Investitor

Investitor: Breskvica d.o.o.
, Subotica
PO S LOVN I
PLAN
PROIRENJA PROIZVODNOG ASORTIMANA

IZGRADNJOM POGONA ZA PROIZVODNJU PRENE KAFE
Autor poslovnog plana: Privredni savetnik, Novi Sad
mart, 2011. god.
SADRAJ
I
1.
2.
3.
3.1.
3.1.1.
3.1.2.
3.1.3.
3.1.4.
3.2.
4.
5.
UVODNI DEO
Osnovni podaci o investitoru
Osnovni podaci o autorima poslovnog plana
Analiza i ocena razvojnih mogunosti investitora
Analiza dosadanjeg razvoja
Trini aspekti
Tehniko-tehnoloki aspekti
Organizacioni aspekti
Finansijski aspekti
Analiza budueg razvoja
Rezime
Ponuda garancije
II
1.
1.1.
1.2.
1.3.
1.4.
1.5.
1.6.
1.7.
1.8.
2.
2.1.
2.2.
2.3.
3.
4.
4.1.
4.2.
OPERATIVNI PLAN
Tehniko-tehnoloka analiza
Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja
Opis odabranog tehnolokog reenja
Opis odabranih tehnikih reenja i gradjevinskih objekata
Popis neophodnih sredstava za rad
Kapaciteti i obim proizvodnje
Normativi utroaka materijalnih inputa
Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom
Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje
Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata
Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbedjenja i
predvidjena obuka zaposlenih
Predvidjena organizaciona struktura
Kljune osobe
Analiza lokacije
Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu
Zatita ivotne sredine
Zatita na radu
III
1.
1.1.
1.2.
1.3.
1.3.1.
1.3.2.
1.3.3.
1.4.
1.5.
1.6.
2.
2.1.
2.2.
MARKETING PLAN
Plan prodaje
Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike
Analiza i procena tranje
Analiza i procena promocije, distribucije i cene
Promocija
Distribucija
Cena
Analiza i procena ponude
SWOT analiza
Projekcija plasmana proizvoda
Plan nabavke
Karakteristike osnovnih inputa
Mogunosti nabavke inputa i ocena njihove supstitucije
1
1
2
2
4
5
6
7
8
9
10
11
12
12
13
14
15
16
17
18
19
20
20
21
21
23
25
25
26
27
27
27
28
30
30
31
32
33
34
34
35
35
36
2.3.
2.4.
Analiza i procena uslova nabavke inputa

Projekcija uslova nabavke inputa
IV
1.
2.
3.
4.
5.
6.
6.1.
6.2.
6.3.
6.4.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
FINANSIJSKI PLAN
39
Dinamika ulaganja u stalnu imovinu
39
Dinamika ulaganja u trajna obrtna sredstva
40
Izvori finansiranja
41
Ukupan prihod
42
Rashodi
43
Sintetiki finansijski izvetaji
44
Bilans uspeha
45
Izvetaj o novanom toku
46
Bilans stanja
47
Ekonomski tok
48
Racio analiza
49
Z test
50
Izraunavanje sadanje vrednosti ulaganja i sadanje vrednosti neto priliva 51
Dinamiki pokazatelji efikasnosti
52
Statiki pokazatelji efikasnosti
53
Prelomna taka rentabiliteta
54
Analiza osetljivosti
55
V.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
DODACI
Ugovor o osnivanju
Registracija
Karton deponovanih popisa
Statistiki list o razvrstavanju preduzea
Potvrda o izdatom poreskom identifikacionom broju
Statut preduzea
Zavrni bilans stanja za 2008. i 2009. godinu
Napomene uz finansijske izvetaje za 2009. godinu
Potvrda o registraciji
Ponuda austrijskog proizvoaa Krausa Limena za nabavku
tehnoloke opreme
Ponuda holandskog proizvoaa MAFFA LUM za nabavku
tehnoloke opreme
Ponuda belgijskog proizvoaa Samsa Pul za nabavku tehnoloke
opreme
Ponuda Energoprojekt visokogradnje za izgradnju objekta
Ponuda Gemaxa za izgradnju objekta
Ponuda Ratka Mitrovia za izgradnju objekta
Potpisan predugovor sa preduzeem Natura trade o nabavci kutija
Dobijeni urbanistiko-tehniki uslovi za gradnju nove fabrike
na lokaciji u Crnotravskoj ulici br.32 u Subotici
Procena vrednosti preduzea uraena od strane konsutantskog
preduzea Coopers Beograd
Osnovni podaci o Milou Vojvodiu (veinski vlasnik i predsednik
upravnog odbora)
Osnovni podaci o Zoranu Vasiu (osoba predviena za mesto
tehnikog direktora)
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
37
38
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
UVODNI DEO
1.
OSNOVNI PODACI O INVESTITORU
Naziv: Breskvica, preduzee za proizvodnju i promet osveavajuih pia, drutvo

sa ogranienom odgovornou
Skraeni naziv: Breskvica (u daljem tekstu e se koristiti skraeni naziv)
Sedite: Crnotravska ulica br.32, 24000 Subotica, Republika Srbija
Telefon: +38124586923, 586924
Faks: +38124586924
E-mail: breskvica.doo@hotmail.com
Direktor: Natalija Peri, diplomirani ekonomista
Osoba za kontakt, kontakt telefon i njegova funkcija u preduzeu:
Milo Vojvodi (diplomirani ekonomista), +38124586923, +381645790243, veinski
vlasnik i predsednik upravnog odbora
Lokacija fabrike: Crnotravska ulica br.32, 24000 Subotica, Republika Srbija
Vrsta delatnosti: Iako je preduzee Breskvica registrovano za irok spektar
delatnosti, osnovna delatnost je proizvodnja negaziranih vonih sokova
Datum osnivanja preduzea: Preduzee je osnovano Ugovorom o osnivanju
br.234/05, od 25.04.2005. godine.
Registracija: Preduzee je registrovano 20.05.2005. godine u Trgovinskom sudu u
Subotici pod brojem MI154, a poslednju dopunu registracije izvrilo je 10.07.2009.
godine, kojojm je doregistrovano za proizvodnju i promet prene kafe
Vlasnitvo:
Ime i prezime najveih vlasnika
Milo Vojvodi
Marko Petrovi
Ruica Pavi
UKUPNO
Procenat udela/akcijskog kapitala

76%
13%
11%
100%
Organi upravljanja: Upravni odbor ine tri vlasnika preduzea, a predsednik

upravnog odbora je veinski vlasnik Milo Vojvodi
ifra delatnosti:
1083
Matini broj: 07439329

Poreski identifikacioni broj: 101172493
1
Tekui rauni kod poslovnih banaka:

Naziv poslovne banke
Komercijalna Banka
Vojvoanska Banka
Pro Credit Bank
Banca Intesa
2.
Vrsta tekueg rauna

(dinarski/devizni)
dinarski
dinarski
dinarski
devizni
Broj tekueg rauna

205-2398465-83
355-1001717-37
220-1403245-91
160-1240275-85
OSNOVNI PODACI O AUTORIMA POSLOVNOG PLANA
Institucija koja je izradila poslovni

plan
Voa projekta
Ime i prezime
i zvanje autora
Duan Stankovi,
dipl. ing.
Radovan Markovi,
dipl. ing.
Suzana Marjanovi,
dipl. ing.
Stevan Popovi,
dipl. ing.
Igor Suboti,
dipl.ing.
Svetlana Bokovi,
dipl.ecc.
Privredni savetnik, Novi Sad

Sneana Milovanovi, dipl.ecc
Autori poslovnog plana

Deo poslovnog
Preduzee u
plana koji je autor
kome je autor
izradio
zaposlen
Tehniko-tenoloki
Mainogradnja
Novi Sad
ArhitektonskoMainogradnja
gradjevinski
Novi Sad
Mainski
Mainski Fakultet
Beograd
Elektro
Elektrovojvodina
Novi Sad
Hidro
Vojvodina Vode
Novi Sad
Plan prodaje i plan
Ekonomski fakutet
nabavke
Subotica
Sneana Milovanovi, Finsansijski plan

dipl.ecc
Privredni savetnik
Novi Sad
Potpis
autora
Stankovi
D.
Markovi
R.
Marjanov
i S.
Popovi
S.
Suboti I.
Bokovi
S.
Milovanovi
S.
3.
ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUNOSTI INVESTITORA
3.1.
Trini aspekti dosadanjeg razvoja
Od osnivanja preduzee u svom asortimanu je imalo samo sok od pomorande

usko koji je kao marka postao prepoznatljiv na tritu i koji je prodavan iskljuivo
na teritoriji Srbije i Crne Gore.
Preduzee Breskvica spada u brzo rastue kompanije o emu najbolje svedoe
podaci o rastu proizvodnje i prodaje u poslednje dve godine. U tom periodu prosean
godinji rast je iznosio vie od 40% (u 2007. godini proizvedeno je i prodato 30.000
litara soka a u 2008. godini proizvedeno je i prodato 55.000 litara soka). Usled
pomenutog rasta uee na tritu negaziranih sokova se povealo sa 1,25% koliko
je iznosilo 2007. godine na 2,14% u 2008. godini.
Rastu je prevashodno doprinela promocija (od 2007. godine do 2008. godine
proseno se za promociju izdvajalo oko 50.000 eura), pogotovo to prduzee u ovom
periodu nije menjalo supstancu proizvoda pa je kvalitet proizvoda ostao
nepromenjen.
Glavni konkurenti su:
Nektar, Baka Palanka

SU-voe, Subotica
Vona dolina, Beograd
Preduzee Nektar ima preko 50% trinog uea emu je prevashodno doprinela
dobro organizovana promocija.
Kupci proizvoda su mnogobrojne veleprodaje i maloprodaje koje su uglavnom
locirane na terijtoriji Vojvodine. Distribucija veleprodaji se vri od strane kupaca, a
maloprodaji od strane naeg preduzea koje za te namene raspolae potrebnim
vozilima.
Nabavka inputa se vri od dobavljaa sa lokalnog trita i nema ogranienja po
pitanju kvantiteta i kvaliteta. Distribucija inputa se vri od strane dobavljaa.
3.1.2 Tehniko-tehnoloki aspekti
Instalisani kapaciteti: odgovaraju optimalnoj godinjoj proizvodnji od 100.000l soka
Stepen iskorienja kapaciteta u prethodnom periodu:
prologodinja iskorienost kapaciteta je iznosila 55%, usled sezonskog karaktera
samog proizvoda iskorienost kapaciteta u letnjim mesecima prelazi 70%
Dinamika dosadanjih investicionih aktivnosti: U momentu kupovine tehnoloka
oprema je plaena 1.200.000 EURa. Od ostalih investicionih aktivnosti treba
napomenuti da je pre etiri godine kupljeno putniko vozilo u vrednosti od 15.200
EURa i pre tri godine su kupljena dva kombija u vrednosti od 37.800 EURa.
Prosena starost tehnoloke opreme: oprema je u proseku stara 5 godina i po
starosti i kvalitetu je slina opremi kojom raspolau konkurentska preduzea.
3
Transportna sredstva u vlasnitvu preduzea i njihova prosena starost:

Preduzee raspolae jednim slubenim putnikim automobilom prosene starosti 4
godine i dva kombi vozila prosene starosti 3 godine.
3.1.3. Organizacioni aspekti

Postojei broj radnika i kvalifikaciona struktura zaposlenih:
Radno mesto (zanimanje)
Generalni direktor
Predsednik upravnog odbora
Pomonik generalnog direktora
Direktor proizvdnje
Radnik u proizvodnom pogonu
Rukovodilac administrativnog sektora
Administrativni radnici
istaica
Kafe kuvarica
Radnik na obezbeenju
UKUPNO
Obrazovanje
visoko
visoko
visoka
visoko
srednje
vie
srednje
osnovno
osnovno
srednje
Broj zaposlenih
1
1
1
1
19
1
4
1
1
1
31
Suvlasnici aktivno uestvuju u upravljanju preduzeem.

3.1.4. Finansijski aspekti dosadanjeg poslovanja
Preduzee od osnivanja posluje sa pozitivnim finansijskim rezultatom a u narednoj
tabeli su prikazani osnovni finansijski pokazatelji iz poslednje tri godine.
Pokazatelji
Neto dobit u EUR
Neto obrtna sredstva u EUR
Koeficijent obrta kupaca
Udeo pozajmljenih u ukupnim izvorima
Stopa neto dobitka
Stopa neto prinosa na ukupna sredstva
3.2.
2008.
120.000
1.200.000
12,00
25,27%
7,12%
7,02%
2009.
2010.
140.000
260.000
1.340.000 1.800.000
12,00
12,00
23,24%
19,65%
7,36%
7,51%
8,05%
13,07%
Analiza budueg razvoja
Strateka razvojna orijentacija usmerena je na uvoenje prene kafe u asortiman

investitora, to je i predmet ovog poslovnog plana. Pored rasta usled uvoenja novog
proizvoda u asortiman, moe se oekivati da e novi brend doprineti daljoj afirmacji
investitora, to e podstai dalju prodaju proizvoda iz postojeeg asortimana.
4.
REZIME
Predmet poslovnog plana: Otvaranje pogona za proizvodnju prene kafe koja bi

se prodavala na tritu Srbije i Crne Gore.
Projektovani plasman:
Projekcija plasmana u kg
Asortiman
Prena kafa
Minas
Preena kafa
Aromatik
UKUPNO
2010. godina
800.000
2011. godina
900.000
2012-2019. godine
1.000.000
80.000
90.000
100.000
880.000
990.000
1.100.000
Projekcija ostalih instrumenata marketing mixa uz kratak osvrt na

konkurenciju: Re je o dva tipa prene kafe od kojih je jedan izuzetnog kvaliteta
(Aromatik), a drugi je na nivou kvalitata konkurentskih preduzea (Minas).
Naime prena kafa Aromatik e u svojoj meavini imati 75% arabike a 25% robuste,
dok je kod prene kafe Minas projektovan identian procenat kvalitatne i manje
kvalitetne sirove kafe. Proizvod e se pakovati u kesice od 100 gr. 200 gr. i 1 kg.
Primenom restriktivnog pristupa projektuje se sledee trino uee:
2010. godina - 2,11%
2011. godina - 2,38%
2012.-2019. godina - 2,64%
Cena e biti uglavnom unificirana odnosno koliinski rabati e se odobravati samo
najveim kupcima. Cena za kafu Minas e biti neto nia od cene najznaajnijih
proizvoaa kafe i projektuje se na nivou od 3,70 Eura za 1 kg. Cena za kafu
Aromatik koja je vieg kvaliteta, projektuje se na nivou od 4 Eura za 1 kg. s tim to e
ovaj proizvod imati limitirane mogunosti plasmana prevashodno zbog cenovne
elastinosti tranje kao i zbog niskih planiranih trokova promotivnih aktivnosti.
Trokovi promocije se projektuju na godinjem nivou od 108.000 Eura pri emu e
najvei deo ove sume biti utroena na oglaavanje manjeg intenziteta.
Kako preduzee ne raspolae svojim maloprodajnim objektima a nema snagu za
neposredniju prodaju vleikim kupcima, prevashodno e koristiti srednji i dugi kanal
distribucije, primenjiva e se intenzivan distribuciona politika a fiziki transport e se
vriti kako od strane kupaca tako i od strane proizvoaa iz tog razloga je planirana
kupovima dva dodatna kombija u buduem periodu.
Proizvod e se prodavati uz 30 dana prosenog odloenog plaanja s tim to e vei
kupci imati povoljnije uslove odnosno odobravae im se due vreme kreditiranja.
Planirana je proizvodnja na sadanjoj lokaciji gde e biti izgraena nova fabrika,
lokacija je u Subotici i izuzetno je povoljna za brzo reagovanje na zahteve kupaca.
Planirana je kupovina najsavremenije opreme od inostranog proizvoaa Mafa
Lun koji je ve dugo godina svetski lider u proizvodnji ove opreme. Proizvoa
opreme obezbeuje i neophodnu obuku radnika.
Pred investiciona faza traje est meseci (od 30.06.2010.god. do 31.12.2010. god.) a
poetak redovne proizvodnje je planiran za 01.01.2011. god.
Tehno-ekonomski vek projekta je deset godina (od 01.01.2011. god. do 31.12.2020.)
5
Visina apsolutnih investicionih ulaganja (bez interkalarne kamate) i izvori

finansiranja:
Vrsta ulaganja
Objekat
Tehnoloka oprema
Elektro oprema
Transportna srestva
Trajna obrtna sredstva
UKUPNO
Nabavna
vrednost u EUR
1.000.000
1.000.000
50.000
30.000
651.594,11
2.731.594,11
Izvor finansiranja
sopstvena sredstva
sopstvena sredstva
sopstvena sredstva
sopstvena sredstva
sopstvena sredstva
Broj i struktura radnika neophodnih za realizaciju projekta:

Planirano je zapoljavanje nova 23 radnika a istovremeno bi sadanji predsednik
upravnog odbora fokus svojih poslovnih aktivnosti preorijentisao na novi projekat dok
bi za proizvodnju negaziranih sokova neposredno bio odgovoran njegov pomonik.
Shodno tome, za sam projekat bilo bi vezano 24 radnika ija je struktura prikazana
sledeom tabelom:
Radno mesto
Tehniki director
Komercijalni director
Referenti prodaje
Referenti za prijem i izdavanje robe
Radnici u proizvodnji
Radnici u operative
Pratee osoblje
UKUPNO
Broj radnika
1
1
1
5
2
6
4
4
24
Struna sprema
VSS
VSS
VSS
SSS
SSS
KV
SSS
NKV
Projektovani finansijski rezultati:

Finansijski pokazatelji
Prosean neto dobitak u EUR
Prosean neto priliv u EUR
Interna stopa rentabilnosti
Neto sadanja vrednost u EUR
(diskontna stopa __%)
Period povraaja
Iznos pokazatelja
520.068,00
693.227,00
22,24%
1.884.892,00
4 godine i 254 dana
Proizvod je osetljiv na promenu cene sirove kafe koja kao berzanska roba trpi
svakodnevne promene. Analizom trita je ustanovljeno da na tritu sirove kafe ne
treba oekivati ozbiljne turbulencije u vremenskom periodu koji odgovara veku
trajanja projekta.
5.
PONUDA GARANCIJE
Preduzee kao garanciju nudi objekat sa tehnolokom opremom ija je vednost na

dan 31.12.2010. godine procenjena u iznosu od 2.050.000 Eura. Procena je uraena
od strane konsultantskog preduzea Coopers iz Beograda.
II
OPERATIVNI PLAN
1.
TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA
1.1.
Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja
Prilikom izbora isporuioca tehnoloke opreme preduzee je analiziralo sledee

ponude:
Austrijski proizvoa Kraus Limen,
Holandski proizvoa Maffa Lum,
Belgijski proizvoa Samsa Pul.
Komparativni prikaz osnovnih elemenata iz ponude proizvoaa tehnoloke opreme
je dat u narednoj tabeli:
Prikaz osnovnih elemenata iz
ponude
Nabavna vrednost tehnoloke
opreme (u EUR)
Godinji tehniki kapacitet u kg
kafe
Proizvodja
Kraus Limen
1.100.000
Proizvodja
Mafa Lum
1.000.000
Proizvodja
Samsa Pul
1.200.000
2.400.000
2.000.000
2.800.000
Godinji optimalni kapacitet u kg

kafe
2.000.000
1.600.000
2.400.000
Godinji trokovi investicionog

odranja (% nabavne vrednosti)
1,20 %
1,00%
1,50%
Nabavna vrednost je data na paritetu franko kupac tako da osim fakturne vrednosti
ukljuuje i ostale zavisne trokove nabavke (transport, carinu itd.). Pored navedenog
u nabavnu vrednost je ukljuena i montaa a svaki od proizvoaa predvia obuku
radnika u trajanju od dva dana. Uzevi u obzir potrebne kapacitete, cenu i godinje
trokove odravanja prihvaena je ponuda holandskog proizvoaa Mafa Lum.
Prilikom izbora izvoaa objekta razmatrane su ponude sledeih preduzea:
Energoprojekt visokogradnja,
Gemax i
Ratko Mitrovi.
Ponuda je data na osnovu grube skice investitora i osim same gradnje ukljuuje i
izradu projektne i druge dokumentacije, ureenje graevinskog zemljita, izgradnju
pristupnih puteva, parkinga, ograda i gromobranske zatite kao i dobijanje dodatnih
dozvola za izgradnju potrebnih prikljuaka na vodovod, kanalzaciju, energetiku i PTT
mreu.
Obzirom da se radi o gotovo identinim poslovima kao i da se radi o renomiranim
preduzeima cena je jedini kriterijum koji je korien prilikom izbora. Investitor se
opredelio za preduzee Ratrko Mitrovi s obzirom da je njegova ponuena cena
od 1.000.000 EURa za 10% povoljnija od Gemaxa (1.100.000 EURa) tj. za 20%
povoljnija od Energoprojekta visokogradnje (1.200.000 EURa).
8
1.2.
Opis odabranog tehnolokog reenja
Sirova kafa se skladiti u magacinu sirovina odakle se upuuje na prenje. Po

okonanju postupka prenja vri se ienje a oiena se odnosi na mlevenje.
Mlevenje se vri u silosima za mlevenje kafe. Mlevena kafa se pakuje pomou
posebnih maina i to ubacivanjem u kesice za kafu teine 100.gr, 200 gr. i 1 kg.
Kesice kafe se pakujue u kutije u koje staje 5 kg. kafe. Otvor kutija se zatvara
selotejp trakom, runim putem.
Iz opisa tehnolokog procesa uoljivo je da je skoro kompletan postupak
automatizovan i da se radi o zaokruenoj tehnolokoj celini odnosno da e se sve
potrebne faze proizvodnje gotovog proizvoda obavljati u preduzeu.
U okviru kontrole kvaliteta bie organizovana i procesna i kontrola gotovog
proizvoda. Procesna kontrola je kontrola u toku procesa proizvodnje. Pomenutu
kontrolu obavlja obueni radnik iz proizvodnje i radnik koji radi na odgovarajuoj
maini. U ovom delu treba naglasiti da je kontrola posebno bitna kod ienja prene
kafe s obzirom da se posle procesa prenja kafa mora oistiti od pleve i ostalih
neistoa. Kontrola gotovog proizvoda se vri pregledom kesica za kafu i za to su
zadueni radnici koji po okonanju tog postupka kutiju zatvaraju selotejpom.
Za proizvodnju kafe Minas potrebno je 50% kvalitetnije sirove kafe Santos
(Arabika) i 50% manje kvalitetne sirove kafe Uganda (Robusta). Kod kvalitetnije
kafe Aromatik odnos je 75% kvalitetnije i 25% manje kvalitetne sirove kafe.
Tehnoloku opremu ini:
oprema za prenje kafe,

oprema za mlevenje kafe i
oprema za pakovanje kafe.
Celokupna oprema se nalazi u proizvodnom delu objekta i zauzima 25m 2 .

Za 1 kg. gotovog proizvoda potrebno je obezbediti 1,2 kg. sirove kafe s obzirom da
20% sirove kafe nestane u procesu prenja i u procesu pakovanja.
Jedini potreban energent za tehnoloku opremu je elektrina energija. Prilikom
proizvodnje 1 kg. gotovog proizvoda utroi se 1kWh elektrine energije.
1.3.
Opis odabranih tehnikih reenja i gradjevinskih objekata
Predvieno je da se proces proizvodnje prene kafe obavlja u fabrici iji objekti

zauzimaju slede povrine u m2
Kvadrature objekata:
Namena objekta
Proizvodni deo
Skladite gotovog proizvoda
Skladite sirovine i repromaterijala
Administrativni deo
Skladite ambalae
UKUPNO
Kvadratura u m2
100
75
75
50
40
340
Kapaciteti skladinog dela:

Namena objekta
Skladite gotovog proizvoda
Skladite ambalae
Skladite sirovine i repromaterijala
U danima proizvodnje
20
20
30
Konstrukcija objekta je prizemna sa noseim zidovima od blokova debljine 19 cm.

Krovna konstrukcija je elina a ostali elementi su armirano betonski. Trafo stanica je
dimenzije 30 m2 i betonske je grae.
Utroci elektrine energije ne tehnolokih potroaa vezanih za objekat iznose oko
100.000 kWh godinje. Osim elektrine energije uslovljene tehnolokim procesom i
potrebama objekta potrebno je obezbediti i dizel gorivo za prevozna sredstva koji
odvoze gotove proizvode. Godinja potreba se procenjuje na oko 10.000 litara dizel
goriva.
1.4.
Popis neophodnih sredstava za rad
Osim navedene tehnoloke opreme nabavie se jo i dva kombi vozila nosivosti od

po 1,5 tone koji e sluiti za prevoz gotovog proizvoda.
Pored toga potrebno je obezbediti opremu za zatitu na radu koja e u narednim
poglavljima detaljno biti opisana.
(Napomena: u primer u je zanemarena kancelarijska oprema kao to su stolovi,
raunari, tampai i slino, ali se prilikom izrade realnih poslovnih planova ova
ulaganja se ne smeju izostaviti).
10
1.5.
Kapaciteti i obim proizvodnje
Godina
Jedinic
a
2011.
2012.
2013. 2020.
kg
kg
kg
Obim proizvodnje
Proizvodnja
Proizvodnja prene
prene kafe
kafe Aromatik
Minas
800.000
80.000
900.000
90.000
1.000.000
100.000
Ukupno
880.000
990.000
1.100.000
Kako se oba proizvoda iz asortimana proizvode na istoj tehnolokoj opremi jedino je

mogue prikazati zbirnu iskorienost kapaciteta.
Godina
2011.
2012.
2013.
2020.
1.6.
Obim
proizv.
u kg
880.000
990.000
1.100.000
Iskorienost kapaciteta
Godinji Godinji
Godinja
tehniki optimalni iskorienost
kapacitet kapacitet
tehnikog
u kg
u kg
kapaciteta
u%
2.000.000 1.600.000
44,00
2.000.000 1.600.000
49,50
2.000.000 1.600.000
55.00
Godinja
iskorienost
optimalnog
kapaciteta
u%
55,00
61,88
68,75
Normativi utroaka materijalnih inputa
Standardni (normirani) utroci materijalnih inputa za 1 kg prene kafe

Materijali
Jedinica mere
Minas
Aromatik
Sirova kafa Santos
kg
0,60
0,90
Sirova kafa Uganda
kg
0,60
0,30
Uzevi u obzir obim proizvodnje kao i planirani asortiman mogue je izraunati
utroene materijalne inpute po godinama veka trajanja projekta.
Dinamika utroaka materijalnih inputa po godinama veka trajanja projekta
Utroeni materijal
Jedinica
Godina trajanja projekta
2011.
2012.
2013.-2020.
Sirova kafa Santos
kg
552.000
621.000
690.000
Sirova kafa Uganda
kg
504.000
567.000
630.000
Kesice od 100 gr.
kom
4.400.000
4.950.000
5.500.000
Kesice od 200 gr.
kom
1.100.000
1.237.500
1.375.000
Kesice od 1 kg.
kom
220.000
247.500
275.000
Kutije za kafu
kom
176.000
198.000
220.000
1.7.
Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom
Neposredno povezani sa tehnolokim procesom su sledei radnici:

11

Kontrolor rada tehnoloke opreme
Procesni kontrolor
Kontrolor gotovih proizvoda
Obrazovanje
III stepen SSS
III stepen SSS
III stepen SSS
Broj
zaposlenih
1
2
3
UKUPNO
Dodatni posao za sve radnike je donoenje kutija sa kafom u magacin gotovih

proizvoda kao i utovar u prevozna sredstva dobavljaa odnosno prevozna sredstva
investitora.
1.8.
Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje
Vrsta troka
Objekat
Tehnoloka oprema
Elektro oprema
Transportna sredstva
2.
Iznos ulaganja
u EUR
Rok trajanja
u godinama
1.000.000
1.000.000
50.000
30.000
40
10
20
10
Godinji troak
investicionog
odravanja
(% nabavne vrednosti)
0,50
1,00
1,00
3,00
ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA
2.1. Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbedjenja i predvidjena

obuka zaposlenih
Ukupan broj zaposlenih:
Generalni direktor
Pomonik generalnog direktora
Direktor proizvdnje
Radnik u proizvodnom pogonu
Rukovodilac administrativnog sektora
Administrativni radnici
istaica
Kafe kuvarica
Radnik na obezbeenju
Tehniki director
Komercijalni director
Referenti prodaje
Referenti za prijem i izdavanje robe
Radnici u operative
Obrazovanje
VSS
VSS
VSS
VSS
SSS
VS
SSS
NKV
NKV
SSS
VSS
VSS
SSS
SSS
KV
SSS
Broj zaposlenih
1
1
1
1
19
1
4
1
1
1
1
1
5
2
6
4
12
Pratee osoblje
NKV
Radnici ije se zapoljavanje planira u narednom periodu su sledei:
tehniki direktor,
komercijalni direktor,
referenti prodaje,
referenti za prijem i izdavanje robe,
radnici u proizvodnji,
radnici u operativi i
pratee osoblje.
Nain obezbedjenja zaposlenih (realokacijom postojeih i/ili zapoljavanjem novih):

Tehniki direktor e se preuzeti iz preduzea Grand kafa i sa njim su dogovoreni
uslovi angaovanja. Preduzee jo nije odabralo komercijalnog direktora, ali su u
toku pregovori sa petoro potencijalnih kandidata. S obzirom na strukturu ostala 22
radnika ne bi trebalo da bude nikakvih tekoa da se oni obezbede putem oglasa u
dnevnim novinama. Poeljno je da svi a najmanje tri referenta prodaje imaju vozaku
dozvolu. Za referente za prijem i izdavanje robe primie se radnici koji imaju
najmanje dve godine radnog iskustva na slinim poslovima .
Obuka zaposlenih:
Obuku proizvodnih radnika vri e proizvoa opreme i
predvieo je da se celokupna obuka izvri za dva dana.
2.2.
Predvidjena organizaciona struktura
Nain orgranizovanja zaposlenih:
13
Iz organizacione eme se moe zakljuiti da su kljuni menaderi:
predsednik upravnog odbora,

komercijalni direktor i
tehniki direktor.
Predsednik upravnog odbora je odgovoran za poslovanje celokupnog preduzea i

svoje aktivnosti ostvaruje u saradnji sa komercijalnim i tehnikim direktorom.
Komercijalni direktor je odgovoran za aktivnosti na polju marketinga kao i za ostale
operativne ekonomske poslove. Svojim angaovanjem na poslovima plasmana
finalnih proizvoda doprinosi realizaciji predvienih planova prodaje.
Tehniki direktor je prevashodno odgovoran za proizvodni proces. Voenjem
proizvodnog procesa i brigom o stanju tehnoloke opreme i svih inenjerskih sistema
doprinosi realizaciji predvienih planova proizvodnje i poslovnih rezultata u celini.
Predsednik upravnog odbora, komercijhalni i tehniki direktor pripremaju godinje i
mesene planove proizvodnje i stvaraju uslove za ispunjenje tih planova.
2.3.
Kljune osobe
Za predsednika upravnog odbora (Miloa Vojvodia) i tehnikog direktora (Zorana

Vasia) biograije su priloene u dodatku poslovnog plana.
Osim neto plate (predsednik upravnog odbora 1.000 Eura, a tehniki direktor 800
Eura) nisu predvieni drugi oblici nadoknade. Naime, predsednik upravnog odbora je
istovremeno i veinski vlasnik tako da dodatna primanja oekuje po osnovu
vlasnitva. Plata tehnikog direktora je sada za 50% via nego to je bila u
prethodnom preduzeu. U sluaju izuzetnih poslovnih rezultata predviena je isplata
stimulacije.
Predsednik upravnog odbora je istovrememeno i veinski vlasnik. Osim njega,
lanovi upravnog odbora su preostala dva vlasnika odnosno Marko Petrovi i Ruica
Pavi.
BIOGRAFIJA (CV) - MARKO PETROVI
Predloena pozicija u preduzeu: suvlasnik preduzea
Datum rodjenja: 23.januar 1957. god.
Obrazovanje: Diplomirao je na elektrotehnikom fakultetu u Beogradu 1981, godine.
Podaci o poslovnom iskustvu: od 1996. godine do 2004. godine obavljao je funkciju
tehnikog direktora u preduzeu Rekord Stara Pazova koje se bavi proizvodnjom i
prometom ureaja i delova za elektrine instalacije. Od 1982. godine do 1995. godine
je bio zaposlen u preduzeu Nikola Tesla Obrenovac.
14
BIOGRAFIJA (CV) - RUICA PAVI

Predloena pozicija u preduzeu: suvlasnik preduzea
Datum rodjenja: 16.avgust 1965. god.
Obrazovanje:
1988. godine
Diplomirala na Vioj poslovno komercijalnoj koli u Novom Sadu,
Podaci o poslovnom iskustvu: od 2001. godine do 2004. godine bila je zaposlena u

preduzeu Centro poizvod kao direktor uvozno izvoznog sektora. Od 1996. godine
do 2000. godine u istom preduzeu je obavljala funkciju pomonika direktora za
komercijalne poslove, a u periodu od 1989. godine do 1995. godine je radila na
poslovima komercijaliste.
3.
ANALIZA LOKACIJE
Uskladjenost izabrane lokacije sa urbanistikim planovima:

gradnja objekta je
predviena u zoni koja je urbanistikim planovima odreena da bude industrijska i
investitor je dobio sve neophodne dozvole za izgradnju objekta.
Karakteristike makrolacije:
Zemljite predvieno za gradnju ima povoljne
geotehnike karakteristike odnosno ne postoji opasnost od klizita i podzemnih voda.
Objekat ima pristup energetskim potroaima a potrebno poveanje instalisane
snage obezbedie se izgradnjom sopstvene trafo stanice.
Karakteristike mikrolokacije:
Lokacija predviena za gradnju je u vlasnitvu
investitora i nalazi se u optini Subotica u ulici Crnotravska broj 32. Lokacija je od
samog centra grada udaljena 15km i nalazi se na 5 km udaljenosti od auto puta
Subotica-Novi Sad-Beograd-Ni.
Gradnja, kupovina ili iznajmljivanje prostora na kome e se obavljati investiciona
aktivnost: Analizom visine trokova i prednosti sve tri mogue varijante, investitor se
opredelio za izgradnju objekta.
Posledice raseljavanja: gradnja objekta ne zahteva nikakva raseljavanja.
Uticaj na razvoj podruja: oekuje se povoljan uticaj na razvoj ovog podruja i to u
smislu zapoljavanja veeg broja radnika i kupovine neophodnih sirovina od lokalnih
dobavljaa.
15
4.
ANALIZA ZATITE IVOTNE SREDINE I ZATITE NA RADU
4.1. Zatita ivotne sredine

Imajui u vidu karakteristike tehnolokog procesa moe se oekivati da e u toku
rada nastajati sledee otpadne materije i polutanti potencijalni zagaivai ivotne
okoline: otpadne vode, vrst otpad i buka.
Negativni uticaji investicije na ivotnu sredinu: Otpadne vode se mogu svrstati u dve
kategorije i to su sanitarne i atmosferske.
vrst otpad se javlja u procesu
proizvodnje kao rastur. Buka nastaje usled rada maina i ureaja u pogonima u
proizvodnom kompleksu.
Projektovane mere zatite ivotne sredine: Reenje otpadnih voda planirano je
izgradnjom fekalne i kine kanalizacije u samom objektu koja bi se prikljuila na
postojeu kanalizaciju. vrst otpad e se u toku radne smene sakupljati i odlagati u
kontejnere. Predvieno je da celokupna opreme bude smetena u zatvorene
prostorije sa odlinom zvunom izolacijom tako da se moe oekivati da e nivo buke
u okolini biti znatno ispod dozvoljene.
Ocena ekoloke podobnosti: Na osnovu svega opisanog i uz striktnu primenu
planiranih mera zatite ivotne sredine moe se zakljuiti da rad preduzea za
proizvodnju prene kafe nee ugroziti odnosno nee izazvati pogoranje kvaliteta
ivotne sredine.
4.2.
Zatita na radu
Samo preduzee po svojoj prirodi, koncepciji kao i savremenoj opremi (proizvoa

opreme je u ponudi dao sva uputstva za sigurnost na radu kao i potvrdu da je
oprema proizvedena uz maksimalno potovanje mera i normi zatite operatera) u
principu nije izvor negativnog uticaja na radnike.
Potencijalne opasnosti za radnike:
neadekvatno radno vreme,
nedovoljna obuenost radnika,
nekorienje zatitne opreme,
nedovoljna osvetljenost radnih prostorija,
nepovoljna temperatura za rad,
buka,
opasnost od strujnog udara,
hronine bolesti radnika,
neupuenost radnika u postupke i pravila zatite na radu i
nedostatak uputstava u vezi sigurnosti na radu.
Projekcija mera zatite na radu:
radnici e raditi osam sati uz korienje dnevnog odmora od pola sata,

16
radnici rasporeeni na obavljanju tehnolokih operacija pre samostalnog

obavljanja operacija moraju najmanje dva da na provesti na obuci koju e
organizovati isporuilac opreme, kada e se upoznati sa svim merama zatite
na radu,
svi radnici u toku rada moraju da koriste osnovno zatitno odelo koje oblae
neposredno pre ulaska u proizvodnu halu,
radne prostorije e biti osvetjene svetlou intenziteta 220 250 luksa,
prirodnim i dodatnim vetakim osvetljenjem; prozori, svetlosni otvori i drugi
elementi osvetljenja e se drati u istom i ispravnom stanju,
temperature u radnim prostorijama e biti izmeu 15 i 20 stepeni,
radnici koji e biti izloeni negativnom uticaju buke nosie specijalne zatitne
slualice,
sve opasnosti od udara struje e biti vidno obeleene sa: OPASNO PO
IVOT, VISOKI NAPON i sl.; jednom u toku godine obavljae se merenja
otpora, uzemljenja i rezultati merenja e se voditi u posebnoj svesci,
radici sa hroninim bolestima nee se zapoljavati na radnim mestima gde
mogu nastati opasne posledice po njihovo zdravlje; u proizvdnom procesu
zapoljavae se samo radnici koji imaju adekvatno zdravstveno uverenje,
u svim radnim prostorima postavie se i vidno obeleiti kutije prve pomoi,
u cilju preduzimanja to sveobuhvatnijih mera zatite na radu svake godine e
se vriti provera obuenosti radnika za zatitu na radu kao i provera
ispravnosti zatitnih sredstava i mikroklime radnog prostora.
Ocena mera zatite na radu: Predloene mere zatite na radu prevazilaze trenutne
zakonske obaveze zatite na radu ne samo u Republici Srbiji ve i u zemljama EU.
17
III MARKETING PLAN

1.
PLAN PRODAJE
1.1.
Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike
Asortiman investitora:
Vrsta proizvoda
Prena kafa
Prena kafa
Naziv proizvoda
Minas
Aromatik
Prena kafa spada u kategoriju proizvoda koji zadovoljavaju finalne potrebe

potroaa. Pored prijatnog ukusa i mirisa prena kafa ima i izvesna korisna svojstva:
jaa raspoloenje i volju za rad, ublaava astmatine napade, pomae savladavanju
umora, jaa mentalnu i fiziku energiju. Danas se kafa besplatno slui u ustanovama
i preduzeima u razvijenim zemljama sa ciljem da doprinese izdrljivosti, kreativnosti
i produktivnosti.
Najbolje je konzumirati nekoliko oljica kafe dnevno, jednu ujutru a ostale u toku
dana ali nikada kasno uvee. Na taj nain se postie budnost i koncentracija,
raspoloenje, mentalna i fizika izdrljivost i vea produktivnost u radu. Prema
pojedinim istraivanjima smatra se da je pet oljica kafe dnevno optimalno a
preterane doze (15 do 20 oljica kafe dnevno) mogu izazvati neke neeljen pojave
kao to su uznemirenost, lupanje srca, nesanica i drugo.
Ciljno trite:
Gore.
Investitor je planirao da prenu kafu prodaje na tritu Srbije i Crne
Kupci proizvoda (poznati ili nepoznati): S obzirom na karakter potreba koje proizvod
zadovoljava i broj potencijalnih kupaca nemogue je precizno odrediti kupce.
Potencijalni kupci su svi potroai koji konzumiraju navedeni proizvoda na ciljnom
tritu.
Komplementarnost i suspstitutivnost sa drugom vrstom proizvoda: Proizvod nije
komplementaran sa drugom vrstom proizvoda, dok se supstitutima prevashodno
mogu smatrati druge vrste kafenih proizvoda kao to su sve vrste instant i filter kafe.
Pored navedenih deliminim supstitutom se moe smatrati i aj. Navedeni supstituti
na ciljnom tritu ne predstavljaju ozbiljnu konkurenciju tako da ne zahtevaju
detaljniju analizu.
ivotni ciklus proizvoda: Prena kafa se na tritu Srbije i Crne Gore ve dugi niz
godina nalazi u zreloj fazi ivotnog ciklusa. Uzevi u obzir kulturoloke faktore nema
indicija da bi u skorije vreme prena kafa na ciljnom tritu iz zrele faze ivotnog
ciklusa mogla da pree u fazu opadanja.
Komparativna analiza proizvoda investitora i proizvoda konkurenata:
Prena kafa
se dobija kao meavina kvalitetnije kafe Arabika i manje kvalitetne kafe Robuste ije
e pojedinane karakteristike biti opisane u analizi nabavnog trita. Diferencijacija
18
po pitanju kvaliteta izmeu kafe razliitih proizvoaa se vri na osnovu kvaliteta

meavine. Kvalitetnija je prena kafa onog proizvoaa u kojoj ima vie Arabike a
manje Robuste.
Struktura projektovane meavine u prenoj kafi investitora
Naziv proizvoda
% Arabike u gotovom
% Robuste u gotovom
proizvodu
proizvodu
Minas
50
50
Aromatik
75
25
Preduzee je planiralo da svoje meavine pravi od najkvalitetnije sirove kafe iz grupe
Arabika pod nazivom Santos i od proseno kvalitetne sirove kafe iz grupe Robusta
pod nazivom Uganda.
Meavina konkurentskih prenih kafa koje postoje na tritu Srbije i Crne Gore je
uglavnom ujednaena i njihova struktura je prikazana sledeom tabelom:
Struktura projektovane meavine u prenoj kafi konkurentskih proizvoda
Vrsta kafe
% u gotovom proizvodu
Arabika
50
Robusta
50
Dodatna diferencijacija izmeu proizvoaa i konkurentskih preduzea u pogledu
kvaliteta kafe moe se ustanoviti ukoliko se prihvati injenica (objavljena u
sredstvima javnog informisanja) da postoje osnovane sumnje da pojedini mali
proizvoai 5% do 10% Robuste u svojim meavinama zamenjuju jeftinijim
surogatima. Konkretno zamena se moe vriti: jemom, penicom, raom, jemenim
sladom, sladom drugih itarica, korenom cikorije, suenom smokvom, rogaem,
nautom i sojom.
1.2.
Analiza i procena tranje
Korien metod prilikom analize (desk ili field):

Analiza trita je uglavnom
izvrena desk metodom korienjem eksternih izvora informacija s tim to je u
odreenim sluajevima korien Field metod.
Potronja u prethodnom periodu na ciljnom tritu: Prilikom definisanja tekue i
prethodne tranje postojao je objektivni problem s obzirom da se proteklih godina
prena kafa malih proizvoaa u velikom procentu prodavala van legalnih tokova. Iz
tog razloga najobjektivnijim podacia mogu se smatrati oni do kojih se dolo terenskim
istraivanjem.
Potronja u periodu 2005.-2009. godine
Godina
Potronja proizvoda u kg (kom)
2005.
41.600
2006.
41.250
2007.
40.500
2008.
41.400
2009.
41.900
Izvor: Publikacija
19
Potronja u prethodnom periodu na tritima razvijenih zemalja, kao i na

potencijalnim tritima (na primer drave u okruenju):
Da bi se na pravi nain ustanovili relevantni raktori tranje izvrena je analiza kretaja
tranje za prenom kafom u drugim zemljama s tim to ne postoje podaci po
pojedinim vrstama kafenih proizvoda ve samo zbirni. U narendim tabelama
prikazano je kretanje potronje kafe:
u celom svetu,
u dravama proizvoaa kafe u kojima stanovnitvo po pravilu ima manju
kupovnu mo,
u okolnim dravama to je posebno znaajno s obzirom da investitor ova
trita tretira kao potencijalna,
u dravama znaajnih uvoznika kafe a to su zemlje po pravilu sa visokim
drutvenim proizvodom po glavi stanovnika.
Svetska potronja kafe u periodu 1996. do 2009. god.
Godina
Potronja u milionima kg kafe
1996.
6246
1997.
5886
1998.
6186
1999.
5904
2000.
5934
2001.
5526
2002.
6000
2003.
6048
2004.
6108
2005.
6180
2006.
6240
2007.
6420
2008.
6480
2009.
6600
Izvor: The international coffe organization
Potronja u dravama proizvoaa (izvoznika) kafe u 2009. godini
Potronja 2009. u
Potronja per
Drava
Broj stanovnika
kg kafe
capita u kg kafe
Brazil
825.000.000
182.032.604
4,53
Kolumbija
84.000.000
41.662.073
2,02
Venecuela
41.400.000
24.654.694
1,68
Kosta Rika
13.800.000
3.896.892
3,54
Haiti
20.400.000
7.527.817
2,71
Dominikanska
20.400.000
8.715.602
2,34
Republika
Honduras
12.000.000
6.669.789
1,80
Gvatemala
18.000.000
13.909.384
1,29
Kuba
13.440.000
11.263.429
1,19
Meksiko
90.000.000
104.907.991
0,86
Etiopija
109.980.000
66.557.553
1,65
20
Madagaskar
19.980.000
16.979.744
Obala Slonovae
19.020.000
16.962.491
Kongo
12.000.000
56.625.039
Filipini
55.020.000
84.619.974
Tajland
30.000.000
64.256.276
Indonezija
100.020.000
234.893.453
Vijetnam
30.000.000
81.624.716
Indija
68.040.000
1.049.700.118
Ostali
77.340.000
UKUPNO
1.659.840.000
Izvor: The international coffe organization, the world factbook
1,18
1,12
0,21
0,65
0,47
0,43
0,37
0,06
(prosek) 0,76
Prosena potronja prene kafe u zemljama u okruenju u periodu 2005 2009.

Prosena godinja
potronja kafe u
Potronja per
Broj stanovnika
Drava
periodu 2005-2009. (u
capita u kg
tonama kafe)
Bosna i Hercegoina 23.333,33
3.989.018
5,85
Makedonija
11.666,67
2.063.122
5,65
Hrvatska
23.333,33
4.522.245
5,16
Albanija
6.000,00
3.582.205
2,32
Izvor: The international coffe organization
Potronja po glavi stanovnika u dravama uvoznika kafe u periodu 1980-2003.
Potronja
Potronja
Potronja
Potronja
per capita per capita
Drava
per capta
per capita
u kg 1980u kg 2000u kg 2002.
u kg 2003.
1999.
2001.
Finska
12,06
11.15
11.24
11.38
Belgija/Luksemburg
5.90
6.43
9.14
9.49
Norveka
10.15
9.18
9.15
9.01
Danska
10.48
9.24
9.02
8.15
vedska
10.80
8.25
8.33
7.93
vajcarska
7.27
6.85
6.78
7.37
Nemaka
7.14
6.80
6.59
6.97
Holandija
8.20
6.84
6.10
6.86
Austrija
8.40
7.27
7.10
5.88
Italija
4.60
5.40
5.36
5.64
Grka
2.87
3.87
5.18
5.60
Francuska
5.65
5.40
5.54
5.35
Kipar
3.51
4.85
4.48
4.56
Portugalija
2.80
4.28
4.30
4.34
SAD
4.40
4.05
3.95
4.25
panija
3.80
4.44
4.33
4.21
Japan
2.47
3.24
3.27
3.16
Irska
1.60
1.80
2.08
2.33
Velika Britanija
2.45
2.28
2.19
2.21
PROSEK
4.52
4.55
4.54
4.67
Izvor: International coffe organization, the world factbook
21
Relevantni faktori tranje (analiza prethodnog kretanja i projekcija budueg kretanja):

ekonomski faktori, generalno vai pravilo da to je zemlja razvijenija voa je
potronja kafe,
kulturoloki faktori, u zemljama u kojima se tradicionalno konzumira aj manja
je potronja kafe (Velika Britanija, Irska i Albanija),
klimatski faktori, najznaajniji potroai kafe su skandinavske zemlje to se
izmeu ostalog objanjava dugom i hladnom zimom,
demografski faktori, postoje male razlike u okolnim zemljama sa aspekta
potronje kafe po glavi stanovnika.
Od znaaja za ciljno trite posebno je vano analizirati prethodno kretanje i izvriti
projekciju budueg kretanja sledeih relevantnih faktora tranje:
demografskih,
kreditiranje kupaca i
ekonomskih.
Demografske karakteristike se najbolje uoavaju iz popisa. Iako je najbolje pratiti

kretanje punoletnog stanovnitva kao osnovnog segmenta ciljnog trita, zbog
uporedivosti sa prikazanim podacima susednih zemalja prikazaer se ukupno
stanovnitvo.
Broj stanovnika u Srbiji (bez K i M) u popisima 2002. god. i 1991.god.
Podruje
2002. god.
1991. god.
Apsolutni
Indeks
porast pad
1991. = 100
2002.-1991.
Centralna
5.454.950
5.582.611
-127.661
97.7
Srbija
Vojvodina
2.024.487
1.966.367
58.120
103.0
UKUPNO
7.479.437
7.548.978
-69.541
99.1
Izvor: Republiki zavod za statistiku
Trite treba uveati za 650.000 stanovnika Crne Gore tako da je trite Srbije i Crne
Gore (bez KiM) oko 8.1 miliona stanovnika. Uzevi u obzir nisku stopu prirodnog
prirtaja objektivno je oekivati da se u projektovanom veku trajanja projekta
znaajnije nee menjati broj stanovnika.
Kreditiranje kupaca na tritu prene kafe vri se kada su kupci velika distributerska
preduzea. Poslednjih godina prena kafa se prodavala uz odloenu naplatu od 30
do 60 dana.
Ekonomskekarakteistike se mogu pratiti preko razliitih pokazatelja a najznaajniji
indikator potencijala potronje je dinamika prosenih bruto plata radnika.
22
Godina
Rast proseni bruto plata u EUR u republici Srbiji

(procenturalno iskazan u odnosu na prethodnu godinu)
2001.
84.03
2002.
9.02
2003.
6.58
2004.
3.38
Izvor: Savezni zavod za statitstiku i www.nbs.co.rs
Uoljive su pozitivne tendencije mada su one znatno manje od oekivanih. Sva
ozbiljna istraivanja govore o buduem niskom rastu, odnosno zadravanju
prosenih plata na sadanjem nivou. (iskazano u EUR)
Projektovana tranja u tehno-ekonomskom veku trajanja projekta:
Na osnovu kretanja relevantnih faktora tranje i sadanjeg stanja tranje za kafama
moe se projektovati tranja u thno-ekonomskom veku trajanja projekta. Uzevi u
obzir da je sadanja tranaj na nivou od 41.600.000 kg kafe godinje i da se
relevantni faktori tranje nee bitnije menjati u budunosti projektuje se da e tranja
u naturalnim jedinicama ostati ista.
1.3.
Analiza i procena promocije, distribucije i cene
1.3.1. Promocija
Osnovni vid komuniciranja (oglaavanje, unapredjenje prodaje i odnosi sa javnou):
Na tritu kafe intenzivna je promotivna aktivnost. S obzirom na prirodu i namenu
proizvoda relevantna su prevashodno dva nivoa komuniciranja i to:
sa finalnim potroaima i
sa kanalima distribucije.
Glavni vid komuniciranja proizvoaa sa krajnjim potroaima je oglaavanje.
Najee se oglaava preko televizije, a nisu retki ni sluajevi korienja drugih
medija kao i reklamnih plakata (panoa i bilborda).
Cene pojedinih oblika oglaavanja na ciljnom tritu:
Uzevi u obzir da se proizvoai sa najznaajnijim trinim ueem svakodnevno
oglaavaju interesantno je videti tekui cenovnik pojedinih oblika oglaavanja.
Cene pojedinih oblika oglaavanja
Vrsta medija
Televizija sa visokom
gledanou
Novine sa velikim tiraom
Radio stanica sa visokom
sluanou
Intezitet oglaavanja
5 puta dnevno po 10 sekundi u
udarnim terminima
10 puta meseno po punoj
stranici
10 puta dnevno
Meseni iznos
promotivnih
trokova iskazani
u EUR
30.000
15.000
2.000
23
Izvor: Interno istraivanje od strane investitora

Osim oglaavanja, u komuniciranju sa krajnjim potroaima koristi se i unapreenje
prodaje. Od najznaajnijih oblika unapreenja prodaje mogu se navesti:
sezonske promocije u veleprodajnim objektima;
dnevne promocije u samostalnim trgovinskim radnjama;
popust 2-3% za vreme promocije i
specijalni pokloni najboljim kupcima.
Osnovni vid komuniciranja proizvoaa sa kanalima distribucije je unapreenje
prodaje, uz posebnu koncentraciju promotivnih napora na velika trgovinska
preduzea sa razgranatom maloprodajnom mreom. Osim nagrade pojedinim
distributerima uobiajeno se koristi prospekt i nastupi na sajmovima.
Odnosi sa javnou se prevashodno ogledaju u stvaranju i zadravanju pozitivnog
imida pojedinim proizvoaa. Osim toga, generalno pozitivan odnos prema kafi kao
proizvodu moe se uoiti iz tekstova u strunim asopisima i u dnevnim novinama.
Posebno su vani tekstovi o pozitivnim zdravstvenim efektima usled potronje kafe. I
pored toga, lobiranje da se snizi akcizno optereenje nije sada dalo rezultate.
Uzevi u obzir intenzivnu konkurenciju realno je oekivati da e se u budunosti
troiti znaajna sredstva za finansiranje promotivnih aktivnosti. U sutini, u
budunosti se ne oekuju znaajne promene vezane za promotivne aktivnosti.
1.3.2. Distribucija
Uobiajeni kanali distribucije (kratki, srednji ili dugi):
U plasmanu prene kafe uestvuju sve osnovne vrste kanala distribucije, s tim to je
kratki kanal rezervisan za prodaju od strane malih proizvoaa (u svojim
maloprodajnim objektima), kao i za eventualnu prodaju velikim potroaima
(zdravstvo, obrazovanje, velika preduzea i sl.).
Uobiajena distributivna politika (intenzivna, selektivna ili ekskluzivna):
S obzirom na karakter kupaca, disperziju potroaa vodi se intenzivna distributivna
politika. U praksi se distributivna politika realizuje u saradnji sa veletrgovinama i
trgovinskim preduzeima koja imaju razvijenu maloprodajnu mreu, kao to su:
Maxsi, Rodi, Mercator, Idea i sl.
Uobiajeni subjekti distribucije (kupci ili prodavci): U kratkom kanalu fizike
distribucije koristi se vozni park proizvoaa a u srednjem i dugom kanalu koristi se
kako vozni park kupaca tako i vozni park proizvoaa.
Predstavnitva i skladita:
Najznaajniji proizvoai imaju svoja predstavnitva i
skladita u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Niu. U narednom periodu se ne
oekuju znaajnije promene kako u korienju kanala distribucije tako i u pogledu
distributivne politike. Realno je oekivati znatno poveanje fizike distribucije od
strane proizvoaa, to e usloviti angaovanje dodatnih finansijskih sredstava u
odravanje postojeih i proirenje voznih parkova. Postoje indicje da e u narednim
godinama veina proizvoaa otvoriti dodatne distributivner centre kako na
postojeim tako i na novim lokacijama to e biti jedan od osnovnih naina za
odravanje i poboljanje njihove konkurentske pozicije.
24
1.3.3. Cena
Osnovni ciljevi (kratkoroni i dugoroni): Analizom podataka o kretanju cena prene
kafe u poslednjih pet godina na ciljnom tritu mogu se ustanoviti sledee osnovne
pravilnosti:
Cena prene kafe je dugorono uslovljena cenom sirove kafe kao najznaajnijim
inputom koji opredeljuje cenu kotanja. Cena za kilogram prene kafe se kretala na
nivou 45% do 52% cene za kilogram sirove kafe iz grupe Arabika odnosno na
nivou 38% do 40% za kilogram sirove kafe iz grupe Robusta.
Cena prene kafe je stabilnija od cene sirove kafe tako da prizvoai prene kafe
ostvaruju veu dobit kada cena sirove kafe pada na svetskom tritu. Osnovni cilj
najveih proizvoaa prene kafe jeste maksimiziranje trinog uea dok mali
proizvoai nastoje da maksimiziraju tekui profit.
Cenovna elastinost tranje:
Na cenovnu elastinost tranej utiu dve grupe
faktora. Sa jedne strane prena kafa uslovno predstavlja jednu od ivotnih namirnica
zbog ege cenovna elastinost tranje na nivou celog ciljnog trita nije velika
odnosno promena cena ne utie znaajno na visinu ukupne tranje za prenom
kafom. Sa druge strane trite prene kafe je veoma konkurentno tako da je tranja
visoko cenovno elastina na promenu cena pojedinih proizvoaa. Razlika u kvalitetu
nije prepoznata kod potroaa posebno izmeu proizvoda najpoznatijih proizvoaa
tako da lojalnost konkretnoj marki nije znaajno izraena. Uzevi to u obzir kao i
nisku kupovnu mo stanovnitva na ciljnom tritu diferencijacija putem cena je
dobar osnov za stvaranje konkurentske prednosti.
Unificiranost cena:
Unificiranost cena nije izraena odnosno postoje razni popusti
koji se odobravaju kupcima prevashodno na bazi koliinskog rabata.
Uticaj ostalih instrumenata marketing mixa na cenu: Od ostalih instrumenata
marketing miksa najznaajniji uticaj na cenu imaju trokovi promocije. Proizvoai
koji se vie oglaavaju i koji primenjuju znaajnije promotivne aktivnosti u okviru
unapreenja prodaje imaju veu mogunost za poveanje cena.
Cena prene kafe tokom poslednjih pet godina je bila podlona oscilacijama u
zavisnosti od promena cena sirove kafe. S toga e se u analizi koristiti tekue cene.
Tekue cene prene kafe proizvoaa sa ciljnog trita
na paritetu Franko proizvoa
Proizvoa
Cena za kg. prene kafe u EUR
Grand Prom
6.84
Don caffe
6.75
Nestle
7.20
Jacobs
6.95
Franck
6.70
Lavazza coffe
7.01
Mali proizvoai
6.50
25
Prosene tekue cene prene kafe na potencijalnim tritima

na paritetu Franko proizvoa
Drava
Cena za kg. prene kafe u EUR

7.25
6.93
6.80
Hrvatska
Bosna i Hercegovina
Makedonija
Prosene tekue cene kilograma prene kafe u zemljama u okruenju ukazuju da se

radi o atraktivnim tritima.
U budunosti se ne oekuju znaajne promene cena, osim ako ne bude veih
promena cena sirove kafe. Uzevi u obzir zasaene povrine na plantaama kafe i
oekivanu tranju, nije realno oekivati znaajnije promene cena sirove kafe.
1.4.
Analiza i procena ponude
Analiza prethodne i tekue prodaje:

Od raspada SFRJ na tritu Srbije i Crne Gore ostaje samo jedan veliki proizvoa
prene kafe, a to je Centroproizvod. Vrlo brzo, veliki broj malih proizvoaa otvorio
je svoje male prionice sa prevashodnom orijentacijom na lokalna trita. Neki od
njih su se ubrzano razvijali i danas predstavljaju najznaajnije proizvoae na ciljnom
tritu. Imajui u vidu injenicu da se znaajan deo prodaje prene kafe odvija van
legalnih tokova i da su s toga zvanini podaci o prodaji nepouzdani, u tabeli su
prikazani rezultati terenskog istraivanja prodaje sirove kafe na tritu Srbije i Grne
Gore u 2004. godini
Proizvodja
Grand Prom
Don caffe
Nestle
Jacobs
Franck
Lavazza coffe
Mali proizvoai
UKUPNO
Izvor:
Prikaz prodaje na ciljnom tritu

Godinja prodaja u kg (kom.)
% ukupnog trita
9.986
24
7.490
18
1.664
4
1.664
4
416
1
416
1
19.974
48
41.610
100
Od 2005. godine (neposredno posle zavretka istraivanja) dolo je do promene u

odnosu na podatke prikazane u tabeli. Ove promene su izazvane, pre svega, veom
kontrolom sive ekonomije od strane drave, kao i znaajnim promotivnim
aktivnostima proizvoaa.
Analiza budue ponude sa osvrtom na ulazne barijere, izlazne barijere, horizontalne
integracije, vertikalne integracije i nivo globalizacije:
U budunosti se na strani ponude mogu oekivati novi proizvoai koje je trenutno
nemogue predvideti. Ograniavajui faktor njihovog ulaska mogu da budu ulazne
barijere koje se prevashodno ogledaju u visokom iznosu finansijskih sredstava, koja
nisu toliko neophodna za otvaranje proizvodnog pogona koliko za finansiranje raznih
oblika promotivnih aktivnosti.
26
Izlazne barijere ne postoje, s obzirom da su proizvoai potpuno samostalni prilikom

donoenja odluke o naputanju poslovanja. Takoe, uglavnom se proizvoai kafe
bave samo proizvodnjom ovog proizvoda, tako da eventualni prestanak poslovanja
ne bi imao negativan uticaj na ostale njihove poslovne aktivnosti.
Horizontalne integracije ne postoje s obzirom da ne postoje razliiti tipove prene
kafe. Takoe, ne postoji opasnost od budue konkurencije po osnovu vertikalne
integracije. Naime, sirova kafa ne raste na ciljnom tritu, a diverzifikacija poslovne
aktivnosti od strane proizvoaa ambalae je malo verovatna jer se radi o potpuno
razliitim privrednim delatnostima.
Najvea opasnost preti od potencijalnih inostranih proizvoaa s oobzirom na visok
nivo globalizacije proizvoda.
1.5.
SWOT Analiza
SNAGE
- kvalitet proizvoda Aromatik
-savremena oprema
SLABOSTI
- ulazak na visoko konkurentno trite
-nedostatak finansijskog potencijala za
potreban nivo promotivnih aktivnosti
MOGUNOSTI
- nia cena radne snage
- mogunosti izvoza prevashodno u zemlje u
okruenju
PRETNJE
- trite sa visokim nivoom politikog i
ekonomskog rizika
- velika fiskalna optereenja prilikom
uvoza sirove kafe
- visok nivo globalizacije proizvoda
1.6.
Projekcija plasmana proizvoda
Promotivne aktivnosti i projektovani trokovi:

Uvaavajui do sada navedene faktore kao i finasijski potencijal investitora,
procenjuju se trokovi promotivnih aktivnosti u celom veku trajanja projekta na 9.000
EUR meseno, odnosno 108.000 EUR godinje. Navedeni iznos preteno e biti
utroen na oglaavanje manjeg intenziteta.
Projektovani kanali distribucije, distributivna politika i subjekti distribucije:
Kako preduzee nema sopstvene maloprodajne objekte, a nema ni snagu za
neposrednu prodaju velikim kupcima, uglavnom e koristiti srednje i duge lanale
distribucije. Primenjivae se intenzivna distribuciona politika, a fiziki transport e se
vriti kako od strane kupaca, tako i od strane proizvoaa.
Prosena odloena naplata (kreditiranje kupaca):
Proizvod e se prodavati uz 30 dana prosenog odloenog plaanja, s tim to e vei
kupci imati povoljnije uslove, odn. odobravae im se due vreme kreditiranja.
Projektovana cena (franko kupac, franko dobavlja i sl.) i projekcija unificiranosti
cena:
Cena e biti uglavnom unificirana, odnosno koliinski rabati e se
odobravati samo najveim kupcima. Cena kafe Minas e biti neto nia od cene
najveih proizvoaa i projektuje se na prosenom nivou od 6.00 EUR za 1 kg. Cena
za kafu Aromatik koja je vieg kvaliteta projektuje se na prosenom nivou od 7.00
EUR za 1 kg, s tim to e ovaj proizvod imati ograniene mogunosti plasmana, pre
svega zbog cenovne elastinosti tranje, kao i zbog niskih trokova promocije.
27
Relacija u plasmanu izmeu kafe Minas i kafe Aromatik projektuje se u odnosu

10:1. Cene se date na paritetu franko proizvoa i odnose se na ceo ekonomski
vek trajanja projekta.
Projektovani plasman u % tinog uea:
Primenom restriktivnog pristupa projektuje se prodaja samo na tritu Srbije i Crne
Gore na kome e investitor u prvoj godini imati 2.11%, u drugoj godini 2.38%, a od
tree godine 2.64% trinog uea.
Projektovani plasman u koliinama:
U kesicama od 100 grama prodavae se 50%, a u kesicama od po 200 grama i od 1
kg po 25% ukupne koliine kafe. Iz toga sledi da e se 20 puta vie prodavati kesice
od 100 grama u odnosu na kesice od 1 kg, odnosno 4 puta vie od kesica u koje
stane 200 grama kafe.
Vrsta proizvoda
Kafa Minas
Kafa Aromatik
UKUPNO
Projekcija plasmana u kg
2006. godina
2007. godina
800.000
900.000
80.000
90.000
880.000
990.000
2008-2015.
1.000.000
100.000
1.100.000
28
2.
Plan nabavke
2.1.
Karakteristike osnovnih inputa
Osnovni inputi: osnovni materijalni inputi neophodni za proizvodnju prene kafe se

dele na sirovine i ambalau.
Karakteristike osnovnih inputa: Sirovine su sirove kafe Santos i Uganda, koje se
meaju prilikom pravljenja finalnog proizvoda. Santos spada u grupu najkvalitetnijih
kafa iz grupe Arabika. Osnovne karakteristike su: srednja veliina zrna, izraena
aroma i mali procenat sastojka kofeina. Uganda je srednje kvalitetna kafa iz grupe
Robusta, ije su osnovne karakteristike manja izraena aroma, vea koliina kofeina
i gorak ukus.
Ambalaa za kafu su kesice od 100 gr., 200 gr, i 1 kg. kao i kutije u koje se pakuju
kesice za kafu. U jednu kutiju se pakuje 5 kg. kafe. Kesice za kafu su od triplex folije
koja je sainjena od kombinacije poliestera, alufolije i polietilena. Kafa je aromatina
namirnica koja se ne sme pakovati u kesice od istog polietilena ako one prethodno
nisu kairane nepropustnim materijalom. Kairanje e se izvriti laminatom od
celofana. Na kesicama za kafu e stajati sledee oznake: naziv proizvoda, naziv i
sedite proizvoaa, neto masa, datum proizvodnje i rok upotrebe proizvoda ili samo
podatak upotrebljivo do. Kutije za prenu kafu su od valovite lepenike tri puta
kairane, dimenzija 380mm X 270mm X 220mm. Na njima su istaknuti osnovni
podaci o vrsti i koliini kafe kao i osnovni podaci o preduzeu.
2.2.
Mogunost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije
Potrebe investitora u veku trajanja projekta: Na osnovu projektovanih veliina u

planu prodaje i na osnovu podataka o 20% rastura sirove kafe iz operativnog plana
projektovane potrebe za sirovinom i ambalaom u veku trajanja projekta investitora
su prikazane sledeim tabelama.
Potrebe za sirovom kafom od strane investitora iskazane u kg.
Vrsta sirovine
2010.
2011.
2012-2019.
Santos
552.000
621.000
690.000
Uganda
504.000
567.000
630.000
Potrebe za ambalaom od strane investitora iskazane u kom.

Vrsta ambalae
2010.
2011.
2012-2019.
Kesice od 100gr.
4.400.000
4.950.000
5.500.000
Kesice od 200gr.
1.100.000
1.237.500
1.375.000
Kesice od 1kg.
220.000
247.500
275.000
Kutije za kafu
176.000
198.000
220.000
Proizvodnja inputa u prethodnom periodu: Sirova kafa se proizvodi u podrujima
gde je srednja godinja temperatura oko 20 stepeni celzijusa i gde ne postoji
mogunost mrazeva. Uglavnom uspeva u tropskim krajevima sa dobrom humusnom
zemljom a posebno na iskrenim zemljitima kao to je to u Brazilu. Proizvodnju kafe
29
u prethodnom periodu u dravama proizvoaima tj. izvoznicima prikazuje sledea

tabela:
Drava
Proizvodnja u
kg. sirove
kafe u
2007.god.
JUNA AMERIKA
3.021.600.000
Brazil
2.024.580.000
Kolumbija
719.940.000
Ostali
277.080.000
MEKSIKO I CENTRALNA AM.
1.030.620.000
Meksiko
252.000.000
Gvatemala
220.140.000
Honduras
182.160.000
Kostarika
129.960.000
El Salvador
100.020.000
Ostali
146.340.000
AFRIKA
871.500.000
Etiopija
225.360.000
Uganda
189.960.000
Obala Slonovae
209.520.000
Ostali
244.660.000
AZIJA I OKEANIJA
1.632.780.000
Vijetnam
787.980.000
Indonezija
403.860.000
Indija
298.200.000
Ostali
142.740.000
UKUPNO ARABIKA
4.324.200.000
UKUPNO ROBUSTA
2.232.300.000
UKUPNO
6.556.500.000
Izvor: International coffe organization
Proizvodnja u
kg. sirove
kafe u
2008.god.
3.897.960.000
2.908.800.000
702.840.000
286.320.000
983.520.000
240.000.000
244.200.000
149.820.000
116.160.000
86.520.000
146.820.000
819.480.000
221.580.000
174.600.000
139.320.000
283.980.000
1.465.680.000
693.300.000
340.080.000
275.280.000
157.020.000
4.821.180.000
2.345.460.000
7.166.640.000
Proizvodnja u
kg. sirove
kafe u
2009.god.
2.675.640.000
1.707.600.000
705.000.000
263.040.000
1.001.280.000
273.000.000
180.000.000
171.000.000
138.180.000
75.120.000
163.980.000
937.320.000
259.980.000
186.000.000
139.500.000
351.840.000
1.468.680.000
675.000.000
363.080.000
270.480.000
160.200.000
3.772.260.000
2.310.660.000
6.082.920.000
Ocena mogunosti nabavke: Uzevi u obzir zasaene plantane povrine sirovom

kafom i procenjenu buduu tranju, Meunarodna organizacija za kafu je ocenila da
u budunosti ne postoji opasnost od deficita sirove kafe.
Na domaem tritu kesice za prenu kafu i kutije proizvodi veliki broj proizvoaa
ambalae tako da se ni u ovom segmentu ne oekuju nikakve potekoe nabavke.
Kako se znatan deo ovih proizvoda u proteklom periodu prodavao van legalnih
tokova, zvanine informacije ne mogu se smatrati verodostojnima pa se iz tog
razloga i ne navode.
Ocena mogunosti supstitucije inputa: Predviena tehnologija za pravljenje kafe
uslovljava postojanje definisanih inputa pa ne postoji mogunost supstitucije drugom
vrstom inputa.
30
2.3.
Analiza i procena uslova nabavke inputa
Glavni proizvodjai (distributeri):

Proizvoai iz Srbije sirovu kafu nabavljaju
direktno od uvoznika iz luke Kpar i Solun, a u maloj meri se nabavka vri i od
distributera lociranih u Srbiji. Glavni distributeri u Solunu su sledea grka
preduzea: Kuidis, Papas, Vasilagas i Coffe Copton. U Kopru su najvei
dobavljai multinacionalna distributerska preduzea Tarabaj i Sukafina. Pored
navedenih, od znaajnih uvoznika treba napomenuti englesko preduzee Man kao
i slovenako preduzee Tropiko.
Kretanje cene u prethodnom periodu uz navodjenje pariteta:
Sirova kafa je
berzanska roba ija je cena izloena svakodnevnim oscilacijama. Iz tog razloga je
najrelanije pratiti intervale cena koji su poslednje godine postojali kod razliitih
proizvoaa a indentini su intervalima cena koji su vaili u periodu izrade poslovnog
plana.
Cene za jednu tonu sirove kafe na paritetu franko luka iskazane u EUR
Vrsta kafe
Kopar
Solun
Santos
1.980 2.000
2.010 2.020.
Uganda
1.480 1.500
1.480 1.500
Izvor. interno istrivanje od strane investitora
Proizvoai vode unificiranu politiku cena, odnosno ne odobravaju se koliinski rabati
i ostali cenovni popusti. Kupovina na paritetu franko luka prouzrokuje sledee
trokove nabavke:
trokovi transporta u visini od 1.000 EUR za transport kamionima do

Beograda, pri emu svaki kamion u proseku transportuje po 20.000 kg. sirove
kafe,
carinski trokovi (carina i administrativni trokovi prilikom uvoza) u visini od
10% na fakturnu cenu sirove kafe i
trokovi pedicije u visini od 100EUR po kamionu.
Kretanje prosenog vremena plaanja:

plaanje se vri prilikom kupovine,
odnosno dobavlja ne vri kreditiranje kupaca.
Kretanje relevantnih faktora ponude i oekivane promene relevantnih faktora:
Relevantni faktori od kojih e zavisiti budua ponuda sirove kafe su novo zasaenih
plantaa u zemljama proizvoaa i oekivani nivo tranje.
Najmerodavniju ocenu budue cene sirove kafe dala je Meunarodna organizacija za
kafu koja je predvidela da u narednih 10 godina dugoroni uslovi nabavke sirove kafe
ne bi trebalo u znaajnijoj meri da odstupaju od sadanjih. Uzevi navedeno
miljenje u obzir kao i jaku trenutnu i buduu knokurenciju uvoznika, objektivno je
oekivati da cena sirove kafe ostane na sadanjem nivou. Pored toga, nije realno da
e se poboljati drugi uslovi nabavke, kao na primer da e dobavljai poeti da
odobravaju neke popuste na cenu ili da e se produiti period plaanja.
31
Najvei proizvoai prene kafe iz Srbije nabavljaju veu koliinu sirove kafe od
svojih potreba a razliku prodaju proizvoaima prene kafe koji imaju malo trino
uee i nedovoljan fianansijski potencijal da samostalno organizuju nabavku sirove
kafe. Kupcima se odobrava 30 dana odloenog plaanja, cena se odreuje na
paritetu franko kupac a fizika distribucia se obavlja od strane prodavca.
Cene za jednu tonu sirove kafe na paritetu franko kupac su poslednjih godina na
tritu Srbije u manjoj meri oscilirale oko iznosa kjoi su prikazani u narednoj tabeli:
Vrsta sirove kafe

Cena za 1 tonu u EUR
Santos
2.500
Uganda
1.800
Izvor: interno istraivanje od strane investitora
Kesice za prenu kafu se na tritu Srbije mogu nabaljvati od vlikog broja
proizvoaa kao to su: Tipoplastika Gornji Milanovac, Duga Lapovo,
Komeks abac i dr.
Cene ambalae se vrlo malo razlikuju izmeu proizvoaa i u pogledu
zapremine kesica i kreu se na nivoima prikazanim u sledeoj tabeli:
Vrsta kesice za kafu
Cena po komadu u EUR na paritetu
franko kupac
Kesice za kafu od 100gr.
0,01
0,02
Kesice za kafu od 1kg.
0,10
Izvor: interno istraivanje od strane investitora
Distribucija se vri od strane dobavljaa a kreditiranje kupaca je od 30 do 45 dana. U
budunosti se ne oekuju znaajnije promene na tritu nabavke kesica za kafu osim
skraenja perioda kreditiranja kupaca zbog obaveze plaanja PDVa u kraim
vremenskim razmacima.
Kutije za pakovanje kao i kesice za kafu proizvodi veliki broj privatnih proizvoaa.
Poslednjih godina u ovoj oblasti proizvodnja nema veih promena niti se one oekuju
u budunosti. Realno je pretpostaviti da e u budunosti uslovi nabavke biti slini
uslovima koji su predugovorom regulisani izmeu Investitura i preduzea Natura
Trade Loznica. Najbitniji elementi potpisanog predugovora su sledei:
2.4.
cena za jednu kupiju na paritetu franko kupac iznosi 0,10 EUR

fiziku distribuciju vri kupac i
prodavac odobrava kupcu 60 dana odloenog plaanja.
Projekcija uslova nabavke inputa
Pretpostavke na osnovu kojih je izvrena projekcija (sniavanje uvoznih optereenja,

stabilan devizni kurs, znaajan broj potencijalnih dobavljaa i dr.): Analizom trita
nabavke inputa moe se zakljuiti da ima osnova za tvrdnju da e se u narednom
periodu nabavka realizovati pod uobiajenim, prihvatljivim uslovima. Kako na tritu
32
sirovine tako i na tritu ambalae je prisutan velik broj prodavaca i proizvoaa i ne

postoji problem u obezbeenju transporta. Mogue je oekivati manja fiskalna
optereenja prilikom uvoza sirove kafe ali je to neizvesno pa se zato ta mogunost i
zanemaruje.
Planirano je da se sirovina nabavlja od distributera u luci Kopar pre svega iz sledeih
razloga:
navedena lokacija je blia od Soluna i

cena sirove kafe Santos u Kopru je nia od cen u Solunu i to pre svega zbog
niih transportnih trokova dopreme sirove kafe iz Brazila.
Carinski trokovi prilikom uvoza sirove kafe projektuju se na sadanjem nivou

odnosno 10% od nabavne vrednosti.
S obzirom da se u toku trajanja projekta ne oekuju promene uslova nabavke,
mogue je predvideti jedinstvene uslove za ceo vek trajanja projekta.
Projektovano odloeno plaanje (kreditiranje od strane dobavljaa): Predvieno je
promptno plaanje sirovine a fizika distribucija e biti organizovana od strane
investitora i to angaovanjem jednog od mnogobrojnih transportnih preduzea.
Kesice za kafu e se nabavljati od domaih proizvoaa uz 30 dana odloenog
plaanja, a fiziku distribuciju e vriti dobavlja.
Kutije e se nabavljati od preduzea Natura Trade sa kojim je prethodno skolopljen
predugovor o fizikoj distribuciji od strane dobavljaa i odloenom plaanju u trajanju
od 60 dana.
Projektovane cene u veku trajanja projekta: Uvaavajui postojee odnose na strani
ponude i tranje kao i oekivane promene, najrealnije i najsigurnije je za projekciju
trokova prihvatiti cen eprikazane u sledeoj tabeli
Projektovane cene potrebnih inputa u veku trajanja projekta
Vrsta proizvoda / usluga
Cena u EUR / jedinica
Sirova kafa Santos
2,00 / kg.
Sirova kafa Uganda
1,50 / kg.
Transport Kopar-Beograd
1.000,00 / kamion
pedicija
100,00 / kamion
0,01 / kom.
0,02 / kom.
Kesice za kafu od 1kg.
0,10 / kom.
Kutije
0,10 / kom.
33
34
IV FINANSIJSKI PLAN
1. DINAMIKA STVARNIH ULAGANJA
Vrsta
ulaganja
Nabavna
vrednost u
EUR
Poetak radova
tj. nabavke
Rok
gradnje
Uslovi plaanja
- 50% avansno na poetku
radova,
- 30% posle etiri meseca,
- 20% na kraju radova.
6 meseci
Objekat
Tehnoloka
oprema
Elektro
oprema
Transportna
sredstva
UKUPNO
Vrsta ulaganja
1.000.000
1.000.000
30.06.2009.
- 50% prilikom ugovaranja

odnosno na poetku
nabavke
- 50% nakon est meseci
- 50% avansno na poetku
radova,
- 50% na kraju radova
100% prilikom kupovine
30.06.2009.
31.10.2009.
2 meseca
50.000
31.12.2009.
30.000
2.080.000
Iznos ulaganja u EUR
30.06.2009.
Objekat
1.000.000,00
500.000,00
Tehnoloka oprema
1.000.000,00
500.000,00
Elektro oprema
50.000,00
30.000,00
UKUPNO
2.080.000,00
31.10.2009.
300.000,00
31.12.2009.
200.000,00
500.000,00
25.000,00
25.000,00
30.000,00
1.000.000,00
325.000,00
755.000,00
2. ZALIHE
2.1. Zalihe sirovina, repromaterijala i ambalae
2.1. 1. Koeficijent obrta
Vrsta zaliha
Sirova kafa
Ambalaa
Broj dana vezivanja

stalnih zaliha
10
1
Broj dana
vezivanja zaliha
potrebnih za
redovno
poslovanje
10
10
Broj
dana
vezivanj
a
ukupnih
zaliha
15
6
Koeficijent
obrta
24
60
35
2.1.2. Vrednosno iskazane godinje potrebe

2.1.2.1 Zalihe sirove kafe
Elementi
Trokovi sirovina
Zavisni trokovi nabavke
Trokovi platnog prometa
UKUPNO
Iznos u
2010. u EUR
1.860.000,00
244.300,00
29.420,00
2.133.720,00
Iznos u
2011. u EUR
2.092.500,00
275.250,00
33.097,50
2.400.847,50
Iznos u
2012-2019. u
EUR
2.325.000,00
305.100,00
36.775,00
2.666.875,00
Iznos u
2010. u EUR
105.600,00
29.420,00
135.020,00
Iznos u
2011. u EUR
118.800,00
33.097,50
151.897,50
Iznos u
2012-2019. u
EUR
132.000,00
36.775,00
168.775,00
2.1.2.2. Zalihe ambalae
Elementi
Trokovi ambalae
UKUPNO
2.2. Zalihe gotovih proizvoda

2.2.1. Koeficijent obrta
Broj dana vezivanja

stalnih zaliha
5
Broj dana izmedju

dve prodaje
10
Broj dana
vezivanja
ukupnih zaliha
10
Koeficijent
obrta
36
Element
Poslovni rashodi
Iznos u
2010. u EUR
2.886.620,44
Iznos u
2011. u EUR
3.172.447,94
Iznos u
2012-2019. u
EUR
3.457.175,44
3. POTRAIVANJA
3.1. Koeficijent obrta
Odobrena odloena
naplata u danima
30
Broj dana
vezivanja
30
Koeficijent
obrta
12
36
3.2. Vrednosno iskazane godinje potrebe

Iznos u
2010. u EUR
3.280.000,00
Element
Ukupni prihod
Iznos u
2011. u EUR
3.690.000,00
Iznos u
2012-2019. u
EUR
4.100.000,00
Iznos u
2011. u EUR
3.690.000,00
Iznos u
2012-2019. u
EUR
4.100.000,00
4. GOTOVINA
4.1. Koeficijent obrta
Broj dana
vezivanja
10
Koeficijent
obrta
36
4.2. Vrednosno iskazane godinje potrebe

Iznos u
2010. u EUR
3.280.000,00
Element
Ukupni prihod
5. IZVORI OBRTNIH SREDSTAVA

5.1. Obaveze prema dobavljaima
Vrsta inputa
Kutije za kafu
Kesice za kafu
Odobreno odloeno
plaanje u danima
60
30
Broj dana
vezivanja
60
30
Koeficijent
obrta
6
12
37
5.1.2.1. Dobavljai kutija za kafu
Element
Trokovi kutija za kafu
Iznos u
2010. u EUR
17.600,00
Iznos u
2011. u EUR
19.800,00
Iznos u
2012-2019. u
EUR
22.000,00
Iznos u
2011. u EUR
99.000,00
Iznos u
2012-2019. u
EUR
110.000,00
5.1.2.2. Dobavljai kesica za kafu
Element
Trokovi kesica za kafu
Iznos u
2010. u EUR
88.000,00
5.2. OBAVEZE PO OSNOVU PLATA

Odloeno plaanje
u danima
30
Broj dana
vezivanja
30
Koeficijent
obrta
12

Element
Rashodi po osnovu
plata
Iznos u
2010-2019. u EUR
243.600,00
6. ULAGANJA U TRAJNA OBRTNA SREDSTVA
38
Obrtna sredstva
Vrednosno
iskazane
godinje
potrebe
u 2010. u
EUR
Vrednosno
iskazane
godinje
potrebe
u 2011. u
EUR
Vrednosno
iskazane
godinje
potrebe
u 2012-2019. u
EUR
Koeficijent
obrtna
I Poslovanjem uslovljena trajna obrtna sredstva
Potrebe u
2010.
u EUR
Potrebe u 2011.
u EUR
Potrebe u
2012-2019.
u EUR
551.820,46
618.315,20
684.727,45
Zalihe sirove kafe
2.133.720,00
2.400.847,50
2.666.875,00
24
88.905,00
100.035,31
111.119,79
Zalihe ambalae
135.020,00
151.897,50
168.775,00
60
2.250,33
2.531,63
2.812,92
Zalihe nedovrene proizvodnje
2.886.620,44
3.172.447,94
3.457.175,44
180
16.036,78
17.624,71
19.206,53
Zalihe gotovih proizvoda
2.886.620,44
3.172.447,94
3.457.175,44
36
80.183,90
88.123,55
96.032,65
Potraivanje od kupaca
3.280.000,00
3.690.000,00
4.100.000,00
12
273.333,33
307.500,00
341.666,67
Gotovina
3.280.000,00
3.690.000,00
4.100.000,00
36
91.111,11
102.500,00
113.888,89
30.566,67
31.850,00
33.133,33
II Izvori trajnih obrtnih sredstava

Dobavljai kutija za kafu
17.600,00
19.800,00
22.000,00
2.933,33
3.300,00
3.666,67
Dobavljai kesica za kafu
88.000,00
99.000,00
110.000,00
12
7.333,33
8.250,00
9.166,67
Obaveze po osnovu plata
243.600,00
243.600,00
243.600,00
12
20.300,00
20.300,00
20.300,00
521.253,79
586.465,20
651.594,11
0,00
65.211,41
65.128,91
Iznos trajnih obrtnih sredstava

(I - II)
Razlika trajnih obrtnih sredstava
u odnosu na prethodnu godinu
39
7. IZVORI FINANSIRANJA
7.1. Oblici izvora finansiranja
Vrsta ulaganja
Objekat
Tehnoloka oprema
Tehnoloka oprema (interkalarna
kamata)
Elektro oprema
Obrtna sredstva
Ukupna sopstvena sredstva
Ukupno kredit
Ukupna ulaganja
Iznos u EUR
1.000.000,00
1.000.000,00
Izvor finansiranja
sopstvena sredstva
kredit
24.404,42
50.000,00
30.000,00
651.594,11
1.731.594,11
1.024.404,42
2.755.998,54
kredit
sopstvena sredstva
sopstvena sredstva
sopstvena sredstva
62,83%
37,17%
100,00%
8. UKUPAN PRIHOD
8.1. Ukupan prihod u 2010. god.
Asortiman
Prena kafa "A"
Prena kafa "B"
UKUPNO
Jedinica
kg
kg
Prodaja u jedinicama
800.000
80.000
880.000
Cena po jedinici u EUR

3,70
4,00
Ukupan prihod u EUR

2.960.000,00
320.000,00
3.280.000,00

3,70
4,00
Ukupan prihod u EUR

3.330.000,00
360.000,00
3.690.000,00

3,70
4,00
Ukupan prihod u EUR

3.700.000,00
400.000,00
4.100.000,00

Asortiman
Prena kafa "A"
Prena kafa "B"
UKUPNO
Jedinica
kg
kg
900.000
90.000
990.000

Asortiman
Prena kafa "A"
Prena kafa "B"
UKUPNO
Jedinica
kg
kg
1.000.000
100.000
1.100.000
9. RASHODI
40
9.1. Trokovi sirovina
Vrsta troka
Santos za kafu A
Uganda za kafu A
Santos za kafu B
Uganda za kafu B
UKUPNO
Jedinica
kg
kg
kg
kg
Cena u
EUR po
jedinici
2,00
1,50
2,00
1,50
Godinji troak
2010. u EUR
960.000,00
720.000,00
144.000,00
36.000,00
1.860.000,00
Godinji
troak
2011. u EUR
1.080.000,00
810.000,00
162.000,00
40.500,00
2.092.500,00
Godinji troak
2012-2019. u EUR
1.200.000,00
900.000,00
180.000,00
45.000,00
2.325.000,00
9.2. Trokovi ambalae
Vrsta troka
Kesice od 100 grama za
kafu A
kafu A
Kesice od 1 kg za kafu "A"
Kutije za kafu A
kafu B
kafu B
Kesice od 1 kg za kafu "B"
Kutije za kafu B
UKUPNO
Jedinica
Cena u
EUR po
jedinici
Godinji troak
Godinji troak
2010. u EUR
2011. u EUR
Godinji troak
2012-2019. u EUR
komad
0,01
40.000,00
45.000,00
50.000,00
komad
komad
komad
0,02
0,10
0,10
20.000,00
20.000,00
16.000,00
22.500,00
22.500,00
18.000,00
25.000,00
25.000,00
20.000,00
komad
0,01
4.000,00
4.500,00
5.000,00
komad
komad
komad
0,02
0,10
0,10
2.000,00
2.000,00
1.600,00
105.600,00
2.250,00
2.250,00
1.800,00
118.800,00
2.500,00
2.500,00
2.000,00
132.000,00
- Pomona tabela -
Godina
2006.
2007.
2008-2015.
Nabavka sirove
kafe u kg
1.056.000
1.188.000
1.320.000
Koliina sirove
kafe koja
stane u jedan
kamion u kg
20.000
20.000
20.000
Potreban
broj
kamiona
52,80
59,40
66,00
Stvarno
potreban broj
kamiona
53
60
66
9.3. Zavisni trokovi nabavke
Vrsta troka
Carinski
trokovi
Tranport
pedicija
UKUPNO
Parametar/Jedinic
a
nabavna vrednost
kamion
kamion
Godinji troak
po
parametru/cen
a po jedinici
10,00%
1.000,00
100,00
Godinji troak
2010. u EUR
186.000,00
53.000,00
5.300,00
244.300,00
Godinji
troak
2011. u EUR
209.250,00
60.000,00
6.000,00
275.250,00
Godinji troak
2012-2019. u
EUR
232.500,00
66.000,00
6.600,00
305.100,00
41
9.4. Trokovi plata

Radno mesto
Broj radnika
Generalni direktor
Tehniki direktor
Komercijalni direktor
Referenti prodaje
Referenti za prijem i
izdavanje robe
Radnici u operativi
Pratee osoblje
UKUPNO
1
1
1
5
2
6
4
4
24
Prosena mesena
neto
plata po radniku u EUR
1.000,00
800,00
800,00
600,00
400,00
Godinji troak plate u

2010-2019. u EUR
400,00
400,00
300,00
50.400,00
33.600,00
25.200,00
243.600,00
21.000,00
16.800,00
16.800,00
63.000,00
16.800,00
9.5. Trokovi amortizacije (obraun sadanje vrednosti na kraju godine u EUR)
42
Nabavna
vrednost u
EUR
Am
stopa
Godinja
amortizacij
a u EUR
Objekat
1.000.000,00
2,50%
25.000,00
975.000,00
950.000,00
925.000,00
900.000,00
875.000,00
850.000,00
Tehnoloka oprema
1.024.404,42
10,00%
102.440,44
921.963,98
819.523,54
717.083,10
614.642,65
512.202,21
409.761,77
Elektro oprema
50.000,00
5,00%
2.500,00
47.500,00
45.000,00
42.500,00
40.000,00
37.500,00
35.000,00
30.000,00
10,00%
3.000,00
27.000,00
24.000,00
21.000,00
18.000,00
15.000,00
12.000,00
Sadanja vrednost
2.104.404,42
132.940,44
1.971.463,98
1.838.523,54
1.705.583,10
1.572.642,65
1.439.702,21
1.306.761,77
132.940,44
132.940,44
132.940,44
132.940,44
132.940,44
132.940,44
Stalna imovina
Godinja
amortizacija
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
2015.
43
9.6. Trokovi energenata
Vrsta troka
Elektrina energija
(vezana za tehnoloku
opremu)
Elektrina energija (fiksni
deo)
Dizel gorivo (fiksni deo)
UKUPNO
Jedinica
Cena u EUR
po jedinici
Godinji troak
2010. u EUR
Godinji
troak
2011. u EUR
Godinji troak
2012-2019. u
EUR
Kwh
0,05
44.000,00
49.500,00
55.000,00
Kwh
litar
0,05
0,70
5.000,00
7.000,00
56.000,00
5.000,00
7.000,00
61.500,00
5.000,00
7.000,00
67.000,00
9.7. Trokovi investicionog odravanja

Godinji troak po
Vrsta troka
Objekat
Tehnoloka oprema
Elektro oprema
UKUPNO
Parametar
stvarna ualganja
stvarna ualganja
stvarna ualganja
stvarna ualganja
parametru
0,50%
1,00%
1,00%
3,00%
Godinji troak
2010-2019. u EUR
5.000,00
10.000,00
500,00
900,00
16.400,00
9.8. Trokovi osiguranja

Godinji troak po
Vrsta troka
Objekat
Tehnoloka oprema
Elektro oprema
Radnici
UKUPNO
Parametar
stvarna ulaganja
stvarna ulaganja
stvarna ulaganja
stvarna ulaganja
broj radnika
parametru
0,20%
0,40%
0,20%
3,00%
140,00
Godinji troak
2010-2019. u EUR
2.000,00
4.000,00
100,00
900,00
3.360,00
10.360,00
9.9. Trokovi marketinga

Vrsta troka
Reklama i propaganda
Reprezentacija
UKUPNO
Godinji troak
2010 - 2019. u
EUR
108.000,00
12.000,00
120.000,00
44
9.10. Trokovi platnog prometa

Godinji troak
Vrsta
troka
Provizija
Konverzija
UKUPNO
Parametar
ukupan prihod
nabavna
vrednost sirove
kafe
Godinji troak po
parametru
0,50%
0,70%
Godinji troak
2010. u EUR
16.400,00
13.020,00
29.420,00
2011. u EUR
18.450,00
14.647,50
33.097,50
Godinji troak
2012-2019. u
EUR
20.500,00
16.275,00
36.775,00
9.11. Trokovi poreza

Vrsta troka
Porez na imovinu
Naknada za korienje
gradjevinskog zemljita
Naknada za isticanje firme
na poslovnom prostoru
UKUPNO
Parametar
stvarno ulaganje
u objekat
Godinji troak po
parametru
0,40%
Godinji troak
2010-2019. u EUR
4.000,00
2.000,00
2.000,00
8.000,00
9.12. Ostali trokovi poslovanja

Vrsta troka
PTT
Slubena
putovanja
Lini rashodi
Komunalne usluge
Ostalo
UKUPNO
Godinji troak
2010-2019. u EUR
15.000,00
10.000,00
5.000,00
5.000,00
25.000,00
60.000,00
45
10. BILANS USPEHA
Ukupan prihod
Prihod od prodaje
proizvoda
UKUPNI RASHODI
Trokovi sirovina
Trokovi ambalae
Zavisni trokovi
nabavke
Trokovi plata
Amortizacija
Trokovi energenata
Investiciono
odravanje
Trokovi osiguranja
Trokovi marketinga
Trokovi platnog
prometa
Trokovi poreza
Ostali trokovi
BRUTO DOBITAK
Porez na dobitak
NETO DOBITAK
KUMULATIVNI
NETO DOBITAK
2010.
3.280.000,00
2011.
3.690.000,00
2012.
4.100.000,00
2013.
4.100.000,00
2014.
4.100.000,00
2015.
4.100.000,00
2016.
4.100.000,00
2017.
4.100.000,00
3.280.000,00
2.986.620,44
1.860.000,00
105.600,00
3.690.000,00
3.264.114,61
2.092.500,00
118.800,00
4.100.000,00
3.515.508,78
2.325.000,00
132.000,00
4.100.000,00
3.482.175,44
2.325.000,00
132.000,00
4.100.000,00
3.457.175,44
2.325.000,00
132.000,00
4.100.000,00
3.457.175,44
2.325.000,00
132.000,00
4.100.000,00
3.457.175,44
2.325.000,00
132.000,00
4.100.000,00
3.457.175,44
2.325.000,00
132.000,00
244.300,00
243.600,00
132.940,44
56.000,00
275.250,00
243.600,00
132.940,44
61.500,00
305.100,00
243.600,00
132.940,44
67.000,00
305.100,00
243.600,00
132.940,44
67.000,00
305.100,00
243.600,00
132.940,44
67.000,00
305.100,00
243.600,00
132.940,44
67.000,00
305.100,00
243.600,00
132.940,44
67.000,00
305.100,00
243.600,00
132.940,44
67.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
29.420,00
8.000,00
60.000,00
293.379,56
29.337,96
264.041,60
33.097,50
8.000,00
60.000,00
425.885,39
42.588,54
383.296,85
36.775,00
8.000,00
60.000,00
584.491,22
58.449,12
526.042,10
36.775,00
8.000,00
60.000,00
617.824,56
61.782,46
556.042,10
36.775,00
8.000,00
60.000,00
642.824,56
64.282,46
578.542,10
36.775,00
8.000,00
60.000,00
642.824,56
64.282,46
578.542,10
36.775,00
8.000,00
60.000,00
642.824,56
64.282,46
578.542,10
36.775,00
8.000,00
60.000,00
642.824,56
64.282,46
578.542,10
264.041,60
647.338,45
1.173.380,56
1.729.422,66
2.307.964,76
2.886.506,86
3.465.048,96
4.043.591,06
11. NOVANI TOK

46
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
2015.
2016.
2017.
47
UKUPNI PRILIVI
Prihod od prodaje
proizvoda
Neto rezidualna
vrednost projekta
UKUPNI ODLIVI
Trokovi sirovina
Trokovi ambalae
Zavisni trokovi
nabavke
Trokovi plata
Trokovi energenata
Investiciono odravanje
Trokovi osiguranja
Trokovi marketinga
Trokovi platnog
prometa
Trokovi poreza
Ostali trokovi
Porez na dobitak
NETO PRILIV
KUMULATIVNI NETO
PRILIV
3.280.000,00
3.690.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
3.280.000,00
3.690.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
4.100.000,00
2.883.017,96
1.860.000,00
105.600,00
3.515.230,85
2.092.500,00
118.800,00
3.782.485,60
2.325.000,00
132.000,00
3.752.485,60
2.325.000,00
132.000,00
3.388.517,46
2.325.000,00
132.000,00
3.388.517,46
2.325.000,00
132.000,00
3.388.517,46
2.325.000,00
132.000,00
3.388.517,46
2.325.000,00
132.000,00
244.300,00
243.600,00
56.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
275.250,00
243.600,00
61.500,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
305.100,00
243.600,00
67.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
305.100,00
243.600,00
67.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
305.100,00
243.600,00
67.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
305.100,00
243.600,00
67.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
305.100,00
243.600,00
67.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
305.100,00
243.600,00
67.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
29.420,00
8.000,00
60.000,00
29.337,96
396.982,04
33.097,50
8.000,00
60.000,00
42.588,54
174.769,15
36.775,00
8.000,00
60.000,00
58.449,12
317.514,40
36.775,00
8.000,00
60.000,00
61.782,46
347.514,40
36.775,00
8.000,00
60.000,00
64.282,46
711.482,54
36.775,00
8.000,00
60.000,00
64.282,46
711.482,54
36.775,00
8.000,00
60.000,00
64.282,46
711.482,54
36.775,00
8.000,00
60.000,00
64.282,46
711.482,54
396.982,04
571.751,20
889.265,60
1.236.780,00
1.948.262,55
2.659.745,09
3.371.227,64
4.082.710,18
12. BILANS STANJA

48
AKTIVA (A+B)
A Stalna imovina
Objekat
Tehnoloka oprema
Elektro oprema
B Obrtna imovina
Zalihe
Potraivanja
Gotovina u trajnim obrtnih
sredstvima
Gotovina iz neto priliva
PASIVA (C + D + E)
C Kapital
D Kratkorone obaveze
Dobavljai
Obaveze po osnovu plate
31. 12. 2010
31. 12. 2011
31. 12. 2012
31. 12. 2013
31. 12. 2014
31. 12. 2015
31. 12. 2016
31. 12. 2017
2.920.266,49
1.971.463,
98
975.000,
00
921.963,
98
47.500,
00
27.000,
00
948.802,
50
187.376,
01
273.333,
33
3.028.589,94
1.838.523,
54
950.000,
00
819.523,
54
45.000,
00
24.000,
00
1.190.066,
40
208.315,
20
307.500,
00
3.279.576,14
1.705.583,
10
925.000,
00
717.083,
10
42.500,
00
21.000,
00
1.573.993,
05
229.171,
89
341.666,
67
3.494.150,10
1.572.642,
65
900.000,
00
614.642,
65
40.000,
00
18.000,
00
1.921.507,
45
229.171,
89
341.666,
67
4.072.692,20
1.439.702,
21
875.000,
00
512.202,
21
37.500,
00
15.000,
00
2.632.989,
99
229.171,
89
341.666,
67
4.651.234,31
1.306.761,
77
850.000,
00
409.761,
77
35.000,
00
12.000,
00
3.344.472,
54
229.171,
89
341.666,
67
5.229.776,41
1.173.821,
33
825.000,
00
307.321,
33
32.500,
00
9.000,
00
4.055.955,
08
229.171,
89
341.666,
67
5.808.318,51
1.040.880,
88
800.000,
00
204.880,
88
30.000,
00
6.000,
00
4.767.437,
63
229.171,
89
341.666,
67
91.111,
11
396.982,
04
2.920.266,
49
1.865.295,
39
372.034,
81
10.266,
67
20.300,
00
102.500,
00
571.751,
20
3.028.589,
94
2.313.803,
66
373.318,
14
11.550,
00
20.300,
00
113.888,
89
889.265,
60
3.279.576,
14
2.904.974,
67
374.601,
47
12.833,
33
20.300,
00
113.888,
89
1.236.780,
00
3.494.150,
10
3.461.016,
77
33.133,
33
12.833,
33
20.300,
00
113.888,
89
1.948.262,
55
4.072.692,
20
4.039.558,
87
33.133,
33
12.833,
33
20.300,
00
113.888,
89
2.659.745,
09
4.651.234,
31
4.618.100,
97
33.133,
33
12.833,
33
20.300,
00
113.888,
89
3.371.227,
64
5.229.776,
41
5.196.643,
07
33.133,
33
12.833,
33
20.300,
00
113.888,
89
4.082.710,
18
5.808.318,
51
5.775.185,
18
33.133,
33
12.833,
33
20.300,
00
49
50
13. FINANSIJSKA ANALIZA

13.1. Racio analiza
1) Pokazatelji
likvidnosti
Opti racio likvidnosti
Rigorozni racio likvidnosti
Neto obrtna sredstva (u
EUR)
2) Pokazatelji aktivnosti
Koeficijent obrta kupaca
Prosena odloena
naplata u danima
Koeficijent obrta
dobavljaa
Proseno odloeno
plaanje u danima
3) Pokazatelji
finansijske strukture
Udeo pozajmljenih izvora
u ukupnim izvorima
Udeo dugoronih izvora u
ukupnih izvorima
Koeficijent pokria fiksnih
rashoda na ime kamate (u
EUR)
4) Pokazatelji
rentabilnosti
Stopa poslovnog dobitka
Stopa neto dobitka
Koeficijent efikasnosti
Stopa prinosa na ukupna
sredstva
Stopa prinosa na
sopstvena sredstva
2010.
2011.
2012.
2015.
2016.
2017.
2,55
2,05
3,19
2,63
4,20
3,59
57,99
51,08
79,47
72,55
100,94
94,02
122,41
115,50
143,89
136,97
816.748,26
1.199.391,57
1.888.374,11
2.599.856,66
3.311.339,20
4.022.821,75
4.734.304,29
12,00
12,00
12,00
12,00
12,00
12,00
12,00
12,00
30,00
30,00
30,00
30,00
30,00
30,00
30,00
30,00
10,29
10,29
10,29
10,29
10,29
10,29
10,29
10,29
35,00
35,00
35,00
35,00
35,00
35,00
35,00
35,00
36,13%
23,60%
11,42%
0,95%
0,81%
0,71%
0,63%
0,57%
87,26%
87,67%
88,58%
99,05%
99,19%
99,29%
99,37%
99,43%
3,93
5,65
11,02
25,71
576.767,70
2013.
2014.
11,99%
8,05%
109,82%
14,03%
10,39%
113,05%
15,68%
12,83%
116,63%
15,68%
13,56%
117,74%
15,68%
14,11%
118,59%
15,68%
14,11%
118,59%
15,68%
14,11%
118,59%
15,68%
14,11%
118,59%
9,30%
12,89%
16,68%
16,42%
15,29%
13,26%
11,71%
10,48%
14,68%
18,34%
20,16%
17,47%
15,43%
13,36%
11,79%
10,55%
51
52
14. PRELOMNA TAKA RENTABILITETA

Vrste trokova
Trokovi sirovina
Trokovi ambalae
Zavisni trokovi nabavke
Varijabilni trokovi
Trokovi plata
Amortizacija
Trokovi energenata
Investiciono odravanje
Trokovi osiguranja
Trokovi marketinga
Trokovi poreza
Ostali trokovi
Kamata
Fiksni trokovi
Ukupni rashodi
Ukupan prihod
Varijabilni trokovi
Kontribuciona dobit
Fiksni trokovi
Bruto dobitak
Stopa varijabilnog troka
Stopa kontribucione dobiti
2008.
2.325.000,00
132.000,00
305.100,00
2.762.100,00
243.600,00
132.940,44
67.000,00
16.400,00
10.360,00
120.000,00
36.775,00
8.000,00
60.000,00
58.333,33
753.408,78
3.515.508,78
4.100.000,00
2.762.100,00
1.337.900,00
753.408,78
584.491,22
67,37%
32,63%
PTvrednost =
Fiksni trokovi
=
1 - stopa varijabilnih trokova
PT vrednost =
PT koliina =
PT kapacitet =
PT koliina za prenu kafu "A" =
PT koliina za prenu kafu "B" =
PT cenovno za prenu kafu "A" =
PT cenovno za prenu kafu "B" =
%
iskorienosti
kapaciteta
0,00%
25,00%
56,31%
100,00%
2.308.824,26
619.440,66
56,31%
563.128
56.313
3,17
3,43
753.408,7
8
0,33
EUR
kg
kg
kg
EUR
EUR
Ukupan prihod
0,00
Fiksni troak
753.408,78
Varijabilni
troak
0,00
Ukupni troak
753.408,78
1.025.000,00
2.308.824,26
4.100.000,00
753.408,78
753.408,78
753.408,78
690.525,00
1.555.415,49
2.762.100,00
1.443.933,78
2.308.824,26
3.515.508,78
53
54

Investitor

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Investitor

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Investitor: Breskvica d.o.o.

PROIRENJA PROIZVODNOG ASORTIMANA

Autor poslovnog plana: Privredni savetnik, Novi Sad

mart, 2011. god.

Analiza i procena uslova nabavke inputa

OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

Naziv: Breskvica, preduzee za proizvodnju i promet osveavajuih pia, drutvo

Procenat udela/akcijskog kapitala

Organi upravljanja: Upravni odbor ine tri vlasnika preduzea, a predsednik

Matini broj: 07439329

Tekui rauni kod poslovnih banaka:

Vrsta tekueg rauna

Broj tekueg rauna

OSNOVNI PODACI O AUTORIMA POSLOVNOG PLANA

Institucija koja je izradila poslovni

Privredni savetnik, Novi Sad

Autori poslovnog plana

Sneana Milovanovi, Finsansijski plan

ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUNOSTI INVESTITORA

Trini aspekti dosadanjeg razvoja

Od osnivanja preduzee u svom asortimanu je imalo samo sok od pomorande

Nektar, Baka Palanka

Transportna sredstva u vlasnitvu preduzea i njihova prosena starost:

3.1.3. Organizacioni aspekti

Suvlasnici aktivno uestvuju u upravljanju preduzeem.

Analiza budueg razvoja

Strateka razvojna orijentacija usmerena je na uvoenje prene kafe u asortiman

Predmet poslovnog plana: Otvaranje pogona za proizvodnju prene kafe koja bi

Projekcija ostalih instrumenata marketing mixa uz kratak osvrt na

Visina apsolutnih investicionih ulaganja (bez interkalarne kamate) i izvori

Broj i struktura radnika neophodnih za realizaciju projekta:

Projektovani finansijski rezultati:

Preduzee kao garanciju nudi objekat sa tehnolokom opremom ija je vednost na

Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja

Prilikom izbora isporuioca tehnoloke opreme preduzee je analiziralo sledee

Godinji optimalni kapacitet u kg

Godinji trokovi investicionog

Opis odabranog tehnolokog reenja

Sirova kafa se skladiti u magacinu sirovina odakle se upuuje na prenje. Po

oprema za prenje kafe,

Celokupna oprema se nalazi u proizvodnom delu objekta i zauzima 25m 2 .

Opis odabranih tehnikih reenja i gradjevinskih objekata

Predvieno je da se proces proizvodnje prene kafe obavlja u fabrici iji objekti

Kapaciteti skladinog dela:

Konstrukcija objekta je prizemna sa noseim zidovima od blokova debljine 19 cm.

Popis neophodnih sredstava za rad

Osim navedene tehnoloke opreme nabavie se jo i dva kombi vozila nosivosti od

Kapaciteti i obim proizvodnje

Kako se oba proizvoda iz asortimana proizvode na istoj tehnolokoj opremi jedino je

Normativi utroaka materijalnih inputa

Standardni (normirani) utroci materijalnih inputa za 1 kg prene kafe

Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom

Neposredno povezani sa tehnolokim procesom su sledei radnici:

Radno mesto (zanimanje)

Dodatni posao za sve radnike je donoenje kutija sa kafom u magacin gotovih

Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje

ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA

2.1. Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbedjenja i predvidjena

Radnici ije se zapoljavanje planira u narednom periodu su sledei:

Nain obezbedjenja zaposlenih (realokacijom postojeih i/ili zapoljavanjem novih):

Predvidjena organizaciona struktura

Nain orgranizovanja zaposlenih:

Iz organizacione eme se moe zakljuiti da su kljuni menaderi:

predsednik upravnog odbora,