Download as pdf or txt
Download as pdf or txt
You are on page 1of 11

PRIMENA SLINOSTI NA KRUG

(ZLATNI PRESEK)
Posmatrajmo krug K i taku P u ravni tog kruga. Neka su prave a i b dve seice datog kruga K koje prolaze kroz P.
Oigledno je da imamo tri situacije:
i)
ii)
iii)

taka P je u krugu
taka P je na krugu
taka P je van kruga

Razmotrimo jednu po jednu situaciju...


i) taka P je u krugu

A
B1
P
B

A1
a
Oznaimo sa A i A1 presene take prave a sa krunom linijom k kruga K, a sa B i B1 presene take prave b sa
krunom linijom k. Uoimo trouglove ABP i A1 B1 P .

A
B1
P
B

A1
a
Uoeni trouglovi su slini jer imaju po dva ista ugla: APB = A1 PB1 jer su unakrsni ( uti uglovi na slici) a
PAB = PB1 A1 su periferijski uglovi nad istim lukom ( crveni uglovi na slici).

Iz slinosti ovih trouglova sledi proporcionalnost odgovarajuih stranica:


AP : BP = B1 P : A1 P AP A1 P = BP B1 P

ii)

taka P je na krugu

P=A1=B1
b

A
a

Ovde se take P , A1 i B1 poklapaju. Oigledno je AP A1 P = BP B1 P = 0 jer je A1 P = B1 P = 0 . Dakle opet je


AP A1 P = BP B1 P .

iii)

taka P je van kruga


A1

A
P
B
B1

Uvedimo ista obeezavanja kao i u prvoj situaciji : A i A1 su presene take prave a sa krunom linijom k kruga K,
a B i B1 presene take prave b sa krunom linijom k . Uoimo trouglove PAB1 i PBA1 .
A1

A
P
B
B1

Jasno je da ova dva trougla imaju zajedniki ugao kod temena P ( crveni na slici) a uglovi obeleeni plavom bojom su
jednaki kao periferijski uglovi nad istim lukom AB.
2

Dakle, ova dva trougla su slina! Odgovarajue stranice su proporcionalne:


AP : BP = B1 P : A1 P AP A1 P = BP B1 P . I trei put smo izvukli isti zakljuak:

Ako je K dati krug i P data taka u ravni tog kruga, tada proizvod odseaka koje krug K odredjuje na bilo kojoj
seici povuenoj iz take P , ima konstantnu vrednost.
Najee se uvodi oznaka p 2 = PA PA1 a ovaj konstantan proizvod nazivamo potencijom take P u odnosu na
krug K.
Ako se taka P nalazi van kruga , zanimljivo je posmatrati situaciju kad iz take P postavimo tangentu na krug i
seicu kruga:
t
T

a
A1
A

Ovde bi vailo: PT PT = PA PA1 PT 2 = PA PA1 , odnosno reima bi rekli:

Potencija take P u odnosu na krug K jednaka je kvadratu odgovarajue tangentne dui!


Najzanimljivija stvar vezana za ovo je takozvani zlatni presek.

Ako je neka du AB podeljena takom C tako da je vei odseak geometrijska sredina dui AB i manjeg
odseka, to jest ako vai : AC = AB BC AC : AB = BC : AC tada kaemo da smo izvrili zlatni presek
dui AB.
A

Naravno, sada emo vam objasniti kako da nadjete konstrukcijski taku C koja deli du AB po zlatnom preseku.
Predpostavljate da ima neke veze sa prethodnim izlaganjem, odnosno sa injenicom da je potencija take P u

odnosu na krug K jednaka kvadratu odgovarajue tangentne dui!

Uzmemo proizvoljnu du AB i obeleimo recimo da je AB = a . U taki B podignemo normalu i na njoj nanesemo


duinu

a
a
, obeleimo tu taku sa S. Konstruiemo krug poluprenika
sa centrom u S.
2
2
k

a/2

B
a

Dalje spojimo SA i dobijemo seicu kruga . Obeleimo te take preseka sa P i P1 .


k

P1
S
a/2
P

a/2

B
a

Uoimo rastojanje izmedju taaka A i P. Obeleimo recimo da je AP = p . Ubodemo estar u taku A , uzmemo
rastojanje do take P i to rastojanje spustimo dole na du AB.

P1
S
a/2
a/2

B
a

Obeleimo ovu taku sa C. To je taka koja deli du u zlatnom preseku!


k

P1
S

p+a
a/2

a/2

a-p

Dokaz je jednostavan: ( posmatrajte sliku)


Na osnovu osobina potencije imamo: AB 2 = AP A1 P , odnosno a 2 = ( p + a) p

Odavde je:

a 2 = ( p + a) p
a2 = p2 + a p
p2 = a 2 - a p
p 2 = a(a p ) p : a = (a p ) : p
Zlatni presek

U drugom razredu srednje kole ete nauiti da reavate kvadratnu jednainu, pa e vam sledea raunica izgledati
jasnije, za sad zapamtite rezultat ove raunice:
a 2 = ( p + a) p
a 2 = p 2 + ap
a 2 ap p 2 = 0 kvadratna jednaina po a, a = 1, b = p,c = p 2
a1,2 =
a1,2

b b 2 4ac
2a

1 5
p p2 + 4 p2 p 5 p2 p p 5
=
=
=
= p

2
2
2
2

1+ 5
1 5
a1 = p
a 2 = p

2
2
1+ 5
1, 618033989
2
1 5
a 2 0, 618033988 p, jer je
0, 618033988
2

a1 1, 618033989 p, jer je

Nas interesuje da je : a 1, 618033989 p , odnosno: a : p 1, 618033989


ZAPAMTITE OVAJ BROJ!

1, 618033989

Najei zadatak koji daju profesori a vezan za zlatni presek je konstrukcija pravilnog desetougla ili petougla
upisanog u krug zadatog poluprenika.
Evo kako se konstruie desetougao:
A

r/2

slika 1.

r/2

r/2

slika 2.

r/2

r/2

r/2

slika 3.

Nacrtamo krug zadatog poluprenika r. Nadjemo sredinu poluprenika ,to je taka S na slici 1.
r
Iz take S kao centra konstruiemo krug poluprenika
i spojimo take A i S. Dobijamo taku M ( slika 2.)
2
Ubodemo estar u A i prenesemo rastojanje AM na poluprenik AO. Dobili smo taku P.( slika 3.)
Seate se, ovo je postupak traenja zlatnog preseka...
6

Dobijena du AP je ustvari duina stranice desetougla!


A

A
J

S
D

G
F

slika 5.

slika 4.

U otvor estara uzmemo rastojanje AP i prenosimo ga po krunoj liniji poevi od take A. (slika 4.)
Spojimo te take i eto traenog desetougla upisanog u krug zadatog poluprenika. ( slika 5.)
Ako profesor od vas trai da nacrtate pravilan petougao upisan u krug zadatog poluprenika, vi nacrtate najpre

desetougao pa spojite svako drugo teme!


A

E sad da se vratimo na zlatni presek i da vam ispriamo nekoliko zanimljivosti

Zlatni pravougaonik je pravougaonik ije se stranice nalaze u odnosu zlatnog preseka. a : b 1, 618033989

Da bi konstruisali zlatni pravougaonik podjemo od kvadrata AFEB. M je sredina stranice AF. Ubodemo estar u
taku M i spustimo rastojanje do preseka sa produetkom AF. Dobijamo taku D. Sad nije teko nai i etvrto teme
C.

Ako nastavimo sa konstrukcijom zlatnih pravougaonika, dobijamo:

Uvek kad odstranimo kvadrat, ostaje zlatni pravougaonik. Uradimo sada sledee: ubodemo estar u F i opiemo
etvrtinu kruga poluprenika FA ( duina stranice kvadrata), zatim ubodemo estar u N i opiemo etvrtinu kruga
poluprenika NE , ubodemo estar u P i opiemo etvrtinu kruga poluprenika PJ...i tako dalje.

Dobili smo takozvanu zlatnu spiralu.

Antiki arhitekti su smatrali da gradjevine imaju izuzetan izgled ako su im dimenzije odredjene zlatnim presekom.
ak se verovalo da gradjevine sa zlatnim presekom imaju magine moi.

Poznati Partenon u Atini je gradjen po zlatnom preseku.


Egipatske piramide imaju proporcije zlatnog preseka, zgrada ujedinjenih nacija...
Zlatni presek se nalazi i u delima uvenih muziara: dela Baha, Mocartove sonate, Betovenova peta sinfonija,
muzika ubertaNalazi se na slikama Leonarda
Ipak, najzanimljivije je to da zlatni presek nalazimo i u prirodi:
Ukoliko podelimo broj enki pela i mujaka u konici, dobijamo priblino 1,6.
Izmerimo oveju duinu od vrha glave do pupka, pa to podelimo sa duinom od pupka do podaopet 1,6.
Seme suncokreta raste u suprotnim spiralama a medjusobni odnosi prenika rotacije su 1,6.
Na kuici ( koljci) mekuca nautilusa takodje je odnos spiralnog prenika prema svakom sledeem 1,6.

Kada se govori o zlatnom preseku , neizbeno se mora pomenuti i Fibonaijev niz.


Medjutim, kako se nizovi ue tek u treoj godini, mi emo pokuati da vam na jednom primeru objasnimo kakav je to
Fibonaijev niz.

Dobijemo na poetku godine jedan par zeeva, koji svakog meseca izvede novi par a on postaje produktivan, to jest
izvodi novi par za mesec dana, kad odraste. Koliko emo parova zeeva imati za godinu dana?

Mi smo vam nacrtali jedan dijagram da bi pojasnili stvari:

mesec

parovi

1. januar

1. februar

O
O

1. mart

1. April

1. maj
1. jun
1. jul

UKUPAN
broj parova broj parova BROJ
odraslih
beba
PAROVA
zeeva (O) zeeva ( B) ZEEVA

O
O

1. avgust

B
B

O
O O

B O O BO B
O O B O BO O

O
O O

O O BO BOO BOOBO B OO BO B

...........................................................................

13

13

21

21

13

34

1. septembar

34

21

55

1. oktobar

55

34

89

1. novembar

89

55

144

1. decembar

144

89

233

1. januar
naredne godine

233

144

377

Parovi beba zeeva su obeleeni sa B, a kad porastu (mogu da daju novi par) sa O.

Pogledajte kolonu sa brojem parova odraslih zeeva. U njoj su brojevi 1,1,2,3,5,8,13,21,...

1
1
2
3
5
8
13
21
34
55
89
144
233

To je Fibonaijev niz. Naravno on se nastavlja dalje...

Vi se sada pitate zato je ovaj niz tako specijalan?


10

1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89...
Poevi od treeg lana, svaki sledei lan niza dobijamo tako to saberemo prethodna dva lana...
2=1+1
3=2+1
5=3+2
8=5+3
itd.
Pa i nije neto ba mnogo specijalno, kaete vi sada...Ali... Prava stvar tek dolazi na videlo!
Ako podelimo dva uzastopna lana niza poevi od 3 i 5 dobijamo:
5
1, 67
3
8
= 1, 6
5
13
= 1, 625
8
21
1, 615
13
34
1, 619
21
55
1, 617
34
89
1, 618
55
itd .

Da li vam je poznat ovaj broj? 1, 618033989 je zlatni presek, a ovde je priblino svuda ba on!
Zato je ovaj niz specijalan.

11

You might also like