Branislav Nui

Branislav Nui (Beograd, 20. oktobar 1864 Beograd, 19. januar 1938) je
bio srpski knjievnik, komediograf, pisac romana, drama, pria i eseja, zaetnik
retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takoe je radio kao novinar i
diplomata. Najznaajniji deo njegovog stvaralatva su komedije, od kojih su
najpoznatije: Gospoa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Oaloena
porodica i Pokojnik. Osim to je pisao za pozorite, radio je kao dramaturg i
upravnik u pozoritima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Bio je
izabran za predsednika Udruenja jugoslovenskih dramskih autora i lana
Srpske kraljevske akademije.
Uz ime Branslava Nuia svakako stoji to da je on pisac nase ljudske komedije,
a kad govorimo o komediji, nezaobilazan je humor koji se javlja u njima na
razliitim mestima i na raliite naine. Zapravo, humor prozima sva njegova
dela.
"Humor Branislava Nuia oaravajue je istinit, kao to je njegova otrija
sestra satira, pitoma i melanholina, a ne surova i gruba. Izvorni, bujini
humor Nui je sluao u muzikoj retorici naroda, malih i obinih ljudi, koji na
pozornici izrastaju u velike i neobine tipove. Impozantno, neiscrpno,
nezaustavljivo delo Branislava Nuia pripada svim ljudima, ne zato to je
komedija plebejska, narodna poslastica, nego vema zato to su u oseanju
smeha i smejurije, komedije i lakrdije, ljudi i punopravni i ravnopravni, bez
zadrke i bez zazora."

Ime Branislava Nuia postalo je jednim od blistavih simbola nae kulture,

umetnosti, knjievnosti. Postalo je to drago i zrano ime i zatitini znak nae
pozorine vetine i umetnosti, ne manjim i ime koje pripada pionirima
obrazovanja sve mlaih narataja naeg naroda. Komediografski dinamo-metar,
koji broji preko 100 dramskih dela, svetli irom nae otadbine.
Devetnaesti vek afirmisao je dva pisca koji prevazilaze svoje vreme i
predstavljaju znamenja razvoja, preobraenja, kontinuiteta i otvorenosti srpskog
pozorita. Na poetku to je bio Jovan Sterija Popovi sa svojim mnogostrukim
podsticajima, a na kraju je to Branislav Nui sa svojom komediografskom
autentinou i otvorenou prema svemu to igra moe da iskae o sebi,
odnosno biu srpskog naroda.
Kada su se pojavili prvi tekstovi Branislava Nuia, niko u njima nije
prepoznao one esencijalne teatarske vrednosti koje e nadvisiti trenutak,
odvojiti se od nametnutih ogranienja i postati izazov onima koji ele da se kao
glumci ili reditelji potvrde u nacionalnom teatru. Nepoeljne reakcije na
drutvene prilike u vek su plod individualnog stava i ne mogu da se uoptavaju
niti objektiviziraju tako da postanu nain komunikacije sa onim to se
prikazuje. Stav o realnosti postao je tako jedna od odrednica kojima se utvruje
namera, stil i vrednost dela nekog autora.
Nuia je mogue tumaiti kroz razliite epohe, ali je nemogue iz njegovog
dela izuzeti one sutinske karakteristike na osnovu kojih se moe izraziti celo
njegovo stvaralatvo. To se zapazilo jo za vreme njegovog ivota, poto
nijedna predstava nije liila na drugu, svaka je posedovala ak i u
najkonvencionalnijim formama neto od prirode ovog jedinstvenog opusa. Zato
se i postavljala dilema: gde je granica njegove stvaralake moi? Tumaen je na
razne naine i u raznim epohama. Svuda su ga prihvatali kao savremenog pisca

sa gotovo istorijskim oseanjem za probleme vremena i ljudi koji su u njemu

iveli.
Smeh je kod njega, tako, dobio ire ljudske dimenzije. On je jednostavno
ljudima obezbeivao autentinost, ruio sva unutarnja i spoljna ogranienja. To
je naroito bilo vano, jer je verovao da se ivi u bespuu i da stvarnost ne
obezbeuje oveku potpuni humanitet. Zbog toga je insistirao na
deformacijama u ljudskoj prirodi koje upravo ljude sputavaju, svode na
marionete, zarobljenike sopstvenih iluzija i oaj to ne mogu da iziu iz
okolnosti u kojima su prisiljeni da postoje. Smeh je stoga podrka ivotu,
olakavanje u prevazilaenju svakodnevnih protivurenosti i olakavanje
nedaa. Sve to potvruje da je Branislav Nui humoru pristupao sa krajnjom
trezvenou i ozbiljnou i u njemu nalazio upravo izraz ljudske prirode. U
tome istovremeno nalazimo umetniki stav ovog znaajnog pisca.
Zbog svega ovoga nije iznenaenje to se dela Branislava Nuia izvode
nesmanjenim strastima i danas.