SEMINARSKI RAD

IZ ISTORIJE

''GRAANSKI RAT
U SJEDINJENIM DRAVAMA''

www.maturski.org

Sadraj:
1

UVOD.....................................................................................5

STANJE SAD UOI RATA............................................................7

2.1

Privreda pre rata........................................................................9

IZBIJANJE RATA......................................................................10
3.1

Ropstvo....................................................................................11

3.2

Odcepljenje June Karoline........................................................13

3.3

Secesijska zima........................................................................13

3.4

Konfederacija...........................................................................14

3.5

Drave Unije.............................................................................14

3.6

Kako je dolo do rata?...............................................................14

3.7

Fort Sumter 1861......................................................................18

3.8

Tok rata....................................................................................23

3.9

Bitka kod Antitema 1862...........................................................25

3.10 Bitka kod Getisburga 1863........................................................26

3.11 Konani ishod...........................................................................29
3.12 Oruja i tehnike u ratu..............................................................30

ZNAAJ RATA I POSLEDICE RATA.............................................35

4.1

Znaaj rata...............................................................................35

4.2

Posledice rata...........................................................................35

ZAKLJUAK...........................................................................36

LITERATURA..........................................................................37

36

1 UVOD
Ameriki graanski rat (1861-1865), u Sjedinjenim Amerikim Dravama, je bio rat
izmeu severnih saveznih drava (Unija ili Sever) i junih robovlasnikih drava (tada
novoformirana Konfederacija, ili Jug pod vostvom Jeffersona Davisa). Unija se sastojala od
svih drava u kojima je bilo zabranjeno robovlasnitvo (takozvane slobodne drave), kao i od pet
drava koje su dozvoljavali dranje robova, i bila je pod vostvom Abraham Linkolna i
republikanske partije. Sama Republikanska partija je osporavala irenje ropstva na teritoriji
SAD, a njihova pobeda na izborima 1860. godine bila je uzrok toga da je sedam junih drava
proglasilo otcepljenje od Unije jo pre i nego je Lincoln preuzeo predsedniki mandat. Unija je
odbila da prizna otcepljenje, okarakterisavi ga kao pobunu.

Abraham Lincoln

Jefferson Davis

Neprijateljstva su poela 12. aprila 1861. godine napadom trupa Konfederacije na

utvrenje Fort Sumter u Junoj Karolina. Linkoln je reagovao na ovo tako to je pozvao
dobrovoljce u vojsku Unije, da bi posle tog ina jo etiri june drave proglasile otcepljenje.
Prve godine Unija je uspostavila kontrolu nad pograninim dravama, kao i pomorsku blokadu
Konfederacije. U 1862. godini ve je dolo do veih bitaka i gubitaka u ljudstvu sa obe strane, do
tada nezabeleenih u istoriji SAD (Bitka kod ajloa, Bitka kod Entitema). U septembru 1862.
Linkoln je odredio ukidanje ropstva kao glavni cilj rata.
.

General-William-Sherman

General Lee

Rat se pokazao kao najsmrtonosniji u istoriji SAD, izazvavi smrt oko 620.000 vojnika i
neutvren broj civilnih rtava. Druge njegove posledice su ukidanje ropstva, jaanje uloge
centralne vlasti, kao i porast socijalnih, politikih, rasnih i ekonomskih tenzija, to jo uvek vri
uticaj na savremeno ameriko drutvo.

2 STANJE SAD UOI RATA

Teritorijalno proirenje Sjedinjenih Amerikih Drava poinje odmah posle sticanja
nezavisnosti (1783). Povezano je sa naglim porastom stanovnitva, do kojeg je dolo prirodnim
putem i useljavanjem velike mase kolonista iz Evrope i drugih krajeva sveta.
Godine 1803. amerika vlada kupila je od Napoleona Bonaparte ogromnu francusku
koloniju, Luizijanu, za 60 miliona dolara. Tako su celi sliv Misisipija i velika prostranstva
Srednjeg zapada dospeli u posed SAD-a. Do sredine tridesetih godina, Amerikanci su ovladali
itavim Srednjim zapadom a kasnije i dalekim Zapadom. U ekonomskom pogledu, rezultati
kolonizacije Zapada bili su raznovrsni i veoma znaajni. Ogromna prirodna bogatstva davala su
neizmerne koliine raznovrsnih sirovina za mladu ameriku industriju. To su istovremeno bila i
prostrana trita za produkte industrijske proizvodnje starih i novih amerikih privrednih centara.
Sve je to dovelo do burnog razvitka i napretka amerike privrede u celini.

SAD pre rata

Industrijska revolucija u Americi praktino je zavrena tridesetih godina XIX veka. Razvili
su se mnogi krupniji centri metalne, tekstilne, prehrambene, preraivake (kone) i druge
industrije (Bafalo, ikago, Detroit, Klivlend, Njujork, Roester, Nju Orleans). Godine 1860.ve
je bilo izgraeno oko 50 000km eleznike pruge. Krajem tridesetih godina poela je i postepena
mehanizacija poljoprivrede.
Odvajanje junih drava poinje nakon amerikih predsednikih izbora 1860, kada je za
efa drave izabran Abraham Lincoln, veliki protivnik ropstva. Prva se odvojila Juna Karolina
(South Carolina), a do 1. februara 1861. odvojilo se jo 6 drava. 4. februara 1861, 7 odvojenih
drava osnovale su Konfederativnu Dravu Amerike i donele svoj Ustav. Glavnim gradom je
proglaen Montgomeri, Alabama. Kasnije je glavni grad postao Richmond, Virginia. 4. marta
1861. Abraham Lincoln je stupio na dunost kao predsednik i u prvom obraanju naciji osporio
je pravo junim dravama na odvajanje.

Podeljena teritorija SAD-a

Od 34 savezne drave, Konfederaciji se pridruilo 11: South Carolina, Georgia, Alabama,
Florida, Mississippi, Luizijana, Teksas, Severna Karolina, Arkansas, Virginia i Tennessee.
Dvadeset tri (23) drave su ostale verne Uniji, ukljuujui i tri robovlasnike: Maryland,
Delaware i Kentucky. Kentucky se proglasio neutralnim u sukobu, dok su u dravama Maryland
i Delaware postavljeni vojni odredi od Unije da ne doe do pobune. U Missouriju je dolo do
rascepa vlasti pa su postojale dve vlade, unionisti u glavnom gradu i konfederati u egzilu.
Od zapadnog dela drave Virginija, koji je bio za Uniju, stvorena je Zapadna Virdinija koja je
1863. prikljuena Uniji.

Zastava Konfederacije (levo) i zastava Unije (desno)

2.1 Privreda pre rata

Privreda pre graanskog rata se puno razlikovala izmeu Juga i Severa. Jug nije imao velik
broj stanovnika te je njegova klima bila povoljna za razvoj suptropskih biljaka te se zasnivala na
robovskoj snazi koji su inili crnci dovezeni iz Afrike.Jug uopte nije ima velik broj fabrika za
koje ni nije bila velika potreba. Takoe oni su profitirali izvozom, posebno u zapadnoj Evropi
(uglavnom pamuk).Jug nije imao nijednu fabriku streljiva.
Za razliku od Juga, Sever je imao veliki broj maina kojima je bila potrebna industrijska
snaga. Ona se sva sainjavala od industrije, prvenstveno mainske. Takoe, ljudska snaga je bila
sva u Jugu te je ono koilo razvoj mainske industrije.to se vie mainska industrija razvijala, ti
su odnosi bilvali sve gori.Veoma je vano rei da su 35 godina od zavretka rata, SAD su postale
vodea zemlja u svetu po proizvodnji uglja, gvoa, elika te i izradi maina.

Jedna od fabrika oruja i municije u New Yorku

3 IZBIJANJE RATA
Dok je raspoloenje protiv ropstva na Severu postajalo sve snanije, na Jugu su ga sve
odlunije branili. Ovu svoju odlunost Junjaci su ispoljili ve 1845, kada su pokuali da do tada
nenaseljavane Kanzas i Nebrasku, na Srednjem zapadu, silom uvedu u ropstvo.

Vojnike trupe Severa

Tada su u Kanzasu izbili krvavi obrauni izmeu pristalica ropstva i njihovih protivnika.
Odnosi izmeu kapitalistikih-severnih i robovlasnikih-junih drava nastavili su da se
pogoravaju. U takvim prilikama je nad predsednikim izborima 1860. pobedio Abraham
Linkoln, predstavnik republikanske partije i odluan protivnik ropstva, to junjaci nisu hteli da
prihvate. Zato je cepanje Unije postalo neizbeno. Izdvajanje iz SAD prva je proglasila Juna
Karolina 20. decembra 1860. Tokom januara i februara 1861.godine na isti nain je postupilo i
jo 10 junih drava. Otcepljene drave obrazovale su Konfederaciju junih amerikih drava.
Sukob njenih trupa sa trupama vernih Uniji 12.aprila 1861. znaio je poetak graanskog rata.

10

3.1 Ropstvo
Mogla se uoiti jaka veza izmeu jaine podrke otcepljenju i broja plantaa u odreenoj
oblasti. Najjunije drave, iste one koje su imale najvei broj plantaa, bile su prve koje su se
otcepile od Unije. Drave koje su leale neto severnije, poput Virginie, Severne Karoline,
Arkanzasa i Tenesija, su imali manje plantaa i nisu proglaavale otcepljenje sve dok ih incident
sa Fort Sumterom nije prisilio na to da izaberu stranu. Granine drave su imale sasvim malo
plantaa i one su ostale u Uniji. Procenat porodica na krajnjem Jugu koje su posedovale robove
iznosio je 36,7%. Taj procenat se smanjivao na broj od 25,3% na srednjem Jugu, te na broj od
15,9% u graninim junim dravama (istim onim koje su se borile za Uniju). Takoe 95%
amerikanaca crne boje koe ivelo je na Jugu, to je inilo gotovo jednu treinu ukupnog broja
stanovnika u tim oblastima. Na Severu je ivelo samo 1% crnih amerikanaca. Uzimajui u obzir
na ove okolnosti, strah od eventualne emancipacije bio je mnogo vei na Jugu nego na Severu.

Crnci na plantaama Pamuka u Georgiji

11

Odluka Vrhovnog suda iz 1857. godine u sluaju Dred Scott - Sandford izazvala je dosta
kontroverzi po ovom pitanju. Sudija Roger B. Taney je u svojoj presudi naveo da "su crnci toliko
inferiorni da nemaju prava koja bi beli ovek trebao potovati" (u engleskom originalu: "so far
inferior that they had no rights which the white man was bound to respect"), i da bi dranje
robova trebalo biti omogueno i u slobodnim dravama. Predsednik Lincoln je upozorio da bi u
sluaju izricanja jo jedne ovakve presude, severne drave bile suoene sa robovlasnitvom.
Abraham Lincoln je naveo i da je pitanje robovlasnitva vanije u datom trenutku od bilo kog
drugog nacionalnog pitanja.
U vreme dok se zaotravala situaca u zemlji i dok je otcepljenje postajalo vana tema
dravni senator i plantaer iz June Karoline John Townsend je u svojim govorima navodeo:
"nai neprijatelji preuzimaju vlast u Vladi, i imaju nameru da nas prisile da se sloimo sa
kapricima njihovih fanatinih teorija, i da se sloimo sa ukidanjem ropstva". Miljenja slina
ovom su bila izraavana u novinskim tekstovima, politikim govorima i deklaracama irom Juga
potkrepljujui zahteve za otcepljenjem. Iako Linkoln nije imao planova da obezakoni ropstvo
tamo gdje je ono ve postojalo junjaci irom Juga su bili zabrinuti za budunost ovog poretka.
Junjaci su bili zabrinuti ne samo za ekonomske gubitke, ve i uplaeni eventualnim
promenama vezanim uz rasnu emancipaciju. Teksaka deklaracija uzroka otcepljenja navodi da
nerobovlasnike drave "obavljuju doktrinu jednakosti za sve ljude, nezavisno od rase ili boje
koe" i da je Afrika rasa "s pravom smatrana za inferiornu i nesamostalnu rasu". Zagovornik
otcepljenja iz Alabame E. S. Dargan navodeo je da bi emancipacija naterala Junjake da se
oseaju "demoralizovani i degradirani".
Poevi od tridesetih godina devetnaestog veka Amerika Pota je odbijala da dozvoli da
pisma sa propagandnim pamfletima protiv ropstva budu isporuivana na adrese na Jugu.
U sluaju bilo kakve sumnje u podrku abolicionizmu, uitelji sa Severa su bivali
proterivani, a abolionistika literatura je zabranjivana. S druge strane severnjaci su ropstvo
oseali kao pretnju, i kako je zakljuio Eric Foner "severnjaci su ropstvo videli kao antitezu
dobrog drutva, i smatrali su ga za pretnju njihovom sistemu vrednosti i njihovim interesima.

12

3.2 Odcepljenje June Karoline

Juna Karolina je 24. decembra 1860. usvojila Deklaraciju kojom je opravdavala svoju
odluku da se otcepi od Unije. U navedenoj Deklaraciji poziva se na pravo junih drava na
robovlasnitvo, ali takoe se i navodi da severne drave kre prava junih drava i ne izvravaju
svoje ustavne obaveze, s obzirom na njihovo protivljenje ropstvu.
Najbitnije take Deklaracije su:
Odbijanja severnih drava da obezbede sprovoenje zakona i vrate odbegle robove, ime
one kre pravo junjaka na privatno vlasnitvo;

Sprovoenje propagande protiv ropstva, to kri pravo na privatno vlasnitvo;

Pomaganje hiljadama robova da "napuste svoje domove", razliitim kanalima za beg;

Izbor Lincolna za predsednika, s obzirom da je on isticao da "zemlja ne moe biti napola

robovlasnika, a napola slobodna", i da graani moraju ostati u ubeenju da je ropstvo na
putu konanog istrebljenja;
Protivljenje davanju graanskih prava "osobama koje su, po snazi zakona zemlje,
nesposobne da budu graani". Mnogi severnjaci su bili protiv sudske odluke Dreda Scoota,
mada je svega nekoliko severnih drava dozvoljavalo pravo glasa crnim amerikancima.

3.3 Secesijska zima

Pre nego to je Lincoln stupio na predsedniku dunost, sedam drava je proglasilo
otcepljenje od Unije. One su uspostavile Junjaku vladu, Konfederativne Amerike Drave 9.
februara 1861. godine. Preuzele su kontrolu nad federalnim utvrenjima i drugim vlasnitvom
unutar svojih granica, gotovo bez otpora od strane predsednika Buchanana, iji je mandat isticao
4. marta 1861. godine. Buchanan je navoeo da: "Jug nema pravo na otcepljenje, ali ja nemam
mo da ga spreim da to uini".
Kako su junjaci napustili mesta u Senatu i Predstavnikom domu, secesija je posle
pomogla Republikancima da usvoje neke zakone i donesu neke odluke koje su junjaci
konstantno blokirali (poput projekta transkontinentalne eljeznice, Centralne banke, i drugih).
Takoe je usvojen zakon o dodatnom porezu koji je sluio za finansiranje dela ratnih trokova.

13

3.4 Konfederacija
Sedam najjunijih drava otcepile su se do februara 1861. godine, poevi sa Junom
Karolinom, Misisipijem, Floridom, Alabamom, Dordijom, Luizijanom i Teksasom. Ovih
sedam drava su 4. februara 1861. godine formirale Konfederalne Amerike Drave, sa Jefferson
Davisom kao predsednikom, i sistemom vlasti po uzoru na ameriki ustav.
U aprilu i maju 1861. godine, jo etiri robovlasnike drave su se otcepile i pridruile
Konfederaciji: Arkanzas, Tenesi, Severna Karolina i Virdinija. Virdinija je podeljena na dva
dela, sa istonim delom koji se prikljuio Konfederacji i severozapadnim delom koji se
prikljuio Uniji, i to kao nova drava pod imenom Zapadna Virdinija (20. juna 1863. godine).

3.5 Drave Unije

Dvadeset tri drave su proglasile svoju lojalnost Uniji: Kalifornija (California), Konetiket
(Connecticut), Delver (Delaware), Ilinois (Illinois), Indiana, Ajova (Iowa), Kanzas (Kansas),
Kentaki (Kentucky), Mejn (Maine), Merilend (Maryland), Masausets (Massachusetts), Miigen
(Michigan), Minesota (Minnesota), Misuri (Missouri), Nju Hempir (New Hampshire), Nju
Dersi (New Jersey), Nju Jork (New York), Ohajo (Ohio), Oregon, Pensilvanija (Pennsylvania),
Roud Ajland (Rhode Island), Vermont i Viskonsin (Wisconsin). Tokom rata Nevada i Zapadna
Virdinija (West Virginia) su se pridruile Uniji kao novoformirane drave. Nad Tenesijem
(Tennessee) i Luizijanom (Louisiana) je ubrzo po izbijanju rata uspostavljena vojna kontrola od
strane Unije.
Teritorije Kolorada (Colorado), Dakote, Nebraske, Nevade, Novog Meksika (New
Mexico), Jute (Utah) i Vaingtona (Washington) su uestvovale u ratu na strani Unije. Nekoliko
plemena amerikih domorodaca (koji su podravali robovlasnitvo) stalo je na stranu
Konfederacije (na nekadanjoj Indijanskoj teritoriji - sada Oklahomi).

3.6 Kako je dolo do rata?

Postojanje robovlasnikog Juga i antirobovlasniki nastrojenog Severa u jednoj dravi
uinilo je konflikt izvesnim. Dolazak Linkolna na mesto predsednika SAD kao prvog
predsednika novoformirane republikanske stranke uzburkala je strasti na amerikom Jugu.
Iako Lincoln nije izriito najavio ukidanje ropstva, u svom govoru iz 1858. rekao je da se
nada da e prestati sa irenjem takve prakse, to bi na kraju dovelo i do nestanka ropstva i
robovlasnitva u SAD.
Uzroci rata su mnogobrojni i sloeni, ali se uglavnom mogu svesti na ekonomske
suprotnosti izmeu severnih drava, kojima je dominirala industrija, i junih drava, koje su bile
orijentisane na poljoprivredu. U junim dravama glavnu re vodili su veliki zemljoposednici s
radnom snagom koju su sainjavali crni robovi. Njima je glavni izvor prihoda bilo plasiranje
14

pamuka i drugih poljoprivrednih proizvoda na strana trita, te su se zalagali za slobodnu

trgovinu i niske carine. Na Severu su industrijalci uglavnom zadovoljavali domau potranju, pa
im je u interesu bila protekcionistika ekonomska politika s velikim zatitnim carinama.
Te suprotnosti su poele sve vie da izlaze na videlo kada su se SAD proirile na zapad
severnoamerikog kontinenta, odnosno s demografskim promenama zahvaljujui kojima je
Sever stekao prednost u odnosu na Jug. Politiari s Juga su nastojali da ouvaju svoj poloaj
insistiranjem da se na novim teritorijima uvede ropstvo, to je dovelo do reakcije u obliku
abolicionistikog pokreta koji se zalagao za ukidanje ropstva na celoj teritoriji SAD. Iako je
ispoetka veina severnjakih politiara abolicionizam smatrala aicom ekstremista, postupno
su poeli da koriste njegove argumente u raspravama o budunosti SAD, to je mnoge politiare
na Jugu nateralo da ponu da koristite argumente ekstremista koji su zagovarali otcepljenje od
SAD i stvaranje nove Konfederacije u kojoj e ropstvo biti ouvano.
Suprotnosti, kojima je bitan podsticaj dala pobeda SAD u ameriko-meksikom ratu, su
krajem 50-tih godina 19. veka eskalirale u oruane sukobe izmeu abolicionista i pristalica
ropstva na novim zapadnim teritorijima. Zbog toga je u SAD stvorena Republikanska stranka,
koju su ispoetka sainjavali ekstremni abolicionisti i levi radikali, da bi se oko nje postupno
okupili svi severni politiari nezadovoljni statusom kvo. Jedan od njih je bio i Abraham Linkoln,
koji e godine 1860. kao njen kandidat biti izabran za predsednika SAD.
Veliki deo politikih bitaka tokom 1850-tih bio je usmeren na zaustavljanje irenja ropstva
na novoformiranim teritorijama. Postojala je tendencija da sve novoformirane teritorije budu
nerobovlasnike ("slobodne drave"), to je poveavala junjake tenje za otcepljenjem. I na
Severu i na Jugu su smatrali da e, u sluaju da se ropstvo ne bude moglo teritorijalno iriti, ono
oslabiti i nestati.
Junjaci su strahovali od gubitka uticaja u federalnoj vladi i jaanja antirobovlasnikih
snaga, dok su severnjaci smatrali da je vlada ve pod junjakom kontrolom. U takvom
okruenju kasnih 1850tih kriza se sve vie zaotravala. Neslaganja oko pitanja moral dranja
robova, obima demokratije i ekonomskog vrednovanja rada slobodnih radnika u odnosu na
robovski rad na plantaama, dovela su do kolapsa Whig i "Know-Nothing" politikih stranaka, i
do rasta novih (Free soil stranka 1848., Republikanska stranka 1854. i Ustavna Unija 1860.
godine). U 1860. godini zadnja preostala stranka, Demokratska stranka, se razdvojila na dva
dela.
I severnjaci i junjaci su bili pod uticajem ideja Thomasa Jeffersona. Junjaci u isticali
prava drava, ideje spomenute u Kentucky i Virdinija Rezolucijama, kao i pravo na revoluciju
navedeno u Deklaraciji o nezavisnosti. Severnjaci su sa druge strane (od abolicioniste William
Lloyd Garrisona do lidera republikanske stranke Abrahama Linkolna) isticali Jeffersonovu ideju
da su svi ljudi stvoreni ravnopravni.

15

Primer junjakih pokuaja da ideju otcepljenja prikau kao pravednu borbu drava na
svoje pravo na opredjeljenje se moe videti i kroz rad potpredsednika Konfederacije Aleksander
Stephensa koga istoriar Kenneth M. Stampp navodi kao jednog od najgorljivih junjaka koji su
pokuavali da daju moralni alibi junim dravama u njihovoj borbi da ouvaju isti poredak u
svojim dravama.
Jo neki od faktora koji su doprineli zaotravanju krize ukljuivali su brzu industrijalizaciju
Severa, razvoj secesionistikog pokreta (uzrokovan jaanjem ropstva na Jugu, dok je na Severu
ono praktino bilo ukinuto), kao i ekonomskim razlikama izmeu Severa i Juga, dok savremeni
istoriari danas odbacuju ranije zastupljene ideje ekonomskog determinizma (istoriari Charles
Bearda) kao uzroka sukoba. injenica je da se od osam imigranata u SAD njih sedam naseljavali
na Severu, a tek jedan na Jugu (87,5% spram 12,5% u korist Severa), kao i da je veliki broj
belaca naputao Jug i odlazio na Sever, doprinela je Defanzivno-agresivnom politikom
ponaanju junjaka.

Slika 2. Pobeda Unije, nestanak Konfederacije, ukidanje ropstva

16

Javljala su se neslaganja i oko primanja drave Missouri (ropstvo je u Missouri bilo

dozvoljeno) u Uniju, to je dovelo do Missouri kompromisa iz 1820. godine, zatom kriza vezana
za protekcionistiku politiku i carine 1828. godine, potom Gag pravilo (eng. Gag rule) koje je
zabranjivalo rasprave o ukidanju robovlasnitva u Kongresu u periodu 1835.-1844., pripajanje
Teksasa kao robovlasnike drave u Uniju, irenje SAD na zapad Amerikog kontinenta (koje je
moglo da predstavlja ujedno i irenje robovlasnitva) to je rezultiralo krizom koja je premotena
novim kompromisom iz 1850. godine., dok Wilmot Proviso zakon (neuspeni pokuaj
severnjakih politiara da se zabrani ropstvo na novim teritorijama na zapadu) nije bio usvojen
niti sproveden.

Linkolnova inauguracija na Kapitolu, 16. Mart, 1861

Nesuglasice vezane za pitanje robovlasnitva dovele su do podela i u najveim religijskim
zajednicama (Metodistika, Baptistika i Prezbiterijanska crkva), naroito su voene rasprave u
vezi okrutnosti nad robovima (sakaenje, bievanja i razdvajanja porodica). U Kongresu se
deavalo da rasprave postanu toliko otre da je dolazilo i do fizikih obrauna. Na kraju je sam
izbor Linkolna za predsednika posluio kao povod za otcepljenje.
Otcepljenje je poelo sa Linkolnovim izborom, jer su regionalne voe bile u strahu da e
on zaustaviti irenje ropstva a potom ga postepeno iskoreniti. Mnogi junjaci su smatrali da je
dolo vreme za otcepljenje s obzirom da e Linkoln, ili neki drugi voa sa Severa, zabraniti
ropstvo. Robovlasnike drave, koje su ve bile u manjini u Predstavnikom domu, suoavali su
se sa tim da e postati manjina i u Senatu. Najjunije drave su se prve otcepile, a usledilo je
otcepljenje jo etiri drave posle Linkolnovog poziva da svaka od njih obezbedi dovoljan broj
vojnih trupa za odravanje reda i guenje pobune. June drave koje su se graniile sa severom
odbile su zahteve za slanje trupa na njihove komije jer su to smatrale invazijom.

17

3.7 Fort Sumter 1861.

Fort Sumter je dominirao nad ulazom u Charleston Luku i smatran je za najjau tvravu
na svetu kad je njena konstrukcija zavrena. Bila je mnogo jaa od Fort Moultrie, i njena lokacija
na sprudu spreavala je da bude laka meta kopnenih kojima je Fort Moultrie bila podlona.

Fort Sumter

Fort Moultrie
18

Jefferson Davis je eleo da njegova strana ne bude predstavljena kao agresor. Obe strane
su verovale da prva strana koja upotrebi silu da e izgubiti politiki uticaj u graninim dravama.
Marta, Gen. P.G.T. Beauregard je preuzeo komandu nad snagama J. Karoline u Charlestonu; 1.
Marta, Davis ga je postavio za prvokomandujueg u vosci Konfederacije kako bi preuzeo opsadu
tvrave. Beauregard je zahtevao od Unije da ili preda tvravu, ili se povue i postarao se da oni
ne dobiju nikakve zalihe iz grada, jer su im iste ponestajale. Takoe je poveao vebe meu
pripadnicima milicije J. Karoline, uvebavajui ih za razna oruja. Obe strane su provele Mart u
vebanju i ubapreenju zarad boljih sposobnosti.
4. Aprila, predsednik Lincoln, otkrivi da su zalihe u tvravi manje nego ranije, naruuje
trgovake brodove praene Mornaricom Sjedinjenih Drava do Charlestona. 6. Aprila, 1861,
Lincoln obavetava guvernera J. Karoline Francis W. Pickensa da e sprovesti pokuaj da snabde
Fort Sumter, i ako takav pokuaj ne bude onemoguen, nee biti potrebno slati ljude, vojsku, ili
municiju, osim u sluaju napada na tvravu.
Kabinet Konfederacije, u Montgomeryu, 9. Aprila odluuje da otvori vatru na Fort
Sumter u pokuaju da ga prisili na predaju pre nego to obeana flota dostigne destinaciju. Samo
se dravni sekretar Robert Toombs protivio ovoj odluci: on je rekao Jeffersonu da e zbog
napada izgubiti sve prijatelje na Severu.
-"Pogodie u strljenovo gnezdo. ... Legije koje sada miruju e iskoiti i pobiti nas sve.
To je nepotrebno i fatalno. "

19

http://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Toombs

Konfederacijski sekretar za rat je telegrafom kontaktirao Beauregarda da ako je on

siguran da e tvrava biti snabdevena, "Mora zahtevati njenu evakuaciju, a ako je odbiju, ti
odlui da im suzbije odluku." Beauregard alje jedinice na Fort Sumter 11. Aprila i postavlja
ultimatum. Anderson ga odbija.

Robert Toombs

Gen. P.G.T. Beauregard

Gen. Robert Anderson

Bombardovanje
Kasnije rasprave posle ponoi su bile beskorisne. U 3:20, 12. Aprila, 1861, konfederacija
obavetava Andersona da e otvoriti vatru za jedan sat. U 4:30, minobaca ispaljen sa Fort
Johnsona eksplodira u Fort Sumteru. Edmund Ruffin, znaajni secesionista, je doputovao u

20

Charleston kako bi prisustvovao poetku rata. Anderson je odbijao da uzvrati sve do 7:00 kada je
kap. Abner Doubleday zapucao na Ironclad Battery na Cummings Pointu.
Ali Anderson nije mogao mnogo da uradi sa 60 topova. Najbolji topovi tvrave su bili
montirani na najviim vezaima gde bi njegove trupe bile najizloenije vatri. Tvrava je
sagraena i dizajnirana da izdri pomorski napad, a zemni topovi milicije J. Karoline su bili u
stanju da zadaju direktan udarac na Fort Sumter. Iako je Federacija dopremila to je mogue vie
zaliha do Fort Sumtera, tvravi je ponestajalo municije, i bila je na ivici nestanka iste nakon 34asovnog bombardovanja. Bombardovanje je trajalo kroz no sve do sledeeg jutra, kada je
granata pogodila oficirsku prostoriju, izazivajui ogroman poar koji je zapretio glavnom
magacinu.

21

Bombardovanje Fort Sumter-a, 12. i 13. april 1861.

Predaja
22

Robert Andersonov telegram u kome objavljuje predaju Fort Sumtera.

Fort Sumter telegram
Zastava na tvravi je pala. Anderson pristaje na primirje u 14:00, 13. Aprila 1861. Uslovi
povlaenja garnizona su odlueni te veeri i Unijin garnizon je predao tvravu Konfederaciji u
14:30, 14. Aprila. Niko ni sa jedne strane nije ubijen za vreme bombardovanja, sa samo 5
ranjenih vojnika Unije i 4 ranjnih Konfederacije. Trupe Unije su prebaene na parnjak
Konfederacije gde su proveli no i odakle su transortovani na parnjak Unije Baltic. Vojnici
zajedno sa enama i decom su bezbedno trasnportovani na teritorije Unije, tj. Sjedinjenih
Drava. Anderson je nosio Fort Sumterovu zastavu sa sobom na Sever, gde je ona postala simbol
borbe.

Zastava Fort Sumtera

23

3.8 Tok rata

Ispoetka su obe strane, pogotovo Jug, verovale da e se rat zavriti brzo, nakon jedne
odlune bitke. No, ubrzo se ispostavilo da sukobljene strane to jednostavno nisu bile u stanju.
SAD je pre rata imala malobrojnu profesionalnu vojsku, iji je vei deo ostao veran Uniji, dok je
manji deo - pogotovo najbolji i najsposobniji oficiri - preao Jugu. Te snage su vrlo brzo
utopljene u neiskusnim dobrovoljakim milicijama kojima su, pogotovo na Severu, komandovali
oficiri imenovani iz politikih razloga umesto strunih. Isto tako, ak su i profesionalni oficiri
koristili taktiku nauenu iz ominijevog udbenika napoleonske ere, ne uzimajui u obzir nagli
razvoj vatrenog oruja, odnosno poveanu brzinu, domet i preciznost koja je bitke uinila daleko
krvavijima u odnosu na prethodne sukobe.

Vojnici Severa (Unije)

Vojnici Juga (Konfederacije)

Sve to je izalo na videlo ve u prvoj velikoj bici kod Bul Rana, koja je zavrila pobedom
Juga, ali nakon koje pobednika vojska nije mogla marirati na Vaington i naterati Sever na
predaju. U meuvremenu je Sever zapoeo pomorsku blokadu i kampanju zauzimanja junjakih
luka koja e s vremenom dovesti do ekonomskog iscrpljivanja Konfederacije. Na zapadnim
bojitima su severnjaci imali vie uspeha, pogotovo kada je general Grant zapoeo postupno
zaposedanje strateki kljune doline Misisipija, odnosno Jugu naneo prvi znaajniji poraz u
krvavoj bici kod ajloa u prolee 1862. godine.

24

Bitka kod Antitema

Na istonom bojitu je komandu nad snagama Unije preuzeo general Dord Maklelan,
vrlo efikasan administrator i popularan meu svojim vojnicima, ali potpuno nesposoban na
bojnom polju. To se pokazalo za vreme pohoda na Rimond u prolee 1862.godine kada je
naredio povlaenje sa samih prilaza junjakog glavnog grada. General Li, koji je u to doba
postao komandant snaga Juga, smatrao je da Jug ne moe pobediti u ratu koji se vodio na
njegovoj teritoriji, te da je nuno izvriti ofanzivu na Sever i tako Uniju prisiliti na mir. Prvi
takav pokuaj je u septembru 1862. godine doveo do krvave bitke kod Antitama. Iako je njen
rezultat bio taktiki neodluen, Linkoln ju je proglasio pobedom i iskoristio kao priliku da
donese Proklamaciju o emancipaciji, kojem je de fakto ukinuto ropstvo nad svim junjakim
teritorijama pod severnjakom okupacijom.
Taj proglas je iz temelja promenio vienje rata u svetskoj javnosti. Ispoetka se na njega
gledalo kao na isto ustavni spor, u kojem su mnogi simpatizirali slabiji Jug i priznavali mu
pravo na nezavisnost. No, kada je ukidanje ropstva navedeno kao jedan od severnjakih ratnih
ciljeva, podrka za Jug je naglo splasnula, pogotovo u Velikoj Britaniji i Francuskoj, ije su vlade
dotada razmiljale o posredovanju, pa ak i vojnoj intervenci u korist Juga.

25

3.9 Bitka kod Antitema 1862.

Bitka na Antietamu (znana i kao bitka kod Sharpsburga), je voena 17. Septembra 1862,
blizu Sharpsburga, Maryland, rukavca Antietam. Kao deo Maryland kampanje, bila je prva vea
bitka Amerikog graanskog. To je bila najkrvavija jednodnevna borba u Amerikoj istoriji, sa
oko 23,000 rtava.

Major gen. vojske Unije, George B. McClellan lansirao je napade na Leeovu vojsku. U zoru 17.
Septembra maj. gen. Joseph Hookerove jedinice su zadale jak udarac Leeovom levom krilu.
Napadi Unije na Sunken Road eventualno su izbuili centar Konfederacijskih trupa. U
popodnevnim satima, maj. gen. Unije Ambrose Burnsideove i jedinice ulaze u akciju, i
zauzimaju kameni most preko Antietam rukavca i napreduju ka desno prema Konfederaciji. U
krucijalnom trenutku, Konfederacijski maj. gen. A.P. Hill i njegova divizija stizu sa Harpers
Ferry i lansiraju iznenaujui protivnapad, terajui Burnsidea na povlaenje i zavravajui bitku.
Tokom noi, obe amije su zgusnule svoje linije. Uprkos teko povreenim vojnicima, Lee
nastavlja borbu sa McClellanom do 18. Septembra, dok istovremeno pomera svoju iscrpljenu
vojsku juno niz reku.
Iako je imao prednost u brojnosti, McClellanovi napadi su propali, dozvoljavajui Leeu
da uzvrati prebacivajui jedinice unutar sredinjih linija. Leeova invazija na Maryland je bila
gotova, i bio je spreman da povue armiju nazad u Virginiu bez straha od napada McClellana.

26

3.10 Bitka kod Getisburga 1863.

24. Juna, 1863, General Robert E. Lee je vodio svoju armiju Konfederacije preko reke
Potomac i krenuo ka Pennsylvaniji. Kao odgovor na ovu pretnju, predsednik Lincoln vri
zamenu svog komandira, General Joseph Hookera, sa General George Meadom. Kako su Leeove
trupe zale u Pennsylvaniju, Mead je poveo vojsku Unije severno od Washingtona. Meadeov
napor je nehotice potpomognut od strane Leeovog komandira konjice, Jeb Stuarta, koji je,
umesto da informie Leea o kretanju Unije, odlazi na prepad duboko u teritoriju Unije. Ova
akcija ostavila je Leea slepog za pozicije Unije. Kada je izvia obavestio da se trupe Unije
pribliavaju, Lee obavetava svoje jedinice da se sastanu zapadno od malog sela Gettysburg,
Pennsylvanija.
1-og Jula, jedan deo Konfederacijske
peadije se uputio ka Gettysburgu da se
domognu zapadnog dela grada, gde se
zadesila borba sa konjicom Unije. Komandir
Unije, je uvideo znaajnost dranja
Gettysburga.
Tokom
teke
borbe,
Konfederacijska vojska je proterala trupe
Unije kroz ulice Gettysburga do Cemetery
Hilla south, juno od grada. Lee je naredio
generalu Richard Ewellu, da napadne tu
poziciju "ako je izvodivo", akcija koju je
Jackson izvodio i koja je znaila lansiranja punog napada. Ali Ewell nije Jackson. On je odluio
da ne napada kad je ugledao artiljeriju Unije na vrhu brda. Da je tada napao, to bi moda
promenilo kurs rata.

gen. Richard Ewell

27

gen. George Mead

Ostatak armija je stigao u no. Lee odluuje da napadne oba krila Unije. Na njegovom desnom
krilu, trupe Unije su grekom izmenili formaciju, ostavljajui Little Round Top nebranjen. U
posledjnem trenutku, general Unije alje prodor svojih trupa na Konfederativce. Nakon dugog
dana borbi, jedva su uspevali da dre svoj poloaj. Formacijski razbijeni Severnjaci su odgurnuti
do Peach Orcharda, do itnog Polja (Wheat Field), i do avolje Jame (Devil's Den). Levo,
Ewellov napad je propao uglavnom zbog njegovog loeg rukovoenja.

Juri Severa na trupe Konfederacije

Mislei da je centar Unije oslabio njegovim

napadima, Lee odluuje da ih sutra napadne artiljerijom, a
zatim i divizijom voenom George Pickettom. Stuartova
zakasnela konjica je trebala da doe iza centra Unije za to
vreme, ali oni su bili zadrani konjicom Unije voenom
mladim generalom George Custerom. Nakon sata borbe,
Unijska artiljerija je navukla Konfederaciju da pomisle da
su im se topovi pokvarili. Tada 13,000 vojnika marira preko
polja ispred Cemetery Hilla, ali su doekani artiljerijom
Unije, praenu smrtonosnom Federalnom peadijskom
vatrom. Jedva se njih pola vratilo na poetne linije. S
krajnjem, Lee je izgubio vie od treine svojih ljudi pre
povlaenja nazad u Virginiju. Meade, odluuje da je gubitak
ljudstva od 25% veliki, i samo polako pokuava da izgoni
Leea, proputajui priliku da ga potpuno uniti.
Gen. George Custer

28

Bojno polje Gettysburga

Odluujui udarci Unije i blienje pobedi

29

3.11 Konani ishod

Nakon toga je svima bilo jasno da se, objektivno gledano, rat ne moe zavriti drukije
nego junjakim porazom, ali je vlada u Rimondu nastavila borbu, smatrajui kako e
nezamislivo veliki gubici u ljudstvu rat uiniti nepopularnim meu glasaima u severnim
dravama te ih naterati da na predsednikim izborima godine 1864. okrenu lea Linkolnu i
podre demokrate, iji je kandidat Maklelan bio zagovornik mirovnih pregovora, ukljuujui
opciju da Jug sporazumno napusti Uniju.
Te su nade kratko vreme bile osnovane, nakon to je Grantova spektakularna ofanziva u
Virdiniji u prolee 1864. godine dovela do tekih gubitaka u severnjakim redovima i
degenerisala u pozicioni rat pred vratima Rimonda. Ali na zapadnom bojitu je u to vreme
severnjaki general erman uspeno probio junjake linije, prodro u Dordiju, osvojio Atlantu
i zapoeo zloglasni ermanov mar prilikom koga su opustoene drave Dordija i Juna
Karolina, a Konfederacija liena svojih kljunih poljoprivrednih i drugih resursa.

Razruen i poraen Rimond, 1865.

Nakon to je Linkoln ponovo izabran za predsednika, a junjake redove poela da mui
glad i nestaica svih moguih namirnica, kraj rata je bio samo pitanje vremena. U prolee 1865.
probijene su junjake linije pred Rimondom, koji je ubrzo pao u severnjake ruke, ime je
vlada Konfederacije de fakto prestala postojati. Glavnina junjakih snaga se ubrzo nakon toga
predala generalu Grantu kod Apomatoksa, to se uzima kao formalni zavretak graanskog rata.

30

3.12 Oruja i tehnike u ratu

Naime da se ovaj rat zavrsio nereseno i da je jug uspeo da se odrzi mapa Amerike,
savremenog sveta i nase zemlje bi verovatno izgledala potpuno drugacije. Ovaj rat je znacajan za
razvoj vojne tehnike jer su u njemu prvi put uspesno koriscena tada nova revolucionarna oruzja
kao sto su mitraljezi, podmornice oklopni brodovi i vozovi. (Podmornica je za napad na brodove
neuspesno koriscena i ranije ali je prvi uspesan napad podmornice na povrsinski brod izveden
upravo u ovom ratu).
Jedno od revolucionarnih oruja koje je korieno prvi put u tom ratu bio je viecevni
gatling mitraljez. Za razliku od maksimovog mitraljeza, gatling je imao runi pogon i mogao je
da ispali 300 metaka u minuti. Mane gatlinga bile su njegova velika masa i dimenzije koje su
bile sline artiljeriskim orujima. Postojanje vie cevi omoguavalo je gatlingu da smanji
problem pregrevanja cevi koji se javljao pri velikoj brzini paljbe.

Gatling mitraljez

31

U ovom ratu su koriscene pretece modernih oklopnih i samohodnih artiljeriskih vozila

32

Tokom rata zeleznicke pruge su imale glavnu ulogu u snabdevanju vojski zbog cega su
bile cesto na meti napada protivnicke vojske. Da bi se ovi napadi mogli eliminisati bilo je
potrebno pored pruge imati snage slicne velicine protivnickim snagama. Da bi se smanjila
potreba za ovim snagama resenje je nadjeno u uvodjeno naoruznih vozova u upotrebi koji su
mogli sami da se brane. Pojedinacne lokomotive su koriscene za izvidjanje jer su zahvaljujuci
svojoj velikoj brzini od oko 100 km/h bile sposobne da pobegnu neprijateljskoj konjici. Takodje
su vozovi korisceni za kurirske zadatke sto je bilo veoma vazno u ratu u kome je neprijatelj cesto
iiisekao
sekao
sekaotelegrafske
telegrafske
telegrafskezice
zice
zice.
unistavao

Prenos artiljerije preko eleznice

Iako su bile korisne za takticke i logisticke zadatke, lokomotive su bile ranjive na
protivnikovu paljbu koja je mogla probusiti kotao sa parom. Da bi se ovaj problem resio poceo
se na vozove dodavati oklop. U nekim situacijama su lokomotive koriscene kao ovnovi za napad
na neprijateljske vozove, zeleznicke objekte ili trupe. Ponekad su korisceni pojedinacni vagoni
punjeni eksplozivom za napad na mostove. Da bi se ovi napadi izbegli vojnici su zahtevali
uvodjenje skretnice za kontrolu koloseka. Vozovi su korisceni i kao mamac za neprijateljsku
artiljeriju koja je otvaranjem vatre na njih otkrivala svoj polozaj. Sledeci korak je bila montaza
teskih topova na vozove koji su bili mnogo teski za manevrisanje u poljskim uslovima. Naime
brzina kretanja ovih samohodnih topova je bila znatno veca od topova sa konjskom vucom, a
takodje su imali prednost jer su za razliku od nijh mogli da otvaraju vatru u pokretu. Da bi se
zastila zeleznicka baterija protiv neprijateljske vatre, na vagone su montirani drveni i celicni
oklop. Artiljerijski vagoni su imali otvor sa strane koji im je omogucavao laku popunu zaliha
municije. Nisu se sve zeleznicke baterije oslanjale na oklop vec su se pojedine oslanjale na
mobilnost i prikriveno dejstvo tokom perioda lose vidljivosti. Kako je neprijatelj prilikom
povlacenja cesto unistavao zeleznicnicke pruge, bilo je potrebno brzo izgraditi nove, a oklopni
vozovi su pruzali zastitu radnicima tokom gradnje. Sem topova vozovi su nosili vrlo cesto i
pesadiju. Lokomotiva se obicno smestala u centar, na krajevima su bili naoruzani vagoni, a
vagoni za prevoz putnika i tereta izmedju naoruzanih vagona i lokomotive. Takodje cesta je bila
kombinacija da lokomotiva sa jednim naoruzanim vagonom prati i stiti voz za snabdevanje.
Cesto je kod ranih zeleznickih oruzja pesadija dejstvovala iz otvora koji su se nalazili blizu
artiljeriske municije sto je moglo da bude opasno. Kasnije je doslo do odvajanja pesadisjkih od
artiljerijskih vagona sto je resilo ovaj problem. Kod pesadijskih vagona postojali su mali otvori
sa obe strane vagona koji su omogucavali pesadiji da kroz njih dejstvuje.

33

Slicno artiljeriskim, i pesadijski vagoni su mogli dejstvovati po protivniku koji se kretao

pored pruge. Kao sto su zeleznicki monitori sa svojim debelim oklopom i topom bili preci
danasnih tenkova tako su i pesadijski vagoni bili preci danasnih borbenih vozila pesadije.
Najednostavniji oklopni voz se sastojao od jedne lokomotive i jednog monitora. A najcesce su
imali po jedan monitor na krajevima, lokomotivu u sredini i pesadijske vagone izmedju
lokomotive i monitora. Ideja je bila da se kombinuje mogucnost artiljeriske vatre monitora sa
malokalibarskom vatrom. Danasnje moderne oklopone snage koriste slicnu taktiku
kombinovanja vatrene moci topova velikog kalibra i oruzja malog kalibra. Najveca opasnost za
oklopne vozove su predstavljale mine koje su bile opremljene sa upaljacima koji su se aktivirali
na udar. Da bi smanjila opasnost od korisceni su prazni vagoni koji su se nalazili na pocetku
kompozicije ovaj vagon se zvao kontrolni vagon. Druga taktika koju je koristila unija je bila da
se u prvi vagon smeste taoci to jest simpatizere konfederacije. Pored vozova cest su koriscene za
evakuaciju ranjenika i izvidjanje dresine koje su imale jednu prednost a to je da su bile tise od
vozova. Mana dresina jeste bila mala brzina i nedostatak oklopne zastite. Sem oklopnih vozova i
dresina u u toku rata su projektovana i samohodna oklopna vozila. Ova oklopna vozila su imala
prednost nad klasicnim oklopnim vagonima jer nisu zavisili od lokomotive za svoje kretanje.

The Ketchum bomba je bila rucna bomba koja se koristila u americkom gradjanskom
ratu. Bombu je patentirao F. Ketchum 20 avgusta 1861. Tezina ove bombe je oko 5 funti.
Korisila ju je armija Unije u bitkama kod Vicksburga i Petersburga. Bomba se sastojala od,
metalnog tela, eksplozivnog punjenja od crnog baruta, udarnog upaljaca i drvene drske sa
stabilizatorima koji su osiguravali da bomba padne sa upaljacem okrenutim nadole. Iako su
vojnici Unije bili impresionirani njenom snagom nisu bili zadovolni njenom pouzdanoscu.
Problem kod ove bombe je bio taj sto se ponekad desavalo da prilikom njene upotrebe ne dodje
do aktiviranja upaljaca sto su koristili vojnici Konfederacije da je bace nazad na napadaca.

Trupe Konfederacija su koristile male

sfericne granate (na slici pored). Trupe
Konfederacije su koristile pored ove bombe i
Rains i Adams bombe koje su po nacinu
delovanja bile slicne Ketchum bombi.

34

Gradjanski rat je bio prvi rat u kome su koriscena torpeda. Tada se pod tim nazivom nisu
podrazumevala torpeda sa pogonom koje ispaljuju podmornice vec mine. Naime sidrene mine su
koriscene za odbranu luka i kanala. Telo ovih mina je obicno bilo izradjeno od drveta tako da su
plutale na vodi a bile su povezane sa sidrima koja su osiguravala da ove mine ostanu usidrene na
istom polozaju.
Suprotno verovanju da je samo jug u
sastavu svojih pomorskih snaga imao podmornice
to nije bilo tacno jer je i sever imao u sastavu svoje
mornarce podmornice klase Aligator. Prvi uspesan
podmornicki napad na ratni brod izvela je
juznjacka podmornica Hunley. Jedino naoruzanje
ove 7.5 tona teske podmornice na ljudski pogon
bila je 40 kg mina koja je bila pricvrscena za koplje
na pramcu podmornice. Taktika napada se sastojala
u pricvrscivanju mine pomocu koplja za drveni
trup broda i njenog aktiviranja pomocu zice koja se
obmotavala iz trupa podmornice i koja je spajana
na izvor elektricne energije kada bi se pomornica
udaljila na bezbednoj daljina od neprijateljskog
broda. Prvi brod potopljen ovom podmornicom bio
je USS Housatonic deplasmana 1240 tona
naoruzana sa baterijom od 12 topova. Prilikom ove
misije stradala je i podmornica Hunley.
Podmornica Unije ''Aligator''

35

Podmornica Hunley u podvodnoj voznji (Na pramcu se vidi koplje za koga je pricvrscena mina)

4 ZNAAJ RATA I POSLEDICE RATA

4.1 Znaaj rata
Graanski rat 1861-1865. imao je velike posledice na dalji razvoj SAD. Ogromna
prostranstva od Atlantika do Pacifika i od Meksikog zaliva do Kanade postala su potpuno
slobodna za naseljavanje i eksploataciju. Razvitak kapitalistike privrede na celoj teritoriji SAD
pobedom Severa dobio je veliki zamah, koji e se postepeno iriti i na poraene june drave.
Crnci e iako pravno slobodni, jo dugo imati podreenu ulogu u drutvenom i privrednom
ivotu SAD.

Najznaajniji rezultati:
a) Ukinuto ropstvo na Jugu
b) Osujeena secesija, ouvano jedinstvo drave
c) Zavedena vojna diktatura na Jugu zbog toga to je koristei federativno ureenje Jug
donosio zakone po kojima su osporavana prava crnakom stanovnitvu(1867-1876)
36

4.2 Posledice rata

Kraj rata nije sam po sebi znaio kraj politike nestabilnosti u SAD. Nedugo nakon
proglaenja pobede Linkoln je pao kao rtva atentata, a nasledio ga je potpredsednik Endru
Donson, junjaki demokrata veran Uniji, ija je pomirljiva politika prema okupiranim junim
dravama bila trn u oku radikalnim republikancima koji su dominirali Kongresom. June drave
su postepeno vratile punopravno lanstvo u Uniji u procesu Rekonstrukcije, zavrenim
sporazumom severnih i junih politiara na raun osloboenih crnih robova koji su potpali pod
sistem rasne segregace.
Rat je takoe posluio i za ustanovljavanje celog niza reformi uprave i jaanje uloge
federalne drave u svakodnevnom ivotu, ime su SAD dole na isti nivo, odnosno premaile
druge moderne drave u tadanjem svetu. Zbog toga se ameriki graanski rat esto naziva
Drugom amerikom revolucijom.

37

5 ZAKLJUAK
Ameriki graanski rat predstavlja najkrvavi rat u amerikoj istoriji, ako se u obzir uzme
iskljuivo broj amerikih rtava. Iza sebe je ostavio dugotrajne ekonomske i demografske
posledice, pogotovo na opustoenom Jugu koji se nije oporavio sve do poslednje etvrtine 20.
veka
S druge strane, rat je konano ustanovio SAD kao pravu nacionalnu dravu - ne samo to
je jednom zauvek ustanovljen ustavni primat federalne nad dravnim vlastima, nego su i u
kulturnom smislu SAD postale jedinstveni prostor iji su se stanovnici smatrali graanima
vlastite nacionalne drave.

38

6 LITERATURA

Vojni leksikon, Vojno-izdavaki Zavod Beograd, 1981

David Potter, The Impending Crisis, 2001

Bruce Catton The Civil War (American Heritage Books), 2004.

McPherson, Battle Cry, 1999

David Potter, The Impending Crisis

William C. Davis, Look Away, 2003

William W. Freehling, The Road to Disunion, 2002

http://www.americancivilwar.com

http://www.sunsite.utk.edu/civil-war/warweb.html

http://www.wikipedia.org

www.maturski.org

39