TOPOLOKI MODEL, GRAF MODELA I OSNOVNE

JEDNAINE MREE
Elektroenergetski sistemi su veliki sistemi, pa se primenjuju raunarske
metode, koje su po pravilu matrino orijentisane. Zato je ovo od izuzetnog znaaja.
Topologija (ili teorija grafova) je grana matematike koja prouava svojstva
geometrijskih oblika. Ona pomou linija i taaka predstavlja meusobne veze fizikih
objekata.
Topologija elektrinih mrea bavi se prouavanjem njihovih osobina, koje su
u vezi sa konfiguracijom (ili geometrijskom strukturom), ne vodei rauna o fizikim
zakonima koji ih karakteriu.
Elektroenergetske mree predstavljaju se grafovima. vorovima grafa
zamenjene su sabirnice visokonaponskih postrojenja, a granma grafa vodovi i
transformatori. U EES-ima postoje i rasklopni aparati (prekidai i rastavljai), koji
ukljuuju-iskljuuju pojedine grane, u zavisnosti od radnog reima. Znai, topoloka
struktura EES-a je promenljiva.
Postrojenja se predstavljaju sa najmanje jednim vorom. Ukupan broj vorova
se menja zavisno od ukupnog broja sistema sabirnica na svim naponskim nivoima.
Sama postrojenja mogu biti:
vorna (stie se vie grana, izvora i potroaa).
Prolazna (sadri samo dva voda (dovod-odvod) i interkonektivne
transformatore).
Antenska (sadre samo jedan vod i transformator za napajanje potroaa).
Po obliku svog grafa, elektroenergetske mree mogu biti petljaste ili
radijalne. U grafu petljastih mrea mogu se formirati zatvorene putanje (konture).
Radijalne mree najee imaju samo jednu taku napajanja i jedan usvojeni smer
aktivne snage (sa primenom distribuiranih izvora energije koji se po pravilu
prikljuuju na distributivnu mreu, ovaj zakljuak nije vie generalan). Kod radijalnih
mrea nema zatvorenih kontura.
Petljasta struktura karakterie prenosne, a radijalna distributivne
mree.
Ako je ukupan broj vorova mree N, a broj grana L, onda uvek vae sledee
nejednakosti:
N 1 L

N ( N 1)
2

Stepen meusobne povezanosti (interkonekcije) mree karakterie se brojem:

1

e=

L
1,
N 1

ije su granine vrednosti:

emin = 0 , za L = 1 i N = 2 ;
emax =

N
N( N 1 )
.
1 , za L =
2
2

Generalno vai da su elektroenergetske mree sloene i da imaju veliki broj

vorova i grana, ali mali stepen interkonekcije (povezanosti). vorovi su povezani
samo sa malim brojem susednih vorova.
Svi izvori energije (proizvodna struktura) i prikljueni potroai (potroaka
struktura) prikljueni su na mreu u odnosu na zajedniki vor nultog potencijala,
koji se naziva zemlja-vor.
Razlika izmeu struja generatora i struja potroaa u voru naziva se
injektiranje struje u voru. Isto vai i za snage. Injektiranja su pozitivna ako je vee
generisanje snage od potronje i obratno.
Da bi se formirao graf (ema) elektroenergetske mree, neophodno je sve
komponente mree zameniti ekvivalentnim emama, a potom odgovarajuim
grafovima. Uglavnom su svi elementi sa dva para krajeva (osim tronamotajnih i
vienamotajnih transformatora).
Graf mree pokazuje geometrijsku povezanost elemenata mree. Ako se
svakom elementu pridrui i smer, onda je to orijentisani graf.
Primer jedne male elektroenergetske mree i nain formiranja njenog grafa:

T1

G1

G4

~ G2

p3

Orijentisani graf ove mree je:

4
8

5
0
2

4
Ovo se obino
ne prikazuje

Povezani subgraf koji sadri sve vorove grafa, ali kada meu njima nema
zatvorenih petlji naziva se stablo. Elementi stabla su grane.
Broj grana potrebnih za formiranje stabla je:
b = n 1 (ovo svodi mreu na radijalnu)
gde je n = N + 1 ukupan broj vorova grafa (ukljuujui nezavisne vorove i
zajedniki nulti vor).
Jedna varijanta stabla je:

5
0

Ako se stablu doda veza (jedna grana) on sadri jednu petlju (konturu).
Dodavanje svake sledee veze formira jednu ili vie dodatnih petlji.
Petlje koja sadri samo jednu vezu su nezavisne i nazivaju se osnovne petlje.

1
B
2

4
8

3
C

0
Presek je skup elemenata koji kada se ukloni deli deli povezani graf u dva
povezana subgrafa.
PRIMITIVNI ELEMENTI I MREA

Primitivni elementi su osnovni elementi EES-a, koji je sastavljen od skupa

povezanih primitivnih elemenata sa dva para krajeva:
Primitivni elementi mogu biti:
a. Pasivni elementi (vodovi, transformatori, prigunice, kondenzatori i drugi), koji se
predstavljaju mreom konstantnih impedansi ili admitansi.
b. Naponski izvor, koji se sastoji od idealnog naponskog generatora konstantne
elektromotorne sile i konstantne redne impedanse (admitanse).
c. Strujni izvor, predstavljen idealnim strujnim generatorom konstantne struje i
konstantne otone admitanse (impedanse).

Naponski izvor u impedantnoj formi je (po analogiji se moe dati admitantna

forma sa strujnim izvorom):

E gpq

Vp

Z gpq

Vq
q

I gpq
V gpq = V p V q
Sa slike je:
V gpq E gpq = Z gpq I gpq

U sluaju pasivnih elemenata je: E gpq = 0 .

PRIMENA ORIJENTISANOG GRAFA ZA FORMIRANJE MODELA

MREE

Posmatra se ranije analizirani sistem:

G1
G2
G4
P3
Sistem ima tri generatora, jedan potroa, jedan transformator i etiri grane.
Primitivna matrica impedansi grana je:
Z g = diag Z 1g

Z 2g

Z 3g

Z 4g

ili primitivna matrica admitansi grana:

Y g = diag Y 1g

Y 2g

Y 3g

1
Y 4g = diag g

Z 1

Z 2g

Z 3g

Primitivna jednaina mree u admitantnoj formi je:

I g = Y gV g ,
gde su vektor napona grana i struja u njima:
4

Z 4g

V g = [V 2 V 4 V 2 V 3 V 4 V 3 V 1 V 2 ]

I g = I 1g

I 2g

I 3g

I 4g .

MATRICA INCIDENCIJE VOROVA I GRANA

Ponovo se posmatra prethodni sistem sa etiri vora i etiri grane.

G1

1
2

G2

P3

G4

Elementi incidentni nekom voru ine incidentni skup.

Za graf sa slike to su skupovi grana (4), (1, 2, 4), (2, 3) i (1, 3), koji su
incidentni vorovima 1, 2, 3 i 4, respektivno.
Za svaki vor moe se primeniti I Kirchhoffov zakon, koji daje meusobnu
vezu struja incidentnog skupa grana (ukljuujui i struje injektiranja). Za referentni
pozitivni smer usvaja se orijentacija elemenata kao i u sluaju osnovnih petlji i
preseka, dok je struja generatora u voru pozitivnog, a potroaa negativnog
predznaka. Takoe, znak '+' pripisae se strujama koje naputaju vor, a znak ''
strujama koje ulaze u vor. Po I Kirchhoffovom zakonu je:
I 1 = I G1 = I 4g ;
I 2 = I G 2 = I 1g + I 2g I 4g ;
I 3 = I p 3 = I 2g I 3g ;

I 4 = I G 4 = I 1g + I 3g .

Onda se prethodni sistem jednaina moe napisati u kompaktnoj formi kao:

I = AI g ,
gde je:

I = [ I1

I g = I 1g

I2

I3

I 2g

I4]

I 3g

I 4g

vektor struja injektiranja u vorovima ( N 1 );

T

vektor struja koje teku po granama mree ( L 1 );

5

grane j= 1 2 3 8
1 0 0 0 1
2 1 1 0 1
matrica incidencije vorova i grana ( N L );
A=
3 0 1 1 0

4 1 0 1 0
vorovi i=
Elementi
Elementi matrice incidencije A = {Aij } u optem sluaju su:

+1 ako je j-ta grana incidentna i-tom voru i orijentisana od vora;

Aij = 1 ako je j-ta grana incidentna i-tom voru i orijentisana ka voru;

0
ako j-ta grana nije incidentna i-tom voru.

Matrica incidencije vorova i grana A takoe definie vezu izmeu napona

vorova i grana, preko jednaine:

V g = ATV .
Najvanije osobine matrice incidencije A su:

Svaka kolona matrice A sadri jednu pozitivnu i jednu negativnu jedinicu (to je
zato to se svaka orijentisana grana zavrava u dva vora, pa joj se sa jedne strane
pripisuje element +1, a sa druge 1). Onda je:
N

Aij = 0 ;

j = 1, 2 , " ,L .

i =1

Zato su vrste matrice A linearno zavisne, pa je:

Rang { A} < N .
Svaka vrsta matrice A mora imati makar jedan element razliit od nule.
MATRICA INTERKONEKCIJE

Matrica interkonekcije (matrica susedstva) E = {Eij } je kvadratna simetrina

matrica, za mreu sa N nezavisnih vorova dimenzija ( N N ) . Njeni elementi su:

1 ako su vorovi i i j direktno povezani granom;

Eij = E ji =
0 ako vorovi i i j nisu direktno povezani granom.
6

Za graf sa prethodne slike matrica interkonekcije je:

T 1
E=E =
0

1 0 0
0 1 1
.
1 0 1

1 1 0

Izmeu matrice incidencije vorova i grana A i matrice interkonekcije E

postoji veza:
E = diag {Li } AAT .

gde je Li broj grana incidentnih voru i = 1, 2 , " ,N , tako da je:

N

Li = 2L .
i =1

MATRICA ADMITANSI NEZAVISNIH VOROVA

Najea predstava parametara EES-a pri analizi vri se preko:

Matrice admitansi nezavisnih vorova: Y BUS .
Matrice impedansi nezavisnih vorova: Z BUS .

Matrica admitansi nezavisnih vorova povezuje struje injektiranja i napone

vorova ( I = Y BUS V ). Ona se izraunava preko parametara primitivnih elemenata.
Matricu Y BUS karakteriu velike dimenzije i veliki broj nultih elemenata
(posledica slabe interkonekcije vorova povezani samo sa susedima). Ova osobina
se zove slaba popunjenost. Ovo je izazvalo dominatno korienje matrice Y BUS
(umesto Z BUS ) u veini prorauna analize EES-a (osim kratkih spojeva). To dalje
izaziva razvoj raunarskih metoda koje koriste tehniku retkih matrica (koristi se puno
i u drugim oblastima).
Dakle, meusobna veza struja injektiranja i napona vorova je:

I = Y BUS V
I
N-dimenzioni kompleksni vektor struja injektiranja nezavisnih vorova;
V
N-dimenzioni kompleksni vektor fazora napona nezavisnih vorova,
Y BUS ( N N )-dimenziona simetrina kompleksna matrica admitansi nezavisnih
vorova.

Matrica Y BUS najlake se formira uvidom u jednopolnu emu i primenom

sledeih osobina (pravila):
1. Matrica Y BUS je simetrina ( Y ij = Y ji ), pod uslovom da nema induktivnih i
kapacitivnih sprega izmeu grana, kao i faznih transformatora.
2. Dijagonalni elementi te matrice ( Y ii ) dobijaju se kao zbir admitansi svih grana
incidentnih voru i = 1, 2 , " ,N , ukljuujui i otone grane izmeu nezavisnih
vorova i zemlja-vora (posledica izostavljanja zemlja-vora iz prorauna).
3. Vandijagonalni elementi ( Y ij ) su jednaki negativnoj admitansi grane koja direktno
povezuje vorove i i j. Ako su vorovi povezani sa vie grana, element Y ij je
negativni ekvivalent svih paralelnih grana.
Prethodna pravila za elemente matrice Y BUS daju izraz:
Y i0 + (Y ijg ) , i = j

j i
Y ij =
,
Y g ,
i j
ij

gde i predstavlja skup grana incidentnih i-tom voru, dok je Y i0 ukupna admitansa
otonih elemenata prikljuenih u i-ti vor.
Prethodni postupak je jednostavan za primenu i raunarsku implementaciju.
Matrica admitansi nezavisnih vorova moe se dobiti i preko matrice
admitansi primitivnih elemenata Y g i matrice incidencije nezavisnih vorova A (svi
korieni izrazi izvedeni napred):

I = AI g = AY g V g = AY g ATV
odakle je:

Y BUS = AY g AT
Rezultati dobijeni primenom oba metoda su isti.
Matrica impedansi nezavisnih vorova definie se iz:

V = Z BUS I ,
odnosno:
1
Z BUS = Y BUS
.

Meutim, matrica Z BUS je puna matrica, tako da prethodni postupak inverzije

nije lak za sprovoenje, tako da se najee izbegava.
8

PRORAUN TOKOVA SNAGA I GUBITAKA U MREI

Stanje u mrei je potpuno odreeno ako su poznati fazori kompleksnih

napona u svim vorovima.
Ako je to ispunjeno, onda se moe pristupiti proraunu tokova snaga po
granama i gubitaka u mrei.
Ovi izrazi se mogu izvesti za sluaj nesimetrine -eme sa slike:

Z ijg = Rijg + jX ijg

^vor i

(Y ijg = Gijg + jBijg )

I ij

V i = Vi / i
S ij = Pij + jQij

I i0

Y i0

I ij = I ji

I ji

^vor j

V j = Vj / j
I 0j

Y 0j

S ji = Pji + jQ ji

Struja koja tee kroz rednu impedansu elementa je:

I ij = I ji = Y ijg (V i V j ) ,
a struje kroz otone grane su:
I i0 = Y i0V i ; I 0j = Y 0j V

Kompleksna snaga koja tee od i-tog vora u granu je:

*

S ij = 3V i I *ij = 3V i ( I ij + I i0* ) = 3V i Y ijg* (V *i V *j ) + 3Y i0* V i V *i

= 3Y ijg*Vi 2 3Y ijg* V i V *j + 3Y i0*Vi 2 = Y ijg*U i2 Y ijg* U i U *j + Y i0*U i2
= Y ijg*U i2 Y ijg* (U i / i U j / j ) + Y i0*U i2

= Y ijg*U i2 Y ijg*U iU j / ij + Y i0*U i2 ,

gde je ij = i j fazni ugao izmeu fazora napona V i i V j , dok su efektivne
vrednosti linijskih napona vorova U i = 3Vi i U j = 3V j .

Impedansa grane je veliina koja se prirodno zadaje, pa je pogodno prethodne

izraze dati u zavisnosti od impedansi grana ( Z ijg = Rijg + jX ijg = Zijg / ijg ):
9

Y ijg = Gijg + jBijg =

1
Z ijg

1
= Yijg / ijg ;
g
g
Rij + jX ij

gde je:
Gijg

Bijg

Rijg

( Rijg )2

ijg =

+ ( X ijg )2

= Yijg cos( ijg ) = Yijg sin(

X ijg

Rijg 2

) +(

X ijg 2

ijg ) = Yijg sin ijg ;

= Yijg cos ijg ;

ijg (ugao komplementaran uglu impedanse grane ijg ).

Uvaavajui prethodno izvedene izraze, mogu se izvesti sledei izrazi za

aktivnu i reaktivnu snagu koja iz i-tog vora tee u granu:

Pij = Re Yijg / ijgU i2 Yijg / ijgU iU j / ij Yi0 / i0U i2

= YijgU i2cosijg YijgU iU j cos( ij + ijg ) Yi0U i2cosi0

U i2
U i2
g U iU j
g
= g sin ij + g sin( ij ij ) 0 sin i0 ;
Zij
Zij
Zi

Qij = Im Yijg / ijgU i2 Yijg / ijgU iU j / ij + Yi0 / i0U i2

= YijgU i2sinijg YijgU iU j sin( ij + ijg ) Yi0U i2sini0

U i2
U i2
g U iU j
g
= g cos ij g cos(ij ij ) 0 cos i0 ,
Zij
Z ij
Zi

jer je ij + ijg = ij + 2 ijg .

Ako je grana vod, sa zanemarivanjem otone konduktanse je:

i Y i0* = j

Bij0
2

Y i0

, tako da je i0 = 2 , a i0 = 0 , pa izrazi za snage postaju:

U iU j
U i2
Pij = g sin ijg + g sin(ij ijg ) ;
Z ij
Z ij
Bij0 2
U i2
g U iU j
g
Qij = g cos ij g cos(ij ij ) U i .
2
Zij
Z ij

10

jBi0

=j

Bij0
2

Posle zanemarivanja podune otpornosti grane ( Rijg 0 ), kada je ijg = 2 ,

gornji izrazi dalje se uproavaju i postaju:
Pij =

U iU j
X ijg

sinij ;

Bij0 2
U i2 U iU j
cosij U i .
Qij = g
2
X ij
X ijg
Gubici aktivne i reaktivne snage u rednim elementima grane izraunavaju se
iz izraza:
g
Pgij

= 3Rijg I ij2

Rijg

g
Qgij

= 3 X ijg I ij2

X ijg

( Pij ) 2 + (Qij )2
U i2
( Pij ) 2 + (Qij ) 2
U i2

( Pji ) 2 + (Qji ) 2

Rijg

X ijg

U 2j

( Pji ) 2 + (Qji ) 2
U 2j

Gubici u otonim elementima su:

Pgig = 3Gi0Vi 2 ; Pgjg = 3G 0j V j2 ;
Qgig = 3Bi0Vi 2 ; Qgjg = 3B 0j V j2 .
Ukupni gubici sistema mogu se izraunati i sumiranjem tokova snaga po svim
granama (L), kao:
L

Pg = PA

A=i j;

A =1
L

Qg = QA
A =1

11

A =i j.