu intimnu prijateljicu koju ja veoma visoko
cenim. Kad sam je neke veeri posetio, zatekoh je po
red prozora u situaciji reprodukovanoj u snu, i njen
lekar, onaj isti dr M. i skrama javljaju se ponovo u
nastavku sna. Sad mi pade na pamet da sam u toku
poslednjih meseci stekao opravdan razlog da o ovoj
drugoj dami stvorim pretpostavku da je i ona isto
tako histerina. Da, Irma mi je i sama to odala. Ali
ta ja znam o njenim stanjima? Upravo samo to da i
ona pati od histerinog grenja u snu kao i moja Irma.
U snu sam, dakle, zamenio svoju bolesnicu njenom
prijateljicom. Sad se seam da sam se esto poigra
vao sa slutnjom da bi me i ova dama mogla isto tako
obavezati da je oslobodim njenih simptoma. Ali onda
sam i sam to smatrao neverovatnim je r je ona po pri i*

Tumaenje

116

snova, I

rodi veoma uzdrljiva. Ona se protivi kao to to san

pokazuje. Drugo objanjenje bi bilo da ona to ne
smatra potrebnim; ona se dosad zaista pokazivala do
voljno snanom da svoje stanje savlada bez tu e po
moi. Preostalo je sad jo nekoliko crta koje ne mogu
smestiti ni kod Irme ni kod njene prijateljice: bleda,
podbula, vetaki zubi. Vetaki zubi odveli su me
onoj guvernanti; a sad sam sklon da se zadovoljim
slabim zubima. Onda mi pade na pamet jedna druga
osoba na koju mogu one crte da smeraju. Ona isto
tako nije moja pacijentkinja, i ja je ne bih eleo imati
kao pacijentkinju poto sam primetio da se od mene
enira i da je ja ne smatram poslunom bolesnicom.
Ona je obino bleda, i kad je jednom
bila naroito
1
(osobito) zdrava, bila je podbula. Ja sam dakle svoju
pacijentkinju Irmu uporeivao sa dve druge osobe
koje bi se takoe odupirale leenju. Kakav smisao
moe imati to to sam ih u snu zamenio sa njihovom
prijateljicom? Moda to da bih eleo da zamenim; ona
druga kod mene budi jae simpatije ili o njenoj in
teligenciji imam bolje miljenje. Ja, naime, Irmu
smatram glupom to ne prihvata moje reenje. Ona
druga bi bila pametnija, ona bi dakle pre popustila.
Usta se zatim takoe 2 dobro otvaraju; ona druga bi
priala vie od Irme.
ta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale
nosne koljke. Bela mrlja podsea na difteriju i, pre
ma tome, na Irminu prijateljicu, a osim toga i na
1

Na ovu tre u linost moe se svesti ona jo neobjanjena alba na bolove u stomaku . U pitanj u je, razum e se, moja
sopstvena ena ; bolovi u stomak u podseaju me na jeda n od
povoda ka d m i j e njen stra h postao jasan . Mora m priznat
i da sa Irmo m i svojom enom u ovom snu ne postupa m ba
veoma ljubazno; ali nek a bud e za* moje opravdanj e primee
- no da i jedn u i drug u meri m idealom jedn e estite,
poslune
pacijentkinje.
8

Nasluuje m da tumaenj e ovoga del a nije voen o do

voljno da bi se mogao pratit i celokupni skriven i smisao. Ka d
bih hteo d a nastavi m s a uporeivanje m ove tr i ene
veoma bih s e udaljio. Svak i san im a najmanj e jedn o mest o
n a ko je m j e nedokuljiv, ka o nekaka v pup a k kojim j e
povezan s a onim to je ostalo nesaznato.

Metod

tumaenja sna

117

teko oboljenje moje najstarije keri pre otprilike

dve godine i na svu strahotu onog stranog vremena.
Kraste na nosnim koljkama upozoravaju na brigu o
mom sopstvenom zdravlju. Tada sam esto upotreb
ljavao kokain da bih suzbio dosadna oticanja nosa, i
pre nekoliko dana uo sam da je jedna od mojih pa
cijentkinja koja je radila isto kao i ja zaradila pro
stranu nekrozu nosne sluzokoe. Preporuivan je ko
kaina, koje je 1885. poteklo od mene, donelo mi je
teka prebacivanja. Jedan od mojih dragih prijate
lja, koji je ve 1895. godine umro. ubrzao je svoju
propast zloupotrebom ovoga sredstva.
Pozovem brzo doktora M. koji obnavlja pregled.
To bi jednostavno odgovaralo poloaju koji je dr M.
meu nama zauzimao. Ali ovo brzo" dovoljno je
upadljivo da zatrai naroito objanjenje. Ono me
podsea na jedan alostan lekarski doivljaj. Nepre
stanim ordiniranjem jednog sredstva koje je tada jo
smatrano bezazlenim (sulfonal), izazvao sam kod jed
ne bolesnice teku intoksikaciju i onda sam se brzo
obratio jednom iskusnom starijem kolegi za pomo.
Da stvarno mislim na ovaj sluaj potvruje se jed
nom sporednom okolnou. Bolesnica koja je pod
legla intoksikaciji nosila je isto ime kao i moja naj
starija ki. Ja dosad nikad nisam mislio o tome; a
sada mi se ovo priinjava kao nekakva odmazda sud
bine. Kao da zamena osoba treba da se nastavlja u
jednom drugom smislu; ova Matilda za onu drugu;
oko za oko, zub za zub. ini se kao da pronalazim
sve prilike na osnovu kojih bih mogao da sebi pre
bacim nedostatak lekarske savesnosti.
Dr M. je bled, bez dlaka na bradi i hramlje. Od
toga je tano toliko da njegov lo izgled esto iza
ziva zabrinutost kod njegovih prijatelja. Obe ostale
karakteristine pojedinosti moraju pripadati nekom
drugom licu. Sada pada mi na pamet moj stariji brat
koji ivi u inostranstvu, koji brije bradu, i, ako se
dobro seam, dr M. iz sna sasvim je liio na njega.
O njemu pre nekoliko dana doe vest da hramlje zbog
jednog artritikog oboljenja u kuku. Mora da postoji
neki razlog to oba ova lica u snu stapam u jedno

118

Tumaenje snova, I

jedino. Stvarno se seam da sam iz slinih razloga

prema obojici bio neraspoloen. Obojica su odbila je
dan moj predlog koji sam im nedavno dao.
Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj
Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje
na postojanje jednog potmulog tona. Prijatelj Leo
pold je takoe lekar, Otonov roak. Sudbina je od
obojice, budui da obavljaju istu specijalnost, nai
nila konkurente koje ljudi stalno uporeuju meu
sobno. Obojica su mi godinama asistirali jo dok sam
vodio javnu ordinaciju za nervno obolelu decu. Scene,
kao to je scena reprodukovana u snu, tamo su se
esto dogaale. Dok sam sa Otonom debatovao o
dijagnozi jednog sluaja, Leopold je ponovo pregle
dao dete i dao neoekivani doprinos za donoenje od
luke. Izmeu njih je ba postojala slina razlika u
karakteru kao i izmeu inspektora Breziga (Brasig) i
njegovog prijatelja Karla. Jeda n se isticao svojom
okretnou", a drugi je bio spor, razborit, ali teme
ljan. Ako u snu uporeujem Otona i opreznog Leopolda, onda se to oigledno dogaa zato da bih Leopolda izbrisao. To je slino poreenje kao ono gore
izmeu neposlune pacijentiknje Irme i njene prija
teljice koja je smatrana pametnijom. Sad primeujem i jedan od koloseka kojim se pokree povezanost
misli u snu: od bolesnog deteta ka institutu za bo
lesnu decu. Potmuo ton levo sa donje strane stva
ra mi utisak kao da odgovara svima pojedinostima
jednog jedinog sluaja u kome me je Leopold fra
pirao svojom temeljitou. Osim toga pred oima mi
lebdi neto kao neka metastatina afekcija; ali to bi
mogao biti i odnos prema pacijentkinji koju bih eleo da imam mesto Irme. Ova dama, naime, imitira
tuberkulozu, koliko mogu da vidim.
Infiltrirani deo koe na levom ramenu. Odmah
mi je jasno da je to moj reumatizam u ramenu koji
redovno oseam kad god sam ostao budan duboko u
no. Tekst u snu glasi isto tako dvosmisleno: to ja . . .
kao on oseam. Misli se, oseam na sopstvenom telu.
Uostalom, pada mi u oi kako neobino zvui oznaka
infiltriran deo koe". Na infiltraciju levo pozadi

Metod tumaenja sna

119

gore" smo navikli; ona bi se odnosila na plua, pa

prema tome opet na tuberkulozu.
Uprkos odelu. To je svakako samo umetanje.
Decu smo u bolnici, razume se, pregledali golu; to
je, naravno, suprotno nainu na koji moramo pre
gledati odrasle enske osobe. Prialo se o jednom
izvrsnom kliniaru da je svoje pacijente pregledao
uvek fizikalno samo kroz odelo. Ono to dolazi dalje,
to mi je tamno, ja, otvoreno reeno, nisam sklon da
se ovde dublje uputam.
Dr M. kae: To je injekcija, ali ne mari nita.
Doi e tome jo i dizenterija i otrov e se izluiti.
To mi na prvi pogled izgleda smeno, ali se ipak,
kao i sve ostalo, mora paljivo analizirati. Posmatrano poblie ipak pokazuje neki smisao. Ono to sam
na pacijentkinji pronaao bio je lokalni difteritis. Iz
vremena oboljenja moje erke ja se seam diskusije
o difteritisu i difteriji. Difterija je opta infekcija
koja potie od lokalnog difteritisa. Postojanje opte
infekcije dokazuje Leopold potmulou tona koja,
dakle, upuuje na pomisao da postoje metastatika
arita. Ja, dodue, mislim da upravo kod difterije
ovakve vrste metastaze ne dolaze. One me pre podseaju na pijemiju.
Ne mari nita: to predstavlja utehu. Ja mislim
da se ova uteha na svoj nain uklapa: Poslednji deo
sna doneo je sadrinu da bolovi pacijentkinje dolaze
od tekog organskog oboljenja. Ja nasluujem da i
tim elim samo da svalim krivicu sa sebe. Psihiko
leenje ne moemo nainiti odgovornim za to ako
difterina oboljenja i dalje postoje. Ali mene ipak
enira da Irmi jedno tako teko oboljenje izmiljam
samo i jedino zato da bih skinuo teret sa sebe. To iz
gleda tako svirepo. Meni je dakle potrebno osigura
nje da e se sve lepo zavriti, i izgleda mi da nije
nainjen ba lo izbor kad ovu utehu stavljam u usta
upravo linosti doktora M. Ali ja se ovde uzdiem
iznad sna, a za to je potrebno objanjenje.
Ali zato je ova uteha tako besmislena?
Dizenterija: Neka daleka predstava da se bolesne
materije mogu odstraniti iz tela kroz creva. Hou li

120

Tumaenje snova, 1

time da se narugam bogatstvu izdaleka donetih i neo

binih patolokih povezivanja doktora M. Kod dizenterije pada mi na pamet jo neto drugo. Pr e neko
liko meseci primio sam na leenje jednog mladog
oveka koji se alio na neobine tekoe sa stolicom,
a kojeg su ostale kolege leile kao sluaj anemije
sa nedovoljnom ishranom". Ja sam video da se radi
o histeriji. Nisam hteo da svoju psihoterapiju opro
bam na njemu i poslao sam ga na jedno putovanje
morem. I sad, pre nekoliko dana, dobijem od njega
iz Egipta jedno oajno pismo u kome mi javlja da
je tamo preleao jedan novi napad koji je lekar pro
glasio dizenterijom. Ja, dodue, nasluujem da je ova
dijagnoza samo greka toga kolege neznalice koji do
zvoljava da ga histerija vodi za nos; ali ipak nisam
mogao a da samome sebi ne prebacim to sam bo
lesnika doveo u stanje da pored jedne histerine
afekcije creva dobije jo i jednu organsku. Dizenterija, dalje, zvui pomalo na difteriju ije se ime u
snu ne pominje.
Jeste, mora biti tako da se sa utenom progno
zom: Pridruie se jo dizenterija itd. rugam dok
toru M., jer se seam kako je on pre vie godina jed
nom, srnejui se, neto sasvim slino priao o jednom
kolegi. Bio je pozvat sa ovim kolegom na konsulta
ciju kod jednog tekog bolesnika i oseao se pobue
nim da onom drugom koji je izgledao pun nade, pri
govori to u mokrai pacijentovoj nalazi belanevinu. Ali taj kolega se nije zbunio, nego je mirno od
govorio: iVe mari to nita, gospodine kolega, ta belanevina e se ve izluiti! Za mene dakle vie
nema sumnje da ovaj deo sna sadrava ruganje na
raun kolege koji o histeriji nije znao nita. I kao
za potvrdu ovoga proe mi sad kroz glavu: Zna li
doktor M. da se pojave kod njegove pa*ijentkinje,
Irmine prijateljice, koje izazivaju strah da postoji
tuberkuloza t takoe temelje na histeriji? Je li on
uoio tu histeriju, ili joj je naseo"?
Ali koji motiv mogu imati ja da tako loe po
stupam sa ovim svojim prijateljem? To je veoma jed
nostavno: Dr M. se sa mojim reenjem" kod Irm e

Meto tumaenja sna

121

isto toliko ne slae kao i sama Irma. Ja sam se,

dakle, u ovom snu osvetio ve dvema linostima; Irmi
recima: Ako jo uvek osea bolove, onda je to tvoja
krivica, i doktoru M. tekstom koji sadrava besmi
slenu utehu koju mu ja stavljam u usta.
Mi znamo neposredno
odakle
dolazi infekcija.
Ovo neposredno znanje u snu je znaajno. Malopre.
nismo jo nita znali poto je tek Leopold dokazao
da postoji infekcija.
Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loe
oseala. Oton je zaista priao da je za kratko vreme
svoga boravka kod Irmine familije bio odveden u je
dan hotel u suscdstvu da bi tamo dao injekciju ne
kom oveku koji je odjednom osetio da mu nije do
bro. Injekcije me opet podseaju na onog nesrenog
prijatelja koji se otrovao kokainom. Ja sam mu dao
savet da za vreme dok mu je uskraen morfijum upo
trebi kokain, samo interno; ali je on sam sebi smesta
davao injekcije kokaina.
Sa propilpreparatom ... Propilen .. . Propionska
kiselina. Kako samo dolazim do toga? Iste veeri kad
sam pisao istoriju bolesti, pa posle toga sanjao, otvo
rila je moja ena bocu likera na kojoj je bilo napi
sano Ananas"^boca je bila poklon naeg prijatelja
Otona. On je, naime, imao obiaj da u svim mogunim
povodima deli poklone; verovatno e ga jednom neka
ena od toga izleiti. Iz toga likera se irio takav mi
ris na somu da sam odbio da ga probam. Moja ena
je kazala: Ovu emo bocu pokloniti posluzi, a ja sam
jo opreznije zabranio da to uradi uz dobronamernu
napomenu da ni posluga ne treba da se otruje. Miris
some (Amil... ) kod mene je oigledno probudio seanje na itav niz: propil, metil itd. i taj niz je snu
dao preparate propilena. Ja sam, pri tom, svakako
preduzeo jednu supstituciju, sanjao sam propil, po
to sam omirisao amil, ali su takve supstitucije moda
ba u organskoj herniji dozvoljene.

Ananas", uostalom, sadrava neverovatnu zvunu

slinost sa prezimenom moje pacijentkinje Irme.

Tumaenje snova, 1

Metod tumaenja sna

Trimetilamin. U snu vidim hemijsku formulu

ove supstance to svakako svedoi o velikom naporu
moga pamenja, i formula je tampana masnim slo
vima kao da se iz konteksta htelo neto istai kao
naroito vano. emu me sad vodi ovaj trimetilamin,
na koji mi je na ovaj nain skrenuta panja? Na
jedan razgovor s nekim drugim prijateljem koji go
dinama ve zna za sve moje radove u toku nastaja
nja, kao to ja znam za njegove. On mi je tada saoptio izvesne ideje za jednu seksualnu herniju i iz
meu ostalog pomenuo da misli da je u trimetilaminu pronaao jedan od produkata seksualne izmene
materije. Ova supstanca me je dakle odvela na sek
sualnost, na onaj trenutak kome pripisujem najveu
vanost u postanku nervoznih oboljenja koja hou da
leim. Moja pacijentkinja Irma je mlada udovica; ako
mi je stalo do toga da kod nje opravdam svoj neuspeh u leenju, pozvau se svakako najbolje na ovu
injenicu koju bi njeni prijatelji rado izmenili. Kako
je neobino, uostalom, sklopljen jedan takav san.
Ona druga dama, koju imam u snu kao pacijentkinju mesto Irme, takoe je mlada udovica.

Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno.

Ovde se lakomislenost prebacuje neposredno prijate
lju Otonu. Veruj em da sam neto slino mislio onoga
popodneva kad je izgledalo da recima i pogledom
zauzima stav protiv mene. Bilo je otprilike ovako:
Kako lako pada pod uticaj; kako lako donosi svoj
sud. Osim toga me gornja reenica ponovo podsea na pokojnog prijatelja koji se tako brzo odluio
za injekcije kokaina. Kao to sam rekao, ja uopte
nisam smerao na injekcije toga sredstva. Pri preba
civanju, upuenom Otonu da sa tim hemijskim ma
terijama lakomisleno postupa, ja primeujem da po
novo dodirujem istoriju one nesrene Matilde, iz koje
proizilazi isti prekor upuen meni. Ovde, oigledno,
ja prikupljam primere za svoju savesnost, ali i za
njenu suprotnost.
Verovatno i pric nije bio ist. Jo jedan prekor
upuen Otonu, ali on dolazi sa nekog drugog mesta.
Jue sluajno sretoh sina jedne dame stare osam
deset i dve godine, kojoj moram svakog dana davati
dve injekcije morfijuma. Ona se trenutno nalazi na
selu, i ujem o njoj da boluje od zapaljenja vena.
Odmah sam pomislio na to da je u pitanju infiltrat
koji je nastao zbog zaprljanja prica. Ponosim se
time to joj tokom dve godine nisam stvorio nijedan
infiltrat; naravno, stalno brinem o tome da li je pric
ist. Ja sam ba savestan. Sa zapaljenja vena ponovo
se vraam na svoju enu koja je za vreme jedne
trudnoe patila od zaepljenosti vena, i sad se u mom
seanju pojavljuju tr i sline situacije: sa mojom
enom, sa Irmom i sa pokojnom Matildom iji mi je
identitet oigledno dao za pravo da u snu tri lica zamenim jedno sa drugim.

122

Ja nasluujem zato je formula

trimetilamina
zauzela u snu tako mnogo mesta. U ovoj jednoj reci
skupilo se tako mnogo vanih stvari: trimetilamin
nije samo aluzija na nadmoni faktor seksualnosti,
nego i aluzija na
jednu
linost na koju se sa
zadovoljstvom seam kad se oseam usamljenim u
svojim pogledima. Treba li da se ovaj prijatelj, koji
je u mome ivotu igrao tako veliku ulogu, vie ne
pojavljuje u misaonoj vezi sna? Naprotiv: on je na
roiti poznavalac posledica koje proizilaze iz obolje
nja nosa i nosnih duplja, i otkrio je nauci nekoliko
izvanredno znaajnih odnosa koji postoje izmeu nos
nih koljki i enskih seksualnih organa. (Tri nabran e
tvorevine u gui kod Irme). Ja sam ga zamolio da
pregleda Irmu i utvrdi nemaju li njeni bolovi u sto
maku eventualno nazalno poreklo. Ali i on sam bo
luje od gnojenja nosa, koje mu zadaje brige, i sva
kako na ovo aludira pijemija koja mi kod meta
staze u snu lebdi pred oima.

123

*
1

Zavrio sam dakle sa tumaenjem sna. U toku

ovoga rada imao sam muke da se odbranim od svih
1

Mada nisam izneo sve, to je razumljivo, to mi je palo

na pamet pri radu na tumaenju.

124

Tumaenje snova, I

dosetaka za koje je moralo dati podsticaj uporeenje

izmeu sadrine sna i misli koja se iza te sadrine
krije. Takoe mi je u meuvremenu sinula misao o
smislu" toga sna. Zapamtio sam jednu nameru koja
se ostvaruje snom i koja je morala biti motiv sanjanja. San ispunjava neke elje koje su dogaaji
ma poslednje veeri (vest Otonova, pisanje istorije
bolesti) bile u meni probuene. Rezultat sna je na
ime da ja nisam kriv za Irmine patnje koje jo po
stoje, i da je za to kriv Oton. A Oton me je naljutio
svojom primedbom o Irminom nepotpunom ozdrav
ljenju, san mu se zato osvetio tako to je prekor
uputio natra g na njega. San me oslobaa odgovor
nosti za Irmino oseanje svodei ga na druge faktore
(odmah itav niz obrazloenja). San izvesno stanje
stvari prikazuje tako kao to bih ga ja sam eleo:
njegova sadrina je dakle ispunjenje elje, a njegov
motiv je elja.
Toliko jasno pada u oi. Ali i od pojedinosti sna
mnogo to-ta postaje mi jasno sa gledita ispunjenja
elje. Ja se Otonu ne svetim samo za njegov prena
gljeni stav prema meni tako to mu podmeem jednu
prenagljenu lekarsku radnju (injekciju), nego mu se
svetim i zbog loeg likera koji mirie na somu, i na
lazim u snu jedan izraz koji objedinjuje oba pre kora: injekcija sa jednim propilenskim preparatom.
Jo nisam zadovoljan, nego nastavljam svoju osvetu
tako to ga uporeujem sa njegovim pouzdanijim ko
legom. ini se da time kaem: Ovaj mi je miliji od
tebe. Ali Oton nije jedini koji treba da oseti teinu
moga gneva. Ja se svetim i neposlunoj pacijentkinji
time to je zamenjujem sa jednom pametnijom i poslunijom
bolesnicom. Ni prigovor doktora M. ne
ostavljam da proe mirno, nego mu jasnom aluzijom
stavljam na znanje svoje miljenje da se pred pro
blemom nalazi kao neznalica (Pridruie se dizenterija itd."). tavie, ini mi se da od njega apeliram
na nekog drugog, koji vie zna (na prijatelja koji
mi je priao o trimetilaminu), kao to sam se od.
Irme obratio njenoj prijateljici, i od Otona Leopoldu.
Sklonite mi ova lica, zamenite ih sa tr i druga lica

Metod tumaenja sna

125

prema mom izboru, onda u biti slobodan od prekora

koje svakako ne elim da sam zasluio! Neosnovanost
ovih prekora dokazivana mi je u snu veoma razvu
eno. Irmini bolovi ne padaju meni na teret, jer je
ona sama kriva za njih time to odbija da prihvata
moje reenje. Irmini bolovi me se nita ne tiu, jer
su oni organske prirode, te se uopte ne mogu izleiti psihikim leenjem. Irmine patnje se na zado
voljavajui nain objanjavaju njenim udovitvom
(trimetilamini!), koje ja ni u emu ne mogu izmeniti. Irmine patnje bile su izazvane nesmotrenom
injekcijom jedne za tu svrhu nepogodne materije koju
joj je dao Oton, a kakvu ja nikada ne bih dao. Irmini
bolovi potiu od neistog prica kao i zapaljenje
vena moje stare dame, dok ja pri davanju injekcija
nikad ne izazovem neku nezgodu. Dodue, primeujem da se ova objanjenja koja se slau u tome da
me oslobode odgovornosti meu sobom uopte ne sla
u, da ak jedna druga iskljuuju. itava odbrana
ovaj san i nije nita drugo ivo podsea na
odbranu oveka koga je sused optuio da mu je vra
tio kotao u oteenom stanju. Prvo, on ga je vratio
neoteenog, a drugo, kotao je ve bio probuen kad
ga je uzeo na zajam, a tree, on kotao uopte od suseda nikad nije ni pozajmljivao. Ali utoliko bolje: ako
se kao verodostojan prihvati samo jedan od ova tr i
naina odbrane, oveka moraju osloboditi.
U snu igraju ulogu jo i druge teme iji odnos
prema mom osloboenju od krivice za Irminu bolest
nije tako providan: bolest moje erke i jedne pacijentkinje sa istim imenom, tetnost kokaina, obolje
nje moga pacijenta koji putuje po Egiptu, briga za
zdravlje moje ene, moga brata, doktora M., moje
sopstvene telesne nelagodnosti, briga o odsutnom pri
jatelju koji pati od trulenja nosa. Ali ako sve to obu
hvatim, povezae se to sve u jedan jedini krug misli,
eventualno sa etiketom: briga o zdravlju, sopstvenom
i tuem, lekarska savesnost. Seam se nejasnog ne
prijatnog oseanja kad mi je Oton doneo vest o Irmi
nom stanju. Iz misaonog kruga koji u snu igra ulogu
hteo bih naknadno da unesem izraz za ovo prolazno

126

Tumaenje snova, 1

oseanje. Kao da mi je neko rekao: Ti svoje lekarske

dunosti nikad ne shvata dovoljno ozbiljno, nisi savestan, ne odrava ono to obea. Posle toga stavio
bi mi se taj misaoni krug na raspolaganje da bih
mogao doneti dokaz u koliko sam visokom stepenu
savestan, koliko mi mnogo lei na srcu zdravlje mo
jih roaka, prijatelja i pacijenata. Vredi pomenuti i
to da se meu ovim mislima nalaze i neprijatna seanja koja pr e govore za krivicu koja se pripisuje
mome prijatelju Otonu nego za moje opravdanje. Ma
terijal je, tako rei, nepristrasan, ali povezanost ovog
ireg materijala na kome se san zasniva sa uom te
mom sna iz kojeg se porodila elja da nisam kriv za
Irminu bolest ipak j e potpuno oigledan.
Neu da tvrdirn da sam smisao ovoga sna u pot
punosti otkrio, d a j e
njegovo tumaenje bez
praznina.
Mogao bih se jo dugo na njemu zadrati da iz
njega izvadim dalja objanjenja i da raspravljam i
o novim zagonetkama koje on postavlja. Znam, ak,
i mesta odakle se mogu pratiti dalje misaone veze,
ali me od rada na tumaenju odvraaju obziri o ko
jima se vodi rauna kod svakog sopstvenog sna. Onaj
ko je odmah gotov da me zbog takve rezerve prekori
neka samo pokua da bude iskreniji od mene. Ja se
zasad mirim sa jednim novosteenim saznanjem: Ako
se stvarno^ drimo ovde prikazane metode tumaenja
sna, nai emo da san stvarno ima neki smisao i da
nipoto nije izraz jedne raskomadane modane aktiv
nosti kao to to pisci ele. Posle zavrenog posla na
tumaenju, san se moe prepoznati kao ispunjenje
elje.

III
SAN JE ISPUNJENJE ELJE
Kad proemo kroz kakav tesnac i odjednom
stignemo na vis odakle se putevi ravaju i gde se
prua najdivniji vidik na sve strane moemo se za
trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da kre
nemo. Slino nam se deava poto smo savladali ovo
nae prvo tumaenje sna. Mi se nalazimo u punom
svetlu jednog iznenadnog otkria. San se ne moe
uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta
koji je, umesto sviraeve ruke, pogodio udarac neke
sile spol ja, on nije besmislen, nije apsurdan, ne pret
postavlja da jedan deo riznice naih predstava spava
dok drugi deo poinje da se budi. San je punovaan
psihiki fenomen, i to jedno ispunjenje elje; on se
moe uvrstiti u sastav duevnih akcija budnoga sta
nja koje su nam razumljive; izgradila ga je jedna
veoma komplikovana duhovna aktivnost. Ali u istom
trenutku kad poelimo da se ovom saznanju raduje
mo navaljuje na nas itav roj pitanja. Ako san, kao
to tumaenje o njemu kae, predstavlja jednu ispu
njenu elju, odakle potie onda onaj upadljivi i neo
bini oblik kojim se ovo ispunjenje elje izraava?
Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se
iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga
se prilikom buenja seamo? Na koji nain se dogo
dila ova promena? Odakle dolazi materijal koji je
bio preraen u san? Odakle dolaze mnogobrojne osobenosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna, kako

128

San

Tumaenje snova, I

na primer to da jedna drugoj mogu protivreiti? (Ana

logija sa kotlom). Moe li san da nas naui neem
novom o naim sopstvenim unutranjim procesima,
moe li njegova sadrina korigovati miljenja u koja
smo preko dana verovali? Predlaem da sva ova pi
tanja zasad ostavimo po strani i da produimo dalje
jednim jedinim putem. Nae sledee interesovanje
treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opti ka
rakte r sna ili samo sluajna sadrina onog sna (,,o
Irminoj injekciji") sa kojim je naa analiza otpoela,
je r ak i da smo spremni na to da svaki san ima
jedan smisao i jednu psihiku vrednost, moramo ipak
ostaviti otvorenu mogunost da ovaj smisao nije isti
u svakom snu. Na prvi san je bio ispunjenje elje;
jedan drugi san e se, moda, pokazati kao ispunje
no strahovanje; trei, opet, moe kao svoj sadraj
imati neku refleksiju, etvrti moda jednostavno re produkovati neko seanje. Postoje li, dakle, jo i dru
gi snovi elja ili moda uopte ne postoji nita osim
snova elja?
Lako je pokazati da snovi esto neuvijeno poka
zuju karakter ispunjenja elje tako da se moemo
uditi zato jezik snova ve odavno nije naiao na razumevanje. Postoji, na primer, jedan san koji mogu
da izazovem u sebi kad god to zaelim, tako rei
eksperimentalno. Ako uvee jedem sardele, masline
ili inae neka jako slana jela, osetim nou e koja
me probudi. Ali buenju prethodi jedan san koji
svaki pu t ima istu sadrinu, naime da pijem. Halap
ljivo srcem vodu, ona mi divno prija kao to moe
prijati samo hladno pie kad ovek skapava od ei,
i zatim se probudim i moram stvarno da pijem. Po
vod za ovaj jednostavan san jeste e koju prilikom
buenja stvarno i oseam. Iz ovog oseanja proizlazi
elja da pijem, i san mi ovu elju pokazuje kao ispu
njenu. On pri tom slui jednoj funkciji koju je lako
dokuiti. Ja sam dobar spava, nisam naviknut da
me neka potreba budi. Ako mi poe za rukom da
svoju e utolim sanjajui da pijem, ne moram se
probuditi da bi taj san zadovoljio. To je dakle san
udobnosti. Snevanje dolazi na mesto radnje, kao i

je ispunjenje

elje

129

inae u ivotu. Na alost, potreba za vodom, da bi

se utolila e, ne moe se zadovoljiti jednim snom
kao to je moja osvetoljubivost prema prijatelju Otonu i doktoru M., ali dobra volja je ista. Ovaj isti san
se nedavno unekoliko modifikovao. Onda sam oedneo jo pr e usnua i popio sam au vode do dna
koja je stajala na ormaniu kraj moga kreveta. Ne
koliko sati kasnije dobio sam nou jedan novi napad
ei koji su pratile neudobnosti. Da bih doao do
vode, morao bih ustati i doneti au koja je stajala
na nonom ormanetu moje ene. Sanjao sam dakle
shodno svrsi da mi moja ena daje da pijem iz jed
nog suda; taj sud bila je etrurska urn a koju sam
doneo kui sa svoga putovanja po Italiji a od toga
vremena i nekome poklonio. Ali je voda u njemu
bila tako slana (oigledno zbog pepela) da sam se
morao probuditi. Vidi se kako san ume stvari ko
motno da sreuje: poto je njegov jedini cilj ispu
njenje elje, san moe biti sasvim egoistian. Ljubav
prema ugodnosti se s obzirom na druge zaista ne
moe spojiti. To to se umeala urna verovatno pred
stavlja opet jedno ispunjenje elje; ao mi je to ovu
posudu vie nemam, kao to mi, uostalom, ni aa
vode pored moje ene nije pristupana. Urna se ta koe prilagoava senzaciji slanog ukusa koja je sad
postala jaa, a1 ja za nju znam da e me prisiliti da
se probudim.
1

injenino stanje snova o ei bilo je poznato i Vaj -

gantiju, koji o tome kae : Uprav o oseaj ei svi najpreci

znije shvataju : o n uve k stvar a predstav u gaenja ei. Nai
n na koji sa n ovo gaenje ei predstavlja raznovrsta n je i
spe - cijalizovan prem a nedavno m seanju. I ovde postoji
opta pojava da se odmah posle predstav e gaenja ei
javlja ra zoaranje o neznatno m
delovanju
tobonjih
osveenja." Ali on proput a ono to je opte vano u reakciji
sn a na nadraaj .

Ako se drug e osobe koje je nou uhvatil a e bude, a da

prethodn o
nisu
sanjale, t o
n e predstavlj a
nikaka v
prigovor mom eksperimentu , nego t e ljude karakteri e ka o
gore spava e. Uporedi uz ovo prorok a Isaiju 29,8: Bie ka o
ka d glada n sni da jede, pa ka d se probud i a du a mu prazna

; ili ka d sni edan da pije, pa

iznemogao i dua mu edn a . . . "
9 Frog', Odabrana dela, VI

ka d se probudi,

a on

130

Tumaenje snova, I

Takvi snovi komoditeta bili su kod mene, u mo

jim mlaim godinama, vrlo esta pojava. Naviknu
tom od vajkada da radim duboko uno, rano buenje
uvek je predstavljalo tekou za mene. Tada bih
obino sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj
umivaonika. Posle izvesnog vremena nisam mogao
da ne primetim da jo nisam ustao, ali sam u meu
vremenu ipak neko vreme spavao. Ovakav isti san
lenosti poznat mi je od jednog mog mladog kolege
u naroito duhovitom obliku: taj moj kolega, ini se,
kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. So
barica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala
je strogo nareenje da ga svakoga jutr a blagovreme
no probudi, ali i grdne muke da to nareenje spro
vede. Jednog jutr a je san bio naroito sladak. ena
je do viknula u sobu: Gospodine Pepi, ustanite, mo
rat e u bolnicu. Posle toga ovaj spava sanjao je sobu
u bolnici, krevet u kome je leao i tablicu pored
glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H . . . , cand.
med. dvadeset i dve godine. I on bi govorio sanja
jui: Kad sam dakle ve u bolnici, ne moram ba da
odem tamo, okrenuo bi se i nastavio da spava.
Pr i tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao.
Jedan drugi san iji je nadraaj isto tako delovao za vreme samoga spavanja: Jedn a od.mojih bo
lesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji
vilice koja se nepovoljno zavrila trebalo je da po
elji lekara i danju i nou nosi na bolesnom licu apa
rat za hlaenje. Ali ona bi ga obino odbacivala im
bi zaspala. Jednog dana su me zamolili da je zbog
toga prekorim; ona je aparat ponovo bacila na pod.
Bolesnica se pravdala: Ovoga put a zaista nisam ni
ta kriva; to je bila posledica sna koji sam nou imala.
U snu sam se nalazila u jednoj loi u operi i ivo se
interesovala za predstavu. A u sanatorijumu je leao
gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od
bolova u vilici. Ja sam rekla da nemam tih bolova,
pa da mi ni aparat nije potreban; zato sam ga ba
cila." Ovaj san te nesrene muenice zvui kao pred
stavljanje jednog izraza koje oveku u tekim situa
cijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje

San je ispunjenje elje

131

zadovoljstvo. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje.

Gospodin Karl Majer, kome je ona svoje bolove pod
metnula, bio je najindiferentniji mladi ovek meu
njenim poznanicima kojeg se mogla setiti.
Nita tee nije otkriti postojanje ispunjenja elje
u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdra
vih ljudi. Jedan prijatelj, kome je moja teorija o
snu poznata i koji ju je ispriao i svojoj eni, ree
mi jednoga dana: Treba da ti priam o svojoj eni
da je jue sanjala dn jo dobila periodu. Ti e znati
ta to znai," Ua/ume se da znam: ako je mlada ena
sanjaln da ima periodu, onda je perioda izostala. Mogu
da zamislim da bi ona jo neko vreme htela da uiva
u svojoj slobodi pro nego to otponu tegobe mate
rinstva. To je bio vrlo spretan nain objavljivanja
njenog prvog graviditeta. Jedan drugi prijatelj mi
pie da je njegova ena nedavno sanjala da je na
grudima na svojoj koulji primetila mrlje od mleka.
I to je nagovetaj gravidnosti, ali vie ne prve gravidnosti; mlada majka eli da za svoje drugo dete
ima vie hrane no to ju je imala za prvo.
Jedna mlada ena koja je nedeljama bila odseena od svakog saobraaja negujui svoje dete obolelo od infekcije, posle sreno zavrene bolesti sanja
o jednom drutvu u kome se nalaze A. Doe (Daudet),
Burze (Bourget), M. Prevo (M. Prevost) i drugi; svi
ti ljudi su prema njoj veoma ljubazni i izvanredno
je zabavljaju. Ovi pisci i u snu nose crte koje im
daju njihove slike: M. Prevo, iju sliku ne poznaje,
lii na dezinfektora koji je dan ranije oistio bo
lesnike sobe i koji je kao njen prvi posetilac uao
u sobu posle dugog vremena. Mislimo da se ovaj san
moe prevesti bez praznina; Sad bi ve jednom bilo
vreme za neto zabavnije nego to je ovo veito negovanje bolesnika.
Moda e ovaj izbor biti dovoljan da pokae kako
vrlo esto i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo
snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja
elja, i koji svoju sadrinu neuvijeno iznose na videlo. To su veim delom kratk i i jednostavni snovi,
blagotvorno se izdvajaju od zbrkanih i prebogatih
9*

132

Tumaenje snova, I

San je ispunjenje elje

kompozicija stvorenih u snu koji su u sutini pri

vukli panju pisaca na sebe. Ali se isplati zadrati se
jo neko vreme na ovim jednostavnim snovima. Naj
jednostavnije oblike snova moemo, svakako, oeki
vati kod dece, ije su psihike funkcije sigurno manje
komplikovane nego to su u odraslih. Psihologija dece
je po mom miljenju pozvata za to da za psihologiju
odraslih ljudi obavi sline usluge kao to ih ine i
istraivanje grae ili razvitka niih ivotinja za ispi
tivanje struktur a najviih razreda u ivotinjskom car
stvu. Do sada je nainjeno malo koraka svesnih svoga
cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila.
Snovi male dece esto su jednostavna ispunjenja
elje i onda, nasuprot snovima odraslih ljudi, uopte
neinteresantni. Oni ne daju nikakve zagonetke za re avanje, ali su naravno od neprocenjive vrednosti za
dokazivanje da san u svojoj najhitnijoj sutini zna
i ispunjenje elje. Kod mog materijala dobijenog od
svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim neko
liko primera takvih snova.
Jednom izletu u divni Haltat (Hallstatt) u leto
godine 1896. iz mesta Ausze (Aussee) dugujem dva
sna: jedan koji je imala moja erka, tada joj je bilo
osam i po godina, i drugi koji je imao deak od pet
godina i tr i meseca. Prethodno moram izneti da smo
toga leta stanovali na jednom breuljku kraj mesta
Ausze, odakle smo, kad je vreme bilo lepo, mogli da
uivamo u velianstvenoj panorami Dahtajna (Dachstein). Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva
(Simonv) planinska kua. Maliani su se vie puta
trudili da kuu vide dogledom; nije mi poznato sa
kakvim uspehom. Pr e izleta, ja sam deci priao da
se Haltat nalazi u podnoju Dahtajna. Deca su se
veoma radovala tom danu. Od Haltata smo krenuli
u Eserntal (Escherntal), koji je svojom panoramom
koja se neprestano menjala, decu veoma oduevljavao.
Samo je jedan petogodinji deak bivao s vremena na
vreme neraspoloen. im se pred nama pojavilo neko
novo brdo, on bi pitao: Je li ovo Dahtajn? na ta
sam ja morao da odgovorim: Ne, to je samo jedno brdo
pre njega. Poto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta.

dete se sasvim uutalo; stepenicama koje vode ka vo

dopadu uopte nije hteo da poe s nama. Smatrao
sam da se zamorio. Ali sutradan mi je dete sasvim
blaeno i zadovoljno prilo i pripovedalo: Noas sam
sanjao da smo bili u Simonijevoj planinskoj kuici.
Sad sam ga shvatio: kad sam priao o Dahtajnu, on
je oekivao da e se prilikom izleta u Haltajn popeti
na brdo i da e ugledati planinsku kuicu, o kojoj se
uz dogled tako mnogo govorilo. Kad je posle toga
primetio da od njega oekujemo da e se zadovo
ljiti sa brdima ispred Dahtajna i sa vodopadom, on
se osetio razoaranim i postao neraspoloen. Za sve
to obetetio ga je san. Pokuao sam da saznam poje
dinosti sna; one su bilo bedne. Penje se est sati
gore", bio je odgovor, onako kao to je bio uo.
I kod devojice od osam i po godina pokrenule
su se na ovom izletu elje koje je san morao zado
voljiti. Mi smo sobom u Haltat poveli dvanaesto
godinjeg deaka, sina naih suseda, pravog viteza
koji je, kao to mi je izgledalo, ve uivao sve sim
patije malog enskog stvorenja. Sutradan ispriala
nam je ona sledei san: Zamisli samo, sanjala sam
da je Emil jedan od naih, da vas je zvao tata i mama
i da spava s nama u naoj velikoj sobi kao i nai deaci. Zatim doe mama u sobu i baci pod nae po
stelje pregrt velikih komada okolade uvijene u
plavu i zelenu hartiju. Braa koja se na osnovu naslednog prenoenja ne razume ju u tumaenje snova
izjavila su sasvim tako kao i nai pisci: Ovaj je san
besmislica. Devojia se bar za jedan deo sna zauzela,
a za teoriju neuroze vano je znati za koji: Da je
Emil potpuno kod nas, to je besmislica, ali ono sa
komadima okolade nije. Meni je ba ovo poslednje
bilo nejasno. Za to mi je dala objanjenje mama. Na
putu od stanice do kue deca su se zaustavila kod
automata i zaelela da imaju ba takve komade o
kolade u hartiji to se metalno presijava i koju auto
mat po njihovom iskustvu prodaje. Mama je
s pravom mislila da je taj dan ve doneo dovoljno
ispunjenja elja i ostavila je ovu elju snu. Ja itavu
ovu malu scenu nisam primetio. A onaj deo sna koji

133

134

Tumaenje

snova,

je bio od moje erke proskribovan shvatio sam bez

daljeg. Ja sam lino uo kako je utivi gost na put u
pozvao decu da ekaju dok stignu tat a i mama. San
devojice je od ovog kratkotrajnog pripadanja poro
dici nainio trajnu adapciju. Njena nenost jo nije
znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji
se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu pre
ma brai. Zato su komadi okolade bili baeni pod
krevet, to se, naravno, bez ispitivanja dece nije moglo
objasniti.
O jednom sasvim slinom snu kao to je bio san
moga sina uo sam od svojih prijatelja. San se od
nosio na osmogodinju devojiu. Njen otac sa vie
dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da poseti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuu, ali se vratio
je r je bilo suvie kasno i obeao je deci da e im to
drugi put nadoknaditi. Na povratku oni su proli
pored table koja pokazuje put za prnjavor. Deca su
sad zatraila da ih odvede u zaselak, ali su ipak mo
rala, iz istih razloga, da se utee time da e to ui
niti neki drugi dan. Sutradan ujutru
osmogodinja
devojia poe zadovoljno u susret svome ocu sa re

Sa n je ispunjenje elje

135

Ako se slaete sa mnom da govor dece u snu isto

tako spada u krug sanjan ja, mogu da u narednim
redovima navedem jedan od najnovijih snova moje
zbirke. Moja najmlaa devojica, tada joj je bilo de
vetnaest mosoci, jodnog je jutr a povraala, pa su je
zbog toga preko dana drali bez jela. U noi posle
ovog dana gladovanja, uli smo je kako u snu uz
bueno vie: Anna F. vud, Er(d)beer, Hochbeer,
Eier(s)peis, Pappa. Svoje ime je tada upotrebila da
bi izrazila du ni'to uzi mu u posed: spisak jela je
obuhvatao, svakako, sve io joj je moralo izgledati
kao pooljun ruak; to se na tom spisku jagode na
laze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju
protiv domae sanitetske policije i imalo je razlog u
sporednoj okolnosti koju ona pominje, to je da
dilja njenu bolest pripisala tome to je ona pojela
suvie jagoda; za ovo dadiljino miljenje,
nepovoljno
1
za Anu, ona joj se zatim u snu osvetila.
Kad detinjstvo proglaavamo srenim to jo ne
zna za seksualni prohtev, mi time ne elimo pogreno
shvatiti kako velik izvor razoaranja, odricanja a ti
me i podsticanje na san moe za njih postati ovaj
2
drugi od Evo
cima: Tata, noas
velikih
ovde jo
sam sanjala da si
ivotnih
jed
bio s nama no
nagona.
as u zaseoku.
vonje pro lo joj
Njeno
je
suvie
brzo.
nestrpljenje,
Na mestu gde je
dakle, anticipiralo
amac
tre balo
je obeanje koje
da pristane, ona
joj je otac dao.
nije
htela
napustiti
amac
i
Isto
tako
gorko
je
plakala.
iskren je i jedan
Sutradan
je
drugi san koji je
priala:
Noas
kod moje
erke,
sam
se vozila
koja je tada imala
jezerom. Nadajmo
tr i godine i tr i
se da
ju
je
me - seca, izazvala
trajanje
ove
lepota
okoline
vonje u snu u
zamka
Ausze.
veoj
meri
Mala se tada prvi
zadovoljilo.
put vozila preko
Moj
jezera, i vreme
najstariji, u ono

vreme
osmogodinji sin,
sanja
ve
o
realizaciji
svojih
fantazija. On se
sa Ahilom
vozio
na jednim kolima
i Diomed je bio
nji hov
koija.
On se, naravno,
dan
ranije
oduevljavao
grkim
priama
koje je
njegova
starija sestra do
bila na poklon.

nog primera za to.

Moj neak od
dvadeset i dva meseca dobio je
prilikom mog
roendana zadatak
da
mi estita i kao
poklon preda
jednu korpicu
treanja
koje su u to doba
godine smatrane
jo uvek retkim!
1

Isti posao ka
o i kod najmla e
unu k e san
mal o
posle toga vri i kod

bak e ija staros t

godine
detet a
dopunjava
sa
otprilike sedamdese t
godina. Pot o je bila
primoran a da zbog

svog
pokretnog
bubreg a jeda n da n
gladuje, ona sanja,
oi gledno
uz

premetanj e
u
sreno doba
njenog
devojatva, da je za
oba
glavna
obeda
isproena", pozvata
u goste i da svak i pu

t
dobija
zalogaje.

najfinije

Detaljnije
bavljenje sa duevni
m
ivotom
dece
poka
zuje
nam ,

naravno
,
da
seksualn e nagonsk e
sile u infantilno m

oblikovanju
igraju
dovoljno
velik u
ulogu
u
detetovoj
psihi koj aktivnosti,
i da je ova ulog a
isuvie
dugo
zanemarivana . To na
m daje povoda da
donekl e sumnjam o
u sreu detin j - stva,

kao

to

ga

odrasli

kasnij e konstrui u
(Uporedi pievo delo
: Tri rasprav e o
seksualnoj
teoriji",

1905. i 6.
Sabrani h
sveska 5).

izdanje
dela,

Tumaenje

136

snova,

San je ispunjenje elje

Izgleda da mu je to teko, je r on neprestano ponavlja:

Trenje su unut(r), a ne da se naterati na to da korpicu ispusti iz ruke. Ali on ume da se za to obeteti.
On je dosad svakog jutr a svojoj majci priao kako je
sanjao o belom vojniku", jednom gardijskom ofici
ru u mantilu kome se jednom na ulici divio. Sutra
dan posle roendanske rtve probudio se veselo sa
izjavom koja mora da vodi poreklo iskljuivo
iz jed
1
nog sna: He(r)man sve trenje pojeo!

137

O emu sanjaju ivotinje, ne znam. Jedna po

slovica koju mi je pomenuo jedan moj slualac, tvrdi
da zna, jer se postavlja pitanje: O emu 1sanja guska?
i na to pitanje odgovara: O kukuruzu. itava teo
rija o tome da je8 san ispunjenje elje saeta je u
ove dve reenice.
lai koja se punim jedrim a pribliava otvorenom moru. Jo
jeda n san zasluuje da bude pomenut : Dolazi raznosa pisama

sa potom i d;ijc nnm duk'o objanjenje zato se na potu ta k o

1

Ne treb a da ostane nepomenut o da se kod mal e

dece uskoro javljaju komplikovani i manj e pregledni snovi,

i da se, s druge strane , i kod odraslih esto u dati m
okolnostima javljaju snovi tak o infantilnog karaktera . Kak o
bogat i neslu - enom sadrinom mogu biti snovi poneka d kod
dece od etiri do pet godina, pokazuju prime r i naveden i u
mojoj

rasprav i

Analiza

fobije jednog petogodinjeg

Phobie eines

fiinfjahrigen Knabe)

deaka " (Analvse de r

objavljenoj u

Godinjaku

Blojler-Frojd I, 1909. i u Jungovo m delu : O konfliktima de -

dugo ekalo ; on ju je potron o bio rnzneo i te k posle velikog

napor a polo inu je zn rukom da je ponovo stigne. Razume se

da smo se spavajui

bavili Jo nomoRunijlm stvarima , ali u

svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao, ili o kojima sam

sluao, naroito Je pada o u oi nedostata k fantazije. Bilo bi

sigurno od velikog psiholokog interesa kad bi svi ovi snovi

bili zabeleoni. AH e se lako moi

oekivano

bilo spavanje,

sve to je svako od

poto

shvatit i kak o je eljno

na m je ono

na s najarkije eleo."

moglo pruiti

Navodim jo pre

ma Di Prel u (str. 231): Mungo Park , na jedno m put u u

Africi blizu umiranj a od ei, sanjao

je neprekidn o o doli

j e due " (Ober Konflikte de r kindliche n Seele) n a istom mo

nam a i livadam a svoga zaviaja bogatog vodom. Tako je jed

kod fon Hu g Helmu t (Hellmuth), Putnam , Raalte , Spilrajn

a

video da se nalazi sred bogatih gozbi, a Dor Bek (George

Buzemana (Busemann), Dolje (Doglia) i, naroito, kod Viga-

njao je
staln o i redovno o bogatim gozbama.
1

stu, II . sveska 1910. Analitiki tumaen e deje snove vidi jo

(Spielrein), Tauska , druge snove kod Bankjerija (Banchieri),

ma (Wigam), koji istie tendenciju

isticanja elje kod ovih

snova. S drug e strane , izgleda da se kod odraslih naroit o e

sto javljaju snovi infantilnog tipa ako dolaze uz.neobin e i

votne uslove. Tak o na m Oto Nordenjeld (Nordenskjold) u
svojoj knjizi Antarktik , 1904, pria o posadi koja je zajedno
s njim provela zimu (sveska I, str. 336): Veoma karakteristi
ni za prava c nai h najintimnijih misli bili su nai snovi koji
nikad nisu bili ivahniji i mnogobrojniji nego ba sada. ak
i oni nai drugovi koji su inae samo izuzetno sanjali priali
bi na m ujutr u dug e prie, kad a smo me u sobom izmenjivali
svoja poslednja iskustva iz toga sveta fantazije. Svi snovi su
govorili o onom spoljnjem svetu koji je sada bio tak o dalek o
od nas, ali su esto bili prilagoavan i nai m sadanjim prili
kama . Jeda n naroito karakteristia n san sastojao se u tom e
to je jeda n od drugova mislio da se vrati o natra g u kolsku
klup u gde mu je bio da t zadata k da odere kou sa sasvim
mali h minijaturni h morskih pas a koji s u bili napravljen i ba
za sam u svrh u nastave . Jel o i pie predstavljali su,
uostalom, centraln e tak e oko kojih su se na i snovi

najee okretali . Jeda n od na s koji se nou isticao u tome

da odlazi u velika drutv a za ruko m bio je veoma srean
ako bi ujutr u mogao podneti izvetaj d a j e pojeo rua k o d
tr i jela" ; jeda n drug i je sanjao o duvanu , o itavim brdim a
duvana ; drug i opet o

nom i glau muen i Tren k (Trenck) u rov u ko d Magdeburga

Back), uesni k u prvoj

Frenklinovo j (Franklin) ekspediciji,

kad je zbog strani h oskudica bio gotovo na prag u smrti, sa

Jedn a
potpunije da
na jevrejsk a
su " (Zbirka
Bernstein,
2.
8

maarsk a poslovica, koju navod i Ferenci, tvrd i

svinja sanja o iru, a guska o kukuruzu" . Jed
poslovica glasi: O emu sanja pile? O p r o
jevrejskih poslovica i izreka, izdao Berntajn ,
izdanje, stran a 116).

Dalek o sam od toga da bi h tvrdi o da jo nijedan au

to r pr e men e nije mislio o tom e da san izvede iz elje (Upored i prv e reenice sledeeg odeljka). Svak o ko polae na
takv a nagovetavanja mogao bi da naved e jo iz staroga
vek a lekar a Herofila koji je iveo za vrem e Ptolomeja I, a
koji je (prema navodima Biksenica, str. 33), razlikovao tr i
vrst e snova : snove poslate od boga, prirodn e koji nastaj u
tak o to dua u sebi stvori sliku onoga to joj je korisno i
to e se dogoditi, i meovite snove koji nastaj u sami od sebe
pribliavanjem slika, ako vidimo ono to elimo. Iz zbirk e
primer a ernera, J. terk e (Starcke) iznosi jeda n san koji

pisac sam obeleava ka o ispunjenje elje (str. 239). erne r

kae : Budn u elju ispunila je fantazija odma h prosto zato
to je ona postojala u dui snevaice." Ovaj san nalazi se
me u snovima raspoloenja"; u njegovoj blizini se nalaz e
snovi za muk u i ensku ljubavn u enju" i za mrzovoljno

138

Tumaenje snova, I

Mi sada primeujemo da bismo i kraim putem

stigli do naeg uenja o skrivenom smislu sna, da
smo samo pitali za savet jeziku upotrebu. Jezika
mudrost, dodue, ponekad govori i dovoljno prezrivo
o snu ovek bi pomislio da ona eli da nauci da
za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind
Schaume) , ali za jeziku upotrebu san je ipak
preteno blagosloveni ispunjiva elja. To ne bih
mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovi
ma", uzvikuje oduevljeno onaj koji vidi da je stvar
nost nadmaila njegova oekivanja.

IV

IZOPAEN JE SNA
Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje
elje smisao svakoga sna, da prema tome nema dru
gih snova do snova elja, onda sam ve unapred si
guran da u naii na najenerginije protivljenje. Pri govorie mi: Da ima snova koje treba shvatiti kao
ispunjenje elja, to nije nita novo, pisci su to ve
odavno primetili" (Uporedi Radetok, str. 137, 138;
Folkelt, str. 110, 111; Purkinje, str. 456; Tisije, str. 70,
M. Simon, str. 42, o snovima gladi barona Trenka za
tvorenog u tamnicu,
i mesto kod Grizingera (Griesin1
ger, str. 111). Ali, s druge strane, da ne postoji ni
ta osim snova ispunjenja elja, to je opet neoprav
dano uoptavanje koje se na sreu lako moe odba
citi. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i
najneprijatniju sadrinu, ali u njima nema nikakvog
traga nekog ispunjenja elje. Pesimistiki filozof
Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji o ispunje
nju elja nalazi se sigurno najdalje. U svom delu
Filozofija nesvesnog (Philosophie des Unbewussten,
II . deo, stereotipno izdanje, strana 344) kae: Sto se
sna tie, to zajedno s njim sve muke i nevolje bud
nog ivota prelaze i u stanje spavanja, samo jedno
raspoloenje". Kao to se vidi, uopte nema govora o tome
da je erner snu pripisivao neko drugo znaenje nego bilo
kom drugom duevnom stanju budnoga stanja, a da uopte
ne govorimo o tome da je on mogao dovesti elju u vezu sa
sutinom sna.

Jo novoplatonik Plotin kae: Ako je podstaknuta

elja, onda dolazi fantazija i tako rei poklanja nam njen
predmet" (Di Prel, str. 276).

140

Tumaenje

snova,

ne to obrazovanog oveka donekle moe pomiriti sa

ivotom: nauno uivanje i uivanje u umetnosti . . . "
Ali i manje nezadovoljni posmatrai istakli su da su
bol i neraspoloenje u snu ei od zadovoljstva, tako
Sole (Scholz, str. 33, Folkelt str. 80) i drugi. tavie,
gospoa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence Hallam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se
izraava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima.
One 58 procenata snova oznaavaju kao tegobne i
samo 28,6 procenata kao pozitivno prijatne. Osim ovih
snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne te
gobne oseaje u ivotu, postoje i snovi straha, u ko
jima nas ovi najstraniji od svih oseaja neprijatno
sti potresaju sve dok se ne probudimo. A ba ovakvi
snovi straha snalaze tako lako ba onu decu (uporedi
delo Dehakerovo (Debacker) o Pavor nocturnus")
kod koje smo naili na neskrivene snove elja.
Izgleda zaista da upravo snovi straha igou kao
apsurdnost uoptavanje ove postavke do koje smo
doli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka,
da je naime san ispunjenje elja.
Pa ipak nije ba suvie teko izvui se iz ovih
prividno prisilnih prigovora. Treba se samo osvrnuti
na to da se nae uenje ne zasniva na procenjivanju
manifestne sadrine sna, nego da se odnosi na mi
saonu sadrinu koju pokazuje rad na tumaenju sna
da se iza njega nalazi. Uporedimo manifestnu i la
tentnu sadrinu sna jednu sa drugom. Tano je da
postoje snovi ija je manifestna sadrina od najtegobnije vrste, ali je li ikad iko pokuao da objasni te
snove, da otkrije njihovu latentnu sadrinu? A ako
to nije pokuao, onda nas oba prigovora vie ne po
gaaju; ostaje uvek mogunost da se i tegobni snovi
i snovi strana
posle tumaenja otkriju kao ispunje
1
nje elje.
Sasvim je neverovatn o sa kakvo m upornou se i i

tala c i kritia r odupir u ovom razmiljanju i kak o to osnov

no razlikovanje izmeu manifestn e i latentn e sadrine ostav
ljaju nezapaeno. Ali nijedna od svih izjava to u literatur i
postoje ne izlazi u susre t ovoj mojoj

postavci toliko koliko

Izopaenje sna

141

Kod naunog rada esto je korisno, ako reenje

jednog problema stvara tekoe, da se uz prvi uzme
jo jedan problem, onako kao to dva oraha otpri
like lake pokrckamo jedan sa drugim nego pojedi
nano. I tako se ne nalazimo samo pred pitanjem:
Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunje
nje elja, nego moemo iz naih dosadanjih rasprav
ljanja o snu postaviti jo jedno drugo pitanje: Zato
snovi indiferentne sadrine, koji se pokazuju kao
ispunjenje elja, ovaj svoj smisao otvoreno ne po
kazuju. Uzmimo onaj san o Irminoj injekciji, o kome
smo opirno raspravljali; on nipoto nije tegobne pri
rode, i on se posle tumaenja moe prepoznati kao
eklatantno ispunjenje elje. Ali zato mu je uopte
potrebno tumaenje? Zato san ne kae direktno
kakvo znaenje ima? Stvarno ni san o Irminoj injek
ciji ne stvara na poetku utisak da snevaevu elju
prikazuje kao ispunjenu. italac svakako nee stei
taj utisak, ali i ja sam to nisam znao, pre nego to
sam pristupio analizi. Ako ovo dranje sna kome je

jedn o mest o u Silijevom (Sully) lanku : Dream s as a reve -

lation " (Snovi kao otkrovenje) ija zasluga ne treb a da bud e

umanjen a tim e to je te k ovde navodim : ,,It would

seem,

then , after ali, tha t dream s ar e not th e utt e r nonsense the y

hav e bee n said t o b e b y such authoritie s a s Chaucer, Shake

- spear e an d Milton. Th e caotic agrregations of ou r
nightfancy hav e a significance an communicat e neknowledge .
Like some lette r i n cipher,
th e dream-inscriptio n whe n

serutinized closely loses its first look of balderdas h an d

take s on th e aspect of a serious intellegible message. Or, to
var y th e figure silghtly, wemaysa y
that ,
like
some
palimpsest
th e
drea m discloses bencat h its worthless
surface-characters
traces
of an
old
an d
precious
communication", str. 364). Izgledalo bi tad , posle svega, da
snovi nisu krajnja besmislica kao to su za njih govorili
autoritet i ka o oser, Sekspir i Milton. Haotin e agregacije
na e none fantazije imaju znaenje i posreduju na m neko
novo znanje. Kao nek o ifrovano pismo, natpi s u snu, ako se
posmatr a izbliza, gubi svoj prv i izgled besmislene brbljarije
i poprim a izgled jedn e ozbiljne ra zumljive poruke. Ili, da
u nekoliko izmenimo poreenje, mo emo re i da san kao
nek i palimpsest ispod
svoje povrine bez vrednost i
tragov e jedno g staro g i dragocenog oba- vetenja.

krije

Tumaenje snova, l

Izopaenje sna

potrebno objanjenje nazovemo injenicom izopaa

vanja sna, onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje:
Odakle dolazi ovo izopaavanje sna?
Kad bismo o tome pitali ono to nam prvo padne
na pamet, mi bismo mogli doi do razliitih mogu
nih reenja, na primer da u toku spavanja postoji
neka nemogunost da se mislima u snu stvori jedan
odgovarajui izraz. Ali analiza izvesnih snova pri
morava nas da za izopaavanje sna dopustimo neko
drugo objanjenje. Ja u to pokazati na jednom dru
gom svom snu, koji opet zahteva mnogostruke indi
skrecije, ali nas za ovu linu rtvu obeteuje temelj
nim osvetljenjem problema.
Uvod: U prolee 1897. godine saznao sam da su
me dvojica profesora na naem univerzitetu predlo
ila za imenovanje za Prof. extraord. (izvanrednog
profesora). Ova me je vest iznenadila i veoma obra
dovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice
profesora koje se meusobnim odnosima nije moglo
objasniti. Ali sam smesta pomislio da za ovaj doga
aj ne smem vezivati nikakva oekivanja. Ministar
stvo tokom poslednjih godina predloge ovakve vrste
nije uzimalo u obzir, i vie mojih kolega koji su bili
stariji od mene i koji su po zaslugama u najmanju
ruku bili meni jednaki oekivalo je uzalud svoje na imenovanje. Nisam imao nikakvog razloga da pret
postavim da e sa mnom biti bolje. Odluio sam dakle
da se teim. Ja, koliko znam, nisam slavoljubiv, obav
ljam svoju lekarsku aktivnost sa
zadovoljavajuim
uspehom a da me nikakva titula ne preporuuje. Nije
se, uostalom, uopte radilo o tome da li u rei za
groe da je slatko ili kiselo, poto je oigledno visilo suvie visoko za mene.
Jedne veeri posetio me je jedan moj kolega i
prijatelj, jedan od onih ija mi je sudbina sluila kao
opomena. Ve due vremena kandidat za unapree
nje za profesora, koje lekara u naem drutvu za nje
gove bolesnike podie na stepen poluboanstva, i ma
nje rezigniran nego ja, on je s vremena na vreme
podnosio predstavke u kancelarijama visokog mini
starstva da bi ubrzao reenje svojih prilika. Posle

jedne takve posete on doe k meni. Priao mi je da

je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u
kripac i da ga je direktno ispitao da li su za odga
anje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesio
nalni obziri. Odgovor je glasio: da, na svaki nain, u
sadanjim prilikama njegova ekselencija zasad jo
nije u stanju itd. Sada bar znam na emu sam", za
vri moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije donelo nita novo, ali me je u mojoj rezignaciji moralo
samo jo vie da ojaa. Je r ti isti konfesionalni obziri
mogu se naime primeniti i na moj sluaj.

142

143

Ujutru posle te posete imao sam sledei san koji

mi je bio znaajan i zbog svoga oblika. On se sasto
jao od dve misli i iz dve slike, tako da su jedna mi
sao i jedna slika jedna drugu izmenjivale. Ali na
ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna, je r
druga polovina nema nikakvog posla sa namerom ko
joj ovo saoptenje sna treba da poslui.
I . . . prijatelj R. je moj stric. Ja za njega oseam veliku nenost.
I I . . . Njegovo lice vidim pred sobom neto izmenjeno. Kao da je izdueno, uta brada koja ga
okruuje naroito je jasno istaknuta,
Zatim dolaze oba ostala dela, ponovo jedna mi
sao i jedna slika, preko kojih prelazim.
Tumaenje sna izvreno je na sledei nain:
Kad mi je san pao na pamet, u toku prepodneva,
ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. Ali
nisam mogao da ga se oslobodim i on me je celog
dana pratio dok mi je uvee uinio i prekore: Kad
neko od tvojih pacijenata ne bi umeo nita drugo da
kae uz tumaenje sna nego: to je besmislica, ti bi
ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka ne
prijatna stvar koju on ne eli da uzme na znanje.
Postupi sa sobom isto tako: tvoje miljenje da je san
besmislica pokazuje samo unutranji otpor prema tu
maenju sna. Nemoj da te u tome sprei." I ja sam se
prihvatio tumaenja.

14 4

Tumaenje

snova, I

,,R. je moj stric". Sta to moe da znai?

Ta ja
1
sam imao samo jednog strica, strica Jozefa. S njim
se dogodilo neto alosno. Njega je jednom, tome ima
vie od trideset godina, elja za zaradom zavela da
uradi neto to zakon teko kanjava, i kazna ga je
posle toga i zadesila. Moj otac, koji je u toku od ne
koliko dana osedeo od brige, govorio bi uvek da stric
Jozef nikad nije bio lo ovek, nego slaboumnik; tako
se izraavao. Ako je, dakle, prijatelj R. moj stric Jo
zef, time hou da kaem: R. je slaboumnik! Jedva
verovatno i veoma neprijatno! Ali to je ba ono lice
koje vidim u snu, sa izduenim crtama i utom bra
dom. Moj stric je stvarno imao takvo lice, dugulja
sto, okrueno lepom plavom bradom. Moj prijatelj R.
bio je intenzivno crn, ali kad ljudi sa crnom kosom
poinju da sede onda bivaju kanjeni za sjaj svojih
mladalakih godina. Njihova crna brada vri dlaku
po dlaku neprijatnu promenu boje; ona najpre po
staje crvenomrka, zatim utomrka, i tek onda defi
nitivno seda. U tom stadij umu sada se nalazi brada
moga prijatelja R.; uostalom, i moja brada ve, to
primeujem sa nezadovoljstvom. Lice koje vidim u
snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. i lice moga
strica. Ono je kao kakva fotografija Galtonova koji
je dao da se na istoj ploi fotografie vie lica da bi
utvrdio porodinu slinost. Nikakva sumnja dakle nije
mogua, ja stvarno mislim da je prijatelj R. slabo
umnik kao i moj stric Jozef.
Ja jo uvek uopte ne slutim u koju sam svrhu
uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano
moram boriti. Taj odnos ipak nije suvie dubok, jer
je stric bio zloinac, a moj prijatelj R. je besprekoran. Otprilike do kazne zato to je biciklom oborio
jednog egrta. Treba li da mislim na to? To bi zna1

Znaajno je kak o se ove moje seanje u budno m

stanj u ograniava za svrh e analize. Ja sam poznavao pe t

strieva, jedno g od njih sa m voleo i potovao. Ali u tren u t
k u ka d sa m savladao otpor proti v tumaenj a sna, j a sa
m sebi rekao : Ima o sam samo jedno g strica, uprav o onoga,
koji se u sn u pominje.

Izopaenje

sna

145

ilo uporeenje initi smenim. A tada mi pade na

pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre ne
koliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. i to
o istoj temi. Kolegu N. sreo sam na ulici; i on je bio
predloen za profesora, znao je za ast koja mi je
uinjena i estitao mi na tome. Ja sam to odluno
otklonio. Ba vi ne treba sebi da dozvoljavate ovak
vu alu, poto ste vrednost ovakvog predloga iskusili
sami na sebi." A on e posle toga, verovatno ne ba
ozbiljno: To se ne moe znati. Protiv mene postoji
neto naroito. Zar ne znate da je jedno lice jednom
podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas
uveravati u to da je istraga bila obustavljena, to je
bio jedan ordinaran pokuaj uccnjivanja; i imao sam
mnogo muke da i samu tuilju spasom od kazne. Ali
moda ba ovaj sluaj u ministarstvu iskoriavaju
protiv mene da me ne bi imenovali za profesora. A
vi, vi ste bez ikakve ljage." Eto, uhvatio sam zloin
ca, ali ujedno i tumaenje i tendenciju moga sna. Moj
stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili
naimenovani za profesore, jednoga kao slaboumnika,
a drugog kao zloinca. Sad znam i to zato mi je ovo
predstavljanje potrebno. Ako su za odlaganje ime
novanja mojih prijatelja R. i N. merodavni konfe
sionalni obziri", onda i moje imenovanje dolazi u
pitanje; ali ako odbijanje od imenovanja i kod jed
nog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge
koji me ne pogaaju, onda moja nada ostaje nepo
muena. Tako postupa moj san; jednoga, R-a, stvara
slaboumnikom, a drugoga, N-a zloincem; a ja nisam
ni jedno ni drugo, mogu se radovati svom imenova
nju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni,
koju bih morao da izvrim na raun svoje sopstvene
linosti, za koju sam saznao iz izvetaja moga prija
telja R, to mu je onaj visoki inovnik priznao.
S tumaenjem ovoga sna moram se baviti i da
lje. On za moje oseanje jo uvek nije reen na za
dovoljavajui nain, ja se jo uvek nisam pomirio sa
lakoom kojoj sam degradirao dvojicu uvaenih ko
lega da bih sebi ostavio slobodan put ka profesuri
Moje nezadovoljstvo sa mojim postupkom na svaki
10 Froj, Odabrana dela, VI

146

Izopaenje sna

Tumaenje snova, I

nain se ve smanjilo otkako znam da procenim vrednosti iskaza u snu. Ja bih prema svakome osporavao
da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em
prikazivanju one afere iznuivanja kod N.-a. Ja takoe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne
Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i
ovde, kao i tamo, postoji samo moja elja da stanje
bude takvo kao to ga moj san izraava. Tvrenje u
kome se moja elja realizuje u drugom snu zvui ma
nje apsurdno nego u prvom; ono je ovde oblikovano
spretnim korienjem injenikih oslonaca, neto kao
ispravljena kleveta na kojoj neto jeste", jer prija
telj R. u svoje vreme imao je protiv sebe glas jed
nog strunog profesora, a prijatelj N. mi je bezazleno
i sam pruio materijal za klevetu. Ipak mi, ponav
ljam, izgleda da je snu potrebno dalje objanjenje.
Sad se seam da je san sadravao jo jedan deo
na koji se moje tumaenje dosad nije obaziralo. Po
to mi je palo na pamet da je R. moj stric, ja u snu
oseam toplu nenost prema njemu. Kuda spada ovo
oseanje? Za strica Jozefa naravno nikad nisam
imao neka oseanja nenosti. Prijatelj R. mi je ve
godinama mio i drag; ali kad bih doao k njemu i
kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio re
cima, on bi nesumnjivo bio zapanjen. Moja nenost
prema njemu izgleda mi neistinita i preterana, sli
no kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima,
koji izraavam stapanjem njegove linosti sa lino
u moga strica; ali preterana u suprotnom smislu. A
sad mi se pred oima pojavljuje jedno drugo stanje
stvari. Nenost u snu ne spada u latentnu sadrinu,
u misli koje se nalaze iza sna; ona stoji u suprotno
sti sa ovom sadrinom; ona je sklona tome da mi
pokrije poznavanje tumaenja sna. Verovatno je ba
to njen smisao. Seam se sa kakvim otporom sam pri
lazio tumaenju sna, koliko dugo sam hteo da ga
odgodim proglaavajui san istom besmislicom. Iz
svojih psihoanalitikih leenja znam kako ovakav
odbijajui sud treba tumaiti. On nema nikakve vrednosti za saznanje, nego samo vrednost jednog izra
avanja afekta. Ako moja mala erka ne voli jabuku

147

koju smo joj ponudili, ona tvrdi da je jabuka gorka

a da je nije ni okusila. Ako se moji pacijenti po
naaju onako kao moja mala, onda znam da je i kod
njih u pitanju jedna predstava koju oni ele da po
tisnu. To isto vai i za moj san. Ja ne elim da ga
tumaim zato to tumaenje sadri neto emu se
opirem. Posle izvrenog tumaenja sna, ja saznajem
emu sam se opirao; to je bilo tvrenje da je R. slaboumnik. Nenost koju oseam prema R-u ne mogu
da svedem na latentnu misao u snu, ali je mogu
svesti na ovo moje opiranje. Ako je moj san u poreenju sa svojom latentnom sadrinom u toj taki
izopaen, i to izopaen u suprotno, onda manifestna
nenost u snu slui ovom izopaenju, ili, drugim re
cima, izopaenje se ovde pokazuje kao namerno, kao
sredstvo pretvaranja. Moje misli u snu sadravaju
pogrdu za R.; da ne bih tu pogrdu primetio, u san dospeva suprotnost, neno oseanje za njega.
To bi moglo biti jedno saznanje od opte vanosti.
Kao to su pokazali primeri navedeni u treem odeljku (III), postoje snovi koji su neprikrivena ispunje
nja elja. Tamo gde je ispunjenje elje neraspoznajno, prikriveno, tamo bi morala postojati tendencija
ka odbrani protiv ove elje, i zbog te odbrane se elja
ne bi mogla izraziti drukije nego izopaena. Ja u
za ovaj sticaj prilika iz psihikog ivota potraiti od
govarajui deo iz drutvenog ivota. Gde se u dru
tvenom ivotu moe nai neko slino izopaenje jed
nog psihikog akta? Samo onde gde se radi o dve
osobe, od kojih jedna raspolae izvesnom moi, a
druga mora da zbog te moi povede rauna. Ova
druga osoba onda izopaava svoje psihike akte, ili,
kao to takoe moemo rei, ona se pretvara. Utivost
koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim
delom jedno takvo pretvaranje; ako svoje snove tu
maim za itaoca, primoran sam na takva izopaa
vanja. O prisiljavanju na ovakvo izopaavanje tui se
i pesnik:
Najbolje to moe znati, ipak ne sme rei deacima."
10'

14 8

Tumaenje

Izopaenje sna

snova, I

(Das Beste, was du ivissen kannst,

Darfst du den Buben doch niht sagen").
U takvom poloaju nalazi se politiki pisac koji
ima vlastodrcima da kae neprijatne istine. Ako ih
kae neprikriveno, onda e vlastodrac njegovu izja
vu spreiti, naknadno, ako se radi o usmenoj izjavi,
a preventivno ako se objavi putem tampe. Pisac
treba da se boji cenzure, i on zato ublaava i izopaava izraavanje svoga miljenja. Prem a jaini i
osetljivosti te cenzure, on je primoran ili da zadri
samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama
umesto u direktnim navodima, ili pak mora svoje ne
prijatno saoptenje zaviti u prerueni oblik koji e
izgledati bezazlen; on, na primer, srne da pria o
onome to se zbilo izmeu dvojice mandarina u Kini
a da pri tom ima na umu inovnike u svojoj domo
vini. Ukoliko je cenzura otrija, utoliko e to pre ruavanje ii dalje, utoliko e esto biti duhovitija
sredstva koja itaoca ipak odvode na trag stvarnog
1
znaenja.

Gospoa dr H. fon Hug-Helmu t (Hellmuth) objavila

je 1915. godine u Meunarodno m asopisu za lekarsk u psi
hoanalizu (International e Zeitschrift fur arztliche Psvcho analvse III ) jeda n san koji je moda pogodniji nego i jeda n

drugi da opravd a moju nomenklatu r u izopaavanja

sna. U

ovom sluaju rad i se istim sredstvim a kojima se slui i cen

zur a pisama da bi izbrisala ona mest a koja joj izgledaju po -

dozriva.

Cenzur a pisam a

tavanjem,
ljanjem.

a cenzura

ovakva

mest a

ini

neitljivim precr

sna ih zamenjuje nerazumljivim

mrm

Da bi se san razumeo, treb a da kaem da je snevaica,

j e d n i Veoma ugledna, veoma obrazovana dama , star a pede

set godina, udovica jednog vieg oficira koji je umr o otpri

like pr e dvanaes t godina i majk a odraslih sinova, od kojih
se jeda n za vrem e ovoga sna nalazi na frontu.
A sa d o sn u o ljubavnim uslugama" . Ona odlazi

garnizonsku bolnicu broj 1 i ka e straar u na kapiji da mor a

razgovarat i sa lekarom efom . . . (pominje nek o njoj nepo -

14 9

Slaganje izmeu fenomena cenzure i fenomena

izopaavanja sna koje treba da se sprovede do svih
pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo
postojanje slinih uslova. Mi moemo, prema tome,
kod oveka pojedinca kao vinovnike formiranja sna
znato ime) poto eli da rad i nek i posao u bolnici. Pr i tom
re posao" naglaava tak o da straa r smesta primeuje da
se rad i o ljubavnim poslovima". Poto je ona jedn a starija

dama, on je posle kratko g oklevanja put a da proe. Ali

umesto da doe kod glavnog lekara, ona dolazi u jedn u ve
liku, mran u sobu, u kojoj mnogi oficiri i vojni lekar i stoje
pored jednog dugakog stola ili sede za njim. Ona se svo
jom molbom obraa jedno m tabnom lekar u koji je ve po

sle nekoliko reci razume . Teks t njenog govora u sn u je ovaj :

Ja i mnoge druge ene i mlad e devojke u Beu spremn e
smo da vojnicima, obinim vojnicima i oficirima bez razli
ke . . . " Tu u snu dolazi neko mrmljanje. Ali da su svi
prisutn i ovo mrmljunjc pravilno shvatili pokazuju joj deli-

mino zbunjeni a delimino i zluradi pokret i oficira. Dama

nastavlja: Zna m da naa odluka zvui neobino, ali za na s
je to dozlaboga istina. Ni vojnik na frontu se ne pita da li
eli d a umr e ili ne . Sledi neugodn o utanje koje traj e neko
liko minuta . tabni leka r j e sad zagrli r uka m a prek o sredi

ne i kae joj : Milostiva gospoo, pretpostavit e da zaista

doe do toga . . . (Mrmljanje). Ona se izvue iz njegovog za
grljaja sa mislima: Svi su jednak i i odgovara: Gospode

boe, pa ja sa m jedn a star a ena i moda neu uopte do speti u taj poloaj. Uostalom, jeda n uslov bi se morao odr
ati : voenje raun a o godinam a starosti ; da jedn a starija

ena neko m sasvim mlado m oveku n e . . . (Mrmljanje) t

o bi bilo strano ! tabn i lekar : Ja to potpun o
razumem . Nekoliko oficira, me u njima jeda n koji ju je u
mladi m godinama bio prosio, glasno se nasmejae i dam a
zaeli da
je odvedu do

glavnog

lekar a koga

je poznavala, da bi se

stva r izvela na istinu. Pr i tom e joj na njeno veliko izne

naenj e padn e na pame t da njegovo ime uopte ne zna.

tabn i leka r je uprko s tom e vrlo utivo i s pun o potovanja

uput i d a ide n a drugi spra t prek o vrlo uzani h

gvozdenih zavojitih stepenica koje vode iz sobe direktn o
na gornje spratove. Prilikom
penjanja, ona uje jednog
oficira kak o kae : T o j e kolosalna odluka, svejedno, d a l i
j e nek a mlad a ili stara ; svako potovanje.
Sa oseanjem da prosto ini svoju dunost,

ona se penje

stepenicam a bez kraja .

Ovaj se san ponavlja jo dva put a u tok u od nekoliko
nedelja ka o to dam a ka e samo sa sasvim beznaaj

ni m i zaista besmislenim izmenama.

150

Tumaenje

snova,

pretpostaviti dve psihike snage (strujanja, sistema),

od kojih jedna stvara elju koja dolazi do izraaja
kroz san, dok ona druga obavlja cenzuru na toj elji
sna i kroz ovu cenzuru iznuava da njegovo ispoljavanje bude izopaeno. Pitanje je samo, u emu se
sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona
srne da vri svoju cenzuru. Ako se setimo da latentne
misli sna pre analize nisu svesne, a da se manifestnih
sadrina koje iz njih proizlaze seamo kao svesnih,
onda nije daleko pretpostavka da je prednost ove
druge instancije ba proputanje u svest. Iz prvog
sistema ne bi nita moglo dospeti u svest to pret
hodno ne bi prolo kroz drugu instancu, a druga in
stanca ne proputa nita a da ne izvri svoja prava
i da licu koje stie svest ne sprovede izmene koje su
joj odobrene. Mi pri tom formiramo jedno sasvim
odreeno shvatanje o sutini" svesti; osveivanje
je za nas jedan naroiti psihiki akt, razliit i sasvim
nezavisan od procesa formiranja predstavljanja, ili
ideje, i svest na m izgleda kao ulni organ koji per
cipira sadrinu datu negde na drugom mestu. Moe
se pokazati da psihopatologija uopte ne moe da
bude bez ovih osnovnih postavki. Detaljniju procenu
o njima moemo ostaviti za jednu kasniju priliku.
Ako zadrim ovu sliku obeju psihikih instanca
i njihovih odnosa prema svesti, prua se za upad
ljivu nenost koju u snu oseam prema svome prija
telju R. koji u tumaenju sna biva tako unien, jed
na potpuno kongruentna analogija iz politikog i
vota ljudi. Zamislimo ivot u dravi, gde se meu
sobom bore jedan vladar ljubomoran na svoju vlast
i ivo javno miljenje. Narod se kao buni protiv jed
nog inovnika koji im nije po volji i trai da bude
otputen; da ne bi pokazao da mora voditi rauna o
volji naroda, tiranin ovoga inovnika upravo tada od
likuje jednim visokim odlikovanjem za koje inae ne
bi bilo nikakvog povoda. Tako moja druga instancija,
koja vlada prilazom svesti, odlikuje moga prijate
lja R. izlivom prevelike nenosti poto bi ga nasto
janja elje prvog sistema iz nekog naroitog intere-

Izopaenje

sna

151

sa kojeg se upravo predano

pridravaju htele da ga
1
nagrde kao slaboumnika.
Moda nas ovde obuzima slutnja da je tumae
nje sna u stanju da nam da objanjenja o sastavu
naeg duevnog aparata koje smo dosad uzalud oe
kivali od filozofije. Ali mi ne kreemo tim tragom
nego se vraamo natra g na na poetni problem, po
to smo objasnili izopaen je sna. Postavljalo se pi
tanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadrinom
mogu analizirati kao ispunjenje elja. Mi sad vidimo
da je to moguno ako se dogodilo izopaen je sna, ako
neprijatna sadrina sna slui samo za preruivanje
eljenog sna. S obzirom na nae pretpostavke o dvema psihikim instancijama, mi sad moemo takoe
rei: neprijatni snovi stvarno sadravaju neto to je
toj drugoj instanci neprijatno, to meutim istovre
meno ispunjava elju prve instance. To su utoliko
snovi elja to svaki san polazi od prve instance, dok
se druga instanca prema snu ponaa
samo kao od2
brambena a ne kao stvaralaka. Ako se, sad, ogra
niimo na vrednovanje onoga to druga instancija
doprinosi snu, onda se u san uopte nikad ne moemo
razumeti. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je
autor primetio na snovima.
1

Takv i dvolini snovi nis u retk e pojave

n i ko d men e

ni kod drugi h ljudi. Dok sam se bavio obrado m jednog n a

unog problem a uznemirava o me je vie noi, jedn u za dru
gom, jeda n lak o zbunjujui san koji je imao

za sadraj

po

mirenj e sa jedni m prijateljem koga sam ve odavno odba

cio. etvrt i ili peti pu t usp e m i naposletku d a shvatim
smi sao ovoga sna. Smisao lei u bodrenj u da ostavim i
posled- nji ostata k obzira prem a dotinoj osobi, kak o da se
potpuno oslobodim od nje, pa se u ovako dvolinom obliku
prerui o u suprotnost . Ja sam objavio jeda n dvolini
Edipov san " o jednoj osobi, u kome su neprijateljske
pobud e
i
smrto nosne
elje zamenjene
manifestnom
nenou (Tipini pri - me r jednog preruenog Edipovog
sna") . Jedn a vrst a dvoli ni h snova bie pomenut a na
drugom mest u (vidi odeljak VI
Rad sna") .
2

Kasnije emo upoznat i i sluaj da, naprotiv , san izra

ava elju ove drug e instance .

152

Tumaenje snova, I *

Da san zaista ima neki tajni smisao koji dovodi

do ispunjenja elje mora se opet, za svaki sluaj,
dokazati analizom. Zato uzimam nekoliko snova ne
prijatne sadrine i pokuau da izvrim njihovu ana
lizu. To su delimino snovi histerinih osoba koji
zahtevaju dui prethodni uvod i mestimino prodi
ranje u psihike procese kod histerije. Ali ja se
ovom oteavanju prikazivanja ne mogu
skloniti
s puta.
Kad uzmem nekog psihoneurotiara na analiti
ko leenje, onda njegovi snovi redovno, kao to sam

Izopaenje sna

153

suvie ugojio i da zato eli da pone sa kurom mr

avljenja. Rekao je da e ustajati rano, da e se kre
tati, odravati strogu dijetu, a da pre svega nee prihvatati nikakve pozive vie za veere. O muu
nastavlja da pria, smejui se, da je za svojim stal
nim stolom u kafani upoznao nekog slikara, koji na
svaki nain eli da ga slika poto toboe jo nikad
nije naao jednu tako izrazitu glavu. Ali je njen mu
po svome grubom obiaju odgovorio da se lepo zahva
ljuje i da je sasvim uveren da je jedan komad zad
njice jedne lepe mlade devojke slikaru svakako mi
1
liji nego Rekla je
ve spomenuo,
itavo
da je
postaju
njegovo
sad
predmetom naih
lice.
razgovora.
Pri tom, moram
pacijentkinja. ,,A
mu
dati
sva
sad u
vam
ja
psiholoka
ispriati
jedan
objanjenja
san ija sadrina,
pomou kojih sam
sasvim
suprotno
i sam doao do
tome, ukazuje na
razumevanja
nje
to da mi se elja
govih simptoma, i
ne
ispu njava.
pr
i
tom
Kako
ete
to
doivljavam
dovesti u sklad s
nemilosrdnu
vaom teori jom?
kritiku kakvu ni
San glasi ovako":
od
kolega
Hou
da
strunjaka
u
priredim
veeru,
otrijem obliku ne
ali nemam nita
mogu
oekivati.
pri ruci osim malo
Sasvim
redovno
dimljenog
lososa.
javlja
se
Mislim na to da
protivljenje mojih
poem
u
pacijenata reenici
kupovinu, ali se
da su svi snovi
setim
da
je
ispunjenja
elja.
nedelja
posleEvo
nekoliko
podne kad su sve
primera
za
radnje
zatvorene.
materijal
snova
Hou
da
telefo
koji mi se iznose
niram
nekolicini
kao dokazi protiv
snabdevaa, ali je
toga.
pokvaren telefon. I
tako
se moram
Vi
uvek
odrei
elje
da
govorite da je san
priredim veeru."
jedna
ispunjena
e lja",
poinje
Ja,
razume
jedna
dovitljiva
se, odgovaram da

o smislu toga sna

moe
doneti
odluku
samo
analiza,
mada
priznajem da san
na
prvi
pogled
izgleda razuman i
povezan
i da je
slian neemu to
je
upravo
protivno
ispunjenju
elje.
,,A iz koga
je
materijala
nikao
ovaj san? Vi znate
da podsticaj za
jedan
san svaki
put lei u do
ivljajima
prethodnog
dana."
Analiza:
Pacijentkinjin
mu, jedan
valjan i
sposo
ban
mesar
na
veliko, izjavio joj
je dan ranije da
se

veoma zaljubljena
u svoga mua i da
se sa njim ova
ko
zadirkuje.
Molila
ga je,
takoe, da joj ne
poklanja
nikakav
kavijar.
Sta
to treba
da
znai?
Ona, naime,
ve odavna ima
elju da bi svako
prepodne mogla
pojesti zemiku sa
kavijarom, ali ne
dozvoljava sebi
izdatak za to. Ona
bi kavijar naravno
odmah dobila od
svoga mua kad bi
ga za to zamolila.
Ali ona ga je,
naprotiv, zamolila
da joj nikakav
ka vijar ne
poklanja da bi ga
tako due mogla
peckati. (Ovo
obrazloenje
izgleda mi
providno. Iza
ova
kvih
nezadovoljavajuih
obavetenja obino
se kriju nepriznati
motivi. Pomislimo
na
Berntajnove
hipnotisane
osobe koje izvode
jedno
posthipnotiko
nare
enje
i,
upitane za motive
za to, one
ne
odgovaraju
moda ja ne
znam zato sam to
uradio, nego mo

raju esto izmisliti

neko
oigledno
nedovoljno
obra
zloenje.
Tome
neto slino bie
svakako
i
sa
kavija rom
moje
pacijentkinje.
Primeujem
da
ona u ivotu mora
da
stvori
jednu
neispunljivu elju.
Njen
san joj
pokazuje
da
je
stiglo i odbijanje
elje. A zato joj
je potrebna jedna
neispunjena
elja?).

s
e
d
i
?

Seeti slikaru
kao model.
Gete
(Goethe): A
ako nema
zadnjice,
k
a
k
o
p
l
e
m
i

m
o

e
d
a

(
U
n

w
e
n
n
e
r
k
e
i
n
e
n
H
i
n
t
e
r
n
h
a
t
,
w
i
e
k
a
n
n
d
e
r
E
d
l
e
s
i
t
z
e
n
?
)

154

Tumaenje snova, I

Dosadanje dosetke nisu bile dovoljne za tuma

enje sna. Ja tragam i dalje. Posle jedne kratk e pa
uze, kakva ba odgovara savlaivanju otpora, moja pacijentkinja izjavljuje dalje da je jue uinila posetu
svojoj prijateljici, na koju je zapravo ljubomorna po
to njen mu tu enu uvek toliko hvali. Na sreu, ta
prijateljica je vrlo suva i mrava, a njen mu je lju
bitelj punijih telesnih oblina. O emu je ova mrava
prijateljica govorila? O svojoj elji, naravno, da po
stane malo jaa. Ona ju je takoe pitala: Kad ete
nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako do
bro jede."
Sada je smisao sna jasan. Svojoj pacijentkinji
mogu da kaem: Stvari stoje upravo tako kao da ste
prilikom poziva pomislili: Tebe u, naravno, pozvati
da se moe kod mene najesti, ugojiti i mome muu
jo vie dopasti. Vie volim da ne priredim nikakvu
veeru vie. San vam zatim kae da vi ne moete pri
rediti nikakvu veeru, on dakle ispunjava vau elju
da nita ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika
svoje prijateljice. Da se ovek od stvari koje u dru
tvu pred njega iznose zaista ugoji, tome vas ui i
odluka vaeg mua da u interesu svoga mravljenja
vie ne prima nikakve pozive na veeru." Sad nedo
staje jo samo neka koincidencija koja e potvrditi
reenje. I dimljeni losos u sadrini sna jo nije obja
njen. Kako dolazite do lososa koji se pominje u
snu?" Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje
prijateljice", odgovara bolesnica. Sluajno i ja pozna
jem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako
odrie lososa kao i moja pacijentkinja kavijara.
Ovaj isti san doputa jo jedno drugo i finije tu
maenje, koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti.
Oba tumaenja ne protive se jedno drugome, nego
jedno drugo prekrivaju i pruaju lep primer za obi
nu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatolo
kih struktura. uli smo da je bolesnica istovremeno
sa svojim snom o odbijanju elje nastojavala da jed
nu odbijenu elju ostvari u realnosti (zemika sa ka
vijarom). I prijateljica je takoe izrazila jednu elju,
naime da postane deblja, i nikakvo udo ne bi bilo

Izopaenje sna

155

da je naa dama sanjala da se prijateljici elja ne

ispunjava. To je, naime, njena sopstvena elja da se
elja njene prijateljice elja da se ugoji ne ispu
ni. Ali ona umesto toga sanja da se njoj samoj ta
elja ne ispunjava. San sadrava jedno novo tumae
nje, ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijate
ljicu, ako se stavila namesto prijateljice, ili, kao to
moemo rei, ako se je s njom identifikovala.
Mislim da je ona to zaista uradila i kao znak
ovog identifikovanja ona je tu njenu odbijenu elju
u realnosti ostvarila. A kakav smisao ima histerino
identifikovanje? Za objanjenje ovoga potrebno je
opirnije prikazivanje. Identifikacija je izvanredno
vaan momenat za mehanizam histerinih simptoma;
tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomi
ma izraze doivljaje itavog niza osoba, ne samo svo
je, da, tako rei, pate za itavo mnotvo ljudi i da
sve uloge u jednom pozorinom komadu predstave
svima svojim linim sredstvima. Prigovorie mi da
je to ona poznata histerina imitacija, sposobnost hi
sterinih osoba da sve simptome podraavaju koji
kod drugih ljudi ine utisak, tako rei simpatija intenzifikovana do reprodukcije. Ali time je samo nazna
en put kojim tee psihiki proces kod histerike imi
tacije, neto drugo su put i duevni akt koji idu tim
putem. Duevni akt je neto malo komplikovaniji
nego to volimo da sebi predstavimo imitaciju histe
rinih osoba; (on odgovara jednom nesvesnom zavr
nom procesu kao to e nam jedan primer to jasno
pokazati). Lekar koji meu ostalim bolesnicima u istoj
sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trza
nja nee biti iznenaen kada jednog jutr a sazna da
je ovaj osobiti histerini napad podraavan. On e
jednostavno sam sebi rei: Ostale bolesnice su ga videle i imitirale; to je psihika zaraza. Jeste, ali psi
hika infekcija se deava otprilike na ovaj nain. Bo
lesnice, uglavnom, vie znaju jedna o drugoj nego
to lekar zna o svakoj od njih, i poto je lekarska vi
zita prola, one se brinu jedna o drugoj. Jedna dobija napad danas; ostalima ubrzo biva poznato da je
uzrok za to neko pismo od kue, osveavanje nekog

156

Tumaenje

snova,

ljubavnog bola i slino. U njih se budi sauee, u

njima se stvara sledei zakljuak koji ne dolazi do
svesti: ako ovek od ovakvih uzroka moe da dobije
ovakav napad, onda mogu i ja da dobijem takve na
pade, poto i ja imam iste povode za to. Kad bi to
bio zakljuak sposoban svesti, onda bi se moda izlio
u strah da e dobiti isti takav napad; ali se on izvr
ava na jednom drugom psihikom terenu, pa se pre
ma tome zavrava u ostvarenju simptoma koga se
plai. Identifikacija dakle nije prosta imitacija, nego
prisvajanje na osnovu istog etiolokog polaganja pra
va; ona izraava jedno kao" i odnosi se na neto za
jedniko to ostaje u nesvesnom.
Identifikacija se u histeriji najvie koristi za izra
avanje jednog zajednikog seksualnog elementa. Hi
sterina se ena vrlo rado u svojim simptomima
iako ne iskljuivo identifikuje sa takvim osobama
s kojima je bila u seksualnim odnosima, ili koje sek
sualno opte sa istim osobama sa kojima i ona sama
ima seksualne odnose. Jezik takoe vodi rauna o
jednom takvom shvatanju. Dvoje koji se vole su jed
no" . U histerinoj fantaziji kao u snu dovoljno je za
identifikaciju da se misli na seksualne odnose, a da
oni pri tom ne moraju vaiti kao realni. Pacijentkinja
sledi dakle samo zakonima histerinih misaonih zbi
vanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijate
ljici (za koju uostalom i sama uvia da je neopravda
na) tako to se u snu stavlja na njeno mesto i to se
stvaranjem jednog simptoma (odbijene elje) sa njom
identifikuje. Mi bismo ovaj dogaaj jeziki na sledei
nain mogli objasniti: Ona se u snu stavlja namesto
svoje prijateljice zato to se ova kod njenog mua
stavlja na njeno mesto, to bi elela da zauzme
njeno
1
mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga mua.

Ja i sam alim to ove umee m ovakve delove iz

psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarno g pri
kazivanja i, istrgnut i iz celine, ipa k ne mogu delovati do
voljno razjanjavajue. Ako su mogli ukazat i na dubok e
odnose tem e sn a prem a psihoneurozam a ond a
s u
ispunili namer u koju sam imao kad sam ih ovde uneo.

Izopaenje sna

157

Na jednostavniji nain, ali ipak prema shemi da

neispunjenje jedne elje znai ispunjenje jedne dru
ge elje, nestao je otpor prema mojoj teoriji kod sno
va jedne druge pacijentkinje, naj dovitljivi je meu
svima mojim snevaicama. Ja sam joj jednog dana
bio izloio da je san ispunjenje elja; sutradan je ona
dola s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi
zajedno na odmor u selo. Ja sam znao da se ona veo
ma estoko odupirala da leto provede u blizini svoje
svekrve; znao sam takoe da je ovu zajednicu koje
se plaila poslednjih dana sreno izbegla iznajmlji
vanjem jednog boravita na selu koje je bilo veoma
udaljeno od mesta njene svekrve. Sad je ovaj san
osujetio ovo zaeljeno reenje; zar to ne predstavlja
najotriju protivrenost mome uenju o ispunjenju
elje kroz san? Sigurno, potrebno je bilo samo izvui
konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tu
maenje. Prem a ovom snu ja nisam bio u pravu: to
je, dakle, bila njena elja da ja ne budem u pravu
i san je ovu njenu elju pokazao kao ispunjenu.
Zelja da ja ne budem u pravu, koja se ispunila u
temi boravka na selu, odnosila se u stvari na jedan
drugi i ozbiljniji predmet. Ja sam, naime, u isto vreme iz materijala koji je dala njena analiza, zakljuio
da se u izvesnom periodu njenog ivota moralo dogo
diti neto to je bilo znaajno za njeno oboljenje. Ona
je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom seanju. Uskoro smo doli na to da sam ja bio u pravu.
Njena elja da ja ne budem u pravu, pretvorena u
elju da sa svojom svekrvom otputuje na selo, odgo
varala je dakle opravdanoj elji da se one tek tada
nasluene stvari nikad ne bi dogodile.
Bez analize, samo pomou jednog nasluivanja,
dozvolio sam sebi da tumaim jedan neznatan doga
aj kod jednog prijatelja, koji mi je bio kolega u toku
osam razreda gimnazije. On je jednom u jednom ma
lom krugu uo jedno moje predavanje o novini da je
san ispunjenje elje, otiao kui, sanjao da je sve svo
je parnice izgubio bio je advokat , i poalio mi
se na to. Ja sam se pomogao izgovorom: ovek ne
moe dobiti sve parnice, ali sam u sebi mislio: ako

158

Tumaenje snova, 1

sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi, dok je

on menjao mesto negde na sredini razreda, da li mu
nije moda iz ovih deakih godina ostala elja da se
i ja jednom temeljno obrukam?
Jedan drugi san sa vie sumornim karakterom iznela mi je takoe jedna pacijentkinja kao prigovor
teoriji o ispunjenju elje u snu. Pacijentkinja, jedna
mlada devojka, poela je ovako: Vi se seate da moja
sestra sad ima samo jednog sina, Karla; starijeg sina,
Otona, izgubila je jo dok sam ja bila u njihovoj kui.
Oto je bio moj ljubimac, zapravo sam ga ja vaspitala.
Maloga takoe volim, ali ni izdaleka ne toliko koliko
sam volela pokojnika. A sad ove noi sanjam da Kar
la vidim mrtvog pored sebe. On lei u jednom ma
lom mrtvakom sanduku, sklopljenih ruku, sa sveama svuda unaokolo, ukratko reeno, potpuno isto
kao to je i mali Oton tada leao ija me je smrt tako
potresla. Recite mi sada, ta to treba da znai? Vi me
poznajete: Jesam li ja tako loa osoba da bih svojoj
sestri elela gubitak njenog jedinog deteta koje jo
ima? Ili moda san znai da bih vie elela da je Karl
mrtav nego Oto koga sam mnogo vie volela?
Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumae
nje iskljueno. Posle kratkog razmiljanja mogao sam
joj dati pravilno tumaenje sna koje mi je ona i po
tvrdila. To mi je polo za rukom poto mi je itava
prethodna istorija sna bila poznata.
Rano osirotela, devojka je odrasla u kui svoje
mnogo starije sestre i meu prijateljima i posetiocima
u kui srela je i oveka koji je na njeno srce ostavio
trajan utisak. Neko vreme je izgledalo kao da e se
ovi jedva iskazani odnosi zavriti brakom, ali je ovaj
srean ishod stvari osujetila njena sestra, iji motivi
za to nikad nisu nali puno objanjenje. Posle raski
da ovek kojeg je naa pacijentkinja volela izbegavao
je kuu; ona sama se neko vreme posle smrti maloga
Otona, kome je otada bila poklonila svoju nenost,
osamostalila. Ali joj nije polo za rukom da se oslo
bodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonou
prema prijatelju njene sestre. Njen joj je ponos na
reivao da ga izbegava; ali bilo joj je nemoguno da

Izopaenje sna

159

svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se po

sle toga javljali. Kad bi voljeni ovek, koji je spadao
u stale pisaca, bilo gde objavio neko predavanje, ona
bi sigurno bila meu sluaocima, a i inae koristila bi
svaku priliku da ga na nekom treem mestu izdaleka
posmatra. Setio sam se da mi je dan ranije priala da
profesor odlazi na neki odreeni koncert, i da i ona
sama eli da ide tamo da bi ponovo uivala u tome
da ga vidi. To je bilo na dan koji je prethodio snu;
onoga dana kad mi je ispriala san trebalo je da se
odri koncert. I tako sam lako mogao da iskonstruiem pravilno tumaenje i postavio sam joj pitanje da
li joj pada na pamet ikakav dogaaj koji se desio po
sle smrti malog Otona. Ona je smesta odgovorila: Si
gurno, tada je profesor posle dugog izostanka ponovo
doao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kove
ga malog Otona. Bilo je tano onako kao to sam oe
kivao. Ja sam dakle san protumaio na ovaj nain:
Kad bi sad i drugi deak umro, ponovilo bi se isto.
Vi biste dan proveli kod svoje sestre, profesor bi si
gurno doao da izrazi sauee, i vi biste ga ponovo
videli pod istim uslovima kao tada. San ne znai ni
ta drugo nego ovu vau elju za ponovnim vienjem
protiv koga se u dui borite. Ja znam da u torbici no
site ulaznicu za dananji koncert. Va san je san ne
strpljenja, on je ponovno vienje koje treba danas da
se izvri preuranio za nekoliko asova."
Da bi prikrila svoj san, ona je oigledno izabrala
jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obino potisku
ju, situaciju u kojoj je ovek tako ispunjen tugom da
se na ljubav i ne misli. Pa ipak, sasvim je moguno da i
u realnoj situaciji, koju je san verno kopirao, uz
mrtvaki koveg prvog od nje jae voljenog deaka,
nije mogla da potisne neno oseanje za posetioca
koga dugo nije videla.
Drugo objanjenje naao je jedan slian san jed
ne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama
isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloenjem, i
koja je te osobine dokazivala za vreme leenja bar jo
u svojim dosetkama. Toj dami se u vezi sa jednim du
im snom priinilo da svoju jedinu petnaestogodinju

Tumaenje

160

snova,

erku gleda kako lei mrtva u jednoj kutiji. Ona je

ba imala elju da od ove pojave u snu stvori prigo
vor protiv teorije o ispunjenju elje, ali je i sama slu
tila da pojedinost o kutiji mora
pokazati pu t ka ne
1
kom drugom shvatanju sna. Prilikom analize palo joj
je na pamet da je prethodne veeri u drutvu doao
razgovor na englesku re boa;" i na raznovrsne pre
vode te reci u nemakom jeziku, kao: kutija, loa, san
duk, amar itd. Iz drugih sastavnih delova ovog sna
moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engle
ske reci ,,box" sa nemakim izrazom Biichse" i da se
podsetila i na to da se ova re Biichse" u nemakom
jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za enski polni organ. Ako njenom poznavanju topografske anato
mije pogledamo malo kroz prste moglo se pretposta
viti da dete u kutiji" znai plod u majinom telu. I
kad sam joj to u toj meri objasnio, ona nije poricala
da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj elji. Kao
tako mnogo mladih ena, ni ona nije bila stvarno srena kad je postala gravidna i vie nego jedanput je
sama sebi priznala da eli da joj dete u utrobi umre;
u napadu besa, posle jedne estoke svae sa muem,
ona je ak pesnicama udarala po svome telu da bi dete
pogodila. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo is
punjenje jedne elje i nikakvo udo nije ako ovo ispu
njenje jedne petnaest godina odstranjivane elje po
sle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopte vie
ne moemo prepoznati. U meuvremenu se ba mno
go to-ta izmenilo.
Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna, koja
za sadraj imaju smrt milih roaka, treba ponovo da
uzmemo u obzir kod tipinih snova. Pomou njih biu
u mogunosti da na novim primerima pokaem da se
svi ovi snovi imaju tumaiti kao ispunjenja elja uprkos neeljenoj sadrini koju oni imaju. Nijednom
svom pacijentu, nego jednom inteligentnom pravniku
iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje sledeeg sna koji mi je opet bio isprian u nameri da me
1

Slino kao i dimljeni losos u sn u o osujeenoj veeri.

Izopaenje

sna

161

zadri od brzopletog uoptavanja o uenju o snu elje.

Sanjam", tako pria moj svedok, da dolazim pred
svoju kuu sa jednom damom pod rukom. Onde me
ekaju zatvorena kola, prilazi mi jedan gospodin, legitimie se kao policijski agent i poziva me da poem
s njim. Ja molim samo jo malo vremena da svoje
stvari sredim. Verujete li vi da je to moda moja elja
da budem uhapen?" Sigurno da nije, to moram
priznati. Moda znate pod kojom ste optubom bili
uhapeni?" Da, mislim zbog edomorstva."
edomorstva? Pa vi znate da takav zloin moe da
izvri samo majka
nad .svojim novoroen etom?"
1
To je tano." A pod kakvim okolnostima ste sa
njali, ta se dogodilo uvee pre toga?" Ne bih voleo da vam o tome priam, to je jedna tugaljiva
stvar." Ali meni je to potrebno, inae se moramo
odrei tumaenja toga sna." Sluajte dakle. No
nisam proveo kod kue nego kod jedne dame koja za
mene vrlo mnogo znai. Kad smo se ujutru probudili,
dogodilo se izmeu nas ponovo neto. Zatim sam po
novo zaspao i sanjao ono to vam je poznato." Da
li je to neka udata ena?" Jeste" . I vi ne e
lite da imate dete s njom?" Ne, nikako, to bi nas
moglo odati." Vi dakle ne vrite normalan sno
aj?" Primenjujem panju da se pr e svretka po
vuem." Smera li pretpostaviti da ste u toku noi
ovo vie put a uradili i da ste posle ponavljanja ujutru
bili neto malo nesigurni, da li vam je to polo za ru
kom? " To bi moglo biti." Onda je va san
ispunjenje elje. Kroz taj san vi stiete spokojstvo da
niste napravili dete, ili to je gotovo isto, vi ste toboe
ubili dete. Postojanje srednjih lanova lako mogu da
vam dokaem. Seate li se, pr e nekoliko dana razgova
rali smo o branim nevoljama i o inkonzekvenciji da
je dozvoljeno da se snoaj obavi tako da se oploenje
1

est o se deava da se nek i sa n nepotpun o ispria, i

da se te k u toku analize pojavi seanje na izostavljene de love sna. Ovi naknadn o u metnu t i delovi redovn o daju klju
za tumaenj e sna. Upored i kasnije o zaboravljanju snova.
11 Frajd, Odabrana ela, VI

132

Izopaen

Tumaenje snova, I

ne izvri, dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jed

nom sastali i oblikovali zametak biva kanjen kao
zloin. Nastavljajui taj razgovor mi smo se setili i
srednjovekovnog spornog pitanja o tome, u kom tre
nutku zapravo dua ulazi u fetus, jer se tek od toga
trenutka dozvoljava da postoji pojam umorstva. Vama
je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua
(Lenau) koji izjednaava i umorstvo deteta i predohranu od dece." Na pesnika Lenaua sam zaudo
danas prepodne sluajno mislio." Jo jedan odjek
vaeg sna. A sad u vam dokazati jo jedno malo spo
redno ispunjenje elje u vaem snu. Vi sa jednom da
mom pod rukom dolazite pred vau kuu. Vi je, dakle,
vodite kui, umesto da u stvari no provedete s njom
u njenoj kui. to se ispunjenje elje, koje sainjava
jezgro sna, krije u tako neprijatnom obliku, za to mo
da ima vie od jednog razloga. Iz moga lanka o etiologiji neuroze straha mogli biste saznati da ja coitus
interruptus " (prekinuti snoaj) uzimam kao jedan od
uzronih faktora postanka neurotinog strana. S ti
me bi se slagalo kad bi vam posle vie snoaja te vrste
ostalo neko nelagodno raspoloenje, koje sada kao
element ulazi u sastav vaeg sna. Ovim neraspoloe
njem vi se takoe sluite da biste ispunjenje elje pri
krili. Uostalom, i pominjanje edomorstva nije obja
njeno. Kako dolazite do ovog specifino enskog zlo
ina?" Hou da vam priznam da sam ve pre ne
koliko godina bio upleten u jedan ovakav sluaj. Bio
sam kriv za to to je jedna devojka uklanjanjem plo
da pokuala da se zatiti od posledica odnosa koji je
odravala sa mnom. Sa izvoenjem te namere ja ni
sam imao nikakve veze, ali sam dugo bio u razumlji
vom strahu da e se stvar otkriti." Razumem, i
ovo seanje dalo je drugi razlog zato vam je strah da
ste stvar loe obavili morao biti neprijatan.
Neki mladi lekar, koji je na mom predavanju slu
ao da priam o ovom snu, mora da se osetio njime
pogoen jer je pourio da ga naknadno sanja, i njegov
misaoni oblik primeni na jednu drugu temu. On je
dan ranije podneo prijavu o svojim prihodima, koja
je bila sasvim iskreno napisana poto je imao samo

je

sna

163

malo da prijavi. I sad je sanjao kako sa sednice poreske komisije dolazi jedan poznanik i saoptava mu da
su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora, ali
da je njegova prijava izazvala opte nepoverenje i da
e mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti. San
predstavlja jedno povrno prikriveno ispunjenje elje
da vai kao lekar sa velikim prihodima. On, uostalom,
podsea na poznatu priu o onoj mladoj devojci kojoj
se savetuje da odbije svoga prosca, poto je naprasit
ovek i poto e je u braku sigurno tui. Odgovor devojke glasi: Samo neka me bije!" Njena elja da se
uda je tako iva da prima i neprijatnost koja joj se
stavlja u izgled pa da je ak i podie do stepena elje.
Ako sve ove snove te vrste koji se esto javljaju,
a koji izgleda kao da se direktno protive mom uenju
tako to imaju za sadraj neispunjenje neke elje ili
zbivanje neeg oigledno neeljenog, obuhvatim pod
nazivom snovi protiv elje", onda vidim da se uglav
nom mogu svesti na dva principa, od kojih jedan jo
nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima
ljudi. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste elja da
ne budem u pravu. Ovi se snovi dogaaju redovno u
toku mojih leenja kad se pacijent nalazi u otporu
protiv mene, i ja sa velikom sigurnou mogu raunati
na to da u izazvati takav san im sam prethodno bo
1
lesniku izneo svoje uenje da je san ispunjenje elje.
tavie, mogu oekivati da e se sa mnogim od mojih
italaca isto to dogoditi; oni e se u snu spremno od
rei neke elje samo da bi sebi ispunili elju da nisam
u pravu. Poslednji san te vrste, koji elim da saoptim, pokazuje opet to isto. Jedna mlada devojka koja
je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene, pro
tiv elje svojih roaka i autoriteta koje je pitala za
savet, sanja: kako joj kod kue brane da i dalje do
lazi kod mene. Ona se onda poziva na obeanje koje
1

O slinim snovima protiv elje" priali su mi vie

puta moji sluaoci u toku poslednjih godina, kao o svojoj
reakciji na njihov prvi dodir sa teorijom elje sna".
u*

164

Tumaenje snova, I

Izopaenje sna

joj je bilo dato da u je u sluaju potrebe i besplatno

leiti, i ja joj kaem: U pitanju novca, ne mogu miati
nikakvih obzira.
Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko is
punjenje elje, ali u svima takvim sluajevima nalazi
se osim jedne zagonetke jo i jedna druga, ije reenje pomae da bi se resila ona prva. Odakle dolaze
reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj,
naravno, nikad nisam rekao neto slino, ali jedan od
njene brae, i to ba onaj to ima najvei uticaj na
nju, bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko
mene. San, dakle, eli da postigne da bra t ostane u
pravu i ona ne eli da samo u snu bratu da za pravo;
to je sadraj njenog ivota i motiv njene bolesti.
Jeda n san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju
elje priprema najveu tekou, sanjao je jedan lekar
(August Sterke) i objasnio ga:
Na svom levom kaiprstu imam i vidim sifilistini primarni afekt na poslednjoj falangi."
Moda e nas razmiljanje o tome to ovaj san sve
do neeljene sadrine izgleda jasan i koherentan za
drati od toga da ga analiziramo. Ali, ako se ne plai
mo truda oko analize, saznaemo da primarni afekt"
treba izjednaiti sa prima affectio" (prva ljubav) i
da se odvratan ir prema recima Sterkeovim pokazuje
kao zastupnik
ispunjenja elja punih velikom emo
1
cijom".
Drugi motiv snova protiv elja jeste tako blizu
da moemo lako doi u opasnost da ga previdimo kao
to se to meni due vremena deavalo. U seksualnoj
konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistika
komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno
agresivne sadistike komponente. Takve ljude zove
mo idealnim" mazohistima ako uivanje ne trae u
sebi nanetom telesnom bolu, nego u poniavanju i du
evnom muenju. Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi
mogu imati snove protiv elja i snove nezadovoljstva,
koji za njih nisu nita drugo do ispunjenje elja, udo-

voljenje njihovih mazohistikih sklonosti. Ovde u

navesti jedan takav san: Jedan mlad ovek koji je
u ranijim godinama veoma muio svoga brata kome
je bio homoseksualno odan posle temeljne promene
karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela:
I. Kako ga njegov stariji brat sekira". II. Kako se
dva odrasla oveka u homoseksualnoj nameri lepo za
bavljaju. III. Brat je prodao preduzee ije je voenje
zadrao za svoju budunost. Iz ovog poslednjeg sna
on se budi sa najmunijim oseanjima, pa ipak je to
mazohistiki san elja, iji bi prevod mogao glasiti
ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj bra t izvri tu
prodaju za kaznu za sva muenja koja je od mene
pretrpeo.
Nadam se da e navedoni primeri biti dovoljni da
do daljeg prigovora pokau da je verovatno da
se i snovi sa munom
sadrinom mogu reavati kao
1
ispunjenja elja. Niko u tome nee videti pojavu slu
aja to prilikom tumaenja ovih snova uvek dolazi
mo na teme o kojima rado ne govorimo ili na koje
rado ne mislimo. Neprijatno oseanje koje ovakvi sno
vi izazivaju svakako je prosto identino sa odvratnou koje bi htelo da nas veinom sa uspehom
sprei da raspravljamo ili razmiljamo o takvim tema
ma, i koju mora svaki od nas savladati ako uvidimo
da smo primorani da se njome ipak pozabavimo. Ali
ovo oseanje nezadovoljstva koje se ovako u snu jav
lja ne iskljuuje postojanje jedne elje; kod svakog
oveka postoje elje koje ne bi eleo da iskae drugi
ma, i elje koje ni sam sebi ne eli da prizna. S druge
strane, mi smo u pravu da karakter nelagodnosti svih
ti h snova dovedemo u vezu sa injenicom izopaava
nja sna i da zakljuimo da su ovi snovi ba zato tako
izopaeni i da je ispunjenje elja u njima prikriveno
tako da se ne mogu raspoznati, poto postoji odvrat
nost, namera potiskivanja protiv teme sna ili protiv
elje koja je iz njega crpena. Izopaavanje sna stvar1

Zentralblatt fur Psychoanalyse II, 1911/12.

165

Ukazujem na to da ova tema ovde nije reena i da

e se o njoj kasnije jo raspravljati.

Tumaenje snova,

166

Izopaenje sna

no se pokazuje kao akt cenzure. Ali, mi o svemu to

je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo ra
una ako svoju formulu koja treba da izrazi sutinu
sna izmenimo na sledei nain: San je (prikriveno)
is
1
punjenje jedne (potisnute, suzbijene) elje.
Sada preostaju jo snovi straha kao naroita pod
vrsta snova sa tegobnom sadrinom, ije e shvatanje
kao snova elja kod neprosveenih naii na najmanju
spremnost da ga prihvate. Ali ipak sa snovima strana
mogu ovde brzo da zavrim; nije to neka nova strana
problema sna koja bi se u njima pokazala, nego se
kod njih radi o razumevanju neurotikog straha uopte. Strah koji u snu oseamo objanjen je samo pri
vidno sadrinom sna. Ako sadrinu sna izloimo tu
maenju, primetiemo da strah u snu nije bolje oprav
dan sadrinom straha nego moda strah jedne fobije
predstavom o kojoj fobija visi. Istina je, dodue, da se
ovek moe baciti sa prozora i da zato ima razloga da
kod prozora bude na neki nain paljiv, ali se ne moe
razumeti zato je kod odgovarajue fobije stra h tako
velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj .
Isto objanjenje pokazuje se punovano za fobiju kao
i za san straha. Strah je oba puta na predstavu koja
ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog dru
gog izvora.

nee

Jeda n ivi veliki pesnik koji, ka o to mi je reeno,

nit a da uje

o psihoanalizi i tumaenj u sna, nalaz i

ipa k i sam skoro identin u formulu za sutinu sna : Nepo

zvano

pojavljivanje

suzbijenih

elja

enje

pod

pogreni m

licem i imenom." E. Spiteler (Spitteler), Meine friihesten

Erlebnisse, u Suddeutsch e Monatschefte, Oktoba r 1913.
Ovde unapre d navodim proirenje i modifikaciju gore
naveden e osnovne formule koja potie od Ota Ra nka : Sa n

redovno predstavlja na osnovi i pomou

potisnutog

infan -

tilno-seksualnog materijal a aktuelne , po pravil u i erotin

e elje, u zavijenom i simboliki obuenom obliku." (San

koji sam sebe tumai") . Ni na jedno m mest u nisa m izjavio

da sam ovu Rankov u formulu prihvatio. Kra i u tekst u
sadr ani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Ali to sam
Ran kovu modifikaciju uopt e spomenuo, bilo je dovoljno
da psihoanalizi doprines e preko r koji j e bezbroj
put a
ponav ljan : da ona, naime,
tvrd i da svi snovi imaj u

seksualn u sa-

16 7

Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa

strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravlja
nja o prvom ukazati na drugi. U jednom kratkom
lanku o Neurozi straha" (objavljenom u Neurologisches Zentralblatt, 1895, sabrana dela sveska I), tvr
dio sam u svoje vreme da neurotini strah vodi po
reklo iz seksualnog ivota i da odgovara libidu, skrenutom sa svoga cilju, koji nije dospeo do primene.
Ova formula se od toga vremena uvek pokazala vie
nego tana. Iz nje se sad moe izvesti postavka da su
snovi straha seksualne sadrine, iji je pripadajui
libido pretrpeo promenu u strah. I kasnije e se pru
iti prilika da ovo tvrenje potkrepimo analizom ne
kolikih snova kod neurotika. Takoe u u svojim da
ljim pokuajima nastojati da se pribliim jednoj teo
riji sna, te ponovo govoriti o uslovu snova straha i
njihovom usklaivanju sa teorijom o ispunjenju sna.

drinu Ako tu reenicu razumem o onako ka o to ona treb a

da bud e shvaena, ona samo dokazuje koliko malo savesnosti kritiar i obino koriste na svom poslu, i koliko rad o pro

tivnici najjasnije izjave previde, ako one nisu dobre za nji

hov u sklonost k a napad u ; je r nekoliko stranic a ranije j a sa
m pomenu o raznovrsn a ispunjenja elja u dejim snovima
(da nain e izlet na selo, ili vonju jezerom, da nadoknad e
pr o puten i obrok itd.), na drugi m mestim a raspravlja o
sam o snovima gladi, o snovima draenja na e, o
draenju na ekskreciju, o istim snovima komoditeta. Cak i
sa m Ran k ne postavlja neko apsolutno tvrenje . On kae
po pravil u
i erotine snove", a to se moe za vein u snova odraslih
ljudi u potpunost i potvrditi .

Drukije

stvar i stoje ako re seksualan " upotrebim o

u smislu erosa " koji je sada u psihoanalizi uobiajen. Ali,

protivnici teko d a s u pre d oima imal i interesanta n pr o
blem : da li svi snovi nisu stvoreni od libidinoznih" pokret
ni h snaga (nasuprot destruktivnim") ?

Recentno i indiferentno u snu

169

1. Da san razgovetno daje prednost utiscima poslednjih dana (Robert, Strimpel, Hildebrant,
takoe
Vid-Halam).
2. Da san izbor vri prema drugaijim principima
od naeg pamenja u budnom stanju tako to se ne
sea bitnog i vanog nego sporednog i nezapaenog.
3. Da san raspolae naim najranijim utiscima iz
detinjstva i da ak donosi pojedinosti iz ovoga doba
ivota, koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje
smo u 1 budnom stanju smatrali ve odavno zaborav
ljenim.
Osobenosti u izboru materijala sna pisci su, ra
zume se, posmatrali na manifestnoj sadrini sna.

MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA

Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli
da je san ispunjenje elje, obuzelo nas je najpre interesovanje da li smo time otkrili opti karakte r sna,
i mi smo prethodno uguili svaku drugu naunu ra
doznalost koja se moda u nama probudila u toku tog
rada na tumaenju. Poto smo sad na tom put u stigli
do cilja, moemo se vratiti i izabrati novo ishodite za
naa lutanja kroz probleme sna; pri tome, za neko
vreme moemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju e
lje koju jo nipoto nismo u potpunosti resili.
Otkako smo u stanju da, primenom naeg postup
ka u tumaenju sna, moemo otkriti latentnu sadrinu sna, koja po svom znaenju ostavlja daleko za
sobom manifestnu sadrinu sna, moramo osetiti po
trebu da pojedine probleme sna ponovo prihvatimo
da bismo pokuali da li se zagonetke i protivrenosti
za nas na zadovoljavajui nain reavaju koje su sve
dotle, dok smo znali samo za manifestnu sadrinu sna,
izgledale obezbeene od napada.
Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim sta
njem, kao i o poreklu materijala sna izneti su opirno
u uvodnom odeljku. Mi se takoe seamo onih triju
osobenosti seanja sna, koje su toliko put a bile pri meene a nikad objanjene.

A
RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU
Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u po
mo u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u
snu, moram pre svega postaviti tvrdnju da se u sva
kom snu moe nai nadovezivanje na doivljaje poslednjeg proteklog dana. Kad god uzimam neki san,
bilo svoj ili tu, uvek se ovo moje iskustvo potvru
je. Poznavajui ovu injenicu, ja tumaenje sna mogu
da eventualno ponem time to u se najpre raspiti
vati o doivljaju toga dana koji je san podstakao; u
mnogim sluajevima ovo je ak i najblii put. U oba
sna koja sam u prethodnom odeljku tano analizirao
(san o Irminoj injekciji, san o mom stricu sa utom
bradom), odnos prema danu pada u oi u toj meri da
1

Jasno je da se Robertovo shvatanje da je san odre

en za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka, ne
moe vie odrati ako se u snu donekle esto javljaju slike
seanja iz naeg detinjstva. Morali bismo zakljuiti da san
zadatak koji mu pripada obino obavlja veoma nedovoljno.

170

Tumaenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

mu vie nije potrebno nikakvo objanjenje. A da bih

pokazao kako se redovno ovaj odnos moe dokazati,
hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sopstvene hronike snova. Snove saoptavam samo onoli
ko koliko mi je potrebno za otkrivanje traenog iz
vora.
1. Obavljam posetu u jednoj kui gde me samo
teko proputaju itd. u meuvremenu ostavljam jed
nu enu da me eka.
Izvor: razgovor sa jednom roakom uvee o tome
da neka nabavka koju trai mora da eka, dok itd.
2. Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (ne
jasno) vrsti biljaka.
Izvor: Pr e podne u izlogu jedne knjiare video
sam monografiju o vrsti ciklama.
3. Na ulici vidim dve ene, majku i erku, od ko
jih je ova poslednja bila moja pacijentkinja.
Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene na
lazi na leenju javila mi je uvee kakve jo tekoe
pravi njena majka u vezi sa nastavljanjem leenja.
4. U knjiari S. i R. uplaujem pretplatu na jed
nu porodinu publikaciju koja godinje staje dvadeset
talira.
Izvor: Moja me je ena toga dana podsetila da
joj dugujem jo dvadeset forinti od njenog nedeljnog
novca za kune trokove.
5. Primio sam dopis od socijaldemokratskog ko
miteta u kome me tretiraju kao lana.
Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberal
nog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog
udruenja iji sam stvarno lan.
6. Jedan ovek na strmoj steni usred mora u Beklinovom (Bocklin) maniru.
Izvor: Drajfus (Drevfus) na avoljem ostrvu, is
tovremeno vesti o mojim roacima u Engleskoj, itd.
Moglo bi se postaviti pitanje: da li se vezivanje
sna nepogreivo vri za dogaaje poslednjeg dana ili
da li se ono moe protegnuti i na utiske jednog du
eg vremenskog perioda najblie prolosti? Ovaj pred
met, verovatno, ne moe polagati pravo na principi
jelno znaenje, ali ja bih se odluio za iskljuivo pra-

171

vo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna). Kad

god sam mislio da sam pronaao da je neki utisak od
pre dva ili tr i dana bio izvor sna, mogao sam se de
taljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da
se taj utisak dan pre toga ponovo pojavio u seanju,
da se, dakle, izmeu dana dogaaja i vremena sna
uvukla reprodukcija prethodnog dana koja se mogla
dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje re
centnog povoda od kojeg je moglo potei seanje na
stariji utisak. Naprotiv, nisam se mogao uveriti u to
da se izmeu dnevnog nadraajnog utiska i njegovog
ponovnog vraanja u snu ugurao jedan redovan inter
val od biolokog znaaja (Svoboda kao prvi interval
te vrste naziva 18 sati).' I Elis koji je ovoj stvari po
svetio panju kae da u svojim snovima nije mogao
nai ovakvu periodinost reprodukcije uprkos tome
to je na to pazio". On pripoveda o jednom snu, u
kome se nalazio u Spaniji, i da je hteo da otputuje u
1

H. Svoboda, ka o to je izneto o dopunam a uz prv i

odeljak, u velikoj mer i preneo je na duevno zbivanje biolo

k e interval e od 23 i 28 dan a koje je pronaa o V. Flis (W.

Fliess) i naroito tvrdi o da su ova vremen a odluujua za
pojavljivanje elemenat a sn a u snovima. Tumaenj e snova

ne bi bilo bitn o izmenjeno ka d bi se to dalo dokazati, ali bi

se pojavio jeda n nov izvor za poreklo materijal a sna. U po slednje vrem e vrio sa m nekoliko ispitivanja n a svojim
sopstvenim snovima da bih ispitao primenljivost" nauk e o

periodima na materija l sna, i odabra o sam za tu svrh u n a

roito upadljive element e materijal a sna, ija se pojava

ivotu sa sigurnou mogla odrediti.

I. Sa n od 1./2. oktobr a 1910.

(Odlomak) . . . negde u Italiji. Tr i erke pokazuju m i
sitne dragocenosti, kao u kakvoj antikvarnici, i pr i tom mi
sedaju u krilo. Kod jednog od ti h komad a ja kaem : Pa to

imat e od mene ! Pr i tom jasno vidi m nek u mal u mask u

u profilu, sa otri m crtam a Savonarole.
Ka d sam poslednji pu t video Savonarolin lik? Kak
o pokazuje moj putn i dnevnik, bio sam 4. i 5. septembr a
u Firenci ; tam o sam mislio d a svome pratioc u pokaem
m e daljon sa crtam a fanatinog kaluer a na trotoar u
Piazza Signoria, na mest u gde je naao smr t u plamen u i
mislim d a sam m u 5 . septembr a pr e podn e skrenu o panju
n a ta j

172

Tumaenje

snova,

Recentno

jedno mesto: Daraus, Varaus ili Zaraus. Kad se pro

budio, nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim
imenom, pa je san ostavio na miru. Nekoliko meseci
medaljon. Od toga utisk a pa do vraanj a u sn u prolo je
svakak o 27 + 1 dan, jedn a enska perioda " prem a Flisu .

Ali na nesreu za dokaznu mo ovog primer a mora m da

navede m d a j e ba n a sam da n sna ovaj valjani, ali nam r
teni kolega bio kod men e (prvi pu t posle moga povratka ) za

koga sam ve pr e nekoliko godina stvorio aljivi nad ima k

rab i Savonarola" . O n m i j e predstavi o jednog bolesnik
a koji je nastrada o u vozu za Pontebu , kojim sam i

s&m osam dan a pr e toga putovao, t e j e tak o moje misli

ponovo odveo natra g na moje poslednje putovanj e po Italiji.
Pojav a upadljivog element a Savonarola " u sn u objanjena

je po - setom ovog kolege na da n sna, i dvadesetosmodnevn i

inter val gubi svoje znaenje za izvoenje sna.

indiferentno u

snu

173

kasnije stvarno je naao ime Zaraus kao ime jedne

stanice izmeu San Sebastijana i Bilbaa, kroz koju je
proao vozom, 250 dana pre sna.
Ja, dakle, mislim da za svaki san postoji jedan
izaziva sna iz onih doivljaja koje jo nijednu no
nismo prespavali".
Utisci najnovije prolosti (iskljuujui dan pr e
noi u kojoj se sanja) ne pokazuju dakle nikakav drud a nae m jedn u prostoriju naiao n a malo razumevanj a kod

svemone gospodo dvorskih savetnik a i profesora. Tad a sa m

otiao L.-u koji je ba tada bio deka n i koga sam 3matrao

svojim

pokroviteljem,

da

bih

mu

se

poalio

na

svoju

ne

volju. On je obeao da e mi pomoi, ali se otada vie nita

o njemu nije ulo. On je u snu Arhimod koji mi daje oslon

i lino me prat i na neko drugo mesto. Covek vest tumaenj u

lak o e uvidet i da mislima u sn u nisu stran i ni osvetoljubi

II . Sa n od 10./11. oktobra 1910.

Ponovo

radi m

herniju

univerzitetskoj

laboratoriji.

Dvorski savetni k L. poziva me da doe m na jedn o mest o i

ide hodnikom ispred mene, nosei u uzdignutoj ruc i jedn u
lamp u ili nek i drug i instrument , otroumno g (otrovidog)
pogleda, neobinog dranja i sa isprueno m glavom. Zati m

prelazimo prek o jedno g otvorenog mest a . . . (ostatak zabo

ravljen).
Ono to u ovom sn u najvie pad a u oi jeste nai n kak
o dvorski savetnik L. pre d sobom nosi lamp u (ili lupu),
oiju istraivaki upereni h u daljinu. Dvorskog savetnik a L.
ve dugo godina nisa m video, ali ja ve sada znam da je
on samo zamenik jedn e druge, vee linosti, zamena za
Arhi - med a blizu Aretuzinog izvora u Sirakuzi . koji stoji
tan o onako kao u sn u i na isti nain rukuj e ogledalom,
vrebaju i gde se nalazi rimsk a vojska koja je vrila opsadu.
Ka d sa m ovaj spomenik video prv i (i poslednji) put ?
Prem a mojim zabelekama bilo je to 17. septembr a uvee, i
od toga datu m a p a d o sna prolo j e stvarn o 13+10=2 3 dana
, muki " perio d prem a Flisu.
Na alost, ulaenje u tumaenj e sna ukid a i na ovom

mest u jeda n deo od neminovnosti ove veze. Povod za sa n

bil a je vest, primljen a na sam da n sna, da klinik a u ijoj

sali ja kao gost treb a da drim svoja predavanj a treb a usko

ro da se preseli na nek o drugo mesto. Pretpostavi o sam da
je novi poloaj vrlo nepogodno smeten, pa sam u sebi po
mislio da e se desiti kao da uopt e nijednu uionicu nema m
na raspolaganju, i odatle su moje misli svakak o krenul e
natra g sve d o poetk a moje delatnost i ka o docenta, ka d za

ista nisam imao uionice i kad sa m u svojim nastojanjim a

vost ni svest o sopstvenoj veliini. A ja mora m doneti sud

da se bez ovoga povoda za san Arhime d svakak o te noi ne

bi u snu pojavio; ostaje neizvesno za men e da li se snani i

jo uve k recentn i utisa k statu e u Sirakuz i ne bi pojavio i u

neko m drugo m vremensko m intervalu .

III . Sa n od 2./3. oktobra 1910.

(Odlomak) . . . Neto o profesoru Ozer u (Oser) koji je

sa m pripremi o obrok z a men e to veoma pomirljivo uti
e (ostalo zaboravljeno).
San j e reakcij a n a jedn u smetnj u u varenj u toga dan a
zbog koje sa m razmiljao o tom e da li treb a da se obrati m
jedno m kolegi da bi mi odredio dijetu. Sto u sn u za ta j
posao odreujem profesora Ozera, koji je toga let a umro ,
povezuje se sa smr u jednog drugog univerzitetskog profe
sora koga sam visoko cenio, a koji je umr o neto ranij e
(1. oktobra). A kad a je Ozer umr o i kad a sam saznao o nje
govoj smrti? Prem a podacima u novinam a 22. avgusta, poto
sa m u to vrem e boravio u Holandiji, gde su mi bek e n o
vin e redovno slali, mor a da sam vest o njegovoj smrt i pro
itao 24. ili 25. avgusta. Ali taj interva l vie ne odgovara
nijednoj periodi ; o n obuhvat a 7 + 3 0 + 2 = 3 9 dana, ili moda
40 dana . Ne mogu da se setim da sam u meuvremen u razgo
vara o o Ozeru ili da li sam na njega mislio.
Ovakvi interval i koji za uenje o periodima bez dalje
obrad e n e b i vie mogli biti upotrebljivi rezultiraju i z mo
ji h snova neuporedivo ee nego regularni . Nalazim da je
konstanta n jedino odnos prem a jedno m utisk u n a sam da
n
sna, kao to sa m u tekst u tvrdio.

174

Tumaenje snova, I

gi odnos prema sadrini sna nego to ga pokazuju

drugi utisci iz bilo kojih udaljenih vremena. San
moe da svoj materijal odabere iz svakog vremena
ivota ukoliko samo jedna misaona nit vodi od do
ivljaja na dan sna (recentnih utisaka") ka ovim ra
nijim doivljajima.
A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima?
Mi emo doi do nagaanja o toj stvari ako jedan od
pomenutih snova izloimo detaljnijoj analizi. Ja sam
odabrao
San

o botanikoj monografiji

Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci.

Knjiga lei preda mnom, ba prevrem jednu umet
nutu tabelu u boji. Uz svaki primerak knjige povezan
je i osueni specimen biljke, slino kao u kakvom
herbarijumu.
Analiza
U izlogu jedne knjiare video sam pre podne jed
nu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama,
oigledno monografija o toj biljci.
Ciklama je omiljeni cvet moje ene.
Sam sebi
prebacujem to tako retko mislim o tome da joj do
nesem sobom cvee onakvo kakvo to ona eli. Kod
teme: doneti sobom cvee seam se jedne prie koju
sam nedavno priao u krugu svojih prijatelja i upotrebio kao dokaz za moje tvrenje da je zaborav e
sto izvoenje jedne namere nesvesnog i da uvek do
puta zakljuak na tajna oseanja onoga koji zabo
ravlja. Jedna mlada ena koja je bila naviknuta da
na svoj roendan od svoga mua nalazi na stolu bu
ket cvea jednog takvog dana primeti da nema toga
znaka nenosti i zbog toga se rasplae. Mu joj prilazi,
ne ume da sebi objasni razlog njenog plaa sve dok
mu ona ne kae: Danas mi je roendan. Tada se on
lupi po glavi i kae: Oprosti, ta sasvim sam zaboravio,
i hoe da ode da joj donese cvee. Ali ona ostaje ne -

Recentno i indiferentno u snu

175

utena, jer ona u zaboravnosti svoga mua vidi dokaz

za to da u njegovim mislima vie ne igra onu istu ulo
gu kao nekad. Ova gospoa L. srela je moju enu
pr e dva dana, kazala joj da se dobro osea i raspiti
vala se o meni. Ona je ranijih godina bila kod mene
na leenju.
Jedan novi poetak: Ja sam nekad zaista pisao
neto slino kao neku monografiju o toj biljci, naime
lanak o koka biljci, i taj lanak je skrenuo panju
K. Kolera (K. Koller) na anestezirajue osobine koka
ina. U svojoj publikaciji, ja sam sam nagovestio upo
trebu alkaloida, ali nisam bio dovoljno temeljan da tu
stvar i dalje pratim. Pored toga mi pade na pamet da
sam pre podne onoga dana posle moga sna (za ije tu
maenje sam naao vremena tek uvee) mislio na ko
kain, u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. Kad bih ikad
dobio glaukom, otputovao bih u Berlin i tamo bi me
kod moga berlinskog prijatelja operisao inkognito
neki lekar koga bi mi on preporuio. Operator koji
ne bi znao na kome vri operaciju jo jednom bi se
hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako
je u nju uveden kokain; ja niim ne bih odao da i
sam imam udela u tom otkriu. Na ovu fantaziju pri
kljuile su se misli kako je nezgodno za lekara da od
svoga kolege trai lekarske usluge za sebe. Berlinskog
lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi ona
ko kao i svaki drugi. Poto mi je palo na pamet ovo
dnevno sanjarenje, ja primetih da se iza njega krije
seanje na jedan odreen doivljaj. Naime, ubrzo po
sle Kolerova otkria, razbole se moj otac od glaukoma; operisao ga je moj prijatelj, oni lekar dr Kenigtajn (Konigstein), dr Koler se postarao za kokainsku anesteziju i zatim stavio primedbu da su se pr i
ovoj operaciji nala zajedno sva trojica koji su imali
udela u uvoenju kokaina.
Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji pu t
bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogo
dilo pre nekoliko dana kad mi je doao do ruku sve
ani spis, ijom su pojavom zahvalni uenici prosla
vili jubilej svoga uitelja i predstojnika laboratorije.
Meu poasnim natpisima na laboratorij umu naao

176

Tumaenje

snova,

sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuu

osobinu kokaina. I tad odjednom primetih kako je
moj san povezan sa jednim doivljajem prethodne
veeri. Upravo sam pratio kui dr Kenigtajna, sa ko
jim sam otpoeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek
ivo uzbuuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim
zadravao u kapiji, prie na m i profesor Gertner
(Gartner) sa enom. Nisam mogao da se uzdrim a
da im ne estitam kako izgledaju u cvetu. A profesor
je jedan od pisaca sveanog spisa o kome sam ba go
vorio, i mogao me je podsetiti na taj sveani spis. T
gospoa L., o ijem roendanskom razoaranju sam
nedavno priao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr
Kenigtajnom, razume se s neim drugim u vezi.
Pokuau da protumaim i ostale odredbe sadrine sna. Osueni primerak biljke dodat je uz monogra
fiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadovezuje jedna uspomena iz gimnazije. Na direktor gi
mnazije sazvao je jednom prilikom uenike viih ra
zreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum
da ga pregledaju i oiste. Naeni su sitni crvii
knjiki moljac. Izgleda da nije pokazivao poverenja
u moju pomo jer mi je ostavio samo nekoliko listova.
Jo danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad
nisam oseao nekakav naroito intimni odnos prema
botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio
sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i ni
sam je prepoznao. Bilo bi loe po mene da me nije iz

Recentno i indiferentno u snu

17 7

Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student me

dicine, patio sam mnogo od impulsa da elim uiti
samo iz monografija. Uprkos svojih ogranienih sred
stava bio sam tada pretplaen na vie medicinskih ar
hiva ije su slike u boji izazivale moje oduevljenje.
Ponosio sam se tom sklonou ka temeljitosti. I kad
sam posle toga i sam poeo sa objavljivanjem, morao
sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna
od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobronamerni kolega zbog nje rugao. Tome se, ni sam ne
znam kako, pridruuje i jedna uspomena iz vrlo ran e
mladosti. Moj otac je jednom nainio alu da meni i
mojoj najstarijoj sestri preda jednu knjigu sa slika
ma u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uni
timo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo oprav
dati. Tada mi je bilo pet godina, sestri manje od tri,
i slika, kako smo mi dcca ovu knjigu blaeno koma
dali (kao kakvu artioku, list po list, moram rei) je
ste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastinom
seanju iz ovog doba ivota. Kad sam zatim postao
student, razvila se u meni izrazita ljubav da skupljam
i imam knjige (analogno sklonosti da studiram iz mo
nografija; jedna sklonost koja se u snu ve javlja u
vezi sa ciklamom i artiokom). Postao sam knjiki
moljac (uporedi herbarijum). Ovu svoju prvu strast
u ivotu, otkako o sebi razmiljam, svodio sam uvek
na ovaj utisak iz detinjstva, ili bolje reeno, saznao
sam da je ova deja scena jedno pokrivajue seanje
1
za moju Naravno
vuklo moje teorijsko
kasniju da sam
znanje. Sa
bibliofili takoe
ju.
krucifera dolazim
na
kompozite.
Moj
vizuelni
pri
Zapravo
je
i
jatelj pisao mi je
artioka kompozita
jue
iz
Berlina:
i to ona koju bih
Veoma mnogo se
mogao nazvati svojim
bavim
tvojom
omiljenim
cvetom.
knjigom o snovima.
Plemenitija
nego
Vidim je kako lei
ja, moja ena mi
zavrena
preda
ovaj omiljeni cvet
mnom
i
ja
je
donosi sa trga.
prelistavam."
Kako
sam mu
samo
Vidim
kako
zavideo
na
tom
monografija
koju
daru
vidovitosti!
sam napisao
lei
Kad
bih samo
preda mnom. I to
jednom mogao da
nije bez neke veze.

je
vidim
pred
sobom dovr enu!

rano saznao da
ovek kroz strasti
lako dolazi do pat
nje. Kad mi je bilo
sedamnaest godina
imao sam pri
lian raun kod
knjiara, ali
nikakvih sredstava
da
ga isplatim i moj
otac jedva da je
prihvatio kao oprav
danje moje reci da
se moje sklonosti
nisu izvrgnule
na neto loe. Ali
seanje na ovaj
kasniji mladalaki
doivljaj dovodi me
odmah natra g do
razgovora sa
mojim prijateljem
dr Kenigtajnom. Je r
i u razgovoru
1

Upored i
lanak
:
uspomenam
pokrivalicama

moj
O
a
"

(Monatsschrift
fur
Psychiatri e
un d
Neurologie",
1899
(Sa bran a dela sv. I).
12 Frojd, Odabrana dela,
VI

178

Tumaenje snova, I

uvee onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim

prekorima kao i onda, da suvie poputam svojim
sklonostima.
Iz razloga koji ne spadaju ovamo neu da pratim
tumaenje ovog sna, nego elim samo da ukazem na
put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumaenju
bio sam opomenut na razgovor sa dr Kenigtajnom,
i to sa vie mesta. Ako imam pred oima koje su stva
ri u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna posta
je mi razumljiv. Svi zapoeti tokovi misli, o sklono
stima moje ene i o mojim sopstvenim sklonostima, o
kokainu, o tekoama leenja meu kolegama, o mojoj
sklonosti prema monografskim studijama i mom za
nemarivanju izvesnih struka kao to je botanika: sve
to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca
veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a ka
rakter opravdanja, jednog pledoajea (odbrane) za
moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam naj pr e analizirao; tavie, san nastavlja temu zapoetu
tamo i o njoj raspravlja na novom materijalu koji je
u intervalu izmeu oba sna pridoao. Cak, i na izgled
indiferentna forma izraavanja sna dobij a svoj ak
cent. Sad se kae: Pa ja sam ovek koji je napisao
dragocenu i uspenu raspravu (o kokainu), slino kao
to sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam va
ljan i vredan student; u oba sluaja dakle: to ja mogu
sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odrei izvoenja
tumaenja sna, poto me je na objavljivanje sna po
krenula samo namera da na jednom primeru ispitam
odnos sadrine sna prema doivljaju prethodnog dana
koji taj san pobuuje. Sve dok o ovom snu znam samo
za njegovu manifestnu sadrinu, padae mi u oi samo
jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a po
to sam i vrio analizu, pojavljuje se i drugi izvor
san u jednom drugom doivljaju istoga dana. Prvi
utisak na koji se san odnosi jeste ravnoduan utisak,
jedna sporedna okolnost. U izlogu vidim knjigu iji
me naslov povrno privlai i ija sadrina jedva da bi
me mogla interesovati. Drugi doivljaj je imao veliku
psihiku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jed
nim onim lekarom, ivo razgovarao svakako itav

Recentno i indiferentno u snu

179

sat, davao mu nagovetaje koji bi se morali ticati nas

obojice i u sebi izazivao seanja, kod kojih sam zapa
zio najraznovrsnija uzbuenja moje due. Osim toga
ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovren poto
su nam prili poznanici. U kakvom odnosu dakle sto
je oba utiska toga dana meusobno i prema snu koji
se u noi pojavio.
U sadrini sna nalazim samo aluziju na ravnodu
ni utisak i mogu tuko potvrditi da san najradije u
svoju sadrinu prima sporedne stvari iz ivota. U tu
maenju sna, naprotiv, sve vodi ka vanom, s pravom
uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao to je
jedino pravilno, prosuujem prema latentnom sadra
ju sna koji je unalizom dobijen, doao sam neprimetno do jednog novog i vanog saznanja. Vidim da se
raspada zugonotku da se san bavi samo bezvrednim
mrvicama svakodnevnog ivota; moram protivreiti i
tvrenju da se duevni ivot budnog stanja ne nastav
lja u snu i da zato san psihiku delatnost troi na bu
dalast materijal. Istina je suprotnost; ono to nas je
danju zaposlilo ovlauje u mislima u snu, i mi se tru
dimo da sanjamo samo kod takvih materija koje bi
nam danju pruile povod za razmiljanje.
Najblie objanjenje za to da ipak sanjam o jed
nom ravnodunom dnevnom utisku, dok me je na san
podstakao dnevni utisak koji je s pravom uzbudljiv,
jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izo
paavanja sna koji smo ranije sveli na psihiku sna
gu koja obavlja posao kao cenzura. Seanje na mono
grafiju o rodu ciklama pretrpelo je jednu promenu,
kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prija
teljem, potpuno slino kao to u spreenoj veeri pominjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom dim
ljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih
lanova utisak o monografiji moe stupiti u odnos
aluzije prema razgovoru sa onim lekarom, poto se
takav odnos najpre ne moe videti. U primeru o spre
enoj veeri odnos je unapred dat; dimljeni losos"
kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug
predstava koji moe pobuditi kod snevaice linost
prijateljice. U naem novom primeru radi se o dva
12

Tumaenje snova, I

180

odvojena utiska, koji najpre nemaju nita zajedniko,

osim to se dogaaju istoga dana. Monografija mi
pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uvee.
Odgovor koji na m analiza jasno daje glasi: Ovakvi
odnosi izmeu oba utiska koji najpre ne postoji biva
ju naknadno ispredani od predstavne sadrine jedno
ga za predstavnu sadrinu drugoga. Odnosne posred
ne lanove istakao sam ve prilikom pisanja analize.
Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se
bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako
samo ideja da je to omiljeno cvee moje ene, i moda
jo seanje na buket cvea koji gospoa L. nije dobila.
Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da
izazovu jedan san.
There nees no ghost,
my lord, come from the
1
grave to teli us this"
kae se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut
na to da se ovek koji je na razgovor ometao zvao
Gertner-3 i da sam naao da je njegova ena kao rascvetana; da, ja se sad naknadno seam da se jedna od
mojih pacijentkinja, koja je imala lepo ime Flora*,
neko vreme nalazila u centru naeg razgovora. Mora
da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih lano
va iz botanikog kruga predstava izvrilo poveziva
nje oba dnevna doivljaja: ravnodunog i uzbudljivog.
Zatim su se pojavili dalji odnosi, odnos kokaina koji
s punim pravom moe posredovati izmeu linosti
dr Kenigtajna i jedne botanike monografije koju
1

Gospodaru, ne mora izii duh iz groba da bi nam

to rekao.
2
Re Gartner na nemakom znai: batovan (Prim.
prev.).
* Re bliihend znai na nemakom: u cvetu rascvetan
(Prim. prev.).
4
ensko ime Flora isto tako ima veze sa cveem (re
je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Frojdova izlaganja mogla pratiti, jer je nemogue na srpskom
jeziku dati punu slinost nemakom prevodu. Ove reci pred
stavljaju te posredne lanove (Prim. prev.).

Recentno i indiferentno u snu

181

sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga

predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo
iz prvog doivljaja mogao upotrebiti kao aluzija na
drugi doivljaj.
Spreman sam na to da e ovo objanjenje napa
sti kao samovoljno ili prepredeno izmiljeno. ta bi
se dogodilo da nije priao profesor Gertner sa svojom
divnom (bliihend") enom, da se pacijentkinja o ko
joj smo razgovarali nije zvala Flora nego Ana? Pa
ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi mi
sli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je
ostvariti takve odnose kao to to mogu dokazati a
ljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razvedravamo svoj ivot. Mo vica je neograniena. Da po
emo jeda n korak dalje: da se izmeu oba utiska dana
nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdani sred
nji odnosi, san bi ispao naravno drukije; neki drugi
ravnoduni utisak dana, kao to nam u gomilama pri
stupaju pa od nas bivaju zaboravljeni, zauzeo bi za
san mesto monografije", doao bi u vezu sa sadrinom razgovora i zastupao bi ga u sadrini sna. Poto
nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije doiveo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji
za povezivanje. ovek nikad ne treba da se udi kao
Henshen lau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Lessing) o tome: da samo bogatai na svetu imaju naj
vie novaca".
Psiholoki proces, kojim prema naem izlaganju
ravnoduni doivljaji dospevaju do toga da zamene
psihiki znaajne dogaaje, mora nam jo uvek izgle
dati podozriv i udnovat. U jednom kasnijem odeljku nai emo se pred zadatkom da osobenosti ove pri
vidno nekorektne operacije vie pribliimo naem ra zumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom pro
cesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone
bezbrojna iskustva koja se stalno vraaju kod analize
snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno pomeranje recimo: psihikog akcenta pomou onih
posrednih lanova; na taj nain predstave koje su na
poetku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzima
njem punjenja sa onih predstava koje su na poetku

182

Tumaenje snova, I

bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostiu do

voljno snage koja ih osposobljava da silom izbore pri
laz u svest. Takva pomeranja nas nipoto ne ude
onde gde se radi o koliinama afekta ili uopte o mo
tornim akcijama. Da devica koja je ostala sama svoju
nenost prenosi na ivotinje; da neenja postaje strastan skuplja; da vojnik jedan komad arenog platna,
zastavu, brani svojom krvlju; da u ljubavnom odnosu
jedan stisak ruk e koji traje neki sekund due pred
stavlja blaenstvo; ili da izgubljena maramica u Otelu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihika po
meranja koja nam izgledaju neoborljiva. A to se
istim putem i na osnovu istih osnovnih principa do
nosi odluka o tome ta dopire u nau svest i ta joj
biva uskraeno, dakle ta mi mislimo, to nam stvara
utisak bolesnog, i mi to nazivamo misaonom grekom
koja se pojavljuje u budnom ivotu. Odajmo na ovom
mestu tajnu kao rezultat istraivanja koja e se ka
snije vriti, da se psihiki proces koji smo upoznali u
pomeranju sna, dodue, nee pokazati kao bolesno
ometani proces nego kao proces koji se od normalnog
razlikuje, kao proces vie primarne prirode.
Time mi injenicu, to sadrina sna prima ostat
ke sporednih doivljaja, tumaimo kao izraz izopaa
vanja sna (kroz pomeranje) i podseamo na to da smo
u izopaavanju sna videli posledicu prolazne cenzure
koja postoji izmeu dve psihike instance. Pr i tome
oekujemo da e nam analiza sna redovno otkriti
stvarni, psihiki znaajan izvor sna iz budnog ivota,
mada je akcenat bio pomeren sa seanja toga izvora
na seanje iz ravnodunog izvora. Ovim shvatanjem
doli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom
koja je za nas postala neupotrebljiva. Je r injenica
koju je Robert hteo objasniti uopte i ne postoji; ona
postoji na nekom nesporazumu, na proputanju da se
prividna sadrina snova zameni njihovim stvarnim
znaenjem. Uenju Robertovom moe se prigovoriti i
ovo: kad bi san zaista imao zadatak da nae pame
nje kroz naroiti psihiki rad oslobodi ljake" dnev
nog seanja moralo bi nae spavanje biti muni je i
upotrebljeno na naporniji rad nego to moemo tvrditi

Recentno i indiferentno u snu

183

za na budni duevni ivot. Je r broj indiferentnih uti

saka dana od kojeg bismo morali tititi nae pamenje
oigledno je neizmerno velik; no ne bi bila dovoljna
da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se pro
ces zaboravljanja ravnodunih utisaka vri bez aktiv
nog uestvovanja naih duevnih snaga.
Pa ipak mi ne smemo da urimo da se od Robertovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. Mi
smo ostavili neobjanjenu injenicu da jedan od indi
ferentnih dnevnih utisaka i to poslodnjeg dana
redovno daje doprinos sadrini sna. Odnosi izmeu
ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne po
stoje uvek ve unapred; kao to smo videli, oni se
stvaraju tek naknadno, tako rei za slubu nameravanog pomeranja, za vreme rada u snu. Mora dakle po
stojati neko primoravanje da se uspostave veze ba
u pravcu recentnog, mada ravnodunog utiska: ovaj
utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga ini po
godnim za tu svrhu. Je r inae bi isto tako lako bilo
sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na je
dan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga pred
stava.
Sledea iskustva mogu nas odvesti na put ka ob
janjenju. Ako nam je jedan dan doneo dva ili vie
doivljaja, koji su dostojni da podstaknu san, san e
pominjanje oba dogaaja sjediniti u jednu jedinstve
nu celinu; on se povinjava prinudi da od njih stvori
jednu jedinicu; na primer: Jednoga popodneva leti
uao sam u jedan kupe u vozu, u kome sam zatekao
dva poznanika, koji se meutim meu sobom nisu
poznavali. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega,
a drugi lan jedne otmene porodice u kojoj sam kao
lekar imao posla. Ja sam oba gospodina upoznao meu
sobom; ali je u toku duge vonje njihovo optenje
dugo ilo preko mene tako da sam o nekom predme
tu ja morao da razgovaram as s jednim as sa dru
gim. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom
naem zajednikom poznaniku koji je ba bio otpoeo
sa lekarskom praksom. Kolega je odgovorio da je ubeen u valjanost i sposobnost mladoga oveka, ali da
njegova neuglednost nee ba uiniti lakim njegov

184

Recentno i indiferentno u snu

Tumaenje snova, I

pr is t u p u o t me n e kue . J a s a m odgovorio : Ba
zbog tog a m u j e i pot reb n a p rep oru k a . Ko d drugo g
saput - ni k a raspitiva o sa m s e uskor o posl e tog a o
zdravlj u njegov e t e t k e majk e j e d n e o d moji h
pacijentkinj a
koj a j e t a d a bil a tek o bolesna . U noi posl e tog
a putovanj a sanja o sa m d a s e mo j ml a d i prijatelj ,
z a kog a sa m trai o protekciju , nalaz i u j e dn o m
elegant n o m salon u i kak o pr e d j e dn i m odab rani m
drut vo m u koj e s a m pr emest i o sve svoj e poznat e
o t me n e i bo ga t e ljude , s a man ir i m a jedno g svetsko
g oveka, dr i posmrt n i govo r staro j dam i (koja j e z a
sa n ve umrla ) , a koj a j e bil a t e t k a mo g drugo g
saputni k a (Otvoren o priznaje m d a s a ovo m d a m o m
nis a m bi o u dobri m odnosima) . Moj sa n j e dakl e ope
t pronaa o vez e izme u oba utisk a dan a i pomo u
nji h komponov a o j e d n u jedins tve n u situaciju .
N a osnov u mnogi h slini h iskustav a m o r a m po
stavit i tez u d a z a r a d u sn u postoj i n e k a vrs t a prisi
ljava n j a d a sve nad ra aj n e izvor e sn a sastav i u sn
1
u u jed n u jedinicu.
Sad a u raspra vljat i o pi ta nj u d a l i izvo r koj i po
buu j e sa n i n a koji na s analiz a dovod i mo r a uve k bit
i jeda n recent a n ( i znaajan ) dogaaj , ili d a l i
j ed a n u nutran j i doivljaj, dakl e seanj e n a jed a n
psihik i vre d a n dogaa j ili je da n t o k misl i mog u
primi t i n a seb e ulog u izaziva a sna . Odgovo r koji i z
mno go br o j n i h analiz a pot pun o sigurn o
proizlaz i
glasi u kori s t ov e poslednj e alternativ e . Izaziva sn a
mo e bit i j e d a n unutra nj i dogaa j koj i j e posta o
rec en t a n t a k o re i kro z misaon i r a d pre k o dana .
Ov o j e sva ka k o prav i t r e n u t a k d a u jedno j shem i
obuhvati m o razlii t e uslov e kojim a s u izvor i sn a
podloni .
Izvo r sn a mo e biti :
a ) J e d a n r ec en t a n i psihik i znaaja n doivlja j
2
koj i j e u sn u direktn o zastupljen.
1

Sklonost raa u snu da stopi u jednu akciju sve va

ne dogaaje koji se istovremeno deavaju, primetio je ve
vei broj autora, na primer Dela (str. 41), Delbef (strana
236): rapprochement force (prinudno pribliavanje).
2
San o Irminoj injekciji, san o prijatelju koji je moj
stric.

185

b ) Vie recentnih , znaajni h doivljaja, koj e j

1
e sa n spojio u jed n u celinu.
c ) J e d a n recent a n i znaaja n doivljaj, ili vi e
njih , koj i s u u sadrin i sn a zastupljen i pominjanje
m jedno g
istovremenog ,
al i
indiferentn o g
2
doivljaja.
d ) J e d a n unut ran j i znaaja n doivljaj (seanje,
to k misli), koj i zati m u snu biv a redovno zastuplje n
pominjanj e m
jedno g recentnog , ali indiferentn o
3
g utiska.
Ka o t o vidimo , z a tumaen j e snov a bez izuzetk a
zadrav a s e uslo v d a jeda n sastavn i de o sadrin e sn a
ponov i re ce nt n i utisa k pre thodno g dana . Ovaj ud e o
odree n z a zastupanj e u snu n e mo e pripada t i n
i kru g u predsta v a samog a izazivaa sn a i t o bilo ka
o njego v bita n ili kao nevaa n sastavn i de o ili vod
i porekl o i z oblast i jedno g ravnodun o g utiska , koj i j
e bio dovede n u vez u s a krugo m izaziva a sn a vie
il i man j e obilati m povezivanje m . Privid n a vein a
uslov a stva r a se ovd e jedin o alternativom da je jedno
pome- ranje izostalo ili nije, i mi primeuje m o ovd e da
n a m t a alternati v a pru a ist u lako u d a objasn i
ko n tr as t e izme u razn i h snov a isto tak o lak o ka o to
medicin
sk a teorij a o sn u objanjav a ni z o d parcijalno g d
o potpuno g budn o g stanj a modani h elija.
Ak o sa d po sm atra m o ov a etir i mogu a sluaja
, videem o d a jed a n psihik i vr ed a n al i n e recent a
n el emena t (tok misli, seanje) mo e u s vr h u stvaran j
a sn a bit i zamenje n
recentnim , ali
psihik i
indiferen t n i m elemento m ak o p r i to m bu d u ispunjen
a sam o ov a dv a uslova : d a s e 1 ) sadra j sn a nadove
e n a ono t o
j e r ecen tn o doivljeno, i 2 ) d a izaziva sn a ostaj e je
d a n psihik i znaaja n proces . U jedno m jedino m slu
aju (a) ob a uslov a s u ispunjen a isti m utisko m . Tre b
a d a uz me m o jo u razm at ran j e d a ist i indiferent n i
uti -

San o posmrtnom govoru mladoga lekara.

San o botanikoj monografiji.
s
Veina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za
vreme analize.
2

186

Tumaenje

Recentno

snova, I

sci koji su iskorieni za san dok su recentni, ovu oso

binu gube im su postali jedan dan (ili najvie nekoli
ko dana) stariji; odatle moramo odluiti da pretposta
vimo da sveina jednog utiska ovome daje izvesnu
psihiku vrednost za stvaranje sna, koji je u neku
ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih seanja
ili tokova misli. Tek u naim kasnijim psiholokim
razmiljanjima moi emo saznati u emu moe biti
utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stva
ranje sna.
Osim toga naa panja ovde skree na to da se
nou i neprimeene od nae svesti mogu vriti vane
modifikacije u naem materijalu seanja i predstava.
Zahtev da se prespava neka stvar pr e nego se defini
tivno donese
odluka o njoj oigledno je potpuno
1
opravdan. Ali mi primeujemo da smo na ovom mestu preli sa domena psihologije snevanja u domen
psihologije spavanja; a to je korak za koji e se jo
ee pruiti povod da ga nainimo.
Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove
poslednje zakljuke. Ako indiferentni utisci mogu do1

Jeda n velik doprinos koji se odnosi n a ulogu recent

nog za stvaranj e sna, daje O. Pec i (Potzl) u jedno m rad u
veoma bogatom nadovezivanjima. Eksperimentaln o izazva
ne slike snova u odnosima prem a indirektn o m vienju" , ob

javljenom u Zeitschrift fur die gesamt e Neurologie un d

Psvchiatrie" , XXXVII, 1917). Pec i je zamolio razn a opitna lica
d a m u fiksiraju n a crteu sve to s u svesno zapazila n a jed

noj slici koja im je tahistoskopski

bila izloena. On se zatim

interesovao za san opitne linosti sleee

noi

i dao

je da

se isto tak o na crteu prika u pogodni delovi toga sna. I tad a

se oigledno pokazalo da su materija l za stvaranj e sna dal e
pojedinosti eksponiran e slike koje

opitn a linost

nije

zapa

u manifestno m

sadr

zila, dok se svesno zapaene i posle ekspozicije crteom fiksi

ran e pojedinosti nisu

ponovo pojavile

aju sna. Od rad a sna prihvaen i materija l obrae n je u

svrh u konstrukcije sna na poznati samovoljni", ili bolje
reeno,

autokratski " nain. Pitanj a

istraivanjem

daleko

prelaze

indiferentno u

snu

187

speti u sadraj sna samo dok su recentni, kako je onda

moguno da mi u sadraju sna nalazimo i elemente iz
ranijih perioda ivota koji u vreme dok su bili recent
ni prema Strimpelovim recima nisu imali nika
kvu psihiku vrednost, koji bi dakle odavno morali
biti zaboravljeni, elementi dakle koji nisu ni svezi niti
pak psihiki znaajni?
Ovaj prigovor moemo resiti u potpunosti ako se
oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotiara. Reenje, naime, glasi: da je pomeranje koje psihiki va
an materijal zamenjuje indiferentnim (za snevanje
kao i za miljenje) ovde izvreno ve u ranim perio
dima ivota i otada sigurno bilo fiksirano u pamenju.
Oni, prvobitno indiferentni elementi, upravo vie nisu
indiferentni otkako su pomeranjem preuzeli vred
nost psihiki znaajnog materijala. Ono to je ostalo
stvarno indiferentno ne moe se vie ni u snu re produkovati.
Iz prethodnih izlaganja zakljuiemo s pravom da
ja postavljam tvrenje da ne postoje nikakvi indife
rentn i izazivai sna, dakle i nikakvi bezazleni snovi.
To je strogo i iskljuivo moje miljenje, bez obzira na
deje snove i eventualno na kratk e reakcije sna na
none senzacije. Sto se inae sanja moe se ili oi
gledno prepoznati kao psihiki znaajno, ili je pak izo
paeno, pa o tome treb a suditi tek posle izvrenog tu
maenja sna, posle ega e se opet pokazati kao zna
ajno. San se nikad ne bavi sitnicama; zbog sitnica ne
1
mamo smetnji za vreme spavanja. Naoigled bezazle
ni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko nji
hovog tumaenja; ako mi je dozvoljeno da upotrebim
izreku oni su potuljeni". Budui da je ovo opet jed
no mesto na kome mogu oekivati da e mi protivre-

podstaknut a Peclovim

sferu tumaenj a sna

onakvog

kakv o se u ovoj knjizi pokuava. Nek a mi bud e dozvoljeno

da jedno m reju ukaze m na to koliko se mnogo ovaj novi

nain eksperimentalnog prouavanja stvaranj a sna razliku

je od ranije grub e tehnik e koja se sastojala u tome da u sa
draj sna uvodi nadraaj e koji sn u smetaju.

H. Elis, ljubazni kritia r moga Tumaenja sna", pie

na str. 169: Tu je mesto od kojeg dalje mnogi od na s vie

nee bit i u stanj u da slede Frojda. " Ali H. Elis nije vrio
nikakv e analize snova i nee verovat i kak o je neopravdan o

suenje na osnovu manifestne sadrine sna.

188

Tumaenje snova, I

iti, i poto se rado koristim prilikom da izopaavanje

sna prikazem na njegovom poslu, izloiu ovde ana
liziranju jedan niz bezazlenih snova" iz moje zbirke.
I
Neka inteligentna i fina mlada dama, ali koja i u
ivotu spada meu rezervisane linosti, meu tihe
vode", pria: Sanjala sam da dolazim na trg suvie
kasno i da ni kod mesara ni kod piljarice vie nita
ne nalazim. Sigurno jedan bezazlen san, ali tako san
ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima
ispria. Onda pria glasi ovako: Ona ide na trg sa svo
jom kuvaricom koja nosi korpu. Mesar joj kae, po
to je neto zatraila: Toga vie nema, i hoe da joj
da neto drugo uz napomenu: To je takoe dobro. Ona
odbija i ide piljarici, koja hoe da joj proda neku ne
obinu zelen, povezanu u vezice, ali crne boje. Ona
kae: Ovo ne poznajem, to neu uzeti.
Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je
jednostavno. Ona je zaista suvie kasno pola na tr g
i vie nita nije dobila. Kasapnica je bila ve zatvo
1
rena (Die Fleischbank war schon geschlossen")
namee se oveku kao opisivanje doivljaja. Ali
stani, nije li to jedna sasvim prostaka izreka koja

Recentno i indiferentno u snu

189

tumaenju moe se poi od takvih govora. Odakle da

kle dolazi govor mesara: Tu se vie nita ne moe do
biti? Od mene samoga. Ja sam nekoliko dana ranije
izjavio da se najstariji deji doivljaji kao takvi vie
ne mogu dobiti, nego da u analizi bivaju zamenjeni
prenoenjima" i snovima. Ja sam dakle kasapin, a
ona odbija ova prenoenja na sadanjost starih naina
miljenja i oseanja. Odakle dolazi njen govor u snu:
Ovo ne poznajem, to neu uzeti? Taj govor treba za
analizu podeliti na delove. Ovo ne poznajem" rekla
je dan ranije svojoj kuvarici s kojom se neto pre pirala, ali je tada dodala: Ponaajte se pristojno".
Ovde postaje opipljivo jedno pomeranje; od obe re
enice koje je upotrebila prema svojoj kuvarici pre
uzela je u san beznaajnu reenicu; a potisnuta re
enica: Ponaajte se pristojno!" jedino odgovara
ostaloj sadrini sna. Tako bi se moglo doviknuti sva
kome koji se usuuje da naini neku nepristojnu alu
ziju i zaboravlja da zatvori kasapnicu". Da smo
tumaenju zaista uli u tra g dokazuje nam veza sa
aluzijama koje se nalaze u dogaaju sa piljaricom.
Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je, kao
to ona naknadno dodaje), i pri tom crna, moe li to
biti neto drugo nego sjedinjavanje u snu pargle i
1
cr parglu ne
se ili moda
n moram da
pre njena
e objanjavam ni
suprotnost
r
odnosi na
o
t
k
v
e
?
povrnost
u
Gde neto u
oblaenju
jednog
snu ima karakte r
mukarca?
jednog
govora,
Snevaica te reci
dakle to se kae
uostalom
nije
ili
uje,
a
ne
upotrebila, moda
samo misli to
ih
je
izbegla.
se
u
veini
Potraimo
sluajeva
sigurno
tumaenje
moe
razlikovati
pojedinosti
do lazi
od
sadranih u snu.
govora u budnom

ivotu, obraenih
naravno kao sirov
materijal,
raskomadanih,
malo
izmenjenih,
ali
pre
svega
istrgnutih
iz
2
celine.
Prilikom
rada na
1

(
P
r
i
m
.
p
r
e
v
.
)
.

U Beu se
tako kae u
smislu: Nisi
zakopao lic

jednom oveku i
nijednoj eni koji
to znaju, ali i
ostala zelen kao
uzvik:
Crni,
2
spaavaj
se!
izgleda mi
da
ukazuje
na istu
seksualnu
temu
koju smo od mah
na
poetku
pogodili, kad smo
za
prianje
sna
Meli
da stavimo:
kasapnica je bila
zatvorena. Ne radi
se o tome da bi se
smisao ovoga sna u
potpunosti sa znao;
toliko je sigurno da
on ima smisla i da
nipoto
nije
8
bezazlen.

Uporedi o
govorima u snu u
odeljku o radu sna.
Iz gleda da je jedan
jedini autor shvatio
poreklo govora u snu,
i to Delbef (str. 226)
tako to ih uporeuje
sa
cliches"
(kli
ejima).

Crna rotkva =
Schwarzer
Rettig.
2
Schwarzer, rett
dich! Dakle, igra
reci!
3
Za radoznale
napominjem da se
iza sna krije fanta
zija
nepristojnog,
seksualno izazivakog
ponaanja
s moje
strane i odbijanju od
strane
te
dame.
Kome ovo tumaenje

190

Tumaenje

snova,

Recentno

indiferentno u

snu

191

II

III

Jedan drugi bezazleni san iste pacijentkinje, u

nekom pogledu suprotnost prethodnom: Njen mu
pita: Ne treba li da damo da se klavir timuje? Ona:
Ne isplati se, moram ga ve inae prevui koom.
Opet ponavljanje jednog realnog dogaaja od pret
hodnog dana. Njen je mu tako pitao, a ona je tako
slino odgovorila. Ali ta znai to to ga ona sanja?
Ona, dodue, pria o klaviru da je to odvratan san
duk koji daje lo
ton, stvar koju je njen mu ve
1
pr e braka imao, i tako dalje, ali klju za reenje
daju tek reci: Ne isplati se. Ove reci dolaze od posete koju je jue uinila svojoj prijateljici. Tamo su
je pozvali da skine jaknu, a ona se branila recima:
Hvala, ne isplati se, moram odmah da idem. Prilikom
ovog prianja mora mi pasti na pamet da se jue
za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu
na kojoj se jedno dugme otvorilo. Izgleda, dakle, kao
da je htela rei: Molim vas, nemojte gledati tamo,
ne isplati se. I tako se sanduk dopunjava sa grudimai tumaenje sna vodi direktno u vreme njenog te lesnog razvoja kad je poela da biva nezadovoljna
sa svojim telesnim oblicima. Takoe vodi u ranija
vremena ako se obazremo na izraze odvratno" i lo
ton" i ako se setimo kako esto manje hemisfere
enskog tela kao suprotnost i dopunjavanje za
uzimaju mesto velikih, u aluziji i u snu.

Prekinuu ovaj red tako to u umetnuti jedan

krata k bezazlen san jednog mladog oveka. On je sa
njao da ponovo oblai svoj zimski kaput, to je stra
no. Povod za ovaj san je toboe hladnoa koja je
odjednom ponovo nastupila. Jeda n finiji sud e, me
utim, primetiti da oba kratka dela sna ne odgova
raju dobro jedan drugome, jer nositi na hladnoi te
ak ili debeo kaput: ta bi na tome moglo biti stra
no". Na tetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka
prilikom analize donosi seanje da mu je jedna dama
jue u poverenju priznala da njeno poslednje dete
svoj ivot duguje kondomu koji je prsnuo. On sad
ovim povodom rekonstruie svoje misli: Tanak kon
dom je opasan, a debeo lo. Kondom je s pravom
kaput",
jer se navlai preko; a tako zovemo i laki
1
kaput. Jeda n dogaaj kao to je ovaj koji je dama
ispriala bio bi za neenjenog oveka svakako
straan".
Vratimo se sad ponovo naim bezazlenim sno
vima.

izgleda neuveno, podsetiu ga na mnogobrojne sluajeve

gde su lekar i od histerinih osoba uli takv e optube kod

kojih se ona fantazija nije pojavila ka o izopaena i ka o san,

nego je postala neprikriven o svesna i suluda. Ovim snom

j e pacijentkinja stupila n a psihoanalitik o leenje. J a sa

m te k kasnije shvati o d a j e s a nji m ponovila inicijalnu

t r a um u od koje je potekla njena neuroza, i otada sam kod

dru gih osoba nailazio na isto dranje, koje su u svom
detinj - stvu bile izloene seksualnim atentatima , pa su sada
u nek u ruk u prieljkivale njihovo ponavljanje u snu.
1
Zamen a suprotnou ka o to e na m posle tumaenj a
postat2 i jasno .
Nemak i izrazi su Kasten " (= sanduk ) i Brustkasten "
(= grudn i ko). U prevod u se to ne moe tan o izraziti.

IV
Ona stavlja svecu u svenjak; ali sveca je slom
ljena tako da ne stoji dobro. Devojke u koli kau
da je nespretna; a gospoica da to nije njena krivica.
I ovde jedan realan povod; ona je jue stvarno
stavila svecu u svenjak; ali ona nije bila slomljena.
Ovde je primenjena jedna providna simbolika. Sve
ca je predmet koji nadrauje enske genitalije; ako
je slomljena, tako da ne stoji dobro, onda to znai
impotenciju mua (to nije njena krivica"). Da li sad
ova mlada ena koja je bila briljivo vaspitana i
ostala daleko od svega to je runo zna za ovu pri 1

Ovo je opet neprevodljivo. Smisao se vidi, ali tanij e

te k ako s e im a n a um u sledee: nemak a re
Uberzieher" dolazi o d reci uberziehe n to znai : navlait i
preko . Sa d j e slika kondom Uberzieher jasn a (Prim.
prev.).

Tumaenje snova, I

192

menu svece? Ona sluajno moe da da podatak i o

tome kakvim je doivljajem dola do toga saznanja.
Prilikom jedne vonje amcem na Rajni proe po
red njih jedan amac u kome sede studenti koji sa
velikim uivanjem pevaju ili urlaju pesmu: Ako
vedska kraljica, pored zatvorenih prozorskih kapa
ka sa apolo sveama . . . " Wenn die Konigin von
Schweden, bei geschlossenen Fensterladen mit Apollokerzen . . . " Napomena prevodioca: Apollokerzen su
se zvale neke vrste sveca. Re koja je ovde izostav
ljena treba da glasi onanie".
Poslednju re nije ula ili je ne razume. Njen
mu mora da joj da traeno objanjenje. Ovi stihovi
su zatim u snu zamenjeni bezazlenim seanjem na
jedno nareenje koje je jednom u zavodu nespretno
izvrila, i to pomou zajednikog: zatvorenih prozor
skih kapaka. Povezivanje teme onanije sa impoten
cijom dovoljno je jasna. Apolon" u latentnoj sadr
im sna povezuje ovaj san sa jednim ranijim
snom
1
u kome je bilo govora o devici Paladi. Sve ovo za
ista nije bezazleno.
V
Da ne bismo zamiljali da su zakljuci sa snova
na stvarne prilike u ivotu snevaa suvie laki, dodau jo jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i
dolazi od iste osobe. Sanjala sam neto, pria ona,
to sam danju zaista uradila, naime, jedan mali kofer
tako sam napunila knjigama da sam imala muke da
ga zatvorim i sanjala sam tako kao to se zaista i do
godilo. Osoba koja je to priala polagala je i sama
glavnu vanost na slaganje sna i stvarnosti. Svi ovakvi
sudovi o snu, napomene uz san, iako su stvorili
mesto u budnom miljenju, spadaju ipak redovno u
latentnu sadrinu sna to e nam i kasniji primeri
1

Palada (grki: Pallas Athene) je grka boginja, po

mitologiji roena iz Zevsove glave. Oboavana je kao evica (Prim. prev.).

Infantilno kao izvor sna

193

potvrditi. Kae nam se, dakle, da se ono to san

pria zaista dogodilo dan ranije. Bilo bi suvie opir
no iznositi na koji se nain dolazi do dosetke da se
prilikom tumaenja pozove u pomo i engleski jezik.
Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy
(uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu u kutiji)
koja je bila tako napunjena da vie nita ne moe
ui u nju. Ovog puta bar nita loe.
U svim ovim bezazlenim snovima" kao motiv
cenzure veoma upadljivo prcovlauje seksualni mo
ment. Ali to je tema principijelnog znaaja koju
moramo ostaviti po strani.

B
INFANTILNO KAO IZVOR SNA
Kao tree meu svim osobenostima sadrine sna
naveli smo sa svima autorima (osim Roberta) da se
u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba i
vota, kojima pamenje u budnom stanju izgleda ne
raspolae. Razumljivo je da je teko prosuditi kako
se retko ili kako esto ovo deava, poto se odgova
rajui elementi sna posle buenja ne mogu prepo
znati odakle vode poreklo. Dokaz da se ovde rad i
o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objek
tivnim putem, a uslovi za to mogu se prikupiti samo
u retkim sluajevima. Kao naroito ubedljivu navodi
A. Mori priu oveka koji se jednog dana odluio
da poseti svoje zaviajno mesto posle dvadesetogo
dinjeg odsustvovanja. U noi pr e polaska sanjao je
da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da
je tamo na ulici sreo nepoznatog gospodina sa ko
jim je razgovarao. Vrativi se u svoj zaviaj, mogao
se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji
sasvim blizu njegovog zaviajnog grada, a i nepo
znati ovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog
pokojnog oca koji u tom mestu ivi. Svakako jedan
13 Frojd, Odabrana dela, VI

194

Tumaenje snova, I

snaan dokaz za to da je on i jedno i drugo, i oveka

i mesto, video u svom detinjstvu. San, uostalom, tre
ba tumaiti kao san nestrpljenja, kao i san one de
vo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert,
kao san deteta kome je otac obeao da e ga voditi
na izlet na sala i slino. Motivi koji snevau reprodukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se,
naravno, otkriti bez analize.
Jedan od mojih slualaca koji se hvalio da su
njegovi snovi samo retko kad izloeni izopaavanju
priao mi je kako je pre izvesnog vremena u snu
video da se njegov nekadanji domai uitelj nalazi
u krevetu vaspitaice koja je do njegove jedanaeste
godine bila u njihovoj kui. Mesto gde se ova scena
odigrala palo mu je na pamet jo u snu. Veoma zainteresovan, on je san ispriao i svom starijem brat u
koji mu je, smejui se, potvrdio da stvarno postoji
ono to je sanjao. Rekao je da se toga jo vrlo dobro
sea, je r mu je tada bilo est godina. Ljubavni pa r
bi njega, starijeg sina, opijao pivom kad god bi okol
nosti za noni snoaj bile povoljne. Mlaeg deaka,
kome je tada bilo tr i godine, a to je na sneva
i koji je spavao u sobi svoje vaspitaice, nisu sma
trali preprekom.
Jo u jednom drugom sluaju moe se sa sigur
nou utvrditi, bez pomoi tumaenja sna, da san sa
drava elemente iz detinjstva, kad je naime tako
zvani perenirajui san, koji se, snevan najpre u de
tinjstvu, kasnije uvek iznova pojavljuje za vrem e spa
vanja odraslog oveka. Poznatim primerima ove vrste
mogu dodati jo nekoliko primera iz moga iskustva,
mada ja ovakav perenirajui san na sebi nisam upo
znao. Jedan lekar tridesetih godina priao mi je da
mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do
danas esto javlja jedan ut lav, o kome je u stanju
da da najtanije podatke. Je r ovaj lav koji mu je
bio poznat iz sna pronaen je jednoga dana ,,in na
tura " kao davno nestali predmet od porculana, i
mladi ovek je tada od svoje majke uo da je ovaj
predmet bio naj eljeni ja njegova igraka u ranom
detinjstvu, iako se sam vie ne moe da seti toga.

Infantilno kao izvor sna

195

Ako se sad sa manifestne sadrine sna okrenemo

mislima sna koje tek analiza moe otkriti, moemo sa
zabezeknutou konstatovati da doivljaji iz detinj
stva sudeluju i kod takvih snova ija sadrina jedno
takvo nasluivanje nikad ne bi probudila. Potova
nom kolegi sa uti m lavom" dugujem jedan naro
ito ljubak i pouan primer za takav san. Posle i
tanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj po
larnoj ekspediciji, sanjao je kako u jednoj ledenoj
pustinji galvanizuje ovog od vanog istraivaa
zbog iijasa na koji se on ali! Za analizu ovoga
sna pade mu na pamet jedan dogaaj iz detinjstva
bez kojega bi ovaj san svakako ostao nerazumljiv.
Kad je bio dete od tri ili etiri godine, sluao je jed
noga dana radoznalo kako odrasli govore o istrai
vakim putovanjima, pa je onda pitao tatu da li je
to teka bolest. On je oigledno re Reisen (= puto
vanje) zamenio sa Reissen" (= sevanje, upanje) a
ruganje njegove brae i sestara postaralo se za to da
ovaj neprijatan doivljaj nije pao u zaborav.
Jeda n sasvim slian sluaj postoji kad se u ana
lizi sna o monografiji o rodu ciklama" susretnem sa
jednom uspomenom sauvanom iz mladih dana: kako
otac petogodinjem deaku daje jednu knjigu oprem
ljenu slikama u boji da je uniti. Moda e neko iz
raziti sumnju da je ovo seanje zaista uzelo uea u
oblikovanju sadrine sna, da li moda rad na analizi
nije tek naknadno stvorio neki odnos. Ali bogatstvo
i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemi za
prvo navedeno shvatanje (Ciklama omiljeni cvet
omiljeno jelo artioka; raskidati kao artioku,
list po list (fraza koja oveku prilikom podele ki
neskog carstva svakodnevno dolazi do uiju); herbarijum knjiki moljac, ije su omiljeno jelo knji
ge). Osim toga mogu da jamim da zadnji smisao
ovog sna koji ovde nisam naveo stoji u najintimni
jem odnosu sa sadrinom deje scene.
Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam
analiza da elja sama koja je san izazvala, a za ije
se ispunjenje san predstavlja, vodi poreklo iz de*

196

Tumaenje snova, I

tinjstva tako da ovek na svoje iznenaenje nalozi

da dete u snu i dalje ivi sa svojim impulsima.
Na ovom mestu u nastaviti tumaenje jednoga
sna iz kojeg smo jednom ve crpli novu pouku. Mi
slim na san: prijatelj R. je moj stric. Mi smo tuma
enje ovoga sna pratili dotle da se motiv elje ime
novanja za profesora konkretno pojavio pred nama,
i nenost u snu za prijatelja R. objasnili smo sebi
kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obo
jice kolega koja je u mislima sna bila sadrana. San
je bio moj lini, zato njegovu analizu mogu da na
stavim recima da moje oseanje jo nije bilo zado
voljeno postignutim reenjem. Znao sam da je moj
sud o kolegama koji su u mislima sna bili zlostav
ljani, u budnom stanju glasio sasvim drukije; sna
ga moje elje da u pogledu imenovanja za profesora
ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suvie
mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju iz
meu budnog procenjivanja i procenjivanja u snu.
Ako je moja elja da budem oslovijen jednom dru
gom titulom trebalo da bude tako jaka, onda to do
kazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na
sebi, i koja je, mislim, daleko od mene. Ja ne znam
kako bi drugi ljudi, koji misle da me znaju, sudili
u ovoj stvari o meni; moda sam stvarno bio slavo
ljubiv; ali ako sam bio, onda je moje slavoljublje
odavno prelo na druge predmete nego to su titul a
i rang jednog professor extraordinarius" (= vanrednog profesora).
Odakle, prema tome, ovo slavoljublje koje je
san u meni stvorio? Sad mi pada na pamet ono to
sam u detinjstvu tako esto sluao, kako se prialo
da je prilikom moga roenja jedna stara seljanka mo
joj majci, srenoj zbog svoga prvoroenog sina, pro
ricala kako je svetu poklonila jednog velikog oveka. Ovakva proricanja moraju se vrlo esto doga
ati; ima tako mnogo majki punih iekivanja i tako
mnogo starih seljanki ili drugih starih ena, ija je
mo na zemlji prola, i koje su se stoga okrenule bu
dunosti. Niti je to pak proroici kodilo. Treba li
da moja enja za veliinom dolazi sa ovog izvora?

Infantilno kao izvor sna

197

Ali sad se ba seam jednog drugog utiska iz kasni

jih mladikih godina koji bi bio jo pogodniji za
objanjenje: Bilo je to jedne veeri u jednoj od kafanica u Prateru, kamo su roditelji obino sobom vo
dili svoga jedanaesto- ili dvanaestogodinjeg sina;
tada nam pade u oi jedan ovek koji je iao od stola
do stola i za mali honorar improvizovao stihove o
temi koju bi mu ljudi zadavali. Mene su poslali da
pesnika dovedem za na sto i on se pokazao zahval
nim izaslaniku koji je doao po njega. Pre nego to
je pitao kakav mu je zadatak, nainio je nekoliko
stihova o meni i u svojoj inspiraciji izjavio da je mo
guno da u ja jednom postati ministar". Vrlo dobro
se jo seam utiska koji je ovo drugo proricanje na
mene ostavilo. Bilo je to vreme graanskog ministar
stva, i otac je kratko vreme pre toga doneo kui sli
ke graanskih doktora llerbsta, Giskre, ZJngera,
Bergera i drugih, a mi smo u ast ove gospode kuu
sveano osvetlili. Meu njima je bilo ak i Jevreja,
svaki marljivi jevrejski deai, dakle, u svojoj kol
skoj torbi nosio je i ministarski portfelj. Mora imati
veze sa dogaajima onoga vremena ak i to da sam
malo pre upisivanja na univerzitet bio voljan da stu
diram pravo, i tek u poslednjem trenutku sam promenio odluku. Ta medicinaru je ministarska karijera
uopte zatvorena! A sada moj san! Tek sada primeujem kako me on iz mutne sadanjosti premeta natra g
u doba graanskog ministarstva, punog nade, i kako
po svojim mogunostima ispunjava moj ondanji san.
Ako sliku pejzaa u snu rastavim na njegove elemente,
onda belo cvee ukazuje na meni poznatu Ravenu koja
je bar za neko vreme kao prestonica Italije oduzela
Rimu prvenstvo. U barama oko Ravene nali smo sred
tamne vode najlepe lokvanje; u snu oni rastu na li
vadama kao narcisi na naem jezeru Auszeu, poto
je tada bilo tako teko da ih izvadimo iz vode. Tam
na stena, tako blizu vode, ivo podsea na dolinu
Tepl kod Karlsbada. Karlshad" mi omoguava sad
da objasnim neobinu pojedinost to gospodina Cukera pitam za put. U ovom materijalu, iz kojeg je
izatkan san, mogu se prepoznati dve aljive jevrejske

Tumaenje

198

Infantilno

snova, I

anegdote koje kriju tako mnoge i duboke, tak o e

sto gorke ivotne istine i koje u razgovorima i pismi
ma tako rado navodimo. Jedn a od njih jeste pria o
konstituciji", a njen sadraj je ovo: Jedan siromani
Jevrejin uvukao se bez vozne kart e u brzi voz za
Karlsbad, zatim ga uhvate, prilikom svake revizije
teraju iz voza i sve stroe postupaju s njim, a on
posle toga jednom svom poznaniku, koji ga je sreo
na njegovom put u stradanja, na pitanje kuda ide,
odgovara: Ako moja konstitucija izdri, u Karls
bad." Sasvim blizu ovoga miruje u seanju i jedna
druga pria, o jednom Jevrejinu koji nije znao fran
cuski, i kome su naloili da se u Parizu raspita za
pu t koji vodi u ulicu Rielje (Richelieu). I Pariz je
dugi niz godina bio cilj moje enje, i oseanje bla
enstva koje sam imao kad sam prvi pu t nogom kro
io na pariki trotoar uzimao sam kao garanti ju da
u postii i ispunjenje ostalih elja. Raspitivanje o
put u jeste dalje direktna aluzija na Rim, jer u Rim,
kao to je poznato, vode svi putevi. Uostalom, i ime
Cuker ponovo upuuje na Karlsbad, kuda aljemo sve
ljude sa konstitucionalnom boleu, dijabetisom. Po
vod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog pri
jatelja da se o Uskrsu naemo u Pragu. Iz stvari o
kojima sam s njim imao da raspravljam, mogao bi se
pokazati1 jedan dalji odnos prema Cukeru" i Diabetesu".
etvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji
sam kao poslednji pomenuo navodi me ponovo u
Rim. Pred sobom vidim ugao jedne ulice i udim se
to se tamo nalazi tako mnogo nemakih plakata.
Jedan dan pre toga napisao sam svome prijatelju,
kao da proroki predviam,, da Pra g nije ba pogod
no mesto za nemake etae. San je dakle istovre
meno izrazio elju da se s njim naem u Rimu umesto u nekom ekom gradu, i interesovanje koje je
valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nema1

Cuker", nemak i Zucker = eer, Diabetes = eer

izvor

sna

199

kom jeziku u Pragu moglo pokloniti vie trpeljivo

sti. Uostalom, mora da sam u prvim godinama svoga
detinjstva razumeo eki, poto sam roen u jednom
malom mestu u Moravskoj, ije je stanovnitvo bilo
slovensko. Jedan eki deji stih koji sam uo u svo
joj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje
pamenje tako da ga jo danas mogu izrecitovati,
mada nemam ni pojma o tome ta on znai. Ni ovim
snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi pre
ma utiscima iz prvih godina moga ivota.
Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju, koje
me je vodilo izmeu ostalog pored Trazimenskog je
zera, pronaao sam najzad, poto sam video Tiber i
vratio se bolno uzbuen i udaljen osamdeset kilome
tar a od Rima, pojaanje koje moju enju za veiti m gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. Upravo
sam razmiljao o planu da u jednoj od narednih go
dina otputujem u Napulj, prolazei pored Rima, kad
mi na pamet pade jedna reenica koju sam svakako
1
bio proitao kod jednog od naih klasinih pisaca :
Pitanje je ko je ustrije koraao u sobi, poto je od
luio da ide u Rim, konrektor Vinkelman (Winckelmann) ili vojskovoa Hanibal. Ta ja sam se kretao
tragom Hanibala, ni meni kao ni njemu, nije bilo
sueno da vidimo Rim, i on je krenuo u Kampaniju,
poto ga je ceo svet oekivao u Rimu. Hanibal, sa
kojim sam bio postigao ovu slinost, bio je omiljeni
junak mojih gimnazijskih godina; kao i toliki mnogi
mladii u tim godinama, svoje simpatije za vreme
punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima
nego prema Kartaginjanima. Kad se posle toga u
viim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo
razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi po
reklo od jedne strane rase, i kad su me antisemitska
buenja meu drugovima pozivala da zauzmem stav,
lik semitskog vojskovoe porastao je jo vie u mo1

na bolest (Prim. prev.).

kao

Pisac kod kojeg sam ovo mesto itao bio je svakak o

Za n Pol (Jean Paul) . Njegovo ime bilo j e zaprav o Je a n P au l

Friedric h Richte r
(17631825), prethodni k romantizm a
Prim . prev.).

20 0

Tumaenje

snova,

jim oima. Hanibal i Rim simbolizovali su za mladia

suprotnost izmeu ilavosti Jevreja
i organizacije
katolike crkve. Znaaj koji je antisemitski pokret
od tada dobio za na oseajni ivot pomogao je mi
slima i oseanjima onog ranijeg doba da se fiksiraju.
I tako je elja da doem u Rim postala za san po
kriva (Deckmantel) i simbol za mnoge druge elje
pune enje, na ijem bismo ostvarenju eleli da ra
dimo sa izdrljivou i iskljuivou Punjanina Ha
nibala, i ije ispunjenje privremeno, izgleda, isto
tako malo favorizovano od sudbine kao to je bila i
Hanibalova ivotna elja da u e u Rim.

Infantilno

kao

izvor

sna

201

Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fan

tazijama.
Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog voj
skovou mogu pratiti jo malo dalje natrag u svoje
detinjstvo, tako da bi se ovde moglo raditi samo o
prenoenju jedne ve stvorene relacije afekta na
jednog novog nosioca. Jedna od prvih knjiga koja je
pala u ruku detetu sposobnom da ita bila je Tjerova
(Thiers) Konzulat i carstvo; seam se da sam svojim
drvenim vojnicima lepio na njihova ravna lea listi
e sa imenima carskih marala i da je ve tada Masena (Massena, kao Jevrejin: Menasse) bio moj istak
1
n (Ovo davanje
Sada tek
ut prednosti,
nailazim na
i svakako, bie
doivljaj iz
lj
moje mladosti
u
bi
m
a
c.
koji jo danas
tvom rodnom
izraava svu svoju
mestu, lepo
snagu u svima
obuen, sa novom
ovim oseanjima i
ubarom na glavi.
snovima. Bilo mi
Onda naie neki
je, valjda, deset
hrianin,
ili dvanaest godina
zamahne rukom i
kad je moj otac
baci mi ubaru u
poeo da me vodi
blato i viknu:
sobom u etnje i
Dole s trotoara,
da mi u
ivutine!" ,,A ta
razgovorima otvara
si uradio ti? "
svoje poglede na
Siao sam na
zbivanja u ovom
kolovoz i podigao
svetu. Tako mi je
ubaru iz blata",
jed nom, da bi mi
glasio je ravno
pokazao u koliko
duan odgovor.
bolja vremena
To mi nije
sam stigao ja nego
izgledalo kao neki
on, priao sledee:
ju naki podvig
Kad sam bio mlad
jednog tako
ovek, iao sam
visokog, snanog
jedne subote u
oveka koji je
etnju na ulici u
mene maliana

vodio za ruku.
Ovoj situaciji koja
me nije
zadovoljavala
stavio sam
nasuprot dru gu
koja je mome
oseanju bolje
odgovarala, scenu
u kojoj je
Hanibalov otac,
Hamilkar Barkas,
svoga sina pred
oltarom naterao
da se Rimljanima
1
osveti.

U prvom
izdanju stajalo
je ovde ime :
Hazdruba l gre
ka koja me
iznenauje, ije
objanjenje sam dao
u svojoj

Psihopatologiji
svakodnevnog ivota"
(11. izdanje, 1929. Sa
bran a dela sveska
IV, str. 243 i 245).
Knjiga je prevede
na kod na s godine
1937, Karijatide" ,
X, Geca Kon, prevod
:
dr Hugo Klajn
(Prim. prev.). Ovo
mesto o kom e
govori

Frojd nalazi se u
prevod u na stran i
279 (Prim. prev.).

potrebno objasniti
i sluajem to sam
ja roen istog
datuma, tano sto
godina kasnije).
Napoleon se i sam
svojim prelaskom
preko Alpa
pridruio
Hanibalu. A
moda bi se razvoj
ovog ideala ratnika
mogao pra
titi jo i dalje
natrag u moje
detinjstvo sve do
elja
koje je kod slabijeg
od dvojice drugova
u igri moralo
izazvati as
prijateljsko as
opet ratoborno
druenje
s jednim godinu
dana starijim
dekom tokom
prve
tr i godine.
to se dublje
uputamo
u
analizu
snova,
utoliko emo ee
biti odvedeni na
tragove doivljaja
iz de- tinjstva koji
u
latentnom
sadraju
snova
igraju ulogu kao i
izvori sna.
uli smo da
san
vrlo
retko
reprodukuje
seanja tako
da
ona neskraena i
neizmenjena
sainjavaju jedini
manifestni sadraj

sna.
U svakom
sluaju
po stoji
nekoliko
sigurnih
primera za takvu
pojavu,
i njima
mogu dodati
jo
neke nove koji se
ponovo od nose na
infantilne
scene.
Kod jednog moga
pacijenta doneo je
san jednom jednu
jedva
izopaenu
repro
dukciju
jednog seksualnog
dogaaja, i smesta
se vi- delo da je

ta
reprodukcija
samo
verno
seanje. Se- anje
na to se, dodue,
u budnom stanju
nikad
nije sasvim
izgubilo,
ali
je
jako potamnelo, i
njegovo po novno
oivljavanje
predstavljalo
je
uspeh jednog
1

Uostalom,
sumnja
se
u
jevrejsko
poreklo
ovog. marala .

202

Tumaenje

snova,

Infantilno kao izvor sna

prethodnog analitikog rada. Sneva je sa dvanaest

godina posetio jednog bolesnog druga koji je leao
u postelji i koji se verovatno pr i nekom pokretu sa
svim sluajno otkrio. Kad je ugledao njegove geni
talije, otkrio se i on sam, gonjen nekom silom i uhva
tio svoga druga za ud; ali on ga je ljutito i zaueno
pogledao, na to se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke.
Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tr i godine ka
snije sa svima pojedinostima oseanja koja su se u
njoj pojavila, ali se sad izmenila utoliko to je sne
va, umesto aktivne, preuzeo pasivnu ulogu, dok je
linost kolskog druga zamenjena drugom linou
koja pripada sadanjosti.
Istina je da je infantilna scena po pravilu u ma
nifestnoj sadrini sna predstavljena aluzijom i do
nje se mora doi tumaenjem sna. Ako se iznose tak
vi primeri, oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi, poto
za doivljaje iz detinjstva u veini sluajeva ne po
stoji nikakav drugi dokaz; nae seanje te doivljaje
ne prepoznaje ako padaju u neko rano doba. Pravo
da iz snova uopte zakljuujemo na doivljaje u detinjstvu dolazi kod psihoanalitikog rada iz itavog
niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju
dovoljno pouzdani. Istrgnuti iz njihove celine, u cilju
tumaenja sna, ova svoenja na deie doivljaje uinie moda malen utisak, naroito budui da ja, ak,
od svog materijala ne saoptavam na koji se tumae
nje oslanja. Pa ipak, to me nee spreiti da taj mate
rijal objavim.
I
Kod jedne moje pacijentkinje svi snovi imaju
karakte r jurnjave": ona jur i da bi stigla na vreme,
da ne bi zakasnila na voz, i slino. U jednom snu ona
treba da poseti svoju prijateljicu: majka joj je rekla
da se odveze, da ne ide peke; ali ona tri i pri tom
neprestano pada. Materijal koji se u analizi po
javljuje dozvoljava da se podsetimo na deja jurenja
(zna se ta Belija naziva eine Hetz") i specijalno
za jedan san podsea da se svodi na alu omiljenu

20 3

kod dece: da, naime, reenicu: Die Kuh rannte, bis

sie fiel" tako brzo izgovore kao da je itava ree
nica samo jedna re, to je opet hajka, urba". Sve
ove bezazlene jurnjave meu malim
prijateljicama1
pominju se je r zamenjuju druge, manje bezazlene.
II
Evo jo jednog sna neke druge pacijentkinje:
Ona je u jednoj velikoj sobi, u kojoj se nalaze sva
kojake maine, otprilike onako kao to ona zamilja
jedan ortopedski zavod. Ona uje da ja nemam vre
mena i da se mora podvri leenju istovremeno sa jo
pet osoba. Ona se tome protivi i nee da legne u kre
vet, ili u onaj to je ve odreen za nju. Stoji u jed
nom uglu i oekuje da kaem da to nije istina. Ostali
je u meuvremenu ismevaju da je sve to lakrdija
s njene strane. Pored toga, kao da pravi mnoge male
kvadrate.
Prvi deo ovog sadraja sna predstavlja nadovezivanje na jedno leenje i prenoenje na mene. Drugi
deo sadrava aluziju na deju scenu; pominjanjem
kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi.
Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govo
ra u kome sam leenje, po njegovom trajanju i su
tini, uporeivao sa ortopedskim leenjem. Na poet
ku moga leenja ja sam joj morao saoptiti da za sada
nemam mnogo vremena za nju, ali da u joj kasnije
svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. To je u njoj
probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu
karakteristinu crtu dece odreene za histeriju. Ona
su nezajaljiva u traenju ljubavi. Moja je pacijentkinja bila najmlaa od estoro dece (stoga: sa petero
drugih) i kao takva oeva ljubimica, ali je, izgleda,
1

U originalu stoji Charakte r des Gehetzten" , to sa m

preveo sa karakte r jurnjave" . Re hetzen znai: natutkati ,
napujdati , goniti, terati . Eine Hetz" , kak o kau Belije,
znai : potera, jurenje , vijanje. Reenica: Die Ku h rannte , bis
sie fiel = krav a je tral a dok se sruila " podsea na s na
jurnjavu" , pa mislim da je ovaj termi n pogodan za ovo

mesto (Prim. prev.).

204

Infantilno kao izvor sna

Tumaenje snova, I

pronal a d a joj voljen i ota c jo uve k posveuj e su

vie mal o vr em e n a i panje . T o t o on a oekuj e d
a joj kae m d a t o nij e istin a objanjav a s e ovako :
J e da n mal i krojak i egr t done o joj j e haljinu , i
on a m u j e zat o dal a nova c d a g a pones e sobom . Za t i
m j e pital a svog a m u a d a l i t r e b a ta j nova c ponov
o d a pla t i ak o g a ovaj izgubi . A m u t o potvrdi , d a
b i j e draio : da (draenje u sadrin i sna), i on a je
uve k iznov a postavljal a to pitanj e i oekivala da e
joj on najzad rei da to nije istina. I sad a se za
l a t e n t n u sadrin u sn a mo e konstruisat i misao , d a l i
sa d me n i t r e b a d a pl at i dvostruk o ak o jo j posveti m
d vostru k o vreme , misa o koj a je cicijaka ili prljava.
(Neisto u deje g dob a sa n esto zamenju j e krtou
; re p r ljav " pr i t o m st va r a most) . Ak o sv e t o
o ekanju , do k j a n e ka e m itd . t re b a d a u sn u opie
re prljav" , ond a stajanje u uglu i ne hteti lei u
krevet" odgo varaj u to m e ka o deo deje scen e u kojoj
b i on a ispr ljal a kre v e t i za ka z n u bil a poslata u
ugao po d p r e t - njo m d a j e t a t a vie ne e voleti , d a
e joj s e bra a i sestr e smejat i itd . Kvadr a t i i
ciljaju n a njen u m a l u neakinj u koj a joj j e pokazal
a vetin u raunanja , kak o u deve t kvadrat a , in i
m i se, moe m o upisat i brojev e ta k o da, ak o s e
saberu , u svim a pravci m a daj u re z ul t a t petnaes t .

II I
Sa n jedno g mukarc a : On vidi dva deaka koji se
rvu, i to dva deaka pintera kao to moe
zakljuiti
iz stvari koje lee oko njih; jedan od deaka oborio
je drugoga na zemlju, i taj deak koji lei ima minue sa plavim kamenima. On sa podignutim tapom
tri za zloincem da bi ga kaznio. Ovaj bei ka jed
noj eni koja stoji pored ograde od tarabe kao da je
njegova majka.
To je ena
jednog
nadniara i ona
snevau okree leda. Najzad, ona se okrene i pogleda
ga jednim stranim pogledom
tako
da ovaj uplaen
pobegne. Vidi se kako iz njenih oiju sa donjeg kapka
viri crveno
meso.

205

S a n j e obilat o iskoristi o trivijaln a zbivanj a p re t

hodn o g dana . Sneva j e ju e stvarn o vide o dv a de
ak a n a ulici, o d koji h j e jed a n obori o drugoga . K a
d
j e dotra o d a i h pomiri , oni s u pobegli . Deac i
pi n - t e r i : t o s e objanjav a te k jedn i m sledei m sno
m u ijoj analiz i upotreblja v a izreku : bu re t u izbiti
1
dno.
Minu e s a plavi m kamen o m p r e m a njegovo
m zapaanj u uglavn o m nos e prostitutke.
Tak o s e
nad o - vezuj e jed a n poznat i sti h o dvojici deaka:
Drug i d e ak, o n s e zva o Marij a (tj. bi o j e
devojka) . e n a koj a stoji : posl e scen e s a dvojico m
deaka , o n id e u etnj u obalo m D u n a v a i korist i
usamljen o mes t o d a bi ur in ir a o uz ogradu tarabe. U
tok u dalj e etnj e na smeja l a m u s e veom a ljubazn
o jedn a pristoj n o obuen a starij a d a m a i htel a d a
m u pre d a svoj u vi zitkar t u s a adreso m .
Pot o en a u sn u stoj i onak o ka o o n ko d ur in i
ranja , u pitanj u j e en a koj a urinira , i ova m o spad a
i stra a n pogled", izvirivanj e crveno g me s a t o mo e
oznaavat i jedin o genitalij e koj e s u ko d uan j a raz
japlje n e a koje, vie n e u vr e m e detinjstva , u kasn i
j e m seanj u ponov o nastupaj u ka o divlje meso", ka
o
r a n a " . Sa n objedinjuj e dv a povod a ko d koji h j e ma l
i dea k moga o videt i genitalij e dev o j ia, ko d obaran
ja i njihovo g uriniranja, i ka o t o proizlaz i iz
drugog , o n j e sauva o seanj e n a kaz n u il i oev u
pr et n j u zbo g seksualn e radoznalos t i koj u j e dea k u
ovi m prilika m a dokazao .

IV
ita v zbi r seanj a i z detinjstva , sjedinjeni h z
a nu d u u j ed n u fantaziju , nalaz i s e i u sledee m sn
u j ed n e starij e d a m e :
2
Ona uri napolje da obavi nabavke. Na Grabenu
pada na kolena, kao pokoena. Mnogo
ljudi
su
se
1
2

Dem Fass en Boden ausschlagen.

Tako se zove jedan trg u Beu blizu crkve sv. Stezana.

206

Infantilno kao izvor sna

Tumaenje snova, I

skupili oko nje, naroito fijakeristi; ali niko da joj

pomogne da ustane. Ona ini mnogo neuspelih poku
aja; naposletku mora da joj je to polo za rukom,
jer su je sad smestili u jedan fijaker koji treba da
je odvede kui; kroz prozor bacaju za njom jednu
teku, do vrha napunjenu korpu (slinu korpi za ku
povinu).
To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek
juri, kao to je u detinjstvu jurila. Prv a situacija u
snu uzeta je, oigledno, od prizora sa konjem koji
je pao, kao to padanje" ukazuje na trke. Ona je u
mladim godinama bila jahaica, u jo mlaim verovatno i konj. U padanje spada prvo seanje iz detinjstva na sedmogodinjeg sina jednog portira koga su
kolima doneli kui poto je na ulici dobio epileptiki
napad. O tome je ona, naravno, samo ula, ali pred
stava o epileptikim grevima, o padajuem", dobi
la je veliku mo nad njenom fantazijom i kasnije uti
cala i na njene sopstvene histerine napade. Kad
neka enska osoba sanja o padanju, onda to svakako
redovno ima seksualni smisao, ona je pala"; za na
san e ovo tumaenje biti najmanje sumnjivo, je r
ona pada na Grabenu, onom trgu u Beu koji je po
znat kao korzo prostitucije. Korpa za kupovinu daje
vie od jednog tumaenja: kao korpa podsea na mno
ge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima, a
kasnije, kao to sama kae, i sama sebi. Ovamo spa
da takoe da joj niko nee pomoi da se pridigne,
to ona sama tumai kao tako da joj se rugaju: Korpa
za kupovinu podsea dalje na fantazije koje su ana
lizi ve postale poznate, u kojima se udala duboko
ispod svoga stalea pa sad mora sama da odlazi na
trg u kupovinu. A najzad bi se korpa za kupovinu
mogla protumaiti kao znak jedne osobe koja slui.
Ovamo dolaze jo dalja seanja iz detinjstva, na jed
nu kuvaricu, koju su otpustili poto je krala; i ona je
isto tako pala na kolena i molila za oprotaj. Tada joj
je bilo dvanaest godina. Zatim na sobaricu koju su
otpustili je r se upustila sa domaim koijaem, koji
se uostalom kasnije njome i oenio. Ovo seanje jav
lja nam se dakle kao izvor za koi jae u snu (koji se,

207

suprotno stvarnosti, ne zauzimaju za nju kad je pala).

Ostaje da se objasni jo bacanje korpe za njom, i to
kroz prozor. To je podsea na slanje
prtljaga na e1
leznici, na Fensterln" na selu , na sitne utiske sa
boravka na selu, kako neki gospodin jednoj dami
baca kroz prozor plaue ljive u sobu, kako se njena
mala sestra plaila poto je neka budala u prolazu
pogledala kroz prozor u nj onu sobu. A iza ovoga sad
se pomalja jedno tamno seanje iz njene desete go
dine, o jednoj dadilji koja je na selu izvodila ljubav
ne scene s jednim domaim slugom, od kojih je dete
ipak moglo neto primetiti, i koja je zajedno sa svo
jim ljubavnikom bila ekspedovana", i izbaena" (u
snu suprotno: ubaena unutra) pria kojoj smo
prili i sa vie drugih strana. Prtljag, kofer jedne oso
be koja slui obeleavaju se u Beu prezrivo kao
Sedam ljiva". Pakuj svojih sedam ljiva i tor
2
njaj se."
Moja zbirka, naravno, ima izvanredno bogatu
zalihu ovakvih snova pacijenata, ija analiza vodi
ka suvie tamnim utiscima iz detinjstva kojih se vie
i ne seamo. Ali je tugaljiva stvar izvlaiti iz njih
zakljuke koji treb a da vae za san uopte; ta redov
no su u pitanju neurotine, specijalno histerine oso
be, i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz
detinjstva mogla bi biti ulo vijena prirodom neuroze
a ne samom sutinom sna. Meutim, isto tako esto
mi se deava prilikom tumaenja mojih sopstvenih
snova, koje ipak ne preduzimam zbog grubih simpto
ma patnje, da u latentnoj sadrini sna neoekivano
naiem na jednu infantilnu scenu, i da se itav niz
snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog se
anja iz detinjstva. Dokaze za to ve sam iznosio, i
iznosiu ih jo, kod raznih povoda. Moda ovu glavu
ne bih mogao zavriti bolje nego tako to u saoptiti nekoliko snova u kojima se kao izvori sna pojav1

Fensterln, od reci Fenster = prozor, znai stajati pod

prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor.
Uporedi re podoknica" u Slovenaca (Prim. prev.).
2 Pack' deine sieben Zwetschken zusammen und
geh.

208

Tumaenje snova, I

ljuj u re ce nt n i povod i i da vn o zaboravljen a seanj

a zajedno .
I ) Pot o sa m putovao , i u m o r a n i glad a n potrai
o postelju , javljaj u m i s e z a vre m e spavanj a velik e
i vot n e po tr e b e i ja sanjam : Odlazim u jednu kuu
da potraim kola. Tamo stoje tri ene, od kojih je
jed na gazdarica i neto okree u ruci kao da e
praviti knedle.
Ona odgovara da priekam
dok
ne
zavri
{nije jasn o ka o govor) . Postajem nestrpljiv i odlazim
uvreen. Navlaim kaput; ali mi je
prvi
koji
sam
probao bio suvie
dugaak. Ponovo ga svlaim, ne
to malo iznenaen to je oivien krznom.
Drugi ka
put koji sam navukao ima uivenu jednu dugu traku
sa turskim
crteom.
Prilazi
mi jedan
stranac
dugu
ljasta lica sa kratkom zailjenom bradom i spreava
me pri oblaenju, izjavljujui da je to njegov
ka
put. A ja mu tada pokaem da je kaput svuda turski
izvezen. On pita: ta vas se tiu turski (crtei, tra
ke ...)? Ali posle toga, mi razgovaramo sasvim prija
teljski.
Priliko m analiz e ovoga sn a p a d e m i sasvi m ne o
ekivan o n a pa m e t je da n r o m a n koj i sa m ita o ka d a

Infantilno kao izvor sna

209

anegdota , koj i j e bi o veli k oboavala c ensk e lepote

, jedn o m je , ka d a j e poveden a re o lepoj dadilj i
koj a g a j e ka o dojen e hranil a , izjavio d a m u j
e a o t o t u dobr u prilik u ond a nij e bolje iskoristio .
Ovo m anegdoto m s e obin o slui m d a bi h objasni o
fakto r naknadnosti u mehaniz m u psihoneuroza .
J e d n a od P ar ka , dakle , trlj a ruke , jodn u o drugu , ka
o d a pra v i knedle. Neobin o zaposlenj e z a jedn u
P a rk u , ko m e j e hit n o pot re b n o objanjenje ! A ovo
objanjenj e sa d
dolaz i i z neko g drugo g i ranije g seanj a i z detin j stva . Ka d m i j e bilo est godin a i ka d sa m ko d svoj
e maj k e dobija o prv o obrazovanje , trebal o j e povero
- vat i d a sm o napravlje n i o d zemlje, p a d a s e zat
o u zemlj u mo r a m o i vratit i . Ali t o m i s e nij e
svidel o i
j a sa m izrazi o sumn j u u t o uenje . Tad a j e maj k
a protrlj al a r u k e j ed n u o dru g u sasvi m slino ka
o ka d s e prav e knedle , sam o to izme u nji h ne m a t e
sta, i pokazal a mi je crn e ljusk e epidermisa koj
e s e p r i t o m skidaju , ka o doka z z a zemlj u o d koj e
sm o stvoreni .
Moj e zaprepaen j e zbo g ov e
demonstracij e
,,ad oculos" bilo je bezgranin o i ja sa m se pr ed a o
o nom e t o sa m u o kasnij e izraen o recim a : Pri ro d
i
1
d Takv e su, dakle ,
m i j e mod a bilo
u zaist a t e P ar k e
trinae s t godina , t j
g koji
. poeo s a m d a
uj
e

s
m
rt
.
g a ita m s a kraj e m
koj a s u z a njeg a
pr v e sveske . Naslo
u ivot u znail a
v r o ma n a i i m e
najve e zlo i
njegovo g auto r a
nesre u . J e d n o o
nika d a n is a m
d t i h ime n a j e
zapamtio , al i m i
Pelagija (Pelagie) .
j e njego v kr a j i sa d
J a jo uve k n e
a ivo u seanju .
zn a m t a d a
J u n a k polu d i i n e
pone m u analiz i
presta n o doziv a
s a ovim . Odjedn o
t r i ensk a ime n a
m s e u z ov e t r i

en e pojav e t r i
1
P a r k e koj e p r e d u
ovekov u sud bi n u
i j a zn a m d a j e
jed n a o d t r i en e
u sn u gaz daric
a majk a koj a
daj e ivo t a
ponek a d takoe ,
ka o meni , p r v u
h r a n u oveku . N a
grudi m a en e sa
staj u s e ljuba v i
glad . J e d a n ml a d
ovek, ta k o pri a

Parke, grki
Mojre, u grkoj
mitologiji keri
Zevsa i
Temide:
poinje
daKloto
prede
konac
ivota
roenju
de-pri

m a odlazi m u
kuhi n j u ka o t o s a
m tak o est o t o r a
di o u detinjstv u
ka d bi h bio
glada n i ka d b i m
e ma j k a ko d ognjit
a opomenul a d a
sae ka m do k r u a k
b u d e gotov. A sa d
kne dl e ! B a r j ed a n
o d moji h p r o fesor
a univerziteta , al i
upra v o onaj ko m e
zahvalju j e m za
svoje histoloko
znanj e (epidermis),
seae se ko d ime n
a Knedl (Knodl)
j e d n e osobe koj u j
e mor a o d a tu i
zat o t o j e izvril a
plagijat njegovi h
spisa. Iz vrit i
plagijat , prisvojit i
net o t o moe m o
dobit i iak o p ripa d a
n e k o m dru go m
oveku, vod i
oigledn o k a drugo
m del u sn a u ko m
e s a mno m
postupaj u ka o s a
kradljivcem kaputa
koj i j e ne k o vre m
e ha r a o p o u n i
verzitetski m
sluaonicama .
Napisa o sa m izra z
plagijat
1

teta, Lahesis prede

Oba afekta koja

pripadaju ovim
dejim scenama,
iz
konac do kraja i

Atropos, koja konac

pre- see. (Prev.
napomena).

nenaenje
i
preputanje
sebe
neizbenome,
nali
su se malo ranije u
jednom snu koji mi
je
ponovo
doneo
seanje
na ovaj
doivljaj
iz
detinjstva.
1
4
F
r
o
j

L
,
O
d
a
b
r
a
n
a

e
l
a
,
V
I

Tumaenje

210

snova,

Infantilno

bez namere to mi se sam ponudio, a sada primeujem da moe posluiti kao most izmeu raznih delova
manifestne sadrine sna. 1Asocijacioni lanac Pelagija
plagijat plagiostome (vrsta morskih pasa)
riblji mehur (nemaki: Fischblase) povezuje stari ro
man sa aferom Knedl i sa kaputima koji, oigledno,
predstavljaju neki predmet seksualne tehnike (Uporedi Morijev san o kiloloto, str. 62). To je jedna veo
ma usiljena i besmislena veza, dodue, ali nijedna od
onih koje bih mogao uspostaviti u budnom stanju, da
ona ve nije uspostavljena radom sna. Stavie, kao
da pritiskuje da se predstave iznude, nita nije sveto;
drago ime Briicke (vidi gore Wortbrucke) slui sada
za to da me podseti na isti institut u kome sam kao
uenik proveo svoje najsrenije asove, slobodan od
svih elja. ,,So wirds Euch an der Weisheih Briisten
mit jedem Tage meh r gelusten". (,,I tako ete na
grudima mudrosti svakoga dana oseati sve veu ud
nju"), u punoj suprotnosti sa poudama koje me
mue (nemaki: plagen) dok sanjam. I najzad, javlja
se uspomena na jednog drugog dragog uitelja ije
ime opet zvui kao 2 neto to se moe jesti (Flajl =
Fleischl, kao Knbdl) , i na jednu tunu scenu u kojoj
ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka gaz
darica) i umna poremeenost (roman) i neko 3sredstvo
iz apoteke, koje utoljuje glad, a to je kokain.
Tako bih mogao dalje pratiti zamrene misaone
puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno
objasniti, ali moram to propustiti budui da su line
rtve koje bi ona traila isuvie velike. Uhvaticu samo
jednu od niti koja direktno moe odvesti misli sna
koja se nalazi u osnovi ove zbrke. Stranac sa duguPlagiostome ne dopunjava m samovoljno; one me pod seaju n a jeda n neprijata n sluaj blama e pre d istim ui
teljem.
2
Fleischl od nemakog Fleisc h = meso ; a Knod l po sea na knedl u (Prim. prev.).
3

Kucn e je nemak a re = kuhinja ; Hunge r = glad

(Prim. prev.). Iz apoteke. U originalu stoji: aus de r lateini schen Kucne .

izvor

sna

211

ljastim licem i zailjenom bradom, koji hoe da me

sprei pri oblaenju, nosi crte jednog trgovca u Spli
tu kod koga je moja ena esto kupovala turske tofove. On se zvao Popovi jedno sumnjivo ime koje
je i humoristi tetenhajmu (Stcttenheim) dalo povo
da za jednu napomenu punu aluzije. (Kazao
mi je
1
svoje ime i, pocrvenevi, pruio mi ruku). Uostalom,
ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom, Kned
lom, Brike, Flajl. Bez straha da e nam neko protivreiti, moemo tvrditi da je ovakvo igranje ime
nima deja nepristojnost; ako o ovome opirno pri
am, onda je to akt odmazde, jer moje sopstveno ime
bezbroj puta postalo je rtvom ovakvih maloumnih
duhovitosti. Gete jednom primeuje kako je ovek
osetljiv na svoje ime s kojim se osea srastao kao
sa svojom koom, kao to je Herder na njegovo ime
ispevao stih:
Der du von Gottern abstammst, von Gothen
oder vom Kote "
2
,,So seid ih r Gotterbilder auc h zu Staub."

Primeujem da je udaljavanje od predmeta o

zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu
albu. Ali prekinimo ovde. Kupovanje u Splitu
podsea me na jednu drugu kupovinu u Kotoru, ko
jom prilikom sam se suvie uzdravao, pa sam pro
pustio priliku da doem do lepih stvari (Prilika kod
dadilje proputena, vidi gore). Je r jedna od misli sna
koju glad sugerie snevau glasi: ovek ne treba ni
ta da propusti to se moe imati i onda ako s tim ide
1

kao

Froj d ovde misli na igru

reci :

Popovi Popo

n a nemako
m znai : zadnjica (Prim. prev.).
2

to

Prv i od ova dv a stiha je sa jedn e ceduljice kojom je

Herde r traio od Getea nek e knjige (Ti koji si potomak bo

gova, ili Gota, ili blata " poalji mi ih!) . A drug i deo pred
stavlja jedn u dalju asocijaciju Frojdovu, i uzet je iz Ge teove dram e Ifigenija n a Taurii" . Tam o Ifigenija, poto j e

ula od Pilad a o smrt i tolikih junak a za vrem e opsade Troje,

uzvikuje: Tako ste se i vi, boanski likovi, pretvorili u
pr a h ! " (Prim. prev.).
i*

212

Tumaenje snova, I

i mala nepravda; ne treba propustiti nijednu prili

ku, ivot je tako kratak, a smrt neizbena. Po t o ovo

Infantilno kao izvor sna

213

Almaviv a eli d a ostvar i ko d Sizane ; al e koj e na

i zlobn i opozicioni novina r i prav e s a i me no m grof a
1

im a seksualn o
znaenje , i pot o
s e poud a ne e
zau
stavit i
pre d
nepravdo m , mo r a
s e ovo carp e diem
(la tinski : iskorist i
dan )
plait i
cen zu r e i m o r a s
e sakri t i iza jedno
g sna . Zat o sa d
sv e
misl i
s a
su pr o tn i m
zna
enje m dolaz e d o
izraza, seanj e n a
vr e m e k a d j e sne va u bil a dovoljn
a sam o
duhovna
hrana, sv a uzdra
vanj a p a a k i
pretn j e
s a
od v r atn i
m
seksualni
m
kaznam a .
II) J e d a n
drug i sa n
tra i ma l o
du i uvod:
Odveza o sa m
s e n a Zapadn u
stanic u d a b i h
k r e nu o n a letnj i
o d mo r u Ausze ,
al i odlazi m n a
p er o n p r e m a voz u
z a I l koj i polaz
i
ranije . Tam o
vidi m grofa
Tuna
(Thun) , koj i ope
t pu tu j e u poset
u car u u Il. O n

Tuna,
nazivaju i
g a grofo m
Nichtsthun.

Ja
mu
za

je , uprk o s kii,
doa o otvo reni m
kolima
,
iziao
dire kt n o
kro z
ulaz n a v r a t a z a
lokal n e vozov e i
kra t k i m pokret o
m ru k e i be z
ikakvo
g
objanjenj a otera o
v r a t a r a koj i g a
nij e poznava o i
ht e o d a m u uz m e
vozn u ka rt u . Pot
o j e otputov a o
vozo m
z a Il,
trebal o j e ponov o
d a n a p u s t i m pero
n i d a s e vr a t i m
u ekaonicu , al i
sa m
s mu k o m
postiga o d a t u
osta
nem
.
P re kr a uj e
m
vre m e t i m e t o
posmatra m k o
e doi, d a b i h
protekcijo m dobi
o kup e ; odluuje
m d a u podi i
galamu , t j . trait i
ist o pravo . Z a t o
vr e m e net o
pevu i m t o je,
uviam , kasnij e
arij a i z Figa- rove
enidbe:

Will der Herr

Graf ein
Tanzlein
wagen,
Tanzlein
wagen, Soli er's
nur sagen,
Ich spiel' ihm
eins auf.
(Neko dru g i
pes m u mod a
ne bi
prepoznao ) .
elo ve e bi o
sa
m
u
razdragano m
,
borbeno m
ra
spoloenju,
zadirkiva o
sa m
kelne r a i koijaa,
n e n a - nose i i m
zlo, n a d a m se;
kro z glav u m i
prolaz e sva kovrsn
e
drs k e
i
revolucionar n
e
misli, ka o
t o
odgo
vara j
u
reci m a
Fi ga r o a
i
seanj u
na
Bomarseovu
(Beaumarchai s
)
komedij u
ko j u
sa m
gleda o
u
pozo
rit
u
Comedie
frangaise.
Re
o
visokoj
gospod i koj a s u s
e potrudil a d a s e
rode ;
pra v o
gospodar a koj e
grof

ist a n e zavidim ;
predstoj i m u tea
k odlaza k car u i j
a
sa m pra v i istinsk i
grof Nichtsthun. U z
to, svi mogu n i
vesel i planov i z a
ferije. Sad a dolazi
j e d a n gospodi n koj
i m i j e pozna t
ka o
vladi n
zastupn i k
n a
medicin
ski m
ispitim a i koji je
svoji m postupcim
a u toj uloz i steka
o laska v na di m a k
Regierungsbeisch
lafer "
(vla di n
nalonik , pri m
.
prev.)
.
Pozivaju i s e n a
svoj inovnik i
rang , o n zatra i
poluku p e
pr v e
klase, i j a uje m
jedno g inovnik a
ka k o
govor i
dru gom e : A gd e
em o
smestit i
gospodin a
s a
polovino m
prve ?
Lep o povlaivanje
; j a svoju prv u
klas u
plaa m
p un o m ce - no m .
Posl e tog a dobija
m j ed a n ku p e z a
mene , ali n e u
prolazn o m vagonu
, tak o d a prek o
noi n e ma m n a
raspolagan j
u
toalet . Moja alb a
kod
inovnik a
ostaj e be z uspeha ;
j a s e sveti m t i m e

t o m u predla e m
d a u ovo m kup e u
napra v i b a r r u p u
u patos u z a even
tu al n e potre b e
putnik a . I stvarno
, u etvr t d o t r
i u
jutr u , s a
oseanje m teran j a
n a mokren j e bu d i
m s e i z sledee g
sna :
Gomila
ljudi,
skup studenata.
Jedan grof (Tun ili
Taje,
Taaffe)
govori. Pozvan
da
kae neto o Nemcima,
on
podrugljivim gestom
izjavljuje
da
je
njegov omiljeni
cvet
podbelj
(nemaki
Huflattich)
i
stavlja zatim
u
rupicu
za
dugme
neto kao pocepan
list, za pravo jedan
zguvan
skelet
lista.
Ja
skoim,
2
skoim dakle,
ali

se
udim
ovom
svom
miljenju.
Zatim
ne jasnije:
kao
da
je
to
aula,
prilazi
zaposednuti, i mo
ralo bi se beati.
Prokrim sebi put
kroz
niz
lepo
nametenih
soba,
oigledno
vladinih
soba,
sa
nametajem
boje
izmeu
mrke
i
ljubiaste i stignem
najzad

Opet jedna
neprevodljiva
duhovita igra reci.
Re tun (po starom
pravopisu
thun
znai:
raditi.
Nichtstun bi, prema
tome, znailo: ne
raditi
nita.

(Prim. prev.).
2
Ovo
ponavljanje uvuklo se
verovatno u tekst iz
ra- stresenosti i ja
to ostavljam
tako,
poto
mi
analiza
pokazuje da ono ima
smisla.

214

Tumaenje snova, I

u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica, jedna

starija, debela
ena.
Izbegavam
da
razgovaram
s njom, ali ona oigledno smatra da imam pravo da
tuda proem jer me pita da li treba da pode sa mnom
sa jednom lampom. Ja joj dajem znak ili joj kaem
da ostane na stepenicama, i pri tom sam sebi izgle
dam veoma lukav, to sam naposletku izbegao kon
trolu. Tako se naem dole i nalazim jedan uzan put,
koji se strmo penje, i ja krenem tim putem.
Opet nerazgovetno... Kao da sad dolazi drugi
zadatak da se izgubim iz grada kao pre iz kue. Vo
zim se zapregom s jednim konjem i kaem koijau
da me odveze na neku elezniku stanicu. Na samoj
pruzi ne mogu da se vozim s vama", rekoh mu, poto
mi je neto prigovorio kao da se sam premorio. Pri
tom izgleda kao da sam se ve vozio s njim jednim
delom puta kojim se inae ide vozom. Stanice su pu
ne; razmiljam da li treba da krenem u Krems ili
Znajm, ali pomislim da e biti tamo dvor pa se resim
za Grac ili tako neto. Sad sedim u vagonu koji je
slian tramvaju, a u rupici od kaputa imam neku
neobino ispletenu dugaku stvar, na njoj Ijubiastomrke ljubiice od vrstog tofa, to ljudima veoma
pada u oi. Ovde se scena prekida.
Ponovo se nalazim ispred stanice, ali sa jednim
starijim gospodinom; pronalazim plan kako bih ostao
nepoznat, ali vidim da je ovaj plan ve sproveden.
Miljenje i proivljavanje tako rei su jedno. Gospo
din se pretvara da je lep, bar na jedno oko, i ja mu
iznosim muku gusku za mokrenje (koju smo morali
kupiti u gradu, ili smo je kupili). Ja sam, dakle, bol
niar i moram da mu dam gusku poto je lep. Ako
nas kondukter ovako vidi, morae nas pustiti da se
neprimetno izgubimo. Pri tome se plastino vide po
loaj dotinog oveka i njegov ud koji urinira. Posle
toga buenje sa oseanjem teranja na mokrenje.
itav san ini otprilike utisak jedne fantazije
koja snevaa premeta u revolucionarnu godinu 1848,
na koju je seanje obnovila jubilarna godina 1898,
kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau),
na kome sam upoznao Emersdoria (Emmersdorf, od-

Infantilno kao izvor sna

215

maralite voe studenata Fihofa (Fischhof), na koga

bi neke crte manifestne sadrine sna mogle ukazivati.
Misaona veza vodi me zatim u Englesku, u kuu mo
ga brat a koji je svojoj eni obino u ali prebacivao
,,Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema na
slovu jedne pesme lorda Tenisona (Tennison) na to
su deca bila navikla da isprave: Fifteen years ago
(= petnaest godina ranije). Ova fantazija koja se ve
zuje za misli to su bile izazvane kad sam video grofa
Tuna jeste, meutim, samo kao fasada italijanskih
crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa gra
evinom iza njih. Ona je, uostalom, drukija od ovih
fasada, puna praznina i praznina, i njeni sastavni
delovi probijaju se iz unutranjosti na mnogim mestima napolje. Prva situacija sna predstavlja amal
gam od vie scena na koje ju mogu rastaviti. Uobra
eni stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni
iz gimnazije iz moje petnaeste godine. Mi smo nai
nili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio u
naoj milosti i koji je bio neznalica; dua te zavere
bio je jedan kolega koji je, izgleda, od toga doba
uzeo za uzor engleskog kralja Henrika VIII. Izvo
enje glavnog udarca palo je u deo meni, a jedna
diskusija o znaaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila
je povod pri emu je dolo do opte pobune. Jedan
od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga
smo imali, nazvan irafa" zbog upadljivog razvoja u
duinu, i od kolskog tiranina, profesora nemakog
jezika, pozvat na odgovornost, stajao je tako kao grof
u snu. Proglaenje omiljenog cveta i stavljanje u ru
picu od kaputa neega to opet mora biti cvet (to
podsea na orhideje koje sam istoga dana doneo jed
noj prijateljici, a osim toga na jerihonsku ruu)
upadljivo podsea na scenu iz ekspirovih kraljev
skih drama, a koja otvara graanski ra t crvene i
bele rue; pominjanje Henrika VIII pripremilo je put
ka ovoj reminiscenciji. Pa onda, od rua do crvenih
i belih karanfila vie nije daleko (Ovde se u analizu
uvlae dva kratka stiha, jedan nemaki, a drugi
panski):

21 6

Tumaenje

snova,

Rosen, Tulpen, Nelken ,

1

alle Blumen \velken .

Isabelita, no llores,
2
qu e se marchita n las flores.

panski stih dolazi iz Figaroa. Beli karanfili su kod

nas u Beu postali znaka antisemita, a crveni
socijaldemokrata. Posle toga jedno seanje na jedno
antisemitsko izazivanje za vreme jedne vonje eleznicom u lepoj zemlji Saksonskoj (Anglosaksonci).
Trea scena koja je dala sastavne delove za stvara
nje prve situacije u snu pada u prve godine moga
studentskog doba. U jednom nemakom studentskom
udruenju voena je diskusija o odnosu filozofije pre
ma prirodnim naukama. Zutokljunac, pun materija
listikog uenja, ja se progurah napred da bih zastu
pao jedno veoma jednostrano gledite. Tada se die
jedan razborit stariji kolega, koji je otada dokazao
svoju sposobnost da upravlja ljudima i da organizuje
mase, koji, uostalom isto tako nosi ime iz carstva

Infantilno kao izvor sna

21 7
1

vidi itava zaliha pogrdnih reci: Gir- affe , Schwein,

Sau, Hund; znao bih takoe da zaobilaznim putem,
preko jednog imena, stignem do magarca i na taj
nain opet do ruganja na raun jednog akademskog
uitelja. Osim toga sam re Huflattich,ne
znam da li
2
s pravom, preveo sa ,,pisse-en-lit". To znam iz
Zolinog romana Zerminal, u kome se pozivaju deca
da donesu salatu od te biljke. Pas chien u svom
imenu ima slinost sa veom
funkcijom (chier, kao
3
pisser za manju potrebu). I sad emo ubrzo imati
zajedno neprijatnost u sva tr i agregatna stanja; je r
u samom erm.inalu, koji ima dosta posla sa budu
om revolucijom, opisuje se sasvim neobino takmi
enje koje se odnosi na proizvodnju
gasovitih eks4
krecija koje se zovu flatus. I sad moram napo
menuti kako je put do ovoga flatus ve odavno pri
premljen, od cvea preko panskog kratkog stiha,
Isabelite, ka Izabeli i Ferdinandu,
preko Henrika
VIII, engleske istorije do borbe armade sa Engleskom,
i posle njenog pobedonosnog zavretka Englezi iskovae medalju sa natpisom: Flavit et dissipati sunt,
5
poto
je
I ovu
ivotinja, i dobro
oluja
izreku
nas je izbrusio;
pansku
rekao je da je i
flotu
on
rasturila.
u mladosti uvao
opo- zovem svoje
svinje i da se
reci,
ali
sam
zatim
pokajniki
ostao
uporan.
vra
tio
u
Uvreeni je bio
roditeljsku
kuu.
isuvie
razuman
Ja skoih (kao u
da pretpostavi da
snu), posta- doh
je to neko
iza
krajnje
grub
i
zivanje
smiljeno
odgovorili
da se
protiv njega, pa
ne
udim
tonu
je prepustio da
njegovih
reci
se stvar sama po
otkako znam
da
sebi smiri.
je uvao svinje. (U
Ostali
snu se udim svom
elementi scene sna
nemakonacionaln
vode poreklo
iz
om
shvatanju).
dubljih slojeva. ta
Ve lika guva; sa
treba da znai da
mnogih
strana
grof
proklamuje
pozivali su me da
Huf- lattich?" Tu

moram da pitam
niz
svojih
asocijacija.
Huflattich

lattice
Salat
Salathund (pas
koji
ne
da
drugima ono to i
sam
ne
dere).
Ovde se pro 1

Rue, lale,
karanfili, svako
cvee vene.
2
Ne placi,
Izabelita, to
ru e venu .

nameravao sam da
uzmem kao napola
aljiv naslov
za glavu
Terapija", ako
bih ikad doao do
toga da
1

U reci Giraffe drug i deo (Affe)

znai :
majmu n
(Prim . prev.).
!

Re pisse-enlit (takoe pissenlit)

ima dvostruko zna
enje u francuskom
jeziku: 1. koji mokr
i u krevetu, i 2. to
je im e jedn e biljke
(maslaak), od koje
se
prav i
salata.
Pisser znai mokrit i
(Prim. prev.).

*
Chier
na
francuskom
znai :
vriti veliku nud u
(Prim.
prev.).
4
To nije u delu
Germinal " nego u
,,La Terre" . Grek a

koju sam primetio

te k posle analize.

Uostalom,
skreem panju
na
identina slova
u
recima Huflattich i
Flatus .
5

Latinsk a re
flatus znai duvanje
vetr a" ; u medicini
ovaj
se
izraz
upotrebljava
u
znaenju:
vetrov i
(nadimanje)
(Prim.
prev.). Netraeni
biograf
kojeg
sa m
naao, dr Fri c Vitels
(Fritz Wittels) zamer
a mi to sam
u
gornjoj
izreci
izo
stavio im e Jehovah .
Na engleskoj medalji
boje ime ispisano je
jevrejski m
slovima,
i to na
pozadini

jednog

oblaka,

al i

tak o da se moe
shvatiti
ka o
da

pripad a
natpisu .

slici

21 8

Infantilno kao Izvor sna

Tumaenje snova, 1

opirno piem o mome shvatanju histerije i njenom

leenju.
U drugoj sceni san ne moe dati tako opirno re enje, i to iz obzira prema cenzuri. Ja se, naime,
stavljam namesto jednog visokog gospodina onog re
volucionarnog doba koji je takoe imao avanturu
s jednim orlom, koji je toboe patio od incontinentia
divi, i ja ne bih bio u pravu da ovde proem kroz cen
zuru, mada mi je vei deo ovih pria ispriao jedan
dvorski savetnik (aula, consiliarius aulicus). Niz soba
u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu Nje
gove ekselencije u koji sam mogao da za trenuta k
bacim pogled; ali ona, kao tako esto1 u snu, znai
Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer). Sa osobom
stare domoupraviteljice loe se zahvaljujem jednoj
duhovitoj starijoj dami za goenje i za mnoge lepe
prie to su mi pruene u njenoj kui. Aluzija sa
lampom svodi se na Grilparcera, koji je zabeleio je
dan ushiujui doivljaj sna sa slinom sadrinom i
zatim upotrebio u drami Hero i Leander 2(des Meeres
und der Liebe Wellen armada i oluja).
I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram
ostaviti, izvui u iz njih samo one elemente koji vode
ka obema scenama detinjstva zbog kojih sam san

219

ovim objanjenjem ne mora da se zadovolji. Od mno

gih stvari ovek sam pred sobom ne ini nikakvu
tajnu, ime pred drugim ljudima treba postupati kao
sa tajnom, i ovde se ne radi o razlozima koji me
primoravaju da sakrijem reenje, nego o motivima
unutranje cenzure koji pravu sadrinu sna sakrivaju
preda mnom samim. Zato moram rei da analiza ova
tr i dela sna prikazuje kao impertinentna hvalisanja,
kao ishodite jednog smenog i u mom budnom i
votu ve odavno savladanog ludila veliine, koje se
sa pojedinim ograncima usuuje prodreti ak u ma
nifestnu sadrinu sna (sam sebi ja izgledam lukav), a
na svaki nain ume izvrsno da objasni
raskalano
raspoloenje one veeri pre snevanja. I to hvalisanje
na svima poljima; tako se pominjanje Graca svodi na
izreku: Sta staje Grac?", kojom se ovek razmee
ako misli da je preko mere snabdeven novcem. Ko eli
da pomisli na nenadmani opis majstora Rablea (Rabelais) o ivotu i delima Gargantue i njegovog sina
Pantagruela moi e da i sadrinu navedenog prvog
dela sna uvrsti meu hvalisanja. A u dve obeane
scene iz detinjstva spada sledee: Za to putovanje
kupio sam jedan nov kofer, ija se boja, mrkoljubiasta, u snu vie puta pojavljuje (ljubiastomrke lju
biice od vrstog tofa pored jedne stvari koju zovu
1
nametaj u
uopte i izneo. S
M vladinim
pravom e se
ad sobama).
nasluivati da me
ch
sek
en
fa
ng
er"
167. (Prim. prev.).
sualni
materijal
Na osnovu
goni
na
to
ovoga
dela
sna
potiskivanje;
ali
pokuao
je
H.
Zilberer (Sil- berer)
ovek
2

Re
Frauenzimme r
na
nemako m
znai
dv e
stvari : a) soba
za ene ; b) ena,
enska glava. Upored
i u tom e F r o j - da,

Uvod u psihoanalizu,
Beograd,
1933. str.

u
jedno
m
sadrajnom
rad u
(Phantasie
un d
Mvthos,

1910) da pokae da
ra d sna moe
da
reprodukuj e
ne
samo latentn e misli

sna,
nego
i
psihika
zbivanja
pr i
stvaranj u sna
(Funkcionalni

fenomen.")
Ali
ja
misli m da je on, pr
i tom,
smetnu o sa

um a da psihiki
proces pr i stvaranj u
sno va " za men e
predstavlja
misaoni
materija l kao i sve
ostalo. U
ovom
razdragano m snu ja
se,
oigledno,
ponosim tim e to
sam
otkrio
ove
procese (Prim. prev.):
Grilparce r Fran c
(1791. do
1872.
bio
je najvei
austrijski
dramatik .
Naslov
ove
dr a me
u
prevod u
glasi:
Talasi
mor a
i
ljubavi".
Sadraj
lju bavn e antik e

prie
Her e
Leandera) .

Da ovek novim
ljudima neim pada
u oi poznato je
verovanje dece. I
meni su ispriali
sledeu scenu iz
mog detinjstva,
ije je seanje
zamenjeno
seanjem
na priu. Kau da
sam kada mi je
bilo dve go
dine s vreme na
na vreme mokrio u
krevetu, i kad
su me zbog toga
grdili, kau da sam
oca uteio time
to sam mu obeao
da u mu u N.
(najbliem veem
gradu) kupiti
jedan, nov, lep,
crven krevet
(Odatle u
snu umetanje da
smo staklo u
gradu kupili ili da
ga
je trebalo kupiti;
to se obealo
mora se odrati).
Uostalom, treba
paziti i na
uporeivanje
mukog

Lovac na
devojke. Izgleda
da ovde znai
neto kao

rupica n a kaputu" .

22 0

Tumaenje

snova,

stakla i enskog kofera (box). Celokupno ludilo veli

ine deteta sadrano je u ovom obeanju. Znaenje
tekoa u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo
nam je u oi ve prilikom jednog ranijeg tumaenja
sna. Iz psihoanaliza vrenih na neurotiarima upo
znali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji sa ka
rakternom crtom slavoljublja.
Ali tada je postojala i neka druga kuna pristoj
nost, kad mi je bilo sedam ili osam godina, i koje se
vrlo lepo seam. Uvee pre odlaska na spavanje ja
sam se ogluio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe
ne obavljamo u spavaoj sobi svojih roditelja u nji
hovom prisustvu, i otac je, grdei me zbog toga, primetio: Od ovog deaka nee biti nita." Mora da je
to bila strana uvreda za moje slavoljublje, je r se
aluzije na ovu scenu uvek iznova vraaju u mojim
snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih
radova i uspeha, kao da elim da kaem: Pogledaj,
pa ipak je od mene neto postalo." Ova deja scena
daje, dakle, materijal za poslednju sliku sna u kome
su, naravno, uloge za osvetu izmenjene. Stariji ovek,
oigledno otac, poto slepilo 1na jednom oku znai
njegov jednostrani glaukom , urinira sad preda
mnom, kao to sam ja tada radio pred njim. Sa glaukomom ja ga podseam na kokain koji mu je pri ope
raciji pomogao, kao da sam time ispunio svoje obe
anje. Osim toga ja s njim teram egu; poto je lep,
moram mu drati staklo (gusku) i uivam u aluzija
ma na moja
saznanja, kojima se ponosim u teoriji o
2
histeriji.

Infantilno

Drugo tumaenje : On je jednoo k ka o OUn, otac bo

gova. Uteh a Oinova. Uteh a iz deje scene da u

mu kupit i novu postelju.
2
Uz ovo nekoliko materijal a za tumaenje : Dranj
e stakl a podsea na pri u o seljaku koji kod optiara prob a jed

no staklo za drugim, ali ne um e da ita. (Bauernfanger

Madchenfanger u prethodno m delu sna). Postupa k kod
seljaka sa ocem koji je postao slabouma n u Zolinom ro ma n u
,,La Terre" . alosno zadovoljenje da je otac u svojim

poslednjim danim a ivota isprljao kreve t ka o dete ; zato sam

u sn u ja njegov bolniar. Misliti i proiveti je ovde tak o

kao

izvor sna

221

Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva ve ina

e tesno povezane kod mene sa temom ludila veliine,
njihovom buenju na putu za Ausze doprinela je i sa
svim sluajna okolnost to moj kupe nije imao klozeta,
pa sam morao biti spreman da doem za vreme vo
nje u nepriliku, to mi se zatim ujutru i dogodilo.
Probudio sam se sa oseanjem telesne potrebe. Mi
slim da bismo lako mogli biti skloni da ovim oseanjima pripiemo ulogu stvarnog izazivaa sna, ali u
ja dati prednost jednom drugom shvatanju, naime
da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje. Kod
mene je neto sasvim neobino da me bilo kakva po
treba ometa kad spavam, a najmanje u vreme ovog
buenja, u etvrt do etiri ujutru. Na dalji prigovor
odgovaram napomenom da na drugim putovanjima
pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio
da me neto goni na mokrenje poto bih se probudio
rano. Uostalom, tu stvar mogu ostaviti nereenu bez
ikakve tete.
Otkako su me iskustva pri analizi snova upozo
rila na to da i od snova ije tumaenje najpre izgleda
potpuno, poto se izvori sna i izazivai elja mogu
lako dokazati, da i od takvih osnova vode vane mi
saone niti koje dopiru u najranije detinjstvo, morao
sam se zapitati da li u ovoj karakteristinoj crti nije

rei jedno" . podsea n a jedn u snano revolucionarn u dr a

mu Oskara Panic e (Panizza), u kojoj sa bogom ocem ka o

paralitiki m

starce m

postupaju dosta

sramn o ; tam o

stoji:

se te kletve

odma h ispunile. Pravljenj e planov a je ocu

Volja i delo su u njega jedno, i njega mor a njegov arhaneo ,

nek e vrst e Ganimed, spreavati da ne grd i i ne psuje, je r bi
upue n prekor, koji vodi poreklo iz kasnijeg vremen a kri

tike , kao to se uopt e celokupna buntovnik a sadrina, koja

vre a velianstvo i ismeva visoke vlasti, svodi na pobun u pro

tiv oca. Vladara nazivaju Landesvater " (otac zemlje), a otac

je najstariji, prvi, za det e jedin i autoritet , iz ije potpun e

samovlasti su u toku kulturn e istorije oveanstva nastal e

ostale socijalne vlast i (ukoliko na s prav o mater e " n e pri

morav a na ograniavanje ove postavke). Formul a Misliti

i doiveti je jedno " cilja na objanjenje histerinih simp

toma, prem a kom e i muk a guska im a nek i odnos. Jedno m
Beliji ne bi trebal o da objanjavam princi p jedno g

222

Tumaenje

snova,

Somatski

dat bitan uslov za snevanje. Ako bih ovu misao smeo,

moda, da uoptim, onda bi svaki san u svom mani
festnom sadraju bio povezan sa onim to je recent
no proivljeno, a u svom latentnom sadraju povezan
sa najstarijim doivljajima. Kod analize histerije ja
sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doivljaji
u pravom smislu ostali recentni sve do sadanjo
sti. Ali tanost ovog nasluivanja, izgleda, jo je vrlo
teko dokazati; ja u morati da se u nekoj drugoj vezi
jo vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna
igraju najraniji doivljaji iz detinjstva (Odeljak VII).
Od one tr i osobenosti seanja sna, o kojima smo
u uvodu raspravljali, jednu davanje prvenstva
sporednom u sadraju sna resili smo na zadovolja
vajui nain tako to smo je sveli na izopaenje sna.
Ostale dve, isticanje recentnog kao i infantilnog,
mogli smo potvrditi, ali ih nismo mogli izvesti iz mo
tiva snevanja. Oba ova karaktera, ije nam objanje
nje ili primena jo preostaju, zadraemo u pame
nju; one e morati biti uvrtene negde na nekom
drugom mestu, bilo u psihologiji stanja spavanja ili
kod onih razmiljanja o struktur i duevnog aparata
o kojima emo se kasnije pozabaviti kad primetimo
da je tumaenje sna kao prozor kroz koji moemo
baciti pogled u unutranjost toga aparata.
Gschnas" ; t o s e sastoji u tom e d a s e napra v e predmet i ret
- kog i skupocenog izgleda od trivijalnog, najradije kominog i

bezvrednog materijala,

na prime r oklop od kuhinjski h lo -

naca, guvi slam e i slanih tapia, ka o to to na i umetnic i

vole da rad e na svojim veselim veernjim sedeljkama. P ri -

metio sam da histerin i ljudi isto tak o rade ; pored onoga to

im se stvarn o dogodilo, oni nesvesno stvaraj u grozna ili

raskalan a fantazijska zbivanja koja izgrauju od najbezazle
nijeg i najbanalnije g materijal a svog ivota.

Te k na

ovim

fantazijama vise simptomi, a ne na seanjima na stvarn e do

gaaje, bilo da su ozbiljni ili isto tak o bezazleni. Ovo mi je

objanjenje pomoglo da prebrodi m mnog e tekoe, i priinilo

m i j e mnogo radosti . Mogao sa m g a nagovestiti elemento

m sna mukom
guskom", poto su mi o poslednjem
Gschnas - sabendu " prial i d a j e tam o bio izloen trgovak

i peha r Lu - krecije Bordije, ije je jezgro i glavn i sastavn i

deo toboe predstavljala gusk a z a mukarce , onakv a kakv a
s e upotreb ljava u bolnicama.

izvori

sna

223

Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna

hteo bih da istaknem ve sada. San esto izgleda viesmislen; u njemu, kao to pokazuju primeri, mogu
biti jedno pored drugoga ujedinjenih vie ispunjenja
elja, takoe moe jedan smisao, jedno ispunjenje
elje pokrivati drugo, dok se sasvim na dnu ne doe
do ispunjenja elje u prvom detinjstvu; i ovde po
novo razmiljanje: da li u ovoj reenici re esto"
1
ne bi valjalo pravilnije zameniti reju redovno"?

C
SOMATSKI IZVORI SNA
Ako nainimo pokuaj da obrazovanog laika zainteresujemo za probleme sna pa mu u toj nameri
postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mi
ljenju snovi potiu, primetiemo najpre da upitani
misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela re enja. On odmah pomilja na uticaj koji na san vre
smetnje u varenju ili oteano varenje (Snovi dolaze
iz stomaka"), sluajni poloaj tela i kratk e doiv
ljaje za vreme spavanja, i izgleda da i ne sluti da i
posle uzimanja u obzir svih ovih inilaca ipak preostaje jo neto za to je potrebno objanjenje.
Koju ulogu u stvaranju sna nauna literatura
priznaje somatskim nadraajnim izvorima, o tome
smo opirno raspravljali u uvodnom odeljku, tako da
je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog
istraivanja. uli smo da se razlikuju tr i vrste somatskih nadraajnih izvora: objektivni ulni nadra1

injenica da su snovi naslagan i u slojevima

jeda n iz

na d drugog predstavlja jeda n od najtugaljivijih, ali i najsarajnijih problem a tumaenj a sna. K o zaboravlja n a ovu
mogunost lako e zalutat i i bit i zaveden da postavi neodr
iva tvren j a o sutini sna . Ali o toj tem i suvie je mal o
istraivano. Dosad je samo O. Ran k temeljno prouio, pr i

lino pravilno , stratifikaciju simbola u sn u koju izaziva n a draaj beike.

224

Tumaenje snova, I

aji koji polaze sa spoljnih objekata, samo subjek

tivno utemeljena unutranja stanja nadraenja ulnih
organa i somatski nadraaji koji dolaze iz unutranjo
sti tela, i zapazili smo sklonost autora da pored ovih
somatskih nadraajnih izvora eventualne psihike iz
vore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isklju
uju. Pr i ispitivanju prava koja se polau u korist
somatskih nadraajnih izvora, mi smo saznali ovo:
Znaenje objektivnih nadraaja ulnih organa
delimino sluajni nadraaji za vreme spavanja, delimino takvi koji deluju ak i na uspavani duevni
ivot utvreno je mnogobrojnim posmatranjima i eks
perimentalno potvreno. Izgleda da je uloga subjek
tivnih ulnih nadraaja dokazana vraanjem hipnagogikih ulnih slika u snovima; i mada se, dodue, ne
moe u potpunosti dokazati da slike i predstave koje
se javljaju u naim snovima mogu biti svedene na in
tern e somatske nadraaje u onoj meri u kojoj se to
tvrdilo, ipak ovo poreklo nalazi podrke u priznatom
uticaju koji na nae snove vre stanja uzbuenja probavnih organa, organa za mokrenje i seksualnih or
gana.
Nervni nadraaj i somatski nadraaj bili bi dakle
somatski izvori sna, tj . prema mnogim autorima uopte jedini izvori sna.
Ali mi smo ve poklonili panju itavom nizu su
mnji koje izgleda da su napale ne samo tanost so
matske teorije nadraenja nego i njenu dovoljnost.
Ma koliko se zastupnici ovog uenja oseali si
gurn i u odnosu na njegove stvarne osnove osobito
ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljanji nerv
ni nadraaji za koje ne treba nikakav napor pa da
se u sadrini sna ponovo pronau ipak niko nije
bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sadrina snova ne doputa da se izvodi jedino iz spolj
nih nervnih nadraaja. Mis Meri Viton Kelkins (Mary
Whiton Calkins) ispitivala je svoje sopstvene snove
i snove jedne druge osobe u toku est nedelja, pola
zei sa toga gledita, i nala samo 13,2 procenata, od
nosno 6,7 procenata, u kojima se mogao dokazati ele
ment spoljanje ulne percepcije; i samo dva primera

Somatski izvori sna

225

iz njene zbirke mogla su se svesti na organske sen

zacije. Statistika nam ovde potvruje ono to nam
je dopustio da naslutimo ve jedan povran pregled
naih sopstvenih iskustava.
esto su se zadovoljavali i time da nervni nadraajni san" istiu kao jednu dobro ispitanu pod
vrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. Spita je sno
ve delio na nervni nadraajni san i asocijacioni san.
Ali bilo je jasno da je rcenje ostalo nezadovoljava
jue sve dok nije uspelo da se dokae postojanje veze
izmeu somatskih izvora sna i predstavne sadrine sna.
Prvom prigovoru nedovoljna uestalost spoljanjih nadraajnih izvora pridruuje se jo i dru
gi prigovor nedovoljno objanjenje snova koje ova
kvim uvoenjem izvori daju. Zastupnici ovog uenja
duguju nam dva objanjenja: prvo, zato se spoljanji
nadraaj jednog sna ne moe percipirati u svojoj
stvarnoj prirodi, nego se redovno pogreno prepozna
(uporedi snove o budilniku), i drugo: zato rezultat re
akcije percipiraj ue due na ovaj neprepoznati na
draaj moe ispasti tako neodredljivo promenljiv. Kao
odgovor na ovo pitanje uli smo od Strimpela da dua
zbog svoga okretanja od spoljanjeg sveta za vreme
spavanja nije u stanju da da pravilno tumaenje ob
jektivnog ulnog nadraaja, nego je primorana da
stvara iluzije na osnovu onoga to je u mnogim po
gledima jedno neodreeno nadraivanje; on kae:
im za vreme spavanja u dui kroz jedan spo
ljanji ili unutranji nervni nadraaj nastaje senza
cija ili kompleks senzacija, ili oseaj, ili uopte neki
psihiki proces i biva od due percipiran, ovaj proces
izaziva senzorne slike iz kruga iskustava koje su u
dui preostale od budnog stanja, dakle ranije percep
cije, koje su bilo gole ili pak sa pripadajuim psihi
kim vrednostima. Proces tako rei oko sebe prikup
lja jedan vei ili manji broj takvih slika, preko kojih
utisak koji dolazi od nervnog nadraaja dobij a svoju
psihiku vrednost. Obino se i ovde kae, kao to to
jezik ini i za budno dranje, da dua za vreme spa
vanja tumai utiske nervnih nadraaja. Rezultat ovog
15 Frog'd, Odabrana dela, VI

mmmmmi^mmmmmmmm

22 6

Tumaenje snova, X

tumaenja jeste takozvani nervni nadraajni san, tj .

san, iji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadraajem koji stvara psihike efekte u dui prema zako
nima reprodukcije."
Vuntova izjava je u svemu to je bitno identina
sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki
nain najveim delom iz ulnih nadraaja, naroito
od cenestetikih senzacija, pa su stoga najee fanta
stine iluzije, verovatno samo manjim delom iste
predstave seanja, pojaane na stepen halucinacija.
Za odnos sadraja sna prema nadraajima sna, koji
se prema ovoj teoriji zbiva, Strimpel nalazi zgodno
poreenje (str. 84) kad kae: kao da deset prstiju
jednog oveka potpuno nevetog muzici prebiraju
dirke klavira". San na ovaj nain ne bi izgledao kao
duevni fenomen, ponikao iz psihikih motiva, nego
kao rezultat uspeh jednog fiziolokog nadraaja
koji se izraava u psihikoj simptomatologiji, poto
aparat pogoen nadraajem nije sposoban ni za kakav
drugi izraaj. Na jednoj slinoj pretpostavci, na primer, izgraeno je objanjenje prinudnih predstava
koje je pokuao da da Majnert (Mevnert) uvenim
uporeenjem sa brojanikom na kojem su pojedini
brojevi jae ispupeni.
Makar koliko omiljena postala teorija o somatskim nadraajima sna i ma koliko privlana nam ona
izgledala, ipak je lako dokazati u njoj postojanje jed
ne slabe take. Svaki somatski nadraaj sna koji du
evni aparat za vreme spavanja poziva na tumaenje
kroz stvaranje iluzije, moe izazvati nebrojeno mno
go takvih pokuaja tumaenja, moe dakle biti za
stupljen u 1sadraju
sna ogromnom raznovrsnou
predstava. A teorija trimpelova i Vuntova je nespo
sobna da da bilo kakav motiv koji sreuje odnos iz1

Svakom e bih savetovao da proit a opirn e i tan e pr o

tokole o eksperimentaln o izazvanim snovima koje je Mourlv

Vold prikupio u dve knjige, da bi se uveri o o tom e koliko
malo objanjenja nalazi sadraj pojedinog sna u dati m opitni m uslovima, i uopt e koliko je neznatn a korist takvi h ekspe
rimen at a z a razumevanj e problem a sna.

Somatski izvori sna

22 7

meu nadraaja spol ja i predstave u snu izabrane za

njegovo tumaenje, da objasni dakle neobini izbor"
koji nadraaji dovoljno esto vre u toku svoje pro
duktivne delatnosti" (Lips, Lipps, Grundtatsachen des
Seelenlebens, str. 170). Ostali prigovori upravljeni su
protiv osnovne pretpostavke celokupnog uenja o ilu
ziji, da dua za vreme spavanja nije u stanju da pre
pozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadraaja.
Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je dua i za
vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno
tumai sve ulne utiske koji do nje dou i da reaguje
onako u saglasnosti sa pravilnim tumaenjem: on iz
lae da izvesne ulne utiske koji pojedincu izgledaju
vani moemo izuzeti iz opteg zanemarivanja za vre
me spavanja (dadilja i dete) i da nas nae sopstveno
ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnoduan sluni utisak, to naravno pretpostavlja da dua i za vre
me spavanja pravi razliku izmeu senzacija (Odeljak
I, str. 55). Burdah iz ovih posmatranja zakljuuje da
za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da
postoji nesposobnost za tumaenje ulnih nadraaja
nego nedostatak interesa za njih. Isti argumenti koje
Burdah iznosi 1830. godine vraaju se ponovo godine
1883. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske
nadraaj ne teorije. Dua nam, prema tome, izgleda
kao spava u anegdoti koji na pitanje Spava li? "
odgovara ne", a posle drugog oslovljavan ja, pa on
da mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovo
rom: ja spavam".
Nedovoljnost teorije o somatskim nadraajima
sna moe se dokazati i na jedan drugi nain. Posmatranje pokazuje da ja spoljnim nadraajima ne bivam
primoran na snevanje, mada se ovi nadraaj i javlja
ju u sadrini sna, im sanjam i u sluaju da sanjam.
Protiv jednog nadraaja koe ili pritiska, na primer,
koji mi se dogode za vreme spavanja, stoje mi razli
ite reakcije na raspolaganju. Mogu da nadraaj pre
u j em i da zatim prilikom buenja vidim da mi, na
primer, jedna noga nije bila pokrivena, ili je ruk a bila
pritisnuta; patologija mi pokazuje najbrojnije slua
jeve da raznovrsni senzorni i motorni nadraaji koji
15*

22 8

Tumaenje snova,

snano deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez

efekta. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spava
nja, tako rei u toku spavanja, kao to to po pravilu
biva sa bolnim nadraajima, ali tako da bol ne uple
teni u san; ja se, kao tree,
na nadraaj mogu probu
1
diti da bih ga uklonio. Samo jedna etvrta moguna
reakcija moe da me nervnim nadraaj em podstakne
da sanjam; ostale mogunosti ostvaruju se najmanje
isto tako esto kao i mogunosti stvaranja sna. Ovo
se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan
somatskih nadraajnih izvora sna.
U pravednom proveravanju gore otkrivene pra
znine u objanjenju sna pomou somatikih nadraaja, drugi autori erner, kome se pridruio filozof
Folkelt pokuali su da poblie odrede duevne ak
tivnosti koje iz somatskih nadraaj a stvaraju arene
slike sna, dakle ipak sutinu snevanja preneli na du
evno i na jednu psihiku aktivnost. erner nije dao
samo jedan poetski arko oivljeni opis psihikih osobenosti koje se prilikom stvaranja sna razvijaju; on
je verovao i da je pogodio princip, po kome dua po
stupa sa nadraajima koji su joj prueni. Prem a Serneru rad sna u slobodnom radu fantazije osloboene
njenih dnevnih okova tei za tim da prirodu organa
od kojeg nadraaj potie, i vrstu toga nadraaj a pri
kae simboliki. Tako se dakle stvara neka vrsta sanovnika kao uputstvo za tumaenje snova, pomou
koga se iz slika sna moe izvesti zakljuak o telesnim
osecanjima, organskom i nadraajnom stanju. Tako
slika make izraava ljutito neraspoloenje due, slika
svetlog i glatkog peciva nagotu tela. Covekovo telo kao
celinu fantazija sna prikazuje kao kuu, pojedini telesni organ jednim delom kue. U zubnim nadraajnim
snovima" organu usta odgovara visoko zasvoeni trem,
a sputanju drela prema jednjaku odgovaraju ste1

Uporei uz to K. Lanauer , Handlunge n des Schlafende n (Zeitschrift fiir die gesamt e Neurologie un d Psychiatrie
, XXXIX , 1918). Postoje za svakog posmatra a vidljive i smi
- saone radnj e snevaa. Sneva nije apsolutno otupavljen, n a
protiv, on moe radit i logino i sa snano m voljom.

Somatski izvori sna

22 9

penice; u snu glavobolje" vr h glave je predstavljen

sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima,
nalik na krastave abe" (str. 39;. Ove simbole san
u mnogostrukom izboru upotrebljava za isti organ;
tako plua koja diu nalaze svoj simbol u plamenom
ispunjenoj pei sa njenim hujanjem; srce u upljim
sanducima i korpama, mokrana beika u okruglim
predmetima u vidu kese, ili uopte samo u izdublje
nim predmetima. Naroito vano je da se na kraju
sna nadraujui organ ili njegova funkcija esto pri
kazuju neprikriveni, i to veinom na sopstvenom telu
snevaevom. Tako se zubni nadraajni san" obino
zavrava time to sneva sam sebi izvadi zub " (str.
35). Ne moe se rei da je ova teorija tumaenja sna
naila na mnogo naklonosti kod autora. Pr e svega,
ona je izgledala ekstravagantna; oklevalo se ak da se
u njoj pronae i jedan deo opravdanja na koje po
mome shvatanju moe polagati pravo. Kao to vidi
mo, ona vodi ponovnom oivljavanju tumaenja sna
pomou simbolike, kojom su se sluili stari, samo to
se oblast iz koje se tumaenje uzima ograniava na
granice ovekovog tela. Nedostatak jedne nauno
shvatljive tehnike pri tumaenju mora teko koditi
granicama primene ernerove teorije.
Samovolja
u
tumaenju snova nipoto ne izgleda iskljuena, pogo
tovu to se i ovde nadraaj moe ispoljiti mnogobroj
nim zamenama u sadraju sna; tako ve Sernerov pri
stalica Folkelt nije mogao potvrditi tanost gledita
da telo predstavlja kuom. Negodovanje to se i ovde
dui rad sna namee kao beskorisna i besciljna funk
cija mora se takoe izazvati, poto se prema ovoj teo
riji o kojoj raspravljamo dua zadovoljava time da
fantazira o nadraaju kojim je okupirana, a da se pr i
tom u daljini nigde ne pojavljuje neto kao oslobo
enje nadraaj a.
Ali ernerova teorija o simbolizovanju telesnih
nadraaj a kroz san teko je pogoena jednim pri
govorom. Ovi telesni nadraaji postoje u svako doba,
dua je po optem miljenju pristupanija za njih za
vreme spavanja negoli u budnom stanju. Onda je
neshvatljivo zato dua ne sanja kontinuirano preko

230

Tumaenje snova, I

cele noi, i to svake noi o svima organima. Ako hoe

mo da se izvuemo iz ovog prigovora pod uslovom da
bi iz oka, uva, iz zuba, creva itd. morali polaziti na
roiti nadraaji, da bi probudili aktivnost sna, onda
se nalazimo pred tekoom da ove intenzifikacije nadraaja prikaemo kao objektivne, to je moguno
samo u malom broju sluajeva. Ako san o letenju
predstavlja simbolizovanje dizanja i sputanja plu
nih krila pri disanju, onda bi se taj san, kao to ve
Strimpel primeuje, morao mnogo ee sanjati ili bi
se moralo dokazati da postoji poveana aktivnost di
sanja za vreme takvog sna. Mogu je jo jedan trei
sluaj, najverovatniji od svih, da naime s vremena na
vreme deluju naroiti motivi, da bi poklonili panju
ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama, ali
ovaj sluaj vodi ve dalje od cilja ernerove teorije.
Vrednost raspravljanja ernera i Folkelta lei
u tome to skreu panju na jedan niz karakteristi
nosti sadraja sna kojima je potrebno objanjenje i
kao da prikrivaju nova saznanja. Sasvim pravilno je
da snovi sadravaju simbolizovanja telesnih organa i
funkcija, da voda u snu esto upuuje na draenje
na mokrenje, da se muki polni organ moe prikazati
uspravno stojeim tapom ili stubom itd. U snovima
koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje,
nasuprot zamuenosti drugih snova, moe se teko
odbaciti tumaenje kao nadraajni san vida"; isto
tako ne moe se osporiti uloga koju u snovima igra
ju iluzije, a koje karakteriu larma i zvuna zbrka.
Jedan san kao to je Sernerov san da se dva reda
lepih plavokosih deaka na jednom mostu nalaze je
dan prema drugom, da jedni druge napadaju, zatim
ponovo zauzimaju svoja mesta, dok sneva najzad ne
sedne na most i ne izvue dug zub iz svoje vilice; ili
jedan slian san Folkeltov, u kome igraju ulogu dva
reda fijoka, i koji se opet zavrava vaenjem jednog
zuba: ovakve tvorevine sna, iznete kod oba autora
u velikom broju, ne dozvoljavaju da ernerovu teo
riju odbacimo u stranu kao kakav izlian pronala
zak, a da ne potraimo zdravo jezgro u njoj. Postav
lja se naposletku zadatak da za tobonje simbolizo-

Somatski izvori sna

231

vanje tobonjeg zubnog nadraaja donesemo jedno

drugaije objanjenje.
Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o
somatskim izvorima sna, propustio sam da istaknem
onaj argument koji se izvodi iz naih analiza sna.
Ako smo jednim postupkom, koji drugi autori nisu
primenili na svoj materijal snova, mogli pokazati da
san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihika akci
ja, da jodna elja postaje motiv za njegovo stvara
nje, i da doivljaji prethodnoga dana daju najblii
materijal za njegov sadraj, onda je svako drugo
uenje o snovima, koje zanemaruje jedan tako vaan
istraivaki postupak, pa prema tome san prikazuje
kao jednu beskorisnu i zagonetnu psihiku reakciju
na somatske nadraaje, osuen i bez naroite kri
tike. Je r morale bi postojati dve potpuno razliite
vrste snova, to je veoma neverovatno, od kojih je
jedna dola samo pod moje posmatranje, a druga
samo pod posmatranje ranijih ocenjivaa sna. Preostaje jo samo to da unuta r nae teorije o snu na
emo mesto za injenice na koje se oslanja uobia
jena teorija o somatskim nadraajima sna.
Prvi korak u tom pravcu ve smo nainili kad
smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u
jednu jedinicu
preradi
sva istovremeno postojea
podsticanja na san. Videli smo, ako su od prethod
nog dana preostala dva ili vie doivljaja sposobna
da stvore utisak da se elje izvedene od njih sjedinjavaju u jednom snu; isto tako da se dragoceni
utisak i indiferentni doivljaji prethodnoga dana u
materijalu sna prikupljaju, pod pretpostavkom da se
izmeu njih mogu uspostaviti komunicirajue pred
stave. San, prema tome, izgleda kao reakcija na sve
to je u snevajuoj
dui istovremeno prisutno kao
aktuelno. Ukoliko smo dosad analizirali materijal sno
va, videli smo da on predstavlja zbirku psihikih
ostataka, tragova seanja kojima smo (zbog davanja
prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali
pripisati tada psiholoki neodredljiv karakter aktuelnosti. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred
kaemo ta e se dogoditi ako se ovim sada aktuel-

232

Tumaenje snova, I

nim seanjima za vreme spavanja pridrui sve ma

terijal senzacija. Ovi nadraaji opet dobijaju vanost
za san time to su aktuelni; oni se sjedinjuju sa osta
lim psihiki aktuelnim materijalom da bi dali rriaterijal za konstrukciju sna. Da kaemo malo drukije,
nadraaji za vreme spavanja prerauju se u jedno
ispunjenje elje iji su ostali sastavni delovi nama
poznati psihiki ostaci dana. Ovo sjedinjenje nej mora
se obaviti; ve smo uli da je za vreme spavanja na
telesne nadraaje mogu vie od jednog naina rea govanja. Onde gde se to sjedinjenje izvrilo, to znai
da je upravo tu polo za rukom da se pronae ma
terijal za sadraj sna, koji e moi predstavljati obe
vrste izvora sna, somatske kao i psihike.
Sutina sna se ne menja ako se psihikim izvo
rima sna pridrui somatski materijal; san ostaje ispu
njenje elje, bez obzira na to na koji nain je izra
avanje toga ispunjenja elja od aktuelnog materijala
odreena.
Ovde u rado ostaviti mesto za jedan niz ini
laca koji znaaj spoljnih nadraaja za san mogu na
initi promenljivim. Ja zamiljam da jedno zajedni
ko delovanje individualnih fiziolokih i sluajnih fak
tora, datih u svagdanjim okolnostima, odluuje o
tome kako e se neko ponaati u pojedinim sluaje
vima relativno intenzivnog i objektivnog nadraivanja za vreme spavanja. Habitualna akcidentalna du
bina spavanja, u saradnji sa intenzitetom nadraaja,
u jednom sluaju omoguie spavau da nadraaj
savlada tako da mu san ne bude prekinut; a drugi
put e ga naterat i da se probudi ili da potpomogne
pokuaj da nadraaj savlada tako to e ga uplesti
u san. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim moguim
kombinacijama, doi e spoljanji nadraaj do izra
aja u snu kod nekog ee ili rede nego kod drugo
ga. Kod mene, koji sam izvrstan spava i koji upor
no odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u
spavanju, vrlo retko je meanje spoljnih nadraaja
uzrok nastanka snova, dok me psihiki motivi oi
gledno vrlo lako dovode do snevanja. Ja sam zapra
vo zabeleio jedan jedini san u kome se moe raspo-

Somatski izvori sna

233

znati objektivan, bolan nadraaj ni izvor, i ba u tom

snu bie vrlo pouno da pogledamo efekat koji je
spoln i nadraaj u njemu postigao.
Jaem na sivom konju, najpre
bojaljivo i ne
spretno, kao da sam samo naslonjen. Tada
sretnem
kolegu P., koji sedi na konju obuen u odelo od ne
valjana sukna i on mi skree panju na neto (verovatno da ne sedim dobro). I sad se na veoma inteli
gentnom konju sve irise i vie snalazim, sedim ugod
no i primeujem da sam gore sasvim kao kod svoje
kue. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u pot
punosti ispunjava prostor izmeu konjskog vrata i
konjskih sapi. Tako jaem izmeu dvoje sasvim priblienih teretnih kola. Poto sam izvesno vreme ja
hao ulicom, okrenem se i hou da sjaem, najpre
ispred jedne male otvorene kapele koja stoji kraj
ulice. Zatim stvarno sjaem pred jednom kapelom
koja se nalazi blizu nje; hotel je u istoj ulici, mogao
bih ostaviti konja da ode sam tamo, ali ga radije sam
odvodim. Kao da se stidim da tamo stignem kao ja
ha. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi po
kazuje jedan list hartije koji sam bio naao, pa me
zato grdi. Na ceduljici stoji dvaput podvueno: Nita
jesti, i zatim druga odluka (nejasno) kao: nita ne
raditi; uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stra
nom gradu u kome nita ne radim.
Na snu se najpre nee nita primetiti da je na
stao pod utiskom, bolje reeno pod primoravanjem
jednog bolnog nadraaja. Ali dan ranije ja sam pa
tio od furunkula koji su mi svaki pokret uinili mu
nim, i naposletku je jedan furunkul na korenu skrotum a porastao u veliini jabuke i na svakom koraku
stvarao mi naj nepodnoljivi je bolove i grozniav
umor, gubitak apetita, a teak dnevni rad koji sam
i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izaziva
jui smetnje mome raspoloenju. Nisam bio spo
soban da obavljam svoje lekarske dunosti, ali s obzi
rom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo nalazilo,
moglo se pomisliti na jedno drugo obavljanje rada,
za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za
svako dugo, naime na jahanje. A san me premeta

23 4

Tumaenje snova, I

Somatski

izvori

sna

235

ba u ovu aktivnost, to je najenerginija negacija

patnje koja je predstavi pristupana. Ja uopte ne
umem da jaem, ni inae ne sanjam o tome, sedeo
sam samo jednom na konju, i onda bez sedla, i to
mi nije godilo. Ali u ovom snu ja jaem kao da ne
mam furunkula na meici, ne ba stoga to ga ne
elim imati. Moje je sedlo prema opisu obloga od
kae koji mi je omoguio da zaspim. Verovatno za
vreme prvih asova spavanja nisam ovako zati
en osetio nita od bolova. Zatim su se pojavili
bolni oseaji i hteli su me probuditi, ali je doao san
i umirivajue mi rekao: Spavaj samo dalje, ti se ne
e probuditi! Ti uopte i nema furunkule je r jae
na konju, a sa furunkulom na tom mestu svakako se
ne moe jahati! " I tako mu je to uspelo; bol je bio
zagluen, i ja sam nastavio da spavam.
Ali se san nije zadovoljio time da mi sugerie
da nemam " furunkule, drei se uporno predstave ne
spojive sa patnjama, pri emu se ponaao kao halu1
cinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina , ili
trgovca kome su gubici odneli imanje; nego mu po
jedinosti senzacije koju porie i slike upotrebijene
za njeno potiskivanje slue kao materijal da bi ono
to se inae aktuelno nalazi u dui nadovezao na si

jahaa. Tako konj dolazi do simbolikog znaenja pa

cijentkinje (on je u snu veoma interesantan). Gore
se oseam sasvim kao kod kue" odnosi se na poloaj
koji sam imao u kui pre nego to me je P. zamenio.
Mislio sam da sedite gore vrsto u sedlu", rekao mi
je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuu jedan
od mojih malobrojnih zatitnika meu velikim lekarima. I to je bila majstorija da sa takvim bolovima
osam do deset sati dnevno vrim psihoterapiju, ali ja
znam da bez potpunog telesnog zdravlja svoj naro
ito teak posao ne mogu dugo nastaviti, i san je pun
mranih aluzija na situaciju do koje mora doi (ce
duljica kakvu neurasteniari imaju i pokazuju je lekaru). Ne raditi i ne jesti. Pr i daljem tumaenju
vidim da je rad u sna polo za rukom da iz situacije
elje jahanja nae put ka vrlo ranim scenama deje
svae koja se morala odigrati izmeu mene i moga
neaka koji sad ivi u Engleskoj, uostalom godinu
dana starijeg od mene. Osim toga primio je i elemen
te iz mojih putovanja po Italiji; ulica u snu sastav
ljena je od utisaka iz Verone i Sijene. Jo dublje tu
maenje vodi ka seksualnim mislima sna, i ja se seam ta kod jedne pacijentkinje, koja nikad nije bila
u Italiji, treba da znae aluzije sna na lepu zemlju
1
( Genitalien), ne
tuaciju sna i
g bez istovremenog
doveo do izraaja.
nadoJa jaem na
sivom
konju, boja konja
Prijatelj
P. voli
tano
odgovara
da
preko
puta
dresu boje bih era
mene
sedne na
i soli,
u
kome
visokog
konja,
sam poslednji pu t
otkako
me
je
sreo
kolegu
P.
zamenio kod jedn
na selu.
Kao
e pacijentkinje sa
uzrok furunkuloze
kojom
sam
naveli
su
mi
izvodio
velike
otro
za injenu
majstorije (u
snu
hranu,
to
sedim
na
konju
svakako
kao
najpre
etiologiju
treba
tangencijalno
kao
pret
postaviti
umetnik jaha), a
eeru na koji se
koja me je stvam
kod
furunkuloze
o vodila kud god
moe
misliti.
je htela kao to

u anegdoti
konj
vodi nedeljnog
1

Uporedi mest
o
u
Grizingera
(Griesinger)
i
napomen u u
mom
drugom
lank u
o
odbrambeni
m
neuropsihozam
a
(AbewehrNeuropsychosen),
Neurologisches
Zentralblat t
1896.

(Sabran a dela, sv. I)

.

vezivanja na kuu
u kojoj je prijatelj
P. bio lekar, i
na mesto na kome
se moj furunkul
nalazi.
U
jednom
drugom snu polo
mi je na slian na
in za rukom da
otklonim
jednu
smetnju
spavanja
kojoj
je tada
pretio
jedan
senzorni nadraaj,
ali to je bio samo
sluaj koji mi je
omoguio
da
otkrijem vezu sna
sa
sluajnim
nadraaj em sna i
da tako san shva
tim. Jednoga jutr
a
probudih
se,
bilo je to usred
leta, na
jednoj
planini
u Tirolu
sa saznanjem da
sam sa njao: umro
je
papa.
Objanjenje
ovog
kratkog,
ne vizuelnog sna nije
mi
polo
za
rukom. Seao sam
se samo
jednog
oslonca
za san,
naime
da je u
novinama kratko
vreme pr e toga
bilo javljeno
o
lakoj bolesti
1

Gen Italie n =
gegen Italie n
(Prim . prev.).

236

Tumaenje

snova,

Somatski

Njegove Svetosti. Ali u toku prepodneva pitala me

je ena: Jesi li uo jutros ono strano zvonjenje
zvona?" Nisam znao nita o tome da sam ga uo, ali
sam sad svoj san razumeo. San je bio reakcija moje
potrebe za spavanjem na larmu kojom su poboni
Tirolci hteli da me probude. Ja sam im se osvetio
zakljukom koji stvara sadrinu sna, i nastavio da
spavam bez ikakvog interesovanja za zvonjenje.
Meu snovima pomenutim u predstojeim odeljcima nalazi se ve vie takvih koji mogu posluiti
za preradu takozvanih nervnih nadraaja. Jedan od
takvih jeste san o pijenju naduak: u njemu je somatski nadraaj verovatno jedini izvor sna, a elja
koja proizlazi iz senzacije e jedini motiv sna.
Slino stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima,
ako je somatski nadraaj sam po sebi u stanju da
stvori elju. San bolesnice koja nou zbacuje sa lica
aparat za hlaenje pokazuje jedan neobian nain
reagovanja ispunjenjem elje na nadraaje bola. Iz
gleda da je bolesnici kratkotrajno polo za rukom da
sebe naini analginom, pri emu je svoje bolove
podmetnula jednom strancu.
Moj san o trima Parkama oigledno je san gladi,
ali on ume da elju za hranom pomeri natrag, sve
do enje deteta za majinim grudima, i da bezazle
nu poudu iskoristi kao pokriva za jednu ozbiljniju
koja se ne srne tako neuvijeno izraziti. U snu o gro
fu Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi
jedna akcidentalno data telesna potreba u vezu sa
najjaim, ali i najjae potisnutim pokretima duev
nog ivota. I ako, kao to je to sluaj o kome pria
Garnije (Garnier), prvi konzul prasak paklene maine
koja eksplodira uplie u jedan san o bitci, pr e nego
to se budi, onda se u tome naroito jasno pojavljuje
tenja, u ijoj se slubi duevna aktivnost uopte bri
ne o senzacijama za vreme spavanja. Jedan mlad
advokat koji, pun misli o svom prvom velikom kon
kursu, jedno popodne zaspi, ponaa se sasvim slino
kao veliki Napoleon. On sanja o izvesnom G. Rajhu
u Husjatinu (Husvatin) koga poznaje iz jednog kon
kursa, ali Husjatin se i dalje zapovedniki namee;

izvori

sna

237

on mora da se probudi i tada uje svoju enu,1 koja

pati od bronhijalnog katara, kako snano kalje.
Uporedimo sad, prvo, ovaj san Napoleona, koji
je, uostalom, bio izvanredan spava, i san onog stu
denta koji je voleo dugo da spava i koji, kad ga je
gazdarica probudila da mora u bolnicu, sanja da se
nalazi u bolnikoj postelji i nastavlja da spava dalje
sa motivacijom: Kad sam ve u bolnici, ne moram
ustajati da bih onamo otiao. Ovaj poslednji san si
gurno je san komoditeta: spava sam sebi otvoreno
priznaje motiv svoga snevanja, ali time otkriva jednu
od tajni snevanja uopte. U izvesnom smislu svi sno
vi su snovi komoditeta; oni slue nameri da san na
stave umesto da snevaa probude. San je uvar spa
vanja, a ne njegov naruivalac. Ovo shvatanje opravdaemo na jednom drugom mestu u vezi sa iniocima
koji bude, a koji su psihike vrste, ali ve ovde mo
emo dokazati da se san moe primeniti na ulogu
objektivnih spoljnih nadraaja. Dua se ili uopte ne
brine o povodima za senzacije za vreme spavanja,
ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i zna
enju ovih nadraaja koje i ona dobro razume; ili
pak san iskoriuje za to da ove nadraaje porekne,
ili, tree, ako mora da ih prizna, ona za njih trai
jedno takvo tumaenje koje e aktuelnu senzaciju
predstaviti kao sastavni deo jedne situacije koja se
eli i koja se sa spavanjem moe sloiti. Aktuelna
senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela real
nost. Napoleon moe i dalje da spava, to je samo seanje sna 2na gruvanje topova kod Arkole to eli da
ga omete.
Zelja za spavanjem, na koju se svesno Ja koncentrisalo i koja, zajedno sa cenzurom sna i sekun
darnom obradom" koju emo kasnije
spomenuti,
predstavlja udeo svesnog Ja u snevanju, mora se
svaki put uraunati kao motiv stvaranja sna, i svaki
1

Kaljati se na nemako m kae husten . Otud a slinost

u recima
Hussyati n i huste n (Prim. prev.).
2

Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem, ne priaju sa-

glasno o ovom snu.

238

Tumaenje snova, I

vspeli san je ispunjenje te elje. Kakav odnos ova

opta, redovno prisutna elja i uvek ista elja za
spavanjem ima prema ostalim eljama od kojih se
kroz sadrinu sna ispunjava as jedna as druga, to
e biti predmet jednog drugog raspravljanja. Ali u
elji za spavanjem mi smo otkrili onaj faktor koji
moe ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i
objasniti zabludu i kapricioznost u tumaenju spoljnjeg nadraaja. Pravilno tumaenje, za koje je dua
za vreme spavanja svakako sposobna, polagalo bi
pravo na aktivno interesovanje, postavilo bi zahtev
da spavanju naini kraj; stoga se od svih uopte mo
gunih tumaenja mogu dopustiti samo ona koja su
ujedinjena sa apsolutistiki svrenom cenzurom elje
za spavanjem. Otprilike: To je slavuj a ne eva. Je r
ako je eva, onda je to kraj ljubavne noi. Meu tu
maenjima nadraaja koji su, prem a tome, doputeni
izabere se ono koje moe dati najbolju vezu sa po
kretima elje koji vrebaju u dui. Tako je sve nedvo
smisleno odreeno i nita nije ostavljeno samovolji.
Pogreno tumaenje nije iluzija nego ako tako e
limo izgovor. A ovde moramo ponovo priznati, kao
to je pomeranjem u korist cenzure sna izvrena zamena, da je to jedan akt koji skree sa normalnog
psihikog procesa.
Ako su spoljanji nervni i unutranji somatski
nadraaji dovoljno intenzivni da skrenu psihiku pa
nju na sebe, onda oni pod uslovom da je njihov
rezultat snevanje a ne buenje predstavljaju vr
stu taku za stvaranje sna, jezgro u njegovom mate
rijalu trai ispunjenje elje, koje e odgovarati tom
jezgru, na slian nain kao (vidi gore) to se trae
posredujue predstave izmeu dva psihika nadraa
ja sna. Stoga je za izvestan broj snova tano da u
njima somatski element diktira sadrinu sna. U ovom
krajnjem sluaju budi se u svrhu stvaranja sna jed
na ne ba aktuelna elja. A san nema druge alter
native nego da predstavi upravo elju u jednoj situa
ciji kao ispunjenu; on je, tako rei, stavljen pred
zadatak da trai koja se elja moe predstaviti kao
ispunjena elja kroz sada ba aktuelnu senzaciju. Ako

Somatski izvori sna

239

je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karak

tera, on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za stva
ranje sna. Duevni ivot raspolae i eljama ije ispu
njenje izaziva neprijatnost, to izgleda kontradiktor
no, ali postaje objanjivo ako se pozovemo na pri
sustvo dveju psihikih instanca i na cenzuru koja iz
meu njih postoji.
Kao to smo rekli, u duevnom ivotu postoje
potisnute elje koje pripadaju prvom sistemu protiv
ijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. Kad ka
emo: postoje, ne mislimo moda na istorijsku kon
stataciju, da je takvih elja bilo i da su one zatim
bile unitene; teorija o potiskivanju, koja nam je u
psihoneurotici potrebna, tvrdi da takve potisnute
elje jo postoje, ali u isto vreme i jedna inhibicija
koja na njima lei. Jezik pogaa tano kad govori o
suzbijanju" takvih imuplsa. Psihiko pripremanje
koje omoguava da se takve potisnute elje probiju
do realizacije ostaje sauvano i sposobno za upotrebu.
A ako se dogodi da se jedna takva potisnuta elja
ipak izvri, onda se savladana inhibicija drugog si
stema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost. Da
sada zakljuimo ovo raspravljanje: ako se u snu jave
iz somatskih izvora senzacije neprijatne prirode, onda
rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispu
njenje jedne inae potisnute elje sa vie ili manje
prisutnom cenzurom.
Ovakvo stanje stvari omoguava jednu grupu
snova straha, dok jedna druga grupa ovih za teoriju
elja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi
mehanizam. Strah u snu moe biti, naime, psihoneurotian strah, on moe voditi poreklo iz psihoseksualnih nadraaja, pri emu odgovara potisnutom
libidu. Tada ovaj strah, kao i itav san straha, ima
znaenje jednog neurotikog simptoma, i mi se nala
zimo na granici na kojoj elja ispunjavajue tenden
cije sna ne uspeva. Ali u ostalim snovima straha oseanje straha dato je somatski (na primer kod plunih
i sranih bolesnika sa sluajnom smetnjom disanja),
i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje
elje u obliku snova sa energino potisnutim eljama,

240

Tumaenje snova, I

koj i bi, d a s u sneva n i i z psihiki h motiva , dovel i d

o slini h osloboenj a st ra ha . Nij e tek o sjedinit i ob
a prividn o odvojen a sluaja . U ob e gru p e snov a
sa dran a s u dv a psihik a faktora : sklonos t afekt u i
sa drin a predstav a ; obe s u meuso bn o tesn o
povezane . Ak o j e j e d n a o d nji h aktueln a , on a on u
d ru g u i u sn u ukida ; u j e dn o m sluaj u somatsk i
determinisa n i s t r a h uki d a potisnu t u sadrin u
predstav a , a u d ru g o m sadrin a predst av a s a seksualn i
m n ad raaj e m koj i j e prati , pot o j e osloboen a o
d
potiskivanja , uklan j a
putan j e st ra ha . Moem o ka za t i d a j e u p r v o m slu
aj u somatik i determi nisan o m afekt u da t o psihik
o tumaenj e , do k u dru go m sluaju , m a d a j e sv e
psi hik i determinisan o , sadrin a koj a j e bil a
po tisn ut a mo e lak o bit i za menjen a somatski m
tum aen j e m ko
j e odgovar a s t r a h u . Teko e koj e sv e t o p ru a n a
e m razumevan j u ne ma j u m no g o vez e s a snovima
; on e dolaz e i z injenic e d a
ovd e
dodirujem o
jed a n proble m
o
st varan j u
st ra h a
i probl e m
potiskivanja .
Nesumnjiv o j e d a s e fizika cenestezij a (opt e t e
- lesn o raspoloenje ) nalaz i m e u i n t e r n i m somatsk i
m nadraaji m a koj i mog u di kti ra t i sadra j snova .
On a t o mo e uradit i n e u smisl u d a mo e dat i
sadra j snov a neg o u smisl u d a mislim a sn a mo e
n a m e t n u t i izbo r ma terijal a koj i t r e b a d a b u d e
predstavlje n u sadraju , istiu i j e d a n d e o mater ijal
a k a o odgo varaju i njeno m sopstveno m biu , a
zadravaju i d r u g i deo . Osi m toga, cenestetik a
oseanja, preostal a o d pre t hod n o g dana , povezuj u i h
nesumnjiv o s a psihi k i m ostacim a koj i vr e t a k o
vaa n utica j n a snove . Ov o opt e raspoloenj e mo
e ostat i neizm enje n o u snu , ili s e mo e savladati , i
tako , ak o j e neprijatno , mo e s e pretvo ri t i u
suprotno .
Tako , p o m o m miljenju , somatsk i izvor i n a d r a ivanj a z a v r e m e spavanj a (to jest , senzacij e z a vr e
- m e spavanja) , ak o nis u neobino g intenzitet a ,
igraj u ulog u u formiran j u snov a koj a j e slin a uloz
i koj u igraj u
recentn i ,
ali
indiferent n i utisc i
preostal i o d p rethod nog a dan a . Ja , nai me , misl i m d
a s e on i d o vod e u pomo p r i formiranj u sn a ak o s
u pogodn i d a s e sjedin e s a sadraje m pre dsta v a

psihiki h

izvor a

Somatski izvori sna

241

sna, a u drug o m sluaj u ne . S njim a se postup a ka o

s a jevtin i m materija l o m koji j e uve k p r i ruci , koj
i s e upotreblja v a k a d god s e u ka e pot re b a z a
njim , supr ot n o skupoceno m materija l u koj i s a m
propisuj e nai n n a koji i m a bit i upotrebljavan . D a
up otrebi m o j e d n o uporeenj e : ak o nek i zatitni k
ume tn os t i jed n o m u me t ni k u dones e re d a k ka m e n
ka o t o je , n a pri me r , kom a d oniksa , p a o d njeg a
zatra i d a i z njeg a stvor i jedn o u metni k o delo, ta d a
i veliin a kam ena , i njegov a boj a i linij e poma u p r i
donoenj u odluk e o t o m e ka kv a glav a ili ka k v a scen a
t re b a d a bu d e nji m e
predstavljen a . Meuti m , u sluaj u ka d postoj i
uniform n i i obila n materijal , ka o t o j e n a p ri m e
r m e r m e r ili pear , u m e t n i k s e sam o pridr av a on
e idej e koj a s e u njegovo m d u h u nalazi . I sam o n a
ta j
nain , tak o m i izgleda, m i moem o objasnit i inje
nic u d a s e sadra j sna, da t somatski m nadr aaji m
a n e preteran o g intenziteta , n e pojavljuj e u svim a
1
sno vi m a i sva k e noi.
Mod a e j e d a n p r i m e r koj i na s ponov o vra a n a
tum aen j e sn a najbolj e objasnit i moj e miljenje . J e d
no g da n a mu i o s a m s e d a bi h shvati o t a b i mogl
o znait i oseanj e spreenosti , d a s e ove k n e mo e
po k ren u t i s mesta , d a s e net o n e mo e ura di t i itd .
Sle - de e no i ima o sa m ovaka v san : Izlazim u vrlo
ne potpunoj toaleti iz jednog stana
u parteru
preko
ste penica
na jedan
vii sprat.
Pri tom svaki
put
preska em
po
tri
stepenice, radujem se
to
se
stepenicama mogu
tako
spretno
penjati.
Odjednom
primeujem da niz
stepenice
silazi
jedna
sluavka,
dakle da mi
ide u susret. Ja se stidim, hou da
pourim i
sad
se
po javljuje
ovaj
oseaj
spreenosti,
stojim
nepomino na
stepenicama i ne
mogu da se pomerim.
Analiza: Situacij a sn a j e uzet a i z svak od ne vn
e stvarnost i . U jedno j ku i u Be u j a dri m dv a
sta n a
1

Rank je u nizu svojih radova pokazao da su izvesni

snovi buenja, izazvani organskim nadraajima (nadraaj
gonjenja na mokrenje, polucijski snovi) naroito pogodni da
demonstriraju borbu izmeu potrebe za spavanjem i zahteva
organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadraj snova.

16 Fro^d, Odabrana dela, VI

242

Tumaenje snova, I

koja su meu sobom povezana samo stepenicama spolja. U visokom parteru nalaze se moj lekarski stan i
moja radna soba, a sprat vie su stambene prostorije.
Kad u kasne sate zavrim svoj posao dole, ja se pe
njem stepenicama u spavau sobu. Uvee pr e ovog
sna ovaj kratk i pu t nainio sam zaista u malo deraniranoj toaleti, tj . raskomotio sam kragnu, odloio
kravatu i manetne; u snu se od toga stvorio jedan
vii, ali kao obino, neodreeni stepen neobuenosti.
Preskakanje stepenica je moj uobiajeni nain penja
nja stepenicama, uostalom ve u snu priznato ispu
njenje elje, je r lakoom ovog uspeha esto sam se
teio zbog stanja rada moga srca. Dalje je ovaj nain
penjanja stepenicama efikasna suprotnost smetnji u
drugom delu sna. On mi pokazuje za to dokaz
nije ni bio potreban da san nema nikakvu tekou
da sebi predstavi motorne akcije izvedene u punom
savrenstvu; pomislite samo na letenje u snu!
Stepenice kojima idem, meutim, nisu stepenice
u mojoj kui; najpre ja ih ne prepoznajem, tek oso
ba koja mi dolazi u susret daje mi objanjenje na koje
se mesto misli. Ova osoba je sluavka one star e dame
koju dva put a dnevno poseujem da bih joj davao
injekcije: stepenice su takoe potpuno sline stepe
nicama kojima moram onde dva puta dnevno da se
penjem.
Otkud sad ove stepenice i ova enska osoba dola
ze u moj san? Stid koji oseamo zato to nismo pot
puno obueni ima nesumnjivo seksualni karakter ;
devojka o kojoj sanjam starija je od mene, namorasta i nimalo privlana. Na ova pitanja ne pada mi
sad na pamet nita drugo nego ovo: Kad u ovoj kui
obavljam svoju jutarnju posetu, obino me na stepe
nicama obuzme nakaljivanje i tada pljujem na ste
penice. U oba ova sprata, naime, ne nalazi se nijedna
pljuvaonica, a ja zastupam gledite da odravanje
istoe na stepenitu ne treba da ide na moj raun,
nego da treba da se omogui
postavljanjem jedne
pljuvaonice. Domaica zgrade, takoe jedna starija i
dandrljiva osoba, ali sa istinktom za istou, to sam
spreman da joj priznam, u ovoj stvari zauzima drugo

Tipini snovi

243

gledite. Ona vreba na mene, da li u opet sebi dozvo

liti pomenutu slobodu, i kad je to konstatovala, onda
je jasno ujem kako guna. Takoe mi danima odrie
uobiajeno potovanje ako se sretnemo. Na dan pre
sna dobila je domaica zgrade pojaanje u vidu slu
avke. Kao i obino, ja sam urno svrio sa posetom
kod bolesnice kad me sluavka u predsoblju zaustavi
i naini napomenu: Gospodin doktor bi mogli da
nas ve da oiste cipele, pre nego to uete u sobu.
Crveni tepih je opet sasvim prljav od vaih nogu."
1 ovo je jedino pravo koje stepenice i sluavka mogu
ostvariti da bi se u mom snu mogli pojaviti.
Izmeu mog letenja preko stepenica i pljuvanja
na stepenicama postoji uska veza. Katar drela i sra
ne tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pu
enja, zbog kojeg naravno ni kod domaice zgrade
ne uivam ba glas nekog velikog istunca, u jednoj
kui kao i u drugoj, koje je san stopio u jednu tvo
revinu.
Dalje tumaenje ovoga sna moram odloiti za
kasnije, kada budem u stanju da ispriam odakle do
lazi taj tipini san o nepotpunoj odevenosti. Pominjem samo kao prethodni rezultat isprianog sna da
se senzacije sna o spreenom kretanju izazivaju svu
da gde za njima osea potrebu neko stanje. Naroito
stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo
biti uzrok ove sadrine sna jer, trenuta k ranije, vi
deo sam samog sebe, kao za potvrdu ove injenice,
kako lakih nogu jurim stepenicama.

D TIPINI
SNOVI
Uglavnom, mi nismo u stanju da protumaimo
san drugog oveka ako on nee da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadrine sna, a time je
praktina upotrebljivost naeg metoda tumaenja
16*

24 4

Tumaenje snova, I
1

sna teko oteena. Ali, sasvim u suprotnosti sa dru

gom slobodom pojedinca da svoj svet snova opremi
sa individualnom osobenou i da ga time naini ne
pristupanim za razumevanje drugih ljudi, postoji
izvestan broj snova koje je gotovo svako na isti na
in sanjao, a za koje smo navikli da pretpostavimo da
i kod svakoga oveka imaju isto znaenje. Naroito
interesovanje posveuje se ovim tipinim snovima i
stoga to oni verovatno kod svih ljudi vode poreklo
iz istih izvora, to dakle izgledaju naroito pogodni
da nam dadu razjanjenje o izvorima snova.
Mi emo, dakle, sa naroitim iekivanjem pri
stupiti poslu da svoju tehniku tumaenja sna opro
bamo na ovim tipinim snovima, i vrlo nerado emo
priznati da se naa vetina ba na ovom materijalu
ne pokazuje dobrom. Pr i tumaenju tipinih snova
po pravilu otkazuju pomisli snevaa koje su nas ina
e vodile ka razumevanju sna, ili one postaju nejasne
i nedovoljne, tako da svoj zadatak ne moemo resiti
uz njihovu pomo.
Odakle ovo dolazi, i kako emo ovom nedostatku
nae tehnike nai leka pokazae se na jednom ka
snijem mestu u naem radu. Tada e itaocu takoe
postati shvatljivo zato na ovom mestu mogu da ra
spravljam samo o nekim snovima iz grupe tipinih
snova a da raspravljanje o drugoj grupi odlaem za
ono kasnije mesto u svojoj knjizi.
a) San nelagodnosti zbog nagosti
San da se u prisustvu stranih ljudi nalazimo nagi
ih lose obueni javlja se takoe uz dodatak da se toga
uopste nismo ni stideli, i si. Ali nae interesovanje
* Reenica da se na meto d tumaenj a sna ne moe pri menit i ako n e raspolaemo asocijacionim materijalo m sneva

a tra i dopunjenje da je na ra d na tumaenj u u jedno m

sluaju nezavisa n od ovih asocijacija, naim e onda ak o je sne -

va u sadrini sna upotrebi o simbolike elemente. Mi se ond a

strogo uzev, sluimo drugim, pomonim metodom tumaenj a

sna (Vidi dole).

Tipini snovi

245

pripada snu o nagosti samo onda ako u njemu oseamo stid i nelagodnost, ako elimo da pobegnemo
ili da se sakrijemo, pa da pri tom budemo izloeni
nekoj neobinoj inhibiciji da se ne moemo pokre
nuti s mesta i da oseamo kao da nismo u stanju da
izmenimo munu situaciju. Samo u ovoj vezi je san
tipian; jezgro njegove sadrine moe se, inae, uvui
u svakovrsne druge kontekste ili moe biti doterano
individualnim dodacima. U sutini, radi se o mu
nom oseanju o prirodi stida da bismo eleli prikriti
svoju nagost, veinom lokomocijom, pa to nismo u
stanju da sprovedemo. Verujem da se najvei deo
mojih italaca ve naao u ovakvoj situaciji u snu.
Obino je priroda neodevenosti malo razgovetna.
uje se otprilike da se pria: Bio sam u koulji",
ali to je retko kada jasna slika; veinom je neodevenost tako neodreena da je u pripovedanju data alter
nativom: Bila sam u koulji, ili donjoj suknji." Po
pravilu, nedostatak toalete nije tako straan da bi iz
gledao opravdan stid koji ovamo spada. Za onoga koji
je nosio carev kaput nagost se esto zamenjuje pro tivpropisnim podeavanjem. Ja sam na ulici bez
sablje i vidim da prilaze oficiri, ili ja sam bez kra
vate, ili, nosim karirane civilne pantalone i slino."
Ljudi pred kojima oseamo stid gotovo su uvek
stranci sa neodreeno ravnodunim licem. Nikad se
u tipinom snu ne dogaa da zbog odela, koje oveku
samom zadaje toliko neprilika, budemo opomenuti ili
ak samo i primeeni od posmatraa. Sasvim suprot
no tome, ljudi prave ravnoduna ili, kao to sam u
nekom naroito jasnom snu mogao zapaziti, sveano
ukoena lica. To podstie na razmiljanje.
Nelagodnost zbog stida u snevaa i ravnodunost
ljudi daju zajedno jednu protivrenost kakva se u
snu esto javlja. Oseanju snevaa odgovaralo bi sa
mo to da ga strani ljudi zaueno posmatraju i da
ga ismevaju, ili da se nad njim zgraaju. Ali ja mi
slim da je ova neprijatna crta odstranjena ispunje
njem elje, dok je druga crta ostala, zadrana nekom
snagom, i tako se oba dela slabo slau jedan s dru -

246

Tumaenje

Tipini

snova, I

gim. Mi imamo jedan zanimljiv dokaz za to to san

nije bio pravilno shvaen u obliku u kome se javlja
ispunjenjem elje parcijalno izopaen. On je, naime,
postao osnova jedne bajke koja je svima nam a po
znata u Andersenovom obliku (Carevo novo odelo), a
koju je u najnovije vreme L. Fulda pesniki obradio
u svom Talismanu. U Andersenovoj bajci se pripoveda o dvojici varalica koji za cara tkaju jedno skupoceno odelo, koje e moi videti samo dobri i odani
ljudi. Car izlazi obuen u ovo nevidljivo odelo, i zaplaeni snagom tkanine, koja kao ogledni kamen po
kazuje ko je dobar i odan, ljudi se prave kao da ca
revu nagost uopte i ne primeuju.
A ovo poslednje jeste upravo situacija naeg sna.
Nije potrebno mnogo odvanosti za to da se pretpo
stavi da je nerazumljiva sadrina sna dala podstrek
da se predstavi u obliku u kome situacija dobij a smi
sao. Ova situacija je, pri tom, liena svog prvobitnog
znaenja i stavljena u slubu stranim ciljevima. Ali,
kao to emo kasnije uti, to je neto sasvim obino
za svesnu misaonu delatnost jednog drugog psihikog
sistema da pogreno razume sadrinu sna, a to nerazumevanje u odreivanju definitivnog oblika koji
san prima mora se smatrati za jedan od faktora u
definitivnom oblikovanju sna dalje; videemo da kod
stvaranja prinudnih predstava i fobija slini nespora
zumi isto tako unuta r iste psihike linosti igra
ju glavnu ulogu. Moe se i za na san navesti odakle
se uzima materijal za drugo tumaenje. Varalica je
san, car je sneva sam, i moralizujua tendencija oda
je neko nejasno znanje o tome da se u latentnoj sa
drim sna radi o nedozvoljenim eljama koje su po
stale rtvom potiskivanja. Kontekst u kojoj se ovakvi
snovi javljaju za vreme mojih analiza kod neurotiara ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da se u
osnovi sna nalazi neko seanje iz najranijeg detinjstva. Samo, u naem detinjstvu je postojalo vreme
da su nas nepotpuno odevene mogli gledati lanovi
porodice kao i strana lica, dadilje, sluavke, posetifft

247

snovi
1

ci, i mi se tad a nismo stideli svoje nagosti. Kod mno

ge dece moemo jo i u kasnijim godinama posmatrati
kako njihova golotinja na njih opojno deluje, umesto
da ih navodi na stid. Ona se smeju, jur e unaokolo,
udaraju se po telu, majka ili ko bilo prekoreva ih sa:
Fuj, pa to je sramota, to se ne srne." Deca esto po
kazuju ekshibicione prohteve; ovek u naim kraje
vima jedva moe da proe selom a da ne sretne neko
dete od dve do tr i godine kako pred putnikom, moda
ba njemu u poast, zadie kouljicu. Jeda n od mo
jih pacijenata sauvao je u svom svesnom seanju
scenu iz svoje osme godine kako je pokuao da posle
svlaenja otri u drugu sobu svojoj sestrici u kou
ljici, i kako mu je posluga to zabranila. U istoriji
mladosti neurotiara razgaljivanje pred decom dru
gog pola igra veliku ulogu; kod paranoje moe se na
ove doivljaje svoditi i zabluda da ih posmatraju kod
svlaenja i oblaenja; meu onima koji su ostali pre
vareni postoji jedna klasa kod kojih je infantilni im
puls postigao stepen simptoma, to je klasa ekshibicionista.
Ovo detinjstvo koje ne zna za oseaj stida ini
nam se kasnije, kad se na to osvrnemo, kao raj, a raj
sam nije nita drugo do masovna fantazija o detinj
stvu pojedinca. Zato su ljudi i u raju nagi i ne stide
se jedni pred drugim dok ne doe trenutak u kome
se stid i strah bude; tada dolazi do isterivanja, i po
inje seksualni ivot i kulturni rad. U ovaj raj san
nas moe svake noi odvesti natrag; mi smo ve iz
razili slutnju da utisci iz prvog detinjstva (preistorijskog perioda do otprilike zavrene tree godine)
sami po sebi ude za reprodukovanjem, moda i da
im uopte nije stalo do njihove sadrine, da je nji
hovo ponavljanje ispunjenje
elje. Snovi o nagoti su
2
dakle ekshibicioni snovi.
1

A det e se pojavljuje i u bajci, je r jedn o mal o det e

odjednom uzvikuje : Pa on nita nem a na sebi".
2

Ferenc i je saoptio niz zanimljivih snova o golotinji

ko d ena, koji su se bez tekoa mogli svesti na infantiln u

248

Tumaenje snova, I

Jezgro ekshibicionog sna predstavlja sopstvena

figura koja se ne vidi kao figura deteta nego kao
danas, i nepotpuno odelo koje ispada nejasno, ili zbog
neslaganja slojeva tako mnogih kasnijih seanja o
neglieu ili za ljubav cenzure; uz to dolaze sad i lica
pred kojima se stidimo. Nije mi poznat nijedan primer da bi se stvarni posmatrai kod tih infantilnih
ekshibicija ponovo pojavili u snu. Je r san gotovo
nikad nije prosto seanje. Ali, zaudo, lica kojih se
nae seksualno interesovanje u detinjstvu ticalo izo
stavljena su u svima reprodukcijama sna, histerije i
prinudne neuroze; tek paranoja ponovo uvodi posmatrae i, mada oni ostaju nevidljivi, sa fanatinim ubeenjem zakljuuje na njihovo prisustvo. Ono to san
za njih uvodi mnogi strani ljudi", koji ne mare za
predstavu koja im se prua, jeste upravo suprotnost
elje prema onoj pojedinanoj, vrlo prisnoj osobi
pred kojom se sneva svukao. Mnogi strani ljudi"
nalaze se, uostalom, takoe esto u snovima i u ne
koj drugoj1 vezi: oni uvek znae tajnu" kao suprot
nu elju. Primeujemo kako se ak u paranoji, gde
se uspostavlja staro stanje stvari, vodi rauna o ovoj
suprotnosti. ovek vie nije sam, on vie ne sumnja
da ga posmatraju, ali posmatrai su mnogi, strani,
ljudi", iji je identitet neobino neodreen.
Osim toga u ekshibicionom snu dolazi do reci i
potiskivanje. Neprijatno oseanje sna jeste reakcija
drugog psihikog sistema protiv toga, to je sadrina
ekshibicione scene odbaena od nje ipak dospela da
bude predstavljena. I da bi se to neprijatno oseanje
utedelo, scena ne bi smela ponovo da se oivi.
O oseanju sputanosti govoriemo jo jednom
kasnije. Ono u snu izvrsno slui za to da prikae kon
flikt volje da prikae ne. Nesvesna namera trai da
se ekshibicija nastavi, a po zahtevu cenzure ona tre
ba da bude prekinuta.
elju za ekshibicijom, ali se u mnogim crtama razlikuju od
tipinih"
snova nagote o kojima smo gore raspravljali.
1
To isto, iz razumljivih razloga, znai u snu i prisustvo
ele porodice".

Tipini snowi

249

Odnosi naih tipinih snova prema bajkama i

drugim materijalima pesnikog stvaranja sigurno
nisu ni pojedinani niti sluajni. Ponekad se desi da
je otro oko pesnikovo analitiki zapazilo proces me njanja ije orue, inae, pesnik prati u obratnom
pravcu, dakle umetniko delo svodi na san. Jedan moj
prijatelj skree mi panju na sledee mesto u Zele
nom Hajnrihu pesnika Gotfrida Kelera (Keller): J a
vam ne elim, dragi Lee, da ikad iz iskustva osetite
odabranu pikantnu istinu u poloaju Odisejevom kad
se ovaj pred Nauzikajom i njenim drugaricama po
javljuje nag i prekriven blatom! elite li znati kako
se to dogaa? Zadrimo se na ovom primeru. Ako vi
jednom, odvojeni od svoga zaviaja i od svega to
vam je drago, lutate stranim svetom, pa ste mnogo
stvari videli i mnogo iskusili, imali brige i tegobe i
oseali se bednim i ostavljenim, onda ete nou si
gurno sanjati da se pribliavate svome zaviaju; vi
dite ga kako on ija i presijava se u najlepim bo
jama, prilaze vam divni, mili i dragi likovi; i tada
odjednom otkrivate da se etate pocepani, nagi i po
kriveni prainom. Obuzimaju vas neiskazan stid i
strah, pokuavate da se pokrijete, da se sakrijete i
budite se okupani znojem. To je, otkako ima sveta
i veka, san oveka punog jada, nesrenog putnika, i
tako je Homer ovaj poloaj izvukao iz najdubljeg i
veitog bia oveanstva."
Najdublja i veita priroda oveanstva, na ijem
buenju pesnik po pravilu radi kod svojih slualaca,
to su oni pokreti duevnog ivota koji imaju koren u
detinjstvu, a koje je kasnije postalo preistorijsko. Iza
elja izgnanika iz domovine, svesnih i besprekornih,
probijaju se u snu suzbijene deje elje koje su po
stale nedozvoljene, i zato se san koji objektivira priu
o Nauzikaji redovno pretvara u san straha.
Moj lini san, pomenut ranije, o urbi uz stepe
nice koji se uskoro zatim pretvara u zalepljenost za
stepenice, isto tako je ekshibicioni san, poto poka
zuje bitne sastavne delove jednog takvog sna. On bi
se, dakle, morao svesti na doivljaje iz detinjstva, a
poznavanje tih doivljaja moralo bi dati objanjenje

250

Tumaenje STiova, I

o tome u kolikoj meri ponaanje sluavke prema me

ni, njeno prebacivanje da sam isprljao tepih, pomae
da ona zauzme ovakav stav kakav u snu zauzima.
Ova eljena objanjenja ja zaista mogu izneti. U jed
noj psihoanalizi uimo kako vremensko pribliavanje
moemo protumaiti kao stvarnu povezanost dve
misli, na izgled bez meusobne veze, ako slede nepo
sredno jedna drugoj, pripadaju jednoj jedinici koju
treba pogoditi, isto tako kao to a i b, koje sam na
pisao jedno pored drugoga, treba da se izgovore kao
ab, kao jedan slog. Slino stoji stvar i sa snovima koji
se odnose jedan na drugi. Pomenuti san o stepenica
ma izvaen je iz jednog niza snova, iji su mi ostali
lanovi poznati po tumaenju. San koji oni ukljuuju
mora spadati u istu vezu. A u osnovi onih snova koji
vre to ukljuivanje nalazi se seanje na dadilju koja
me je negovala od nekog termina u vreme dojenja
pa sve dok mi nije bilo dve i po godine, i u mojoj
svesti ostala je takoe jedna tamna uspomena na
nju. Prema obavetenjima koja sam nedavno dobio
od svoje majke bila je stara i runa ena, ali veoma
pametna i sposobna, prema zakljucima koje smem
da izvodim iz mojih snova, u svojim postupcima ona
nije uvek bila najljubaznija prema meni, i morao sam
da ujem i neprijatne rei od nje kad ne bih poka
zivao dovoljno razumevanja za vaspitavanje za i
stou. Poto se dakle sluavka trudi da ovaj vaspitni
rad nastavi, ona stie pravo na to da s njom u snu
postupam kao sa inkarnacijom preistorijske starice.
Moe se svakako pretpostaviti da je dete ovoj vaspitaici, uprkos1 njenim loim postupcima, poklonilo
svoju ljubav.

Tumaenj e ovoga sna : pljuvat i na stepenicam a (auf

de r Trepp e spucken) odvelo je, budu i da Spuke n pokazuje
aktivnos t duhova, u slobodnom prevoenju, na esprit d'es-

calier " = duh stepenita " (nemaki: Treppenwitz). Treppen witz znai koliko i nedostata k spremnosti za brz i duhovi t
odgovor". I to zaista mogu sebi da prebacim. A da li je da
dilji takv a spretnos t nedostajala? (Prim. prev.): I ovde
je neprevodljiva igra reci : spucken = pljuvati ; spuke n ~

Tipini

snovi

251

P) Snovi o smrti dragih osoba

Jedan drugi niz snova koji se mogu nazvati ti
pinima jesu snovi sa sadrinom da su umrli neki dra
gi roak, roditelji ili bra t i sestra, deca itd. Kod ove
vrste snova odmah moramo razlikovati dve varijante:
jednu kod koje nas u snu alost ne pogaa, tako da
se posle buenja udimo svojoj neosetljivosti, i drugu
kod koje oseamo dubok bol zbog smrtnog sluaja, pa
taj svoj bol izraavamo ak i gorkim suzama za vre
me spavanja.
Snove prve grupe moemo ostaviti po strani; oni
nemaju bilo kakvog prava da vae kao tipini. Ako
ih analiziramo, nai emo da znae neto drugo no
to sadre, da su odreeni za to da pokriju bilo koju
drugu elju. Tako je i sa snom tetke, ranije pomenutim, koja jedinog sina svoje sestre vidi pred so
bom na mrtvakom odru. To ne znai da je ona svom
malom neaku elela smrt, nego san samo prikriva,
kao to smo saznali, elju da izvesnu voljenu osobu
posle dugog liavanja ponovo vidi, onu istu koju je
jednom ranije, posle slino duge pauze, ponovo ugle
dala kraj lesa jednog drugog neaka. Ova elja, koja
predstavlja pravu sadrinu sna, ne daje nikakav po
vod za alost i zato se ona u snu i ne osea. Ovde
primeujemo da oseanje sadrano u snu ne pripada
manifestnoj, nego latentnoj sadrini sna, da je afektna
sadrina sna ostala slobodna od izopaenja koje je
pogodilo predstavnu sadrinu.
Drukije je sa snovima u kojima je predstavljena
smrt nekog dragog roaka kad se pri tom osea bolan
afekt. Ti snovi znae, to im sadraj pokazuje, elju
da dotina osoba umre, i poto na ovom mestu mogu
oekivati da e se oseaji svih italaca i svih lica koja
su neto slino sanjala protiviti mom objanjenju,
moram se potruditi da dokaz za to iznesem na naj
iroj mogunoj osnovi.
utvarat i se, javljati se (o duhovima). Espri t d'escalier je,
dakle, duh to se javlja na stepenicama" . A Treppenwitz je
dobilo i gornje znaenje. Ba kao i u snu : sve ispreturano !

25 2

Tumaenje

snova, I

Ve smo objasnili jedan san iz kojeg smo mogli

nauiti da one elje koje se u snovima javljaju kao
ispunjene nisu uvek aktuelne elje. To mogu biti i
protekle, odbaene, naslagane i potisnute elje kojima
ipak moramo priznati neku vrstu dalje egzistencije
samo zbog njihovog ponovnog pojavljivanja u snu.
One nisu mrtv e kao to su mrtvi pokojnici prema
na
1
em shvatanju, nego su kao seni u Odiseji koje se,
im popiju malo krvi, ponovo bude u izvestan i
vot. U onom ranije pomenutom snu o mrtvom detetu u kutiji radilo se o jednoj elji koja je bila
aktuelna pre petnaest godina i koja je otada bila ne
uvijeno priznata. Moda za teoriju sna nije sporedno
ako dodam da je ak i ovoj elji u osnovi lealo neko
seanje iz najranijeg detinjstva. Snevaica je kao
malo dete kada, to se vie ne moe sigurno utvr
diti ula da je njena majka u toku gravidnosti iji
je plod postala pala u teko neraspoloenje, pa je
svome detetu i svome telu svesrdno zaelela smrt.
Kad je, zatim, i sama odrasla i postala gravidna ugle
dala se samo na primer svoje majke.
Ako neko uz izraze bola sanja o tome da su mu
umrli otac ili majka, brat ili sestra, onda takav san
ja nikada neu navoditi kao primer za to da sneva
njima eli smrt sada. Teorija snova ne trai tako mno
go; ona se zadovoljava samo time da zakljui da im
je on bilo kad u detinjstvu poeleo smrt. Ali
ja se plaim da e ovo ogranienje, ma i malo, doprineti smirivanju onih koji ovo napadaju; ovi bi mogli
isto tako energino osporavati mogunost da su ikad
tako mislili kao to se oseaju sigurnim da u sada
njosti nemaju takvih elja. Zato moram ponovo re konstruisati jedan deo iz nestalog dejeg duevnog
ivota, na2 osnovu svedoanstva koje sadanjost
jo
pokazuje.

Tipini

snovi

253

Pogledajmo, najpre, odnos dece prema njihovoj

brai i sestrama. Ja ne znam zato mi pretpostavlja
mo da taj odnos mora biti pun ljubavi kad se u isku
stvu svakog oveka nameu primeri neprijateljstva
izmeu brae i sestara meu odraslim, i poto tako
esto moemo konstatovati da ova podvojenost vodi
poreklo jo iz detinjstva, ili da je odvajkada postoja
la. Ali i veoma mnogi odrasli ljudi, koji su sada neni
prema svojim sestrama i svojoj brai i koji im po
mau, iveli su u svom detin jstvu u gotovo neprekid
nom neprijateljstvu s njima. Starije dete je zlostav
ljalo mlae, klevetalo ga, otimalo mu igrake; mlae
je ginulo u nemonom besu prema starijem, zavidelo
mu i plailo ga se, ili su mu se prvi pokreti elje za
slobodom i pravnom svesti obraale protiv njegovog
ugnjetaa. Roditelji kau da se deca ne podnose, a ne
mogu da nau razlog za to. Nije teko uvideti da je
i karakter valjanog deteta drugaiji nego to bismo
eleli da ga vidimo kod odraslog oveka. Dete je apso
lutno egoistiko, ono svoje potrebe osea intenzivno
i bezobzirno tei da ih zadovolji, naroito prema svo
jim suparnicima, ostaloj deci, i u prvom redu protiv
svoje brae i sestara. Ali zato dete mi ne nazivamo
loim", mi ga zovemo nevaljalim"; ono je neodgo
vorno za svoja zla dela kako pred naim sudom tako i
pred krivinim zakonom. I to s pravom; je r mi mo
emo oekivati da e se, jo u toku ivotnih perioda
koje uraunavamo u detinjstvo, u malog egoiste pro
buditi altruistike pobude i moral, da e, po recima
Majnertovim (Mevnert), jedno sekundarno Ja stvoriti
sloj iznad primarnog i zakoiti ga. Moralnost, svaka
ko, ne nastaje istovremeno na celoj liniji, a i bezmoralni period detinjstva kod pojedinih individua
traje razliito dugo. Gde je razvoj ove moralnosti izo
stao, onde rado govorimo o degeneraciji"; oigledno
se radi o nekom inhibiranju u razvoju. A gde je pri
marni karakte r kasnijim razvojem ve prekriven slo-

prev.). Vidi Homer, Odiseja, XI verz. 97 i na vie mest a (Prim.

* Uporedi uz to : Analiza fobije jednog petogodinje
deaka " (Jahrbuc h fiir psychoanalytische un d psychopatholo

gische Forschunge n sv. I, 1909. Sabran a dela, sv. VTI), i O

infantilnim
seksualnim teorijama " u Sammlun g kleine r
Schriften zu r Neurosenlehre " (Sabran a dela, sveska VII).

25 4

Tumaenje snova,

Tipini

jem, tamo moe oboljenjem od histerije ba r jednim

delom biti ponovo otkriven. Slaganje takozvanog histerinog karaktera sa karakterom jednog loeg deteta upravo pada u oi. Prinudn a neuroza, naprotiv,
odgovara jednoj
nadmoralnosti, kao
pojaavajue
optereenje nametnuto primarnom karakter u koji se
ponovo budi.
Mnoge osobe, dakle, koje danas vole svoju brau
i svoje sestre i koje bi se njihovom smru osetile lie
nima, nose od ranije u svom nesvesnom zlobne elje
protiv njih, a koje se u snovima mogu realizovati. Ali
je u najveoj meri zanimljivo posmatrati malu decu
do tr i godine ili neto malo iznad toga u njihovom
odnosu prema mlaoj brai i sestrama. Dete je dotle
bilo jedinac, sad mu se objavljuje da je roda donela
jedno novo dete. Dete posmatra doljaka i onda od
1
luno izjavljuje: Neka ga roda ponovo nosi sobom."
Ja sasvim ozbiljno zastupam miljenje da dete
ume da proceni zapostavljanje koje od ovog stranca
treba da oekuje. Od jedne dame koju dobro pozna
jem, i koja se sada veoma dobro slae sa svojom e
tiri godine mlaom sestrom, znam da je na vest o
njenom dolasku na svet odgovorila uz rezervu: Ali
moju crvenu kapicu ipak joj neu dati". Ako dete
tek kasnije treba da doe do toga saznanja, njegovo
neprijateljstvo e se probuditi u tom trenutku. Znam
za jedan sluaj da je jedna devojia koja nije imala
ni tri godine pokuavala da zadavi odoje u kolevci,
jer je slutila da joj njegovo dalje prisustvo ne do
nosi nita dobro. Deca su u ovim godinama sposobna
da budu ljubomorna, i to u veoma jakoj i veoma
razgovetnoj meri. Kad su mu sestrica ili brati stvar
no ubrzo nestali, dete je ponovo svu nenost u kui

snovi

255

koncentrisalo na sebe, a sad dolazi jedno novo koje

je poslala roda; zar tu nije korektno da na ljubimac
u sebi stvori elju da novi konkurent doivi istu sud
binu kao i prethodni da bi njemu opet sve bilo
tako
1
lepo i dobro kao to je u meuvremenu bilo? Razu
me se da je ovaj odnos deteta prema kasnije roe
nima u normalnim prilikama jednostavna funkcija
razlike u godinama starosti. Kod odreenog inter
vala probudie se u starije devo j ie ve i materinski
instinkti prema bespomonom novoroenetu.
Oseanja neprijateljstva prema brai i sestrama
moraju u detinjstvu biti daleko mnogobrojni ja nego
2
to to pada uoi tupom posmatranju odraslih ljudi.
Kod moje sopstvene dece, koja su na svet dola
zila ubrzo jedno za drugim, propustio sam priliku za
takva posmatranja; sada to nadoknaujem kod svog
malog neaka, ija je samovlada posle petnaest me seci pojavom jedne suparnice bila ometena. Dodue,
ja ujem da se mali ovek veoma viteki ponaa pre
ma svojoj sestrici, da joj ljubi ruku i da je miluje;
ali sam se uverio da je ve pre navrene druge go
dine svoju jeziku sposobnost upotrebio na to da kri
tiku je tu osobu koja mu ipak izgleda izlina. Kad god
se povede re o njoj, on se umea u razgovor i ljutito uzvikuje: Suvie ma(l)a, suvie ma(l)a." U toku
1

Ovakvi smrtn i sluajevi doivljeni u detinjstvu mogu

se u porodici brzo

zaboraviti,

ali

psihoanalitiko

istraiva

nj e ipa k pokazuje da su oni za kasniju neuroz u postali veoma

znaajni.
2

Posmatranj a koja se odnose na prvobitn o neprijatelj

sko dranj e dece prem a bra i i sestram a i jedno m delu rodi

telja vren a su od toga vremen a u velikom broju i zabeleena u psihoanalitikoj literaturi . Naroito prirodn o i naivn o
je ovaj

tipino deji sta v iz svoga najranijeg detinjstva opi

sao pesni k piteler : Uostalom, tu je bio jo jeda n Adolf.

Jed n o sitno stvorenje o kom e se tvrdil o da je moj brat , a o

1

Troipogoinji Hans , ija je fobija predme t analize u

ranij e pomenuto j publikaciji, ubrz o posle roenja jedn e

se str e uzvikuje u groznici: Ali ja neu nikakv u sestricu."
U svojoj neurozi, godinu i po dan a kasnije, priznaje neuvijen
o elju da majk a devojicu prilikom kupanj a ispusti u

kadu , d a umre . P r i tom j e Han s dobroudno, neno dete,

koje e uskoro i ovu sestru zavoleti i naroit o rad o tititi.

kom e nisa m shvati o zato bi bio od koristi, jo manj e zbog

ega diu takv u buk u oko njega ka o i oko mene . Za
svoje potreb e bio sam dovoljan, zato mi je bio potreba n brat ?
I ne sam o to je bio nekoristan , poneka d je ak i smetao. Ako
sa m dosaivao baki, hte o je i on da joj dosauje ; ak o su me
vo zili u kolicima, sedeo bi on prek o put a i oduzimao mi
pola prostor a tak o d a smo s e moral i gurat i nogama. "

256

Tumaenje snova,

poslednjih meseci, otkako se dete svojim izvanrednim

razvojem otelo ovom nipodatavanju, on ume druk
ije da opravda svoje upozorenje da ona ne zasluuje
toliku panju. U svakoj pogodnoj
prilici on podsea
1
na to: Ona nema zuba!" Od najstarije devojice jed
ne druge sestre sauvali smo svi seanje kako su sve
tetke pola sata potvrivale tada estogodinjem detetu : J e li, to Lucija jo ne moe da razume?". Lucija je bila konkurentkinja mlaa dve i po godine.
Nedostajanje jednog sna o smrti brae i sestara
koji bi odgovarao poveanom neprijateljstvu nisam
primetio, na primer, ni kod jedne od mojih pacijentkinja. Naao sam samo jedan izuzetak koji se lako
moe objasniti kao potvrda pravila. Kad sam jednom
za vreme seanse, jednoj dami objasnio ovo stanje
stvari, koje mi se inilo da dolazi u obzir kod simp
toma koji je bio na dnevnom redu, na moje iznena
enje, ona je odgovorila da nikad nije imala takve
snove. Ali joj je na pamet pao jedan drugi san koji
s prvim, toboe, nije imao nikakve veze: san koji je
sanjala prvi put, kad joj je bilo etiri godine, tada
najmlae dete, i koji je kasnije vie puta ponovo sa
njala. Gomila dece, sve njena braa, sestre, braa
i sestre od strica igrali su se na jednoj livadi. Odjed
nom oni dobie krila, poletee sa zemlje i izgubie
se." Pacijentkinja nije imala ni pojma o znaenju
ovoga sna; a za nas nee biti teko da u njemu pre
poznamo san o smrti svih sestara i brae u njegovom
prvobitnom obliku na koji je cenzura malo uticala.
Usuujem se da podmetnem ovu analizu. Prilikom
smrti jednog iz gomile dece deca dvojice brae
vaspitavana su u ovom sluaju u bratskoj zajednici
bie da je naa etvorogodinja snevaica upitala jed
nu mudru odraslu osobu: Sta biva od dece kad umru?
Odgovor mora da je glasio: Onda dobivaju krila i po
staju anelii. U snu posle ovoga objanjenja sva
braa i sestre dobila su krila kao aneli i to je
glavno odletela su. Naa mala devojica, tvorac
1

Isti m recim a troipogodinji Han s izraava unitava

jui ! kritik u svoje sestre (1. a ) . On pretpostavlja da ona ne
moe da govori zato to nem a zuba.

Tipini snovi

25 7

anela, ostaje sama, pomislimo samo, jedina u ovak

voj gomili dece! To to se deca jur e na jednoj livadi,
sa koje odleu, jasno ukazuje na leptire kao da je ista
misaona povezanost vodila dete koja je i stare na
rode nagnala na to da Psihu predstavljaju sa krilima
leptira.
Moda e sad neko primetiti da postoje nepri
jateljska oseanja dece prema njihovoj brai i se
strama, svakako treba i to priznati, ali kako to da
deje srce dostigne onu visinu pokvarenosti da svom
suparniku ili jaem drugu u igri poeli smrt, kao da
se svi prestupi mogu kanjavati samo smru? Ko tako
govori ne razmilja o tome da predstava deteta o
smrti" ima sa naom predstavom zajedniku samo
re, a posle toga samo jo neto malo drugog to bi
bilo zajedniko. Dete nita ne zna o strahotama tru
ljenja, o smrzavanju u hladnom grobu, o strahotama
beskrajnog nita, koje odrastao ovek, kao to svedoe svi mitovi o zagrobnom svetu, tako loe pod
nosi u svojim predstavama. Strah od smrti detetu je
stran, i zato se ono igra sa tom odvratnom reju i
preti drugom detetu: Ako to jo jednom uradi,
umree, kao to je umro Franc" , pri emu jadnu
majku obuzme groza koja moda ne moe zaboraviti
na to da vea polovina ljudi roenih na zemlji svoj
ivot ne produava iznad godina detinjstva. Jo sa
osam godina dete, vraajui se iz posete Prirodno-istorijskom muzeju, moe da kae svojoj majci:
Marna, tako te mnogo volim; kad jednom umre, ja
u dati da te ispune i postaviu te ovde u sobi da te
mogu uvek, uvek posmatrati!"
Tako malo lii deja
1
predstava o smrti na nau!
1

Od jednog veoma obdarenog desetogodinjeg deak a

uo sa m posle smrt i njegovog oca na svoje iznenaenje sledeu izjavu: to je otac umro , to razumem , ali zato ne
dolazi kui na veeru, to sebi ne mogu da objasnim." Dalji
materija l za ovu tem u nalazi se prikuplje n u rubric i koju
rediguje gospoa dr v. Hu g Hellmuth , sa naslovom De
ja dua " u asopisu Imago" , Zeitschrift fiir Anwendun g des
Psychoanalys e auf die Geisteswissenschaften, Sveska IV,
19121918.
17 Proj, Odabrana ela, VI

258

Tumaenje

snova,

Tipini snovi

Umreti " za dete, koje je, uostalom, poteeno

da vidi scene patnji pre smrti, znai koliko i otii",
ne smetati vie onima to su ostali u ivotu. Dete ne
razlikuje na koji nain se ovo odsustvo zbiva, da 1li
odlaskom na put, otputanjem, otuenjem ili smru.
Ako je u preistorijskim godinama jednog deteta nje
gova dadilja bila otputena, pa je neko vreme posle
toga i njegova majka umrla, onda za njegovo seanje, kao to to u analizi otkrivamo, oba dogaaja lee
u jednom redu jedan iznad drugog. To to dete od
sustvo odsutnih ne osea veoma intenzivno osetile su
mnoge majke, na svoju alost, i bol kad bi se posle
vienedeljnog letovanja vratile kui i na svoje raspi
tivanje morale da uju: Deca ni jedan jedini pu t nisu
pitala za majku. A ako je ona zaista otputovala u onu
neotkrivenu zemlju", sa ije se teritorije nijedan
putnik vie ne vraa", onda izgleda da su je deca
najpre zaboravila i tek naknadno poinju da je se
seaju mrtve.
Ako dete, dakle, ima motiva da eli odsustvo jed
nog drugog deteta, onda ne postoji nita to bi ga
spreilo da svojoj elji da oblik drugog deteta koje
je mrtvo. I psihika reakcija na san u kome se eli
smrt dokazuje da su, uprkos razlici u sadrini elja
u deteta, one, ipak, ma na koji nain, iste kao i elje
odraslog oveka izraene na isti nain.
Ako se sad elja deteta uperena protiv svoje
brae i sestara da budu mrtvi objasni detetovim ego1

Posmatran j e

jednog

psihoanalitik i

izvebanog

oca

uhvati o je i trenut a k u kome njegova duevno veoma razvi

jen a kerica od etiri godine priznaj e razlik u izmeu biti

odsutan " i biti mrtav" . Dete je stvaral o tekoe pr i jel u

i osetilo j e kak o j e jedn a negovateljica u zavodu neprijatelj
ski posmatra . Jozefina treb a d a bud e mrtva" , izjavi zat
o ona svom ocu. ,,A zato ba mrtva? " , upit a otac stiavajui

25 9

izmom koji dozvoljava da sestru i brau smatra svo

jim suparnicima: kako da se objasni takva elja upe
rena protiv roditelja koji za decu predstavljaju darovaoce ljubavi i ispunjavaoce njegovih potreba, ije
bi odranje trebalo da eli upravo iz egoistikih
motiva?
Reenju ove tekoe vodi nas iskustvo da snovi
o smrti roditelja preteno esto pogaaju onaj deo
roditeljskog para koji je istog pola kao i sneva, dak
le da muko dete najveim delom sanja o smrti oca,
a ensko dete o smrti matere. Ja to ne mogu tvrditi
kao neto redovno, ali prevaga u naznaenom smislu
jeste tako jasna da1 trai objanjenje jednim faktorom
od opteg znaaja. Odnosi se tako grubo reeno
kao da se rano uspostavila neka naroita seksualna
naklonost, kao da deak u ocu, a devojica u majci
gleda svog suparnika, odnosno suparnicu, ije bi im
odstranjenje moglo biti samo od koristi.
Pr e nego to ovu predstavu odbacimo kao mon
struoznu, osmotrimo i ovde realne odnose koji posto
je izmeu roditelja i dece. Treba odvojiti ono to od
ovih odnosa trae kulturni zahtevi pijeteta, i ono to
na m svakodnevno posmatranje prua kao injenicu.
U odnosu izmeu roditelja i dece lei skriven vie
nego jedan povod za neprijateljstvo; uslovi za ostva
renje elja, koje ne mogu proi cenzuru, dati su u
najveoj meri. Zadrimo se, najpre, na relaciji izme
u oca i sina. Meni se ini da svetost koju smo pripisali propisima deset bojih zapovesti, dekaloga, otup
ljuju na smisao za zapaanje stvarnosti. Mi se, mo
da, jedva usuujemo da primetimo da sve vei deo
oveanstva ne vodi rauna o pridravanju etvrte
boje zapovesti. U najniim kao i u najviim sloje
vima ljudskog drutva pijetet prema roditeljima obi
no se povlai ispred ostalih interesa. Mrani izvetaji
koji su kroz mitologiju iz prastarih vremena ljudskog

je.

Za r nije dovoljno sam o ak o ode? " Ne" , odgovori dete, onda

e se opet vratiti. " Za neogranieno samoljublje (narcizam)

detet a svak o smetanj e predstavlj a jeda n crime n laesa e mai

- estatis, i ka o drakonsk o zakonodavstvo oseaj detet a na

svak e takv e prestup e odreuje samo jed n u kazn u koja s e n

e moe dozirati.
/

Situacija je esto zamagljena pojavom tendencije ka

njavanja koja u moralno j reakcij i pret i gubitkom onog r o
ditelja koga voli.
17*

26 0

Tumaenje snova,

Tipini

snovi

261

drutva doli do nas pruaju nam neprijatnu pred

stavu o oevom obilju moi i o bezobzirnosti kojom
ie ona iskoriavana. Kronos guta svoju decu, otpri
like onako kao to to radi vepar
sa leglom svinje1
majke, i Zevs kastrira svoga oca i stupa kao vladar
na njegovo mesto. Ukoliko je otac u staroj porodici
neogranieni je vladao, utoliko vie mora sin kao po
zvati naslednik biti potisnut na poloaj neprijatelja,
utoliko je vee moralo postati njegovo nestrpljenje
da posle oeve smrti sam doe na vlast. Jo u naoj
graanskoj porodici otac time to svome sinu odrie
pravo samoodreivanja sredstava koja su za to po
trebna obino pomae da se moe razviti prirodna
klica za raanje neprijateljstva koja u tom odnosu
lei. Lekar dovoljno esto dolazi u priliku da zapazi
da bol za izgubljenim ocem kod njegovog sina ne
moe uguiti zadovoljstvo to je najzad postigao slo
bodu. Svaki otac se grevito dri ostatka potestatis
patris familiae koja je u naem drutvu veoma antikvirana, i svaki pesnik je siguran da e postii efekat
ako kao Ibsen ovu prastaru borbu izmeu oca i sina
bude stavio u prvi plan u svojim priama. Povodi za
konflikte izmeu keri i majke javljaju se kad ki
odraste i u majci nalazi uvara, dok udi za seksual
nom slobodom, i kad majku njena odrasla ki podseti
na to da je dolo vreme da se odrekne seksualnih
prava.

elja za smru uperena protiv roditelja izvesti iz naj

ranijeg detinjstva.
Sa sigurnou koja iskljuuje svaku sumnju po
tvruje se ovo nasluivan] e kod psihoneurotiara u
analizama sprovedenim kod njih. Pri tome uimo da
se seksualne elje deteta vrlo rano bude ukoliko
one u embrionskom stanju to ime zasluuju i da
prva sklonost devojke vai za oca a prve infantilne
elje deakove vae za majku. Otac tako za deaka
postaje suparnik koji smeta, a majka za devojicu
suparnicom koja smeta, i koliko je malo detetu po
trebno pa da ovaj oseaj dovede do elje za smru,
to smo naveli ve u sluaju kod brae i sestara. Sek
sualni izbor se po pravilu istie ve kod roditelja; izvesna prirodna sklonost brine se o tome da mu mazi
mlade keri, da majka podrava sinove, dok oboje
strogo rade na vaspitanju maliana, gde god njihov
sud nije zaluen magijom. Dete vrlo dobro primeuje ovu pristrasnost i poinje da se odupire onom delu
roditeljskog para koji mu se suprotstavlja. Biti vo
ljen od odraslog za njega ne predstavlja samo zado
voljenje neke naroite potrebe, nego znai i to da se
u svemu ostalom poputa njegovoj volji. I tako ono
ide za svojim sopstvenim seksualnim nagonom i u
isto vreme daje snaan podsticaj sklonosti koja do
lazi od roditelja, ako se njegov izbor izmeu roditelja
poklapa sa izborom roditelja.

Svi ovi odnosi, oigledno, lee pred svaijim oi

ma. Ali nam oni ne pomau pri naoj nameri da ob
jasnimo snove o smrti roditelja koji se nau kod oso
ba za koje je pijetet prema roditeljima ve odavno
postao neto u to se ne moe dirati. Takoe smo, na
osnovu prethodnih izlaganja, spremni na to da e se

Najvei broj znakova ovih infantilnih sklonosti

koje imaju deca mi obino previamo, a neke od njih
moemo zapaziti i posle prvih godina detinjstva. Jed
na osmogodinja devojica iz kruga mojih poznani
ka koristi priliku, kad majku pozovu od stola, da se
proglasi njenom naslednicom. Sad u ja biti mama.
Karlo, hoe li jo malo povra? Uzmi, molim te" , itd.
Jedna naroito talentovana i iva devojica od etiri
godine, kod koje je ovaj deo deje psihologije naro
ito providan, direktno izjavljuje: Sad mamica moe
malo da ode, pa onda mora tatica da se sa mnom oe
ni i ja u biti njegova ena." U dejem ivotu ova
elja nipoto ne iskljuuje to da dete i svoju majku
neno voli. Ako mali deak sme da spava pored svo-

Ba r u neki m mitolokim prikazivanjima .

gima ovo kastriranj e vri samo Rrono s na svom
O mitolokom znaenju ovoga mit a upored i
Mit o roenju juna k a (Der Mythu s von de r
Helden),

Pre m a dru
ocu Uranu .

Otto

Rank ,

Gebur t des

5. sveska u Schriften zu r angewandte n Seelenkunde" , 1909.

i Motiv o incestu u pesmi i prii " (Das Inzestomotiv in Dich-

tun g un d Sage), 1912.

262

Tumaenje snova, I

je majke im otac ode na put, pa posle oevog povrat

ka moe da se ponovo vrati natra g u deju sobu osobi
koja mu se mnogo manje dopada, moe se kod njega
vrlo lako oblikovati elja da otac bude stalno odsu
tan, kako bi mogao zadrati svoje mesto kod svoje
drage i lepe mame. A jedno sredstvo u postizanju te
elje jeste oigledno kad je otac mrtav, je r je deaka
iskustvo nauilo jednoj stvari: Mrtvi" ljudi, kao deka
na primer, uvek su odsutni, ne vraaju se nikad vie.
Ako se ovakva posmatranja vrena na maloj deci
potpuno uklapaju u tumaenje koje sam predloio,
ona svakako jo ne pruaju puno uverenje koje se na
mee lekarima za psihoanalize odraslih neurotiara.
Saoptavanje odgovarajuih snova vri se ovde
sa takvim uvodima da njihovo tumaenje postaje neizbeno kao tumaenje sna elje. Jednog dana nala
zim jednu damu ucveljenu i rasplakanu. Ona kae:
Ne elim vie da vidim svoje roake, oni me se mo
raju groziti. Onda gotovo bez prelaska pria da se
sea jednoga sna ije joj znaenje, naravno, nije po
znato. Taj san je sanjala kad joj je bilo etiri godine,
a on glasi ovako: Jedan ris ili lisica etaju se na kro
vu, zatim neto pade, ili ona pade, i onda majku iz
nose mrtvu iz kue, pri emu gorko plae. Tek to
sam joj rekao da ovaj san mora znaiti elju iz nje
nog detinjstva, da svoju majku vidi mrtvu, i da zbog
ovog sna mora misliti da je se roaci groze, a ona mi
ve prui
neto materijala za objanjenje sna. Luch1
saug" jeste pogrdna re kojom ju je jednom prilikom
grdio neki ulini mangupi dok je bila jo sasvim
malo dete; njenoj majci je, kad je detetu bilo tr i go
dine, pao crep sa krova na glavu tako da je jako
krvarila.
Imao sam jednom priliku da detaljno prouavam
jednu mladu devojku koja je prola kroz razliita psi
hika stanja. U sumanutoj zbunjenosti, kojom je bo1

Luchs" = ris, Luchsauge bi, prema tome bilo: risovo

oko. U devojinom snu se javljaju ris (Luchs) i lisica (Fuchs).
(Prim. prev.).

Tipini snoui

263

lest poela, pokazala je bolesnica naroitu odvratnost

prema svojoj majci, tukla ju je i grdila im bi se
pribliila njenoj postelji, dok je prema jednoj mnogo
starijoj sestri u isto vreme ostala ljubazna i posluna.
Zatim je dolo jasno, ali neto apatino stanje sa veo
ma uznemirujuim snovima; u toj fazi poeo sam sa
leenjem i analizirao njene snove. Jedan velik broj
snova bavio se vie ili manje uvijeno smru njene
majke; as bi prisustvovala sprovodu jedne starije
ene, as bi videla sebe i svoju sestru kako u crnini
sede za stolom; nije bilo nikakve sumnje o smislu
ovih snova. Kod poboljanja koje je bivalo sve vee
javljale su se histerine fobije; najmunija meu nji
ma bila je da se njenoj majci moda neto dogodilo.
Gde god bi se nalazila, morala je da pouri kui da
bi se uverila da je majka jo iva.
Sluaj povezan sa mojim ostalim iskustvima bio
je veoma pouan; on je pokazivao u tako rei mnogojezinom prevoenju razliite naine reagovanja psi
hikog aparata na istu nadraujuu predstavu. U zbu
njenosti koju ja shvatam kao savlaivanje druge psi
hike instance kroz prvu inae suzbijenu instancu,
svesno neprijateljstvo prema majci postalo je motorno
snano; kad je, zatim, nastupilo prvo smirenje, po
buna bila suzbijena, a vladavina cenzure ponovo us
postavljena, ostalo je ovom neprijateljstvu otvoreno
samo jo polje snevanja da bi ostvarilo elju za maj
inom smru; kad je normalno stanje jo vie ojaalo,
dovelo je do stvaranja prekomerne brige za majku
kao histerina protivreakcija i odbrambeni fenomen.
U toj vezi vie nije neobjanjivo zato su histerine
devojke tako esto preko mere neno vezane za svoje
majke.
Drugi pu t sam imao priliku da izvrim dubok
uvid u nesvesni duevni ivot jednog mladog oveka
koji, gotovo nesposoban za ivot od prinudne neuroze,
nije mogao da izlazi na ulicu, jer ga je muila briga
da e poubijati sve ljude koji prou pored njega. On
je dane provodio u tome to je dovodio u red dokaze
za svoj alibi, ako bi moda bila podignuta optuba
protiv njega zbog nekog ubistva koje se u gradu do-

264

Tumaenje snova, I

godilo. Izlino je napomenuti da je to bio jedan isto

tako moralan kao i lepo obrazovan ovek. Analiza
koja je uostalom vodila ozdravljenju otkrila je kao
osnovu za ove mune prinudne predstave ubilake im
pulse uperene protiv njegovog neto prestrogog oca,
koji su se, kad mu je bilo sedam godina, na njegovo
iznenaenje svesno ispoljili, ali koji, naravno, vode
poreklo iz mnogo ranijih godina detinjstva. Posle te
ke bolesti i oeve smrti pojavila se u trideset i prvoj
godini ivota opsesija samoprebacivanja, koja se u
vidu one fobije prenela na strance. ovek koji je bio
u stanju da zaeli da svoga oca gurne u provaliju sa
vrha jedne planine, njemu se svakako moe poverovati da nee tedeti ni ivot ljudi koji su manje vezani
za njega; taj je onda u pravu da se zatvori u svoje
sobe.
Prema mojim ve mnogobrojnim iskustvima ro
ditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duevnom
ivotu svih kasnijih psihoneurotiara, i zaljubljenost
u jednog, mrnja prema drugom roditelju, pripadaju
bitnim sastojcima materija u psihikim impulsima
stvorenim u ono doba, koji je tako znaajan za odre
ivanje simptoma kasnije neuroze. Ali ja ne verujem da se psihoneurotiari u tome otro odvajaju od
ostalih ljudi koji su ostali normalni to mogu da stva
raju neto apsolutno novo i neto to je za njih osobeno. Mnogo je verovatnije, a to shvatanje potpoma
u i prigodna posmatranja vrena na normalnoj deci,
da se oni razlikuju samo u tome to svoja oseanja i
mrnju prema svojim roditeljima iznose u poveanom
stepenu, a da se to u dui veine dece zbiva manje
jasno i manje intenzivno. U potvrdu ovoga saznanja
predao nam je stari vek jednu legendu, ija opta i
duboka potresna snaga moe biti shvaena samo ako
hipoteza u vezi sa psihologijom dece, koju sam izneo,
ima isto tako optu vanost.
Na umu mi je pria o kralju Edipu i istoimena
drama Sofokla. Sin tebanskog kralja Laja i Jokaste,
Edip biva kao odoje prognan, poto je neko proro
anstvo predskazalo ocu da e ga jo neroeni sin
jednom ubiti. Dete bude spaeno i kao kraljevi odra-

Tipini snovi

26 5

ste na nekom stranom dvoru; nesiguran u svoje pore

klo, Edip upita proroite i od njega dobije savet da
izbegava svoj zaviaj, jer e morati da postane ubica
svoga oca i mu svoje majke. Na putu iz svog tobo
njeg zaviaja sastane se sa kraljem Laj om i ubije
ga u svai koja se brzo zametnula. Zatim dolazi pre d
grad Tebu, gde reava zagonetku Sfinge koja mu pre preava pu t i, u znak zahvalnosti za to, bude od Tebanaca izabran za kralja, a kao nagradu dobij a Jo kastu za enu. Dugo vlada u miru i dostojanstvu, i
sa njemu nepoznatom majkom rodi dva sina i dve
erke, dok nije izbila kuga, koja je Tebancima dala
povod da ponovo pitaju proroite za savet. Ovde po
inje Sofoklova tragedija. Glasnici donose vest da e
kuga prestati ako Lajev ubica bude proteran iz zem
lje. A gde se on nalazi?
Gde je
taj teko vidljivi tamn i tra g star e krivice?
" (stih
109).

Radnja komada sastoji se odsad samo u postepe

nom pojaavanju i umetniki odugovlaenom otkriu
to se moe uporediti sa radom jedne psihoanalize
da je Edip sam Lajev ubica, ali ujedno i sin ubije
noga kralja i Jokaste. Potresen strahotama koje je
nesvesno poinio, Edip samoga sebe oslepi i naputa
zaviaj. Proroanstvo je ispunjeno.
Kralj Edip je takozvana tragedija sudbine; njeno
tragino dejstvo treba da poiva na suprotnosti izme
u suvie mone volje bogova i uzaludnog odupiranja
ljudi kojima preti nesrea; odanost u volju boanstva,
uvianje svoje sopstvene nemoi treba duboko potre
seni posmatra da naui iz te tragedije. Moderni pi
sci, logino, pokuavali su da postignu jedno slino
tragino dejstvo tako to su istu suprotnost prepleli
sa fabulom koju su sami pronali. Ali gledaoci su ne tronuti posmatrali kako se na njima, uprkos svem
odupiranju nevinih ljudi, izvrava prokletstvo ili pro
roanstvo; kasnije tragedije sudbine ostale su bez,
dejstva.

266

Tumaenje

snova,

Tipini snovi

Ako kralj Edip modernog oveka ne potresa ma

nje nego Grka onoga doba, onda reenje za to moe
svakako leati u tome to dejstvo grke tragedije ne
poiva na kontrastu izmeu sudbine i ovekove volje,
nego je treba traiti u naroitoj osobenosti gradiva
na kome se ova suprotnost dokazuje. Mora da postoji
neki glas u naoj unutranjosti koji je spreman da
prizna prinudnu mo sudbine u Edipu, dok mi1 odlu
ke kao to se nalaze u drami Die Ahnfrau" , ili u
drugim tragedijama sudbine, moemo odbiti kao pro
izvoljne. I jedan takav inilac sadran je stvarno u
prii o kralju Edipu. Njegova sudbina potresa nas
samo zato to bi mogla da postane i naom sudbinom,
poto je proroite pre naeg roenja izreklo nad
nama isto prokletstvo kao i nad njim. Svima na m je,
moda, bilo sueno da svoje prvo seksualno uzbue
nje upravimo prema majci, a prvu mrnju i nasilnu
elju prema svome ocu; o tome nas uveravaju nai
snovi. Kralj Edip koji je ubio svoga oca i oenio se
svojom majkom Jokastom samo je ispunjenje elja
naeg detinjstva. Ali sa vie sree nego to ju je on
imao, ukoliko nismo postali psihoneurotiari, uspelo
nam je da naa seksualna uzbuenja odvojimo od na
ih majki, da zaboravimo nau ljubomoru na nae oe
ve. Od osobe na kojoj se ona praiskonska elja detinj
stva bila ispunila, mi sa grozom uzmiemo sa itavim
iznosom potiskivanja, koja su te elje od toga vreme
na u naoj unutranjosti pretrpele. Dok pesnik u onom
istraivanju iznosi na videlo krivicu Edipovu, primo
rava nas da upoznavamo nau sopstvenu unutranjost,
u kojoj se ti impulsi, iako potisnuti, jo uvek nalaze.
Uporeivanje sa kojim nas hor ostavlja:
. . . vidite, t o j e Edip,

koji je resio silne zagonetke i bio prv i na vlasti,

iju su sreu svi graa n i uzdizali i zavideli mu na njoj.
Gledajte, u kakv e j e stran e talas e sudbin e o n potonuo!
"
1

Beki knjievnik Fran z Grillparze r (17911872) auto r

j e dram e Die Ahnfrau " (prababa, pretkinja ) s kojom j e po
stigao ogroma n uspeh. Njegova slava je bila tolika da ga je

i sam Gete doekao u Vajmaru ka o sebi ravno g (Prim. prev.).

26 7

Ova opomena pogaa i nas same i nau oholost,

koji smo od godina svoga detinjstva postali tako mu
dri i silni, po naem miljenju. Kao Edip ivimo mi u
nepoznavanju elja koje vreaju moral, koje nam je
priroda nametnula, i posle ijeg bismo otkrivanja svi
eleli da1 svoj pogled skrenemo sa scena naeg de
tinjstva.
Da je mit o Edipu ponikao iz jednog prastarog
materijala sna koji ima za sadraj ono muno smeta
nje odnosa prema roditeljima, izazvano prvim bue
njima seksualnosti, za to se ve u tekstu same Sofoklove tragedije nalazi mig koji se ne moe pogreno
razumeti. Jokasta tei Edipa kome jo nije sve obja
njeno ali koji je zabrinut jer se sea izjava proroita, kao to pominje jedan san kakav toliki ljudi sa
njaju a da, kako ona misli, nita ne znai:
Jer mnogi ljudi ve su u snu leali sa onom koja ih
je rodila:
Ali onaj koji to ne smatra ni za ta lako podnosi teret
ivota." (Stih
955 s.s.)
San o seksualnom optenju sa majkom imali su
isto tako onda, kao to ga imaju i danas, mnogi ljudi,
koji o njemu priaju negodujui i zapanjeni. Taj san
je, kao to je razumljivo, klju tragedije i dopunski
deo snu o oevoj smrti. Pria o Edipu jeste reakcija
fantazije na oba ova tipina sna, i kao to se snovi od1

Nijedno od

otkri a psihoanalitikog

istraivanja nije

izazvalo tak o ogoren sukob, tak o gnevno protivljenje i tak o

divno

izopaenje kritik e kao

ovo upuivanje na

deje

sklo

nosti ka incestu koje su ostale sauvan e u nesvesnom. P o slednje vreme, ak, donelo je pokuaj da incest", uprko s
svim iskustvima,

ostave

samo

ka o simboliku" vrednost .

Jedn o duhovito tumaenj e Edipovog mita, oslanjajui se na

jedn o mesto openhauerovo, daje Ferenc i u asopisu Imago" ,

I, 1912. Edipov kompleks" , koji je prv i pu t dodirnu t ovde

u ovoj knjizi o Tumaenju snova", stekao je daljim prou

avanjima neslueno veliko znaenje za razumevanj e istorije oveanstva i razvoja religije i moral a (Vidi: Tote m i
Tabu, 1913, Sabran a dela sveska IX).

'

Tumaenje snova, I

Tipini snovi

raslih ljudi doivljavaju sa oseanjem otklanjanja,

tako mora mit da u svoj sadraj primi i stra h i samokan javan je. Njegovo dalje oblikovanje dolazi opet
od neke pogreno shvaene sekundarne obrade gradi
va koja pokuava da ga potini jednoj teologizirajuoj
nameri. (Uporedi gradivo sna o ekshibiciji). Pokuaj
da se boanska svemo sjedini sa ljudskom odgovor
nou mora, naravno, pretrpeti neuspeh na ovom ma
terijalu kao i na svakom drugom.
Na istom tlu kao Kralj Edip ima svoje korene
jedna druga od velikih traginih pesnikih tvorevina,
ekspirov Hamlet. Ali u izmenjenoj obradi istog gra
diva otkriva se celokupna razlika u duevnom ivotu
oba kulturna perioda koja su daleko udaljena jedan
od drugog, sekularno napredovanje potiskivanja u du
evnom ivotu oveanstva. U Edipu, kao u snu, izvla
i deja fantazija na svetlost dana elju, koja lei u
osnovi drame i biva ostvarena; u Hamletu ona ostaje
potisnuta i mi o njenom postojanju saznajemo sli
no injeninom stanju kod neuroze samo preko dejstva inhibicije koja proizilazi iz nje. Ispostavilo se,
udno, da je delovanjem moderne drame to mo
guno sjediniti a da se pri tome moe ostati u
potpunom mraku u vezi sa karakterima junaka. Ova
drama sagraena je na oklevanju Hamletovom da is
puni zadatak osvete koji mu je dodeljen; tekst ne pri
znaje koji su motivi ili razlozi za ovo oklevanje; ni
najraznovrsniji pokuaji tumaenja to nisu mogli po
kazati. Prem a i danas vaeem shvatanju, a koje je
obrazloio Gete, Hamlet predstavlja tip oveka ija
sveza energija biva ukoena bujnim razvojem misao
ne aktivnosti (oboleo od bledila misli"). Po drugima,
pesnik je pokuavao da prikae jedan boleljiv, neod
luan karakte r koji pada u oblast neurastenije. Ali
sama sadrina prie pokazuje nam da nam se Hamlet
nipoto ne sme prikazati kao osoba koja je uopte ne
sposobna za rad. Mi vidimo kako dva puta stupa u ak
ciju; prvi put kad u brzo razbuktaloj strasti maem
ubija prislukivaa iza tapeta; drugi put kad planski,
ak i podmuklo, alje u smrt dva dvoranina, koja je

njemu samom bila namenjena, sa potpunom nepromiljenou jednog princa iz renesanse. Sta ga dakle
sputava pri ispunjenju zadatka koji mu je postavio
duh njegovog oca? Ovde se ponovo nudi objanjenje
da je to naroita priroda toga, zadatka. Hamlet moe
sve, samo nije u stanju da izvri osvetu nad ovekom
koji mu je uklonio oca i kod njegove majke zauzeo
oevo mesto, nad ovekom koji mu pokazuje realizovanje njegovih potisnutih dejih elja. Gnuanje koje
treba da ga goni na osvetu zamenjuje se kod njega,
na taj nain, samoprekorevanjima, skrupulama savesti koje mu prebacuju da on, shvaeno doslovce, nije
nimalo bolji nego grenik koga treba da kazni. Ja
sam, pri tom, preveo na svesno ono to u junakovoj
dui mora ostati nesvesno; ako neko eli da Hamleta
nazove histerikom, ja to mogu priznati samo kao za
kljuak iz svoga tumaenja. Seksualna odvratnost se
vrlo lepo slae s tim, koju zatim Hamlet izraava u
razgovoru sa Ofelijom, ona ista seksualna odvratnost
koja e u kasnijim godinama sve vie osvajati pesnikovu duu, sve do vrhunskog izraavanja u drami Ti
mori iz Atine. Razume se da je to mogao biti samo
sopstveni duevni ivot pesnikov s kojim se u Hamle tu
susreemo; iz dela Georga Brandesa o Sekspiru
(1896) uzimam beleku da je drama napisana nepo
sredno posle smrti Sekspirovog oca (1601), dakle dok
je alost za njim bila jo sveza, u ponovnom oivlja
vanju, moemo pretpostaviti, oseanja iz detinjstva
koja su se odnosila na oca. Poznato je, takoe, da je
ekspirov rano preminuli sin nosio ime Hamnet (iden
tino sa Hamletom). Kao to Hamlet obrauje odnos
sina prema roditeljima, tako se drama Makbet, bli
ska po vremenu postanka, zasniva na temi neman ja
dece. Kao to je, uostalom, svaki neurotiki simptom,
pa i sam san, sposoban da bude drukije protumaen
(Uberdeutung), pa se ak ovo tumaenje i trai za
njegovo potpuno razumevanje, tako mora da je i sva
ko pravo pesniko stvaranje poniklo iz vie od jednog
motiva i jednog podstreka u pesnikovoj dui, te e
dozvoliti vie od jednog tumaenja. Ja sam na ovom

268

269

270

Tumaenje

snova,

mestu pokuao samo tumaenje najdubljeg

sloja im
1
pulsa u dui stvarajueg umetnika.
Ne mogu da ostavim tipine snove o smrti dra
gih roaka a da sa nekoliko reci ne objasnim njihov
znaaj za teoriju snova uopte. Ovi snovi, pokazuju
nam, ostvaren, jedan veoma neobian sluaj: da misao
sna stvorena potisnutom eljom umakne svakoj cen
zuri i da neizmenjena prelazi u san. Moraju postojati
naroiti faktori koji ovo omoguuju. Nalazim da sledea dva momenta povlauju ovim snovima: prvo, ne
postoji nijedna elja od koje bismo se smatrali vie
udaljenim; mi mislimo da nam eleti tako neto ni
u snu ne bi palo na pamet", i zbog toga cenzura sna
nije naoruana protiv ovakve strahote, upravo kao to
ni Solonovo zakonodavstvo nije znalo da odredi kaznu
za oceubistvo. Drugo, potisnutoj i nenasluenoj elji
ba ovde naroito esto dolazi u susret jedan dnevni
ostatak u obliku brige za ivot drage osobe. Ova briga
se ne moe uneti u san drukije nego tako to e se
posluiti odgovarajuom eljom; a elja se moe ma
skirati brigom koja je danju postala aktivna. Ako mi
slimo da se sve to zbiva jednostavnije, da upravo nou
i u snu samo nastavljamo ono to smo danju poeli,
onda emo snove o smrti dragih osoba ostaviti van
svake veze sa naim objanjenjem sna, i draemo se,
sasvim nepotrebno, vrsto jo jedne zagonetke koja se
moe lako resiti.
Pouno je, takoe, pratiti odnos ovih snova pre
ma snovima straha. U snovima o smrti dragih lica po
tisnuta elja nala je pu t kako moe da umakne cen
zuri a i izopaenju koje cenzura uslovljava. Pro 1

Gornja nagovetavanj a za
analitik o razumevanj
e Hamlet a dopunio je, zatim, E. Jone s i brani o od ostalih
shva- tanj a iznetih u literatur i (Problem Hamlet a i Edipo v
kom pleks 1911). U gore iznetu pretpostavk u da je auto r

Sekspi- rovog dela bio ovek iz Stratford a otada

sam,
svakako, pre stao da verujem. Dalja nastojanj a oko analize
dram e Mak - bet u mo m lanku : Einige Charaktertype n aus
de r psycho- analytische n Arbeit", objavljenom u asopisu
Imago " IV,
1916. (Sabran a dela, sveska X), i kod L. Jekelsa , ekspirov

Makbet, u Imago " V, 1918.

Tipini snovi

27 1

pratna pojava koja nikad ne izostaje jeste, onda, da

NO u snu osete bolna oseanja. Isto tako se straan san
deava samo onda ako je cenzura u potpunosti ili delimino savladana, dok je, s druge strane, preovlaivanje cenzure olakano ako je strah ve bio stvoren
kao aktuelna senzacija iz somatskih izvora. Tako po
staje oevidna tendencija za koju cenzura obavlja
svoj posao i vri izopaenje sna; to se deava da bi
spreila razvoj straha ili drugih oblika munog afekta.

**
U prethodnim redovima govorio sam o egoizmu
deje due i ovo sada nastavljam sa namerom da ovde
naslutimo jednu vezu: da su snovi sauvali i taj ka
rakter. Oni su apsolutno svi egoistiki, u svima se
javlja drugo ja, iako prerueno. Zelje koje se u njima
ispunjavaju po pravilu su elje ovoga ja; samo je var
ljivi izgled, ako je ikada interesovanje za nekog dru
gog izazvalo jedan san. Izloiu analizi nekoliko primera koji se protive ovom tvrenju.
I
Jedan deak od nepune etiri godine pria: Video,
je veliku garniranu iniju na kojoj je stajao povelik
komad peenog mesa, i komad je odjednom bio poje
den ceo neraseen
na komadie. Osobu koja ga je
1
pojela nije video.
1

I sve to je veliko, prebogato, prekomern o i pretera no u snovima moglo bi imat i ka ra kte r detinjstva. Det e ne

zna ni za jedn u usrdniju elju nego da porast e i bud e velik,

da od svega dobije koliko i veliki; tek o ga je zadovoljiti,

ne zna ni za ta to je dosta, nezasitno je i tra i da se po
novi ono to mu se dopalo ili mu je prijalo. Drat i se mere ,

zadovoljiti se malim, odrei se: to ono nau i te k kroz kul

tur u vaspitanja. Poznato j e d a j e i neurotia r sklon neume
- renostim a i preteranostima .

272

Tumaenje snova, I

Ko bi mogao biti taj strani ovek o ijoj bogatoj

mesnoj gozbi na malian sanja? O tome na m moraju
dati objanjenje doivljaji onoga dana kad je on to
sanjao. Deak neko vreme dobija mlenu dijetu pre
ma nareenju lekara; ali uvee toga dana kad je sa
njao pokazao se nevaspitanim i za kaznu su mu uskra
tili veeru. On je, ve ranije jednom, iskusio ovu kuru
gladovanja i pri tom se veoma hrabro poneo. Znao je
da nee nita dobiti, ali se nije usudio ni re da zucne
da je gladan. Vaspitanje je poelo kod njega da deluje; ono dolazi do izraaja ve u snu, koji pokazuje
poetak jednog izopaenja sna. Nema nikakve sumnje
da je on sam ta osoba ije su elje uperene na jedan
tako bogat obed, i to na obed sa peenjem. Ali poto
zna da mu je to zabranjeno, ne usuuje se da uradi
ono to gladna deca u snu ine (uporedi san o jago
dama moje male Ane): da sam sedne za sto. Osoba
ostaje anonimna.
II
Jednom sam sanjao da u izlogu neke knjiare vi
dim jednu novu svesku one zbirke u bibliofilskom po
vezu koju inae kupujem (monografije umetnika, mo
nografije o svetskoj istoriji, uvena umetnika mesta
itd.). Nova zbirka se zove: Slavni govornici (ili govori)
i sveska I te zbirke nosi ime dr Leher (Lecher).
U analizi mi postaje neverovatno da me za vreme
mojih snova zabavlja slava dr-a Lehera, trajnog go
vornika nemake opstrukcije u parlamentu. Stanje
stvari je to da sam pre nekoliko dana primio nove pa
cijente na psihiko leenje, pa sam sada primoran da
deset do jedanaest sati dnevno govorim. Ja sam, da
kle, lino taj trajni govornik.
III
Drugi pu t sanjam kako mi jedan poznat uitelj
na naem univerzitetu kae: Moj sin, onaj miop." Za
tim dolazi dijalog, koji se sastoji od kratkih govora i

Tipini snovi

27 3

odgovora. Zatim dolazi i trei deo sna u kome se po

javljujemo ja i moji sinovi, a za latentni sadraj sna
su otac i sin, profesor M., samo podmetnuti, i oni po
krivaju mene i mog najstarijeg sina. O ovom snu,
zbog jedne druge njegove osobenosti, malo kasnije ja
u ponovo raspravljati.
IV
Prime r za stvarno niska egoistika oseanja koja
se kriju iza nene brige prua sledei san:
Moj prijatelj Oto izgleda loe, taman je u licu i
oi su mu ispale napolje.
Oto je moj kuni lekar kome u beznadeno osta
ti duan, je r ve godinama bdi nad zdravljem moje
dece, leci ih uspeno kad se razbole, i pored toga
u svakoj prilici koja moe da prui neki povod on
im daje poklone. Onog dana kad sam sanjao bio je
kod nas u poseti, i tada je moja ena primetila da iz
gleda umoran i malaksao. Nou mi dolazi moj san, i
pozajmljuje mu neke znakove Bazedovljeve bolesti.
Onaj to se u tumaenju snova oslobodio mojih pra
vila razumee ovaj san tako da sam zabrinut za zdrav
lje svoga prijatelja i da se ova zabrinutost u snu
ostvarila. To bi bila kontradikcija ne samo tvrenju
da je san ispunjenje elje, nego i jednom drugom tvr
enju da je pristupaan samo egoistikim pobudama.
Ali ko tako tumai, neka mi objasni zato se kod
Otona bojim da ima Bazedovljevu bolest, a za takvu
dijagnozu mi njegov izgled ne daje ni najmanje po
voda?
Moja analiza, naprotiv, daje sledei materijal iz
jednog dogaaja koji se desio pr e est godina. Jedno
malo drutvo, u kome se nalazio i profesor R., vozilo
se u dubokoj tam i kroz umu N., udaljenu nekoliko
sati od naeg mesta, gde smo preko leta boravili. Koija, ne ba sasvim trezan, oborio nas je sa kolima niz
jednu padinu, i bili smo sreni to smo ostali itavi.
Ali, bili smo primorani da prenoimo u najblioj kr
mi gde je vest o naem udesu izazvala velike simpa18 Frdfcd, Odabrana ela, VI

27 4

Tumaenje snova,

Tipini

tije za nas. Jedan gospodin koji je na sebi nosio ne

sumnjive znake bolesti morbus Basedowii uostalom
samo potamnelost koe na licu i izbuljene oi , pot
puno kao u snu, bez strume, stavio nam se u potpu
nosti na raspolaganje i upitao nas ta bi mogao da
uradi za nas. Profesor R. je na svoj nain odgovorio:
Nita drugo nego da mi pozajmite nonu koulju."
A nato je plemeniti ovek odgovorio: Zao mi je, ali
to ne mogu", i ostavio nas je.
Za nastavak analize pada mi na pamet da Bazedov nije samo ime lekara, nego, takoe, i ime jednog
uvenog pedagoga (U budnom stanju nisam sasvim si
guran da to znam). A prijatelj Oto je ono lice koje
sam zamolio da u sluaju da mi se to dogodi pre
uzme nadzor nad telesnim vaspitanjem moje dece, na
roito u vreme puberteta (otuda nona koulja). Po
to, dakle, u snu svoga prijatelja Otona vidim sa
simptomima bolesti onog plemenitog pomagaa, oi
gledno elim da kaem: Ako mi se to dogodi, on isto
tako nee imati nikakvog posla s mojom decom kao
to onda gospodin baron L. nije imao, uprkos svojih
ljubaznih ponuda. Egoistika crta
ovoga sna sad bi,
1
svakako, mogla biti otkrivena.
A gde se ovde krije ispunjenje elje? Ne u osveti
nad prijateljem Otonom ija je sudbina takva da se u
1

Ka d je Ernes t Dounz (Jones) u jedno m nauno m pre

davanj u u neko m amerikom drutv u govorio o egoizmu sno
va, uinil a j e jedn a uen a dam a prigovor

proti v ovog ne -

naunog uoptavanja : da auto r moe suditi svakak o samo o

snovima Austrijanac a i ne

sm e nit a da

izjavi o snovima

Amerikanaca . Ona je, to se nj e tie, sigurn a da su njeni

snovi strogo altruistiki.

U opravdanj e ove dame , ponosne na svoju rasu , nek a

bud e uostalom primeeno da reenicu da su snovi skroz ego-

istiki ne smem o pogreno razumet i . Pot o sve, to god se

uopt e javlj a u predsvesno m miljenju, moe pre i u san

(sadraj ka o i latentn e misli sna), ova mogunost ostaje otvo

ren a i za altruistik e pokrete . Na isti nai n moi e se u snu

pojaviti jedn a nen a ili zaljubljena pobud a prem a nekoj dru
goj osobi, koja postoji u nesvesnom. Tanost gornje postavke

ograniava se, dakle, n a injenicu d a me u nesvesnim po

budam a sn a veoma esto nalazim o egoistike tendencije
koje u budno i izgledaju savladane .

snovi

275

mojim snovima s njim loe postupa, nego u sledeem

odnosu. Poto sam Otona u snu predstavio kao barona L., u isto vreme sam identifikovao svoju sopstvenu linost sa jednom drugom, naime sa linou pro
fesora R., je r ja neto traim od Otona, kao to je u
onom drugom dogaaju R. neto traio od barona L.
I u tome je stvar. Profesor R., sa kojim se inae za
ista ne usuujem uporeivati, slino kao i ja, iao je
svojim putem samostalno izvan kole, i tek u poznijim godinama doao je do titule koju je ve odavno
zasluio. Ja, dakle, jo jednom elim da postanem
profesor! Da, ak one reci ,,u poznijim godinama" jesu
jedno ispunjenje elje, jer one kazuju da ve dosta
dugo ivim pa da svoje sinove sam provodim kroz
pubertet.
O ostalim tipinim snovima u kojima sa uiva
njem letimo ili u oseanju straha padamo nije mi ni
ta poznato iz sopstvenog iskustva, i sve to o njima
imam da kaem dugujem psihoanalizama. Iz izvetaja koje tamo dobij amo moemo zakljuiti da i ovi sno
vi obavljaju utiske iz detinjstva, da se, naime, odnose
na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu
privlanu snagu. Koji ujak ili stric nije ve pustio
dete da leti tako to je, irei ruke, s njim jurio kroz
sobu, ili s njim igrao padanja, tako to ga je ljuljao
na kolenu, pa odjednom jednu njegovu nogu opruio
ili ga podigao uvis, pa onda odjednom uradio kao da
hoe da ga vie nee pridrati. Deca onda vrite od
zadovoljstva i neprestano trae da se igra ponovi, po
gotovu ako pri tom ima i malo straha ili malo vrto
glavice; zatim, posle niza godina, ona oivljavaju ta
kvo ponavljanje u snu, ali pri tom u snu isputaju
ruke koje su ih pridravale, tako da sad slobodno
lebde i padaju. Poznata je ljubav sve male dece za
takve igre kao to su ljuljanje i klackanje; ako, zatim,
vide gimnastike
vetine u cirkusu, seanje se ponovo
1
osveava. Kod nekih deaka nastaje onda histerini
1

Analitiko istraivanje pokazalo n a m j e pu t d a

pogo dimo da u dejoj ljubavi za gimnastiki m izvoenjima
i na njihova
organskog
18

ponavljanja

histerino m

napadu ,

osim

27 6

Tumaenje snaoa,

napad samo od reprodukcija takvih vetina koje izvo

de sa velikom spretnou. Kod ovih samo po sebi be
zazlenih pokretnih igara nisu
ba retk e i pojave bu
1
enja i seksualnih oseanja. Da izrazimo to jednom
reju koja je kod nas u upotrebi i koja sve ove pripre
me pokriva: to je vijanje" (Hetzen") u detinjstvu,
koje ponavljaju snovi o letenju, padanju, vrtoglavici
itd., a ija su se oseanja prijatnosti sad pretvorila u
strah. Ali, kao to to svaka majka zna, i vijanje"
dece u stvari dosta esto prelazi u svau i pla.
Postoji, dakle, opravdan razlog za to da otklonim
objanjenje da stanje naih konih senzacija za vreme
spavanja, senzacija o pokretima plua itd. izazivaju
snove o letenju i padanju. Vidim da su ove senzacije
same reprodukovane iz seanja na koja se san odnosi,
da su dakle sadrina sna, a ne njegovi izvori.
Ali ni sam ne tajim nipoto ni to da za ovaj niz
tipinih snova ne mogu dodati potpuno objanjenje.
Moj materijal me je ba ovde ostavio na cedilu. Mo
ra m se drati opteg gledita da se sve senzacije koe
i pokreta ovih tipinih snova bude im su potrebne
nekom psihikom motivu, i da mogu biti zanemarene
ako se jedna takva potreba ne pojavi. I odnos prema
infantilnim doivljajima izgleda mi da sigurno proizilazi iz nagovetaja koje sam dobio u analizi psihoneurotiara. Ali koja druga znaenja su se u toku ivota
mogla nadovezati na seanja na one senzacije mozaovoljstva, uestvuje i jeda n drug i faktor : seanje (esto
nesvesno) n a seksualno optenje posmatran o n a ljudim a ili
ivotinjama.
1

Jeda n mlad i kolega, potpun o slobodan od nervoznosti,

saoptava mi u vezi s ovim : Iz svog sopstvenog iskustva

zna m da sam ranij e pr i ljuljanju, i to u moment u ka d kre

tanj e nadol e dobije najveu snagu, imao jeda n naroit i ose-

aj u genitalijama, koji, mad a mi zapravo nije bio prijatan ,

ipa k mora m oznaiti ka o oseaj slasti." Od pacijenat a sam
esto sluao da su se prv e erekcije sa oseanjem uivanja
kojih se seaju pojavile u njihovo deako doba prilikom
penjanja uz drvo. Iz psihoanaliza proizilazi sa puno m si
gurnou da prv e seksualn e pobud e imaju koren a u igram a

tu e i borbe u dejim godinama.

Tipini

snovi

277

da uprkos tipinih pojava ovih snova ipak kod sva

ke osobe druge to ne mogu rei i rado bih doao u
poloaj da ovu prazninu ispunim briljivom analizom
dobrih primera. Ko se tome udi to se uprkos tome
to su tako esti upravo ovi snovi o letenju, padanju,
vaenju zuba i si. alim na nedostatak materijala, nje
mu dugujem objanjenje da ja na samom sebi, otkako
poklanjam panju temi tumaenja snova, ovakve snove
nisam iskusio. Snovi neurotiara, koji mi inae stoje
na raspolaganju, ne mogu se svi protumaiti ba r
ne u mnogim sluajevima tako da bi otkrili sve
svoje skrivene namere; izvesna psihika sila koja je
uestvovala u graenju neuroze i koja se ponovo stav
lja u akciju pri njenom reavanju suprotstavlja se tu
maenju sve do svoje poslednje zagonetke.
y) San o ispitu
Svaki onaj koji je svoje gimnazijske studije za
vrio maturskim ispitom ali se na upornost kojom
ga progoni san straha da je na ispitu pao, da mora
ponoviti razred i slino. Za onoga koji poseduje aka
demski stepen ovaj tipini san zamenjuje se jednim
drugim, koji mu prebacuje da nije poloio rigoroz, i
kome se jo u snu uzalud odupire sa primedbom da
ve deset godina obavlja praksu, da je privatni docent
ili ef kancelarije. To su neizbrisiva seanja na ka
zne koje smo pretrpeli u detinjstvu za izvrena nedela, koja su se na oba vorna mesta naih studija, na
onom dies irae, dies illa", strogih ispita u naoj unu
tranjosti ponovo probudila. I strah od ispita" neu
rotiara nalazi svoje pojaanje u ovom dejem strahu.
Poto smo prestali da budemo uenici, vie se o naem
kanjavanju ne staraju roditelji, vaspitai i kasnije
uitelji; neumoljiva kauzalna povezanost ivota pri
mila je na sebe brigu o naem daljem vaspitavanju, i
mi sada sanjamo o maturi ili o rigorozu, a ko tada nije
oajavao sam i ako je bio za te ispite dobro priprem
ljen? kad god oekujemo da e nas uspeh kazniti
zato to neto nismo dobro uradili, to nismo u redu
zavrili, kad god osetimo pritisak neke odgovornosti.

278

Tumaenje snova, I

Jedno dalje objanjenje snova o ispitima dugu

jem napomeni koju je nainio jedan kolega poznava
lac, koji je jednom u toku naunog razgovora istakao
da se san o maturi, ukoliko je njemu poznato, pojav
ljuje samo kod osoba koji su taj ispit poloili, a nikad
kod onih koji su na njemu pali. San o ispitu pu n bo
jazni koji se, kao to se to sve vie potvruje, javlja
onda kad ovek idueg dana ima pred sobom neki
odgovoran posao i oekuje mogunost fijaska, izgle
da kao da je odabrao zgodnu priliku iz prolosti, u ko
joj se veliki stra h iskazao kao neopravdan i koju je
ishod opovrgao. To bi bio veoma upadljiv primer nerazumevanja sadraja sna od strane budne instance.
Prigovor shvaen kao pobuna protiv sna: Pa ja sam
ve doktor, i slino, u stvari bi bio uteha koju san
daje, i koja bi glasila ovako: Ne boj se sutranjice;
misli na to kakav si strah imao od maturskog ispita,
pa ti se ipak nita nije dogodilo. Danas si ve doktor
itd. A strah koji pripisujemo snu vodio bi poreklo iz
dnevnih ostataka.
Probe o tanosti ovog objanjenja koja sam mo
gao izvriti na sebi i na drugima, iako nisu bile do
voljno mnogobrojne, dobro su ispale. Ja sam, na pri
mer, kao rigorozant u sudskoj medicini propao; taj
predmet mi nikad nije zadavao posla u snu, dok sam
iz botanike, zoologije ili hernije dosta esto bio ispiti
van, i u ovim strukama iao sam na ispit sa dobro
utemeljenim strahom, ali sam umakao kazni, ili naklonou sudbine ili pak ispitivaa. U snu o gimna
zijskim ispitima redovno bivam ispitivan iz istorije,
to sam tada sjajno izdrao, ali svakako samo zato
to moj ljubazni profesor jednooki pomaga iz
jednog drugog sna nije prevideo da je, na ispitnoj
ceduljici koju sam mu vratio, srednje od tr i pitanja
bilo precrtano noktom, kao opomena da na ovom pi
tanju ne treba da insistira. Jeda n od mojih pacijenata
koji je odustao od mature pa ju je kasnije nadokna
dio, pa zatim na oficirskom ispitu ponovo pao i nije
postao oficir, priao mi je da dovoljno esto sanja o
prvom ispitu, a nikad o drugom.

Tipini snovi

279

Snovi o ispitu zadaju tumaenju onu tekou koju

sam maloas istakao kao karakteristinu za veinu ti
pinih snova. Materijal od asocijacija koje na m sneva stavlja na raspolaganje samo je retko kada dovo
ljan za tumaenje. Bolje razumevanje takvih snova
moramo prikupiti iz veeg broja primera. Pr e kratkog
vremena stekao sam siguran utisak da prigovor: Pa ti
si ve doktor, i slino, ne prikriva samo utehu, nego,
ak ukazuje na izvesno prebacivanje. To bi prebaci
vanje glasilo: Ti si sad ve toliko star, tako si daleko
napredovao u ivotu, pa ipak jo uvek pravi ovakve
gluposti, detinjarije. Ova meavina samokritike i ute he odgovarala bi latentnoj sadrini snova o ispitu.
Onda vie ne pada u oi ako su se prebacivanja zbog
gluposti" i detinjarija" u poslednjim analiziranim
primerima odnosila na ponavljanje seksualnih akata
kojima je zamereno.
V. Stekel (W. Stekel), od koga potie prvo tuma
enje sna o maturi" , zastupa miljenje da se on re
dovno odnosi na seksualne testove i seksualnu zre
lost. Moje iskustvo moglo je ovo esto da potvrdi.

Rad sna Rad na saimanju

VI

RAD SNA
Svi ostali dosadanji pokuaji da se problemi sna
rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sa
draj sna, dat u seanju, teei da iz njega dobiju tu
maenje sna, ili, ako su se tumaenja odrekli, da stvo
re sud o snu, o njegovoj prirodi, ukazivanjem na sa
draj sna. Samo, sada se jedino suoavamo sa jednim
drugim injeninim stanjem; izmeu sadraja sna i
rezultata naih posmatranja za nas se uvlai novi psi
hiki materijal: latentni sadraj sna, ili misli sna; iz
ovoga doli smo naim postupkom, a ne iz manifestnog
sadraja sna, do toga da smo razvili i resili znaenje
sna. Zato sada kao neto novo primamo jedan nov
zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo
odnose manifestnog sadraja sna prema njegovim la
tentnim mislima i da istraimo procese kojima je od
poslednjih postao prvi.
Misli sna i sadraj sna nalaze se pred nama kao
dve verzije istog sadraja na dva razliita jezika, ili,
bolje reeno, sadraj sna izgleda nam kao prenos mi
sli sna u neki drugi nain istraivanja, ije znakove i
sintaktike zakone treba da otkrijemo uporeivanjem
originala i prevoda. Misli sna su nam bez daljeg ra
zumljive im smo za njih saznali. Sadraj sna je dat
tako rei hijeroglifskim pismom, iji se znaci imaju
pojedinano preneti u jezik misli sna. Oigledno, bili
bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli

28 1

itati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema

njihovom simbolikom odnosu. Pretpostavimo da ja
pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama):
kua, na ijem se krovu moe videti amac, zatim
jedno jedino slovo, onda jedna ljudska figura u trk u
ija je glava odstranjena apostrofom, i slino. Ja bih
sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav
ove slike i njene sastavne delove proglasim besmisle
nim. amac ne spada na krov jedne kue, a jedna oso
ba bez glave ne moe trati; i osoba je vea od kue,
i ako sve to treba da predstavlja jedan pejza, u to
onda ne mogu da se ukljue pojedina slova azbuke,
jer njih u slobodnoj prirodi nema. Pravilna ocena o
rebusu oigledno je data tek onda ako protiv celine
i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore,
nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim
slogom ili jednom reju, koja se na ovaj ili onaj na
in moe predstaviti slikom. Reci koje se tako sastave
vie nisu besmislene, nego mogu dati najdivniju i naj dubokoumniju pesniku misao. San je, dakle, jedna
takva zagonetka u slikama, i nai prethodnici u ob
lasti tumaenja sna uinili su greku to su rebus
ocenjivali kao slikarsku kompoziciju. Kao takva, on.
im je izgledao besmislen i bez vrednosti.

A
RAD NA SAIMANJU
Prvo to e svakome postati jasno pr i uporeivanju sadraja sna i misli sna jeste to da je ovde bio
obavljen vanredan rad na saimanju. San je oskudan,
siromaan, lakonian u poreenju sa obimom i bogat
stvom misli sna. San, ako ga napiemo, ispunjava pola
stranice; analizi, u kojoj su sadrane misli sna, po -

282

Rad sna Rad na saimanju

Tumaenje snova, I

trebno je esto osam, pa i dvanaest puta vie prosto

ra za pisanje. Relacija se za razliite snove menja; a
ona, koliko sam mogao da kontroliem, nikad ne me
nja svoj smisao. Po pravilu, mi potcenjujemo meru
kompresije koja postoji tako to smatramo da misli
sna, iznete na svetlost, predstavljaju potpun materi
jal, dok dalji rad na tumaenju moe otkriti nove
misli, koje se kriju iza sna. Mi smo ve morali istai
da zapravo nikad nismo sigurni da smo jedan san
potpuno protumaili; ak i ako reenje izgleda zado
voljavajue i bez praznina, ipak jo uvek ostaje mo
gunost da se kroz isti san ispoljava jo i neki drugi
smisao. Kvota saimanja, dakle, strogo uzev ne
moe se odrediti. Protiv tvrenja da iz nesrazmere iz
meu sadraja sna i misli sna treba izvesti zakljuak
da pri stvaranju sna postoji bogato saimanje psihi
kog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam
na prvi utisak izgleda veoma zavodljiv. Ta mi tako
esto imamo oseaj da smo itavu no sanjali i da smo
zatim veinu toga ponovo zaboravili. San kojeg se pri
likom buenja seamo bio bi tada samo ostatak celokupnog rada sna, koji bi po obimu bio isti kao to su
i misli sna, kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti.
U toj stvari jedno je sigurno tano: ne moemo se
varati sa opaanjem da se jedan san najvernije re produkuje ako pokuamo da ga se setimo ubrzo posle
buenja, i da seanje na njega prema veeri postaje
sve vie i vie nepotpuno. A, sa druge strane, moe se
videti da oseanje da smo sanjali mnogo vie nego to
moemo reprodukovati vrlo esto poiva na jednoj
iluziji iji emo postanak kasnije jednom objasniti.
Hipoteza da postoji saimanje u toku rada sna osim
toga nije pogoena mogunou da se san zaboravi, jer
je njena tanost dokazana masama predstava koje
pripadaju pojedinim sauvanim delovima sna. ak i
ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za sea
nje, ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jed
nom novom nizu misli sna. To je pretpostavka koja
se niim ne moe opravdati da su se izgubljeni delovi

283

Nna isto tako odnosili samo na1 one misli, koje ve po

znajemo iz analize sauvanih.
Zbog prekomerne koliine pomisli koje analiza
doprinosi svakom pojedinanom elementu sadrine
sna, u ponekog itaoca probudie se principijelna
Humnja, da li sve ono to nekome padne na pamet ka
snije, prilikom analize, smemo uraunati u misli sna,
tj. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile
aktivne jo u toku spavanja i da li su saraivale za
jedno na stvaranju sna? Da li moda, naprotiv, za
vreme analizovanja ne nastaju nove misaone veze
koje u stvaranju sna nisu imale uea? Ovoj sumnji
ja se samo uslovno mogu pridruiti. Svakako, tano
je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme ana
lize, ali mi se u svako doba moemo uveriti da se ova
kve nove veze stvaraju samo izmeu misli koje su
ve u mislima snova na drugi nain povezane; nove
veze, kao sporedni prikljuci, kao kratki spojevi, omo
gueni su postojanjem drugih i dubljih spojnih pute va. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u ana
lizi moramo priznati da su bile aktivne ve pr i stva
ranju sna, je r ako smo se probili kroz lanac takvih
misli, koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna, na
ilazimo odjednom na jednu misao koja je, zastuplje
na u sadrini sna, neophodno potrebna za tumaenje
sna, pa ipak nije bila pristupana drukije nego kroz
onaj lanac misli. Uporedimo s tim, moda, san o bo
tanikoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapa
njujueg rada na saimanju, iako njegovu analizu ni
sam objavio u potpunosti.
A kako onda treba da zamiljamo psihiko sta
nje za vreme perioda spavanja, koji prethodi snevanju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge,
ili se javljaju jedna za drugom, ili vie istovremenih
tokova misli kree iz razliitih centara, pa se oni slivaju u jedan? Ja mislim da, za sada, jo ne postoji
1

Ukazivanja na saimanje u snu mogu se nai kod mno

gobrojnih autora. Di Prel kae na jednom mestu da je apsoliitaio sigurno da je obavljen jedan proces saimanja itavog
nufc predstava.

284

Tumaenje snova, I

nikakvo primoravanje da stvaramo plastinu pred

stavu o psihikim uslovima pr i stvaranju sna. Samo
ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu
koji u sebi zapaamo pri namernom miljenju, praenom sveu.
Ali injenica da stvaranje sna poiva na saima
nju stoji nepokolebljivo vrsto. A kako se ovo sa
imanje vri?
Ako razmislimo da je od pronaenih misli sna
samo najmanji broj zastupljen u snu preko jednog
od njihovih predstavnih elemenata, trebalo bi zaklju
iti da se saimanje obavlja putem izostavijanja, to
jest da san nije verno prevoenje ili projekcija misli
sna, taka po taku, nego jedna veoma nepotpuna i
puna praznina verzija misli sna. Ovo saznanje veoma
je nepotpuno, kao to emo uskoro videti. Ali osloni
mo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali
broj elemenata iz misli sna dospeva u sadrinu sna,
koji su to uslovi koji odreuju njihov izbor?
Da bismo o tome dobili objanjenje, skrenuemo
sad svoju panju na one elemente sadrine sna koji
su svakako morali ispuniti traene uslove. San, ijem
je stvaranju doprinelo jedno naroito snano saima
nje, posluie kao najpovoljniji materijal za ovo istra
ivanje. Odabrao sam

I
na strani 174. objavljen
san o botanikoj monografiji.
Sadraj
sna: Napisao sam monografiju o jednoj
(neodreeno ostavljenoj) vrsti biljaka. Knjiga lei
preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu
sliku u boji. Uz egzemplar je povezan jedan osueni
primerak
biljke.
Najupadljiviji element ovog sna jeste botanika
monografija. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam
sanjao; u izlogu jedne knjiare zaista sam video jed
nu monografiju o rodu ciklama". U sadraju sna po-

Ra sna Rad na saimanju

285

minjanje ove vrste nedostaje, u njemu su ostali samo

monografija i njen odnos prema botanici. Botanika
monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada
o kokainu, koji sam nekad napisao; od kokaina ide mi
saona veza, s jedne strane, prema sveanom spisu i
izvesnim dogaajima u jednoj univerzitetskoj labora
toriji, a s druge strane prema mom prijatelju onom
lekaru doktoru Kenigtajnu koji je imao svoga udela
u iskoriavanju kokaina. Na slinost doktora K. nadovezuje se dalje seanje na prekinuti razgovor, koji
sam s njim vodio prethodne veeri, i na raznovrsne
misli o nagraivanju za lekarske usluge meu kolega
ma. Ovaj razgovor sada je stvarni izaziva sna; mono
grafija o ciklami, isto tako, jedna je aktuelnost, ali
indiferentne prirode; kao to vidim, botanika mo
nografija" pokazuje se kao srednja zajednika izme
u oba doivljaja dana, preuzeta neizmenjena od in
diferentnog utiska, sa psihiki znaajnim doivljajem
povezana obilatim asocijacionim vezama.
Ali ne samo sastavljena predstava botanika
monografija", nego i svaki od njenih elemenata, bo
tanika" i monografija" odvojeno prolazi kroz vie
struke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. Uz
botanika" spadaju seanja na linost profesora
Gertnera, na njegovu enu u cvetu, na moju pacijentkinju koja se zove Flora, i na damu o kojoj sam ispri
ao priu sa zaboravljenim oveem. Gertner navodi
ponovo na laboratoriju i na razgovor sa Kenigtajv.om; u isti razgovor spada i pominjanje obeju pacijentkinja. Od ene sa cveem odvaja se jedan misaoni
put ka omiljenom cveu moje ene, iji drugi izlaz
lei u naslovu monografije koju sam danju letimice
video. Osim toga re botanika" podsea na jednu
epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena uni
verzitetskih studija, i jedna nova tema, zapoeta u
onom razgovoru, tema o mojim sklonostima nado ve
zu je se posredstvom moga u ali tako nazvanog omiIjenog cveta, artioke, na misaoni lanac koji polazi od
zaboravljenog cvea; iza artioke" krije se, s jedne
strane, seanje na Italiju i, s druge strane, na jednu
scenu iz detinjstva, sa kojom sam otvorio svoje odno-

Tumaenje snova, I

Rad sna Rad na saimanju

se prema knjigama koji su mi otada postali intimni.

Re botanika", dakle, predstavlja pravu vornu taku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni putevi koji su, to mogu sa sigurnou tvrditi, s punim
pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. Ovde
se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u
Veberovom remek-delu

u boji; osueni primerak biljke dodiruje moj doivljaj

sa herbarijumom u gimnaziji i ovo seanje naroito
istie. Ja, dakle, vidim kakve je vrste odnos izmeu
sadraja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mno
gostruko determinisani mislima sna, nego su pojedine
misli sna i u snu zastupljene kroz vie elemenata. Od
jednog elementa sna vodi asocijacioni pu t do vie mi
sli sna, od jedne misli sna ka vie elemenata sna. Stva
ranje sna, dakle, ne vri se tako to bi pojedinana
misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraenje
kao zamenu, otprilike onako kao to se iz redova sta
novnitva biraju narodni predstavnici, nego celokupna masa misli sna podlee izvesnoj obradi, prema ko
joj oni elementi koji imaju najjau i najbolju potpo
ru stiu pravo na ulazak u sadraj sna, analogno ot
prilike vrenom skrutinijem spiskova. Bilo koji san
da izloim slinom ralanjavanju, uvek nalazim po
tvrene iste osnovne principe: da se elementi sna
stvaraju od celokupne mase misli sna, i da svaki od
ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda
viestruko determinisan.
Sigurno nije izlino da ovu relaciju sadraja sna
i misli sna pokaemo na jednom primeru koji se istie
naroito vetim zamrivanjem meusobnih odnosa.
San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha
leim u zatvorenim prostorijama. Ubrzo e se poka
zati zato se nalazim pobuen da ovom izuzetno du
hovitom delu sna dam sledei naslov:

286

Ein Tritt tausen Faden regt,

Die Schifflein heriiber, hinuber schiessen,
Die Faden ungesehen fliessen,
1
Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt."
Monografija" u snu ponovo dodiruje dve teme,
jednostranost
mojih studija i visoku cenu mojih sklo
2
nosti.
Iz ovog prvog istraivanja stiemo utisak da su
elementi botanika" i monografija" bili primljeni u
sadraj sna zato to sa najveim brojem misli sna
mogu pokazati najobilnije dodire, dakle stoga to
predstavljaju vorne take u kojima se sastaju vrlo
mnoge misli sna zato to su u odnosu na tumaenje
sna od mnogostrukog znaenja. Ovu injenicu koja se
nalazi u osnovi ovoga objanjenja moemo i drukije
izraziti, i onda rei: Svaki od elemenata sadraja sna
iskazuje se kao predeterminiran, kao viestruko za
stupljen u mislima sna.
Jo vie emo saznati ako preostale sastojke sna
ispitamo u vezi sa njihovim pojavljivanjem u misli
ma sna. Slika u boji koju otvaram ide (uporedi anali
zu, str. 178) na jednu novu temu, kritiku mojih ko
lega na moje radove, i na jednu temu ve zastupljenu
u snu, na moje amaterske sklonosti; osim toga na deje seanje u kojima cepam jednu knjigu sa slikama
1

Jedan udarac nogom pokree hiljadu niti, unci lete

ovamo, lete onamo; niti teku nevidljivo, a jedan udarac
stvarai hiljadu veza.
Sklonost", svakako, nije dobra re za nemaku re
Liebhaberei". Ovde autor nesumnjivo misli na svoje biblio
grafske sklonosti (Prim. prev.).

287

II
Jedan lep san"
On se sa velikim drutvom vozi u ulicu X, u ko
joj se nalazi jedno skromno svratiste (to nije tano).
U njegovim prostorijama daje se pozorina predstava;
on je as publika, as glumac. Na kraju kae da se
treba presvui da bi se ponovo dolo u grad. Jedan
deo personala upuuje se u prostorije u parteru, a
drugi u prostorije na prvom spratu. Onda izbije svaa.

iimmmst

Tumaenje

288

snova,

Oni gore se ljute to oni dole jo nisu gotovi tako da

ne mogu da siu. Njegov brat je gore, on dole, i on
se ljuti na brata to je tolika guva (Ovaj deo nije ja
san). Uostalom, ve pri dolasku bilo je odreeno i podeljeno ko treba da bude gore a ko dole. Zatim on ide
sara preko jedne uzviice, koju ulica X ini u pravcu
prema gradu, i ide tako teko, tako naporno da ne
moe da krene s mesta. Jedan stariji gospodin mu
prilazi i poinje da grdi kralja Italije. Na kraju uzbr
dice, posle toga, ide mnogo lake.
Tegobe prilikom penjanja bile su tako jasne da
je jo posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio
san ili java.
Prem a manifestnoj sadrini jedva da emo ovaj
san moi pohvaliti. Protiv pravila, ja u sa tumae
njem poeti kod onoga dela koji je sneva bio oznaio
kao najrazgovetniji.
Tegoba o kojoj je sanjao i koju je verovatno u
snu osetio, mukotrpno penjanje uz teko disanje, jeste
jedan od simptoma koji je pacijent pr e vie godina
stvarno pokazivao, i on je to tada zajedno sa drugim
pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histeriki si
muliranom) tuberkulozom. Nama je ve poznata ova
senzacija inhibiranja hodanja, karakteristina za san,
iz ekshibicionih snova, i ovde ponovo nalazimo da ona
predstavlja materijal uvek spreman u svrh e bilo ka
kvog drugog prikazivanja. Deo sadraja sna koji opi
suje kako je penjanje u poetku bilo teko i kako je
na kraju uzbrdice postalo lako podseao me je prili
kom prepriavanja sna na poznati majstorski uvod
Safoa od Alfonsa Dodea (Daudet). Tamo jedan mlad
ovek svoju draganu nosi uz stepenice, na poetku
laku kao pero; ali ukoliko se vie penje, utoliko je
ona tea na njegovim rukama, i ta scena je primerna
za tok odnosa ijim prikazivanjem Doe eli da opo
mene mlade ljude da ne rasipaju ozbiljniju sklonost
1
na devojke niskog porekla i sumnjive prolosti. Mada
1

Rad sna Rad na saimanju

U cilju ocene ovoga opisivanja umetnikovo g pomisli

mo na znaenje snova o stepenicama , izneto u odeljku o
simbolici.

289

mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vre

mena odravao jednu ljubavnu vezu sa jednom da
mom iz pozorita i da je tu vezu raskinuo, ipak nisam
oekivao da u nai da je moja pomisao za tumae
nje opravdana. Takoe je u romanu Safo bilo obrnuto
nego u snu; u snu je penjanje na poetku bilo teko,
a kasnije lako; u romanu je sluilo simbolici samo ako
.se ono to se u poetku uzelo kao lako na kraju zavr
ilo kao teak teret. Na moje zaprepaenje pacijent
je napomenuo da se tumaenje veoma lepo slae sa
sadrinom komada koji je prethodne veeri gledao u
pozoritu. Komad se zvao Oko Bea (Rund in Wien")
i obraivao je ivotni tok jedne devojke, koja je u po
etku pristojna devojka, pa kasnije ulazi u polusvet,
sklapa veze sa linostima na visokim poloajima, na
laj nain dospeva visoko", ali naposletku sve vie
propada". 1 Komad ga je podsetio i na neki drugi koji
je davan pre vie godina, i koji je nosio naslov Od
stepenice do stepenice (Von Stufe zu Stufe"), i na
plakatima kojima je taj komad najavljivan, mogle su
se videti stepenice od vie stepenika.
A sada da tumaimo i dalje. U ulici X. stanovala
je glumica s kojom je moj pacijent odravao poslednji
odnos pun dogaaja. U ulici ne postoji nikakva gosti
onica. Ali, kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan
leta u Beu, on je odseo 2 u jednom malom hotelu u
njenoj blizini. Naputajui hotel, rekao je koeijau:
Srean sam to bar nikakvu gamad nisam pokupio!"
(Uostalom, takoe jedna od njegovih fobija). Na to e
koija: ,,A kako se tu moe uopte odsesti! To nije
nikakav hotel, to je zapravo samo svratiste."
Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta
seanje na jedan citat:
1

I ovde igra reci ini ovo mesto neprevodljivim. U tek

stu stoji ,,in

die Hoche komme n " (popeti se uvis), to sa m

ja izrazio sa dospeva visoko", i herunter-komme n " to zna

i propadati " (u prenosnom smislu) a silaziti" u obinom
smislu. (Prim. prev.).
2
Odsesti" je prevo d originalnog absteigen, t o
opet podsea na Stiege = stepenice (Prim. prev.).

19 Froj, Odabrana dela, VI

na s

29 0

Tumaenje

snova,

Bei einem Wirt e wundermil ,

Da wa r ich jiingst zu Gaste. "
(Kod jednog divnog i blagog domain a

bio sam nedavn o u gostima).

A domain u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste ja

buka. A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni
lanac:
Faust (igrajui se mladom)

(Faust I 41284131)

Eins t hatt ' ich eine n schonen Trau m

Da sah ich einen Apfelbaum, Zwe
i schone Apfel glanzte n dran , sie

reizten mich,
Die Schone

ich stieg hinan.

(Faust I 41324135)

De r Apfelchen begehr t ih r
sehr, Un d schon vom Paradies e
her.

Von Freude n fiihl' ich mich bewegt,

1
Dass auch mein Garte n solche tragt.

Nije moguna ni najmanja sumnja ta se krije

pod recima jabuka i jabuica. Stavie, lepe grudi su
bile prve meu draima kojima je glumica vezala
moga snevaa.
Prem a kontekstu analize imali smo puno pravo
da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz
detinjstva. Ako je to bilo tano, onda se moralo odno
siti na dadilju toga oveka koja e uskoro napuniti
trideset godina. Za dete dadiljine grudi stvarno znae
1

Rad

Faust :

Jedno m sam sanjao diva n san,

Video sam jedn u jabuku .
Dve lepe jabuk e su sijale na njoj,
One su me izazivale, i ja sam se popeo gore.

Lepotica:

Veoma udite za jabuicam a

I to ve od raja naovamo.

Radost m e obuzima
to i moja bat a ra a takve .

sna Rad

na saimanju

291

svratiste. Dadilja kao i Dodeova Safo javlja se kao

aluzija na ljubavnicu naputenu pre kratkog vremena.
U sadraju sna takoe se pojavljuje (stariji) bra t
pacijentov, i on je grore, a sam pacijent dole. To je
opet jedno obrtanje stvarnog odnosa, je r je brat, ko
liko mi je poznato, izgubio svoj drutveni poloaj, a
moj pacijent ga je stekao. Pr i reprodukovanju sadr
aja sna sneva je izbegao da kae: Da je bra t gore,
a da je on sam postao parterre" . To bi bila jedna
suvie jasna izjava, jer kod nas se kae za neku osobu
ona je parterre" ako je izgubila i imanje i poloaj,
dakle u istom prenoenju kao to upotrebljavamo i
re heruntergekommen"
(= propao). Mora
dakle
imati nekog smisla to je na ovom mestu u snu neto
predstavljeno obrnuto. Obrtanje mora vaiti i za je
dan drugi odnos izmeu misli sna i sadraja sna. Po
stoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. Oi
gledno na kraju sna, gde stvari sa penjanjem stoje
ponovo obrnuto nego u romanu Safo. Onda lako vidi
mo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo ovek
nosi enu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima; u
mislima sna radi se, dakle, obrnuto o jednoj eni koja
nosi oveka, i poto se takav sluaj moe dogoditi je
dino u detinjstvu, onda se ponovo odnosi na dadilju
koja nosi odoje na rukama. Kraj sna dakle u romanu
Safo i dadilju predstavlja u istom nagovetaju.
Kao to je autor romana, birajui ime Safo, imao
na umu jednu lezbijsku naviku, tako i delovi sna, u
kojima su lica zaposlena gore i dole, aludiraju na fan
tazije seksualne sadrine, koje okupiraju snevaa i
kao potisnute poude nisu bez veze sa njegovom neu
rozom. Samo tumaenje sna ne pokazuje da li su u
snu predstavljene fantazije a ne seanja na stvarna
zbivanja, ono nam prua samo jednu sadrinu sna i
preputa na m da sami utvrdimo njenu realnu vrednost. Stvarni i imaginarni dogaaji javljaju se ovde
i ne samo ovde, nego i kod stvaranja vanijih psi
hikih tvorevina no to su snovi naj pr e kao istovredni. Veliko drutvo, kao to ve znamo, znai taj nu.
Brat nije nita drugo do predstavnik svih kasni- jih
suparnika kod ene, unet u scenu iz detinjstva po19*

292

Tumaenje

snova,

Rod sn a Ra d na saimanju

mou
Zuriickphantasieren"
(retrospektivne fantazi
je). Epizoda sa gospodinom koji grdi italijanskog kra
lja odnosi se, posredstvom jednog recentnog i samog
po sebi ravnodunog doivljaja, ponovo na osobe ni
eg stalea koje se guraju u vie drutvo. Izgleda kao
da se detetu na 1 grudima daje opomena koju Doe
upuuje mladiu.
Da bismo pri ruci imali jo i trei primer za pro
uavanje saimanja prilikom stvaranja sna, iznosim
deliminu analizu jednog drugog sna, koji dugujem
jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanali
tikom leenju. Kao to odgovara tekim stanjima
straha od kojih je bolesnica patila, njeni snovi sadr
avali su prekomerno bogat seksualni misaoni mate
rijal, ije uzimanje na znanje ju je u poetku isto tako
jako iznenadilo kao to ju je prestrailo. Poto tuma
enje sna ne mogu da izvedem do kraja, izgleda da se
materijal sna raspada na vie grupa bez neke vidljive
povezanosti.
III
San

o gundelju"

Sadraj sna: Ono se posea da ima dva gundelja

u jednoj kutiji, kojima mora pokloniti slobodu jer
e se inae uguiti. Ona otvara kutiju, gundelji su sa
svim mlitavi; jedan odleti kroz otvoren prozor, a dru
gog prignjei prozorsko krilo, dok je prozor zatvarala,
kao to je to neko od nje zatraio (izraavanje ga
enja).
Analiza: Njen je mu otputovao, njena etrnaes
togodinja erka spava u krevetu pored nje. Mala joj
1

Fantastin a prirod a situacije koja se odnosi na sne -

vaev u dadilju dokazan a j e objektivno istaknuto m okolnou

to je dadilja u ovom sluaju bila majka. Uostalom, podsea m na aljenje mladog oveka iz anegdote, pomenut o ra
nij e t o situaciju ko d svoje dadilje
nije
a iskoristi; a to je svakak o izvor ovog sna.

ume o

bolje

293

uvee skree panju da je jedan moljac upao u au

5 vodom; ali ona proputa da ga izvadi iz vode i ujutru ali jadnu ivotinjicu. U njenoj knjizi koju je uve
e itala prialo se kako deaci bacaju maku u kljualu vodu, i opisani su trzaji ivotinje. To su oba sama
po sebi ravnoduna povoda za san. Tema o svireposti
prema ivotinjama zanima je i dalje. Njena erka je
pre nekoliko godina, kad su preko leta stanovali u ne
kom kraju, bila vrlo svirepa prema ivotinjama. Ona
je prikupila jednu zbirku leptira i traila je od nje
arsenik za ubijanje leptira. Jednom se dogodilo da
je jedan noni leptir jo dugo leteo po sobi sa iglom
zabodenom u telo; drugi put su neke gusenice naene
izgladnele koje su bile ostavljene da se uaure. Isto
to dete imalo je obiaj, u jo nenijim godinama, da
buhama i leptirima kida krila; danas bi se svih ovih
svirepih radnji devojica uasavala; ona je postala
tako dobroduna.
Ta protivrenost je zanima. Ona je podsea na
jednu drugu protivrenost, protivrenost izmeu iz
gleda i raspoloenja, onako kako ga je predstavila
Elliot u Adamu Bid (Bede). Jedna lepa, ali uobraena
i sasvim glupa devojka, a pored nje jedna runa ali
plemenita. Aristokrat koji guicu zavodi, radnik koji
osea plemenito i koji se tako i ponaa. To se na Iju-
dima ne moe videti. Ko bi na njoj mogao videti da
je mue ulne elje?
Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku lep
tira, kraj je patio od navale gundelja. Deca su besnela protiv jednog oveka koji je gundeljima kidao
krila,1 pa zatim njihova tela gutao. Ona je roena u .
maju , udala se takoe u maju. Tri dana posle venanja pisala je svojim roditeljima kui pismo kako
je srena. Ali ona to nipoto nije bila.
Uvee, pre toga sna, ona je meu starim pismima
traila i svojoj deci proitala razna ozbiljna i komina
pisma, tako i jedno veoma smeno pismo nekog ui1

Gunelj se na nemako m kae : Maikafer = majsk a

bub a (Prim. prev.).

294

Tumaenje snaoa, 1

Rad sna Rad na saimanju

telj a kl a vi r a koj i joj s e ka o doma i uitel j udvara o ,

1
a i pism o jedno g aristokratskog oboavaoca.
Seb i prebac uj e t o j e j e d n a o d njeni h ker i do
bil a u r u k e j e d n u r u n u Mopasanovu (Maupassant
2
) knjigu. Arseni k t o g a njen a ma l a tra i podse a n
a pilule
od
arsenika,
koj e
u
Nababu
vraaj u
ml adala k u snag u vojvod i o d Mor a (Duc d e Mora) .
U z poklonit i slobodu " pa d a jo j n a p a m e t mest
o iz Mocartov e arobne frule:
Zur Liebe kann ich dich nicht zwingen,
8
Doch geb'ich dir die Freiheit nicht."
Uz gundelj e " pore d tog a jo i rec i Katiine:
Verliebt ja bist du wie ein Kdfer mir".

Iz me u ovog Tanhojzer : ,,Weil d u vo n bose r

Lust beseelt" (poto t e obuzim a zl a strast) .
On a ivi u st ra h u i briz i z a odsut ni m muem
. S tr a h d a m u s e net o n a p u t u n e desi dolaz i d o
iz raaj a
u
mnogobrojn i m
fantazijam a
p re k o
dana . Kr a t k o vr e m e p r e tog a on a j e u svoji m
nesvesni m mislim a z a vre m e analiz e na l a alb u n
a njegov u
ostarelost" . Misao i elja koj u ovaj sa n krij e mo
e s e mod a najbolj e pogodit i ak o ispria m ka k o j u
je, vi e da n a p r e sna, odjedno m
sre d
njeni h
poslov a trga o im perat i v upe r e n proti v njeno g mu a
: Obesi se! Pokazal o s e d a j e nekolik o asova p r e
tog a negd e proita l a d a s e p r i veanj u pojavljuj e
snan a erek - cija.
To
je bil a elja za ovo m
erekcijom , koj a se u ovo m s t r a h o m izazivaj u e m
p rerui va nj u ponov o
1

To je zapravo izaziva sna.

Dopuniti: Takva lektira je otrov za mladu devojku.
Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih
knjiga.
8
Na ljubav te ne mogu primorati, ali slobodu ti ne
dajem.
4
Zaljubljen si mi kao buba. Jedan dalji tok misli vodi
ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu.
2

295

vratil a i z potisnutost i . Obes i se " znail o j e kolik

o i Stvor i p o svak u cen u erekciju" . Pilul e o d
arseni - ka dokto r a Denkin s a (Jenkins ) u Nababu
spadaj u ovamo ; pacijentkinj i j e tako e bilo poznat o
d a s e najsnaniji
afrodizijak,
kantaride,
p ri p r e m a
gnjee- vjem buba (takozvani h panski h muva ) . N a ovaj
smi sao cilja glavn i sastavn i de o sna .
Ot varan j e prozora i zatvaranj e predstavlj a jed n u
o d stalni h prepir k i s a njeni m mue m . On a sam a spa
va aerofilno, a nje n m u aerofobski . Mlitavost je
glavn i simpto m n a koj i s e ovi h da n a ima l a d a
ali.
U sv a ov a t r i saopten a sn a j a sa m ta mpa rsk i
m slogom istaka o gd e s e jed a n o d elemena t a sn a
ponov o javlja u mislim a sna, d a bi h postiga o
mnogostru k i odnos prvo g elementa , d a b i vi e pal o u
oi. Ali pot o n i z a je d a n o d ovi h snov a analiz a nij e
priveden a kr a ju, isplati e se, svakako , ak o se
upusti m o u jeda n sa n iju sm o analiz u iznel i opirno
, d a bism o n a njem u dokazal i pred eterm inirano s t
sadrin e sna . U t u s vr h u sa m odabra o sa n o Irmin o
j injekciji. N a ovo m pr i - mer u m i em o be z p o m u k
e saznat i d a s e r a d n a sa imanj u priliko m stvaran j a
sn a slui vi e neg o jed ni m sredstvom .
Glavn o lic e sadrin e sn a j e pacijentkin j a Ir m a
. On a s e pojavil a s a cr ta m a koj e joj u ivot u
pripa daju, p a dakl e najp r e predstavlj a sam u sebe.
Ali po loaj u ko m e j e j a ko d prozor a pregledam ,
uze t j e i z seanj a n a jed n u d ru g u osobu, o d on e
da m e
s a kojom
bi h eleo
d a zamen i m svoju
pacijentkinju , ka o to misl i mog a sn a pokazuju .
Ukolik o s e ko d Ir m e vidi difterin a skrama , pr i
em u s e podsea m brig e z a moj u najstarij u erku ,
on a j e predstavlja l a ovo moj e dete , a iza nj e se,
povezan a istovetno u ime n a
s njim , krij e linost je d n e pacijentkinj e koj u sa m
iz gubio zbog intoksikacije . U dalje m to k u sn a
men j a s e znaenj e I r mi n e linost i ( a d a s e pr i to m n
e men j a nje n li k vie n u snu) ; on a postaj e jedn o
o d dec e koje pregledam o u javno j ordinacij i dej e
bolnice , pr i em u moj i prijatelj i pokazuj u raznolikos
t
svoji h duevni h
sposobnosti .
Ta j
prelaz ,
oigledno, posre doval o
j e predstavljanj e moj e
erke-detet a . Opira -

296

Tumaenje snova, I

njem pr i otvaranju usta, ova ista Irm a postaje alu

zijom na jednu drugu damu koju sam jednom pre
gledao, dalje u istoj vezi na moju sopstvenu enu. U
bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj gui,
ja sam pored toga prikupio aluzije jo na itav niz
drugih osoba.
Sve ove osobe na koje nailazim prilikom prae
nja Irme" , ne pojavljuju se u snu u telesnom obli
ku; one se kriju iza osobe iz sna Irme" , koja se
pretvorila i postala jedna zajednika slika, dabome
sa crtama punim kontradiktornih osobina. Irm a po
staje zastupnica ovih drugih lica, rtvovanih pri rad u
saimanja, poto ja preputam da se na njoj zbiva
sve to me taka po taku podsea na te druge osobe.
Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na
drugi nain za svrhu saimanja sna tako to u stvar
ne crte dva ili vie lica sjediniti u jednu sliku sna.
Na ovaj nain je nastao doktor M. moga sna; on nosi
ime doktora M., govori i radi kao on; njegova telesna
karakteristika i njegove patnje pripadaju jednoj
drugoj osobi, mom najstarijem bratu, jedna jedina
crta, bledi izgled, dvostruko je determinisan, poto
je u stvarnosti obema osobama zajedniki. Jedna sli
na meovita osoba jeste dr R. u mom snu o stricu.
Ali u njegovom sluaju slika sna je konstruisana na
jedan drugi nain. Crte to su svojstvene jednome,
ja nisam sjedinio sa crtama drugoga, i zato iz slike
seanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio, nego
sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje
porodine portrete, da naime obe slike projicira jed
nu iznad druge, pri emu se zajednike crte jae isti
u, a one koje se ne slau, jedna drugu briu i u slici
postanu nejasne. U snu o stricu istie se, tako, plava
brada kao pojaana crta iz fizionomije dva lica i zato
nejasne fizionomije; ona pored toga sadri aluzije
na moga oca i na mene, preko posrednike pred
stave o seenju.
Graenje kolektivnih i sloenih osoba jeste jed
no od glavnih sredstava kojim saimanje sna obav
lja svoj rad. Uskoro e mi se pruiti prilika da o
njemu raspravljamo u vezi s neim drugim.

Rod sna Rad na saimanju

297

Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je

mnogostruko determinisano, s jedne strane parafrazinom istozvunou sa difterijom, a s druge stran e
kroz odnos prema pacijentu kojeg sam poslao na
istok, a ija se histerija ne prepoznaje.
Kao interesantan primer saimanja slui i pominjanje propilena" u snu. U mislima sna nije bio
sadran propilen", nego amilen". Moglo bi se po
misliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pomeranje kod stvaranja sna. Tako i jeste; samo ovo po rneranje slui ciljevima saimanja kao to pokazuje
sledei dodatak u analizi sna. Ako se moja panja
jo jedan trenuta k zaustavlja kod reci propilen'',,
onda mi pada na pamet istozvunost sa propileji".
A propileji se ne nalaze samo u Atini, nego i u Minhenu. U tom gradu ja sam godinu dana posle sn a
posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teko
bolestan, i njegovo pominjanje postaje oevidno pre
ko trimetilamina koje dolazi ubrzo iza propilena.
Prelazim preko upadljive okolnosti da se ovde,.
kao i na drugom mestu kod analize snova, kao istovrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli
najrazliitije vrednosti i sklon sam iskuenju da sebi
tako rei plastiki predstavim proces kojim je ami
len u mislima sna bio zamenjen propilenom u sadr
aju sna.
S jedne strane, nalazi se grupa predstava veza
nih za moga prijatelja Otona, koji me ne razume, koji
ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji
mirie na amilen; s druge strane, povezana suprotnou, grupa predstava vezana za mog berlinskog;
prijatelja, koji me razume, koji bi mi priznao da sam
u pravu, i kome imam da zahvalim za tolike dragocene informacije, takoe o herniji seksualnih procesa.
Ono to iz grupe Oto" naroito treba da uzbudi
moju panju odreeno je recentnim povodima koji
izazivaju san; amilen spada meu ove izvrsne ele
mente, predestinirane za sadrinu sna. Bogata gru
pa predstava Vilhelm" biva oivljena upravo svojom
suprotnou prema grupi Oto", i u njoj su bili istak
nuti oni elementi koji zvue skladno sa elementima

298

Tumaenje snova,

Rad sna Rad na saimanju

ve izazvanim u ovoj grupi. Ta u itavom ovom snu

ja se vraam od jedne osobe, koja izaziva moje nedopadanje, do druge koju mogu ovoj po elji suprot
staviti; izazivam, taku po taku, prijatelja protiv
protivnika. I tako amilen u grupi Oto" izaziva seanja iz kruga hernije i u drugoj grupi; i tako trimetilamin, poduprt sa mnogo strana, dolazi u sadrinu
sna. I amilen bi mogao doi neizmenjen u sadrinu
sna, ali je on doao pod uticaj grupe Vilhelm". Je r
itava oblast seanja to ga ovo ime pokriva prilo
ena je da bi se naao jedan elemenat koji moe dati
dvostruko determinisanje za amilen. Tesno asociran
sa amilenom je propilen"; iz kruga Vilhelm" do
lazi mu u susret Minhen sa Propilejima". U propilen-propileji sastaju se obe grupe predstava. Kao ne
kim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva za
tim u sadraj sna. Tu je konstruisana neka srednja
zajednika koja dozvoljava
viestruko
determinisa
nje. I tako je sasvim jasna injenice da viestruko de
terminisanje mora olakati prodiranje jednog elemen
ta u sadraj sna. U cilju stvaranja ovakve srednje veze,
nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje panje sa
onog to se stvarno mislilo na neto to se nalazi u
blizini asocijacije.
Prouavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava
nam ve da steknemo izvestan pregled o proecima
saimanja za vreme stvaranja sna, kao na primer:
kako se daje prednost elementima koji se viestruko
javljaju u mislima sna, kako se stvaraju nove jedi
nice, zbirna lica, meovite tvorevine i kako se konstruiu zajednike srednje jedinice. Mogli smo posmatrat i izvesne pojedinosti rada na saimanju. emu
saimanje slui i koji faktori ga stvaraju, to pita
nje emo postaviti tek onda kada budemo hteli da u
celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna. Zado
voljimo se, za sada, konstatacijom da saimanje sna
postoji kao znaajna relacija izmeu misli sna i sadrine sna.
Najjasnije rad sna se vidi na saimanju ako je
on za svoje objekte izabrao reci i imena. San sa re
cima uopte esto postupa kao sa stvarima i zato su

299

one sposobne da se kombinuju na isti nain kao pred

stave konkretnih predmeta. Rezultati takvih snova su
komini i neobini neologizmi.
1) Kad mi je jedan kolega nekom prilikom po
slao svoj lanak, u kome je po mom miljenju jedno
novo fizioloko otkrie bilo precenjeno i, pre svega,
opisano suvie ushienim izrazima, ja sam sledee
noi sanjao jednu reenicu koja se oigledno odnosila
na tu raspravu: To je stvarno jedan norekdalski
stil" (Das ist ein ivahrlich norekdaler Stil). Reenje
ove tvorevine reci u poetku mi je zadavalo mnogo
glavobolje; nije bilo sumnje da je neologizam stvo
ren parodistiki prema superlativima kolossal, pyramidal", ali odakle to dolazi, nije bilo lako rei. Naposletku se ovo udovite raspalo na dva imena
Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. Neto
ranije itao sam u novinama jedan lanak o Ibsenu
koji je napisao isti autor ije sam poslednje delo u
snu ovako kritikovao.
2) Jedna od mojih pacijentkinja saoptava mi
kratak san koji se zavrava jednom besmislenom kom
binacijom reci. Ona se sa svojim muem nalazi na
nekom seoskom veselju, pa zatim1 kae: Das wird in
einen allgemeinen Maistollmiitz" ausgehen" (To sve
e se zavriti jednim ludim majstolmicem"). Pri tom,
u snu nejasna misao da je to nekakav kola naprav
ljen od kukuruza (nemaki: Mais), nekakva vrsta polente. Analiza razlae re u Maistoll - mannstoll - 01miitz, a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak
jedne konverzacije voene za stolom kod njenih ro
aka. Iza reci Mais kriju se, osim aluzije na upravo
otvorenu jubilarnu izlobu, jo i reci: Meissen (jed
na majsenska porculanska figura koja predstavlja
pticu), Miss (Engleskinja njenih roaka otputovala je
1

Ovo mest o bie razumljivo te k ak o poveemo raun a

o sledeem: Mais = kukuruz ; Meissen je grad u Nemakoj
uven po svojoj staroj fabrici porculana ; mannstol l = po mamn a za mukarce, Miss engleska re za gospoica", a
mies = rav, lo (u jevrejskom argonu). Olmutz je nemak o
ime za eki gra d Olomouc. (Prim. prev.).

Tumaenje

300

snova,

u Olmutz), mies = odvratan, lo u aljivo upotrebljenom jevrejskom argonu, i itav lanac misli
i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog u
dovita od reci.
3) Mlad ovek kod kojeg je kasno uvee zazvonio
neki poznanik da bi mu predao posetnicu sledee
noi sanja ovo: Jedan poslovan ovek oekuje, kasno
uvee, da mu oprave sobni telegraf. Poto je otiao,
zvonilo je jo uvek, ne kontinuirano, nego samo u po
jedinim udarcima. Sluga dovede ponovo toga oveka,
a ovaj kae: Ipak je neobino to i ljudi koji su ina
e tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim stva
rima.
Indiferentni povod za san pokriva, kao to se
vidi, samo jedan njegov elemenat. On je postao zna
ajan uopte samo zato to se nadovezao na jedan
drugi snevaev doivljaj, mada i sam po sebi rav
noduan, ali mu je njegova fantazija dala jedno supstitutivno znaenje. Kao deak, koji je stanovao za
jedno sa ocem, jednom je pospan prosuo au vode
na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i
njegovo kontinuirano zvonjenje smetalo je ocu kad
je spavao. Poto kontinuirano zvonjenje" odgovara
nakvaenosti, upotrebljavaju se pojedini udarci" da
predstave kapanje. Re tutelrein" razlae se u tr i
pravca i time cilja na tri materije koje su zastup
ljene u mislima sna: Tutel" = Kuratel znai stara
telj stvo; Tutel (moda Tuttel") jeste jedna vulgarna
oznaka za enske grudi a sastojak ,,rein" (ist) pre
uzima prve slogove sobnog telegrafa da bi stvorio
re ziramerrein", to je tesno povezano za kvaenje
poda, a osim toga zvui slino kao
ime neke osobe
1
zastupljeno u snevaevoj porodici.
1

Rad sna Rad na saimanju

Isto razlaganje i slaganje slogova prav a hernija slo

gova slui na m i u budno m stanju za pravljenje mnogo
struki h ala. Kako se na najprostiji nain dobija zlato? Po e
se u jeda n drvore d u kojem rast u srebrn e topole, zapovei
se da ute, onda prestaje Pappeln " (= brbljanje), i srebro
je osloboeno". Prv i italac i kritia r ove knjige uinio mi
je prigovor koji e kasniji itaoci i kritiar i verovatn o po
noviti : da sneva esto izgleda suvie duhovit" . To je tano,

30 1

4) U jednom svom duem i zbrkanom snu u i

jem je prividnom sreditu putovanje brodom, deava
se da se sledea stanica zove Hearsing a naredna
Fliess. Ovo poslednje je ime moga prijatelja u B., i
to mesto esto je predstavljalo cilj mojih putovanja.
A re Hearsing kombinovana je iz mesnih naziva
naeg bekog lokalnog tramvaja koji se tako esto
zavravaju na ,,ing". Hicing (Hietzing), Lizing (Liesing), Medling (Modling), staro ime Medelitz, meae
delieae, dakle meine Freude" (== moja radost), od
engleske reci hearsav (= po uvenju), to upuuje na
klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom
izazivau sna preko dana: prema jednoj pesmi objav
ljenoj u aljivom listu Fliegende Blatter od strane
jednog ogovarakog kepeca
Sagter Hatergesagt".*
Kroz odnos krajnjeg sloga ,,ing" prema imenu Fliess
dobijamo Vlissingen", to je stvarno ime jedne sta
nice koju dotie moj bra t kad na m se iz Engleske
vraa u posetu. Engleski naziv toga mesta Vlissingen
glasi Flushing, to na engleskom znai crvenjenje"

ukoliko

s e odnosi samo n a snevaa, involir a jeda n prigovo r

samo onda ak o treb a da pre e na tuma a snova. U budnoj

stvarnost i n e mogu
t

d a polaem mnogo prav a n a predika

duhovit " (witzig); ak o moj i snovi izgledaju duhoviti, ond a

za to nije kriv a moja linost, nego to zavisi od osobitih psiho
lokih uslova u kojima se san izrauje, i intimn o je povezan
sa teorijom duhovitog i kominog. San postaje duhovit, poto
je za njega zatvoren prav i i najblii pu t do izraavanja nje

govih misli ; o n t o postaje p o nudi. itaoci s e mog u uverit

i da snovi mojih pacijenat a ine utisa k duhovito g
(witzelnden) u istom i u veem stepen u nego to to ine moji
snovi. Ovo prebacivanje, svakako, m i j e dalo povoda d a
tehnik u vica uporedi m sa rado m sna, to se dogodilo u
knjizi, objavljenoj
1905. godine, sa naslovom : De r Witz un d sein e Beziehung
zum Unbewusste n (Dosetka i njen odnos prem a nesvesnom).
U sabrani m delim a sveska VI. (Prim. prev.). Re zimmerrein " ka e s e z a ivotinju (ili dete) koje j e nauen o n a
i stou u sobi (da ne mokr i i si.).
1

I ovde jedn a primedb a prevodioca. Satiriko-humori -

stiki list Fliegende Blatter " izlazio je u Nemakoj do dr u

gog svetskog rata . Izmiljeno ime Sagter Hatergesagt " tr e b
a rastavit i n a lanove : sagt e r ( = kae) i ha t e r gesagt ( = r e

kao je).

302

Tumaenje

snova,

i podsea na pacijente sa crvenilom straha", koje ja

leim, a i na jednu noviju publikaciju Behtereva o
ovoj neurozi koja mi je dala povoda da se ljutim.
5) Drugi put sanjam san koji se sastoji iz dva

Rad sna Rad no saimanju

30 3

zabrinutost da pored ene propadne, a to je inilo

jezgro mojih misli sna, ja u Breslavu pronaoh primer u sluajevima Lasker i Lassalle, to mi je isto
vremeno omoguilo da prikazem oba naina na koja
1
ovaj kobni
Ono
odvojena dela. Prvi
uticaj vodi cherche
deo je re koje se
u nesreu. z la
ivo seam
autodidasker",
a
u autor, autodidakt i
drugi deo verno se
Lasker, na koga se
pokriva sa jed nom
prikljuuje Lassalle.
kratkom
i
Prve od ovih reci
bezazlenom
vode do ovog put
fantazijom koju sam
a zna ajnog

pre nekoliko
dana
povoda za san. Ja
izmislio
sa
sam
svojoj
eni
sadrajem
kako
doneo vie svezaka
profesoru N., kada
jednog
poznatog
ga prvi put budem
autora
sa kojim
video, moram rei:
moj bra t
ivi
u
Pa cijent o ijem
prijateljstvu, a koji
sam
vas
stanju
je, kao to sam sa
poslednji
put
znao,
rodom
iz
konsul- tovao zaista
istog mesta kao i
pati samo od jedne
ja. (J. J. David).
neuroze,
tano
Jedne
veeri, ona
onako kao to ste vi
je razgovarala
sa
slutili."
mnom o dubo kom
Novostvorena
re
utisku koji je na nju
Autodidas ker" sad
nainila
dirljivo
treba
da udovolji
tuna
isto- rija
dvama
zahtevima,
jednog
propalog
da
sa
dri
talenta u jednoj od
komprimirani
Davidovih novela; na
smisao ili da ga
razgovor
se posle
zastupa, i drugo:
toga
okrenuo ka
ovaj
smisao
mora
trago
vima
biti u dobroj vezi
obdarenosti koju kod
sa mojom odlu kom
nae dece zapaamo.
ponovljenom
iz
Pod uticajem onoga
budnog
stanja, da
to je ba proitala,
profesoru N. dam to
moja
je ena
iz
zadovoljenje.
razila
zabrinutost
koja se odnosila na
Re
decu, a ja sam je
autodidasker se sad
teio napomenom da
lepo moe rastaviti

se upravo
takve
opasnosti
vaspitanjem
mogu
ukloniti.
Tokom
noi
moj
je tok
misli
iao
dalje,
prihvatio
zabrinutost
moje
ene
i s time se
svata
drugo
ispreplele
Jedna
primedba koju
je
pesnik stavio protiv
moga brata u vezi sa
ven- anjem ukazala
je mojim mislima na
jedan sporedan put
koji je mogao voditi
predstavljanju
u
snu. Ovaj put vodio
je u Breslau (grad u
Sleziji u Sljonsku,
da nas
Vroclav,
prim. preu.), gde se
udala jedna dama
s kojom smo bili u
veoma
prisnom
prijateljstvu. Za

femme", u to se ove
misli mogu saeti,
prenosi me
u jednom drugom
smislu na moga jo
neoenjenog
brata koji se zove
Aleksandar. I sad
primeujem da
Aleks, kako smo
njegovo ime
skraivali, glasi
otpri
like kao izvrnuto
Lasker, i da je ovaj
faktor morao
sudelovati u tome da
mojim mislima
ukae na zao
bilazni pu t preko
Breslaua.
Igrarija
sa
imenima i slovima,
kojom se ovde ba
vim, ima meutim
jo
jedan
dalji
smisao.
Ona
za
stupa
elju
za
srenim porodinim
ivotom
za moga
brata, i to ovim
putem: u romanu
o
umetniku
L'oeuvre,
koji
je
sadrajno
morao
biti blizak mojim
mislima sna, pisac je,
kao to je poznato, u
epizodama
opisao
sebe
i
svoju
porodinu sreu, a u
romanu se pojavljuje
pod
imenom
Sandoz.
Verovatno
je
prili
kom
zamene
imena
poao ovim putem.
Zola daje, kada se

ita obrnuto (kao

to deca tako rado
ine), Aloz. To ime
mu je, sigurno, bilo
jo uvek premalo
prerueno; zato se
slog
Al,
kojim
poinje
ime Alek
sandar,
zamenio
treim slogom istog
imena sand, i tako
se stvorilo Sandoz.
Tako
je, slino,
nastalo i ono moje
Autodidasker.

zavretka
moje
radne godine dobio
sam
jed
nog
pacijenta kod kojeg
me
je
moja
dijagnostika osta-

Moja
fantazija
kako
profesoru N.
priam da bo lesnik
kojeg smo
obojica
videli boluje samo
od
jedne neuroze
ula je u san na
sledei
nain.
Kratko vre- me pre

Ferdinan d Lassalle je
osniva
nemakog
socijaldemo kratsko g
pokreta , roe n
u
Bresla u
(18251864),
Eduar d Las ke r (1829
1884),
roe n
u
Jaroinu , nedalek o od
Breslaua,
osniva
narodn e
liberaln e
strank e u Nemakoj .
Obojica J e - vreji.

Laske r je umr o
od
progresivne
paralize, dakl e usled
posleica
infekcije
dobijene
kod
ene
(lues); Lassalle je, ka o

to je poznato, poginuo
u dvoboju zbog jedn e
dam e
(Prim. prev.).

304

Tumaenje snova, I

vila na cedilu. To je bila neka teka organska bolest,

moda se mogla pretpostaviti neka promena na ki
menoj modini, ali se nije mogla dokazati. Bilo bi
privlano dijagnosticirati neurozu, i to bi nainilo
kraj svima tekoama, da bolesnik nije tako energi
no poricao seksualnu anamnezu bez koje ja nikakvu
neurozu neu da priznam. U toj neprilici pozovem u
pomo lekara koga kao oveka najvie potujem (kao
i ostale) i ijem se autoritetu naipr e mogu priklo
niti. On je sasluao moje sumnje, rekao mi da su
opravdane, pa zatim dodao: Posmatrajte toga o
veka i dalje, bie da je to neuroza." Poto znam da
on ne deli moje poglede o etiologiji neuroze, uzdrao
sam se da mu protivreim, ali svoju nevericu nisam
sakrio. Nekoliko dana kasnije saoptio sam bolesniku
da ne znam ta da ponem s njim i rekao sam mu da
se obrati nekom drugom lekaru. I tada on, na moje
najvee iznenaenje, poe da me moli za oprotaj to
me je lagao; kazao je da se toliko stideo, i sad mi je
otkrio ba onaj deo seksualne etiologije koji sam oe
kivao i koji mi je bio potreban da bih mogao pretpo
staviti postojanje neuroze. Za mene je to bilo olak
anje, ali ujedno i sramota: morao sam sam sebi pri
znati da je moj consiliarius", nezaveden obraanjem
panje na anamnezu, pravilnije video. Odluio sam
se da mu, im ga ponovo vidim, kaem da je on bio
u pravu a ne ja.
I ba to sada ja radim u snu. Ali kakvo ispunje
nje elje treba da predstavlja to ako priznam da ni
sam u pravu? Ba to je moja elja; ja bih eleo da
nisam u pravu sa svojim strahovanjima, respektive,
eleo bih da moja ena, ija sam strahovanja u snu '
prisvojio, ne bude u pravu. Tema na koju se odnosi
to biti u ili ne biti u pravu u snu" nije mnogo uda
ljena od onoga to je za misli sna zaista zanimljivo.
Ista alternativa organskog ili funkcionalnog otee
nja kroz enu, zapravo, kroz seksualni ivot: tabes
paraliza ili neuroza, na koju se labavi je nie nain
na koji je Lasal propao.
Profesor N. igra ulogu u ovom vrsto sastavlje
nom (i pri briljivom tumaenju sasvim providnom)

Rad sna Rad na saimanju

305

mu ne samo zbog ove analogije i zbog moje elje da

budem u pravu a tako isto ni zbog svojih uzgred
nih odnosa sa Breslauom i prema porodici nae pri
jateljice koja se tamo udala nego i zbog sledee
opizode koja se dogodila na kraju nae konsultacije.
Poto je svoj lekarski posao obavio sa konstatacijom
one pretpostavke, profesor je svoje interesovanje
skrenuo na line stvari. Koliko dece imate?"
estoro." Na njegovom licu izraz respekta i po
tovanja. Devojice, deaci?" Tri i tri, to je
moj ponos i moje bogatstvo."
,,A sad pazite, sa
devojicama je stvar laka, ali deaci oveku kasnije
u vaspitavanju stvaraju tekoe." Prigovorio sam
da su oni dosad ostali sasvim pitomi; oigledno mi
ova druga dijagnoza o budunosti mojih sinova nije
godila kao ni ona ranija da moj pacijent samo pati
od neuroze. Ova dva utiska su kontinuitetom, doiv
ljavanjem povezana zajedno, i ako primam u san pri
u o neurozi, ja je zamenjujem razgovorom o vaspitanju, koji pokazuje jo veu povezanost sa mislima
sna, poto se tako tesno dodiruje sa zabrinutostima
moje ene to ih je kasnije izrazila. I na taj nain,
ak, moje strahovanje da bi profesor N. svojim na
pomenama o tekoama vaspitanja deaka mogao biti
u pravu nalazi ulazak u sadrinu sna na taj nain
to se iza prikazivanja moje elje krilo da u ovakvim
strahovanjima ne budem u pravu. Ista fantazija neizmenjeno slui prikazivanju oba suprotna lana
alternative.
6) Marcinovski (Marcinowski): Jutros rano do~
iveo sam izmeu sna i budnoe jedno veoma lepo
saimanje reci. Tokom obilja fragmenata sna, kojih se
jedva mogu setiti, zaprepastio sam se nekako na jed
noj reci koju pred sobom vidim upola napisanu, a
upola tampanu. Ona glasi erzefilisch" i pripada
jednoj reenici koja je van svake veze potpuno izolovana i neprimetno ula u moje svesno seanje; re
enica je glasila: Das wirkt erzefilisch auf die Geschlechtsempfindung" (= to deluje erzefilisch na sek
sualno oseanje). Odmah sam znao da bi zapravo tre
balo da glasi erziherisch" (=" vaspitno), kolebao sam
20 FrojJt Odabrana ela, VI

306

Tumaenje snova, I

se neko vreme da li, moda, ne bi pravilnije glasila

erzLfilisch". Pr i tom mi pade na pamet re sifilis i,
poinjui sa analiziranjem jo u polusnu, lupao sam
glavu kako mi to moe doi u san, budui da sa ovom
boleu, ni lino niti pak profesionalno, nemam ni
kakvih dodirnih taaka. Zatim mi na pamet pade
erzehlerisch", objanjavajui ovo e, i objanjavajui
u isto vreme da sam sino od nae Erzieherin"
(= vaspitaica) bio podstaknut da govorim o proble
mu prostitucije, i ja sam joj stvarno dao Hesejevu
(Hesse) knjigu O prostituciji da bih erzieherisch"
(= vaspitno) delovao na njen ne sasvim normalno
razvijeni oseajni ivot, poto sam joj mnogo to-ta
o tom problemu ispriao. I tad mi, odjednom, postade
jasno da re sifilis" ne treb a uzeti u doslovnom
smislu nego da ona stoji mesto otrov, naravno u od
nosu prema seksualnom ivotu. Reenica u prevodu,
dakle, sasvim logino glasi: Durch meine Erzahlung
habe ich auf meine Erzieherin erzieherisch auf deren
Empfindungsleben einwirken vvollen, aber habe die
Befurchtung, dass es zu gleicher Zeit vergiftend
wirken konne (U prevodu: Svojom priom hteo sam
da na nau vaspitaicu vaspitno delujem na njen
oseajni ivot, ali se plaim da bi to u isto vreme
moglo delovati kao da je trujem). Erzefilisch = erzah
(erzieh ) (erzefilisch).
Izopaavanja reci u snu veoma su slina onima
koja su nam poznata kod paranoiara, ali koja nala
zimo i kod histerije i prinudnih predstava. Jezike
vetine dece koja u izvesnim vremenima sa recima
stvarno postupaju kao sa predmetima pronalaze, ak,
nove jezike i vetaka sklapanja reci, i za san pred
stavljaju ovde zajedniki izvor, a i za psihoneuroze.
Analiza besmislenih tvorevina reci u snu naro
ito je pogodna za to da se prikae stepen saimanja
u radu sna. Ne bi trebalo da iz ovog malog izbora
primera, ovde upotrebijenih, zakljuimo da takav ma
terijal samo retko kada, ili ak izuzetno retko, dolazi
da se uzme u razmatranje. Naprotiv, taj materijal je
vrlo est, samo zavisnost tumaenja sna od psihoana
litikog leenja ima za posledicu da se samo veoma

Rad sna Rad na saimanju

307

mali broj primera zapazi i saopti, i da su saoptene

analize veinom razumljive samo za poznavaoce pa
tologije neuroze. Takav je jedan san dr fon Karpinske (Karpinska), objavljen u Internationale
Zeitschrift fiir Psychoanalyse II, 1914, u kome se nalazi
besmislena tvorevina reci Svingnum elvi". Zaslu
uje da se pomene jo sluaj da se u snu javlja re
koja sama po sebi nije beznaajna, ali koja obuhvata
razna druga znaenja, poto je sama liena pravog
znaenja, prema kojima se onda odnosi kao besmi
slena" re. To je sluaj u snu o kategoriji" jednog
desetogodinjeg deaka, koji saoptava V. Tausk (Zur
Psvchologie der Kindersexualitat, Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I, 1913). Kategorija" ovde
predstavlja enski polni organ i re kategorieren"
isto to i urinieren (= mokriti).
Gde se u snu pojavljuju govori koji se kao takvi
izriito razlikuju od misli, onda kao pravilo bez izu
zetka vai da govor u snu proizlazi od govora spo
menutog u materijalu sna. Tekst govora je ili u celini sauvan, ili u izrazu malo pomeren; govor u snu
je esto sastavljen od raznih seanja govora; tekst je
pri tom ono to ostaje isto, a smisao je po mogustvu
izmenjen tako da ima vie znaenja, ili jedno zna
enje koje se razlikuje od originala. Govor u snu, ne
retko, slui samo1 kao aluzija na jedan dogaaj o ko
jem je bila re.

Kod jednog mladog oveka koji je patio od prinudnih

predstava sa inae intaktnim i visoko razvijenim intelek
tualnim funkcijama naiao sam, nedavno, na izuzetak od
ovog pravila. Govori koji su se pojavljivali u njegovim sno
vima nisu dolazili od govora koje je on sluao ili ih sam
odravao, nego su odgovarali neizvitoperenom tekstu njego
vih prinudnih misli koje su mu u budnoi dolazile u svest
samo izmenjene.
:o

308

Tumaenje snova, I

B
RAD POMERANJA
Morali smo ve ranije zapaziti jednu drugu, verovatno ne manje znaajnu relaciju dok smo prikup
ljali primere za saimanje snova. Mogli smo primetiti
da oni elementi to se u sadraju sna istiu kao bitni
sastavni delovi nipoto ne igraju istu ulogu u mi
slima sna. Kao korelat ovome moemo izraziti ovu
reenicu i obrnuto. Ono to je u mislima sna oigled
no bitna sadrina, u snu uopte ne mora biti zastup
ljeno. San je, tako rei, drukije centriran, njegova
sadrina je grupisana oko drugih elemenata kao sre
dita nego to su misli sna. Tako, na primer, u snu
o botanikoj monografiji sredite sadrine sna oi
gledno jeste elemenat botanika"; u mislima sna
se radi o komplikacijama i konfliktima koji proiz
laze to se meu kolegama iz njihovih profesionalnih
obaveza i dalje prigovara da ja za svoj hobi dopri
nosim isuvie visoke rtve. Elemenat botanika" u
ovom jezgru oko misli sna uopte nema mesta, ako
nekom antitezom nije labavo povezan s tim, jer
botanika nikada nije zauzimala mesto meu mojim
omiljenim studijama. U snu moga pacijenta o Safou

Rad pomeranja

309

nosti sa ovim primerima, san o Irminoj injekciji po

kazuje da pojedinani elementi pr i formiranju sna
s pravom mogu zauzimati ono mesto koje zauzimaju
u mislima sna. Uzimanje na znanje ove nove, u nje
nom smislu sasvim inkonstantne relacije izmeu mi
sli sna i sadraja sna, pogodno je da najpre izazove
nae uenje. Ako kod jednog psihikog procesa u
normalnom ivotu nalazimo da je jedna predstava
bila istrgnuta iz vie drugih predstava i da je za
svest stekla naroiti stepen ivosti, onda ovaj uspeh
obino smatramo dokazom za to da predominantnoj
predstavi pripada naroito visoka koliina psihike
vrednosti (naroiti stepen interesovanja). Ali sad
otkrivamo da u sluaju raznih elemenata u mislima
sna, jedna takva vrednost u procesu stvaranja sna ne
ostaje sauvana, ili ne dolazi u obzir. Ne postoji ni
kakva sumnja o tome koji to elementi u mislima sna
imaju najveu psihiku vrednost; na sud nam to
neposredno kazuje. U toku stvaranja sna mogu se
sad ovi bitni, sa intenzivnim interesovanjem istak
nuti elementi, tretirati tako kao da su manje vredni,
a na njihovo mesto mogu ui u snu drugi elementi,
o ijoj maloj vrednosti u mislima sna ne moe biti
ni pitanja. To najpre ini utisak kao da psihiki in
1
t pojedinih predstava
euopte ne dolazi u
penjanje i
nobzir
sputanje, boravak
z
gore i dole
i
nainjeni
t
e
t
su centrom; ali san
odnos seksualnosti
raspravlja o
prema svireposti,
opasnostima sek
faktor svireposti,
sualnih odnosa
dodue, u sadrini
prema socijalno
sna ponovo pojavio,
nisko stojeim lici
ali u povezivanju
ma, tako da izgleda
druge vrste i ne
kao da je samo
pominjui
jedan od eleme nat a
seksualno, to jest
misli sna uao u
istrgnut iz celine i
sadraj sna, mada
time preoblikovan
je taj ele menat u
na neto strano. U
neprilinoj meri
snu o stricu
proiren. Slino se i
pojavljuje se opet
u snu o gundeljima
plava brada, koja
koji ima za temu
sainjava nje gov

centar, izvan
svakog smisaonog
odnosa prema
mojim eljama
punim ambicija koje
su, kao to smo
videli jezgro misli
sna. Takvi snovi
onda s punim
pravom ine utisak
pomeranja". U
potpunoj suprot -

za izbor sna, nego

samo jedna njihova
vie ili manje
mnogostrana
determinacija.
Ne
dolazi u san ono to
je vano u mislima
sna nego to je u
njima mnogo struko
sadrano, moglo bi se
pomisliti;
ali
ova
pret postavka
nee
nam mnogo koristiti
pr i naem
shvatanju o stvaranju sna,
jer
ve
unapred
neemo
moi
verovati da oba faktora
viestruke
determinacije
i
sopstvene
psihike
vrednosti
nuno
moraju pri izboru
sna delovati u istom
smislu.
Predstave
koje su meu mislima
sna najvanije bie
svakako
one
predstave koje se u
njima
najee
javljaju,
poto
e
razliite
1

Psihiki
intenzitet,
vrednovanje,
isticanje
interesova nja
jedne
predstave mora
se,
razume se, drati po
strani
od
ulnog
intenziteta, intenziteta
predstavljenog.

310

Tumaenje

Ra d pomeranja

snova, I

misli sna iz njih, tako rei, zraiti kao iz jednog sre

dita. Pa ipak, san ove intenzivno naglaene i mno
gostruko poduprte elemente moe otkloniti i u svoju
sadrinu preuzeti druge elemente kojima pripada
samo ova druga osobina.
Za reavanje ove tekoe koristiemo se jednim
drugim utiskom koji smo dobili prilikom istraivanja
predeterminisanosti sadraja sna. Moda je poneki i
talac ove rasprave ve u sebi pomislio da predeterminisanost elemenata sna nije neki naroiti pronalazak,
poto je sam po sebi razumljiv. Pr i analizi se, naime,
polazi od elemenata sna i belee se sve pomisli koje
se na njih nado vezuju; nikakvo udo onda ako se u
tako dobijenom misaonom materijalu ovi elementi na
roito esto nalaze. Ja ne bih mogao da uvaim ovaj
prigovor, ali u sam izneti na tapet neto to zvui
slino njemu: meu mislima koje analiza osvetljava
nalaze se mnoge misli koje su udaljenije od jezgra
sna i izgledaju kao vetake interpolacije nainjene
za izvesnu svrhu. Njihovu svrhu lako je naslutiti: ba
one uspostavljaju vezu, esto usiljenu i izvetaenu
izmeu sadrine sna i misli sna, i kad bi se ovi ele
menti izbrisali iz analize, onda bi sastavni delovi sa
draja sna esto ostali ne samo bez predeterminisa
nja, nego uopte ni neke dovoljne determinisanosti.
Tako smo dovedeni do zakljuka
da mnogostruka
determinacija koja odluuje o tome treb a li u san da
ue svakako nije uvek primarni faktor u stvaranju
sna, nego esto sekundarni rezultat neke nama jo
nepoznate psihike sile. Ali ova mnogostruka deter
minacija pored svega toga mora biti od znaaja pri
izboru pojedinih elemenata koji e ui u san, je r mi
moemo posmatrati da se ona uspostavlja sa izvesnim
naporom onde gde iz materijala sna ne rezultuje bez
naknadne pomoi.
Sada moemo lako pomisliti da se prilikom rada
sna ispoljava jedna psihika sila koja, s jedne strane,
psihiki visoko vrednim elementima oduzima njihov
intenzitet a, s druge strane, putem predeterminisanja
od elemenata manje psihike vrednosti stvara nove
vrednosti koje posle toga dospevaju u sadraj sna.

31 1

Ako je tako, onda se u procesu stvaranja sna zbiva

prenoenje i pomeranje psihikih intenziteta pojedi
nih elemenata, i kao posledica toga pojavljuje se raz
lika izmeu teksta sadrine sna i misli sna. Proces
koji mi tako suponiramo, jeste upravo bitni deo rada
sna: on zasluuje naziv pomeranje sna. Pomeranje
sna i saimanje sna su oba glavna faktora, ijoj delatnosti mi uglavnom moemo pripisati oblik koji je
san primio.
Mislim, takoe, da je lako prepoznati psihiku
silu koja se ispoljava u injenicama pomeranja sna.
Posledica ovoga pomeranja je da sadraj sna vie ne
izgleda isti sa jezgrom misli sna, da san daje samo
jedno izopaen je elje sna koje postoji u nesvesnom.
A izopaen je sna ve nam je poznato; mi smo ga
sveli na cenzuru koja obavlja jednu psihiku instan
cu u ivotu misli protiv druge. Pomeranje sna je jed
no od glavnih sredstava za postizavanje tog izopaenja. Is fecit, cui profuit (= delo je poinio onaj kome
je to koristilo). Moemo pretpostaviti da se pomera
nje sna ostvaruje
pod uticajem cenzure endopsihike
1
odbrane.
1

Poto svoenje izopaeni a sna na cenzur u mogu

da

smatran i jezgrom moga shvatanj a o snovima, elim na ovom

mest u d a umetne m poslednji deo one pri e Traume n wi

e Wachen " iz dela
Phantasie n eines
Realisten " od
Linkojsa (Lynkeus), Be, 2. izdanje, 1900, u kom e nalazi m jo
jedno m izloenu glavnu karakteristik u moga uenja.
O jedno m oveku koji raspolae neobinom osobinom
d a nika d n e sanja g l u pos t . . . "
Tvoja izvanredn a osobina da sneva ka o i ka d si bud a n
poiva na tvojim vrlinama , na tvojoj dobroti, tvojoj praved
nosti, tvo m istinoljublju; moraln a jasno a tvoje prirod e ini
m i razumljivim sve to j e n a tebi. "

Ali ako dobro razmislim", odgovori onaj drugi, onda

gotovo verujem da su svi ljudi stvoreni ka o ja, i da uopt e
nik o nika d ne sanja glupost! Jeda n san kojeg se tak o jasn
o seamo da ga kasnije moemo ispriati, dakl e koji nije sa
n groznice, ima uve k smisla a drukije ne moe ni da bud e
! J e r ono to me u sobom stoji u protivrenost i ne bi se
moglo grupisat i u jedn u celinu. To to se vrem e i prostor
esto brkaj u ne oduzima uprav o nita od pravo g sadraja, je r
su i jedn o i drug o sigurn o bili bez znaaja za njegovu bitn u
sa -

T-1

31 2

Tumaenje

Na koji se nain pri formiranju sna isprepliu

faktori pomeranja, saimanja i predeterminisanja,
koji od njih postaje nadreen a koji sporedan faktor,
to emo ostaviti za naa kasnija istraivanja. Ve sa
da, meutim, kao druge uslove koji moraju zadovo
ljiti elemente to dospevaju u san moemo navesti
da su izbegli cenzuru otpora. A od sada emo pomeranje sna uzimati u obzir kao nesumnjivu injenicu
pri tumaenju snova.

C
SREDSTVA PREDSTAVLJANJA
U SNOVIMA
Osim oba momenta saimanja i pomeranja sna,
koje smo pronali da deluju prilikom pretvaranja la
tentnog misaonog materijala u manifestnu sadrinu
sna, naii emo prilikom nastavljanja ove rasprave
jo na dva dalja uslova koji vre nesumnjiv uticaj
na izbor materijala to u san dopire. ak i uz opa
snost da izgleda da smo na naem put u stali, ja bih
drinu. Ta mi tak o esto neto i u sn u radimo ; pomislimo
samo na bajku, na tak o smele i duhovit e tvorevin e fantazije
za koje bi samo nek i nerazuma n ovek mogao rei : To je
besmisleno! J e r t o nije mogue."
Kad bismo samo uve k umel i da snove praviln o pro
tumaimo, onako ka o to si ti ba sad uradi o s mojim! "
ree prijatelj.
o bi

Sredstvo predstavljanja u snovima

snova, I

31 3

pre svega hteo da bacim prvi pogled na procese iz

voenja tumaenja snova. Ne krijem od sebe da bih
najpre uspeo da ove razjasnim i da njihovu pouzda
nost odbranim od svakog prigovora kad bih jedan
pojedinaan san uzeo za primer i izveo njegovo tu
maenje, kao to sam to pokazao u drugom odeljku
pri tumaenju sna o Irminoj injekciji, pa da zatim
misli sna koje sam otkrio sastavim i sada iz njih re konstruiem formiranje sna, dakle ako analizu snova
dopunim njihovom sintezom. Ovaj rad obavio sam na
vie primera za svoju sopstvenu pouku; ali ja ga ovde
ne mogu nastaviti poto me za ovu demonstraciju
u tome spreavaju raznovrsni obziri prema psihikom
materijalu, koje e svako ko poteno misli morati
da odobri. Kod analize sna ovi obziri su manje sme
tali, je r je analiza smela da bude i nepotpuna i za
dravala je svoju vrednost, iako nas je samo malo
uvela u tkivo sna. Ali u sluaju sinteze ne bih znao
nita, osim da ona mora biti potpuna da bi mogla
ubediti. Jedn u potpunu analizu mogao bih dati samo
o snovima takvih osoba koje su italakoj publici ne
poznate. A poto mi sredstva za nju pruaju isklju
ivo pacijenti, neurotian, to ovaj deo opisa sna mora
biti odloen na jednom drugom mestu biu u mo
gunosti da psiholoko objanjenje neuroza dovedem1
dotle da se moe uspostaviti dodir sa naom temom.
Iz pokuaja da snove sintetiki izgradim iz misli
sna znam da je materijal koji se dobija pr i tuma
enju razliite vrednosti. Jedan deo toga materijala
sainjavaju bitne misli sna, koje dakle san u potpu
nosti zamenjuju i koje bi bile same dovoljne za tu
zamenu kad za san ne bi postojala cenzura. A za
drugi deo smo navikli da snu pripisujemo neznatno
znaenje. Takoe ne pridajemo nikakvu vrednost t v r -

To sigurn o nije la k zadatak , ali uz malo panje moral

samom snevau svakako uve k uspeti. Zato mu

obino ne polazi za rukom? ini se da kod va s u snovima
im a ne to skriveno, neto needno sopstvene i vie vrste,
nek a ta janstvenos t u vae m biu koja se tek o moe do
kraj a za misliti; i zato va m vae snevanj e tak o
esto
izgleda
bez smisla, da
je a k i besmisleno.
Ali u
najdubljem smislu
to nije tako ; tavie, tak o n e moe

uopte n i biti, je r j e ovek uve k isti, bilo d a j e buda n ili

d a sanja."

Potpun u analizu i sintezu dv a sna dao sam otada u

Bruchstuck einer Hysterienanalyse " (Odlomak jedn e an a
lize histerije. Sabran a dela, sv. V). Ka o najpotpunije t u

maenje jednog dueg sna mor a se priznat i analiza O. Ran k a

Ein Traum , de r sich selbst deutet " (San koji s e sa m t u

mai).

Y"'-

314

Tumaenje snova, I

enju da su sve te misli imale udela u tvorbi sna; na

protiv, meu njima se mogu nai pomisli koje se na dovezuju na doivljaje posle sna, izmeu momenata
snevanja i tumaenja. Ovaj udeo materijala obuhvata
sve spojne puteve koji su vodili od manifestnog sadr
aja sna pa sve do latentnih misli sna, kao i posredujue i povezujue asocijacije preko kojih smo za vre-;
me rada na tumaenju doli do poznavanja ovih spojni h puteva.
Nas na ovom mestu interesuju iskljuivo bitn e
misli sna. Ove se veinom otkrivaju kao kompleks
misli i seanja najsavrenijom strukturom sa svim
atributima misaonih tokova koji su na m poznati iz
budnoga stanja. Nisu to retko nizovi misli koji polaze
iz vie od jednog centra, ali nisu bez dodirnih taaka; gotovo redovno, pored jednog toka misli stoji nje
gova kontradiktorna strana, povezana s njim asoci
jacijom kontrasta.
Pojedini delovi ove komplikovane strukture sto
je, naravno, u najrazliitijim logikim relacijama
meu sobom. Oni tvore proelje i pozadinu, digresije
i objanjenja, uslove, dokazivanja i pregovore. Ako
zatim itava masa ovih misli sna podlee pritisku
rad a sna, pr i emu se njeni elementi okreu, mrve
i guraju zajedno, otprilike kao sante leda na vodi,
onda nastaje pitanje ta se deava sa logikim veza
ma koje su dotle ovaj sklop stvarale. Kako e u snu
biti predstavljeni ako, zato,
kao da, premda, ili
1
ili " i sve ostale prepozicije , bez kojih reenicu i go
vor ne moemo razumeti?
Najpre moramo odgovoriti na to da san za ove
logike relacije meu mislima sna nema nikakva
sredstva na raspolaganju da bi ih izrazio. Najveim
delom on sve ove prepozicije ne uzima u obzir i pre
uzima na obradu samo stvarnu sadrinu misli sna.
Preputa se tumaenju sna da ponovo uspostavi me
usobnu vezu koju je ra d sna unitio.
1

Ovde je sigurno Frojdov lapsus calami", jer to nisu

prepozicije (predloi) nego konjunkcije (sveze). (Prim. prev.).

Sredstva predstavljanja u snovima

315

Mora biti krivica do psihikog materijala od ko

jeg je san izgraen ako nema te mogunosti izraa
vanja. Pod slinim ogranienjem nalaze se i likovne
umetnosti, slikarstvo i plastika u poreenju sa poezi
jom, koja se moe sluiti govorom, a i ovde razlog
za nemo lei u materijalu ijom obradom obe likov
ne umetnosti tee da neto izraze. Pr e nego to je
slikarstvo dolo do toga da upozna zakone izraava
nja koji vae za njega, ono se trudilo da ovaj nedo
statak savlada. Na starim slikama iz usta naslika
nih osoba visili su listii koji su donosili govor u vidu
pisma, jer je slikar bio oajan kako da na slici to
prikae.
Moda e se i ovde pojaviti neki prigovor koji
e osporavati da san nije u stanju da prikazuje lo
gike relacije. Postoje snovi u kojima se zbivaju naj komplikovanije operacije duha, u kojima se obrazla
e i porie, prave dosetke i uporeuje kao u budnom
miljenju. Ali i ovde izgled vara: ako se upustimo u
tumaenje takvih snova, saznaemo da je sve ma
terijal sna, a ne prikazivanje intelektualnog rada u
snu. Data je sadrina misli sna prividnim miljenjem
u snu, a nisu dati odnosi misli sna jednih prema dru
gima, u ijem se utvrivanju sastoji miljenje. Za
ovo u navesti nekoliko primera. Ali najlake je
utvrditi da svi govori koji se u snovima javljaju i
koji se izriito obeleavaju kao takvi jesu samo ne izmenjene ili samo malo modifikovane kopije govora
koji se isto tako nalaze u seanjima materijala sna.
Govor je esto samo aluzija na neki dogaaj sadran
u mislima sna; smisao sna sasvim je drugi.
Razume se da neu osporavati da i kritiki mi
saoni rad, koji nije prosto ponavljanje materijala iz
misli sna, ima svoga udela u njegovom stvaranju.
Uticaj ovoga faktora morau osvetliti na kraju ovog
raspravljanja. Onda e se pokazati da ova misaona
aktivnost nije izazvana mislima sna, nego snom, koji
je u izvesnom smislu ve zavren.
Za sada, dakle, ostaje pri tome da logikim re
lacijama izmeu misli sna nije dato jedno naroito
prikazivanje u snu. Gde se u snu nalazi, na primer,

316

Tumaenje snova, I

kontradikcija, to je ili kontradikcija snu ili kontra

dikcija iz sadrine jedne od misli sna; kontradikciji
izmeu misli sna odgovara kontradikcija u snu samo
na veoma posredovan nain.
Ali kao to je slikarstvu, najzad, uspelo da ba r
nameru naslikanih osoba da ele govoriti, nenost.
pretnju, opominjanje i slino izrazi na drukiji nain
nego pomou lelujavog listia stavijenog dotinoj
osobi u usta, tako se i za san pruila mogunost da
posveti panju pojedinim logikim relacijama izme
u misli sna jednom pripadajuom modifikacijom u
metodu prikazivanja karakteristinog za san. Iskustvo
nas ui da razni snovi u ovom pogledu idu razliito
daleko; dok jedan san uopte ne vodi rauna o lo
gikom sklopu svoga materijala, drugi opet pokuava
da taj sklop, to je moguno razgovetnije, nagovesti:
San se u ovom vie ili manje udaljuje od teksta koji
se pred njim nalazi da bude obraen. Slino variraju
i snovi u svojoj obradi (hronoloki) vremenskog reda
misli sna, ako je takav re d stvoren u nesvesnom (kao
to je, na primer, u snu o Irminoj injekciji).
Ali kojim sredstvima ra d sna moe nagovestiti
relacije u materijalu sna koji se teko mogu prika
zati? Pokuau da ih nabrojim pojedinano.
Najpre, u celini san vodi rauna o nepobitno po
stojeoj vezi izmeu svih delova misli sna tako to
ovaj materijal jednom kombinacijom sjedinjuje kao
situaciju ili dogaaj. On logiku povezanost reprodukuje kao istovremenost; pr i tom postupa kao slikar
koji udruuje sve filozofe ili pesnike za sliku jedne
kole Atine ili Parnasa, koji nikad nisu bili zajedno ni
u jednoj dvorani ili na nekoj planini, ali koji za misa
ono posmatranje predstavljaju neku zajednicu.
Ovaj nain prikazivanja sna nastavlja u pojedi
nostima. Cim pokae dva elementa jedan blizu do
drugog, on garantuje da postoji neka naroita intimna
povezanost izmeu elemenata koji im u mislima sna
odgovaraju. To je kao u naem sistemu pisanja: ab
znai da oba slova treb a izgovoriti u jednom slogu;
a i b, ako je izmeu njih slobodan prostor, prikazuje
nam a kao poslednje slovo jedne reci, i o opet kao

Sredstva predstavljanja u snovima

317

prvo slovo neke druge reci. Prem a tome, kombinacije

sna ne stvaraju se od bilo kojih, potpuno odvojenih
sastojaka materijala sna, nego od takvih koje se i u
mislima sna nalaze u tenjoj povezanosti.
Da bi prikazao kauzalne odnose, san raspolae sa
dva postupka, koji se u sutini svode na jedno. ei
nain prikazivanja, ako misli sna na primer glase: po
to je to bilo tako i tako, moralo se dogoditi to i to
sastoji se u tome da sporednu reenicu iznese kao
prethodni san, a zatim glavnu reenicu prikljuuje
kao glavni san. Ako sam pravilno protumaio, moe
vremenski red biti i obrnut. Uvek glavnoj reenici
odgovara opirnije izvedeni deo sna.
Lep primer za ovakvo prikazivanje kauzalnosti
dala mi je jednom jedna moja pacijentkinja; i njen
san u kasnije u potpunosti ispriati. San se sastojao
od jedne kratk e predigre i veoma obimnog dela sna,
koji je u velikom stepenu bio centriran i koji je mo
gao nositi naslov: Durch die Blume (= uvijeno, zavijeno). Prethodni san je glasio ovako: Ona odlazi u kujnu gde su obe sluavke i prekoreva ih to nisu gotove
,,s ono malo jela" (= mit dem bissl Essen). Pri tom
vidi u kuhinji vrlo mnogo grubog kuhinjskog posua
i izvrnutog da bi se ocedilo, i to nagomilano jedno
preko drugog. Obe sluavke idu po vodu i pri tom kao
da moraju ui u jednu reku koja dopire sve do kue
ili do dvorita.
Zatim dolazi glavni san koji poinje ovako: Ona
silazi sa visine, preko neobino napravljenih ograda,
i raduje se to joj haljina pri tom nigde nije zapela
itd. Prethodni san se odnosi na roditeljsku kuu te
dame. Reci u kuhinji je svakako toliko put a sluala u
kui svoje majke. Gomile grubog posua dolaze iz
jedne obine prodavnice posua koja se nalazila u
istoj kui. Drugi deo sna sadrava jednu aluziju na
oca koji se mnogo vrzmao oko sluavki i koji se ka
snije, prilikom jedne poplave kua je stajala blizu
rene obale , smrtno razboleo. Misao koja se krije
iza ovoga prethodnog sna jeste dakle: Poto vodim po
reklo iz ove kue, iz ovako sitnih i neprijatnih prili
ka. Glavni san prima istu misao i dovodi je u izme-

318

Sredstva predstavljanja u snovima

Tumaenje snova, I

njenom obliku, izazvanom ispunjenjem elje: Ja sam

visokog porekla. Zapravo ovako: Poto sam niskog
porekla, bio je tok moga ivota ovakav i onakav.
Koliko vidim, podela sna na dva nejednaka dela
ne znai uvek kauzalni odnos izmeu misli oba sastav
na dela. est o izgleda kao da je isti materijal u oba
sna prikazan sa razliitih gledita; ovo sigurno vai
za niz snova koji se zavrava polucijom u jednoj noi,
u kojoj somatika potreba iznuuje izraz koji poste
peno postaje sve razgovetniji. Ili su oba sna ponikla
iz odvojenih centara u materijalu sna i ukrtavaju se
u sadrini, tako da je u jednom snu centar ono to u
drugom sudeluje kao aluzija, i obratno. A u izvesnom
broju snova razdvajanje u krai prethodni san i dui
kasniji san stvarno znai kauzalni odnos izmeu oba
dela. Drugi nain prikazivanja odnosa kauzaliteta na
lazi primenu kod manje obimnog materijala i sastoji
se u tome to se jedna slika u snu, bilo slika jedn e
osobe ili stvari, menja u drugu. Samo tamo onda vi
dimo da se ova promena u snu deava, kauzalna po
vezanost se ozbiljno istie; ne tamo gde samo prime ujemo da je sad, umesto jedne, dola druga slika.
Rekao sam da se oba postupka prikazivanja kauzal
nog odnosa svode na isto; u oba sluaja, kauzacija je
predstavljena temporalnom sekvencom; u jednom slu
aju sekvencom snova, a drugi put neposrednom promenom jedne slike u drugu. U najveem broju slua
jeva, naravno, kauzalna relacija uopte se ne pred
stavlja, nego pada, gubi se u konfuziji elemenata ko
ja je i u procesu sna neizbena.
Alternativu ,,ili-ili" san uopte ne moe izraziti;
on njene lanove kao ravnopravne prima u tekst sna.
Jedan klasian primer za to sadrava san o Irminoj
injekciji. U njegovim latentnim mislima oigledno
stoji: Ja nisam kriv za dalje trajanje Irminih bolova;
krivica je ili do njenog opiranja da prihvati moje r e enje, ili u tome to ivi pod nepovoljnim seksualnim
uslovima koje ja ne mogu da izmenim, ili njeni bolovi
uopte nisu histerine prirode nego organske. A san
ispunjava sve ove tr i mogunosti koje se meusobno
gotovo iskljuuju i ne libi se da iz elje u snu doda

319

jedno etvrto reenje. To ili-ili umetnuo sam ja posle

tumaenja sna u kontekst misli sna.
A onde gde bi pripoveda prilikom reprodukovanja sna mogao upotrebiti ili-ili: To je bila ili bata ili
soba za stanovanje itd., tu se u mislima sna ne pojav
ljuje moda alternativa, nego ,,i", jednostavno reda
nje. Sa ili-ili mi najee opisujemo jedan elemenat
sna koji se jo moe razreiti. Pravilo za tumaenje za
ovaj sluaj glasi: Pojedine lanove prividne alterna
tive treb a zajedniki meu sobom povezati svezom
,,i". Ja, na primer, sanjam, poto sam due vremena
oekivao adresu svoga prijatelja koji boravi u Italiji,
da sam primio telegram koji mi saoptava njegovu
adresu. U plavo natampanim slovima na listu tele
grama vidim: prva re je nejasna:
neto kao via,
ili villa, druga re je jasna: Sezerno ili ak (asa).
Druga re koja zvui kao neko italijansko ime i
koje me podsea na naa etimoloka raspravljanja iz
raava i moju ljutnju to je svoj boravak tako dugo
od mene krio; a svaki od lanova predloene tr i alter
native uz prvu re moe se u analizi prepoznati ka o
samostalna i ravnopravna polazna taka jednog sple
ta misli.
Nou, uoi sahrane moga oca, sanjam o jednoj
tampanoj tabeli, plakatu ili oglasu otprilike kao
to su cedulje sa natpisom zabranjeno puiti", koje
se nalaze u ekaonicama eleznikih stanica:
Man bittet, die Augen zuzudriicken ili
1
Man bittet, ein Auge zuzudriicken to sam ja na
vikao da predstavim u ovom obliku:
die
Man bittet,
Auge(n)
zuzudriicken.
ein
Svaka od ove dve verzije ima svoj naroiti smi
sao i, u tumaenju snova, vodi u naroitom pravcu.
Ja sam ceremonijal izabrao to je moguno jednostav1

Umoljavate se da zatvorite oi. Umoljavate se da za

tvorite jedno oko.

320

Tumaenje

Sredstva predstavljanja u snovima

snova, I

nije, je r sam znao kako je pokojnik mislio o ovakvim

pripremama. Ali ostali lanovi porodice nisu se sloili
sa ovakvom puritanskom jednostavnou; mislili su
da emo se morati stideti od ljudi koji e prisustvo
vati sahrani. Stoga tekst sna moli da se jedno oko
zatvori", tj . da budu popustljivi. Znaenje nejasnoe
koju smo opisali sa jednim iliili ovde se naroito lako
moe shvatiti. Radu sna nije polo za rukom da stvori
jedan jedinstveni, ali onda dvosmisleni tekst za misli
sna. Tako se obe glavne crte misli ve u sadrim sna
jedna od druge odvajaju.
U nekim sluajevima podela sna na dva podjed
nako velika dela izraava alternativu koju je teko
prikazati.
Veoma upadljivo je dranje sna prema kategoriji
suprotnosti i protivrenosti. Ovo se prosto zanemaru
je, te se ini kao da ne " za san ne postoji. Suprot
nosti se najradije saimaju u jednu jedinicu ili se
predstavljaju kao jedna jedina stvar. San uzima takoe slobodu da bilo koji elemenat predstavi suprotnou elje, tako da najpre ni za jedan elemenat sposo
ban za suprotnost ne znamo da li1 je u mislima sna
sadran kao pozitivan ili negativan. U jednom od sno
va koje sam meu poslednjima spomenuo, iju smo
prednju reenicu ve protumaili (poto sam takvog
porekla"), snevaica silazi preko jedne ograde i pri
tom dri rascvetalu granu u rukama. Poto joj uz ovu
sliku pada na pamet kako na slikama koje predstav
ljaju Blagovesti Majke boje Marije (i ona sama se
1

Iz jedno g rad a K. Abela, De r Gegensinn de r Urwor t e

(= Suprotn i smisao prarei,

1884, vidi moj refera t u J a h r -

buc h f. Psychoanalys e II , 1910, Sabran a

dela, sveska VIII)

saznao sam za iznenaujuu i od ostalih istraivaa potvr

en u injenicu da se najstariji jezici u ovoj stvar i sasvim
podjednako ponaaj u kao i san.

Oni u poetku imaju

samo

321

zove Marija) jedan aneo nosi ljiljan u rukama, i

kako
u belo obuene devojke idu u procesiji na Telo1
vo , dok su ulice ukraene zelenim granicama, to je
rascvetala granica u snu sigurno aluzija na seksual
nu nevinost. Ali grana je sva puna crvenih cvetova od
kojih svaki lii na kameliju. Na kraju njenog puta,
kae se dalje u snu, cvetovi su ve prilino opali, za
tim dolaze oigledne aluzije na periodu. Tako je ista
granica koju kao ljiljan nosi kao nevina devojka
ujedno i aluzija na damu s kamelijama koja je, kao
to je poznato, uvek nosila belu kameliju, a za vreme
periode crvenu. Ista rascvetana grana (,,des Madchen
Bliiten" = cvetovi devojke u pesmama o mlinarici u
Getea) predstavlja seksualnu nevinost i takoe njenu
suprotnost. Isti san, koji izraava radost to joj je us
pelo da neokaljana proe kroz ivot, na nekim mestima takoe proputa (kao na mestu gde opadaju cve
tovi) suprotni misaoni tok, da je nainila razne grehe
protiv seksualne neokaljanosti (naime u detinjstvu).
Prilikom analize sna, mi razgovetno moemo razliko
vati oba misaona toka, od kojih uteni tok izgleda
smeten na povrini, a onaj drugi, pun prebacivanja,
dublje dole, i da su oni dijametralno suprotstavljeni
jedan drugome, ali iji su slini, mada suprotni ele
menti, bili predstavljeni od istih elemenata u mani
festnom snu.
Meu logikim relacijama, mehanizam stvaranja
sna koristi u najveoj meri jednoj jedinoj. To je re
lacija slinosti, slaganja, dodira, relacija kao to" ;
ova relacija moe se u snu, kao nijedna
druga, pred
2
staviti mnogostrukim sredstvima. Paralele koje po
stoje u materijalu sna, ili sluajevi onoga kao da i",
prvi su temelji za stvaranje sna, i ne ba beznaajan
deo rada sna sastoji se u tome da stvori nove para
lele, ako ve postojea paralela zbog cenzure otpora

jedn u re za obe suprotnosti na kraj u jednog niza kvalitet a

ili detalnosti (snaan-mlad, star-mlad , daleko-blizu, vezati -

-odvajati) i stvaraj u odvojene oznake za obe suprotnost i te k

sekundarn o laki m modifikacijama zajednike prarei . Abel
dokazuje postojanje ovih odnosa u velikoj mer i na staroegipatsko m jeziku, ali pokazuje i razgovetn e ostatk e istog raz
voja i u semitski m u inogermanski m jezicima.

Telovo (nemaki Fronleichnamsfest") je katoliki p r a

znik koji se u katolikim krajevima sveano proslavlja ka o
uspomena
na Hristov u Tajnu veeru. (Prim. prev.).
1
Uporedi Aristotelovu napomen u o pogodnosti da nek o
bud e tuma snova.
11 Frojd, Odfttrana dela, VI

322

Sredstva predstavljanja u novima

Tumaenje snova, 1

ne moe dospeti u san. Predstavljanje relacije slino

sti pomae tenji rada sna za saimanjem.
Slinost, slaganje, posedovanje zajednikih atri
buta predstavljeni su snom jedinstvenom unifikaci
jom koja se moe ve nalaziti u materijalu sna, ili se
moe nanovo stvoriti. Prvi deo moemo nazvati kao
identifikaciju, a drugi deo kao meovitu tvorevinu
(kompoziciju). Identifikacija se primenjuje kad se
radi o licima; meovita tvorevina onde gde predmeti
predstavljaju materijal unifikacije; ali se i o licima
stvaraju meovite tvorevine (kompozicije). Lokaliteti
se esto tretiraju kao lica.
Identifikacija se sastoji u tome to samo jedna
od osoba povezanih u mislima sna zajednikim ele
mentom dolazi do predstavljanja, dok druga, ili ostale
osobe za san izgledaju da su potisnute. Ova jedna po
krivaj ua osoba, meutim, u snu ulazi u sve relacije
i situacije, koje se izvode od nje ili od pokrivenih oso
ba. U meovitoj tvorevini (kompoziciji) koja je proi
rena na osobe, postoje ve u slici sna crte koje su oso
bama svojstvene, ali nisu zajednike, tako da se sje
dinjavanjem ovih crta objavljuje jedna nova jedinica,
sloeno lice. Sam proces kompozicije moe da se
ostvari na razne naine. S jedne strane, osoba sna
moe imati ime jedne osobe na koju se odnosi mi u
tom sluaju znamo na nain koji je potpuno analogan
naem buduem znanju da se misli na ovu ili onu oso
bu , dok vizuelne crte mogu pripadati onoj drugoj
osobi; ili je sama slika sna sastavljena od vizuelnih
crta koje, u stvari, pripadaju jednim delom jednoj a
jednim delom drugoj osobi. Umesto vizuelnim crtama
uee druge osobe moe biti zastupljeno takoe gri
masama koje joj se pripisuju, recima koje joj ostav
ljamo da govori, ili situacijom u koju se stavlja. U
ovom poslednjem sluaju razlikovanje izmeu kon
strukcije sloene osobe poinje da se gubi. Ali se moe
takoe dogoditi da stvaranje jedne takve meovite
osobe ne poe za rukom. Onda se scena sna pripisu
je jednoj osobi, a druga po pravilu vanija na
stupa kao inae prisutna osoba bez ikakve druge
funkcije. Sneva otprilike pripoveda: Moja majka je

323

takoe bila tu (Stekel). Takav elemenat sadrine sna

moe se onda uporediti sa determinativom u hijeroglifskom pismu, koji ne slui za izgovor nego za obja
njenje jednog drugog znaka.
Zajedniki elemenat koji opravdava, to jest pro
uzrokuje ujedinjenje obeju osoba moe u snu biti
predstavljen ili moe biti iz njega izostavljen. Po pra
vilu identifikacija i stvaranje meovite osobe slue
ba zato da utede prikazivanje ovog zajednikog ele
menta. Umesto da ponavljam: A mi je neprijateljski
raspoloen, a B takoe, ja u snu stvaram jednu meo
vitu osobu od A i B, ili zamiljam osobu A u nekoj
drugaijoj akciji koju nam B karakterie. Tako konstruisana osoba sna pojavljuje mi se u snu u bilo ka
kvoj novoj vezi, a iz okolnosti to ona oznaava A kao
i B crpem opravdanje da na odreeno mesto sna
umetnem ono to je obema zajedniko, naime nepri
jateljsko raspoloenje prema meni. Na ovaj nain e
sto postiem sasvim izvanredno saimanje za sadr
aj sna; ja mogu sebi utedeti direktno prikazivanje
veoma komplikovanih odnosa koji su vezani za jednu
osobu, ako sam uz ovu osobu naao neku drugu koja
polae isto pravo na jedan deo ovih odnosa. Lako se
moe razumeti u kojoj meri ovo predstavljanje kroz
identifikaciju moe sluiti i za to da se zaobie cen
zura otpora koja rad sna stavlja u tako teke uslove.
Podstrek za cenzuru moe leati upravo u onim pred
stavama koje su u materijalu povezane sa jednom oso
bom; ja sad nalazim jednu drugu osobu, koja je isto
tako povezana sa materijalom kome se prigovorilo,
ali samo prema jednom njegovom delu. Dodir izmeu
dve osobe koja nije slobodna od cenzure daje mi sada
pravo da stvorim jednu meovitu osobu koja je karakterisana indiferentnim crtama izvedenim od obe.
Ova osoba do koje se dolo identifikacijom ili kompo
zicijom moe kao slobodna od cenzure da bude prim
ljena u sadraj sna, i tako sam ja sam, koristei sai
manje sna, udovoljio zahtevima cenzure sna.
Gde je u snu predstavljen zajedniki elemenat
obeju osoba, tamo je to obino mig da se trai neki
drugi, skriveni zajedniki elemenat, ije je prikaziu*

Sredstva predstavljanja u snovima

Tumaenje snova, I

324

vanje cenzura onemoguila. Ovde se sigurno dogodilo

pomeranje da bi, tako rei, omoguilo njegovo prika
zivanje. Iz toga to se meso vita osoba u snu pokazuje
s nekim indiferentnim zajednikim elementom treba
da zakljuimo da se pronae neki drugi, ali nipoto
indiferentan zajedniki elemenat.
Identifikacija ili stvaranje meovite osobe, prema
tome, slui u snu razliitim svrhama; prvo da pred
stavi jedan elemenat, zajedniki obema osobama, za
tim da predstavi jedan potisnuti zajedniki elemenat,
a tree, da izrazi jo jedan samo eljeni zajedniki
elemenat. Poto se elja da dve osobe imaju jedan za
jedniki elemenat esto poklapa sa njihovom razmenom, to je i ova poslednja relacija u snu takoe izra
ena identifikacijom. U snu o Irminoj injekciji, ja e
lim da ovu pacijentkinju zamenim sa jednom drugom:
elim, dakle, da ona druga bude moja pacijentkinja
kao to je Irma; san vodi rauna o ovoj elji tako to
mi pokazuje jednu osobu koja se zove Irma, ali koja
biva pregledana u jednom poloaju kakav sam imao
priliku da vidim samo kod one druge pacijentkinje. U
snu o stricu je od ove zamene nainjena centralna taka sna: ja se identifikujem s ministrom, tako to sa
svojim kolegama ne postupam bolje i ne sudim bolje
o njima nego on.
To je moje iskustvo za koje nisam naao nijedan
izuzetak, da se svaki san bavi svojom1 sopstvenom li
nou. Snovi su apsolutno egoistiki. Gde se u sadr
im sna ne pojavljuje moje ja, nego samo jedna stra
na osoba, onde mogu mirno da pretpostavim da je
moje ja skriveno identifikacijom iza one osobe. Ja
smem da dopunim svoje ja. Drugi put, kad se u snu
pojavljuje moje ja, pokazuje mi situaciju u kojoj se
ono nalazi, da se iza ja krije neka druga osoba kroz.
identifikaciju. San onda treba da me opomene da pri
likom tumaenja' sna skriveni element, vezan za tu
drugu osobu, prenesem na sebe. Postoje takoe snovi
u kojima se pojavljuje moje ja pored drugih osoba*

I
I

329

koje se oslobaanjem identifikacije ponovo otkriva

ju kao moje ja. Te identifikacije sada treba da mi omo
gue da sa svojim ja dovedem u vezu predstave ije
je prihvatanje cenzura zabranila. Ja dakle mogu svo
je ja viestruko predstaviti u snu, jedanput direktno,
a drugi pu t posredstvom identifikacije sa stranim
osobama. Sa vie ovakvih identifikacija
moe se sa
1
eti neobino bogat misaoni materijal. Sto se snevaevo sopstveno ja u jednom snu vie puta pojavljuje,
ili nastupa u raznim oblicima, u osnovi nije ni malo
udnovati je nego to je ono sadrano u jednoj svesnoj misli vie puta i na raznim mestima ili u vezama,
na primer u reenici: Ako ja na to mislim, kakvo sam
zdravo dete ja bio.
Jo providni je nego kod osoba oblikuje se raspa
danje identifikacija kod mesta obeleenih linim ime
nima budui da ovde ne smeta ja koje u snu zauzima
nadmono mesto. U jednom od mojih snova o Rimu
mesto u kome se nalazim zove se: Rim; ali ja sam za
bezeknut mnotvom nemakih plakata na jednom
ulinom uglu. Ovo je ispunjenje elje, uz koju mi
smesta pada na pamet Prag; sam san moe voditi po
reklo iz jednog danas savladanog nemako-nacionalnog perioda kroz koji sam prolazio u svom mladala
kom dobu. U vreme kad sam ovaj san sanjao, u Pragu
je bio predvien sastanak sa mojim prijateljem Flisom: identifikacija Rima i Praga objanjava se dakle
jednim eljenim zajednikim elementom; ja bih pri
jatelja radije naao u Rimu nego u Pragu, za taj sa
stanak zamenio bih Prag sa Rimom.
Mogunost da se stvaraju sloene struktur e stoji
sasvim na vrhu meu crtama koje snovima tako esto
pruaju jedan fantastian izgled, tako to se preko ove
mogunosti uvode elementi u sadraj sna koji nikad
nisu mogli biti predmet percepcije. Psihiki proces
konstruisanja sloenih slika u snu oigledno je isti,
. * Ako sumnjam iza kojih osoba to se pojavljuju u snu
vila: Lice koje u snu podlee jednom afektu koji kao spa
vajui osetim, ono krije moje ja.

treba da traim svoje, ja se onda pridravam sledeeg pra

1

Vidi uz. to, napomenu na strani 274.

326

Tumaenje snova, I

kao kad u budnom ivotu sebi predstavimo kentaur a

ili zmaja ili ga kopiramo. Razlika je saiViO u tome to
je kod fantastinog stvaranja u budnoi merodavan
sam nameravani utisak nove tvorevine, dok je meovita tvorevina determinisana jednim momentom koji
lei izvan njenog oblikovanja, onim to je zajedniko
u mislima sna. Sloena struktur a u snu moe se izvo
diti na veoma mnogostruke naine. Najnaivnije od
ovih postupaka predstavlja samo osobine jednog pred
meta, i ovo prikazivanje praeno je znanjem da vai
takoe za jedan drugi objekt. Briljivi ja tehnika uje
dinjuje crte jednog kao i drugog objekta u jednu novu
sliku i pr i tom se slui spretno slinostima koje oba
objekta eventualno imaju i u stvarnosti. Ova nova
tvorevina moe ispasti potpuno apsurdna, ili ak kao
fantastino uspela, ve prema tome kako to materijal
i duhovitost pri sastavljanju omoguuju. Ako su ob
jekti koji treba da budu saeti u jednu jedinicu isuvie disparatni, onda se rad sna esto zadovoljava time
da stvori sloenu struktur u sa jednim razgovetnijim
jezgrom kome se prilagoavaju manje razgovetni ob
lici. Proces ujedinjenja u jednu sliku ovde kao da
nije uspeo; oba predstavljanja su superponirana i
stvaraju neto kao nadmetanje vizuelnih slika. Kad
bismo hteli sebi da predoimo stvaranje jednog poj
ma iz individualnih perceptivnih slika, mogli bismo
doi do slinih predstavljanja u jednom crteu.
U snovima, razume se, sve vri od ovakvih sloe
ni h tvorevina; nekoliko primera sam ve dao u sno
vima koje smo dosad analizirali; sad u ih dodati jo
nekoliko. U ranije pomenutom snu, koji ivotni tok
jedne pacijentkinje opisuje durch die Blume", ili
verbliimt" (= zavijeno, uvijeno), ona u snu nosi u
ruci rascvetalu granu, koja, kao to smo videli, ujedno
oznaava i nevinost i seksualnu grenost. Grana osim
toga po nainu kako stoje cvetovi podsea na cvetove
trenje, cvetovi, uzeti svaki za sebe, su cvetovi kame
lije, pored ega sve to zajedno ini jo i utisak jedne
egzotine biljke. Zajedniki faktor u elementima ove
sloene struktur e dolazi iz misli sna. Rascvetana gra
na je sastavljena od aluzija na poklone, kojima su je

Sredstva predstavljanja u snovima

327

pobuivali ili je trebalo da je pobude da se pokae

popustljivom. Tako su joj u detinjstvu davane t re
nje, u kasnijim godinama kamelije. Egzotino je alu
zija na jednog prirodnjaka koji je mnogo putovao,
koji je hteo da stekne njenu naklonost jednom slikom
sa cveem. Jedn a druga pacijentkinja u snu stvara
nekakvu sredinu izmeu kabina za kupanje na mor
skom kupalitu, seoskih nunikih kuica i potkrovnih
soba u naim gradskim stambenim kuama. Obema
prvim elementima zajedniki je odnos prema ovekovoj nagosti i obnaivanju; iz kombinacije sa treim
elementom moe se zakljuiti da je (u njenom detinj
stvu) i sobica pod krovom predstavljala scenu razgoliavanja. Jedan sneva stvara jedan sloeni loka
litet od dva mesta, u kojima se obavlja kura", od
moje sobe za ordinaciju i jednog javnog lokala u
kome se prvi pu t upoznao sa svojom enom. Jedn a devojka sanja, poto joj je stariji bra t obeao da e je
poastiti kavijarom, o tom bratu, da su mu noge pre
krivene crnim zrncima kavijara. Elementi zaraze"
{ Ansteckung) u moralnom smislu i seanje na
ospe (= Ausschlag) u detinjstvu, koje noge prikazu
ju prekrivene crvenim umesto crnim takicama, sje
dinile su se ovde sa zrncima kavijara u jedan novi
pojam o onome to je dobila od svoga brata". Sa
delovima ljudskoga tela postupa se u ovom snu kao
sa predmetima, kao i inae u snovima. U jednom snu,
koji je saoptio Ferenczi, pojavila se neka sloena
slika koja je bila sastavljena od linosti jednoga lekara i jednoga konja, i povrh toga imala je na sebi
jo i nonu koulju. Zajedniki elemenat u ova tr i
dela pokazao se iz analize, poto se u nonoj koulji
prepoznala aluzija na oca snevaice u jednoj sceni iz
detinjstva. U sva tr i sluaja radilo se o objektima
njene polne radoznalosti. Kao dete, njena dadilja ju
je esto vodila sobom u vojnu ergelu gde je imala
prilike da svoju u to doba jo nesputanu rado
znalost u dovoljnoj meri zadovolji.
Malo ranije sam tvrdio da san nema sredstva ko
jim bi izrazio relacije protivrenosti, suprotnosti, da
bi rekao ne" . Ja u se sad prihvatiti toga da se ovom

328

Tumaenje snova, I

tvrenju prvi pu t suprotstavim. Jedn a vrsta sluaja,

koji se mogu obuhvatiti zajedno kao suprotnost",
predstavljena je jednostavno kroz identifikaciju kao
to smo videli; to su sluajevi kad se predstava jedne
zamene ili supstitucije moe dovesti u vezu sa kon
trastom. Za to smo ve vie put a navodili primere.
Jeda n drugi deo suprotnosti u mislima sna, koji even
tualno dolazi u kategoriju obrnuto, naprotiv", dolazi
do prikazivanja u snu na sledei neobian, gotovo da
kaemo, na duhovit i aljiv nain. Upravo obrnuto"
nije predstavljeno u sadraju sna samo, nego svoje
prisustvo u materijalu izraava time to se jedan deo
ve konstruisanog sadraja sna koji postoji iz dru
gih razloga tako rei naknadno preokrene. Ovaj
proces je lake ilustrovati nego opisati. U lepom snu
o Gore i dole" predstavljanje penjanja u snu je
obrnuto nego to je njegova slika u mislima sna, na
ime u sceni uvoenja Dodeoue Safo: u snu penjanje
na poetku ide teko, a kasnije lako, dok je u Dodeovoj sceni penjanje na poetku lako, a kasnije sve
tee. I gore" i dole" u snevaevom odnosu prema
brat u u snu je predstavljeno obrnuto. To ukazuje na
prisustvo jedne obrnute ili suprotne relacije, izmeu
dva dela materijala u mislima sna; i nju smo pronali
u tome to u snevaevoj fantaziji iz detinjstva ovoga
nosi dadilja, obrnuto nego to to juna k romana nosi
svoju draganu. I moj san o Geteovom napadu na go
spodina M. (vidi kasnije) sadri u sebi jedno takvo
upravo obrnuto", koje je moralo da se ispravi pre
nego to bi se moglo doi do tumaenja sna. U snu
je Gete napao jednog mladog oveka, gospodina M;
u stvarnosti, onako kao to je sadravaju misli sna,
jedan mlad ovek napao je jednog znaajnog oveka,
moga prijatelja. U snu ja raunam od datuma Geteove smrti; u stvari, raunanje je polo od dana roe
nj a paralitiara. Misao, koja je merodavna u materi
jalu sna pokazuje se kao protivrenost tome da sa
Geteom treba postupati kao da je luak. Obrnuto,
veli san, ako knjigu ne razume, onda si ti maloumnik a ne pisac. U svima ovim snovima o preobrtanju
izgleda mi da je povrh toga sadrana veza sa prezri-

Sredstva predstavljanja u snovima

32 9

vim smislom fraze (einem die Kehrseite zeigen" =

pokazati nekom nalije, drugu stranu medalje, prim.
prev.). (Snevaevo obrtanje u odnosu na brat a u snu
o Safo). Dalje je znaajno i to koliko se esto obrtanje
upotrebljava ba u snovima koji proizlaze iz potisnu
ti h homoseksualnih impulsa.
Obrtanje, pretvaranje jedne stvari u suprotnost,
uostalom, jedno je od najomiljenijih sredstava pred
stavljanja koje ra d sna najvie voli i koje je sposobno
za najmnogostraniju primenu. Ono na prvom mestu
slui za to da izrazi ispunjenje elja u odnosu na
odreeni elemenat u mislima sna. Kad bi samo bilo
obrnuto! Istina, esto je najbolji izraz za reakciju ja
neki neprijatan deo seanja. Ali naroitu vrednost
dobija obrtanje u slubi cenzure, je r ono ostvaruje
itavu jednu masu izopaen ja u materijalu koji tre
ba predstaviti, a to upravo najpre koi svaki pokuaj
razumevanja sna. Ako, dakle, san uporno odbija da
otkrije svoj smisao, uvek vredi pokuati da sa izvesnim delovima njegove manifestne sadrine izvri
mo obrtanje, posle ega itava situacija esto odmah
postaje jasna.
Pored sadrajnog obrtanja ne smemo prevideti ni
vremensko obrtanje. Jedn a sasvim obina tehnika
izopaavanja sna sastoji se u tome da se ishod nekog
dogaaja ili kraj jednog misaonog toka prikau na
poetku sna, a da se na kraju sna naknadno stave
premise na kojima se zakljuak zasniva ili razlozi
koji su doveli do zbivanja. Ko god nije pomislio na
ovo tehniko sredstvo izopaavanja sna, 1 taj stoji bes
pomoan pred zadatkom tumaenja sna.
1

Istom tehniko m vremensko g obrtanj a slui se poneka

d histerini napa d da bi od posmatra a sakrio svoj smisao. Jed
n a histerin a devojka je, n a primer , u jedno m napad u imal
a da predstav i jeda n mal i roman, koji je isfantazirala u

svom nesvesnom u vezi sa jedni m susretom u tramvaju .

Kak o je dotini, privue n lepotom njene noge, oslovljava
dok
on a ita ; kak o zati m polazi s njim i doivljava
zanosnu ljubav n u scenu. Njen napa d poinje prikazivanje
m ove ljubavn e scene
trzajima tel a
usnica p r i ljubljenju, urktanj e r u k u

toga ona

tr i u drug u

(pri

za

tom e

pokret i

zagrljaj);

posle

330

Sredstva

Tumaenje snova, I

U mnogim sluajevima dobijemo smisao sna te k

poto smo u sadraju sna izvrili viestruko obrtanje,
prema raznim relacijama. Tako se, na primer, u snu
jednog mladog neurotiara koji je patio od prinudnih
predstava seanje na infantilnu elju za smru oca
koga se plaio krije iza sledeeg teksta: Njegov otac
ga grdi to tako kasno dolazi kui." Ali smisao psiho
analitike kur e i snevaeve pomisli dokazuju da bi
on morao najpre da glasi: On je ljut na oca i, zatim,
to mu otac u svakom sluaju suvie rano (tj. suvie
brzo) dolazi kui. Sneva bi vie voleo da mu otac
uopte nije doao kui, to je opet identino sa e
ljom za oevom smru. Sneva je, naime, kao mali
deak za vreme oevog odsustvovanja skrivio jednu
seksualnu agresiju prema jednom drugom licu i bio
kanjen pretnjom: ekaj samo dok ti se otac vrati! "
Ako elimo da i dalje pratimo odnose izmeu sa
draja sna i misli sna, onda e najbolje biti da kao
polaznu taku uzmemo sam san i da postavimo pita
nje ta znae pojedine formalne karakteristike me
toda predstavljanja u snu u odnosu na misli sna. Uz
ove formalne karakteristike, koje nam u snu moraju
padati u oi, spadaju pr e svega razlike u ulnom in
tenzitetu pojedinih slika sna i u razgovetnosti poje
dinih delova sna ili itavih snova uporeenih meu
sobom. Razlike u intenzitetu pojedinih slika sna po
krivaju itavu skalu od otrine definicije koju smo
skloni, mada bez ikakve garanti je, da stavimo iznad
realnosti, pa sve do dosadne nejasnoe koju progla
avamo karakteristinom za snove, poto se zapravo
ne moe u potpunosti uporediti ni sa jednim stepenom nerazgovetnosti koju na objektima realnosti per
cipiramo. Povrh toga mi obino utisak koji dobijamo
od nekog nejasnog objekta u snu obeleavamo kao
fliichtig" (= nepostojan, nestalan, brz), dok o razsobu, seda n a stolicu, podie haljin u a b i pokazal a
nogu, ini pokret e ka o da ita iz knjige i oslovljava me
(odgovara n a moja pitanja) . Uporedi u z ovo Artemidorovu
n apo menu :

Pr i tumaenj u snova moram o bacit i pogled jedno m o d po

etk a k a kraju,
poetku... "

drug i

pu t

o d

kraj a

predstavljanj a

snovima

331

govetnijim slikama u snu mislimo da su percipirane

za due vreme. Postavlja se dakle pitanje koji ulo vi
u materijalu sna determiniu ove razlike u ivahnosti pojedinih delova sadrine sna.
Ovde se, pr e svega, moramo suoiti sa izvesnim
oekivanjima koja se javljaju kao neizbena. Poto
materijalu sna mogu za vreme spavanja pripadati i
prave senzacije, verovatno emo pretpostaviti da se
one ili elementi sna izvedeni od njih u sadrini sna
istiu naroitim intenzitetom, ili obratno, da e se sve
ono to u snu ispada kao naroito ivo, za vreme spa
vanja, moi svesti na takve realne senzacije. Ali moje
iskustvo ovo jo nikad nije potvrdilo. Nije tano da
se elementi sna, koji su derivativi realnih utisaka za
vreme spavanja (nervni nadraaji), istiu svojom i
vahnou ispred ostalih utisaka to dolaze iz seanja. Faktor realnosti ne znai nita za odreivanje
intenziteta slika u snu.
Dalje bismo mogli oekivati da e ulni inten
zitet (ivost) pojedinih slika u snu imati neki odnos
prema psihikom intenzitetu elemenata koji im od
govaraju u mislima sna. U ovim poslednjim intenzi
te t se poklapa sa psihikom vrednou: najintenziv
niji elementi su upravo najznaajniji, oni stvaraju
sredite misli sna. Mi sad, dodue, znamo da su to
upravo ovi elementi koji zbog cenzure ne ulaze u
sadraj sna. Ali bi ipak moglo biti da njihovi najblii
derivativi, koji ih u snu zastupaju, mogu stvoriti vii
stepen intenziteta, a da zbog toga ne moraju stvarati
centar sna. Ali i ovo oekivanje se rui uporednim
posmatranjem snova i materijala iz kojeg se oni iz
vode. Intenzitet elemenata ovde nema nikakve veze
sa elementima intenziteta onde; izmeu materijala
sna i sna postoji stvarno jedan potpuni preokret
svih psihikih vrednosti" (Umivertung aller psychischen Werte). Direktni derivativ onoga to je prekomerno dominiralo u mislima sna moe se ee otkriti
samo u nekom prolaznom elementu sna, koji je potpu
no pokriven snanijim slikama.
Intenzitet elemenata sna pokazuje
se drukije
determinisan, i to preko dva meusobno nezavisna

k a

mmmmm

332

Tumaenje snova, I

faktora. Najpre je lako videti da su oni elementi na

roito intenzivno prikazani kroz koje se izraava ispu
njenje elja. A zatim nas analiza ui da iz najivljih
elemenata sna proizlazi najvei broj misaonih toko
va, da su dakle najivlji ujedno i najbolje determinisani. Nije to nikakva izmena smisla, ako ovu poslednju empirijskim putem steenu reenicu izrazimo u
sledeem obliku: najvei intenzitet pokazuju oni
elementi sna za ije je formiranje upotrebljen naj
izdaniji rad na saimanju. Onda moemo oekivati
da e se ovaj uslov, a i onaj drugi (naime o ispunje
nju elja), moi izraziti i jednom jedinom formulom.
Problem o kome sam sada raspravljao uzroci
veeg ili manjeg intenziteta ili razgovetnosti pojedi
nih elemenata sna hteo bih da zatitim od zamene
sa jednim drugim problemom, koji se odnosi na raz
liitu razgovetnost itavih snova ili delova sna. Tamo
je suprotnost razgovetnosti nejasnoa; a ovde
zbrkanost. U svakom sluaju oigledno je da porast i
opadanje kvaliteta u obe skale idu uporedo. Jeda n
deo sna, koji nam se ini jasnim, obino najveim
delom sadri intenzivne elemente; naprotiv, nejasan
san je sastavljen od manje intenzivnih elemenata. Ali
je problem koji nam prua skala koja ide od prividno
jasnog do nerazgovetno zbrkanog, mnogo komplikovaniji nego problem kolebanja ivosti elemenata
sna; o prvom problemu ovde jo neemo raspravljati
iz razloga koje emo kasnije navesti. U pojedinim slu
ajevima primeujemo, na svoje iznenaenje, da uti
sak jasnoe ili nerazgovetnosti koji o jednom snu stiemo uopte nita ne znai za sklop sna, nego da pro
izlazi iz materijala sna kao jedan od njegovih sastav
nih delova. Tako se seam jednog sna koji mi je posle
buenja izgledao isto tako lepo sklopljen, bez praz
nina i jasan, da sam jo pospan odluio da dopustim
jednu novu kategoriju snova koji ne bi bili podloni
mehanizmu saimanja i pomeranja, nego bi mogli biti
oznaeni kao fantazije za vreme spavanja". Detalj
nije ispitivanje pokazalo je da je ovaj retki san po
kazivao iste pukotine i praznine u sklopu kao i svaki
drugi; stoga sam napustio kategoriju o fantazijama

Sredstva predstavljanja u snovima

333

u snu. Ali je reducirana sadrina sna bila to sam

svome prijatelju iznosio jednu teku i dugo traenu
teoriju o biseksualnosti, i ispunjavajua snaga sna
bila je kriva to nam je ova teorija (koja uostalom
nije bila saoptena u snu) izgledala jasna i bez praz
nina. Ono, dakle, to sam smatrao kao sud o gotovom
snu bio je zapravo samo deo, i to bitni deo sadraja
sna. Rad sna ovde je, tako rei, posegao u prvo budno
miljenje i preneo mi kao sud o snu onaj deo mate
rijala sna, ije tano prikazivanje u snu nije uspelo.
Neto sasvim suprotno tome dozi veo sam jednom
kod neke pacijentkinje koja najpre uopte nije htela
da ispria san koji je spadao u analizu jer je tako
nejasan i zbrkan" , naposletku uz ponovljene pro
teste da nije sigurna da je njeno iznoenje tano, iz
javila je da se u snu pojavilo vie lica, ona sama,
njen mu i njen otac, i kao da nije znala da li je njen
mu njen otac, ili ko joj je zapravo otac ili tome neto
slino. Sastavljanje ovoga sna sa njenim pomisli ma
u toku analitike seanse pokazalo je kao nedvosmi
sleno da se radi o jednoj prilino svakodnevnoj istoriji jedne sluavke koja je morala priznati da oe
kuje dete, pa sad
uje sumnje o tome: ,,ko je zapravo
2
otac (deteta)". Nejasnoa koju je san pokazao bila je,
dakle, ovde deo materijala koji je san izazvao. Jeda n
deo ove sadrine bio je predstavljen u obliku sna.
Oblik sna ili snevanje upotrebljava se sa iznenauju
om uestalou za prikazivanjem prikrivene sadr
ine.
Glose o snu, prividno bezazlene primedbe o nje
mu, esto slue za to da jedan deo snevanog prikri
ju na najrafiniraniji nain, dok ga zapravo ipak oda
ju. Tako, kad na primer jedan sneva izjavljuje: Ovde
je san izbrisan, i analiza daje infantilnu reminiscen
ciju na prislukivanje jedne osobe koja se posle de fekcije isti. Ili u jednom drugom sluaju koji zaslu
uje da se opirno ispria: Neki mlad ovek sanja je1

I danas ne znam da li sam to s pravom uinio.

* Pratei histerini simptomi: izostajanje periode i ve
liko neraspoloenje, glavne bolesti te bolesnice.

Tumaenje snova, I

334

dan veoma jasan san koji ga podsea na fantaziju iz

njegovog deatva koja mu je ostala u svesti: on se
uvee nalazi u jednom letnjem hotelu, zabuni se u
broju sobe i dolazi u jednu prostoriju u kojoj se
svlae jedna starija dama i njene dve keri, da bi
legle u krevet. On nastavlja: Zatim ima nekoliko
praznina u snu, tu neto nedostaje, i najzad je u sobi
bio jedan ovek koji me je hteo izbaciti, i sa kojim
sam se morao boriti. On se uzalud trud i da bi se setio sadraja i namere te deje fantazije na koju san
oigledno aludira. Ali najzad mu se skree panja
na to da je traena sadrina ve data izjavom o ne
jasnom mestu u snu. Praznine " su genitalni otvori
ena koje se spremaju da legnu; tu neto nedostaje"
opisuje glavnu karakteristiku enskih genitalija. On
je u onim mladim godinama goreo od radoznalosti da
vidi jedan enski polni organ, i bio je jo sklon da
se dri infantilne seksualne teorije koja eni pripi
suje da ima muki organ.
U sasvim slian oblik prikrila se analogna remi
niscencija drugog jednog snevaa. On sanja:1 Idem sa
gospoicom K. u restoran u Folksgartenu ... zatim
dolazi jedno tamno mesto, jedan prekid . . . , onda se
nalazim u salonu jedne javne kue, u kome vidim dve
ili tri osobe, jednu u koulji i gaicama.
Analiza: Gospoica K. je erka njegovog biveg
efa, kao to sam tvrdi, jedna zamena za njegovu
sestru. Samo retko kad ima priliku da s njom razgo
vara, ali jednom se meu njima desio jedan razgovor
u kome smo se tako rei prepoznali u svojoj polnosti, kao kad bismo rekli: Ja sam mukarac, a ti si
ena". U pomenutom restoranu bio je samo jedanput,
u pratnji sestre svoga zeta, jedne devojke, koja mu
je bila sasvim ravnoduna. Drugi put je pratio neko
drutvo od tri dame sve do ulaska u taj restoran. Da
me su bile njegova sestra, njegova snaha i ve pomenuta sestra zeta, prema svima trima bio je ravno-

Volksgarten, to znai: Narodni (nacionalni) park, je

dan divan park u Beu, na Ringu (Prim. prev.).

Sredstva predstavljanja

snovima

335

duan u najveoj meri, ali sv^ tri su pripadale redu

sestara. Javn u kuu je samo retko kada poseivao,
moda samo dva ili tr i puta u ivotu.
Tumaenje se oslanjalo na tamno mesto", na
prekid" u snu, i potvrdilo je l a je on nekoliko puta,
na svaki nain samo retko, iz deake radoznalosti,
posmatrao genitalije svoje nekoliko godina mlae se
stre. Nekoliko dana kasnije pojavilo se svesno seanje na nepristojno delo naznaeno u snu.
Prvi snovi iste noi pripadaju prema svojoj sa
drim istoj celini, njihovo razdvajanje u vie delova,
njihovo grupisanje i broj, sve to je puno smisla i moe
biti shvaeno kao jedan deo saoptenja iz latentnih
misli sna. Pr i tumaenju snova koji se sastoje od vie
glavnih delova, ili uopte takvih koji pripadaju istoj
noi, ne smemo zaboraviti ni na mogunost da ovi
razliiti snovi koji slede jedan, za drugim znae isto,
da izraavaju iste nadraaje u razliitom materijalu.
San meu ovim homolognim slovim a koji je vremen
ski raniji esto je izopaeniji, bojaljiv, dok je sledei san drskiji i razgovetniji.
Ve biblijski san faraonov o klasovima i krava
ma, koji je tumaio Josif, bio je san te vrste. U Jo zefa (Jevrejske starine, Knjiga II, glave 5. i 6) prika
zan je opirnije nego u Svetom pismu. Poto je kralj
ispriao prvi san, rekao je: Posle ovog prvog snovi
enja probudih se, uznemiren, i poeh da razmiljam
o tome ta bi san mogao da zn.ai, ali sam u tom raz
miljanju polako ponovo zaspao i imao jedan jo neo
bini j i san koji me je bacio u jo vei strah i zbu
njenost." Poto je sasluao priu o snu, Josif ree:
Tvoj san, o kralju, po svom izgledu svakako je dvo
struk i san, ali oba vienja imaju samo jedno zna
enje."
Jung, koji u svom delu B^itrag zur
Psvchologie
des Geriichtes (= Doprinos psihologiji fame) pria o
tome kako su skriveni erotiki s a n jedne uenice nje
ne prijateljice razumele bez tumaenja i nastavile ga
u izmenama, te napominje, uz jednu od ovih pria o
snu, ,,da poslednja misao u jednom dugom nizu slika
snova sadrava tano ono to je ve prva slika te se-

336

Tumaenje snova, I

rije pokuala da prikae. Cenzura gura kompleks u

stran u koliko god je to moguno pomou neprestano
obnavljanih simbolikih prikrivanja, pomeranja, pre
okretanja u bezazleno" (Zentralblatt fiir Psvchoanalyse, I, 1910, str. 87). erneru su bile dobro poznate
ove osobenosti prikazivanja sna i on ih opisuje uz
svoje uenje o organskim nadraajima kao naroiti
zakon (str. 166). ,,A naposletku, fantazija se dri opte
vaeeg zakona u svima simbolikim tvorevinama sna
koje proizlaze iz odreenih nervnih nadrazaja: na
poetku sna ona slika predmet od kojeg nadraaj do
lazi samo najudaljenijim i najnetanijim aluzijama,
a na kraju, kad se slikarski izliv iscrpeo, ona prika
zuje sam nadraaj u nagosti, odnosno njegov odgova
rajui organ ili njegovu funkciju, ime san, obeleavajui sam svoj stvarni organski povod, dostie
kraj . . . "
Lepu potvrdu ovog ernerovog zakona dao je Oto
Rank u svom radu Ein Traum, der sich selbst deutet
(= San koji sam sebe tumai). San jedne devojke,
koji on u tom delu iznosi, sastojao se od dva takoe
vremenski odvojena sna jedne noi, od kojih se dru
gi deo zavrio polucijom. Ovaj polucioni san dopustio
je jedno do pojedinosti sprovedeno tumaenje uz
obimno odricanje na doprinose snevaice, a bogatstvo
odnosa izmeu obe sadrine snova omoguilo je da
se vidi da je prvi san u bojaljivom predstavljanju iz
razio isto to i drugi, tako da je ovaj drugi, polucioni
san, pripomogao da se potpuno objasni prvi. Polazei
od ovoga primera, Rank s pravom raspravlja o zna
enju polucionih snova za teoriju snevanja uopte.
U takav poloaj da jasnou ili zbrkanosti sna tu
maimo prisustvom sigurnosti ili sumnje u materijalu
sna, po mom iskustvu dolazimo samo u retkim slua
jevima. Ja u kasnije otkriti jedan dosad jo nespo
menuti faktor u stvaranju sna, od ijeg delovanja
ova skala kvaliteta bitno zavisi.
U nekim snovima koji zadravaju neto dalje
jednu situaciju u scenariju javljaju se prekidi koji
se opisuju sledeim recima: ,,A onda kao da je u
isto vreme bilo neko drugo mesto i da se tamo do -

Sredstva predstavljanja u snovima

337

godilo to ili ono." Ono to na ovaj nain prekida

glavnu radnju sna koja se posle izvesnog vremena
moe ponovo nastaviti, to se u materijalu sna izdaje
za sporednu reenicu kao jedna umetnuta misao. Po
godba se u mislima sna predstavlja u snu istovremenou: (ako je postala, i kad).
ta znai senzacija inhibiranog pokreta, koja se
tak o esto javlja u snu i koja je tak o blizu straha?
ovek eli da ide, a ne mie se s mesta, eli da ne
to obavi i neprestano nailazi na prepreke. Voz tre
ba ve da krene a mi ga ne moemo stii; podignemo
ruk u da bismo se osvetili zbog neke uvrede, a ona
otkae poslunost itd. Mi smo na ovu senzaciju u snu
naili ve kod ekshibicionih snova, ali jo nismo po
kuali da je ozbiljno protumaimo. Zgodno, ali ne
dovoljno je odgovoriti da u snevanju postoji motor
na ukoenost i da mi nju opaamo kroz pomenutu
senzaciju. Mi smemo pitati: Pa zato onda stalno ne
sanjamo o takvim inhibiranim pokretima? i moemo
oekivati da ova senzacija, mada se u svako doba
za vreme spavanja moe izazvati, slui da olaka
neku naroitu vrstu predstavljanja i da je bila pro
buena samo kad materijal misli sna treba na ovaj
nain da bude predstavljen.
Nemogunost da se neto izvri ne javlja se u
snu uvek kao senzacija, nego je ponekad jednostavno
deo sadrine sna. Jedan takav sluaj smatram naro
ito pogodnim da baci svetlost na ovo snevanje. Saoptiu, u skraenom obliku, jedan san u kome se
pojavljujem kao optuen zbog nepotenja. Mesto do
gaaja jeste meavina jednog privatnog sanatorijuma i vie drugih lokala. Pojavljuje se jedan sluga,
da me pozove na istragu. U snu znam da neto nedo
staje, i da se istraga vri zbog sumnje da sam pri
svojio ono to se izgubilo. Analiza pokazuje da istra
gu treba uzeti dvosmisleno i da ona ukljuuje i lekarski pregled. Svestan svoje nevinosti i svoje funk
cije koju u ovoj kui vrim kao konzilijar, ja spokoj
no krenem sa slugom. Na jednim vratima doekuje
nas jedan drugi sluga i kae, pokazujui na mene:
Ovoga ste doveli, pa to je jedan pristojan ovek! Ja
22 Frajd, Odabrana ela, VI

Tumaenje

338

snova,

Sredstva

zatim bez sluge odlazim u jednu veliku dvoranu u

kojoj stoje maine, i ona me posea na pakao sa
svim svojim paklenim oruem kazivanja. Upregnu
tog u jedan aparat vidim jednog kolegu koji bi imao
puno razloga da se zainteresuje za mene; ali on ne
vodi rauna o meni. Zatim mi se kae da sada mogu
ii. Ali sad ja ne mogu da naem eir, i ipak ne
mogu da odem.
Sigurno je to ispunjenje elje sna da mi se oda
priznanje da sam poten ovek i da mogu otii: u
mislima sna mora, dakle, postojati svakovrstan ma
terijal koji sadri kontradikciju tome. To to mogu
otii, znak je da mi se oprata; ako se, dakle, na kra
ju sna dogodi neto to e spreiti moj odlazak, onda
je blizu i zakljuak da potisnuti materijal protiv
ljenja ovim potezom sebi pribavlja vrednost. Sto ne
mogu da naem eir, znai dakle: Pa ti nisi poten
ovek! Neostvarivanje sna je izraz protivljenja, jed
no ne", i po tome treba korigovati moje1 ranije tvr
enje da san ne moe izraziti jedno ne."
II drugim snovima u kojima se neostvarivanje po
kreta ne javlja samo kao situacija nego i kao senza
cija ista kontradikcija izraena je snanije senzaci
jom inhibicije kretanja, kao volja ijoj se volji su
protstavlja protivvolja. Senzacija inhibicije kretanja
predstavlja, dakle, jedan konflikt volje. Kasnije emo
uti da upravo motorna paraliza koja prati spavanje
spada meu fundamentalne uslove psihikog procesa
1

Odnos prem a jedno m doivljaju iz detinjstva izlazi iz

potpun e analize sledeim posredstvom : Crna c je izvrio
svoju dunost, crna c moe ii. Pa zati m aljivo pitanje : Ko
liko je sta r crna c ak o je izvrio svoj dug? Godinu dana , onda
moe ii (Kau da sam toliko mnogo crn e grgurav e kose do neo n a svet d a m e j e moja mlad a majk a proglasila
crncem). to ne mogu na i eir, jest e jeda n dnevn i
doivljaj upo - trebljen u vie smisla. Sakril a ga je na a
devojka koja je ge nijalna u sakrivanju . I odbijanje
tuni h misli na smr t krij e s e iza ovog zavretk a sna : J a
jo nisa m izvrio svoju dunost; ja jo ne smem otii.
Roenje i smr t ka o u sn u o Geteu i paralitiaru , koji sa m
kra t k o vrem e pr e toga imao.

predstavljanja

snovima

339

za vreme snevanja. Impuls, prenet na motorne puteve, sad nije nita drugo do volja i injenica to smo
toliko sigurni da emo ovaj impuls, inhibiran za vre
me spavanja, osetiti kao ometen, itav ovaj proces
ini tako izvanredno pogodnim za prikazivanje akta
volje i ne" koji mu se suprotstavlja. Po mom obja
njenju straha moe se takoe lako shvatiti zato je
senzacija inhibicije volje tako blizu strahu i zato
je tako esto s njim u snu povezana. Strah je libidinozni impuls koji polazi
od nesvesnog i koji je inhi
1
biran od predsvesnog. Gde je, dakle, u snu senza
cija inhibicije povezana sa strahom u snu mora da
se radi o jednom aktu volje, koji je u isto vreme u
stanju da razvije libido, to jest, mora da se radi o
jednom seksualnom impulsu.
Na jednom drugom mestu (vidi kasnije) raspravljau o tome ta znai sud koji se esto javlja za vre
me sna: Pa to je samo san", i kojoj psihikoj sili
on treba da se pripie. Ja u ovde unapred rei da on
treba da slui smanjivanju vrednosti onog to je snevano. Zanimljiv problem koji je povezan sa ovim, to
se izraava time ako se izvesna sadrina u samom
snu oznaava kao snevana", zagonetka sna u snu",
resio je u slinom smislu tekel analizom nekih ubedljivih primera. Snevanom" u snu treb a ponovo da
se oduzme vrednost, ono mora da bude lieno real
nosti. Ono to se posle buenja iz sna u snu " dalje
sneva to e elja sna postaviti namesto izbrisane re
alnosti. Moe se, dakle, pretpostaviti da snevano"
sadrava predstavljanje realnosti, pravo seanje, dok
san koji se nastavlja, naprotiv, predstavlja samo ono
to sneva eli. Ukljuivanje izvesne sadrine u je
dan san u snu " treba, dakle, izjednaiti sa eljom
da se ono to je ovako opisano kao san nije trebalo
dogoditi. Drugim recima: ako sam rad sna neku od
reenu injenicu uvruje u jedan san, onda to znai
najodluniju potvrdu realnosti te injenice, najsna1

12*

Ovo vie ne odgovara novim saznanjima.

340

Tumaenje snova, I

nije njeno potvrdenje. Rad sna iskoriava snevanje

samo kao formu otklanjanja i time potvruje sazna
nje da je san ispunjenje elje.

D
OSVRT NA MOGUNOST
PREDSTAVLJANJA
Dosad smo imali posla sa istraivanjem kako san
predstavlja odnose izmeu misli sna, ali smo vie
put a dodirnuli jednu dalju temu: kakve promene ma
terijal misli sna trpi u svrhu formiranja sna. Mi sad
znamo da materijal sna, dobrim delom lien svojih
relacija, podlee jednom procesu kompresije, dok u
isto vreme pomeranja intenziteta izmeu njegovih
elemenata nuno stvaraju psihiku promenu vrednosti toga materijala. Pomeranja koja smo posmatrali
pokazala su se kao zamena jedne predstave nekom
drugom predstavom, koja joj je na neki nain bliska,
i one su asocirane i upotrebljavane da olakaju sai
manje tako to je na ovaj nain umesto dva elemen
ta u san dospeo jedan srednji zajedniki elemenat
izmeu njih. Jedn u drugu vrstu pomeranja dosad
uopte jo nismo ni spomenuli. Ali iz analiza sazna
jemo da jedno ovakvo pomeranje postoji i da se ono
ispoljava u zamenjivanju govornog izraza za odgo
varajue misli. Oba puta radi se o pomeranju du
asocijacionog lanca; ali se isti proces moe dogoditi
u raznim psihikim sferama, i rezultat toga pomera
nja moe jedanput biti da jedan elemenat bud e zamenjen drugim, dok u drugom sluaju jedan eleme
na t svoj izraz zamenjuje drugim izrazom.
Ova druga vrsta pomeranja koje se javljaju kod
stvaranja sna nema samo veliki teorijski interes nego
je i naroito pogodna za to da objasni izgled fanta
stine apsurdnosti u koju se san zaodeva. Pomeranje

Osvrt na mogunost predstavljanja

341

se po pravilu vri u pravcu da se jedan bezbojan i

apstraktan izraz u misli sna zameni slikovitim i kon
kretni m izrazom. Prednost, pa prema tome i svrha
zamene, sasvim je oevidna. Slikovito je za san ne
to to moe biti predstavljeno: ono se moe uklopiti
u jednu situaciju gde bi apstraktni izraz u predstav
ljanju sna stvarao sline tekoe kao to ih otprilike
jedan politiki uvodni lanak nekih novina stvara za
ilustratora. Ali ne samo predstavi] ivost, nego i inte
resi saimanja i cenzure mogu dobiti tom zamenom.
Misao sna je neupotrebljiva sve dok je apstraktno
izraena; ali im je pretvorena u slikovit jezik, uspo
stavljaju se izmeu ovog novog izraza i ostalog ma
terijala sna, lake nego ranije, dodiri i identiteti, koji
su potrebni radu sna i koje on stvara gde god ih ne
ma, je r su konkretni termini u svima jezicima zbog
njihovog razvoja bogatiji nadovezivanjima nego to
su pojmovni. Moemo zamisliti da se dobar deo po
srednog pri stvaranju sna, koji pokuava da rastu
rene misli sna reducira na to je moguno skueniji
i jedinstveniji izraz u snu, obavlja tako to nalazi
pogodne jezike preobraaje za pojedine misli. Jed
na misao, iji je izraz moda utvren iz nekih drugih
razloga, pr i tom e delovati na izraajne mogunosti
drugoga birajui i rasporeujui, i to moda ve u
samom poetku, slino kao kod pesnikovog rada. Ako
treba da se jedna pesma napie u rimama, onda je
drugi slikovani red vezan za dva uslova; on mora da
izrazi odgovarajui smisao, a izraz te misli mora se
rimovati sa prvim slikovanim redom. Najbolje pesme
su svakako one gde se ne primeuje namera da se
nae slik, nego gde su obe misli ve unapred, meu
sobnim induciranjem, izabrale govorni izraz koji e
uz lake doterivanje dati istozvunost (rimu, slik).
U nekim sluajevima zamena izraza potpomae
saimanje sna na jo krai nain, tako to pronalazi
jedan reenini sklop, koji kao dvosmislen dozvoljava
da izrazi vie od jedne misli sna. Celokupna oblast
igre reci stavlja se tako na raspolaganje rad u sna. Ne
treba da se udimo ulozi koja pripada recima prili
kom stvaranja sna. Re, kao vorna taka mnogobroj-

Tumaenje

342

snova,

nih predstava, jeste, tako rei, predestinirana dvo

smislenost; i neuroze (prinudne predstave, fobije) ko
riste ne manje bestidno nego preimustva1 koja re
tako daje za saimanje i preruavanje sna. Lako se
moe pokazati da izopaen je od pomeranja izraza ima
zajedniku korist. Zbunjuje ako se stavi jedna dvo
smislena re umesto dve jednosmislene; i da se na
svakodnevni trezveni naSin
izraavanja zameni sli
kovitim izraavanjem, nae razumevanje se zaustav
lja naroito poto nam san nikad ne kazuje da li nje
gove elemente treba razumeti doslovno ili pak u pre
nesenom smislu, i da li treb a direktno povezati sa
materijalom misli sna ili posredovanjem umetnuti h
fraza. Uglavnom je pri tumaenju svakog elementa
sna sumnjivo da li:
a) treba da se uzme u pozitivnom ili negativnom
smislu (relacija suprotnosti);
b) da li treb a da se protumai istorijski (kao
reminiscencija);
c) da li treba da se protumai simboliki, ili
d) da li njegovo tumaenje treb a da polazi od
teksta.
Uprkos ovoj mnogostrukosti moe
se rei da
predstavljanje (izraavanje) rada sna koje nije ura
eno s nametom da bude shvaeno prevodiocu ne
zadaje vee tekoe, nego to ih otprilike stari pisci
hijeroglifa zadaju svojim itaocima.
Ve sam naveo vei broj primera (Usta se do
bro otvaraju" u snu o injekciji; ,,Ta ja ne mogu ii"
u poslednjem snu, itd.) za izraavanja u snu koje za
jedno dri samo dvosmislenost izraza. Sad u izneti
jedan san u ijoj analizi predstavljanje apstraktne
misli u slici igra veu ulogu. Razlika ovakvog tuma
enja sna od tumaenja pomou simbolike jo uvek
se ne moe otro odrediti; kod simbolikog tumaenja
sna tuma sna proizvoljno bira klju za simbolizo1

De r Witz un d seine Beziehung zum Unbewusste n

(Dosetka i nje n odnos prem a nesvesnom", 1905, Sabran a dela
sveska VI), i Hei-mostovi" u reavanj u neurotiki h sim
ptoma.

Osvrt na mogunost predstavljanja

343

vanje; u naim sluajevima jezike preruenosti ovi

su kljuevi opte poznati i dati vrsto ustanovljenom
praksom. Ako raspolaemo pravilnom pomilju u pra
vo vreme, onda moemo snove te vrste potpuno ili
delimino resiti i nezavisno od podataka snevaa.
Jedna dama sa kojom sam u prijateljstvu sanja:
Nalazi se u operi. To je predstava Vagnerove opere,
koja je trajala do etvrt do osam ujutru. U parketu
i parteru nalaze se stolovi, za kojima se jede i pije.
Njen roak koji tek to se vratio sa svadbenog puta
sedi sa svojom mladom enom za jednim takvim sto
lom; pored njih sedi jedan aristokrat. O njemu se
pria da ga je mlada ena sobom dovela sa svadbe
nog puta, sasvim otvoreno, kao to ovek vraa e
ir sa svadbenog puta. Na sredini parketa se nalazi
jedna visoka kula koja pri vrhu nosi platformu, okru
enu jednom gvozdenom ogradom. Visoko tamo gore
nalazi se dirigent sa crtama Hansa Rihtera; on ne
prestano tri okolo iza svoje ograde, znoji se strano
i sa toga mesta vodi orkestar koji je rasporeen dole
oko osnovice kule. Ona sama sedi sa jednom (meni
poznatom) prijateljicom u jednoj loi. Njena mlaa
sestra hoe da joj iz parketa doda jedan velik komad
ugljena s motivacijom da nije znala da e to tako
dugo trajati, i mora da se sada svakako dobro smrza
va (Kao da bi loe za vreme duge predstave morale
biti loene).
San je svakako dovoljno besmislen mada inae
lepo doveden na jednu situaciju. Kula na sredini par
keta, sa koje dirigent upravlja orkestrom; a pre sve
ga ugalj koji joj njena sestra dodaje! Ja namerno
nisam traio nikakvu analizu ovoga sna; sa malo po
znavanja o linim odnosima snevaice polo mi je za
rukom da samostalno protumaim neke njegove delove. Znao sam da je ona imala mnogo simpatija pre
ma jednom muziaru ija je karijera pre vremena
bila prekinuta jednom duevnom boleu. Odluio
sam se, dakle, da kulu u parketu uzmem doslovno.
Onda se ispostavilo da se onaj ovek kojeg je elela
da vidi, na mestu Hansa Rihtera, iznad ostalih la
nova orkestra uzdie visoko kao kula. Ovu kulu tre -

Tumaenje snova, I

344

ba oznaiti kao meovitu tvorevinu apozicijom; svo

jim donjim delom ona predstavlja veliinu oveka; a
sa ogradom gore, iza koje on tri kao zarobljenik ili
1
kao zver u kavezu (aluzija na nesrenikovo ime) ,
predstavlja njegovu kasniju sudbinu. Kula luaka",
otprilike, bila bi re u kojoj bi se obe misli mogle
susresti.
Poto je na ovaj nain otkriven nain izlaganja
sna, mogli smo pokuati da drugu upadljivu apsurd
nost, onu sa ugljenom, koji joj sestra dodaje, resimo
pomou istoga kljua. Ugalj" je morao znaiti taj
na ljubav".
Kein Feuer, keine Kohle,
kann brennen so heiss
als wie heimliche Liebe,
!
von der niemand was weiss.

Ona sama i njena prijateljica ostale su sedei;

mlaa sestra koja jo ima izgleda da e se udati do
daje joj ugalj, poto ipak nije znala da e tako dugo
trajati". ta e trajati tako dugo, to u snu nije re
eno; mi bismo u jednom pripovedanju dopunili sa
predstava", u snu moemo reenicu posmatrati za
sebe, proglasiti je dvosmislenom i dodati: dok se ne
uda" . Tumaenje tajna ljubav" poduprto je, zatim,
pominjanjem roaka koji sa svojom enom sedi u
parketu i otvorenom ljubavnom vezom koja se ovoj
eni pripisuje. Snom ovlauju suprotnosti izmeu
tajne i javne ljubavi, izmeu njene vatr e i hladnoe
mlade ene. I tamo i ovde, uostalom, i jedan koji
visoko stoji" kao srodna re izmeu aristokrata i mu
ziara koji polae pravo na velike nade.
Ovim raspravljanjima mi smo najzad otkrili jo
jedan, trei faktor iji udeo u pretvaranju misli snova
u sadrtnu snova ne smemo potceniti: Obzir na mo1
2

Osvrt na mogunost predstavljanja

gunost predstavljanja u osobenom psihikom mate

rijalu, kojim se san slui, dakle veim delom u vizuelnim slikama. Meu razliitim sporednim mislima
vezanim za bitne misli sna bie data prednost onoj
koja doputa vizuelno prikazivanje, i ra d sna ne bei
od napora da ovu neprilagodljivu misao prelije naj pr e eventualno u neki drugi jeziki oblik, ak i u
manje uobiajen, samo ako ovaj proces omoguava
predstavljanje i tako donosi kraj psiholokom pritisku
pritenjene misli. Ovo presipavanje sadrine jedne
misli u jedan drugi oblik moe se, meutim, istovre
meno staviti i u slubu rada na saimanju i moe
stvoriti odnose prema nekoj drugoj misli, koji inae
ne bi postojali. A ova druga misao mogla je moda i
sama ve izmeniti svoj originalni nain izraavanja,
u cilju da se s pravom sretne na pola puta.
1
Herbert Zilberer (Silberer) pokazao je dobar pu t
kako moemo direktno posmatrati pretvaranje misli
u slike u procesu koji se vri prilikom stvaranja sno
va i na taj nain izolovano prouavati upravo ovaj
momenat rada sna. Ako je on u stanju premorenosti
i pospanosti sebi zadao intelektualni napor, onda se
esto dogaalo da mu je misao pobegla i da se umesto nje pojavila slika u kojoj je sad mogao da pre
pozna zamenu za misao. Zilbererovu zamenu zove ne
ba sasvim zgodnim imenom autosimbolikom".
A ja u ovde ponovo izneti nekoliko primera iz Zilbererovoga rada, na koje u se kasnije i na jednom
drugom mestu vratiti zbog izvesnih osobina posmatranih fenomena.
Primer broj 1. Mislim na to da sam odluio
da u jednom sastavu popravim neko neravno mesto.
Simbol: Vidim kako rendiem jedan komad drveta da bi postao gladak.
Primer broj 5: Pokuavam da sebi predoim svr
hu izvesnih metafizikih studija kojima ba name ravam da se bavim. Ova se svrha sastoji u tome, tako
mislim, da se ovek u traenju razloga egzistencije

Hugo Wolf (= vuk).

Nijedna vatra i nikakav ugalj ne mogu tako jako go-

reti kao tajna ljubav o kojoj niko nita ne zna.

345

Jahrbuch von Bleuler-Freud I, 1909.

lUUti

346

Tumaenje

snova,

Osvrt

probija do sve viih formi svesti ili do slojeva egzi

stencije.
Simbol: Zavlaim dugaak no pod tortu kao da
u uzeti jedan komad.
Tumaenje: Moj pokret noem znai obradu do
kraja" o kojoj je r e . . . Objanjenje pozadine sim
bola jeste sledee: Ponekad mi za stolom pripadne
zadatak da raseem i posluim tortu, posao koji obav
ljam jednim dugim, savitljivim noem, to zahteva
izvesnu panju. Naroito je esto sa izvesnim teko
ama povezano kako da podignem iseene komade
torte; no se mora paljivo gurnuti ispod odgovara
juih komada torte (lagano do kraja" da bi se stiglo
do osnove). Ali jo vie simbolike ima u slici. Je r
tort a u simbolu bila je jedna dobo-torta, dakle torta
kod koje no koji see mora da prodre kroz razne
slojeve (slojevi svesti i miljenja).
Primer broj 9: U jednom toku misli ja gubim
nit. Trudim se da je ponovo pronaem, ali moram da
uvidim da mi je taka nadovezivanja sasvim ispala.
Simbol: Komad pismenog sloga, iji su poslednji
redovi ispali.
S obzirom na ulogu koju u misaonom ivotu obra
zovanih ljudi igraju vicevi, citati, pesme i poslovice,
potpuno bi odgovarale naim oekivanjima kad bi se
preruivanje te vrste veoma esto upotrebljavalo za
predstavljanje misli sna. Sta, na primer, u snu znae
kola od kojih su svaka napunjena drugim povrem?
To je suprotnost elje zbrka, darmar" (doslovno:
kupus i repa), dakle nered", pa prema tome znai
nered". udio sam se da 1 mi je o tom snu bilo samo
jedan jedini put javljeno. Samo za mali broj mate
rija oblikovala se jedna simbolika sna koja ima optu
vanost, na osnovu opte poznatih aluzija i zamena
reci. Jedan dobar deo te simbolike je uostalom zajed
niki snu sa psihoneurozama, mitovima i narodnim
obiajima.
1

Na

ovakvo

predstavljanj e

zaista

nika d

vie nisa m

naiao, tak o da sam ve izgubio opravdanj e u tanos t ovog

tumaenj a .

na

mogunost

predstavljanja

34"!

tavie, ako tanije pogledamo, moramo videti da

ra d sna sa ovom vrstom zamenjivanja uopte ne radi
nita originalno. Je r da bi postigao svoj cilj, u ovom
sluaju mogunost predstavljanja bez cenzure, rad
ide samo onim putevima koje je ve naao prokrene
u svesnom miljenju, daje prednost onim promenama
potisnutoga materijala koji kao vic i aluzija smeju
postati i svesni, i kojima su ispunjene sve fantazije
neurotiara. Ovde se onda odjednom otvara razumevanje za ernerovo tumaenje snova, ije sam pra
vilno jezgro branio ve na jednom drugom mestu. Bav
ljenje fantazije sopstvenim telom nipoto nije svoj
stveno samo snu, ili za njega karakteristino. Moje
analize su mi pokazale da je takvo bavljenje u nesvesnom miljenju neurotiara redovna pojava i da
se svodi na seksualnu radoznalost mladia ih' devojke
koji rastu, iji predmet postaju genitalije drugoga,
ili ipak i genitalije sopstvenog pola. A kao to erner
i Folkelt sasvim tano istiu, kua nije jedini krug
predstava upotrebljavan za simbolizovanje telesnosti
u snu isto tako malo kao i u nesvesnom fantaziranju neuroze. Poznajem pacijente koji su, svakako,
zadrali arhitektonsku simboliku za telo i genitalije,
(a seksualno interesovanje prostire se daleko iznad
sfere spoljnih genitalija): za te pacijente stubovi i
nosai predstavljaju noge (kao u Solomonovoj Viso
koj pesmi"), njih svaki otvor podsea na jedan od
otvora u telu (rupa"), svaki vodovod na mokrani
aparat, i tako dalje. Ali isto tako rado se krug pred
stava iz ivota biljaka ili kuhinje uzima za skrivalite seksualnih slika; 1 u prvom sluaju je govor, ta
log fantastinih uporeenja iz najstarijih vremena,
obavio bogat prethodni rad (vinograd" Gospodnji,
seme", vrt", devojke u Visokoj pesmi"). U privid
no bezazlenim aluzijama na obavljanje poslova u kuhinjji mogu se zamisliti i o njima sanjati najrunije
kao i najintimnije pojedinosti seksualnog ivota; i
1

Bogat dokazni materija l za to nalazi se u tr i dopun

sk e sveske Fuksov e (Fuchs) Sittengeschichte. Privatdruck e

bei A. Lange n Miinchen).

348

Tumaenje

snova,

Osvrt na mogunost predstavljanja

simptomi
histerije ne bi
se upravo
nikad mogli
pro
tumaiti ako
se zaboravlja
da se iza
svakodnevnoga
i
neupadljivog
moe sakriti
seksualna
simbolika kao
u
najboljem
skrovitu. Ima
svoj
snaan
seksualni smi
sao
ako
neurotika
deca ne mogu
gledati ni krv
ni svee meso,
ako
kad
ugledaju jaja i
rezance
povra aju, ako
strah od zmije,
koji
je
kod
oveka
prirodan,
u
neuroticara
bude
neverovatno
preteran.
Svuda gde se
neuroza
slui
ovakvim
preruavanjem,
ona
ide putevima kojima
je jednom ilo
celokupno
oveanstvo u
starim

34 9

hodu Pri tom,

ostaje u ruci
tako nosi veli
pristoj
1
na.
ku granu-,
zapravo kao
neko drvo, koja
je gusto po3
sejana
P
crvenim
r
cvetovima,
i
razgranata i
rairena.
kulturnim
periodima,
putevima
o
ijem
po
stojanju
svedoe jo i
danas govorna
upotreba, pra znoverje
i
obiaji,
mada
ispod najtanjeg
vela.
Ovde
u
umetnuti
san
jedne
pacijentkinje o
cve- u,
koji
sam
ve
najavio, i u
kome
podvlaim sve
to
treba
seksualno
protumaiti.
Taj lepi san,
poto
je
protumaen,
snevaici
se
nikako vie nije
dopadao.

a)
Prethodni
san:
Ona
dolazi
u
kuhinju
kod
obe
devojke
i
grdi ih to
sa
ono
malo jela"
jo
nisu
go tove,
i
pri
tome
vidi mnogo
posuda,
preklopljeno
g
da bi
se ocedilo,
mnogo
grubog
posuda
nagomilano
g
u
hrpama.
Kasniji
dodatak:
Obe
devojke idu
po vodu, i
pri
tom
kao
da
moraju ui
u
jednu
reku
koja
dopire
do
kue ili 1 na
dvorite.
b)
Glavni
2
san : Ona
s
silazi sa
visine preko
neobi nih
ograda ili
plotova,
koji su
sjedinjeni u
velike kva

drate i
koji se
sastoje od
ispletenih
malih
kvadrata.*
Ono
zapravo
nije
podeeno
za
penjanje;
ona se
uvek brine
da li e
nai mesto
gde da
stavi nogu,
i raduje se
to joj, pri
tom,
haljina
nigde nije
zapela, to
u
1

Za
tumaenj e
ovog
prethodno g
sna koji treb
a uzet i

k
a
u
z
a
l
n
o
"
(
v
i
d
i
s

t
r
.
3
1
7
)
.
Njen to k
ivota.
3
Visoko poreklo,
suprotnos t elje
prem a pretho d
n
o

m
s
n
u
.
4

Kombinovan
a
tvorevin a koja
sjedinjava
dv a
lokaliteta,
takozvani tava n
domae kue, na
kome
se igrala
sa svojim bratom
,
predmet
a
njenih
kasnijih
fantazija,
i
dvorit e jedno g
nevaljalog ujak a
koji
j u
j e
obino draio.

tome
postoji
ideja da su to
cvetovi trenje,
ali oni iz
gledaju i kao
punjene
kamelije, koje,
naravno, ne
rastu na
drveu. Za
vreme silaenja
ima najpre
jednu, zatim
odjednom dve,
kasnije opet
jednu.* Kad je
sti gla dole,
donji cvetovi
su ve prilino
otpali. Stigavi
dole, ona vidi
domaeg slugu
koji jedno isto
takvo drvo,
moglo bi se
kazati
elja, to jest
jednim drvetom upa
debele pramene
kose, koji kao
mahovina vise
s njega. Drugi
radnici su
ovakve grane
iz jedne bate
odsekli i bacili
na ulicu, gde
lee razbacane
tako da ih
mnogi ljudi
skupljaju i
odnose. A ona
pita da li je to
u redu, da li
moe i ona da
5
uzme jednu.

U bati
stoji jedan
mlad
ovek (sa
linou
koja joj
je poznata,
jedan
stranac),
kome
prilazi da
bi ga
pitala kako
bi se
ovakve
grane
mogle
presaditi u
njen sop-6
stveni vrt.
On je
zagrli,
nato se
ona
odupire i
pita ga ta
mu pada
na pamet
da srne
tako da je
zagrli. On
kae da to
nije
nikakva
nepravda,
da je to
dozvo7
ljeno.
Zatim
kae da
je spreman
da sa
njom ide
u drugu
batu, da
bi joj
pokazao

kako se
sadi, i
kae joj
neto to
se ne
moe
dobro
razumeti:
nedostaju
mi osim
toga tri
metra
(kasnije
kae:
kvadratna
metra)
ili
tri
hvata
zemlje.
ini
se
kao da e
on
za
svoju
spremnost
neto
traiti
od
nje,
kao
da
ima
na- meru
da se u
njenoj
bati
obeteti ili
kao da e
bilo
1

Suprotnos t
elje
prem
a
jedno m
realno
m
seanju na
dvorite
ujakov o da
je
imal a
obiaj da se
otkriv a
u
snu.

n
e
v
i
n
o
s
t
p
e
r
i
o
d
a
,
d
a
m
a

Ka o ane o
u
Blagovestima
to nosi u
r uk a m a
ljiljan.
8
Objanjenje
ove meso
vite tvorevin
e vidi na
str. 326:

m
a
.

t
a
z
i
j
i
.

Odnosi se
na vei bro j
osoba koja
slue njenoj
fan

Da
li
srne
da
izdrka" , tj .
masturbira . Sich
einen

herunterreisse n
=
izdrkati.
(Prim.
prev.).
6
Gra n a je
odavna
ve
primil
a
znaenje
mukog
genitala ; uostalom,
ona
sadrava
vrlo razgovetn u
aluziju n a po

rodino ime.
7

s
k
a
m
e
l
i
j
a

Odno
si %,
ka o i
slede
e, na
bran
e
oprez
nosti.

350

Tumaenje snova, I

koji zakon prevariti, imati od toga koristi, a da ona

pri tom nema nikakvu tetu.
Da li joj posle toga
stvarno neto pokazuje, ona ne zna.
Sa n koj i sm o ovd e nave l i t r e b a zbog njegovi h
simboliki h el emen a t a naz va t i biografskim " snom .
Takv i s e snov i est o susre u u psihoanalizi , al i m o
1
d a sam o r e t k o ka d a izva n nje.
Uprav o ovakvo g materijal a , ra z u m e se, i m a m
u izobilju, al i b i na s njegov o iznoenj e odvel o suvi
e dubok o prili ko m raspravljan j a o neurotiki m odnosi
ma . Sv e s e svod i n a ist i zakljuak : nai me , d a ko d
ra d a sn a n e t r e b a pretpostavi t i d a u nj e m u deluj e
ne k a naroit a simbolizuju a aktivnos t due , neg o d a
s e sa n korist i ovakvi m simbolizovanjima , koj a s u ve
sadr an a u nesvesno m miljenju , stog a t o on a
bolj e od govaraj u zahtevi m a konstrukci j e sn a zbog
njihov e mogunost i predstavljanja , a vei m delo m i
zat o t o p o pravi l u u m a k n u cenzuri .

SADRA J
I
NAUNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA
A. Odnos sna prem a budno m stanj u
B. Gradiv o sn a Seanje u sn u
C. Nadraaj i sn a i izvori sn a
D. Zato se sa n zaboravlja posle buenj a
E. Psiholoke osobenosti sna
F. Etika oseanja u sn u
G. Teorije o sn u i funkcija sna
H. Odnosi izmeu sn a i duevni h bolesti

5
10
14
25
47
52
70
80
93

II
METOD TUMAENJA SNA

101

II I
SAN JE ISPUNJENJ E ELJ E

127

IV
IZOPACENJ E SNA

139

V
MATERIJA L SNOVA I IZVORI SNOVA
A. Recentn o i indiferentn o u sn u
B. Infantiln o ka o izvor sn a
C. Somatsk i izvori sna
D. Tipini snovi

168
169
193
223
243

VI

* Analogan biografski" san jeste onaj trei sari, nave

den meu primerima za simboliku sna; zatim onaj san to
ga je Rank opirno izneo, San koji se sam tumai"; jedan
drugi san, koji treba itati izvrnuto", v. u tekela, str. 486.

RAD SNA
A. Ra d na saimanju
B. Ra d pomeranj a
C. Sredstv a predstavljanj a u snovima
D. Osvr t na mogunost predstavljanj a

280
281
308
312
340