SEMINARSKI RAD

Tema: Liposolubilni vitamini

Mentor:

Kandidat:

SADRAJ

1. Uvod.3

2. Retinol (vitamin A)...5

3. Holekalciferol (vitamin D)...7

4. Alfa-tokoferol (vitamin E)....9

5. Fitomenadion (vitamin K)....11

6. Zakljucak..13
7. Literatura

UVOD

Vitamini su organski sastojci koji se nalaze u veoma malim koliinama u hrani. ovjeku su
neophodni za odravanje zdravlja, rast i reprodukciju. U poetku, kada su se tek poeli otkrivati,
njihova hemijska struktura bila je nepoznata. Tada je dogovorno da se dodjeljuju oznake koje su
bile ili samo slova abecede ili kombinacija brojki i slova. Danas se koriste prikladni nazivi za
svaki pojedini vitamin npr. tiamin (B1), riboflavin (B2), askorbinska kiselina (C), biotin (H),
cijanokobalamin (B12) i dr.
Vitamini se moraju unositi u organizam u malim koliinama isto kao to se moraju unositi
esencijalne aminokiseline i esencijalne masne kiseline. Male koliine pojedinih vitamina mogu se
sintetisati u organizmu. Tako naprimjer iz provitamina D nastaje vitamin D pod uticajem
sunanih zraka. Manje koliine vitamina K i biotina (vitamina H) nastaje u organizmu uz pomo
crijevne mikroflore. Vitamin B3 (niacin) se sintetizra iz esencijalne aminokiseline triptofana, koju
opet moramo unijeti hranom.
Za razliku od proteina, masti i ugljikohidrata vitamini u organizmu djeluju kao pojedinane
molekule, a ne kao makromolekule. To podrazumijeva da su fukcije vitamina u ljudskom tijelu
esencijalne u enzimskom sistemu metabolizma proteina, ugljikohidrata i masnoa. Vitamini nisu
izvori energiju ali pomau enzimima u procesu metabolizma. Potrebe za vitaminima se mjere u
g ili mg ili u internacionalnim jedinicama (IU). Njihova apsorpcija u ljudskom tijelu zavisi od
unosa u prehrani. Uloge vitamina u organizmu su razliite, a neki od njih imaju i posebne
karakteristine specifinosti djelovanja.Nedostaci pojedinih vitamina mogu dovesti kako do
lakih tako i do teih oteenja u organizmu.

Vitamini se konvencionalno dijele u dvije osnovne grupe: topive u vodi hidrosolubilne i topive
u masnoama liposolubilne.
U liposolubilne vitamine ubrajamo: vitamin D (kalciferol), E (tokoferol), K(fitomenadion)
i A (retinol), dok u hidrosolubilne vitamine ubrajamo:
vitamin B1 (tiamin), B2 (riboflavin)B6 (piridoksin), B12 -cijankobalamin, C (askorbinska
kiselina) te B3 niacin-nikotinsku, B5 pantotensku i B9 -folnu kiselinu.
Liposolubilni vitamini se apsorbuju, transportuju i pohranjuju na dui vremenski period na nain
koji je openito veoma slian tim procesima kod masti. Hidrosolubilni vitamini se metaboliziraju
slino vodenim fiziolokim medijima, koji se krae zadravaju u organizmu i u veim koliinama
se izluuju putem urina.

Tabela Vitamini u pojedinim namirnicama

VITAMINI

IZVORI VITAMINA

Jetra, umanac, riba, mrkva, paprika, naranda i sl.

Riblje ulje, riba, mlijeni proizvodi, itarice

Biljna ulja, bademi, kikiriki, jaja, margarin

pinat, kupus, brokula, govea jetra, zeleni aj

Postoje izvjesne razlike izmedju vitamina topivih u vodi i vitamina topivih u mastima. Vitamini
topivu u
vodi su termiki nestabliniji pa im se koliina u hrani smanjuje tokom pasterizacije i sterilizaciji.
Pri niim reimima termike obrade gubitak je obino 40 do 60 %, a pri sterilizaciji u nekim
sluajevima vitamini potpuno degradiraju. Prilikom pranja hrane liposolubilni vitamini se
zadravaju u hrani, a hidrosolubilni se dijelom otapaju i ispiraju vodom. Prilikom unosa u
organizam moraju se prvo rastvoriti u limfi i tek onda prelaze u krv.

Do nedostatka vitamina u organizmu zbog nedovoljnog unoenja u organizam putem hrane, zbog
poremeaja u resorpciji kao i zbog gubitka iz tijela.
.
Tabela 4.1.1. Hemija nekih vitamina, hemijski oblici i spojevi iz kojih nastaju
Vitamin

Oblik vitamina
Retinil acetat

Vitamin A

Retinil palminat
Beta karoten
Retinol

Vitamin D

Vitamin D2
Vitamin D3
D-alfa-tokoferol

Vitamin E

DL-alfa-tokoferol
D-alfa-tokoferol acetat
DL-alfa-tokoferol acetat

Vitamin K

Filokinon

Retinol (vitamin A)

Po hemijskoj strukturi spada u grupu alkohola. U namirnicama i nekim lekovima se javlja u

raznim oblicima koje jo nazivamo retinoidi, kao to je retinal, 3-dehidroretinol, retinoina
kiselina, tretinoin, izotretinoin.Vaan oblik vitamina A je i beta karoten jer se on u organizmu
pretvara u vitamin A. Zato beta-karoten nazivamo jo i provitamin A.
Vitamin A ima brojne vane uloge u organizmu. Sudeluje u sintezi vidnog pigmenta rodopsina,
koji se nalazi u tapiastim elijama mrenice oka. Te elije su osetljive na svetlo i kljuan su
element ula vida. Smatra se da jaa imunitet, smanjuje pojavu nekih zaraznih bolesti i titi od
nekih oblika raka! Takoe, ima blagotvoran efekat na kou i antioksidativno dejstvo!
Vitaminom A su bogate namirnice poput jetre, maslaca, sira, punomasnog mleka, umanca i ribe.

Meutim, provitaminom A, beta-karotenom, bogate su namirnice poput mrkve, paradajza,

paprike, narane i brojnih drugih. Paradajz i paprika sadre supstance sline beta-karotenu a
naziva se likopen. Neke nove studije govore da ta supstanca, a i namirnice koje je sadre tite
organizam od nastanka nekih oblika raka!
Posledica nedostatka vitamina A je nono slepilo, bolest koja nastaje smanjenjem vidnog
pigmenta rodopsina u mrenjai oka. U takvoj bolesti vid je pri slaboj svetlosti jako oslabljen!
Javlja se kod dugotrajne ishrane namirnicama siromanima vitaminom A, ali treba istai vanu
injenicu: nedostatak vitamina A moe se javiti i kod ishrane sa vrlo malo ulja i masti! U
dananje doba vrlo je pomodno iskljuivati masti iz ishrane. Najveim delom to dolazi kod onih
osoba koje pokuavaju neracionalno brzo i u neracionalno velikoj meri izgubiti telesnu teinu, pa
se podvrgavaju drastinim dijetama. Naime, za apsorpciju vitamina A u digestivnom traktu
neophodne su masti, jer se vitamin A ne rastvara u vodi nego u uljima i mastima. Stoga je za
apsorpciju vitamina A neophodna umerena pravilna ishrana sa oko 30 % masnih suopstanci.
Ipak, sa vitamin A nije dobro preterivati. ak ta vie, ukoliko se vitamin A unosi u neracionalno
velikim koliinama tada moe doi i do trovanja! Dolazi do razdraljivosti, poremeaja spavanja,
teke glavobolje, povraanja hepatomegalije i edema papile. Jetra biva oteena tako da moe
doi i do ciroze jetre! Vrlo je opasno neracionalno korienje kombinacije vitamina A i D.
Naprotiv, kombinacija vitamina A i E je obino vrlo povoljna. Znakovi hroninog trovanja
vitaminom A jesu suenje i ljutenje koe, smetnje u rastu kose, ispucane usne, bolovi i
osetljivost kostiju, glavobolja, anoreksija, edemi, umor, iritacije i hemoragije.
Vitamin A moe pomoi u sluajevima kseroftalmije, dijareje, gastrektomije, hipertireoidizma,
malapsorpcije, hronine infekcije i dugotrajnog stresa. Velike koliine vitamina A se ne smeju
koristiti u leenju suve i naborane koe te akni. Takoe bolesti oka za koje se ne zna uzrok ne
smeju se samoinicijativno leiti velikim dozama vitamina A. Preporucene doze:
Muskarci 5000 i.j.
Zene 4000 i.j.
Trudnice i dojilje 5000-6000 i.j.
Vitamin A unistava predugo kuvanje (oksidacija), susenje, svetlost i visoka temperatura. Niske
temperature (zamrzavanje) ne razaraju vitamin A.

Holekalciferol (vitamin D)

Vitamin D hemijski gledano nije jedinstvena supstanca nego se pod pojmom vitamina D krije niz
jedinjenja. Terapijski najdelotvorniji su ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3).
Ergosterol je pak, provitamin ergokalciferola i nalazi se u hrani biljnog porekla, dok je 7dehidroholesterol provitamin holekalciferola i nalazi se u hrani ivotinjskoj porekla. U pitanju su
jedinjenja koji nastaju od holesterola a na neki nain su steroidi, ali B prsten im je otvoren.
Vitamin D jo nazivaju antirahitini vitamin zbog njegove aktivnosti u leenju rahitisa.
Uloga vitamina D u organizmu je takva da je vitamin D vie hormon nego vitamin. Naime,
njegova je uloga odravanje koncentracije kalcijuma i fosfata u plazmi. Vitamin D se u
organizmu hemijski modifikuje i podstie apsorpciju kalcijuma iz tankog creva. Bez njega nije
mogua apsorpcija kalcijuma iz creva. Hranom se obino unose provitamini vitamina D, a
njegova pretvorba u vitamin D se dogaa u koi pod uticajem UV-A zraka iz suneve svetlosti.
Zato je za aktivnost vitamina D neobino vana normalna izloenost suncu. Vitamin D je
izuzetno bitan u rastu i razvoju dece kojoj trebaju dovoljne koliine kalcijuma i fosfata za
izgradnju kostiju. Deci obino treba vie vitamina D nego odraslima. Osim toga vitamin D je
vaan i za dobro funkcionisanje imunolokog sistema oveka.
Najvie vitamina D ima u ulju riblje jetre i u ribljem mesu. Nekada su deca morala uzimati riblje
ulje to je bilo vrlo neugodno zbog neugodnog ukusa i mirisa istog, meutim, danas su na tritu
dostupni posebni farmaceutski oblici ribljeg ulja bez neugodnog mirisa i ukusa.
Osim toga vitaminom D bogati su i mleko i mleni proizvodi, itarice, kvasac i jaja.

Nedostatak vitamina D obino je vezan uz lou ishranu, ali do manjka moe doi u sluaju
nedovoljnog izlaganja sunevoj svetlosti i to kod dece koja ne provode dovoljno vremena na
otvorenom. Posledica nedostatka vitamina D kod dece je bolest rahitis. Usled hroninog
nedostatka kalcijuma i fosfora dolazi do zaostajanja u rastu i do deformacija u skeletu, pogotovo
dugih kostiju. Kosti postaju mekane i lomljive, zubi sporo rastu i postaju defektni. Kod odraslih,
pak, dolazi do osteomalacije. Nestaje kalcijum iz kostiju, kosti postaju lomljive, a eventualni
lomovi kostiju jako sporo i teko zaceljuju.
Vitamin D ni sluajno se ne sme uzimati samoinicijativno. U sluaju hroninog predoziranja sa
vitaminom D dolazi do brojnih poremeaja. ak ta vie, ukoliko se uzima u prevelikim
koliinama vitamin D postaje izuzetno otrovan. Poznati su i smrtni sluajevi usled predoziranja
vitaminom D.
Kod preteranog uzimanja vitamina D dolazi do poveavanja koncentracije kalcijuma u krvi to se
naziva hiperkalcijemija. Simptomi su umor, glavobolja, probavne smetnje, gubitak na teini,
anemija, depresija i visoki krvni pritisak. Moe doi do trajnog oteenja srca, arterija, plua i
eluca, bubrega i pankreasa. Ponekad ishod moe biti fatalan!
Kod dece dolazi do zaustavljanja rasta koji vie nikad ne moe biti u potpunosti korigovan.
Izuzetno je opasno predoziranje vitaminom D u trudnoi. Nikada se ni sluajno ne sme
prekoraiti propisana doza vitamina D!
Vitamin D moe pomoi kod rahitisa, osteoporoze, osteomalacije, hipoparatireoidizma, psorijaze
i hipokalcijemije. Vitamin D se ne sme koristiti kod hiperkalcijemije, lupusa vulgarisa,
reumatoidnog artritisa, u preventivi kratkovidnosti, u terapiji sa kortikosteroidima, kod unoenja
analoga vitamina D. Preporucene doze:
Odrasli, trudnice, dojilje i deca 400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 g
1 g holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 g ergokalciferola
Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli zucnih kiselina. Apsorbovanje
pomazu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmazu mineralna ulja.

Otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji.

Alfa-tokoferol (vitamin E)

Vitamin E je zapravo smesa hemijskih srodnih jedinjenja koji se nazivaju tokoferoli. Najpoznatiji
i najvaniji od njih je alfa-tokoferol. Zbog njegovih antioksidativnih svojstava mediji su ga
prozvali vitaminom mladosti.
Uloga vitamina E jo uvek je nejasna. Vitamin E je antioksidans, te zajedno sa selenom iz hrane
spreava oksidaciju polinezasienih masnih kiselina iz ovojnice elija. Reaguje sa slobodnim
radikalima i neutralie ih, stoga verovatno ima vanu ulogu kod zatite DNA od oteenja. Vaan
je i za odravanje i razvoj funkcija nervnog i miinog sistema.
Bogati izvori vitamina E su biljna ulja poput ulja peninih klica, suncokretovog ulja, ulja
kukuruznih klica, zatim semenke suncokreta, bademi, kikiriki, jaja i neki mleni proizvodi
(margarin). Vrlo esto proizvoai ulja dodaju u ulja vitamin E.
Nedostatak vitamina E je uglavnom redak. Tek dugotrajnom nepravilnom ishranom tokom
nekoliko meseci mogu se pojaviti simptomi nedostatka vitamina E, a to su anemija, poremeaj
apsorpcije masti, bolesti ui i sl.
Vitamin E moe pomoi kod, prevencije sranih oboljenja, smanjenja LDL holesterola, podizanja
imuniteta, spreavanja maligni oboljenja (rak), abetalipoproteinemije, gastrektomije, bolesti jetre
i unog trakta, crevnih bolesti, kod cistine fibroze, puenja i alkoholizma. Otporan je prema
toploti, kiseoniku iz vazduha, oksidaciji i UV zracima. Konzervisanjem se gubi oko 65 % ovog
vitamina. Hladnocom (zamrzavanjem) se unistava. Oksidise u uzegloj masti, u prisustvu soli
olova i gvozdja i u alkalijama.
Preporucene doze:
Odrasli 8-10 mg/dan alfa-tokoferola
Trudnice i dojilje 10-11 mg/dan alfa-tokoferola

1 i.j. vitamina E jednaka je 1 mg alfa-tokoferola

Fitomenadion (vitamin K)
Vitamin K je poznat kao koagulacijski (K u nazivu), odnosno antihemoragini vitamin, jer ima
vanu ulogu u zgruavanju krvi. Nedostatak ovog vitamina moe rezultovati raznim
hemoraginim bolestima.Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva
oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam
putem hrane, dok K2 sintetiu bakterije iz grupe koli u tankom crevu.
Grupa od nekoliko vitamina po svojoj su strukturi naftokinoni. Vitamini K1 (fitomenadion) i K2
(menakinon) su prirodnog porekla, a K3 (menadion) se dobija sintetski. Oni nisu rastvorljivi u
vodi i pod uticajem svetlosti se raspadaju.Nestabilan je u alkalijama i na svetlu. Apsorpciju
vitamina K pomae neomicin, a odmau mineralna ulja, X-zraenje, radijacija, uegla mast. Neki
antibiotici unitavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Izvori
Zdrava odrasla osoba moe dovoljno vitamina K uneti hranom ili sintezom menakinona (K2)
pomou bakterija u crevima. Prirodni izvori: kupus, karfiol, prokelj, spana, kopriva, indijska

lucerka (alfafa), paradajz, graak, soja, argarepa, krompir, digerica, biljna ulja, riblje ulje,
mleko, sir, umance, alge. Nalazi se u jetri, kravljem mleku, umancetu i itaricama.

Uloga
Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze etiri najvanija faktora koagulacije: protrombina,
faktora VII, IX I X i ini znaajan faktor za spreavanje krvarenja. Neki proteini ,vani za
normalan metabolizam kostiju, od kojih zavisi unos kalcijuma u kosti, takoe su zavisni od
vitamina K.
Dnevne potrebe
Dnevne koliine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajuim ako odrasla osoba uzima oko
300 g.
Hipovitaminoza
Bakterije stalno sintetie vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K
nastaje retko samo zato to ga nema u hrani, osim kod novoroenadi pre nego to se u njih
razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novoroenadi postoji fizioloka hipovitaminoza pa se
u porodilitima daje K1 neposredno posle poroaja.Meutim, do manjka vitamina K esto dolazi
usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga to se vitamin K, koji je
liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.
Jedan od najeih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje u
u gastrointestinalni trakt (to nastaje ili zbog opstrukcije unih kanala ili zbog bolesti jetre), jer
kod nedostatka ui nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija
vitamina K. Zato se vitamin K daje injekcijom svim pacijentima sa bolesnom jetrom ili
zaepljenim unim kanalima pre izvoenja ma koje hirurke operacije. Manjak vitamina K se
javlja i kod celijane bolesti, kolitisa, tropskog sprua (osnovni poremeaj kod ovih bolesti je
poremeena apsorpcija masti)

U sluaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremeaja

koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.
Hipervitaminoza
Uopteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksian ni u velikim dozama veim ak i 500 puta
od osnovnih doza. Intravenska primena moe izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima,
kardiovaskularni kolaps.

ZAKLJUAK

Nedostaci vitamina se manifestuju klinickim znacima (slabost, sklonost infekcijama, zastoj u

rastu i reprodukciji). Dijagnoza se postavlja na osnovu
a) pregleda pacijenta
b) testovima krvi i urina
c) davanjem visokih doza vitamina i pracenjem apsorpcije i izlucivanja urinom.
Vecina vitamina je neotporna na kiseonik, svetlost, promenu pH, toplotu i stajanje.
Mere za ocuvanje vitaminske vrednosti namirnica :
*Jesti sto svezije namirnice (sto krace cuvanje povrca, posebno van frizidera;
*Namirnice cuvati na hladnom i suvom mestu;
*Lomljenje i gnjecenje svesti na najmanju meru;
*Kuvati u manjoj kolicini vode u zatvorenom sudu, a vodu ne bacati vec koristiti za nalivanje
jela;

*Vodi dodati malo kuhinjske soli, a ne dodavati sodu bikarbonu ili druge alkalije;
*Ne upotrebljavati bakarne sudove (unistavaju vitamin C jer se stvara galvanski element koji
oslobadja jone bakra i razara askorbinsku kiselinu);

LITERATURA

1. www.farmaceuti.com
2. www.tehnologijahrane.com
3. www.exyu-fitness.com
4. www.stetoskop.com