THEORIA 2

BIBLID 03512274 : (2010) : 53 : p. 41-52

UDK 510 . ; 141.131 .

Originalni nauni rad
Original Scientific Paper

Milo Adi
ONTOLOKA I EPISTEMOLOKA DIMENZIJA
GEDELOVOG PLATONIZMA

APSTRAKT: Kurt Gedel, jedno od najveih imena dvadesetovekovne logike i matematike,

svakako je najpoznatiji predstavnik matematikog platonizma. Cilj ovog rada je da ispita
razliite aspekte Gedelovog platonizma, kao i argumente koje mu iznosi u prilog. Videemo
da i pored problema sa kojima se platonizam suoava, postoji mnogo toga to ga preporuuje kao jedinu odrivu poziciju u filozofiji matematike.
KLJUNE REI: Kurt Gedel, matematiki platonizam, teorija skupova, hipoteza kontinuuma, nezavisnost.

Kakva je priroda matematikih objekata? Da li oni uopte postoje? Ukoliko

postoje, da li njihovo postojanje zavisi od nas samih ili, pak, postoje nezavisno od
nae svesti? U vezi sa ovim namee se pitanje naeg znanja o ovoj vrsti objekata.
Ova dva pitanja stoje u neraskidivoj vezi. Koje god stanovite zauzeli u pogledu
naina saznanja matematikih objekata, ujedno smo duni da damo nekakav odgovor na pitanje kakve sve stvari postoje u sferi matematikog. I obrnuto, ako poemo od stanovita koje daje odgovor na pitanje o postojanju matematikih objekata, drugo pitanje, koje se tie naina na koji ih saznajemo, postaje neizbeno.
Mnoga druga vana pitanja se javljaju kao posledica ovih, a nai odgovori na njih
umnogome e opredeliti poziciju koju zauzimamo u filozofiji matematike.
Predmet ovog rada je da, koliko je to mogue, rasvetli poziciju Kurta Gedela u
odnosu na pomenuta pitanja. Na njegovom primeru emo videti da uzajamna povezanost ovih odgovora moe dovesti do finog raslojavanja unutar neega to, na prvi
pogled, izgleda kao monolitna filozofska pozicija.
Gedelova pozicija u filozofiji matematike uobiajeno se oznaava kao platonizam, odnosno, gledite po kojem matematiki objekti postoje nezavisno od nae
svesti.1 Iako preutno prihvatan kao "radna" hipoteza mnogih savremenih matematiara, platonizam je sve samo ne opte prihvaen kada je potrebno da se matemati1

Postojanje ovde treba razumeti u apstraktnom smislu. Objekti kao to su brojevi, skupovi ili
trouglovi ne postoje u prostorno-vremenskom kontinuumu kao to je sluaj, primera radi, sa
zvezdama, protonima i oljama za kafu.

42

Milo Adi

ari izjasne u pogledu svojih filozofskih stanovita. Ovo je donekle razumljivo

ukoliko se uzme u obzir problem postuliranja apstraktnih objekata, kao i epistemoloki problemi vezani za mogunost njihovog saznanja. Zato uopte prihvatiti
filozofsku poziciju koja je u ovoj meri problematina? Jedan mogui odgovor na
ovo pitanje bio bi da platonizam predstavlja opravdanje matematike gramatike.
Upravo ovo predstavlja vanu komponentu Gedelovog stanovita.
S obzirom na platonistiko stanovite, Gedelov odgovor na pitanje o statusu
matematikih objekata je oekivan: oni postoje nezavisno od svesti, kao i naeg
saznanja o njima. Odgovor koji je ponudio u pogledu mogunosti njihovog saznanja je, meutim, mnogo kompleksniji. U prikazima Gedelovog platonizma esto
se navodi njegovo uverenje da posedujemo sposobnost matematike intuicije, analogne ulnom opaanju, koja nam omoguava saznanje matematikih objekata.2
Meutim, uprkos injenici da je Gedel svojim opaskama zaista upuivao na jedno
takvo gledite, ovo ni u kom sluaju ne iscrpljuje sve njegove argumente u prilog
platonizma. U nastavku emo videti da Gedel iznosi argumente za platonizam koji
su nezavisni od njegovog shvatanja matematike intuicije kao i da postoje mesta
koja upuuju na to da Gedel vidi platonizam, uprkos svim njegovim nedostacima,
kao jedino odrivo stanovite. Takoe, ne smemo gubiti iz vida injenicu da Gedelovi argumenti nisu argumenti filozofa koji nastupa sa dobro utvrene filozofske
pozicije. Smatrati ih takvim, inilo bi nepravdu prema njemu. Naprotiv, Gedel nastupa sa pozicije logiara sa istananim razumevanjem matematike i skupovnoteorijske prakse kao i dubokih rezultata logike i osnova matematike. Njegovi argumenti prirodno proistiu kao posledice ovog razumevanja.
Gedelovi najpoznatiji radovi o nainu naeg saznavanja matematikih objekata
i njihovoj prirodi, akcenat stavljaju na nau sposobnost saznanja istina o transfinitnim skupovima. Ono to je dalo podsticaj takvom projektu jeste pitanje nezavisnosti Kantorove hipoteze kontinuuma od aksioma ZFC teorije skupova.3 Hipoteza
kontinuuma je po svom obliku prilino elementarno tvrenje o strukturi univerzuma skupova. Naime, Kantor je krajem XIX veka pokazao da je kardinalnost skupa
realnih brojeva striktno vea od kardinalnosti skupa prirodnih brojeva. Ovaj Kantorov rezultat otvara neka pitanja. Da li je kardinalnost skupa realnih brojeva sledea po redu beskonana kardinalnost vea od kardinalnosti skupa prirodnih brojeva? Ili pak postoje skupovi koji se po kardinalnosti nalaze izmeu skupova prirodnih i realnih brojeva? Hipoteza kontinuuma kae da ovakvi skupovi ne postoje i
da je kardinalnost skupa realnih brojeva upravo sledea vea u odnosu na kardinalnost skupa prirodnih brojeva. Meutim, ak i nakon aksiomatizacije teorije skupova
u prvoj polovini XX veka, nije se znalo da li je ovo tvrenje istinito ili lano.
2

P. Benacerraf, "Mathematical Truth", Journal of Philosophy, Vol. 70, 1970, str. 661-679.

ZFC je skraenica za Cermelo-Frenkel teoriju skupova (ZF) sa aksiomom izbora (AC).

Ontoloka i epistemoloka dimenzija Gedelovog platonizma

43

Tridesetih godina prolog veka Gedel je ispitivao ogranienje kumulativne

hijerarhije4 ZF teorije skupova, koja na svakom nivou ima skupove koji su definabilni pomou skupova koji se nalaze na prethodnim nivoima. Model ZF teorije
skupova dobijen na ovaj nain ima to svojstvo da u njemu vae kako aksioma izbora, tako i uoptena hipoteza kontinuuma.5 Ono to Gedelova konstrukcija pokazuje jeste da je hipoteza kontinuuma konzistentna sa aksiomama ZF(C) teorije skupova. Drugim reima, ne postoji bojazan da e nakon usvajanja hipoteze kontinuuma kao dodatne pretpostavke, pored aksioma ZF(C), na sistem postati inkonzistentan, naravno pod pretpostavkom da je ZF konzistentna teorija. Drugim reima,
ukoliko je ZFC konzistentna teorija, onda ona ne dokazuje negaciju hipoteze kontinuuma.
Bilo je potrebno da proe nekih tridesetak godina, do 1963. godine, kada je
Koen, primenom metode forsinga, konstruisao model ZF u kom ne vai hipoteza
kontinuuma. Gedelovi i Koenovi rezultati zajedno daju nezavisnost hipoteze kontinuuma od aksioma ZFC teorije skupova. Nezavisnost ovog tvrenja se ogleda u
tome to ZFC, ukoliko je konzistentna, ne dokazuje ni hipotezu kontinuuma, niti
njenu negaciju.
Treba istai da napoznatiji Gedelovi stavovi o platonizmu datiraju iz perioda
koji prethodi Koenovom dokazu nezavisnosti hipoteze kontinuuma. Meutim, ak
je i tada smatrao verovatnim da e se hipoteza kontinuuma pokazati nezavisnom,
to je i bio sluaj. Benaceraf u svojoj kritici6 Gedelovog platonizma, kao centralan
uzima rad "ta je Kantorov problem kontinuuma?", koji je prvi put objavljen 1947.
godine, da bi se dopunjena verzija pojavila 1964. godine, neposredno nakon to je
Koen objavio svoj rezultat. U ovom radu Gedel se bavi pitanjem nezavisnosti
hipoteze kontinuuma, kao i optijim pitanjem faktora koji odreuju istinitost tvrenja koja se tiu skupova.
Ukoliko je hipoteza kontinuuma nezavisna od aksioma ZFC, postavlja se
pitanje da li postoji neto izvan ovih aksioma to moe odrediti istinitost tvrenja o
skupovima. Fenomen nezavisnosti nam ne doputa da kaemo da je istinito ono to
naprosto sledi iz aksioma teorije skupova, jer aksiome ne mogu da odlue istinosnu
4

Grubo govorei, kumulativna hijerarhija predstavlja kategorizaciju svih skupova po nivoima

koje indeksiraju ordinali, poevi od praznog skupa iteracijom operacija partitivnog skupa i
unije.

Uoptena hipoteza kontinuuma je tvrenje da, za svaki ordinal , vai

gde je
-ta po redu beskonana kardinalnost poevi od
, prve beskonane kardinalnosti koja je istovremeno i kardinalnost skupa prirodnih brojeva.
Sluei se ovim oznakama, hipotezu kontinuuma moemo izraziti kao
, gde je skupa realnih brojeva (kontinuum).

P. Benacerraf, "Mathematical Truth".

44

Milo Adi

vrednost svih tvrenja ove teorije. Tim pre, to je hipoteza kontinuuma prirodno
tvrenje o strukturi univerzuma teorije skupova. ak iako neka tvrenja o skupovima proglasimo naprosto nezavisnim, ne brinui previe oko usvajanja nekih dodatnih pretpostavki koje bi njihovu istinosnu vrednost fiksirale, hipoteza kontinuuma svakako nije jedno od njih. Zastupati gledite da teorija skupova nije duna da
prui odgovor na pitanje da li je postoje skupovi kardinalnosti striktno vee od
kardinalnosti skupa prirodnih brojeva, a opet striktno manje od kardinalnosti skupa
realnih brojeva, analogno je gleditu da Peanove aksiome nisu dune da prue
odgovor na pitanje da li postoji prirodan broj izmeu 1 i 2. Jasno je da ukoliko
postoji stanje stvari u domenu skupova koje aksiome opisuju, trebalo bi da te iste
aksiome odreuju istinosnu vrednost pitanja kao to je ovo. Meutim, da li moda
postoji stanje stvari u domenu skupova koje se ne oslanja na aksiome kao garant
sopstvene legitimnosti?
Jedan mogui odgovor na ovo pitanje je negativan. On nas liava tereta da
objasnimo ta to, pored standardnih aksioma, moe odrediti istinosnu vrednost u
domenu skupova. U ovom sluaju, pitanje da li je hipoteza kontinuuma istinita ili
lana ostaje bez odgovora. Moemo tvrditi i vie. Poto tvrenja kao to je hipoteza
kontinuuma nemaju odreenu istinosnu vrednost u ZFC, onda su ona naprosto
besmislena. Ovo otvara put raznim "alternativnim" teorijama skupova, slino onome to postoji u geometriji, gde bi u nekim od tih teorija hipotezu kontinuuma
usvojili kao istinitu, dok bi u drugim kao istinitu usvojili njenu negaciju.
Ovakvo gledite se na prvi pogled kosi sa idejom da zaista postoje matematiki
objekti. Jer, tvrenja o postojeim objektima treba da budu istinita ili lana, a ne
neodreena u pogledu istinosne vrednosti, to je ovde sluaj. Ovakvo antirealistiko
gledite zapada u tekoe time to nae znanje o skupovima ini u izvesnom smislu
trivijalnim. ini se da ono prestaje da bude znanje o bilo emu.
Nasuprot tome, pretpostavka postojanja matematikih objekata prua nam neto to moe odrediti istinosnu vrednost tvrenja u domenu skupova, ba kao to
fiziki objekti odreuju istinosnu vrednost empirijskih tvrenja. Ovo zapravo znai
tvrditi da postoji stanje stvari koje ukljuuje skupove a koje nije u potpunosti obuhvaeno naim aksiomama, to sledi iz rezultata nezavisnosti. To stanje stvari, dakle, nije konstituisano onim to sledi iz naih aksioma. Ovakvo gledite zastupa i
Gedel tvrdei da matematiki objekti postoje "nezavisno od nae konstrukcije kao i
od nae intuicije svakog od njih pojedinano"7, to je otro suprostavljeno Brauverovom intuicionizmu koji priznaje "matematike objekte samo ukoliko se mogu

K. Gdel, "What is Cantor`s continuum problem?" (1964), in: Kurt Gdel Collected Works,
Volume II, Publications 1938-1974, ed. by S. Feferman, J. Dawson, S. Kleene, G. Moore, R.
Solovay, J. van Heijenoort, Oxford University Press, 1990, str. 258.

Ontoloka i epistemoloka dimenzija Gedelovog platonizma

45

interpretirati kao nae sopstvene konstrukcije ili bar mogu biti potpuno dati u matematikoj intuiciji"8. Brauverov intuicionizam Gedel smatra pogubnim po teoriju
skupova, a gledita Poenkarea i Vejla, koja naziva "semi-intuicionistikim", smatra
gotovo jednako razornim.
Meutim, iako moemo smatrati da matematiki, ba kao i fiziki, objekti postoje nezavisno od nae sposobnosti da ih konstruiemo ili opaamo, svakako se
namee jedna kljuna razlika. Naime, mi posedujemo ulne opaaje kao deo mehanizma uz pomo kog, pretpostavlja se, moemo stei znanje o fizikim objektima. Iako je nae razumevanje povezanosti ulnih opaaja i znanja o fizikim
objektima nepotpuno, ono i dalje predstavlja izvor opravdanja, nain da objasnimo
pouzdanost naih verovanja o njima. Matematiki objekti se umnogome razlikuju
od fizikih, a ovo ini epistemiku situaciju znatno drugaijom.
Naime, uticaj dokaza nezavisnosti na istinosnu vrednost tvrenja razlikuje se
ak i u razliitim granama matematike, a u zavisnosti od njihove povezanosti sa
fizikim svetom. U tom smislu, Gedel poredi teoriju skupova sa geometrijom. Ako
uzmemo u obzir nezavisnost Euklidovog postulata paralelnosti i nezavisnost hipoteze kontinuuma:
"Mora se istai da dokazom neodluivosti pitanje gubi smisao samo ukoliko
se aksiomatski sistem koji se razmatra interpretira kao hipotetiko-deduktivni
sistem, tj. ukoliko se znaenja primitivnih termina ostave neodreenim. U
geometriji, primera radi, pitanje da li je Euklidov peti postulat istinit zadrava
svoje znaenje ukoliko se primitivni termini shvate u tano odreenom smislu, tj. tako da referiraju na ponaanje krutih tela, svetlosnih zraka, itd. Situacija je slina i u teoriji skupova, razlika je samo u tome to se u geometriji
znaenje, koje se danas najee usvaja, odnosi na fiziku pre nego na matematiku intuiciju, pa time odluka poiva van matematikog domena. Sa
druge strane, objekti transfinitne teorije skupova [...] nedvosmisleno ne
pripadaju fizikom svetu. "9
Dakle, za hipotezu kontinuuma ne postoji standard van matematikog domena
na osnovu kog se moe utvrditi njena istinosna vrednost. U geometriji, istinosnu
vrednost postulata paralelnosti moemo odrediti pomou takvog spoljanjeg standarda, naime na osnovu toga da li je postulat paralelnosti istinit ili ne kada se
primeni na fiziki prostor. Pozivanje na fiziki svet nije nam dostupno u sluaju
transfinitne teorije skupova, pa je jedino matematika stvarnost ta koja nam moe
biti od pomoi pri utvrivanju istinosne vrednosti pitanja kao to je problem
kontinuuma. Upravo iz ovog razloga Gedel mora da pokae na koji nain saznajemo istine o transfinitnim skupovima.
8

ibid, str. 258.

ibid, p. 267.

46

Milo Adi

Po njegovom miljenju, istinitost tvrenja o skupovima jeste u krajnjoj instanci odreena samim objektima: hipoteza kontinuuma je neto to naprosto mora
biti istinito ili lano za ove objekte. Aksiome su onda samo opis jedne ve postojee matematike stvarnosti i ukoliko postoje tvrenja koja nisu odluiva na osnovu
ovih aksioma, onda moraju postojati delovi te matematike stvarnosti koje ovi ne
opisuju. Dakle, objekti sami, a ne aksiome ZFC teorije skupova, jesu ono to
odreuje istinitost tvrenja o skupovima.
"Ako se znaenja primitivnih termina teorije skupova [...] prihvate kao valjana, sledi da pojmovi i teoreme teorije skupova opisuju neku dobro odreenu stvarnost u kojoj Kantorova hipoteza mora biti istinita ili lana. Dakle,
njena neodluivost na osnovu trenutno prihvaenih aksioma moe samo znaiti da one ne sadre potpun opis te stvarnosti."10
Takva slika je, meutim, nepotpuna bez objanjenja kako moemo imati saznanje o toj matematikoj stvarnosti. Benaceraf istie da ovakvo gledite implicira
da postoji sredstvo pomou kojeg saznajemo matematike istine, a koje je analogno
ulnom opaanju. Mi posedujemo sposobnost matematike intuicije i upravo ona
predstavlja vezu izmeu matematikih objekata i naeg saznanja o njima. U prilog
ovome Gedel istie da nam se aksiome "nameu kao istinite"11. Aksiome moemo
posmatrati tako da izmeu njih i oiglednih empirijskih tvrenja postoji jaka analogija. U pogledu obe vrste tvrenja mislimo potpuno isto kada kaemo da nam se
nameu kao istinita, razlika lei u vrsti i sposobnosti opaanja. Mi posedujemo
ulno opaanje kao sposobnost preko koje nam se namee istinitost nekih oiglednih empirijskih tvrenja. Njeno mesto u kontekstu matematikih tvrenja zauzee
matematika intuicija. Epistemoloki posmatrano, nae znanje o matematikim objektima nije zagonetnije od naeg znanja o fizikim objektima, ali se u prilog
tvrenja da mi zaista posedujemo sposobnost matematike intuicije, veoma malo
toga navodi kao opravdanje.
Ovo problematizovanje tekoa sa kojima se suoava Gedelov platonizam previa jedan vaan aspekt njegove pozicije. Radi se, naime, o razlozima koje je imao
za prihvatanje platonistikog stanovita. Jer, ukoliko detaljnije ispitamo njegovu
raspravu o platonizmu u radu o Kantorovoj hipotezi, ini se da Gedel ne nudi pozitivan argument u prilog platonizma ve pre razmatranje problema kontinuuma sa
platonistikog stanovita. Smatrati ova gledita o platonizmu razraenim argumentima, donekle je nefer prema Gedelu. Ovo se moe dodatno ojaati tvrenjem da

10

ibid, str. 260.

11

ibid, str. 268.

Ontoloka i epistemoloka dimenzija Gedelovog platonizma

47

sposobnost matematike intuicije ne predstavlja sutinsku komponentu Gedelovog

platonizma, kako se to na prvi pogled moe initi.
Tako, primera radi, Parsons12 istie da se Gedelovo shvatanje intuicije moe
veoma jasno razlikovati od gledita onih koji sebe nazivaju intuicionistima. Prema
Parsonsu, Brauver i njegovi sledbenici "dele paradigmu filozofske koncepcije matematike intuicije koja see od Kanta, prema kojoj se matematika intuicija tie
prostora i vremena kao formi nae ulnosti"13. Nasuprot tome, Gedel cilja na neto
drugo i to na
"[o]no to bi neki filozofi (u kantovskoj tradiciji) nazvali teorijom uma, pre
nego teorijom intuicije. Gedel je, naime, oigledno pod uticajem predkantovske tradicije koja ne vidi ova dva poduhvata kao otro podeljena i doputa
"intuitivno saznanje" u onim sluajevima koji nama izgledaju potpuno pojmovno."14
Ovim nam se namee izvestan oprez u pogledu toga u kojoj meri elimo da
insistiramo na analogiji izmeu ulnog opaanja i matematike intuicije. Uzeti ovu
analogiju previe ozbiljno, pridalo bi suvie teine ideji da je Gedel zastupao kantovsko gledite u pogledu prirode intuicije. Parsons posebno istie jedan zanimljiv
aspekt Gedelovog realizma, po kom on prihvata, pored realizma u pogledu objekata, i neku vrstu pojmovnog realizma. Drugim reima, njegov realizam obuhvata
i objekte koji su oznaeni predikatima. Ovo unosi promenu u Gedelov platonizam
budui da se priroda matematikih objekata moe shvatiti neto drugaije. Naime,
ukoliko je Parsons u pravu, matematika stvarnost obuhvata ne samo skupove, ve i
skupovno-teorijske pojmove. Pojmovni realizam ne moemo naprosto redukovati
na realizam u pogledu skupova, jer se u najmanju ruku "meu svojstvima i relacijama izmeu skupova kojima se teorija skupova bavi, nalaze i one ije ekstenzije nisu
skupovi"15, to moemo oznaiti kao realizam u pogledu klasa.
Meutim, Parsons citira i Gedelovo obraanje iz 1933. godine, koje se fokusira
na aksiomatizaciju teorije skupova, kao i na opravdanje tih aksioma. U obraanju
Gedel pravi i donekle iznenaujui osvrt na platonizam:
"Rezultat prethodne diskusije jeste da nae aksiome, ukoliko se interpretiraju
kao smislena tvrenja, nuno pretpostavljaju neku vrstu platonizma koja nije

12
13
14
15

C. Parsons, "Platonism and mathematical intuition in Kurt Gdel`s though", The Bulletin of
Symbolic Logic, Vol. 1, No. 1, 1995, str. 44-74.
ibid, str. 45.
ibid, str. 45.
ibid, str. 48.

48

Milo Adi

u stanju da zadovolji kritiki duh i koja ak ne moe proizvesti uverenje da su

one konzistentne. "16
Ovo je zanimljivo tvrenje utoliko to nije u saglasju sa slikom koju imamo o
Gedelu kao paradigmatikom primeru platoniste. Jedan mogui nain da interpretiramo ovo mesto bio bi da kaemo da Gedel, iako jasno uoava probleme sa kojima
se platonizam suoava, ne vidi nijednu odrivu alternativu ovoj poziciji. Gedelovu
opasku moemo tumaiti i kao dobar razlog zbog kog bi trebalo da budemo platonisti. Iako postoje brojni problemi u vezi sa platonizmom, ini se da postoje i
razlozi zbog kojih smo prinueni da ga prihvatimo.
Neposredan argument u prilog platonizma moemo nai u Gedelovom Gibs
predavanju koje je odrao 1951 godine. Ovo predavanje se moe grubo podeliti u
dva dela. U prvom delu se razmatraju odreeni logiki rezultati i njihove filozofske
posledice, dok se drugi deo bavi filozofskim pitanjima, meu kojima je i pitanje
matematikog platonizma. Logiki rezultati koje Gedel navodi u prvom delu predavanja u vezi su sa pojmom matematike neiscrpnosti ili nekompletabilnosti. Kao
primere takvih rezultata on navodi sopstvene teoreme o nepotpunosti. Tako druga
teorema o nepotpunosti
"ini nemoguim da neko konstruie izvestan dobro definisan sistem aksioma
i pravila zakljuivanja i da na konzistentan nain o njemu tvrdi sledee: Opaam (sa matematikom izvesnou) da su sve ove aksiome, kao i pravila
zakljuivanja, valjane i verujem da one sadre itavu matematiku. Ako neko
tvrdi tako neto, on protivrei sebi. Jer ukoliko opaa da su aksiome o kojima
je re valjane, on takoe opaa (sa istim stepenom izvesnosti) da su one konzistentne. Dakle on poseduje matematiki uvid koji nije posledica njegovih
aksioma."17
Na osnovu ovoga, Gedel pravi podelu na objektivnu i subjektivnu matematiku.
Objektivna matematika predstavlja sistem svih istinitih matematikih tvrenja, dok
subjektivnu matematiku ini sistem svih dokazivih matematikih tvrenja. Nijedan
dobro definisan aksiomatski sistem ne moe da sadri itavu objektivnu matematiku, jer je tvrenje koje kae da je sam ovaj sistem konzistentan istinito a ipak,
prema drugoj teoremi o nepotpunosti, nedokazivo u ovom aksiomatskom sistemu.
Sledeom, po Gedelu neizbenom, dilemom, moemo sumirati prethodno reeno:
16

K. Gdel, "The present situation in the foundations of mathematics" (1933), in: Kurt Gdel
Collected Works, Volume III, Unpublished essays and lectures, ed. by S. Feferman, J. Dawson,
W. Goldfarb, C. Parsons, R. Solovay, Oxford University Press, 1995, str. 50.

17

K. Gdel, "Some basic theorems on the foundations of mathematics and their implications" (1951), in: Kurt Gdel Collected Works, Volume III, Unpublished essays and lectures,
ed. by S. Feferman, J. Dawson, W. Goldfarb, C. Parsons, R. Solovay, Oxford, Oxford University Press, 1995, str. 309.

Ontoloka i epistemoloka dimenzija Gedelovog platonizma

49

"Ili je matematika nekompletabilna u smislu da se njene aksiome nikada ne

mogu uhvatiti putem konanog pravila, to e rei da ljudski duh (ak i unutar
ravni iste matematike) neogranieno prevazilazi moi ma koje konane
maine, ili pak postoje apsolutno nereivi diofantovski problemi navedene
vrste... "18
Upravo je drugi disjunkt ove dileme, u kom se jasno ocrtava jaz izmeu
objektivne i subjektivne matematike, onaj koji je relevantan za razumevanje Gedelovog platonizma. Njega Gedel smatra protivargumentom gleditu da matematika
nije nita vie od ljudske kreacije. Naime, ukoliko smo mi sami tvorci matematike,
onda bi znali sve o njoj, jer tvorac mora znati sve o sopstvenoj kreaciji. ta vie,
ak i kada bi se tvrdilo da mogu postojati injenice o matematici koje ne znamo,
realistiko stanovite se i dalje namee. Primera radi, mi zaista konstruiemo stvari
kakve su maine, ije ponaanje ne moemo u potpunosti predvideti. Upravo stoga
to se maine konstruiu iz nekog datog materijala, odgovarajua situacija u
matematici bi i dalje povlaila neku vrstu realizma, jer bi i dalje postojala objektivna osnova nae konstrukcije. Gedel smatra da to povlai "da matematiki objekti i
injenice (ili bar neto u njima) postoje objektivno i nezavisno od naih mentalnih
akata i odluka"19.
Do sada je platonizam bio posledica jednog od dva disjunkta dileme koju smo
naveli. Kasnije u predavanju Gedel tvrdi da argumenti za platonizam, koji on naziva i pojmovnim realizmom, imaju kao podrku odreene rezultate iz osnova
matematike, nezavisno od toga koji dusjunkt dileme zaista vai. Re je o tri argumenta usmerena protiv ideje da je matematika ljudska ili slobodna kreacija.
Na prvom mestu, kao to je reeno, ukoliko bi matematika bila ljudska kreacija, mi sami ne bi bili lieni znanja o predmetu koji smo stvorili, bar ne u toj meri
u kojoj to zaista jesmo. Kao drugo, matematiku praksu odlikuje nizak stepen
slobode, samim tim to matematiari nisu u stanju da pukom snagom sopstvene
volje dokazuju vaenje svojih teorema. I na kraju, izgleda da dokazi tvrenja o
izvesnoj klasi objekata zahtevaju upotrebu objekata druge klase. Primera radi, Gedel istie da izvesni dokazi tvrenja o prirodnim brojevima zahtevaju upotrebu
skupova prirodnih brojeva, pa je i pojam skupa prirodnih brojeva nuan u ovom
kontekstu. Ali prirodni brojevi i skupovi prirodnih brojeva nisu iste stvari i kreacija
objekata prve vrste ne ini nunom kreaciju objekata druge. To znai da ukoliko
elimo da utvrdimo svojstva stvari koje smo kreirali moramo, ujedno, da kreiramo
objekte druge vrste koji e nam u tome pomoi.
Parsons s pravom istie da ovi pozitivni argumenti za platonizam uopte ne
pretpostavljaju pojam intuicije koja se u Gedelovom radu o Kantorovom problemu
18 ibid, str. 310.
19 ibid, str. 311.

50

Milo Adi

kontinuuma inila centralnom. U pomenutom Gibs predavanju postoji mesto koje

donekle reiterira teme iz upravo pomenutog rada, ali koje je ovoga puta formulisano pomou jezika pojmova pre nego li samih skupova. Tako Gedel kritikuje
zamisao prema kojoj se za
"Znaenje termina (tj. pojmova na koje referiraju) tvrdi da predstavlja neto
stvoreno od strane oveka, a to se prosto sastoji iz semantikih konvencija.
Verujem da istina lei u tome da ovi pojmovi poseduju objektivnu stvarnost
po sebi, koju ne moemo stvoriti ili izmeniti, ve samo opaziti i opisati"20
U najmanju ruku ovo nas navodi da preispitamo stav da je Gedelov pojam intuicije zaista toliko uzak koliko se inilo. Ovo, ujedno, baca novo svetlo na Gedelove opaske iz 1964 godine. Parsons razmatra naredni odeljak, u kom nalazi
materijal za neto istananiju interpretaciju od uobiajene:
"Ali, uprkos njihovoj udaljenosti od ulnog iskustva, ipak posedujemo neto
nalik opaaju objekata teorije skupova, o emu svedoi injenica da nam se
aksiome nameu kao istinite. Ne vidim nikakav razlog zbog koga bismo imali
manje poverenja u ovu vrstu opaaja, tj. u matematiku intuiciju, nego u ulno opaanje koje nam omoguava da gradimo fizike teorije i da oekujemo
da e se nai budui ulni opaaji sa njima slagati, kao i da verujemo da
pitanje koje je trenutno neodluivo nije bez znaenja i da moe biti odlueno
u budunosti. "21
Parsons istie da Gedelovo zastupanje pojmovnog realizma, pored "uobiajenog" matematikog realizma, po svemu sudei utie na to koji su to objekti teorije
skupova koje opaamo. Pod objektima teorije skupova treba razumeti ne samo same skupove, ve i skupovno-teorijske pojmove kakvi su, primera radi, pojmovi
skupa, pripadnosti i tome slino.22 Povrh toga, ini se da intuicije koje imamo o
samim skupovima zauzimaju manje centralno mesto u Gedelovom objanjenju
problema matematikog znanja od intuicija koje imamo o skupovno-teorijskim
pojmovima.
Gedel napominje da "matematika intuicija ne mora biti shvaena kao sposobnost koja daje neposredno znanje o objektima. Pre e biti sluaj da, kao i u fizikom iskustvu, mi formiramo nae ideje o tim objektima na osnovu neeg drugog
to jeste neposredno dato".23 Ovo bi trebalo da ide u prilog tezi da su neki od naih
apstraktnih matematikih pojmova primitivni, te da na osnovu njih zasnivamo nae
znanje o ostalim matematikim objektima. Ovi pojmovi su neophodni da bismo
20

ibid, str. 320.

21

K. Gdel, "What is Cantor`s continuum problem?", str. 268.

22

C. Parsons, "Platonism and mathematical intuition in Kurt Gdel`s though", str. 65.

23

K. Gdel, "What is Cantor`s continuum problem?", p. 268.

Ontoloka i epistemoloka dimenzija Gedelovog platonizma

51

imali ideje o matematikim objektima i, kao takvi, zasnivaju ostatak naeg matematikog znanja.
ak i ukoliko bi se ispostavilo da matematiki objekti ne postoje, Gedel sugerie da i dalje moemo pruiti smislen odgovor na pitanja kakvo je hipoteza
kontinuuma, i to upravo na osnovu ovih intuicija, budui da
"Pitanje objektivnog postojanja objekata matematike intuicije [...] nije presudno za problem koji trenutno razmatramo. Prosta psiholoka injenica
postojanja intuicije, koja je dovoljno jasna da proizvede aksiome teorije skupova, kao i neogranien niz njihovih proirenja, dovoljna je da prui smisao
pitanju o istinitosti tvrenja kakvo je Kantorova hipoteza kontinuuma."24
Gedelovo razlikovanje izmeu objektivne i subjektivne matematike nam ovde
moe biti od pomoi. U subjektivnom smislu, ono to odreuje istinu u domenu
skupova jesu upravo aksiome teorije skupova koje prihvatamo, kao i njihova mogua proirenja. Sa druge strane, ono to odreuje aksiome teorije skupova, kao i
njihova proirenja, jesu nae matematike intuicije primitivnih pojmova. Gedel
veruje da se mogu navesti jaki argumenti u prilog tvrdnji da zaista postoji takvo
neto kao to je objektivna matematika koja je u potpunosti nezavisna od subjektivne matematike. Upravo to namee platonizam kao poziciju, onako kako je odreena u Gibs predavanju.
Na ovom mestu moemo istai dva aspekta dosadanje analize platonizma i
intuicije u Gedelovom radu. Prvi je da Gedel iznosi argumente za platonizam koji
su nezavisni od njegovih ideja o prirodi matematike intuicije. Postoje mesta, kako
smo videli, na kojima Gedel vidi platonizam, uprkos svim njegovim nedostacima,
kao jedinu odrivu poziciju. Uvoenje sposobnosti matematike intuicije, kao dodatne komponente u argumentaciji, moemo videti kao neto to dolazi nakon
prihvatanja samog platonizma a u cilju objanjenja onoga za ta ve znamo da je
istinito. Drugi aspekt se ogleda u tome to se matematika intuicija ne odnosi samo
na skupove ve i na primitivne skupovno-teorijske pojmove. Upravo su ovi pojmovi ono to, u mnogo veoj meri od skupova samih, stvara aksiome koje, sa svoje
strane, odreuju ono to je dokazivo u teoriji skupova.25
Ukoliko se usredsredimo samo na nain na koji stiemo znanje o skupovima,
izgubiemo iz vida Gedelova gledita o skupovno-teorijskoj praksi, kao i nainu na
koji je ona povezana sa njegovim platonizmom. To, meutim, nije sve. Ovim rizikujemo da propustimo i onaj aspekt koji moemo nai unutar Gedelovog progra24

ibid, str. 268.

25

Mora se, meutim, priznati da tumaenje kakvo je Parsonsovo nailazi na odreene tekoe.
ini se da Gedelove argumente odlikuje rebusnost pre nego suptilnost, te da ovakvo podvajanje sfere matematikih objekata na skupove i pojmove dodatno komplikuje inae upadljivo
jasne Gedelove argumente. Da li se, i u kom smislu, moe govoriti o ovoj vrsti podele kod
Gedela pitanje je koje zasluuje dublju analizu od one koje je ponuena u ovom radu.

52

Milo Adi

ma formulisanja novih aksioma teorije skupova. Hipotezu kontinuuma moemo

posmatrati ne samo kao pitanje ta odreuje matematiku istinu, ve i pitanje kako
dolazimo do novih aksioma i verovanja u njih.
Kako za platonistu aksiome daju samo nepotpun opis univerzuma skupova,
mora se postaviti pitanje kakve su to aksiome koje bi nam mogle dati potpun opis
tog univerzuma. To onda prerasta u problem opravdanosti verovanja u takve aksiome. Jedno objanjenje koje Gedel prua oslanja se na sposobnost matematike
intuicije. Meutim, ovo nije jedino objanjenje koje on nudi. Pored ovog, po Gedelovom miljenju, nove aksiome mogu se opravdati svojim posledicama u drugim
granama matematike, kao to je, primera radi, aritmetika.26 Ovaj deo Gedelove filozofske pozicije, meutim, prevazilazi okvire ovog rada.
Milo Adi
Filozofski fakultet, Beograd

Milo Adi
Ontological and Epistemological Dimensions of Gdels Platonism
(Summary)
Kurt Gdel is certainly one of the biggest names of logic and mathematics of the last
century. Besides that, he is also the most famous proponent of mathematical Platonism. The
aim of this work is to investigate different aspects of Gdels Platonism as well as arguments he put forward in its support. We shall see that despite the problems Platonism faces,
there is a lot to cite that promotes it as the only viable position in the philosophy of
mathematics.
KEY WORDS: Kurt Gdel, mathematical platonism, set theory, continuum hypo- thesis,
independence.

26

K. Gdel, "What is Cantor`s continuum problem?", str. 261.