O

limpijski duh i olimpijska ideja nisu umrli 393. godine. U 17. veku u Engleskoj su poele da se
odravaju Kotsvoldske igre, sportske priredbe donekle sline drevnim starogrkim igrama.
Zanimanje za oivljavanje olimpijskih igara raslo je kako su iskopavanjima nemakih arheologa,
sredinom 19. veka otkrivani ostaci antike Olimpije. Tokom sledeih decenija slina sportska dogaanja
organizovana su u Engleskoj i u Grkoj. Grki filantrop Evangelios Zapas je sponzorisao organizovanje
igara posveenim antikim Olimpijskim igrama koje su se prvi put odrale 1859. na gradskom trgu u
Atini. Zapas je platio obnovu antikog stadiona Panatinaiko, koji je prvi put korien za Igre 1870. Isti
stadion je korien i za Prve moderne Olimpijske igre 1896. Na ovim igrama su se takmiili sportisti iz
Grke i Otomanskog carstva. Engleski lekar Vilijam Peni Bruks je u drugoj polovini 19. veka pokrenuo
Godinje igre Venlokog olimpijskog drutva. Te Igre 1890. godine posetio je francuski baron Pjer de
Kuberten.

(1870. 1871).
, .
, .
, .
.

a kongresu na pariskom univerzitetu Sorboni, odranom od 16. jula do 23. jula 1894.
godine Kuberten je izneo svoju ideju pred meunarodnim auditorijumom i dobio je porku.
Poslednjeg dana kongresa odlueno je da se prve Olimpijske igre modernog doba odre
1896. godine u Atini, u njihovoj domovini Grkoj, gde su i nastale pre vie od 2.600
godina. Radi organizacije igara utemeljen je Meunarodni olimpijski komitet (MOK), a
Demetrios Vikelas je, kao pripadnik grkog naroda, dobio ast da postane prvi predsednik ovog komiteta.

1896, , .
5. 14. 1896. 285
( ) 13 , 9 43
, (
).
,
, , ,
, 1900. , .
: 24 , 1.225 , 19 .

I
I

nae, uveno olimpijsko geslo: bre, vie, jae (lat. Citius, altius, fortius), koje je postalo moto
olimpijskih igara, nije ostalo iz antikog doba nego je to u svom govoru, prilikom osnivanja kolskog
sportskog drutva u koli u kojoj je bio upravnik, izrekao prijatelj barona de Kubertena,
dominikanski otac Henri Martin Didon.

uteno geslo nije vano pobediti, vano je uestvovati, koje se, pogreno, pripisuje samom Pjeru
de Kubertenu, takoe je autorsko delo jednog svetenika na misi za uesnike olimpijskih igara u
Londonu 1908. izrekao ga je pensilvanijski biskup Etelbert Talbot.