4/6/2011

Sirovine za izolaciju kardiotoninih heterozida

Na osnovu aglikonske komponente razlikuju se dve vrste kardiotoninih heterozida, pa
se i droge dele na kardenolidne i bufadienolidne.

Kardiotonini heterozidi
- steroidni heterozidi

Droge predstavljaju sirovinu za ekstrakciju, preiavanje i izolaciju pojedinanih

heterozida.
Heterozidi se kao takvi, ili delimino izmenjene strukture, koriste za izradu doziranih
lekova.
Kardiotonini heterozidi se primenjuje iskljuivo u doziranim farmaceutskim oblicima,
na osnovu preporuke i pod stalnim lekarskim nadzorom.
Biljne droge se koriste samo za ekstrakciju kardiotoninih heterozida.
Mnogo je vei terapijski znaaj kardenolida;
bufadienolidi imaju izuzetno malu terapijsku irinu.

Definicija

Aglikoni kardiotoninih heterozida su jedinjenja steroidne prirode sa 23 ili 24
ugljenikova atoma.

Aglikoni

Osnovu aglikona predstavlja tetraciklini, pregnanski skelet. Za poloaj 17,

osnovnog skeleta, vezan je nezasieni laktonski prsten.
U zavisnosti od vrste laktona, razlikuju se dve vrste aglikona, odnosno heterozida i
to:

,
-nezasien -lakton (butenolid) = kardenolidni tip aglikona (C23) i
kardenolidni heterozidi,

-lakton sa dve nezasiene veze (pentadienolid) = bufadienolidni tip aglikona(C24)
i bufadienolidni heterozidi.

Lokalizacija
Heterozidi se nalaze u elijskom soku i lokalizovani su u parenhimskom
tkivu razliitih organa. Koncentracija je niska; maksimalno do 1%.

Najee supstitucije su:

hidroksilne grupe na 1
, 11
, 12
, 16
, 5
;
esterifikacija hidroksilnih grupa mravljom ili siretnom kiselinom ;
keto-grupa na poloaju 12;
epoksidna funkcija izmeu C11,C12 ili C7,C8;
dvostruka veza na C4 (scilarenin)
metil grupa na C10 moe biti oksidovana do sekundarne alkoholne ili aldehidne grupe.

4/6/2011

eerna komponenta


Hemijska struktura/delovanje

Da bi bio heterozid posedovao farmakoloku aktivnost, aglikon treba da poseduje

sledee hemijske karakteristike:
-konfiguracija nezasienog laktonskog prstena na C17;
konfiguracija osnovnog skeleta;
- maksimalno delovanje: cis-trans-cis
- jako umanjeno delovanje, a poveana toksinost: trans-trans-cis
- uslov za delovanje: C i D prsten moraju biti cis konfiguracije
supstitucija;













C-3 = aktivni; C-3 = jako umanjena aktivnost;

C-3 deoksi = neaktivni derivati;
C-14 = aktivni; C-14 = neaktivni;
C-14 deoksi ili C-14 (H) = veoma slabo aktivni.

Obini eeri
L-izomeri eera
6-deoksiheksoze (L-ramnoza; D-fukoza),

6-deoksi-3-metilheksoze (L-tevetoza, D-digitaloza),

2,6-dideoksiheksoze (D-digitoksoza),
2,6-dideoksi-3-metilheksoze (L-oleandroza, D-cimaroza, D-sarmentoza).

DOKAZIVANJE KARDIOTONINIH HETEROZIDA

Struktura kardiotoninih heterozida

eeri se vezuju preko hidroksilne grupe na poloaju C3.
Mogu biti monosaharidi, ee su oligosaharidi (do etiri monosaharida).
Glukoza zauzima terminalnu poziciju.
Labilno je povezana i lako dolazi do glukolize i odvajanja glukoze (primarni
heterozidi prelaze u sekundarne).
Do delimine hidrolize dolazi za vreme suenja droga (vlaga max 6%).
Stabilizacija biljne sirovine (inaktivacija enzima).

Purpureaglukozid A (R1=R2=H)
Purpureaglukozid B (R1=OH, R2=H)
Lanatozid A (R1=H, R2=Acetil)
Lanatozid B (R1=OH, R2=Acetil)

Bojene reakcije
a) Dokazivanje nezasienog -laktonskog (butenolidnog) prstena:
Princip: petolani nezasieni laktonski prsten (butenolid) gradi sa aromatinim
polinitro jedinjenjima, u alkalnoj sredini (u prisustvu NaOH), obojene
proizvode.
REAKCIJA

REAGENS:
aromatino polinitro
jedinjenje/NaOH

BOJA

Baljet--ova
Baljet

Pikrinska kiselina (2,4,6(2,4,6trinitrofenol)

Narandasta

Kedde--ova
Kedde

3,5
3,5--Dinitrobenzojeva kiselina

Crvenoljubiasta ili ljubiasta

1,3
1,3--Dinitrobenzen

Crvenoljubiasta, plavoljubiasta ili plava

Raymond--ova
Raymond

4/6/2011

O
C

b) Dokazivanje specifinih 2-dezoksi- i 2,6-didezoksieera:

H
CH2

CH3

O
O

COO
H

NO2

1) Ksanthidrol (Pesez-ova) r-cija:

sa ksanthidrolom u kiseloj sredini (HCl
HCl + CH3COOH)

[O]

H
Kardenolidni
ostatak

O2N

O2N

NO2

crveno

NO2
OH

Meisenheimer-ov kompleks

Zimmermann-ovo jedinjenje

Kedde-ova i Raymond-ova r-cija

Narandasto: Baljet-ova r-cija

2) Keller-Kiliani r-cija:
FeCl3/CH3COOH
plavozeleni gornji prsten je dokaz za
dezoksieere
Istovremeno, smeecrveni donji prsten je dokaz za steroidni aglikon
Zlatkis-Zak r-cija: mineralna kiselina + Fe3+ (oksidaciono sredstvo)
Primeri: Kedde-ova i ksanthidrol-reakcija za identifikacija Digitalis purpureae folium
prema Ph. Eur. 6.0 i Ph. Jug. V
Keller-Kiliani r-cija za identifikaciju Digitalis folium prema Ph. Jug. IV.

DOKAZIVANJE KARDIOTONINIH HETEROZIDA

Hromatografija na tankom sloju (TLC)

Kardiotonini glikozidi


Digoksin (Digoxin)- 3 ,12 ,14 trihidroksidigoksigenin, Digitalis purpureae folium,

Digitalis purpurea, Scrophulariaeceae

Lanatozid C (Lanatoside C)
3, 12, 14 -trihidroksi digoksigenin,
Digitalis lanatae folium, Digitalis lanata,
Scrophulariaeceae

Primer: TLC identifikacija Digitalis purpureae folium prema Ph. Eur. 6.0 i Ph.
Jug. V

16

14
OH

Dox-Dox-Dox
H
O

OH

17

12
H

17

Reagens za prskanje:
trihlorsiretna kiselina + hloramin T (Jensen-Kny-reagens)
posle zagrevanja 10 min na 100-105 C, na 365 nm zone fluorescirauju
uto ili plavo.

OH

12

Metildigoksin-polusintetski

14

16

OH

Glu -Dox -Do x-Do x

H

Acetil

G-strofantin (ouabain, akokanterin)Strophanthi semen, Strophanthus gratus i

S. kombe, Apocynaceae
O

Proscilaridin A- Scillae bulbus, Urginea maritima,

Liliaceae

14

17
16

OH

Rh a

4/6/2011

Digitalis purpureae folium

list purpurnog digitalisa
Digitalis purpurea L., Scrophulariaceae
(po novijim izvorima Plantaginaceae)
Biljka.
Dvogodinja ili viegodinja biljka. U prvoj godini
razvija lisnu rozetu od krupnih listova,
opkriljene lisne drke (30 x 10 cm).
List je jajolikog oblika, na vrhu zailjen, po obodu
nazubljen, dlakav na naliju, istaknute mreaste nervature.
Druge godine se razvija cvetonosna stabljika; uspravna, nerazgranata visoka do
1.5 m. Listovi na stabljici se smanjuju ka vrhu.
Cvetovi krupni, sakupljeni u grozdastu cvast na vrhu stabljike, svi okrenuti na
jednu stranu. aica kratka, dlakava s pet renjeva.
Krunica je zvonastocevasta, purpurne boje, s unutranje strane vidljive tamnije
pege. Plod je jajasta aura, opkriljena aicom.
Ova vrsta digitalisa raste du atlanske obale, na silikatnoj, kiseloj podlozi.

Sastojci
kardiotonini heterozidi (0,1-0,4 %; 50 % derivati digitoksigenina),
heterozidi flavonoida (derivati flavona)-deluju diuretino,
fenolkarboksilne kiseline-kafena, ferulinska,
antrahinoni (derivati 2-metilantrahinona),
steroidni saponozidi (digitonin, gitonin i tigonin)-poboljavaju bioraspoloivost
kardenolidnih heterozida
neaktivni heterozidi steroidnih aglikona-aglikon diginigenin (derivat pregnana),
digitalonin (digitaloza), diginozid (diginoza).
-D-Glu

Aglikon

-D-Dox

-D-Dox

Primarni glukozid

-D-Dox

Aglikon

Sadraj (%)

Digitoksigenin Purpureaglukozid A 0.02 - 0.12

Gitoksigenin Purpureaglukozid B 0.02 - 0.08
Gitaloksigenin Purpureaglukozid E 0.01 - 0.10
OH
HO
HO

OH

OH
O

OH

O
OH

OH
O

Purpureaglukozid A
H

O
O

O
O
H O
R O
Diginigenin (R=H)
Digitalonin (R=digitaloza)
Diginozid (R=diginoza)

HO
HO

H
Digitogenin

Digitoksin - lipofilan, potpuna resorpcija,

Droga.
Osuen list.
Uglavnom se dobija od gajenih biljaka i tada moe da
se sakuplja u prvoj godini iz lisne rozete.
Stabilie se i sui u termikim suarama, na temperaturi
od 50-60oC. Moe da sadri maksimalno 6% vlage.
List je krupan (10-40 x 4-15 cm), po obodu je
nazubljen, izraene mreaste nervature na naliju, krt
je i lako se lomi.
Tamnozelene boje, gorkog ukusa, bez mirisa.

veza sa proteinima plazme (kumulativni efekat),

polako se eliminie preko ui i urinom
(poluivot je 6 dana), per os primena kod
hroninih stanja;
Digoksin - sadri jednu vie hidroksilnu
grupu, manje je lipofilan, slabije se resorbuje u
digestivnom traktu (do 80%), slabije se vezuje
za proteine plazme, brzo difunduje u tkiva,
postepeno se metabolie, eliminie se urinom
(poluivot je 36 h);
Strofantozidi, lanatozid C - jako polarni,
hidrosolubilni, ne resorbuju se u digestivnom
traktu, primenjuju se parenteralno, ne vezuju se
za proteine plazme, deluju brzo, brzo se
metaboliu, eliminiu se urinom, primenjuju se
parenteralno kod akutnih stanja.

17

12
H

16

14

OH

Dox-Dox-Dox
H

OH

17

12
H

16

14
OH

Dox-Dox-Dox
H

OH

17

12
H

14

16

OH

Glu-Dox-Dox-Dox
H

Acetil

4/6/2011

Najvaniji heterozidi purpurnog digitalisa

Farmakoloko delovanje
Serija Aglikon

Primarni heterozid1

Sekundarni heterozid2

Purpureaglukozid A
Lanatozid A

Digitoksin

Digitoksigenin,
3, 14-dihidroksi

Gitoksigenin,
Purpureaglukozid B
3, 14, 16-trihidroksi Lanatozid B

Gitoksin

Gitaloksigenin,
16-formilgitoksigenin

Gitaloksin

Purpureaglukozid E
Lanatozid E

1 Aglikon+3
2 Aglikon+3

Digitoksigenin

OH

OH

Gitaloksigenin

OH

OH

CHO

OH

pozitivno inotropno, kardiotonino (pojaavaju snagu i brzinu srane kontrakcije)usled porasta unutarelijskog Ca2+, npr. inihibicijom Na+/K+ -ATP-aze, porast Na+
(smanjenje K+) dovodi do porasta Ca2+.
negativno hronotropno (usporavaju ritam kontrakcija srca kod pacijenata sa
sranom insuficijencijom = indirektni parasimpatomimetski efekat),
negativno dromotropno (usporavaju provodjenje impulsa i produuju period
relaksacije = holinergiki efekat).
produenje refraktarnog perioda: negativno batmotropno.

Srce se kontrahuje snanije, usporenim i ravnomernim ritmom.

Otpor u arterijskom delu krvotoka je smanjen.

OH

OH

Gitoksigenin

Kardiotonini heterozidi utiu na srani mii na nekoliko naina:

D-digitoksoze+D-glukoza
D-digitoksoze
O

Aktivna su steroidna aglikonska jedinjenja; terapijsku primenu imaju

heterozidi. U vezivanju za receptor uestvuju steroidno jezgro, laktonski
prsten i eer.

Toksinost
Primena
Kardiotonini heterozidi se primenjuju kod razliitih oblika srane
insuficijencije i poremeaja sranog ritma.
Farmakokinetika kardiotoninih heterozida zavisi od polarnosti molekula, to je
povezano sa supstitucijom u okviru aglikona.

Opasnost od trovanja biljkama ili mogunost predoziranja lekovima je pojaana

zbog:
Mala terapijska irina
Lipofilni imaju efekat kumulacije.
Trovanja se manifestuju kompleksnim:


digestivnim,

vizuelnim,

neurolokim i

kardiolokim simptomima (aritmija zbog hipokalemije, AV-blok).

Hipokalemiju uveava istovremena upotreba:

antrahininskih laksanasa

Najvei nedostatak kardiotoninih heterozida je njihova mala

terapijska irina (terapijska i toksina doza su veoma bliske).

diuretika koji ne tede kalijum

kortikosteroida
proizvoda na bazi korena sladia, Liquiritiae radix

4/6/2011

Digitalis purpureae folium

Ph. Eur. 6.0; Ph. Jug. V

Identifikacija

PRIMENA U
TERAPIJI

Ranije: Pulvis Digitalis titratus (10 i.j./g).

Bojene reakcije:

Njegova vrednost se podeavala biolokom titracijom (npr. na

golubovima, prema Ph. Jug. IV).

a) Kedde
Kedde--ova reakcija: sa 3,5
3,5--dinitrobenzojevom kiselinom/NaOH

Danas: izolovani heterozidi i polusintetski derivati.

crvenoljubiasta boja

b) Ksanthidrol (Pesez(Pesez-ova reakcija): sa ksanthidrolom u kiseloj sredini (HCl +

CH3COOH) crvena boja.

(p.o.)

Hromatografija na tankom sloju (TLC):

17

Dox Dox Dox

H
H

Dox Dox

Dox

Glu Dox Dox Dox

17

14

17

OH
12

12

Lanatozid C
(parenteralno)
O

Spektrofotometrijski, na bazi KeddeKedde-ova reakcije:

- min. 0,3% kardenolidnih heterozida, izraeno kao digitoksin.

digitoksin.

16

OH

(p.o.)

OH

14

Digoksin

Odreivanje

14

16

OH

Acetil

16

OH

Droga.

Digitalis lanatae folium

list vunastog digitalisa
Digitalis lanata L., Scrophulariaceae

Osuen list.
Uglavnom se biljna masa sakuplja s
plantaa.

Biljka.
Viegodinja zeljasta biljka.

Stabilizuje se i sui u termikim

suarama, na temperaturi od 50-60o C.
Moe da sadri maksimalno 6% vlage.

Stabljika uspravna, retko razgranata,

visoka oko 70 cm.
Prizemni listovi u rozeti. Listovi izduenolancetasti, glatki,
najee celog, retko nazubljenog oboda, paralelne,
lune nervature.
Cvetovi sakupljeni na vrhu stabljike u klasoliko grozdastu
cvast. Cvetovi i priperci su gusto zbijeni, ceo region cvasti
prekriven vunastim, lezdanim dlakama.
aica kratka, dlakava s pet renjeva. Krunica srasla,
okrugla, svetloute boje, s ljubiastim ilicama.
Plod je jajasta aura.

12

- reagens za prskanje: hloramin T + trihlorsiretna kiselina (Jensen(Jensen-KnyKnyreagens) posle zagrevanja 10 min na 100-105 C, pod UV svetlou na
365 nm zone fluoresciraju uto ili plavo.

Digitoksin

List je lancetast (10-30 x 1-4 cm), celog ili

malo naboranog oboda, izraenih, lunih
nerava. Krt je i lako se lomi, tamnozelene
boje, gorkog ukusa, bez mirisa.
Droga se koristi za industrijsku
ekstrakciju kardiotoninih heterozida.
Druge samonikle vrste (D. ferruginea, D.
ambigua) sadre manju koliinu
kardiotoninih heterozida i ree se
koriste.

Raste po ikarama, obodu uma i kamenjarima

brdskog podruja.

4/6/2011

Sastojci.
Serija

kardiotonini heterozidi (1%, 50-70% heterozidi A i C serije),

heterozidi flavonoida,

-D-Glu

-D-Dox

-D-Dox

-D-Dox

Aglikon

Acetil
Primarni glukozid

Sadr aj (%)

Digitoksigenin
Digoksigenin
Gitaloksigenin

Lanatozid A
Lanatozid C
Lanatozid
BE
E
O

0.05 - 0.25
0.10 - 0.30
0.01 - 0.05

OH

OH

HO
HO

OH

Lanatozid A

Acetildigitoksin

Gitoksigenin,
3, 14, 16-trihidroksi

Lanatozid B

Acetilgitoksin

Digoksigenin,
3, 14,12-trihidroksi

Lanatozid C

Acetildigoksin

Diginatigenin,
3,14,12,16-tetrahidroksi

Lanatozid D

Acetildiginatin

Gitaloksigenin,
16-formilgitoksigenin

Lanatozid E

Acetilgitaloksin

1 Aglikon+2

OH
O

Sekundarni
heterozid2

Digitoksigenin,
3, 14-dihidroksi

Aglikon

Primarni
heterozid1

neaktivni steroidni heterozidi,

steroidni saponozidi (tigonin).

Aglikon

2 Aglikon+2

D-digitoksoze+3-acetil-D-digitoksoza+D-glukoza
D-digitoksoze+3-acetil-D-digitoksoza

Lanatozid A

OH

Najvaniji heterozidi vunastog digitalisa

Strophanthi semen - seme strofantusa

Strophanthus gratus, S. kombe, S.hispidus; Apocynaceae
Lanatozid A

Purpureaglukozid A

Acetildigitoksin

Digitoksin

Purpureaglukozid B

Lanatozid B

Lanatozid C

Gitoksin

Acetilgitoksin

Acetildigoksin

Biljka.
Strophanthus vrste su tropske lijane ekvatorijalne Afrike.

Digitoksigenin

Gitoksigenin

Digoksigenin
O

O
OH

12

12
16

16

OH

OH
HO

Digitoksigenin

Kada se gaje i orezuju na manju visinu, poprimaju formu niskog drveta.

Plod strofantusa je vretenasta aura (40 cm) koja sadri do 200 semena s
dugakom perjanicom.

12

OH
HO

OH
HO

Gitoksigenin

Digoksigenin

S. gratus raste u zapadnoj Africi (Sijera Leone, Gvineja, Kamerun).

S. kombe raste u istonoj Africi u Tanzaniji i uz reku Zambezi; u toj oblasti se i
gaji.
S. hispidus raste u centralnoj Africi.

Povezanost sastojaka lista purpurnog i vunastog digitalisa

4/6/2011

Zrelo, osueno seme bez perjanice.

Oslobaa se perjanice. Seme (15 x 3-5 mm) je duguljasto, spljoteno, utomrke

boje, tvrdo, grube i rapave povrine, gorkog ukusa, bez mirisa.
U unutranjosti se nalaze dva uljasta kotiledona

O
O

HO
HO
HO
1

11

H
H

14

HO
H

Rha O

10

OH

OH

OH

K-Strofantidin (R=CHO)
Strofantidol (R=CH2OH)
Periplogenin (R=CH3)

OH
G-Strofantin

Delovanje.
Kardiotonino i diuretino

CHO

14

17
16

CHO

OH

OH

Cym
OH

Herba urevka

OH

17

Convallaria majalis

CHO

11

10

Convallariaceae

OH

14
OH

5
Rha

Rha
OH

OH

Konvalatoksin (K strofantidin + L-ramnoza)

Lokunozid
(za sintezu steroidnih hormona)

0.5% kardenolida (5-hidroksi derivati-konvalozid,

konvalatoksin, konvalatoksol, konvalatoksolozid,
lokunozid).
Najvaniji konvalatoksin (K-strofantidin i L-ramnoza)
Steroidni saponozidi
Organske kiseline (helidonska i dr.)
Etarsko ulje

OH

Cym

K-Strofantidin (R=CHO)
Strofantidol (R=CH 2OH)

OH

Periplogenin (R=CH 3)
G-Strofantin
Kardiotonini heterozidi.
S. gratus 4-8% G-strofantina (ouabaina, akantoterin).
To je ramnozid G-strofantidina.
S. kombe 10% K-strofantina. K-strofantin je smea tri heterozida, koji
kao aglikon sadre K-strofantidin.
K-strofantozid (K-strofantidin + cimaroza, glukoza, glukoza),
K-strofantin- (K-strofantidin + cimaroza, glukoza),
Cimarin (K-strofantidin + cimaroza).
S. hispidus sadri sline kompleksne heterozide.
S. sarmentosus (sarmentocimarin-sarmentogenin + D-cimaroza)

Convallariae herba

0.5% kardenolida
(cimarin i adonitoksin
C-heterozidi flavonoida
saponozidi
organske kiseline

10

Rha O

OH

OH

OH

Za oba aglikona je zajednika oksidacija poloaja 5 i 10.

Seme Strofantus vrsta se koristi za ekstrakciju heterozida.

Adonidis herba herba gorocveta

Adonis vernalis L., Ranunculaceae Sastojci.

H
H

H
HO

Sastojci.

bere se kada je zrela, vadi se seme i sui.

O
R

HO
HO
HO

aura samoniklih ili gajenih biljaka strofantusa

G i K-strofantozid se koriste parenteralno.

Droga.

OH

Cimarin (K-strofantidin + D-cimaroza)

Adonitoksin (adonitoksigenin + L-ramnoza)

Viegodinja zeljasta biljka

Dva krupna, eliptina lista,
linearne nervature, grozdasta cvast sa belim, viseim
mirisnim cvetovima.
Plod crvena bobica.

4/6/2011

Droge s bufadienolidima

Oleandri folium (Nerii folium), Nerium

oleander, Apocynaceae

Scillae bulbus - primorski luk

Urginea maritima (L.) Baker.
8Scilla maritimma(, Liliaceae
O

Biljka.
Viegodinja zeljasta biljka s jako razvijenom lukovicom.

OCOCH3

Listovi su sabljasti, zailjeni na vrhu, celog oboda. Razvijaju se u prolee, a osue

se poetkom leta. Tokom sunog perioda biljka miruje, a tek pred kraj leta, razvija
se visoka (do 1.5 m), cvetonosna stabljika s krupnim cvetovima na vrhu. Tada se
ponovo razvija lisna rozeta, a pred zimu biljka opet prelazi u fazu mirovanja.

OH

Oleandroza
H

Oleandrin (neriolin)

Primorski luk raste na peskovitom zemljitu.

Kardenolidni heterozidi do 1,5%
Tanini
Flavonoidi
Organske kiseline
Etarsko ulje (tr)

Aglikon:
16-acetilgitoksigenin
(16-acetoksidigitoksigenin)

Sve vie se gaji. Naziv primorski luk se odnosi na zbirne vrste koje rastu ili se gaje
u podruju Mediterana.
Javljaju se dva varijeteta primorskog luka:
beli varijetet koji raste u paniji, Italiji, Kipru sve
do Male Azije, i
crveni varijetet iz Francuske, Alira i Maroka.

Droga.

Sastojci.

Osueni delovi sukulentih, unutranjih listova lukovice primorskog luka.

bufadienolidni heterozidi (4%; scilaren A, u biljci je povezan s molekulom

glukoze i taninima = glukoscilaren A; heterozidi 14-hidroksiscilarenina).

Lukovica moe da dostigne veliku masu (lukovica crvenog varijeteta dostie teinu i
do 4 kg).

fruktozani, sluzi, kondenzovani tanini i flavonoidni heterozidi.

Crveni varijetet primorskog luka sadri donekle drugaije sastojke: najvaniji se
scilirozid (scilirozidin i D-glukoza).

Vadi se iz zemlje u kasno leto ili jesen. Sredinji, mesnati i sluzavi listovi se seku,
stabilizuju i sue.
Centralni deo lukovice se koristi za industrijsku ekstrakciju heterozida.
Dok su svei, delovi lukovice su sluzavi, ljutog i
gorkog ukusa, neprijatnog mirisa.
Osueni, delovi listova su tvrdi,
hrskavi, ute ili ruiaste boje, gorki.
Mogu da se koriste i druge vrste roda Urginea,
kao to je U. indica.

Delovanje i primena
Proscilaridin A je kardiotonik, dobro se resorbuje, brzo deluje i brzo se eliminie.
Primenjuje se per os; poetna doza je 1.5-2.5 mg/dnevno, a doza odravanja 1-2 mg/
dnevno. Tradicionalno, primorski luk se koristio kao diuretik.
O

Proscilaridin A

14

OH

17
16
3

3
Rha

OH

Scilirozid

Beli varijetet

Aglikon scilarenin

17
16

OH

Glu

14

Crveni varijetet

OCOCH3

Aglikon scilirozidin

4/6/2011

O
O

O
OH

H
H

H
Glu O

OH

OCOCH3

Glu-Glu-Rha O
Glukoscilaren A

Glukoscilaren A

-1Glu

Scilirozid

Scilaren A

Glukoscilirozid

-1Glu

-1Glu

Scilirozid

Proscilaridin A
-1Glu

-Rha

Ree se kao izvor droge koriste

H. odorus, H. multifidus,
H. serbicus.

Koristi se osueni rizom sa korenovima.

Sadri:
-smeu bufadienolidnih heterozida (helebrin, heleborein- aglikon helebrigenin).
- steroidne saponozide (heleborin),
- i hemiterpenske laktone (protoanemonin i anemonin). Zbog ovih jedinjenja
kukurek moe da izazove alergijske reakcije tipa kontaktnog dermatitisa.

OH

5
4

Hellebori rhizoma rizom kukureka

Helleborus niger L., Ranunculaceae

Scilarenin

Scilirozidin

Sastojci primorskog luka, Scillae bulbus

Glukoscilaren A je nestabilan i tokom procesa suenja se oslobaa scilaren A.
Daljom hidrolizom, iz scilarena A se odvaja molekul glukoze i nastaje
najaktivniji sekundarni heterozid proscilaridin A. Potpunom hidrolizom treba da
se oslobodi aglikon scilarenin, meutim, obino odmah dolazi do dehidratacije i
formira se scilaridin (dehidroscilarenin).

Bufadienolidni heterozidi
i hemiterpenski laktoni kukureka

Iz sekreta lezdi, koje se nalaze u potkonom

tkivu aba roda Bufo, izolovana su jedinjenja
bufalin, bufatalin i bufatoksin.

Bufadienolidi = izraziti
kardiotonici
Mala terapijska irina = slaba
primena!

10