Prof.

dr ivoslav Adamovi
Mr Goran Nestorovi
Mr Mileta Radojevi
Mr Ljubivoje Paunovi

MENADMENT
INDUSTRJSKOG
ODRAVANJA

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki Fakultet Mihajlo Pupin
Zrenjanin, 2008.godina

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki Fakultet Mihajlo Pupin
Zrenjanin

MENADMENT
INDUSTRIJSKOG
ODRAVANJA
PREDUZEE
PREDUZEE

PROIZVODNI
POGON 1

PROIZVODNI
POGON 2

PROIZVODNI
POGON

POGON-SEKTOR ZA
ODRAVANJE

PREDUZEE

POGON-SEKTOR ZA
ODRAVANJE

Prof. dr ivoslav Adamovi

Mr Goran Nestorovi
Mr Mileta Radojevi
Mr Ljubivoje Paunovi

Prof. dr ivoslav Adamovi

Mr Goran Nestorovi
Mr Mileta Radojevi
Mr Ljubivoje Paunovi

MENADMENT INDUSTRIJSKOG ODRAVANJA

Izdava:

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu

Recenzenti:

1. Prof. dr Dragan Milanovi

Mainski fakultet u Beogradu
2. Prof. dr Slobodan Jankovi
Tehniki Fakultet Mihajlo Pupin

Saradnici:

1. Dejan Adamovi, dipl.in.ma.

2. Goran Adamovi, dipl.in.ma.

Lektor i korektor:

1. Mirjana Adamovi, dipl.in.ma.

2. Tanja Spaseski- Adamovi, dipl. in

Korice:

1. Adam Adamovi
2.Aleksa Adamovi

Raunarska priprema:

1.Miroslav Benik
2.Dejan Adamovi dipl.in.ma.

Format:

B5

Tira:

300 primeraka

CCcccc
CIP Katalogizacija u publikacji
Narodna biblioteka Srbije
53.08
620.179
ISBN 978-86-86917-00-4
COBIS. SR-ID 139645196

tampanje knjige pomogli su:

1. Akademija inenjerstva odravanja Srbije, Beograd
2. Drutvo za tehniku dijagnostiku Srbije, Beograd
3. asopis Odravanje maina, Smederevo
4. asopis Tehnika dijagnostika,Beograd
5. asopis Menadment znanja, Smederevo
6. asopis Hidraulika i pneumatika, Ni
7. Drutvo odravalaca sredstava rada Srbije
8. ADAM INSTITUT , Smederevo
9. asopis Reinenjering, Smederevo

Solidno plaen posao u svakom preduzeu treba da bude

rezmiljanje, zato to je posledica rezultat. Najplaeniji ljudi
treba da razmiljaju o poslu, nivim idejama, projektima dok oni
proseni kojih je oko 70 odsto tokom rada misle o pauzi, gledaju
televizije i drugim nebitnim stvarima.
ak 60 odsto ideja propadne, pokau se kao neisplative, ali
one koje opstanu postaju vrhunske.
Uvek je bitna jasnoa ideja, ali i spremnost ljudi da veruju i
gledaju unapred minimum 3-4 godine. Pored ovoga, vana
osobina za uspeh je fleksibilnost odnosno popustljivost.
Radei 20 godina u elezari Smederevo kao direktor
odravanja i zamenik generalnog direktora za tehnika pitanja
najee sam uspevao sa svojim idejama kada su one bile
popuno jasne za veinu saradnika.
Prof. dr ivoslav Adamovi

PREDGOVOR

Odravanje se moe definisati kao identifikovanje i ublaavanje

degradacije funkcionisanja tehnikog sistema, ali, i kao vraanje
projektovanih funkcija sistema, njegovih komponenata i strukture u otkazu,
u prvobitno stanje. Sistem odravanja moe da se realizuje na vie naina,
tj. u vie razliitih varijanti. Osnovne aktivnosti odravanja se definiu kao
preventivne ili kao korektivne aktivnosti odravanja.
Korektivne aktivnosti odravanja podrazumevaju vraanje sistema,
njegovih komponenata i strukture u prvobitno stanje. Podrazumevaju isto
tako popravku, remont ili zamenu delova kako bi sistem u otkazu ponovo
izvodio funkcije definisane unutar prihvatljivog nivoa.
Preventivne aktivnosti odravanja mogu biti periodine, predviene
ili planirane i izvode se pre nego to doe do otkaza sistema, strukture ili
njegovih komponenata, kako bi se sistemu produio vek trajanja i rada.
U Americi, 1991. godine, se pojavio Zahtev za nadzor uspenosti
odravanja kod elektrana, gde se kae da: uspenost odravanja mora
biti u skladu sa vaeom zakonskom regulativom na nain koji uverava da
e kljune strukture, sistemi i njihove komponente biti sposobne da izvode
eljene funkcije i da e se moi dostii eljeni rezultati. Odnosno, istie se
pre svega znaaj efekata odravanja na bezbednost i isto tako nadzor
uspenosti odravanja, koje e obezbediti visok nivo performansi i nizak
nivo rizika.
Preventivno, korektivno odravanje i popravke se procenjuju na
osnovu svojih prednosti i mana. Modeli pouzdanosti mogu biti korieni u
okviru PRA (procena verovatnoe rizika) sistema mera, a aktivnosti i
planovi odravanja se mogu posmatrati iz perspektive pouzdanosti i rizika.

Ove analize ne ukljuuju eksplicitno trokove, ali ukljuuju varijable koje

utiu na trokove, kao to su uestalost nadzora, preventivno odravanje i
popravke. Takoe, noviji izvetaji obezbeuju alate koje mogu biti podrka
postojeim pristupima za procenu i poboljanje efektivnosti odravanja.
Karakterisitke dananjeg vremena i odnosi koji su uspostavljeni i
vladaju u poslovnom svetu u velikoj meri su uticali na razvoj i tretman
odravanja kao aktivnosti i funkcije neophodne u kontinuiranom i sloenom
procesu proizvodnje, ali i sveukupnog poslovanja preduzea.
Kada se rukovodstvo odravanja pojavi na sastanku sa
nesposobnim rukovodstvom preduzea, oni izazivaju razne vizije za
pojedince. Tako na primer: rukovodilac poslovanja ih vidi kao polisu
osiguranja, rukovodilac proiyvodnje vidi vatrogasca, dok rukovodilac
pogona pred sobom ima viziju nepotrebnih trokova. Na alost, samo
nekoliko rukovodilaca ima ispravnu sliku slube odravanja kao velikog
uticajnog inioca profitabilnosti preduzea.
Studije su pokazale da trokovi odravanja iznose od 15% do 40%
od vrednosti osnovnih sredstava za tipinu proizvodnju. Smanjenje budeta
za trokove odravanja dovodi automatski preduzee do gubitka na tritu.
Kao dodatak ovome, druge studije su pokazale da dolazi do zakidanja od
30% od ukupnih trokova odravanja. Takoe se razmatra: Koji procenat
kapitala preduzea se investira u opravku ili zamenu tehnikih sistema ?
Mnoga preduzea investiraju u zamene tehnikih sistema, da bi odrali
njihovu sposobnost za isporukom proizvoda u dogovorenom roku. Ovo se
ve odavno radi, a u nekim kompanijama, raspoloivost opreme je jedva
iznad 50%. Ako se primenjuju ispravne tehnike odravanja (najverovatnije
se moe povisiti raspoloivost na 90 95%), velike investicije mogu biti
smanjene, dozvoljavajui preduzeu da investira aktivu na profitabilniji
nain. Finalnu taku za razmatranje predstavlja vrednost stvarnih trokova
zbog zastoja ili zastarelosti, koji iznose mnogo vie nego trokovi za
rezervne delove i osoblje za opravke. Jedno iskustvo nam govori da su
stvarni trokovi zbog zastoja u proseku etiri puta vei od trokova za
opravku, a u nekim preduzeima oni su i do petnaest puta vei. Kada se
istrauje stvarni uticaj odravanja na profitabilnost preduzea, postavlja se
pitanje da li se pravi trokovi zaista razmatraju i iskazuju? Ako se ove
stavke uzmu u obzir, zaista se moe rei da odravanje moe biti poslednji
veliki uticajni faktor smanjenja trokova za rukovodstvo.
Vano je napomenuti da se definicija konkurentnosti na svetskom
tritu izraava kvalifikacijom obezbeenja najvieg kvaliteta proizvoda ili
usluga, i to sve u dogovorenom roku i sa to niim trokovima. Prema ovoj
definiciji, ako konkurent plati manje od njegove cene prodaje proizvoda za
odravanje, dok proizvodi robu istog kvaliteta, on je moe ponuditi po nioj
ceni i jo uvek biti na granici profitabilnosti. Sve ovo dovodi njegovo
preduzee u sam svetski vrh, a preduzee sa slabim odravanjem svrstava u
drugi red.
2

Odravanje utie na trokove u sledeim oblastima:

Kvalitet Koji procenat od ukupnih problema sa kvalitetom je
prouzrokovan ili povezan sa slabom politikom odravanja ili kvalitetom
izvoenja aktivnosti odravanja? Koliko se problema sa kvalitetom moe
otkloniti aktivnostima odravanja?
Trokovi garancije Koji procenat opreme se opravlja koji je u
garantnom roku? Koji deo od ovih trokova je refundiran od proizvoaa?
Trokovi energije injenica je da slabo odrana oprema troi vee
energije za rad.
Ubrzano opadanje vrednosti osnovnih sredstava Koja je koliina opreme
/ sredstava zamenjena prevremeno, zbog loe politike i izvoenja aktivnosti
odravanja.
Osnovna uloga odravanja jeste da obezbedi visok nivo
pouzdanosti i raspoloivosti tehnikih sistema u toku njihovog ivotnog
ciklusa. To znai, da odravanje umnogome utie na povienje nivoa
efikasnosti poslovanja preduzea. Ono je uslov opstanka preduzea u
budunosti.
Ciljevi odravanja zalaze i u sferu ekonomije poslovanja, iskazuju
se u vidu racionalizacije i naelno su merljivi. Zbog svega toga, savremena
nauka sve vie izuava proces odravanja i podie ga na vii nivo znaaja u
privredi i u drutvu.
Autori su u oblikovanju materije za ovu knjigu koristili dostupnu
literaturu iz sveta, kao i neka sopstvena istraivanja obavljena u naoj
zemlji.
Knjiga ini jednu celinu zajedno sa knjigama: Totalno
odravanje, Tehnologija odravanja, Tehnika dijagnostika, Tribologija i
podmazivanje, Kompjuterski integrisano odravanje, Odravanje na bazi
rizika i Pouzdanost main, autora prof. dr ivoslava Adamovia.

Autori
Prof. dr ivoslav Adamovi
Mr Goran Nestorovi
Mr Ljubivoje Paunovi
Beograd, Zrenjanin, Smederevo, 2007. god.

SADRAJ
Predgovor................................................................................................1
1.0

OSNOVI TEORIJE ORGANIZACIJE ODRAVANJA.............5

1.1 Projektovanje sistema odravanja.......................................5
1.2 Osnovi organizacije odravanja..........................................5
1.3 Osnovi teorije menadmenta...............................................9
1.4 Odravanje preduzea kao organizacioni
sistem..................................................................................11

2.0

MENADMENT ODRAVANJA..............................................17
2.1 Definicija menadmenta..................................................17
2.2 etiri funkcije menadmenta...........................................18
2.3 Organizacione performanse.............................................19
2.4 Menadment vetine........................................................21

3.0

METODOLOGIJE ODRAVANJA............................................24
3.1 Ciljevi odravanja............................................................24
3.2 Odravanje kao funkcija..................................................27
3.3 Integralni sistemski prilaz odravanju.............................27
3.4 Koncepcija i tehnologia odravanja.................................30
3.5 Vidovi otkaza tehnikih sistema......................................33
3.6 Metodologije odravanja.................................................37
3.7 Merenje performansi tehnikog sistema..........................59
3.8 Trokovi odravanja........................................................61
3.9 Programi obuke...............................................................66
3.10 Usavravanje rukovaoca.................................................72
3.11 Obuka rukovaoca............................................................72

4.0

KONCEPCIJE ORGANIZACIJE ODRAVANJA

U PREDUZEU..........................................................................80
4.1 Centralizovani i decentralizovani
oblik organizacije odravanja..........................................80
4.2 Prednosti i nedostaci centralizovanog
i decentralizovanog odravanja.......................................83

5.0

ODRAVANJE U VELIKOM
PREDUZEU..............................................................................85
5.1 Organizaciona struktura Odravanja...............................85
5.2 Organizovanje Tehnike pripreme odravanja................89
5.3 Organizovanje Operativne pripreme odravanja.............92
5.4 Jedinica ( sluba ) za tehniku dijagnostiku....................94

2
5.5
5.6
5.7
5.8

Organizovanje preventivnog i
invensticionog odravanja..............................................95
Kontrola kvaliteta u odravanju......................................96
Organizacija pripreme i uvoenja preventivnih
periodinih opravki u velikim preduzeima....................98
Menadment i kadrovi.....................................................102

6.0

ORGANIZACIJA KOREKTIVNOG
ODRAVANJA...........................................................................109
6.1 Potrebe za primenom tehnologije
korektivnog odravanja...................................................109
6.2 Korektivno odravanje tehnikih sistema.......................113

7.0

INTELIGENTNO ODRAVANJE.............................................116
7.1 Vetaka inteligencija.....................................................116
7.2 Ekspertni sistemi za dijagnozu stanja
sistema............................................................................119

8.0

AUTOMATIZACIJA ODRAVANJA......................................124
8.1 Uvoenje raunara.........................................................124
8.2 Postupak izbora softvera za
upravljanje odravanjem...............................................127
8.3 Saveti za izbor softvera.................................................130
8.4 Raunarom podran sistem upravljanja
odravanjem..................................................................137
8.5 Internet tehnologije i servisi..........................................143
8.6 Impelentacija softverskog paketa..................................149

9.0

POTREBE ZA REINENJERINGOM PROCESA

ODRAVANJA.........................................................................155
9.1 Osnove reinenjeringa...................................................155
9.2 Virtuelna preduzea.......................................................156
9.3 Specifini ciljevi reinenjeringa....................................159
9.4 Sprovoenje reinenjeringa...........................................162
9.5 Radikalne promene procesa u preduzeu......................164
9.6 Odravanje tehnikih sistema na
principima reinenjeringa..............................................167
9.7 Principi filozofije 5S...170
9.8 Uloga menadmenta u procesu
proizvodnje.173
9.9 Sutina menadmenta u procesu
odravanja......................................................................175
9.10 Multidisciplinarni timovi...............................................178
9.11 Redosled rasporeivanja................................................180
LITERATURA..........................................................................183

1.0 OSNOVI TEORIJE ORGANIZACIJE

ODRAVANJA

1.1 Projektovanje sistema odravanja

U cilju ostvarivanja to viih kvaliteta odravanja, sisteme odravanja
u preduzeu neophodno je unapred projektovati. Pri tome se pod pojmom
projektovanje sistema odravanja podrazumeva definisanje sistema
odravanja u svim bitnim elementima i detaljima, a posebno sa stanovita
koncepcije, organizacije i tehnologije, ukljuujui i sve elemente logistike
podrke (kapaciteti, snabdevanje, radna snaga, finansijski potencijali,
informacioni sistem, sistem upravljanja, i drugo)[140].
Iako zbog specifinosti procesa odravanja i tehnologija koje se u
procesu odravanja koriste, projektovanje sistema odravanja ima odreene
posebnosti, koje trae posebne prilaze, ova problematika u celini po mnogo
emu prevazilazi okvire teorije odravanja. Ukazae se samo na
metodoloke osnove procesa projektovanja sistema odravanja, na kojima
treba da poiva definisanje
pojedinih reenja, kao i na globalna
opredeljenja i preporuljive metode.
ematski prikaz procesa projektovanja sistema odravanja dat je na
slici 1.1. Ovaj prikaz ima karakter osnovnog algoritma, koji ukazuje na
opti metod projektovanja, kao i na bitne specifinosti koje projekt sistema
odravanja treba da obuhvati. Na slici 1.2 data je mogua procedura
projektovanja sistema odravanja [6,7,16].

1.2

Osnovi organizacije odravanja

Organizacija odravanja zahvata kompleksnu problematiku, koja

definie odnose izmeu pojedinih nivoa, odnosno mesta na kojima se
sprovode postupci odravanja (radionica) i drugih uesnika u procesu
odravanja. Ukoliko je sistem odravanja sloeniji, tj. ukoliko ima vie
mesta ili radionica u kojima se obavlja odravanje, struktura odravanja je
sloenija, te je i njegova organizacija kompleksnija.
Linijska struktura, sa dva, tri ili vie redno vezana mesta odravanja,
odnosno radionice, predstavlja najjednostavniju organizaciju sistema
odravanja. U ovom sluaju, pored osnovnog odravanja, koje se i kod
drugih struktura vri na mestu rada posmatranog tehnikog sistema, postoji
jedna, dve ili vie radionica,

Slika 1.1 Mogui prikaz projektovanja sistema odravanja

razliitog stepena opremljenosti, pa prema tome i razliitih mogunosti i

nadlenosti. Najvii nivo prestavlja radionica, odnosno Pogon za
odravanje, u kome se obavljaju najsloeniji postupci odravanja,
ukljuujui i postupke poboljanja sistema koji se odrava, odnosno
tehnike ili tehnoloke inovacije. Pogoni za odravanje su i najbolje
opremljeni, a esto su neposredno vezani za fabriku u kojoj se proizvode
posmatrani tehniki sistemi. Uobiajeno je da je ovaj najvii nivo
odravanja ima prava da obavlja i sve postupke odravanja nieg stepena

Sl. 1.2 Procedura projektovanja sistema tehnikog odravanja

sloenosti, kao to je normalno da svaki vii nivo moe da radi i postupke

propisane za nii nivo. Obrnuto, meutim, nikada ne vai. Nii nivo u
principu ne treba i ne moe da obavlja poslove vieg nivoa odravanja
[140].
Linijska struktura sistema odravanja primenjuje se najee za
sloene tehnike sisteme, koji se proizvode pojedinano ili u malim
serijama, a koriste u sasvim specifinim uslovima. To su, na primer,
energetska postrojenja, sistemi u procesnoj industriji, proizvodni sistemi
specijalne namene, itd. Ovakva organizacija, meutim, u naelu ne
odgovara potrebama tehnikih sistema koji se proizvode u veim serijama i
7

koriste u grupama, kao to je to sluaj kod motornih vozila, aviona, sistema

vojne tehnike, maina za mehanizaciju poljoprivrede, graevinarstva i
slino.
Hijerarhijska struktura se karakterie time da svaki vii nivo
organizacije opsluuje jedan ili vei broj niih nivoa. Za obavljanje poslova
vee sloenosti postoji radionica.
Pored linijske i hijerarhijske strukture, sistemi odranja mogu da se
organizuju i na druge naine. Najee su to razliite kombinacije ove dve
strukture.
Kao to se vidi, i u vezi sa organizacijom sistema odravanja postoje
mogunosti izbora razliitih varijanti, tj. vie strategija i alternativa sistema
odravanja. Koji je nain organizovanja najbolji zavisi od mnogih inilaca,
koji obino imaju specifino znaenje, tipino za svaki sluaj posebno. Ovo
se odnosi i na izvravanje funkcionalnih zahteva posmatranih tehnikih
sistema, njihovu prostornu distribuciju, sistem snabdevanja rezervnim
delovima i drugim materijalima, raspoloivu radnu snagu, komunikacije,
itd.
Osnovni zadatak organizacije odranja je da uskladi kapacitete
raspoloivih resursa:
- kadrova,
- opreme (maina, alata, instalacija),
- zaliha (materijala i rezervnih delova),
- informacija,
sa optereenjima (potrebama) na poslovima odravanja. Cilj ovog
usklaivanja je da se postignu utvrene performanse pogona:
- produktivnost,
- kvalitet proizvoda,
- raspoloivost tehnikih sistema (sigurnost funkcionisanja),
- sigurnost i bezbednost,
pri minimalnim utrocima i trokovima raspoloivih resursa.
Zbog toga se, pri projektovanju organizacije odravanja, javlja niz pitanja,
kao to su:
- kako locirati odravanje (centralizovano ili decentralizovano po
pogonima)?
- gde i kako locirati izvrioce (da li ih organizovati po strukovnom ili
funkcionalnom prilazu)?
- ko je odgovoran za planiranje poslova odraanja?
- ko je odgovoran za rezervne delove?
- ko je odgovoran za informacije potrebne za upravljanje odravanjem?
- itd.
Odgovori na ova pitanja esto vode u konfliktne situacije. Ovo je jo
izraenije kada se zna da je organizacija odravanja dinamiki sistem, koji
se neprekidno razvija i menja, u skladu sa promenama unutar firme (nove
tehnologije, nova oprema itd.) i promenama okoline.
Teorija organizacije i menadment, kao i sve druge tvorevine ljudske
civilizacije, su podlone promenama i razvoju u skladu sa promenama i

zahtevima svih faktora koji na njih utiu i u ijoj slubi se oni nalaze.
Evolucija teorije organizacije i menadmenta koju ubrzavaju sve uestaliji i
sve kompleksniji problemi poslovanja, upravljanja i projektovanja
organizacionih sistema svakih nekoliko godina fokusira neke nove teorijske
i praktine aspekte ili potencira neke od klasinih principa i komponenata
zaodevene u nove forme i sadraje. Sa druge strane, javljaju se nove
koncepcije koje bi se uslovno mogle nazvati disciplinama za sebe, kao to
su strategijski menadment, strategijsko planiranje, dijagnostifikovanje
organizacije, upravljanje promenama, tehnologija organizovanja itd. u
takvoj situaciji namee se pitanje kakva je uloga teorije organizacije, a
kakva menadmenta i ta je to to ini jezgra tih teorija i njihovih praktinih
imlikacija.

1.3 Osnovi teorije menadmenta

Istraivanjem karakteristika najuspenijih svetskih kompanija da
stabilne pozicije u vrhu rang liste tokom poslednjih nekoliko decenija imaju
one kompanije koje poseduju kao dominantna svojstva razvijen sistem
upravljanja organizacijom ilii menadment i visoko kompetentan
rukovodilaki kadar, odnosno menadere. Menadment, dakle, predstavlja
kljuni uslov uspenosti, to jest stabilnog rada i razvoja kako privrednih
tako i neprivrednih sistema. Danas se veina vodeih teoretiara slae sa
definicijom menadmenta:
Menadment predstavlja planirano i organizovano usmeravanje i
kontrolisanje ljudske aktivnosti u funkciji kratkoronog i dugoronog
efektivnog i efikasnog korienja raspoloivih resursa radi postizanja
eljenih rezultata u okruenju koje se stalno menja.
Klasino shvatanje upravljakih procesa (ili procesa menadmenta)
polazi od stanovita da postoje samo etiri osnovna upravljaka procesa:
PLANIRANjE, ORGANIZOVANjE, RUKOVOENjE (voenje) i
KONTROLISANjE. Neki autori ovde dodaju i ODLUIVANjE. Osnovni
upravljaki ili menaderski procesi su znaajni za razumevanje sutine
upravljanja, nezavisno od procesa na koji se odnose.
PLANIRANjE predstavlja sveobuhvatan hijerarhijski proces
postavljanja ciljeva, razvijanja planova sa prateim analizama, donoenjem
odluka i ostalim pomonim aktivnostima. U svetlu savremenog upravljanja
planiranje se iskljuivo tretira i kao strategijsko planiranje, odnosno,
podrazumeva se da dobro planiranje ukljuuje u sebe i strategijski nivo
planiranja.
ORGANIZOVANjE se nadovezuje na proces planiranja i osnovni
cilj organizovanja je odreivanje optimalnog grupisanja organizacionih
aktivnosti i resursa radi realizacije postavljenih planova u skladu sa
usvojenim programima. Ovde treba ukazati na dva znaajna momenta
(sl. 1.3):

- proces organizovanja prestavlja segment po kome se menadment

kao teorija upravljanja najvie poklapa sa teorijom organizacije i praktino
se moe tvrditi da im je to najvei deo zajednikog jezgra;
- obezbeivanje, rasporeivanje i usavravanje kadrova neki autori
tretiraju kao poseban upravljaki proces i nazivaju ga upravljanje ljudskim
resursima; po klasinom principu ovaj segment upravljanja ini
jedinstvenu celinu sa procesom organizovanja, jer je problem optimalnog
organizovanja kadrova u sutini problem organizacione prirode, iako se u
njemu koristi itav niz specijalni psihosocijalnih, psihometrijskih i
ergoekonomskih metoda i tehnika.

Slika 1.3 Proces organizacije odravanja

RUKOVOENjE predstavlja proces neprestanog usmeravanja i

motivisanja zaposlenih da usklaeno pruaju doprinose realizaciji
organizacionih i grupnih ciljeva. Rukovodioci koji sprovode ovakav proces
moraju dobro poznavati organizacione ciljeve i planove, moraju imati

10

izuzetnu sposobnost komuniciranja pri emu moraju uzimati u obzir

karakteristike radne sredine i organizacione ciljeve. Osim posebnih
predispozicija za saradnju sa ljudima, steene i uvebane elokventnosti,
savremeni rukovodioci se moraju posebno obuavati za takve uloge,
posebno u domenima upravljanja konfliktima, upravljanja korienjem
raspoloivog vremena, upravljanja organizacionom kulturom i poslovnom
etikom.
KONTROLISANjE predstavlja proces regulisanja jedne ili vie
organizacionih aktivnosti tako da se one odvijaju na nain koji e omoguiti
postizanje organizacionih ciljeva. U savremenom menadmentu
kontrolisanje se sprovodi na svim nivoima - od strategijskog do operativnog
i obuhvata etiri osnovne grupe resursa:
- fizike resurse (zalihe, opremu i kvalitet),
- ljudske resurse,
- informacione resurse, i
- finansijska sredstva.
Kontrolisanje se odvija po klasinom principu povratne sperge pri emu se
instrukcije za izmenu standarda rada iniciraju od viih hijerarhijskih nivoa
ili se realizuju u interakciji sa viim nivoima.

1.4 Odravanje preduzea kao

organizacioni sistem
1. Cilj sistema odravanja
Odravanje je organizacioni sistem, koga opredeljuju:
- cilj,
- razgranienje i veze sa okolinom,
- proces i njegovi delovi,
- elementi sistema,
- rezultati i dr.
Cilj sistema odravanja u optem obliku je: Odravanje tehnikih
sistema mora omoguiti da svi tehniki sistemi ispunjavaju svoju funkciju
uz to manje zastoja u to duem ivotnom ciklusu i uz to manje trokova
odravanja (uz to manje direktnih i indirektnih trokova odravanja).
Ovom cilju moramo dodati: odravanjem moramo omoguiti tehniku
zatitu od povreda ljudi, maksimalnu ekonominost korienja energije i
sirovina u procesu rada i zatitu okoline od zagaivanja.

2. Razgranienja i veze sistema odravanja sa okolinom

Okolina, u kojoj se sistem odravanja gradi, je svakako neki
proizvodni, poslovni ili drugi proces ili sistem (stambeni objekti
komunkacije itd.).

11

Granice sistema odravanja prema okruenju mogu biti

razliite,zavisno od ukljuivanja delova procesa - podsistema odravanja u
na sistem odravanja. Sistem istog odravanja je (sl. 1.4):

Slika 1.4 Osnovna podela poslova odravanja

- osnovno odravanje od strane rukovaoca,

- preventivni pregledi stanja (bez posebne instrumentacije),
- podmazivanje maina i postrojenja,
- tehnika dijagnostika,
- otklanjanje otkaza (korektivno odravanje),

12

- kontrolni pregledi, traenje i otklanjanje slabih mesta,

- planske zamene delova sistema,
- preventivne periodine opravke (remonti),
- popravljanje i obnavljanje istroenih delova sistema.
Dodatno je jo mogue uz iste radove odravanja uvrstiti jo:
- proizvodnja rezervnih delova u sopstvenim radionicama,
- skladitenje i nabavka rezervnih delova i materijala za odravanje,
- graevinski i vatrostalni materijali
- rekonstrukcija, izrada i montaa novih tehnikih sistema,
- energetika (grejanje, komprimovani vazduh, prenos el. energije, voda),
- druge delatnosti (ienje, uvanje itd.)
Razgranienje sistema odravanja od okoline praktino znai da
odredimo, koje od navedenih delatnosti emo ukljuiti u jedinstveni sistem
odravanja, a koje emo recimo, ukljuiti u tehniki sistem. Iz sistemskog
gledanja na organizovanje u stvari proizlazi i gledanje na centralizaciju i
decentralizaciju sistema odravanja. U odluivanju za decentralizaciju
nuno idu i labavije veze izmeu pojedinih podsistema - deliminih sistema
odravanja, ime je tee postii postavljeni cilj.

3. Proces odravanja i njegovi delovi

Proces odravanja u okviru sistema odravanja je jedinstven i
pojedine delove sistema povezuje ba ovaj proces. Vrstu i sadraj procesa u
okviru sistema odravanja opredeljuje odabrana metoda odravanja (izbor
najboljeg modela odravanja).
Bez procesa, sistem odravanja je mrtav. Bez dobro odrane strategije
i delovanja svih delova procesa, sistem odravanja nije efikasan, ne
omoguuje postizanje cilja i pojedinanih rezultata, koje od sistema
oekujemo.

4. Elementi sistema odravanja

Fiziki elementi odravanja su:
- radnici i strunjaci (i njihova obuka),
- tehniki sistemi na odravanju (sa prostorom),
- rezervni delovi i materijal za odravanje,
- energija za odvijanje procesa rada i dr.
Svi ovi elementi su znaajni a najznaajniji su ipak radnici i
strunjaci, koji mogu sve ostale elemente i uslove za odvijanje procesa
odravanja stvoriti. Iz toga proizlazi dominantni znaaj oblikovanja
ljudskog faktora u procesu organizovanja. Apstraktni elementi sistema su:
- organizaciona struktura rada,
- definicija procesa sistema (pravila ponaanja), i dr.

13

5. Principi organizovanja odravanja

Principi organizovanja odravanja proizlaze iz karakteristika radova
odravanja, koji su:
- u velikoj meri neponavljajui,
- preteno kratkog trajanja,
- prostorno rasprostranjeni na manjoj ili veoj udaljenosti,
- esto trae saradnju vie struka radnika,
- neki radovi su na prvi pogled bez cilja.
Principi organizovanja su dakle:
- racionalna podela rada - ne prevelika i po mogunosti i po tehnikim
sistemima,
- smanjenje broja i skraivanje komunikacija,
- jedinstvo odgovornosti raznih struka radnika za zdravlje tehnikih sistema,
a ne za odbranu svoje struke,
- negovanje preventivne klime, a suzbijanje podsticanja opravljanja,
- moralno i materijalno priznanje za rezultate sistema, a ne za proces ,
- strukovni princip organizovanja - podele rada kod jednostavnog posla
malog obima,
- funkcionalni pristup organizovanja kod kompleksnog posla velikog
obima.
Industrijski sistemi neprekidnog toka materijala su u optem sluaju
sistemi redno vezanih delova kod kojih otkaz jednog dela sistema, po
pravilu rezultuje u otkazu sistema, to ima krajnje negativne posledice na
izlazne efekte sistema.
Industrijski sistemi neprekidnog toka su takve strukture da otkaz
pojedinog dela ne znai istovremeno, i po pravilu, i otkaz vie sistema.
Funkcija odravanja u proizvodnom preduzeu ima sloene zadatke
da proizvodni tehniki sistem dri u stanju u radu, a u skladu sa
postavljenom funkcijom cilja i u granicama dozvoljenih odstupanja.
Postavljeni zadaci mogu se uspeno izvriti, ako su ispunjeni odreeni
uslovi, kao to su:
- usvojena politika (strategija) odravanja,
- odgovarajua organizacija i informacioni sistem,
- potrebna kadrovska struktura, i
- odgovarajua oprema (maine, alati i pribor).
Aktivnosti i poslove odravanja u savremenoj industriji karakteriu
sledei uslovi:
- porast sloenosti tehnikih sistema,
- veliko uee hidraulike, pneumatike i elektronike u strukturi
tehnikih sistema,
- visoki gubici sistema u stanju otkaza,
- visoki trokovi opravke,
- i dr.

14

Funkcija odravanja javlja se u formalnoj organizacijskoj strukturi u

veoma razliitim oblicima zavisno, pre svega, od proizvodnog programa i
veliine preduzea.

6. Odravanje u malom preduzeu

Kod manjih preduzea esto se mogu sresti sluajevi da je Jedinica
odravanja zajedno sa Alatnicom i Energetikom. Jedinica (pogon)
odravanja moe biti u okviru Jedinice proizvodnje ili posebno
(samostalno) (sl. 1.5).
PREDUZEE

PREDUZEE

PROIZVODNI
POGON 1

PROIZVODNI
POGON 2

POGONSEKTOR
ZA ODRAVANjE

PROIZVODNI
POGON

POGONSEKTOR
ZA ODRAVANjE

Slika 1.5 Mesto odravanja u preduzeu

15

2.0 MENADMENT ODRAVANJA

2.1 Definicija menadmenta
Menadment je dostignue organizacionih ciljeva na efektivan nain
kroz planiranje, organizovanje, liderstvo (voenje) i kontrolu
organizacionih resursa.
Uz navedenu definiciju dajemo i sledee aktivnosti u okviru poimanja
menadmenta: to je pre svega proces, znanje, poslovna vetina, profesija i
umetnost. Postoje dve vane ideje u ovim definicijama:
-

etiri funkcije: planiranje, organizovanje, liderstvo i kontrola,

Ostvarenje organizacionih ciljeva na efikasan i efektivan nain.

Menaderi upotrebljavaju vei broj vetina za ostvarenje ovih

funkcija. Slika 2.1 pokazuje proces korienja resursa od strane menadera
za ostvarenje organizacionih ciljeva. Mada neki teoretiari menadmenta
ukazuju na dodatne menadment funkcije, kao to su: komuniciranje,
ljudski resursi, ili odluivanje, one e biti razmatrane kao deo primarnih
etiri funkcije (Slika 2.1).

Slika 2.1. Interaktivna priroda procesa menadmenta

17

2.2 etiri funkcije menadmenta

1. Planiranje
Planiranje je menadment funkcija koja se odnosi na definisanje
zadataka za budue organizacione performanse i odluivanja o zadacima i
resursima koji su potrebni za njihovo obavljanje. Ono odreuje gde
organizacije ele da budu u budunosti i kako da do nje dou. Planiranje
znai definisanje ciljeva za budue organizacione uinke i odluivanje o
zadacima i upotrebi potrebnih resursa za njihovo obavljanje. Nedostatak
planiranja ili slabo planiranje moe ugroziti ostvarenja organizacije
(preduzea, kompanije i sl.).

2. Organizovanje
Organizovanje je menadment funkcija koja se odnosi na odreivanje
ciljeva, grupisanje zadataka i alokaciju resursa u sektorima. Ono nuno prati
planiranje i ukazuje kako preduzee pokuavaju da izvre plan.
Organizovanje ukljuuje grupisanje zadataka i alociranje resursa na sektore.

3. Liderstvo voenje
Liderstvo je funkcija menadmenta koja ukljuuje motivisanje
zaposlenih za ostvarenje organizacionih ciljeva. Ono postaje sve vanija
menadment funkcija. Liderstvo je funkcija menadmenta koja ukljuuje
motivisanje zaposlenih za ostvarenje organizacionih ciljeva. Ono
podrazumeva stvaranje zajednike kulture i vrednosti, saoptavanje ciljeva
zaposlenima kroz celu organizaciju kao i upotreba (korienje) uticaja na
motivisanje zaposlenih za obavljanje organizacionih ciljeva.
Liderstvo znai kreiranje odgovarajue kulture i vrednosti,
komunikacionih ciljeva za zaposlene kroz organizaciju i obogaivanje
radnika eljom za izvrenjem najvieg postignua. Liderstvo ukljuuje
motivisanje svih sektora i odeljenja kao i individualaca da svrsishodno rade
sa menaderima.

4 . Kontrola
Kontrola znai nadgledanja radnikovih aktivnosti, odreivanje da li
preduzee ostvaruje svoje ciljeve i sprovoenje korekcije, ako je to
potrebno. Ona je etvrta funkcija menaderskog procesa. Menaderi moraju
osigurati da se preduzee kree prema postavljenim ciljevima. Novi
trendovi usmereni ka osposobljavanju i verovanju zaposlenih dovode

18

mnoge kompanije da stavljaju manje naglaske na top-down kontrolu, a

znatno vie naglase obuku i koriguju sebe i svoj rad.

2.3 Organizacione performanse

Drugi deo definicije menadmenta je ostvarenje organizacionih
ciljeva. Menadment je suvie vaan, jer su organizacije veoma vane. U
industrijskom drutvu gde dominira kompleks tehnologije, organizacije
zajedno donose znanja, ljude i sirovine za ostvarenje ciljeva koje, kao
pojedinci ne bi mogli da uine.

1. Organizacija
Organizacija je drutveni entitet koji ima za cilj da upravlja i
osmiljeno struktuira. Formalna definicija organizacije sastoji se u tome da
je to drutveni entitet iji je cilj upravljanje i strukturno oblikovanje.
Drutveni entitet znai da je isti sainjen od dvoje ili vie ljudi. Ciljno
usmeravanje znai oblikovano ostvarenje nekih ciljeva kao to je ostvarenje
profita (Boeing, Mack Trucks).
Osmiljena struktura znai da su zadaci podeljeni, a odgovornosti za
njihova izvrenja prenete na lanove organizacije. Na osnovu definicije
menadmenta, menaderska odgovornost je da koordinira resurse na
efikasan i efektivan nain u cilju ostvarenja organizacionih ciljeva.
Organizaciona efikasnost je nivo na kome organizacija ostvaruje
postavljene ciljeve (sl. 2.2 i sl. 2.3)[8].

Slika 2.2. Faktori u performansama svetske scene

19

2. Efikasnost
Organizaciona efikasnost odnosi se na koliinu resursa upotrebljenih
za ostvarenje organizacijskih ciljeva. Ona se bazira na tome koliko
materijala, novca i ljudi su potrebni za proizvodnju planirane koliine
proizvoda. Efikasnost se moe razumeti kao koliina resursa potrebnih za
proizvodnju robe ili usluga, odnosno upotreba minimalnih resursa
sirovina, novca i ljudi za proizvodnju eljene koliine proizvoda.
Peter Drucker tumai efikasnost kao raditi stvari na pravi nain. Po
njemu efikasnost je sposobnost da se stvari rade pravilno koncept koji se
bazira na inputu outputu. Efikasan je onaj menader koji postie output ili
rezultate u srazmeri s inputom (uloenim radom, materijalom i vremenom).
Ukoliko uspe da minimizira trokove sredstva potrebnih za ostvarenje cilja
on, radi efikasno.

.2081,.$&,-$

%LWL
VSUHPDQ]D
SURPHQH

%LWL
LQIRUPLVDQ
2GUDYDQMH
%LWL
XNOMXHQ

%LWLGHR
SURPHQD

%LWLGHR
SURFHVD
RGOXLYDQMD

8WLFDWLQD
UH]XOWDWH

%LWLWUHWLUDQVD
XYDDYDQMHP

3RYHDYDQMH
SUL]QDYDQMDL
VDPRSRWRYDQMD

Slika 2.3. Otpor prekidu rada tehnikog sistema

20

2.4 Menadment vetine

Posao menadera je kompleksan i multidimenzionalan. Mada neki
teoretiari menadmenta preporuuju iru listu vetina, potrebne vetine za
upravljanje sektorom ili organizacijom mogu se svesti na tri kategorije:
konceptualne, socijalne i tehnike (sl. 2.4).
Konceptualna vetina je kognitivna sposobnost da se organizacija vidi
kao celina kao i odnosi meu njenim delovima. Ona iskljuuje miljenje
menadera, procesiranje informacija i planiranje mogunosti. Ova vetina
ukljuuje znanje o tome, gde se nalazi snaga jednog sektora u organizaciji i
kako organizacija stoji u industriji, zajednici, biznisu i drutvenom
okruenju. To znai sposobnost stratekog razmiljanja, da se dobije irok
i dugoroan pogled.
Konceptualne vetine potrebne su menaderima, ali su posebno vane
za menadere na vrhu. Oni moraju opaati znaajne elemente u situacijama
i irim konceptualnim modelima (sl. 2.5 i sl. 2.6).

Slika 2.4. Upravljanje znanjem

21

Slika 2.5. Pokretai posla

Slika 2.6. Struktura totalnog kvaliteta proizvodnog sistema

22

3.0 METODOLOGIJE ODRAVANJA

3.1 Ciljevi odravanja
Tehniko odravanje sistema (maina i postrojenja) predstavlja skup
postupaka i aktivnosti ija je svrha spreavanje pojave stanja u otkazu (ili u
zastoju), kao i vraanje sistema po pojavi stanja u otkazu (ili pojavi otkaza)
ponovo u stanje u radu (u radno sposobno stanje), u to kraem vremenu i
sa to manjim trokovima, u datim uslovima okoline i organizacije rada
(sl. 3.l).
Tehniko odravanje sistema (ili odravanje sistema) obuhvata mere
koje zadiru u podruje proizvoaa i korisnika tehnikog sistema (maine).
Osnovni zadaci odravanja poinju projektovanjem, konstruisanjem i
izradom tehnikih sistema koji treba da imaju povoljnu karakteristiku
troenja, koja treba da umanjuje i usporava proces habanja i troenja,
povisuje nivo eksploatacione pouzdanosti (verovatnou ispravnog rada) u
radu i produava ivotni ciklus sistema.
Proces troenja (habanja) sistema je jedan od uzroka da odravanje
mora postojati u ivotnom ciklusu sistema. Proizvoa sistema mora voditi
rauna da troenje bude u granicama projektovanog, a korisnik da uslovi
troenja za vreme procesa eksploatacije to manje dou do izraaja.
Svrsishodnost odravanja se moe do kraja sagledati samo kroz
efektivnost osnovnog procesa proizvodnje, da trokovi odravanja i
trokovi zbog zastoja u proizvodnji budu to manji, kvalitet proizvoda to
vii a produktivnost proizvodnje to vea.

24

Slika 3.1. Tehniko odravanje

Odnosno, zbir svih trokova po jedinici kapaciteta (proizvoda)

nastalih zbog projektovanja, izrade, eksploatacije i odravanja tehnikog
sistema, nezavisno od vremena i mesta gde su nastali, preko planiranog
ivotnog ciklusa (veka trajanja), moraju teiti nekom minimumu.
Koristei tehniko odravanje za obezbeenje osnovnog procesa
proizvodnje (korienja) preuzimamo puno meusobno zavisnih zadataka:
ideolokih, tehnikih, tehnolokih, organizacionih i ekonomskih.
Moe se jo rei da je odravanje tehnikih sistema funkcija
proizvodnje koja obuhvata sve postupke koje treba preduzeti da tehniki
sistemi budu to due u ispravnom (radnom) stanju, da u ivotnom ciklusu
rade sa dozvoljenim nivoom pouzdanosti, produktivnosti i ekonominosti.
To znai da odravanje umnogome utie na povienje nivoa efikasnosti
poslovanja preduzea. Ono je uslov opstanka preduzea u budunosti.
Sluba Odravanja mora efikasno raditi na spreavanju i otklanjanju
otkaza (stanja u otkazu). Otkazi se naelno spreavaju Preventivnim
odravanjem (odravanjem pre nastanka otkaza), a otklanjaju se
Korektivnim (odravanje posle otkaza) ili Kombinovanim odravanjem
(kombinacijom korektivnog i preventivnog odravanja).
Tehniki sistemi za proizvodnju se sve vie mehanizuju i
automatizuju, to znai da moraju da rade to pouzdanije. Zbog toga se
naglo iri pojam odravanja, pri emu se danas moe rei da je odravanje
proces koji omoguava upravljanje tehnikim stanjem i pouzdanou u toku
itavog ivotnog ciklusa sistema. Nadalje, ciljevi odravanja, izmeu
ostalog, zalaze i u sferu ekonomije poslovanja, pa se iskazuju u vidu
racionalizacije i naelno su merljivi. Zbog svega toga, savremena nauka
proces odravanja sve vie izuava i podie na vii nivo znaajnosti u
privredi i u drutvu.

25

Osnovni ciljevi koji treba da se postignu procesom odravanja su:

obezbeenje (maksimiziranje) potrebnog nivoa pouzdanosti

tehnikih sistema u procesu eksploatacije (pouzdanost je
verovatnoa rada bez otkaza u toku vremena t, sa to veom
raspoloivosti sistema, to manje otkaza),
minimiziranje ukupnih trokova odravanja (direktnih i
indirektnih),
spreavanje i ograniavanje zastarevanja tehnikih sistema,
zajedniko uee (sa svim funkcijama u preduzeu) u
upravljanju proizvodnjom i finansijama (povezivanje u CIM
sistem proizvodnje kompjuterski integrisana proizvodnja),
postizanje boljeg kvaliteta proizvoda,
poveanje produktivnosti rada u proizvodnji,
povienje nivoa motivisanosti za rad (neispravni tehniki
sistemi izazivaju loe stanje i odnose, pa i nezgode, kako u
samom preduzeu tako i njegovom okruenju),
uvanje svih raspoloivih resursa u preduzeu,
upravljanje znanjem,
isporuka proizvoda kupcima na vreme i dr.

Treba imati u vidu da odravanje u pogledu sadraja i dinamike

sprovoenja mora biti vrlo briljivo odmereno i strogo usklaeno sa
stvarnim potrebama. U protivnom se mogu dobiti i suprotni efekti. Umesto
visoke pouzdanosti nepaljivo i preesto sprovoenje, naroito sloenih i
dugotrajnih postupaka odravanja, moe izazvati pojavu drugih, dodatnih i
jo ozbiljnijih otkaza, ime se moe znaajno smanjiti pouzdanost, uz
osetno poveanje trokova. Zato izmeu sasvim loginog uputstva
Odravaj mainu redovno kako te ne bi izneverila i njemu suprotnog
saveta Pusti mainu da radi, neto e poremetiti treba nai kompromis
koji e obezbediti najvee efekte. To i jeste cilj inenjerstva odravanja,
odnosno savremenih naunih i tehnikih disciplina koje se bave ovim
problemima.[prema prof.dr Jovanu Todoroviu].
Razvoj novih naunih disciplina, zasnovanih na sve ubrzanijem
razvoju tehnike i tehnologije, posebno Kibernetike, Teorije sistema,
Informatike i drugih grana sistemskih nauka, znaajno je doprineo promeni
odnosa prema odravanju tehnikih sistema. Zahvaljujui tome, tehniki
sistemi se danas vie ne posmatraju kao ureaji ili maine koje je napravio
ovek tako da se ponaaju po nekim sopstvenim, zamiljenim ili dodeljenim
zakonima, nezavisno od okoline i drugih prirodnih uslova, ve kao
integralni delovi opteg prirodnog sistema, koji podleu optim i posebnim
zakonima, svojstvenim i drugim sistemima u prirodi.

26

3.2 Odravanje kao funkcija

Odravanje tehnikih sistema je funkcija osnovne proizvodnje u
preduzeu. Zato se ono organizuje u odreene organizacione forme i celine
i funkcionie kao poseban podsistem u preduzeu. Odravanje je, znai,
sutinski vezano za osnovni proces proizvodnje, jer doprinosi da se
proizvodnja odvija na racionalan nain, uz optimalni nivo pouzdanosti svih
tehnikih sistema u preduzeu.
Kada se govori o jedinstvu funkcija odravanja i proizvodnje, kao
jedinstvenom iniocu proizvodnje, onda se imaju u vidu osnovne postavke:

ukupna funkcija proizvodnje se sastoji od zbira aktivnosti

proizvodnje i odravanja, podranih od ostalih poslova u
preduzeu (poslovi razvoja, marketinga, finansija i dr.),
funkcija odravanja (bez obzira kako je organizaciono
postavljena) ne predstavlja uslunu delatnost, nego ima
proizvodni karakter,
radnici u Odravanju su proizvodni radnici,
poslovi odravanja savremenih tehnikih sistema su
multidisciplinarne prirode i zahtevaju struniju radnu snagu
nego klasini poslovi proizvodnje.

Odravanje je proces koji se protee kroz sve faze nastanka i

eksploatacije tehnikih sistema, do njihovog konanog rashodovanja. Ono
je sastavni deo reprodukcionog procesa, te ga zato treba posmatrati i
izuavati kao integralnu aktivnost u obezbeenju planiranog ivotnog
ciklusa svakog tehnikog sistema. To je funkcija proizvodnje, koja ima
jasno definisan proces rada, a kao sistem, to je deo proizvodnog sistema
preduzea. Savremena predvianja, daju odravanju u budunosti,
odluujuu ulogu u proizvodnji sa ciljem da se ostvaruju optimalni
proizvodni rezultati uz uvoenje novih tehnologija odravanja. U
budunosti e u fabrikama, uglavnom raditi samo radnici u Odravanju.

3.3 Integralni sistemski prilaz odravanju

Odravanje tehnikih sistema moe da se posmatra i analizira
metodama Integralnog sistemskog prilaza, tj. kao skup veeg broja
segmenata koji svoju funkciju obavljaju u odreenoj okolini i u odreenom
vremenu. Drugim reima moe se govoriti o Sistemu odravanja, kao skupu
segmenata ili elemenata koji zajednikim dejstvom obezbeuju odravanje
tehnikog sistema, u skladu sa postavljenim zahtevima i kriterijumima
(sl. 3.2).

27

Slika 3.2. Sistemski prilaz odravanju

Sistem odravanja jednog tehnikog sistema moe da se ilustruje kao

to je to prikazano na sl. 3.3 (za velika i sloena preduzea).
ema na sl. 3.3. pokazuje da je i u ovom sluaju sistem odravanja
iskazan kao skup meusobno povezanih elemenata ili segmenata. Meutim,
i u ovom sluaju, u zavisnosti od neposrednih zadataka i ciljeva analize,
vrste posmatranog tehnikog sistema i drugih okolnosti, sistem odravanja
moe se iskazati i sa drugim (manjim ili veim) brojem segmenata. Prilaz sa
ovim brojem segmenata, meutim, i ovde odgovara najveem broju sistema
odravanja, koji se odnose na razliite maine, transportne sisteme,
elektronske, energetska postrojenja ili druge vrste tehnikih sistema, koji se
koriste u privredi, irokoj potronji ili za potrebe odbrane.
Treba da se ukae da se ovi prikazani segmenti sistema odravanja
razlikuju po svom karakteru. Segmenti oznaeni kao Pouzdanost (R(t)) i
Pogodnost odravanja (PO) odnose se oigledno na sam tehniki sistem koji
se odrava, to su, dakle, sa stanovita odravanja spoljni elementi, od
kojih potiu zahtevi za odravanje kojima sistem odravanja treba da se
prilagodi. Nasuprot tome, preostali elementi, koji se odnose na Koncepciju,
Tehnologiju, Organizaciju sistema odravanja, itd., ine unutranje
elemente sistema odravanja, koji se reavaju njegovim projektovanjem i
kasnije upravljanjem.
Pouzdanost tehnikog sistema (verovatnoa ispravnog rada sistema)
predstavlja jedno od njegovih osnovnih svojstava, jedan od najvanijih
inilaca ukupne Sigurnosti funkcionisanja. Ove osobine tehnikog sistema
neposredno utiu i na njegov sistem odravanja, diktirajui potrebe i
zahteve za odravanjem, kako u pogledu sadraja, tako i u pogledu obima.
Kada bi tehniki sistem bio apsolutno pouzdan, odnosno kada ne bi

28

nikada, ni pod kakvim uslovima mogao da otkae, ne bi ga ni trebalo

odravati( detaljnije u knjizi POUZDANOST MAINA[20]).

SISTEM ODRAVANJA

POUZDANOST

RASPOLOIVOST

POUZDANOST ODRAVANJA

UPOTREBNI KVALITET

TEHNOLOGIJA ODRAVANJA

KONCEPCIJA ODRAVANJA

ORGANIZACIJA ODRAVANJA

INFORMACIONI SISTEM ODRAVANJA

DIGITALNA EKONOMIJA

10

UPRAVLJANJE ZNANJEM

11

INTEGRALNA SISTEMSKA PODRKA

12

REINENJERING I BENMARKING

Slika 3.3. Sistem odravanja

Pogodnost odravanja (verovatnoa da e odravanje biti

izvedeno u datom vremenu) je, takoe, jedno od bitnih svojstava svih
tehnikih sistema, veoma uticajno na njegovu ukupnu Sigurnost
funkcionisanja, a posebno na Performanse raspoloivosti. Ovim
pojmom obuhvataju se osobine tehnikog sistema u pogledu
mogunosti sprovoenja potrebnih postupaka odravanja, odnosno
prilagoenost sistema za obavljanje preventivnih i korektivnih
postupaka odravanja.

29

3.4 Koncepcija i tehnologija odravanja

1. Sistem tehnikog odravanja
Sistem odravanja tehnikog sistema moe da se realizuje na vie
naina, u vie meusobno razliitih varijanti. Pojedine varijante, odnosno
pojedina reenja sistema odravanja mogu da se razlikuju u nizu detalja, ali
i u osnovnim, za sistem bitnim obelejima. Ovo se odnosi pre svega na
koncepciju sistema odravanja, a zatim na primenjenu tehnologiju i
organizaciju. Pod koncepcijom sistema odravanja podrazumeva se princip
donoenja odluka o vremenu u kojem treba da se sprovode postupci (skup
aktivnosti) odravanja. U ovom pogledu postoje osnovne mogunosti:
preventivno, korektivno i kombinovano odravanje. Kod preventivnog
odravanja, potrebni postupci se sprovode pre nego to doe do pojave
otkaza, a kod korektivnog poto se otkaz ve pojavi. Tehnoloki aspekt se
odnosi na vrstu i nain izvoenja postupka odravanja, a organizacija
sistema zavisi od odnosa pojedinih nivoa na kojima se sprovode postupci
odravanja (pri ovome, postupci odravanja su one aktivnosti koje se
sprovode na tehnikom sistemu da ne bi dolo do otkaza pregled (ili
dijagnostika), zamena delova i dr.) [prema prof.dr Jovanu Todoroviu].
2. Koncepcija sistema odravanja
Koncepcija sistema odravanja predstavlja njegovo obeleje, koje
utie na opti kvalitet sistema odravanja. Pod ovim pojmom podrazumeva
se obeleje sistema koje zavisi od principa na osnovu koga se donose
odluke o sprovoenju postupaka odravanja. Tri su osnovne koncepcijske
mogunosti: Preventivno, Korektivno i Kombinovano odravanje. U prvom
sluaju, postupci odravanja se sprovode pre nego to doe do pojave
otkaza, odnosno u ovoj koncepciji odravanje ima zadatak da sprei ili
odloi pojavu otkaza (sl. 3.4). Koncepcija korektivnog odravanja, nasuprot
prethodnoj, predvia da se postupci odravanja sprovode tek poto doe do
pojave otkaza. U ovom sluaju, dakle, njihov je zadatak da sistem iz stanja
u otkazu ponovo vrate u stanje u radu. Obe ove osnovne koncepcije
mogu da se poveu to je kombinovano odravanje.
Kombinovano odravanje moe da se realizuje na vie naina, ali
obino tako da se odreen deo tehnikog sistema (odreeni elementi)
odrava preventivno, dok se za preostale delove sistema postupci
odravanja sprovode tek poto doe do pojave otkaza. Preventivno
odravanje, moe da se realizuje na vie naina. Ovo se posebno odnosi na
vrstu i karakter postupaka preventivnog odravanja, a zatim i na vreme koje
se odreuje za sprovoenje ovih postupaka.

30

Slika 3.4. Uzajamna veza metoda odravanja i tolerancija za dijagnostike

parametre (),
( je paremetar promene stanja)

U naelu postoje vie vrsta preventivnog odravanja. U prvom sluaju

preventivno odravanje se sprovodi iskljuivo na osnovu informacije o
pouzdanosti, tj. na osnovu raspodele vremena rada do pojave otkaza za
posmatrani sistem, odnosno njegov sastavni deo. U drugom sluaju
posmatra se i prati neki pokazatelj parametar, koji reprezentuje stanje
posmatranog sistema, tj. njegovog dela, i koji je po svom karakteru
sluajan. Obe ove vrste preventivnog odravanja mogu da se veu za neki
odreeni period vremena, ili za vreme koje se ne odreuje unapred, ve se
tokom rada sistema podeava (adaptira) konstatovanom stanju, odnosno
informacijama o izabranim pokazateljima stanja koji se prikupljaju i
analiziraju.
Neke od vrsta preventivnog odravanja pomenuemo kasnije.Mogue
postupke preventivnog odravanja ine sve one aktivnosti koje je potrebno
sprovesti da bi se tehniki sistem odrao u radno sposobnom stanju na
zahtevanom nivou eksploatacione pouzdanosti, kako je ve reeno.
3. Organizacija sistema odravanja
Organizacija sistema odravanja definie odnose koji postoje izmeu
pojedinih nivoa, odnosno mesta radionica, u kojima se sprovode postupci
odravanja. Ukoliko je sistem odravanja sloeniji, tj. ukoliko ima vie
mesta ili radionica u kojima se obavlja odravanje, struktura sistema

31

odravanja je sloenija, te je i njegova organizacija kompleksnija

(centralizovana i decentralizovana koncepcija).
Od veeg broja mogunosti organizovanja, najznaajnije su Linijski i
Hijerarhijski sistemi. Kasnije e biti pokazano da je organizacija sistema
odravanja u tesnoj vezi sa njegovim makro tehnolokim obelejima,
posebno ako se radi o Hijerarhijskim sistemima, kao i sa podsistemom koji
se odnosi na personal, odnosno radnike koji rade na poslovima odravanja .
Organizaciona struktura funkcije odravanja je jedna od najsloenijih i
potrebno je da je prave (formiraju) strunjaci koji se bave ovom
problematikom u duem periodu vremena.
4. Tehnologija odravanja
Tehnologija odravanja definie postupke odravanja i nain
sprovoenja postupaka odravanja. Tehnologijom odravanja odreuje se
na koji nain postupak treba da se obavi, sa kojim alatom, kojim
redosledom, u kom vremenu. Ovo se odnosi na svaki nivo odravanja
posebno, a i na sve predviene postupke odravanja [8]:

osnovno odravanje od strane rukovaoca,

preventivni periodini pregledi, bez posebnih instrumenata,
kontrolni pregledi regulisani propisom i zakonom,
podmazivanje delova tehnikih sistema,
tehnika dijagnostika (utvrivanje stvarnog stanja sistema),
preventivne periodine zamene delova,
traenje i otklanjanje slabih mesta (inovacije),
popravljanje i obnavljanje istroenih delova,
preventivne periodine opravke (profilakse) male i srednje,
generalne periodine opravke sa modernizacijom (remonti).

Oigledno je da tehnologija odravanja zavisi u velikoj meri od

konstrukcijskih i drugih osobina sistema koji se odrava, ali isto tako i od
uslova u kojima se odravanje sprovodi. Isti uticaj imaju ekonomski
inioci, koji se odnose na raspoloive kapacitete, produktivnost, potrebnu
brzinu obnavljanja postupka odravanja, odnosno potrebnu gotovost
tehnikog sistema, itd. Shodno tome, tehnoloki postupci odravanja mogu
da se ree na razliite naine, zavisno od niza bitnih uticajnih inilaca.
Oigledna je stvar da tehnologija odravanja moe biti za svaki
posebni sluaj reena na mnogo razliitih naina. Svako reenje vie ili
manje neposredno utie na kvalitet sistema odravanja, odnosno na
Pogodnost odravanja, Gotovost i druge karakteristike procesa odravanja,
a isto tako i na trokove odravanja i ukupne trokove ostvarene
efektivnosti. Izbor tehnologije odravanja predstavlja, prema tome, jednu
od znaajnih faza u projektovanju sistema odravanja jednog tehnikog
sistema.

32

Na izbor tehnologije odravanja neposredno utiu i druge komponente

sistema odravanja, odnosno koncepcija i organizacija sistema odravanja.
To znai da sistem odravanja treba da se projektuje jedinstveno, traei
uvek najpovoljnije kompromise moguih pojedinanih reenja.
Prema tome, tehnologija odravanja se bavi postupcima odravanja i
nainima njihovog otklanjanja (sl. 3.5 i sl. 3.6).

Slika 3.5. Tehnologija odravanja

Slika 3.6.Vrste tehnologije

odravanja

Tehnologija odravanja se neposredno nadovezuje na razvojne i

proizvodne tehnologije. Ona trai odgovore na vie pitanja, pri emu
se izdvajaju: zato treba da se sprovede postupak odravanja, kada
nastaje potreba da se sprovede odreeni postupak, kakav postupak
odravanja se primenjuje, gde se izvode radovi odravanja, koji
izvrioci rade, na koji nain i kojim redosledom se izvode postupci
odravanja. Za sprovoenje tehnologije odravanja neophodno je
imati jasno koncipirane Koncepciju i Organizaciju odravanja.
3.5 Vidovi otkaza tehnikih sistema
1. Opte. Smanjenje ili pak gubljenje radne sposobnosti tehnikog
sistema u procesu eksploatacije proizilazi od razliitih uzroka, koji utiu na
poetne parametre, izazivajui habanje, deformaciju, lomove, koroziju i
druga oteenja. Ako je stanje sistema takvo da vrednost makar i jednog

33

zadatog parametra koji karakterie sposobnost izvoenja zadate funkcije, ne

odgovara zahtevima utvrenim normativno tehnikom dokumentacijom
proizvoaa opreme, sistem se smatra neradno sposobnim. Radna
sposobnost moe biti obnovljena pri odravanju, a moe se dokazati da je to
tehniki nemogue ili ekonomski necelishodno. Kao pokazatelji mogunosti
i celishodnosti obnove sistema javljaju se trokovi vremena rada i sredstava
na odravanju, koji se odreuju konstrukcionim osobinama sistema.
Karakter pojavljivanja i proticanja procesa oteenja odreuju vidovi
otkaza. Svi vidovi oteenja tehnikog sistema su neizbeni usled njegovog
rada. Oteenja se mogu pojaviti zbog greaka pri projektovanju i izradi ili
zbog drugih razloga. Neka neznatna oteenja vremenom mogu prei u
kategoriju znaajnih, koja dovode do otkaza tehnikog sistema.
Oteenja sastavnih delova sistema dele se na doputena i
nedoputena. Doputena oteenja su postepeno habanje, zamor povrinskih
slojeva materijala, i dr., koji se odstranjuju u procesu eksploatacije pri
sprovoenju planskih aktivnosti odravanja, dok su nedoputena oteenja
zbog nedovoljne vrstoe, toplotne prskotine, brzo protiue habanje koje
dovodi do zadiranja povrina i dr. Nedoputena oteenja moraju biti
odstranjena pre ulaska sistema u proces eksploatacije. Na osnovu napred
reenog, uzroci otkaza tehnikih sistema mogu se sistematizovati kao na
sl. 3.7.
Pod otkazom se podrazumeva dogaaj koji se deava u trenutku kada
je vrednost kontrolisanog parametra Y (K) dostigla (gornju ili donju
granicu) svoje granice ili izala izvan tih granica. Pod terminom
parametar podrazumeva se bilo koja karakteristika sastavnog dela
sistema.
2. Identifikacija otkaza. Otkaz kao apstraktni objekat, je neto to
onemoguava tehniki sistem da obavlja funkciju cilja. Osnovne
komponente koje identifikuju otkaz su: uzrok otkaza, manifestacija otkaza,
mesto otkaza (lokacija) i nain otklanjanja otkaza.
Mogu pristup bliem odreivanju svake od ovih komponenti je:
a) Za uzrok otkaza: olabavljenost, rukovanje tehnikim sistemom,
ienje, podmazivanje, mehaniki lom, preoptereenje,
korozija, habanje i dr.
b) Za manifestaciju otkaza: maina ne radi, maina radi
neadekvatno, nenormalan um, previsoke vibracije i sl.
c) Za mesto otkaza: kaini prenosnici, zupasti prenosnici,
hidraulika (hidraulini ureaji), pneumatika (pneumo ureaji),
elektroinstalacija, elektronika, pribor ili alat i dr.
d) Za nain otklanjanja otkaza: podmazivanje, podeavanje i
telovanje, zamena rezervnog dela, dorada rezervnog dela i dr.

34

3. Vrste neispravnosti sastavnih delova sistema. Istraivanja vrena

u industriji, pokazuju da se sve neispravnosti uzronih otkaza sastavnih
delova sistema mogu svrstati u vie grupa, i to:
1) Slabljenje sastavnog dela sistema: lom usled zamora sa
prethodnom naprslinom, lom usled zamora na zavarenom sastavu,
pukotina na zavarenom sastavu usled zamora, gnjeenje na
povrini (zamor povrine), istroenost, korozija, nagrienost,
erozija, starenje nemetalnih sastavnih delova i dr.
Mehanika preoptereenja sastavnog dela sistema: lom usled
preoptereenja (bez prethodne pukotine), lom usled preoptereenja na
sastavu delova, pukotina na sastavnom delu usled preoptereenja (udara),
pukotina na zavarenom sastavu usled preoptereenja (udar), plastina
deformacija sastavnog dela, oslabljenje karakteristike opruge, oteenje
povrine (zaseenosti i sl.) usled udara, pohabanost od duge upotrebe,
oteenje usled slabe zatite (podmazivanje povrina i sl.), oteenje usled
slabe izolacije od vibracija i dr.

Slika 3.7. Uzroci otkaza

2) Elektrino oteenje sastavnog dela sistema: slabljenje kontakta,

slabljenje izolacije, slabljenje dielektrinosti, slabljenje emisione
moi, varnienje, razdeenost elektronskog kola, otkaz lemljenog
spoja, slabljenje elektrinih karakteristika, oslabljeno napajanje
elektrinom energijom i dr.
3) Fiziko hemijska oteenja:
sagorelost, istopljenost,
pregrejanost, vlaga i kvaenje, gubljenje hermetinosti, curenje
tenosti, pad pritiska fluida, dejstvo zraenja (elektromagnetsko i
dr.), dejstvo statikog elektriciteta, dejstvo spoljanjih hemijskih

35

agenasa, bakarisanje, promenjene karakteristike tenosti, dejstvo

biolokih agenasa i dr.
4) Nepodeenost: nepodeenost usled slabljenja veza, nepodeenost
usled istroenja (habanja), nepodeenost usled deformacije,
nepodeenost usled korozije, nepodeenost usled slabe zatite od
spoljanjih uticaja, nepodeenost kao posledica neispravnosti
drugog sastavnog dela, zaglavljenje zakoenje, nedostaje sastavni
deo, nedostaje montani deo, gubitak preciznosti (spoja,
performanse i sl.), smanjena brzina, netanost povrine, netanost
ugla poloaja i dr.
5) Posledina neispravnost: zaglavljivanje, nedovoljna koliina fluida
i energije i dr.
6) Razlog zamene sastavnog dela sistema: sluajni otkaz, dugo
nekorienje, otkaz usled starenja, nepridravanje uputstva za
rukovanje, loe osnovno odravanje (opsluivanje od strane
rukovaoca), neadekvatna primena tehnike dijagnostike, loe
izvedena preventivna periodina opravka (mala, srednja i
generalna opravka), loe obezbeenje od klimatskih uticaja, slab
kvalitet montae, konstruktivni nedostatak, rani otkaz (greka u
montai), preoptereenje, nagrienost (korozija), nedostaje sastavni
deo, via sila i dr.
4. Karakteristini otkazi na tehnikim sistemima. Zavisno od
namene sistema, eksploatacionih uslova, zahteva prema kvalitetu
funkcionisanja itd., definicija otkaza treba da bude precizna i usklaena
izmeu naruioca i proizvoaa sistema. Ovo je neophodno, jer promena
parametara Y van odreenih granica ne mora uvek da ima za posledicu
gubljenje rane sposobnosti sistema.
U literaturi se pominju razne podele otkaza tehnikih sistema, tako se
navode:

a)

36

sistematski uticaji dovode do stanja u otkazu u periodu

deijih bolesti ili tzv. ranih otkaza;
sluajni uticaji uslovljavaju stanja u otkazu kao posledica
nastalih nestabilnih konstruktivno tehnolokih parametara,
uslova okoline rukovaoca i dr. sluajnih uticaja;
monotonodejstvujui uticaji na pojaana dejstva odreenih
procesa (habanje, zamor materijala i dr.).
Rani otkazi sistema. Istraivanje uzroka otkaza u poetnoj fazi
rada sistema (rani otkazi) uvek pokazuje da je otkaz nastao kao
posledica nedovoljno prouene konstrukcije, loe izrade ili
montae, kao i nedovoljne kontrole. Posebno mesto u rangu
uzroka, zauzima materijal, bilo da je posledica loe izabranog

materijala, nedovoljna panja pri njegovom prijemu i

uskladitenju ili greke u termikoj obradi. Treba napomenuti da
se pod pojmom materijala podrazumeva: sirovi materijal,
polufabrikati (otkivci i odlivci) i gotovi delovi iz kooperacije.
b)

Sluajni otkazi sistema. Do pojave sluajnih otkaza tehnikog

sistema moe doi u bilo kom trenutku ivotnog ciklusa sistema.
Sluajni otkaz moe biti zavisan i nezavisan. Delovanje spoljnih
uticaja na tehniki sistem izaziva zavisne sluajne otkaze koji
mogu biti posledica loeg rukovanja ili odravanja sistema, ili
nepredvienih okolnosti optereenja udarnom silom za koju
sistem nije proraunat. Nezavisni (inicijalni) sluajni otkazi mogu
se pojaviti kod delova sistema, uglavnom delova bez dugotrajne
jaine, za koje postoji odreena verovatnoa otkaza u periodu do
predvienog veka upotrebe.

c)

Postepeni otkazi. Glavni razlog pojave otkaza i snienja

pouzdanosti sitema, kao i veka trajanja sistema, lei u
pojavama habanja, slabljenja i zamena njegovih delova.
3.6 Metodologija odravanja
1. Osnovni prilazi

Danas u svetu postoji nekoliko pristupa sistemu odravanja (filozofije

ili kole), meu kojima se izdvajaju (sl. 3.8)[8]:
-

Korektivno odravanje,

Preventivno odravanje,

Odravanje prema stanju,

Odravanje prema pouzdanosti,

Totalno odravanje,

Odravanje na bazi rizika

Pored ovih prstupa pojedini autori ili kompanije pominju i druge koji
se u sutini svi odnose na preventivno odravanje. Obino im daju posebne
nazive kako bi pokazali originalnost pristupa. Takoe veina ovih
metodologija predvia primenu tehnike dijagnostike [6].

37

Slika 3.8. Koncepcije odravanja

Odluke o odravanju se donose posle detaljnog izuavanja svih

osobina sistema koji se odrava, tj. na bazi poznavanja svih njegovih
karakteristika i osobina, a posebno karakteristika pouzdanosti, ili se
odluuje na bazi stalnog i irokog uvida u trenutno stanje sistema koji se
odrava, posebno sa stanovita uspenosti izvravanja njegovih zadataka, tj.
efekata koji se ostvaruju njegovim radom i korienjem.
2. Odravanje prema pouzdanosti
Odravanje prema pouzdanosti (OPP) je metodologija koja je
zasnovana na postavkama teorije pouzdanosti i sistemskim naukama u
celini. U osnovi ovog prilaza je detaljno izuavanje otkaza i drugih pojava u
ivotu tehnikog sistema, tako da se postupci odravanja sadrajno i
terminski usklauju sa stvarnim potrebama. Drugim reima, po
metodologiji OPP odravanje poiva na poznavanju karakteristika
pouzdanosti, na bazi kojih se stalno, tokom rada tehnikog sistema vre
prognoze buduih stanja, odnosno predvia pojava otkaza. Donose se
odluke o postupcima preventivnog odravanja koje treba sprovesti u

38

odreenim trenucima vremena, kako bi se spreila iznenadna pojava otkaza,

a time i odgovarajui zastoji i dodatni trokovi. U ovom okviru se
analiziraju i postupci korektivnog odravanja, i to kako oni za kojima se
ukae potreba tokom preventivnih pregleda stanja, tako i oni koji moraju da
se obave zbog pojave otkaza izmedu propisanih, odnosno redovnih
dijagnostikih kontrola stanja sistema (sl. 3.9 i sl. 3.10)[8,10].

Slika 3.9. Algoritam odravanja prema pouzdanosti (OPP)

Naelno govorei, osnovni zadaci i ciljevi metodologije OPP mogu da

se iskau na sledei nain:

obezbeenje pouzdanosti i bezbednosti tehnikog sistema koji se

odrava, na nivou koji odgovara njegovim ugraenim ili
inherentnim svojstvima (to je rezultat uspenosti konstrukcije i
kvaliteta izrade),
u sluaju pojave otkaza, ili bilo kakve funkcionalne greke,
vraanje tehnikog sistema na prethodni nivo pouzdanosti i
bezbednosti,
dobijanje informacija nunih za poboljanje konstrukcije,
odnosno za poboljanje onih delova ija je ingerentna pouzdanost
nedovoljna, i ostvarivanje svih ovih zadataka uz to manje
trokove, podrazumevajui pri tom i trokove odravanja i
trokove posledica otkaza koje se ne mogu otkloniti.

39

Slika 3.10. Struktura odravanja prema pouzdanosti

Sutina ovog prilaza moe dobro da se sagleda iz predloga preporuka

za formiranje programa odravanja prema metodologiji OPP, koju priprema
IEC . U ovom dokumentu se istie da planiranje i realizacija odravanja u
ovom sluaju treba da ukljui:

40

prikupljanje i kompilaciju podataka znaajnih za formiranje

programa odravanja,
detaljno upoznavanje, odnosno definisanje tehnikog sistema i
podsistema (delova) u njegovom sastavu, posebno sa stanovita
meusobnih veza, graninih uslova i ogranienja,
potpuno definisanje funkcije cilja tehnikog sistema i svih
njegovih podsistema,
identifikaciju funkcionlno znaajnih podsistema i delova, iji
otkaz onemoguava ispunjenje funkcije cilja,
detaljnu analizu i identifikaciju otkaza funkcionalno znaajnih
podsistema i delova primenom metoda Analiza oblika i
posledica otkaza, odnosno AOPO (ili FMEA),
predvianje verovatnoe pojave otkaza znaajnih podsistema i
delova,

ocenu kritinosti otkaza funkcionalno znaajnih delova

primenom metode stabla odluivanja, i
definisanje adekvatnih i efektivnih postupaka odravanja ili,
eventualno, preduzimanje drugih mera koje mogu da spree ili
smanje verovatnou pojave otkaza znaajnih podsistema i
delova.

Uz poziv na teoriju pouzdanosti i posebno na metode analize otkaza

koje se u ovoj disciplini koriste, potrebno je da se neto vie panje ukae
analizama procesa odluivanja o odravanju.
U naelu, analize moguih odluka o odravanju treba da se vre sa
stanovita kritinosti pojedinih otkaza. To znai da najpre treba proceniti
kada i ta treba uraditi da bi se spreila pojava kritinih otkaza, a time i
spreile, odnosno svele na najmanju verovatnou posledice ovih otkaza.
Ove procene i analize mogu da se sprovode na razne naine. Meunarodni
IEC dokument, preporuuje Metod stabla odluivanja, postupak koji se i
inae rado primenjuje za reavanje ovakvih i slinih zadataka.
Analiza stabla odluivanja je postupak koji je metodoloki u sutini
analogan postupcima analize stabla otkaza, iroko korienim u
izuavanjima pouzdanosti.
To je jedna logika procedura, koja se algoritamski i grafiki sprovodi
u vidu stabla. Re je, zapravo, o logici traenja odgovora na pitanja koja
odluujue odreuju potrebe odravanja, tj. koja upuuju na definisanje
postupaka odravanja pomou kojih se mogu ostvariti postavjeni zadaci i
ciljevi [prema prof.dr Jovanu Todoroviu].
Ova metoda zahteva snanu informatiku podrku, bogate baze
podataka o svim performansama pouzdanosti, raspoloivosti i drugim
svojstvima sistema.
Odravanje po ovom metodu trai velika sredstva, snane raunare i
visoko sofisticirane softvere. Zato se ova metoda koristi samo tamo gde je
to posebno vano, za odravanje sistema visoke sloenosti, velike
odgovornosti i velikih rizika od posledica iznenadnih otkaza
(termoenergetska i procesna postrojenja, sistemi u vazdunom saobraaju i
odbrani, sistemi telekomunikacija i dr.).
3. Totalno odravanje
U Japanu krajem 50 tih godina prolog veka uvedeno je preventivno
odravanje koje se razvilo u produktivno odravanje. Krajem 60 tih se
uvodi tzv. Totalno odravanje (TM), jer konvencionalna ekipa za
odravanje nije mogla sama da odrava visoko automatizovane tehnike
sisteme. Zbog toga je rukovalac zaduen i za odravanje. Ovo je proizalo
iz ve razvijene koncepcije Totalna kontrola kvaliteta (Total Quality

41

Control TQC). Filozofija prilaza je da odravanje obezbedi 0 otkaza

tehnikih sistema, slino kao kod kvaliteta (0 defect).
Osnovna definicija Totalnog odravanja moe se dati prema:
1. cilj TM je maksimizacija iskorienja (raspoloivosti) tehnikih
sistema (to manje otkaza),
2. formira ukupan sistem PM (Productive Maintenance)
preventivnog odravanja u toku ivotnog ciklusa tehnikog
sistema,
3. pokriva sva odeljenja (planiranje, eksploataciju, odravanje
itd.),
4. u odravanju uestvuju svi zaposleni (od rukovaoca do
izvrilaca u rukovodstvu preduzea),
5. unapreenje PM motivisanjem rukovodstva (npr. aktivnosti
kruoka malih grupa).
TM ima za cilj da maksimalizuje uinak tehnikog sistema pri
minimalnim trokovima u toku ivotnog ciklusa eliminacijom tzv. est
velikih gubitaka koji smanjuju efektivnost sistema [8]:
a) gubici zbog zastoja:
iznenadni otkazi,
postavljanje i podeavanje opreme (recimo zamena alata),
b) gubici efikasnosti (brzina rada):
prazni hodovi i mali zastoji,
smanjenje stvarne brzine rada (u odnosu na projektovanu),
c) greke u procesu:
otklanjanje greaka u toku radne operacije,
pad dohotka zbog gubitaka nastalih izmeu poetne i stabilne
proizvodnje.
Aktivnost grupa u TM se razlikuje od kruoka kvaliteta. Razlika
izmeu TM i TQC se moe sagledati iz tabele T 3.1. Moe se zakljuiti
da su TM i TQC identini samo po cilju: ukupno usavravanje. Osnovu TM
ine pet aktivnosti, koje predstavljaju minimum pri uvoenju:
1. Poboljanje efektivnosti svakog dela sistema: izbor modela opreme
i formiranje projektnog tima, obavljanje aktivnosti individualnog
usavravanja u cilju eliminisanja est glavnih vrsta gubitaka i
poboljanja sveukupne efektivnosti tehnikih sistema za svaki
model (slika 3.11);
2. Autonomno odravanje koje izvode rukovaoci. Obavljanje
aktivnosti autonomnog odravanja u
malim grupama
upotrebljavajui step metod (korani metod) (slika 3.12);

42

Slika 3.11. Postepeno reavanje problema TM

Slika 3.12. Sedam koraka u razvoju samostalnog odravanja

3. Kreiranje planske pripreme za odravanje (i svih postupaka

korektivnog i preventivnog odravanja);
4. Obuka za usavravanje operativnih znanja i znanja u vezi
odravanja;

43

5. Priprema inicijalnog upravljanja tehnikim sistemom (stvaranje

sistema koji bi garantovao pouzdanost i pogodnost odravanja
poevi od etape konstruisanja i proizvodnje, do obezbeivanja
ekonominog funkcionisanja).
Da bi se mogle primeniti pet aktivnosti nuno je obezbediti pripremne
korake (tabela T 3.2).
Faze uvoenja i primene predstavljaju aktivnosti koje su stub TM,
koje poinju fazom lansiranje.
Aktivnosti autonomnog odravanja pretpostavljaju klju razvoja i
uvoenja TM.
Oigledno je da metodologija TM trai poseban odnos radnika prema
maini, mnogo iskustva, ali jo vie panje i stalne brige. U tom smislu ova
koncepcija povezuje klasinu koncepciju preventivnog odravanja sa
aktuelnom koncepcijom kolektivizacije odgovornosti svih radnika,
odnosno svih uesnika u proizvodnom procesu. Drugim reima,
odgovornost za sprovoenje i kvalitet postupaka odravanja u ovom sluaju
imaju svi zaposleni. To ne znai da se za donoenje odluka o odravanju u
sluaju koncepcije TPM ne koriste i informacije o pouzdanosti, ve se samo
insistira na totalnoj odgovornosti radnika za maine na kojima rade, tj.
svih zaposlenih za poslove na kojima rade [140].
Totalno upravljanje
Totalno odravanje (TM)
kvalitetom (TQC)
Ukupno usavravanje (poboljani rezultati i stvaranje prijatnog
Opti cilj
radnog mesta)
Kvalitet (izlazne veliine,
Predmet upravljanja
Oprema (tehniki sistem)
posledice)
Primena upravljakog
Realizacija ispravnog stanja
sistema (sistematizacija i
Metod postizanja cilja
opreme i radnog mesta
standardizacija)
hardverska orjentacija
softvarska orjentacija
Koncentrisanost na
Koncentrisanost na tehnologiju
Obuka ljudi
tehnologiju upravljanja (QC
odravanja
tehnike)
Integralni deo (organizacija
Dobrovoljne aktivnosti
Aktivnost grupa
radnog mesta su aktivnosti
krugova
malih grupa)
Potpuna eliminacija gubitaka
Cilj
Kvalitet PPM
(svoenje na nulu)
Tabela T 3.1. Poreenje karakteristika (TQC) i (TM)
Kategorija

Nasuprot koncepciji odravanja prema pouzdanosti (OPP)

metodologija TM daje mogunost svim zaposlenim da utiu na proces
odravanja, pa i da unose izmene i poboljanja koja poveavaju efektivnost
i produktivnost postrojenja koje se odrava, odnosno celog proizvodnog

44

procesa. Oigledno je, meutim, da u tom sluaju potrebna visoka

tehnoloka disciplina u odravanju zavisi od izvrilaca, od svakog pojedinca
i celokupnog personala. Od njih, dakle, zavise i efekti koji se postiu u
odnosu na postavljene zahteve i elemente funkcije cilja. Zato metodologija
TPM verovatno nije preporuljiva za tehnike sisteme koji treba da se
odravaju po visokim tehnolokim zahtevima, posebno sa stanovita
bezbednosti i uticaja na okolinu [140].
KATEGORIJA

Pripremna faza

Poetna faza
uvoenja

ETAPA
1. Uprava preduzea objavljuje
odluku o uvoenju TM
2. Edukacija i kampanje za
uvoenje TM
3. Stvaranje organizacija koje e
promovisati TM
4. Ustanovljavanje osnovne
politike i ciljeva TM
5. Formulisanje glavnog plana
razvoja TM
6. Lansiranje TM
7. Povienje nivoa efektivnosti
delova opreme
8. Kreiranje pripreme za
autonomno odravanje

Faza primene

9. Kreiranje planske pripreme za

odravanje
10. Obuka za usavravanje
operativnih znanja
11. Priprema inicijalnog
upravljanja

Faza potpune
12. Savrena primena i vii nivo
uvedenosti u TM TM
Tabela T 3.2. Etape uvoenja TM

GLAVNE TAKE
Namera se objavljuje na
internom TM sastanku
Izvrioci: Praktina obuka svih
nivoa
Specijalne radne grupe
- Pokazatelji i ciljevi
- Predvianje efektivnosti
Od priprema za uvoenje do
faze potpune primene
Pozivaju se: potroai,
kompanije filijale,
kompanije u kooperaciji
- Izbor modela opreme
- Formiranje projektnog tima
- Step metod
- Primena i potvrda metoda
- Periodino odravanje i
predvidivo odravanje
- Stvaranje i primena sistema
za terminiranje odravanja
Kolektivna edukacija
rukovodilaca
- Nacrt preventivnog
odravanja (pre nastanka
otkaza)
- Inicijalno odravanje LCC
- Kandidovanje za nagradu
- Tenja viim ciljevima

Uz sve ovo treba imati u vidu da je rad po metodologiji OPP znaajno

skuplji, kako pri uvoenju tako i u operativnom smislu. Ovi, relativno veliki
trokovi mogu lake da se podnesu ako se radi o skupim postrojenjima,
posebno ako ih je vie jednakih, ali to se teko moe isplatiti za proizvodne
linije, sastavljene od veeg broja pojedinanih, meusobno razliitih maina
ili ureaja, koje treba da garantuju i niske proizvodne trokove [145].

45

Od strane prvog autora ove knjige razvijeno je Totalno odravanje za

potrebe nae industrije [8], koje je primenjeno u oko 30% velikih preduzea
u naoj zemlji (slika 3.13).
Na sl.3.14 date su faze uvoenja totalnog odravanja Japanski
pristup.

Slika 3.13. Implementacija Totalnog odravanja: procesi poboljanja i promena

4. Odravanje prema rezultatima rada

Metoda ROM (Results Oriented Maintenance, odnosno odravanje
prema rezultatima rada) je nova metoda, koncipirana za proizvodne
pogone. Osnovne odluke o odravanju donose se na osnovu podataka
dobijenih statistikim praenjem rezultata rada sistema (npr. praenjem
kvaliteta izlaznog proizvoda). Za veliki broj industrijskih pogona ova
metoda je nala primenu, poto uz dostizanje potrebne pouzdanosti i
raspoloivosti obezbeuje i minimizaciju trokova odravanja.
5. Odravanje prema radu
Metoda OCM (Operation Centered
Maintenance, odnosno Odravanje prema radu) je kao i prethodna
metoda kompromis RCM i TPM a. Osnovna razlika je u tome da se pri
donoenju odluka, pored statistikih podataka o prethodnom radu sistema i

46

dostupnih podataka o zakonima pouzdanosti, koriste i verbalni iskazi. U

donoenju odluka o odravanju kod ovog pristupa, indirektno uestvuju svi
radnici, ali konane odluke donose kompetentni i kvalifikovani radnici,
zadueni za poslove odravanja (kao kod RCM metode) (sl. 3.15).
Pohaanje TM seminara
Posete konsultanata i procena
situacije

Osnovna analiza gubitaka

FAZA
I

Plan aktivnosti i stimulacije

Angaovanje viih
rukovodilaca

Izbor modela linije

Formiranje timova

FAZA
II

Izbor obuke
Postavljanje ciljeva infinitenzimalni zastoji

Otklanjanje uzroka
kontaminacije i detaljni
pregled

Autonomna inspekcija,
razvoj sposobnosti u
rukovanju tehnikim
sistemom

FAZA
III

Standardizacija svih
procedura - izrada uputstava

Autonomno odravanje za
sve otkaze

Opravka tehnikog sistema

Dugoroni planovi razvoja

TPM

Detaljna analiza gubitaka zastoja tehnikog sistema

Uvoenje autonomnog
odravanja

Priprema standarda za
podmazivanje i ienje
ienje i definisanje
problema

Odobrenje budeta

FAZA
IV

Stabilizacija faza i
postavljanje novih ciljeva

Proirivanje TPM na ostale

organizacione jedinice

sl.3.14 Faze uvoenja Totalnog Odravanja Japanski pristup

Slika 3.15. ematski prikaz metode Odravanje prema radu

47

6. Odravanje na bazi rizika

Da bi se objasnio koncept odravanja na bazi rizika nuno je definisati
pojam ne samo odravanja nego i pojam rizika.
Rizik je kvantitativni i kvalitativni opis opasnosti tj. mera opasnosti ili
nivo opasnosti. Poto je otkaz neke komponente u sutini statistiki proces
(verovatnoa pojave), rizik je adekvatna veliina koja moe da poslui kao
orjentir za donoenje odluka o aktvnostima odravanja. Upravljanje rizikom
je stoga nalo svoje mesto (ima bitnu ulogu) u odravanju tehnikih
sistema.
Privredni rizici su prisutni u svakom preduzeu, pa samim tim i u
svakom proizvodnom procesu. Njihovo ocenjivanje i uzimanje u obzir u
svakom sluaju nije novo. Ono je neophodno za ivot svakog preduzea.
Ko ne proceni korektno privredne ili tehnike rizike, reskira njegov
opstanak.
Evidentno je da je za odreivanje potreba odravanja pored posledica
bitna i verovatnoa pojave otkaza: za odreenu komponentu mogu
posledice biti izuzetno velike. Ali, ukoliko je verovatnoa pojave ovog
dogaaja veoma mala, onda je rizik otkaza ove komponente manji od
otkaza neke druge komponente sa manjim posledicama, ali veom
verovatnoom pojave. Moe se primetiti da je potreba za odravanjem
jedne komponente kvantifikovana rizikom: to je vei rizik to je vea
potreba za odravanjem.
Postavlja se pitanje koji je rizik prihvatljiv? Ukoliko se posmatra ovo
pitanje na nivou tehnikog sistema, mogu se svi pojedinani rizici delova
sistema sabrati, radi dobijanja ukupnog rizika to bi sigurno dovelo do
novanog iznosa koji je finansijski neprihvatljiv za preduzee. Stoga je, na
menadmentu da odlui od sluaja do sluaja, koji nivo rizika je
prihvatljiv.
Bezbednost tehnikih sistema treba da se nadgleda i kontrolie radi
minimizacije rizika. Kontrola bezbednosti nije statiki problem, ve je
kontinualni proces. U tom cilju potrebno je kreiranje organizovane
kontrole, kako bi se operacije na mainama bezbedno izvodile.
Stoga, RBI ima za cilj spreavanje katastrofalnih otkaza. Da bi se
ovaj cilj ostvario, moraju se identifikovati sastavni delovi jednog
postrojenja, iji otkaz moe dovesti do povrede ljudstva i velikih
finansijskih gubitaka. U RBI se monetarne veliine, a isto tako i
potencijalni uticaj na ljudsko zdravlje primenjuju kao kriterijum za
ocenjivanje.
Trokovi sakupljanja i obrade podataka uopte nisu zanemarljivi.
Samo u retkim sluajevima podaci su dostupni u elektronskoj formi npr. u
vidu baze podataka. Najee je re o podacima u papirnoj formi, tako da
njihovo uobliavanje predstavlja mukotrpan posao. To iziskuje i utroak

48

vremena, samim tim i novca, ali se ova investicija sprovodi jedanput i u

svakom sluaju gledano sa vie aspekata.
U velikom broju industrijskih grana (petrohemija, farmaceutska
industrija itd.) postoji raznolikost materija koje se koriste, tako da i
posledice oteenja takoe mogu biti raznolike, pa je veoma teko nai
realne podatke za konkretan sluaj. Zato se esto mora posegnuti za tzv.
generikim podacima, odnosno modelovati razliite uslove i koristiti
prosene vrednosti. U mnogim sluajevima mogu se konkretni uslovi npr.
praenje korozije, posmatrati pomou fiziko hemijskih korozionih
modela, korienjem raunarskih programa za njihovu obradu.
Poto RBI takoe ispituje mogue posledice, moraju se isto tako i
ekonomski parametri kao npr. trokovi prekida proizvodnje i pokrivanje
trokova u globalu, tj. zbirno posmatrati. esto su ovi podaci lake
raspoloivi od odgovarajuih podataka o otkazima.
U okvirima prave analize potrebno je za svaku komponentu odrediti
mogue tipove otkaza. Sve razliite vrste tete (povrede ljudstva, prekidi
proizvodnje itd.) moraju biti izraunate primerenim modelima. U oblasti
rada sa opasnim materijama primenjuju se posledini modeli u sluaju
nezgoda, za incidentima koji se odraavaju u privrednim dejstvima koriste
se odgovarajui modeli.
Pri analizi je potrebno voditi rauna da jedan odreeni deo
(komponenta) moe da otkae na razliite naine, tj. trokovi odravanja
koji su povezani sa njihovim otkazom moraju biti ocenjeni sa uslovnom
verovatnoom odreene vrste otkaza, odnosno treba da se uzmu u obzir
prilikom odreivanja rizika.
U mnogim sluajevima moraju se posmatrati i dalja grananja toka
dogaaja, kao npr. kod zapaljivih tenosti. U ovom sluaju mogue je da
se materija nakon oslobaanja brzo zapali i izgori.
Za svaki od ovih siuajeva moraju se izraunati mogue posledice
(tete) i sa empirijski poznatim uslovnim verovatnoama za svaku granu
kvantifikovati.
Na osnovu ovog razmatranja je jasno da izraunavanje svih
mogunosti predstavlja u RBI znatan troak. Ovaj proraun se ne moe
runo izraunati, tj. potreban je za to raunarski program, koji bi uzeo sve
mogunosti u obzir. Takvi programi se mogu nai na tritu (npr. ORBIT).
Oni uopteno stavljaju na raspolaganje vrednosti koje kvantifikuju
pouzdanost komponenti i grade interfejs sa ostalim softverima za
odravanje (npr. PM modul u SAP R/3).Nakon odreivanja veliina
posledica i verovatnoa otkaza svake komponente, izraunavaju se
odgovarajui rizici. Proces (tok) RBI istraivanja vodi konano do grafika
rizika za celokupno postrojenje, u kome su predstavljene posledice
nasuprot verovatnoa pojava otkaza. U tu svrhu se vri predstavljanje
rizika u formi jedne matrice rizika.

49

Izraunavanjem rizika moe se utvrditi da li su u pojedinim

sluajevima rizici prihvatljivi u okvirima postavljenih kriterijuma. Za
redukovanje rizika moraju biti ustanovljene odreene mere, po mogunosti
sa to manjim trokovima, tj. treba optimizovati efekat mera odravanja u
smislu smanjenja rizika sa trokovima njihovog sprovoenja.
Uinak se moe sagledati posmatrajui Trokovno Korisni
faktor:
TK = Rizik bez mera / (Rizik nakon sprovoenja mera + Trokovi izvoenja
mera)
Ukoliko se ne sprovode mere ovaj faktor dobija vrednost 1. Meutim,
ako se izvedu efikasne mere odravanja, dolazi do redukcije rizika pri datim
merama, odnosno TK faktor raste i dostie svoj maksimum, i onda opet
opada. Ovaj maksimum je ujedno i optimum, tj. ukoliko se ulae vie novca
u postupke odravanja, koristi e biti sve manje. Ako je ovaj optimum
prihvatljiv sa stanovita rizika za preduzee, onda nije smisleno dalje
ulagati u mere odravanja. Cilj menadmenta odravanja je ostvaren: sa
optimalnim utrokom sredstava dostignut je eljeni nivo rizika. Meutim,
ukoliko rizik nije prihvatljiv, onda je logino investirati vie finansijskih
sredstava za odravanje tehnikog sistema. Pri tome, treba odabrati
postupke odravanja koji e dovesti do najpovoljnijeg TK faktora.
U osnovi metoda smanjenja rizika je dobijanje vie informacija o
stanju oteenosti odreenog elementa, tj. dijagnostikovati element. Svaka
dijagnostika inspekcija nam daje informacije o stepenu oteenosti (npr.
ultrazvuno merenje debljine zida suda). Inspekcija je utoliko efikasnija
ukoliko je dobijena informacija preciznija.
Bez sprovoenja dijagnostike kontrole je pojava otkaza
(kvantifikovana pomou verovatnoe otkaza) zasnovana na proceni
eksperata. Ono moe biti relativno netano. Inspektovanje je nosilac znanja
koje treba da redukuje nepouzdanost. Statistike metode omoguavaju da se
preostala neodreenost nakon inspekcije sa odreenim efektivitetom i
samim tim i preciznijom verovatnoom pojave otkaza izraunaj. Kao to se
moe i oekivati, ne moe se verovatnoa pojave otkaza viestrukim
dijagnostikovanjem i dalje po elji smanjivati.
Ako ni dijagnostikim kontrolama dostignuti nivo preostalog rizika
nije prihvatljiv, prelazi se na alternativne metode. Ovo je naroito izraeno
kod prekida procesa, gde je u takvim sluajevima poeljno imati
redundantni sistem. Npr. ukoliko jedna pumpa otkae, automatski se
ukljuuje rezervna koja preuzima njenu funkciju.
Time je obezbeeno odvijanje procesa, ali nasuprot tome imamo
trokove postavljanja i odravanja redundantne komponente. Pomou
opisane Trokovno korisne analize mogue je proveriti da li je postojanje
redundantnog elementa isplativo (elemenata u paralelnoj vezi).

50

Jedna od moguih metoda smanjenja rizika je metoda zameni

komponenti. Ova mogunost je prikladna za komponente koje imaju veliku
verovatnou otkaza, odnosno kod kojih starenjem ona raste. Ako se zamena
vri sa komponentom novog tipa sa boljim karakteristikama, to takoe vodi
do smanjenja verovatnoe otkaza i moe se isto tako proraunati smanjenje
rizika primenom ove metode nasuprot dodatnim trokovima.
Rizik se danas posmatra kao ozbiljan ekonomski, javni i politiki
problem. On ima svoju trinu vrednost, trite, kupce i prodavce. Oni koji
investiraju u smanjenje rizika oekuju ekonomski merljive koristi. Iz ovoga
proizilazi da je vanije rizik identifikovati, sa njime na pravi nain
upravljati, nego insistirati na eliminaciji rizika po svaku cenu. To je nova
filozofija upravljanja sloenim sistemima, tzv. Upravljanje na bazi rizika.
Analizama rizika se poklanja sve vea panja u svim oblastima ivota.
Metode zasnovane na analizi rizika nametnule su se kao dopuna ili zamena
upravljakim metodama u velikom broju sektora ivota u transportu,
zdravstvenoj zatiti, osiguranju, ekologiji itd. Logino je da se koncept
rizika primeni i u upravljanju odravanjem tehnikih sistema. U tabeli T
3.3 dat je prikaz prioriteta u razliitim industrijskim granama po pitanju
rizika.
Primarni prioritet
Energetska
postrojenja

bezbednost
raspoloivost

Ekonomski produenje
ivotnog veka, popravke, odluke
o zameni komponenti, planiranje
inspekcija
Ekonomski bezbednost
okruenja, produenje ivotnog
Procesna
veka, popravke, odluke o zameni
postrojenja
komponenti, planiranje
inspekcija
- bezbednost i primarni dizajn
Sudovi pod
- obezbeenje prilagoenja
pritiskom
pristupu EU
- obezbeenje pouzdanosti
Kontrolni,
kritinih sistema
dijagnostiki i - identifikacija kritinih
sistemi za
elemenata
monitoring
- obezbeenje kompletnog
ivotnog ciklusa sistema
Tabela T 3.3. Prioriteti izbora rizika

Petrohemijska
industrija

Pregled situacije
Lideri krajem 70 tih i
poetkom 80 tih (Epri,
ASME), inicijalni impuls
delimino izgubljen
Skoranji,ustanovljen kasnih
90 tih (ASME), stalno dobija
na znaaju, u SAD postoji na
raspolaganju regulativa
U razvoju, inovativni pokuaji
(API, KINT) da se kategorija
rizika inkorporira sa
ekonomskim i bezbednosnim
parametrima
Na raspolaganju je Evropska
direktiva (ICS 1998 i ICS
1998b)
Porast interesovanja i
intenzivan rad na usklaivanju
TQM, novi IEC 61508
standard

51

7. Metode upravljanja odravanjem na bazi rizika

Odravanje na bazi rizika je pristup unapreenja sistema upravljanja
odravanjem. Prednost RBM u odnosu na ostale pristupe je u tome to
zasniva program aktivnosti odravanja na riziku, kao osnovi za davanje
prioriteta i poboljanju dijagnostikog programa. Ovaj pristup se koristi radi
rearaniranja resursa odravanja usmeravanjem panje (uestalijim
inspekcijama ili odravanjem) visoko rizinih komponenti i smanjivanjem
rizika celokupnog tehnikog sistema. Stoga RBM omoguava efikasnije
iskorienje resursa odravanja odravanjem visokog nivoa bezbednosti.
Kao dalji razvoj metoda RCM, odravanje na bazi rizika ukljuuje
korienje tehnika koje estimiraju stanje opreme. Pomou informacije o
stanju, verovatnoe otkaza i posledica otkaza determinie se rizik koji
karakterie otkaz posmatranog dela tehnikog sistema.
Metode odravanja na bazi rizika ne predstavljaju zamene za
postojee metode, ve sutinski njihovu vanu i korisnu dopunu. Naime,
upravljanje odravanjem na bazi rizika usmereno je prvenstveno na
preventivno odravanje, i to na preventivno odravanje prema stanju, koje
se zasniva na osmiljenim tehnikim pregledima posmatranog sistema. Na
osnovu rezultata pregleda donose se odluke o potrebnim postupcima
odravanja, kao i o tome ta, gde kako i kada treba pregledati u narednom
periodu. Poto rizik jednog dogaaja ima dve komponente, tehniki pregled
treba da je tako definisan da se njime smanjuje jedna ili obe komponente
rizika (slika 3.16).
Metoda RBLM (Risk Based Life Management), odnosno
Upravljanje vekom na bazi rizika razvijena na MPA Institutu pri
Univerzitetu u tutgartu predstavlja jednu praktiniju verziju metoda RBI.
Ona je fokusirana na upravljanje vekom trajanja kritinih komponenata
sloenih tehnikih sistema. Njen cilj je definisanje optimalnih programa
tehnikih pregleda, s teitem na kritine elemente najvieg rizika.
Kao i kod metode RBI, analiziraju se rizici za sve komponente
sistema, pa se rangiranjem, tj. screening om definiu kritine
komponente na koje treba da se obrati posebna panja.
Sutina ovog prilaza se nalazi u odgovorima na sledea pitanja:

kako da se odredi rizik,

kako da se oceni rizik,
kako da se donese odgovarajua odluka na bazi rizika,
kako da omogui efikasno upravljanje sistemom odravanja na
bazi rizika.

To podrazumeva odreivanje prioriteta i kritinih mesta, zatim

definisanje naina reavanja ovih problema, odnosno naina optimizacije.
Na osnovu toga donose se odluke o stanju posmatranog tehnikog sistema,
ukljuujui odluke o sprovoenju odgovarajuih postupaka odravanja, kao

52

i odluka o vremenskom periodu kada treba da se obavi (Tabela T-3.4)

dijagnostika. Ovo zahteva i odreenu organizaciju rada, odnosno adekvatne
nadlenosti, ali i odgovornosti.
PREDMET
ta prioriteti
Gde kritine lokacije
Koliko optimizacija pregleda
Zato odluka o stanju komponenti
Kada optimizacija terminiranja sledeeg
pregleda
Ko jasna identifikacija odgovornosti

REENJE
RBI/RBLM
Dijagnostika na bazi informacije o
riziku; odravanje i strategija
upravljanja sistemom
Organizacija

Tabela T 3.4. Dijagnostika na bazi informacija o riziku

Slika 3.16. Osnovne osobine savremenih metodologija odravanja

U praksi, metoda se svodi na odreivanje rizika za svaku vanu,

odnosno kritinu komponentu pomou modela odnosno RCLM
postupka (Risk Informed Component Life Management). Aplikacija
ALIAS (Advanced modular intelligent Life Assessment Software
System) daje podatke koji imaju upotrebnu vrednost.

53

RBLM optimizuje sledee odlike:

ta treba da se inspektuje (prioritet),

Kako treba da se inspektuje (koje metode, obim),
Kada treba da se dijagnostifikuje.

Takoe, definie ko i zato donosi odluke.

Metoda MACRO (MAintenance Cost Risk Optimisation) odnosno
Optimizacija odravanja sa stanovita trokova i rizika je projekat
zapoet 1999. godine u okviru globalnog projekta Evropske Unije
EUREKA. Koncipiran je kao opti projekat za sve vrste tehnikih sistema.
Na osnovu metoda razvijenih pomou ovog projekta veliki broj kompanija
(npr. RAILTRACK) je znaajno smanjio trokove odravanja uz poveanje
sigurnosti i bezbednosti.
Metoda RBI (Risk Based Inspection), odnosno Tehnika
dijagnostika na bazi rizika, je razvijena u Amerikom institutu za naftu i
definisana je standardom API 581. Zadatak ove metode je da se definiu
odgovarajui programi tehnike dijagnostike za posmatrani tehniki sistem,
tako da se:

identifikuju, ocene i rangiraju svi rizici sa stanovita prekida

radnog procesa, bezbednosti i sigurnosti radnika,
odrede mere koje treba da se preduzmu da bi se znaajni rizici
smanjili.

Pored kritinih delova sistema ve u poetnim fazama treba analizirati

i sve one delove koji imaju znaajan uticaj na trokove odravanja, bilo sa
stanovita uestanosti opravke i/ili sa stanovita veliine trokova opravke.
Metoda RBI nudi dva osnovna alata za postizanje optimizacije odnosa
izmeu rizika i ulaganja u tehniku dijagnostiku:

kvalitativni,
kvantitativni.

Kvalitativni RBI je vaan za poetne analize. Cilj ove analize je da se

ocenjena podruja procesa stave u jednu matricu, na primer pet puta pet
(pet rangova verovatnoa i pet rangova posledica), koji rangira pojedine
delove sistema sa stanovita rizika.
Kvantitativnom RBI analizom treba da se odrede rizici za svaki vaan
ili kritian deo sistema. Tek se sa informacijama ovog nivoa moe definisati
efikasan program tehnike dijagnostike. Ovim postupkom se ocenjuje i rizik
celog sistema, kao i uticaj svakog pojedinanog dela.
Metoda RIMAP (Risk Based Inspection and Maintenance
Procedures), odnosno Postupci tehnike dijagnostike i odravanja na bazi
rizika, predstavlja sledei korak u razvoju metoda upravljanja odravanjem

54

na bazi rizika projekat koji se realizuje poev od 2001. godine pod

pokroviteljstvom Evropske zajednice.
RIMAP se sastoji iz tri podprojekta:

Istraivaki i tehnoloko razvojni projekat (Research and

technological development project RTD),
Demonstracioni projekat (DEMO),
Tematska mrea (Thematic Network).

RTD projekat je organizovan po sledeim fazama:

definisanje tekue prakse u industriji koja je ukljuena u

projekat,
razvoj RBIM metoda, zasnovanog na vie kriterijumskom
procesu odluivanja,
razvoj detaljnog metoda odreivanja rizika, modela
katastrofalnih otkaza za razliite industrijske sektore, korienje
dijagnostikovanih podataka,
razvoj RIMAP aplikacione radne knjige; vodia za razvoj
planova dijagnostike i odravanja na bazi rizika),
validacija RIMAP metodologije.

DEMO projekat se sastoji iz etiri prikaza, po jedan za svaki od

ukljuenih industrijskih sektora: petrohemiju, energetiku, eliane i
hemijsku industriju. Tehnike se mogu jednostavno proiriti i na druge
sektore industrije.
TN projekat povezuje prethodna dva projekta i prua informacionu
podrku o njihovim rezultatima rada svim uesnicima i kompanijama unutar
zemalja Evropske zajednice.
Polazite RIMAP projekta je injenica da je praksa u dijagnostici i
planiranju odravanja u najveem delu industrije bazirana na tradiciji i
propisanim pravilima, umesto na optimizaciji ovih postupaka merenjem
rizika na osnovu bezbedonosnih i ekonomskih inilaca. Nove tehnologije
koje upravljanje odravanjem zasnivaju na riziku pokazale su se u velikom
broju preduzea kao veoma efikasna sredstva za donoenje odluka. Postoji
velika potreba da se definie tehniki sadraj, povee sa lokalnim
zakonodavstvom i integrie ovaj pristup sa svakodnevnim operacijama u
proizvodnom pogonu. Iako je naelno zamiljen kao opti, projekat je u
poetnoj fazi prvenstveno usmeren na petrohemijsku industriju, energetska
postrojenja i procesnu industriju visokog rizika.
Ovaj projekat se zasniva na metodama RBI i RBLM, ali je daleko
sveobuhvatniji jer ne definie samo postupke dijagnostike na bazi rizika,
ve i druge postupke odravanja koji se na ovoj osnovi preduzimaju
(zamena delova, rekonstrukcije, popravke).

55

U projekat RIMAP ukljuen je konzorcijum od preko trideset firmi,

koje predstavljaju bitan segment Evropske industrije, koje su se udruile da
bi razvile smernice za donoenje odluka zasnovanih na riziku, a za
planiranje odravanja i kontrole.
Tu spadaju: Det Norske Veritas, Bureau Veritas, ExxonMobil
Chemical Ltd., Energie Baden Wrttemburg AG, Siemens AG, MPA
tutgart, Solvay S.A. i drugi.
Treba imati u vidu da u SAD se ovom problematikom bavi vie
monih organizacija kao to su API, ASME, PVRC i druge, iji je osnovni
motiv profit. U Evropi se na ovu temu gleda sa stanovita pravne ili
normativne regulative.
Cilj RIMAP projekta je da:

razvije ujedinjeni pristup u planiranju postupaka odravanja i

dijagnostifikovanja na bazi rizika,
postavi zahteve vezane za analizu, kvalifikacije ljudstva,
sredstva,
obezbedi bazu za buduu standardizaciju u okviru odravanja i
dijagnostike na bazi rizika.

8. Karakteristike evropskog pristupa u odravanju na bazi rizika

MPA Stuttgart je tokom 1999. i poetkom 2000. godine sproveo
istraivanje u cilju utvrivanja potreba Evropske industrije u oblasti
RBI/RBLM. Direktnim kontaktima i intervjuima sa kompanijama
prikupljene su sledee informacije o:
pravnoj osnovi: normama, standardima, regulativama,
inspekcijama udruenja: prihvatljivou i oekivanjima,
praktinom implementacijom,
buduem razvoju: u toku, planirano, oekivano.
U projektima voenim u velikim kompanijama (Shell, TNO itd.)
pristup baziran na riziku je uveden kao interesantna alternativa u
oficijelne inspekcije preduzea, ponegde ak i u nacionalnim inspekcijama.
Ideja o riziku kao modelu optimizacije u servisnim inspekcijama je u
principu prihvaena od mnogih, prvi opipljivi rezultati pojavili su se kasnih
80 tih godina prolog veka kada se pojavio u SAD koncept inspektovanja
na bazi rizika. Neto kasnije, publikovan je i prvi dokument (ASME 1991).
Na kraju, NRC je sprovela verifikaciju i validaciju prakse dok je u Evropi,
Radna grupa (Working Group) za inspekciju na bazi rizika postavljena
unutar evropske mree za kvalifikaciju inspekcija (Euopean Network on
Inspection Qualification).
U tabeli T 3.5 dat je prikaz vaee regulative za dijagnostiku parnih
kotlova u nekim zemljama Evropske unije.

56

Austrija

Dijagnostika
interval
tip
3 godine
VP, UT, MT

Belgija

2 godine

VP i (1)

Danska

VP i (1)
VP i (1)

Nemaka

3 godine
40
meseci
3 godine

VP i (1)

Italija

2 godine

VP i/ili UT i (1)

Holandija

2 godine

VP

vedska

1 godine

VP
(endoskopski),
TP, RT

Zemlja

Francuska

Engleska

Hidrotest

Napomena

6 godina
Nakon vee
popravke
6 godina

Produenje je mogue do 30
meseci uz dozvolu inspektora

10 godina
9 godina
Nakon vee
popravke

Eksterni VP, svake godine

Zahteva se hidrotest ukoliko

nije mogua interna
dijagnostika
Nakon vee
popravke

Mogue produenje do 2
godine

Ne postoji predefinisana
regulativa korisnik
obavezuje kompetentnu
osobu za izbor metoda i
perioda dijagnostike

Legenda: VP vizuelni pregled

MT magnetni test (metoda bez razaranja)
TP Test penetracijom RT Radiografski test (metoda bez razaranja)
UT Ultrazvuni test
(1) ako je zahtevano od strane inspektora
Tabela T 3.5. Primena dijagnostike parnih kotlova

U poreenju sa situacijom u SAD, situaciju u Evropi u smislu

regulative RBI karakterie sledee:

Pojedini evropski dokumenti su meusobno poredljivi sa

odgovarajuim u SAD (PED 97/23, Seveso II uputstvo), ali
generalno konzistentnost meu pojedinim dokumentima u Evropi
je manja nego u SAD,
Uopteno, pokrivenost RBI dokumentima je bolja u SAD. U
evropskoj dokumentaciji postoje znaajni nedostaci, esto ne
postoje centralni dokumenti koji povezuju postojee delove i
kreiraju konzistentan i sveobuhvatan RBI sistem kao toje npr.
API 581,
Organizacije u SAD kao to su PVRC, API, ASME su u
mogunosti da mnogo fleksibilnije i efikasnije reaguju na polju
rizika u odnosu na evropske.

57

Iz priloenog se moe zakljuiti da postoji velika raznolikost u

primeni i terminiranju postupaka odravanja. Nastojanja novih projekata u
smislu definisanja inspekcionih intervala imaju tendenciju njihovog
pribliavanja.
9. Pregled softvera razvijenih za potrebe RBI
U tabeli T 3.6 dat je pregled postojeih softvera koji pruaju
podrku implementaciji inspekcijama zasnovanim na riziku. Treba
napomenuti da pored pomenutih softvera, postoji i veliki broj individualnih
softvera razvijenih u firmama za potrebe odravanja.
Software

Primena

API

Rafinerije

ORBIT Offshore
(DNV)

Offshore industrija

ORBIT Onshore
(DNV)

Petrohemijska i
hemijska industrija

ORBIT RCM
(DNV)
RRM package
(Shell Global
Solutions)
Tischuk OCA
(Three Rivers
Systems)

Offshore i
petrohemijska
industrija
Rafinerije i
postrojenja za
proizvodnju ulja i
gasa
Rafinerije i
postrojenja za
proizvodnju ulja i
gasa

Karakteristike
Baziran na API 581. Degradacioni modeli i
posledini modeli specifini za rafinerije.
Razliiti nivoi analize.
Baziran na DNV RP G 101 (Preporuena
praksa za za RBI topside statika
mehanikih postrojenja). Posledini modeli
na PHAST tehnologiji.
Baziran na API 581 degradacionim
mehanizmima. Posledini modeli na
PHAST tehnologiji. Razliiti nivoi analize.
Modeli bazirani na DNV ovom metodu
za odravanje na bazi rizika.
RRM (Risk & Reliability Management) je
kombinacija Shell RBI, Shell RCM i IPF
(saglasan sa IEC 61508).
RBI i RCM softver. Razliiti nivoi analize.

Degradacioni modeli za razliite

mehanizme degradacije. Korienje modela
Procesna industrija
implementiranih u Dutch Rules za sudove
pod pritiskom.
Energetska
Modeli za RBLM fokus je na kritinim
ALIAS (MPA)
postrojenja
komponentama.
Tabela T 3.6. Pregled softvera u industriji
RISK VIEW
(TNO)

10. Samoodravanje
Pod pojmom samoodravanje podrazumeva se odravanje u visoko
automatizovanim proizvodnim linijama i fabrikama (fabrike bez ljudi)

58

koncipiranih na visokoj integraciji programa i opreme pod zajednikim

upravljakim sistemom uz uee transportnih ureaja, robota, senzora i dr.
11. Odravanje prema stanju
Ova metodologija odravanja obuhvata tri osnovne faze [8]:
istorijat promene stanja u prolosti (ta je bilo),
tehnika dijagnostika stanja sistema (ta je sada),
prognoza stanja u budunosti (ta e biti).
Moe se primeniti u svim vrstama industrije.
12. Proaktivno odravanje pouzdanosti
Poznata svetska firma SKF je za potrebe odravanja kotrljajuih
leajeva razvila svoje tzv. Proaktivno odravanje pouzdanosti (slika
3.17).
Prediktivno
odravanje

Dijagnostika i analiza
osnovnih uzroka
otkaza

SKF
Proaktivno
odravanje
pouzdanosti

Kontrola u
proizvodnji

Korekcija kljunih
indikatora performansi

Slika 3.17 SKF Proaktivno odravanje pouzdanosti

Pri ovome prediktivno odravanje ima za cilj da registruje ono stanje

maine koje e dovesti do otraka, kao i teinu i posledice takvog otraza.

3.7 Merenje performansi tehnikog sistema

Merenje efektivnosti tehniog sistema mora se vriti kada su oni
raspoloivi ili za vreme minulog rada. To je obavezan inilac svih odluka
vezanih za performanse tehnih sistema. Formula za efektivnost opreme
mora obuhvatati raspoloivost, stopu performansi i stopu kvaliteta. Ovo

59

dozvoljava svim sektorima da budu ukljueni u determinisanje efektivnosti

opreme. Formula se moe izraziti kao:
raspoloivost x stopa performansi x stopa kvaliteta = efektivnost opreme
Raspoloivost je jednaka razlici zahtevane raspoloivosti i remena
stajanja, podeljeno sa zahtevom raspoloivou. Izraena u obliku formule
imae sledei oblik:

raspoloivo vreme - vreme " u otkazu"

= raspoloivost
raspoloivo vreme

Zahtevana raspoloivost je rzlika vremena u kome je oprema u radu i

vremena koje se razlikuje od planiranog zastoja, kao to su prekidi,
naruavanje rasporeda, sastanci, itd. Zasoj je aktuelno vrema u kome
oprema stiji i opravlja se. Ovo se esto naziva vreme zastoja. Kalkulacije
nam daju pravu raspoloivost opreme. To je broj koji se moe koristiti u
formuli za efektivnost.
Stopa performanse je idealno ili projektovano vreme ciklusa da se
proizvede proizvod, pomnoen sa izlazom, podeljen sa vremenom rada.
Ovo e omoguiti izraavanje stope performansi u procentima. Formula ima
sledei oblik:

vreme ciklusa x izlaz

= stopa performansi
vreme rada

Projektovano vreme trajanja ciklusa ( ili izlaza proizvodnje ) e biti

izraeno u nekim sluajevima u jedinicama za proizvodnju kao broj delova
na sat. Izlaz mora biti ukupan izlaz za dati period vremena. Vreme rada e
nam biti na raspolaganju iz prethodne formule. Rezultati se prikazuju u
procentima performansi. Ova formula je korisna za posmatranje zastoja
usled smanjenja kapaciteta.
Stopa kvaliteta predstavlja razliku ulaza proizvodnje u proces i
zapreminu ili broj defektnih proizvoda podeljenu sa proizvodnim ulazom.
Formula ima sledei oblik:

ulaz u proizvodnju - kart

= stopa performansi
ulaz u proizvodnju

60

Ulaz proizvodnje je jedinica proizvodnje koja e biti uvedena u

process ili proizvodni ciklus. kart predstavlja koliinu proizvoda koja je
ispod standarda kvaliteta nije odbaena ( I tu je razlika ) posle zavretka
procesa ili proizvodnog ciklusa. Formula je korisna za posmatranje
problema vezanih za kvalitet proizvodnje, ak i kada se lo kvalitet prihvata
od kupaca.

3.8 Trokovi odravanja

ivotni ciklus jednog tehnikog sistema ima sloenu strukturu, on
zahteva niz posebnih, ali meusobno povezanih i, vremenski usklaenih
grupa aktivnosti. Odnos ovih vremenskih segmenata odreen je dejstvom
velikog broja inilaca. Zato i nain interpretacije ivotnog ciklusa moe biti
razliit, zavisno, pre svega os vrste sistema i naina posmatarnja, odnosno
elja i ciljeva analize. Uobiajeno je, meutim, tumaenje ( a to odgovara i
preporukama meunarodnog standarda IEC- a) da ivotni ciklus tehnikih
sistema ukljuuje pet vremenskih faza, koje obuhvataju sledeih pet grupa
aktivnosti:
-

koncepcijsko i idejno reenje,

razvoj i projektovanje (konstruisanje),

proizvodnja i postavljanje (putanje u rad),

korienje i odravanje, i

rashodovanje (regeneracija, sekundarne sirovine).

Oigledno je da su ovako definisane faze ivotnog ciklusa po svojoj

striukturi takoe sloene, tako da se mogu dalje raljanjivati. Ovo je
ponekad i nuno, posebno kada se reavaju razliiti zadaci iz oblasti
razvoja, proizvodnje i korienja tehnikih sistem, koji obino obuhvataju
probleme razliitog karaktera i obima.
Ostvarivanje svake aktivnosti u ivotnom ciklusu, pa i svakog
segmenta ovog iklusa pojedinano, zahteva ulaganje odreenih materijalnih
sredstava, odnosno odgovarajue napore. U tom smislu se moe govoriti i
o ukupnim trokovima ivotnog ciklusa ili o ukupnim uoenim sredstvima.
Trokovi ivotnog ciklusa ukljuuju sledee pojednane trokove:
-

trokove nabavke, koji ukljuuju i transport,

dopremu, osiguranje i druge obaveze, itd.,

61

trokove rada, koji ukljuuju radnu snagu, tj.

rukovaoce, pogonsku energiju, pomone objekte
i instalacije nune za rad, itd,

trokove odravanja, koji ukljuuju radnu snagu

na odravanju, rezervne delove, alate, ureaje i
objekte za odravanje, itd, i

trokove administracije, koji ukljuuju

upravljanje, informatiku i slino.

Neto bolji uvid, u stukturu trokova ivotnog ciklusa daje ema

prikazana na slici 3.17. Ona je dovoljno jasna i ne treba je posebno
komentarisati. Valja samo da se naglasi da je ona uproena i naelna,
eksplicitno iskazujui samo grupe trokova koji obino imaju najvei
znaaj.
Osnovni cilj poslovanja svakog preduzea je da se ostvari maksimalna
produktivnost uz minimizaciju trokova koji se pri tome pojavljuju.
Nezavisno od primenjene metode odravanja(ili njihovih kombinacija)
neophodno je da se prati proizvodni proces, prikupljaju podaci i
proraunavaju elementi strukture trokova. Pri tome se na osnovu dobijenih
rezultata, moe uticati na politiku i strategiju odravanja (povratna veza)
slika 3.18. zahvaljujui ovakvom pristupu, moe se planirati optimalni obim
aktivnosti iz oblasti odravanja. Prikupljeni i obraeni podaci se uvode u
upravljaku spregu i koriste za poreenje sa blie definisanim ciljevima. Na
osnovu toga se u upravljakom delu vri analiza, optimizacija i izuavanje
sistema odravanja odnosno postavljanje uslova i ogranienje za
odluivanje[6,8].

62

TROKOVI IVOTNOG CIKLUSA

TEHNIKOG SISTEMA

ISTRAIVANJE I RAZVOJ

STUDIJA IZVODLJIVOSTI
ISTRAIVANJA
IDEJNA REENJA
PROJEKTOVANJE (POUZDANOST)
KONSTRUISANJE
ISPITIVANJE

IZGRADNJA

PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE
PROIZVODNI SISTEMI
LOGISTIKA PODRKA
IZRADA
ISPITIVANJE
UPRAVLJANJE KVALITETOM

UPOTREBA

PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE
LOGISTIKA PODRKA
KORIENJE (RAD)
TEHNIKO ODRAVANJE
OTPIS
SEKUNDARNE SIROVINE

Sl.3.17 Ukupni trokovi ivotnog ciklusa tehnikog sistema

63

sl.3.18 Trokovi odravanja

Ako se analiziraju ukupni trokovi odravanja, isti se mogu svrstati u

dve grupe i to:
-

direktne, i
indirektne.

Direktnim trokovima (zavisno od metode odravanja) pripada:

-

izvoenje aktivnosti opsluivanja sistema,

pronalaenje neispravnih desova na tehnikom
istemu,
zamena neispravnih desova,
izvoenje preventivnih periodinih opravki, i
opravka neispravnih delova sistema.

Kada se analiziraju direktni trokovi, njima uvek pripadaju i svi oni

koji se odnose na potroni materijal (ulje, mast, itd.).
Indirektni trokovi se odnose na:
-

neplaniranie vremenske gubitke u proizvodnji

(zastoje),
oteenje delova tehnikih sistema, i
pad kvaliteta proizvoda, odnosno kart, i dr.

Osnovne zakonitosti promete trokova najbolje se sagledavaju iz

analize uticaja intenziteta odravanja i postavljenih kriterijuma besan za
gotovost i pouzdanost tehnikog sistema.

64

Polazei od znaaja proizvodnog sistema i tehniko tehnolokog

nivoa opreme, neophodno je definisati intenzitet odravanja, koji ima
dominantan uticaj na tokove, slika 3.19. Sa slike se vidi da sa poveanjem
intenziteta odravanja dolazi do smanjenja trokova koji se odnose na
zastoje opreme. Oigledno je da pri ovome dolazi i do smanjenja
vremenskih gubitaka u proizvodnji. Poveanje intenziteta odravanja
dovodi do poveanja direktnih trokova. Iz napred navedenog je oigledno
da postoji optimalni intenzitet odravanja koji se vezuje za minimalne
trokove.

sl. 3.19 Uticaj intenziteta odravanja na trokove C0 trokovi odravanja,

I intenzitet odravanja, Cd direktni trokovi odravanja, Cz trokovi zastoja,
Iopt oblast optimlnog intenziteta odravanja

Zahtevana gotovost (raspoloivost) definie znaaj tehnikog sistema,

odnosno metod odravanja, a to sve utie na trokove. Za visoku
zahtevanu gotovost, vie se primenjuje odravanje prema stanju u odnosu
na korektivno, slika 3.20 (korektivno odravanje se izvodi posle nastanka
otkaza, a odravanje prema stanju predvia stalnu kontrolu tehnikog stanja
sistema kako ne bi dolo do otkaza).

sl.3.20 Uticaj gotovosti na trokove odravanja

65

U toku eksploatacije tehnikih sistema posebnu panju treba posvetiti

njihovoj pouzdanosti. Zahtevana eksploataciona pouzdanost mora da bude
realno odreena jer ista ima bitan uticaj na izbor metoda odravanja, a
samim ti i trokove koji se pri tome stvaraju, slika 3.21. Sa slike se vidi da
kod povienja nivoa zahtevane ekspoatacione pouzdanosti dolazi do
poveanja direktnih i smanjenja indirektnih trokova. Trokovi odravanja
se pri tome mogu minimizirati uz ostvarenje optimalne pouzdanosti.

sl.3.21 Uticaj zahtevane eksploatacijske puzdanosti na trokove odravanja

R pouzdanost, Ropt - optimalna pouzdanost, Cin indirektni trokovi odravanja,
Ci trokovi tehnike dijagnostike, Ce trokovi rezervnih delova i materijala,
Cr trokovi rada

Iz svega naped reenog je oigledno da se u zavisnosti od izabrane

metode odravanja (vezane za stanje i znaaj opreme) u mnoge menjaju
trokovi odravanja. Takoe je neophodno napomenuti da se za odreene
uslove i postavljene zahteve navedeni trokovi mogu minimizirati. Veoma
je bitno koliko su na ovaj nain odreene optimalne vrednosti (pri
minimalnim trokovima odravanja), na primer za godovost pouzdanost
razliitost od onih koje diktira znaaj tehnikog sistema, odnosno uslovi
njegove eksploatacije. Ukoliko su razlike beznaajne, moe se rei da je
primenjen optimalni nain odravanja.

3.9 Program obuke

Razne opcije zadovoljenje potreba za visoko obuenim radnicima su
postavljene na slici 3.22. Stvarno je najlake sprovesti ne formalnu obuku,
ali treb unajmiti ve obuenu osobu. Ovi ljudi sun a raspolaganju iz drugih
preduzea sa vaeg geografskog podruja. Koje su neke od diskutabilnih
taaka za ovu opciju? Prvo, dok ovi ljudi poseduju odreene vetine,
njihovo znanje e biti opte, ne specifirano za vau opremu process,
orgnizaciju, itd. Ako je potreba za formalnom obukom eliminisana, jo

66

uvek postoji potreba za nekim ko e im u obuci na poslu pomoi da se

prilagode njihovom novom okruenju I raspodeli posla. Nedostatak ovog
pristup su trokovi. Unajmljivnje nekog ko je daleko po kvalitetu od
njegove trenutne pozicije, stvorie bolju priliku (obino finansijku). Tako
da e odluka biti: bie trokovno efektivnije da se unajmi ekspert sa
trokovia premije, ili da se unajmi neko na nivou egta i da se obui da
postane kalfa? Pravi odgovor e varirati od oblasti do oblasti, ali odluka se
reba blie proceniti pre nego to se donese neka konana odluka.

Unajmljivanje obuene osobe

Strune skole i seminari

Obuka kod kue

Obuka u strunim kolama i na seminarima

Obuka prodavaca opreme

Visoke kole

Univerziteti

Nastavak programa obrazovanja

sl.3.22 Alternative za obuku

Drugi metod je da se unajmi obueni egrt iz strunog programa

obuke. Trenutno postoji struni program koji stvara dobar nivo egrta
pojedinca koji moe brzo postati produktivan. Koje su prednosti ove
metode? Kao prvo, oni dolaze na posao sa teorijskim znanjem, sa nekim
nivoom iskustva iz laboratorijskih uslova. Ovi ljudi e biti sposobni da
ponu na poetnom nivou naknade i jo uvek e posedovati neke od
osnovnih sposobonosti da doprinesu radnim rezultatima. Ovo e pomoi da
se poetni trokovi zapoljavanja odre na niskom nivou[72].
Koji su nedostaci unajmljivanja ljudi sa strunom obukom? Kao prvo,
njihovo znanje nije kompletno ili ne obezbeuje kompetenciju u nekim
oblastima. Nivo linosti koji oni donose na posao zavisi u velikoj meri od
uticaja instruktora koga su imali u okviru programa u koli. Ako je
instruktorov pristup bio samo teoretski, onda svi oni donose na posao
znanje iz knjiga. Ako instruktor ima praktino iskustvo iz radionice,onda e

67

uenici imati vii nivo sposobnosti prema poslu. Meutim, ovaj pristup jo
nije uvek lek za sve, poto to jo uvek zahteva obuku na odreenom poslu
ili neki program obuke unutar preduzea za konkretne zadatke. Ako se ne
sprovede do kraja program obuke kod kue da se finiira program
strunog osposobljavanja, onda e im trebati godine da naue uz pomo
osmoze stvari koje treba da znaju da bi bili efektivni.
Trea opcija obuke je kod kue. Ovo je sluaj gde preduzea
osnivaju i odravaju svoj sopstveni centar za obuku odravalaca. Kad se sve
mogunosti razmatraju, iskustva pokazuju da je ovo najbolji metod za
obuku radnika. Loa strana je ta da je ovo takoe i najskuplje. Dok to moe
biti najskuplje reenje, takoe i najkontrolisanije, ciljano da odgovori na
specifine potrebe, i obezbedi najvii nivo kvaliteta obuke zaposlenih za
najmanje vremena.
Meutim, ovo pokree sledea pitanja[72]:
-

Ko treba da dri obuku?

Koje sposobnosti se zahtevaju?
Koji e se materijal koristiti?
Da li se zaposlenima kompenzira vreme za obuku?
Koji su stvarni trokovi?

Prvo, ko treba da dri obuku? Na ovo pitanje e se dobiti razliiti

odgovori u zavisnosti od toga ko se pita u preduzeu. Pre nego to se itrae
sve opcije, najbolji odgovor je: najboji majstor ili poslovoa sa velikim
radnim iskustvom i sposobnou predavanja. Instruktori takoe treba da
imaju potovanje od strane onih koji se obuavaju zbog njihovog znanja, a
instruktor treba da predaje gradivo na nain koji prikazuje praktinu
primenu. Omoguava onima koji se obuavaju da prave specifinu primenu
materije, i namee se oubiajeno pitanje: ta e mi ova informacija za moj
posao? Entuzijazam obino ide visoko kada uenici znaju da e materija
na dalje obogatiti njihovo znanje i naelno njih same.
Sticanje okolnosti koje se zahtevaju realizovae se u uionicama i
laboratorijama. Uionice treba da se koriste za predavanje programa. One
treba da imaju video projektor povezan sa raunarom na raspolaganju i
umreene raunare za do obuke koja treba da se izvodi na njima.
Laboratorija treba da koristi opremu koja se moe koristiti za razjanjavanje
materije koja je izneta na predavanjima. Predava treba da bude sposoban
da predaje teoriju i onda da ide u laboratoriju da ilustuje to sa primerima
koji e obzbediti zadravanje panje uenika.
Materija koja se moe koristiti obuhvata knjige, program sa video
traka, materijale razvijene kod kue,ili materijale koji su prihvaeni a
razvijeni od drugih preduzea. Svaki od ovih materijala ima svoje mesto u
programu obuke. Najbolji rezultati se obino dobijaju primenom
kombinacije gore pomenutih materijala. Prodavci za ove materijale se
obino predstavljaju na nekom od asopisa, na internetu ili strunim
skupovima. Svaki od ovih pristupa obuci ima prednosti i mane, ali treba da

68

vodi u razmatranje metodologije i filozofije, koja e da usledi nakon

pregleda ovog teksta.
Za vreme obuke kod kue, da li e se zaposlenima kompenzirati
pohaanje obuke? Odgovor e ponovo varirati od preduzea do preduzea,
u zavisnosti od toga kako e se za to kolektivno izboriti zaposleni. Ako se
zaposlenima plaa program obuke, oni e imati podsticaj za pohaanje
obuke. Moda e biti lake sprovesti program obuke gde nisu plaeni oni
koji je pohaaju. Meutim, mudra preduzea e realizovati tu njihovu
naknadu takoe iz obuke, tako da e oni raditi sa zaposlenima na tome da
pronau konkretno reenje. Gde preduzea imaju dogovor da plaaju samo
za vreme provedenom na poslu tee je pridobiti zaposlene da ele obuku.
Celokupna filozofija preduzea o obukama, plati za sposobnosti, i
potencijalom napredovanja u karijeri mora biti provravana kad se istrauje
kompenzacija za obuku.
Bez izuzetka, to se tie kvalitet, program obukekod kue je mnogo
skuplji nego bilo koji druki oblik obuke. Meutim, ako se pravilno sprovodi
ona je najefektivnija. Zahteva resurse predavaa iz vieg rukovodstva.
Realizacija ovog programa e zahtevati povraaj uloenog novca na
duoroan period. Uionice, laboratorije, opreme, i materijal za obuku e biti
prilino skupi. Meutim, rezultati iz programa kod kue su bri i
kvalitetniji nego neki drugi metodi.
Postoje odreeni programi obuke koji se mogu sprovesti u lokalnoj
strunoj koli. Ovi kursevi e koristiti kolske kapacitete, ali e koristiti
materiju koju vi odredite. Kurs se moe realizovati na nelkoliko razliitih
naina. Jedan moe biti samo za vae preduzee. Drugi se moe realizovti
samo za odreene zadatke. kola moe otvoriti kurs za bilo koje preduzea
koje eli da ga pohaa. Razlika je u trokovim. Kurs specijalno za vae
peduzee znai da e te platiti sve trokove kursa u celosti, minus sredstva
koja vam dravni ili federalni fondovi stavljaju na raspolaganje. Kurs
otvoren u opte za javnost e omoguiti da se trokovi raspodele na sve
uesnike[72].
Glavna taka za strune asove moe da bude instuktor. U nekim
sluajevima, instruktor moe izgubiti neophodno iskustvo iz realnog sveta,
tako da moe da bude nedovoljno efektivan sa vaim osobljem. Instruktor
sam sa teoretskom pozadinom ne moe da napravi tranziciju za primenu
materije u realnim uslovima proizvodnje za primere koje e mu postaviti
sluaoci. Ovo moe spreiti transfer znanja koje je presudno za efektivnost
programa obuke.
Obuka prodavaca opreme obuhvata ak i slanje radnika na lokaciju
gde prodavac ima kolu, ili e prodavac doi u vae preduzee da odri
kurs. Neke take od interesa o obuci od strane prodavaca ukljuuju i pitanje
prezentacija prodajnog tipa. U nekim sluajevima, prodavac e poslati
tehniko osoblje, i oni onda mogu da urade odlian posao sprovoenja
programa obuke. Meutim, u nekim sluajevim, oni e poslati predstavnika
prodaje koji nastoji da izlaganje preokrene u prezentaciju prodavevih
proizvoda. Ovo moe skrenuti dobar program u totalni gubitak novca i

69

vremena. Treba uvek oprezno da se istrai pozadina prezentera pre nego to

e se poeti program obuke.
Tip obuke koju e sprovesti prodavac moe obezbediti dobru obuku
za opremu ili za neki njihov neki drugi proizvod. U veini sluajeva thniko
osoblje prodavaca je kompetentno i veomma kvalifikovano. Oni treba da
budu sposobni da odgovore na veinu pitanja i da koriste najee primere
da pojaaju njihovu prezentaciju. Materijal za obuku je dobrog kvaliteta, u
mnogim sluajevima oni prodaju dvostruku koliinu materijala. Dok je ovaj
vid obuke uobiajeno irokog spektra, ne treba da bude nikad zpostavljen ni
za specifinu opremu ili za reavanje problema.
Program obuke se nastavlja sa odreenim vidovima seminara koji se
mogu odnositi na irok spektar raznih predmeta. Ovi programi obino traju
2 ili 3 dana kotaju 100 evra za one koji ih pohaaju. Meutim, ako vam je
praktikularni program, ovo moe biti jedino mesto za dobijanje informacija,
bez razvijanja sopstvenog kursa. Dodatna taka za razmatranje kada imate
potrebu da obuite mnogo ljudi je da imate rukovodioca seminara koji e
sprovesti seminar u vaem preduzeu. Ovo obino ukljuuje honorare i
dodatne trokove za rukovodioca, ali je daleko mnoge ekonominije od
slanja vaih zaposlenih na javni seminar. Ako elite, rukovodilac, seminara
e skrojiti kurs prema vaima specifinim potrebama[72].
Koje vrste tema treba da budu obuhvaene u dobrom programa obuke
odravalaca? Na slici 3.23 su prikazane neke od osnovnih tema. Struno
usavravanje mehaniara ne treba da obuhvati proraune dinamikih
naprezanja tehnikih sistema, ali treba da obuhvati subjekte kao to su:
-

kontrola i odravanje rotacionih maina,

kontrola i odravanje leajeva,
kontrola i odravanje remenih prenosa,
kontrola i odravanje lananih prenosa,
kontrola i odravanje dizalica i kranova,
vijani spojevi,
mehanike veze,itd.

Lista moe biti veoma dugaka. Poenta je uiti ih tome to treba da

znaju i usavravati ih da bi radili njihov posao korektno. Neka preduzea e
potroiti dosta vremena da urade analizu potreba za svaki posao. Ovo
obuhvata prouavanje svih poslova posebno i tano zakljuivanje koji su
zadaci obuhvaeni za svaki posao. Zatim se svi poslovi dele na zadatke.
Svaki zadatak se onda prouava da bi se video koji nivo znanja je potreban
za njegovo izvoenje. Ova potrebna znanja se lako evidentiraju i razvijaju u
program obuke[72].

70

Mainstvo

CNC maine

Rotacione maine

Radni fluidi
Hidraulika
Pneumatika

Elektrika
AC/DC
Nisko voltana

Elektronika
Zamena ploa

Popravka dizalica i kranova

Graevinski radovi

sl.3.23 Predmeti strunog usavravanja

Razmotrimo kurs radnih fluida pomenutih na slici 3.23. Ovaj kurs

mora biti uen sa stanovita ema crtea . Ovo je teoretsko, ali nije
praktino za tehniare odravanja. Meutim, razmotrimo neke od ovih
subjekata[18]:
-

rezervoari za fluide kontrola i odravanje,

ventili za protok fluida kontrola i odravanje,
kontrolni ventili kontrola i odravanje,
hidrauline pumpe kontrola i odravanje, i
pronalaenje i otklanjanje greaka u sistema
radnih fluida.

Ovde pomenute teme se takoe nadalje mogu proiriti. Vano je da se

izlagana materija odnosi na njihov posao, predavati samo onoliko teorije
koliko je potrebno da pomogne tehniarima da razumeju kako da otkrivaju
greke i kada da otklanjaju otkaze.
Elektriari zahtevau nejvie teorije od svih zanimanja u preduzeu.
Meutim, iako to moe biti pojednostavljeno s predavanjem naina
funkcionisanja, rad strujnih kola i tehnike otkrivanja i otklanjanja otkaza se
moraju obuhvatiti, a sve ovo e pomoi tehniarima da vide primenu
teorije.

71

U elektrici, struktura programa usavravanja zavisi od toga za ta

elite da osposobite vae tehniare. Ako elite da oni budu sposobni da
otkrivaju i otklanjaju otkaze (da zamenjuju komponente na tampanoj
ploi), to e zahtevati opseno struno usvravanje. U drugu ruku, ako ete
zahtevati od njih da budu sposobni samo za zamenu defektne ploe i da je
poalju na opravku, to e zahtevati manje usavravanje.
To je sve to se odnosi na znanje vaih potreba. A takoe je i razlog
zato je definisanje potreba ili analiza potreba preduslov za razvijanje
trokovno efektivnog programa obuke. Inae, vi ete potroiti suvie mnogo
novca ili premalo za struno usavravanje. Ili e greke dovesti do gubitka
resursa.

3.10 Usavravanje rukovaoca

Sa krajnjim ciljem da se implementira program Totalnog Odravanja
poinje prenos nekih aktivnosti odravanja na rukovaoce, program strunog
usavravanja moe biti koristan i za ovo takoe. Ako su meterijali za
struno usavravanje razvijeni onako kako treba, tehniari odravanja mogu
onda koristiti materijal da pomognu rukovaocima da razumeju zato i kako
da izvravaju njihove zadatke. Ako materijal nije korektno razvijen, onda e
biti potrebno dvostruko vie truda i rad da se napravi za struno
usavravanje radnika.
Sa brzim razvojem nauke i tehnike,struno usavravanje odravalaca i
rukovaoca postaje veoma bitan zadatak. Preduzea koja e ulagati u struna
usavravanja svojih radnika e moi da odre korak sa svojim
konkurentima.

3.11 Obuka rukovaoca

I U susret uzazovima proizvodnje

72

Globalna konkurencija,

Visoka produktivnost i profitabilnost,

Izazovi kvaliteta,

Koncept upravo na vreme,

Redukcija vremena ciklusa,

Redukcija poslovanja,

Redukcija trokova (odravanja i proizvodnje),

Ekspanzija koncepata,

Sporna pitanja,

Solucije Totalnog Odravanja,

Kompijuterski integrisana proizvodnja,

Primena robota.

II Oprema fokus Totalnog Odravanja

Totalno Upravljanje Opremom,

Iskorienje aktive,

Tri faze upravljanje opremom,

Smanjenje trokova ivotnog ciklusa,

Supstitucija uvoza opreme,

Izvlaenje maksimuma iz nove opreme,

Ciljevi Totalnog Odravanja,

Elementi Upravljanja Opremom,

Organizaciona Struktura Totalnog Odravanja,

Upravljanje znanjem.

III Snaga Totalnog Odravanja

Eliminacija zastoja opreme, prazni hodovi i mali zastoji,

Redukcija koliine defektnih proizvoda,

Izvoenje svih postupaka Preventivnog odravanja,

Povienje produktivnosti,

Maksimalna primena Tehnike dijagnostike,

Kontrola trokova odravanja,

73

Upravljanje zalihama rezervnih delova,

Participacija zaposlenih, timski rad, upravljanje znanjem,

Povratak investicija,

Uvoenje jedinstvenog informacionog sistema,

Svi su zainteresovani za proces odravanja u preduzeu(radnici

u
Proizvodnji i Odravanju).

IV Merenje produktivnosti opreme

Praenje pouzdanosti i raspoloivosti,

Definisanje produktivnosti opreme,

Na koji nain da identifikujete i merite gubitke na opremi,

Kalkulacija efektivnosti opreme,

Primena formula (TEEP, TEE i NEE),

Ciljevi ukupne efektivnosti opreme: ta treba da oekujete od

vae
opreme?,

Definisanje prioriteta za instalaciju vaeg programa Totalnog

Odravanja.

V Prilagoavanje instalacije programa Totalnog Odravanja

74

Razvoj strategije Totalnog Odravanja za vae preduzee,

Tri komponente Totalnog upravljanja opremom,

Odravanje od strane rukovaoca za razne proizvodne sisteme,

Mala koliina prevencije nije dovoljna,

Poboljajte vau opremu,

Strategija instalacije (prioriteti i sekvence).

VI U kojoj meri vam je potrbno odravanje od strane rukovaoca

Definisanje obaveza svakog rukovaoca,

Angaovanje spoljanjih subjekata za uvoenje odravanja od

strane rukovaoca,

Prepoznavanje ogranienja,

Obuka kljune svari o odravanju od strane rukovaoca,

Trokovi Totalnog Odravanja odravanje od strane

rukovaoca,

Sertifikati za rukovaoce,

Koncept moje maine.

VII Kako da se projektuje i instalira efektivan program Preventivnog

Odravanja

Vrste Preventivnog Odravanja (odravanje prema stanju, i dr.),

Strategija Preventivnog Odravanja,

Efektivni sistem Preventivnog Odravanja,

Tajne uspenog Preventivnog Odravanja,

Preventivno Odravanje zasnovano na rukovaocima

odravaocima u okviru Totalnog Odravanja,

Primena raunara,

Primena Tehnike
dijagnostike).

dijagnostike(sve

metode

tehnike

VIII Poboljanje stanja opreme kroz tehniku reavanja problema

Timovi za stvaranje stalnih poboljanja,

75

Snabdevanje timova za stvaranje stalnih poboljanja etiri

izvora ulaza,

Sastanci timovaza stvaranje stalnih poboljanja,

Analiza problema opreme (etiri tehnike),

Reakcije rukovaoca,

IX Kako da se organizuje i realizuje studija izvodljivosti

Sadraj studije izvodljivosti Totalnog Odravanja(sedam

zadataka),

Organizacija studije izvodljivosti,

Izvoenje studije izvodljivosti, rasporedi,

Izvetaj studije izvodljivosti i prezentacija rukovodstvu.

X Instalacija Totalnog Odravanja

76

Faza I: Planiranje i priprema,

Faza II: Pilot instalacija (i rasporedi),

Formiranje timova,

Instalacija Totalnog Odravanja upravljanje opremom /

poboljanja,

Instalacija Totalnog Odravanja Preventivno / Prediktivno

odravanje,

Instalacija Totalnog Odravanja Odravanje od strane

rukovaoca,

Definisanje prioriteta za Totalno Odravanje,

Obuka rukovaoca i odravaoca u okviru Totalnog Odravanja,

Adaptacija raunarom podranog sistema za upravljanje

odravnjem,

Merenje i izvetavanje o napretku i rezultatima,

Priznanje, pojaanje(ljudstvo), nagraivanje, proslave.

XI Kako da pratite implementaciju Totalnog Odravanja

Lansiranje Totalnog Odravanja,

Primer rasporeda praenja,

inioci uspenosti instalacije Totalnog Odravanja.

77

4.0 KONCEPCIJE ORGANIZACIJE ODRAVANjA

U PREDUZEU
4.1 Centralizovani i decentralizovani oblik
organizacije odravanja
U praksi su obino, kako je i reeno, prisutne dve bitno razliite
koncepcije organizacije (sl. 4.1) odravanja: centralizovano i
decentralizovano odravanje. Na slici 4.2 dato je decentralizovano
odravanje, dok je na slici 4.3 data kombinacija centralizovanog i
decentralizovanog odravanja, a na slici 4.4 ema centralizovanog
odravanja preduzea [6,7,8].

KONCEPCIJE
TEHNIKOG ODRAVANjA
U PREDUZEU

CENTRALIZOVANO
ODRAVANjE

Slika 4.1

KOMBINOVANO
ODRAVANjE

DECENTRALIZOVANO
ODRAVANjE

Koncepcije organizacije tehnikog odravanja u preduzeu

Dilema, u svetu i u nas, je da li funkciju odravanja organizovati

centralizovano ili decentralizovano u industrijskom sistemu-preduzeu?
Postoji niz prednosti i nedostataka centralizovanog i
decentralizovanog poloaja funkcije odravanja u preduzeu. Izbor poloaja
funkcije odravanja zavisi od niza parametara, kao to su:
- nivo sigurnosti funkcionisanja tehnikih sistema,
- politike i strategije odravanja (korektivno ili preventivno
odravanje),
- odnosa ukupnih trokova odravanja i trokova proizvodnje, odn.
eksploatacije,
- prostorne dislokacije proizvodne opreme,
- organizacija proizvodnog procesa (proizvodnih pogona),
80

- raspoloivih resursa odravanja (radne snage, kapaciteta opreme,

zaliha rezervnih delova, kooperacije itd.)
- veliine i sloenosti preduzea,
- stepena opremljenosti, odn. sloenosti opreme koja se odrava,
- broja rradnih sprema,
- uslova rada-unutranjih (reimi) i spoljanjih (okolina),
- nivoa kvaliteta proizvoda i usluga,
- vrsta (struke), kvalifikacije i broja radnika,
- stepena opremljenosti, odn. sloenosti opreme kojom se vri
odravanje proizvodne opreme,
- stepena iskorienosti proizvodne opreme,
- drugih parametara i pokazatelja.

PREDUZEE

PROIZVODNI POGON 1

POGON (SEKTOR) ZA ODRAVANjE 1

PROIZVODNI POGON 2

POGON (SEKTOR) ZA ODRAVANjE 2

PROIZVODNI POGON n

POGON (SEKTOR) ZA ODRAVANjE n

PLANIRANjE TEHNIKOG ODRAVANjA

Slika 4.2 Prikaz decentralizovanog oblika odravanja u preduzeu

Iskustvo prvog autora je: prvo uvesti centralizovani oblik, a onda ako
treba, pojedine sektore i slube decentralizovati.

81

* Zajedniki poslovi

PREDUZEE
(sloeni proizvodni sistem)

UPRAVNI ODBOR(I BORD DIREKTORA )

PLANIRANjE PROIZVODNjE

PLANIRANjE ODRAVANjA

PLANIRANjE ENERGIJE

MARKETING

EKONOMIKA I FINANSIRANjE

RAZVOJ I INENjERING( INSTITUT )

* Svodno planiranje

* Broj pogona

PROIZVODNI POGONI (1-n)

SA TEKUIM ODRAVANjEM
CENTRALNO ODRAVANjE ZA
CELO PREDUZEE

* Proizvodnja rezervnih delova

* Magacin rezervnih delova
* Mobilne brigade za obavljanje
investicionog odravanja

10 SAOBRAAJ I TRANSPORT

11 KONTROLA KVALITETA

12 RAUNSKI CENTAR

13 ENEGETIKA
14 LJUDSKI RESURSI

Slika 4.3 Primer organizacije sloenog proizvodnog sistema

82

PREDUZEE

PROIZVODNI POGON 1

PROIZVODNI POGON 2 - n

TEHNIKO ODRAVANjE PREDUZEA

SLUBA TEHNIKA PRIPREMA ODRAVANjA

TEKUE ODRAVANjE PROIZVODNOG POGONA

(odravanje izmeu planskih opravki) 1+n
CENTRALNI POGON ZA PLANSKE OPRAVKE(REMONTE)
(male, srednje i generalne)
POGON ZA PROIZVODNjU I POPRAVKU REZERVNIH DELOVA

MAGACIN REZERVNIH DELOVA

RAUNSKI CENTAR ODRAVANjA

Slika 4.4 Primer organizacione eme centralizovanog odravanja preduzea

4.2 Prednosti i nedostaci centralizovanog i

decentralizovanog odravanja
Na slici 4.5 prikazan je odnos prednosti i nedostataka centralizovanog
i decentralizovanog poloaja funkcije odravanja u preduzeu.
Postavljena dilema se najee reava izuavanjem sigurnosti
funkcionisanja tehnikih sistema i optimalnim uravnoteenjem odnosa
trokova neraspoloivosti opreme i stepena iskorienja resursa odravanja.
Ukoliko su trokovi neraspoloivosti vei od realno prihvatljivih cilj je
projektovanje decentralizovane organizacione strukture koja e, to je
mogue bre, odgovoriti na zahteve proizvodnje za intervencijama
odravanja. Ukoliko trokovi neraspoloivosti nisu vei od realno
prihvatljivih, neophodno je obezbediti vii stepen iskorienja resursa
odravanja, uz snienje direktnih trokova, centralizacijom odrvanja. S

83

obzirom na razliite varijante proizvodnih procesa, mogue je kao

najprihvatljivije, odabrati meovitu organizacionu strukturu, koja moe biti
u osnovi: centralizovana, sa pojedinim decentralizovanim segmentima, ili
obrnuto, decentralizovana funkcija sa centralizacijom pojedinih njenih
segmenata (primer elzare u Smederevu).
CENTRALIZOVANO
Koncentracija opreme za
odravanje(dobro opremljene radionice)
Koncentracija znanja za odravanje (razliiti
profili)
Jedinstveni prilaz odravanju
(planiranje, priprema, upravljanje, nadzor)
Jedinstveno skladitenje rezervnih delova
Lake upravljanje i unifikacija rezervnih delova
Optimizacija trokova
odravanja
Efikasno upravljanjem radnom
snagom
Dugorona motivacija za rezultate odravanja
Mogunost postizanja
odgovarajueg statusa
odravanja
Dobro korienje iskustava
Izbegavanje dualnosti
autoriteta
Razvijen informacioni sistem
Olakana automatska obrada
podataka

DECENTRALIZOVANO
Multipliciranje opreme (neiskorienost)
Neiskorienost znanja
Mogui razliiti prilazi (teko planiranje, priprema ...)
Multipliciranje skladita
Teko upravljanje i unifikacija rezervnih delova
Teko upravljanje trokovima
Neefikasno upravljanje radnom
snagom
Kratkorona motivacija za re zultate odravanja (daj sad)
Status sluavke
Slabo iskoorienje iskustva
Dualnost autoriteta
Nerazvijen iformacioni sistem
Oteana automatska obrada
podataka

Slika 4.5 Prednosti i nedostaci centralizovanog i decentralizovanog odravanja

84

5.0 ODRAVANJE U VELIKOM PREDUZEU

5.1 Organizaciona struktura odravanja
Organizacija procesa odravanja predstavlja postavljanje takve
organizacione strukture horizontalne podele rada, koja e omoguiti
izvravanje svih poslova odravanja u tehnolokom smislu. Kako postaviti
organizaciju poslova odravanja zavisi od ciljeva koji se postavljaju pred
funkciju odravanja. U praksi postoje razliiti naini organizovanja procesa
odravanja, a uglavnom se tu misli na organizacionu Jedinicu za
sprovoenje svih poslova odravanja. Po svom organizacionom obliku i
izrazu, kako je napred reeno, Odravanje u preduzeu moe biti
postavljeno kao organizacioni pogon, kao jedinica rada ili, pak, kao
preduzee. Preovladava model u kome svaki deo u okviru sloenog
(velikog) preduzea samostalno reava probleme i obavlja poslove
odravanja (sl. 5.1 i 5.2). Sloena proizvodna preduzea sa jednim
preduzeem za odravanje, javljaju se jo uvek samo tamo gde se sloeno
preduzee nalazi na jednoj lokaciji.
SLOENO (VELIKO) PRDUZEE

PREDUZEE I

SLOENO(VELIKO)
PREDUZEE

PREDUZEE II

PREDUZEE (3-n)

PREDUZEE I

TEHNIKO ODRAVANJE

TEHNIKO ODRAVANJE

SLUBA PRIPREMA ODRAVANJA

PREDUZEE II

POGON ZA TEKUE ODRAVANJE (1-n)

TEHNIKO ODRAVANJE

POGON ZA INVESTICIONO ODRAVANJE

(REMONTE)

PREDUZEE n

TEHNIKO ODRAVANJE
POGON ZA PROIZVODNJU I SKLADITENJE
REZERVNIH DELOVA

Slika 5.1 Primer organizacije centralizovnog

Odravanja u sloenom(velikom) preduzeu

Slika 5.2 Primer organizacije

decentralizovanog odravanja
u sloenom (velikom) preduzeu

85

Organizacijom treba obezbediti da se u oblasti tehnologije odravanja

izvri priprema poslova tako da se ovi izvravaju na najracionalniji nain.
Polazei pri tome od ciljeva odravanja u proizvodnji, projektuje se
organizacija odravanja koja u svojoj strukturi ima dve osnovne grupe
poslova, koji se u okviru odreenih organizacionih celina i izvravaju
[6,7,8]:
1. Priprema poslova odravanja,
2. Neposredni poslovi odravanja (operativno izvrenje poslova).
Na ovaj nain postavljena organizacija poslova odravanja tehnikih
sistema u jednom preduzeu u svom savremenom obliku, moe imati
sledee osnovne organizacione celine (slika 5.3) [8]:
1. Tehnika priprema odravanja, (kao podsistem funkcije
odravanja),
2. Operativna priprema odravanja,
3. Ekonomsko finansijski poslovi,
4. Preventivno odravanje - izvoenje preventivnih radova,
5. investiciono odravanje (remontno odravanje) - izvoenje
investicionih radova,
6. Tehnika kontrola odravanja,
7. Razvoj i istraivanje odravanja.
Kod organizovanja procesa odravnja tehnikih sistema u
proizvodnim preduzeima mogao bi se primeniti i najee se i primenjuje
model organizacije sa pojedinim organizacionim celinama. Treba rei da se
Jedinici odravanja nekad organizaciono prikljuuju i jo neke celine, koje
nisu vezane sa odravanjem, kao to je npr. energetika i sl. Strogo uzev,
Energetika ima zadatak da obezbeuje energiju i tehnoloke fluide za
potrebe preduzea. iako tehnoloki ne pripada odravanju tehnikih sistema
esto se organizaciono pripaja odravanju i ini njen sastavni deo.
Korektivno odravanje (otklanjanje otkaza, vanplanske opravke)
organizaciono se nalazi u radionici za planske i vanplanske preventivne
opravke.
Pri organizovanju odravanja treba poi od potreba koje namee
savremena oprema, od osposobljenosti kadrova, eljene pouzdanosti i
sigurnosti pri radu. Iz ovoga proizlazi da, objektivno postoje odreene
podloge na osnovu kojih se gradi organizacija odravanja. Najvanije
tehnike, organizacione i druge podloge za uvoenje dobre organizacije
odravanja su:
1. Definicija eljene (eksplatacione) pouzdanosti u radu.
Svaki nivo pouzdanosti i nivo sigurnosti funkcionisanja ima svoju
cenu, a proizvodnja treba da se odlui:
- koji je nivo pouzdanosti rada neophodan, i
- koji nivo pouzdanosti moe ekonomski da podnosi.
2. Sigurnost pri radu. Za zatitu ivota i zdravlja ljudi i ovekove
okoline treba preduzimati odreene mere.

86

3. Kvalitet proizvoda ne zavisi samo od tehnologije rada i radnika

koji upravljaju opremom, ve i od stanja opreme i odravanja iste (u
savremenim uslovima rada kvalitet proizvoda u velikoj meri zavisi od nivoa
odravanja opreme).
4. Izbor metoda i modela odravanja. Na osnovu onoga to je
reeno pod 1. i 2. izvri se izbor odgovarajue metode odravanja koja e
imati najvei uticaj na oblik i sadraj odravanja (razliiti sistemi zahtevaju
razliite modele odravanja).
5. Podela poslova. Izvri se popis svih poslova koje treba izvoditi
na opremi i onda se poslovi i aktivnosti odravanja podele na grupe i to:
- poslovi i aktivnosti koje e izvoditi proizvodni radnici (poslovoe,
rukovaoci opremom i pomono osoblje proizvodnje),
- poslovi i aktivnosti koje e obavljati radnici u odravanju,
- poslovi odravanja na kojima e se angaovati druga preduzea, a
sopstveno odravanje e vriti samo planiranje termina i potrebnih
sredstava, kao i nadzor tokom izvravanja poslova odravanja od strane
usluga spoljnih izvoaa.
Na osnovu definisanih podloga utvruje se postupak za organizovanje
procesa odravanja tehnikih sistema u preduzeu, koji ima sledei tok:
1. Definisanje ciljeva i politika metodologije i modela odravanja,
2. Definisanje i utvrivanje poslova i zadataka odravanja,
3. Procena potrebnih vremena za izvoenje preventivnog i
korektivnog odravanja,
4. Odreivanje potrebnog broja izvrilaca po broju i strukturi i po
organizacionim nivoima, i
5. Definisanje informacionih tokova u odravanju, tehnoloke,
radne i upravljake dokumentacije.
Treba istai da je ovakav postupak i redosled organizovanja
odravanja u preduzeima potpuno u skladu sa vrlo vanim pravilom u
organizaciji rada: cilj odreuje organizaciju - a ne obrnuto.
Upravljanje odravanjem je sistematski niz postupaka, koji treba da
usklade veliki broj meusobno zavisnih uticajnih faktora kako bi se
ostvarila funkcija cilja.
Priprema odravanja ima veoma sloeni zadatak koordinacije i
usklaivanje aktivnosti sa proizvodnjom, pri emu su esto prisutni i
protivreni interesi.
Kao Proizvodnju, tako i Odravanje kako je ve reeno, karakteriu
dve osnovne grupe poslova. Kod odravanja to su: poslovi pripreme i
poslovi neposrednog odravanja. To znai da se u procesu odravanja
tehnikih sistema mora organizovati jedan vid tehnike pripreme poslova
odravanja. Ukupna priprema odravanja moe se posmatrati kao dve
osnovne grupe poslova i to:
1. Poslovi Tehnoloke pripreme, i
2. Poslovi Operativne pripreme.

87

ORGANIZACIJA TEHNIKOG ODRAVANJA

1
2

OPTI POSLOVI
TEHNIKO TEHNOLOKA PRIPREMA
metodologija odravanja
planiranje
tehnologija odravanja
projektovanje i konstruisanje
praenje sigurnosti funkcionisanja
savremene metode odravanje(modeli odravanja)

OPERATIVNA PRIPREMA
terminiranje
lansiranje
dispeiranje
materijalno obezbeenje

EKONOMSKO FINANSIJSKI POSLOVI

knjigovodstvo
obraun linih dohodaka
finansijska operativa

TEKUE ODRAVANJE(izmeu dve planske opravke)

izvoenje postupaka preventivnog odravanja
korektivno odravanje (svakodnevno)

INVESTICIONO ODRAVANJE
mainska radionoca
elektro radionica
sredstva unutranjeg transporta
proizvodnja opreme i rezervnih delova

TEHNIKA KONTROLA ODRAVANJA

Prijemna kontrola
Ispitna stanica
Kontrola tanosti
Kontrola opravki i remonta

RAZVOJ I ISTRAIVANJE ODRAVANJA

Slika 5.3 Primer organizacione strukture Tehnikog odravanja

88

5.2 Organizovanje Tehnike pripreme odravanja

Tehnika priprema procesa odravanja obuhvata vie glavnih grupa
poslova u oblasti tehnike pripreme. Uobiajeno je da tehnika priprema u
oblasti odravanja sadri sledee grupe poslova:
1. Poslovi planske pripreme (planiranje i upravljanje),
2. Poslovi konstrukcione pripreme,
3. Poslovi operativne pripreme (upravljanje resursima),
4. Poslovi razvoja i unapreenja odravanja (praenje efikasnosti
tehnikih sistema, razvoj novih metoda odravanja),
5. Poslovi upravljanja zalihama rezervnih delova i materijala,
6. Poslovi arhiviranja dokumentacije.
Na slici 5.4 data je struktura poslova Pripreme odravanja za centralizovani
oblik odravanja [8] za velika preduzea.
1) Planska priprema odravanja
Planska priprema odravanja obuhvata sledee grupe poslova:
a) Pravljenje spiska tehnikih sistema po familijama, grupama,
tipovima, sa podacima o koliini, mestu eksploatacije i sl. Po napred
definisanim, skupinama identifikuje se struktura i duina ciklusa odravanja
tehnikih sistema, stepen sloenosti preventivne periodine opravke,
procena normativa materijala, vremena, radne snage:
b) Izrada programa rada Jedinice odravanja sa stanovita
tehnolokog procesa, pri emu se vri:
- programiranje faza procesa rada,
- definisanje strukture i obima pratee tehniko-tehnoloke dokumentacije
za svaku vrstu preventivne periodine intervencije po familijama i tipovima
tehnikih sistema,
- programiranje normativa vremena i repromaterijala po vrsti i aktivnosti na
odravanju,
- programiranje rezervnih delova po aktivnostima odravanja,
- programiranje rokova realizacije aktivnosti,
- programiranje potrebnih spoljnih intervencija na preventivnom odravanju
(inspekcijske institucije, institucije za atest i sl.),
v) Izrada konkretnih godinjih i polugodinjih poslova rada (obim i
struktura preventivnih intervencija u planskom periodu);
g) Izrada konkretnih planova;
- materijala,
- rezervnih delova (i supstitucije uvoza),
- alata, pribora i vremena,
- radne snage,
- kapaciteta i dr.
d) Usaglaavanje plana odravanja sa planom proizvodnje (svodno
planiranje);
89

) Izrada finansijskog plana ukupnog prihoda, trokova i dohotka za

proces odravanja.
TEHNIKA PRIPREMA
ODRAVANJA

TEHNOLOKA PRIPREMA
PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE POSTUPAKA ODRAVANJA
PLANIRANJE RESURSA ODRAVANJA
UPUTSTA I INSTRUKCIJE
PRAENJE EFEKTIVNOSTI TEHNIKIH SISTEMA
UVOENJE SAVREMENIH METODA I POSTUPAKA ODRAVANJA
DEFINISANJE KONSTRUKCIJE, TEHNOLOGIJE I ORGANIZACIJE
ODRAVANJA

OPERATIVNA PRIPREMA
TERMINIRANJE I LANSIRANJE
DISPEIRANJE
MATERIJALNO OBEZBEENJE

KONSTUKCIONA PRIPREMA
DELIMINO PROJEKTOVANJE
KONSTRUISANJE
TIPIZACIJA OPREME I DELOVA
TEHNIKA ARHIVA

MAGACIN REZERVNIH DELOVA

PRIJEMNA KONTROLA
STATISTIKA SKLADITENJE
ANTIKOROZIONA ZATITA
IZDAVANJE DELOVA
RAUNARSKO UPRAVLJANJE

Slika 5.4 Primer organizacione eme tehnike pripreme odravanja za

centralizovani oblik odravanja

2) Konstrukciona priprema
Projektno-konstrukciona priprema odravanja obuhvata sledee
osnovne poslove i aktivnosti:
- projektovanje novih sastavnih delova i/ili sistema (koordinacija poslova),
- definisanje defektacionih lista,
- definisanje projektno-konstrukcione dokumentacije (sastavnice, crtei i
sl.),
- izrada spiska rezervnih delova sa njihovim radnim vekom (katalog),
- izrada spiska gotove robe, odnosno delova koji se izrauju u sopstvenim
radionicama (uz sprovoenje standardizacije),
- definisanje montane eme,

90

- izrada crtea temelja za montiranje tehnikih sistema,

- izrada (kompletiranje ) svih tehnikih uputstava o osvajanju, rukovanju i
odravanju tehnikih sistema (sa aspekta projektne dokumentacije),
- definisanje i sprovoenje standardizacije tehnikih sistema i njihovih
sastavnih delova,
- definisanje primarnog radnog veka tehnikih sistema,
- konano definisanje predloga za zamenu ili modernizaciju zastarelih
tehnikih sistema (ili njihovih sastavnih delova),
-izrada eme rasporeda osnovne opreme, eme elektro i fluidnih instalacija,
mree saobraajnica i dispozicije objekata,
- izbor postupaka obrade i montae,
- stalno odravanje aurnosti projektno-konstrukcione i ostale
dokumentacije, koju izrauje i izdaje konstrukciona priprema i dr.
3) Tehnoloka priprema
Tehnoloka priprema poslova odravanja obuhvata sledee grupe
poslova iz oblasti tehnologije odravanja:
a) Definisanje tehnologije iazvoenja aktivnosti (postupaka)
preventivnog i korektivnog odravanja;
b) Definisanje tehnoloke dokumentacije za:
- izradu rezervnih delova (i supstitucija uvoza),
- demontau, pranje i ienje delova,
- regeneraciju (obnavljanje ) delova,
- montau funkcionalnih celina vieg reda ukljuivo i tehnike sisteme u
celini:
v) izrada normativa za preventivne radove, i to:
- normativa vremena rada,
- normativa materijala i rezervnih delova, i
- normativa ostalih resursa;
g) Odreivanje alata i pribora za potrebe preventivnog (i
investicionog) i korektivnog odravanja tehnikih sistema;
d) Utvrivanje obima i strukture osnovne pomone opreme za
potrebe odravanja;
) Utvrivanje obima istrukture radne snage za potrebe odravaanja
(broj radnika, struktura zanimanja);
e) Uee pri nabavci i montai nove opreme.
U tehnolokoj pripremi odravanja glavne poslove obavljaju
tehnolozi. Oni su obino podeljeni da rade po pojedinim specifinim
tehnologijama u odravanju, koju treba dobro da poznaju. Koliko treba
tehnologa da radi u tehnolokoj pripremi, zavisi, svakako, pre svega, od
strukture poslova odravanja i njihovog stvarnog obima. Savremeni pristupi
u organizaciji odravanja predviaju da tehnolozi budu prisutni uz mainu
kako bi kontinuirano pratili tehniko stanje i pouzdanost maine u procesu
eksploatacije.

91

4) Razvoj i unapreenje odravanja

Ovde se definiu osnovni predlozi za razvoj i uapreenje procesa
odravanja, a posebno za razvoj i unapreenje:
- metoda odravanja (posebno odravanja prema stanju, ekspertnih sistema i
dr.),
- organizacija rada Jedinice odravanja,
- informacionog sistema (uz primenu raunara; definisanje strukture
postupak upravljanja),
- tehnologije rada (supstituciju uvoza tehnologije i dr.),
- tehnoloke pripreme rada,
- tehnologije obrade informacija,
- kadrova za potrebe Jedinice odravanja,
- produktivnosti, rentabilnosti i ekonominosti rada,
- drutvenog i linog standarda radnika,
- ekonomije rada i dr.
5) Poslovi arhiviranja
Arhiva kao organizaciona celina u Pripremi odravanja ima zadatak
da:
- prihvata, odlae i uva originale projektno-konstrukcione i tehnoloke
dokumentacije,
- umnoava i distribuira kopije konstrukcione i tehnoloke dokumentacije,
- sprovodi izmene na konstrukcionoj i tehnolokoj dokumentaciji,
- vodi i aurira matine podatke o tehnikim sistemima (mainske karte,
dosije pratee dokumentacije, i sl.),
- ukoliko se koristi automatska obrada podataka, ona aurira matine
slogove u odgovarajuoj datoteci.

5.3 Organizovanje Operativne pripreme odravanja

Operativna priprema procesa odravanja obuhvata vie osnovnih
grupa poslova, iji je cilj da se izvri komletna normativna priprema
procesa odravanja kako bi se isti mogao normalno odvijati. Operativna
priprema obuhvata (slika 5.5) [8]:
1. Operativno planiranje,
2. Lansiranje,
3. Dispeiranje-radionika (pogonska) priprema,
4. Poslove materijalnog obezbeenja,
5. Izrada tehnologije odravanja (u slualu da je Operativna priprema van
Jedinice priprema odravanja).
Generalno se moe rei da Operativna priprema planira, upravlja i
kontrolie odvijanje svih operativnih poslova odravanja i preduzima
potrebne mere da se poslovi i zadaci odvijaju u skladu sa postavljenom
funkcijom cilja u vremenu (ona prethodi poslovima operativnog izvrenjaizvoenju preventivnog i korektivnog odravanja).
92

OPERATIVNA PRIPREMA ODRAVANJA

OPERATIVNO PLANIRANJE
PLANIRANJE
TERMINIRANJE I LANSIRANJE
DISPEIRANJE
PRIPREMA MATERIJALA I REZERVNIH DELOVA
PRIPREMA DOKUMENTACIJE
MATERIJALNO OBEZBEENJE
OBEZBEENJE POTREBNIH RESURSA
PRAENJE I EVIDENCIJA IZVRENJA

UPRAVLJANJE I KONTROLA

Slika 5.5 Primer savremene organizacije Operativne pripreme odravanja

1) Operativno planiranje
U operativno planiranje spada:
- izrada operativnog plana preventivnog odravanja (nedeljni, meseni,
kvartalni),
- terminiranje- izrada terminskih planova,
- kontrola rokova, podeavanje aktivnosti,
- izrada operativnih planova za:
* kadrove,
* rezervne delove i materijal,
* alate, pribore i transportna sredstva,
* potroni materijal,
* dijagnostiku stanja sistema (nii nivo),
* kooperaciju i dr.
2) Lansiranje
Na osnovu operativnih planova Lansirno odeljenje u okviru
Operativne pripreme radi sledee poslove:
- definie i umnoava radioniku (radnu) dokumentaciju (radne naloge,
radne liste, trebovanje i sl.),
- kompletira tehniko-tehnoloku dokumentaciju za potrebe procesa
odravanja,
- lansira pprocesno-operativnu dokumentaciju u radionice preventivnog (i
investicionog) odravanja i dr.
3) Dispeiranje - radionika priprema
Na osnovu terminskih planova i radionike dokumentacije, ovo
odeljenje vri obezbeenje radionica materijalom, delovima i drugim
93

resursima. U okviru ovog odeljenja esto se postavlja i organizaciona

Jedinica unutranjeg transporta, koja u okviru Jedinice odravanja vri
transport materijala i delova u procesu odravanja (i meuskladini
transport).
4) Poslovi materijalnog obezbeenja
U okviru Operativne pripreme odravanja zadatak materijalnog
obezbeenja je da:
- izrauje narudbenice potrebnog repromaterijala sa dinamikom
snabdevanja,
- izrauje konkretne specifikacije rezervnih delova i vri radnje u vezi sa
odravanjem odreenog nivoa rezervnih delova,
- obezbeuje planirane usluge iz kooperacije,
- vodi rauna o magacinima rezervnih delova u okviru odravanja,
- vodi kartoteku stanja repromaterijala, rezervnih delova i drugih resursa
potrebnih za odravanje tehnikih sistema,
- i dr.

5.4 Jedinica (sluba) za tehniku dijagnostiku

Jedna od osnovnih organizacionih mera u cilju poveanja efektivnosti
sistema odravanja jeste formiranje posebne organizacione celine koja se
bavi istraivanjem i sprovoenjem tehnike dijagnostike. Na taj nain moe
se povisiti nivo kvaliteta kontrole rada tehnikih sistema, usavravanje
sistema planiranja, tehnoloka disciplina, izvoenje operativnih aktivnosti
odravanja i drugo. Zato se sistem odravanja moe predstaviti u vidu
zatvorenog modela (slika 5.6), gde se svaki naredni ciklus izvodi sa
evidencijom rezultata prethodnog, tj. u sistemu je ostvaren jedan od
terotehnolokih principa-princip povratne veze [6,7,8].

94

Slika 5.6 Zatvoreni model procesa odravanja sistema

5.5 Organizovanje preventivnog i investicionog odravanja

Organizaciom procesa odravanja u preduzeu obino se predvia da
se preventivno (tekue-svakodnevno) i investiciono odravanje organizuju
u posebne celine. Tako organizaciono postoji posebno preventivno (tekue),
a posebno investiciono odravanje. Radovi ovih odravanja obavljaju se u
posebnim radionicama (jedinicama). Organizacija preventivnog (tekueg
odravanja obuhvata (slika 5.7) [8]:
1. Odravanje osnovne opreme (otklanjanje otkaza, pregledi,
kontrola, podmazivanje, dijagnostika i dr.),
2. Odravanje alata i pribora,
3. Odravanje energetskih i drugih sistema,
4. Drugi poslovi.

95

TEKUE ODRAVANJE POGONA

PRIPREMA ODRAVANJA POGONA

PLANIRANJE I TERMINIRANJE POSTUPAKA ODRAVANJA

PROPISI ZA TEHNOLOGIJU ODRAVANJA
NORMATIVI
DATOTEKE
PLANIRANJE REZERVNIH DELOVA, ALATA I RADNE SNAGE
PLANIRANJE TROKOVA
KONTROLA ROKOVA IZVRENJA

MAINSKO ODRAVANJE

MEHANIARSKI I BRAVARSKI POSLOVI

IZVOENJE SVIH POSTUPAKA ODRAVANJA (PREGLEDI,
PODMAZIVANJE, DIJAGNOSTIKA, ZAMENE, OPRAVKE)
POPRAVLJANJE I OBNAVLJANJE ISTROENIH DELOVA

ELEKTRO ODRAVANJE

ELEKTRIARSKI POSLOVI
IZVOENJE SVIH POSTUPAKA ODRAVANJA
POPRAVLJANJE I OBNAVLJANJE ISTROENIH DELOVA

Slika 5.7 Primer strukture tekueg odravanja u proizvodnom pogonu

Organizacija investicionog odravanja ima u svom sastavu sledee:

1. Radionice a preventivne periodine opravke (srednje i
generalne),
2. Radionice za odravanje sistema unutranjeg transporta,
3. Radionice za odravanje dizalica i kranova,
4. Radionice za odravanje graevinskih objekata,
5. Radionice za proizvodnju i opravku rezervnih delova,
6. Radionice za tehniku dijagnostiku,
7. Radionice za hidrauliku i pneumatiku,
8. Radionice za raunare i dr.
Preventivno (tekue) odravanje se esto u praksi, organizaciono
locira u proizvodnim pogonima kao njihov organizacioni deo. Sa
tehnoloke strane, i inae, bolje je da se ono organizuje kao posebna
jedinica, to je danas preporuljivo kao reenje.
Investiciono odravanje se najee organizuje integralno za
preduzee.

5.6 Kontrola kvaliteta u odravanju

1) Opta kontrola
Uloga kontrole kvaliteta u odravanju (slika 5.8) je da vri MERENjA
po programima i dokumentaciji Pripreme odravanja, prikuplja, obrauje
podatke i dostavlja relevantne podatke u vorove odluivanja. Ovaj
postupak podrazumeva i davanje odgovarajuih predloga za promenu stanja
u cilju poboljanja.

96

Funkcija kvaliteta u okviru sistema odravanja ima sledee zadatke:

- prijem i kontrolu rezervnih delova,
* koji se rade u sopstvenoj radionici,
* iz kooperacije (nabavka u zemlji i iz uvoza),
- prijem i kontrolu poluproizvoda i proizvoda koji se direktno nabavljaju sa
trita,
- periodinu konrolu tehnikih sistema (maina):
* u okviru sistema odravanja,
* u okviru tehnikog sistema koji se odrava,
pri emu treba koristiti:
- statistiku kontrolu kvaliteta, i
- analizu uzroka i posledica,
koji e uz sistemski prilaz doprineti itavom nizu pozitivnih efekata, kao to
su:
- usmeravanje uesnika u procesu rada na analitiko-preventivno delovanje
na poslovima osiguranja kvaliteta, to se bitno razlikuje od rada na
razdvajanju proizvoda na one koji su u granicama i one koji su izvan
granica dozvoljenih odstupanja,
- studijski pristup i istraivanje uticajnih faktora na kvalitet,
- bolje ipreglednije informisanje o kvalitetu, koristei:
* podatke o proizvodnji i proizvodima,
* grafike prikaze koje svako lake prihvata,
- bre utvrivanje uzroka odstupanja i bre sprovoenje korektivnih akcija,
- timski rad uesnika u procesu rada iz:
* konstrukcije,
* tehnologije,
* proizvodnje,
* odravanja,
* kontrole, i
ostalih na reavanju problema kvaliteta,
- pomo pri uvoenju kruoka kvaliteta, kao pogodnog i u svetu vrlo
razvijenog oblika korienja stvaralakih potencijala uesnika u procesu
rada na reavanju problema proizvodnje i odravanja.
2) Kontrola intervencija odravanja
Kontrolisanje predstavlja proces regulisanja jedne ili vie
organizacionih aktivnosti, tako da se one odvijaju na nain koji e
omoguiti postizanje ciljeva odravanja.
U savremenom menadmentu kontrolisanje se sprovodi na svim
nivoima-od strategijskog, do operativnog i obuhvata etiri osnovne grupe
resursa:
- fiziki (zalihe, opremu-tanost, funkcionalnost i kvalitet),
- ljudski (obuenost, iskorienje , kvalitet itd.),
- informacioni (kompletnost radnih naloga, evidencije, zapisi), i
- trokovi (materijal, rezervni delovi, alat, normativi, energija).

97

KONTROLA KVALITETA U ODRAVANJU

PREVENTIVNA KONTROLA

KONTROLA IZRADE

KONTROLA IZVOENJA POSTUPAKA ODRAVANJA

STATISTIKE ANALIZE
Slika 5.8 Kontrola kvaliteta u odravanju

Kontrolisanje se odvija po klasinom principu povratne sprege, pri

emu se instrukcije za izmenu standarda odravanja iniciraju od viih
hijerarhijskih nivoa ili se realizuju u interakciji sa viim nivoima.

5.7 Organizacija pripreme i izvoenja preventivnih periodinih

opravki u velikim preduzeima
1. Planiranje i priprema
Izrada spiska sastavnih delova sistema koji se preventivno opravljaju remontuju zahteva informacije koje su uslov za donoenje pravilnih odluka
pri izradi projekta organizacije preventivne periodine opravke (remonta).
Re je o sledeim informacijama:
- informacije o veku trajanja odreenih sastavnih delova sistema koje daje
proizvoa opreme,
- informacije Pripreme odravanja o ve izvedenim preventivnim
periodinim opravkama (remontima). Ova informacija obuhvata i tehnike
podatke za izradu, demontau i montau pojedinih sastavnih delova sistema
kao i potrebne vremenske normative,
- informacije iz Odravanja i Proizvodnje o istorijatu nastajanja otkaza koji
su se javljali u toku procesa eksploatacije,
- informacije o kapacitetu : mainskog parka, laboratorije za opravku
merno- regulacione opreme i elektro-radionice za opravku elektrinih
maina i sl.,

98

- informacije o kapacitetu radne snage - koje treba da prue realnu sliku: o

kapacitetu radne snage po kvalifikacijama (to je vrlo vano, jer se deo
raspoloive radne snage koristi za odravanje, a deo za pripremu remonta),
- informacije o stanju materijala i rezervnih delova (dostavlja se svakih 10
dana u vidu izvetaja koji sadri: naziv, koliinu, kvalitet, naruioca i cenu
po jedinici koliine),
- informacije o opremljenosti skladita potrebnim alatom i priborom za
izvoenje remonta.
Na slici 5.9 prikazan je tok informacija koje su potrebne za planiranje
i pripremu remonta[8].
9

1. Radionica za proizvodnju rezervnih delova

2. Radionica za popravku elektrinih maina
3. Laboratorija za popravku merno-regulacione tehnike
4. Sektor Proizvodnje
5. Sektor Odravanja
6. Tehnika priprema odravanja
7. Biro za projektovanje i konstruisanje
8. Magacin materijala
9. Magacin rezervnih delova

10. Magacon alata i pribora

11. Grupa za pripremu i obradu podataka i izvetaja
12. Grupa za izradu projekta, organizaciju opravke i
praenje realizacije
13. Grupa specijalista za tehniku mrenog planiranja
14. Operativna priprema pogona koji izvodi opravku
(generalni izvoa radova)

Slika 5.9 Tok informacija u periodu planiranja aktivnosti za izvoenje profilakse

ili generalne opravke (period pripreme profilakse ili generalne opravke)

2. Izvoenje
Za vreme izvoenja preventivne periodine opravke (remonta)
posebno su vane sledee povratne informacije:
- povratne informacije o izvoenju aktivnosti preventivnih periodinih
opravki (remontnih aktivnosti) u vidu izvetaja koji sadri: naziv aktivnosti,
99

vreme poetka i zavretka, uporeivanje planiranog i ostvarenog vremena

za izvoenje aktivnosti, planirana i ostvarena radna snaga,
uzrok
eventualnih odstupanja i odgovorno lice za nastala odstupanja,
- povratne informacije od Tehnike kontrole koje sadre: aktivnosti koje se
kontroliu, odstupanja i slino,
- povratne informacije iz magacina materijala (rezervnih delova, pribora i
alata). Podaci o materijalu i rezervnim delovima daju se kao planirani i
ostvareni. Podaci o planiranom materijalu i rezervnim delovima slue
nabavnoj slubi, a ostvarena potronja ulazi u cenu remonta,
- povratne informacije o realizaciji aktivnosti iz projekta tehnike zatite,
koje se odnose na: Sprovoenje mera zatite na radu, obezbeenja ljudi i
imovine, sprovoenje protivpoarne zatite, adekvatne ishrane uesnika
remonta kao i sprovoenje medicinske zatite,
- informacije Grupe za organizovanje remonta, Grupe za izradu i praenje
projekta i Grupe specijalista za TMP. Ove informacije su vane za tok
upravljanja i odluivanja pri sprovoenju remonta.
Na slici 5.10 dat je tok informacija u periodu izvoenja preventivnih
periodinih opravki (profilakse i generalne opravke).
Po zavretku pripremnih radova, radna dokumentacija se lansira preko
Operativne pripreme,
tokovima 1,2,3,4 i 5, izvoaima radova
organizovanim po strukama.
Tokovima 7, 8, i 9 prenosi se povratna iformacija sa ciljem da se
obezbedi koordinacija i usmeravanje rada Skladita u pogledu zaliha.
Pomou toka 6 Opeerativna priprema vri hitnu nabavku materijala,
rezervnih delova i alata. Saradnja Operativne pripreme i Grupe za obradu
informacija je tesno povezana i data je kao povratni tok 12. Preko toka 10
dobijaju se povratne informacije nabavne slube operativnoj pripremi a
preko toka 11 skladitima [8].
O toku realizacije planiranih aktivnosti, nosioci aktivnosti izvetavaju
Grupu za informisanje putem pisanih izvetaja: dnevnika rada, tokovima
13, 14, 15, 16 i 17. Zavisno od date dokumentacije kontrolori kvaliteta
(nadzorni organi) konroliu izvoenje aktivnosti i preko toka 18 izvetavaju
glavnog inenjera, koji putem izvetaja tokom 19 izvetava Grupu za
informisanje.
O nastalim odstupanjima u snabdevanju magacina od planiranih
potreba, Grupa za informisanje se informie tokovima 20, 21 i 22. O toku
nabavke, Komercijalna sluba izvetava tokom 23. Preko tokova 24, 25 i
26, Skladite izdaje naloge za nabavku ovih delova ili materijala za koje su
propisane minimalne zalihe.

100

1. Sektor za mainske opravke

2. Sektor za elektro opravku
3. Sektor za AMR oprsvku
4. Sektor za graevinske opravke
5. Sektor za vatrostalne opravke
6. Komercijalna sluba
7. Skladite materijala
8. Skladite rezervnih delova
9. Skladite pribora i alataa

10. Operativna priprema

11. Grupa za obradu podataka i izvetavanje
12. Grupa za izradu i praenje izvetavanje
13. Grupa specijalista za mreno planiranje
14. Rukovodilac grupe za organizaciju popravke
15. Tehniki direktor (glavni inenjer odravanja

Slika 5.10 Tok informacija u periodu izvoenja profilakse ili generalne opravke

Tokom 27 dispeerskim sistemom veza prosleuje se informacija

Grupi za praenje projekta remonta, sa ciljem da se prati propisana
tehnologija i ako je potrebno - koriguje. Preko toka 28 Grupa za praenje
projekta remonta je u tesnoj vezi sa Grupom specijalista za TMP. Preko
toka 29 Grupa za TMP izvetava Grupu za informisanje o podacima
vezanim za realizaciju mrenog plana, posebno kritinog puta.
Tok 30 je predvien kao povratni tok u sluaju da se jave dopunske
aktivnosti ili eventualne konsultacije o realizaciji planiranih aktivnosti.
Preko tokova 30, 31 i 32 Grupa za pripremu i obradu informacija
izvetava Grupu specijalista za TMP i ostale zainteresovane o realizaciji
remonta.

101

5.8 Menadment i kadrovi

1. Opte
Kadrove moemo definisati kao sve zaposlene, bez obzira na njihovu
strunu spremu, radno mesto, odnosno poslove koje obavljaju, funkciju vre
u preduzeu i vreme na koje su zasnovali radni odnos ( neodreeno vreme,
odreeno vreme, sezonski rad).
Pod kadrovskom funkcijom podrazumeva se planiranje, koordiniranje,
kontrola i razvoj mree kadrovskih procesa u preduzeu, koji se odnose na:
- analizu radnih mesta,
- planiranje kadrova,
- pribavljanje, selekciju i rasporeivanje kadrova,
- osposobljavanje i razvoj kadrova,
- pokretljivost,
- prouavanje i obezbeenje uslova rada i zatite kadrova,
- nagraivanje,
- analizu i razvoj organizacije,
- radne odnose,
- komuniciranje,
- ocenjivanje uspenosti kadrova,
- interkadrovske odnose,
- izvetavanje i kontrolu,
- pogodnosti i usluge kadrovima,
- odnose u udruenju menadera, i
- kadrovska istraivanja.

2. Struktura i organizacija kadrova

U Odravanju u principu postoje sledei rukovodni kadrovi:
I nivo:
- rukovodilac ili direktor funkcije odravanja
II nivo:
- rukovodioci mainskog, elektro, graevinskog odravanja itd.
- rukovodilac tehnikih poslova u odravanju (Tehnika priprema,
Skladite i dr.)
III nivo:
- konstruktor/tehnolog, itd.
- planer/lanser, itd.
IV nivo:
- poslovoa/predradnik/rukovodilac skladita rez.delova, itd.
V nivo:
- izvrni kadrovi (izvoai aktivnosti odravanja),

102

- tehniko osoblje (tehniari, crtai),

- izvrilac (zanatlija), mainbravar, lektriar, itd.
- pomoni radnik, i
- administrativno i ostalo osoblje.
Mogue kadrovske opcije u odravanju su:
- sopstveni kadrovi,
- kombinovano sopstveni/kooperacija, i
- potpuna kooperacija (iznajmljeni kadrovi za odravanje)
Organizacija kadrova u odravanju (mikro organizacija) se moe sprovesti
u obliku:
- profesionalne (strukovne) organizacije kadrova-specijalista iste
struke
Prednosti: superspecijalizacija, akumulacija i koncentracija znanja.
Nedostaci: rukovodna struna i operativna koordinacija oteana, teko se
reavaju sloeni problemi zbog oteane koordinacije, tee se uvode novine i
kombinovani sadraji rada odravanja;
- funkcionalne organizacije - ekipe formirane po pripadnosti
funkcija, odnosno sadraju:
- za otklanjanje otkaza,
- za opravke, i
- za rekonstrukcije i dr.
Zastupljene su sve struke u ekipi, a rukovodilac grupe je polivalentan.
Prednosti: bolje sprovoenje dugorone politike odravanja u celini,
olakana kontrola poslova iuvoenje novih metoda rada.
Nedostaci: nema superspecijalizacije unutar struke, odvojena struna i
operativna koordinacija;
- operativne organizacije - na okupu su i rukovodioci i izvrioci.
Ekipa se formira prema definisanom poslu. Posle zavrenog posla se
rasformira. Ovaj oblik se retko primenjuje. Mogua su tri vida operativne
organizacije po veliini:
- male grupe ( do 15 izvrilaca, nema podele poslova-svi rade sve i
poslovoa) formira se FUNKCIONALNA grupa;
- srednje grupe
* za malo rada i nekompleksne sadraje formira se
profesionalna grupa,
* za vie rada i kompleksne sadraje formira se
FUNKCIONALNA grupa,
* za mnogo sloenih novih radova i sistematsko
odravanje, formira se FUNKCIONALNA grupa,
- velike grupe karakterie sukcesivna podela:
* funkcionalno - profesonalna, i
* profesionalno - funkcionalna.

103

3. Obuka kadrova
Ciljevi obuke kadrova u Odravanju su da:
- priprema za totalno odravanje,
- unapredi strunost i vetine,
- uvodi nove tehnike(posebno tehnika dijagnostika),
- pobolja efikasnost, moral i motivaciju ,
- povea potencijal/kapacitete, i
- promovie, odnosno obezbedi sledbenike.
Programi obuke se mogu podeliti na sledee oblasti:
a) Program obuke Rukovodioca Odravanja( ili Direktora Odravanja)
- sigurnost funkcionisanja tehnikog sistema,
- tehnike (inenjerstvo) odravanja,
- izgradnja sistema preventivnog odravanja,
- planiranje i upravljanje odravanjem,
- informacioni sistem odravanja - nosioci informacija, tokovi,
hardver i raspoloivi softver,
- organizacija rada u odravanju,
- uloga i znaaj izvrilaca u odravanju,
- osnove odravanja prema stanju sa tehnikom dijagnostikom,
- osnove integralne logistike podrke,
- uloga odravanja na unapreenju sistema za obezbeenje kvaliteta,
- komunikacije (sa personalom u i izvan odravanja),
- iskorienje ljudskih resursa (nadzor), planiranje rada, merenje
rada, produktivnost, stimulacija, povratne informacije itd. odn.
upravljanje ljudskim resursima,
- trokovi i budet (predvianja, metode obrauna, budetiranje,
analize, korektivne mere),
- zastupanje i obezbeenje (nova oprema, kapitalni - investicioni
radovi, veze sa projektantima, podrka proizvodnji, racionalizacija
rezervi, podugovaranja, zamena i obnavljanje opreme, ugovaranje
usluga - kooperacija itd.).
b) Program obuke Rukovodilaca organizacionih delova odravanja
Ovi kadrovi se uglavnom regrutuju od inenjera koji imaju veliko
iskustvo u oblasti odravanja. Za ove kadrove je neophodna obuka, pre
nego to im se povere odgovornosti. Oblasti obuke su:
- sigurnost funkcionisanja tehnikih sistema,
- upravljanje vremenom,
- upravljanje projektima,
- upravljanje odravanjem,
- menadment prema ciljevima,
- motivacija,
- organizacija kadrova,
- osnovi informaciono - upravljakih procesa,
- postupci analize otkaza,
104

upravljanje trokovima odravanja,

totalno odravanje(sa tehnikom dijagnostikom),
metodologije odravanja(odravanje prema pouzdanosti, rizika itd.)
modeli odravanja, itd.

v) Program obuke Planera odravanja

Planeri se uglavnom regrutuju od poslovoa ili inenjera koji imaju
dobre logistike stavove. Program obuke obuhvata sledee oblasti:
- tehnologija odravanja,
- prioriteti odravanja,
- komuniciranje,
- izvetavanje o odravanju,
- upravljanje projektima,
- upravljanje zalihama,
- tehnike planiranja, i
- osnove raunarske tehnike, itd.
g) Program obuke za tehnike kadrove
- koncepcija i tehnologija odravanja,
- upuivanje u tehniko pisanje (elaborati, izvetaji itd.)
- grafiko komuniciranje (tehniko crtanje i grfika),
- strukturiranje informacija,
- prezentiranje tehnikih informacija,
- identifikacije i oznaavanje zaliha (materijala i rezervnih delova), i
- specijalistiki kursevi.
d)
-

Program obuke radnika (na poslu)

preventivni pregledi,
tehnika dijagnostika,
mehaniko odravanje (mainsko i bravarsko)
elektro (energetika i elekrtonika) odravanje,
odravanje hidraulike i pneumatike,
nekonvencionalne tehnologije,
podmazivanje,
odravanje kotlova , kompresora, trafostanica, turbina, generatora,
specijalistiki kursevi itd.

105

4. Rukovoenje
Rukovoenje je najtei menaderski proces, jer podrazumeva
upravljanje ljudima i upravljanje procesima preko ljudi. Zbog toga su
izuzetno bitne karakteristike rukovodilaca (menadera) u odravanju, na
koje treba obratiti panju pri njihovom izboru.
Rukovodioci u odravanju - od rukovodioca ili Odravanja, do
poslovoe odravanja - utroe svoje radno vreme na:
-

106

rukovoenje,
organizaciono - ekonomske poslove,
tehnike (profesionalne) poslove,
obuku (sopstvenu),
obuku svojih saradnika, itd.

6.0 ORGANIZACIJA KOREKTIVNOG

ODRAVANjA
6.1 Potrebe za primenom tehnologije korektivnog odravanja
Tehnologije korektivnog odravanja se koriste radi otklanjanja otkaza
sistema i elemenata koji ga sainjavaju, odnosno veza izmeu tih
elemenata. Ovo znai da je primena odreene tehnologije korektivnog
odravanja u sluaju otklanjanja konkretnog otkaza uslovljena postojanjem
postupaka za identifikaciju otkaza i njihovih uzroka. Tek kada je otkaz
jasno identifikovan mogua je primena postupaka kojima se on otklanja.
Otklanjanje otkaza, pri tome, najee podrazumeva otklanjanje uzroka koji
su doveli do njihovog nastanka.
esto se, prilikom primene postupka korektivnog odravanja, javlja
potreba i za otklanjanjem posledica otkaza.
Osnovna obeleja tehnologija korektivnog odravanja potiu od same
prirode otkaza. Kako su otkazi tehnikih sistema pojave izrazito
stohastikog karaktera, to znai da se korektivna odravanja karakteriu
time to unapred nije poznat ni karakter (vrsta) otkaza niti trenutak
njegovog nastanka. Drugim reima, unapred nije poznat trenutak nastanka
ni jednog otkaza. Zbog toga se unapred ne poznaju potrebe za primenom
odreene tehnologije korektivnog odravanja. Takoe, nepoznat je obim i
sadraj radova koje treba izvriti, odnosno vreme potrebno za izvrenje
potrebnih radova.Vrsta otkaza direktno odreuje vrstu tehnologije koju
treba primeniti sa ciljem njegovog otklanjanja, dok uestanost pojavljivanja
odreenog otkaza direktno utie na angaovanost odgovarajuih
tehnolokih kapaciteta. Stvar je neuporedivo delikatnija kada se ima u vidu
da se otkazi meusobno kombinuju, pa ak i uslovljavaju na nain koji je
takoe stohastike prirode.
U savremenoj Teoriji odravanja zastupa se stanovite da kvalitetno
izvravanje postupaka preventivnog odravanja nad jednim tehnikim
sitemom znatno doprinosi smanjenju potrebe za korektivnim odravanjima.
Time se, naravno, ne dovodi u sumnju potreba da se primene tehnologije
korektivnih odravanja, ve se ukazuje na mogunost da se broj i obim ovih
potreba smanjuje. Detaljnije o izvoenju tehnologije preventivnog
odravanja dato je u literaturi [6,7,8,9].
Potreba za primenom tehnologija korektivnog odravanja nastaje
uvek kada sistem promeni stanje na takav nain da njegova radna
sposobnost vie ne obezbeuje zadovoljenje funkcije kriterijuma, u kom
sluaju nastaje otkaz sistema. U praktinom smislu, potreba za primenom
tehnologija korektivnog odravanja nastaje na osnovu (Slika 6.1):

109

UOAVANJE
OTKAZA OD
STRANE
RUKOVAOCA
ILI
ODRRAVAOCA

POTREBE U
POGLEDU
PRIMENE
KOREKTIVNOG
ODRAVANJA

UOAVANJE
OTKAZA PRI
REDOVNOJ
KONTROLI

OTKLANJENJE
POSLEDICA
OTKAZA

Slika 6.1 Potrebe za primenom tehnologija korektivnog odravanja

- uoavanja neispravnosti, odnosno otkaza sistema ili komponenata

sistema od strane korisnika, ili
- rezultata kontrole stanja, ili
- potrebe za otklanjanjem posledica otkaza ili zastoja.
Trenutak nastajanja potrebe za primenom tehnologija korektivnog
odravanja kao i sadraj postupaka koje treba sprovesti zavise od itavog
niza razliith faktora. Misli se, pre svega, na vrstu i karakter otkaza, mesto
njegovog nastanka, kao i mesta uoavanja, mesta otklanjanja i sl., kao to je
prikazano na slici 6.2.
Otklanjanje stvarnih otkaza i njihovih uzroka predstavlja izuzetno
znaajan, sloen i delikatan posao. Kod savremenih tehnikih sistema,
uvaavajui sve specifinosti koje su posledica i njihove veoma sloene
strukture, otkrivanje otkaza i njegovih uzroka predstavlja jednu od
najznaajnijih aktivnosti u domenu korektivnog odravanja, kao i u oblasti
dijagnosticiranja stanja sistema.

110

VRSTA
OTKAZA

MESTO I
VREME
NASTANKA
OTKAZA

POTREBE U
POGLEDU
PRIMENE
KOREKTIVNOG
ODRAVANJA

MESTO I
VREME
OTKLANJANJA
OTKAZA

KARAKTER
OTKAZA

MESTO I
VREME
UOAVANJA
OTKAZA

Slika 6.2 Nastanak potrebe za primenom korektivnog odravanja

Uspostavljanje odnosa izmeu otkaza sistema i otkaza elemenata i/ili

veza predstavlja poseban problem. Treba da se naglasi da kod tehnikog
sistema posebnu panju zasluuje injenica da jedan isti simptom otkaza
moe da bude prouzrokovan otkazima razliitih elemenata ili veza. Po
pravilu, ne postoji jednoznana korelacija izmeu samog otkaza i naina na
koji se taj otkaz manifestuje.
Polazei od toga, u dijagnostikoj terminologiji se otkaz sistema
smatra dijagnostikim simptomom. Ustvari, radi se o manifestaciji otkaza.
est je sluaj da korisnik ili rukovalac nije u stanju da definie stvarni otkaz
ve samo njegovu manifestaciju, odnosno posledicu.
U pogledu ocene potrebe za primenom odreene tehnologije
korektivnog odravanja neophodno je da se prethodno izvri to detaljnija
analiza moguih otkaza. Pri tome treba da se ima u vidu da, po pravilu,
uvek postoji vie moguih uzroka jednog odreenog otkaza sistema.
U tehnologijama korektivnih odravanja posebna panja poklanja se
tzv. algoritmima ili tablicama za otkrivanje otkaza. Oni slue kao pomono
sredstvo za uspostavljanje najverovatnijih veza izmeu odreenog
simptoma, tj. odreene manifestacije otkaza i moguih uzroka otkaza,
odnosno najverovatnijeg tehnolokog postupka kojim se posmatrani otkaz
moe otkloniti.
U pogledu naina otklanjanja otkaza sistema, odnosnoo eliminisanja
otkaza elemenata (ili njihovih veza) koji su doveli do otkaza sistema,
naelno postoje dve mogunosti, i to (Slika 6.3):
- popravljanje i obnavljanje istroenih delova,
- zamena i dr.

111

NAIN OTKLANJANJA OTKAZA

ZAMENA DELOVA I SKLOPOVA

POPRAVLJANJE I OBNAVLJANJE
DELOVA I SKLOPOVA
- obnavljnje
- revitalizacija
- regeneracija
- drugi postupci

Slika 6.3 Nain otklanjanja otkaza

Tehnoloki postupci koji se koriste sa ciljem dorade (obnavljanja,

regeneracije, revitalizacije i sl.) veoma su raznovrsni, dok se tehnoloki
postupci za izvravanje korektivnih zamena praktino ne razlikuju od
postupaka koji se primenjuju u okviru tehnologija preventivnih odravanja.
Izuzetak od ovog pravila su sluajevi kada se, kod korektivnog odravanja,
pored zamene elementa (sklopa, agregata, mehanizma) koji je otkazao
otklanjaju i posledice njegovog otkaza. U svakom sluaju, treba imati u
vidu da postoji naelna (koncepcijska) razlika izmeu preventivnih i
korektivnih zamena koja se detaljnije prouava u sklopu Teorije odravanja.
Dorada odnosno zamena otkazalih elemenata primenjuju se bilo da se
radi o otkazima koji su nastali usled normalnih promena stanja sistema, bilo
da je u pitanju otklanjanje posledica otkaza. Donoenje odluke o tome da li
e otkaz da se otklanja doradom ili zamenom je veoma delikatno. Takva
odluka zavisna je od niza uticajnih inilaca.
Obim radova korektivnog odravanja, odnosno njihovo trajanje,
praktino je nemogue unapred predvideti. Suvie je veliki broj faktora
sluajne prirode koji utiu na duinu radova korektivnog karaktera.
Potreba za izvravanjem dopunskih radova ne moe da se unapred
predvidi, jer ona neposredno nastaje u toku rada na otklanjanju odreenog
otkaza. Nije retkost da se, prilikom opravljanja jednog elementa konstatuju
neispravnosti nekog drugog elementa sistema. Takoe, nije nikakva retkost
da se prilikom rada na otklanjanju zadatog otkaza izazovu (obino
namerno) otkazi drugih, a naroito susednih elemenata. Potrebu za
otklanjanjem i ovakvih otkaza jednostavno nije mogue predvideti.
Tehnologije korektivnog odravanja tehnikog sistema mogu da se
odvijaju po dva koncepta i to (slika 6.4):

112

TEHNOLOGIJE KOREKTIVNOG ODRAVANJA

POJEDINNE (individualne) TEHNOLOGIJE

AGREGATNE I DRUGE ZAMENE

DRUGI POSTUPCI (specijalni i dr.)

Slika 6.4 Koncepti tehnologije korektivnog odravanja

- pojedinano ili individualno korektivno odravanje, kod koga se

otkazi sistema odnosno njihovih elemenata, mehanizama ili sistema
otklanjaju za vreme dok je sistem iskljuen iz rada; ovo obino
podrazumeva da se radovi izvode na samom sistemu, tj. bez izgradnje
agregata, ili pak da sistem eka da se na njega ponovo ugradi agregat koji je
sa njega skinut radi opravke,
- agregatna zamena, kod koje se, usled (veeg) otkaza agregata isti
izgrauje, ali se umesto njega odmah ugrauje ispravan agregat (nov ili
remontovan), koji je postojao u rezervi.
Jasno je da se ova dva koncepta razlikuju po nizu obeleja, meu
kojima je gotovost (raspoloivost) sistema svakako odluujua. Naime,
agregatna zamena je koncept pomou koga moe da se postigne velika
gotovost. Individualni nain opravke obino podrazumeva nisku gotovost
sistema
Detaljnije o zamenama delova sistema i izvoenju preventivnih
periodinih opravki (remonta) dato je u literaturi [6,7,8,9].

6.2 Korektivno odravanje tehnikih sistema

Razvrstavanje postupaka otklanjanja neispravnosti sistema moe se
svrstati u dve sledee grupe (slika 6.4 i slika 6.5):
- zamena novim ili opravljenim delom ili sklopom (sa ili bez
pregleda stanja i kontrole), i

113

- opravka doradom, podeavanjem, ienjem/ podmazivanjem,

dotezanjem, zaptivanjem ili dilivanjem tehnikih tenosti (sa ili bez
pregleda stanja i kontrole).
Razvrstavanje svih postupaka korektivnog odravanja u dve grupe
analogno je sa ve pomenutom organizacijskom podelom na pojedinana ili
individualna korektivna odravanja i na odravanja po principima agregatne
zamene. Uz sve izloeno treba ukazati da kod otklanjanja neispravnosti ima
sluajeva kada je zamena otkazalog elementa jedini nain za otklanjanje
neispravnosti. Tada moe da se govori o doradi zamenom otkazalog
elementa.
Odluka o primeni individualnog nasuprot agregatnom konceptu
korektivnog odravanja zavisi od postavljenog zahteva u pogledu gotovosti
(tj. odnosa vremena u radu prema ukupnom kalendarskom vremenu),
odnosno u pogledu pogodnosti odravanja (ili u pogledu raspodele vremena
trajanja postupka odravanja).
TEHNOLOGIJE KOREKTIVNOG ODRAVANJA

ZAMENA
- novim delom
- obnovljenim ili
popravljim delom
- drugi postupci
OPRAVKA
- podeavanje
- dotezivanje
- zaptivanje i dolivanje
tehnikih tenosti
- dorada
- ienje
- podmazivanje
- drugi postupci
Slika 6.5. Tehnologije korektivnog odravanja

Kod postupaka agregatne zamene sistem ne eka na opravku

izgraenog agregata, jer se umesto njega odmah ugrauje ispravan agregat.
Ovaj agregat moe da bude zaista potpuno nov ili remontovan, po
principima standardne opravke, a takoe generalno remontovan.

114

7.0 INTELIGENTNO ODRAVANJE

7.1 Vetaka inteligencija
Oblasti istraivanja. Vetaka inteligencija je nauno podruje
koje za svoj predmet ima cilj da tehniki sistemi (maine) kao to raunari
imaju sposobnost inteligentnog ponaanja. Dva kamena temeljca
inteligentnog ponaanja su sposobnost da se razume prirodni jezik, kao i
sposobnost rezonovanja ili logikog rasuivanja.
Karakteristike znanja. Znanje je trea kategorija (pored podataka i
informacija) i predstavlja rafiniranu informaciju generalnijeg tipa od onog
koji se moe nai u standardnim bazama podataka. Ono takoe poseduje
svojstvo nekompletnosti i nejasnosti. O znanju se moe misliti kao kolekciji
povezanih injenica (fakata, procedura, modela i heuristike koja se moe
koristiti u reavanju problema ili u sistemima logikog zakljuivanja).
Znanje varira iroko po svom sadraju i po svojoj pojavi. Ono moe
biti specifino, pte tano, nejasno, proceduralno, deklarativno, itd.
Ekspertni sistemi (EC). U literaturi se moe nai vei broj
definicija pojma ekspertni sistem. Tako, jedna od definicija opisuje
ekspertni sistem kao raunarski sistem koji ukljuuje organizovano znanje
koje se tie nekog specifinog podruja ljudske ekspertize (dijagnostika
stanja sistema, finansijsko planiranje, itd.) u dovoljnom stepenu da moe da
vri ulogu iskusnog i ekonomski racionalnog konsultanta u tom podruju:
ili kao
program opte namene, za reavanje problema koji imitira ljudsku
inteligenciju
ili
intelektualna podrka visokog nivoa koja slui isto kao i ljudski ekspert
.
ini nam se da je sledea definicija potpunija i da osim cilja
objanjavanja i strukturu ekspertnih sistema: Ekspertni sistemi koriste
formalne naine predstavljanja znanja koje ovek ekspert poseduje i
metode logikog zakljuivanja, da putem odgovarajuih raunarskih
programa obezbede odgovarajui eksertni savet ili miljenje o problemu za
koji je korisnik zainteresovan.
Znai, ekspertni sistemi imaju za cilj da obezbede odgovor na
probleme koji zahteaju rezonovanje, prepoznavanje i poreenje formi,
aktivaciju novih koncepata, rasuivanje, ukratko, oni daju odgovor na
pitanja koja zahtevaju inteligenciju. Ekspertni sistemi se mogu efikasno
primenjivati u podrujima gde se miljenje o problemu svodi na logiko
rezonovanje a ne na izraunavanje i gde svaki korak u reavanju problema
ima vei broj alternativnih mogunosti. Svakako, kljuni faktor za dobru
performansu ekspertnog sistema je kvalitet znanja koje je u njega ugraeno.
Znaje se uva u bazi znanja ekspertnog sistema i nazivamo faktima datog
domena, odnosno znanje koje je iroko poznato i nalazi se napisano u

116

udbenicima, asopisima i slino. Ovo znanje je obino prihvaeno kao

univerzalno tano. Drugi tip znanja je heuristiko znanje, ono znanje koje
ovek ekspert gradi na osnovu iskustva i koje kombimovano sa prvim
tipom znanja ini oveka ekspertom.
Osim znanja, ekspertni sistem zahteva i postupak zakljuivanja
metod rezonovanja korien da napravi spregu izmeu znanja koje se uva
u raunaru i problema koji postavlja korisnik. On takoe zahteva nain za
predstavljanje znanja u raunaru, znanje koji ekspertni sistem treba da
poseduje i to pre svega u obliku logikih struktura.
Svakako, prvi problem sa kojim se susreemo kod ekspertnih sistema
je nain predstavljanja znanja. Kako predstaviti znanje i datog domena u
obliku pogodnih struktura podataka tako da se efikasno moe iskoristiti u
reavanju problema? Drugo, kako koristiti znanje? Kako projektovati aparat
zakljuivanja da bi se znanje efikasno koristilo u reavanju problema?
Tree, akvizicija znanja, kako znanje izvui iz glava eksperata i staviti ga u
raunar? Da li je mogue automatizovati ovaj korak i obezbediti direktnu
kombinaciju eksperata i raunara i nesmetan prenos znanja od eksperata ka
raunaru?
Metode predstavljanja znanja. - Ovde treba dati pregled optih
pristupa koji se koriste za predstavljanje znanja. To su: produkciona pravila,
hijerarhije inkluzije, matematika logika, ramovi znanja, skripte znanja,
semantike mree, ogranienja znanja i relacione baze podataka.
Produkciona pravila su opti metod predstavljanja znanja koji je
adekvatan kad je znanje opisano akcijama.
Inkluzije su veoma pogodne za predstavljanje znanja o objektima koje
se moe grupisati u klasifikcije tako da su neke kategorije podkategorije
drugih. Hijerarhije inkluzije se mogu koristiti kao organizacine eme u vezi
sa drugim metodama kao kao to je recimo predikatski raun. Matematika
logika, kao to je recimo predikatski raun, daje optu i fundamentalnu
megunost koja podrava logiko zakljuivanje.
Ramovi znanja obezbeuju organizacionu emu za predstavlajnje
znanja.
Skripte znanja su koriene u nekim eksperimentalnim sistemima za
razumevanje prirodnih jezika u cilju predstavljanja scenarija sa
standardnom hronologijom kao to je recimo, ta pojedinac radi kad ide na
radno mesto. Skripte znanja su sline ramovima znanja sa dodatkom opisa
hronologije (vremenski ureenog znanja).
Semantike mree, kao i ramovi znanja slue za optu organizaciju
znanja ali se ne zahteva nikakva naroita podrka na niskom nivou
predstavljanja znanja: bilo koji sistem u kome se moduli znanja mogu
opisati kao vorovi grafa sa teinama predstavljaju semantike mree.
Ogranienja znanja predstavljaju odnos izmeu jednog, dva ili vie objekata
koji se moe pazmatrati kao predikat. Ukoliko se naglaava korienje
ogranienja u predstavljanju skupa objekata i njihova veza, onda se
prirodno moe koristiti metoda ogranienja znanja u predstavljanju znanja.

117

Relacione baze mogu ponekad da slue kao metod predstavljanja

znanja. Kao to se obino implementiraju one su pogodne za manipulaciju
velikog broja strukturnih podataka u obliku zapisa ali na unapred poznat i
zadat nain.
Pravila predstavljanju znanja. Produkcioni sistem se sastoji od
kolekcije parova tipa ualov akcija koji se nazivaju produkciona pravila (ili
pravila odluivanja), zajedno sa bazom podataka stanja sistema i procedura
manipulacije produkcionih pravila. Svako produkciono pravilo sadri uslov
koji mora biti zadovoljen pre nego to se izvri akcja. Baza stanja sistema je
kolekcija informacija koje se testiraju da bi se zakljuilo o istinitosti nekog
uslova.
Koncepcija hijerarhija. Veliki deo ljudskog znanja se organizuje
hijerarhijski. Sve stvari o kojima znamo se grupiu u klase ili skupove. Ove
klase se potom grupiu u nadklase a ove ope u klase vieg nivoa i tako
redom. Klase se identifikuju imenom koje im se pridruuje. Grupisanje u
klase se bazira na mogunosti prepoznavanja razliitih osobina koje su
zajednike za sve lanove klase.
Koncept relacije inkluzije odnosno pripadanja na skupu klase je
veoma vaan. Prirodni jezik svoj konstrukcijama pomae da se lake
identifikuje relacija inkluzicije u datom sistemu znanja.
Logika propozicija i pedikata. U odreenim sistuacijama
matematika logika je pogodna za predstavljanje znanja. Raun propozicije
se obino koriti u teorijski razmatranjima jer nije pogodan za izgradnju
praktinih sistema. Kako je on u stvari pojednostavljena verzija rauna
predikata, razumevanje rauna propozicija je obino prvi korak u
razumevanju rauna predikata.
Raun ili logika predikata se esto koristi u predstavljanju znanja i
osnova je tzv. programiranja logike.
Raun predikata. Izraajna mo rauna propozicija je dosta
skromna i ne dozvoljava razmatranje objekata koji ulaze u propozicije.
Raun predikata omoguava rad i sa objektim i sa propozicijama i
predstavlja standardnu metodu predstavljanja znanja baziranu matematikoj
logici.
Ramovi znanja. Ramovi znanja su kolekcija informacija pravila
koje se tiu datog objkta, situacije ili koncepta. Svaki ram stanja sadri vei
broj informacija a baza baza se sastoji od veeg broj ramova. Neki ramovi
se permanentno uvaju u bazi znanja dok se neki dinamiki pojavljuju i
nestaju tokom procesa revanja problema. Strukturno, ramovi znanja se
sastoje od dva dela: imena ramova i liste parova.
Samo ime ram znanja, indicira da se ovom konstrukcijom eli
omeiti, uramiti deo znanja iz opteg znanja odnosno grupisati fakta i
pravila koja su relativna za dati kontekst razmatranja.
Pravila se mogu relativno jednostavno kombinovati sa ramovima
znanja na taj nain, to se mogu koristiti kao etode atairane ramovima
znanja.

118

Semantike mree. Hijerarhije inkluzije se mogu lako generalisati

dodavanjem novih tipova relacija odnosno lukova i vorova u grafiku
predstavu. Ovakva organizacija se naziva semantikom mreom. Koncept
pristupa znanja putem aktivacije vorova u semantikoj mrei kretanja
preko lukova, je na neki nain analogan aktivnosti mozga putem prenosa
elektrinih signala kroz neuronske mree.
Praktina preimustva semantikih veza su veoma mala redundanca
znanja jer se svaki objekt odnosno znanje vezano za njega pojavljuje samo
jednom u mrei. Ovim se postie znaajna uteda u prostoru a poveava i
integritet baze znanja.

7.2 Ekspertni sistem za dijagnozu stanja sistema

Dijagnoza stanja sistema je oteana injenicom da je relativno mali
broj komponenti koje ine sklop, podlono direktnoj kontroli performnsi,jer
se nalazi, po pravilu, zatvoreni u odgovarajua kuita i ne moe im se
direktno pristupiti. Obino se merni senzori postavljaju u nelokiko taaka
koje su dostupne i performanse sklopa se njima mere. Cilj dijagnostike
stanja sistema je, prema tome, da na osnovu mernih rezultata koji indiciraju
mogue greke dela sistema, da se te greke koje dovode do takve vrste
simptoma otkrivenih merenjem i blie identifikuju, tako da se mogu
otkolniti.
Za dijagnostiki metod je karakteristino kvalitativno rezonovanje,
odnosno zakljuivanje i objanjavanje podeavanja sklopa se izvodi uz
pomo kvalitativnih koncepata, bez korienja sloenih matematikih
iskaza kao to su recimo diferencijalne jednaine, u modeliranju dinamikih
procesa koje vezuju simptome greaka sa uzrocima. Ovakav postupak
obezbeuje efikasno rezonovanje tipa uzrok posledica ime se obezbeuje
efikasan dijagnostiki postupak.
Postupak kvalitativnog rezonovanja se moe zasnivati na modelu
dubokog rezonovanja ili na modelu plitkog rezonovanja. U modelu dubokog
rezonovanja se obuhvata i strukturni opis sistema. S druge strane, postoje
ekspertni sistemi takozvanog plitkog rezonovanja, koji lanac zakljuivanja
baziraju jedino na rezultatima merenja bez ulaenja u strukturu sklopa.
Ekspertni sistemi bazirani na modelu dubokog rezonovanja imaju sledee
prednosti:
-

Dijagnostiki sistem je u stanju da razmatra sve tipove greaka.

Ekspertni sistem sa modelom plitkog rezonovanja je u stanju da,
putem ugraenih heuristikih, detektuje samo greke koje su
ugraene u ekspertni sistem. Ekspertni sistem sa dubokim
rezonovanjem eksplicitno modelira kompletan sistem koji se
razmatra, te je prema tome u stanju da tretira svaki mogui scenario
greaka koji moe da nastane u takvom sistemu;

119

Dijagnostiki sistema sa dubokim rezonovanjem se moe, relativno

lako, prenositi sa jednog na drugi tehniki sistem bez bitnih
modifikacija. To je mogue zbog razdvajanja kauzalnog dela
strukturnog i dinamikog opisa ponaanja sklopa od
dijagnostikog procesa;

Lake je odravti ovakav sistem, zbog toga to se bilo kakve

izmene u projektu sklopa, uzimaju u obzir jednostavnom izmenom
strukturnog opisa. S druge strane, sistemi sa plitkim rezonovanjem
moraju da preispitaju sve do tad koriene heuristike, da bi se
usaglasili sa izmenama u projektu;

Dijagnostiki proces je efikasniji u sluaju sistema sa dubokim

rezonovanjem jer je vreme pretraivanja obino krae;

Lake je izvriti validaciju kompletnosti i korektnosti

dijagnostikog sistema zbog modularne predstave srukturnog i
dinamikog opisa sistema.
1. Kvalitativno rezonovanje u dijagnostici stanja sistema

Primena kvalitativnog rezonovanja u reavanju problema je

nestala sa ciljem formalizacije zdravorazumnog znanja o
svakodnevnom fizikom svetu. Ova grana istraivanja u vetakoj
inteligenciji je motivisana ovekovim mogunostima da koristi intuiciju
u razumevanju o uobiajenim fizikim procesima bez intezivnog
korienja matematike. Pretpostavlja se, da bi, isti nain, bilo zgodno
ako bi ekspertni sistem imo istu mo da razume fizike procese.
Razumevanje moe da bude kvalitativno, ne tako precizno i detaljno
kao to je mogue ostvariti uz pomo sloenih matematikih opisa
baziranih na fizikim zakonima. Meutim, vano je istai, da pomou
ovakvog kvalitativnog rezonovanja, ekspertni sistem koji se razmatra,
koristei veoma malo raunanja odnosno logikog zakljuivanja.
Ovakva mogunot kvalitativnog rezonovanja postaje bitan deo novijih
ekspertnih sistema.
Svi dosadanji pristupi zasnovani na kvalitativnom rezonovanju,
predpostavljaju da se sistem koji se razmatra moe dekomponovati na
sastavne delove. Svaki deo ima svoje specifino ponaanje, a ponaanje
sistema u celini se moe objasniti na osnovu funkcionisanja njihovih
pojedinanih delova kao i naina povezivanja njegovih pojedinanih
delova. Drugim reima, ponaanje sistema se moe izvesti na osnovu
njegove strukture. Fiziki procesi u sistemu, u ovom kontekstu se mogu
shvatati kao agregacija inteakcija individualnih komponenati, i koje se
ire kroz sistem u lancu uzroku i posledica.

120

Dijagnoza stanja u mehanikim sklopovima, prema tome, sledi

posupak kauzalnog zakljuivanja koji ide preko mostova uzrok
posledica izmeu razliitih delova sklopa. Ponaanje sklopa u celini, se
objanjava sledeim ponaanjem individualnih komponenti uz pomo
puteva interakcija odnosno puteva uzrok posledica. Na taj nin,
posmatrajui lokalno ponaanje u izabranom skupu taaka u sklopu,
mogue je logiki zakljuiti o tome kako funkcionie sklop kao celina.
Ako sklop nepravilno funkcionie, tada se to mora reflektovati i u
abormalnom ponaanju neke od taaka u kojima se prati lokalno
ponaanje. Detektujui simptom (abnormalno lokalno ponaanje u
nekoj od taaka), lanac kauzalnog zakljuivanja bi trebalo da povee
simptom sa uzrokom abnormalnog ponaanja.
Za razliku od dijagnostike stanja kod elektrinih ureaja, gde je
merenje na izlazu komponente mogue i po ugradnji te komponente u
ureaj, mehaniki sklopovi, tipino, ne omoguavaju direktan pristup
svim komponetama. Ponanje komponenti se prema tome mora
dedukovati na osnovu merenja na skupu pogodno odabranih taaka, i na
osnovu znanja o nainu povezivanja komponenti u sklopu odnosno
njihove meusobne interakcije.
Prema tome, strukturni opis sklopa se bazira na konceptu eme.
ema mehanikog sklopa je mrena predstava meusobnih veza delova
koje ine sklop. Slino toku elektrine struje, u sluaju mehanikog
sklopa, kroz elemente eme teku jedan ili vie materijala kao to su
fluidi (koji se karakteriu brzinom toka ili pritiskom), sila, obrtni
moment ili slino. Sstruktura individualne komponente se opisuje
putem strukturnih promenljivih koji slui za karakterizaciju date
komponente odnosno fiziki utiu na tok materijala koji prolazi kroz
komponentu, ime se, mogue, menja njegova veliina ili oblik. Opis
ponaanja komponente se izvodi pomou pravila koja ukljuuju
strukturne promenljive i materijal koji tee kroz njih. Ova pravila
definiu transformaciju materijala od ulaza do izlaza u funkciji razliitih
kvalitativnih vrednosti strukturnih promenljivih.
2. Izgradnja modela kvalitativnog zakljuivanja
Kvalitativno zakljuivanje u dijagnozi stanja se u osnovi sastoji
od sledeih elemenata:
- identifikacije liste delova u sklopu koji definiu funkcionalno
ponaanje sklopa u celini:
- kategorizacije ovih delova u kategiriji Komponente, ukoliko
menjaju oblik ili veliinu materijalnog toka kroz njih, ili u Vezu,
ukoliko slue iskljuivo za prenos materijalnog toka izmeu dve
komponente, bez izmene bilo koje od karakteristika toka;
- identifikacija skupa strukturnih promenljivih za svaki deo kao i
njihove transformacije u kvalitativne vrednosti. Ovo su kvalitativne
promenljive koje uzimaju svoje vrednosti iz, obino, malog skupa

121

kvalitativnih vrednosti. Svaka kvalitativna vrednost predstavlja

interval, koji se ne preklapa sa bilo kojim drugim, u realnoj osi, u
kvalitativno prostoru, vezanom za tu promenljivu;
- identifikacija materijala koji teku kroz svaki deo sklopa i
promenljivih koje karakteriu ove tokove;
- povezivanje Komponenti i Veza u emu koja oznaava tok materija
kroz sklop. Dva dela su povezana u emi, odnosno, mogu se
smatrati susednim, jedino, ako imaju zajedniki materijalni tok koji
tee od jednog dela ka drugom, tj. promenljivu koja krakterie ovaj
materijalni tok je ista za oba dela. ema predstavlja strukturni opis
sklopa;
- izrade skupa pravila ponaanja za svaki deo eme. Ova pravila se
piu koristei skup definisanih strukturnih promenljivih i
promenljive koje karakteriu materijalne tokove. Svako pravilo
opisuje kako se ulazni tok u elemenat transformie u izlaz, za
razliite kombinacije kvalitativnih vrednosti strukturnih
promenljivih i promenljivih materijalnih tokova. Pravila
predstavljaju opis ponaanja za svaki deo. Sled tranformacija
kojima podleu materijalni tokovi kroz delove eme definie
ponaanje sklopova u celini.
Na osnovu apstraktnog kvalitativnog dela mehanikog sklopa,
mogue je izgraditi sistem dijagnoze stanja sistema.
3. Kvalitativno zakljuivanje u dijagnozi stanja sistema
Otkaz u funkcionisanju mehanikog sklopa se manifestuje, ili kao
abnormalno izvravanje ili potpuni prekid funkcija. Dijagnoza stanja
koji se manifestuje kao abnormalno ponaanje je mnogo sloenija i
ovde izloeni pristup omoguava tretman i ove vrste otkaza.
Postupak kvalitativnog zakljuivanja poinje od rezultata
dobijenih merenjem ponaanja (simptoma) sklopa kao baze
dijagnostikog procesa. Poto ova merenja predstavljaju dinamiko
stanje sklopa, mere se promenljive koje karakteriu materijalne tokove
u izabranim takama sklopa. Postupak kvalitativnog zakljuivanja se
moe definisati na sledei nain:
4.Formiranje lista zavisnosti i generisanje hipoteza
Ako se predpostavi normalno funkcionisanja sklopa, tj. ako sve
strukturne promenljive imaju vrednost kao to je to definisano projektom
sklopa, recimo kvalitativnu vrednost (0) u ve korienu notaciji, tad i sve
promenljive koje karakteriu materijalni tok uzimaju svoje normalne
vrednosti, tj. (0). Drugim reima, ukoliko svi delovi imaju normalno
ponaanje kako je definisano projektom, tad i itav skup ima normalno
ponaanje. Posledica ovoga je, da ako bilo koji podskup materijalnog toka
ima abnormalno ponaanje (devijacije), tj. ima vrednost (-) ili (+) jedne ili

122

vie strukturnih promenljivih koje karakteriu delove sklopa. Prostor svih

kombinacija vrednosti devijacija je , esto, veoma veliki. Zbog toga se
pribegava heuristici kojom je ustvari, poinje proces dijagnostike stanja
pretpostavljajui da do abnormalnog ponaanja sklopa dolazi zbog otkaza
samo jednog elementa sklopa. Tek ukoliko se pokae da ova pretpostavka
ne zadovoljava, prelazi se na isptivanje uzroka u veem broju komponenti.
Na osnovu ovakve heuristike, dijagnostiki sistem uvodi devijacije (ili +) i to jednu po jednu, u skup strukturnih promenljivih. Devijacije se
uvode, ne u sve komponente i veze, ve samo u one u koje se sumnja da su
u otkazu. Za svaku ovakvu probu, formira se lista testnih parametara (
promenljivih materijala toka) ije vrednosti su promenjene sa normalne (0),
na abnormalne (-) ili (+). Po zavretku svih proba, formiraju se dve liste
zavisnosti, jedna koja specifira komponente i veze koje su promenile
vrednosti sa (0) na (+), i druga za promene sa (0) na (-). Ove liste zavisnosti
opisuju znanje o ponaanju sklopa u celini, koje je dobijeno lancem
zakljuivanja kroz pravila ponaanja individualnih delova sklopa. Cilj
generisanja i uvanja ovih lista zavisnosti je da se minimizira broj potrebnih
prolaza kroz puteve u emi, i koje e se u principu esto koristiti u
dijagnostici stanja.
5. Sagledavanje
Sagledavanje je postupak predvianja operativnog ponaanja sklopa u
celini, propagacijom lokalnog ponaanja kroz emu, uz pomo pravila
ponaanja. Na taj nain se moe doi do odgovora na pitanja kako utie
otkaz jedne komponente (lokalno ponaanje) n ponaanje sklopa u celini.
Svaki deo sklopa ima svoje normalno ponaanje to implicira da se
komponenta ponaa prema specifikaciji projekta. Proces sagledavanja sledi
efekte devijacija u vrednostima materijalnog toka, putem lanca
zakljuivanja u pravilima ponaanja delova sklopa, koji se nalaze na putu
tog materijalnog toka. Prema tome, proces sagledavanja je simulacioni
mehanizam koji omoguava da se sagledaju putevi kauzalne interakcije u
sklopu.
Za svaki deo liste kandidata za uzronike otkaza, uvodi se devijacija u
materijalni tok na njegovom izlazu i prati se prostiranje efekata te devijacije
kroz emu koristei pravila ponaanja. Kreiranjem devijacija u materijalnim
tokovima na izlazu delova, implicintno se pretpostavlja da lista kandidata
sadri deo koji je odgovoran za abnormalno ponaanje sklopa.
Propagacijom efekata devijacije, putem pravila ponaanja, dobija se skup
predvienih vrednosti promenljivih materijalog toka na izlazu svih
komponenti. Ukoliko se ovaj skup predvienih vrednosti slae sa skupom
mernih vrednosti, onda se deo u pitanju iz liste kandidata proglaava
uzrokom otkaza. U sluaju neslaganja, odbacuje se hipoteza da je deo
kandidat, uzrok otkaza i proces sagledavanja se ponavlja sa sledeim delom
iz liste kandidata.

123

8.0 AUTOMATIZACIJA ODRAVANJA

8.1 Uvoenje raunara
Slika 8.1 predstavlja etiri glavna razloga za uvoenje raunara u
upravljanje odravanjem. Objasniemo svaki od njih detaljno. Prvo,
raunarom podran sistem upravljanja odravanjem obezbeuje strukturu za
primenu disciplina odravanja. Svaki raunarom podran sistem za
upravljanje odravanjem, kada se kupi od prodavca ili ako je razvijen ,,kod
kue, ima sigurnu filozofiju kako odravanje treba da funkcionie. Ima
sigurne informacije koje su prikupljene iz radnih naloga, pouzdanih
skladita i procedura nabavki, pouzdanih izvetaja, itd. Struktura i filozofija
raunarom podranog sistema upravljanja procesom odravanja tehnikih
sistema e postati struktura i filozofija kako e vae preduzee upravljati
odravanjem[72].

Obezbeuje vezu sa CIM sistemom preduzea( kompijuterski

integrisana proizvodnja).

Obezbeuje prenos za primenu disciplina odravanja.

Obezbeuje bre i tanije uvanje zapisa.

Obezbeuje snimak za analizu informacija odravanja.

Obezbeuje metod integrisanja odravanja sa drugim informacionim

sistemima u preduzeu( Marketing, Finansije, Saobraaj, Energetika,
Institut, Priprema proizvodnje i dr.).

sl.8.1 Ciljevi kompjuterizacije odravanja

Sada smo u poziciji gde se moe postaviti ono pitanje: ,, Da li ja treba

da imam dobar manuelni sistem papirologije pre nego to ga
kompjuterizujem ? Mnoge konsultantske kue e rei ,,Da, i onda e
potroiti mesece pomaui preduzeu da razvije svu papirologiju za
upravljanje odravanjem. Kada va raunarom podran sistem za
upravljanje odravanjem bude implementiran, doiete do saznanja da
morate promeniti mnoge papiroloke politike koje je manuelni sistem stavio
na raspolaganje kompjuterizovanom sistemu. Ako ete koristiti raunarom
podran sistem za upravljanje odravanjem, implementirajte ga, primenite
discipline koje zahteva, i utedeete znatno vreme i novac. Ako je izbor

124

pravog sistema napravljen inicijalno, razvijati manuelni sistem predstavlja

samo gubitak vremena. Raunarom podran sistem za upravljanje
odravanjem treba takoe da obezbedi bru i taniju metodologiju uvanja
podataka. Papiroloki sistem uopte ima samo jednu jedinu taku za unos
podataka. Raunarom podran sistem za upravljanje odravanjem ima take
za unos podataka. Ovo dozvoljava bre uvanje podataka. Poto su sistemi
obino definisani na podatku koji je potraivan, podatak ide u sistem i
proverava se punovanost. Ovo obezbeuje veu tanost podataka i
kompletnost nego to se moe nai kod papirolokog sistema. Tanost i
blagovremenost podataka doprinosi snabdevanju rukovodilaca sa boljim
informacijama na kojima se zasnivaju njihove odluke[72].
Raunarom podran sistem za upravljanje odravanjem, takoe, treba
da bude sposoban da obezbedi snimke ili sumarne izvetaje koji omoguuju
da vide podatke u konciznoj i znaajnoj formi. Ovo eliminie pretrage kroz
stranice podataka pokuavajui da pronau trend ili ak pertikularnu
injenicu. Ovo je oblast gde moete posmatrati neke standardne pakete
Raunarom podranog sistem za upravljanje odravanjem, poto neki od
njih ne omoguuju izvetaje analize ili izvetaje tipa izuzetaka. Samo neki
obezbeuju liste, koje umanjuju korisnost sistema.
Kompjuterizovan sistem, ako se pravilno selektuje, bie takoe
opremljen takvim interfejsom da e moi da razmenjuje podatke sa drugim
kompjuterizovanim sistemima u preduzeu. Ovo moe ukljuiti ve
postojee pakete za skladita ili nabavku, paket za platni spisak,
knjigovodsto, planiranje proizvodnje, itd. Interfejs moe eliminisati
prolazak kroz suvine papiroloke take unosa. Samo uteda u slubenikoj
pomoi moe biti znaajna. Tanost podataka i pouzdanost moe dokazati
da je delotvorna u poboljanju komunikacije odravanja sa drugim
slubama koje su moda ve kompjuterizovane.
Problem sa raunarski podranim sistemom za upravljanje
odravanjem je da, u mnogim preduzeima, rukovodioci odravanja nisu
ukljueni u proces izbora. U nekim sluajevima, on nezna nita o softveru
sve dok mu neko ne donese raunar i softver i stavi mu na sto. U ovom
sluaju, rukovodilac odravanja i sluba odravanja nee biti spremni za
korienje raunarom podranog sistema za upravljanje odravanjem. Vlada
takvo miljenje, dajte samo rukovodiocu raunar i softver, ono e ga
nainiti efektivnijim. Ovo nije sluaj. To je slino etnji kroz slubu
odravanja i deljenju kolekcije muzikih instrumenata. Ovo nee trenutno
stvoriti simfonijski orkestar. Za to je potrebno vreme, veba, i posveta toj
ideji. Sve ovo isto vai i za implementaciju i korienje softvera za
odravanje.
ta stvara dobar raunarom podran sistem za upravljanje
odravanjem? Dobar programski paket za raunarom podranim sistemom
upravljanja odravanjem mora da podrava sve aktivnosti odravanja. To
znai da on mora da ima[8]:

125

radne naloge (za korektivno i preventivno odravanje),

korektivno odravanje(otklanjanje otkaza),

preventivno odravanje (za sve modele),

tehniku dijagnostiku (za sve postupke),

skladite(upravljnje zalihama rezervnih delova),

nabavku (uvoz i izvoz),

upravljanje izvetajima,

upravljanje kadrovima,

upravljanje radionicama i laboratorijama,

upravljanje znanjem.

Kao to je razmatrano u ovoj knjizi do ove take, sve to je dosada

zahtevano doprinosi stvaranju uspenog funkcionisanja slube odravanja.
Tako da svaki raunarom podran sistem za upravljanje odravanjem treba
da ima gore pomenute module. Meutim, posedovanje samo ovih modula,
nije dovoljno. Vano je razmotriti kako ovi moduli rade. Na primer, neki
sistemi mogu da planiraju radne naloge sa samo nekoliko pritisaka tastera,
drugi sistemi zahtevaju beskonane operacije manipulacijama na ekranu i
podatcima za dobro uraeni posao planiranja radnih naloga. U fazi
testiranja i ispitivanja svaki rukovodilac treba da proba raunarski program
pre konane kupovine. Meutim, svaka organizacija treba da ima na umu
procenu softvera[72].
Ako se razmatra programski paket za upravljanje odravanjem, kakav tip
prodavca preduzee moe oekivati da e poslovati s njim ? Prodavci se
mogu podeliti u etri osnovne grupe:
1. razvijai softvera,
2. konsultanti koji nisu u vezi s odravanjem,
3. konsultanti odravanja, i
4. integratori odravanja.
Razvijai softvera su programeri koji razvijaju softverske pakete za
odravanje. Oni obino imaju malo, ili nekakvo, iskustvo u odravanju.
Softver reflektuje ovo, poto je obino veoma dobro napisan, sa dobrom
praksom kodiranja. Softver e gubiti definisanu filozofiju odravanja, i u
mnogim sluajevima, neophodne discipline odravanja. Prodavac je veoma
voljan da donese njegov osnovni paket i da ga prilagodi potrebama
preduzea. Ovo moe biti veoma skupo, i treba se smatrati zadnjim
sredstvom.

126

Konsultanti koji nisu u vezi s odravanjem, su preduzea koja mogu

da imaju proizvodnju, raunovodstvo, skladite, nabavku, ili druge slube
koje su odluile da se granaju u oblasti odravanja. Koji su znaci za ovaj
sluaj ? Paket e reflektovati njihovu oblast ekspertize. Ako je to kontrola
proizvodnje, paket e gubiti fleksibilnost koja je zahtevana za planiranje i
rasporeivanje aktivnosti odravanja. Ako je pozadina finansijska, onda e
se sistem biti koncentrisan na finansijske aspekte odravanja. On e izgubiti
neophodnu funkcionalnost da bi bio efektivan u upravljanju odravanjem.
Konsultanti odravanja koji imaju programski paket e uopteno
primeniti neophodne discipline odravanja. Meutim, kod softvera je
obino programski kod dosta siromaan. Softver nee iskoristiti pune
prednosti programskog jezika ili hardverske platforme. Poto su se ove
grupe razvile od konsultanata odravanja, one nastoje da pokuavaju da
prave projekte van svoje organizacije, za prodaju.
Integratori odravanja su prodavci koji nude irok spektar usluga na
tritu, vezanih za odravanje. Oni imaju hibride odravanja i ekspertize
softvera koje dozvoljavaju premije proizvodima na tritu. Oni mogu
obezbediti pomo za vreme procesa implementacije u oblasti sistema i
tehnologija odravanja. Ovo su najbolji prodavci za posao na tritu. Jedini
nedostatak u poslovanju s ovim grupama je da su relativno dosta skuplji
nego ostali prodavci. Meutim, ponekad ete dobiti ono to ste platili.

8.2 Postupak izbora softvera za upravljanje odravanjem

Proces izbora treba poeti sa definisanjem potreba preduzea. Ponite
s pitanjem ta treba sistem da radi za odravanje ? Onda proirite pitanja na
druge oblasti i delove preduzea koje e biti obuhvaene primenom
raunara u upravljanju sistemom odravanja. Kada se ove potrebe definiu,
razvite ih u dokumente zahteva. Zahtevi mogu biti jednostavni kao liste
provera. Takoe moete ih razviti u zahteve za informacijama, u zahteve za
predloge, ili zahteve za navode. Meutim, imajte na umu da obimniji
zahtevi podiu i cenu kotanja.
Glavne greke koje mnoga preduzea prave su da krenu u potragu za
softverom za upravljanje odravanjem bez znanja ta ele da softver radi za
njih. Kada se to desi, kupi se pogrean softver. Preduzee e onda potroiti
nepotrebne resurse pokuavajui da prilagodi softver organizaciji ili
pokuavajui organizaciju da prilagodi softveru. To postaje dug i krajnje
frustrirajui napor koji nikad nee ostvariti njegove mogunosti. Uvek
trebate znati pre nego to se uputite u kupovinu softvera vae zahteve i
oekivanja.

127

Ovo postaje posebno vano ako je krajnj cilj vaeg itavog programa
implementacija Totalnog Odravanja. Ako sistem koji je kupljen ne
podrava neke tipove poslovnih zahteva i procese odobrenja, postaje teko
za izvrioce posla da uu i prate njihove radne naloge. Takoe, ako sistem
ne podrava viestruke korisnike, onda izvrioci posla nikad nee moi
koristiti za dobijanje naloga za svakog posebno.
Koji je najbitniji uticajni faktor za izbor programskog paketa za
upravljanje odravanjem ? Slika 8.2 pokazuje rezultate jednog pregleda.
Kao to se moe na brzinu videti, veza izmeu prodavca programskog
paketa i nabavke preduzea zauzima prve tri take u pregledu. Prodavcu je
naroito podrka odravanja vana za davanje prihvatljivosti sistema unutar
slube odravanja u okviru nabavke preduzea. Ovo ak vodi daljem padu
liste u obuci korisnika. Kako prodavac sprovodi obuku, i koliko je ona
efektivna, stvorie velike razlike u brzini dokazivanja efektivnosti sistema .

sl.8.2 Najvaniji faktori za izbor softverskog paketa za upravljanje procesom

odravanja tehnikih sistema

128

Koji su najei tipovi problema koji se pojavljuju za vreme izbora i

implementacije programskog paketa za upravljanje odravanjem ? Slika 8.3
predstavlja najee probleme. Na primer, izbor pogrenog tipa prodavca
dovodi i do pogrenog softvera. Mogue je da se izabere prodavac koji ne
poznaje vae preduzee. Kada se ovo desi, mogue je da se ne sagledaju
realne potrebe preduzee, ili e to zahtevati angaovanje veeg broja ljudi iz
preduzea da bi se ostvarila njegova funkcija. U svakom sluaju, softverski
paket nee funkcionisati na oekivani nain, a klijentsko preduzee e biti
nezadovoljno. To je stvar prevazilaenja nedostataka softvera ili njegovog
menjanja i kupovine nekog drugog.

Pogrean tip prodavca ne izlazi u susret potrebama

Nema podrke rukovodstva

Pogrean softver i hardver

Nema postprodajne podrke

Nedostatak spremnosti za stvaranje organizacionih promena

Razvoj softvera u sopstvenoj reiji

sl.8.3 Najei problemi sa kojima se preduzee susree prilikom kupovine i

implementacije softvera za upravljanje odravanjem

Podrka rukovodstva je bitna, ali ova prepona treba da bude

razjanjena ranije u programu. Meutim, dobra komunikacija e pomoi
viem rukovodstvu da razume ta se dogaa za vreme implementacije.
Gubitak spremnosti za sprovoenjem organizacionih promena moe biti
ozbiljan problem. U nekim sluajevima, organizaciji je neophodna promena
da bi se prilagodila sistemu odravanja. Nepostoji savrena organizacija, a
poto preduzea pokuavaju da je poboljaju kupovinom programskog
paketa, ne bi trebalo da bude otpora za stvaranjem promena koje e pomoi
da postane efektivniji u iskorienju alata koji je kupljen [72].
Zadnja stavka na slici 8.3 je misao razvoja softvera u sopstvenoj reiji.
Postoje mnoga preduzea koja su se opredelila za razvoj softvera u
sopstvenoj reiji to predstavlja lo izbor. Razlog je taj da vi zavravate sa

129

dva ekstrema. Jedan je da sistem nikad nije funkcionalan kao to bi mogao

biti, to znai da nee uiniti toliko kao to bi mogao za slubu odravanja,
a drugi, da je toliko sloen i komplikovan da niko u slubi ne eli da ga
koristi. Preduzea koja razmatraju mogunost razvoja softvera u sopstvenoj
reiji, treba da imaju na umu, da duplo due traje izrada i implementacija
sistema nego to bi trajala nabavka. Meutim, takoe je loa strana i to, da
e razvoj i trokovi interne podrke biti preko deset puta vii nego
kupljenog paketa.
Ako preduzee nemoe nai nita na tritu programskih paketa za
upravljanje sistemom odravanja, to e zadovoljiti njihove potrebe, treba
pregovarati sa prodavcem o kupovini programskog paketa u izvornom kodu
i zatim ga onda prilagoditi svojim potrebama. Bar ete poeti sa 50 60%
realizovanog sistema.
Odluujui faktor razvoja softvera u sopstvenoj reiji je taj da je
uobiajno nerazumljivo kod preduzea ili individua u okviru preduzea sa
ego problemom neko ko misli da on moe to uraditi bolje nego neko od
50 ili vie proizvoaa koji su imali ili imaju softverske pakete na tritu.
Ovo stvara jo vie problema i kota vie preduzee nego one koji su to
smeli priznati.

8.3 Saveti za izbor softvera

1. Stanje
Sektori i slube upravljanja odravanjem u svim preduzeima su dugo
ekali za raunarskom tehnologijom koja e da postane primenljiva za
podrku i izvravanje aktivnosti procesa odravanja tehnikih sistema. U
proteklim godinama, fleksibilni, pouzdani i ekonomini, raunarom
upravljani sistemi za odravanje su postali dostupni za pomo u reavanju
raznovrsnih problema koji se nameu organizacionim jedinicama
odravanja u raznovrsnim industrijama i sa raznovrsnim koncepcijama i
organizacijama sistema odravanja.
Sada su im na raspolaganju snani alati u jedinstvenom
visokointegrisanom okruenju. Integrisano okruenje u kome je ak vie
odvojenih a ipak jako povezanih aplikacija prua pravo zadovoljstvo pri
radu.
Odravaoci su danas suoeni sa mnogo teim izazovima nego ikada
ranije. Najvee tekoe proizilaze iz toga to su prisiljeni da odravaju
tehnike sistema sa jako siromanim resursima. Moraju ostvariti
superiornije usluge, pokoriti se zahtevima viih rukovodilaca i obezbediti da
sistemi budu ,,u radu'', sa svim ogranienjima i/ili smanjenjima budeta.

130

Svi odravaoci se slau po jednom pitanju a to je: da za dobro uraen

posao morate imati ispravan i pravi alat. Takoe je ispravno, i ako se
opredelite za uvoenje raunara u proces upravljanja odravanjem tehnikih
sistema. Da bi bio koristan, alat za upravljanje procesom odravanja mora
osigurati maksimalnu fleksibilnost, efikasnost i produktivnost - bez obzira
na to o kakvoj se aplikaciji radi i u kom okruenju[72].
Osnovni razlog zbog koga razmiljate o uvoenju raunara u proces
upravljanja odravanjem je da biste poveali sopstvenu produktivnost, a to
se dalje moe razloiti na dve mogunosti: ili ete za isto vreme uraditi vie
posla, ili ete isti posao uraditi za manje vremena. Ako se radi o nekim
visoko specijalizovanim aplikacijama, moe se pojaviti ak i trei faktor, a
to je otvaranje mogunosti da radite neto ime se do sada uopte niste
bavili.
Danas, u prodaji se nude na stotine softvera za upravljanje procesom
odravanja. Ipak, mnogi su prevazieni napretkom tehnologije velikom
brzinom. Danas mi koristimo generacije monih PC raunara povezanih u
mreu sa adekvatnim softverom za reavanje problema koji se nameu
odravaocima. Softverska reenja za upravljanje odravanjem koriste
priliku irokih mogunosti Microsoft Windows-a za obilje uslunih funkcija
koje nam stoje na raspolaganju i izlaze u susret dananjim potrebama slubi
odravanja.
Kada ocenjujemo i vrimo izbor softvera, postoje nekoliko glavnih
faktora koje bi trebalo razmotriti. Paljivim ispitivanjem ovih faktora za
vreme ocenjivanja moemo doi do softverskog reenja koje nam najvie
odgovara s obzirom na nau organizaciju i koncepciju sistema odravanja.
Prema tome, prvi korak je da definiete svoje potrebe, a o nivou
opreme koja se odrava emo posle lako.

2. Globalno upravljanje odravanjem

Glavni faktor za razmatranje prilikom izbora softvera su karakteristike
sistema proizvodnje. To podrazumeva implementirane tri velike celine:
-

upravljanje aktivnostima odravanja,

upravljanje arhivom, i

upravljanje resursima i praenje trokova.

Podsistem za upravljanje aktivnostima odravanja vri svakodnevnu

optimizaciju operacija, upravljanja korektivnim radnim nalozima i podrava

131

plan preventivnog odravanja. U dodatku, neki sistemi nude kao dodatne

mogunosti za detalnjo upravljanje kratkoronim poslovnim zahtevima.
Podsistem za upravljanje arhivom obezbeuje brzo i lako obnavljanje
vanih informacija kao to su:
-

planirani i neplanirani poslovi - istorijat,

informacije o trokovima,

nalozi i ugovori o opravkama,

osnovni podaci o tehnikim sistemima,

skenirani dokumenti,

biblioteke CAD crtea, i

kompletne opisne informacije.

Mogunosti virtualnih polja omoguuju vam da lako uvedete sloene

ili ulanane kljueve, izvedena ili izraunata polja, pretraivanja po
slinosti itd. Sve to u sveobuhvatnom proceduralnom jeziku koji omoguuje
rad od jednostavnih upita do sloenih operacija sa bazama podataka, te
izdvajanje, obradu i prikaz podataka.
Podsistem za upravljanje resursima i praenje trokova podrava pun
sistem upravljanja robom na stovaritu i kupovinom odnosno nabavkom.
Osim toga, praenje unutranjih poslova i trokova poslovnih zahteva. Inae
pravi proizvoai softvera ve su dokazani na tritu na poljima prenosa
podataka o robi na stovaritu, kupovini i informacijama za spoljne
finansijske strukture.

3. Mogunosti kreiranja raznovrsnih izvetaja i obrade teksta

Softver za upravljanje sistemom odravanja je samo dobar ako ima
brzu, tanu i pravovremenu informaciju za rukovodee strukture. Potrebno
je da obezbeuje iroke mogunosti upravljanja izvetajima koji ukljuuju
detaljne i celokupne izvetaje, grafike izvetaje, kao i lakou korienja
alata za kreiranje raznih izvetaja koji ne zahtevaju znaje programiranja.
Prezentacija rezultata treba da je omoguena adekvatnom poslovnom
grafikom. Pod poslovnom grafikom, misli se na programe i radnje potrebne
tokom redovnog poslovanja nekog preduzea ili organizacione jedinice
(histogrami, XY krive, lin/lin, lin/log, i log/log krive, itd.) uz posebnu
mogunost pravljenja vizuelnih prezentacija u vidu slajdova ili ekranskih
prikaza (koji se zatim mogu projektovati na zid). Poslovna grafika je zaista
jako dobra srvar ali kod nas ima mnogo njih koji se zalau protiv nje,
postavlja se pitanje, zato ? Odgovor je jednostavan, ali na alost, i potpuno
poraavajui za nas: da bi poslovna grafika bila zaista efektna, morate imati

132

ta da kaete. Ona je potpuno napodesna za prazna naklapanja, nama toliko

draga, jer prazan list papira ne deluje ni malo ubedljivo[72].
Uzmite primer radnog sastanka u vezi poslovanja preduzee i slube
odravanja. Jedine prisutne osobe kojima mamutske tabele uopte trebaju su
knjigovoe i finansijski analitiari. Svima ostalima, jednostavna linija
trenda bi as posla ispriala celu priu, naravno u sluaju da je uopte
poeljno da se ona sagleda. U onom suprotnom sluaju, tabela je bolja, jer
onaj koji je donese dobro zna da nema teorije da prisutni as posla provere
podatke i shvate o emu se radi - ali deluje tako nauno.
Ne moemo a da ne spomenemo Scheduler koji spada u programe
what to do tipa, koji vas podseaju na dnevne aktivnosti i vreme u koje ih
morate izvriti. Program snima, organizuje i aktivira poruke. On nije
aktivan automatski, ve morate izabrati opciju da se ukljuuje po ulasku u
sistem za upravljanje procesom odravanja tehnikih sistema.

4. Biblioteka procedura preventivnog odravanja

Izabrati softver sa ve instalisanim procedurama preventivnog
odravanja prema preporukama proizvoaa tehnikih sistema koje mi
posedujemo. Ova biblioteka preventivnog odravanja e minimizirati
poetno vreme neophodno za uspostavljanje i implementaciju vaeg
programa preventivnog odravanja i obezbedie prilagoavanje za uopte
prihvaene preventivne rasporede pregleda.

5. Podrka za praenje parametara stanja

Fokus raunarom upravljanog sistema odravanja je alat koji
obezbeuje pomo u praenju stanja tehnikih sistema sa nizom
regulacionih standarda ukljuujui JCAHO i OSHA. Za izvrenje ovih
aktivnosti, podrka glavnom sistemu upravljanja odravanjem je snimanje
toka radnih parametara tehnikih sistema, koji obezbeuje probleme
orijentisane na preventivno odravanje.
Brza pretraivanja obezbeena pritiskom na jedno dugme daju nam
vremensku sliku stanja parametara tehnikog sistema i fleksibilno detaljan
grafiki mehanizam izvetavanja za probleme i postojanost tokova kontrola
sigurnosti funkcionisanja.

6. Multisistemski interfejs
Dananji softverski paketi za upravljanje odravanjem su sposobni da
rade jednako efektivno i transparentno na vie sistema. Direktan interfejs
izmeu softverskog paketa za upravljanje odravanjem i drugih

133

dijagnostikih sistema za praenje stanja moe inicirati radne naloge za rane

upozoravajue signale koji potiu sa observabilnih tehnikih sistema, pre
njihove eskalacije u kritine probleme za opravku, to moe veoma pomoi
u uspenom procesu odravanja.
Proizvoai softverskih paketa usavravaju interfejse za automatsko
kreiranje radnih naloga i auriranje podataka u istorijat opreme koji su
zasnovani na alarmima setovanim preko ovog interfejsa. Sposobni su da se
povezuju i sa drugim tehnologijama za prenos podataka, kao na primer barkodovi koji se koriste za brz i taan unos podataka (identifikaciona karta
tehnikog sistema).
Takoe veoma bitan element je i interfejs za pomo pri razvoju
aplikacija koji je kljuni element sistema za upravljanje odravanjem. On se
sastoji od generatora aplikacija, generatora menija, aktivnog i
sveobuhvatnog renika podataka, menaera izvetaja, editora koda i
interaktivnih upita prilagoenih kontekstu (HELP).

7. Podrka za koncepciju upravljanja procesom odravanja

tehnikih sistema na osnovu teorije pouzdanosti
Odabrati softverski paket koji podrava koncepciju upravljanja
procesom odravanja tehnikih sistema na osnovu teorije pouzdanosti u
potpunosti koristi mogunosti savremenih PC-a i Microsoft Windows-a,
kao i softvera razvijenih za ovo okruenje koji obezbeuju interaktivno
reavanje problema. Odravaoci se na ovaj nain obezbeuju sa:
-

lakokoristeom bibliotekom moguih problema za vea

karakteristina mesta troka, i paragrafe za voenje evidencije o
kritinim elementima,

probleme tehnike dijagnostike, i

preporuke za opravke tehnikih sistema koji uzrokuju probleme

i dovode neprestano do gubitka novca, identifikujui njihove
simptome.

8. Podrka za unakrsna proraunavanja

Ova vrsta programa se bavi raznim ekonomskim i donekle statistikim
obradama informacija, kao to su finansijsko praenje poslovanja,
planiranje investicija, razmatranje otplata kredita, prevojne take krive
rentabilnosti, analizom osetljivosti i tome slino. Ovo je potrebno svima
koji rade sa veim brojem podataka koje valja na odreen nain dovesti u
raunsku vezu i izvui zakljuke.

134

9. Razmena podataka
Snaan programski paket ukljuuje brojne alate koji ubrzavaju unos
podataka, obezbeuju razne provere i podravaju vie od 30 formata za
razmenu podataka.
Specijalni linkovi su tu da se informacije razliitog oblika prenesu iz
jedne u drugu aplikaciju.
Pored svega navedenog, od vaeg sistema za upravljanje procesom
odravanja se oekuje i mogunost potranje i razmene informacija sa
drugim sistemima za upravljanje procesom odravanja udaljenim i par
hiljada kilometara i dva satelita dalje na istok ili zapad.

10. Aplikacije u Windows okruenju

Prilikom izbora solucije softvera za upravljanje odravanjem
opredelite se za softver koji radi na PC raunarima u Windows okruenju.
U pogledu projekta programske strukture on je zasnovan na industrijski
standardnoj arhitekturi kao to je Microsoft Visual Basic, Micorsoft Access
i SQL.
Objektivno gledano danas je ceo sistem za upravljanje odravanjem
potpuno izvodljiv u Microsoft Windows okruenju. Korisniki su
orijentisani sa jo monijim karakteristikama kao to su: pristup istorijatu
ponaanja tehnikog sistema preko jedne tipke, sa viseim i padajuim
menijima, inteligentno upravljanje preventivnim odravanjem, elektronske
datoteke sa informacijama za organizatore i kopije radnih naloga za
izvetaje, to sve sada omoguava odravaocima da maksimiziraju rezultate
dok smanjuju vreme i napore za reavanje novonastalih problema.
Ovladavanje programima koji rade u Windows okruenju je lagano
zbog izuzetnog grafikog interfejsa, zbog standardnih naina na koje se
rade odreene stvari. Uitavanje i snimanje fajlova, korienje Copy, Cut i
Paste ili tampanje dokumenata je poznato i manje iskusnim korisnicima
Windows operativnog sistema.
Postojanje tzv. virtuelne memorije omoguava Windows korisniku
dizajniranje bez ogranienja u pogledu veliine fajla.
Bilo koji broj dokumenata moe biti otvoren istovremeno a prelazak sa
jedne na drugu operaciju mogu je jednim pritiskom na taster mia.
Prelaenje iz jedne u drugu aplikaciju je brzo i jednostavno. To je
zbog toga to je Windows okruenje izuzetno transparentno. Tu moramo
spomenuti i Quick Access koji predstavlja sistem grafikih menija pomou
kojeg se moe kreirati i odravati stablo aplikacija koje obino koristite.
Izmeu aplikacija se kreete samo pritiskom na nekoliko tastera ili pomou
mia. I kad se bez ikakvog problema istovremeno koriste dve ili vie
aplikacija u cilju obavljanja jednog kompleksnog posla moe se govoriti o
vrhunskom korienju i softvera i opreme na kojoj se radi [72].

135

Za ilustraciju kvaliteta programa naveemo samo naine na koje je

mogue pokrenuti izuzetno veliki broj komandi kojima se pokreu procesi
koji opet zavravaju sav posao umesto nas pri upravljanju procesom
odravanja tehnikih sistema. Komande se mogu pokrenuti na jedan od
sledeih naina:
-

putem dobro poznatih padajuih menija,

putem ikonica koje su najee ispod glavnog menija ali mogu

da budu i na bilo kom delu ekrana gde je u datom trenutku to
pogodno,

korienjem vruih tastera sa tastature dok je odreena

komanda aktivna, i

putem makroa koje kreira sam korisnik.

Kombinacija svih ovih naina daje najbolje efekte u konkretnim

situacijama.
Zatita od neovlaenog pristupa nam prua mogunost sigurnosti u
vie nivoa to se ostvaruje identifikacijom korisnika, lozinkom, ovlaenim
pristupom skupu entiteta, relaciji ili polju, te zatitnim kodiranjem skupova
entiteta ili relacija.

11. Iskustvo i dugovenost na tritu

Zaokruujui ove faktore za izbor softvera za upravljanje
odravanjem, moramo jo pridodati i da su od velikog znaaja dokazanost
odnosno postignuti rezultati proizvoaa softvera na tritu, kao i
dugotrajnost bavljenja ovim poslom (minimum 10 godina). Takoe je
veoma bitna ponuda i kompletna usluga - dopuna softverskog sistema
novim verzijama. U pogledu usluga se oekuje:
-

inenjerski konsalting,

sakupljanje podataka,

unoenje podataka,

obuka,

implementacija, i

postimplementacijska podrka.

Korisnici imaju osiguranu prvoklasnu sistem inenjersku pomo pri

uvoenju i razvoju, direktnu telefonsku liniju prema principalu, besplatno
auriranje, nove verzije i periodine tehnike biltene. Obuka i struni

136

seminari postoje za sve nivoe korisnika sistema. Servisni centri svuda po

svetu spremni su da snabdeju i pomognu svakog korisnika.
On line help e pomoi u svakom trenutku da se prevazie nastali
problem.

8.4 Raunarom podran sistem upravljanja odravanja

Procesom uvoenja raunara sa adekvatnim modelom IS u slubu
odravanja tehnikih sistema, znatno moemo poboljati efikasnost i
efektivnost rada, kvalitet i obim proizvodnje kao i aurnost u obradi
poslovnih podataka. Primenom istih doprineemo brem i efikasnijem
odvijanju procesa uspenog odravanja tehnikih sistema, a samim tim i
preduzea u celini, to e mu omoguiti vee anse za opstanak i prosperitet
na konkurentskom tritu.
Prilikom razrade IS odravanja tehnikih sistema moramo tano
odrediti puteve prolaska informacija, poev od popunjavanja primarnog
oblika voenja eksploatacionih informacija do njihove sistematizacije u
standardnim sabirnim oblicima. Pri tome moramo obezbediti i mogunost
uvoenja informacija sa primarnih sakupljaa u nove nosioce informacija u
raunaru. S obzirom da se informacije koriste za operativno upravljanje
efektivnou procesa tehnike dijagnostike sistema, one nee sluiti svojoj
nameni, ukoliko njihov dotok ne bude blagovremen. Stvaranje kontinuiteta
dotoka informacija za svaki tip tehnikog sistema, u svim etapama procesa
tehnike eksploatacije, omoguie nam da njihovim korienjem vrimo
prognoziranje pokazatelja pouzdanosti.
Cilj IS odravanja tehnikih sistema je da nam omogui lake i
efikasnije izvrenje svih planiranih radova odravanja. Za to izvrenja
potrebne su nam, uglavnom sledee informacije o postojeem radu: nosilac
projekta, potrebni izvrioci i njihova obuka, planirano vreme poetka
radova, planirano potrebno vreme rada pojedinca, mesto vrenja opravke (u
radionici, pogonu, i dr.), vrsta postupka odravanja, predvieno trajanje,
potrebni rezervni delovi i materijal, potrebni alati, pribor, instrumenti i
transportna sredstva, itd.
Projektom IS odravanja potrebno je da obuhvatimo i strukturu
odluivanja sa sledeim etapama[8]:
podaci (izvori, tokovi podataka i odredite podataka),
nosioci podataka, informacije i baze podataka,
obrada podataka i oblikovanje informacija,
postupci analize dobijenih informacija i postupci odluivanja.
Segmenti IS odravanja komuniciraju i sa info podsistemima
proizvodno poslovnog sistema (slika 8.4)[10].

137

Informacije
Obrada
podataka

Zakljune
kalkulacije
Statistika

Evidencija
trokova

PROIZVODNJA

Upravljanje
zalihama
rezervnih
delova

Planiranje

Praenje

Evidencija

Planiranje

Sadraj
datoteke

Razvrstavanje
i oznaavanje

Upravljanje
finansijama

Oznaavanje

Tehniki sistem
(maina)

TEHNIKO
ODRAVANJE

Rez. delovi,
materijal, alati

Montaa
Evidencija
zastoja

Izrada i
opravka

Tekue
odravanje

Kadrovi

Investiciono
odravanje

Planiranje

Otpis

Obuka i
transfer
znanja

Radionice i
laboratorije
Ispitivanje i
dijagnostika
Tehnika
kontrola
Tehnika zatita
na radu

Ulazna
kontrola
Magacinsko
poslovanje
Tehnika
dokumentacija

SLUBA ZA
NABAVKU I
PRODAJU

Nabavka
rezervnih
delova,
materijala,
alata i
instrumenata

Uvoz
Supstitucija
uvoza

Izrada i
korienje
uvanje
Energetske
potrebe
Planiranje

Softver
Obezbeenje

Slika 8.4. Informacioni sistem odravanja

138

RAUNSKI
CENTAR

Prodaja/kupovina
usluga
odravanja

Moduli softvera odravanja tehnikih sistema. Jedan od zahteva

primene podataka za raunarsku obradu je i definisanje modula odravanja
u informacionom sistemu istog i stvaranje veze izmeu njih i ostalih
podsistema u proizvodno poslovnom sistemu. Primenom osnovnih modula
softvera nastoji se da se obezbedi primenjivost modula bez obzira na
razliitost tehnikih sistema. Moduli sistema odravanja softvera za
odravanje tehnikih sistema su sledei[10]:
I. Operativna baza podataka za tehnike sisteme kompanije. Ovaj modul
predstavlja ulazni modul ovog sistema i sadri informacije o raspoloivim
mainama i opremi, njihovoj lokaciji, tehnikom sastavu, izvoenju radova
odravanja na njima i specifikaciji izvrioca, potrebnom broju radnika na
radovima odravanja pojedinanog projekta i dosijeima radnika slube
odravanja (i svih ostalih radnika). Svi ostali moduli crpe potrebne
informacije iz njega i ona nam omoguava automatizovanost informacija u
sistemu. Funkcije koje podrava ovaj modul su sledee:
definisanje svih tehnikih sistema u proizvodno poslovnom sistemu,
definisanje lokacije tehnikog sistema (u jednom ili vie gradova; u
jednom gradu ali na razliitim adresama),
pokazatelje vrednosti raspoloivih tehnikih sistema,
praenje broja aktiviranih radnika u poslovima odravanja i
struktura zaposlenih/nezaposlenih i poloaj njihovog trenutnog radnog
mesta.
II. Priprema preventivne periodine opravke. Modul obuhvata nain i
strukturu postupaka preventivnog odravanja, planiranje i terminiranje
elemenata logistike podrke, planiranje i terminiranje trokova, planiranje i
terminiranje resursa. Znaajne funkcije koje podrava ovaj modul su
sledee:
pomo planerima u pripremi i stvaranju detaljnog plana rada,
definisanje aktivnosti postupaka preventivnog odravanja za svaki
projekat,
pomo osoblju iz slube odravanja, tj. definisanje i dodeljivanje
izvrioca aktivnosti,
definisanje potrebnih maina i alata za izvrenje aktivnosti preventivne
periodine opravke,
monitoring trokova svake aktivnosti pojedinano i celog projekta
(ukupni trokovi),
praenje realizacije zavretka projekta (zavreni u planiranom roku ili
ne) i
status projekta preventivno periodine opravke (da li je poeo, u toku je
ili se zavrio).
III. Preventivni periodini pregled. Ovaj modul moe imati povratne
informacije za naeno stanje na licu mesta i zato se za svaki rad kreira novi
list. Znaajne funkcije koje podrava ovaj modul su:
definisanje liste delova pregleda i njihova koliina,

139

praenje ciklinosti izvoenja radova,

dodeljivanje izvrioca svakoj aktivnosti i definisanje potrebnog
vremena za njenu realizaciju,
praenje planiranih/realizovanih projekata,
analiza uestalosti radova na svim lokacijama proizvodno poslovnog
sistema, praenje statusa projekta i
monitoring
rada
rukovodioca
na
projektima
(sastavio/kontrolisao/inovirao) kao i angaovanost radnog osoblja.
IV. Interni standard preventivno periodinog pregleda. Modul predstavlja
osnovni nosilac informacija za izvrioca aktivnosti procesa sprovoenja
preventivnog pregleda. ine ga:
nosioci informacija o mestu pregleda,
intervali pregleda svake aktivnosti projekta,
opis operacija preventivno periodinog pregleda,
definisanje potebnog alata, pribora i instrumenata za svaku aktivnost i
celog projekta i
monitoring potebnog vremena za izvrenje svake aktivnosti posebno i
celog projekta.
V. Izvoenje preventivnih periodinih pregleda. Posle izvrenih periodinih
pregleda, ako ima potebe za to, aktivira se ovaj modul. Isti nam daje listu
kvarova koje trebamo otkloniti i gde. Raunar nam takoe ispostavlja
operativni redosled izvoenja i sprovoenja aktivnosti odravanja za svaki
tehniki sistem koji ima potrebne opravke, a takoe nam definie i mesto
izvoenja radova. Znaajne funkcije koje podrava ovaj modul su:
praenje realizovanih/nerealizovanih radnih naloga za preventivno
periodine preglede,
monitoring zaposlenih (izvrilac/propisao/kontrolisao/inovirao),
daje nam informacije o toku rada (da li su radovi poeli, u toku su ili su
zavreni; u roku, pre roka ili sa probijanjem definisanog roka),
daje nam informacije o trokovima svake aktivnosti pojedinano svakog
projekta (i svih projekata u mesecu, godini i sve ukupno do sada),
terminiranje projekata i aktivnosti unutar svakog projekta i
praenje kontrole izvrenih radova.
VI. Aktivnosti remontnih ciklusa. Ovaj modul nam prua sledee
informacije:
informacije o tehnikim karakteristikama sistema,
pomae definisanje strategije i politike razvoja tehnikih sistema,
za analizu naina korienja, tj. eksploatacije tehnikog sistema i
o starosti tehnikih sistema kojeg posedujemo.
VII. Praenje pouzdanosti tehnikih sistema. Sadri pregled sastavnih
delova tehnikih sistema ije se ponaanje prati, istorijat tehnikog sistema
stanja, merenje i kontrolu parametara stanja tehnikog sistema u procesu

140

eksploatacije, sadri podatke o radnom mestu i vremensku sliku stanja (u

radu i u otkazu) u toku 24 sata rada sistema.
VIII. Skladite rezervnih delova. Ovaj modul u stvari predstavlja upravljanje
zalihama rezervnih delova i materijala. Njime se omoguava obezbeenje
dranja zaliha u granicama projektovanih i dozvoljenih odstupanja
postavljenih na potrebi odravanja kontinuiteta procesa proizvodnje, s jedne
i minimiziranja obrtnih novanih sredstava s druge strane. Dati modul
obuhvata: planiranje potreba, nabavku rezervnih delova, skladitenje,
voenje evidencije i supstituciju uvoza rezervnih delova. Takoe, pomae
nam u donoenju sledeih odluka: koje rezervne delove trebamo naruiti, u
odreivanju termina i koliine naruivanja, izbor nabavke (domaa
nabavka, nabavka rezervnih delova iz inostranstva), pitanja u vezi zaliha
(stok max i min). Funkcije koje podrava ovaj modul su sledee:
praenje potronje delova u ranijem periodu,
preporuke proizvoaa o ranijem periodu,
gubitka u sluaju nedostataka rezervnih delova sa stanovita
mogunosti otklanjanja kvara,
nivo sloenosti rezervnog dela,
vreme, cena, i kvalitet dostavljenog rezervnog dela,
broj istih rezervnih delova ugraenih u opremu i
trokovi nabavke rezervnih delova.
IX. Skladite alata i pribora. Slino kao prethodni modul, samo sada
umesto rezervnih delova posmatramo alate i pribor. Ovaj modul obuhvata i:
planiranje, kontrolu, uporebu i
servisiranje i skladitenje alata/pribora.
X. Planiranje podmazivanja i podmazivanje tehnikih sistema. Ovim
modulom teimo da smanjimo trenje i troenje materijala sistematskim
praenjem uvoenja maziva izmeu povrina u tehnikim sistemima koje su
u relativnom kretanju. Znaajnije funkcije koje obuhvata istu su:
planiranje i praenje ienja-ispiranja podmazujuih povrina,
razvodne instalacije maziva, agregata za dotur maziva,
provera stanja maziva (koliina, osobine),
potrebno dolivanje maziva (terminiranje perioda) i
potrebna zamena maziva (terminiranje perioda).
XI. Izvoenje postupka odravanja (radni nalog). Ovim modulom
utvrujemo operativni redosled izvoenja i sprovoenja aktivnosti za svaki
tehniki sistem. Takoe, modul obezbeuje funkcionisanje tehnike
dijagnostike i drugih metoda odravanja, kontrole i rukovanja rezervnim
delom, materijalom, alatom i priborom u sistemu odravanja i obezbeuje
nam kontrolu toka procesa odravanja u razliitim procesima sistema
odravanja putem izdavanja podataka, oblikovanja informacija o stanju i
uporeenja projektovanih i ostvarenih stanja, sprovodi operativno
usaglaavanje aktivnosti odravanja sa slubom proizvodnje, itd.
XII. Usluge spoljnih specijalizovanih izvoaa na poslovima odravanja.
Dati modul je predvien za situacije kada radove na odravanju izvode

141

firme angaovane sa strane. Sadri prikupljene ponude radova po ceni,

kvalitetu (garanciji) i potrebnom roku realizacije. Takoe, ovim modulom
pratimo realizaciju isplate radova i vidove isplate (ke, ekovima ili preko
iro rauna). Pored ovog, raunar iz modula nam daje obavetenja o statusu
radova, terminima projekta, izvetaje o potpuno/nepotpuno realizovanim i
isplaenim projektima. Evidentira u bazu podataka i odbijene ponude, ovaj
put za realizaciju projekta sa svojim ponudama.
XIII. Evidencija i analiza trokova postupaka odravanja. Ovaj modul
obuhvata: statistike analize, izvetaje, kontrolu trokova i dr. Isti podrava
etiri osnovne funkcije:
olakava prikupljanje informacija o resursima odravanja,
daje informacije o izvrenju radnih naloga,
daje informacije o toku rada (npr. stvarno potroeni materijal i rezervni
delovi kao i realno utroeno vreme) i
daje informacije o trokovima u procesu odravanja.
XIV. Mere za razvoj slube odravanja. Modul obuhvata: strukturu i
tehnike podatke tehnikih sistema, praenje trokova osnovnih sredstava,
mesto korienja tehnikog sistema, amortizaciju i otpis tehnikih sistema.
Da bi osnovni moduli predstavljali jednu celinu (meusobno bili
komplementarni i funkcionalni), a u isto vreme bili podrani i od strane
drugih podsistema u IS celog proizvodno poslovnog sistema, moramo
projektovati i module sprege podrane raunarom, a oni su:
1. modul sprege: Naziv, lokacija i sastavni delovi tehnikih sistema,
2. modul sprege: Tehnike specifikacije maina i opreme,
3. modul sprege: Radna i tehnika dokumentacija,
4. modul sprege: Struktura kadrova za odravanje tehnikih sistema,
5. modul sprege: Funkcionalne celine tehnikih sistema,
6. modul sprege: Potreban alat i pribor, struktura radova i status radova,
7. modul sprege: Mesto i specifikacije sa opisom operacija,
8. modul sprege: Vreme izmeu dve generalne preventivne opravke,
9. modul sprege: Struktura remontnog ciklusa,
10. modul sprege: Meuremontne (neplanirane) aktivnosti,
11. modul sprege: Pokazatelj pouzdanosti,
12. modul sprege: Operativna gotovost tehnikih sistema,
13. modul sprege: Pogodnost odravanja i efektivnost tehnikih sistema,
14. modul sprege: Poruivanje rezervnih delova,
15. modul sprege: Monitoring dobavljaa rezervnih delova,
16. modul sprege: Poruivanje alata i pribora,
17. modul sprege: Monitoring dobavljaa alata i pribora,
18. modul sprege: Spisak sastavnih delova koji se podmazuju,
19. modul sprege: Vrste maziva za podmazivanje,
20. modul sprege: Intervali dopune i zamene maziva,
21. modul sprege: Godinja potronja maziva za podmazivanje,
22. modul sprege: Utroeno vreme i ostvareni trokovi,

142

23.
24.
25.
26.
27.

modul sprege: Status radova,

modul sprege: Evidencija radova sa ukupnim trokovima i isplatom,
modul sprege: Izvrioci radova i trokovi aktivnosti,
modul sprege: Kontrola radova i
modul sprege: Evidencija odbijenih ponuda.

8.5 Internet tehnologije i servisi

Internet je "virtualno drutvo" raunara i raunarskih mrea iz svih
delova sveta. Uz pomo raunara, modema i telefonske linije moemo se
lako povezati sa svim delovima planete.
Internet je stvoren 60-tih godina porlog veka i tada je nazvan
ARPANET. To je bio projekat Ministarstva odbrane SAD i korien je
iskljuivo za potrebe vojske. Kasnije je ova mrea, danas poznata kao
Internet otvorena za sve ljude na planeti. Posle trideset godina kako je
ARPANET nastao, Internet je postao najvea svetska raunarska mrea sa
velikim brojem korisnika, a svakim danom se taj broj uveava, tako da je
evolucija Interneta ve zapisana u istoriji oveanstva kao jedan od najveih
dostignua ljudske civilizacije. Pomou Interneta, informacije iz
najrazliitijih oblasti: politike, kulture, nauke, ekonomije, mode i dr. postaju
dostupne svima koji su prikljueni na ovu mreu.
Za Internet moemo rei i da je raunarska svetska mrea svih mrea.
Ono to je zanimljivo je da tu mreu ine posebni raunari koji korisnika
opsluuju podacima. Otuda i njihov naziv: posluitelji (eng. server).
Zamislite 150 miliona posluitelja spojenih na Internet kako vam
pruaju pristup ogromnom broju informacija, rasprostranjenih po itavom
svetu. Podaci se na Internetu nalaze u raznim oblicima: re, slika, zvuk,
video itd. Teko je predoiti koliinu podataka koja se nalazi na Internetu.
Moglo bi se rei: ako ne postoji na Internetu, onda verovatno uopte ne
postoji. Pritom trebamo paziti kako ne bismo poistovetili Internet servise
(poput WWW, News, e-mail...) sa samim Internetom jer Internet servise
zapravo moemo posmatrati kao jednu veliku, pomalo konfuznu, bazu
podataka koja se stalno dopunjava novim informacijama dok je Internet
hardvereska mrea koja omoguava pristup tim podacima.
Internet je kao to smo ve rekli najvea mrea na svetu koja povezuje
milione personalnih raunara, lokalne (LAN) i rairene (WAN) mree u
zajedniku mreu. Raunari i pojedine mree pritom su u Internet povezani
na razliite naine. Tako razlikujemo vie vrsta veza kojima se slui
Internet.
S jedne strane proseni se korisnik u veem delu sveta konektuje na
Internet putem modema ili preko ISDN (Integrated Service Digital
Network- naziv za novu digitalnu telekomunikacijsku mreu koja zamenjuje
staru analognu. Uz mnogobrojne dodatne usluge u telefoniji omoguava
bri (64 ili 128 kbps) i kvalitetniji pristup Internetu; kod ispravno

143

konfigurisanog sistema nema oscilacija u brzini spajanja i brzini prenosa

podataka koja je tada konstantna na 64 ili 128 Kbps).
S druge strane postoje veze kojima se povezuju raunari koje zovemo
serveri, hostovi ili vorovi. To su veinom snani raunari sposobni za
obradu ogromnih koliina podataka, a upravo preko njih se pojednici
spajaju modemom na Internet. Serveri su najee umreeni satelitskim i
radijskim vezama telefonskim kablovima. Ti raunari su povezani
specijalizovanim raunarima koje nazivamo routerima. Routeri proveravaju
kuda idu podaci koji se kreu preko Interneta te odluuju kojim e ih putem
poslati.
Servisi Interneta.
Internet je stekao ogromnu popularnost dobrim delom zahvaljujui
bogatstvu sadraja i usluga koje nudi korisnicima. Ove usluge se u Internet
argonu nazivaju servisi, a neki od njih su sledei:
World Wide Web (HTTP, HTML, URL, Java),
Elektronska pota (e-mail),
Mailing liste,
Telnet,
FTP,
Chat,
Usenet News,
Talk,
Adrese servisa na Internetu,
Finger,
R-servisi (rlogin, rcp, rsh),
Anonimni FTP,
Archie,
Gopher,
WAIS,
Sigurnost na Internet-u (PGP, Kerbeors, SSH).
Kada se spomene re Internet uglavnom se pomisli na njegov
najnoviji, napristupaniji i najzastupljeniji servis World Wide Web.
Izgraen je na bazi hiperteksta gde su dokumenti povezani vezama,
tako da tekstovi ukazuju jedan na drugi. Potrebno je samo kliknuti miem
na podvuenu re ili frazu i otvorie se novi dokument. Takoe, Web
dokumenti pored teksta sadre i slike koje su esto pokretne (animacije),
blok-dijagrame, audio i video zapise. Svi WWW dokumenti se itaju
pomou posebnih programa, browser-a.
Raunari na mrei koriste poseban protokol, Hypertext Transmission
Protocol (HTTP), da bi dobio dokument sa drugog raunara. Svaka strana
na WWW ima svoju jedinstvenu adresu, Uniform Resource Locator (URL),
a http:// nam govori koji je protokol u pitanju (u ovom slucaju HTTP) i on
oznaava raunar sa koga se zove dokument (slika 8.5).
Elektronska pota ili popularnije e-mail slui za slanje i primanje
elektronske pote. To je takoe jedna od najkorienijih usluga na

144

Internetu. Put pisma moe trajati danima, nedeljama ako je pismo poslano
na drugi kraj sveta. Kako bi utedeli na vremenu i novcu, sve vie ljudi
koristi elektronsku potu. Brza je, jednostavna i puno jeftinija od obine
pote.
U svom najjednostavnijem obliku, e-mail poruka je elektronska
poruka poslana s jednog raunara na drugi. Mogu se slati/primati privatne
ili poslovne tekstualne poruke s dodacima poput slika ili dokumenata
oblikovanih u drugim programima, kompjuterske programe, itd. E-mail je:
brz (potrebno je samo par sekundi da je primaoc primi i na drugom kraju
sveta), jeftina (kota manje od kovetra za pismo), praktina (moe se
poslati/primiti sa bilo kog raunara koji je konektovan na Internetu),
univerzalna (smanjuje udaljenost i vremenske prepreke).
Da biste primili e-mail poruku, morate imati korisniki raun na email posluitelju. E-mail posluitelj na kojem se prima pota naziva se jo i
POP3 posluitelj. Zove se tako po protokolu POP3 (Post Office Protocol potanski protokol). Da biste poslali e-mail poruku, potrebna vam je veza
na Internet i pristup e-mail posluitelju koji e vae poruke proslediti dalje.
Standardni protokol koji se upotrebljava za slanje pote na Internetu zove se
SMTP (Simple Mail Transfer Protocol - jednostavni protokol za prenoenje
pote).
E-mailovi su pisma. Sastoje se od tri dela. Zaglavlje koje moete
videti sadri adresu primaoca (polje To:), adresu onoga ko prima kopiju
pisma (polje Cc:) i naslov, odnosno predmet poruke (polje Subject:)
Mailing liste su tematske diskusijske grupe sline news grupama.
Mailing lista se kreira na posluitelju i ima svoju e-mail adresu. Korisnik
koji se evidentira na mailing listu elektronskom potom alje svoje poruke
na njenu adresu. Te poruke se zatim elektronskom potom alju svim
korisnicima koji su evidentirani na listi. Isto tako poruke ostalih lanova u
mailing listi stiu predevidentiranom korisniku na njegovu e-mail adresu.
Na taj se nain odvija se komunikacija, tj. rasprava. Za korienje mailing
listi potreban je samo obian e-mail klijent.
Postoje moderirane (imaju svojeg moderatora koji, nakon to proita
sve prispele poruke, odluuje koje e poruke proslediti dalje svim
evidentiranim korisnicima. Tako se osigurava da korisnici ne dobijaju
poruke koje nemaju veze s raspravom u listi, uvredljive, predugake i sline
neprihvatljive poruke) i nemoderirane (potpuno otvorene za svakoga ko
eli poslati poruku, a sve poruke se alju svim evidentiranim korisnicima)
mailing liste.
Telnet je ime protokola i usluge koji korisnicima nude mogunost
pristupa udaljenom raunaru. Npr., korisnik iz Beograda moe raditi na
raunaru u New Yorku (naravno, ako na njemu ima otvoren korisniki
raun). Znai pristup udaljenim raunarima kao da su vam blizu.

145

Web
browser
Spoljanje
aplikacije

HTML
Web
prezentacije
XML

Poslovna
logika

Baze
podataka

Zatitni zid
(Firewall)
Slika 8.5. Arhitektura Web servisa

FTP je skraenica engleskog naziva File Transfer Protocol-protokola

prenosa datoteka. To je ime protokola i usluge koji slue za razmenu
datoteka izmeu raunara. FTP je alat koji omoguava da se sa jednog
raunara prenesu datoteke na drugi raunar i obratno.
Na FTP posluiteljima se nalaze datoteke koje moemo preneti na
svoj raunar. Za pristup FTP posluiteljima koriste se FTP programi (FTP
client). Na posluitelju odabiremo koje datoteke elimo preneti na svoj
raunar, a FTP program zapoinje i izvrava prenos.
FTP se koristi i za slanje (upload) datoteka na neki posluitelj. Postoje
dve vrste FTP posluitelja. Za pristup nekima treba znati korisniko ime
(username) i lozinku (password), dok se drugi nazivaju "anonimni"
(anonymus) te se za pristup njima koristi korisniko ime "anonymus", a kao
lozinku koristite svoju e-mail adresu.
S javnih anonimnih FTP posluitelja moemo na personalni raunar
prebaciti razne datoteke: programi koji se mogu koristiti, tj. isprobati neko
vreme pre nego to ih treba platiti autoru (shareware), potpuno besplatni
programi (freeware), razne nadogradnje (upgrade) i zakrpe (patch) za
programe, igre i sl., najnoviji pokretaki programi (driver) za hardverske
komponente raunara (grafike karte, zvune kartice, itd.) razni dokumenti lanci, dokumentacija, uputstva, i dr.
Chat (razgovor) Internet servis prua nam mogunost da
"razgovaramo", tj. razmjenjujemo poruke s jednom ili vie osoba koje su
istovremeno kada i mi konektovane na Internet.
Razlika izmeu chata i dopisivanja putem e-mail-a je ista kao i
izmeu telefoniranja i dopisivanja obinom potom; chat se obavlja u
realnom vremenu, tj. direktno, i to tako da pomou tastature unosimo
poruke, a na monitoru pratitimo poruke drugih uesnika.
Na Internetu postoji nekoliko servisa za chat: IRC (Internet Relay
Chat), chat na Webu, ICQ (I Seek You) i dr. Za IRC je tako potreban neki
od IRC klijenata (mIRC, Pirch i sl.), za ICQ je potreban istoimeni program,
dok je za web chat potreban web preglednik (Internet Explorer, Netscape
Navigator). Svim tim servisima zajedniko je da se sastoje od "soba" (chat

146

room) ili "kanala" (channel). Svaka soba ili kanal imaju svoje ime koje
obino oznaava temu o kojoj se u sobi, odnosno na kanalu razgovara.
Naravno moete kreirati i svoju sobu/kanal.
Chat servisi se, osim za zabavu i razgovor s poznanicima sa svih
strana sveta, koriste i u "ozbiljne" svrhe, tj. kod interaktivnog uenja ili pri
poslovnim sastancima.
Usenet news (novost) je Internet servis slian oglasnim panelima.
Korisnici ostavljaju poruke u tematski raznolikim grupama. Svi koji se
evidentiraju u grupi mogu itati poruke i slati svoje komentare.
Usenet news je servis koji koristi NNTP (Network News Transfer
(Transport) Protocol) protokol za prenoenje novinskih lanaka izmeu
novinskih grupa na NEWS serverima te sa servera na personalni raunar.
Ako nikad niste pregledali novinske lanke treba napomenuti da se ne radi o
prenoenju lanaka dnevnog asopisa ili neeg slinog.
Radi se o sistemu (servisu) u kojem svako moe uestvovati na nain
da postavi pitanje ili da svoj odgovor u tano odreenom direktoriju na
NEWS serveru. U roku od nekoliko sati na vae e pitanje verovatno biti
odgovoreno i to zahvaljujui velikom broju posetilaca ovakvih novinskih
grupa. Novinske grupe su i zamiljene upravo zbog razmene iskustava pa
tako u njima na relativno lagan nain moemo doi do odgovora na svoje
pitanje.
Pored pogodnosti, tj. zadovoljstva i koristi koje nam Internet nudi,
moramo obratiti panju i na opasnosti koje se u njemu nalaze. Sve je vie
ljudi koji slobodu koju u svakom pogledu prua Internet pogreno tumae.
Oni internet servise koriste na taj nain da nanose tetu kako drugim
korisnicima tako i sistemima internet provajdera. U argonu ih zovemo
spamerima i moemo ih u osnovi podeliti u tri kategorije:
1. one koji svoju slobodu koriste da se zabavljaju na tu raun,
2. oni koji ele da ostvare korist, opet na tu raun, i
3. obini korisnici Interneta koji iz neznanja rade neke stvari koje
nanose tetu drugima.
Neeljeni e-mail (unsolicited e-mail) je najmasovniji vid zloupotrebe
Interneta. Problem se svodi na to da veliki broj korisnika na e-mail dobijaju
potu koja ih uopte ne interesuje, prepunjava im e-mail sandue, ometa ih
u itanju elektronske pote i na kraju poveava trokove. U znatnoj meri je
prisutan neeljeni e-mail koji alju nedovoljno upueni korisnici koji su i
sami bili rtve ali ne shvatajui to, uini im se da je to zgodan nain da
izreklamiraju neto ime se bave. Oni naprosto ne razumeju ta je problem i
esto su ubeeni da nema nieg loeg u tome to rade. Svaka poruka koju
primalac dobije u svoje e-mail sandue, a nije je neposredno ili posredno
traio moe da se tretira kao spam. Svakako korisnik e kao spam tretirati
one poruke koje stvarno nije eleo da dobije, koje mu smetaju i bespotrebno
mu poveavaju trokove.

147

Da bi smo izbegli slanje spama, moramo vodit rauna o sledeem:

nikada nemojte slati poruke nepoznatim osobama osim ako imate vrlo
jak razlog,
nikada nemojte slati poruke velikom broju nepoznatih osoba ma kako
jak razlog da imate. Ako elite da veliki broj ljudi obavestite o neem
to smatrate vanim, koristite servise za masovnu komunikaciju kao to
su web i news a ne email. Nemojte misliti da e se korisnici obradovati
vaoj poruci samo zato to to to nudite svakome treba. Naprotiv.
Najvei broj korisnika e, ak i da ga vaa poruka interesuje, ipak da
vas prijavi kod administratora za spam.
nemojte slati istu poruku na mnogo adresa vama poznatih ljudi osim
ako se niste pre toga sa njima dogovorili da tako radite. Lako vam se
moe desiti da zbog slinog postupka ostanete bez nekog od poznanika
ili ak prijatelja.
ako dobijete poruku sa obavetenjem da e taj i taj uplatiti humanitarnu
pomo nekome za svaku kopiju te poruke koju bilo ko na internetu
poalje, te vas poziva da je poaljete na to vie adresa - nemojte to
uiniti. Naprosto, ne postoji nain ne samo da se prebroje nego da se
uopte prati kretanje takvih poruka kroz Internet.
Vrlo esto se postavlja pitanje: ta da radim kad dobijem spam
poruku? Najvanije je da znate ta ne treba da uradite: nemojte nikako
odgovarati na spam. Ono to treba da uradite, to je da prijavite spam.
Najbolje je da ga prijavite administratoru sistema na kome imate email
nalog.
Sledei est sluaj je slanje veoma dugakih poruka u konferenciju
koje takoe nije dozvoljeno. Deava se da isti korisnici koji alju reklame, u
nastojanju da bolje "obrade trite" u porukama alju i fotografije
proizvoda. Samo jedna takva poruka moe da bude dugaka kao sva ostala
pota koja u tu konferenciju stigne za jedan mesec. Ovo, naravno izaziva
negodovanje korisnika i otprilike iste efekte kao i slanje poruka u veliki broj
konferencija.
U poslednje vreme, popularni su oglasi koji reklamiraju razne sajtove
na kojima se moe zaraditi novac surfujui ili primajui email. Istina takvi
servisi postoje, koliko su isplativi stvar je procene ali ono to je sigurno, to
je da vlasnici takvih sajtova nikako ne odobravaju spam kao nain
reklamianja. Primer: njihov korisnik dobija posebne poene ako dovede nove
korisnike. Ve pomenuta prizemna razmiljanja o lakoj zaradi, navode neke
ljude da u news alju veliki broj obavetenja o takvim sajtovima ali kao link
navode i svoj ID broj na osnovu koga im se, ako neko od korisnika klikne
na link i ode na sajt, dodeljuju nagradni poeni. Poto je nedozvoljen nain
ponaanja, vlasnik sajta ga ne odobrava i ukoliko njemu prijavite spamera,
oni e mu odmah ukinuti raun i on e ostati bez svog novca koji je do tada
zaradio.

148

8.6 Implementacija sistema

Koji je najbolji metod implementacije softverskog paketa za
upravljanje procesom odravanja tehnikih sistema. Obino to je proces u
pet koraka, kao to je prikazano i na slici 8.6. Ovo je stvar pripreme svih
podataka za unos u sistem. Oprema i ema numerisanja inventara su
razmotrene ranije u knjizi, ali se sada oni moraju prilagoditi ogranienjima
softverskog paketa. Ako imate broj za opremu duine 20 cifara a softver
prihvata samo 10 cifara, imaete problem. Ovo je jedna od oblasti koje se
moraju paljivo razmotriti za vreme procesa selekcije programskog paketa.
Da biste bili sigurni da e softver moi da prihvati va nain ifriranja
opreme, treba da traite od prodavca da vam da polja i njihove veliine u
okviru sloga. Ako forma izgleda upravo kao i na ekranu gde e se unositi
podatci, sauvaete vreme i novac u kasnijim etapama implementacije[72].
Drugi korak instalacija hardvera i softvera je kritian korak za
uspeh programa. Mnoga mala preduzea misle da je sama instalacija
hardvera i softvera laka kao to je stavljanje u kompjuter. U industrijskom
okruenju, struja je ,,neista, podlona je fluktacijama i estim nestancima,
itd. Svaki od ovih problema e stvoriti korupciju podataka, otkaze softvera,
i opte glavobolje korisnika s itavim projektom. Sve ovo moe biti
izbegnuto korienjem dobrih zatitnih ureaja na svoj raunarskoj opremi.
Izvori besprekidnog napajanja mogu se koristiti u oblastima gde dolazi do
este pojave nestanka elektrine energije. Raunari za industrijska
okruenja moraju biti odabrani za rad u loim mikroklimatskim uslovima.
Ovakvi raunari su neto skuplji, ali mogu spreiti padove sistema ili
gubitke podataka, to e nas kasnije mnogo vie kotati.
Frekventno pravljenje rezervnih kopija podataka je bitna zatita od
gubitka podataka. U nekim sluajevima, padovi napona, ili udarac u
raunar, mogu unititi podatke u njemu. Bez rezervnih kopija podataka, svi
podatci e biti zauvek izgubljeni. Ako imate rezervnu kopiju, onda se
problem svodi samo na ponovno postavljanje softvera i uitavanje
podataka, i sistem je ve spreman za dalji rad. Koliko esto treba da se
prave rezervne kopije podataka ? Najmanje jednom dnevno, sa intervalima
od dva puta dnevno za vreme procesa poetnog unoenja podataka.
Rezervne kopije podataka, ma kako god, ostaju jedna od najzaputenijih
oblasti u radu raunarom podranog sistema upravljanja procesom
odravnja tehnikih sistema, a pogotovo u mrenom okruenju.
Ako sistem krene da radi kao deo vee celine onda e ljudi koji su
zadueni za raunare u okviru preduzea voditi rauna o odravanju mree i
pravljenju rezervnih kopija. Rukovodilac odravanja i oni koji su
obuhvaeni korienjem sistema treba jo uvek da znaju (teoretski) kako se
prave rezervne kopije i odrava sistem, za kada su planirane i kada se
izvode. Ovo e eliminisati mistiku ,,crne kutije u toku vremena razvoja
sistema.

149

1. AURIRANJE PODATAKA
A. Ploica sa imenom opreme
ema numerisanja
B. Korektivno i Preventivno odravanje
Na osnovu opreme / komponenata
Mogu imati zapisane zadatke
C. Skladita i nabavka
ema numerisanja
Istorija upotrebe
Prirune koliine i lokacije
D. Istorijat personala
Aktuelne sposobnosti, obuenost, itd.
E. Fajlovi radnih naloga
Taan istorijat

2. INSTALACIJA SISTEMA
A. Hardver
Zatita linih raunara
Zatita raunarske mree
Pravljenje rezervnih kopija
Sigurnost korisnika
Lokacije terminala
tampai
Mali / Veliki raunar
B. Softver
Mrea raunara
Mali / Veliki raunar
Razumevanje procesa

sl.8.6 Koraci za uspenu implementaciju raunarom podranog sistema upravljanja

odravanjem tehnikih sistema (koraci 1 2)

150

3. UNOS PODATAKA
A. Elektronski transfer
Cena prodavca
B. Manualno
Formulari
Stalna pomo slubenika
C. Konzistencija
Vii / Nii nivo

4. UPOZNAVANJE SISTEMA
A. U toku implementacije
Plata u kovertama
Oglasna tabla
Sastanci osoblja
Kontakti sa efovima
Bilteni preduzea
B. Karakter
(Ne pratei)

5. OBUKA OSOBLJA
A. Pravi predavai
(Ne obuavati rukovodioca pogona)
B. Prava vrsta obuke
Usmeren na posao / zadatak
Primeri iz prakse
C. Pravo stanje
Vae
Prodavca
Neutralne strane

sl.8.6 Koraci za uspenu implementaciju raunarom podranog sistema upravljanja

odravanjem tehnikih sistema (koraci 3 5)

151

Veina sistema dolazi sa efektivnim sigurnosnim nivoima koje

dozvoljavaju viekorisniki sistemi. Ovo uva podatke od neovlaenog
korienja i stvara odreena ogranienja sistema za one koji ele da im
neovlaeno pristupe. Meutim, sigurnost je samo dobra onoliko koliko su
to i korisnici. Ako rukovodilac ostavi lozinke gde im drugi mogu pristupiti,
onda je sigurnost ovog sistema kompromitovana. Pridravanje preporuka
prodavca e omoguiti postizanje adekvatnog nivoa sigurnosti.
Trei korak implementacije je faza unosa podataka. Ako su podaci
prikupljeni kao u prvoj taci, u formi koja izgleda kao na ekranu, onda
moete unajmiti slubenika za unos podataka u sistem. Ovo e eliminisati
da se osoblje odravanja dodatno optereti ovim poslom. U stvari, veina
osoblja odravanja ve ionako dosta radi, tako da bi im ovaj posao
oduzimao jako mnogo vremena. Ako unos podataka traje suvie dugo, onda
entuzijazam za projekat uvoenja raunara za upravljenje sistemom
odravanja poinje da opada. Ako se koriste profesionalci za unos podataka,
onda e projekat brzo i relativno bez veih optereenja osoblja biti priveden
kraju[72].
Ako su aktuelni podaci smeteni u raunar, bilo da su i iz nekog
drugog sistema ili kuno napravljene baze podataka, postoji mogunost da
vam prodavac novog sistema izae u susret i da elektronskim putem prebaci
vae podatke sa starog na novi sistem. Ovo vam moe sauvati znatne
koliine resursa za vreme faze unosa podataka. Meutim, ovo e zavisiti od
prodavca, a i od naina uvanja podataka u vaem sistemu.
Vane napomene: ne koristite neki podatak koji je sumnjiv da je
netaan ili nepouzdan. ,,ubre ulazi - ubre izlazi maksima je veoma
primenljiva na raunarske podatake. Budite sigurni da su svi podatci koje
unosite u raunar tani i pouzdani, inae nee biti nita od izlaza iz
raunarom podranog sistema upravljanja odravanjem tano.
Upoznavanje sistema je predstavljeno kao etvrti korak, dok je
stvarno u toku kroz proces selekcije i implementacije. U zavisnosti od
slube odravanja, zapoinjanje programa raunarom podranog
upravljanja sistemom odravanja moe da bude sasvim kulturalni ok.
Dobra komunikacija e dobro doi da pomogne ogranienju otpora
promenama. Jedan prodavac je uspeno i na vrlo inventivan nain primenio
crtane likove da pomogne zaposlenima da se identificiraju sa sistemom.
Teko je osetiti pretnju sa crtanim likovima.
Neke od drugih navedenih metoda u etvrtom koraku mogu biti
korisne za ostvarivanje bolje komunikacije. Sve strane e morati da
determiniu metode koje e koristiti za dranje linije komunikacije
otvorenom.
Obuka korisnika je finalni korak u implementaciji. Ovo je jedna od
najzaputenijih oblasti sistema implementacije. To je aktivnost koju e
preduzea izostaviti kada budu usvajala budet za program. Ovo je velika

152

greka poto e obuka determinisati koliko brzo e sistem biti

implementiran i koliko e biti iskorien. Uprkos mnogim upozorenjima,
preduzea e jo uvek rei da oni mogu to uraditi mnogo bolje, ili ak
uraditi bez obuke. Ovo je absurd. Razmiljajui o nekim od najpopularnijih
kurseva koji se nude na asovima obuke za odrasle, treba rei da obuhvataju
korienje baza podataka i paketa za tabelarne proraune koji kotaju ispod
1.000 . Jo su ovi kursevi skoro uvek puni. Softver dolazi sa uputstvom za
korisnike, ali ljudi ele da naue jo neto vie. Ljudi ele da postanu veti u
korienju softvera. Jedini put za ostvarivanje ovog cilja jeste obuka i
veba. Sada ako pojedinci ele da potroe novac uei kako da efektivnije
koriste njihov personalni softver, zato preduzea ne mogu da potroe
novac za uenje njenih zaposlenih kako da koriste softver koji kota
mnogostruko vie nego personalni softver ? Ipak oni koji odluuju o tome
nemaju ba mnogo sluha za ove stvari, dok preduzea jo uvek nastavljaju
da upadaju u ovu klopku[72].
Obuka treba da bude prava stvar. Treba da koristi probleme iz prakse,
koristei podatke preduzea. Oni koji se obuavaju treba da koriste softver,
a ne samo da sluaju predavanja. To treba da bude organizovano u uionici /
radionici, bez prekidanja i odvraanja zaposlenih od njihovih redovnih
aktivnosti. Dobar program obuke e biti na raspolaganju svima koji e
koristiti softver, ako se implementacija upeno zavri.

153

9.0 POTREBE ZA REINENJERINGOM PROCESA

ODRAVANJA
9.1 Osnove reinenjeringa
Reinenjering je nastao kao odgovor na japanski koncept upravljanja
kvalitetom i predstavlja programski pristup promenama u skladu sa
amerikim nainom poslovnog razmiljanja. Osnova ovog pristupa
upravljanju preduzeem jeste u naputanju koncepta poslovanja koji je
funkcionisao u eri masovne industrijske proizvodnje i smiljanju
efektivnijeg i efikasnijeg naina obavljanja poslovanja, koji mora da uvai
sve uslove poslovanja koji opredeljuju postindustrijsko drutvo. Naime,
amerika preduzea, pritisnuta sve izraenijom konkurencijom morala su da
preduzmu odreene brze i radikalne korake, kako bi opstala u trci sa
japanskim firmama, kao i firmama koje dolaze sa Dalekog Istoka.
Ciljno orjentisano poslovanje u savremenom poslovanju ne daje uvek
najbolje rezultate. Preduzee mora da bude fokusirano na poslovanje oko
procesa, a ne oko funkcija. Promena procesa ili ak uvoenje potpuno novih
procesa, nisu mogui bez promene kulture u preduzeu. Prelazak sa
strukturalne na procesnu organizaciju rada zahteva radnike koji e biti u
stanju da sagledaju i razumeju proces.
Od radnika se u takvim uslovima oekuje ira osposobljenost i
preduzimljivost i moraju mu se dati ovlaenja, da bi proces mogao
nesmetano funkcionisati. Zaposleni mora biti u stanju da koristi novu
tehnologiju koja omoguuje uvoenje novog procesa i to je jo vanije
mora shvatiti da je odgovoran kupcu a ne neposrednom pretpostavljenom,
da bi proces zadovoljavajue funkcionisao i da bi se popravile poslovne
performanse firme.
Procesi, a ne organizacione jedinice su mesto gde se stvara nova
vrednost za kupca. Zato, reinenjering, koji je fokusiran na procese, ima
izrazitu prednost na ostalim transformacionim poduhvatima, koji esto i
proistiu kao posledica preoblikovanja proizvodno-poslovnih procesa
metodom reinenjeringa. Potpunom izmenom ili pak samo popravkom
procesa, direktno se sprovodi i proces totalnog kvaliteta, jer u dobro
postavljenom procesu, greke u izradi su eliminisane samom postavkom
procesa. Znai, reinenjering se ne bavi popravljanjem postojeeg sistema
poslovanja firme, ve reinenjerig proizvodno poslovnih procesa ustvari
znai poetak iznova, od samog poetka ali na drugaiji nain.
Novo vreme stavlja nas pred nove izazove, koji trae da se i problemi
preduzea reavaju na nov nain. Brojni su razlozi koji uslovljavaju potrebu
za primenom reinenjeringa poslovnih procesa, a meu najvanije razloge
mogli bi smo navesti sledee:
sve bre promene koje se deavaju u svetu,
poveavaju se kvalitet, inovacije i fleksibilnost u poslovanju,

155

zahtea se sve vii nivo pouzdanosti i raspolozivosti svih maina i

potrojenja u preduzeu,
kupce, odnosno potroae koji postaju sve zathevniji i
konkurenciju koja postaje sve otrija.
Dinamian razvoj informatike tehnologije i telekomunikacija, koji
su i doveli do informatike ekonomije, toliko snano utiu na promene u
preduzeu, da se sa pravom govori o potrebi uspostavljanjaT-oblika
organizacije, odnosno tehnoloki uslovljene organizacije. Konaan cilj
takve nove organizacije nakon reinenjeringa poslovnih procesa, trebao bi
rezultirati smanjivanjem trokova. Dodamo li tome i sve otriju
konkurenciju, koja se javlja na tritu koje se sve vie globalizuje, pa svaka
ona kompanija koja eli ostati u takvim uslovima, da bi smanjila trinu
nesigurnost, mora vriti stalne promene. Reinenjeringu poslovnih procesa,
u tim promenama, pripada istaknuto mesto, uz istovremenu orjentaciju
preduzea na svoje sutinske, odnosno kljune aktivnosti i eksternalizaciju
svih ostalih aktivnosti.
Kao nikad ranije, kupac postaje sredite oko kojeg se sve kree. To je
i razumljivo, budui da je globalizacija poslovanja, gotovo za svaki
proizvod stvorila svetsku konkurenciju. Za prodaju proizvoda putem
Interneta npr., sasvim je svejedno gde se ta proizvodnja nalazi, bitno je da je
taj proizvod dostupan bilo kom kupcu, na bilo kom delu nae planete.
Reinenjering se koristi kao pojam koji oznaava informatiku
revoluciju i posledice primene informatikih tehnologija na posledice rada u
preduzeima. Pod uticajem informatikih tehnologija u preduzeu se radi na
kvalitativno sasvim drugaiji nain, tako da se moe rei da je re o pojavi
novih vrsta preduzea.

9.2 Virtuelna preduzea

Cilj kojem svako uspeno preduzee treba da tei, je da postane
virtuelno, a da bi ono to postala, mora biti u stanju da zadovolji odreene
uslove, tj. mora biti sposobno da:
odredi sve parametre proizvodnje u trenutku narudbine,
obezbedi visok nivo pouzdanosti rada svih proizvodnih maina i
postrojenja,
obezbedi brzo projektovanje, izradu prototipa i njegovo testiranje,
ostvari trenutni uvid u stanje i mogunosti dobavljaa,
obezbedi porizvod koji je po zahtevu i potrebi kupca,
obavi trenutnu realnu kalkulaciju za svaki proizvod koji je poruen,
obezbedi proizvod kupcu u trenutku kada je kupcu potreban i
obezbedi kratak rok isporuke.
Trite je nekada bilo lokalnog, nacionalnog i meunarodnog
karaktera, ali u dananje vreme ono je globalno koje kontrolie kupac a ne
proizvoa. Globalno trite stvara novu poslovnu paradigmu. Ova

156

paradigma transformie preduzee orjentisano na kupce. Cilj ove paradigme

je postizanje konkuretnosti preduzea na globalnom tritu putem
poveanja produktivnosti pri emu se vodi rauna da kupac bude
zadovoljan proizvodom i to po njemu dostupnoj ceni. Reinenjering
poslovnih procesa je jedan od naina preoblikovanja preduzea koji menja
njegovu strukturu prema ovoj paradigmi.
Uvoenjem nove strukture preduzea koja se zasniva na fleksibilnom
nainu proizvodnje, stvaraju se novi tipovi preduzea virtuelna preduzea
(virtuelne korporacije). To su stara preduzea sa novim nainom
poslovanja, koji se postie putem reinenjeringa.
Termin ponovno otkrivanje preduzea (Reinventing the
Corporation) je prvi uveo Don Najzbit 1989 godine, iako su se koristili
ve termini kao to su preoblikovanje, tranzicija, prestruktuiranje,
rekonstrukcija i redefinisanje preduzea.
Obeleje virtuelnih preduzea je i konkurentno inenjerstvo
(multifunkcionalni pristup dizajnu proizvoda) (slika 9.1.). Ovo je veoma
znaajno jer se preduzee fokusira na potrebe kupaca. Zaposleni u
preduzeu zajedno sa kupcima rade na razvoju novog proizvoda. Time se
stvara, fleksibilna i ofanzivna proizvodnja. Projektovanje proizvoda,
proizvodnja i eksploatacija su tradicionalno odvojeno tretirani, ali sada
konkurentno inenjerstvo integrie razliite funkcije u jedinstven
kooperativni proces (slika 9.2.). Sada je vreme razvoja proizvoda znatno
skraeno u odnosu na tradicionalni pristup (eliminisane su povratne veze od
proizvodnje ka konstruisanju). Konkurentno inenjerstvo zahteva
inegraciju:
ljudi-strunjaka,
procesa,
mehanizama reavanja problema i
informacije,
a uspena implemenatcija konkurentnog inenjerstva, temelji se na :
saradnji izmeu lanova tima,
uspostavljanju virtuelnih timova,
primeni raunarske podrke (CAD, CAM, CAE) i
uspostavljanju dobro razraenog kontrolnog procesa.

157

Marketing
istraivanje

Rasporeivanje

Funkcija

Konkurentno
inenjerstvo

Korisniki
servis
Prodaja

Ambalaa
proizvoda
Proizvodnja

Kontrola i
inspekcija
Slika 9.1. Faze konkurentnog inenjerstva

Analiza
trita

Dizajn
proizvoda

Projektovanje
proizvodnog sistema

Proizvodnja

Promocija,
prodaja i
distribucija

a.
b.
Analiza
trita

Dizajn
proizvoda

Projektovanje
proizvodnog sistema

Promocija, prodaja i
distribucija
Proizvodnja

Slika 9.2. Razlike izmeu klasinog modela razvoja proizvoda (a) i

integralnog razvoja konkurentnim inenjerstvom (b)

Svako preduzee ima svoj ivotni ciklus, faze nastanka, razvoja i

odumiranja, pa prema tome svaka koncepcija preduzea ima svoj vek.
Karakteristike ovih koncepcija su:
spontano stvaranje elemenata koncepcije,
iskristalisanje koncepcije,
intezivan razvoj koncepcije,
delotvornost koncepcije,
neprilagodljivost koncepcije,
odumiranje koncepcije.

158

Proces reinenjeringa je fundamentalni faktor aktiviranja ideje za

stvaranje koncepcije novih preduzea. Prva i osnovna stvar u samom
polasku kreiranja preduzea je njegova svrha. Ono mora imati svrhu
postojanja koja se reflektuje u proizvodnji vrednosti za svoje okruenje.
Preduzee stvara vrednosti svojim ponaanjem, tj. svojim procesima.
Nove koncepcije preduzea nastaju na osnovu novih ideja, i to:
oveka koji predstavlja centar proizvodnje i ujedno kupca tog
proizvoda,
vrednost kako materijalne tako i niz drugih vrednosti proizvoda,
funkcija kao veza izmeu potreba i proizvoda,
procesi kao konkretna deavanja,
preduzetnitvo,
viedimenzionalno umreavanje,
timski rad.
Primenom principa reinenjeringa nastaje savremeno, kreativno i
svrsishodno procesno preduzee sa najsavremenijom informatikom
tehnologijom. Principi koje postavlja reinenjering su sledei:
misija preduzea,
vrednosti koje se stvaraju u procesima preduzea,
preduzee moe ostvariti uspeh samo superiornim procesima,
superiorno izvoenje se postie putem dobrog dizajna procesa, sa
pravim ljudima u pravom okruenju i sa pravom logistikom
podrkom.
U klasinoj vertikalnoj organizaciji preduzea grupe su organizovane
po funkcijama. U njima postoje odeljenja, sektori, itd. U horizontalnoj
strukturi organizacije, timovi su organizovani po procesima, gde se javljaju
vlasnici istih.
Za kvalitetno izvoenje procesa angauju se profesionalci. Od njih se
stvaraju timovi za izvoenje novih procesa, a nakon zavretka postaju
izvrioci. O njima brinu treneri, koji imaju za zadatak da pripreme
profesionalce za timski rad da bi njihova performansa bila maksimalna kako
u timu reinenjera tako i u timu za izvoenje procesa.

9.3 Specifini ciljevi reinenjeringa

Specifini ciljevi reinenjeringa mogu se svrstati u vie grupa. Ovde
emo navesti sledee etiri:
1. konsolidovanje (usavravanje),
2. poveanje produktivnosti preduzea,
3. postizanje boljih rezultata preduzea,
4. postizanje optimalne vrednosti profita i dohotka za sve zaposlene i
deoniare.
Konsolidovanje svih funkcija u preduzeu (funkcije proizvodnje,
odravanja, kontrole kvaliteta, finansija, raunovodstva, marketinga,

159

energetike, saobraaja i transporta, investicija, istraivanja, planiranja i dr.)

podrazumeva stvaranje preduzea sa najpogodnijom organizacionom
emom rasporeda, to u veini sluajeva nije stanje u naoj praksi. Treba
raditi na eliminisanju nepotrebnih organizacionih nivoa i poslova, odnosno,
na boljem postavljanju hijeararhije svih aktivnosti u preduzeu. Ovde
trebamo sebi postaviti pitanja kao to su: Zato preduzee tako radi i zato
to nije bolje?; Kako bi preduzee moglo bolje da radi i ta treba promeniti?;
Koje inovacije treba ostvariti?. I ovde treba rei da pod reinenjeringom
treba podrazumenati stalne promene u planiranju, upravljanju i praenju
performansi preduzea. Pri ovome treba dati odgovore da li postoji dobra
metodologija za izvoenje reinenjeringa i postoje li smernice ka uspehu.
Produktivnost se moe poveati stvaranjem inovativnih procesa koji
imaju neprekidni tok i reavaju se prirodnim redosledom i brzinom. U
nekim sluajevima se produktivnost moe poveati od nekoliko procenata
do 100%.
Uvek kao cilj postavljamo maksimalno poveanje produktivnosti. Sve
aktivnosti su zapoete da se postignu bolji rezultati u svim oblastima, a
naroito u:
poveanju produktivnosti,
smanjenju zaliha gotovih proizvoda,
smanjenju zaliha rezervnih delova za odravanje,
smanjenju trokova na svim nivoima i u svim funkcijama (direktnih
i indirektnih),
smanjenju vremena proizvodnje,
smanjenju vremena u zastoju postrojenja i maina (bolje
preventivno odravanje),
povienju nivoa pouzdanosti i raspoloivosti postrojenja i maina
(primena modela odravanja sa kontrolom parametara i nivoa
pouzdanosti),
snienju indirektnih trokova u proizvodnji, i dr.
Reinenjering prua ansu svim zaposlenim i deoniarima da
uestvuju u procesu stvaranja pozitivnih rezultata, da razvijaju oseaj
vlasnitva i pomau preduzeu da postigne dugoroan rast i prednost nad
konkurentima. Pri tome mogu nastati sledee koristi:
povienje nivoa saradnje izmeu pojedinih funkcija i radnika,
povienje nivoa konkurencije i timskog rada u preduzeu,
zaposleni i deoniari se sve vie interesuju za preduzee i njegovo
poslovanje, za razvoj novih proizvoda i usluga,
povienje nivoa vetina i ovlaenje zaposlenih sa procesima i
odgovornostima,
lake uvoenje CIM sistema (raunarom integrisana proizvodnja), i
dr.

160

Mnogi kompleksni sistemi industrije u naoj zemlji moraju da se

dekomponuju u periodu njihove tranzicije na izvestan broj malih
i srednjih preduzea koja e u budue da posluju u meusobnim
kooperativnim poslovnim odnosima ili samostalno.
Reinenjering poslovnih procesa zahteva dinamiko prilagoavanje.
Poslovna strategija definie est dimenzija: opte karakteristike, funkcije
informacionog sistema, informacione tehnologije, komunikacije, metodu i
primenu (slika 9.3.). Postoje razliiti tipovi procesa kao to su procesi sa
visokim stepenom neizvesnosti, procesi sa intezivnim razvojem,
sekvencijalni procesi sa ulazno izlaznim tokovima, serijski ili paralelni
procesi, jednostavni ili kompleksni procesi i dr. Reinenjeringom poslovnih
procesa neophodno je da se smanje fizika sprezanja, a da se proire
informaciona sprezanja koristei zajednike informacione resurse (podaci,

POSLOVNA STRATEGIJA
korienje veza

hieararhija

hardver
softver
integracija
centralnost
tehnologija
planiranja
procena
Inform. tehnol.

strategija

protokoli

internet/intranet

vrednosti
alati i tehnike
modelovanje
ivotni ciklus
procena

Komunikacija
struktura

Reinenjering
poslovnih
procesa

IS funkcije

Metode

tehnologija

Implementacija
pojedinci

razvoj
redizajn
uticaj
uloga

koncept

tim
sastav
menadment
politika
organizacija

Opte

principi

teorija

Slika 9.3. Poslovna strategija pri reinenjeringu poslovnih procesa

161

znanje, digitalizovane slike, procesiranje glasa, procesiranje signala), zatim

istovremeni pristup, paralelno procesiranje i multimedijsko okruenje.

9.4 Sprovoenje reinenjeringa i potencijalni problemi

Osmiljavanje putem reinenjeringa mora biti sveobuhvatno (da
postoji sistemski pristup), da postoji efikasna metodologija, bilo da se radi o
institucijama (javnim preduzeima) ili industriji. Trebamo rei da svaka
metodologija se ne moe u potpunosti primeniti u svakoj situaciji, odnosno
da sve zavisi od specifinosti procesa i preduzea.
Specifine potrebe preduzea diktiraju nivo kompleksnosti, stepen
detaljnosti i vremenski plan realizacije reinenjeringa. Pri tome,
reinenjering mora odravati specifine potrebe preduzea.
Ovde emo metodologiju reinenjeringa definisati kroz est faza
postavljenih po nivou razvoja reinenjeringa, a to su:
1. stvaranje vizije, planiranje i pokretanje reinenjeringa,
2. istraivanje i pronalaenje (benmarking i definisanje uspeha),
3. projektovanje (inovacija procesa),
4. transformacija preduzea (prihvatanje i odobravanje),
5. sprovoenje,
6. praenje i kontrola procesa reinenjeringa (nove inovacije procesa).
Reinenjering u svakoj organizaciji sprovode timovi. Ovi timovi treba
da prate mogunosti za poboljanje, kao i da ostvare prednost u odnosu na
konkurenciju. lanovi tima se biraju iz svih slubi preduzea, a njihove
vetine se nadograuju i meusobno dopunjuju. Osnovne karakteristike
lanova tima bi trebalo da budu sledee:
razume viziju, pravac preduzea i njegovu poziciju u odnosu na
konkurenciju,
bude prilagodljiv i kreativan,
uiva u izazovu i poseduje energiju,
tei promeni postojee procedure,
bude u stanju da shvati kompleksna pitanja i njihov dublji smisao, i
dr.
Tim mora funkcionisati unutar preduzea na slobodan i nesputan
nain. Za neke lanove tima, mogunost da izau iz granica preduzea i da
kritiki istrae procese po slubama ili sektorima e biti novo i ponekad
veliko iskustvo. Mnogi ljudi u preduzeu razliito reaguju na promene
izazvane reinenjeringom, tj. podloni su uticaju emocija. Sposobnost
zaposlenih da funkcioniu kao tim je preduslov za reinenjering i jedna od
glavnih karakteristika koje definiu preduzee u kome je primenjen
reinenjering. Naglasak na timski rad, znaajno smanjuje oslanjanje na
organizaciono rukovodstvo.
Svako ko je ukljuen u reinenjeing preduzea, trebalo bi da razume
viziju, da bude u stanju da je podri i da zna da ona moe biti ispunjena.

162

Reinenjering ne treba zapoinjati bez precizno osmiljene metodologije i

detaljnog plana rada. Uvek treba koristiti i spoljne resurse i konsultante.
Sprovoenje reinenjerirga moemo sprovesti kroz nekoliko faza, i to
su:
kompletiranje i dokumentovanje (detaljnog projekta procesa, novog
organizacionog modela, karaktere i uloge novih poslova),
sprovoenje sistemske podrke,
sprovoenje pilot reenja, testiranje na malom obimu,
upoznavanje zaposlenih sa planiranim promenama i primena plana
za upravljanje promenama,
planiranje uvoenja po fazama i sprovoenje plana,
obuavanje zaposlenih za novi proces i novi sistem rada.
U toku sprovoenja reinenjeringa, moe se pojaviti vie greaka
koje bi trebalo unapred izbegnuti, a neke od njih su sledee:
neodgovarajua upotreba (umesto da tragaju za sistemskim
promenama i inovacionim procesima, preduzea pokuavaju da
primene reinenjering na neke fiksne specifine probleme),
nedostatak vizije (nanovo osmiljavanje se ne javlja sluajno ili
sudbinski, ve je ono rezultat napornog rada i precizno usmerene
akcije),
neefikasan reinenjering tim (veina unutranjih snaga ne poseduje
dovoljno alata, iskustva i mogunosti da pristupi kreativnom
osmiljavanju procesa koji e biti efikasni),
neodgovarajua obuenost i ovlaenost (napredovanje zaposlenih
je neophodno da bi uticalo na postojei status quo),
racionalizacija procesa (esto lideri podravaju reinenjering dok se
ne odnosi na njih),
iskljuivo oslanjanje na informatike tehnologije,
upotreba geografskih i organizacionih granica za postavljanje
razlika (multinacionalne kompanije dananjice i sutranjice,
zahtevaju razliite strukture u razliite menaderske pristupe),
neuspesi u shvatanju reinenjering procesa i njegovih primena
(oekivanja su esto previsoka, dok su napori i uee podcenjeni).
Champy i Hammer navode sledee greke zbog kojih moe doi do
neuspeha u izvoenju reinenjeringa:
pokuaj popravke procesa umesto totalne promene,
neusredsreenost na poslovne procese,
ignorisanje svega, sem ponovnog dizajniranja procesa
(reorganizacija, sistem nagraivanja, meusobni odnosi u
preduzeu, redefinisanje odgovornosti i autoriteta),
zanemarivanje ljudskih vrednosti i verovanja (potrebno je nagraditi
ponaanje koje prikazuje nove vrednosti i ponaanje),
biti spreman na postizanje manjih rezultata,

163

prerani prekid postupka,

ograniavati definiciju problema i delokrug za reinenjering,
dozvoljavanje postojee kulture iz stava menadmenta preduzea da
zaustavi zapoinjanje reinenjering poduhvata (jednodunost, kratki
termini, predrasude nasuprot konfliktima),
pokuaj izvoenja reinenjeringa bottom-u (na gore),
odreivanje nekog za voenje reinenjeringa koji se ne razume u to,
krtariti na resursima za reinenjering,
zakopavanje reinenjeringa u sredite poslovnog plana preduzea,
povlaenje ako se pojavi otpor kod ljudi,
rasuti energiju na puno reinenjering projekata,
odugovlaiti (dovoljna je jedna godina), i dr.

9.5 Radikalne promene procesa u preduzeu

Kompanije razvijenih zemalja, poslednju deceniju XX. veka
karakterie, veliki interes za usmeravanje na procese kao izvor izuzetnih
rezultata i konkurentske sposobnosti. Takoe, u strunoj literaturi, iz ove
oblasti, nailazi se na primenu novih metoda, kao to su: Business Process
Reengineering, Businiess Proces Management, Business Process
Improvement, Business Process Benchmarking, i sl.
Reinenjering nuno promovie novi pristup procesu rada afirmiui
njegovu celovitost, umesto do sada preovlaujui fragmentiranost procesa
rada na veliki broj to jednostavnijih zadataka. Razlog njegove veoma brze
primene na brojna podruja ljudske delatnosti lei nesumljivo i u njegovom
nastojanju da povee, sjedini i integrie vie razdvojenih poslova u jedan
koherentan proces, ime se, izmeu ostalog, obezbeuje bolja i laka
selekcija kljunih poslovnih procesa (proizvodnja, istraivanje i razvoj,
marketing, komunikacije, distribucija, itd.) na koje treba usmeriti glavnu
panju.
Usmeravanje na procese podrazumeva da se panja pomera od
krajnjih rezultata (proizvoda/usluga) na onaj lanac aktivnosti kojima se
oblikuje proizvod/usluga, tj. vodi do postavljanja pitanja: Kako se
proizvodi rezultat?, a ne kao dosad - Ko ta radi?. Na ovaj nain se
menjaju uloge svih koji su ukljueni u proces dobijanja rezultata, i to: vii
menadment obezbeuje viziju i smernice (ambijent), tim reava probleme,
saradnici obezbeuju invetivnost i kreativnost, a procesi su ti koji
omoguavaju da se poslovi urade.
Fokusiranje panje na procese znai da se nain posmatranja procesa
primenjuje na sveobuhvatnom nivou preduzea. Preduzee se moe
posmatrati kao sistem, tj. mrea nezavisnih komponenti koje rade zajedno
kako bi ostvarile svoje ciljeve. Nedostaci tretiranja sistema, na ovaj nain,
lee u tome da se ovde ne vidi jasno kako sistem sveobuhvatno ispunjava

164

ciljeve. Cilj preduzea nije samo da obavi istraivanja trita, upravlja

kvalitetom, usavrava zaposlene, itd., nego da zadovolji stvarne potrebe
elje kupaca/korisnika proizvoda/usluga.
Prema iskustvima kompanija razvijenih zemalja moe se odrediti
jasan trend koji se u naoj privredi mora zacrtati, a to je da usluge dobijaju
sve vei znaaj. Za ovu nameru bitna su tri razloga, i to:
1. trite e sve vie konzumirati usluge u odnosu na konzumiranje
robe,
2. usluni deo u ukupnoj ponudi dobie znatno vei znaaj(i do 70%),
3. automatizacija unutar proizvodnje vodie ka tome da e se vei deo
aktivnosti preduzea svoditi na pruanje usluga za interne potrebe
(iako su kod nas o tome pogrena shvatanja zbog nerazumevanja da
je neefikasnost poslovnih procesa preduzea skupo i da se jedino
odstranjivanjem nepotrebnih aktivnosti i primenom informatikih
tehnologija mogu smanjiti trokovi i do 50% zbog ega preduzee
moe postati vodee unutar svoje specijalnosti).
Kao rezultat stalnih uspenih tehnikih promena, mnoga preduzea u
naem okruenju se menjaju i prilagoavaju novim trinim potrebama, a
to se moe videti izmeu ostalog, na primeru PC raunara, automobila i
ostalih tehnikih proizvoda, kao i unutar mnogih drugih podruja.
Postojea preduzea, funkcionalno organizovana, nisu osposobljena
za stalne promene nego su pripremljena da razvijaju jedinstvene
kompetencije unutar razliitih disciplina. Tokom mnogo decenija ovaj tip
preduzea davao je vrlo dobre rezultate, a cena koju su platili, u obliku
poveane tranje i usklaivanja kako bi obezbedila da sve razliite
discipline funkcioniu jo uvek je relativno niska. Time to su mnoga
preduzea stavljena pred zahteve da konstantno budu u stanju promena,
mora svaka funkcija (iznenada) sama biti u stanju da razume kako da
doprinese zajednikim zadacima.
Kada promene postanu normalno stanje, previe je oekivati od
rukovodioca da oni menjaju preduzee iz njegovog fundamenta. Umesto
toga moraju da se ukljue tako to e, polazei od zajednikih zadataka,
kontinuirano usaglaavati svoje probleme. Orjentacija ka upravljanju
procesima, a ne ljudima, postaje neophodnost kako bi se stvorili uslovi za
ostvarenje ciljeva, i to:
1. stvaranje uslova da se kroz odreeni nain posmatranja procesa
saradnicima obezbeuju neophodna znanja kako bi oni bili u stanju
da donose relevantne odluke,
2. stvaranje uslova da se kroz odreeni nain posmatranja procesa ini
preduzee sposobnijim za promene, time to kontinuirano sprovodi
poboljanja i podeavanja, radnici se privikavaju promenama
situacije u internom i eksternom okruenju.
Da bi se postigli eljeni rezultati i iskoristile sve prednosti IT mora se
prekinuti sa tradicionalnim nainom razmiljanja i prei sa posebnih
aktivnosti na procese koji pokrivaju sve tokove rada, od poetka zahteva

165

kupca, procesa proizvodnje i na kraju do eksploatacije proizvoda od strane

kupca.
Pri ovome neophodno je znanje o informatikim tehnologijama, a
poenta je u tome da se kombinuju IT znanja sa poznavanjem
funkcionisanja preduzea i sa saznanjem to ono postie u svojim razliitim
procesima, to je uslov da se tek tada realizuju stvarne prednosti
informatikih tehnologija. Ovo zahteva daleko bolje znanje rukovodeeg
kadra o IT ali, takoe, i bolje znanje o preduzeu i njegovom poslovanju od
strane IT eksperata.
Upravljanje procesima predstavlja rad na promenama, koje se u praksi
retko mogu videti, na nain kako to modeli preporuuju, pa je od centralnog
znaaja razvijanje razumevanja za razliite upitnike i tehnike kojima se
mora ovladati od strane preduzea koje eli da radi na upravljanju
procesima. Ta preduzea moraju, imajui u vidu svoju unikatnu situaciju,
razvijati sopstveni model pogodan upravljanju procesima, u svom
preduzeu, kako bi se proces poboljavao i kontinuirano vodio (slika 9.4.).

Organizovanje
za poboljanja

Razumeti
proces

Formirati
pravce strujanja
(tokove)

Merne vrednosti
i upravljanje

Stalna
poboljanja

Slika 9.4. Harrington-ov peto fazni model za upravljanje procesima

Prema tome, za upravljanje bi se moglo rei, da predstavlja nain

delovanja, tj. jednu vrstu filozofije a ne metod rada. Ono je kljuni izraz
unutar ove filozofije, ali ne i jedini vaan segment. Da bi se uspeno moglo
upravljati aktivnostima unutar preduzea namee se zahtev za sveobuhvatne
fundamentalne promene u preduzeu, polazei od:
stvaranje vizije o tome ta preduzee eli da postigne reinenjering
procesom,
definicija procesa u preduzeu,
stvaranje koncepcije za upravljanje procesima,
stvaranje klime u preduzeu za potrebe reinenjeringa preduzea,
analiziranje, poboljavanje i reinventing procesa,
stvaranje uslova da je mogue pratiti procese kroz celo preduzee.
Ako menader preduzea ne sagleda kako e njegovo preduzee da
izgleda posle fundamentalnih promena, tj. reinenjeringa, moe se oekivati
da e se preduzee suoiti sa velikim problemima. Da bi se jasno moglo
definisati i komunicirati o tome ta se eli postii sa reinenjeringom
preduzea, mora se definisati vizija kao vaan i znaajan faktor. Vizija o
kojoj je re obuhvata definisanje procesa i strategije preduzea, njegovo

166

organizovanje za uspean reinenjering, kao i postojanje odgovarajue

strategije za implementaciju reinenjering procesa.
Za uspeh u reinenjeringu preduzea, potrebno je osloniti se na tri
kljuna principa, a to su odgovarajua:
1. pripremljenost,
2. budunost i
3. primena pouzdane metodologije.
Potrebe za novim radikalnim promenama u procesima nailaze na estu
nesposobnost da se iskoriste mogunosti koje nudi nova IT. Umesto da se
naini rada prilagode IT reenjima, nove tehnike se esto koriste samo da bi
se ubrzao tradicionalni nain rada. Vreme je da se zaustavi takav nain
razmiljanja, jer nove metodologije stvaraju nove pretpostavke koje trae
nove procese. Nova filozofija rada zahteva da se u procesima uklone
preuzimanja, tj. granice i na taj nain stvore uslovi da jedna osoba ili tim
obavi sve poslove u nekom procesu od poetka do kraja (ekspertni sistemi
ovo omoguavaju).

9.6 Odravanje tehnikih sistema na principima reinenjeringa

Odravanje tehnikih sistema na principima reinenjeringa zasniva se
na stvaranju multidisciplimantog tima strunjaka sa tano definisanim
pojedinanim i grupnim zadacima a u okviru toga i odgovornostima, kako
tima, tako i svakog pojedinca unutar njega. Osnovni zadatak tima jeste da
ponudi reinventing - ponovno otkrivanje organizovanosti upravljanja
tehnikim sistemima kako bi se isti drali pod kontrolom, odnosno da bi se
njihova upotrebna vrednost podigla na nivo bezotkaznosti ili pak minimalne
otkaznosti, s obzirom na tenju da ona budu u raspoloivom stanju a radi
proizvodnje materijalnog proizvoda za potrebe veoma konkuretnog trita.
Primenom reinenjeringa mogue je poveati autonomiju menadera u
proizvodnom procesu materijalne proizvodnje a time i odravanja tehnikih
sistema, to dovodi do povoljnog poslovnog ambijenta za stvaranje
autonomnih strategijskih jedinica u okviru kojih se obezbeuju uslovi
pojednostavljenja postupaka rada u procesu odravanja.
Moe se sa pravom rei da je reinenjering revolucija, odnosno da je
to novi industrijski reinenjering XXI veka koji e se zasnivati na intezivnoj
primeni IT i permanentnom redizajniranju ve primenjenih poslova u
procesu odravanja tehnikih sistema. Reinenjering ne treba shvatiti kao
proces koji e pogurati na bolji i efikasniji rad stari raunarski sistem
zasnova na automatskoj obradi podataka, sa namerom da bre, bolje i
efikasnije radi, niti pak da e se njime postojei nain rada bitno popraviti.
Naprotiv, treba ga shvatiti kao novi pristup u procesu odravanja tehnikih
sistema zasnovan na naunim metodama i tehnikama, gde usavravanje
postojeih metoda i primenjenih modela odravanja, zahteva takve analize
koje praktino poinju uvek od samog poetka, novog pristupa u procesu
stalnog usavravanja.

167

Oito, odravanje tehnikih sredstava na principima reinenjeringa, ne

reava tekue probleme, nego se vre sveobuhvatne analize u cilju
usavravanja postojeih metoda odravanja uz primenu aktuelnih naunih i
strunih saznanja iz domena razvoja tehnike uopte, a uz korienje
informatikih tehnologija, ime se stvaraju uslovi efikasnijeg poslovanja
preduzea kao celine.
Efikasno odravanje tehnikih sistema na principima reinenjeringa
bazira se na IT, gde je primena raunara u dananje vreme veoma aktuelna i
napredna sa tendecijama daljeg naglog razvoja. Informatike tehnologije u
oblasti odravanja tehnikih sistema, posebnu ulogu imaju kod:
planiranja i terminiranja aktivnosti preventivnog odravanja[10],
otkrivanja i analize otkaza praenjem stanja delova, sklopova i
podsklopova,
tehnike dijagnostike[6],
projektvanju rezervnih delova na bazi parametara dobijenih
raunarskom grafikom[8].
U okviru informatikih tehnologija, upotreba prirunih sredstava na
bazi mini raunara, koji su u stanju da svakom strunjaku odravaocu,
izbace iz upotrebe olovku, rokovnik, runi kalkulator i slino, postaje
pravilo jedinog mogueg naina efikasnog voenja brige o procesu
odravanja tehnikih sredstava. Tehniko pomagalo ove vrste omoguava
jednostavnije i znatno bre prikpuljanje podataka o stanju odravanih
tehnikih sistema.
Preduzimanje konkretnih aktivnosti odravanja pojedinih delova
tehnikog sistema u cilju organizovanog sreivanja prikupljenih procesnih
podataka radi stvaranja uslova za pouzdane nivoe informacija o
operacijama odravanja prati se uz pomo tehnikih sistema koji se u
osnovi sastoje od:
runog raunara (monih performansi) koji registruje podatke o
procesima i stanju svih delova tehnikog sistema. Kada oitane
vrednosti prekorae dozvoljene (alarmne nivoe), ureaj upozorava
da se sistem nalazi u stanju koje nije dozvoljeno,
magnetnih sondi, koje omoguavaju jednostavno merenje
temperature i vibracija pomou brzo izmenljivih nastavaka, koji se
nadograuju na odreene delove konkretnog tehnikog sistema,
brzo izmenljivih nastavaka za trajno prikljuenje na odreene
delove tehnikih sistema a radi obezbeenja konzistentnih uslova za
praenje odreenih karakteristika bitnih za pravovremeno
preduzimanje potrebnih odravalakih akcija u cilju obezbeenja
bezoktaznog rada i sl.
Pomenuti sistemi vre oitavanja, predvianja, pamenja i
informisanja korisnika operatora a time i odravaoca o trenutnom stanju
tehnikog sistema. Na taj nain oni su direktno i u svakom trenutku
vremena upoznati sa stanjem tehnikih sistema i u tom smislu treba da

168

preduzimaju aktivnosti kojima e se blagovremeno uticati na eliminaciju

mogueg otkaza.
Oito, primena IT, praenje i analiza stanja tehnikih sistema jedini je
ispravan i efikasan nain produenja njihovog stepena pouzdanosti a to je i
cilj svake organizovane upravljane organizacije, pa i organizacije
savremenog odravanja.
Sa razvojem i napredovanjem IT, znaajno e rasti i njihova
kompeksnost i sofisticiranost, dok e integracija i minimiziranje biti otro
ograniavani. Tako e se broj moguih izvora pada sistema znatno uveati,
kao i broj taaka monitoringa, to e uzrokovati smanjenu preglednost
sistema i lake pronalaenje uzroka greaka i/ili otkaza kod tehnikih
sistema.
Zbog toga, sistem odravanja predstavlja znatan izazov
proizvoaima i krajnjim korisnicima tehnikih sistema, jer e njihovi
trokovi odravanja u toku ivotnog veka, biti znaajno vei od samog
kotanja gotovog proizvoda.
U tom smislu, u okviru reinenjeringa, totalno odavanje je program
koji e odravanje uvesti u centar interesovanja preduzea kompanije sa
eljom da se minimizuje vreme zastoja proizvodnje, tj. otkazi sistema, a
maksimizuje upotreba opreme u procesu materijalne proizvodnje.
Zahvaljujui ovakvom pristupu odravanje se nee, kako je to uobiajeno,
smatrati neprofitnom aktivnou, jer e odreeni deo poslova obavljati
operator na maini u direktnoj saradnji sa odravaocima.
Za ovakvu filozofiju odravanja, moglo bi se rei da je to nova
korporacijska kultura koja e se usvajati i osvajati da bi opstala, zatim da je
to novi nain da bi se sistem doveo u optimalno stanje i na njemu to due
zadrao, kao i da je to svakodnevna praksa koja e pojedinanu aktivnost
initi lakom, komfornijom, efikasnijom i sigurnijom[8].
Kroz filozofiju ove vrste odravanja tehnikih sistema radikalno e se
izmeniti radne aktivnosti odravalaca s obzirom da e oni:
prihvatiti inovativni pristup odravanja tehnikih sistema i na taj
nain poveati stepen sigurnosti funkcionisanja, kroz stalno
unapreenje procesa proizvodnje u direktnoj saradnji sa
meterijalnim proizvoaima,
uspostaviti vii stepen pouzdanosti sistema tako to e se sprovoditi
predviene metode i modeli odravanja, sa akcentom na
celokupnost tehnikog sistema tokom ivotnog ciklusa,
stvarati multidisciplinarne timove, koji e zajedno (po potrebi)
raditi i usklaivati rad pojedinaca i grupa kako bi se to efikasnije
dolo do eljenog cilja i kroz saradnju sa svim upravljakim
nivoima, od rukovodstva odravanja i direktnih odravalaca, pa do
operatera na tehnikim sistemima,
promovisati i vriti implementaciju timskih aktivnosti, kojima e se
smanjiti otkazi tehnikih sistema, a time trokovi odravanja, ime
e se stvoriti uslovi za kvalitetnijim i jeftinijim proizvodom

169

materijalne proizvodnje, to je u krajnjem sluaju i osnova

efikasnog poslovanja.
Da bi se uspelo u implementaciji reinenjeringa u funkciji odravanja
tehnikih sistema potrebno je prihvatiti neke od ideja koje su nezaobilazne
u ovom procesu, a to su:
Vrednost i organizovanost. Prvi korak za uspeh ove filozofije je
laka dostupnost rezervnim delovima, sredstvu za hlaenje,
podmazivanje, alatu, priboru, pomonim materijalima, itd.
Izuzetno poznavanje tehnikog sistema. Da bi uspeno obavljao
postavljene zadatke, operater i odravaoc moraju da poznaju
funkcionisanje sistema, nain rada, njegove specifinosti, dobre i
loe strane, itd.
Praenje dnevnih rezultata. Moraju biti definisani svakodnevni
zadaci kako operatera, tako i odravaoca tehnikog sistema, radi
njihovog praenja i proveravanja.
Ukljuivanje svih radnika u radne aktivnosti. To su aktivnosti
prikupljanja podataka, nadzora rada, implementiranje novih
inovativnih ideja, unapreenja znanja, odravanje motivisanosti, i
sl.
Ovako postavljena organizacija odravanja tehnikih sistema mora
teiti savrenstvu svog funkcionisanja, odnosno, eliminisanju zastoja i
proizvodnji proizvoda bez greke karta. Da bi se ovo postiglo mora biti
ispunjen uslov: Nula nesrenih sluajeva nula defektnih proizvoda nula
otkaza, a to se postie upravo implementacijom reinenjeringa funkcije
odravanja stalna analiza i primena predvienih akcija odravanja u
okviru usvojenih metoda i modela, uvoenje novih i savremenih tehnologija
u proizvodni proces, poveana ulaganja u iste, i sl. Korienje raunara u
okviru IT se pri tome podrazumeva, a da bi se sve ovo moglo uspeno
implementirati, neophodno je omoguiti permanentno obrazovanje i stalno
usavravanje odravalakog kadra kako bi stekao nova znanja i vetine.
Takav nain rada omoguava osim situacije strunog znanja i oseaj
poveane odgovornosti i samoaktuelizacije.
Novi koncept odravanja tehnikih sistema zasnovan na odravanju
tehnikih sistema na principima reinenjeringa upuuje na invetivnost,
kreativnost, tj. spremnost na promiljanje i preuzimanje veih ovaenja i
odgovornosti u procesu odravanja[8].

9.7 Principi filozofije 5 S

Aktivnosti filozofije 5S moemo smatrati preduslovom uvoenja
bilo kog razvojnog programa, to se tie proizvodnje i odravanja.
Filozofija 5S je fokusirana na organizovanje i stvaranje efektivnijeg
radnog mesta, radnog okruenja, redukovanje otpada, poveanje kvaliteta
proizvoda i sigurnosti na radu. Nema nade da emo ostvariti efikasno i
kvalitetno napredovanje i ostvariti dobre rezultate ukoliko radimo na loe

170

organizovanom radnom mestu i prljavom okruenju. 5S predstavlja pet

prvih slova Japanskih rei datih u tabeli 9.1.
Seiri. Predstavlja dranje potrebnog alata i pribora u radnom
okruenju, odlaganje ree korienog pribora u skladite, a sve to je
neophodno i nije mu mesto u okolini radnog mesta i na samom radnom
mestu odbaciti. Ovim principom teimo da ostvarimo naviku kod radnika
da sve treba uvati i uredno odlagati, jer jednom e nam isto moda
neophodno zatrebati. Ovim terminom se podrazumeva i da se radni prostor
odri urednim, donosi nam efikasnost i generalno oslobaa mnogo prostora,
uklanja stare, slomljene a samim tim i neupotrebljive alate, istroene
ablone i kalibre, parad i viak sirovina, itd.
Seiton. Sistematsko ureenje koje stvara najefikasnije i najefektivnije
radno mesto. Efektivan Seiton moemo npr. postii farbanjem poda da bi
smo lake uoili neistou, ograivanjem radnog prostora, itd. Da bi smo
smanjili vreme zastoja tehnikog sistema pomou TM principa, neophodno
je da imamo pri ruci odgovaraju alat za opravku. Slogan ovog principa bi
bio sledei: Ima mesta za sve i sve je onda na svom mestu.
Seiso. Posle implementiranja prvog principa 5S, da bi smo ga
odrali u ivotu neophodno je da imamo ist radni prostor. Ukoliko je sve
oko radnika istije, na mainama nema masti, ulja i praine, moemo lake
uoiti oteenja na opremi, kao to su to pukotine, prelomi, olabavljeni
spojevi, itd. Ova manja oteenja ukoliko ostanu zanemarena, mogu dovesti
do otkaza maine i gubitka proizvodnje. Redovno ienje moemo smatrati
i jednim vidom inspekcije. Seiso je vaan dao totalno produktivnog
odravanja i oigledno prua bezbednije radno mesto.

Japanska re
Seiri

Znaenje (englesko)
Sorting Out

Seiton

Systematic
Arrangement
Spic and Span
Standardizing
Self - discipline

Seiso
Seiketsu
Shitsuke

Znaenje (srpsko)
Ureenje radnog
prostora
Sistematsko ureenje
ienje
Standardizacija
Samodisciplina

Tabela 9.1. Znaenje pet rei koje predstavljaju filozofiju 5S

Seiketsu. Jednom kada implementiramo prva tri principa, trebamo ih

postaviti kao standard da bi smo zadrali uredno i efektivno radno mesto.
Bez njega brzo bi smo se vratili starim navikama. Zaposlenima se mora
dozvoliti da uestvuju u razvoju ovakvih standarda. Prva tri principa
filozofije 5S se esto realizuju datim redosledom. Seketsu pomae da oni
budu jedno prirodno, standardno oekivanje i ponaanje.
Shitsuke. Naizad, da bi smo prva etiri principa 5S filozofije odrali
u ivotu, neophodno je izvriti edukaciju ljudi i uputiti ih na vanost

171

standarda odravanja. Prikazom rezultata i praenjem aktivnosti 5S, moi

emo utvrditi da li se aktivnosti adekvatno sprovode i moi emo ih

proirivati van trenutno postavljenih limita.

Stalnim razvojem dobiemo efekte kao to su: manje neiskorienog
otpadnog materijala, bolji kvalitet proizvoda i vei kapacitet proizvodnje.
Principe 5S filozofije je potrebno da prezentovanim redosledom
implementiramo. Ona je namenjena svim radnicima i besmisleno bi bilo
oekivati da e je radnici potovati i primenjivati ukoliko im rukovodioci ne
pokau da je se i oni pridravaju.
Sve ovo se ini oiglednim. Izgleda lako. Naravno, sve ovo nije nita
novo, ali pre nego to kaemo da je sve ovo jako jednostavno, probajmo
prvo da sprovedemo principe u svakoj radnoj jedinici. Uvideemo tekoe i
opiranja koja e se pojaviti u takozvanom otporu promenama, tenji da se
vratimo na status quo ili da ponovo radimo dobrim starim nainom. Posle
uspenog podeavanja principa 5S u organizaciji, ne smemo nikad
zaboraviti da ih odravamo i unapreujemo. Iskazi radnika, nove ideje,
pitanja i reakcije su dobrodoli. Na slici 9.5 predstavljene su etape
implementacije ove filozofije.

KORACI

Obuka rukovodeih
organa

Efektivan poetak
5S

Pretvaranje principa
5S u svakodnevnu
aktivnost
Slika 9.5 Etape implementiranja principa filozofije 5S

Prvi korak: Obuka rukovodeih organa. Rukovodioci, poslovoe i

najbolji radnici se prvi upoznaju sa programom i oni prvi se obuavaju.
Uestanijim poseivanjem proizvodnog odelenja, uoie se mnogi nedostaci
u organizovanosti i stanju radnog prostora, razvacane istroene delove,

172

dokumentaciju, itd. Ovo su trenuci kada treba da zapamtimo stanje koje

imamo i krenemo sa definisanim poboljanjima.
Drugi korak: Efektivan poetak 5S. Rukovodioci, poslovoe i
najbolji radnici e unositi duh i tehnike 5S u svoje timove. Jednom kada
su data objanjenja, prve ideje o poboljanju koje se stalno dopunjuju od
strane radnika, tehniara i drugog osoblja, stvara se mogunost planiranja
akcija.
Glavno rukovodstvo e izdavati osnovna pravila vezana za ovaj
program, odnosno nacrt pravila. Realno bi bilo oekivati da implementacija
svakog principa traje oko mesec dana, tako da u narednih pet meseci bi smo
morali dati ideje i planirane akcije sprovesti u stvarnost i uiniti ih
realnou. Prve aktivnosti uglavnom ine ienje, sortiranje, pravljenje
efikasnog praenja invetara, itd. Progres i da li se pridravamo datih pravila
trebamo proveriti jednom meseno.
Trei korak: Pretvaranje principa 5S u svakodnevnu aktivnost.
Kada principe 5S jednom implementujemo i itav sistem razumemo,
biemo spremni da ga aktiviramo kao svakodnevnu aktivnost. Jednom
godinje ostvarenje ciljeva 5S emo morati analizirai i vriti dopune
ukoliko nije ostvaren eljeni nivo unutar preduzee.
Za dugoroan uspeh filozofije 5S unutar preduzea najodgovornije
e biti njeno rukovodstvo. Ono treba da vri pritisak i bodri radnike da ne
dozvole sebi da se zadovolje samo postignutim rezultaima, ve da
doprinose stvaranju jo kvalitetnijim radnim uslovima koji e omoguiti
laku i kvalitetniju proizvodnju i poslovanje preduzea. Da bi imali uticaj
na ostale, moraju im pruiti primer u odlunosti i potovanju principa datog
programa. Ocene kriterijuma merila moraju se adaptirati u zavisnosti od
specifinosti uslova.

9.8 Uloga menadmenta u procesu proizvodnje

Nastojanje da stvorimo uslove za ravnopravan tretmanu procesu
planskog naina trinog privreivanja navodi na potrebu temeljne promene
dosadanjeg naina rada i razmiljanja, u svim segmentima, pa i u
proizvodnim. Takva razmiljanja i delovanje u dom smislu, imajui u vidu
iskustva kompanija razvijenih zemalja, pripadaju novom menadmentu. Da
bi se uspeno upravljalo, potrebno je pre svega, poznavanje sutine,
mogunosti i cilja koji se ele ostvariti. Da bi se uspeno upravljalo na
ovakav nain, potrebno je obezbediti i odgovarajue kadrovske uslove po
broju i strukturi.
Centralno mesto uspenog upravljanja, svakako zauzimaju ciljevi koji
se ele ostvariti, a oni su uslovljeni zahtevima i stavovima koji dolaze iz
okruenja preduzea, institucija, konkurencije i kupaca, s jedne strane i
poslovnih ciljeva s druge strane. Iz tih ciljeva proistiu i konkretne
aktivnosti na upravljanju i odravanju tehnikih sistema. Kljuno mesto u

173

projektovanju sistema upravljanja tehnikim sredstvima bazira se na

principu kulture potroaa, to ustvari znai, da e izvrilac prethodne
operacije smatrati izvrioca naredne operacije svojim potroaem
klijentom. Takoe, za uspeh upravljanja neophodna je samokritinost
operatora na tehnikom sredstvu, kao i uvaavanje saradnika sa kojima se
blisko sarauje na samom projektu. Ovakvim odnosom bitno e se doprineti
stvaranju nove kulture rada u nanovo osmiljenom preduzeu.
Ovo je teak i sloen put koji iziskuje kompleksnu pozitivnu
transformaciju, ali on nema alternative ako se eli opstati na tritu, a sa
njim se radikalno menja stanje u svim procesima u preduzeu.
Ako menadment na vreme ne prepozna ovakve tendencije i ne shvati
njihovu sutinu imae, a i samo preduzee kojim upravlja, velike probleme.
To znai da se radikalno mora menjati odnos menadmenta prema
dosadanjem pristupu u radu i neizostavno se mora krenuti ka primeni
novih koncepcija sa kojima e se vrlo sporo i veoma neujednaeno, ostvariti
promene, ali e se zasigurno ii ka pozitivnom trendu. Menadment koji
shvati sutinu i znaaj ovog novog koncepta moe raunati sa veim
izgledima na brz uspeh i to u vezi sa: smanjenjem trokova materijalne
proizvodnje i odravanja i do 50%, poveanje produktivnosti od 30 do 50%
i poveanje profita za 30 do 40%.
Ove kao i niz drugih prednosti govore da e se u takvim preduzeima
utemeljiti nova poslovna filozofija, a ona glasi: kvalitet treba proizvoditi a
ne kontrolisati, tj. procesima treba upravljati a ne ljudima. Sve reeno,
odnosi se, kako na materijalnu proizvodnju tako i na odravanje tehnikih
sredstava.
Panja menadera treba da privlai, pored voenja trenutnog
poslovanja materijalne proizvodnje i predvianje budueg stanja, dogaaja i
procesa, kao kljunih poslova, jer je on organ u preduzeu koji istovremeno
ivi u sadanjosti i u budunosti.
U okviru menadmenta, menader treba da predvidi ta e se dogaati
u budunosti i kako treba da pripremi preduzee za budue dogaaje, kako
brze razvojne promene u okruenju i na tritu ne bi bile iznenaujue. To
je permanentan zadatak funkcije menadmenta kojim treba da se ostvare
razvoj i rast, tj. odgovarajui poslovni ambijent kao neophodnost i
preduslov opstanka. Pre nego to se krene sa analizom i reavanjem
razvojnih problema preduzea, neophodno je da menadment izvri analizu
stanja i odredi kljune faktore uspeha kao i da izvede ocenu dotadanjeg
uspeha ili pak loijeg uspeha od planiranog, u celini i po pojedinanim
funkcijama.
Menadment putem razvojnih aktivnosti vri transformaciju
poslovnog sistema iz postojeeg u novo stanje vie efikasnosti, tj. kroz
procese stalnih promena, celovitog i neprekidnog prilagoavanja, aktivne
adaptacije u promenjivoj okoini, u kojoj sistem ostvaruje svoju egzistenciju,
on to korak po korak ini i na taj nain ivi u sadanjosti i budunosti. U
ovom kontekstu u okviru materijalne proizvodnje, odravanje tehnikih
sistema je neodvojivi deo.

174

Preduzee kao ekonomska institucija, svoju egzistenciju treba da

zasniva na okruenju, kako sa aspekta obezbeenja inputa, tako i sa aspekta
ostvarivanja ekonomske valorizacije output-a. Neusaglaenost izmeu
strukture okruenja i preduzea dovodi, u principu, do njegovog
propadanja, posebno po pitanjima tehnolokih, a time i ekonomskih
promena. U takvim uslovima koncept upravljanja bilo koje vrste afirmie se
kao osnovni nain upravljanja i on se vezuje za dui rok.
Osnovna svrha upravljanja je u tome da preduzee permanentno
poboljava svoje performanse, od kojih su najbitniji efikasnost i efektivnost,
kako bi bilo u mogunosti da obezbedi odgovarajui rast i razvoj.
Koncept dinamike strategije upravljanja odbacuje model
formalizovanih pripremanja dugoronih planova, jer je budunost suvie
neizvesna za to, a umesto toga insistira se na potrebi razvoja efikasnog i
fleksibilnog sistema monitoringa. On e, u osloncu na podsistem specifine
poslovne kulture za podsticanje kreativnosti, invetivnosti, intuitivnog
ponaanja, preduzetnitva i sl., obezbediti adekvatno i blagovremeno
reagovanje na promene.
Za uspenu realizaciju materijalne proizvodnje menadmentu je
potrebna podrka informatikih tehnologija u cilju uoavanja problema
promena, u polaznim pretpostavkama, na kojima je ona graena. Samo e
se na taj nain omoguiti blagovremena i delotvorna korekciona akcija
aktiviranja alternativnih reenja, ukljuujui tu i eventualna odstupanja od
dalje realizacije. Voenje preduzea, u ostvarivanju realizacije materijalne
proizvodnje primenom odabrane strategije zahteva ulaganje ivog i minulog
rada, kao i posedovanje jasnih saznanja: to se eli ostvariti, kako e se to
ostvariti, koliko se oekuje od takvog ostvarenja, ime e se meriti dotino
ostvarenje, koliko je to ostvarenje i eventualno koji su razlozi ako se nije
postiglo predvieno ostvarenje.
Analiza stanja poslovnog sistema materijalne proizvodnje obezbeuje
podatke o usaglaavanju potreba trita i mogunosti poslovnog sistema kao
i informacije o problemima samog usaglaavanja. Pri ovome posebno mesto
se poklanja analizi delovanja okruenja kao determinirajueg faktora
kvaliteta ekonomije poslovanja ili generatora impulsa promene ponaanja
celog poslovnog sistema.
Ovom fazom menadment mora da shvati poloaj preduzea, prirodu i
znaaj pojedinih problema materijalne proizvodnje i stanje proizvodnih
sredstava kako bi se udovoljilo zahtevima trita, odnosno potrebi kupaca
proizvoda iz domena materijalne proizvodnje.

9.9 Sutina menadmenta u procesu odravanja

Koncipiranje strategije materijalne proizvodnje vri se u odreenom
vremenu, na bazi oekivanja u budunosti. U tom, smislu, treba u okviru
menadmenta materijalne proizvodnje uporedo koncipirati i menadent
odravanja tehnikih sistema. U cilju smanjenja negativnog uticaja
nepredvienih inilaca i dogaaja, neophodno je u svakom trenutku

175

raspolagati sa to vie relevantnih informacija u vezi sa tehnikim

sistemima, a radi ostvarivanja zacrtane strategije u procesu realizacije
materijalne proizvodnje. Za menadment odravanja tehnikih sistema u
cilju ostvarenja ciljeva materijalne proizvodnje vae isti relevantni principi
koji mogu da utiu na kvantitativne i kvalitativne aspekte, a to su principi:
optimalnosti,
homogenosti,
agregatiranja,
fleksibilnosti,
motivacije,
koordinacije,
centralizacije (decentralizacije),
podele rada,
jednakosti, i
reprodukcije (produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti).
Prema navedenim principima doprinosi uspenom funkcionisanju
odravanja tehnikih sistema u takvim preduzeima, zasnivaju se na tome
da se ovlaenja i odgovornosti prenose na krajnje izvrioce odravaoce.
U sklopu definisanja ciljeva odravanja tehnikih sistema neophodno je
izvriti detaljno upoznavanje sa njim kako bi se precizirala svrha tehnikog
sistema i definisale tehnologije rada. Nunost ovako definisanog
menadmenta ogleda se u prednosti ovakvog naina rada i primene nove
tehnologije kroz smanjenje trokova odravanja, poveanje kvaliteta
izvedenih odravalakih radova, poboljanje uslova rada odravalaca,
podizanje nivoa strunosti odravalaca i slino.
Ispravno funkcionisanje i raspoloivost tehnikih sistema zahteva
primenu odgovarajue menadment strategije koja se bazira na primeni
novih metoda i principa rada u procesu odravanja. U takvom kontekstu,
znaajnu ako ne i presudnu ulogu, treba da obavi funkcija odravanja
tehnikih sistema sredstava za rad, u svim njenim oblicima, a koji
obuhvataju monitoring sredstava za rad i preventivno odravanje sa
oblicima odravanja prema stanju i remontovanog odravanja, gde je
znaajno istai i prenoenje dela poslova odravanja na rukovaoce, tj.
operatere na mainama u sluajevima gde je to mogue ostvariti
odravanje od strane rukovaoca.
Unapreenje kvaliteta odravanja velikim delom treba da doprinese
stalna, aktivna i struna kontrola sredstava za rad, ije dijagnoze orjentiu
odravanje na primenu adekvatnih metoda i potrebnih aktivnosti koje e
obezbediti ispravnost funkcionisanja tehnikih sistema. Vanu tekuu
kontrolu, na svakom proizvodnom sredstvu, treba da izvri sam radnik u
toku procesa rada na odreenom tehnikom sistemu, u emu se uglanom i
ogleda njegova uloga u procesu odravanja. Da bi ovakva kontrola dala
odgovarajui efekat treba u tom cilju radniku operatoru, obezbediti za

176

svaku konkretnu mainu tehniki sistem, uputstvo o tome koje sve

parametre i kada treba da kontrolie.
Svakako u okviru Preventivnog odravanja treba obavezno
organizovati i dijagnosticiranje tehnikih sistema dijagnostika merenja,
kako bi se predupredio otkaz, a njih trebaju da vre struna lica iz slube za
odravanje sredstava za rad i to sa najsavremenijom opremom za
dijagnostiku. Takoe, treba u okviru preventivnog odravanja uvesti i
planiranu kontrolu tehnikih sistema, kojom e se utvrivati njhhova
sposobnost za dalji rad, utvrditi neophodne intervencije, sagledati
mogunost njihovog daljeg korienja, definisati potrebne intervencije i
sagledati potrebe za primenom odgovarajue vrste remonata (mali, srednji i
generalni).
U ovakvom pristupu preventivno odravanje ima sve vei znaaj, jer
su istraivanja pokazala da ovakvo odravanje ima ekonomsko preimustvo
u odnosu na druge vrste odravanja tehnikih sistema. Trokovi
preventivnog odravanja su znatno manji od trokova nastalih zbog
umerenog otkaza, koji nastaje kao posledica neblagovremene intervencije
slube odravanja. Takoe, posledica preventivnog odravanja je umanjeno
gubljenje vremena zbog otkaza proizvodnih tehnikih sistema, ukoliko se
na njima blagovremeno preventivno ne intervenie.
Odravanje od strane operatera rukovaoca odreenim tehnikim
sistemom ubraja se u tzv. tekue odravanje i definie se kao jedna od
aktivnosti odravanja koja ima za cilj odravanje u ispravnom stanju i
obezbeenje normalnog funkcionisanja sredstava za rad kroz planirane
aktivnosti operatora. Ovde se, u stvari, radniku operatoru kroz definisane
zadatke, obezbeuje nedvosmisleno saznanje ta treba da radi kako bi
omoguilo ispravno funkcionisanje tehnikog sistema u vidu aktivnosti:
ienje tehnikog sistema, svaki dan po zavretku posla, kao i
periodino ienje, u vremenskim razmacima, prema upustvima za
tekue odravanje,
podmazivanje maine, koje se vri u vremenu propisanom
upustvom za podmazivanje,
povremeni rutinski pregled koji ima za cilj otkrivanje sitnih
nedostataka koje operator moe otkloniti bez pomoi odravalaca
specijalizovanih za poslove odravanja i dr.
Da bi ovaj segment poslovnog sistema uspeno funkcionisao, kako se
to od njega oekuje, neophodno je raspolagati, osim odgovarajue opreme
za odravanje i kadrom osposobljenim za te potrebe posebno kadrom za
odravanje savremenih tehnikih sistema koja proistiu iz primene novih
tehnologija u procesu materijalne proizvodnje a koje su rezultat uvoenja
savremenih CNC maina i fleksibilnih proizvodnih sistema, kao i primene
informatikih tehnologija na nivou poslovnog sistema kao celine.
Uzimajui u obzir oteane uslove privreivanja, menadment u odravanju
mora shvatiti i prihvatiti, da je na njemu, u optem sluaju izuzetno velika
odgovornost za opstanak kompanije, zbog ega mora dobro sagledati

177

postojee stanje i ponuditi viziju razvoja ove funkcije kako bi ona dala
adekvatan doprinos, koji se od nje oekuje. Normalno je da se u takvoj
situaciji analizira realizacija dotadanjih razvojnih zadataka, optimalnije
usmeri postojei kadrovski potencijal na reavanje prisutnih problema i
istaknu nove ideje koje pruaju realnu osnovu za bolje odravanje, a time i
unapreenje tehnikih sistema, kao i bolje poslovanje poslovnog sistema u
narednom periodu.
U tom smislu, menadment odravanja mora da ima strategiju razvoja,
posebno u vrenju implementacije informatikih tehnologija i
maksimalnom korienju PC raunara i odgovarajuim softverima koji se
mogu koristiti u odravanju, a njih danas na tritu ima u izobilju, samo ih
treba prilagoditi potrebama. Za uspeh u promeni stanja u poslovnim
sistemima, potrebno je problemu upravljakih i organizacionih promena,
kako materijalne proizvodnje tako i odravanja tehnikih sredstava
pristupiti obazrivo i na drugaiji nain od dosadanjeg, tj. uz uvaavanje
naunih i strunih postavki i praktinih (dobrih) iskustava drugih.
Savremeni procesi privreivanja, koje karakterie globalizacija trita i
tehnologija, afirmisae nove forme i nain konkurencije u cilju ojaavanja
kompetentnosti, efikasnosti i smanjenja fronta konkurentske borbe u
domenu realizacije materijalne peoizvodnje. U takvom nainu
privreivanja, najei podsticaji za preispitivanje i promenu trine
orjentacije, strategije i primene naunih i strunih metoda i tehnika nalaze
se u promeni obima, strukture i prirode tranje, a to je mogue postii
jedino efikasnim odravanjem, pri emu menadment te veoma vane
funkcije ima kreativnu ulogu i posebnu vanost.
U savremenim privrednim kretanjima, s pravom se moe konstatovati
da je osnovni zadatak menadmenta da inicira promene, planira ih,
usmerava i institucionalizuje. Da bi u tome uspeo menader mora da
integrie saradnike i usmeri ih ka ostvarivanju ciljeva, a selekciju
zapoljavanja vrie na osnovu kriterijuma njihove spremnosti i sposobnosti
da prihvataju i sprovode promene, kako u procesu materijalne proizvodnje,
tako i u procesu odravanja tehnikih sistema. Preduzea koja su stvorila
takvu kulturu rada, da u njima postoji spremnost permanentnog uenja, tj.
sposobnost stvaranja, pribavljanja, transfera znanja i modigfikacije, stvorila
su osnovni preduslov za opstanak, rast i razvoj.

9.10 Multidisciplinarni timovi

Nijedan od projekata, pa ak ni uobiajenih radnih zadataka ne moe
biti realizovan bez volje, elje, motivacije i znanja svih lanova tima.
Neophodan preduslov je da svi zaposleni imaju sumu potrebnih informacija
kako bi se realizacija uspeno odvijala.
Tim kao celina e odreivati pojedinanu ulogu svakog lana i
dodeljivae mu zadatak koji treba da izvri. Svaka grupa mora imati svog

178

lidera, on/ona mora biti struno adekvatna i kooperativna osoba koja e

druge nadgledati i podravati u vrenju njihovih aktivnosti. Jedan od
lanova e vriti evidentiranje svih primedbi vezanih za nedostatke
aktuelnih procesa. Tada ceo tim poinje sa reavanjem razliitih problema u
tenji da smanji broj aktivnih nedostataka. Vrenja radnih operacija izmeu
lanova tima nije srodno limitirano, ve ak naprotiv svi lanovi tima
moraju tesno da sarauju i tako omogue postizanje optimalnog reenja
definisanog problema i ostvarenje najboljeg ukupnog rezultata od strane
cele grupe.
Jednom formiran tim koji je proao neke radne aktivnosti i posle njih
e ostvarivati bliske komunikacije, diskutovae o novim idejama koje su se
pojavile i inovacijama koje bi se mogle sprovesti u preduzeu sa ciljem
poveanja njegove efikasnosti.
Kroz praksu timskog rada u preduzeima se postiu i sledei
neophodni efekti:
izgradnja uzajamnog poverenja meu lanovima tima,
zajedniki napor,
lojalnost prema grupi,
korienje sinergetskog efekta u iznalaenju najboljih reenja za
probleme u svakodnevnom radu.
Unutar multidisciplinarnih fleksibilni timova svi lanovi dele
odgovornosti i meusobno se nadopunjavaju. Svi zajedno dele viziju
projekta te su fokusirani na postizanje kvalitetnih reenja uz kontinuiranu
elju za uenjem i usvajanjem novih vetina. Odgovornost za informisanje
mora da ima svaki pojedinac, kljuno je znati ko od koga zavisi, koje su mu
informacije potrebne i kako e do njih doi. Novi, osnovni resurs je
informacija i ona je vrednija to je vie ljudi poseduje. I unutar samog
preduzea ljudi se opiru da podele informaciju sa ostalim saradnicima, to
se moe negativno odraziti na timski rad.
Principi na kojima treba da se bazira svaki multidisciplinarni tim su
sledee:
Uspenost projekta zavisi od sposobnosti lanova tima da
komuniciraju svoju zajedniku viziju s kupcem. Svima je podela
vizije jedan od osnovnih zadataka u timu;
Svi lanovi tima treba da nastoje da svoje uloge u projektu odrade
na najbolji mogui nain, pri tome se trudei da unose u svoj rad
minimum pogreaka i nestabilnosti;
Mora se tim usmeriti ka kupcu, jer je i kupac aktivan lan tima.
Ostvarujui ideju da je kupac jedan od aktivnih lanova tima
ostvaruje se lake ostvarivanje kupevih oekivanja a samim tim i
delenje zajednike vizije;
elja za uenjem, jer je uenje eksplicitna aktivnost svim
lanovima tima. Dodeljujui u planiranju vremena i deo koji je
rezervisan za uenje, postie se oekivani uticaj uenja na
pouzdaniji i sigurniji rad svih lanova tima.

179

9.11 Redosled rasporeivanja

Kako treba proces rasporeivanja da se ostvaruje ? Ovo zavisi od
organizacione strukture, ali korake dole navedene treba slediti[72].

180

1.

Planer sakuplja sve nerealizovane radne naloge koji su

ostali na kraju nedelje.

2.

Planer proraunava kapacitet osoblja za iduu nedelju.

3.

Planer e oduzeti nerealizovane radne naloge od

kapaciteta osoblja.

4.

Koliina kapaciteta osoblja koja je preostala predstavlja

ukupan broj sati koji e se uzeti od nerealizovanog posla
osoblja.

5.

Bazirano
na
prioritetu,
potrebnim datumima,
raspoloivosti opreme, planer odabira poslove od
nerealizovanih za rasporeivanje. Mora se napomenuti
da svaki posao koji se stavi na raspored za sledeu
nedelju mora biti spreman da se rasporedi. To znai da
svi delovi, alati, spoljni izvoai radova, iznajmljena
oprema, itd., mora biti spremna. Svaki posao koji se
stavi na raspored pre nego to je spreman nee uiniti
nita drugo nego stvoriti gubitak produktivnosti i
rasipanje resursa.

6.

Planer e nastaviti sa odabirom posla od zaostalog tj.

nerealizovanog, uklapajui zahteve za radnim resursima
prema
raspoloivosti.
Kada
je
raspoloivost
odgovarajua, rasporeivanje je zavreno. Planer moda
eli da stavi jo nekoliko dodatnih poslova u kategoriju
neobaveznih poslova. Ovo je za sluaj da je broj hitnih
poslova nii nego to se oekivalo ili postoje izmene u
rasporedu proizvodnje, smanjujui koliinu opreme koja
e biti raspoloiva za aktivnosti odravanja u toku
nedelje.

7.

Preliminarni raspored se predstavlja rukovodiocu

odravanja u cilju pregleda i odobrenja aktivnosti
odravanja.

8.

Rukovodioc odravanja treba da se sretne sa

rukovodiocima proizvodnje/ poslovanja / pogona u
etvrtak, nedelju pre nego to e se primeniti raspored.
Rukovodioci proizvodnje / poslovanja / pogona e
moda eleti da preurede neke prioritete, neke od
poslova, neke da odloe, itd. Ove izmene meu
rukovodiocima e dovesti do finaliziranja rasporeda.

9.

Finalizirani raspored se predstavlja planeru. Planer

poinje sa tampanjem radnih naloga, liste delova,
obavetavanjem izvoaa radova, kontaktiranjem
rentalne agencije za potrebnu opremu.

10.

Planer onda skuplja propratne dokumente uz radne

naloge i stavlja ih zajedno sa rasporedom, i isporuuje ih
u Petak upodne poslovoama koji su odgovorni za
radove.

11.

Poslovoa ima dovoljno vremena da pregleda i rei neka

pitanja pre kraja radnog vremena. Ovo dozvoljava
poslovoi da pripremi naloge koji e se izvriti u toku
sledee nedelje.

12.

Treba da se zna da raspored nee rei poslovoi redosled

po kom e se vremenu radovi zavriti. To je poslovoina
odgovornost. Takoe je odgovornost poslovoe da
odabere prave radnike za odreeni posao. Poslovoa je
dobar poznanik stepena sposobnosti svakog od radnika
posebno. Zadatak poslovoe je da otkrije afinitete
radnika i da spoji njihove stepene sposobnosti sa vrstom
posla.

13.

Kako protie nedelja, poslovoa e realizovane radne

naloge dostavljati planeru. Planer e paljivo
kompletirati i arhivirati zapise (ovo moe biti
slubeniki posao, u zavisnosti od raspoloivih resursa).

14.

Planer e nadgledati progres ostvarivanja rasporeda, i u

etvrtak e biti spreman da napravi raspored za sledeu
nedelju. Proces nadalje poinje da se ponavlja.

Postoje neke varijacije i korekcije koja se moraju izvriti da bi se

napravio scenario koji e biti izvodljiv u svim preduzeima. Viestruki
planeri e zahtevati da rasporeivanje bude koordinirano. Viestruko
osoblje zahteva iste naknadne koordinacije. Viestruki rukovodioci
poslovanja zahtevaju viestruko sastanke i moda viestruke rasporede.
Sluba odravanja pogona e raditi neznatno drugaije nego centralizovano
odravanje. Meutim, ako se razmotre osnovni principi ovde gde se i
primenjuju, i osnovne discipline koje se primenjuju od svih ukljuenih
strana, doi e do nastanka efektivnog rasporeivanja.
Razmatrajui zahteve za dobrim rasporeivanjem, moe se brzo
primetiti da ne postoji rasporeivanje odravanja koje e ikada biti
efektivno ako nije primenjeno dobro planiranje. Efektivno rasporeivanje
zahteva da svaki radni nalog ima:

181

- tane zahteve osoblja sa strukturom,

- tane zahteve za materijalom,
- tane zahteve za izvoae radova,
- tane zahteve za alat / opremu, i
- potrebni su tani datumi, prioriteti, itd.
Bez efektivnog programa planiranja, efektivno rasporeivanje
odravanja je samo san. U daljem pregledu, skrenuemo vam panju na
sledee:
- Sve aktivnosti odravanja trebaju se rasporeivati.
- Sve aktivnosti odravanja treba da budu planirane od strane
iskusnih tehnologa i poslovoa,
- Rasporivanje treba da koristi kapacite Tehnika planiranja,
- Posao ne treba da se rasporeuje sve dok ne bude spreman,
- Posao koji treba da se procesira kao zaostali posao, nedeljno, a
zatim dnevnim radnim nalozima,
- Planer ima odgovornost za zaostali posao i nedeljno ga
rasporeuje,
- Poslovoa odgovara za dnevno rasporeivanje, i dr.

182

LITERATURA
1. Adamovi, ., Tul, R., Odravanje na bazi rizika, Drutvo za
tehniku dijagnostiku Srbije, Beograd, 2007.
2. Adamovi, ., Desnica, E., Principi prijektovanja maina, Tehniki
fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2006.
3. Adamovi, ., Stefanovi, S., Radojevi, M., Proaktivno odravanje,
Akademija inenjerstva, Beograd, 2008.
4. Adamovi, ., Bei, C., Veljkovi, D., Osnovi odravanja tehnikih
sistema, Akademija inenjerstva odravanja, Beograd, 2008.
5. Adamovi, ., Bei, C., Mehanizmi maina, Drutvo za tehniku
dijagnostiku Srbije, Beograd, 2006.
6. Adamovi, ., Tehnika dijagnostika, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1998.
7. Adamovi, ., Uticaj odravanja na pouzdanost i rizik korienjem
modelovanja po Markovu, asopis Odravanje maina, Smederevo,
2006.
8. Adamovi, ., Totalno odravanje, Tehniki fakultet Mihajlo
Pupin, Zrenjanin, 2005.
9. Adamovi, ., Pouzdanost hidraulinih sistema, Akademija
inenjerstva odravanja , Beograd, 2007.
10. Adamovi, ., Tehnologija odravanja, Univerzitet u Novom Sadu,
Novi Sad, 1996.
11. Adamovi, ., Stefanovi, S, Tribologija i podmazivanje maina,
Tehniki Fakultet M. Pupin, Zrenjanin 2007.
12. Adamovi, ., Jevti, N., Dijagnostika putnikih automobila,
TEHDIS, Beograd, 2007.
13. Adamovi, ., Sajfert, Z., Reinenjering, Tehniki fakultet Mihajlo
Pupin, Zrenjanin, 2004.

183

14. Adamovi, ., Sajfert, Z., Menadment benmarking proces,

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2004.
15. Adamovi, ., Osnovi uljne hidraulike, TEHDIS, Beograd, 2006.
16. Adamovi, ., Upravljanje znanjem, Tehniki fakultet Mihajlo
Pupin, Zrenjanin, 2005.
17. Adamovi, ., Kompjuterski integrisano odravanje, TEHDIS,
Beograd, 2005.
18. Adamovi, ., Jevti, N., Hidraulika na mobilnim mainama,
TEHDIS, Smederevo, 2006.
19. Adamovi, ., Josimovi, Lj., Metodologija i tehnologija naunog
istraivanja, TEHDIS, Beograd, 2007.
20. Adamovi, ., Radovanovi, Lj., Pouzdanost maina, Tehniki
fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin 2008.
21. Base Resource Deocumentation Risk Based Inspectio, API
Publication 581, 1998.
22. Barlow, R., Proshan, F., Planned replacement, Studies in App.
Probability and Management, Stanford University, 1962.
23. Bazovsky, I., Reliability theory and practice, Prentice Hall, N. J.,
1961.
24. Baldini, A., Furlaneto, L., Odravanje po stanju (prevod sa
italijanskog), Milano, 1981.
25. Baldini, A., i dr., Prirunik za odravanje industrijskih postrojenja,
asopis OMO, Beograd, 1979.
26. Barlow, G., Prochan, F., Statistical Theory of Reliability and Life
Testing Probability Models, Holt, Richard and Winston. Inc., New
York; 1975.
27. Bhadury, B., Basu, S., Modelling total life cycle cost, Proc. IMechE,
Vol. 200, No. A1, 1986.
28. Blanchard, B., Fabrycky, W., System engineering and analysis,
Prentice Hall Inc., New Jersey, 1981.
29. Blanchard, B., Design and manage to life cycle cost, M/A Press,
Portland, 1978.
30. British Standard: Glosary of maintenance termis in Terotechnology,
BS 3811, London, 1984.
31. Brehmer, L., Technische Diagnostik in der Flugzeuginstandhaltung,
Information der zivilen Luftfahrt 11, 1975.
32. Bronkovskii, M., Lisicin, I., Sivkoc, A., Issledovanije i ustranenije
vibracii turbogeneratorov, Energia, Moskva, 1975
33. Bednjak, M. N., Modelirovanie procesov tehnieskogo obsluivanija i
remonta avtomobilej, Viaja kola, Kiev, 1989.
34. Calabro, S. R., Reliability principles and practice, McGraw Hill, New
York, 1962.
35. Callick, E. B., Terotechnology, principles and practice,
Terotechnology Handbook, HMSO, London, 1978.

184

36. Carp, R., Wakeman, H., A low cost interactiv diagnostic tester, SAE
Paper 850426 1985.
37. Carruthers, A., In service engineering support of the Tornado, Proc
Inst Mech Engrs, Vol 200, No. D3, London, 1986.
38. Charnes, A., Cooper, W., Rhodes, E., Measuring efficiency of
decision making units, Euro. J. of Oper. Research, No. 2/2, 1978.
39. Connor, M. P., Structured analysis in design technique, Systems
analysis and design a foundation for the 1980, North Holland, New
York, 1981.
40. Drucker, P., Management: Task, Responsibilities, Practises Harper
Row Publishers, New York, 1977.
41. Duboka, ., Vasi, B., Milosavljevi, M., Better bus brake
maintenance schedule based on linings wear balance, SYMOPIS '92,
Herceg Novi, 1992.
42. Devis, B., Optimising the ATE Test Mix, Reprinted from Electronic
Production, 1980.
43. Dowson, D., Monitoring, Introduction to tribological prognosis,
Tribology int., 1970.
44. Engineering design serviceability guidelines machinery, SAE Inf.
Report J817a, 1976.
45. Fitch J. C., Proactive Maintenance Can Yield More Than a 10 Fold
Savings Over Conventional Predictive/Preventive Maintenance
Programs, Diagnetics, Inc., 1997.
46. Fiorello, M, Problems in avionics Lyfe cycle analysis, 32 nd Mil.
Oper. Res. Symp;, 1973.
47. Greenely, G., Strategic Management, Prentice Hall, New York, 1989.
48. Govoruenko, N. J., Tehnieskaja ekspluatacija avtomobilej, Viaja
kola, Harkov, 1984.
49. Gasich, V., The system concept and the design engineer, Automative
Engineering, Vol. 94, No. 11, 1986.
50. Gaylo, B., A practical reliability and availability program for power
plants, Combustion, September 1980.
51. Gertsbakh, I. B., Models of preventive maintenance, North Holland,
New York, 1967.
52. Gillepsie, D., Markov Processes, Academic Press, New York, 1992.
53. Graham, I., Jones, P. L, Knowledge, uncertainty and decision,
Chapman and Hall, London New York, 1988.
54. Guidelines for the collection of reliability, maintainability,
availability and maintenance supoort data from the field, IEC Draft
Int. Std, 56(Cent. Off.) 156, 1990.
55. Hahn, G. J., Shapiro, S., Statistical models in engineering, John
Willey & Sons, New York, 1967.
56. Hewet, R., The British and European Scenario, Conference
Maintenance management by Computer, London, 1977.

185

57. Hatoyama, Y., On Markov Maintenance Problems, New York, 1984.

58. International Electrotechnical Vocabulary, Ch. 191: Dependability
and Quality of service, IEC Standard 50(191), 1990.
59. IEEE Guide to the collection and presentation of electrical, electronic,
sensing components and mechanical equipments reliability data for
nuclear power generating units, IEEE, 1983.
60. Ivkovi, S., Primena raunara za odreivanje verodostojnosti
podataka o trajanju otkaza elemenata rudarskih maina, Simpozijum
RGM, Zbornik radova, Beograd 1991.
61. Ivkovi, B., Osnovi tribologije, Graevinska knjiga, Beograd, 1983.
62. Jankovi, D., Duboka, ., Odravanje motornih vozila Objekti,
Dijagnostika, Unutranja kontrola, Informacioni sistem, Mainski
fakultet, Beograd, 1984.
63. Jevti, D., i dr., Praktina nastava sa tehnologijom za mainbravare,
Zavod za udbenike, Beograd Novi Sad, 1988.
64. Johnson, T., Serviceability a design discipline, SAE Paper 780279,
1978.
65. Jorgenson, D. W., McCall, J., Radner, R., Optimal replacement
policy, North Holland, New York, 1974.
66. Jovii, S., Problemi pouzdanosti rada elektronskih ureaja,
Vojnotehniki Glasnik, Beograd, 1959.
67. Jovii, S., Jedan prilog odreivanju efektivnosti, Nauno tehniki
pregled, Beograd, Br. 6, 1980.
68. Jovii, S., Pouzdanost, Pogodnost za odravanje, Raspoloivost,
Odravanje, Logistika podrka Savremeni pogledi i standardi,
Nauna Knjiga, Beograd, 1988.
69. Kimura, Y., Tribology as Maintenance Tool, New Directions in
Trigology, First World Tribology Cengress, London, 8 12 Sept.,
1997.
70. Kodopelji, J., Uticaj odravanja i remonta TMS na Efektivnost
sistema u kome vri svoju funkciju, Vojnotehniki Glasnik, Beograd,
Br. 2,1979.
71. Kramarenko, G. V., Barakov, I. V., Tehnieskoe obsluivanie
avtomobiljej, Transport, Moskva, 1982.
72. Kucora, I., Totalno produktivno odravanje, TEHDIS, Beograd, 2007.
73. Kuznjecov, E. S., Voprosi upravljenija nadenostju i tehnieskoj
ekspluataciji avtomobiljej, Visaja kola, Moskva, 1977.
74. Kneevi, J., Upravljanje procesima odravanja i obnavljanja
tehnikih sistema na osnovu teorije pouzdanosti, asopis OMO,
Beograd, 1988.
75. Kvalitet Renik, JUS ISO 8402, Beograd, 1991.
76. Kodopelji, J., Prilog izuavanju politike odravanja motornih vozila
za potrebe ONO (doktorska disertacija), Mainski fakultet, Beograd,
1981.

186

77. Krevinac, S., Ekspertni sistemi (predavanje), FON, Beograd, 1988.

78. Lenka, A., Rehnitz, J., Schwingugspruttechnik, VEB Velag Technik,
Berlin, 1974.
79. Lipson, C., Sheth, N., Statistical design and Analysis of Engeneering
Experiments, McGraw Hill, New York, 1973.
80. Lally, P., CALS technology at the crossroads, Proi Engineering, Nov.
1991.
81. Lawrenson, J., Effective spare parts management, Int. j of Phys. Distr.
& Management, MCB Univ. Press, Bradford, 1986.
82. Lofgren, E., A Process for Risk Focused Maintenance, 1991
83. Logistika, Transport, Distribucija, Zbornik radova (Urednik R.
Perii), Saobraajni fakultet, Beograd, 1989.
84. Loyd, D., Lipow, M, Reliability management, methods and
mathematics, Prentice Hall, N. J., 1961.
85. Risk Based Life Management (RBLM) of Critical Components in
power and proces plants, MPA, Stuttgart
86. Mai, B., Strategijski Menadment, Univerzitet BK, Beograd
1998.
87. Maksimovi, R., Kamberovi, B., ISO 9000 i odravanje, XXIII
Jugoslovenski majski skup Odravanje tehnikih sistema,
Kragujevac, 1998.
88. Markidakis, S., Forecasting and Long Range, New York,1981.
89. Milaic, V., Maine alatke II, Mainski fakultet, Beograd, 1981.
90. Mini, S., Todorovi, J., Izbor koncepcije i modela preventivnog
odravanja prema stanju motornih vozila, Vojnotehniki Glasnik,
Beograd, Br. 4, 1990.
91. Mini, S., Istraivanje modela preventivnog odravanja prema stanju
i njihova primena na motornim vozilima, Magistarski rad, Mainski
fakultet, Beograd, 1988.
92. Multi level production/inventory control systems: Theory and
practice (ed. L. B. Schwartz), North Holland, Amsterdam New York,
1981.
93. Niven, B., Maintenance some legal aspects, Proc. IMechE, Vol 201,
No. B3, 1987.
94. Novak, M., Organizacija rada, Zagreb, 1981.
95. ordevi, B., Menadment, Univerzitet u Pritini, Blace, 2003.
96. ordevi, B., Psihologija menadmenta, Filozofski Fakultet, Pritina,
2001.
97. Papi, Lj., Bio, O., Analiza stabla otkaza, Seminar Kvalitet u
odravanju, aak,1997.
98. Parker, C., Management & Informatic System, McGrow Hill, New
York, 1989.
99. Papi, Lj., Raunarska podrka za automatsku analizu otkaza
korienjem metode FMECA, Kvalitet u odravanju, aak, 1997.

187

100. Plahtin, V., Nadenost, remont i monta metallurgieskih main,

Metalurgija, Moskva, 1983.
101. Optimale Instandhaltungs methoden ein praktischer Leitfaden (Aut.
kollektiv), VEB Verlag Technik, Berlin, 1983.
102. Palsson, L., Akselsson, H, Life cycle costing in the Swedish railways,
Proc. IMechE, Vol. 199, No. D2, 1985.
103. Petkovi, M., Organizaciona podrka za preduzetniko ponaanje,
Beograd, 1992.
104. Petrovi, R., enborn, A., Vujoevi, M., Hierarchical multilevel
spare parts inventory systems, Elsevir, Amsterdam, 1986.
105. Pieruschka, E., Mathematical foundation of reliability theory,
Alabama, 1958.
106. Pogodnost odravanja Verifikacija Demonstracija Ocena (Maintain
ability Verification, Demonstration, Evaluation, DoD USA, MIL STD
471A), prevod TU SSNO, Beograd, 1984.
107. Popovi, Z, Modeli odravanja tehnikih sistema u uslovima
dugotrajnog skladitenja, Magistarski rad, Mainski fakultet,
Beograd, 1988.
108. Praprotnik, J., Tehniko obezbeenje novih generacija borbenih i
neborbenih sredstava u OS SFRJ, Vojnotehniki glasnik, Beograd,
Br. 6, 1980.
109. Quality, Dependability and Statistics Terms and definitions, ISO/DIS
8042 (add. ISO/DIS 11853)
110. Rac, A., Kontrola uljnih punjenja u motorima SUS u toku
eksploatacije, simpozijum Motori i motorna vozila, Beograd, 1972.
111. Roth, P., Diagnosis of Automata Foilures, IBM Journal of Research
and Development, 10, 1966.
112. Reliability Centered Maintenance, IEC Draft 56 (Sec) 317, 1990.
113. Reliability engineering (ed. van Allven), ARINC Research Corp.,
Prentice Hall, New Jersey, 1964.
114. Risk Based Life Management (RBLM) of Critical Components in
power and process plants, MP A, Stuttgart.
115. Roll, Y., Golany, B., Seroussy, D., Measuring the efficiency of
maintenance units in the Israeli Air Forces, Buro. J. of Oper.
Research, No. 43, 1989.
116. Rejec, E., Terotehnologija, Informator, Zagreb, 1974.
117. Rac, A., Dijagnostika mainskih sistema na osnovu stanja maziva,
XIII konferencija YUMO, Beograd, 1986.
118. Rogers, L., Bichard, S., Thermography expectations and
achievements an analysis of present roles and imminent changes,
National Conference on Condition monitoring, London, 1983.
119. Rac, A., Dijagnostika stanja maziva, Seminar Tribologija u industriji,
Simpozijum Motori i motorna vozila, Beograd, 1972.

188

120. Savi, V., Odravanje hidraulinih komponenti i sistema, IKOS, Novi

Sad, 1997.
121. Sotirovi, V., Adamovi, ., Metodologija nauno istrazivakog
rada, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2005.
122. Simard, R., Nuclear Plant reliability Data System: Program
Description, 1986.
123. Smirnov, N., Ickovi, A., Zagreblenii, I., O primenii tehnieskoi
diagnostiki dlja oprede1enija srokov zameni samoletnih agregatov,
Nauka, Moskva, 1972.
124. Srini, P., Fault Diagnosis of Microprocessor Systems, Computer,
1977.
125. Sajfert, Z., Adamovi, ., Menadment znanja, Tehniki fakultet
Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2005.
126. Savi, V., Odravanje hidraulinih komponenti i sistema, Savetovanje
odravalaca Podunavskog regiona, Smederevo, 1985.
127. Savi, V., Troenje elemenata maina uzroci, posledice i uticaj na
brzinu troenje, Savetovanje odravalaca Podunavskog regiona,
Smederevo, 1985.
128. Sigurnost funkcionisanja i kvalitet usluge, JUS/IEC 50 (191)
129. Thompson, G., The reduction of plant maintenance costs through
design, Maintenance, Vol. 7., No. 2, 1992.
130. Todorovi, J., Duboka, ., Vasi, B., Baze podataka i baze znanja o
odravanju vozila kao elementi ekspertnih sistema, Zbornik IS '90,
Novi Sad, 1990.
131. Todorovi, J., Duboka, ., Vasi, B., Informacioni sistem o
odravanju vozila, YUMO '90, Beograd, 1990.
132. Todorovi, J., Logistiki prilaz odravanju motornih vozila, Tehnika
Mainstvo, br. 3/82, Beograd, 1982.
133. Todorovi, J., Ivanovi, G., Anelkovi, O., Matematiki model za
proraun rezervnih delova, Zbornik SYMOPIS '78, Herceg Novi,
1978.
134. Todorovi, J., Duboka, ., Odgovornost za proizvod sa stanovita
inenjera, Zbornik IS '90, Novi Sad, 1990.
135. Todorovi, J., Sistemski prilaz razvoju vozila, Vojnotehniki Glasnik,
Beograd, Br. 3, 1988.
136. Todorovi, I., Zelenovi, D., Efektivnost sistema u mainstvu,
Nauna knjiga, Beograd, 1981.
137. Todorovi, I., Osnovi teorije odravanja, Mainski fakultet, Beograd,
1984.
138. Tocelli, R., Manutenzione preditiva gestita celculatore, Produre 12,
Milano, 1976.
139. Todorovic, I., Organizacija odravanja sredstava za rad,
Jugoslovenski Zavod za produktivnost rada, Beograd, 1984.

189

140. Todorovi, I., Inenjerstvo odravanja tehnikih sistema,

Jugoslovensko drutvo za motore i vozila, Beograd, 1993.
141. Todorovi, I., Vasi, B., Teorija efektivnosti, Mainski fakultet,
Beograd, 1994.
142. Troyer, D. D., Contimination Monitoring For Maximum Uptime,
Diagnetics, Inc., 1997.
143. Vujanovi,
N.,
Teorija
pouzdanosti
tehnikih
sistema,
Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd, 1990.
144. Vujanovi, N, Istraivanje metoda ocene i alokacije pouzdanosti i
pogodnosti odravanja na primeru sistem a naoruavanja, Doktorska
disertacija, Mainski fakultet, Beograd, 1983.
145. Voskresenski, V., Magistarska teza: Odravanje na bazi rizika,
Zrenjanin, 2006.
146. Wood, J., Bethel, J., The development of automotive diagnostic
systems for armoured fighting vehicles in the British Army, Proc.
IMechE, C41/85, London, 1985.
147. Wohllebe, H., Technische Dijagnostik im Maschinenbau, Veb Verlag
tehnick, Dresden, 1978.
148. Zahtevi programa pogodnosti odravanja (Maintain ability program
requirements), MIL STD 470, DoD USA, 1966; prevod TU SS NO,
Beograd, 1984.
149. Zelenovi, D., Flexibility A condition for effective production
system, VIth Int. Conf. on Prod. Res., Novi Sad, 1981.
150. Zelenovi, D., Proizvodni sistemi, Nauna knjiga, Beograd, 1987.
151. Zelenovi, D., Istraivanje uticaja na pojavu otkaza u procesima
obrade primenom statistikih metoda, Tehnika Mainstvo, Beograd,
Br. 11, 1971.
152. Zuhorn, D., Erfolgskriterien flier eine Effiziente Europaeische
Logistik, Logistik im Unternehmen, Jan./Feb. 1990.
153. Zelenovi, D., Upravljanje proizvodnim sistemima, Nauna knjiga,
Beograd, 1984.
154. Zelenovi, D., Osnove teorije industrijskih sistema, FIN IIS, Novi
Sad, 1980.
155. IM Prirunik, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1987.
156. Conference Papers, National Conference on Computer for Managers,
1978., 1980., 1982. i 1984., London
157. Casopis OMO (komplet), 1975., 1976., 1977., 1978., 1979., 1980.,
1981., 1982., 1983., 1984., 1985., 1986., 1987. i 1988., 1989., 1990.,
1991., Beograd
158. Odravanje IIS Prilaz, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1997.
159. Zbornik radova, YUTRIB '89, Prva jugoslovenska konferencija o
tribologiji, Kragujevac, 1989.

190

160. Zbornik radova sa Savetovanja odravalaca Podunavskog regiona,

Smederevo, 1985.
161. Zbornik radova XXIII Jugoslovenski majski skup, Odravanje
tehnikih sistema, Kragujevac, 1998.
162. Projekti i upustva elezare Smederevo, 1975 2005 (autor prof. dr
ivoslav Adamovi), Smederevo
163. Projekti ADAM INSTITUTA, Smederevo, 2000 2006 (autor prof.
164.
165.
166.
167.
168.
169.
170.

dr ivoslav Adamovi), Smederevo

asopis Odravanje maina, Smederevo, 2004, 2005, 2006, 2007.
asopis Hidraulika i pneumatika, Ni, 2004, 2005, 2006, 2007.
asopis Tehnika dijagnostika, Beograd, 2002, 2003, 2004, 2005,
2006, 2007.
asopis Menadment znanja, Smederevo, 2006, 2007.
Zbornik radova XXX Majskog skupa odravalaca Srbije, Vrnjaka
banja, 2007.
Zbornik radova X Oktobarskog skupa hidrauliara Srbije, Vrac,
2007.
asopis Reinenjering, Smederevo, 2007.

191