od A do Z

Napisao: Andreas Winterer

Prevod sa engleskog: Dr Radomir Jankovi

Uvod
Osnovni ulazno-izlazni sistem (Basic Input Output System) - poznat i
kao BIOS - nalazi se u malom fle EEPROM memorijskom modulu na
matinoj ploi. On je u obliku memorije samo za itanje, ali moe da se
prepie ili programira kada se upotrebe pravi alati i tehnike. Za vreme
podizanja PC raunara, procesor na matinoj ploi kao svoj prvi
manevar uvek izvrava program smeten u BIOS-u.
Kada PC besposlii kroz proces podizanja, sistem radi sporo, Windows
"puca", ili hardver otkazuje, moda je neispravan loe konfigurisan
BIOS. U ovom lanku, pokazaemo vam kako da rukujete centralom
vaeg PC raunara i uinite da vam sistem radi bre i bolje.
U odeljku pod naslovom "Osnove" objanjeni su temelji BIOS-a. Tu
ete nauiti ta je BIOS, kako moete da mu pristupite i kako da u njega
steknete poverenje. U odeljku pod naslovom "Kljuna podeavanja"
objanjene su znaajne opcije BIOS-a sa kojima bi svaki korisnik raunara trebalo da bude upoznat. Napredniji korisnici e moda poeleti da
odmah predju na odeljak "Podeavanje BIOS-a"; oni e tamo otkriti
kako da koriste skrivena podeavanja da bi aktivirali neiskoriene
rezerve elektrine energije, omoguili nove funkcije i oslobodili se
"uskih grla" i nekorisnih optereenja sistema.
Osnove
Kao prvi program koji procesor izvrava u vreme podizanja sistema,
BIOS
predstavlja
centralnu
procesorsku
jedinicu
glavnim
komponentama na matinoj ploi i daje instrukcije centralnom procesoru
u pogledu toga koji sledei program da izvri, kada se zavri kd BIOSa. Po pravilu, BIOS onda pristupa sektoru za podizanje sistema na
uredjaju za podizanje, to moe biti fleksibilna disketa, CD-ROM, DVD,
ili vrsti disk. Sektor za podizanje sistema sa svoje strane uitava neku
vrstu programa za upravljanje podizanjem, koji pokree glavni
operativni sistem za mainu, kao to je Windows ili Linux.
Kada se zavri proces pokretanja, BIOS jo uvek nije obavio sve svoje
poslove. Mnoge vrste pristupa hardveru u PC raunaru u stvari

obuhvataju da operativni sistum pristupi BIOS-u, koji onda pristupa

hardveru u ime operativnog sistema.
1. Verzije BIOS-a
Svaka matina ploa ima svoj sopstveni jedinstveni BIOS, koji je
specijalno projektovan da rukuje hardverom koji se na njoj nalazi.
Osnovu veine BIOS Programa predstavlja Phoenix Award BIOS, koji
se javlja u dva razliita formata. Pronai ete i neke raunare na kojima
radi American Megatrends (AMI) BIOS.
Struktura BIOS-ovih menija i nomenklatura koja se koristi za opcije
menija menjaju se od proizvodjaa do proizvodjaa. U stvari, BIOS
meniji za dva uzastopna modela matinih ploa mogu ak i da se
razlikuju, u veoj ili manjoj meri. To objanjava zato ne moemo da
obezebdimo precizne opise BIOS opcija za svaki PC raunar koji
poznaje ljudska vrsta. Svejedno, trebalo bi da otkrijete da su sledea
objanjenja, zasnovana na Phoenix Award BIOS-u u direktnoj vezi (ako
ne ba i identina) sa onim to ete pronai na svom sopstvenom PC
raunaru. Ne padajte u depresiju ako ne moete da nadjete neka od
podeavanja imenovana na vaem raunaru - to samo znai da se BIOS
na vaem PC-ju ne bavi direktno odnosnim hardverskim funkcijama ili
mogunostima.
2. Pristupanje vaem BIOS-u
Za vreme pokretanja, dok BIOS proverava hardverske komponente
vaeg sistema, prebrojavajui raspoloivu RAM memoriju i
konmtroliui vrtse diskove (i druge pogone i uredjaje), moete da
pozovete BIOS Setup program pritiskom na specijalan taster na vaoj
tastaturi. Ti esto znai da pritisnete taster delete [Del], ali bi mogao da
bude i neki drugi taster, kao to je na primer [F2]. Proitajte poruku na
ekranu za vreme podizanja sistema: veina BIOS-a prikazuje poruku na
dnu ekrana koja glasi neto kao "<F10 = Setup>". Ako nita drugo ne
uspe, moete uvek da pogledate u prirunik za PC ili matinu plou, da
biste identifikovali taj arobni taster. Pritisnite ga i drite sekundu ili dve
kada PC pone da se podie.

Ako radi kao to bi trebalo, BIOS i zavriti sa prebrojavanjem

raspoloive memorije, a onda e se pojaviti ekran sa glavnim BIOS
menijem. Ako se ne dobije eljeni rezultat, ponovo podignite PC i
probajte drugi taster. Na primer, mnogi noutbuk raunari koriste [F1] ili
taster escape [Esc]. Ponekad, tasteri kao to su [F2], [F10] ili sekvence
tastera kao [Alt F1] mogu da obave posao.
3. Manipulisanje BIOS podeavanjima
Program BIOS Setup:
Dodjite do neke stavke
koristei tastere kursora, a
onda pritisnite Enter da
biste napravili izbor
(Snimak ekrana A)
Da biste pristupili opciji u
BIOS-u, upotebiti tastere
kursora (strelice) da biste
osvetlili svoj izbor, kao to je prikazano na snimku ekrana A. Pomou
tastera Enter pozvaete podmeni ili otvoriti okvir za izbor, kao to je
ilustrovano na snimku ekrana B. Da biste promenili vrednost pridruenu
podeavanju koje ste odabrali, treba da koristite tastere plus [+] ili minus
[-], ili neku drugu kombinaciju, kao to je [Page Up] ili [Page down]. Iz
ekrana glavnog menija, upotbiete tu tehniku da se kreete po razliitim
podmenijima, od kojih neki mogu da imaju i sopstvene podredjene
menije, sve dok ne dodjete tamo gde je terbalo da odete.
Otvaranje
podmenija:
Mnoge vrednosti opcija
mogu da se promene pomou tastera za plus [+] i
minus [-], dok druge
zahtevaju kretanje unutar
menija ili liste za izbor za
izbor, kao to je prikazano
na snimku ekrana B.

Hajde da pogledamo razne menije u tipinom BIOS setup programu:

U menijima "Main" ili "Standard CMOS Setup", moete da postavite

datum i vreme i da definiete atribute svojih vrstih diskova.

U meniju "BIOS Features Setup", radiete sa optim podeavanjima

svih vrsta.

Meni "Integrated Peripherals" je taj u kome moete da upravljate

interfejsima i pomonim sistemskim funkcijama.

Meni "Power Management Setup" je mesto na koje treba da odete da

biste konfigurisali tednju elektrine energije, ili funkcije upravljanja
napajanjem elektrinom energijom.

Meni "PnP/PCI Configurations" vam dozvoljava da preuredite koji

prekidi (IRQ-ovi) se odnose na specifine PCI kartice za proirenje u
vaem PC raunaru. Ako te funkcije ne pronadjete identifikovane kao
takve (ili tome sline) u meniju Main, verovatno ete ih nai pod
menijem "Advanced".

Meni "Hardware Monitor" prikazuje vrednosti sa sistemskih senzora,

kao to su temperatura procesora ili brzine ventilatora (u obrtajima u
minutu). One su uobiajene za hladnjak centralne procesorske jedinice
i sistemski ventilator, ali mogu da postoje i za izvor napajanja elektrinom energijom ili druge ventilatore za koje matina ploa ima
senzorski hardver.

Stavka "Load Setup Defaults" ponovno uspostavlja fabriki

podrazumevana podeavanja i brie sve promene koje ste ve
napravili. To moe da bude posebno korisno kada ste neto pogreno
konfigurisali, a rezultati toga prave probleme u vaem sistemu.

4. Zavravanje BIOS sesije

Da biste zavrili svoj rad u programu BIOS Setup, morate da pritisdnete
taster [F10], ili da izaberete stavku u glavnom meniju gde pie "Save &
Exit Setup". To ponekad trai da se prvo izabere opcija "Exit", a zatim
podstavka "Exit & Save Changes". Onda e vam se ponuditi izbor
izmedju [Y] i [N], gde taster [Y] pamti vae promene, a taster [N] ih
odbacuje. Izaberite jedan ili drugi i izaiete iz programa BIOS Setup.

kljuna podeavanja
Sledei BIOS trikovi e vam pokazati kako da promenit prioritetni na
vaem raunaru, pokrenete stoni PC pritiskom na taster ili mia,
aktivirate podrku za USB 2.0 i izlazite na kraj sa problemima
ventilatora ili promenama u hardveru.
5.
Uspostavljanje
prioritetnog
redosleda
za
podizanje
Preskoite
fleksibilknu disketu
za vreme podizanja:
izaberite vrstidisk
kao
uredjaj
za
podizanje (kao to je
prikazano na snimku
ekrana C).
Veina PC-jeva pokuava da se podigne sa fleksibilne diskete za vreme
pokretanja. To troi dosta vremena i predstavlja mogunost infekcije od
virusa sektora za podizanje. Suoimo se sa realnou: u ovo vreme retka
je potreba da se sistem die sa fleksibilne diskete. Ako kaete BIOS-u da
se ne zamara proveravanjem uredjaja za fleksibilnu disketu i iskljuite
provere flopija, to e pomoi da se skrati vreme podizanja.
BIOS ima mehanizam da vam dopusti da kontroliete uredjaje sa kojih
va PC moe da se podigne i redosled u kome bi ti uredjaji trebalo da se
ispituju. Sledea konfiguracija omoguava da va PC preskoi uredjaj za
fleksibilnu disketu za vreme pokretanja, ubrzavajui na taj nain proces
podizanja i podiui bezbednost sistema.
Evo kako to da uradite: prvo izaberite "Advanced BIOS Features, Boot
Sequence", a onda promenite "1st Boot Device" sa "Floppy" na "Hard
Disk", kao to je prikazano na snimku ekrana C; on bi mogao da se
nazove "HDD-0". To upuuje BIOS da ide pravo na sektor za podizanje

na uredjaju vrstog diska, bez preduzimanja nepotrebnih obilaznih

puteva.
Kada se napravi ta promena, raunar vie ne pokuava da se podigne sa
fleksibilne diskete, ali jo uvek proverava da bi utvrdio da li je uredjaj
fleksibilne diskete instaliran na vaem PC-ju, to troi vreme. Da bi se
izbegla ta provera, obavezno podesite i opciju "Boot Up Floppy Seek"
na "Disabled".
6. Ubrzajte podizanje PC raunara
Sutina ove provere je u tome da va PC nee otii da trai nove vrste
diskove svaki put kada se bude podizao. Preskakanje te provere e
potpomoi ubrzavanje celog procesa.
Evo kako to da uradite: sem ako niste regularno menjali uredjaje u
vaem sistemu, podesite vreme traenja uredjaja na nulu. U "Main"
meniju, opdesite vrednost "Timeout" na "0".
7. Aktivirajte podrku za USB 2.0
USB: Oni koji su
instalirali Windows
XP sa Service Pack 2
trebalo bi da omogue
"USB
2.0
Controller", kao to
je prikazano na
snimku ekrana E.
Na mnogim matinim ploama, opcija "USB Controllers" je instalirana
tako da je aktivan samo USB 1.1. Glavni uzrok te stvari je to to sam
Windows XP, pre dodatka bilo kakvog Service Pack-a, ne podrava
USB 2.0. Sledea BIOS manipulacija vam omoguava da kasnije
aktivirate podrku USB 2.0.
Da biste to uradili, jwednostavno promenite vrednost za tu opciju na
"Enabled" (kao to je prikazano na snimku ekrana E) ili na
"V1.1+V2.0", kao to ponekad moe biti sluaj. Preduslov za korienje

breg interfejsa USB 2.0 je da Service Pack 1, kao minimum, mora da se

instalira za Windows XP.
8. Reavanje problema sa USB uredjajima
Neki memorijski "tapii", fle uredjaji, MP3 plejeri sa memorijskim
funkcijama i USB vrsti diskovi vuku svoje napajanje elektrinom
energijom iz USB porta. Ako se ne isporui dovoljno elektrine energije,
uredjaj bi mogao da ne radi. To je razlog zato treba da obezbedite da
interfejs USB moe da izda dovoljno elektrine energije da bi se napajali
prikljueni uredjaji.
Proverite svoj BIOS da vidite da li moete da pronadjete opciju koja se
zove "USB 2.0 HS Reference Voltage". Ako je takva opcija na
raspolaganju, promenite pridruenu vrednost sa "Low" ili "Medium" na
"High" ili "Maximum".
9. Reakcija PC taunara na otkaz/gubitak napajanja
Unutar menija "Power Management", BIOS nudi opciju da se odredi
kako e raunar reagovati na nestanak ili otkaz napajanja elektrinom
energijom. Opcija "AC Power Loss Restart" ili "Restore on AC Power
Loss" kontrolie kako e se PC ponaati jednom kada se, posle nestanka,
napajanje elektrinom energijom ponovo uspostavi (ili u sluaju nekog
drugog neoekivanog ili neeljenog prestanka rada). Opcija "Previous
State" ili "Last State" vraa PC raunar u stanje koje je bilo na snazi u
trenutku nestanka napajanja elektrinom energihjom ili prestanka rada
sistema. Dodelite toj opciji vrednost "On" ili "Enabled" da biste
automatski ponovo podigli sistem; dodelite vrednost "Off" ili "Disabled"
da biste ostavili mainu sa iskljuenim napajanjem.
10. Monitor PC zdravlja
BIOS nudi informacije i podeavanja u vezi operacionalnog zdravlja
vaeg PC raunara. Ti alati vam dozvoljavaju da nadgledate vitalne
komponente sistema u realnom vremenu, kao to su centralna
procesorska jedinica, ventilatori, izvor napajanja elektrinom energijom
i vrsti diskovi. Na primer, alarmi i upozorenja u vezi temperature

centralne procesorske jedinice mogu da vam pomognu da izbegnete

pregrevanje vaeg sistema, a moda ak i da se sistem bezbedno iskljui.
U menijima "Health" ili "H/W Control" moete da pratite promene u
ulaznim naponima, kao i da oitavate stvarne vrednosti temperature u
unutranjosti vaeg PC-ja. Veina BIOS-a prikazuje u najmanju ruku
temperature centralne procesorske jedinice i kuita, a mnogi od njih
obezbedjuju i dodatna oitavanja temperature, na primer za vrste
diskove i matinu plou, ili za podnoje centralne procesorske jedinice.
Slino tome, moete da dobijete oitavanja brzina (u obrtajima u minutu) za ventilatore centralne procesorske jedinice i sistema.
11. Ublaavanje problema u vezi sa ventilatorima
Ako va PC nee da se pokrene, to moe da bude zato to se ventilator
centralne procesorske jedinice okree suvie sporo - ili ak stoji u mestu.
To se naroito deava kod toplotno regulisanih vrhunskih hladnjaka, koji
mogu da se obru vrlo sporo (ili da se potpuno zaustave) kada su oitavanja temperature veoma malih vrednosti, to moe da dovede BIOS u
zabunu, pa on protumai da neto nije u redu sa ventilatorom. Eto zato
su veoma zgodna podeavanja BIOS-a.
Podesite vrednost opcije koja se zove "CPU Fan Failure Warning" na
"Disabled". Jednom kada ste iskljuili tu funkciju, raunar e se
pokrenuti ak i sa sporim ventilatorom. Naravno, problem je to neete
moi da pristupite BIOS-u prilikom prvog pokretanja sistema ako je, to
je esto sluaj, podrazumevana vrednost za to podeavanje "Enabled". U
tom sluaju, moda e biti potrbno da se privremeno vratite na jevtin
hladnjak za centralnu procesorsku jedinicu koji ste dobili uz matinu
plou ili centralni procesor, a koji radi konstantno sa maksimalnom
brzinom obrtanja ventilatora. Kada iskljuite ovo podeavanje, vratite se
opet na va vrhunski hladnjak, bez potrebe da vodite rauna pristupu
BIOS programu radi blokiranja hitnog iskljuenja.
12. Izbegavanje otkaza sistema
Moderni vrsti diskovi mogu da otkriju probleme ili simptome koji
nagovetavaju da predstoji otkaz uredjaja, i da izdaju odgovarajue
upozorenje BIOS-u. Ta funkcija se zove "Self Monitoring And

Reporting Technology" (SMART). Aktiviranje "HDD SMART

Capability" dozvoljava BIOS-u da poalje upozoravajuu poruku
softveru kao to je Norton System Works, ili poznatom besplatnom
uslunom programu SpeedFan. Taj softver sa svoje strane onda moe da
vas upozori na uslove u kojima se nalazi va memorijski uredjaj,
obezbedjujui na taj nain rano upozorenje o moguim problemima
diska, tako da moete da preduzmete neku akciju popravke ili spasavanja podataka.
13. Upotreba starijih skenera i tampaa
Paralelni
port:
"ECP+EPP"
je
najbri
reim
komunikacije preko
paralelnog
porta
(Snimak ekrana F).
Paralelni
interfejs
vaeg PC-ja (poznat i
kao paralelni port)
normalno je podeen da dozvoli samo jednosmerne komunikacije. To
podeavanje radi za skoro svaki uredjaj, ali takodje i ograniava brzine
prenosa podataka na sporih 100 kb/s. Sledei trik moe da obezbedi
brzine prenosa podataka do 1 Mb/s za va paralelni port.
Sve to teba da uradite je da aktivirate ili "ECP" (Extended Capability
Port) ili "EPP" (Enhanced Parallel Port). U stvari, esto ete nai oba
reima koji se zajedno identifikuju kao jedinstveno podeavanje koje se
ita kao "ECP/EPP".
Upozorenje: ako tampa i skener dele jedan paralelni port, ta
konfiguracija moe da prouzrokuje sukob uredjaja ili probleme, kao to
je prikazano na snimku ekrana F. Ako elite da odrite veliku brzinu
prenosa podataka, bie potrebno da instalirate dodatnu PCI karticu za
proirenje, da biste dodali drugi paralelni port vaoj maini i da biste
pomerili jedan od tih uredjaja na drugi takav port. Alternativno, umesto

toga upotrebite adapter USB-na-paralelni-port za jedan vaa dva

uredjaja.
Podeavanje BIOS-a
U ovom odeljku, ambiciozniji korisnici mogu da naue kako da do
krajnjih granica skrate proces podizanja sistema, ubrzaju grafike
kartice, najvie iskoriste svoje centralne procesorske jedinice, podese
skupove ipova matinih ploa i "iscede" vie performanse iz svojih
RAM memorija.
14. Prikazivanje rezultata samoispitivanja prilikom ukljuenja
(Power-on Self-Test, POST) za vreme podizanja sistema
Za vreme pokretanja PC-ja, sa ekrana mnogih raunari jednostavno
bljeska areni proizvodjaev logo umesto da vam se prikazuje ta se
trenutno deava. Umesto lepih sliica, mogue je - i verovatno bi trebalo
- da vam PC prikazuje rezultate testova koje izvrava.
Evo kako to moe da se uradi. Iz menija "Advanced BIOS Features",
opdesite vrednost opcije "Full Screen LOGO Display" na "Disabled".
Posle toga, moete da prolazite kroz i itate rezultate svih testova koji se
izvravaju na vaem PC raunaru dok on sam sebe pokree.
15. Podignite svoj PC dva puta bre
Ovaj trik vam doputa da va raunar preskoi ispitivanja raznih
komponenata za vreme pokretanja. Na primer, raspoloiv prostor u
RAM memoriji e biti prozvan samo jednom, a ne uobiajenih tri puta;
rezultat je da bi va raunar trebalo da se pokrene skoro dva puta bre.
Iz menija "Advanced" ili "Advanced BIOS Features", promenite
vrednost opcije "Quick Power On Self Test" ili "Quick Boot" na
"Enabled".
Upozorenje: ako se pojavi bilo kakav hardverski problem kada napravite
ovu promenu, bie potrebno da ponovo udjete u BIOS Setup i vratite
ovu opciju na "Disabled" - to e omoguiti BIOS-u da vam pomogne u
pronalaenju ta je izazvalo nevolju, tako da moete to da popravite.

16. <Pokrenite pravu grafiku karticu

BIOS pokuava da odlui koju grafiku karticu da koristi svaki put kada
radi, ali to zaista nije stvarno potrebno - vi to ve znate!
Izaberite opciju iz menija oznaenu kao "Init Display First", to takodje
moe da se pojavi i kao "Primary VGA BIOS" ili "VGA Boot From",
zavisno od vae BIOS verzije. Postavite njenu vrednost na "AGP" ako
koristite AGP grafiku karticu u vaem PC raunaru. U najnovijim sistemima sa PCI Expressom, ta opcija se obino zove "PEG Port/Graphic
Adapter Priority". U tom sluaju, postavite njenu vrednost na "PEG",
ako va siste koristi grafiku karticu PCI Express.
17.
Deaktivirajte
zastarele
grafike
funkcije
BIOS keirano: ova
podeavanja
samo
poboljavaju
performanse u MS-DOS-u
(pogledajte
snimak
ekrana G.)
Opcije "Video RAM
Cachable" i "Video BIOS Cachable" pojaavaju grafike performance
na starijim mainama koje izvravaju DOS - ali ne rade nita za
Windows. Pa zato da se uote zamarate sa njima?
Postavite i opcije "Video RAM Cachable" i "Video BIOS Cachable" na
"Disabled". Kad ste ve tu, deaktivirajte i "VGA Palette Snoop", ako se
takva opcija pojavljuje. Moete takodje bezbedno da deaktivirate opciju
"System BIOS Cacheable" (pogledajte snimak ekrana G) - ona vie ne
obezbedjuje pojaanje performanse, a u nekim sluajevima moe da ima
i negativan uticaj na stabilnost sistema.
18. Instalirajte memoriju za teksture
Opcija za "Graphics Aperture Size" (koja moe da se pojavi i kao "AGP
Aperture Size") bila je prvobitno namenjena da pomogne grafikim

karticama AGP da efikasnije koriste sistemsku RAM memoriju kada

renderuju grafike teksture. Ta funkcija je postala zastarela danas kada
mnoge grafike kartice imaju 128 MB ili ak 256 MB video RAM
memorije na ploi. U isto vreme, video RAM memorija tipino radi bre
od sistemske RAM memorije. Staro "odokativno" pravilo, koje se esto
navodi u obliku "postavite veliinu grafike aperture na polovinu RAM
memorije u vaem sistemu", zato vie ne vai. Umesto toga, bolje je da
postavite memoriju za teksture na optimalnu veliinu.
Umesto toga, postavite vrednost za "Graphics Aperture Size", to moe
da se pojavi i kao "AGP Aperture Size", na "128" ili "64" MB.
19. Promenite podeavanja generatora takta
Ovaj trik spreava probleme sa AGP karticom kada se prisilno obrzava
eona magistrala (Front Side Bus, FSB).
Stavka menija "AGPCLK/CPUCLK" (moe da se pokae i kao "AGP
Clock"), pojavljuje se na sistemima sa matinim ploama za koje
proizvodja obezbedjuje funkcije prisilnog ubrzavanja. Ako je prisutna,
podesite joj vrednost na "Fix". To spreava prisilno ubrzavanje eone
(FSB) magistrale od takodje automatski prisilnog ubrzavanja AGP
grafike kartice. Vrednost "1/1" prouzrokuje da AGP kartica radi na istoj
brzini generatora takta kao i FSB magistrala. Vrednost "2/3" postavlja
generator takta AGP na 2/3 brzine generatora takta za FSB, tako da se
100 MHz za FSB prevodi u 66 MHz za AGP karticu.
20. Poveanje brzina AGP generatora takta
Poveanje brzine AGP
generatora
takta
pojaava
performansu, ali moe i da
dovede do problema pogledajte
snimak
ekrana H.
Neke matine ploe
dozvoljavaju da se

povea brzina AGP generatora takta. Pojaavajte tempo u malim

koracima (pogledajte snimak ekrana H) za vrednost "AGP Frequency", i
ponovo podignite va PC raunar posle svake postepene promene.
Ispitajte svako podeavanje sa neim kao to je 3D "pucaka igrica", da
biste videli da li sistem ostaje stabilan. Radite tako sve dok se znaci
nestabilnosti sami ne pokau, a onda se vratite na prethodno
podeavanje.
21. Pojaajte AGP nivoe napona
Vee brzine generatora takta povlae za sobom i veu potronju
elektrine energije. Sledee promene obezbedjuju slotu gradfike kartice
na matinoj ploi vie ulazne napone.
Opcija "AGP Voltage" dozvoljava vam da pojaate ulazni napon u
koracima od po 0,1 V. Medjutim, napravite takve promene samo kada
vee brzine AGP generatora takta dovode do nestabilnosti sistema i kada
oseate potrebu za poveanom brzinom.
Upozorenje: u izvesnim okolnostima, podeavanje nivoa napona na
suvie visoke vrednosti moe da uniti grafiku karticu. Kada
pojaavanje ulaznog napona nema nikakvog efekta, obavezno vratite
napon na niu vrednost i smanjite brzinu AGP generatora takta, da biste
sigurno uspostavili miran i stabilan rad vaeg sistema.
22. Aktivirajte nivoe CPU kea
Akctiviranje
CPU
kea na bilo koji od
nivoa 1, 2 ili 3 daje
definitivne prednosti
u
pogledu
performanse (pogledajte snimak ekrana
I.)
Centralna
procesorska jedinica
radi primetno bre od

ostatka matine ploe, pa zato esto mora da eka na podatke. Ubrzajte

taj proces iz pomo SPU kea, oblika bre memorije koja se nalazi
izmedju centralne procesorske jedinice i sistemske RAM memorije.
Ke memorija nivoa 1 (L1) je veoma mala, ali se nalazi na samoj matrici
ipa centralne procesorske jedinice, tako da obezbedjuje brzo,
privremeno skladite za podatke. Ke memorija nivoa 2 (L2) je znaajno
vea i moe da skladiti itave elemente programa; kada centralna
procesorska jedinica zatrai podatke koji se ve nalaze u keu, to
poboljava performansu zato to sistemska RAM memorija ne moe da
se odazove zahtevima ni priblino tako brzo. Sistemi koji imaju centralne procesorske jedinice sa integrisanom ke memorijom nivoa L2,
obino imaju pristup i spoljanjoj ke memoriji nivoa 3, koja jo vie
ubrzava PC raunar. Aktivirajte sve opcije koje vam matina ploa (i
BIOS) stavljaju na raspolaganje, kao to je prikazano na snimku ekrana
I.
23. Ukljuite APIC
Skupovi ipova matine ploe tipino sadre dve glavne komponente,
koje se obino zovu severni most (north bridge) i juni most (south
bridge). Oni "gone" signale podataka izmedju centralne procesorske
jedinice, sistemske RAM memorije, kartica za proirenje i drugih
periferijskih uredjaja. Sledea konfiguracija omoguava da raunar
opsluuje vie prekida i, samim tim, vie uredjaja. Ukupan broj
upotrebljivih prekida penje se na od 16 do 24. Pored toga, opsluivanje
prekida postaje primetno fleksibilnije, to takodje dovodi do uteda u
vremenu prilikom upravljanja podacima.
Sve to teba da uradite je da odete do menija "Advanced BIOS Features"
i obezbedite da funkcija "APIC Mode" bude sigurno postavljena na
"Enabled".
24. Ukljuite Burst Mode
Svi pristupi vrstim diskovima, PCI karticama i RAM memoriji rade
bre u reimu "Burst Mode". U tom reimu rada, parovi uredjaja mogu
da razmenjuju podatke posebno velikom brzinom, zato to viestruki
prenosi podataka mogu da se zaponu ili potvrde jednim signalom, ume-

sto da se zahteva da se svaka pojedinana stavka opslui ili potvrdi

zasebno.
U vaem putovanju kroz BIOS setup program, kad god se pojavi opcija
"Burst Mode", obavezno je postavite na "Enabled". Trebalo bi, takodje,
da paljivo ispitate stabilnost sistema posle takve promene.
Upozorenje: mnoge PCI kartice nee da rade kako treba ako se opcija
"PCI Dynamic Bursting" postavi na "Enabled".
25. Aktivirajte Bus Mastering
Aktivirajte
Bus
Mastering:
to
podeavanje ubrzava
pristup vrstom disku
(pogledajte
snima
ekrana J.)
Ovo
podeavanje
BIOS-a
upuuje
Windows da koristi
bri reim DMA
(Direct Memory Access, direktan pristup memoriji) kada ita sa, ili
upisuje na vrsti disk. Reim DMA dozvoljava uredjajima diskova da direktno pristupaju sistemskoj RAM memoriji, bez potrebe za ueem
centralne procesorske jedinice. To ubrzava pristup podacima na vrstom
disku, na primer, i tedi dragocene resurse centralne procesorske
jedinice.
Kada meni "Integrated Peripherals" ukljuuje opciju koja se zove "PCI
IDE BusMaster", postavite njenu vrednost na "Enabled" kao to je
prikazano na snimku ekrana J. Jednom kada je ovo podeavanje
aktivirano, idite na "Start, Control Panel, System" i pritisnite dugme
Device Manager iz njegove kartice Hardware. Potraite podmeni koji se
ita neto kao "IDE ATA/ATAPI Controller" - oznaavanje moe da se
menja od jedne do druge matine ploe. Dvostrukim pritiskom na taster
mia izaberite stavku pod naslovom "Primary IDE Channel", a onda
odaberite karticu "Advanced Settings". Trebalo bi da ugledate stavku

oznaenu sa "Current Transfer Mode". Unutar njenog polja za podatke,

obezbedite stavku koja se ita neto kao "Ultra DMA Mode". vrsti
diskovi esto nude vrednost koja se ita kao "Ultra DMA Mode 5 (Ultra
100)", dok CD i DVD uredjaji ili rezai obino rade u Mode 2 (Ultra
33).
26. Promenite vremenska podeavanja RAM memorije
Smanjite
vremena
kanjenja: to radi
samo kod veoma
kvalitetnih modula
RAM memorije, ali
kada stvarnmo radi,
pravi
ogromnu
razliku
(snimak
ekrana K.)
Svaki SDRAM i
DDR
memorijski
modul ukljuuje ip Serial Presence Detect (SPD), koji skladiti vrednosti vremenskih podeavanja memorije. Proizvodjai RAM memorije
odredjuju SPD vrednosti projektovane tako da garantuju siguran,
stabilan rad. Medjutim, u najveem delu vremena, ispklati se eksperimentisati sa tenjim vremenskim vrednostima, zato to to moe da
pobolja ukupnu performansu i do 10%.
Relevantna opcija moe da bude imenovana neto kao "System
Performance", "Memory Timings", ili "Configure DRAM Timing". Po
pravilu, podrazumevana vrednost za ovu opciju je "By SPD". To
upuuje raunar da proita preporuene vrednosti pravo iz samog
memorijskog modula i da automatsdki koristi te vrednosti za pristup
memoriji. Alternativna vrednost "Enabled" je na slian nai malo
verovatan uzrok problema za va PC raunar.
Oni koji ele da podeavaju svoje sisteme za veu brzinu, trebalo bi
umesto toga da izaberu vrednosti "Disabled" ili "User Defined", ako i
kada su one na raspolaganju (pogledajte snimak ekrana K). Onda

postavite vrednosti parametara sami, kao to je opisano u savetima koji

slede dalje u tekstu.
27. Manja vrednost kanjenja RAS-do-CAS
Najbolje je da se o sistemskoj memoriji misli kao o jednoj vrsti
dvodimenzionalne tabele. Pristupanje podacima prvo zahteva
identifikovanje reda korienjem signala koji se zove Row Address
Strobe (RAS), a zatim kolone, korienjem signala Column Address
Strobe (CAS), da bi se na jedinstven nain identifikovala odredjena
memorijska lokacija. Da bi se obezbedilo ispravno adresiranje memorije,
potrebna je paiza izmedju signala RAS i CAS. To kanjenje RAS-doCAS normalno uzima dva ili vie ciklusa generatora takta.
Vrednost za "SDRAM RAS to CAS Delay" vam omoguava da odredite
tano koliko ciklusa generatora takta mora da istekne izmedju slanja
signala RAS signal i posle toga signala CAS. Mogua podeavanja
obino padaju u opseg izmedju 2 i 5, gde je 2 najbre. Smanjujte tu
vrednost za po jedan ciklus i ispitajte svoj sistem u pogledu stabilnosti sa
svakom promenom. to je bolja RAM memorija, to je manja vrednost na
kojoj e va sistem nastaviti da radi kako treba.
28. Smanjite kanjenje CAS
Kada je u toku pristup memoriji, odredjen vremenski period mora da
protekne izmedju specificiranja memorijske adrese i pristupanja njenom
sadraju; to se zove kanjenje (latency). Taj interval za memorijsku
eliju moe da se postavi na 2T za dva ciklusa generatora takta, 3T za tri
ciklusa generatora takta i tako dalje. Manja vrednost za "SDRAM CAS
Latency" znai bru performansu; vea znai sporiju performansu.
Najsigurnija i najispravnija vrednost za "SDRAM CAS Latency" je
obino odtampana na etiketi, ili ugravirana direktno na samom
memorijskom modulu. Tipine vrednosti su 3T ili 2,5T za jevtinije
memorijske module. Promenite to podeavanje na 2,5T ili ak na 2T, a
zatim ispitajte stabilnost svog sistema. Neki proizvodjai memorija tvrde
da memorija sposobna za 2T moe takodje da radi na veim brzinama
memorijskog generatora takta. Ako suavanje kanjenja CAS uspeva,
moete takodje da pokuate sa poveavanjem brzine memorijskog

generatora takta,
Frequency".

poveavanjem

vrednosti

za

opciju

"Memory

Upozorenje: napravite samo jednu promenu istovremeno, a onda ponovo

podignite sistem i ispitajte njene efekte putanjem benmarka. To
olakava povratak na ispravnu vrednost kada se pojavi nestabilnost i
zahteva neka vrsta vraanja unazad.

29. Smanjite vreme uitavanja memorije

Uz korektna podeavanja, memorijske elije prikupljaju naelektrisanja
koja su im potrebna da bi bre radile. Podesite vrednost za opciju
"SDRAM RAS Precharge Delay" (u ciklusima generatora takta) za
interval kada se gradi nivo naelektrisanja i kada se poalje signal RAS.
Manje vrednosti, kao to je "2", podeavaju tempo bre od veih
vrednosti, ali vee vrednosti osiguravaju stabilniji rad sistema. Smanjite
broj ciklusa generatora takta, po jedan istovremeno i ispitajte stabilnost
svog sistema posle svake takve promene.
30. Skratite kanjenje pre sledeeg pristupa memoriji
Opcija "SDRAM Active Precharge Delay" se takodje specificira kao
broj ciklusa memorijskog generatora takta. Taj broj pokazuje kanjenje
izmedju uzastopnih pristupa memoriji, pa njegovo smanjenje moe
ubrzati ukupan pristup memoriji.
Tipino "odokativno" pravilo za tu vrednost je: Active Precharge Delay
= CAS-Latency + RAS Precharge Delay + 2 (dodato kao margina
sigurnosti). Kao i za svaku eksperimentalnu vrednost za "friziranje"
sistema, smanjujte taj broj za po jedan ciklus istovremeno, da biste
doredili da li bre vrednosti funkcioniu, to je est sluaj. im se
pojave problemi stabilnosti, podignite tu vrednost za jedan, da biste
osigurali rad bez ikakvih nevolja.
31. Vremenska uskladjenja itanja RAM memorije

Vremenska
uskladjenja RAM memorije:
postepene
promene
podeavanja pomau
da
se
povea
performansa brzine
RAM
memorije
(snimak ekrana L).
Preporuene
vrednosti za podeavanja u savetima 27 do 30 pojavljuju se najee na
samom memorijskom modulu. Skup vrednosti koji se ita "2.5-4-4-8"
specificiran je u ciklusima generatora takta i znai da je CAS kanjenje
2,5 ciklusa, RAS do CAS kanjenje 4 ciklusa, RAS Precharge Delay je 4
ciklusa, a Active Precharge Delay je 8 ciklusa. To predstavlja vrednosti
podeavanja koje preporuuje proizvodja za specificiranu frekvenciju
memorijskog generatora takta. Manje vrednosti mogu dobro da rade, ali
takodje predstavljaju rizik pada sistema. Da biste poboljali
performansu, smanjite ove vrednosti postepeno, po jednu istovremeno, i
ispitajte svaku promenu u pogledu uticaja na stabilnost sistema i njegovu
performansu, kao to je prikazano na snimku ekrana L.
32. Poveajte nivoe ulaznog napona RAM memorije
Kada RAM memorija radi bre, potreban joj je vii napon. Eto zato
morate da poveate nivoe ulaznog napona da bi odgovarali veim
brzinama generatora takta.
Opcija "DDR Reference Voltage" dozvoljava da se nivoi napona
poveavaju u koracima od po 0,1 V. Poveavanje te vrednosti ima
smisla samo kada ste smanjili jednu ili vie vremenskih vrednosti, ili
kada ste poveali frekvenciju memorijskog generatora taktai kada ponu
da se manifestuju problemi stabilnosti. Upozorenje: podeavanje nivoa
ulaznog napona na suvie visoke vrednosti moe u nekim sluajevima da
uniti memorijske module!
33. Iskljuite audio matine ploe

Odbacite
"mrtav
teret":
iskljuite
funkcije koje ne koristite, kaoto je ip za
zvuk na matinoj
ploi (snimak ekrana
M).
ip za zvuk na
matinoj ploi moe
nikada da se ne koristi. Ako instalirate PCI zvunu karticu, ili ako nikada ne koristite audio funkcije vaeg PC-ja, deaktivirajte ipove za zvuk
na matinoj ploi. To poboljava ukupnu performansu i stabilnost
sistema. U meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju
"AC97 Audio Select" na "Disabled" (kao to je prikazano na snimku
ekrana M).
34. Iskljuite port za igrice
Samo oni to koriste stariju komandnu palicu, ili oni koji upotrebljavaju
port za igrice kao MIDI interfejs, zaista imaju potrebe da namene dva
U/I porta i IRQ portu za igrice svog PC raunara. (ak i ako koristite
komandnu palicu, na mnogim novijim sistemima se svejedno
upotrebljava USB umesto toga.) Svi ostali korisnici mogu jednostavno
da deaktiviraju taj port. Evo kako se to radi: u meniju "Integrated
Peripherals", podesite vrednost za opciju "Game Port" na "Disabled".
35. Deaktivirajte LAN funkcije na ploi
Neke matine ploe vam dolaze opremljene sa dva mrerna interfejsa,
ali po pravilu, veini korisnika je poteban samo jedan, pa mogu da
iskljue onaj drugi. ak i neispravan interfejs bi trebalo da se iskljui.
To poveava performansu i stabilnost sistema. U meniju "Integrated
Peripherals", jednostavno podesite vrednost za opciju "Onboard Intel
LAN" na "Disabled".
36. Deaktivirajte nepoterbne portove

U osnovi: samo starim PDA-ovima ili serijski prikljuenim modemima

potrebni su stari portovi COM1 i COM2. Njihovim deaktiviranjem se
utede dva IRQ-a i smanjuje broj aktivnih prekida koje centralna
procesorska jedinica mora da proverava. Paralelni interfejs LPT je danas
esto takodje suvian. Ako umesto toga prikljuite svoj tampa ili
skener preko USB porta, taj stari interfejs vam vie uopte nee biti
potreban. U meniju "Integrated Peripherals" deaktivirajte interfejse
COM1 i COM2 kroz opciju "IO Devices, Com-Port", koja ponekad
moe da se pojavi kao "Serial Port 1/2". Iskljuite interfejs LPT
podeavanjem vrednosti za opciju "Parallel Port" na "Disabled".
37. Deaktivirajte Firewire
Firewire vam je potreban samo ako planirate da uredjujete video sa
kamkordera, ili ako koristite druge Firewire periferijske uredjaje. U
protivnom, iskljuite ga.
U meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "Onboard
1394 device" na "Disabled".
Auriranje BIOS-a
S vremena na vreme, proizvodjai matinih ploa izdaju nove verzije
BIOS-a. Aurirani BIOS optimizuje postojei hardver, a moe takodje i
da uvede nove funkcije, kao to su mogunosti prisilnog ubrzavanja.
Preporuujemo vam da aurirate svoj BIOS kad god se izda nova komercijalna verzija (ali obino moete da preskoite privremena alfa ili beta
izdanja).
Program BIOS "stanuje" u specijalnoj vrsti fle memorijskog modula.
On se moe prepisivati, to omoguava da se stari BIOS potpuno prepie
novom verzijom. Auriranje BIOS-a zahteva specijalne softverske alate,
koje e proizvodja matine ploe ili sistema obezbediti za svaki model.
Zbog memorijske upotrebljene tehnologije, auriranje BIOS-a je takodje
poznato kao "fleovanje BIOS-a".
Kada dodje do izvodjenja auriranja BIOS-a, korisnici se suoavaju sa
dve alternativne metode za izvrenje tog zadatka. Prvo, oni mogu da
koriste Windows alat, koji obino dolazi sa CD drajverom za matinu

plou, ili mogu da ga preuzmu sa veb lokacije proizvodjaa matine

ploe ili sistema. U pravilnim intervalima, taj alat proverava da bi video
da li su na raspolaganju nove verzije BIOS-a, automatski ih preuzima
kada ih otkrije i instalira ih na korisnikov nalog. Taj metod je lak, ali
optereuje va PC sa jo jednim programom koji konzumira sistemske
resurse izvravajui se u pozadini.
Opcija Windows nikako nije loa, sve dok va sistem ostaje stabilan.
Medjutim, ako vaa Windows instalacija pada u haos, izbegnite taj
metod. U takvom sluaju, upotrebite umesto njega sledei DOS metod.
Vi ete, normalno, preuzeti taj alat sa veb lokacije vaeg proizvodjaa.
Zatim, pokrenuete svoj sistem sa DOS diska za podizanje i pozvaete
fle program iz komandog reda; mnogo takvih uslunih programa dolazi
u obliku ZIP datoteke koja, kada se raspakuje na fleksibilnu disketu, na
nju za vas kopira sve potrebne datoteke - ukljuujui DOS datoteke za
podizanje. Taj pristup je pouzdaniji, zato to ne zahteva da se nikakvi
upravljaki programi uredjaja uitaju pre nego to pone da radi.
Upozorenje: kada fleujete BIOS na noutbuk raunar, on ne bi trebalo da
radi na bateriju - od sutinske je vanosti da bude ukljuen u zidnu
utinicu, u protivnom rizikujete
iskljuenje u toku auriranja, to moe
da napravi pravu propast na vaem
sistemu.
38. Uitavanje novog BIOS-a
Izaberite svoju matinu plou (ili
sistem): Upotrebite samo one BIOS
verzije koje su primenljive na vau
matinu plou (ili sistem) i model
(pogledajte snimak ekrana N.)
Posetite veb lokaciju proizvodjaa vae matine ploe (ili sistema) i
proverite njihove stranice za podrku. Potraite izradu i model svoja
matine ploe ili sistema; pogledajte snimak ekrana N. Veina tih stavki
koristi oznaavanja kao "GA-686BX", "A7N8X-E" ili "K8T Neo2". Ako
vae pretraivanje bude bez rezultata, upotrebite umesto toga samo ime.

Medjutim, ponekad ni to ne pomae, moda zato to se ime matine

ploe na pakovanju (na primer "K8T-Neo") razlikuje od njenog
tehnikog opisa (na primer "MS-6702 Version 1.0"). Ako se to dogodi,
umesto prethodnog, predjite na listu proizvoda na veb lokaciji, i pratite
ispravnu putanju da biste izabrali model matine ploe (ili sistema) koji
posedujete. Jednom kada ste pronali odgovarajui, moete onda da izaberete "Downloads" ili "Support" da biste pronali ono to vam je
potrebno.
39. Arhiviranje BIOS verzija
Neki ljudi redovno preuzimaju datoteke za auriranje BIOS-a sa
proizvodjaeve veb lokacije, ak i kada im one nisu potrebne: na primer,
da eksperimentalno procene alfa ili beta izdanja, ili promene koje nisu
relevantne za specifine instalacije. Moete uvek da zamenite kasnija
auriranja koja vam se ne svidjaju ili vam prave probleme, starijim
verzijama BIOS-a. Uvek proitajte datoteku Readme, koja prati svako
auriranje BIOS-a, u potpunosti pre nego to ga instalirate. Datoteka e
tano opisati koje promene i poboljanja su ukljuena u pridruenu
BIOS verziju.
40. Ispitajte svoju auriranu instalaciju

Ispitivanje instalacije: primedbe kao ova vam pomau da odluite da li

elite da upotrebite neko auriranje ili ne (pogeldajte snimak ekrana O).
Ako se auriranje BIOS-a bavi specifinim, konkretnim problemima
(kao to je prikazano na snimku ekrana O), morate da odluite da li se ta
pitanja odnose na va sistem. Ako to nije sluaj, verovatno bi trebalo da
preskoite auriranje, izuzev ako ono takodje obeava i definitivna poboljanja u performansi. Auriranje BIOS-a esto omoguava instalaciju
bre centralne procesorske jedinice i moe na taj nain da obezbedi
merljive dobitke u performansi.
Ako niste sami kupili svoju matinu plou, ili ako je ona dola kao deo
PC-ja "klju u ruke", najbolje je da proverite veb lokaciju proizvodjaa,
da biste videli da li je auriranje BIOS-a na raspolaganju za matinu
plou. Mogue je da e proizvodja PC raunara ponuditi auriranje

BIOS-a koje je nastalo kao auriranje BIOS-a za matinu plou koju

njegov PC sadri. Ali, isto tako je mogue da e proizvodja PC-ja
ponuditi svoj sopstveno jedinstveno auriranje BIOS-a koje se razlikuje
od generikog auriranja BIOS-a za matinu plou. Ako niste sigurni da
li bi trebalo da primenite auriranje BIOS-a proizvodjaa PC-ja ili
proizvodjaa matine ploe, pitajte proizvodjaa; ako ne moete da
dobijete direktan odgovor, moe biti pametno da uopte odustanete od
auriranja BIOS-a.
41. Pripremanje fle diska
Kada preuzmete auriranje BIOS-a, ono je normalno u obliku ZIP arhive
koja sadri brojne datoteke. Jedna od datoteka e sadrati samu stvarnu
sliku BIOS-a, koja moe da ima neko zamreno ime, kao to je
"W7176IMS.110" ili "AN8D1007.BIN". Obino ete takodje pronai
neku vrstu tekstualne datoteke, koja ukljuuje uputstva za instalaciju.
Izvrna datoteka tipa .EXE je stvarni alat za fleovanje BIOS-a. Ona
prenosi sadraj BIOS datoteke u ip fle memorije, gde "stanuje" BIOS.
Na primer, za Awardove BIOS-e, ta datoteka se obino zove
"awdflash.exe". Mogli biste takodje da pronadjete datoteku za pomo
koja pojednostavljuje pozivanje i upotebu alata za fleovanje; kao
primer, ona moe da se zove neto kao "start.cmd", "flash.bat" ili
"autoexec.bat". Raspakujte te datoteke u direktorijum koji se zove
"C:\BIOS\". Ako je auriranje BIOS-a na raspolaganju za preuzimanje
kao samoraspakujua izvrna datoteka, kopirajte tu datoteku u
direktorijum "C:\BIOS\", i izvucite njen sadraj izvravanjem datoteke
unutar tog direktorijuma.
Vano: Dok PC jo uvek radi (drugim reima, pre nego to ga ponovo
podignete), tampajte datoteku Readme koja sadri dodatne informacije
o auriranju BIOS-a. Sauvajte je sa vaim prirunicima za matinu
plou ili sistem. Ako nemate kopiju tih prirunika, posetite veb lokaciju
proizvodjaa. Tamo ete pronai skoro sve prirunike koji su na
raspolaganju za preuzimanje u obliku PDF datoteka.
42. Fleujte svoj sistem sa diskete

Da biste zapoeli ovaj proces, trebae vam DOS disketa za podizanje

sistema. Da biste je napravili, startujte biranjem My Computer iz menija
Start. Pritiskom na desni taster mia pojavie se ikonica fleksibilne
diskete unutar tog okvira. Izaberite "Format..." u meniju koji se
pojavljuje, a onda izaberite polje za overavanje odmah do "Create an
MS-DOS startup disk" u rezultujuem okviru za formatiranje. Izaberite
miem "Start" da biste zapoeli proces formatiranja, a kada se zavri,
zatvorite okvir "Format 3 1/2" Floppy". Izbriite sve datoteke na
novoformatiranoj disketi i kopirajte alat Flash i datoteku BIOS na
disketu (na primer, to bi znailo "awdflash.exe" i "w6330vms.360" za
relativno estu Awardovu BIOS verziju).
Da biste instalirali novi BIOS u ip fle memorije koristei disketu za
pokretanje, ponovo podignite PC i obezbedite da se on sigurno podigne
sa diskete. Zatim, pozovite program BIOS Setup pritiskanjem traenog
tastera za vreme inicijalnog pokretanja. Izaberite stavke menija
"Advanced BIOS Features, Boot Sequence" (to na nekim mainama
moe takodje da se pojavi kao "Advanced, Advanced BIOS Features").
Obezbedite da se postavi vrednost "Floppy" za opciju "1st Boot Device".
Izadjite iz podmenija koristei taster [Esc]. Upotrebite taster [F10] da
zavrite tu Setup sesiju i osigurajte da se vae promene zadre tako to
ete pritisnuti [Y] da odgovorite "Da" kada ste upitani da li elite da
saunate svoje promene.
43. Fleovanje BIOS-a iz DOS-a
Dva puta proverite da li vaa maina ima stabilan i pouzdan izvor
napajanja elektrinom energijom. Kao to smo ranije pomenuli, nemojte
da fleujete BIOS ninakakvom noutbuk raunaru dok on radi na svojim
baterijama - obezbedite da je ukljuen u zidnu utinicu.
Ponovo podignite svoj PC sa diskete koju ste napravili sa Fle alatom i
datotekom BIOS. Kada dobijete poruku "Enter the name of the
command interpreter...", unesite
ime fle programa, praeno
imenom same BIOS datoteke (to
izgleda kao A:\>awdflash.exe

w6330vms.360 u naem primeru za Award BIOS). Program e preuzeti

upravljanje i voditi vas kroz ostatak procesa.
Arhivirajte stari BIOS: pre fleovanja novog BIOS-a, osigurajte stari,
zbog mogue kasnije ponovne upotrebe, pritiskajui taster [Y], da biste
ga sauvali u datoteci (snimak ekrana P.)
Mada imena fle alata i BIOS datoteke mogu da se razlikuju na vaem
PC-ju - na primer, "awdfl789.exe" i "w6330vms.250" - pristup ostaje
isti. Sledite uputstva sa monitora i odgovorite na sve upite koji se odnose
na rezervnu kopiju i arhivu. Za svako auriranje, sauvajte kopiju vaeg
starog BIOS-a na datoteci, kao to je prikazano na snimku ekrana P. Ta
rezervna kopija e vam omoguiti da se vratite na staru verziju, ako bi
vam novi BIOS napravio bilo kakav problem posle instalacije.
Najzad, fle program e
prepisati sliku BIOS-a u fle
memoriju, gde e ona i ostati.
Kada se sve to zavri, ponovo
pokrenite svoj PC. Svakako
obezbedite da va PC ne ostane
bez
napajanja
elektrinom
energijom, ili da se ne iskljui
za vreme procesa auriranja; u protivnom ete videti ta zapravo znai
nova (i svakako neeljena) fraza u komjuterskom argonu: "maina je u
neodredjenom stanju".
44. Uitavanje novog BIOS-a
Jednom kada je auriranje kompletirano, iskljuite svoj PC. Sigurno
uklonite energetski kabl, a onda izbriite svoj CMOS kao to je opisano
u taki 5 odeljka "BIOS-ova zlatna pravila", koji je dalje u tekstu.
Ponovo poveite svoj izvor napajanja elektrinom energijom sa mreom,
prikljuujui energetski kabl, a zatim ga ukljuujui u zidnu utinicu.
Ukljuite svoj PC, i trebalo bi da budete nagradjeni porukom na ekranu
koja se odnosi na novi BIOS koji ste upravo instalirali. Pritisnite svoj
arobni taster da pozovete program BIOS Setup. Odaberite opciju "Load
Optimized Defaults" (koja na nekim mainama moe da se pojavi kao

"Exit, Load Setup Defaults"). Izadjite iz setupa i sauvajte promene

pomou tastera [F10] i [Y], a onda jo jednom pokrenite PC raunar i
ponite da uivate u plodovioma svog rada.
BIOS-ova zlatna pravila
Kada menjate podeavanja BIOS-a, ima malo toga to stvarno moete da
pokvarite, sve dok ne podiete bilo koji ulazni napon. I pored toga,
dobra ideja je da znate i potujete razna pravila koja vas uvaju od
nevolja.
1. Napravite rezervnu kopiju vaeg postojeeg BIOS-a. Pre nego
to instalirate novi ili promenjeni BIOS, sauvajte staru verziju.
Svaki fle alat ukljuuje opciju kao to je "Save current BIOS as"
(pogledajte snimak ekrana D). Uz pomo rezervne kopije, moete
uvek da podignete sistem i opet radite, ako vam nova verzija ili
promene u podeavanjima prouzrokuju probleme.
2. Menjajte samo po jedno podeavanje istovremeno. Kada putate
program BIOS Setup, pravite promene paljivo, po jednu
istovremeno i u malim stepenima gde je to primenljivo. ponovo
pokrenite svoj PC posle svake promene i pustite ga na "probnu
vonju" pod Windowsom, da biste se uverili da stvari rade kako
treba. To je jedini bezbedan nain da se utvrdi uticaj pojedinih
promena na va PC.
3. Uradite testove stresa ili benmarke. Putanje vaeg sistema da
radi pod velikim ili punim optereenjem je najbolji nain da se
odredi da li agresivno podeavanje pravi ili ne pravi probleme u
radu PC-ja. Za tu svrhu najbolje rade paralelna upotreba masivno
umreenih aplikacija, kao to su raunarske onlajn igrice,
uredjivanje videa 3D, ili benmark programi kao to je 3DMark
2005.
4. Ako nite drugo ne uspe, probajte hladni start. Ako PC nee da
se podigne posle pritiska na dugme za Reset, iskljuite raunar i
saekajte minut ili dva pre nego to ga ponovo ukljuite.
Upotrebite prekida na izvoru za napajanje elektrinom energijom,
a ne dugmad na prednjem delu vaeg PC-ja.

5. Izbriite CMOS. Kada PC nee da se podigne poto ste napravili

promene u BIOS-u, vi vie ne moete da pristupite programu BIOS
Setup, da biste uklonili te promene. Ako se to dogodi, moraete da
izbriete CMOS memoriju u kojoj se nalaze podeavanja BIOS-a.
Sledite uputstva za brisanje ili resetovanje CMOS memorije iz
prirunika za vau matinu plou (ili sistem). U nekim
sluajevima, to zahteva premetanje kratkospajaa na kontaktima
mosta koji su dodeljeni da bi se poslala instrukcija "Clear CMOS"
ka toj memoriji. To moe da znai stvarno premetanje fizikog
kratkospajakog bloka na matinoj ploi, ili moe da zahteva
podeavanje DIP prekidaa. Zapamtite da treba da uklonite taj
kratkospaja kada izbriete CMOS. Druga mogunost je da
izvadite CMOS bateriju i iskljuite PC iz zidne utinice. Medjutim,
da bi pouzdano radilo, to moe da potraje vie sati.