Dimenzionisanje AB Greda

859
Aktiviranjem komandnog polja Proraun, za zadate podatke sprovodi se kontrola ploa na

probijanje i generie se izvetaj.
Izborom komandnih polja
,
i
kreirani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu
dokumentaciju, poslati direktno na tampu ili snimiti u tekstualni fajl.
9.4
Dimenzionisanje greda
Automatsko dimenzionisanje greda se ogleda u proraunu potrebne armature u

svim grednim elementima konstrukcije. Proraun se u optem sluaju sprovodi za potpuno
proizvoljno naprezanje i podrazumeva proraun potrebne, i podune i poprene armature. Da
bi se sprovelo dimenzionisanje, podrazumeva se da je grednim elementima, u modulu za unos
podataka, pridruen odgovarajui popreni presek, i program dimenzionisanje sprovodi samo
za jednodelne preseke sledeih oblika: pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni,
kruni, cevasti, sanduasti, otvoreni i nesimetrian I presek. Dimenzionisanje e biti dostupno i
za sve masivne preseke, ako im je definisan nain armiranja (vidi poglavlje 3.1.8). Pored
jednodelnih i masivnih preseka mogu se dimenzionisati i gredni elementi kojima je pridruen
viedelni popreni presek od razliitih materijala (spregnuti materijali), kao i viedelni popreni
presek od betona kome je u ulazim podacima ukljueno da se ponaa kao spregnuti. Vano je
napomenuti da za ove dve vrste preseka usvajanje armature nije mogue. Ostale vrste
poprenih preseka e biti ignorisane u ovom delu programa.
Naredbe za dimenzionisanje greda i stubova, nalaze se u okviru padajueg menija
Dimenzionisanje Beton Grede. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena
je ikona Beton: Dimenzionisanje greda, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom
naredbi.
Ikona za brzi izbor naredbi iz padajueg menija

Dimenzionisanje Beton Grede
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158
860
9.4.1
Ulazni podaci
Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno odreen, pored izbora propisa i

merodavnog optereenja, potrebno je zadati i niz drugih ulaznih podataka kao to su: kvalitet
betona, vrsta armature, rastojanje teita zategnute armature od ivice preseka, nain
armiranja, itd. Svi ovi ulazni podaci, odredie nain prorauna potrebne armature u gredama.
Kako je programom omogueno zadavanje razliitih ulaznih podataka za svaku gredu posebno,
to su na raspolaganju dve naredbe. Jedna slui za pridruivanje istih ulaznih podataka svim
gredma (Ulazni podaci Globalni), a druga samo selektovanoj grupi greda (Ulazni podaci
Lokalni).
9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni

Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje globalnih ulaznih podataka

U gornjem delu dijalog box-a, zadaju se ulazni podaci koji definiu karakteristike materijala.
Izbor betona i armature se vri iz zatvorenih lista iji sadraj je odreen definisanim nazivima
materijala za odabrani tekui propis. Aktiviranjem komandnog polja OK, zadati ulazni podaci
o kvalitetu materijala e biti pridrueni svim gredama na modelu. Kako je programom
dozvoljeno zadavanje razliitih karakteristika materijala za svaku od greda, to Vam se moe
desiti sluaj da pri pokretanju ove naredbe, u sluaju da ste prethodno pomou naredbe
Ulazni podaci Lokalni, nekim od greda zadali druge karakteristike materijala, pojedina polja
budu prazna.
861
Prazno polje za Beton ukazuje da nije svim gredama

na modelu pridruen isti kvalitet betona
U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo ulaznih
podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
U sluaju da na modelu postoje ve dimenzionisane grede, naknadna promena ulaznih
podataka e pri aktiviranju komandnog polja OK dovesti do izdavanja sledeeg upozorenja.
Izbor komandog polja OK, dovee do gubitka rezultata dimenzionisanja na svim prethodno
dimenzionisanim gredama.
U delu dijalog box-a Nain prikaza povrine uzengija vri se izbor jednog od dva ponuena
naina prikazivanja povrine uzengija u programu.
Prvi nain, Klasian nominalna povrina dvosene uzengije je uobiajen i korien je
u svim prethodnim verzijama programa. U ovom sluaju povrina uzengija se izraava kao
nominalna povrina dvosenih uzengija. Na primer, povrina dvosenih uzengija 8 / 20 bi se
raunala na sledei nain:
8 / 20(m 2) (0.82 / 4) (100 / 20) 2.513cm2

Kada se koristi ovaj prikaz povrine uzengija, pored vrednosti za raunski potrebnu povrinu
uzengija ispisuje se (m=2).
Drugi nain, Ukupna povrina preseenog elika prikazuje povrinu uzengija kao ukupnu
povrinu preseenih ipki na segmentu duine 1 m. Na primer, povrina dvosenih uzengija
8 / 20 bi se raunala na sledei nain:
8 / 20(m 2) (0.82 / 4) (100 / 20) 2 5.027cm2
862
Kada se koristi ovaj prikaz povrine uzengija, pored vrednosti za raunski potrebnu povrinu
uzengija ispisuje se (m=1)
Kao sto se vidi, povrina uzengija izraena na ovaj nain uvek e biti 2 puta vea od klasinog
prikaza. Pri usvajanju armature na osnovu raunski potrebne povrine rezultat e na kraju
uvek biti isti i na jedan i na drugi nain i odgovarae fiziki istoj usvojenoj armaturi.
Ilustracija dva naina prikazivanja povrine uzengija - izvetaj dimenzionisanja sa usvajanjem
armature:
(nain 1 - Klasian)
(nain 2 - Ukupna povrina preseenog

elika)
T2u =
160.00 kN
T3u = -160.00 kN
M3u = -400.00 kNm
T2u =
160.00 kN
T3u = -160.00 kN
M3u = -400.00 kNm
b/a = -3.500/3.266
Aa1 =
10.23 cm2
Aa2 =
26.96 cm2
Aa3 =
0.00 cm2
Aa4 =
0.00 cm2
Aa,uz =
7.17 cm2/m (m=2)
[Usvojeno Aa,uz = 10/10(m=2) = 7.85
cm2/m]
b/a = -3.500/3.266
Aa1 =
10.23 cm2
Aa2 =
26.96 cm2
Aa3 =
0.00 cm2
Aa4 =
0.00 cm2
Aa,uz = 14.34 cm2/m (m=1)
[Usvojeno Aa,uz = 10/10(m=2) = 15.71
cm2/m]
Kao to se vidi krajnji rezultat usvajanja armature je isti, odnosno, i u jednom i u drugom
sluaju usvojene su dvosene uzengije 10 / 10 koje pokrivaju raunski potrebnu povrinu. Na
mestu ispisa usvojenih uzengija (m=2) oznaava usvojenu senost a ne nain prikazivanja
povrine uzengija.
Pomou check box-a Voenje podune armature prema liniji zateuih sila se moe od
programa zahtevati da formira linije zateuih sila pomeranjem linije M/z du ose nosaa za
zadatu veliinu, koja je zavisna od statike visine nosaa. Pri tome program automatski rauna
i prikazuje dodatnu armaturu za prijem glavnih napona zatezanja. Takoe, kada je ovaj check
box ukljuen usvajanje armature i rasporeivanje iteracija podune armature vri se prema
pomerenoj liniji zateuih sila.
Voenje armature du nosaa prema pomerenoj liniji zateuih sila

Podrazumevano stanje je da se pomeranje linije zateuih sila izvodi za grede, a vrednost
pomeranja je 0.75 x hs (gde je hs statika visina nosaa). Vrednost pomeranja za bilo koju
863
gredu se moe promeniti u dijalog box-u za definisanje lokalnih ulaznih podataka (vidi
poglavlje 9.4.1.2).
Razmak podele - Edit polje u kome je korisniku omogueno da podeava gustinu taaka u
kojima se vri dimenzionisanje greda.
Ostali podaci koje se definiu u ovom dijalog box-u, odnose se na nain prorauna svih vitkih
elemenata na modelu, te u pravom smislu predstavljaju globalne ulazne podatke. Svakako da
e ovi podaci uticati na nain dimenzionisanja samo greda kojima je u okviru lokalnih ulaznih
podataka zadato uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Kontrola stabilnosti vitkih elemenata je
primarno uslovljena podatkom o horizontalnoj pomerljivosti konstrukcije. ta vie, i
proraunske procedure se bitno razlikuju. Kako ne postoji mogunost algoritamske provere
pomerljivosti konstrukcije za opti sluaj, to je deklaracija konstrukcije kao pomerljive
(konstrukcija sa pomerljivim vorovima) ili nepomerljive (konstrukcija sa nepomerljivim
vorovima) ostavljena korisniku. Pri tome se korisnik upuuje na preporuke za projektovanje
odreenih vrsta konstrukcija definisane aktuelnom tehnikom regulativom i njene komentare.
Prekidai kojima se odreuje da li je konstrukcija pomerljiva ili ne

Pod nepomerljivom konstrukcijom se podrazumeva konstrukcija koja ima horizontalno
nepomerljive vorove u oba pravca. U situacijama kada se konstrukcija po pitanju
pomerljivosti vorova, ponaa razliito u dva pravca, konstrukciju treba deklarisati kao
pomerljivu.
Nepomerljive konstrukcije
Odreivanje armature pritisnutih vitkih elemenata, u sluaju nepomerljivih konstrukcija, bazira
na analizi izdvojenog stuba iz konstrukcije. Duina izvijanja nepomerljivog stuba je ili jednaka
duini stuba, ili je njoj bliska (esto se konzervativno duina izvijanja nepomerljivog stuba
usvaja kao duina stuba, bez obzira na konturne uslove). S obzirom na ove, relativno, male
razlike, primenjeno je reenje koje duinu izvijanja locira centriranu po visini stuba.
Odstupanje od stvarne lokacije duine izvijanja je takvo da su greke u krajnjim rezultatima
zanemarljive i na strani su sigurnosti (zahvaljujui postavljanju minimalne vrednosti faktora
duine izvijanja na 0.85).
Osiguranje stabilnosti pritisnutog vitkog elementa se sprovodi uveanjem momenata savijanja
prvog reda usled netanosti prilikom izvoenja (imperfekcija) i uticaja drugog reda. Preseci
864
elementa se zatim dimenzioniu na, ovako, uveane uticaje. Pri tome se, konzervativno,
momenti savijanja uveavaju nezavisno u dva ortogonalna pravca pravci definisani lokalnim
osama poprenog preseka.
Izbor metoda prorauna uveanih momenata savijanja

za umereno i izuzetno vitke delove modela
Programski su podrani sledei postupci prorauna uveanih momenata savijanja:
Metoda dopunske ekscentrinosti
Metoda dopunske ekscentrinosti je predviena za primenu na elementima umerene
vitkosti. Uticaji drugog reda su predstavljeni kao direktne funkcije geometrije elementa i
uticaja prvog reda.
Metoda model-stub, kod koje se aproksimira krivina poprenog preseka u ukljetenju
Model-stub postupak obezbeuje vii stepen tanosti, zbog ega moe biti primenjivana u
svim oblastima vitkosti elemenata. Aproksimativni oblik ove metode bazira na direktnoj
proceni krivine preseka u funkciji geometrije preseka i nivoa aksijalnog optereenja.
Podrazumevani (default) nain prorauna dodatnih uticaja je metod dopunske ekscentrinosti u
oblasti umereno vitkih stubova, odnosno model-stub postupak u oblasti izrazito vitkih
elemenata. Meutim, korisniku je ostavljena mogunost da za obe oblasti vitkosti sam odabere
jednu od ponuenih metoda prorauna. Granica izmeu umereno vitkih i izrazito vitkih
elemenata se zadaje u edit box-u lambda,gr=.
865
Podatak koji odreuje granicu izmeu umereno

i izuzetno vitkih elemenata konstrukcije
Znai, i za umereno i za izuzetno vitke elemente konstrukcije moete proizvoljno odabarati bilo
koji od poneenih postupaka prorauna. Na ovaj nain omoguen je izbor i neloginih
postupaka prorauna, poput izbora metode dopunske ekscentrinosti za proraun izrazito vitkih
elemenata. Primena ovakvog izbora nema opravdanja u tehnikim standardima, kojima je
definisana kontrola stabilnosti elemenata. Sa druge strane, iskusni korisnici mogu na ovaj
nain stei grubu aproksimaciju tanijeg ponaanja konstrukcije.
Napomenuemo da su razlike u rezultatima aproksimativne i tane model-stub metode esto
zanemarljive. Kako je proraun aproksimativnim postupkom znatno bri, to se primena
tanog postupka retko ispostavlja opravdanom, uprkos veoj tanosti rezultata koji su njome
obezbeeni.
Pomerljive konstrukcije
U sluaju pomerljivih konstrukcija analiza izdvojenih stubova iz konstrukcije ne daje dovoljno
tane rezultate, zbog ega veina tehnikih standarda, u ovom sluaju, zahteva primenu
kompleksnijih metoda prorauna, kojima se zahteva analiza celine konstrukcije na uticaje
drugog reda. Odredbe tehnikih propisa kojima je regulisana ova oblast daju izuzetno krta
uputstva za proraun ovih konstrukcija. Dodatno, uputstva su u obliku koji nije mogue
algoritamski prezentovati za opti sluaj neregularne prostorne konstrukcije. Zbog toga,
programski su implementirana tri aproksimativna postupka prorauna.
1. Proraun statikih uticaja po teoriji II-og reda
Pre samog prorauna statikih uticaja po teoriji II-og reda, potrebno je definisati sve
merodavne kombinacije za dimenzionisanje, obzirom da nakandno kombinovanje rezultata
dobijenih po teoriji II-og reda nije mogue. U proceduri zadavanja lokalnih ulaznih
podataka, svim stubovima je potrebno iskljuiti uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Pre
samog dimenzionisanja, pomou naredbe Sluajevi optereenja, potrebno je postaviti
anvelopu svih prethodno definisanih kombinacija. Na ovaj nain e vitki elementi
konstrukcije biti dimenzionisani bez dodatnog uveavanja dobijenih momenata savijanja,
znai samo na osnovu dobijenih rezultata po teoriji II-og reda.
866
Napomenuemo da su opisanim postupkom stvarni momenti savijanja potcenjeni. Razlog
ovome je neobuhvatanje prethodnim proraunom materijalne nelinearnosti, niti imperfekcija
konstrukcije. Korisnik se upuuje da o ovome vodi rauna prilikom usvajanja armature
pritisnutih elemenata.
2. Proraun statikih uticaja po teoriji II-og reda + Analiza izdvojenog stuba
Ovaj postupak je u potpunosti isti kao i prethodni sa stanovita odreivanja statikih uticaja
prema teoriji drugog reda. Razlika je u tome to ovde u okviru lokalnih ulaznih podataka za
stubove ne treba isljuivati uzimanje u obzir uticaja izvijanja. U ovom sluaju treba odabrati
da je konstrukcija nepomerljiva, odnosno zahtevati dimenzionisanje kao za nepomerljive
konstrukcije za nove, manje vrednosti vitkosti.
Napomenuemo da opisana procedura nema opravdanja u aktuelnim tehnikim
standardima, zbog ega je preporuena njena primena samo u sluaju potrebe grube
procene realnog ponaanja konstrukcije.
3. Proraun statikih uticaja po teoriji I-og reda + Analiza izdvojenog stuba
Ovaj postupak se bazira na rezultatima po teoriji I-og reda. Znai postupak je isti kao i kod
nepomerljivih konstrukcija, izdvajanje stuba iz konstrukcije i njegov nezavisan tretman,
s tim to je u okviru globalnih ulaznih podataka potrebno zadati da je konstrukcija
pomerljiva. Kako je re o elementima sa pomerljivim krajevima, to su duine izvijanja ovih
stubova vee od duine stuba. Konzervativno se usvaja da se cela duina stuba nalazi u
sredinjem delu duine izvijanja. Sa ovim pretpostavkama, uveanje momenata savijanja se
sprovodi saglasno ranije opisanom aproksimativnom model-stub postupku.
Napomenuemo da ni ova procedura nema opravdanja u aktuelnim tehnikim standardima,
zbog ega je preporuena njena primena samo u sluaju potrebe grube procene realnog
ponaanja konstrukcije. Oigledne prednosti ovako definisanog postupka lee u njegovoj
brzini, uvoenja u o proraun imperfekcija i mogunost superpozicije uticaja. Dodatno, na
reenje posredno utiu i karakteristike materijalne nelinearnosti armiranog betona.
9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni

Izborom ove naredbe program ulazi u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel> Ulazni podaci za grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Naime, sada je potrebno selektovati sve grede kojima je potrebno pridruiti iste ulazne
podatke. Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
867
Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka

Kako procedura selekcije nema nikakvih ogranienja, odnosno mogue je selektovati potpuno
proizvoljno odabranu grupu greda, to pojedini podaci u ovom dijalog box-u mogu biti ispisani
kao neaktivni. To ujedno oznaava da data grupa podataka nije zajednika za sve selektovane
grede. U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo
ulaznih podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
Prazno polje za Kvalitet betona ukazuje da sve prethodno

selektovane grede nemaju isti kvalitet betona
Kako se u ovom dijalog box-u zadaju raznorodni ulazni podaci (kvailtet materijala, nain
armiranja, duine izvijanja), to ovakva koncepcija omoguava laku promenu samo eljene
grupe ulaznih podataka. Znai, ako elite da pojedinim gredama zadate recimo samo nove
868
duine izvijanja, onda je, ne obazirui se na ostale podatke u ovom dijalog box-u, potrebno
selektovati sve grede koje treba da imaju istu duinu izvijanja. Isto vai i za promenu ostalih
ulaznih podataka.
U sluaju da ste za promenu ulaznih podataka selektovali grede razliitih setova ulaznih
podataka, tada u dijalog box-u nee biti slike poprenog preseka, a zatvorena lista za izbor
eme armiranja e biti nedostupna za promenu, obzirom da ona zavisi od oblika poprenog
preseka.
Dijalog box bez slike poprenog preseka, oznaava da su

selektovane grede razliitog oblika poprenog preseka
Rastojanje armature od ivice preseka
U desnom delu dijalog box-a, nalazi se skica poprenog preseka na kome su ematski
oznaene armature ije e se vrednosti proraunavati u postupku dimenzionisanja, a u
gornjem levom uglu dijalog box-a se u etiri prikazana edit box-a definie rastojanje teita
armatura od odgovarajuih ivica preseka. Program po default-u za vrednost ovog rastojanja
usvaja 10% od odgovarajue dimenzije, ali svakako da moete zadati potpuno proizvoljnu
vrednost.
869
Deo dijalog box-a za definisanje rastojanja armature od ivice preseka

Materijal
U donjem levom uglu dijalog box-a se nalaze podaci o materijalu, koje ste definisali u okviru
globalnihn ulaznih podtaka, i oni su tu prisutni u sluaju da elite pojedinim gredama da
pridruite razliite materijale. Naime, aktiviranjem komandnog polja OK svi zadati podaci u
ovom dijalog box-u e biti pridrueni samo selektovanim gredama.
Deo dijalog box-a za definisanje kvaliteta materijala
870
Nain armiranja
U sredinom levom delu dijalog box-a nalaze se dve grupe prekidaa koje su meusobno
povezane i pomou kojih vrite izbor naina dimenzionisanja.
Deo dijalog box-a za definisanje naina dimenzionisanja

Kako program u optem sluaju reava naprezanje od kosog savijanja (M2, M3, N1) i
naprezanje usled smiuih naprezanja (T2, T3, i M1), to su za prijem uticaja od savijanja
omoguene sledee opcije:
Oba pravca simetrino. U ovom sluaju presek se obostrano simetrino armira sa etiri
linije raspodeljene armature (Aa1=Aa2 i Aa3=Aa4). Pri tome se algoritamski trai optimalan
odnos koliina armatura Aa3/Aa1, koji rezultira minimalnom koliinom ukupne armature u
preseku.
Dominantni moment. U ovom nainu armiranja imate mogunost da sa dva prekidaa
ispod, definiete koji je uticaj dominantan (M3 ili M2), odnosno da li ete uticaje primati
sa armaturama Aa1 i Aa2 (prekida: Oko ose 3 (Aa1,Aa2)) ili sa armaturama Aa3 i
Aa4 (prekida: Oko ose 2 (Aa3/Aa4)). Ispod ova dva prekidaa koji se meusobno
iskljuuju, nalazi se i prekida Drugi moment se zanemaruje koji radi kao check box,
odnosno moe biti postavljen ili na ukljueno, ili na iskljueno stanje. Ako je ovaj prekida
postavljen na ukljueno stanje (u malom pravougaoniku treba da stoji simbol ), tada e
program u proraunu armature moment iz drugog pravca potpuno ignorisati, a ako je
postavljen na iskljueno stanje tada e program oba uticaja tretirati u proraunu, ali e ih
primati samo sa dve armature koje su odabrane. Ovaj nain armiranja program preporuuje
za sve grede na modelu.
Proizvoljno, kada je ovaj nain armiranja odabran tada imate mogunost da zadate
potpuno proizvoljne odnose za svaku od etiri mogue armature prema ukupnoj armaturi u
preseku. Ovde je jedini uslov da suma ovih odnosa mora imati vrednost 1.00.
871
Moment torzije se zanemaruje. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje,
imate mogunost da od programa zahtevate da pri proraunu potrebne armture zanemari
uticaje torzije. Ova opcija ima primenu kod dimenzionisanju greda u ploama, kada ove
uticaje objektivno preuzima sama ploa.
Za sve grede, program po default-u usvaja nain armiranja Dominantni moment Oko
ose 3 (Aa1,Aa2), a za sve stubove usvaja Proizvoljno, pri emu uee pojedinih
armatura odreuje iz uslova da armatura bude rasporeena homogeno po preseku.
Napomenuemo da se kod krunih i cevastih preseka ne moe birati nain armiranja, ve je
programski usvojeno da se u celom preseku proraunava samo jedna armatura Aa1 koja se
rasporeuje ravnomerno po obimu preseka.
eme armiranja
Deo dijalog box-a za izbor eme armiranja

Poslednji podatak koji odreuje nain armiranja, je izbor jedne od ponuenih ema armiranja.
eme armiranja zavise od oblika poprenog preseka i za: T-preseke, I-preseke, sanduaste
preseka, otvorene preseke i nesimterine I preseke su predviene dve eme armiranja, koje
variraju samo poloaj bonih armatura: Aa3 i Aa4. Za sve ostale preseke, izuzev
pravougaonih, postoji samo jedna ema armiranja te ovaj podatak nema nikakvog uticaja na
nain njihovog dimenzionisanja. Za pravougaone preseke, koje se inae i najee javljaju u
praksi, pored eme armiranja putem linija armatura, predviena je mogunost zadavanja
jednog od predefinisanih rasporeda ipki armature u preseku.
872
ema 1
ema 2
ema 3
ema 4
ema 5
Izbor jedne od ponuenih ema armiranja, sa predefinisanim rasporedmo ipki u preseku, ima
naroito primenu kod stubova, jer se na ovaj nain raunski dobija manja potrebna armatura
nego kada se radi sa linijama armature. Pored toga, na ovaj nain se prevaziliazi i problem
ugaonih ipki. Naime, pri izboru eme sa linijama armature, ugaone ipke iskljuivo pripadju
glavnim armaturama: Aa1 i Aa2. Svako da je pri emama armiranja sa tano usvojenim
rasporedmo iki u preseku podrazumevano da sve postavljene ipke u preseku imaju isti
prenik. Pri obradi rezulatata ovako dimenzionisanih stubova, rezultati e takoe biti prikazani
putem dijagrama odgovarajuih linija armature (Aa1, Aa2, Aa3, Aa4), iako je rezultat
dimenzionisanja dao ukupnu potrebnu povrinu armtuture: Aa,uk. Ordinate na ovako
prikazanim dijagramima, bie preraunate na sledei nain:
ema2:
ema3:
ema4:
ema5:
Aa1=Aa2=2/4Aa,uk;
Aa1=Aa2=2/6Aa,uk;
Aa1=Aa2=3/6Aa,uk;
Aa1=Aa2=3/8Aa,uk;
Aa3=Aa4=0
Aa3=Aa4=1/6Aa,uk
Aa3=Aa4=0
Aa3=Aa4=1/8Aa,uk
Uticaji izvijanja
Deo dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka o vitkim elementima

Pomou prekidaa Uticaj izvijanja, odreuje se da li e selektovane grede od strane
programa biti tretirane kao vitki elementi ili ne. Programski, svim stubovima se ovaj prekida
postavlja na ukljueno stanje, dok je za ostale gredne elemente na modelu on po default-u
873
postavljen na isklujueno stanje. Ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada
ete u edit box-ovima Koef. duine izvijanja oko ose 3 i Koef. duine izvijanja oko
ose 2 imati mogunost da zadate odgovarajue koeficijente duine izvijanja. Programski se za
ove koeficijente usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti.
Duina izvijanja pojedinih elemenata se odreuje aproksimativno, saglasno preporukama
veine tehnikih standarda, na nain koji u njen proraun uvodi geometriju elementa i uslove
njegove veze sa susednim elementima (zapravo stepen ukljetenja krajeva stuba u ostatak
konstrukcije). Pri tome se bitno razlikuju izrazi kojima se sraunava duina izvijanja
nepomerljivog stuba, od onih za pomerljive stubove. Duina izvijanja elementa nepomerljive
konstrukcije (osim konzolnih prepusta) je najvie jednaka duini stuba, dok je u sluaju
pomerljive konstrukcije ona najmanje jednaka duini stuba.
Duine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim vorovima
Duine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim vorovima

Pomou prekidaa S (Start) i E (End), odreuju se uslovi pridranosti na krajevim stuba, i
to u pravcu obe lokalne ose. Naime ako je prekida S postavljen na ukljueno stanje, to
oznaava da je poetak tapa bono pridran u pravcu date lokalne ose, a ako je postavljen na
iskljueno stanje, to oznaava da je dati kraj tapa slobodan. Isto vai i za stanje prekidaa
E. Stanje ovih prekidaa praktino odreuje da li je dati kraj tapa u srednjoj duini izvijanja
stuba ili ne. ta je poetak a ta kraj tapa najlake ete videti ako pomou naredbe
Vidljivost, za vidljive postavite lokalne ose greda. Naime, pozitivan smer lokalne ose 1 je
uvek usmeren od poetka ka kraju tapa.
874
Pomeraj linije zateuih sila
Deo dijalog box-a za definisanje pomeraja linije zateuih sila

Omogueno je zadavanje vrednosti pomeraja linije zateuih sila. Vrednost pomeraja je
jednaka proizvodu statike visine nosaa i koeficijenta koji se zadaje u edit polju. Pomeraj
linije zatezuih sila nezavisno se sraunava za svaku od dve ose savijanja. Ako se za vrednost
koeficijenta unese 0.0 to e znaiti da se ne koristi pomerena linija zateuih sila i to je default
vrednost za stubove, dok je default vrednost koeficijenta za grede 0.75.
Primeni na sve grede istog seta
Check box ijim je postavljanjem na ukljueno stanje omogueno dodeljivanje istih ulaznih
podataka svim gredama koje pripadaju istom setu.
Spregnuti materijali
Ukoliko se selektuje greda spregnutog poprenog preseka koji u sebi ima vie preseka od
betona u dijalogu e se nalaziti i zatvorena lista sa nazivima tih preseka.
875
Lista za izbor preseka kome se zadaju ulazni podaci

Slika u dijalogu, kao i svi ostali prikazani podaci odgovaraju tekuem preseku u listi. Izborom
iz liste bilo koji presek se moe postaviti za tekui kako bi mu se zadali odgovarajui ulazni
podaci za dimenzionisanje. Ukoliko spregnuti presek ima samo jedan betonski presek on e biti
prikazan odmah po otvaranju dijaloga, a ova lista e biti nedostupna.
Napomena:
U sluaju preseka, kod kojih su u ulaznim podacima zarotirane lokalne ose, one se u modulu
za dimenzionisanje uvek tako postavljaju da se dovedu u poloaj glavnih osa datog preseka
(popreni presek je uvek uspravan). Pri tome se svakako i statiki uticaji u preseku redukuju
na novo postavljeni poloaj lokalnih osa.
Zarotirani poloaj preseka zadat ulaznim

podacima
Redukovani poloaj preseka u modulu za

dimenzionisanje
876
9.4.2
Proraun potrebne armature
Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Dimeznionisanje ulazi
se prvo u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Dimenzionisanje greda - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje /<krAj>):
Naime, sada se oekuje da selektujete sve grede i stubove za koje elite da izvrite proraun
potrebne armature. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su
selektovane grede ve ranije dimenzionisane i u tom sluaju e izdati odgovarajue
upozorenje.
Deo dijalog box-a sa upozorenjima

Obzirom da se ranije usvojena armatura u gredama ne uklanja automatski, nakon ponovnog
dimenzionisanja, to pomou prekidaa Ponititi usvojenu armaturu u gredama koje se
ponovo dimzioniu, imate mogunost da to zahtevate od programa.
Sada se oekuje da odaberete merodavno optereenje za sve selektovane grede i stubove,
koje je potrebno dimenzionisati. Prema tome, za dimenzionisanje je potrebno selektovati samo
grede i stubove koje elite da dimenzioniete za isto merodavno optereenje. Znai imate
mogunost ili da dimenzionisanje uradite za postavljeni tekui sluaj optereenja ili pak za
definisanu emu kombinovanja optereenja. U sluaju da u okviru naredbe ema
kombinovanja optereenja sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada
e ovaj prekida biti neaktivan. I komandno polje OK e biti neaktivno sve dok se klikom
mia jasno ne opredelite za jedan od mogua dva naina izbora merodavnog optereenja.
Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak dimenzionisanje svih prethodno
selektovanih greda i stubova. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za
obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju.
Napomena:
Napomenuemo da je u proceduri dimenzionisanja greda i stubova poeljno da koristite opciju
Kompletna ema, obzirom da je ovaj nain mnogo lagodniji jer ne morate voditi rauna o
parcijalnim koeficijentima sigurnosti, kao ni o broju moguih kombinacija jednovremenog
delovanja osnovnih sluajeva optereenja. Opciju dimenioznisanja za tekui sluaj optereenja
treba koristiti samo za standarde u kojima nije podrana ema kombinovanja optereenja.
877
9.4.3
Prikaz rezultata dimenzionisanja
Za prikaz rezultata dimenzionisanja greda i stubova, potrebno je odabrati naredbu

Prikaz rezultata. Nain rada sa ovom naredbom je gotovo isti kao i sa naredbom Greda
koja slui za prikaz presenih sila u gredama. Jedina razlika je u tome to se ovde ne prikazuju
presene sile, ve dijagrami raunski potrebne armature du greda (ordinate se izraunavaju u
cm2 potrebne armature u datom preseku).
U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se
moe vriti brza promena vrste armature. Na prvom mestu ove liste nalazi se opcija Disp.
koja obezbeuje prikaz numeracije poetka i krajeva svih greda na modelu.
Numeracija greda odgovarajuim brojevima vorova

sa mree konanih elemenata (dispozicija greda)
Kako se pri prikazu pojedinanih dijagrama, kao i u tekstualnom izvetaju dimenzionisanja,
program poziva na redni broj grede za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja, to bi
svakako bilo dobro da izvetaj dimenzionisanja otpone sa dispozicijom greda, na kojoj su
oznaeni redni brojevi vorova, na njenom kraju i poetku. Upravo eksport ovakvog bloka u
projekat, koji e biti smeten u poglavlje Dimenzionisanje (beton), omoguie lake
tumaenje gde se na modelu nalazi greda za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja.
Izborom naredbe Prikaz rezultata, na komadnoj liniji se javlja sledea poruka:
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / <krAj>):
Izborom podopcije prIkaz sa komandne linije, otvara dijalog box sledeeg izgleda:
878
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama

potrebne armature
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, praktino se vri izbor
dijagrama koji e se prikazivati na crteu.
Aa2Aa1Aa2/Aa1Aa3Aa4Aa3/Aa4Au,uz-
Aa-
prikaz samo armature Aa2

istovremeni prikaz armatura Aa2 i Aa1
istovremeni prikaz armatura Aa3 i Aa4
prikaz potrebne povrine uzengija po dunom metru grede, za prijem smiuih
naprezanja (programom je predvieno da se smiua naprezanja pokrivaju samo sa
uzengijama bez kosih gvoa). Rezultati se uvek prikazuju za dvosene uzengije, te
je na primer, za pokrivanje proraunate vrednosti na dijagramu od: 5,00 cm2/m
potrebno usvojiti dvosene uzengije: 8/10 cm.
prikaz ukupne podune armature u preseku (Aa1+Aa2+Aa3+Aa4)
Kada je ukljuen check box Prikaz linije zateuih sila istovremeno e biti prikazani
izabrani dijagram raunski dobijene armature i dijagram potrebne armature prema pomerenoj
liniji zateuih sila.
Izborom jednog od ponuenih prekidaa, i aktiviranjem komandnog polje OK, program e
rezultate proraunate armature prikazati u formi odabranog dijagrama.
Prikaz dijagrama potrebne armature Aa2/Aa1
879
Napomenuemo da se jedino za grede krunog i cevastog preseka, ne prikazuju sva etiri
dijagrama potrebne podune armature, ve samo dijagram Aa1. Za ovakve oblike poprenog
preseka, kao rezultat se dobija samo jedna armatura koja se postavlja simetrino u poprenom
preseku.
Kako se jedino pri proraunu smiuih naprezanja moe desiti sluaj da se proraunati uticaji
ne mogu prihvatiti armaturom, to je u takvim sluajevima, jedino reenje ili u promeni
kvaliteta materijala ili u poveanju poprenog preseka greda. Ovakve grede e na crteu biti
jasno obeleene crvenom bojom.
Ostale opcije koje se nude u ovoj naredbi, kao to su: sakrivanje uticaja i prikaz pojedinanih
dijagrama za selektovane grede, potpuno su iste kao i kod naredbe za prikaz presenih sila u
gredama.
Pojedinani dijagrami kod greda spregnutog poprenog preseka
U sluaju selektovanja greda spregnutog poprenog preseka, dostupna e biti i zatvorena lista
za izbor pojedinanih delova spregnutog poprenog preseka, koja se nalazi u donjem delu
dijalog box-a.
Zatvorena lista za izbor pojedinanih delova

spregnutog poprenog preseka
Izborom jednog od ponuenih preseka iz liste na ekranu e se umesto dijagrama potrebne
armature za ceo presek, pojaviti dijagrami potrebne armature odabranog dela spregnutog
preseka.
880
Dijagrami potrebne armature koji pripadaju pravougaonom preseku b/d=100/10,

Beton MB 30, u okviru definisanog spregnutog poprenog preseka
9.4.4
Usvajanje armature
Kako su programi Radimpex-a grafiki orijentisani i imaju stalnu tenju za to

veom automatikom, a krajnji cilj svakog prorauna konstrukcije su radioniki crtei, odnosno
u sluaju betonskih konstrukcija, crtei detalja armiranja, to smo kao prirodni nastavak
postupka dimenzionisanja predvideli i procedure usvajanja i voenja armature du svih
grednih elemenata. Nakon izbora naredbe Usvajanje armature, program e sa komandne
linije zahtevati da selektujete grede za koje elite da usvajate armaturu.
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / Kopiranje iteracija /
uJednaavanje iteracija / <krAj>):
U ovoj proceduri je predviena pojedinana selekcija, pri emu je nakon izbora prve grede,
dozvoljeno selektovanje i ostalih greda, koje su povezane sa prethodno selektovanom, i imaju
isti set numerikih podataka. Znai, odabrane grede za usvajanje armature moraju biti istog
seta numerikih podataka, i moraju biti meusobno povezane. Klik na desni taster mia e
oznaiti kraj procedure selektovanja, a na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg
izgleda.
881
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u gredama

Dijagrami
U donjem delu dijalog box-a se prikazuju dijagrami proraunate armature du selektovanih
greda. Kako ovi dijagrami ne bi bili optereeni kotama numerikih vrednosti, a sve zbog
preglednosti, to je predvieno da se kretanjem mia po proizvoljnim delovima ove oblasti,
odmah ispod dijagrama, prikazuju oitane vrednosti: x= i Aa=.
882
Deo dijalog box-a za oitavanje vrednosti ordinata

na dijagramu potrebne armature
Podatak x= predstavlja horizontalno rastojanje u metrima od poetka dijagrama do
trenutnog poloaja mia, a podatak Aa= predstavlja ordinatu na dijagramu (cm 2 potrebne
armature), koja je najblia poloaju mia. Kako dijagram ima vrednosti i sa gornje (armatura
Aa2), i sa donje strane (armatura Aa1), to e se prikazivati vrednost gornje, odnosno donje
ordinate, u zavisnosti od toga da li se mi nalazi u gonjem ili donjem delu dijagrama. Obzirom
da je prostor za prikaz dijagrama fiksne veliine, a da dijagram moe biti proizvoljnih
dimenzija, u ovom delu dijalog box-a je omogueno zumiranje pritiskom na taster Ctrl i
odgovarajue dugme mia.
Korisniku je sada omogueno da u svakom trenutku ima prikazane podatake o usvojenoj
armaturi u tabeli koja se nalazi u dijalogu.
U centralnom delu dijaloga se nalazi tabela sa prikazanim podacima o usvojenoj armaturi.
883
Lista sa prikazanim podacima o usvojenoj armaturi

Kako za svaku od greda postoje tri vrste dijagrama potrebne armature (Aa2/Aa1, Aa3/Aa4 i
Aa,uz) levim klikom mia preko naziva kolona u tabeli, odgovarajui nazivi kolona postaju
selektovani (odnosno, prikazani plavom bojom) ime je jasno naznaeno da e taj dijagram biti
prikazan u dijalogu. U gornjem levom uglu iznad dijagrama raunski potrebne armature nalazi
se i naziv vrste dijagrama koji je trenutno prikazan.
No
Kolona se rednim brojem iteracija.
Aa1
Kolona sa podacima o usvojenoj armaturi Aa1 u odgovarajuoj iteraciji. Pri

postavljanju armature u poprenom preseku ova kolona se automatski
aurira. Levim klikom mia preko naziva kolone, u dijalogu e biti prikazan
dijagram potrebne armature Aa2/Aa1.
Aa2

Aa3

Aa4

884
Aa,uz
Kolona sa podacima o usvojenoj poprenoj armaturi Aa,uz u odgovarajuoj

iteraciji. Levim klikom mia preko naziva kolone, u dijalogu e biti prikazan
dijagram potrebne armature Aa,uz.
Popreni presek
U gornjem desnom delu dijalog box-a je predvien prostor za prikaz poprenog preseka za koji
se usvaja armatura. Kako i popreni preseci mogu biti razliitog oblika i proizvoljnih dimenzija,
a prostor predvien za njihov prikaz je fiksan, to je i u ovom delu dijalog box-a omogueno
zumiranje pritiskom na taster Ctrl i odgovarajue dugme mia.
Zumirani deo crtea poprenog preseka
885
Postavljanje podune armature u poprenom preseku
Poduna armatura se postavlja jednostavnim klikom mia u okolini malog crvenog krsta koji
odreuje mogui poloaj ipki u poprenom preseku.
U gornjoj zoni su postavljene dve ipke prenika =16. Istovremeno je

automatski osveen i sadraj tabele, tanije podatak u koloni Aa2.
U delu dijaloga Postavljanje ipki nalazi se edit box =, u kojem se zadaje prenik ipke
koju elite da postavite. Napomenuemo da e svi parametri u ovom delu dijaloga biti
nedostupni ako je u tabeli selektovan naziv kolone Aa,uz.
886
Edit box za izbor prenika ipke koja se trenutno postavlja u poprenom preseku
Postupak uklanjanja pogreno postavljene ipke je potpuno isti, odnosno klik mia u okolini
ve postavljene ipke e dovesti do njenog uklanjanja iz poprenog preseka, a na tom mestu
e se ponovo pojaviti crveni krst. Program po default-u za mogui poloaj ipki u poprenom
preseku odreuje sve uglove uzengija, s tim to svakako moete sami uticati na njihov
raspored. Naime, du svakog od segmenta uzengije moete postaviti proizvoljan broj meukrstia. To se radi tako to se miem klikne na eljeni segment uzengije tako da on postane
crvene boje, a u edit box-u n=, koji e tek tada biti dostupan za editovanje, zada eljeni broj
ipki. Nakon pritiska na taster Enter ili Tab, program e prihvatiti zadati broj i tano toliko
krstia postaviti du prethodno selektovanog segmenta uzengije.
887
Na gornjem segmentu uzengije, ubaena su nova 3 meu-krstia

Svi krstii e biti postavljeni na jednakom rastojanju, tako da u sluaju da elite da ipke budu
nesimetrino postavljene du datog segmenta uzengije, jasno je da treba da zadate vei broj
podela, a pri samom postavljanju ipki, postaviete ih samo preko krstia koji odgovaraju
eljenom poloaju ipke.
U sluaju da je potrebno usvojiti toliko armature da ona ne moe stati u jedan red, omogueno
je i armiranje u vie redova. Za ovu namenu su predvieni delovi dijalog box-a Aa1 i Aa2.
Naime, tu je u edit-box-u n= potrebno zadati broj eljenih redova armature i unos potvrditi
pritiskom na taster Enter ili Tab. U tom trenutku e za editovanje biti dostupan i edit box
e= u kome moete zadati osovinsko rastojanje izmeu redova armature, a na slici poprenog
preseka e se pojaviti i drugi red krstia koji u podunom smislu odgovara rasporedu iz prvog
reda.
888
U gornjoj zoni je zadato armiranje u 2 reda armature na

meusobnom osovinskom rastojanju od 3 cm
U sluaju da se levim klikom mia preko naziva kolona Aa3 ili Aa4 tabele, izabere
prikazivanje dijagrama bone armature Aa3/Aa4, tada e prethodno opisani delovi dijalog
box-a za definisanje armiranja u vie redova dobiti nove nazive: Aa3 odnosno Aa4, i po
logici stvari ti podaci e se odnositi na bonu armaturu: Aa3 i Aa4. Napomenuemo da
ugaone ipke uvek pripadaju armaturama Aa1, odnosno Aa2.
889
Simetrino postavljanje podune armature
U sluaju da imate simetrino armiranje, tada je dovoljno da samo jednoj armaturi, recimo
armaturi Aa2, definiete taan poloaj ipki, dok drugu, u ovom sluaju Aa1 moete
automatski preslikati.
Naredba za osno simetrino preslikavanje usvojene armature

Ovaj postupak se sprovodi tako to se miem selektuje segment uzengije du koga je ve
postavljena armatura, tako da on postane crven, i potom klikne na desni taster mia. Iz ovako
otvorenog padajueg menija treba aktivirati naredbu Simetrino i program e automatski
osno preslikati ranije postavljenu armaturu na odgovarajui segment uzengije.
890
Pomou opcije Simetrino, prethodno usvojena armatura

u gornjoj zoni, postavljena je i u donjoj zoni
Kako se na crteu poprenog preseka ne kotiraju postavljene ipke, a sigurno je od interesa da
u toku rada u svakom trenutku znate koji ste prenik ipke na kom mestu postavili, to je
razvijena procedura identifikacije postavljenih ipki. Naime dovoljno je da miem doete u
okolinu ipke iji vas prenik interesuje, i on e se ispisati u polju =.
891
Deo dijalog box-a u kome se ispisuje prenik ipke,

u iju okolinu je doveden kursor mia
Prethodno opisana procedura postavljanja podunih ipki u poprenom preseku vai za sve
oblike poprenih preseka izuzev za kruni i cevasti presek. Naime, kada se za usvajanje
armature selektuje greda krunog ili cevastog poprenog preseka, tada se otvara isti dijalog
box, s tim to se sada na crteu poprenog preseka ne pojavljuju crveni krstii koji odreuju
mogui poloaj ipki u poprenom preseku, ve se odmah pojavljuje armatura koju je program
sam postavio po default-u.
892
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u krunom poprenom preseku

Kako smo poli od pretpostavke da e se armatura u ovakvim oblicima poprenih preseka
postavljati homogeno po obimu, to je ovde predvieni nain za postavljanje armature znatno
bri i jednostavniji nego kod drugih oblika poprenih preseka. Naime, dovoljno je samo u edit
box-ovima n= i = zadati eljeni broj i prenik ipki, i one e automatski biti postavljene
homogeno po obimu preseka.
893
Postavljanje uzengija u poprenom preseku
Da bi se usvojile uzengije u selektovanoj gredi prvo se mora levim klikom mia preko naziva
kolone Aa,uz u tabeli, ukljuiti prikazivanje dijagrama potrebne poprene armature.
Klikom mia preko naziva kolone Aa,uz u tabeli,

ulazi se u proceduru usvajanja poprene armature
Sada e za editovanje biti dostupan i deo dijalog box-a Aa,uz. Naime, zadavanjem eljenih
vrednosti u edit box-ovama =, e= i m=, usvaja se prenik uznegija, rastojanje
uzengija i njihova senost, ime e biti poznati svi neophodni podaci za poprenu armaturu.
894
Edit box-ovi za izbor prenika, rastojanja i senosti usvojenih uzengija

U edit box-u a0= moete zadati veliinu zatitnog sloja, odnosno rastojanje od ivice preseka
do spoljne ivice uzengije. Ovaj podatak je jedinstven za ceo presek i direktno utie na poloaj
kako uzengija, tako i ipki u poprenom preseku.
895
Edit box za zadavanje veliine zatitinog sloja

Naknadna promena ovog podataka, kao i prenika uzengija, bez ikakvih posledica e
automatski sraunavati novi poloaj ranije postavljenih ipki u poprenom preseku.
Voenje armature du grede
U dosadanjem delu uputstva smo objasnili kako se postavlja armatura u poprenom preseku,
pa se sada postavlja pitanje za koje preseke po duini selektovanih greda ona vai, odnosno
dokle se po duini tako postavljena armatura prostire. Kako svaka od postavljenih ipki u
poprenom preseku (izuzev konstruktivnih) pripada jednoj od etiri mogue armature (Aa1,
Aa2, Aa3 ili Aa4), to e njena povrina ui u zbir odgovarajue armature. U dijalog box-u, sa
leve strane crtea poprenog preseka, prikazuju se trenutne vrednosti za ove etiri armature.
896
Prikaz povrina usvojene armature u preseku

Sigurno ste primetili da se nakon postavljanja ipki u poprenom preseku, na dijagramu
potrebne armature pojavljuju horizontalne linije sa njegove gornje i donje strane, ije
udaljenje od ose dijagrama odgovara povrini odgovarajue postavljene armature. Ova linija
se prostire du celog dijagrama i oznaava da postavljena armatura u poprenom preseku vai
po celoj duini svih selektovanih greda. Kako sigurno neete celu gredu armirati sa
maksimalno potrebnom armaturom, to se postupak usvajanja armature sprovodi u iteracijama.
Naime, u prvoj iteraciji se obino postavlja neka minimalna armatura, koja ide celom duinom
grede, a u sledeim iteracijama se dodaje nova armatura koja po pravilu mora biti vea od
usvojene u prethodnoj iteraciji. Sa koliko iteracija e biti pokriveni dijagrami potrebne
armature zavisi iskljuivo od elje i navika korisnika.
897
Prikaz usvojene podune armature u dve iteracije

Sve prethodno reeno za voenje podune armature du greda, vai i za poprenu armaturu uzengije.
Rad sa iteracijama
Kada ste postavili minimalnu armaturu u prvoj iteraciji, tada je u veini sluajeva potrebno
dodati novu iteraciju (jasno da kod selektovanih neoptereenih greda, kod kojih su armaturom
iz prve iteracije pokriveni svi dijagrami potrebne armature, nema potrebe za dodavanjem nove
iteracije). Desnim klikom mia na proizvoljno mesto unutar oblasti predviene za iscrtavanja
dijagrama potrebne armature, otvara se meni u kome su sadrane naredbe za rad sa
iteracijama.
898
Padajui meni sa naredbama za rad sa iteracijama

Na raspolaganju su sledee naredbe:
Sledea iteracija -
pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za

tekuu se postavlja sledea iteracija (naredba e biti dostupna samo
ako ima vie od jedne iteracije)
Prethodna iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja prethodna iteracija (naredba e biti dostupna samo
Prva iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja prva iteracija (naredba e biti dostupna samo ako
ima vie od jedne iteracije)
Poslednja iteracija pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja poslednja iteracija (naredba e biti dostupna samo
Dodaj iteraciju pomou ove naredbe se dodaje nova iteracija, koja dobija redni broj za
jedan vei od do tada poslednje (program automatski preuzima ve
postavljenu armuturu iz do tada poslednje iteracije i pridruuje je
novoformiranoj iteraciji)
Dodaj iteraciju iza tekue
pomou ove naredbe se dodaje nova iteracija iza tekue iteracije, koja
pri tome dobija redni broj za jedan vei od tekue iteracije, dok se
redni brojevi svih ostalih iteracija automatski auriraju. Program
automatski preuzima ve postavljenu armuturu iz tekue iteracije i
pridruuje je novoformiranoj iteraciji.
899
Brii tekuu iteraciju - kako je ova naredba destruktivna vodite rauna da ne aktivirate ovu
naredbu grekom (i ova naredba e biti dostupna samo ako ima vie
od jedne iteracije)
Napomenuemo da su za promenu tekue iteracije pored prethodno opisanih naredbi
predvieni i tasteri: PgUp, PgDn, Home i End, koji e funkcionisati samo kada je
fokus na delu dijalog box-a predvienom za prikaz dijagrama potrebne armature (fokus se
postavlja obinim klikom mia unutar ove oblasti), ili na tabeli. Takoe, promena tekue
iteracije se moe vriti i levim klikom mia preko bilo kog polja u redu tabele sa rednim brojem
iteracije koja se eli izabrati. Tekua iteracije je posebno oznaena u tabeli, tako to je taj red
tabele ofarban posebnom bojom.
Informacija o tekuem broju iteracije se prikazuje neposredno iznad dijagrama potrebne
armature: Teku iteracija 1/2. Prvi broj oznaava redni broj tekue iteracije a drugi
ukupan broj iteracija.
Usvojena armatura u prvoj iteraciji

Pored toga, na dijagramu potrebne armature, horizontalnu liniju pokrivanja koja odgovara
tekuoj iteraciji program iscrtava crvenom bojom, a armatura na crteu poprenog preseka
uvek odgovara tekuoj iteraciji. Samim tim i armatura koju postavljate u porenom preseku,
uvek se pridruuje tekuoj iteraciji.
900
Usvojena armatura u drugoj iteraciji

Na osnovu postavljenih linija usvojene armature, na dijagramu potrebne podune armature,
jasno se vidi da armatura iz dodate iteracije, vai na svim delovima selektovanih greda na
kojima ne vai armatura iz prve iteracije.
Naredbe za rad sa iteracijama se nalaze i u padajuem meniju koji se otvara desnim klikom
mia preko naziva kolona ili preko bilo kog polja u tabeli.
901

Dodeli svim sledeim -
Pomou ove naredbe korisniku je omogueno da armaturu iz tekue

iteracije dodeli svim sledeim iteracijama. Dodeljivanje armature se
vri pojedinano za svaku od pet vrsta armature: Aa1, Aa2, Aa3, Aa4
i Aa,uz. Koja e se armatura dodeliti sledeim iteracijama zavisi
iskljuivo od poloaja mia u trenutku otvaranja menija sa
naredbama. Ako se na primer pokaziva mia nalazio iznad nekog
polja u koloni Aa1, armatura prikazana u tom polju bie dodeljena
svim poljima koja se u koloni Aa1 nalaze ispod njega. Ova naredba
nee biti dostupna ako je padajui meni otvoren desnim klikom mia
preko naziva kolona ili preko polja u poslednjem redu tabele.
Ostale naredbe iz ovog menija imaju isto znaenje kao i istoimene naredbe u meniju koji se
otvara desnim klikom mia unutar oblasti predviene za iscrtavanja dijagrama potrebne
armature.
902
Vano:
Naglasiemo da su iteracije jedinstvene za sve armature, i to kako po broju, tako i po
njihovom sadraju. Ako ste recimo kreirali tri iteracije, to e znaiti da e i dijagram Aa1/Aa2
i dijagram Aa3/Aa4 i dijagram Aa,uz sadrati tri iteracije, bez obzira da li je u nekom od
ovih dijagrama dovoljan manji broj iteracija. Kako je za regularnost iteracija vano da svaka
od iteracija ima veu ili jednaku povrinu odgovarajue armature od one u prethodnoj iteraciji,
to znai da armature kod kojih je broj potrebnih iteracija manji od ukupno kreiranih, u
iteracijama koje su viak, mora imati istu povrinu kao u poslednjoj potrebnoj iteraciji. Iz ovog
razloga, program pri dodavanju nove iteracije uvek kopira sadraj armature iz prethodne
iteracije. Sve iteracije u kojima je neka od povrina armatura manja nego u prethodnoj
iteraciji, program markira isprekidanim linijama.
Isprekidana linija na dijagramu potrebne armature

jasno ukazuje da je u okviru druge iteracije, u gornjoj zoni,
usvojena manja armatura nego u prvoj iteraciji
Proraun ipki
Obzirom da je pri usvajanju podune armature, najei potreban podatak informacija koji
prenik i koliki broj komada neke armature odgovara potrebnoj povrini armature, to smo
napravili naredbu Proraun ipki. Ova naredba se aktivira iz menija, koji se otvara na desni
klik mia preko dijagrama potrebne armature. Za aktiviranje ove naredbe nije sve jedno na
kom mestu ete kliknuti na desni taster mia, unutar oblasti predviene za prikaz potrebne
armature. Naime, poloaj mia e odrediti i koliinu potrebne armature za usvajanje.
903
Neposredno pre pritiska na desni taster mia, on je doveden u poloaj

da pokazuje na ekstremnu vrednost potrebne armature u gornjoj zoni
Procedura radi potpuno isto kao i ranije opisana za oitavanje vrednosti sa dijagrama potrebne
armature. Znai tek kada ste mi doveli u poloaj blizu eljene ordinate na dijagramu, tako da
je neposredno iznad dijagrama oitana prava vrednost, i ispisana informacija Aa=, kliknite na
desni taster mia i aktivirajte naredbu Proraun ipki.
Izgled dijalog box-a u okviru

naredbe Proraun ipki
Prikazana tabela je podeljena u kolone Usvojeno i Potrebno, i okviru nje se mogu
menjati samo podaci koji nisu oseneni plavom bojom (edit box-ovi = i n=). U redu
Aa2=, u okviru kolone Usvojeno, prikazuje se povrina armature koja odgovara zadatim
vrednostima u edit box-ovima = (prenik ipki u mm) i n= (broj komada), a u okviru
kolone Potrebno, prikazuje se povrina oitana sa dijagrama (odreena poloajem mia
neposredno pre aktiviranja ove naredbe). U sluaju da su na tom delu dijagrama ve
postavljene neke ipke ranije, tada e taj broj predstavljati razliku izmeu oitane vrednosti sa
904
dijagrama i povrine ve usvojenih ipki. Praktino taj broj oznaava povrinu potrebne
armature koju treba dodati u tom preseku da bi on bio potpuno pokriven.
Na osnovu zadatog prenika i broja komada ipki, u edit box-ovima = i n=, u koloni
Potrebno se prikazuju jo neke korisne informacije koje zavise od trenutnog stanja vrednosti
u ovim edit box-ovima. Naime, za zadati prenik se u koloni Potrebno, u okviru reda n=,
prikazuju dva broja od kojih prvi predstavlja broj komada ipki koji je potreban da se sa
zadatim prenikom dostigne potrebna povrina, a drugi broj, koji se nalazi u zagradi,
predstavlja maksimalan broj ipki koji moe stati u jednom redu. Ovaj drugi broj se
proraunava iz geometrije preseka, zadatog prenika i minimalnog istog rastojanja izmeu
dve susedne ipke u jednom redu. Podatak o minimalnom istom rastojanju izmeu susednih
ipki, moe se zadati takoe u ovom dijalogu, u edit box-u e=.
Po istoj analogiji potrebna je i obrnuta informacija, odnosno koji je prenik ipke potreban za
zadati broj komada, da bi se dostigla potrebna povrina armature. Ovaj podatak se takoe
prikazuje u koloni Potrebno, ali sada u okviru reda =. Koja e od ove dve grupe podataka
biti prikazana u koloni Potrebno, iskljuivo zavisi od toga da li ste kao ulazni podatak zadali
prenik ili broj komada ipki.
Iz svega prethodno reenog se moe zakljuiti da je uloga ove naredba praktino da se ponaa
kao inteligentan kalkulator koji daje korisne informacije. Meutim pored te namene, ova
naredba se moe koristiti i za postavljanje ipki u poprenom preseku. Naime, postavljanjem
na ukljueno stanje check box-a Ukupna armatura, dostupno za aktiviranje postaje i
komandno polje Postavi ipke. Kada je check box Ukupna armatura postavljen na ukljueno
stanje, tada se u koloni Potrebno, u okviru reda Aa2=, prikazuje uvek celokupna potrebna
armatura, bez obzira da li u toj iteraciji ve postoji armatura u poprenom preseku ili ne. Iz
ovoga se moe i naslutiti ta e program uraditi nakon aktiviranja komandnog polja Postavi
ipke. Naime, program e prvo ukloniti sve ranije postavljene ipke u datoj iteraciji (jasno
samo one koje pripadaju datoj armaturi, u zavisnosti od toga koja je vrednost oitana sa
dijagrama neposredno pre poziva ove naredbe), i na osnovu novo zadatih podataka o preniku
i broju ipki, datoj iteraciji pridruiti novu armaturu. Svakako da se na ovaj nain mogu
postavljati samo ipke istog prenika i na meusobno istom rastojanju. Ako zadati broj ipki
prelazi maksimalan mogui broj ipki u jednom redu, program e ih smestiti u dva reda.
Ova naredba se moe aktivirati i kada je u dijalog box-u prikazan dijagram potrebne povrine
uzengija, odnosno kada je na ukljueno stanje, u delu Dijagram, postavljen check box
Aa,uz. Logika pozicioniranja mia je potpuno ista kao i kod prethodno opisanog prorauna
podune armature, s tim to se na desni klik mia sada moe aktivirati naredba Proraun
uzengija.
Izgled dijalog box-a u okviru

naredbe Proraun uzengija
Prikazana tabela funkcionie na gotovo isti nain kao i kod prorauna ipki, s tim to sada u
okviru nje postoje tri reda: = (prenik uzengija u mm), e= (podatak o meusobnom
rastojanju uzengija u cm) i m= (podatak o senosti usvojenih uzengija). U koloni Potrebno,
905
takoe se prikazuju pomone informacije, i to ili potreban razmak uzengija za zadati prenik i
senost, ili potreban prenik uzengije za zadati razmak i senost. Aktiviranjem komandnog
polja Postavi ipke, program tekuoj iteraciji pridruuje zadati prenik, razmak i senost
uzengija.
Brisanje segmenta iteracije
esto Vam se moe desiti sluaj da pojedini segmenti nekih iteracija u podunom smislu vae
na jako kratkoj duini, te bi zbog jednostavnosti izvoenja bilo bolje da se na tom delu usvoji
armatura iz sledee iteracije, iako je njena povrina vea nego to je potrebno. Uzrok ovome
moe biti ili sam oblik dijagrama potrebne armature (jako strm) ili pak preterano detaljisanje
pri usvajanju armature, odnosno nepotrebno veliki broj iteracija.
Segment u okolini desnog kraja grede koji je mogue obrisati

Uzmimo za primer postavljenu armaturu u donjoj zoni prikazane grede. Jasno se moe uoiti
da bi zbog jednostavnosti, na njenom desnom kraju mogli da usvojimo armaturu iz druge, a ne
iz prve iteracije. Postupak brisanja segmenta iteracije se sprovodi tako to se miem
jednostavno klikne na njega, nakon ega on postane oznaen plavom bojom, i tek onda
pritisne taster Del. Bez ikakvog upozorenja, program e ukloniti selektovani segment i na
tom delu produiti liniju koja odgovara sledeoj iteraciji. Brisanje izabranog segmenta se moe
izvriti i izborom naredbe Brii tekui segment iz padajueg menija koji se otvara desnim
klikom mia unutar oblasti predviene za iscrtavanja dijagrama potrebne armature. Ako na
prethodno prikazanoj gredi obriemo segmente prve iteracije na njenom desnom kraju,
dijagram usvojene armature e dobiti sledei izgled.
906
Brisanjem segmenta, armatura iz druge iteracije

je produena do desnog kraja grede
Kako se na obrisanom segmentu iteracije postavlja armatura iz sledee iteracije, to proizilazi
jasan zakljuak da se za brisanje ne mogu selektovati segmenti poslednje iteracije.
Ovu mogunost programa treba koristiti na samom kraju procedure usvajanja armature,
odnosno tek kada ste ve usvojili taan poloaj ipki u svim iteracijama, jer e svaka
intervencija nad usvojenom armaturom iz bilo koje iteracije obnoviti obrisane segmente.
Promena duine segmenata iteracije
Pri usvajanju armature program automatski odreuje mesta poetka i zavretka iteracije na
osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. Sada je mogue uticati na duinu
bilo kog segmenta iteracije. Neophodno je da se prvo klikom mia selektuje segment kome se
menja duina. Selektovani, odnosno tekui segment se iscrtava plavom bojom.
907
Selektovani segment iteracije

U meniju koji se otvara desnim klikom mia unutar oblasti predviene za iscrtavanje dijagrama
potrebne armature nalazi se opcija Promena duine segmenta, pomou koje se moe
promeniti duina trenutno aktivnog segmenta iteracije.
908

Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za promenu duine

tekueg segmenta
U prvom i drugom edit box-u prikazane su udaljenosti levog i desnog temena segmenta od
poetka grede, dok su u treem i etvrtom edit box-u prikazane udaljenosti levog i desnog
temena segmenta od kraja grede. Unoenjem nove vrednosti u bilo koji od ovih edit box-ova,
moete da promenite duinu selektovanog segmenta.
909
Polje Duina segmenta slui za kontrolu unetih izmena i u njemu se ispisuje trenutna
duina segmenta.
Unoenjem vrednosti 130 u prvi edit box, promenjena je

udaljenost levog temena segmenta u odnosu na poetak
grede, a samim tim i njegova duina
Dodavanje raunski nepotrebne armature
Pri usvajanju armature program automatski odreuje mesta poetka i zavretka segmenata
iteracije na osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. Ukoliko se javi potreba,
korisnik moe sam postaviti raunski nepotrebnu armaturu, dodavanjem novih segmenata u
iteraciji. Neophodno je da se prvo za tekuu postavi iteracija u kojoj se dodaje segment, a
zatim i da se iz padajueg menija, koji se otvara desnim klikom mia unutar oblasti predviene
za iscrtavanja dijagrama, izabere jedna od dve naredbe:
Novi segment iteracije gore - Naredba pomou koje se u iteraciji dodaje segment raunski
nepotrebne armature sa gornje strane dijagrama.
Novi segment iteracije dole - Naredba pomou koje se u iteraciji dodaje segment raunski
nepotrebne armature sa donje strane dijagrama.
910
Naredbe pomou kojih se dodaju novi segmenti iteracije

Ukoliko je prikazan dijagram poprene armature, u padajuem meniju e se nalaziti samo
jedna naredba za dodavanje novog segmenta iteracije sa nazivom Novi segment iteracije.
Bez obzira koja je od ovih naredbi izabrana, uvek e se otvoriti dijalog istog izgleda:
Parametri u ovom dijalogu imaju isto znaenje kao i u dijalogu za promenu duine segmenta,
pa ih neemo ponovo objanjavati.
911
Dodavanje segmenata raunski nepotrebne armature se najee koristi kada se usled
seizmikog dejstva na krajevima greda formiraju plastini zglobovi. U ovim situacijama je
neophodno da se na krajevima greda usvoji vea povrina uzengija nego to je dobijena
proraunom. Kako program poetak i kraj segmenata iteracije odreuje na osnovu uslova o
pokrivanju dijagrama potrebne armature, jedini nain da se ovo izvede je dodavanje
segmenata raunski nepotrebne armature. Uzmimo za primer gredu duine 500cm, kod koje je
raunski potrebna poprena armatura pokrivena u prvoj iteraciji uzengijama 8/20.
Raunski potrebna armatura je pokrivena uzengijama 8/20

Ako bismo samo dodali novu iteraciju sa uzengijama 8/10, ona bi se prostirala du cele grede
i program bi je crtao isprekidanom linijom, to ukazuje da je nepotrebna i da se nee
prikazivati ni na ctreu ni i u tekstualnim izvetajima.
912
Prikazivanje nepotrebne iteracije armature u dijalogu

Pomou naredbe Novi segment iteracije dodaemo dva nova segmenta duine 100cm na
poetku i na kraju grede. Prvi segment se zadaje unoenjem vrednosti 100 u edit polju Desno
teme segmenta, dok se segment na kraju grede zadaje unoenjem vrednosti 400 u polju
Levo teme segmenta i vrednosti 500 u polju Desno teme segmenta.
Novi segment iteracije na poetku grede
Novi segment iteracije na na kraju grede
913
Na poetku i na kraju grede su zadata 2 nova segmenta

druge iteracije sa poprenom armaturom 8/10
Ovako usvojena poprena armatura e se prikazivati i na crteu i u tekstualnim izvetajima.
Kontrola usvojene armature
Ova naredba se nalazi u okviru menija, koji se otvara na desni klik mia preko prostora
predvienog za prikaz dijagrama potrebne armature. Naredbu nema smisla aktivirati ako su svi
dijagrami potrebne armature pokriveni, a predviena je za kontrolu u sluajevima kada ste iz
nekog razloga usvajanjem armature u poprenom preseku promenili zadati nain armiranja za
koji je proraunata potrebna armatura, te su neki delovi dijagrama ostali nepokriveni.
914
Padajui meni iz koga se moe aktivirati naredba za kontrolu usvojene armature

Nakon aktiviranja naredbe, program e proveriti da li usvojena armatura u svim presecima
zadovoljava i izdati poruku kojom e Vas obavestiti o rezultatu analize. U sluaju da barem u
jednom preseku usvojena armatura ne zadovoljava, program e na odgovarajuim
dijagramima debelom crvenom linijom markirati ordinate u svim presecima koji nisu zadovoljili
proveru.
Naglasiemo da se provera usvojene armature vri za trenutno vaee ulazne podatke,
odnosno za ulazne podatke sa kojima je i proraunata potrebna armature. Razlika je jedino u
tome to se proraun potrebne armture sada ne sprovodi za zamenjujue linije armature, ve
za tano usvojeni poloaj svake od ipki u preseku.
Izlazak iz dijalog box-a za usvajanje armature
Kao i u svim ostalim dijalog box-ovima, komandno polje Cancel je predvieno za
odustajanje od svih sprovedenih akcija u dijalog box-u, dok se nakon izbora komandnog polja
OK, prvo sprovodi kontrola regularnosti usvojene armature u svim iteracijama. Ako se u
nekoj od iteracija pronae da povrina neke od armatura nije vea ili barem jednaka povrini
odgovarajue armature iz prethodne iteracije, program izdaje odgovarajue upozorenje.
915
Ako povrina usvojenih armatura u svim iteracijama stoji u uzlaznom redosledu, po aktiviranju
komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i vratiti se na osnovni izgled
komandne linije u ovoj naredbi, a na ekranu e se pojaviti dijagrami usvojene armature.
Prikaz dijagrama usvojene armature

Koji e se sve tekstovi ispisivati na svakom segmentu iteracija dijagrama usvojene armature,
podeava se pomou parametara koji se nalaze u dijalogu naredbe Funkcionalnost u
kartoteci Rezultati.
Grede koje nemaju pokrivene sve dijagrame potrebne armature, bie jasno naznaene
crvenom bojom.
I ovde je isto kao i kod prikaza rezultata dimenzionisanja na komandnoj liniji stalno prisutna i
podopcija prIkaz, ijim izborom se otvara dijalog box za izbor dijagrama koji e biti
prikazani na ekranu.
Igled dijalog box-a za izbor dijagrama

koji e biti prikazani na crteu
916
U ovom dijalogu je prisutan i check box Potrebna armatura ijim se postavljanjem na

ukljueno stanje od programa moe zahtevati jednovremeni prikaz kako usvojene, tako i
dijagrama potrebne armature.
Jednovremeni prikaz raunski potebne i usvojene armature

Jednovremeno usvajanje armature u svim gredama istog seta
U do sada opisanoj proceduri, prikazan je postupak usvajanja armature samo u selektovanim
gredama. Meutim, postupak usvajanja armture se moe znatno ubrzati na nain koji emo
opisati u ovom delu uputstva. Naime, dovoljno je da selektujete samo jednu gredu koja ima
set numerikih podataka podataka za koji elite da izvrite jednovremeno usvajanje armature,
i da u otvorenom dijalog box-u, na ukljueno stanje postavite check box Sve grede.
917
Ukljueno stanje prekidaa Sve grede dovodi do prikaza dijagrama potrebne

armature sa ekstremima koji odgovaraju svim gredama na modelu datog seta
U ovom reimu rada, dijagrami uvek imaju trougaoni oblik iji je ekstrem na polovini
dijagrama, obzirom da je ovo jedini nain da se prikae zajedniki dijagram za sve grede na
modelu istog seta. Dalji postupak usvajanja armature se odvija na potpuno isti nain kao i da
se armatura usvaja samo za selektovane grede. Znai, potrebno je kreirate onoliko iteracija
koliko je potrebno da se svi dijagrami potrebne armature pokriju. Aktiviranjem komandnog
polja OK, program e usvojenu armaturu pridruiti svim gredama na modelu datog seta
numerikih podataka.
Prikaz jednovremeno usvojene armature u svim

gredama istog seta numerikih podataka
918
Svakako da e u neoptereenim gredama, program usvojiti samo armaturu iz prve iteracije,
odnosno tamo gde ne treba, nee usvajati armaturu veu od raunski potrebne.
Iako su pri jednovremenom usvajanju armature u gredama ovog seta

zadate dve iteracije, na prikazanoj gredi je postavljena samo armatura
iz prve iteracije, obzirom da ona kompletno pokriva potrebnu armaturu u njoj
Kopiranje i ujednaavanje iteracija
Na komandnoj liniji naredbe Usvajanje armature prisutne su i podopcije: Kopiranje
iteracija i uJednaavanje iteracija.
Opcija Kopiranje iteracija omoguava da se podaci o usvojenoj armaturi (iteracije)
iskopiraju sa jedne na vie drugih selektovanih greda. Njenim aktiviranjem ulazi se u
proceduru selektovanja grede ije e se iteracije kopirati:
<0 sel.> Izvorina greda Selektovanje (<krAj>)
U ovoj proceduri moe se selektovati samo greda koja je dimenzionisana. Nakon selektovanja
jedne izvorine grede program e zahtevati selektovanje greda na koje e se iskopirati iteracije
usvojene armature:
<1 sel.> Odredine grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj>):
Po zavretku selekcije, program e izvriti kopiranje iteracija. Duine iteracija bie za svaku
gredu automatski odreene. Uslov za uspeno kopiranje iteracija je da izvorina i odredine
grede imaju isti popreni presek.
Opcija Ujednaavanje iteracija omoguava da se za vie greda, koje su istog poprenog
preseka i jednake po duini, dobije identino usvojena armatura. Kao rezultat ujednaavanja
iteracija, dobie se jedinstveni raspored iteracija koji obuhvata iteracije svih selektovanih
greda (unija iteracija). Na ovaj nain se znatno olakava i ubrzava izvoenje konstrukcije, ali
na raun odreenog poveanja ukupne koliine upotrebljene armature.
Kada se aktivira ova opcija, program e zahtevati selektovanje jedne grede (referentna
greda):
<0 sel.> Prva greda Selektovanje (<krAj>):
919
Nakon selektovanja prve grede bie omogueno selektovanje ostalih greda za koje treba da se
izvri ujednaavanje iteracija:
<1 sel.> Ostale grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
U ovoj proceduri mogue je selektovati proizvoljan broj greda razliitih poprenih preseka i
duina, ali samo za one grede koje imaju identian popreni presek i duinu kao greda koja je
prva selektovana bie izvreno ujednaavanje iteracija.
Armatura u gredama pre ujednaavanja
9.4.5
Armatura u gredama posle ujednaavanja
Kreiranje tekstualnog izvetaja
U programu Tower za kreiranje tekstualnog izvetaja

dimenzionisanja betonskih greda predviena je posebna naredba Izvetaj.
sa
rezultatima
Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledei izgled:

Take za izvetaj potrebna armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz /
Kompletna greda):
Kako se izvetaj moe kreirati i za potrebnu i za usvojenu armaturu, na komandnoj liniji se
ispisuje koja je vrsta izvetaja trenutno aktivna, odnosno koji se izvetaj kreira. Promena
izvetaja, kao i promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crteu vri se pomou podopcije
prIkaz. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za podeavanje parametara

pri kreiranju tekstualnih izvetaja
920
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, vri se izbor dijagrama
raunski potrebne armature koji e se prikazivati na crteu.
Pomou check box-ova koji se nalaze u delu dijalog box-a Armatura, odreuje se nain
prikazivanja izabranog dijagrama:
- Kada je ukljuen samo check box Potrebna prikazivae se potrebna armatura
- Kada je ukljuen samo check box Usvojena prikazivae se usvojena armatura
- Kada su ukljuena oba check box-a prikazivae se i potrebna i usvojena armatura
- Kada nije ukljuen ni jedan check box prikazivae se dispozicija greda, odnosno svi krajevi
greda bie numerisani odgovarajuim brojevima vorova sa mree konanih elemenata
Kada je prikazana potrebna armatura, i ukljuen check box-o Prikaz linije zateuih sila
istovremeno e biti prikazani dijagram raunski dobijene armature i dijagram potrebne
armature prema pomerenoj liniji zateuih sila.
Stanje check box-a Usvojena armatura odreuje da li e se kreirati izvetaj za potrebnu ili
za usvojenu armaturu.
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a na crteu se prikazuje izabrani
dijagram. Takoe, u sluaju promene vrste izvetaja komandna linija menja svoj izgled:
Take za izvetaj usvojena armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz /
Kompletna greda):
Prikazani tekst na komandnoj liniji oznaava da se izvetaj kreira za usvojenu armaturu.
Sada se od korisnika oekuje da zada poloaj taaka na gredama za koje se eli kreiranje
tekstualnog izvetaja. Da bi Vam to vie olakali posao pri izboru merodavnih taka, na
komandnoj liniji je prisutna i podopcija Ekstremi. Njenim izborom, komandna linija dobija
sledei izgled.
<0 sel.> Selekcija greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Naime, sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede u kojima eli da mu program sam
odabere take sa ekstremnim vrednostima potrebne armature. Nakon zavrene selekcije,
program e simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno selektovanih greda,
oznaiti take u kojima se nalaze ekstremne vrednosti potrebne armature, i vratiti se na
osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe.
Ako elite detaljniji izvetaj dimenzionisanja, tada imate mogunost da pomou podopcije
Kompletna greda uete u proceduru selekcije greda i stubova za koje elite izvetaj
dimenzionisanja. Izborom ove podopcije, program ulazi u potpuno istu proceduru selektovanja
kao i pomou podopcije Ekstremi.
<0 sel.> Selekcija greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe
Razlika je u tome, to e sada na selektovanim gredama take za izvetaj biti postavljene na
svakih pola metra i na svim mestima na gredi gde dolazi do skoka uticaja. U sluaju da se
selektovana greda nalazi na ploi tada e na ovakav izbor taaka svakako uticati i veliina
mree konanih elemenata.
921
Svi prethodno prikazani naini za izbor taaka se mogu meusobno kombinovati, pri emu je
svakako najlake da pomou podopcije Ekstremi, od programa zahtevate da sam obelei
mesta sa najveom raunski potrebnom armaturom. Napomenuemo da je u sluaju pogreno
odabrane take za izvetaj, pomou podopcije Deselektovanje mogue deselektovati bilo
koju ranije odabranu taku.
Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure
izbora taaka i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno
odabrane take.
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz

rezultata dimenzionisanja
Kako je u proceduri izbora taaka mogue odabrati take sa vie razliitih greda, to program
tekstualni izvetaj sortira po gredama. Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju
ulazni podaci, a potom i rezultati dimenzionisanja za sve take koje pripadaju datoj gredi.
Poloaj svake od zadatih taaka je odreen njenim rastojanjem od poetka date grede.
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izvetaj
se moe eksportovati u projektnu dokumentaciju (
(
), tampu (
) ili tekstualnu datoteku
).
922
Komandna polja za eksport izvetaja

Check box Podeli izvetaj se nalazi u ovom dijalog box-u samo kada su izabrane take sa
vie greda i slui za definisanje naina eksporta. Kada je ovaj check box iskljuen sve
selektovane take e pripadati jednom tekstualnom izvetaju, a kada je ukljuen program e
pri eksportu za svaku od greda kojima pripadaju izabrane take kreirati poseban izvetaj.
Podeli izvetaj - iskljuen
9.4.6
Podeli izvetaj - ukljuen
Eksport usvojene armature u ArmCAD
Esksport usvojene armature u gredama i stubovima, odvija se na slian nain kao i

kod ploa. Naime, i za linijske elemente konstrukcije, predvieo je zapisivanje podataka o
usvojenoj armaturi u datoteku, na osnovu ijeg sadraja je ArmCAD u stanju da kreira prave
detalje armiranja. Obzirom da se grede mogu nai i u sastavu nivoa (tavanica), i u sastavu
ramova, to su napravljene dve komande koje rade na slian nain, ali se selektovane grede i
stubovi za eksport, prikazuju u razliitim projekcijama. Znai, jedna ista greda se pomou ove
dve naredbe jedanput moe u ArmCAD eksportovati u pogledu sa strane, a drugi put u
pogledu odzgo.
923
Eksprot u ArmCAD (osnova) ova naredba je predviena za eksport usvojene armature u
gredama koje su u prozoru 2D pogled prikazane u sklopu
nivoa, odnosno tavanice. Tada se usvojena armatura u gredama
eksportuje sa pogledom sa strane, odnosno sa pogledom koji je
upravan na ravan tekueg 2D prikaza.
Eksprot u ArmCAD (ramovi) - ova naredba je predviena za eksport usvojena armature u
gredama i stubovima koji su u prozoru 2D pogled prikazani u
sklopu rama. Tada se usvojena armatura u gredama eksportuje
sa pogledom koji odgovara ravni tekueg 2D prikaza.
Na osnovu prethodno reenog proizilaze sledei zakljuci:
- Kako ravan tekueg 2D prikaza odreuje i ravan projekcije u kojoj e selektovane grede biti
eksportovane, to se u okviru obe naredbe za eksport usvojene armture, mogu selektovati
samo grede i stubovi koji su trenutno prikazani u prozoru 2D pogled. U suprotnom,
program e izdati sledee upozorenje.
- Eksportom usvojene armature u jednoj te istoj gredi, kada je ona prikazana u sastavu istog
sklopa (nivoa ili rama), pomou jedne naredbe ete dobiti njen pogled sa strane, a pomou
druge njen pogled odozgo.
- Eksportom grede koja je prikazana u sastavu nivoa, pomou naredbe Eksprot u ArmCAD
(osnova), dobiete isti rezultata rada programa kao i kada bi tu istu gredu eksportovali
pomou naredbe Eksprot u ArmCAD (ramovi), ali kada je ona prikazana u sastavu
odgovarjueg rama.
Eksprot u ArmCAD (osnova)
Izborom naredbe Eksprot u ArmCAD (osnova), u prozoru 2D pogled e se du svih
grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature, a komandna linija e dobiti sledei
izgled:
<0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Prikaz/<krAj>):
Kako je programom omogueno selektovanje vie greda (jedini uslov je da grede moraju biti
meusobno povezane), to e ova poruka stajati na komandnoj liniji sve dok desnim klikom
mia ne oznaite kraj procedure selektovanja. Ubrzo e se na ekranu pojaviti dijalog box koji
je jako slian dijalog box-u koji se koristi za eksport usvojene armature u ploama.
924
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature

u gredama koje pripadaju tekuem nivou
U edit box-u Datoteka potrebno je zadati ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni
podaci o usvojenoj armaturi u selektovanim gredama, a aktiviranjem komandnog polja
imate mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara. Isto kao i
pri eksportu usvojene armature u ploama, ime datoteke moe biti potpuno proizvoljno, dok je
za tip datoteke predvien default naziv *.pa3, koji takoe moete po elji promeniti.
U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji
e pri kasnijem uitavanju u ArmCAD 2000 lake odrediti njen sadraj.
Postavljanjem check box-a Oplata na ukljueno stanje, pored usvojene armature eksportuje
se i oplata, odnosno izgled svih selektovanih greda u njihovoj pravoj veliini i smeta se na
layer koji ima programski zadato ime A3_OP.
Pomou prekidaa Temelji reguliete da li se radi o temeljnoj gredi ili ne. Naime, ako ovaj
prekida postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se radi o temeljnoj gredi te e pojmovi
gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano obzirom da se usvojena pravila
za oblikovanje armature posebno odnose na gornju a posebno na donju zonu.
Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom.
U daljem tekstu izneemo neka osnovna pravila kojih se program pridrava pri ekportovanju
usvojene armature u gredama:
- Ako se za eksport usvojene armature selektuje vie povezanih greda, program ih tretira kao
jednu celinu, te e ipke koje se na spoju ovih greda dodiruju u istoj taki, i imaju isti
prenik, biti spojene u jednu poziciju armature.
- Grede koje se nalaze na kosim delovima modela, eksportuju se u svom stvarnom podunom
izgledu pod nagibom koji je odreen zadatom kosom ravni na kojoj se nalaze.
- Selektovane lune grede se eksportuju u razvijenom obliku. Poduna armatura se u
ArmCAD-u prikazuje pomou reprezenata koji imaju pravi oblik, dok se u specifikaciji
prikazuje stvarni (zakrivljeni) oblik lune ipke. Na krajevima lunih greda, program ne
oblikuje vertikalne zavretke za sidrenje, jer bi se na taj nain dobio prostorni oblik ipke. U
sluaju da irina krajnjeg oslonce nije dovoljna da se obezbedi pravilno sidrenje samo
pravim delom, neophodno je da sami naknadno interveniete tako to ete u ArmCAD-u
promeniti geometriju date pozicije armature.
- Program pri eksportu armature ne vodi rauna o duini ipki obzirom na uslove transporta,
te u u sluaju da imate raspone vee od 12m, preostaje da sami u ArmCAD-u naknadno
925
interveniete tako to ete od jedne napraviti dve nove pozicije, sami birajui optimalno
mesto nastavaka (zona najmanjeg naprezanja).
- Program ima jasna pravila za voenje armature du nosaa kao i pravila po kojima zavrava
armaturu na njenim krajevima. Kako je omogueno eksportovanje vie povezanih greda, to
se pod krajevima podrazumeva gabarit svih selektovanih greda.
- Za nain voenja podune armature du grednih elemenata bitnu ulogu ima raspored
oslonaca koji se na njoj nalaze. Pod osloncima se podrazumevaju svi takasti i linijski
oslonci koji seku ili se nalaze du selektovanih greda. Kao oslonac program e tretirati i
grede iz drugog pravca koje seku selektovanu gredu za eksport usvojene armature.
Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program ArmCAD 2000. U sluaju da je
pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2), za tekui postavljen eksport u
ArmCAD 2005, tada u ovom dijalog box-u nee biti prisutan predkida Temelji. Umesto
njega dostupna e biti sledea dva prekidaa.
- Sloene uzengije podeliti na prvougaone. Ovaj prekida e biti aktivan jedino ako je
za popreni presek grede odabran T presek, I presek, Sanduasti, Otvoreni ili nesimetrian I
presek. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, umesto jedne serije uzengija, ija
geometrija odogovara obliku samog poprenog preseka, bie eksportovano onoliko serija sa
pravougaonim oblikom uzengija, koliko ima i pravougaonih delova dati presek. Na primer za
T presek e biti eksportovane dve serije uzengija. Jedna uzengija e biti smetena u flani a
druga u rebru.
- 3D prikaz. Postavljanjem na ukljueno stanje ovog prekidaa, program e kompletnu
geometriju eksportovati kao tro-dimenzionalnu.
Eksprot u ArmCAD (ramovi)
Isto kao i kod prethodno opisane naredbe, izborom naredbe Eksprot u ArmCAD (ramovi),
u prozoru 2D pogled e se du svih grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature.
Komandna linija e sada dobiti sledei izgled:
< sel.> Izbor greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Grupe selekcije
/ Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> /Prikaz):
Obzirom da se pomou ove naredbe usvojena armatura eksportuje u istom pogledu u kome je i
trenutno prikazana u prozoru 2D pogled, to pri selekciji nema nikakvog ogranienja po
pitanju povezanosti greda. Jedni uslov je da sve selektovane grede za eksport moraju pripadati
tekuem ramu. Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
926
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature

u gredama i stubovima koji pripadaju tekuem ramu
Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i u okviru naredbe za eksport usvojene armature u gredama
kada one pripadaju tavanicama. Razlika je jedino u tome to ovde ne postoji check box
Temelji obzirom da se odjedanput mogu za eksport selektovati i obine i temeljne grede, a
program je u stanju da sam prepozna koja je greda temeljna a koja ne. Naime, da bi greda
bila temeljna, ispod nje se mora nalaziti ili linijski ili povrinski oslonac.
Zadavanje podataka u edit box d= ima smisla jedino u sluaju da se na modelu nalaze
takasti i linijski oslonci. Naime, tada program nema podatak o dimenzijama takastih i
linijskih oslonaca i ne moe korektno da oblikuje kako oplatu, tako i samu geometriju
armature.
U daljem tekstu izmeemo neka osnovna pravila kojih se program pridrava pri ekportovanju
usvojene armature u ramovskim konstrukcijama.
- Program uzima u obzir i konstruktivne elemente koji ne pripadaju posmatranom ramu ali
zato utiu na raspored armature u njemu.
- Svi gredni elementi na modelu se dele na grede i na stubove i program ima razliit tretman
prema ovako grupisanim elementima konstrukcije. Svi gredni elementi koji su horizontalni
tretiraju se kao grede a vertikalni kao stubovi. Kosi gredni elementi se tretiraju kao stubovi
ako je u njima primenjeno simetrino armiranje ili ako je ugao njihovog nagiba prema
horizontali vei od 45. U svim ostalim sluajevima kosi gredni elementi se treitaraju kao
grede.
- Kolinierane grede i stubovi se grupiu u celine i pri oblikovanju armature program postavlja
pravila za voenje armature du greda, odnosno stubova i pravila za oblikovanje armature
na krajevima greda, odnosno stubova.
- Izgled eksportovane armature ne zavisi od toga koji su gredni elementi selektovani za
eksport. Moe da se razlikuje samo oplata jer se prikazuje samo poetak oplate grednih
elemenata koji nisu selektovani. Tipian primer je kada se eksportuje samo armatura niza
stubova koji su deo neke ramovske konstrukcije.
- Pri eksportu cilindrinih ramova, moi ete da selektujete samo vertikalne stubove, dok je
za eksport lunih greda predviena ranije opisana naredba Eksprot u ArmCAD (osnova).
- Oplata stubova se uvek prikazuje simetrino u odnosu na teinu liniju bez obzira da li se
popreni preseci ralikuju ili ne.
Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program ArmCAD 2000. U sluaju da je
pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2), za tekui postavljen eksport u
ArmCAD 2005, tada u ovom dijalog box-u nee biti prisutan edit box d=. Umesto njega
dostupni e biti prekidai Sloene uzengije podeliti na prvougaone. i 3D prikaz.
927
Znaenje ovih prekidaa je potpuno isto kao i kod eksporta iz osnove.
9.4.7
Proraun prslina u gredama
Sam postupak prorauna prslina u gredama kao i prikaza rezultata, je gotovo isti
kao i kod prorauna potrebne armature u njima. Izborom naredbe Proraun prslina, koja
se nalazi u okviru menija Dimenzionisanje Beton Grede, ulazi se prvo u standardnu
proceduru selektovanja.
<0 sel.>Proraun prslina greda - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Grupe selekcije / Poslednja selekcija / Deselektovanje / <krAj> / prIkaz):
Naime, sada se oekuje da selektujete sve grede za koje elite da izvrite proraun prslina. Po
zavretku procedure selektovanja, na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i kod prorauna prslina u ploama, te sve prethodno
reeno vai i ovde. Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak prorauna prslina u
svim prethodno selektovanim gredama. Nakon zavrenog prorauna, program e biti spreman
za obradu rezultata.

Dimenzionisanje AB Greda

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Dimenzionisanje AB Greda

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dimenzionisanje AB Greda

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

859

Aktiviranjem komandnog polja Proraun, za zadate podatke sprovodi se kontrola ploa na

Automatsko dimenzionisanje greda se ogleda u proraunu potrebne armature u

Ikona za brzi izbor naredbi iz padajueg menija

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno odreen, pored izbora propisa i

9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni

Izgled dijalog box-a za definisanje globalnih ulaznih podataka

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Prazno polje za Beton ukazuje da nije svim gredama

8 / 20(m 2) (0.82 / 4) (100 / 20) 2.513cm2

8 / 20(m 2) (0.82 / 4) (100 / 20) 2 5.027cm2

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

(nain 2 - Ukupna povrina preseenog

Voenje armature du nosaa prema pomerenoj liniji zateuih sila

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Prekidai kojima se odreuje da li je konstrukcija pomerljiva ili ne

Izbor metoda prorauna uveanih momenata savijanja

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Podatak koji odreuje granicu izmeu umereno

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka

Prazno polje za Kvalitet betona ukazuje da sve prethodno

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Dijalog box bez slike poprenog preseka, oznaava da su

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Deo dijalog box-a za definisanje rastojanja armature od ivice preseka

Deo dijalog box-a za definisanje kvaliteta materijala

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Deo dijalog box-a za definisanje naina dimenzionisanja

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Deo dijalog box-a za izbor eme armiranja

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Deo dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka o vitkim elementima

Duine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim vorovima

Duine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim vorovima

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Deo dijalog box-a za definisanje pomeraja linije zateuih sila

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Lista za izbor preseka kome se zadaju ulazni podaci

Zarotirani poloaj preseka zadat ulaznim

Redukovani poloaj preseka u modulu za

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Proraun potrebne armature

Deo dijalog box-a sa upozorenjima

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Prikaz rezultata dimenzionisanja

Za prikaz rezultata dimenzionisanja greda i stubova, potrebno je odabrati naredbu

Numeracija greda odgovarajuim brojevima vorova

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama

prikaz samo armature Aa2

Prikaz dijagrama potrebne armature Aa2/Aa1

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Zatvorena lista za izbor pojedinanih delova

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Dijagrami potrebne armature koji pripadaju pravougaonom preseku b/d=100/10,