Univerzitet u Banjoj Luci

Filozofski fakultet
Studijski program: Uiteljski studij
Akademska: 2014/15

PRVI KOLIKVIJ IZ PREDMETA VASPITANJE ZA DEMOKRATIJU

Mentor:

lanovi grupe:

Dr Draenko Jorgi

Dunja Despot

Mr Sanja Partalo

Jelena Preradovi
Nikolina Boji
Ivana Kajgan

REZIME PROITANE HRESTOMATIJE VASPITANJE ZA

DEMOKRATIJU

itajui Hrestomatiju izabranih djela za predmet Vaspitanje za demokratiju uvidjeli

smo koliko demokratija i njen predmet prouavanja imaju za vaspitanje. Ova knjiga je
sastavljena od 12 lanaka koji iz razliitih uglova opisuje cjelokupni znaaj
demokratije. Prije svega upoznajemo se sa samim pojmom demokratije koja se
tokom istorije mijenjala, razvijala i uticala na razliite drutvene poglede. Danas
postoji vie koncepcija demokratije a to su da je ona liberalna, veinska,
institucionalna, klasna i svim koncepcijama je zajedniko to da mora da postoji oblik
dravne vlast, sistem institucija kojima se ostvaruju pojedinani i grupni interesi,
sistem prava za pojedinca samo da zastite svoje hedonistike potrebe.
Govori se o gradjanskom drutvu koje moemo shvatiti kao odreeni ideal dobrog
graanina te kako sam nastavnik graanskog obrazovanja mora da bude znaajno
drugaiji od drugih predmetnih nastavnika. Takoe je bitno razlikovati graansko
drutvo i moralno obrazovanje kao i uticaj kole koja utie na obrazovanje za
graansko drutvo. Pristalice graanskog drutva zalau se za graanina, pojedinca
koji slobodno bira svoj smisao ivota. Osnovne ustanove graanskig drutva su :
porodica, lokalna zajednica, crkva dobrotvorna udruenja u svim oblastima drutva.
Kada govorimo o globalizmu i njenom uticaju na obrazovanje za demokratiju
miljenje je podjeljeno. Pozitivne strane globalizma su te to postoji uzajamna
povezanost naroda u razliitim oblastima drutva kao npr.ekonomiji, kulturi, politici
itd. iji je primjer EU. Dok jedno od negativnih strana globalozma je ta to je
protivrijean proces savremenog grutva sa neizvjesnim ishodom, upravo zbog toga
to je njena ideologija da se otkrije univerzalno rjeenje za sve savremene probleme.
Takoe istiu se i globalistiko obrazovanje i osnovni problem globalistike
demokratije.
Socijalni kapital i graansko vaspitanje su jedna od tema Hrestomatije vaspitanja za
demokratiju. Pominje se znaaj socijalnog kapitala, njegova funkcija kao i
multikulturalnmo obrazovanje. Takoe govori se o ulozi graanskog drutva u jaanju
socijalnog kapitala kao i bitne funkcije za njegovo jaanje.

Cilj multikulturalnog obrazovanja jesteda doprinese razvoju socijalne pravde i

jednakosti. Govori se o tome na koji nain da istinski prihvatimo razliitost drugih
kultura i miljenja kao i kako da mladi lake shvate svijet oko sebe i kako da postanu
odgovorni graani. U odnosima koji se tiu multikulturalnog obrazovanja vano je
uvaavati razliitosti koje se posebno odnose narazlike u miljenu. Ovakvo
obrazovanje priznaje da su kole jedne od osnovnih i esencijalnih ustanova koje
postavljaju temelje za pravilnu transformaciju mladih kao i drutva koje se ui pravim
vrijednostima. Prema pluralistikom miljenju treba uenike upoznati sa razliitim
kulturama ali isto tako povezati zajednike odlike sopstvene i kulture drugih naroda.
Vano je da nastavnik ima pozitivan stav prema prihvatanju pluraliteta ideja, da je
osposobljen da stvara ugodnu klimu koja e omoguiti razvoj multikulturalne
demokratske linosti.
Istie se vanost pojma dijaloga koji se moe tumaiti kao susret dva stranca koji
stupaju u komunikaciju i iznose svoja razliita miljenja koja ujedno mogu biti i dar a i
oruije, moemo reci da je dijalog proces stvaranja smisla za oba uesnika. Govori
se o tome da li je mogu i koliko funkcionalan dijalog u medijima. Mediji kao vano
sredstvo komunikacije imaju platformu za dijalalog koji se danas za to sve manje
koristi.

Prikaz pitanja i odgovora:

Dunja Despot
1. Kako mediji utiu na vaspitanje?
Svjedoci smo da mediji danas imaju sve veu slobodu i malu cenzuru nego ranije
to svakako utie na vaspitanje djece koja danas sve vie koriste medije i
tehnologije u negativne svrhe. Mediji koji trebaju davati prijmer dobrog dijaloga
danas imaju mnotvo negativnih modela koji se kroz razliite emisije popularizuju
to se sve vie ogleda u ponaanje i i samu svjest prvenstveno mladih ljudi koji
ce na takvom primjeru graditi budunost i biti graani ovog drutva.
2. Kako demokratija utie na multikuilturalne razliitosti u Bosni i Hercegovini?
Danas problem nije kako uskladiti potrebe razliitih drutvenih grupa ve kako
stvoriti drutvenu klimu u kojoj e drutvo obezbjediti dijalog, samopotovanje i
meusobno neugroavanje interesa izmeu razliitih drutvenih grupa.Osnovna
polazita demokratije jeste spremnost i uvaavanje razliitosti to se posebno
moe ogledati u multikulturalnoj razliitosti koja je u BiH veoma prisutna.
Jelena Preradovi
1.Koliko se vlast BiH zalae za sigurnost svojih graana?
2. Koliko su mladi zainteresovani za javnu politiku kod nas?
Nikolina Boji
1. Smatrate li da je potrebno uvesti smrtnu kaznu u naoj dravi?
2.ta mislite u kojoj mjeri je zastupljena je zastupljena korupcija u naoj dravi?
Ivana Kajgani
1. Zasto je predmet "Vaspitanje za demokratiju" vazan za uciteljski poziv?
2. Objasni vaznost projetka "Ja, gradjanin" u podizanju svijesti kod ucenika da
mogu rjesavati probleme u njihovoj zajednici ukoliko se sloze i demokratski
pristupe rjesavanju problema i mimo skole

KRITIKI OSVRT NA PROITANU HRESTOMATIJU

Analizirajui Hrestomatiju mogu se uoiti razliiti lanci te razliita miljenja kojima
je zajedniko uticaj demokratije na vaspitanje i vaspitanja na demokratiju.
Problemi koji se proimaju kroz radove tiu se drutva, politike, vaspitanja te
demokratije koja svojim djelovanjem treba da sve to povezuje. Demokratija kao
predmet smatram da se u ovo vrijeme moe i ranije uvesti u samo vaspitanje i
obrazovanje pa ak i u najranijim razredima osnovnih kola. Nain na koji e se
demokratija pribliiti najmlaima svakako treba da bude u skladu sa njihovim
uzrastom i takvim primjerom mogli bismo uticati i spreavati neeljena ponaanja
pojedinaca a i grupa u naem drutvu. Kada govorimo o demokratiji osnovnim
kolama smatram da ova hrestomatija moe da poslui kao primjer iz nje se
mogu izvui mnotvo pokazatelja na koji nain da utiemo na veu toleranciju i
podrku mladih meusobno, a posebno kada je su upitanju multikultiroloke
razlike kojih na naim prostorima itekako ima. Sve to utie na formiranje
graanskog drutva koje treba da je potkovano znanjem i vaspitanjem da bi imalo
pozitivan uticaj na sve graane ove zemlje.
KRITIKI KOMENTAR NA GRUPNU DISKUSIJU
Ovakav rad nam omoguava razmjenjivanje ideja i stavova na drugaiji nain.
Moja grupa djelovala je harmonino i diskutovala o pitanjima vaspitanja za
demokratiju. Ovakav nain rada smatram da je izuzeno kreativan, a isto tako i
daje nam prostora da istinski iskaemo svoje miljenje i da o tome diskutujemo sa
naim vrnjacima. Prvi put smo radili ovako neto, rad u grupi je bio proguktivan
iako sam bila skeptina po tom pitanju. Kolege su iznosili svoja miljenja koja sam
uvaavala bez obzira na to da li se u potpunosti slaem sa njima ili ne. Bilo je
prijatno uti povratnu informaciju bila ona pozitivna ili ne svakako uvaavam
kritiku svojih kolega.