Predrag Stojakovi profesor Valjevske gimnazije

FIZIKA 7
Zbirka zadataka iz fizike priprema za
takmienje

INTERNA SKRIPTA
za sedmi razred osnovne kole

SADRAJ:

O REAVANJU
ZADATAKA..............................................................................................................1
1. SILA I
KRETANJE............................................................................................................................3

1.0. esti razred

podseanje.............................................................................................................3
1.1. Pomeraj. Pojam
vektora ..............................................................................................................5
1.2. Ravnomerno promenljivo pravolinijsko
kretanje ......................................................................7
1.3. Njutnovi
zakoni ..........................................................................................................................10
1.4. Kretanje pod uticajem sile zemljine
tee...................................................................................12
1.5. Slaganje i razlaganja
vektora ....................................................................................................14
1.6. Drugi Njutnov zakon i rezultujua sila. Sila trenja
..................................................................15
1. SILA I KRETANJE
REENJA ....................................................................................................20
1.0. esti razred
podseanje...........................................................................................................20
1.1. Pomeraj. Pojam
vektora ............................................................................................................21
1.2. Ravnomerno promenljivo pravolinijsko
kretanje ....................................................................23
1.3. Njutnovi
zakoni ..........................................................................................................................28
1.4. Kretanje pod uticajem sile Zemljine
tee..................................................................................30
1.5. Slaganje i razlaganja
vektora ....................................................................................................34
1.6. Drugi Njutnov zakon i rezultujua sila. Sila trenja
..................................................................35
2. RAVNOTEA
TELA.......................................................................................................................45
2. RAVNOTEA TELA REENJA: ................................................................................................49
3. SILA POTISKA I ARHIMEDOV
ZAKON.....................................................................................55
3. SILA POTISKA I ARHIMEDOV ZAKON
REENJA:..............................................................59
4. ENERGIJA, RAD,
SNAGA..............................................................................................................64
4. ENERGIJA, RAD, SNAGA REENJA:......................................................................................68
5. TOPLOTNE
POJAVE .....................................................................................................................72
5. TOPLOTNE POJAVE
REENJA................................................................................................74
Zbirka zadataka iz fizike za sedmi razred - specijalci interna skripta
1

O REAVANJU ZADATAKA

ajke pomau deci da upoznaju svet odraslih, zadaci takoe imaju analognu
ulogu pri
upoznavanju uenika sa fizikom.
Uistinu, zadaci imaju mnogo zajednikog sa folklorom. Isto kao i bajke, i
zadaci
ueniku daju prvu predstavu o svetu fizike, o metodama njenog opisivanja, i
putevima
saznanja.
Elementarni zadaci opisuju dogovoreni svet materijalnih taaka, niti bez
teine, idealnih
gasova, i drugih savrenih tela, slian svetu bajki, naseljenim stranim
zmijama, i prelepim
prinevima, koji putuju na leteim ilimima u potrazi za ar pticom. U
takvom svetu sila dobra i
zla jasno su prikazani i prirodni problemi koji se odlikuju jasnoom i
jednoznanou odgovora. U
zadacima takoe moemo posmatrati nerealne, ak fantastine pojave;
isto kao i bajke i ovakvi
zadaci razvijaju nau matu. Ve proraeni zadaci nas postepeno pribliavaju
sloenoj slici realnog
naunog istraivanja, gde mnoga pitanja zahtevaju dosta rada samo za njihovu
formulaciju, i na
kraju, veoma temeljno pretraivanje dovodi do proirivanja naih vidika, i daje
mogunost da
ranije postavljeni problem sagledamo iz drugog, novog ugla. Isti sluaj je i sa
zadacima: temeljnije
posmatranje esto zahteva nove proraune, ili moe posluiti kao povod za
ozbiljnije razmiljanje.
Reavanje zadataka e doneti najveu korist samo ako ih uenik reava
SAMOSTALNO.
Meutim, reavanje bez pomoi, sugestija, esto nije mogue, pa ne
uspevamo da reimo zadatak.
Ali ak i oni koji nisu uspeli da nau reenje, imaju znatne koristi ukoliko su
dovoljno uporno
pokuavali, time to razvijaju intelekt i jaaju volju. Treba imati u vidu da
odluujuu ulogu u
reavanju zadataka, kao i uopte u uenju, igraju snaga volje i upornost i
istrajnost u radu.
Ne treba se obeshrabriti ako neki zadatak ne uspemo da reimo odmah, iz prvog
pokuaja.
nauno je utvreno da se proces stvaralatva u oblasti egzaktnih nauka (a
reavanje zadataka je
jedan od oblika stvaratva) odvija sledeim redosledom.

Prvo dolazi PRIPREMNA FAZA, u toku koje naunik (a to ste vi) uporno
trai reenje.
Ako ne nae reenje i problem na neko vreme napusti, nastupa druga faza
FAZA INKUBACIJE naunik ne razmilja o problemu i bavi se drugim
stvarima. Ipak,
u podsvesti se nastavlja nesvesno razmiljanje o problemu, koje, na kraju
krajeva dovodi do tree
faze iznenadnog ozarenja, ILUMINACIJE, i pronalaska traenog reenja.
Treba imati u vidu da se perid inkubacije ne pojavljuje sam od sebe da bi se
pokrenuo
mehanizam podsvesnog razmiljanja o problemu, potreban je uporan, intenzivan
rad u periodu
PRIPREMNE FAZE.
Reavanje zadataka, kako smo ga ve okarakterisali, takoe je vid
stvaralatva, i kao takvo,
duno je da potuje one zakone koji vae i za rad naunika na naunom
problemu. Istina, u nekim
sluajevima je druga faza faza inkubacije tako slabo izraena da ostaje
zanemarena.
Iz izloenog proizilazi da reavanje zadataka ni u kom sluaju ne treba
odlagati za poslednje
vee, kako, na alost, uenici najee i ine. U tom sluaju
najsloenije, i istovremeno
najsadrajnije i najkorisnije zadatke nesumnjivo neemo reiti.
O zadacima zadanim za domai treba razmiljati to je mogue ranije, da
bi se stvorili
uslovi za fazu inkubacije .