MATURSKI RAD

Iz Psihologije

TEMA: Inteligencija

SADRAJ:

1. UVOD

2. POJAM I DEFINICIJA INTELIGENCIJE

2.1. RAZVOJ INTELIGENCIJE
2.2. MJERENJE INTELIGENCIJE

3. INTELIGENCIJA I DOB

4. INTELIGENCIJA I UENJE

5. OKOLINA, NASLJEE I INTELIGENCIJA

6. SPOL I INTELIGENCIJA

7. ZASLIJEPLJENA SKUPINA

8. L.L. THURSTONE

9. ZAKLJUAK

10. LITERATURA

1. UVOD
Od svih sposobnosti, inteligencija je izazvala najvie interesovanja kako kod psihologa, tako i
kod laika. To je sposobnost koja se visoko cijeni kod drugih i kod sebe. Mnogi ljudi imaju
razliite predstave o tome ta je inteligencija, i mnoge rijei naeg jezika predstavljaju
razliite nivoe intelektualnih sposobnosti: bistar, otrouman, promiljen, obazriv... Ne postoji
univerzalna definicija inteligencije, ak se i dalje odvija debata o tome ta se zapravo
podrazumijeva pod ovim pojmom; da li je inteligencija jedna opta sposobnost ili nekolicina
samostalnih sistema sposobnosti; da li je to osobnost mozga, karakteristika ponaanja ili zbir
znanja i spretnosti.
Svi naunici koji su se bavili ovom oblau, davali su razliite definicije inteligencije. Na
primjer, 1921. godine jedan dnevni list je zahtijevao od 14 istaknutih psihologa i profesora da
definiu inteligenciju. Uoeno je da su svih 14 definicija bile razliite. Slina situacija se
odigrala 1986. kada je dobijeno 25 razliitih definicija: sposobnost rjeavanja raznovrsnih
problema u ivotu; sposobnost apstraktnog miljenja; prilagoavanja okruenju; mogunost
saznavanja i posijedovanja znanja; opta mogunost nezavisnosti, originalnosti i
produktivnosti u miljenju; sposobnost rasuivanja, shvatanja i zakljuivanja; uroena opta
sposobnost spoznaje.
Ljudi iz opte populacije imaju drugaija shvatanja inteligencije u odnosu na eksperte; to je
sposobnost rjeavanja praktinih problema, sposobnost govornitva, zainteresiranost za
uenje. Ustvari, mnogi ljudi smatraju socijalne kompetencije bitnim komponentama
inteligencije. ak se moe rei da se shvatanja inteligencije razlikuju od kulture do kulture.
Na primjer, za stanovnike sjeverne Amerike, inteligencija asocira na matematike i
govornike spretnosti, dok neke pomorske kulture, konkretno stanovnici ostrva na jugu
Pacifika, vide snalaenje u prostoru i spretnost u upravljanju amcem kao osnovna obiljeja
inteligencije. Inteligencija je prvenstveno termin koji se generalno odnosi na umne
sposobnosti, sposobnosti rjeavanja problema, apstraktno miljenje, uenje i razumijevanje
novog materijala i korienje starih iskustava. Ova sposobnost se izraava u mnogim
aspektima ljudskog ivota.Inteligencija obuhvata raznovrsne mentalne procese, ukljuujui
pamenje, uenje, zapaanje, odluivanje, miljenje i razumijevanje.
Temeljnim istraivanjem psiholoke literature, moglo bi se pronai preko pedeset definicija
inteligencije. Neke od tih definicija su bioloki obojene, pa sa tog aspekta inteligencija se
definie kao sposobnost adaptacije ili prilagoavanja. Druge odredbe imaju vie psiholoko
znaenje, i po njima je inteligencija sposobnost uenja, sposobnost koritenja starog iskustva
u novim situacijama. Iako nisu pogrene, one ukazuju na koji se nain postie to snalaenje
u novim situacijama, to jest, one ukazuju na psiholoki mehanizam karakteristian za
inteligentne radnje.
Jedan od prvih i najveih istraivaa inteligencije, Spearman, definisao ju je kao:
a) shvatanje, uvianje odnosa izmeu datih lanova
b) sposobnost apstraktnog miljenja, koja je najee vezana za govor
Za upoznavanje strukture intelektualnih sposobnosti posebno su zasluna istraivanja
amerikog psihologa L.L. Thurston-a. Prema njegovim prvim istraivanjima, intelektualne
sposobnosti se mogu svesti na 7 faktora, i svi oni su od velikog znaaja pri rjeavanju
sloenijih intelektualnih zadataka.
Kroz ovaj rad, prikazat u svih 7 faktora, izuavanje inteligencije i ponaanja.

2. POJAM I DEFINICIJA INTELIGENCIJE

Definicija inteligencije je nastala od latinskih rei inter to znai meu i legere u prevodu
brati, skupljati. Sklapanjem ova dva pojma i njegovim uoptavanjem dolazimo do znaenja uviati meuveze ili meuodnose u pojmovima sa kojima se susreemo i na osnovu kojih
gradimo predstavu o svijetu koji nas okruuje. Inteligencija predstavlja jednu od
najispoljenijih dimenzija linosti pomou koje se mjere individualne razlike.

Tokom istraivanja ovog pojma postojale su dileme da li je inteligencija sposobnost

rjeavanja novih problema i snalaenje u novonastalim situacijama ili je to sposobnost
apstraktnog razmiljanja, razumijevanja uzroka i posljedica nekog problema, sposobnost
razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost uenja i prilogoavanja nekom zadatom cilju.
Dok su neki inteligenciju vidjeli i kao sposobnost lakog i brzog uenja i sticanja novih
sposobnosti.

Postoje tri osnovne kategorije inteligencije:

Apstraktna ili verbalna inteligencija koja obuhvata mogunost pojedinca da se

koristi pojmovima i terminima (rijeima), da uvia njihovo znaenje i da ih funkcionalno
kombinuje.

Praktina inteligencija koja podrazumijeva spretnost u rukovanju predmetima i

stvarima u sredini u kojoj ivimo (manipulativne sposobnosti), i mogunosti psihomotornog
reagovanja u problemskim situacijama.

Socijalna inteligencija koja kategorie umijee u interakciji sa ljudima.

2.1. RAZVOJ INTELIGENCIJE

Jo jedna stavka koja je muila psihologe bila je ta utie na razvoj inteligencije. Vremenom
su razvijene teorije da je jednim dijelom zasluan nasljedni faktor, ali ne ono to smo samo
genetskim materijalom dobili od roditelja ve i sve ono to su nam oni tokom odrastanja
pruali u intelektualnom smislu. I kao drugi dio, takoe veoma znaajan, su faktori sredine u
kojoj ivimo i koji su kao druga polovina uticaja veoma znaajni pogotovo u periodima
odrastanja kada sredina ima vei uticaj na nas (kola, drutvo...). Precizna procjena koji je
od ova dva faktora jai, nije mogue odrediti. Ali ono to se sigurno zna je da ova dva faktora
djeluju kumulativno i da bilo koji od njih ne moe da odigra presudnu ulogu u odnosu na
drugi (ni najpovoljnija sredina ne moe od osobe sa deficitom inteligencije da stvori ovjeka
natprosjene inteligencije). Inteligencija se mnogo bre razvija u prvim godinama ivota kada
spoznajemo svijet i njegove sastavne elemente. Razvoj inteligencije se zavrava sa
stupanjem u zrelu dob (18-25 godine ivota), a kasnije se samo obogauje obim znanja.

2.2. MJERENJE INTELIGENCIJE

U procjenjivanju inteligencije se uzima u obzir vie sposobnosti, s obzirom na to da je

inteligencija veoma kompleksna psiholoka funkcija. I oko ovog je, takoer, bilo rasprave
meu psiholozima, te se kalkulisalo oko raznih mogunosti. Dananja psihologija priznaje
dva faktora. G faktor - opta sposobnost linosti, tj. generalni faktor i S faktor faktor
specifinih sposobnosti, tj. specifini faktori. Na ovaj nain se izbjegava da se pomou jedne
osobine i manjka svih ostalih odredi stepen inteligencije koji ne bi odraavao realnu sliku.
Shodno tome, bitno je ukljuiti sve bitne faktore (kao to su svijest, opaanje, miljenje,
pamenje) i tada govorimo o prosjenoj inteligenciji sa eventualnom posebnom nadarenou
za neku odreenu sposobnost.
5

Kliniko testiranje inteligencije predstavlja grubu procjenu psihologa o intelektualnoj

razvijenosti pojedinca. Zasniva se na procjeni raznih sposobnosti - bogatstvu rijenika,
razumijevanju apstraktnih pojmova, sposobnosti razlikovanja bitnog od nebitnog, nivou
kolskog i opteg znanja u odnosu na edukaciju i sredinu iz koje potjee, sposobnost
rasuivanja i drugo.
Inteligencija se mjeri i posredstvom testova koji je prilagoen godinama ispitanika, a rezultati
predstavljaju koeficijent inteligencije, tj. IQ. Ovakve testove mogu sprovoditi samo struna
lica.

Koeficijent inteligencije (kolinik inteligencije, kvocijent inteligencije, IQ) je numeriki prikaz

stepena razvijenosti inteligencije, tj. predstavlja razliku izmeu mentalnog i kalendarskog uzrasta.
Izraunava se po formuli:

3. INTELIGENCIJA I DOB

Tek neto manje od 50 % pojedinaca ima manje-vie konstantan IQ od rane dobi do

adolescencije, a ostali pokazuju znatne oscilacije. Znatno je via stabilnost verbalnog IQ-a u
odnosu na neverbalni IQ.
Iz podataka se mogu izvui dvije pravilnosti:

to manje vremena protekne izmeu testiranja, to su rezultati na testovima inteligencije

povezaniji

to su djeca starija, to rezultati unutar istog vremenskog intervala pokazuju veu

povezanost

Postoji izrazita pojava snanog pogoranja uspjeha na testovima inteligencije i nekim mjerama
ponaanja otprilike 5 godina prije smrti - zavrni pad. Fluidna inteligencija (GF) pada ve poslije
25. godine i to ne samo u testovima brzine nego i snage. Mjere kristalizirane inteligencije (GC)
pokazuju u funkciji dobi otprilike isti tempo porasta kao to je to pad GF.

4. INTELIGENCIJA I UENJE

Po nekim definicijama inteligencija je determinirana brzinom uenja i/ili zavrnom razinom

sloenosti nauenog, osobito kod inteligencije ivotinja. Uenje omoguuje razvoj inteligencije, a
inteligencija olakava uenje. Rije je o dinamikom procesu meusobnog pojaavanja ili
slabljenja, a ne uzrono posljedinom odnosu. Kvocijent inteligencije nije mjera trenutne
sposobnosti za uenje, nego matematika tvrdnja o tempu kojim e se s vremenom mijenjati
sposobnost za uenje po jednim teorijama, a po drugima IQ predstavlja trenutnu mjeru
sposobnosti za uenje. Kronoloka dob ne korelira s uenjem pa je mogue eksperimentalno
varirati IQ i mentalnu dob. Kod verbalnog uenja, ako nije dolo do restrikcije raspona u zavisnoj
varijabli (teina zadatka) ili nezavisnoj varijabli (IQ), naene su znaajne korelacije izmeu
inteligencije i uenja.
Inteligencija visoko korelira s uenjem na poetku uenja, a kad neka operacija postane
automatizirana, IQ vie ne igra znaajnu ulogu.
Raspon pamenja unaprijed, a jo vie unazad, ima znaajne veze s g-faktorom inteligencije; oba
konstrukta ovise o efikasnosti radnog pamenja.
Inteligencija i uenje koreliraju to vie to je :

sloenije ono to treba nauiti, a ak je naena blaga negativna korelacija izmeu

mehanikog uenja jednostavnih zadataka i IQ-a visokointeligentnih osoba

vea smislenost materijala, tj. kad postoji mogunost transfera uenja

vrijeme uenja ogranienije

uenje vie u vezi s maturacijom

Inteligentni ljudi bre stvaraju kvalitetne asocijacije koje su temelji svakog uenja. Inteligentniji
imaju bolje strategije uenja, mnemotehnike i bazu podataka, pa im vee steeno znanje
omoguuje bolje kognitivno funkcioniranje. Inteligentniji bolje razlikuju bitne od nebitnih
informacija.
Meu djecom s tekoama u uenju u kolama su mukarci - kod ena dolazi do pada
sveukupnih sposobnosti pa ih se ranije uoi. U osnovnoj koli je korelacija izmeu kolskog
uspjeha i inteligencije 0.5, ali taj se koeficijent smanjuje kako ovjek prelazi u vie razrede
kolovanja.

IQ intelektualna inteligencija (lijevi mozak)

SQ duhovna inteligencija (cijeli mozak)
EQ emocionalna inteligencija (desni mozak)

5. OKOLINA, NASLJEE I INTELIGENCIJA

Nativisti pripisuju inteligenciju jedino naslijeu (Spearman, Bart). Empiristi kau da se inteligencija
formira iskljuivo zbog okolinskih utjecaja.
Neokolinski utjecaji na inteligenciju:

naslijeeno (predvidljiv doprinos roditelja)

uroeno (definirano mutacijama i segregacijama u genima)

konstitucijonalno (varijabilnost u tjelesnoj grai i funkcioniranju)

kongenitalno (razvoj u maternici)

Najvaniji podaci za istraivanje doprinosa okoline i naslijea potjeu od: jednojajanih blizanaca
(zbog jednakog genetikog koda) i usvojene djece (zbog nulte genetike slinosti s usvojiteljima i
njihovom biolokom djecom).
Osiromaena okolina proizvodi nepopravljive tete na razvoj inteligencije. Razmnoavanje
izmeu bliskog srodstva dovodi do pada kvocijenta inteligencije (25% takve djece je teko
mentalno retardirano). Uzroci mentalne retardacije su uglavnom na recesivnim genima, a u
bliskom srodstvu je vjerojatnije da e se nai. Do 65 % populacijske varijance rezultata na
testovima inteligencije (na Zapadu) se moe pripisati genetskim faktorima, dok do 40 % varijance
pripisuje se okolinskom utjecaju. U ranom djetinjstvu zanaajniji su utjecaji dijeljene okoline.

6. SPOL I INTELIGENCIJA

Na odnos spola i kognitivnog funkcioniranja djeluju dob (razlika u maturaciji) i socioekonomski status.
Najznaajnije razlike u testovima inteligencije:

u korist ena: verbalno razumijevanje, verbalna fluentnost, sociajlna inteligencija i neki

aspekti pamenja,

u korist mukaraca: socijalna sposobnost, numeriko rezoniranje i mehanike informacije.

Postoje dvije razliite spacijalne sposobnosti: vizualizacija i orijentacija. Vizualizacija je

sposobnost mentalne manipulacije slikovno zadanog podraaja. Orijentacija je shvaanje
rasporeda elemenata unutar vizualnog sklopa i sposobnost zadravanja orijentacije pri promijeni
spacijalne konfiguracije. Oba procesa zahtjevaju paralelno procesiranje i bolje idu mukarcima.
Za socijalizacijske aspekte razlika u kognitivnim sposobnostima znaajna je i interakcija izmeu
maturacije i socijalizacijskih postupaka - djevojice kao grupa ranije se verbalno razvijaju, a
djeaci su genetski vei, jai i aktivniji. ene se formiraju oslanjajui se na verbalno, odnosno
socijalno posredovan pristup problemima, a manje vjebaju i razvijaju spacijalne vjetine.
ene i mukarci pokazuju odreene razlike u nainima odgovaranja - ene su neto sporije i
tonije, a mukarci su neto bri na utrb tonosti. Postoje razlike u varijabilitetu kognitivnih

spobnosti u funkciji spola - kod mukaraca je neto vei (ima vie visoko inteligentnih mukaraca,
ali zato ima i vie retardiranih).
U usporedbi uspjenih ena s uspjenim mukarcima u akademskim zvanjima:

ene s doktoratima su inteligentnije od mukaraca s doktoratima (enama potreban vei

inteligentni kapacitet za afirmaciju u akademskim zvanjima)

ene koje su radikalnije i koje naputaju konzervativnu ulogu ene, lake uspjevaju

snaga ega i volje je jaa u mukaraca

Iako se na velikim uzorcima dobivaju statistiki znaajne razlike u pojedinim testovima i faktorima
inteligencije, te razlike nisu brojano velike i ne doputaju generalizaciju na pojedinanoj razini,
tako da dolazimo do zakljuka da ne postoje neke bitne ili velike razlike u inteligenciji spolova.

7. ZASLIJEPLJENJA SKUPINA
Zaslijepljena skupina (engl. groupthink) je termin koji oznaava nain donoenja odluka u maloj,
kohezivnoj skupini. Zbog pretjerane elje za jedinstvenim miljenjem, lanovi skupine nisu u
stanju realno procjenjivati sve raspoloive mogunosti, pa raste vjerojatnost donoenja krivih
odluka.

8. L.L. THURSTONE
Izmeu dva svjetska rata, ameriki psiholog L.L. Thurstone, postavio je novu metodu faktorske
analize i na osnovi nje je postavio i novi model strukture ljudske inteligencije. Thurstone je tzv.
primarne mentalne sposobnosti smatrao irim skupnim faktorima. To su:

10

V verbalni faktor ili razumijevanje govornih simbola

W faktor rjeitosti, oituje se u lakoi upotrebe i bogatstvu verbalnog izraavanja
N numeriki faktor, vezan je uz jednostavne matematike operacije
S specijalni ili prostorni faktor, oznauje sposobnost prostornog predoavanja
M faktor memorije ili pamenja, odnosi se uglavnom na mehaniko zadravanje smisleno
nepovezanih elemenata
P perceptivni faktor koji omoguuje brzu i tonu identifikaciju detalja
R faktor opeg rezoniranja, oituje se u sposobnosti rijeavanja raznih problema
Thurstone je nakon prve postavke koja se svodi na tzv. model sedam primarnih mentalnih
sposobnosti otkrio jo neke dodatne faktore. Obino se spominju faktor
I induktivno zakljuivanje
D dedukativno zakljuivanje
Temeljno je objanjenje u Thurtoneovoj teoriji da e uspjeh pojedinca u nekoj intelektualnoj
djelatnosti ovisiti o razvijenosti faktora koji pretee u konkretnoj situaciji. Ako je, dakle, faktor
razvijeniji, a odreena situacija u tom faktoru ia, reakcija e biti bolja i ispravnija.

11

9. ZAKLJUAK

Inteligencija predstavlja, moe se zakljuiti, ne jednu jedinstvenu sposobnost, nego

organizaciju veeg broja sposobnosti. Neki pojedinci mogu imati vie razvijene jedne od
spomenutih sposobnosti, a drugi pojedinci druge. Zato se inteligencija pojedinca ne razlikuje
samo po stepenu nego i po vrsti i ne postoji samo jedna, nego mnogo razliitih vrsta
inteligencije.

Kada se radi o pameti strunjaci se slau da ona nije jedna jedinstvena sposobnost, ve
organizacija veeg broja sposobnosti. Ono oko ega se, meutim, ne slau jeste broj faktora
ili sposbonosti koje svojim teorijama podvode pod pojam inteligencije.

Dakle, pozivam vas da promislite o sebi i svojim razliitim sposobnostima. Sigurna sam
da ih imate vie nego to ste do sada vjerovali da ih imate. Za one samosvjesne, neka
ovo bude samo jo jedan pozitivan podsjetnik.

12

10. LITERATURA

https://bs.scribd.com/doc/75267644/Inteligencija
https://hr.wikipedia.org/wiki/Inteligencija
Mensa.hr
IQ Testovi info
A to biste vi uinili? Majda Rijavec, Dubravka Miljkovi, Zagreb 1997

13

Osvrt mentora na rad i saglasnost za pismeni dio rada za polaganje maturskog ispita:

__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
14

__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Podaci o polaganju maturskog ispita iz ________________________

Pitanja na usmenom ispitu:

1. ________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
2. ________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
3. ________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________

Ocjena na pismenom ispitu: __________

Ocjena na usmenom ispitu: __________
Zakljuena ocjena:

__________

15

Komisija:
1. ______________________________
2. ______________________________
3. ______________________________

16