Hazarski renik, Milorad Pavi

Autor: Milorad Pavi

Hazarski renik roman je Milorada Pavia. Interes za pisanje romana o
Hazarima kod ovog pisca potie jo iz njegovih studenskih dana. Ve je
tada pisao naune studije o Hazarima. Kako su godine prolazile, a nije bilo
dostatnih podataka o Hazarima, on je odluio da napie roman o njima. U
Hazarskom reniku obradio je priu o nestalom narodu.Pria nije
ispriana u formi klasinog romana, ve je napisana kao nauni spis,
odnosno leksikon. U leksikonu je verno obradio legendu, istoriju i
imaginaciju i na taj nain je oblikovan ovaj roman.Delo je napisano u obliku
renika ili leksikona, a nosi podnaslov Roman leksikon u 100 000 rei,
odnosno Renik renika o hazarskom pitanju.Hazarski renik sastoji se
od tri leksikona ili renika, a to su: Crvena knjiga, Zelena knjiga i uta
knjiga. Sve tri knjige bave se istom problematikom, problematikom Hazara
i sve tri su islamski, hrianski i jevrejski renik o hazarskom pitanju.
Hazarski renik centralno je reniko delo koji se sastoji od romaneskne
jezgre. No, uz to, ovo delo sastoji se od Prethodne napomene,
Apendiksa I, Apendiksa II, Zavrne napomene i Popisa odrednica.
Svi ti delovi, uz dodatne injenice odravaju funkciju prenosa romanske
jezgre.Prethodne napomene drugo su, rekonstruisano izdanje
Daubanusovog renika koji je bio uniten, a potie iz 1961. godine. Kroz
Napomene itaoc moe dobiti osnovne napoemen o delu, ali i potrebne
su nam da bismo razumeli tekst.U njima se objanjava predmet izlaganja
hazarsko pitanje, struktura i istorija knjige i nain kako se ona ita.Hazari
su bili ratniki nomadski narod, a iveli su izmeu Crnog i Kaspijskog mora.
Carstvo koje su posedovali bilo je jako mono. No, mo je nestala kada su
svoju veru zamenili jednom tri veroispovesti islamskom, jevrejskom ili
hrianskom.Iako se zna da je hazarsko carstvo i sve to je bilo njihovo
nestalo, ne zna se pod kojim okolnostima je dolo do toga. Od svega,
sauvani su samo oskudni podaci koje su uvali stari hroniari i koji su
temelj prie o njihovom postojanju.Za Hazare je bilo pogubno njihovo
preobraanje, a prema prii ono se odvijalo ovako.

Kratak sadraj

Kagan, hazarski vladar, usnuo je san. Zatraio je tada pomo od tri filozofa s
tri razliite strane sveta da mu pomognu u tumanju sna. Odluio je da e
prei na veru filozofa ije e tumaenje sna biti najprihvatljivije. Tako su
tumaenja ova tri filozofa islamskog, hrianskog i jevrejskog, postala
temelj prie i polemike ovoga dela.Celo vreme kroz istoriju, vladao je veliki
interes za Hazare, a u 17. veku, poljski tampar Daubmanus, tampao je
izvore o hazraskom pitanju. tampao ih je u obliku leksikona od tri renika
(hrianskog, jevrejskog i islamskog). No, inkvizicija je unitila sve primerke
Daubmanusovog renika. U konanici, sauvana su samo dva primerka
jedan otrovan, a drugi sa srebrnom bravom.Sve do dananjeg dana, sauvani
su samo odlmoci iz tri izvora islamskog, jevrsjeskog i hrianskog, koji su
posluili kao graa za ovo delo.italac knjizi moe da pristupi na nekoliko
naina moe da trai pojam ili re koja ga zanima i na temelju toga moe da
proita sve to ga zanima u Crvenoj, utoj ili Zelenoj knjizi, moe da
bira red kojim e itati knjige ili je moe da ita kao jednu celinu, od njenog
poetka pa sve do kraja.Centralni dio dela podeljen je u tri knjige, a sastoji se
od odlomaka koji imaju enciklopedijski karakter. Svi oni povezani su
abecednim redom koji sadre informacije o pojavi, dogaaju, osobi ili
predmetu, a sve to opisano je odlomcima koji su razliite duine.U sve tri
spomenute knjige nalaze se enciklopedijski odlomci koji se odnosne na
renike hazarskog pitanja, na hroniare koji su pisali o toj polemici i na
istraivae glavnog pitanja o Hazarima u 17. i 20. veku.S obzirom na to sve
celokupna pria ima tri sloja Srednji vek ( doba Hazara i hazarske
polemike), zatim 17. vek ( vreme prvog izdanja Hazarskog renika te 20. vek
( vreme kada je obnovljen interes za Hazare i vreme kada je izalo drugo
izdanje Hazarskog renika).Prvi vremenski sloj bavi se hazarskom
polemikom koja je kljuni dogaaj za njihovu istoriju. Za tu polemiku bitne
su etiri osobe, a to su Konstantin filozof-iril, farabi Ibn-Kora, Isak Sangari
i princeza Ateh.Svaka knjiga iznosi svoju verziju istine o polemici, svaka od
knjiga govori da je njen predstavnik odneo pobedu to se tie date polemike
te da su se hazari preobratili u njenu veru i da princeza Ateh bila za to
kljuna.Dogaaj je sagledan s razliitih strana, odnosno s tri strana vere. Tako

su itaocima predstavljena tri toka polemike, tri obraena predmeta polemike

i tri konana ishoda.Prema Crvenoj knjizi vreme radnje polemike bilo je
861. godine. Hrianski predstavnik ove polemike bio je Konstantin filozofiril. Iza sebe je imao ve jednu misiju kada su slovenska plemena primila
hrianstvo. Vizantijski car Hazarima je poslao Konstantina kako bi im
objasnio osnove hrianske vere. Pre nego to je otiao Hazarima, Konstantin
je neko vreme boravio na Krimu kako bi dobro nauio hazarski jezik.Kada je
doao na kaganski dvor, tamo su ve bili jevrejski i islamski predstavnici.
Uao je s njima u polemiku kako bi iznio svoje Hazarske besede. Uz to,
pobedio je svoje ljute protivnike te je privoleo kagana da preuzme
hrianstvo. Pomogla mu je princeza Ateh koja je hrianstvo primila ve pre.
Prema izvorima hrianstva, princeza Ateh je za svakog od polemiara imala
drugo lice i svaki od njih doivljavao ju je na drukiji nain.Prema Zelenoj
knjizi i njenoj polemici pobedio je islamski predstavnik farabi Ibn-Kora.
Farabi je uz mnogo napora konano stigao na kaganov dvor. Na putu su mu
bile postavljene brojne prepreke kako bi ga omele da stigne na vreme na
polemiku. Ipak, uspeo je da nadmai svoje protivnike jer je dao najbolje
polemiku oko objanjenja kaganovog sna.Kaganu se u snu ukazao aneo. On
mu je doao s porukom da su njegove namere drage Bogu, no nisu njegova
dela. Ibn-Kora je smatrao da se do Boga moe doi samo uz pomo Boje
knjige koja je bila u posedu islamista. Iz tog razloga, kagan je trebao da
prihvati knjigu. Tako je on na kraju to i uinio. Ateh, koja je pomogla u
pobedi Ibn-Kore, poraeni polemiari odluili su da je predaju paklu. No, ona
je pobegla u islamski pakao.Iblis, islamski gospodar pakla, osudio je Ateh na
to da zaboravi svoj jezik, ime i pesme, ali dobila je veni ivot. to se tie
ljubavi, nju je princeza mogla da ima samo u snu. Svoj ivot potpuno je
posvetila svojoj sekti lovaca na snove.uta knjiga govori o tome kako je
jevrejski predstavnik Isak Sangari uinio sve da privoli kagana da prihvati
judaizam. U tome je velike zasluge imala princeza Ateh, koju je islamski
demon kaznio tako da je ona zaboravila svoj jezik. Pre nego to se to desilo,
ona je naredila da svaki papagaj naui po jednu re i stihove koji se na nju
odnose na hazarskom jeziku. Tako su papagaji bili puteni i druge ptice su

nauili pesmama. Malo pomalo, putem papagajske pesme doli su i do

Daubmanusovog renika.Drugi vremenski sloj obuhvatio je 17. vek. Tada je
rastao interes za sve to je imalo veze s Hazarima. Glavni akteri su: Avram
Brankovi, Jusuf Masudi i Samuel Koen.Avram je bio istoriar, diplomata u
Carigradu te vojskovoa u austro-turskim ratovima. Celo ivot bavio se
sastavljenjem renika o Hazarima. Tako je sakupio velik broj spisa i knjiga, a
posedovao je i papagaja koji je bio uhvaen na obalama Crnog mora. Papagaj
je recitovao stihove na hazarskom jeziku.Avram je tako naradio da jedan
pisar celo vreme zapisuje to papagaj izgovora, a sve s nadom da e doi do
pesama papagaj, odnosno do poezije princeze Ateh.Brankovi je bio uveren
da osim islamskih i hrianskih izvora, postoje i jevrejski. Iz tog razloga hteo
je da objedini te izvore sa tim saznanjima. Isti su cilj imali i islamski i
jevrejski istraivai te iz tog razloga jedan drugoga sanjaju.Jusuf Masudi bio
je svira, ali vrlo brzo ostavio je svoju profesiju kako bi postao lovac na
snove. Posvetio je svoj ivot hazarskoj polemici. Smatrao je da su najbolji
lovci na snove, oni hazarski. Bio je upoznat s arapskim izvorima o Hazarima
pa je odluio da traga za druga dva izvora.Tako je u snu prvo pronaao
Koena, a onda i Brankovia. Postao je sobar Brankovia kako bi mu uvek bio
u blizini i kako bi se na lak nain dokopao hrianskih izvora. U snovima
Avrama Brankovia pratio je Koenovo kretanje, sve dok Avram Brankovi
nije usmren na nain da je proboden kopljem. U to vremen posljednji je put
vidio i Koena. On je pao kada je sanjao Brankovievu smrt. Za neko vreme, i
Masudi je ubijen sabljom.Dubrovaki Jevrejin, Samuel Koen, posvetio je
svoj ivot traganju za druga dva izvora.Trei vremenski sloj obuhvatio je
dogaaje i osobe koji su obileele 20. vek. Glavne linosti za ovu priu su:
Isajlo Suk, doktor Dorota ulc i doktor Abu-Kadir Muavija. Oni su bili
profesori na univerzitetu, ali to je jo i vanije, istraivai hazarske
istorije.Dogaaj oko kojeg se vrtila cela pria je simpozijum u Carigradu koji
se odrao 1982. godine. Sve to se dogodilo na simpozijumu zabileeno je u
pismu Dorota ulca, a pisma je pisao sam za sebe.Tako je jednog jutra Dorota
sedela u hotelskoj bati. Tamo je dola s namerom da ubije doktora Muaviju.
Kada je stigao, priao joj je odmah jezapoeo razgovor o irilovim

hazarskim besedama. Dorota je tada zaboravila svoje namere i s

oduevljenjem zbog novih saznanja, potrala je do doktora Suka. No, kada je
ula u njegovu sobu, nala ga je mrtovg. Bio je zadavljen jastukom. U tom
trenutku, iz vrta se zauo pucanj. Naime, netko je ubio doktora Muaviju
pitoljem na kojem su se nalazili Dorotini otisci. Zato je Dorota bila optuena
za ubistvo. Nakon pisma usledili su odlomci izgubljenih Hazarskih
beseda.Nadalje, tekstovi koji slede, a to su Apendiks I i Apendiks II,
autentina su veza izmeu prvog i drugog izdanja Hazarskog renika.
Apendiks I je ispovest prije smrti oca Teoktista Nikoljskog. On je prvi
priredio Hazarski renik.Ispovest u epistoralnom obliku upuena je
Arseniju patrijarhu. Ispovest razjanjava dogaaja, pojave i osobe koji su se
bili pojavili u centralnom delu knjige.Apendiks II, izvor je iz sudskog
zapisnika sa svedoenjima svedoka za ubistvo doktora Muavija koji se
dogodio 1982. godine. Svedok je bila konobarica hotela Virginija Ateh.Tog
jutra, konobarica je u bati videla porodicu Spak. Posluila ih je pa je dola
do doktorica Dorota te je sela za sto. Pridruio joj se doktor Muavija. U taj
as, Dorota je izvadila pitolj, a Muavija joj je u isto vreme pruio spise. Tada
je ona pitolj ispustila na pod i otila. Muaviji je priao jedan deak iz
porodice Spak. Na rukama je imao rukavice. Uzeo je pitolj doktorice Dorote
i uperi ga u doktora Muaviju. Tuilac se alio na to kako se konobarica Ateh
izraava pa ju je pitao koje je narodnosti. Ona je odgovorila da je Hazarka.
Njeno svedoenje je bilo odbaeno.Nakon toga, svedoila je porodica Spak.
Oni su tvrdili da je Muaviju ubila Dorota. Njezin motiv bio je taj to je
Muavija u egipatsko-izraelskom ratu teko ranio njenog supruga. Dorota je
tvrdila da nije mogla da ga ubije jer je tada ubila doktora Suka. Time je
sumnja sa gospodina Spak uklonjena. On je bio vien kako izlazi iz sobe
doktora Suka.Dorota je osuena na est godina zatvora. Dogaaji koji su bili
izneseni u Apendiksu ostavili su priu o Hazarima otvorenu.Knjiga je
zavrila Zavrenom napomenom. Ona je bila nastavak iz uvoda knjige,
odnosno iz Prethodne napomene. Posveena je knjizi, itanju i itaocu.
Njezina struktura je otvorena pa pred itaoca predstavlja brojne tekoe i
prepreke. Autor je iz tog razloga pun razumijevanja za itaoca, od predlae da

odloi knjigu i da izae na ulicu. Neka se drui i uiva jer to je vrednije od

svakog itanja