-

---.-

---

--

..

_.._-

....

-.

...

--

- -

--

... .
-

_.---.,-

trO

_
o-

.s-

24
-

--

..

3/
---

---

37

(' }'

- - -- -

.-

--

..

. ...

47

u.

.-

--' --

/I1.a, trlsola, t.u.o.

I

---

...

--

--

.
-

--

-"-

..

--

.-

..

141

Ilme/l1.otr mo

1.s-3

-'

.;lU'

'"

.,

--

la,
I
:/V

171

(J'I Otr Ima,

18'.s2/7

'

--

M.e

0/11. e

IP.s-

eo.M. lm 070/1.-

O".,

--

--

_ _
o

!..u.61

,
v

,
elM. (vf(.. ( U.
,
,

-,

..

.0

--

"-

om

--.--

__

t.<. a..

__
_

-'

__

_
_
.

_ .

_._

O .

3 61

_ ..

43/
_

..

.-

-.-- -

. -

.-

.._-, .-

_.

"

._

.-

..

'_o.

..

-. "

J64

- -- - -

.-

J6F"

-- ..
-

_,_o

__
_

t16

_
__
o

'-- '

..

..

...

..

..

_.____

oo_ _
_

...

..

.---

___o

----

3/7

_.-

-.

_. 0. _

27J

--

""

'
.

'. o',

:.

O O

'

, . ep<}znat za ivota, 'skrajnuU osuen

, n tavorenj u opkni aopisini.a). '
ti. F. ,Lavkraft je ubrzo P9sle smrti postao
'

predmet: kulta ija snaga do danas ne jenja- .-

"

pIdomu milenijuma. PQstaje- sve jai i' ra-

prostrnjeniji, jer su u.asi zbeleeni izme .

l.:l nj egovih redova \l meuvremenu posta-

li opta' mesta naih k(>mara. Svojom no-'"

.

"

..

buzQ.a!lQm i neprevazienom matorp. on je

,

"

II

fantastinom modusu ve opisao drutve-

, ni kolaps, etniko ienje, koncentraciorle

logore, gentski, ineJtiering, nuklearno pu..;

stoenje; dekadenciju duha i plimu.bestijal- ,
. nosti koji e, poev od II svetskog'rata (koji

'.

10
,

,
'
.

. -

'" .

'

'

,
,

, nije doiveo), obeleiti ostatak sumornog

,

XX veka. Sa intenzitetom koji morda no-

si samo .najdublja i najiskrenija proivlje- ,

I .

- o
\

nost. njegove strnic vibriraju egzisfenci>:jalnot9 munnom i otuenje!? p0djedna

ko socijalnim i anatomskim. Seksualna, i

pplria nesigm:nost nestabilnost identiteta,
rat.polova." Qeke su od tema snano impli.

,,'

'

,
,

"

<:iranih u njegovim sugestivnim priama. I

,

'

'sam,autsajder, zgroen tendencijama sveta

o
,

"

o
,

IzmIcala.
:
Lavkraftje bio tl sta nj u da prizove gnusni univerzum to obitava odmah iza ne
"

'

'

"

"

'

'

vidljlve granice sa naim: gomilanje i pona-o

,

, I

vlja'nj! 'njgovih 'inkantatoinih reenic;a .

\
.grozniavIm,' stilQm poseduju' .,zabe1eenih
,
.
.p
..:
'
"
' rnagijk,i o mo da oel?tv.ore i plastino 'oi'- :
:
.
. \T e gr:oiote koje vina drugih umetr)ika ni.:
:
:
.
:::t".i.
je ni. slutila, Njegova kqmplikovana
",.
,

.,
o,

"

.
.

'

....

..

'

. '

'

'

kog'a se gnuao, povukao se u zabran pisanja, l?a kao f>liski mu uhovni. srodnik,
Kafka'- sa slinim,usudom da tekposihum-

."

nqlogija poprimila je to.1ike razmere da je

o

1111>.'
,

"

.
o
.

"

,
'
'

.,

.'.'0
,

r-

.\

Vo'

..

.... -=
,.... 0, .

.,:,

...
"I.

.,
..

.... -,

'

...

...

...

'0

..

..

,
.

, o,

.' '
"'-'--
j':r- ....

"

..

..

..

....

\ .

ovaj kartograf koI?ara postao jedan od

,'najveih i. najuticajnijih mitotvoraca XX
veka, a njgov mit o Ktuhm i drugim nezemalj skim 15onstvim-defnonim,a objektivni je korelati kosmike strave. koja <se tas':'
j
prosrir:e 'k6Z; beskrajl1e aiej osto;a i vre:
"mena. Demoni o kojima Laykraft pie, p.isti
pizene Baha-Roge za plaenje :male. d.. .1;' ije pipke svimi oseamo ,',
ce,
v: entiteti
'
oko svojih vratova, iji nam ledeni dah' ko.
'
, " strei" dlaice na vratu:u dubokim nonim
,asaviIl!a', iji nm zubi i'kande. svakodnt?V:7
no u goili drhtavu kou ure'zuju krtiige ki. " J,.. ,
'

" .. Zbog ,svega toga, Lakr'?lft , ij sa.mo ' ,t:''''-:

" , .
, n jvel' pisac' hQrora .u::XX 'ekil, ve je i -:,: nevez;:tno za bilo kOli
anr"':' jedan od retkih"
;,.,
..J
pisaca koji su umeli da se uhvate u kotac sa .
uas'ima' ' prisutnim i dalekim, sluenil!l i
'. doivljeni, odsanjanim 1 proroKovaQim,
.:.,: ua koji su ob'eleili Xx.:yek i koji,' na,
'
::j.16t, ni na poetku 'novo'milnija' n'e'
'po'kazLUu ' znake" labljeJ?ja. Vie od horor pi""
: sca, vie o pukog pisca, LavkraftJe istor
mene;? i prorok i aman i Uitelj novog doba
u kome iman: o sumnjivu privilegiju.'da ivi-' ,
mo. ,a'mazohistikom 'upornou Lavkraft..
iscrtava,putanJe Roje su nas.dpvele doivice
amhisa"kao i ono to 'ns u njgovim' dubi- '
nama gladno eka. Ori je tamo ve. bio. Izronio je, naas, iz mare tenebrarum kako bi
-

'I'

, .

-'

o'

..

"

'

.;

, /'

,t

" .

>.'

"

"'0
o

''\

"

'

.--------.,.,.,,.
..., . r--'----.,.".,...
.., -- ...
.

--..

'

. "'-,.
.l
_
_

"

ostavio svoje izve.

.
staje l upozorenF,
, , a onda se vratio tek he-

..

....

\
\

,
.

zhatno smireniji u blaenu

"

, tminu nepostojanja. Njego

-,
, ,

"va ddiri_ na proza doposi spa

janje razu.enog zf;lanja koje e
. nam razotkriti tako uasavaJue
,"

..

o.

horizonte stvarnosti, i strahot- .

,

nost- naeg poloaja unutar:nje,

. da emJ i poludeti d otkro.

venja; ih od te svetlosti

0.

"

o ,

't

, bei u mir' i .sigurn'ost no:

,

vog mraenog 'doba.

'o

.,

C.

,
.

"

'

, -.

...

..

.
-o
r
,

. .

.
'

,
,
-

.,

....
.

"

'!

-"'f

,
,,
-

'(1f;
"

./

-,-.

,
,

--

''

....., .

'

. l. LAVKRAFT NA SRPSKOM

Knjiga koju drite li rukama predstavlja prvo ambiio

., zn' i sistematsko predstavljanj-e proze Hauarda Fi!ipsa.Lav,' krafp (l891937rna srpskom jeziku:
ne
smatra
jeanim
ve
i najveim
najveih,
ako
od
".
u XX veku, Lavkraft je na srpski jeiik dospeo
' :piscem
rieobjanjivo kasno, vie od poIv eka nakon. svoje smrti. Cak
. kada se to najzad i desilo, biloje bez ikakve pompe, krajnje
-:kromno"i sporadno, bez ikakvog reda i sistema, Zahvaljujui izdavau l uredniku Bobanu Kn.eeviu, prvo se . II sv'
)l1agazin Alef br. 17 pojavi1;;t hb.io-fantasticna pria 'Cudv,isoka kua u i.zmaglici', u sledeem broju - pria 'N ea
::na
f
.. }'tivi, svetenik', a kasl}ije i etiri prie u Kneevievom zbor,
'iliku Horor i 1990. godine (,Otpadnik', 'Pacovi'u zidovim'a',
'Pikmeriov model' i 'Danvi<1ki uas'}, sve u prevodu A1eksan:
,. dra B, N ed,ljkovia. :
.
Godinu dana ranije: 1989. god. "Rad" je objavio zbIrku:
"S one. si0ne, sna, sa pomalo proizvoljnim ali ip ak soJidnim
. izborom od est pria eS one st:tane sna/, 'Uklea kua', 'U
, .klopci fa:raopa'/Hram', 'Nestivi svetenik' i 'Snovi II ve
.
ticjoj -kui'),;,: u prevodu Jasne Jovanov.>OYq zbirka je zna<una jo i po tonie to je u oj pb prvi 'put na srpskorn'obj
vljen krai esej posveen Lavkraftu (pogovor 'Slovo ,J'trave'
prireivaa Svetis, lava Jovanov?). Izuzev ture odrednice
1:,1
'
. Enciklopediji 'ftaurie fantastike Zoi-ami Zivkovia ("Prosve-:';
ta", Beogra d, 1990), taj kratki tekst na samo etiri strane zadugo je bio jedini knjik
. i osvrt na delo,ovog ' pisca. ,, '

"

>,

',

...

. ..

"

.'

"

'

"l

'

.
.

'

'

'

'

..

v '

"

..

,
,

..

,. 15
,

-''--''-'--

'"

.,

.' \.

!.-

"

-........:

-:.... - - -

, r

"
,
,

Vsledilo je BIGZ-ovo izdanje romana Sluaj Carlsa

Deksiera forda (tkoiz 1990) u okyi koga je objaijen i
Lavkraftov fundamentalni e,sej 'Natprirodna:strava u knji,evnosti? --oba u prevodu Gorqane Velmar-JankoviCKa6'i
',n<,!dasve skromna 'Beleka o piscu' (na jednoj stranici) Radoslava Bratia. '
Napokon,
krajem
te
sudhonosr,J.e
1990.
godine,
'nika.
.
, "
" Gradina objavljuje drugi (i znaajniji) Lavkraftov roman:'U
planiama ludila praen ciklusom, pria 'Izjava Randolf<i
Kartera', 'Srebrni. klju' i 'Kroz kapiju srebrnog kljua', u
prevodu.Sonje Dekani JanDs.k.i.
,
Prvi opirnijiteksL0 Lavkraftu na srpskom jeste poglavlje,'Mutant iz bajke: kroz kapiju dubokog sna' u knjizi R:an; ka Munitia: Cudovita. koja smo voleli 2 (Terra Press, Beo. - l
grad, 1997). Muniti, pozna.,tiji po svojim zapisima o filmu" ,
doticao se Lavkrafta sporadino i u svojoj ranijoj knjizi -Ali-,
: s na putu kroz; podzemlje i svemir. Pored njega, jedini,stu- .
diozI!-iji tekst o Lavkraftovom del, objav:ljen je ponovo u
Kneevievom izdanju: ,magazin Znak Sagite br. 5 (1998)
, doneo je opiran esej 'Nekrofilija - nekad i sad' alJtora Dejana Ognjanovia, koji je praen Lavk,raftovom biografijom
i bibliografuof!J, kao i prevodom njegove prie 'Goni' (r,
printovana u antologiji Strah: Mala antologija horora, prir. .
.
,Milka Kneevi- Ivakovi, Itaka, B.eograd, 2005) ..
U prvoj polovini 2008. godine pojavilo se jo i i-zdanje
pod naslovom Ktulu prie sa nekolikoIznaajnih, novih pre
voda Lavkrafta u pomalo udnom i proizvoljnom odabiru
('Zov Ktulua', 'Pohodilac mraka', 'Snovi u vetijoj , kui',
'Stvor. enje na 'pragu', Sena iz drugog vremena', 'Kroz kapije ,
srebrnoga kljua') . ,
,
"
I - to je sve.
Sve, do kige koju s,ada imate pred sobom.

"

.
,O

'

--

'

'

<

.'

'

'

'

..

..

'

',

'

'

"

..

,.

,
,

16

'\ .

, 2., b OVOM IZBORU

'

,
,

Namer'a prirei'vaa jese da prufi prvi autoritativan i

potpun pregledsvega onqga najboljeg i najzna'ajnijeg to
je Lavkraft ka? pisacpruio, i da se to italakoj publici naj'
z:d predstavi sa adekvatnom ozbiljnou i panj.orp., i}g. op.,p.,sa koji ini pedesetak, pria i novela odabYjlno je dvadeset .
najreprezenlativnijih, Pri odabirucse o(iilo rauna o sldem: da u izbor uu sve prie koje se smatrajukrijjevno i'
anrovski najkvalitetnijim; da se lJ ujemu' nage. i veina po- .
'znatijih 'i -' p opularnijih' {i ilko neke. od njih' '{a oda nisu '.
.
. .
spisateljski vrhunci); da e ponuenim- izborom"pokrije to
je vea mogua raznovrnost tema i ideja kojeje Lavkraft
'uinio prepoznatljivo svojim; najzad, da ' izbor ini. to vj.e, .
do sada neobja.yljivanih' pria - naravno, imajui vidu na:',
jPre<;l navedene prin'dpe : "
. TakQ, po prvi put se ha srpskom nalaze dve najbolje Lavhaftove ilOvele; . koje su d oada u p.revodima:'misteriozno
zaobilaene: 'Boja izvan ovog sv.emira: i 'Senka ad tnsmH-'
s i i z tom'. Po prvi put na srpskom, takoe, II ovoj
vanredne prie 'Muzika Erika Zana' l 'Dagon', nenadmano.,
, atmosferini 'Festival', uveni 'Herbeit' Vest - Reanimator';'
.
idejno pote.ntni 'S one" straqe' i netipie.:pa pria nauno-.
-fantastinog horora:U zidinima Eriksa'. Pored odlinihp'Fj
a'koje su ranije ve objavljivane i koje se u ovom izboru nisu
mogle zaobii, u zbirci se, nalaze i dva kratka, ali vanredl.lo .
. znaajna fragmenta: miniJatura-prozna poema 'Niarltotep'.,.
;
i fiktivn,a 'Istorija Nekron0mikona' koje, svaka na svoj nain"
bacaju znaajno svetlo na Lavkraftov univ!3rzu1!l olien u,
'
priama koje slede.
'
.
'
\
-

'

.. O

"

o",

"

"

"

'

"

'.

"

'

..

'

<'

. Y'

...

...

..

'

'

'

j
,

"

.,

17 .
,

.. ..

"

>.

I
,

I:

"

'.

....
.(

,,

Y"" ,

...
,
...,, O
;;.oo.; ."!'

.....,:.

4;,;';'.

.. .
.p-,

JI(,
,

\.

"

,.

, .

..

"

"
,

\fIJ.

>

,.

..
"

'
0 ..:.

<
."

"

".

<

'

,
>

.
-

"

.... .
.

'
.

.,..'

,"
'k "
" -""

,,

...... ,
..,.
. .

;';1:

-"

,
'r'

. ,

'

"

t ,'.

\I " ,
.

<O.

..

,. . l

..'"'1.t
'"l
, oJ;
",
, ;

"

j.,

>'1"0.f;.
0o
.'
.,
o
,
.
'

'.

..
.'
'

..

co
T'

.-'

. ,...
,

..
:
l ',
r

.'
..
..... o,_,.. '\.. .

h1',......

.
.
,--.

.,
T.
.
..

"

"

"

'

..

,.

,..
.'

"

.
,

O... .
.
I,
o

."

,.
J
'

t'

.1

.'

1.
'.::

..

,
.

' ..
.

..

.-

'"

..

'

'
.

.l
,

,,

..

'

,.

,
,

. '.

<
.
,
.0

,.

..

..

.,

. .

, "

"

.;
,'

: " ,3. O PREVODIMA

...

'." "

..".,

"
.
.c..

')-

'

':

<

.,

'
.
,

. ...

" :.
'

.",

..

.
"".

... ._

- - ..

, :.

. .

#.

-_..

'

i.
t:

"

.. .

'

.. .
. .
.

.
J

'..

"

. ',.' Lavkraftovim delima su se, na sreu, kod' nas do sada ba

a
vil p ll'ino jskushi .i kv litetnprevod ci. Jpak, ye objavljivaRe prie u ovom izopru predstavljene..,su TI veqma redigo!
vanim verzijama. U njima'su; ui minuGiriO uP;,o;. qanje .
\
.

'

..

pyavke kako bi se eliminisale ' post9je greKe; hetanosti;,

nepreciznosti i stilske neujeduaenoti i,kakobi s,svi: tek-C'"
'<'-stoviuskladili:u teTfl!inologiji;, topografiji itd:; tno'vai i za< '
n9ve 'Rreode, 'koji se ovq ,po' p:rvip'lltP9javljtBp : svi oni su ' t
detaljno pregledani i osmiljerii}<.ak6 bili to blii LavkraL .
tov.om izrazu i duhu njegovih . rei:'. U odanos.t strukturi; . .
Lavkift9'TOj' reenici" svesno ' se rukovod!lo priineroin
.' ,
'
lerovog prevoda E. 'A. Poa: on je, p;evodei pQru reeni.
.
Pustolovina Artura Gor4onaPima , ('MY':name i's..
, orEkm Eymm.. .'), upotr.eio :konstrul5.ciju 'Mon nom est'A. '
G.Pxmm' umesto tipil'lijItanuske koristruKcUe, J m'ap-';
peJe: .. G. Pymm'. Dal..' lli potovaJ:lje r>rayila"srpske sih::1'
.
takse; nasojalo sda 'prevo3i' budu t6 bh,i"isl\l}stv1:l ,i tanja i
..
"
,
.':'
:
"
'"
) "ihalu ..
, Lavkrafta u brig
" 'Dva kultna toponima, nakon kbrislta.cija' sa . ,
struenjacima, ovde su,' dov:edena u ispravan, oblik: OPQ
le ."
'li ranijem"prevodu bilo poznaJb kao 'Danvi' ovde je prepfa:- ".'
vljeh6 u 'Dai", dok je '-Iuswat' (j)Q analogiji sa drugim}en'
, out1;', la}Zvi su Ptli- .
'gleskim tpponinia lZqji se zavravaju 1;t'm
.
mut, Bormnut, i dr) korigoyan li ispravan"oblik Koji glasi . ...
,Insrnut Slno je P. ?stupano i sa drugim imenima mesta;, ."
kova. 'bqgovi'. Jedini izuzetak je famozni 'Ktulu' - upr6s
, detqljnim!-vkra(tovim1pstI'ukcijaIpa !l jedn.<)mj)ismu: pr- .
ma 'kQjima bi ljudskom jeziKU n<Dpribliniji izgovor' bici. ..
, Kh'lulu"":' autor knjige odluio je da zadri univerzno uta. ' "
VP
, ljeni izgovor - Ktulu.
:
'1 .

..

Cf

'

"

, .

'0.;

,.

..

'

"

...

-.

'

'

"

'

. '

' 0

..

"

""

'

'

<

.,.

"

,,

",

'"

"'

lj;

'"'"

'

'

"

. .

'

"

"
9
1
,

. l
' . 'i1'

'
", .
'

4.,0

KRITIKOM

DELU

"

Prie ()VQg znaajnQg pisca.'predugQ'su Qbjavljivane ha

Qtin6 i prbizvQljp.Q. 'Sada QVQ izdanje .itaQcu prua ne samO'
prQmiljeo q(l'abiae p'rie ve i kratk uVQdnike za svaku'
9P njih; napgmene, kaO' i Qbimap PQgQvQr a kraju k:gjige',
is.Qji ih stavljaju u idejni 'i este.tski kQntekst La"vkraftovQg dela.i anra h9rora kQjem pripadaju,
Syaka pria je prflena kratkim 'modb kQji govori 'o
I).jenom nastanu, izvQrima;znaajuza Lavkrafty ?P}ls ir.2tQnjim uticajima !' medijskim varijacijam (stripQv,skei i,filrh'
,
e
,':.
'
...
ske adaptacije).

,
, L
. '
, Pri napQmenama (sakupljenim, nakr:aju knjige), kakO' ne
bi Qmetale praenje samih pria) VQdlQ se rauna da ne bu
, du preopirne i d dQpriQse boljem. rzu rriyanju pria" .
,
kaO' i da podstiu na dalje' istraivarij6(1 one koji budu zaintri-'
girani mestimi:r,io turim Lavkraft0vim aluzijama, U iho-.
'vom sastavljanju Qd 'izvesne pomQi bia su ve postQjea
nQtira izdanja istaknutog LavkraftQvog pt:Qua u.'-"L.""",
, T. DQija, (vidi bibliografU.urlja kraju knjige), s dfu tO' ,
e sadre brojne
' anotacije okultne i ezoterpe pFiQde, kQ,
je 'ti 'OvQj kn..jizi p o.tiu , iz drugih izvQra. . :
<

'o <

'

"Pogovor na iaju PQkuaya da prQzbQri o ideji}oj PQza

, dini LavkraftQvih pria, ne, skidivQj od njegQih zapleta, te.
O' njegQvQj estetici horQr prie koja ga istie kaO' najsaQ e<:'
,
shi'eg i najQzb.rlj.nijeg praktiara Qve vrsl-u XX uf i 'da
"
: ..
ju oyog pIsca. "
z
r
aa
I

,l
()
f

.
::
g
.:;:
N ajiad: KakO' bi knjiga'
,,ila PQrEuna, na kraju se
nalzi kratka biQgrafu
.
anQtirana bibliografi
najznaajnijih izdanja
r:avkraftQvih dela, kritikih dela o njemu;.
nekQlikQ najbitnijih i
nja njegQviH nasqlvljaa.
.

-.,'

'-

' ' ..

<

"

'

'

. ,

."

, Lavkraftova proza je naglaeno vizuelna 'i

slikovita, i. od svog najranijeg pojavljivanja, u
magazinu JiJ;"eird Tales, inspi:risala je.brojne ilu
stratore i umetnike, poev od vrhunskog Vir:
d:ila Finleja, pa sve do dananjil1 poput K. iv'
Detera; D. Koultata i drugih. U duh ambi1,
cija ovog' izdanja cilj je bio da se angauje do
mai umetnik koji bi .stvdrio originalne radove.
Rezultat je pred yaina. 'Nyedna vizuelizacija
avkraftovog dela nikada I?-e'moe u potpunostK zagqYQljti njegov;e it(k.e, jer svake u svo-.
,;
.
, joj glavi ima unekoliko razliitu vizij'u nj
zastrauju.i1] opisa, ali ilttst:iacij umetnika Ni, ', kole Vitkovia uspeno doaravaju pr.izvuk
LavkrafU'Ne straVe. CIteima je uspeo da pre. nese ne samo strah, ve i morbidnu lepotu, ne
,
--., samo trule, ve i specifinu' ambivalentnu lav,kraftovsku fascinaciju neljudskim formama 1
,kosmikim ambisima" 'a to se retko via u pre,
.
eksplicitnim lavkraftoys' kim ilustracijama., p
'
'
,
kakve obino nailazimo.
"

'

J'

eo

'

'

"

.
o

"

"

"

o
'

.
'o

..

"

,ISTORI A

,
,

';y;.l

01';OMIKONA

'-

'f
'0

_.

9v. sic i1apisha je u jesn

.

1927. na

;':'
,

okvlru \pisrtl Klark _stonu Smtu of:!.,.

27';..novembra ist godine."
,
", ' nog pre Borhsa,mnog pre: st
lmoCfermz.ma; a " IDte.lektualnq,;
",' .,#'
h.
"'
19ra:r1Ja, :, .:;
,
m aluzija Di .'
'/ .
:6ktivileiJierto-"
',
..
;.'
.;.
.:. ;>< ..
"
'Ji:
,
,'sb
, n.. as Jove':

"
"
r-o;. ,,'
,
:........ \l .. iI<:t
tQ';
. , '" kni
,

'

"

..

"

,,,.

'

"

.'

.'

..

..
...

. .

koJh
i izmi-

"

>

..

, ' '-\kasniie
,
, :': ' dru
, . f!",
.f

-,

, ".-

"

on-e' '.

.od
k
" Zn'j a' pI;e.'O
.,potkovaih.. i
.ol\ultistikih '
1'I':en..a1Jsl{ogo,,:aj ,,LavkraJtov
.den l.samQ
,

'

,
.

.0

.,. I.

"

"

..

"

..

.,

..#

'

'

-"

'.,og.... nal U' r,asp!l.nu .

. toJriova, "Crnih ' :;<'

y.

/e

"

,,

..

..

..

..

_. \

,..

.t

-. A

rmitBldki'\
"
f
. y"
..

.
..

"

-R' ,
, ,,, ,
'- ,,

\ .

.,.;',
falsifikata pa do"
-,
..
..

..
Sa pre.nlJama I\e,\ '.
,
J pored svih .nji):t, . ..
F i:
,
ik-on', navd
'"
, cta ta iz' sme . ':,' !..-1";
:Fet'' vaI);F "anikr'
\'1"
.
..
ostaje
.naJlnpltabvDlJl, .
'
"
na:jfalnUi.
j._
.J
. e u pogledl!
. naivJt: knjige i
referenef za nju v&nh .:... vidi
, na kraju khjige.. : '
I>

'.

.og

.
"

'

'

.-

"

"

'

':

.
.

"

..

.
.

'.

.-

,'"

.o o

"
o",

.rl'-

''

, )l,Nekronomi;'
7,
..r: ''''1(. ..

'

'k'- .J: 'p

'' '

'.

,mlstert .
,AI' ''
slin d.yc;.des- .
, ' ;';o,:-i:;&' tf ,f
':Jr.'
0,,
BO na,lgr
'je mnogo
"
\ ",,,, i(
,
'za :bro1,he li' \
",

>;

'

'

4'
<
_'Vi
I

,
.

>

,
.

Originalni nazjv knjige je AZAzif pri emu je "azif" re

koju Arapi koriste da oznae noni zvuk (koji proizvode
insekti), a za koji se pretpostavljalo da je urlikanje demona.
Sainio ga je Abdul Alhazred, ludi pesnik iz Sanae, u
J emenu, za kga se tvrdi da je bio u naponu slave za vreme
vladavine Omiada kalifa, priblino oko 700. godine nae '
ere. Posetio je ruevine Vavilona i podzemne tajne Memfisa
i proveo deset godina potpuno sam u velikoj junoj pustinji
Arabije, --.: poznatoj kao Roba el Khaliyeh, ili 'Prazno pro
stranstvo' preIY!a drevnia, ili Dahna, . 'Crvena' pustiJ?ja
kako je' daanji Arapi nazivaju, a za koju se veruje da je
nastanj, zli ,duhvi-uvai i.monstrumi srti. O ovoj pus
tinji mnoga neobina i neverovatna udesa kazuju 'oni koji
se pretvaraju da su u nju, prodrli. U svojim poslednjim'
godinama? Alazreqje ob,itavao u Damasku, gdeje nqpisao
'
Nekronomikon (AZ Azij)" a o njegovoj konanoj smrti i nestanku (738. god. n,e.) mnoge se uasne i protivrene stvari
. pripovedaju. Ibri Kllian, njegov piograf iz XII veka, tvrdi
da je ..Alhazreda usred dana 'zgrabilo ,nevidljivo ud)Vite i,
groznq ga' prodrC\lo pred bezbrojnim posmatraima, slee
nim od stra\'(.O njegovom ludilu mnog se stvari priil.
T vrdio je -:da je yideo basnoslovni Irem, ili Gra.d Stubova, i
da je ispod rUevina izveSNog be.zimnog pstinjskog
' grada .
pronaao , 0.,kantne letopis.e;i tne'neke rase starije od ljud- '
ske. Bio je Musljman indiferentan prema Islamu, i oboavao
je stvorenja koja };'nazjvao] og Sotot i-Ktulu.
950. godinje4zif 'bi o pTevedn n.a ,grki, a do tada j ,
uestalo, mada potajno., bio u upotrebi Ip.eu filozofima tog.
t
'doba. Preveo' ga je Te6dorus Filetas'1z Konstantinopolja, '
.pQd paz:ivom'Nekronomiko,n. Citav. vek potorl'poticao je lju. de pa u,ape ekSperimente, kada' ga je zaqranio i spalio pat- .
'Tijn'h Mihailo.. Posle' ,ovoga':o njemu se ul<;> samo u potaji,
ali Olaus Vormius jeJ228. nainio latinski prevod i taj tekst
- : Je dva puta. tampan --L jel:ino.I,rf u-XV \i-eko; II crnoj -gotici,
(oito u Nemkoj), i jednom u XV II (verovatno u SpanijiL-:oba ova izdanja budui bez jasnih znakova poreklalocir:an;:t ,
,"su u vremenu prostoru. samo na osnovu unutrajih tipo;
'grafskih naznaka. Ovo delo je; kako u grkoj tako i u latinskoj verziji, zabranio Papa Gregorije IX godine 1232. ubrzo
,nakon latinskog prevoda, koji je i privukao panju na njega.
-

'

'\

..

...,

,;

<

'/

.,

\
,

25

,,\

'
-

,
- ,.
-

'

'
.

,. na
'

fami'"
,

./
"

,,
'
"

.
'>
, '

,(,'

...

!I;/.

'.'

'

"

"

..
,r
.

,
t.

./

,
,

<
.
'

T
..

!
,

,
,

..
,

\'"
..

\
,

,
,
,

,
,

'I
"

"

,;

..
,"

'

"

..

...
. .....

do

,i

,
,

..

..

,
,

.t

'

'

..

,
'.

:.

.'

,:

....

iar1atotep . . . puzavi haos .. . ja sam po

slednji. . . ja u kazivati praznini to
oslukuje. . . Ne pamtim tano kada je
zapoelo, ali bee to pre nekoliko meseci.
Opta napetost bee nepodnoljiva. Pe
riodu politikih i drutvenih prevrata
pridrui se udna i sumorna slutnja od
\Tatne telesne opasnosti; opasnosti rasprostranjene i sveobuhvatne, takve opasnosti kakva se moe pojmiti jedino u naj
stranijim prikazama u noi. Priseam se da su ljudi hodali
okolo bledih i zabrinutih lica, i aputali upozorenja i proro
anstva koja se niko nije usuivao da svesno ponovi ili sebi
prizna da ih je uo. Oseaj monstruozne krivice bee nad
zemljom, a iz ponora izmeu zvezda hujale su ledene struje
od kojih su ljudi drhtali u mranim i usamljenim mestima.
Bee primetna demonska izmena u sledu godinjih doba jesenja ega se zlokobno zadravala, i svima se injae da su
na svet, a moda i itav univerzum, iz ruku poznatih bogova
i sila preli u vlast bogova i sila neznanih.
I upravo tada nastupi as kada se Niar1atotep pojavi iz
Egipta. Ko je on bio, niko ne mogae da kae, ali oito je bio
od stare tamonje krvi i izgledao poput Faraona. Domoroci
kleahu pred njim, ne umevi da objasne zato. On im kaza
da se podigao iz crnila dvadeset i sedam vekova, i da je uo
poruke sa mesta izvan ove planete. Meu zemlje civilizovane
doe Niarlatotep, tamne koe, vitak i zlokoban, stalno kupu
jui udne instrumente od stakla i metala i kombinujui ih u
instrumente jo udnije. Priao je mnogo o naukama elek
triciteta i psihologije i na predstavama demonstrirao moi koje
posetioce ostavljahu bez rei, a koje mu, opet, donesoe slavu
neprevaziene veliine. Ljudi savetovahu jedni druge da odu
i vide Niarlatotepa, i pri tom drhtahu. A gde je Niarlatotep
hodio, mir je iezavao, jer tamo sitni noni sati behu pokidani
vriskovima komara. Nikada do tada vritanje u komaru ne
bee toliki javni problem; sada mudraci gotovo poelee da
zabrane san u sitnim satima, ne bi li vriskovi gradova manje
grozno uznemiravali bledi, saaljivi mesec dok je ovaj
svetlucao na zelenim vodama to tekoe pod mostovima i na
starim zvonicima to su se ronili naspram ClIljivog neba.
L E

33

L
_

NfOK R O N OM IKON

Seam se kada je Niarlatotep doao u moj grad veliki,

stari, uasni grad nebrojenih zloina. Moj prijatelj mi je kazao
o njemu, i o neodoljivoj fascinaciji i primamljivosti njegovih
otkrovenja, i ja poeh da gorim od udnje da istraim njegove
najdublje misterije. Prijatelj mi ree da one po uasu i im
presivnosti prevazilaze moje najgroznomornije matarije; a
da su slike odraene na platnima u zamraenim sobama pro
rokovale o stvarima koje se niko sem Niarlatotepa ne usui
vae da pominje, i u prtanju njegovih varnica bee od ljudi
oduzimano ono im nikada ranije oduzeto ne bee a to se
ispoljavalo samo u oima. I uo sam jo, iz tuine, da su oni
to poznae Niarlatotepa gledali prizore koje drugi ne videe.
Bee vrela jesen kada odoh kroz no sa nemirnom go
milom da vidim Niarlatotepa; kroz sparnu no i uz beskrajno
stepenite do zaguljive sobe. I senovita na platnu videh za
kukuljena oblija me ruevinama, i uta zla lica to vire ono
stran palih spomenika. I videh svet kako se sukobi sa crni
lom; sa talasima unitenja iz ultimativnog svemira; kako se
sumanuto vrti i okree i bori oko sve bleeg, sve hladnijeg
sunca. Onda se varnice zaudno razigrae oko glava posma
traa, i kosa im bee nakostreena dok su im seni, grotesknije
nego to ih umem opisati, iskoile i uale na glavama. A
kada ja, hladnijeg i naunijeg duha od ostalih, promrmljah
drhtavi protest zbog opsene i statikog elektriciteta, Niarla
totep nas sve otera van, niz strmo stepenite na vlane, tople,
naputene ponone ulice. Vritao sam glasno da se ne bojim;
da se nikada ne mogu uplaiti; a drugi sa mnom vritahu
zarad utehe. Zaklesmo se jedni drugima da je grad bio pot
puno istovetan, i jo uvek iv; a kada elektrino osvetljenje
poe da bledi mi se dadosmo u beskrajno psovanje gradskih
slubi, i smejasmo se udnim izrazima lica kqja smo pri tom
pravili.
Verujem da smo oseali kako se neto sputa sa zelenka
stog meseca, jer onda kada poesmo da zavisimo od njegovog
svetla ponesoe nas udne, nevoljne formacije to krenue
u mar sa prividno jasnim odreditima, iako se o njima niko
ne usuivae da pomilja. J ednom ja pogledah ka ploniku
i naoh da su ploe razlabavljene i zamenjene travom, sa
jedva opazivom trakom zaralog metala tamo gde su nekada
34

N IA R LATOTEf'

Vine tramvaja leale. I ponovo spazismo vagon tramvaja,

usamljen, bez prozora, zaputen, i bezmalo prevrnut. Kada
e osvrnusmo ka horizontu, ne mogasmo videti treu kulu
kraj reke, i primetismo da je silueta one druge kule zubasto
polomljena na vrhu. Onda se podelismo u uske kolone, od
kojih svaku kao da je privlaio drugi pravac. J edna nestade
u uskoj uliici levo, ostavivi za sobom samo odjek potmulog
leleka. Druga se zaputi niz ulaz u podzemnu eleznicu ib
ljem urastao, urlajui smehorn koji bee sumanut. Moja ko
lona bee usisana ka otvorenom prostranstvu, i tog trena
osetih studen to ne pripadae vreloj jeseni; jer dok smo se
teturali izvan mranih movara, spazismo oko sebe kako na
paklenoj meseini belesaju zli snegovi. Snegovi neobjanjivi, .
bez tragova u sebi, naneseni samo u jednom smeru, gde lea
e procep tim mraniji zbog svetlucavih zidova. Kolona izgle
dae zaista tanuna dok je sneno i mehaniki koraala ka
procepu. J a sam zaostajao za njima, jer crna jama usred zele
no obojenog snega bee zastraujua, i uini mi se da ujem
odjeke uznemirujuih jauka dok su moji drubenici nestajali;
ali moja mo zadravanja za njima bee krhka. Kao da sam
prizvan onima to odoe pre mene, ja upola zalebdeh izmeu
titanskih nanosa snega, drhtei i uplaen, kroz bezvidni vrtlog
nezamislivog.
V ritei u bezumlju, otupeo od delirijuma, samo bogovi
to jesu mogu da odrede. Mualjiva, osetljiva sen to se uvi
ja u rukama koje i nisu ruke, nasumice baena kroz neznanu
tminu trulene kreacije, strvine negdanjih svetova u urvi
nama to behu gradovi, mrtvaki vetrovi to hukte pokraj
bledih zvezda i ine da mutno trepere. Onostran svetova ne
jasni duhovi udovinih stvorova; jedva vidljivi stubovi ne
posveenih hramova to se gnezde na bezimenim stenama
pod pokrovom nebesa i uzdiu se ka vrtoglavom vakuumu
izvan sfera svetlosti i tmine. A kroz ovo ogavno groblje uni
verzuma prigueno, izluujue lupanje bubnjeva, i tanuan,
monotoni fuuk bestidnih frula dopiru iz nepojmljivih, ne
osvetljenih odaja izvan V remena; gnusobni poj frula uz koje
sporo, nezgrapno i apsurdno pleu golemi, mranjaki ulti
slepi i bezglasni, bezumni gargojli ija je
mativni bogovi
dua Niarlatotep.
35

-'1:
"
03

7
\

.
),1'

. '.
,1;

'il

1"

,Tf'....

'-'I,/ :;)-

""
.

..,.

'r

..

.
,

O
o

r?
----

'.-

'")

')

')

?
rl

o
o

o
o
o

\.

o
I

_'--... I?
;...>l
/

I)

(.l

J
J

iem ovo pod ogromnim mentalnim pri

tiskom, jer od veeras vie neu postoja
ti. Potpuno bez novca, i pri samom kra
ju zaliha opijata koji mi ivot ine pod
noljivim, ovo sveopte muenje vie ne
mogu da izdrim, i zbog toga u se ba
citi sa ovog balkona, pravo ka ulinom
ploniku. Ali, uprkos mom robovanju morfuumu, ne dozvo
lite sebi pretpostavku da sam slabi ili izopaenjak. Nakon
to proitate naredne, naprasno napisane stranice, moi e
te da pogodite, mada ne i da shvatite, zato je u mom slu
aju i preko potrebno domoi se zaborava ili smrti.
Tamo gde se velelepnim Pacifikom, ini se, najmanje sa
obraa, na najotvorenijem moru, potanski brodi za koji
sam bio zaduen postao je rtva nemakog razaraa. Veliki
rat je tek poinjao da bukti, a kajzerovske pomorske snage
jo uvek nisu bile potpuno oslabile, pa je na brodi nepri
jatelju doao kao prava nagrada, dok smo mi, njegova po
sada, bili tretirani sa najveom utivou koja se moe ispos
lovati za pomorske zarobljenike. Disciplina naih neprijate
lja je bila takva da sam uspeo da pobegnem pet dana nakon
zarobljavanja, amiem punim vode i zaliha koji su mogli
da potnuu dui vremenski period.
Kada sam konano ostao sam na otvorenom moru, ni
sam imao mnogo uvida u vlastito okruenje. Nikada nisam
bio kompetentan navigator i samo sam povrno, uz pomo
sunca i zvezda, mogao da utvrdim da se, otprilike, nalazim
juno od ekvatora. O geografskoj duini nisam znao nita,
i nijednog ostrva, niti obale, nije bilo na vidiku. V reme je
bilo vedro i danima sam besciljno plutao po puini okupa
noj bletavim suncem; ekao sam nailazak nekakvog broda,
ili da budem nanet na obale naseljivog kopna. Meutim, ni
brod, a ni kopno, nisu iskrsli oko mene, pa sam poeo da
oajavam zbog prevelike usamljenosti u ustalasanom sve
optem plavetnilu.
Promena se dogodila dok sam spavao. Njene detalje ni
kad neu saznati zato to je moj dreme, muen mislima i
zaraen snovima, bio neprekinut. Kada sam se konano pro39

!\'EKRONOMIKON

budio, naao sam se napola usisan u gecavo prostranstvo

odvratnog crnog blata, koje se prostiralo oko mene u jed
nolinom lelujanju, sve dokle mi je pogled dopirao, dok je
moj amac leao nasukan nedaleko odatle.
Iako je lako zamisliti da bi moj prvi utisak bio oaranost
pred zauujuom i neoekivanom transformacijom pejza
a, ono to je kod mene usledilo pre se moe nazvati zapre
paenjem nego divljenjem, jer je u vazduhu i u natrulom
tlu lebdelo neko nastrano svojstvo koje mi nimalo nije prijao.
Citava povrina je bila u bui od raspadajuih leeva riba
i ostalih, sasvim neopisivih stvari koje sam mogao nazreti
kako izviru iz ogavne glibei beskrajnog, blatnjavog kopna.
Moda je i bolje da se ne nadam da u u potpunosti uspeti
reima da opiem neizrecivu nakaradnost onoga to moe
nastanjivati tu neogranienu tiinu i beivotno prostranstvo.
Za moj sluh nije postojalo nita, a isto se moe rei i za po
gled, ako u obzir ne bih uzeo potpunu prevlast tamnog mu
lja; pa ipak, pomenuto jedinstvo spokoja i ogavnog pejza
a, raalo je u meni uas, na granici munine.
Sunce koje je i dalje nesmanjenom estinom grejalo s
neba, davalo mi je iluziju da je bezmalo crno u svoj svojoj
okrutnosti; neometeno oblacima; odavalo je utisak da goto
vo reflektuje mastiljavu movare tinu ispod mojih stopala.
Dok sam upuzavao u nasukan amac, pretpostavljao sam da
samo jedna teorija moe da objasni moje okruenje: putem
nekakvog naglog vulkanskog potresa, ogroman komad oke
anskog dna se iznedrio na puinu, otkrivajui povrine ko
je su mnogo miliona godina leale skrivene u nernerljivim
vodenim dubinama. J er, toliko je veliki bio opseg ovog tla
koje se izdiglo poda mnom, da nisam mogao da razaznam
niti jedan, ni najtanuniji zadah prevaljujueg mora, koliko
god da sam naprezao sluh, niti sam mogao da nazrem bilo
kakvu morsku pticu koja vreba ovolike nasukane leine.
Nekoliko asova sam razmiljajui sedeo u amcu, otro
nagnutom na jednu stranu, koji mi je predstavljao blagi tit
od sunca koje je grabilo po horizontu. Kako je dan odmi
cao, tlo je gubilo na svojoj gnjecavosti, ubedljivo nagoveta
vajui da e se u dogledno vreme osuiti i omoguiti mi pev

40

DAC;;ON

aenje po njemu. Loe sam spavao te veeri, da bih ve sle

deeg dana napunio svoj ranac vodom i hranom i spremio
se za istraivae po kopnu, i potragu za iezlim morem i
moguClm spasom.
Treeg jutra, uvideo sam da je prosueno tlo sasvim po
drobno da izdri moju teinu, a da me pri tom ne usisa sa
povrine. Smrad ribe postajao je izluujui, ali kako sam bio
opsednut daleko ozbiljnijim stvarima da bih iole mario za
jednu takvu minornu neprijatnost, hrabro sam se uputio prema nepoznatom cilju. Citavog dana kretao sam se u pravcu
zapada, ka udaljenom breuljku, koji je bio jedini detalj u
mom vidokrugu. Logorovao sam na mestu na kom me je
doekala mrkla no, a ve narednog jutra sam nastavio da
se kreem prema breuljku, koji mi se tada inio tek malo
bliim, nego onda kada sam ga spazio prvog dana. Do e
tvrte veeri mog putovanja doteturao sam se do dna brega,
odnosno svojevrsnog nasipa koji je, najposle, ispao mnogo
vii nego to mi se inio izdaleka i koji je bio stepenik pre
ma dolini nadasve otrijeg reljefa nego do sada. Isuvie is
crpljen za pentranje, noio sam u seni tog brda.
Ne znam zbog ega su moji snovi te veeri bili potpuno
neukrotivi, ali pre nego to se sjajni polumesec pojavio da
leko iznad istonog dela regije, bio sam potpuno budan i
obliven hladnim znojem, istovremeno odluan da te veeri
vie ne pokuavam da zadremam: vizije koje sam iskusio po
starale su se da izgubim volju da ih jo jednom doivim. U
meseevom odsjaju sam, pak, dobio priliku da uvidim koli
ko bee nepromiljeno putovati danju. Bez vreline sunca nad
glavom, moje peaenje bi me kotalo mnogo manje ener
gije, i zaista, u tom trenutku sam se oseao spremnijim za
penjanje po brdu nego u sumrak, kada me je pomisao na
taj podvig obeshrabljivala. Pokupivi ranac sa tla, krenuo sam
prema vrhu uzvienja.
Ve sam istakao da je neprekidna monotonija okolnog
vresita u meni budila blagu jezu, ali imam ose;:u da je mo
ja jeza postala nadmono opipljivija im sam se prebacio
preko brdskog navoja i osmotrio suprotnu stranu koja je pre
rastala u duboku jamu ili kaon, ije mrane nie i uvaline
,

41

N EKR O N O M IKON

meseina jo nije obasjala. Imao sam oseaj da stoj im na ivici sveta, i da preko nje virim u beskrajni ponor veite noi.
Proeta uasom, u mislima mi nagrnue seanja na Izgublje
ni raj, kao i na grozomorno probijanje Satane kroz neuobli
ena carstva tame.
Dok se mesec sve vie pomaljao na nebu, poeo sam da
uviam da strane dotine udoline nisu pod pravim uglom,
kako sam isprva zamiljao. Njeni obodi i izboeni kameniti
slojevi, pruali su poprilino korisna uznoja za lagan sila
zak, dok je, posle spusta od nekoliko stotina koraka, nizbr
dica postajala sasvim blaga. Pokrenut pobudom koju ne
umem tano da objasnim, s tekoom sam zabauljao niz kr
evitu padinu i naao se na mnogo blaoj kosini ispod nje,
zurei u stihijski mrane dubine, u koje jo nikakvo svetlo
nije prodiralo.
Odjednom je sva moja panja bila usredsreena na ogro
man objekat na suprotnoj strani jame, koji se strmo uzdizao
na nekih stotinjak metara ispred mene, i koji se belio, oda
iljui pridole zrake navirue meseine. Radilo se o dinov
skom komadu kamena, uskoro sam poeo ubeivati sebe,
iako sam svesno razaznavao da njegove konture i pozicija
nisu ba odgovarali odlikama uobiajenih delova Prirode.
Neto pomnije ispitivanje pogledom ispunilo me je utisci
ma koji se ne mogu pretvoriti u rei. Uprkos pozamanoj
veliini i napomenutom poloaju, unutar ambisa koji je zja
pio na dnu okeana, ini se, od kad je sveta i veka, bez sum
nje sam mogao naslutiti da je strani objekat predstavljao do
bro oblikovani monolit, ija je neizmerna masa, u stvari, plod
graevinske vetine, kao i predmet oboavanja nekih, inte
ligentnih bia.
Zaslepljen i obamro, a opet bez i trunke divljenja koje
bi priliilo samo nauniku ili arheologu, temeljnije sam pro
uio svoje okruenje. Mesec, nadomak zenita, ivopisno je
rasipao svetlost povrh litica koje su natkriljavale ponor. Od
nekud je, ne tako mali mlaz daleke vode, potekao samim
dnom, nestajui potom, na svome krivudavom putu u oba
smera, skoro mi natopivi stopala dok sam stajao na ovoj
strani. Preko puta ponora, nagli talasi sprao je podnoje
42

DAC;;ON

kiklopske tvorevine, te sam na njenoj povrini tada prime

tio natpise, zajedno sa grubim skulpturama. Zapisi su bili
predstavljeni u sistemu hijeroglifa, meni sasvim nepozna
tim, i nimalo nalik bilo emu to sam mogao pronai u knji
gama. Sastojao se, pretenom veinom, od ustaljenih vode
nih simbola riba, jegulja, hobotnica, ljuskara, mekuaca, ki
tova i drugih. Nekoliko znakova oevidno su prikazivali oke
anske stvari sasvim nepoznate modernom naunom svetu,
no koje sam ja bio u prilici da posmatram dok su se raspa
dale na izdignutom morskom dnu.
U svakom sluaju, ono to me je zaprepastilo bila je sli
kovita rezbarija, jasno vidljiva preko puta vodenog pojasa,
zahvaljujui njenoj prostranosti. Sadrala je skup reljefa i
ji bi izgled podstakao ljubomoru ak i jednog Dorea. Mi
ljenja sam, da su ti crtei prikazivali ljude, izvesni soj ljudi,
u najmanju ruku. Te kreature su predstavljene kako se za
bavljaju, poput riba, u strujama neke priobalne pilje ili pak,
odaju potu nekom monolitskom svetilitu, koje je izgleda
lo kao da se, takoe, nalazi pod talasima. O licima i samim
oblicima tih stvorenja, ne usuujem se ni da piem u deta
ljima, zbog toga to me samo priseanje na njih dovodi na
rub nesvestice. Nakazni, van svih pojmova Poove i Balvero
ve mate, oni su imali, prokletu, ljudsku fizionomiju u optem
smislu, uprkos spojenim prstima na rukama i nogama, upr
kos zaprepaujue irokim i otromboljenim usnama i sta
klastim iskolaenim oima, neprijatnim za prizivanje u mi
sli. Zanimljivo, izgledalo je da su, bezmalo, sve njihove kon
ture preuveliano uklesane u odnosu na svoju pozadinu, jer
je jedno bie, prikazano u aktu ubijanja kita, izgledalo da
ima skoro iste dimenzije svoje rtve. Stavio sam naglasak,
kaem, na njihovu bizarnost i neljudsku veliinu, ali tada
pomislih da sve to predstavlja boanstva neke primitivne ri
barske naseobine, odnosno plemena, iji je poslednji pre
dak nestao jo u eri pre roenja praiskonskog neandertal
skog oveka. Iscrpljen, ali pun strahopotovanja prema ovom
kratkom osvrtu u prolost koji je izvan intelektualnog do
mena i najodvanijih antropologa, ja sam ostao na svom me43

N EKRO N O M IK O N
.

stu i utonuo u razmiljanje. Za to vreme, mesec je nastavio

da baca svetlost na tihi ponor ispred mene.
Potom sam sasvim neoekivano, ugledao neto. Skoro
praakajui se, ne bi li doplutalo do povrine, to, stvorenje,
je ulo u moj vidokrug, iznad mranih voda. Ogromno i od
vratno, imalo je izgled zastraujueg udovita iz komara.
Pribliivi se monolitu, oko koga je obavilo svoje dinovske
krljuaste udove, stvorenje je poelo da se klanja gornjim
delom tela, i da pri tom, isputa izvesne odmerene zvuke.
Mislim da sam upravo tada i izgubio razum.
O mom mahnitom penjanju, i sputanju niz liticu u bez
oblinu pusto iz koje sam i poao, kao i o mom povratku u
nasukani amac, malo ega se seam. Verujem da sam mno
go pevao, a u trenucima kada nisam imao snage, verovatno
sam se ludaki smekao. Posedujem neka, veinom mutna
seanja o jakoj oluji na moru kada sam se domogao amca.
Uostalom, znam da sam uo tutnjavu gromova i sve one osta
le zvuke, koji prilie Prirodi koja je u loem raspoloerUu.
Nakon to sam izronio iz magnovenja, naao sam se u
bolnici u San Francisku, zahvaljujui kapetanu amerikog
broda koji me je pokupio usred okeana. U delirijumu sam
verovatno mnogo toga izgovorio, ali sam kasnije zakljuio
da na moje rei niko nije obraao panju. O bilo kakvom
uzdizanju kopna u Pacifiku, ljudi iz mog okruenja nisu zna
li nita, a nisam eleo da insistiram na razgovoru o tome,
jer mi niko ne bi poverovao ni re. Ubrzo nakon otputanja
iz bolnice, otiao sam u posetu poznatom etnologu i zaba
vljao ga interesantnim pitarUima vezanim za drevne filistin
ske legende o Dagonu, ribolikom boanstvu. Na kraju sam,
zakljuivi da je ovek beznadeno konvencionalan, prestao
da zapitkujem.
Nou, kada pun mesec pone da opada, ponovo ugle
dam ono bie. Ubrizgavam sebi morfijum, ali mi on prua
samo prolazno olakanje, i do sada me je, poput beznade
nog roba, ve potpuno potinio sebi. Sada, nalazim se u
stanju kada moram sve ovo da okonam. Zapisao sam itav
dogaaj zarad estite informacije, ili prezrive zabave mojih
poznanika. Cesto se zapitam, da nije sve bio samo ist
v

44

DM:;ON

umiljaj, proizvod groznice, dok sam buncao i leao na sun

cu, u otvorenom amcu posle bekstva sa nemakog ratnog
broda. Zaista se pitam; meutim, kao i uvek, umesto odgo
vora u moj um nagrne ona stravina, ivopisna vizija. Ne
. smem ni da pomislim na puinu a da ne osetim drhtaj zbog
bezimenih stvari koje moda ba ovog trenutka gamiu i va
ljaju se po njenom muljavom dnu, oboavajui svoje pra
drevne kamene idole i urezujui u podvodne granitne obe
liske sopstvene ogavne konture. Sanjam o danu kada e se
oni moda izdii preko neizmernih talasa, ne bi li, onim smr
dljivim kandama, povukli u more ostatke slabanog i rato
vima rastrzanog oveanstva. Sanjam o danu, kada e kop
no potonuti, a mrana okeanska prostirka
izroniti u cen
tar univerzalnog pandemonijurna.
Kraj je blizu. Ve ujem kako neto gmie ispred vrata
moje sobe, i kao da neija, divovska, valava telesina drema
odmah pokraj njih. Ali, nikada me nee nai. 0, Boe, ta
ruka! Na prozoru! Na prozoru!

,
,

\\

'o

'\. ',.'",
''\'

--
-.--

'o

'

.
'

' . .

'/ '
,

vadesetog avgusta 1917, ja, Karl Hajn

rih, grof od Altberg-Erentajna, poru
nik vojnog broda prve klase u Carskoj
nemakoj mornarici i komandujui na
podmornici U-29, polaem ovu bocu sa
porukom u Atlantski okean na meni ne
poznatoj lokacij i, priblino oko dvade
set stepeni severne irine i trideset pet stepeni zapadne du
ine, gde moje plovilo lei onesposobljeno na okeanskom
dnu. Postupam tako zbog elje da predoim javnosti izvesne
neuobiajene injenice. Sve ovo verovatno neu preiveti da
bih mogao lino da ispriam, poto su okolnosti u kojima se
nalazim koliko opasne, toliko i neobine, tako da povlae za
sobom ne samo beznadeno onesposobljavanje U-29, nego
i slabljenje moje gvozdene nemake volje, na najporazniji
naCln.
Osamnaestog juna posle podne, kao to je i radio-ve
zorn javljeno podmornici U-61 koja se kretala prema Kilu,
torpedovali smo britanski teretni brod "Viktorija" na lipiji
Njujork-Liverpul, na etrdeset petom stepenu severne iri
ne i dvadeset osmom stepenu zapadne duine. Posadi smo
dopustili da napusti brod u amcima, kako bismo nainili
afirmativne snimke za urnal Admiraliteta. Brod je tonuo
pramcem i to veoma slikovito, sa krmom koja se uzdizala vi
soko iznad talasa, dok je trup vertikalno hrlio prema mor
skom dnu. Naoj kameri nije promakao nijedan vaan de
talj i stoga mi je ao to tako dobar film nikada nee stii do
Berlina. Na kraju smo topovima potopili amce za spaava
nje i zaronili.
Kada smo u vreme sunevog zalaska izali na povrinu,
pronali smo na palubi telo mornara ije su ruke udno ste
zale metalnu ogradu. Taj jadnik je bio mlad, prilino tam
noput i veoma zgodan, verovatno Italijan ili Grk, i bez sum
nje, lan posade sa "Viktorije". Oigledno je traio utoite
upravo na onom brodu koji je bio primoran da uniti nje
gov sopstveni. J o jedna rtva nepravednog i agresivnog ra
ta koji su engleski zlotvori vodili protiv Otadbine. Nai lju
di su ga pretresli traei suvenire i nali su u depu njegov'

49

N EKRON ON\IKON

ve jakne vrlo zanimljiv komad slonove kosti izrezbaren ta

ko, da je predstavljao glavu mladia ovenanu lovorovim ven
cem. Moj prvi saradnik, porunik bojnog broda Klens, bio
je uveren kako je stvar veoma stara i umetniki vredna, ta
ko da ju je zadrao za sebe. Kao i ja, i Klens nije mogao ni
da zamisli na koji nain je ona uopte dopala u posed obi
nog mornara.
Dok smo bacali mrtvaca preko ograde, dogodila su se
dva incidenta koja su prilino uznemirila posadu. Utoplje
nikove oi bejahu zatvorene, ali dok su vukli njegovo lelo
prema ogradi, one su se otvorile i mnogima se uinilo da
uporno i podrugljivo posmatraju Smita i Cimera koji su bili nagnuti nad leom. Vou palube Milera, starijeg oveka
koji bi drukij e reagovao da nije bio sujeverna alzaka svi
nja, toliko je uzbudilo ovo zapaanje da je zadrao pogled
na telu u vodi; kleo se da je ono, tonui, rairilo udove u po
loaj za plivanje i izgubilo se prema jugu, jaui na talasi
ma. Ni Klensu ni meni se nije svidelo ovo ispoljavanje se
ljake neukosti i strogo prekorismo ljude, naroito Milera.
Sutradan je, zbog neraspoloenja meu posadom, nasta
la vrlo muna situacija. Ljudi su oigledno postali napeti
usled dugog putovanja, a mnoge su muili nemirni snovi.
Nekolicina je bila sasvim omamljena i otupela. Poto sam se
uverio da ta slabost nije lana, privremeno sam ih oslobo
dio njihovih dunosti. More je bilo sve nemirnije, pa smo
zaronili do dubine na kojoj e nam talasi zadavati manje mu
ka. Meutim, ovde je mir remetila nekakva zbunjujua ju
na morska struja koju nismo mogli da identifikujemo na
okeanografskim kartama. Jecanje bolesnih ljudi bilo je kraj
e zamorno, ali kako to, izgleda, nije obeshrabrilo ostatak
posade, nismo ni preduzimali posebne mere. Trebalo je da
ostanemo na ovom prostoru i da presretnemo putniki brod
"Daiju", u skladu sa uputstvima naeg agenta iz Njujorka.
Pred vee smo izronili na povrinu i uvideli da je more
mirnije. Na severnom horizontu video se dim ratnog bro
da, ali su nam razdaljina i sposobnost da nestanemo pod
vodom ulivali oseanje sigurnosti. Brinula su nas naklapa
nja Milera, voe palube, koja su sa pribliavanjem noi pov

50

H R AM

-tajala sve besmislenija. Ponaao se odvratno detinjasto i br

bljao je o nekakvim privienjima, o mrtvim telima koja plu
[aju pored okruglih prozora podmornice, telima koja su ga
uporno posmatrala i u kojima je on, uprkos njihovoj nadu
tosti, prepoznavao rtve naih pobednikih poduhvata. Do
davao je da je mladi kojeg smo jue pronali i bacili preko
palube bio njihov voa. Sve skupa je zvualo prilino jezivo
i nastrano, tako da smo Milera stavili iza reetaka i propino ga obradili. Ljudi su bili nezadovoljni zbog ovog kanja
\'anja, ali je disciplina bila neophodna. Odbili smo i zahtev
delegacije, na ijem elu se nalazio mornar Cimer, da se neo
bino izrezbarena glava od slonovae baci u more.
Dvadesetog juna je dvojicu obolelih mornara Borna i
Smita obuzelo nasilniko bezumlje. Zaalio sam to nijedan
lekar nije bio ukljuen u oficirski sastav, poto su nemaki
ivoti bili dragoceni; meutim, neprekidno buncanje ove
dvojice, ukljuujui i prie o uasnom prokletstvu, delovalo
je tako pogubno na disciplinu posade, da smo preduzeli dra
stine korake. Posada je sa zlovoljom doekala nau odluku,
ali Miler kao da se umirio. Posle toga nije nam pravio ne
prilike. Uvee smo ga oslobodili i bez rei je nastavio da oba
vlja svoje dunosti.
Tokom naredne nedelje svi smo bili veoma nervozni u
oekivanju "Daije". Napetost je porasla sa nestankom Mi
lera i Cimera koji su, bez sumnje, zbog komara koji su ih
opsedali, izvrili samoubistvo, mada ih niko nije primetio
kada su skoili s palube. Bilo mi je gotovo drago to sam se
oslobodio Milera, s obzirom na to da je ak i njegovo uta
nje nepovoljno uticalo na posadu. Ljudi su se odjednom po
vukli u sebe, kao da je svako bio obuzet nekim potajnim stra
hom. Sada su ve mnogi bili oboleli, ali nije bilo nikakvih
izgreda. Porunik Klens je postao krajnje razdraljiv i sme
tale su mu i najmanje sitnice kao to je, recimo, sve brojni
je jato delfina koje se okupljalo oko U-29, ili rastua snaga
one june struje koje nije bilo na kartama.
Najzad nam je svima postalo jasno da smo potpuno pro
maili "Daiju". Takvi sluajevi nisu predstavljali nita neo
bino i mi smo zbog toga u neku ruku bili zadovoljni. Sada

51

NEKRONOM I KON

nam je predstojao povratak u Vilhelmafen. U podne, dva

deset estog juna, zaokrenuli smo prema severoistoku i, upr
kos gotovo kominim prepletajima sa neobino velikim ja
tima delfina, uskoro smo se nali na eljenom kursu.
U dva sata posle ponoi sve nas je veoma iznenadila eks
plozija u mainskom odeljenju. Podmornica se bez upozo
renja potresla s kraja na kraj, u strahovitom gru, iako ni
kakav kvar na mainama, kao ni nebriljivost ljudi, nisu bi
li uoeni. Porunik Klens je pourio do maina i zatekao re
zervoar za gorivo i vei deo mehanizma oteene. Inenjeri Rab i Snajder bili su na mestu mrtvi. Situacija je iznenada postala veoma teka jer, mada su ureaji za hemijsko ob
navljanje vazduha bili nedirnuti, a mogli smo da koristimo
i naprave za podizanje i uronjavanje broda i otvaramo ok
na sve dok vazduh pod pritiskom i akumulatori potraju, vi
e nismo bili u stanju da pokrenemo podmornicu napred,
niti da njom upravljamo. Ukrcavanje u amce, znailo bi pad
u ruke neprijatelja koji su bili tako neopravdano ogoreni
na na veliki nemaki narod, a radio vezu sa nekom drugom
podmornicom Carske mornarice nismo uspevali da uspo
stavimo jo od susreta sa ,,viktorijom" .
Do drugog jula neprekidno smo i bez plana plutali pre
ma jugu, ne susreui nikakva plovila. Delfini su i dalje okru
ivali U-29 i to je bila krajnje upadljiva injenica s obzirom
na razdaljinu koju smo preli. Drugog jula ujutro ugledali
smo ratni brod sa amerikim oznakama i ljudi se uskome
ae, traei da se predamo. Na kraju je porunik Klens bio
prinuen da puca u mornara po imenu Traub, koji je sa iz
uzetnom estinom zagovarao ovaj negermanski in. To je
na neko vreme umirilo posadu i mi smo zaronili neprimecenI.
Narednog popodneva gusto jato morskih ptica pojavilo
se s juga, a okean je poeo zloslutno da se talasa. Zatvorili
smo kapke oekujui dalji razvoj dogaaja i najzad smo mo
rali ponovo da zaronimo, kako nas ogromni talasi ne bi po
topili. Vazduni pritisak i koliina elektrine struje su opa
dali i mada smo eleli da izbegnemo svako nepotrebno ko
rienje iscrpljenih mehanikih mogunosti, u ovom sluav

52

HRAM

ju nije bilo izbora. Nismo zaronili duboko, a kada se more

nakon nekoliko asova umirilo, odluili smo da se vratimo
na povrinu. Tada se, meutim, pojavila nova nevolja: brod
nije reagovao na nae komande uprkos svemu to su meha
niari preduzimali. Poto su ljudi bivali sve uplaeniji u ovom
podmorskom zatvoru, neki od njih poee da gunaju o
Klensovoj rezbariji od slonovae, ali ih je umirila cev auto
matskog pitolja. Pobrinuli smo se da ti siroti avoli sve vre
me budu neim zaposleni angrljajui oko maina, iako smo
znali da je to beskorisno.
Klens i ja smo obino spavali na smenu. Oko pet sati
ujutro etvrtog jula, za vreme Klensovog deurstva, dolo je
do opte pobune. Sestoricu preostalih mornarskih svinja, voenih sumnjom da smo izgubljeni, obuzeo je iznenadni lu
daki bes. U bunilu su kleli i razarali, urlikali su kao ivoti
le, lomei nametaj i instrumente, jedan po jedan. Lupe
tali su, takoe, o prokletstvu rezbarije od slonovae i tam
noputom mrtvom mladiu koji ih je gledao i otplivao. PO
runik Klens kao da je bio obamro ne znajui ta da predu
zme, to se i moglo oekivati od mlakog, feminiziranog Rajn
lananina. Pucao sam u svu estoricu, jer je to bilo neizbe
no, a onda se uverio da nijedan nije ostao iv.
Izbacili smo tela kroz dvostruke otvore i ostali sami u
U-29. Klens je delovao veoma nervozno i sve je vie pio.
Odluili smo da ostanemo u ivotu to je mogue due, ko
ristei pozamane zalihe namirnica i hemijsku zalihu kise
onika koja je nekako izbegla bes mornara. Nai kompasi,
merai dubine i ostali prefinjeni instrumenti bili su, meu
tim, uniteni. Preostalo nam je da kretae odreujemo na
gaajui, na osnovu runih asovnika, kalendara i plutanja
koje je bilo uoljivo zbog predmeta koji su promicali kraj
okruglih prozora i komandnog tornja. Na sreu, nai aku
mulatori su se jo dugo mogli koristiti za unutranje osvetljenje, kao i za reflektor. Cesto smo svetlosnim snopom obasjavali okolinu podmornice, ali smo uoavali samo delfine,
koji su plivali paralelno sa smerom naeg plutaIa. T i del
fini su najzad probudili moje nauno interesovae. Posma
trao sam izbliza jednog od njih jer je Delphinus delphis siv

53

N5 K R O NnM I K O N

sar iz porodice kitova, nesposoban da izdri bez vazduha.

Citava dva sata nije izlazio na povrinu.
Tokom vremena, Klens i ja smo primetili da i dalje plu
tamo prema jugu, tonui istovremeno sve dublje i dublje.
Posmatrali smo morsku floru i faunu i iitavali o tome knji
ge, pripremljene za trenutke dokolice. Nisam mogao a da
ne primetim, meutim, inferiorno nauno znanje mog sa
putnika. Njegova svest nije bila pruska, ve podlona ma
tanjima i bezvrednim mozganjima. Neumitnost bliske smrti ga je duboko pogodila. Cesto se molio, obuzet griom savesti zbog ljudi, ena i dece koje smo poslali na dno, zabo
ravljajui da je ispravno sve ono to slui nemakoj veliini.
Posle izvesnog vremena postao je primitivno neuravnoteen
i satima je posmatrao onu rezbariju od slonovae, ispreda
jui neobine prie o izgubljenim i zaboravljenim stvarima
pod morem. Ponekad, kao u psiholokom eksperimentu, sam
bih ga navodio na takve sanjarije, sluajui zatim njegove
beskrajne pesnike citate i prie o potopljenim brodovima.
Veoma sam ga alio, jer ne volim da gledam kad Nemac
pati, ali on nije bio dobro drutvo za umiranje. Ponosio sam
se sobom, znajui kako e Otadbina potovati uspomenu
na mene i kako e moje sinove uiti da se na mene ugle
daju.
Devetog avgusta ispitali smo okeansko dno i preli pre
ko njega monom svetlou reflektora. Oko nas se prostira
la iroka, valovita zaravan, uglavnom prekrivena morskom
travom i nastanjena ljuturama sitnih mekuaca. Tu i tamo
je bilo sluzavih predmeta zbunjujuih obrisa, obraslih tra
vom i pokrivenih prilepcima, za koje je Klens izjavio da pred
stavljaju stare brodove koji lee u svojim grobnicama. Zbu
njivala ga je jedna stvar: uzvienje od kompaktnog materi
jala iji se vrh uzdizao gotovo etiri stope nad okeanskim
dnom. Bilo je debelo oko dve stope, sa ravnim stranama i
glatkim gornjim povrinama koje su na vrhu obrazovale iz
razito tup ugao. Nazvao sam taj vrak delom obruene te
te, ali je Klens bio ubeen da je video rezbarije na njemu.
U skoro je poeo da drhti i odvratio je pogled od prizora,
veoma preplaen. Nije umeo nita da objasni osim da su ga
v

54

H R AM

porazili prostranstvo, tmina i nedohvatnost, drevnost i ta

janstvenost okeanskih ponora. Svest mu se mutila, ali ja sam
jo uvek bio Nemac i dovoljno brzo sam uoio dve stvari: da
L -29 sjajno podnosi podvodni pritisak i da su udni delfi
ni i dalje oko nas, ak i na dubini na kojoj, prema veini pri
rodnjaka, vii organizmi ne mogu da opstanu. Sigurno je da
am ranije precenjivao nau dubinu, ali bez obzira na to i
dalje smo bili dovoljno duboko i taj fenomen bio je prime
tan. Brzina naeg kretanja prema jugu, sudei po promica
nju morskog dna, bila je priblino ista kao i ona koju smo
procenjivali na osnovu kretanja ivih bia na viim nivoima.
Bilo je tri sata i petnaest minuta posle podne, dvanae
stog avgusta, kada je siroti Klens definitivno izgubio razum.
Sedeo sam u odeljku biblioteke, i itao, kad sam ga ugledao
kako dolazi iz pravca komandnog tornja. Lice ga je kona
no odalo. Doslovno u navesti samo ono to je rekao, naglaavajui iste rei: "On zove! On zove! Cujem ga! Moramo da
poemo! " Buncajui, uzeo je rezbariju od slonovae sa sto
la, spustio je u dep i uhvatio me za ruku, trudei se da me
odvue kroz tunel, prema palubi. U magnovenju shvatih da
namerava da otvori okno i odvue me u vodu, obuzet samo
ubilakom i ubilakom manijom za koju teko da sam bio
pripravan. Poto sam ustuknuo i pokuao da ga urazumim,
postao je jo nasrtljiviji, govorei: "Hajde sada, ne sme da
eka; bolje je da se pokaje i da ti bude oproteno, nego da
se opire i bude proklet. " Onda okrenuh list i rekoh mu da
je sasvim poludeo, da ovek moe samo da ga ali zbog tog
bezumlja. Ni to ga nije ganulo, samo je uzviknuo: "Ako sam
lud, to je milost! Bogovi treba da ale oveka koji u svojoj
bezdunosti moe da ostane razborit sve do ovakvog kraja!
Doi i budi lud, dok nas on jo uvek zove s milou! "
Ovaj izliv kao da je stiao buru u njegovoj dui jer, ka
da je zavrio, namah se smirio i zapitao me da li moe da
ode sam, ako ja ve neu da ga sledim. Moja odluka je bila
jasna. Klens je bio Nemac, ali samo Rajniananin i priprost
ovek, a sada je bio i te kako opasan ludak. Ako udovoljim
njegovom samoubilakom zahtevu mogao bih da se odmah
oslobodim svega to me ugroava. Zatraih od njega da mi
v

55

N E K RO N OM IKON

ostavi rezbariju od slonovae pre nego to ode, ali ovaj zah

tev izazva kod njega tako sablastan osmeh, pa da ga nisam
ponavljao. Tada ga upitah da li eli da ostavi neku uspome
nu ili uvojak kose za porodicu u Nemakoj, za sluaj da ja
budem spaen, na ta se on ponovo udno nasmejao. Dok
se peo uz lestvice, otiao sam do komandnih poluga i u od
reenim vremenskim razmacima pokretao maineriju koja
je trebalo da ga poalje u smrt. Utvrdivi da Klens vie nije
u podmornici, usmerio sam svetlost reflektora kroz vodu, ne
bih li ga jo jednom ugledao. Zeleo sam da vidim da li ga
je vodeni pritisak spljotio kao to bi to po teoriji trebalo da
se dogodi, ili mu je telo ostalo nedirnuto, kao u sluaju ud
nih delfina. Nisam, meutim, uspevao da naem svog sa
putnika, poto su se delfini vrsto zbili oko komandnog tor
nja i zaklonili mi vidik.
Bio sam oaran seanjem na rezbariju od slonovae, da
te veeri zaalih to je nisam na prevaru uzeo iz ruku siro
tog Klensa. Po prirodi nisam umetniki nastrojen, ali nisam
mogao da zaboravim mladoliku, prekrasnu glavu ovenanu
lisnatom krunom. Isto tako zaalih to vie nisam imao s kim
da razgovaram. Mada nismo bili na istom duhovnom nivou,
Klens je bio mnogo bolji od samoe. Nakon loe prospava
ne noi, upitao sam se kada e, zapravo, doi kraj. Narav
no, moji izgledi za spasenje bili su veoma mali.
Sledeeg dana popeo sam se u komandni toranj i zapo
eo uobiajeno pretraivanje reflektorom. Sa severne stra
ne vidik je bio uglavnom isti kao tokom protekla etiri da
na boravka na dnu, ali sam osetio da je U-29 plutala neto
sporije. Poto sam okrenuo reflektor prema jugu, zapazio
sam da se ispred mene okeansko dno obruava nanie u vi
du primetno strme padine oiviene neobino pravilnim ka
menim blokovima postavljenim kao da slede izvesan obra
zac. Podmornica nije ponirala tako brzo da bi pratila nagib
strmine, pa sam uskoro bio primoran da prilagodim reflek
tor, uperivi svetlost sasvim nadole. Zbog nagle promene po
loaja ica se prekinula, a to je zahtevalo odlaganje i mno
go minuta za opravku. Svetlost reflektora je konano izno
va oivela, preplavivi dolinu ispred mene.
v

56

HRAM

Nisam podloan oseanjima bilo koje vrste, ali sam ipak

bio zapanjen ugledavi prizor koji je otkrio elektrini sjaj.
:\foda i nije trebalo da se udim, poto me je odnegovala
najbolja pruska kulturna tradicija, a s druge strane, geolo
gija i tradicija takoe nas ue o velikim pomeranjima i lo
movima u okeanskim dubinama. I tako, ugledah ispred se
be dugaak i uredan niz oronulih zgrada. Bila je to velian
stvena, mada i stilski neodreena arhitektura, u razliitim
stepenima ouvanosti. Veina graevina bila je, izgleda, od
mermera, ija je belina blistala pod reflektorskom svetlo
u, dok se u daljini, na dnu uske doline, prostirao ogroman
grad sa mnogobrojnim usamljenim hramovima i vilama raz
bacanim po okolnim padinama. Mnogi krovovi su bili sru
eni, stubovi polomljeni, ali se i dalje oseao neki duh neza
boravne, drevne veliine, koju nita nije moglo da izbrie.
Poto sam se nakon svega naao licem u lice sa Atlanti
dom, za koju sam oduvek smatrao da je samo mit, pretvo
rih se u najrevnosnijeg istraivaa. Na dnu te doline nekad
je tekla reka. Poto sam detaljnije ispitao scenu, opazio sam
ostatke kamenih i mermernih mostova i lukobrana, kao i te
rasa i dokova, nekada divnih i utonulih u zelenilo. U svom
oduevljenju sam se ponaao skoro isto onako idiotski i sen
timentalno kao siroti Klens, te sam kasno primetio da je ju
na struja konano oslabila, dozvoljav<:uui U-29 da polako
krui oko potopljenog grada kao to avion gore na zemlji
krui oko tornja. Sa zakanjenjem sam, isto tako, spoznao
da je jato neobinih delfina iezlo.
Posle dva sata, podmornica se smirila na poploanom
trgu blizu stenovitog zida doline. Sa jedne strane mogao sam
da vidim itav grad kako se sputa od trga nanie prema sta
roj renoj obali, a sa druge, da sam se naao, zauujue bli
zu, bogato ornamentisane i savreno ouvane fasade neke
velike graevine, oigledno hrama, izdubljenog u vrstoj ste
ni. O nainu izgradnje ove divovske stvari mogao sam samo
da nagaam. Neizmerno velika fasada je oigledno pokri
vala niz izdubljenill otvora, jer je imala brojne, na okna iz
deljene prozore. U sredini su zevala velika otvorena vrata
do kojih se stizalo impresivnim nizom stepenica, a sama vra57

N E K R O N O J\l\ I K O N

ta su bila okruena izuzetnim rezbarijama, predstavama ba

hanalija, u reljefu. Najvie su se isticali veliki stubovi, deko
risani skulpturama neopisive lepote . Sve su oigledno pri
kazivale idealizovane pastoralne scene, kao i povorke sve
tenika i svetenica koji nose udne ceremonijalne predme
te u ritualu oboavanja blistavog boanstva. Sa umetnike
take gledita, ovi reljefi su dosezali gotovo fenomenalno sa
vrenstvo. U sutini su sledili helensku ideju, a ipak su po
sedovali svojevrsnu individualnost. Imao sam utisak da
ogromnom starou nadmauju najdavnije pretee grke
umetnosti. Takoe nisam ni sumnjao da je svaki detalj ovog
masivnog dela bio isklesan iz devianskog planinskog tkiva
nae planete. Fasada je oigledno pripadala zidu doline, ma
da nisam mogao da zamislim kako je ta prostrana unutra
njost mogla da se izdubi. Moda se ipak radilo o jednoj, ili
itavom nizu peina koje su ispunjavale jezgro. Ni starost,
ni potapanje, nisu otetili nekadanju velianstvenost ove
graevine, jer to je svakako morao biti hram, te je i danas,
posle mnogo hiljada godina, ostao nedirnut i neoskrnavljen
u beskrajnoj noi i tiini okeanskog ponora.
Ne seam se koliko sam asova proveo posmatrajui po
topljeni grad i njegove graevine, lukove, statue, mostove,
a povrh svega gorostasni hram, proet lepotom i misteri
jom. Radoznalost me je sasvim obuzela mada sam znao da
mi se smrt blii. Revnosno istraujui, usmeravao sam re
flektorsku svetlost. Njen zrak omoguio mi je da uoim broj
ne detalje, ali nisam nikako uspevao da vidim ono to je bi
lo iza razjapljenih vrata hrama. Svestan da treba da tedim,
posle izvesnog vremena iskljuio sam struju. Zraci su sada
bili mnogo mutniji nego u danima kada smo plutali. Kao
da je bila probuena oekivanim nestankom svetla, moja e
lja za istraivanjem vodenih tajni je rasla. Ja, Nemac, treba
lo je da budem prvi koji e se uputiti tim zaboravljenim sta
zama!
Dugo i paljivo sam sklapao, a potom isprobavao odelo
od metalnih zglobova za duhinsko ronjenje, proverivi na
kraju reflektor i boce za kiseonik. Mada mi nee biti lako da
sam otvorim dvostruki kapak, bio sam uveren da u zahva58

HRAM

ljujui svom poznavanju tehnike savladati sve prepreke i uisti

nu lino proetati mrtvim gradom.
Sesnaestog avgusta izaao sam iz U-29 i tromo se upurio razruenim i muljem pokrivenim ulicama prema drev
nom renom koritu. Nisam naao nikakve kosture niti dru
<Te lj udske ostatke, ali sam skupio pravo arheoloko blago u
,"idu skulptura i novia. O tome sada ne mogu da govorim
drukij e osim sa strahopotovanjem prema kulturi koja je
bila na vrhuncu slave kada su Evropu jo uvek nastanjivali
peinski ljudi, a Nil usamljeno tekao prema moru. Ako ovaj
rukopis ikada bude pronaen, ostali treba da razree tajne
koje ja mogu samo da nasluujem. Poto su mi elektrine
baterije oslabile, vratio sam se u podmornicu, odluan da
ledeeg dana posetim hram u steni.
Sedamnaestog avgusta, upravo kada sam vrsto odluio
da istraim zagonetku hrama, zadesilo me je ogromno razo
aranje. Otkrio sam da su tokom pobune krajem jula, mor
narske svinje upropastile materijale potrebne za punjenje
runog reflektora. Moj bes bio je bezgranian, dok mi je
praktini nemaki razum zabranjivao da se nespreman oti
snem u krajnje zamraenu unutranjost koja bi mogla da se
pokae kao leglo nekakve neopisive morske spodobe ili kao
lavirint hodnika iz kojih se nikada neu izvui. Sve to sam
mogao da uinim bilo je da usmerim sve blei brodski re
flektor ka ulazu te da se uz njegovu pomo popnem stepe
nitem hrama i razgledam spolj anje rezbarije. Zrak svetlo
sti prolazio je kroz vrata usmeren navie te zavirih unutra u
nadi da u neto videti, ali uzalud. Cak se ni tavanica nije
razaznavala iako sam nainio korak ili dva unutra, ispitavi
prethodno pod tapom. Nisam se usuivao da krenem daIje. Stavie, prvi put u ivotu obuzeo me je nerazumljiv strah.
Poeh nejasno da shvatam na koji nain su se budila neka
raspoloenja kod jadnog Klensa, jer, premda me je hram i
dalje privlaio, njegove vodene dubine ispunjavale su me
slepim i naviruim strahom. V rativi se u podmornicu is
kljuio sam svetla i sedeo u tami, razmiljajui. Elektrinu
struju u odsad morati da uvam za izuzetne sluajeve.
v

59

N E K R O N OM I K O N

Subotu, osamnaesti, proveo sam u potpunom mraku, mu

en mislima i uspomenama koje su pretile da mi slome vo
lju. Poludeli Klens, koji me je savetovao da ga sledim, stra
dao je pre nego to je stigao do ovog udnog ostatka zlo
kobno drevne prolosti. Da li je, uistinu, Sudbina sauvala
moj zdrav razum samo da bi me neodoljivo povukla prema
daleko stranijem i nezamislivijem kraju o kojem ovek te
ko da moe i da sanja? J asno, nervi su mi bili bolno optere
eni i morao bih da se oslobodim tih i slinih slabikih ras
poloenja.
U subotu uvee nisam mogao da spavam i upalio sam
svetla ne obazirui se na budunost. Nerviralo me je to stru
ja nee trajati isto toliko koliko i vazduh i zalihe hrane. U
meni su oivele misli o eutanaziji, te uzeh automatski da pro
veravam svoj pitolj. Mora da sam zaspao negde pred zoru
sa upaljenim svetlima, jer kada sam se probudio sutradan
posle podne, ustanovio sam da su baterije mrtve. Zapalio
sam nekoliko ibica zaredom, oajniki alei zbog nesmo
trenosti koja me je navela da glupo potroim ono malo sve
a to smo ih poneli sa sobom.
Poto je izbledeo odsjaj poslednje ibice koju sam se usu
dio da zapalim, ostao sam da sedim mirno u potpunoj tmini.
Dok sam razmiljao o neizbenom kru, a um mi preleteo
preko minulih dogaaja, u meni se konano uobliio do ta
da uspavan utisak koji bi slabijeg i sujevernijeg oveka na
terao da zadrhti. Glava blistavog boanstva meu skulptu
rama na fasadi hrama, bila je ista kao onaj izrezbareni ko
mad slonovae to ga je mrtvi mornar doneo na nau palu
bu, a siroti Klens odneo natrag u morske dubine!
Bio sam pomalo zaprepaen zbog takve sluajnosti, ali
ne i uasnut. Samo bi primitivan um pourio da objasni je
dinstvenost sloenog, pomou kljua natprirodnog. Bila je
re o zaista udnoj podudarnosti, ali sam ipak jo bio do
voljno razborit da ne povezujem okolnosti koje ne pokazu
ju nikakav logian odnos, niti da na bilo koji sablasan nain
sloim u jedan niz, dogaaje koji su se zbili od susreta sa
"Viktorijom" , pa sve do mojih sadanjih nevolja. Iscrpljen,
uzeh sedativ da bih sebi omoguio bar malo sna. Moja ner60

HRAM
v

,"oza je proela i snove. Cinilo mi se da ujem krike davljenika i vidim lica mrtvih, priljubljena uz prozore podmorni
ce. Usred njih nalazilo se i ivahno, ironino lice mladia sa
rezbarijom od slonovae.
Morau da budem krajnje oprezan u opisu svog dana
njeg buenja, poto su mi nervi popustili i privienja se
neminovno prepliu sa injenicama. Moj sluaj je svakako
psiholoki veoma zanimljiv i nadasve alim to ne mogu biti
predmet posmatranja kompetentnih nemakih naunika.
Cim sam otvorio oi, osetio sam neodoljivu elju da posetim hram u steni, elju kojoj se nagonski usprotivilo istovre
meno snano oseanje straha, delujui u suprotnom smeru.
Nakon toga mi se uinilo da sam ugledao svetlost usred mra
ka istroenih baterija, da se kroz ovalni prozor koji je gle
dao prema hramu, probja neki fosforni sjaj. To je jo vie
probudilo moju znatielju, jer sam bio uveren da nijedan
morski organizam ne moe da isijava toliku koliinu svet
losti.
Pre nego to sam mogao ovo da ispitam javio se i trei
utisak, koji me je svojom apsurdnou, naveo da posumnjam
u objektivnost svega onoga to sam upijao svojim ulima.
Bila je to zvuna obmana, utisak ritminog, skladnog zvu
ka, slinog besmislenom, a ipak privlanom napevu ili hor
skoj himni, koji je dopirao spolja kroz zvuno nepropustljiv
oklop U-29 ! Sada, sasvim uveren u sopstvenu psihiku ra
strojenost, ukresao sam nekoliko ibica i nasuo dobru dozu
rastvora sodijum-bromida, to me je umirilo taman toliko
da sluna obmana nestane. Cudno fosforno svetlo je, meutim, ostalo i ja sam s mukom potiskivao detinjasti nagon ko
ji me je silio da izaem kroz ovalni prozor i potraim izvor
ove svetlosti. Bila je uasavajue stvarna, te sam uz njenu
pomo uskoro uspevao da razlikujem okolne predmete,
ukljuujui i praznu au od sodijum-bromida koju sam ma
loas jedva nazirao. Poslednja okolnost me je navela da se
zamislim i preem preko prostorije kako bih dodirnuo a
u. Bila je stvarna. Sada sam bio ubeen da je svetlost ili
stvarna, ili predstavlja deo halucinacije, tako celovite i do
sledne, da je ne mogu raspriti. Odustao sam od svakog otv

61

N E KRO N O M IK O N

pora i popeo se u komandni toranj da bih pronaao izvor

svetlosti. Da li je to zaista mogla da bude neka druga pod
mornica koja bi mi omoguila spasenje?
Bilo bi poeljno da italac nita od onoga to sledi ne
prihvati kao objektivnu istinu, poto opisani dogaaji pre
vazilaze prirodne zakone. Oni su neminovno plodovi moje
izopaene i preoptereene svesti. Kada sam se popeo u to
ranj , naoh da je okolno more u celini daleko slabije osve
tljeno nego to sam oekivao. Naokolo nije bilo ni ivotinj
ske, niti biljne fosforne svetlosti, a grad koji se sputao pre
ma reci leao je nevidljiv u tami. Ono to sam video, pak,
nije bilo ni spektakularno, ni groteskno, ni uasavajue, a
ipak je otklonilo i poslednji trag mog poverenja u sopstve
nu svest. Vrata i prozori podvodnog hrama izdubljenog u
stenovitom zidu bili su ivo obasjani treperavim zracima ko
ji su, izgleda, poticali od mone vatre sa oltara u unutra
njosti hrama.
Dalja zbivanja su nejasna i haotina. Dok sam zurio u
sablasno osvetljena vrata i prozore, postadoh roj ite najne
obinijih privienja, toliko neobinih i suludih, da ne mo
gu ni da pokuam da ih da opiem. Uobraavao sam da ra
zaznajem predmete u hramu, stvari koje su se istovremeno
kretale i ostajale nepomine, i iznova mi se uini da ujem
nestvarni zvuk koji me je doekao prilikom buenja. Povrh
svega, rojile su se misli i strahovi u ijem sreditu se poma
ljao tamnoputi mladi iz mora i rezbarija od slonovae, po
novo iskrsla meu stubovima hrama. Pomislih na sirotog
Klensa, pitajui se gde lee njegovo telo i rezbarija od koje
nije eleo da se odvoji. On je eleo da me na neto upozo
ri, a ja nisam obraao panju, no on je bio mlitavi RajnIan
anin i poludeo je zbog iskuenja kojima se jedan Prus od
upire s lakoom.
O preostalom, ne treba troiti mnogo rei. Preanji na
gon da se uputim prema hramu i uem unutra preobrazio
se u neobjanjivo i bespogovorno nareenje o koje vie ni
sam mogao da se ogluim. Germanska volja nije vie uprav
ljala sopstvenim postupcima, uspevajui da ovladajo samo
u nevanim sitnicama. Isto takvo ludilo odvelo je Klensa u
62

H R AM

okean i u smrt, gologlavog i bespomonog, ali ja sam Prus

i amosvesno bie i do svog poslednjeg asa u gospodariti
-a ono malo preostale volje. Spoznavi, konano, da moram
da poem, spremio sam ronilako odelo, i em i boce s kiseo
nikom. Nakon toga uurbano sam se bacio na dovravanje
oye oskudne hronike, u nadi da e ona, moda, jednog da
na dospeti do neijih ruku. Zapeatiu rukopis u bocu i pu
- t iu je u more u asu kada budem konano napustio U-29.
Ne plaim se niega, ak ni predskazanja poludelog Klena. Ono to sam video ne moglo da bude istinito, tako da
am ubeen kako e ovo ludilo dovesti samo do guenja ka
da mi ponestane vazduha. Svetlost u hramu je obino pri
Yiee, a ja u umreti mirno, kako i dolikuje Nemcu, sam
u tamnim i zaboravljenim dubinama. Ovaj demonski smeh
koji odjekuje dok piem, dopire iskljuivo iz mje zamue
ne svesti. Briljivo u obui ronilako odelo i otii, neustra
ivo, stepenicama, u to iskonsko svetilite ka nemoj tajni ne
dosenih voda i nebrojenih godina.

,'

f\

11' .1
" I] ,JJI
('.I ,I /'

'
,/'

r
II

-'.'

- -

-=- ,
-

- lj"
-

..

'-

"

.
-

,
"

"'"

I.

",..I
L"..
.... . r ,
I
,-" :('
I

>< }"

"-

..

..
z_

.
-

'-o

"

"

- -

.
-

"

'...
"
-.

"

.' "-

:."

-,
-

-:-,

....

....

'-

"

--

"

n
o

,
-

7"
,

"

....

. ",
----.
..... .

ada doe jutro, izmaglica se die iz mo

ra du litica Kingsporta. Bela i paperja
sta, izlazi iz dubina i ide ka svojoj brai, .
oblacima, puna snova o mokrim panja
cima i peinama levijatana. A kasnije, sa
smirenim letnjim kiama koje padaju na
strme krovove pesnika, oblaci rasipaju
delie tih snova, da ne bi ljudi iveli bez govorkanja o sta
rim, neobinim tajnama, i o udima koja su predmet razgo
vora izmeu planeta, usamljenih u noi . Kad prie polete
gusto u grotlima tritona, i kada se iz rogljastih koljki u gra
dovima morske trave zauju divlje pesme nauene od Stari
jih, tada velike izmaglice pohrle u jatima ka nebu, natova
rene predanjima, a oi uprte u okean, na stenama vide sa
mo mistinu belinu, kao da je rub te stene i rub celog sve
ta, dok dostojanstvena zvona na plovcima nariu slobodno,
u vilinskom etru.
Dakle, severno od arhainog Kingsporta, litice se uzvi
ju, uzviene i udne, terasa za terasom, sve do one najse
vernije, koja visi na nebu kao sivi smrznuti, vetrom noen
oblak . Usamljena je, ta sumorna taka koja stremi ka bez
graninom prostoru, zato to se od tog mesta obala otro
okree ka unutranjosti kopna, ka uu velikog Miskatoni
ka, reke koja se izliva iz ravnica, prolazi pored Arkama, i do
nosi umske legende i male, blede uspomene iz bregova No
ve Engleske . Priobaino stanovnitvo Kingsporta die pogled
ka toj litici na onaj nain na koji drugi primorci diu pogled
ka polarnoj zvezdi, i podeava svoje none asovnike prema
nainu kako ta litica sakriva ili pokazuje Velikog medveda,
Kasiopeju i Zmaja . Za te metane, ona je isto to i nebo, i
zaista, ona je od njih skrivena onda kad izmaglica skrije zve
zde ili sunce .
Neke od stena primorci vole; onu, ijem su neobinom
profilu dali ime "otac Neptun", ili onu, ije su stubove i ste
penike nazvali "Uzdignuti drum"; ali ove se plae, jer je ta
ko bliska nebu . Portugalski mornari, to dolaze sa plovidbe,
krste se kad po prvi put ugledaju ovu liticu, a stari J enkiji
veruju, da bi pentranje do tamo, ak i kad bi bilo izvodlji67

N E K R O N O M IK O N

vo, donelo neto daleko gore od smrti. Pa ipak, jedna drev

na kua stoji na toj steni, i na njenim prozoriima ljudi uve
e vide svetlost.
Ta prastara kua oduvek je bila tamo, i ljudi kau da u
njoj stanuje Onaj koji pria sa jutarnjim izmaglicama dok
se diu iz dubine, a moda i vidi jedinstvene prizore u prav
cu okeana onda kad rub te stene postane i rub celog sveta,
i kad dostojanstvena zvona na plovcima nariu slobodno u
belom vilinskom etru . Ovo oni pripovedaju na osnovu tu
ih prepriavanja, jer tu zastraujuu liticu nikad niko ne
poseuje, a domae stanovnitvo ne voli ni da okree dur
bine na tu stranu. Letnji gosti su i te kako osmatrali tu ku
u svojim razmetljivim dvogledima, ali nikad nisu videli ni
ta sem sivog prastarog krova, iljatog, sainjenog od indre,
sa strehama sputenim, maltene, do samih sivih temelja, i
mutnog utog sjaja tih prozoria, koji izviruje ispod stre
ha, u sumrak . Ti letnji ljudi ne veruju da J edan isti ivi u toj
drevnoj kui ve stotinama godina, ali oni svoju jeres ne rnogu dokazati nijednom pravom metaninu Kingsporta . Cak
i Strani Starac, koji razgovara sa olovnim klatnima u boca
ma, kupuje bakaluk vekovnim panskim zlatom, i uva ka
mene idole u dvoritu svoje prepotopske kue u ulici Vode,
moe jedino kazati da su te stvari bile iste i kad je njegov
deda bio deak, a to je moralo biti pre nezamislivo dugog
vremena, kad su Beler ili Sirli ili Paunel ili Bernard bili guverneri provincije Zaliv Masausets pod vlau Njegovog Ve
lianstva.
Onda, jednog leta u Kingsport doe filozof . Zvao se To
mas Olnej i drao je nastavu o tekim stvarima, u jednom
koledu u zalivu Naranganset . Doao je sa ugojenom enom
i razmahanom deurlijom, a njegove oi behu zamorene gle
danjem istih prizora tokom mnogo godina i premiljanjem
istih, vrsto disciplinovanih misli . Osmatrao je izmaglice sa
dijaderne Oca Neptuna, i pokuavao je da se popne u nji
hov beli svet misterije, po titanskim stepenicima Uzvienog
druma . Jutro za jutrom, provodio je leei na stenama, i gle
dajui preko ruba sveta, ka kriptinom etru, oslukujui sla
bana zvona i divlje krianje bia koja su mogla biti galebov

68

'(JI) N A

V I S O K A K'UA

'u

I Z M A <;; L 1C I

vi. Onda, kad bi se izmaglica podigla, a more se ukazalo

prozaino sa dimom parobroda, on bi uzdahnuo i siao u
grad, gde bi se rado provlaio kroz krivudave, uske starin
ske uliice, uz breg i niz breg, i prouavao aavo nakrivlje
ne zabate i stubaste kapije koje su zatitile ve toliko generacija ovih stamenih primoraca. Cak je razgovarao i sa Stranim Starcem, koji nije voleo neznance, i bio je pozvan u nje
govu zastraujue staru kuu seoskog izgleda, gde niski pla
foni i crvotone drvene ploe na zidovima, uju odjeke uz
nemirujuih oda u mranim sitnim satima .
Naravno da je bilo neizbeno da Olnej zapazi sivu ne
poseivanu kuu na nebu, na tom zlokobnom severnom vr
huncu koji se spojio sa izmaglicama i nebeskim svodom. Uvek
je ona nad Kingsportom visila, i uvek je njena misterija mo
gla da se uje u apatima kroz krivudave uliice Kingspor
ta . Strani Starac je othripao priu koju je od svog oca uo,
priu o munji koja je jedne noi iknula iz te iljas te kuice,
do oblaka vieg neba; a bakica Orni, ije je majuno bora
vite sa zaokrugljenim kroviem u Brodskoj ulici sasvim po
kriveno mahovinom i puzavicama, graktavo je ispriala ne
to to je njena baba ula kao prepriavanje, neto o oblici
ma koji su izlepetali krilima iz istonih izmaglica i uleteli
pravo kroz uzana, jedina, vrata tog nedostupnog mesta, jer
ta vrata su okrenuta na onu stranu gde je litica ka okeanu,
ivica je tano do samih vrata, pa je mogue pogledati samo
sa brodova na moru.
Najzad, eljan novih udnih stvari, a poto ga nisu spu
tavali ni strah stanovnika Kingsporta, ni uobiajena indo
lencija letnjih stanara, Olnej je doneo veoma teku odluku.
Uprkos svom konzervativnom vaspitanju, ili ba zbog nje
ga, jer banalni ivoti izazivaju tunu enju prema nepozna
tom, on je izrekao veliku zakletvu da e se popeti na tu iz
begavanu severnu stenu i posetiti nenormalno staru sivu ku
icu na nebu . Na veoma uverljiv nain njegovo razumnije
ja tvrdilo je da ljudi u toj kuici do nje sigurno stiu iz
pravca kopna, onim pristupanijim putem, po grebenu po
red ua Miskatonika . Verovatno su kupovali i prodavali u
Arkamu, zato to su znali da se Kingsportu njihovo prisuy

69

N EKR O N O M I K O N

stvo ne dopada, ili moda zato to nisu mogli da siu niz li

ticu na onoj strani gde je Kingsport . Olnej je otpeaio du
manjih litica do mesta gde velika litica odskae drsko, da se
drui sa nebeskim stvarima, i uverio se veoma temeljno, da
nijedno ljudsko stopalo ne moe ni da se penje, ni da se
sputa tom nadnetom junom strminom. A ka istoku i ka se
veru, litica se dizala hiljadama stopa vertikalno iz vode, ta
ko da je preostajala jedino zapadna strana, ona prema unu
tranjosti kopna, prema Arkamu.
Jednog ranog avgustovskog jutra, krenuo je Olnej da na
e putanju do nepristupanog vrha . Zaputio se ka severo
zapadu, prijatnim sporednim putevima, pored Huperovog
ribnjaka i stare barutane od cigala, do mesta gde panjaci
poinju da se uzdiu, i odatle sve do grebena koji se nalazi
iznad Miskatonika, i sa koga se divno vide beli dordijan
ski tornjevi Arkama, preko milja, i milja reke i panjaka. Ov
de je naao jedan senovit put ka Arkamu, ali ba nikakvu
stazu prema moru, to je i eleo. Sume i polja bejahu zbijeni sve do visoke obale renog ua, i nigde nijednog znaka
ljudskog prisustva; nijednog kamenog zida, ak, ni zalutale
krave nije bilo, ve samo visokih trava, gigantskog drvea, i
zamrenog trnovitog bunja, nalik na ono koje je prvi Indi
janac mogao videti . Poeo je da se penje polako ka istoku,
sve vie i vie u odnosu na ue koje je ostajalo levo od nje
ga, a sve blie moru. Penjanje je postajalo sve tee,
o da
se najzad poeo pitati kako ak i stanari tog neo liljenog
mesta uspevaju da stignu do spoljanjeg sveta, i da li esto
idu na arkamsku pijacu.
Onda se drvee proredilo, i on vide daleko u dubini, de
sno od sebe, bregove i prastare krovove i tornjeve Kingspor
ta. Sa te visine, ak je i breg Sentral Hil izgledao patuljasto;
on je jedva mogao sagledati prastaro groblje uz Kongrega
cijsku bolnicu, ispod koga, govorka se, neke strane peine
ili jazbine vrebaju . Pred njim su leale krte trave i brojni
bunovi borovnice, a iza toga, goli kr i uzani vrh sa zastra
ujuom sivom kuicom . Greben se tu suavao, pa je Olne
ja hvatala vrtoglavica zbog njegove usamljenosti u nebu, zbog
uasne provalije prema Kingsportu koja je zjapila juno od
..,

70

 UDNA

V I S O K A KUA U I Z M A \;L lC I

njega, i zbog strme provalije, skoro milju duboke, koja je po

tinjala severno od njega i sputala se sve do renog ua.
Odjednom, naie na veliku jarugu deset stopa duboku, ta
0 da se morao sputati pomaui se rukama, pa skoiti na
oso dno; onda poe opasno puziti uz jedan prirodni tesnac
li suprotnom zidu . Znai, tim su putem ljudi iz te tajanstve
ne kue saobraali izmeu zemlje i neba. .
Kad se ispentrao iz jaruge, jutarnja izmaglica se skuplja
la, a on je jasno video uzdignutu, ali nimalo svetlu kuu is
pred sebe: zidove, kameno sive, i visoki iljak hrabro uzdig
nut naspram mlene beline isparenja nad morem . I prime
tio je da ne postoje nikakva vrata na toj strani ka kopnu, ne
go samo dva reetkasta prozoria sa mrljavim, okruglim sta
klenim ploicama oko kojih je naliveno olovo, u stilu sedam
naestog veka. Svuda oko njega bili su oblaci i haos, nije mo
gao videti nita ispod beline beskrajnog prostora. Bio je sam
na nebu sa ovom udnom i vrlo uznemirujuom zgradom;
a kad se, priljubljen postrance uz zid, dovukao do prednje
strane zgrade i video da provalija poinje ba od same ivi
ce tog prednjeg zida tako da se onim jedinim, uzanim vra
tima uopte i ne moe prii sem kroz sam prazni etar, jasno
je osetio uas koji se nije mogao objasniti samo visinom . Bi
lo je veoma udno i to da su indre, toliko crvotone, mo
gle da se odre, i da dimnjak sainjen od ta o razmrvljenih
cigala jo uvek stoji .
Dok se izmaglica zgunjavala, Olnej je dopuzao do pro
zoria i na severnoj, i na zapadnoj, i na junoj strani, is
probavao ih je sve, ali je naao da su svi zabravljeni. Bilo mu
je na nejasan nain, ak, drago to su zabravljeni, jer to je
vie gledao tu kuu, sve manje je eleo da u nju ue . Onda
ga je zaustavio jedan zvuk. Cuo je egrtanje brave i klizanje
reze, a posle toga dugo kripanje, kao da neko polako i opre
zno otvara teka vrata . To se deavalo na okeanskoj strani,
koju nije mogao videti, tamo gde se sa uzanog ulaza odmah
otvara prazni prostor maglenog neba iznad talasa, hiljada
ma stopa dubok .
Onda se ulo teko, odluno koraanje po kuici, i 01nej zau kako se otvaraju prozori, prvo na severnoj, njemu
v

71

N E K R O N O M IK O N

sada suprotnoj strani, pa onda na zapadnoj, odmah iza ugla.

Posle toga, bili su na redu juni prozori, ispod velike niske
strehe pod kojim je i on stajao; i mora se rei da mu je bilo
vie nego nelagodno dok je razmatrao injenicu da se nje
mu s jedne strane nalazi ta odbojna zgrada, a s druge stra
ne praznina visokog vazduha . Kad je poelo petljanje oko
najblieg prozorskog krila, on je otpuzao opet na zapadnu
stranu, pribijajui se uza zid pokraj prozora, sad ve otvo
renih . Bilo je oigledno da je vlasnik doao kui; ali ne kop
nom, niti ikakvim zamislivim balonom ili vazdunim bro
dom . Koraci su se opet zauli, i Olnej se postrance provu
kao oko ugla, na sever; ali pre nego to se uspeo skloniti,
zauo se tih glas, i bilo mu je jasno da se mora suoiti sa svo
jim domainom .
Kroz zapadni prozor virilo je, napolje istureno, jedno
veliko crnobrado lice sa oima fosforne boje, od otisaka ne
uvenih prizora . Ali glas je bio blag i zvuao je udno i sta
rinski, tako da Olnej nije zadrhtao kad se mrka ruka ispru
ila da mu pomogne da se kroz prozor popne u nisku sobu
obloenu crnom hrastovinom i popunjenu izrezbarenim tjudorskim nametajem . Covek je bio obuen u vrlo staromodnu odeu, a oko njega je lebdeo neodreeni oblik starog po
morskog znanja i snova o visokim galeonima . Od uda ko
ja je taj ovek priao, Olnej nije zapamtio mnogo, ak ni
ime njegovo; ali kae da je to bio neobian i ljubazan ovek,
pun magije nepoznatih praznina vremena i prostora . Sobi
cu je ispunjavalo mutno zeleno svetlo poput onog ispod vo
de, i Olnej je video da oni udaljeni prozori, prema istoku,
nisu otvoreni, ve da su zatvoreni ka maglovitom etru kome
su, svojim tupim oknima, nalik na dna starih flaa, zatvara
li put.
Cinilo se da je taj bradati domain mlad, a ipak gledao
je oima natopljenim pradavnim tajnama; a na osnovu pri
a koje je pripovedao o divnim drevnim stvarima, mora se
pretpostaviti da su seljani bili u pravu kad su govorili da je
on blizak morskim izmaglicama i nebeskim oblacima jo od
dana kad je selo nastalo, i kad je moglo, odozdo, iz ravni
ce, da pone da gleda njegov utljiv ivot. Dan je odmicao,
v

72

 'UD N A

V I SO K A

K 'UC A 'u

IZ M A C;;LlCI

a Olnej je i dalje sluao prepriavanja o starim vremenima

i dalekim mestima, sluao kako su se kraljevi Atlantide bo
rili protiv ljigavih svetogra to ispuzae iz provalija na oke
anskom dnu, i kako izgubljeni brodovi i danas, kad doe
pono, naziru stubovite, zakorovljene hramove Posejdono
ve, i ba po tom prizoru znaju da su izgubljeni . I godine Ti
tana bile su u seanje dozvane, ali domain se poeo ustru
avati kad je pomenuo mutno, prvo doba haosa, koje je pret
hodilo roenju bogova i ak, Onih Starijih, doba kad su Dru
gi Bogovi dolazili da pleu na planinskom vrhu Hateg-Kla
u kamenitoj pustinji blizu Ultara, sa druge strane reke Skai .
Tada se zau kucanje na vratima; na tim prastarim vra
tima od hrastovine naikane klinovima, iza kojih je bila sa
mo provalija sa belim oblacima. Olnej se uplaeno trgnuo,
ali mu je bradati ovek pokretom pokazao da miruje, i na
prstima otiao do vrata da pogleda kroz veoma malu rupu .
Ono to je video nije mu se dopalo, zato je pritisnuo prste
na usne i otiao, opet hodajui na nonim prstima, da za
kljua i zabravi sve prozore, pre nego to se vrati da opet
sedne na starinsku klupu pokraj svoga gosta . Onda Olnej
primeti kako se, redom, iza svakog od poluprovidnih kva
drata tih mutnih starih prozoria, pojavljuje udna crna si
lueta posetioca koji je znatieljno obilazio kuu pre nego to
je otiao; i drago mu bee to njegov domain na ono kuca
nje nije odgovorio. Jer, udnovate stvari postoje u velikoj
provaliji, pa traga za snovima mora da pripazi da ne pro
budi i ne susretne one pogrene.
Onda su poele da se skupljaju senke; prvo male, skri
vene, pod stolom, onda odvanije u tamnim uglovima . Bra
donja je nainio neke zagonetne molitvene gestove i upalio
visoke svee u udno oblikovanim bronzanim svenjaci ma .
Cesto je gledao ka vratima kao da nekog oekuje, i najzad,
kao da je bilo udovoljeno njegovom pogledu, jer zaulo se
jedinstveno kucanje nesumnjivo po nekoj veoma staroj i taj
noj ifri . Ovoga puta on nije ak ni pogledao kroz rupicu,
nego je sklonio i veliku hrastovu gredu, i rezu, i otkljuao
vrata, te ih naglo irom otvorio prema zvezdama i izmag
lici.
v

73

NEKRONOMIKON

A onda su, uz zvuke udesnih harmonija iz dubina, u tu

sobu doplovili svi snovi i sve uspomene zemaljskih potonu
lih Monika . Zlatne vatrice poigravale su oko zakorovljenih
brava, tako da je Olnej, dok im je iskazivao potovanje, bio
zasenjen. Tu je bio Neptun sa trozupcem u ruci, tu bili i raz
igrani tritoni i fantastine nereide, a delfini su na svojim le
ima odravali u ravnotei ogromnu talasastu koljku u ko
joj su nosili srenu i jezivu formu prastarog Nodensa, go
spodara velike provalije . Rogljaste koljke tih tritona stvara
le su udesno trubljenje, a nereide su pravile neobine zvu
ke lupkajui po grotesknim rezonantnim ljuturama nepo
znatih vrebaa iz crnih podmorskih peina. Onda je osede
li Nodens posegnuo belom rukom i pomogao Olneju i nje
govom domainu da uu u tu dinovsku koljku, to je bilo
propraeno silnim trubljenjem u koljke i udaranjem u gon
gove. Napolje, u bezgranini etar, polete taj bajkoviti voz i
ja se buka i vika izgubi u ehoima gromova.
Svu no oni u Kingsportu su gledali tu uzvienu liticu
kad god su im izmaglica i oluja to doputali, a kad u sitne
sate, maleni mutni prozori potamnee, oni poee da apu
u o strahu i katastrofi. Olnejeva deca i njegova zdepasta e
na molili su se bezbojnom odobrenom baptistikom bogu,
nadajui se da e putnik, ako kia do ujutru ne prestane,
moi da pozajmi kiobran i kaljae. Onda je zora doplivala
iz mora, vodom kapljui, maglom ovenana, a zvona na plov
cima sveano su naricala u vrtlozima belog etra. U podne,
elfinski rogovi zatrubie nad okeanom a Olnej, suv, lakih ko
raka, sie sa litica u drevni Kingsport sa odrazom daljina u
oima. Nije se mogao setiti ta je to sanjao u kolibi koja u
i na nebu i u kojoj ivi taj jo uvek bezimeni pustinjak, ni
ti je mogao kazati kako je dopuzio niz tu liticu kud nijedna
druga ljudska noga nije prola. O tim stvarima nije uopte
mogao da pria ni sa kim, sem sa Stranim Starcem, koji je
posle toga mumlao udne stvari u svoju dugu belu bradu ;
starac se zaklinjao da ovek koji je siao sa litice nije u sve
mu isti kao onaj koji se popeo, i da je negde pod tim ilja
tim sivim krovom, ili u nezamislivim prostorima te zlokob74

'UDN A

V I SO K A

K 'U A

'u

IZ M A <;;L I C I

. ne bele izmaglice, ostao izgubljeni duh oveka koji je do ta

da bio Tomas Olnej.
I od tog sata, pa kroz sve tupe, spore godine sivila i za
morenosti, filozof je radio, jeo i spavao, i bez protesta oba
yljao sve graanske dunosti . On vie ne ezne za arolijom
onih dalekih bregova, niti uzdie za tajnama koje izviruju
kao zeleni sprudovi iz bezdana mora . Monotonija njegovih
dana vie mu ne donosi tugu, a vrsto disciplinovane misli
ada su njegovoj mati sasvim dovoljne. Njegova dobra su
pruga postaje sve deblja, a njegova deca sve starija, proza
inija i korisnija, a on nikad ne proputa da se osmehne sa
tanom merom ponosa, kada to okolnosti trae. U pogledu
njegovih oiju vie nema nemirnog sjaja, a ako ikada oslune vilinske rogove, to je samo nou, kad stari snovi lutaju .
ikada vie nije video Kingsport, jer se njegovoj porodici
nisu dopadale smene stare kue sa, rekoe, nemogue loim slivnicima . Sada imaju uredni bungalov u Bristol Haj
lendsu, gde se nikakvo visoko stenje ni kamenje ne uzdie,
i gde su susedi urbani i moderni.
Ali po Kingsportu se udne prie uju, pa ak i Strani
Starac priznaje da se pojavilo neto o emu njegov deda ni
je pripovedao. J er sada, kad vetar otro fukne sa severa po
kraj te drevne kue, koja je isto to i nebeski svod, prekine
se najzad ona zloslutna, sumorna tiina koja je bila strah i
trepet za siromane primorce Kingsporta. I priaju stari me
tani, da se prijatni glasovi uju tamo gore, kako pevaju, i ka
ko se smeju, donosei talase radosti, koji nadmauju rado
sti ovog sveta; kau da su nou oni niski prozorii blistavi
ji nego ranije, i da biserna aurora ee dolazi na to mesto,
blistajui sa severa plavim vizijama smrznutih svetova, tako
da i litica i kua vise crni i fantastini naspram divljeg plam
sanja. Gue su i izmaglice zore, a mornari nisu sasvim si
gurni da potrnula zvonjava na moru potie samo od svea
nih plovaka .
Najgore je od svega, meutim, to to stari strahovi ve
nu u srcima Kingsportskih mladih ljudi, koji postaju sve sklo
niji tome da nou oslukuju daleke slabe zvuke u severcu .
Oni se kunu da na tom vrhu, pod tim iljatim krovom, ni75

NEKRONOMIKON

kakvog bola ni tete ne moe biti, jer u novim glasovima raz

lee se radost, uz te glasove muzika i srneh odzvaaju . Ka
kve bi ispovesti morske izmaglice mogle da donesu do tog
avetinjski pobodenog najsevernijeg vrha, to mladi ljudi ne
znaju, ali eznu da izvuku bar neki nagovetaj o udima ko
ja kucaju na ona vrata, okrenuta prema provaliji, kad su obla
ci najgui . A patrijarsi su obuzeti strahom da e jednog da
na mladi, jedan po jedan, krenuti put tog nepristupanog
vrha na nebu i saznati koje se vekovne tajne kriju ispod str
mog tronog krova koji je deo stena i zvezda i drevnih stra
hova Kingsporta . Da e se ti avanturama skloni mladi vra
titi, to patrijarsi ne sumnjaju, ali misle da e iz njihovih oi
ju nestati jedna svetlost, i iz njihovih srca jedna volja. A oni
ne bi eleli da se stari Kingsport sa svojim strmim uliica
ma i starinskim krovovima vue bezvoljno kroz godine dok
istovremeno, sa svakim novim glasom, nasmejani hor postaje sve JaCI l raspevamJl na onom nepoznatom l strasnom
vidikovcu gde se magle, i snovi o maglama zaustavljaju rad
odmora na svom putu od mora ka nebesima .
Oni ne ele da due njihovih mladia napuste prijatna
ognjita i taverne svijenih krovova u starom Kingsportu, ni
ti ele da smeh i pesma na tom visokom kamenjaru ojaa
ju . Jer ako je jedan novi glas, pridruujui se , doveo i nove
izmaglice sa mora, a sa severa nova, svea svetla, onda, ka
u oni, jo novih glasova moe znaiti sve vie i vie izma
glica i svetlosti, sve dok, najzad, moda, i stari bogovi (o i
jem postojanju daju nagovetaja samo apatom, iz straha da
ne uje kongregacijski pastor) dou iz dubina, i sa nepozna
tog Kadata, koji je u hladnoj pustoi, pa se nastane na tom
opasno prikladnom kru tako blizu blagih bregova i dolina
tihog, jednostavnog ribarskog sveta. To oni ne ele, jer obi
nim ljudima nezemaljske stvari su nedobrodole, a osim to
ga , Strani Starac se esto prisea da je Olnej pomenuo i
ono kucanje, koga se usamljeni stanovnik uplaio, pa i na
slueni crni znatieljni oblik naspram izmaglice, izvan onih
udnih poluprozirnih prozora od staklenih okaca zalivenih
olovom.
o

v'

76

 UD N A

VI S O K A

KUC A U I Z M A c.;LICI

svemu tome, meutim, jedino Oni Stariji mogu od

luivati, a dok odluka ne doe, jo uvek se jutarnja izmagli
ca penje uz divnu vrtoglavu liticu do iljate drevne kue , do
te sive kue s niskom strehom, gde nikog ne moe videti,
ali u kojoj uvee zatrepere nejasne svetlosti dok severni ve
tar pria o udnom banenju, tamo. Bela i paperjasta ma
gla ide iz dubina ka svojoj brai oblacima, puna snova o mo
krim panjacima i peinama levijatana. A kad prie polete
gusto u grotlima tritona, i kad se iz rogljastih koljki u gra
dovima morske trave zauju divlje pesme nauene od Stari
jih, tada prostrane, eljne izmaglice, pohrle u jatima ka ne
bu, natovarene predanjima, a Kingsport, nelagodno ugne
en u svojim manjim liticama ispod tog stranog uspravnog
straara od kamena, vidi, okreui oi okeanu, samo tajan
stvenu belinu, kao da je rub te stene i rub celog sveta, dok
dostojanstvena zvona na plovcima nariu slobodno u vilin
skom etru.
o

..- ,..,
II

. -.....:
-
-

--

--

,
,

_ _

.....

'

oo

- -

:: --.:::
:::-

0_:':

_'>

rt_

/'

Efficiut Daemones, ut quae non sunt, sic tamen quasi sint,

conspicienda hominibus exhibeant.

(Demoni upriliavaju da izmiljene stvari

ljudima izgledaju stvarne . )
- Laktanije
alazio sam se daleko od kue i bio sam
zasenjen arima istonog mora . Oslu
kujui kako se u sumrak razbija o stene,
znao sam da se prostire odmah iza br
da gde se svijene vrbe prepliu naspram
istog nebeskog svoda i prvih veernjih
zvezda. I zbog toga to su me praoevi
bili pozvali u stari grad s druge strane, zabrazdio sam kroz
plitki i tek napadali sneg, po putejku koji je samotno vodio
u pravcu gde Aldebaran mirka kroz kronje drvea, na pu
tu prema drevnom gradu koji nikada nisam video, ali koji
sam cesto sanjao.
Bio je juletid, doba koje ljudi nazivaju boiem, iako u
svojim srcima dobro znaju da je on stariji od Vitlejema i Va
vilona, od samog Memfisa i oveanstva. Bio je juletid, i ja
sam napokon stigao u drevni primorski grad, u kome je i
veo moj narod i odravao festival jo od prastarih vremena,
kada festival bee zabranjen; gde su, takoe, isti ljudi nare
dili svojim sinovima da jednom u hiljadu godina uprilie fe
stival, kako seanje na drevne tajne ne bi bilo zaboravljeno.
Moj narod je veoma star, a bio je nita manje star i mnogo
pre nego to se ovo kopno naselilo, nekih tri stotine godina
ranije; ti ljudi su bili i udni, jer su doli mrani i tajanstve
ni, iz opojnih bati orhideja sa juga, sporazumevajui se pot
puno drugim jezikom dok nisu nauili jezik plavookih riba
ra. Sada su se ve bili ratrkali po itavoj zemlji, delei samo
rituale tajanstvenih religija koje nijedan ovek nije mogao
da razume. Ja sam bio jedini koji se te veeri vratio u pra
stari grad jer su, po legendi, samo ubogi i usamljeni to pam
tili.
Zatim sam, iza brdskog grebena, ugledao Kingsport ko
ji se, promrzao, prostirao u sumraku; Kingsport uronjen u
v

81

N E KR O N O M I K ON

sneg, sa svojim drevnim vetrokazima i tornjevima, slame

njaama i limenim kapama na dimnjacima, pristanitima i
malenim mostovima, vrbama i grobljima; beskrajnim lavi
rintima strmih, uskih, grbavih ulica i vrtoglavim sredinjim
crkvenim iljkom, koji se zub vremena nije ni odvaio dota
i; nepreglednim kolonijalnim kuama nagomilanim pod
svakojakim uglovima, i po brojnim nivoima, nalik deijim
razbacanim kockicama; duh drevne prolosti lebdi na sivka
stim krilima iznad zabata i kupastih krovova pod snegom;
svetlost iz ovainih prozoria iznad vrata i tradicionalno ma
lenih prozorskih okana, isijava u promrzli sumrak, zdruu
jui se sa Orionom i ostatkom arhainih zvezda. A uz natru
le dokove more je udaralo; tajanstveno, veno more, iz ko
ga se ljudi iznedrie u starijem dobu.
Pokraj puta, na njegovom kraju, jo se vei breuljak po
kazivao, sumoran i iban vetrom, kada sam i primetio da se
radi o svojevrsnom groblju, gde su crni spomenici jezovito
izbijali kroz sneg, nalik oronulim noktima kojekakvog di
novskog lea . Neutabani puteljak bio je veoma samotan, a
ponekad bi mi se uinilo da mogu ujem i udaljenu sabla
snu kripu veala na vetrometini . Zbog vetiarenja su osu
dili i obesili etiri moja pretka, daleke 16 92. godine, meu
tim ni sam nisam znao na kom tano mestu.
Dok je drum skretao prema moru, oekivao sam da u
jem zvuke bezbrine seoske galame u predveerje, ali je oko
mene bilo zauujue tiho . Zatim sam se prisetio doba u go
dini, i pomislio da taj puritanski ivalj moda praktikuje me
ni sasvim nepoznate boine sveanosti, ispunjene tihim mo
litvama pored kunih ognjita . Nakon toga, nisam vie po
kuavao da naujem narodni amor, niti sam pogledom tra
gao za razdraganim boinim hodoasnicima, nego sam na
stavio da se sputam pored kua s priguenom unutranjem
svetlou, i pored senovitih kamenih zidova na kojima su se
natpisi starih duana i krmi karakteristinih za priobalje,
klatili na slanom povetarcu, dok su ture alke na jakim vra
tima uokvirenim stubovima, odbijale sjaj svetla koje je do
piralo iz malenih i zavesama pokrivenih prozora, celom du
inom opustelih, nepoploanih ulica.
82

FEST IVAL

Ranije sam video mape grada i znao sam kako da do

em do kue mojih roaka . Bilo mi je reeno da e me ti
Uudi odmah prepoznati i primiti, uz toplu dobrodolicu, zbog
toga to seoska legenda dugo ivi, pa sam pourio kroz uli
cu Bek do Sirkl Korta i preko sveeg snega na jedinom plo
niku u gradu, nainjenom od kamena, do mesta gde se Grin
Lejn rava i penje do iznad Market Hausa . Stare mape su
jo uvek bile prikladne, te nisam imao nikakvih problema u
pretraivanju grada, premda mora da su lagali u Arkamu
kada su rekli da tramvaj vodi direktno do ovog grada, ob
zirom da iznad sebe nisam bio ugledao nijedan elektrini
kabI. Sneg bi, uostalom, prikrio ine . U svakom sluaju, bi
lo mi drago to sam izabrao da idem peke , jer je belo selo
predivno izgledalo sa vrha brda; sada sam ve bio nestrpUiv
da zakucam na vrata svojih predaka , na sedmoj kui s leva,
u Grin Lejnu, kui sa drevnim iUatim krovom i izboenim
spratom, podignutoj pre 1650 .
U kui je bilo svetla, primetio sam to im sam joj priao,
a zbog prozorskih okana u obliku dijamanta, doao sam do
zakUuka da se taj dom skoro nimalo nije menjao od svog
prvobitnog izgleda . Gornji deo natkriljavao je uzanu, tra
vom obraslu ulicu i malo je falilo da se dodirne sa izboe
nim spratom ovog zdartia preko puta nje, tako da sam se
sam nalazio u nekakvoj vrsti nadsvoenog prolaza, s niskim
kamenim pragom, potpuno bez snega . Iako trotoara nije bi
lo, mnoge kue su imale visoko podignuta ulazna vrata, do
kojih se obino dolazilo putem dva stepenika sa rukohva
tom od kalaja . Zaista se radilo o neobinom prizoru, a ka
ko sam bio tek doao u Novu Englesku, nikada nisam bio u
mogunosti da se izbliza upoznam sa njenim nalijem . Iako
mi jeste prijalo, verovatno bih vie uivao u okruenju da je
bilo tragova u snegu kao i ljudi na ulicama, ukUuujui u to
i pogled na nekoliko prozora bez namaknutih zavesa .
Nakon to sam zakucao starinskom alkom na vrata, po
stao sam skoro prestravljen. Nekakav strah se poeo gomi
lati u meni, moda zbog udnovatosti sopstvenog naslea,
ili zbog tmurnosti itave veeri ili zbog neprijatne tiine u
tom prastarom gradu udnih obiaja . A kada je odgovore
no na moje kucanje, tek me je tada strah itavog obuzeo,
83

NE K R O N O M I K O N

zato to nisam uo nikakve korake pre nego to su se vrata

odkrinula. Moj strah, meutim, nije jo dugo potrajao, jer
me je izvesni starac, u odei za spavanje i u papuama, pot
puno umirio svojim blagim izrazom lica. I pored toga to
mi je pokretima ruke. dao do znanja da je nem, tanunom
kredom zapisao je na votanoj tabli koju je imao sa sobom,
neobinu, starinsku dobrodolicu koju mi eli.
Propustio me je u sveom osvetljenu prostoriju sa niskim
svodom i masivnim, nezaklonjenim krovnim gredama, i tam
nim, jakim, jednostavnim nametajem iz sedamnaestog ve
ka. Prolost se zaista inila jo uvek ivom na tome mestu
kojem nijedan detalj nije nedostajao. Preda mnom se nala
zio prostrani kamin, nalik na malu peinu, kao i preslica za
kojom je sedela pognuta starica u otromboljenom penjoa
ru i sa kapom irokog oboda, podvezanom ispod brade, okre
nuta upravo k meni, u tiini predui konac, uprkos prazni
noj sezoni. Osim toga, beskrajna memla irila se kuom, na
vodei me da se zapitam kako je vatra uopte mogla i da go
ri na takvom mestu. Drvena klupa sa visokim naslonom gle
dala je na red prozora sa namaknutim zavesama s moje le
ve strane, i inilo se da bee zauzeta, premda nisam mogao
to sa sigurnou da utvrdim. Priznau, nije mi se sasvim do
padalo ono to sam video, a tada se onaj strah nanovo usa
dio u moje grudi. Zebnja je postepeno dostizala vrhunac ba
zbog onoga to ju je, maloas, namah navelo da se izgubi;
zbog toga to, koliko god da sam kiljio u utivo lice starog
oveka, upravo me je ta njegova blagonaklonost najvie i
plaila. Oi mu se uopte nisu pomerale, dok mu je koa iz
gledala kao da je od voska . Najposle sam bio ubeen da se
uopte nije radilo ni o kakvom licu, ve o nekakvoj maski.
S druge strane, njegove mlohave ake u rukavicama, srda
no su pisale po tabli, obavestivi me da u morati malo da
priekam dok ne budem bio odveden na poprite festivala .
Uperivi prstom na oblinju stolicu, sto, i hrpu knjiga,
starac je tada napustio prostoriju . Kada sam seo da itam,
primetio sam da su knjige bile prastare i crvotone, a meu njima su se nalazile: zastarela Moristerova Cuda nauke,
grozomorna Saducismus Triumphatus Dozefa Glenvila, jo iz
1681. godine, onda okantna Remigijeva knjiga Daemonolav

84

F E STIV A L

treia,

objavljena 1595. u Lionu i, zasigurno najgora od svih,

neshvatljivi Nekronomikon ludog arapskog pesnika Abdula Al
hazreda, i to u zabranjenom latinskom prevodu Olausa Vor
miusa, To je knjiga koju nikada pre nisam video, a o kojoj
sam sluao svakojake apatom prenoene udovine glasine .
iko mi se nije obraao, no ja sam svejedno mogao uti kri
pu ulinih tabli na vetru, kao i mrmorenje toka na preslici koji je starica sa podvezanom kapom okretala i okretala.
Onda sam pomislio kako je itava prostorija, zajedno sa lju
dima i knjigama, veoma uznemirujua, ali zbog stare oeve
tradicije koja me je i nagnala na pohod u udnovatu gozbu,
sloio sam se da budem rad u oekivanju neobinih stvari.
Stoga sam pokuao da itam, i uskoro sam postao veoma za
dubljen u redove na koje sam naiao u ozloglaenom Nekro
nomikonu, zbirci misli i legendi nepodobnih za bilo kakvo
lucidno poimanje. Osetih veliku odbojnost prema knjizi, u
trenutku kada mi se uini da sam uo zatvaranje jednog od
prozora, na koje je gledala spomenuta drvena klupa i koji
kao da je pre toga bio kriom otvoren. Taj zvuk je pratilo
zujanje ije se poreklo nije moglo nai u stariinom vrete
nu . To ne bee glasnije od ostalih zvukova u kui, poto je
ena prilino jako okretala svoju preslicu, dok je starinski
asovnik prodornim udarcima upravo odzvanjao. Posle to
ga, izgubio sam oseaj da na klupici uopte i ima ljudi i ve
sam ponovo napregnuto i uzdrhtalo itao, kada se starac vra
tio u prostoriju, sada u cokulama i obuen u nezategnuti,
starinski kostim. Seo je ba na dotinu klupicu, gde ga nisam uspevao ni nazreti . Cekanje je ubrzo preraslo u nervozu, a blasfemina knjiga koju sam stiskao u rukama, udvo
struila je moje stanje napetosti . U svakom sluaju, kad je
asovnik izbio jedanaest sati, starac se uspravio na noge, od
jezdio do velike izgravirane krinje u uglu, i izvadio dva pla
ta sa kukuljicama; jedan je prebacio preko svojih ramena, a
drugi preko stariinih, koja je prestala da okree vreteno.
Zatim se oboje uputie ka spoljnim vratima. Zena se hromo
vukla napred, a starac me je, uzevi upravo knjigu koju sam
itao, povukao da ustanem, dok je kukuljicom pokrivao svoje nepokretno lice
ili masku.
y

85

NEKRONOMIKON

Zakoraili smo u no bez meseca i uputili se mreom kri

vudavih ulica tog nesvakidanje starog grada . Nae korake
pratili su odsjaji svea u kuama sa pokrivenim prozorima,
koje su zatim, jedna po jedna, nestajale sa njih. Psea zve
zda je iske.eno mogla da prati grupu ljudi u platovima i
kukuljicama, kako u tiini navire iz svakog izlaza, i formira
zastraujuu povorku . Duinom te ulice i pokraj kripavih
tabli sa natpisima, pokraj slamnatih krovova i prozorskih oka
na oblika dijamanata, probijali smo se strmoglavim stazama
nad kojima su se stare kue bezmalo preplitale i zajedno ob
ruavale . Prelazili smo preko otvorenih poljana i crkvenih
poseda, gde su se klatili ronati fenjeri nalik neprirodnim
pijanim sazveima.
Meu tom utljivom gomilom sledio sam moje bezgla
sne vodie, guran laktovima neljudski mekanim i pritiskan
grudima i trbusima, bezmalo kaastim, a da pri tom nisam
ugledao ni jedno lice i nisam uo i jedan glas. Gore, gore,
gore, avetinjski redovi su bauljali napred, i mogao sam da
nazrem da se svi hodoasnici, iz trena u tren, sve vie zbija
ju, dok huje prema nekoj odreenoj taki . Iz svih tih mah
nitih uliica ljudi su ili ka vrhu visokog brda u samom sre
ditu grada, gde je poivala ogromna bela crkva . Imao sam
ve priliku da je vidim sa puteljka koji me je prvobitno i do
veo u Kingsport. U ovom sumraku zbog prizora crkve za
drhtah i uini mi se da je i sam Aldebaran na momenat po
kuavao da odri ravnoteu na vrhu avetinjskog tornja .
Oko crkve se nalazio prazan prostor. Delimino se sa
stojao od crkvenog groblja sa sablasnim obeliscima, a deli
mino od polupoploanog trga, koji je jakim vetrom skoro
bio raien od snega . Trg su okruivale veoma stare kue,
sa kupastim krovovima i izboenim zabatima . Mrtve vatre
plesale su nad grobnicama i u neobinom nedostatku skoro
bilo kakvih senki, otkrivao se morbidan pejza . Iza crkve
nog dvorita, gde nije bilo kua, mogao sam, preko vrha br
da nazreti odsjaj zvezda nad morskom lukom iako je grad
bio nevidljiv u mrkloj noi. Samo bi se pokatkad poneki fe
njer jezivo zaklatio kroz vratolomne ulice na svome putu da
se to pre pridrui ljudskoj hordi, koja je sada, bez rei, po
lako zalazila u crkvu . Saekao sam da gomila upliva kroz

86

F E S T I VAL

nirani nadsvoeni ulaz i da u crkvu uu svi hodoasnici.

Iako me je starac, svakako, malo vukao za rukav, ja sam od
luno hteo da uem poslednji. Konano preavi prag, za
-ao sam u uskomeani mrani hram i pri tom, nakratko se
osvrnuo da bacim pogled na spoljanji svet, obzirom da je
fosforna svetlost iz crkvene avlije doista bacala udan od
bljesak na brdsku poljanu. Kada sam to i uinio, primetno
am zadrhtao; jer i pored toga to ga je vetar raistio, ma
lo snega se zadralo na stazi prema ulazu, a pri mom hitrom
pogledu iza sebe, izgledalo mi je da na stazici nema otisa
ka niijih stopala, pa ak ni mojih .
Crkva je slabano bila osvetljena fenjerima koji su zali
unutra, jer do tada je dobar deo gomile ve bio iezao iz
yidokruga . Nagrnuli su prolazom izmeu najviih crkvenih
klupa, do vrata podzemne kripte, koja su zastraujue zja
pela otvorena odmah do predikaonice . Ljudi su zalazili ta
mo bez ijedne rei. Sledio sam ih nerazmiljajui, istroe
nim stepenitem u mranu, zaguljivu prostoriju . Dok sam
ih gledao kako se guvcUu i migolje pred oboavanom grob
nicom, oseao sam se nepodnoljivo. Onda sam primetio da
pod grobnice poseduje jo jedan otvor, ka kome je sada sve
tina napredovala i u jednom asu svi smo se sputali zlokob
nim stepenitem od grubo klesanog kamena; uzanim, zavo
jitim stepenitem, vododerinim i karakteristino usmrde
lim, koje se beskrajno sputalo u utrobu brda du monoto
nih zidina od vlanih krevitih blokova i otpalog maltera .
Bio je to neujni, zaprepaujui silazak i nakon tegobne pa
uze, primetio sam da se zidine i stepenite menjaju, kao da
postaju isklesani u istoj steni . Ono to me je najvie mui
lo bilo je stotine stopala, koja nisu ispustila ni zvuka, ni od
jeka . Posle eonski dugakog sputanja u dubinu tla, video
sam izvesne hodnike i kojekakve jazbine, koje su vodile od
neuglednih kutaka crnila do opte mrane tajanstvenosti.
Uskoro su hodnici postali sve prostraniji, poput bezbonih
katakombi neke bezimene napasti, a njihov opori vonj tru
lei postao je nepodnoljiv. Verovatno smo do tada proli
kroz itavu planinu, i zali smo duboko pod zemlju ispod
samog Kingsporta, kada me uhvati drhtavica pri pomisli ka87

NEKRONOMIKON

ko jedan grad moe biti toliko star, i preplavljen crvljivou

podzemnog zla.
Zatim sam ugledao lelujanje blede svetlosti i zauo pod
muklo uborenje mrane vode . Nanovo sam zadrhtao, poto
nisam voleo stvari koje je ta no donela i arko sam poeleo
da me ni jedan predak nikada nije pribliio ovom drevnom
obredu. Dok su stepenite i prolaz postajali sve iri, zauo sam
novi zvuk: tanuno, zavijajue ruganje nekakve frule. Odjed
nom se ispred mene ispruio neizmerni vidik jednog unu
tranjeg sveta, prostrana i gljivama obrasla obala, osvetljena
plamenom boleljive zelenkaste vatre, umivana uljastom re
kom koja se cedila iz ambisa strahovitih i neoekivanih, da bi
se pridruila najtamnijim strujama drevnog okeana.
Na ivici svesti i hropui za vazduhom, pogledom sam,
obavio taj Erebusov zaklon od titanskih otrovnih gljiva, le
prozne vatre i ljigave vodurine, da bih najzad ugledao ka
ko grupa zakukuljienih ljudi formira polukrug oko vatre
nog stuba. To je bio juletidski obred, stariji od oveka i osu
en da ga nadivi; prastari obred zimske kratkodnevice i do
laska prolea posle svih snegova, obred vatre i vene mla
dosti, svetla i muzike. A u stihijskoj peini video sam, kako
se vri obred. Ludi su oboavali neprirodni plameni stub i
u vodu su bacali busenje trave iz mlohave vegetacije koja je
svetlucaia, bledozelenkasta, jer raste bez svetlosti sunca. po
red svega, spazio sam neku bezoblinu i pognutu kreaturu,
daleko od svetla, kako svira na fruli. Pomislih da ujem pri
gueno lepranje krila u smrdljivoj tami u koju oima nisam
mogao dopreti . No, ono to je mene najvie uasavalo bio
je plameni stub, vulkanski, bljujui iz nepojmljivih dubina,
i ne stvarajui unaokolo senke, to bi se za svaki plamen oe
kivalo. Ovaj plamen je oblagao azotni kamen gadnom, za
raznozelenom patinom. Jer u tom kljualom sagorevanju ni
je leala nikakva toplina, ve samo ledena vlaga smrti i pro
padanja. .
Covek koji me je i doveo sa sobom, sada je uao tik uz
mrski plamen, pravei ukruene ceremonijalne pokrete pre
ma polukrugu ka kojem je bio okrenut. U odreenim faza
ma rituala svi uesnici su se, puzei, klanjali, naroito u mo
mentima kada bi moj roak iznad glave podigao onaj bov

88

F E ST I V A L

gohulni primerak Nekronomikona koji je bio poneo sa sobom,

a ja sam morao da metaniem zajedno sa njima, jer sam na
festival doveden pisanim delima svojih predaka . Onda je sta
rac poslao znak jedva vidljivom frulau u mraku. Tada je svi
ra promenio svoje slabano zujanje u neznatno glasnije, ali
u drugom tonalitetu, stropotavajui na mene nezamislivu i
sasvim neoekivanu stravu. Na poetku nove melodije, sko
ro da sam bio utonuo u liajeve na tlu, paralizovan uasom
van ovog, i van svih nama poznatih svetova, paralizovan ua
som sa mahnitih prostora meu zvezdama.
Iz neopisive tame iza natrulog sjaja hladnog plamena,
iza divljih podijuma kroz koje je ona uljana reka proticaia
avetinjski, neujna i tajnovita, ritmino se s visine strovalila
i prizemljila rulja ukroenih, treniranih, hibridnih krilatih
stvari, koje normalno oko nikada u celini i ne moe da poj
mi, a normalan mozak ne moe da uree u pamenje . Nisu
to bile sasvim ni vrane, niti krtice, niti leinari, niti mravi,
niti vampirski imii, niti natrula ljudska bia, ve neto e
ga se detaljno ne mogu i nipoto ne smem setiti. Otrombo
ljeno su zabauljali tlom, polovino se u svojim skokovima
pomaui nonim udovima sa kandama spojenim koicom,
kao i tankim, opnastim krilima . I dok su prilazili prvim re
dovima pobone svetine, zakukuljiene figure domogle bi
ih se i uzjahale, odletevi na njihovim kimama, jedan po
jedan, duinom te neosvetljene reke, u jame i ponore stra
ve gde otrovni izvori hrane neopisive, jezive vodopade .
Stara ena sa preslicom takoe odjaha sa gomilom, a sta
rac jedino osta zato to sam isprva odbio da krenem za nji
ma kada mi dade na znanje da se mogu domoi ivotinje
ne bih li je uzjahao poput ostalih. Nakon to sam se, zate
turavi, osovio na svoje noge, primetio sam da se bezobli
ni flauta otkotrljao izvan vidokruga, ali da su dve zveri jo
uvek strpljivo ekale. Dok sam ja oklevao, stari ovek je na
ao onu tablu i kredu, i navrljao da je on istinski predstav
nik mojih predaka koji su ustanovili oboavanje juletida na
ovom drevnom mestu, da je odlueno da se moja malenkost
mora vratiti i da e one najtajanstvenije misterije tek biti
upriliene . Napisao je to arhainim rukopisom i kada sam
ja nastavio da oklevam, iz svog plata izvadio je prsten sa
89

NEKRONOMIKON

peatom i asovnik, oba s grbom moje porodice, da bi mi

dokazao da je doista ono za ta se izdao. Meutim, bee to
stravian dokaz zato to sam iz prouavanja starih dokume
nata, znao da je isti taj asovnik ukopan u zemlju zajedno
sa mojim davnim pretkom, 1698. godine .
U tom trenu starac je smakao kukuljicu sa glave i uka
zao mi na porodinu slinost iscrtanu itavim njegovim li
cem, a ja sam uzdrhtao zbog toga to sam bio siguran da to
lice bee samo avolova maska . Krilate zveri su sada ve ne
mirno poele da rilju po okolnim liajevima, a dalo se pri
metiti da i stari ovek takoe postaje nestrpljiv. Poto jedna
ivotinja poe da se tetura i lagano odvaja od mesta gde je
do sada stajala, on se bre-bolje okrenu da je zauzda, u to
likoj meri bee hitar da naglost njegova pokreta otkvai pri
vrenu votanu masku sa dela gde mu je trebala poivati
glava . A potom, budui da me je njegova komarna pojava
spreavala da se domognem kamenog stepenita kojim smo
doli, bacio sam se u podzemnu ljigavu reku to se gubila
negde prema peinama mora; zaronio sam u taj gadljivi sok
unutarnjeg zemljinog uasa pre nego to je ludilo mojih kri
kova uspelo da na mene privue sve zagrobne legije koje su
ti gubavi ambisi mogli da sakrivaju.
U bolnici su mi rekli da sam naen u polusmrznutom
stanju, u zoru, u kingsportskoj luci, oajniki se drei za
gredu to ju je sami sluaj poslao k meni ne bi li me spasi
la . Rekli su mi da sam se, prethodne veeri, pogrenim de
lom brda zaputio u svojoj etnji i preko litice na Oran po
intu, strmoglavio u vodu. To su sve zakljuili po mojim tra
govima naenim u snegu. Nisam imao nita da kaem na
to, jer je sve bilo netano. Sve je do poslednjeg detalja bilo
pogreno, zajedno sa prostranim prozorskim staklima to
otkrie more krovova od kojih je tek svaki peti posedovao
peat starine, i odakle su se zvuci tramvaja meali sa zvuci
ma drugih maina svuda po ulici ispod mesta gde sam le
ao. Ljudi oko mene insistirali su da je to Kingsport, a to
nije bilo neto to sam eleo da poreknem. A poto umalo
nisam iskoio iz koe uvi da se moja bolnica nalazi neda
leko od starog crkvenog poseda na Central Hilu, poslali su
me u bolnicu Sv. Marije u Arkamu, gde sam dobio bolju ne90

FESTIVAL

Tamo mi se ak i dopalo, zbog toga to su doktori bili

daleko slobodoumniji, a i zato to su iskoristili sopstveni uti
caj i nekako dobavili pomno zatienu kopiju Alhazredovog
problematinog Nekronomikona iz biblioteke univerziteta Mikatonik. Usput su mi spomenuli neto o "psihozi" i sloili
u se da bi mi bilo bolje ako bih iz uma odstranio sve svoje
.
uznemlravaJuce opsesIJe.
I tako sam konano proitao ono grozno poglavlje i jo
nanije zadrhtao ba zato to mi sve to ni u kom sluaju ni
je bilo u potpunosti novo. Sve sam to video i pre, pa neka
im otisci u snegu slobodno govore ta ele; a gde sam sve to
yideo, najbolje je da ostane nezapameno. I zaista ne posto
ji niko, dok je dnevne svetlosti, ko bi me mogao podsetiti,
ali onda obino slede moji snovi puni uasa zbog fraza unu
tar spomenute knjige koje se ne usuujem da citiram . Ipak,
ono to se usuujem da navedem je jedan jedini pasus, no
na takvom engleskom to ga mogu tek naslutiti iz nezgrap
no-narodskog latinskog jezika :
" Najdublje peine podzemlja", napisao je ludi Arapin,
.,namenjene nisu poimanju oiju to gledati mogu, jer stra
na su i neobina udesa njihova. Prokleto je ono tlo gde umrt
yljene misli nanovo ive i u telima nakaznim borave, a sa ti
me i um to ga ne dri nikakva glava. Mudro prozbori Ibn
kakabao, da srena ona grobnica je to arobnjaka jo ne
primi, i srean li je grad u noi u kome su arobnjaci svi u
pepeo pretvoreni. Jer jo od davnina glasina kolae da du
Va avolu obeana iz zagrobnoga trupla ne bei, ve tovi i
poduava istoga onoga crva to leinu mu izjeda ; sve dok se iz
trulei takve bljutavi ivot ne uzdigne, a beslovesni leinari
iz zemlje nako te se i udovino narastu toliko da ga zara
zom svojom nastane . Kanali su krupni iskopani tamo gde
zemljane pore trebalo bi da dostupne budu, a stvari to bi
nauie da hodaju ."
trebalo da gmiu
gu.

-'

91

-..

\ .

Pria spada u ra n u fazu , u kojoj se Lav

kraft jo uvek bori sa teretom n agom i l a n i h
ep iteta , a l i u p rkos nj i m a , on uspeva da po
stigne u bed lj ivu i te n u poetinost j ezi ka .
Tem u o pljaka i m a grobova koje stie n at
pri rod n a kazna , i n a e ruti nsku u to do ba ,
Lavkraft oplemenjuje moderno osm iljenom
motivacijom i psi h o l ogijom svoj i h protago

n i sta , d ekadentn i h otpa d n i ka od d rutva po

.

,-

. .

uzoru na estete fin de siecle-a. Pored a l u zija n a pisce ka kvi teko da su b i l i poznati
prosenom piscu i l i itaocu Weird Tales-a
"
( Bodler, U ismans . . . ) , "Gon ia od l i kuje i ve
oma origi n a l na groblja nska i konografija i je
d a n od naglae n ij i h s l u ajeva "te lesnog ho
"
rora u ra n i m Lavkraftovi m pria m a . Ta ko
e , u ovoj prii se po prvi put pom i nje m it
ski gri moar, Nekronomikon .

Modernost "Gon ia" v i d i se , pored ostalog, i u njenoj samosvesnoj pa rafrazi iz pe

ra savremene spisatelj ice Popi Z . Brajt u pri

i Njegova usta imae ukus pelina . Obe prie, kao i esej Dej a n a Ognj a n ovia koj i po
vez uje Lavkrafta sa horor tra d i cijom nj ego
vih p rethod n ika i s l ed ben i k a , mogu se na
i u ma gaz i n u Znak Sagite br. 5 ( Beograd ,

1 9 98). Ova dva prevoda su potom ponovo

ta m pa n a u zborn i ku S trah : Mala antolo
gija horora (prir. M i l ka Kn eevi- I va kovi,

Ita ka , Beograd , 2005)

izmuenim uima neprekidno mi odje

kuje komarno treperenje i lepranje i
daleko, prigueno zavijanje, nekog, ini
se, ogromnog psa. To nije san a nije, bo
jim se, ni ludilo, jer se previe toga ve
dogodilo da bih imao ovako milostive
sumnje.
Sen-Don je sada samo raskomadana leina . J edino ja
znam zato, i upravo se zbog toga sada spremam da sebi
prospem mozak ; iz straha da i sam ne budem rastrgnut na
i tovetan nain. Niz neosvetljene i bezgranine hodnike ove
mrane fantazije lebdi crna, bezoblina Nemezis, koja me
gom u samoumstenJe .
Neka nam nebo oprosti na ludosti i morbidnosti koje su
nas obojicu dovele do tako monstruozne sudbine ! Zamore
ni banalnostima jednog prozainog sveta gde ak i radosti
romanse i avanture brzo blede, Sen-Don i ja smo s entuzi
jazmom pratili svaki estetski ili intelektualni pokret koji bi
obeavao predah pustoeoj dosadi . Zagonetke simbolista i
ekstaze prerafaelita bile su i nae svojevremeno, ali svako
novo raspoloenje prebrzo se praznilo i ostajalo bez razlii
tosti svoje novine i privlanosti.
J edino nam je tmurna filozofua dekadenata mogla po
moi, a njenu snagu otkrili smo tek kroz postepeno produ
bljivae naih traganja . Ubrzo smo iscrpli sva uzbuenja
Bodlera i Uismansa, i na kraju nam nije preostalo nita dru
go osim jo direktnijeg stimulansa natprirodnih iskustava i
doivljaja. Upravo ova strana emocionalna potreba na kra
ju nas je odvela na taj odvratni put, koji ak i u svojoj sada
njoj bojazni pominjem sa stidom i suzdranou, tu uasnu
krajnost ljudskog zloina, ogavni akt pljakanja grobova.
Ne mogu da otkrivam pojedinosti naih okantnih eks
pedicija, ili da makar i delimino nabrajam najgore trofeje
koji u krasili bezimeni muzej koji smo opremili u velikoj
kui od kamena gde smo zajedno obitavali sami, bez poslu
ge . Na muzej bio je bogohulno, neverovatno mesto, na ko
me smo sa demonskim ukusom i neurotinom virtuoznou
okupili itav jedan univerzum uasa i raspadanja, kako bismo

95

NEKRONOMIKON

uzbudili nae, dosadom izmorene, senzibilitete . Bila je to

tajna prostorija duboko pod zemljom, u kojoj su krupni kri
lati demoni isklesani u bazaltu i oniksu bljuvali udnu zele
nu i narandastu svetlost, i u kojoj su skrivene pneumatske
pumpe u kaleidoskopske plesove smrti pokretale nizove cr
venih kotanih stvari, ruku za ruku upletenih, obeenih na
bezbrojnim crnim uadima. Kroz ove pumpe stizali su nam
po elji oni mirisi za kojima su naa ula najvie udela: po
nekad daak bledih grobljanskih ljiljana, ponekad opojne
smole zamiljenih istonjakih svetilita mrtvih kraljeva, a
ponekad, drhtim ak i dok se priseam toga, zastraujui
smradovi otvorenog groba koji uznemiruju duu.
Du zidova ove odbojne sobe , sanduci drevnih mumija
smeivali su se sa ouvanim, doskora ivim, telirna, savre
no prepariranim i doteranim vetim rukama mrtvozornika,
i sa nadgrobnim spomenicima ugrabljenim sa najstarijih cr
kvenih groblja na svetu . Nie su tu i tamo sadrale lobanje
svih oblika, i glave ouvane u razliitim fazama raspadanja .
Tu su se mogle nai istrulele , elave lobanje uvenih plemi
a, i sjajne zlataste glave tek sahranjene dece .
Kipovi i slike su stajali tamo, predstavljajui prizore pa
kla, a neke od njih smo Sen-Don i ja sami uradili. Jedan
zakljuani portfolio, s koricama od utavljene ljudske koe,
sadrao je izvesne nepoznate i neobjanjive crtee, za koje
se govorkalo da ih je Goja uradio, ali se nije usudio da ih
obznani. Imali smo i tugaljive muzike instrumente svih vr
sta, na kojima smo Sen-Don i ja ponekad izvodili disonan
ce izrazite morbidnosti i demonske harmonije, dok je u
mnotvu poloenih sanduka od ebanovine poivalo mno
tvo najneverovatnijeg i najnezamislivijeg grobljanskog ple
na koji su ljudska nastranost i ludilo ikada sakupili. O ovom
plenu, naroito, ne smem da govorim, hvala Bogu da sam
imao hrabrosti da ga unitim dugo pre no to sam pomislio
na svoje sopstveno unitenje !
Predatorska putovanja na kojima smo sakupljali naa ne
izreciva blaga bila su uvek u umetnikom smislu nezaborav
na. Mi nismo bili primitivni gulovi, ve smo radili samo u
uslovima naroitog raspoloenja, zemljita, okruenja, vre96

<;; O N I

mena, godinjeg doba i meseeve faze. Ovaj hobi bio je za

nas najizraeniji oblik estetske ekspresije, i njegovim tehni
kim detaljima posveivali smo minucioznu panju. N eodgo
varajue doba noi , treperavi efekat svetla ili oteano kopa
nje vlane zemlje, gotovo bi nam upropastili ono ekstatino
golicanje koje je pratilo ekshumaciju neke znaajne zemlji
ne tajne u raspadanju. Naa potraga za novim prizorima i
zainjenim stanjima, bila je grozniava i neutaiva . Sen-Don
je uvek bio voa, i on je bio taj koji nas je, najzad, poveo ka
tom podsmeljivom, prokletom mestu koje nam je eto, do
nelo uasnu i neizbenu kletvu.
Kakvom li smo to zloudnom fatalnou bili namamlje
ni na to jezivo holandsko groblje ? Verujem da su to bile mra
ne glasine i legende , prie o onome koji je ve pet vekova
u grobu i koji je i sam bio gul, kada je svojevremeno ukrao
neku monu stvar iz pradrevne grobnice . Priseam se tog
prizora u ovim poslednjim trenucima, bledog jesenjeg me
seca nad grobovima koji baca duge i stravine senke, gro
tesknog drvea koje mlitavo visi da bi se srelo sa zapute
nom travom i spomenicima koji se rone . Priseam se i broj
nih legija udno ogromnih slepih mieva, koji su leteli spram
meseca, pradrevne crkve obrasle puzavicama koja ogrom
nim sablasnim prstom upire u olovno nebo, svetlucavih in
sekata koji su plesali poput plamenih iskri pod tisama u uda
ljenom uglu, seam se zadaha blata, vegetacije i drugih, ma
nje odreenih stvari koje su se blago stapale u nonom ve
tru sa dalekih movara i mora, i to je najgore od svega, se
am se i udaljenog, dubokog zavijanja nekog dinovskog psa
koga nismo mogli da vidimo, niti tano da odredimo gde
je. Zadrhtali smo uvi taj nagovetaj, i setili smo se pria
seljaka, jer onaj koga smo traili, vekovima ranije bio je pro
naen na ovom istom mestu, rastrgnut kandama i izujedan
zubima neke neopisive zveri .
Seam se kako smo uronili lopatama u gulov grob, i ka
ko smo bili uzbueni usred tog prizora stojei u grobu, dok
je bledi mesec posmatrao, a oko nas su se nalazili : stravi
ne senke, neobino drvee, titanski slepi mievi, pradrevna
crkva, pleue iskre, otuni mirisi , lagano jecanje nonog ve97

NEKRONOMIKON

tra i udno, tek upola ujno zavijanje iz neodreenog prav

ca, u ije objektivno postojanje teko da smo mogli biti sigurm.
Tada smo udarili u materijal tvri od vlanog zemljita
i ugledali truli duguljasti sanduk sa tankom pokoricom mi
neralnih naslaga iz zadugo netaknutog tla . Bio je nevero
vatno teak i tvrd, ali toliko star, da smo ga na kraju ipak
otkovali, otvorili i poastili se prizorom njegove unutranjoS tl.
P uno je, zauujue puno, ostalo od te stvari, uprkos pro
teklim pet stotina godina . Kostur se, iako mestimino smr
skan eljustima stvari koja ga je ubila, drao u komadu sa
iznenaujuom vrstinom, dok smo pohlepno zurili u istu,
belu lobanju i njene duge, vrste zube, i duplje bez oiju,
koje su nekada i same sjale mrtvakom groznicom, poput
naih. U sanduku je leao amulet zagonetnog i egzotinog
dizajna, koji je spava oigledno nosio oko vrata. Bila je to
udno uobliena figura ueeg krilatog psa, ili sfinge sa po
lupasjim licem, i bila je majstorski isklesana na drevni ori
jentalni nain u malom komadu zelenog ada . Izraz tog li
ca bio je krajnje odvratan, jer je istovremeno nagovetavao
smrt, zloudnost i zverinju prirodu . Du osnove je stajao na t
pis ija slova ni Sen-Don ni ja nismo mogli da prepozna
mo, a na dnu je, kao peat proizvoaa, bila ugravirana bi
zarna i grozna lobanja .
Odmah, im smo ugledali ovaj amulet znali smo da ga
moramo posedovati ; da je jedino to blago iz vekovnog groba bila naa logina nagrada . Cak i da nam je njegov nacrt
bio nepoznat, jo uvek bismo ga eleli, ali kad smo ga po
gledali izbliza, videli smo da nam nije sasvim stran. Bio je
zaista tu onoj umetnosti i knjievnosti za koju zdravi i nor
malni itaoci znaju, ali mi smo u njemu prepoznali stvar ko
ju je onaj ludi Arapin Abdul Alhazred pomenuo u svom za
branjenom Nekronomikonu; ogavni centralni simbol kulta pro
diraa leeva sa nepristupanog Lenga u Centralnoj Aziji.
Cak smo isuvie dobro prepoznali detalje koje je stari arapski demonolog opisao, detalje, kako je pisao, nacrtane na

98

C;; O N I C

osnOvu neke nejasne natprirodne manifestacije dua onih

sto uznemIraVajU 1 gnzu mrtvace .
Ugrabivi predmet od zelenog ada, poslednji put smo
pogledali izbeljeno lice sa dupljama umesto oiju i zatrpali
grob onako kako smo ga i zatekli. Dok smo hitali sa tog tu
robnog mesta, s ukradenim amuletom u Sen-Donovom de
pu, uinilo nam se da vidimo kako se slepi mievi u jatu spu
taju na zemlju koju smo prekopali i kao da trae neku pro
kletu i neastivu gozbu. Ali jesenji mesec je sijao slabunja
vo i bledo, pa nismo mogli biti sigurni.
Tako smo, isto, dok smo idueg dana isplovljavali iz Ho
landije ka kui, pomislili da ujemo prigueno, udaljeno za
vijanje nekog dinovskog psa na kopnu. Ali jesenji vetar je
blago i tuno jecao, pa ni u to nismo mogli biti sigurni.
Manje od nedelju dana nakon naeg povratka u Englesku, poele su da se dogaaju udne stvari. Ziveli smo kao
usamljenici, bez prijatelja, i bez slugu, u nekoliko soba sta
re vlastelinske kue usred mrane i besputne movare, pa je
naa vrata retko uznemiravalo kucanje posetilaca .
Sada nas je, pak, brinulo neto to je zvualo kao ue
stalo vrzmanje u noi, ne samo oko vrata ve i oko prozora,
na spratu kao i u prizemlju. Jednom nam se priinilo da
krupno, neodreeno telo zamrauje prozor biblioteke dok
je mesec sijao naspram njega, a drugi put kao da smo, tu
nedaleko, uli zvuk treperenja i lepranja . U oba sluaja is
traivanje nije otkrilo nita, pa smo poeli da ta zbivanja pri
pisujemo mati koja je jo uvek u naim uima zadravala
ono udaljeno zavijanje koje smo, izgleda, uli na holand
skom groblju. Amulet od ada poivao je u nii naeg mu
zeja, i ponekad smo pred njim palili udno namirisanu sve
u . Puno smo u Alhazrcdovom Nekronomikonu itali o nje
govim osobinama, i o povezanosti dua mrtvih sa onim to
simbolizuje, i bili smo uznemireni onim to smo tamo pro
itali.
Onda je poeo uas.
U noi 24. septembra, zauo sam kucanje na vratima so
be . Verujui da je to Sen-Don, rekoh mu da ue, ali jedini
odgovor bio je promukli smeh. U hodniku nije bilo nikoga .
v

99

N6KRONOMIKON

Kada sam probudio Sen-Dona, priznao je da nita ne zna

o tom dogaaju, i zabrinuo se koliko i ja . Upravo te noi je
slabo, udaljeno zavijanje preko movare za nas postalo si
gurna i uasna realnost.
Ce liri dana kasnije, dok smo obojica bili u skrivenom
muzeju, zauli smo tiho, oprezno grebanje na jednim vrati
ma koja vode do tajnog stepenita biblioteke. Naa bojazan
je sada bila podeljena jer, pored straha od nepoznatog, od
uvek smo oseali uas pred mogunou da naa grozna zbir
ka bude otkrivena . Ugasivi sva svetla, prili smo vratima i
naglo ih otvorili, pri emu smo, bez vidljivog uzroka, oseti
li nalet vazduha i zauli udnu kombinaciju utanja, kiko
tanja i razgovetnog brbljanja, koja kao da se povlaila u da
ljinu. Da li smo ludi, usnuli ili pri sebi, nismo se usudili da
odredimo. Shvatismo samo jedno, s najmranijim slutnja
ma : naizgled bestelesno brbljanje je, van svake sumnje, bi
lo na holandskom jeziku l
Nakon toga smo iveli u strahu i opinjenosti koji su se
pojaavali. Uglavnom smo se drali teorije da smo zajedno
poeli da ludirno zbog ivota ispunjenog neprirodnim uz
buenjima, ali ponekad nam je bilo drae da sebe drama
tizujemo kao rtve nekog pritajenog i gnusnog prokletstva .
Bizarnih manifestacija je ve bilo previe da bi ih brojali.
Naa usamljena kua je, izgleda, bila oivljena prisustvom
nekog zloudnog bia iju prirodu nismo mogli da nazre
mo, a svake noi se to demonsko zavijanje valjalo mova
rom, svaki put sve jae i jae. U mekanoj zemlji ispod pro
zora biblioteke, 29. oktobra pronali smo niz otisaka stopa
la koje je jako teko opisati. Isto tako zbunjujue bile su i
horde velikih slepih mieva koje su opsedale staru vlastelin
sku kuu u nevienom i sve veem broju.
Uas je dostigao kulminaciju 18. novembra, kada je Sen
Dona, dok se vraao kui sa proklete eleznike stanice,
zgrabio neki stravian mesoder i raskornadao ga na delie.
Njegovi krici su doprli do kue i ja sam pourio ka uasnom
prizoru. Mogao sam samo da zaujem lepranje krila i da
vidim kako se nejasna crna bezoblina stvar ocrtava naspram
izlazeeg meseca.
v

1 00

<;; O N I

Moj prijatelj je bio na samrti kad sam mu se obratio, i

nepovezano mi je odgovarao na pitanja . Mogao je jedino
da apue : "Amulet
ta prokleta stvar.. .
Tada je klonula, ta inertna gomila raskomadanog tkiva.
Sahranio sam ga naredne noi, pozadi, u jednoj od na
ih zaputenih bati, i nad njegovim telom promrmljao je
dan od avolskih rituala koje je voleo za ivota . A kada sam
izgovorio i poslednju demonsku reenicu, zauo sam, dale
ko iz movare, prigueno zavijanje nekog dinovskog psa.
Mesec je bio na nebu, ali nisam se usudio da pogledam ka
njemu. A kada na mutno osvetljenoj povrini movare ugle
dah iroku maglovitu senku kako odmie od humke do hum
ke , zatvorih oi i bacih se licem ka tlu. Kada sam, drhtei,
ustao, ne znam koliko vremena kasnije, oteturao sam do ku
e i poklonio se pred svetilitem amuleta od zelenog ada .
Budui da sam se sad bojao da ivim sam u prastaroj ku
i u movari, idueg dana otputovao sam za London , zajed
no sa amuletom, poto sam prethodno spalio i zakopao osta
tak bezbone zbirke iz muzeja . Ali nakon tri noi, opet sam
zauo zavijaje , i nije prola ni Nedelja, a ja sam ve oseao
pogled udnih oiju na sebi kad god je bila no. Jedne ve
eri, dok sam etao Viktorijinim nasipom kako bih udahnuo
malo sveeg vazduha, ugledao sam kako neki crni oblik za
klanja u vodi odraz jedne od lampi. Vetar, snaniji od no
nog vetra, prohujao je kraj mene, i znao sam tada da ono
to je snalo Sen-Dona mora uskoro da snae i mene.
Sledeeg dana sam paljivo zamotao amulet od zelenog
ada i otplovio za Holandiju. Kakvu bih milost mogao da
steknem vrativi tu stvar njenom nemom, usnulom vlasni
ku, nisam znao, ali oseao sam da moram pokuati svaki logiki zamisliv korak. SLa je taj pas-goni, i zato me progoni, bila su i dalje nejasna pitaa, ali prvi put sam zavijanje
zauo upravo na tom prastarom crkvenom groblju i svi do
gaaji koji su usledili, ukljuujui i Sen-Donov samrtni a
pat, sluili su da poveu prokletstvo sa kraom amuleta. Za
to sam i potonuo u n dublje ponore oaja kada sam, u jed
noj krmi u Roterdamu, otkrio da su me deparoi liili ovog
jedinog izvora spasenja .
"

101

NEKRONOMIKON

Zavijanje je te noi bilo glasno, a ujutro sam proitao o

neverovatnom dogaaju u najozloglaenijoj etvrti grada.
Rulja je bila prestravljena, jer je crvena smrt, gora od naj
prljavijih zloina u komiluku, spopala stanite zlikovaca. U
jednoj zaputenoj lopovskoj jazbini itavu porodicu je na ko
made iskidao nepoznati stvor koji je nestao bez traga, a lju
di u blizini su itave noi uli pritajeni, duboki i uporni glas,
kao od nekakvog dinovskog psa.
I tako sam, na kraju, ponovo stajao na neprijatnom cr
kvenom groblj u gde je bledi zimski mesec bacao odurne sen
ke, ogolelo drvee mrano visilo da bi se susrelo sa uvelom,
promrzlom travom i pucketavim stabljikama, brljanom ob
rasla crkva podrugljivim prstom pokazivala prema neprija
teljskom nebu, a noni vetar bezumno urlao preko smrznu
tih movara i ledenih mora. Zavijanje je sada bilo jedva uj
no, i potpuno je prestalo kada sam priao prastarom grobu
koji sam svojevremeno oskrnavio i preplaio neprirodno ve
liku hordu imia udno nadnesenu nad njim.
N e znam zato sam otiao tamo osim da se molim, ili da
promrmljam bezumne izgovore i izvinjenja mirnoj beloj stva
ri koja lei unutra; ta god da je bio razlog, napao sam upo
la smrznuto tlo u oaju koji je bio delimino moj, a delimi
no pripadao dominantnoj volji iznad mene . Iskopavanje je
proteklo sa mnogo vie dostojanstva no to sam oekivao,
mada me je u jednom trenutku neto neobino omelo : bio
je to krljavi leinar koji se sjurio sa hladnih nebesa i luda
ki kljucao zemlju u grobu sve dok ga nisam ubio udarcem
lopate. Najzad sam dospeo do istrulelog duguljastog san
duka i uklonio vlani , skamenjeni poklopac. Bila je to po
slednja razumna stvar koju sam ikada uradio.
Pogrbljen u tom vekovima starom sanduku, obgrljen pri
pijenom komarnom svitom krupnih, miiavih, usnulih sle
pih mieva, bio je onaj koga smo moj drug i ja opljakali;
ne ist i spokojan, kakvog smo ga tada videli, ve prekriven
usirenom krvlju i tuim mesom i kosom, zlobno je u mene
piljio svetlucavim dupljama i razjapljenim krvavim onjaci
ma, podmuklo se rugao mojoj neizbenoj sudbini. A kada
je iz tih iskeenih eljusti ispustio dubok, zlokobni lave , po1 02

C;; O N I C
------

put nekog dinovskog psa, i kada sam opazio da u svojim

prljavim, krvavim kandama dri izgubljeni i sudbonosni
amulet od zelenog ada, samo sam vrisnuo i bezumno po
begao odatle, a moji krici su se ubrzo pretvorili u grohot hiterinog smeha .
Ludilo jae zvezdani vetar. .. kande i zubi izbrueni na
leevima kroz vekove . . . kapljua smrt je uzjahala bahanali
ju imia iz kao no crnih ruevina zatrpanih hramova
Be1iala. . . Sada, dok zavijanje tog mrtvog kotunjavog stvora
pos taje sve jae i jae, i ujednaeno treperenje i lepranje
tih prokletih pauinastih krila krui oko mene sve blie i bli
e, potraiu uz pomo revolvera z borav, koji je moje jedi
no pribeite pred neiskazanim i Iieiskazivim .

..... _ &

.
22

.
-

. '

1. Iz mraka
Herbetu Vestu, koji mi je bio prijatelj na
fakultetu, a kasnije i u ivotu, mogu da pri
am samo sa najveim uasom. Ovaj uas
nije se javio toliko zbog zlokobnog nai
na na kojije nedavno nestao, ve gaje po
rodila prirod;:t Vestovog ivotnog dela,
uas koji je svoj akutni oblik poprimio pre
sedamnaest godina dok smo bili na treoj godini Medicin
skog fakulteta na Univerzitetu Miskatonik u Arkamu. Dokje
bio sa mnom, udesnost i dijabolinost nj egovih eksperime
nata u potpunosti su me fascinirali i bio sam njegov najblii
saradnik. Sada, kada ga nema, i kad je te arolije nestalo,
strah je vei. Seanja i mogunosti uvek su uasniji od stvarnostI.
Prvi stravian incident tokom naeg poznanstva bioje naj
vei ok koji sam ikad iskusio i nerado ga se seam. Kao to
sam rekao, dogodio se dok smo jo studirali medicinu, u vre
me kad je Vest ve doao na zao glas zbog svojih suludih te
orija o prirodi smrti i mogunostima da se ona vetakim na
inom nadvlada. Nj egovi pogledi, koje je nairoko ismeja
vao ceo fakultet i sve egove kolege, oslaali su se na, u osno
vi, mehaniku prirodu ivota i ticali su se naina na koji se
ljudskom organ skom mainom moe upravljati prorauna
tim hemijskim delovanjem, poto otkau prirodni procesi. U
svojim eksperimentima sa razliitim rastvorima za oivljava
nj e, obradioj e i usmrtio ogroman broj zeeva, zamoraca, ma
aka, pasa i majmuna, dok nije postao najvea neprijatnost
na fakultetu. N ekoliko puta zaista je dobio znake ivota kod
navodno mrtvih ivotinja, u mnogim sluajevima vrlo nasil
ne znake, ali je uskoro uvideo da e usavravanje nj egovog
postupka, ukoliko je uopte mogue, zahtevati ceo radni vek
istraivanja. Takoe muje postalo jasno da e mu, budui da
isti rastvor nikad nije imao slino dejstvo na razliite organ
ske vrste, biti neophodni ljudski subjekti za dalji i specijalizo
vaniji napredak. Zbog togaje prvi put doao u sukob s upra
vom fakulteta i dekan, ueni i dobroudni dr Alan Holsi, iji

1 07

NEKP.ONOMIKON

rad na leenju obolelih pamti svaki stariji stanovnik Arkama

- mu je, lino, zabranio dalje eksperimente.
J a sam uvek bio krajnje tolerantan prema Vestovom po
lju rada i esto smo raspravljali o njegovim teorijama, ija
su grananja i dalji zakljuci bili skoro beskrajni. Slaui se s
Hekelom da je ceo ivot
hemijski i fiziki proces, i da je
takozvana "dua"
obian mit, moj prijatelj je verovao da
vetako oivljavanje mrtvih moe da zavisi samo od stanja
svih tkiva, i da se, ukoliko jo nije nastupilo raspadanje, te
lo opremljeno svim organima moe odgovarajuim mera
ma ponovo pokrenuti na odreeni nain koji poznajemo kao
ivot. Da bi psihiki ili intelektualni ivot mogao biti pore
meen deliminim raspadom osetljivih modanih elija, ko
ji moe biti prouzrokovan ak i kratkotrajnim stanjem smr
ti, Vestu je bilo potpuno jasno. U poetku se njegova nada
sastojala u tome da e nai reagens koji bi povratio vitalnost
pre nego to nastupi sama smrt i tek su mu ponovljeni ne
uspesi na ivotinjama ukazali da su prirodni i vetaki ivot
ni pokreti meusobno nespojivi. Tada je poeo da trai kraj
nju sveinu kod svojih uzoraka, ubacujui svoje rastvore u
krv odmah nakon gaenja ivota. Upravo je ta okolnost ui
nila profesore povrno skeptinima, jer su smatrali da pra
va smrt nije nastupila ni u jednom od tih sluajeva. Nisu za
stali da razmotre stvar podrobno i razumno.
N edugo nakon to je fakultet stavio zabranu na njegov
rad, Vest mi je u poverenju saoptio svoju odluku da na ne
kakav nain doe do sveih ljudskih tela i nastavi u tajnosti
eksperimente koje vie nije smeo otvoreno da izvodi. S ob
zirom da mi na koledu nikad nismo sami nabavljali ana
tomske uzorke bilo je prilino stravino sluati ga kako ras
pravlja o nainima i mogunostima nabavke . Kad god se mr
tvanica ne bi pokazala adekvatnom, dvojica lokalnih crna
ca pobrinula bi se za to i retko su im postavljana pitanja.
Vest je tada bio sitan, mrav mladi s naoarima, istananih
crta lica, plave kose, bledoplavih oiju i tihog glasa, i bilo je
uasno uti ga kako raspravlja o prednostima i nedostacima
groblja Krajster i groblja za neznance i sirotinju. Kona
no smo se odluili za groblje siromanih, jer je praktino
108

HERI3ERT

VEST

REANIMATOR

svako telo pokopano na Krajsteru bilo balsamovano, to

bi ih naravno upropastilo za Vestova istraivanja.
J a sam u to doba ve bio njegov aktivni i opinjeni pra
tilac i pomagao sam mu da donese sve odluke, ne samo to
se. tie izvora tela, ve i u pogledu odgovarajueg mesta za
na (uasni) posao. J a sam bio taj koji se setio naputene
Cepmenove farmerske kue pokraj Medou Hila, gde smo u
prizemlju postavili operacionu salu i laboratoriju, s tamnim
zavesama za prikrivanje naeg pononog posla. Mesto je bi
lo daleko od puta i nije bilo u vidokrugu nijedne kue, ali
su mere predostronosti ipak bile neophodne, jer bi glasi
ne o udnim svetlima, koje bi proirili sluajni noni prola
znici, dovele do propasti naeg poduhvata. Sloili smo se da
emo celu stvar proglasiti hemijskom laboratorij om, ukoli
ko doe do otkrivanja. Postupno smo opremili svoju nau
niku jazbinu materijalom ili kupljenim u Bostonu ili nepri
metno pozajmljenim s koleda, materijalom koji smo palj i
vo uinili neprepoznatljivim, osim naj strunijem oku, i osi
gurali lopate i pijuke za mnoga sahranj ivanja koja emo mo
rati da obavimo u podrumu. N a koledu smo koristili kre
matorijum, ali ta aparatura bilaje previe skupa za nau taj
nu laboratoriju. Tela su uvek bila na smeti, ak i mala te
la zamoraca zaostala posle beznaajnih eksperimenata taj
no vrenih u Vestovoj sobi u pansionu.
Pratili smo lokalne itulje kao gulovi, jer su nai uzorci
morali da imaju odreene odlike. Ono to smo hteli bila su
tela pokopana odmah nakon smrti i bez sredstava ve takog
odravanja, po mogunosti ne obolela od izobliujuih bolesti i svakako sa ouvanim svim organima. Zrtve nesrea bile su nam najbolja nada. Mnoge sedmice nismo uli ni za
ta to bi odgovaralo, mada smo razgovarali s upravama mr
tvanica i bolnica, navodno u ime fakulteta, to smo ee
mogli, a da ne izazoverno sumnju. Ustanovili smo da u sva
kom od sluajeva fakultet ima pravo prvog izbora, pa je bi
lo neophodno da ostanemo u Arkarnu tokom leta, kad je
odravan tek pokoj i letnji kurs. Na kraju, ipak, srea nam
se osmehnula, jer smo jednog dana uli za skoro idealan slu
aj na groblju siromanih. Zdrav mladi radnik utopio se pret
hodnog jutra u Samerovoj bari i sahranjen je o troku grav

1 09

NEKRONOMIKON

da bez odlaganj a ili balsamovanja. Tog popodneva prona

li smo grob i odluili da ponemo s poslom odmah nakon
.
ponoC1.
Zadatak kog smo se prihvatili u mrane sitne sate bio je
gadan, premda tad jo nismo imali poseban strah od gro
blja koj i su nam kasniji doivljaji doneli. Nosili smo lopate
i petrolejske lampe jer, iako su se elektrine baterij ske lam
pe tad proizvodile, nisu bile zadovoljavajue poput dana
njih tungstenovih naprava. Proces iskopavanja bio je spor i
muan, mogao je biti mrano-poetski da smo bili umetnici
a ne naunici, i bilo nam je drago kad su nae lopate uda
rile u drvo. Kad je sanduk od borovine bio potpuno otkri
ven, Vest se uvukao dole i skinuo poklopac, izvlaei i us
pravljajui sadraj, za kojim sam ja posegnuo da bih ga iz
vukao iz groba, a onda smo obojica uloili napore da mestu
vratimo dotadanji izgled. Cela stvar inila nas je prilino
nervoznim, a pre svega ukoen stav i prazan izraz lica na
eg prvog trofeja, ali smo ipak uspeli da uklonimo sve tra
gove svoje posete. Kad smo utabali i zadnju lopatu zemlje,
stavili smo uzorak u platnenu vreu i krenuli do stare Cepmenove kue iza Medou Hila.
N a improvizovanom stolu za seciranje u staroj seoskoj
kui, pod svetlom jake acetilenske lampe, uzorak nije izgle
dao previe utvarno. Bio je to snaan i naizgled nematm"it
mladi prostog plebejskog tipa, krupne grae, sivih oiju i
smee kose, jaka ivotinja bez ikakve psiholoke suptilno sti.
iji su ivotni procesi verovatno bili od najjednostavnije i naj
zdravije vrste. Sad, oiju zatvorenih, izgledao je pre uspa
van nego mrtav, premda su struni testovi koje je moj pri
jatelj sproveo brzo uklonili svaku sumnju oko toga. Kona
no smo imali ono za im je Vest oduvek udeo, pravog mr
tvaca od idealne vrste, spremnog za rastvor pripremljen pre
ma brilj ivim proraunima i teorijama i namenjen za upo
trebu na ljudima. Naa napetost je postala krajnjejaka. Zna
li smo da teko da postoj i ansa za potpun uspeh i nismo
mogli izbei uasne strahove zbog moguih uasavajuih re
zultata deliminog oivljavanja. Naroito smo strahovali u
pogledu uma i poriva tog stvorenja, budui da je u vreme
nu nakon smrti moglo doi do raspadanja nekih od osetlj i,

110

HERBERT

VEST

REANIMATOR

vijih modanih elija. J a sam se, sa svoje strane, jo drao

nekih udnih zamisli o tradicionalnoj dui kod oveka i ose
ao strahopotovanje pred tajnama koje bi mogao odati ne
ko ko se vratio iz mrtvih. Pitao sam se kakve je prizore taj
skromni mladi mogao videti u nedostinim sferama i ta bi
mogao ispriati ukoliko bude potpuno vraen u ivot. Ali
moje uenje nije me savladalo, jer sam veinom delio ma
terijalizam svog prijatelja. On je bio mirnij i od mene dok j e
utiskivao veliku koliinu svoje tekuine u venu na ruci tela,
odmah zatim zavijajui rez.
Cekanje je bilo jezivo, ali kod Vesta nije bilo nikakvog
kolebanja. Svaki as bi stetoskopom proverio uzorak i une o
negativne rezultate s filozofskim mirom. Nakon nekih tri e
tvrt sata bez i najmanjega znaka ivota s razoaranjem je
proglasio svoj rastvor neodgovarajuim, ali je odluio da do
kraja iskoristi priliku i isproba jo jednu izmenu u formuli
pre nego to se rei svog morbidnog plena. Tog popodne
va smo iskopali jedan grob u podrumu i moraemo da ga
popunimo pre zore, jer, mada smo popravili bravu na kui,
eleli smo da izbegnemo i naj manji rizik da nas otkriju. Osim
toga, telo nee biti ni priblino toliko svee sledee noi. Ta
ko smo, odnevi jedinu acetilensku lampu u susednu labo
ratoriju, ostavili svog nemog gosta na stolu u mraku i prio
nuli na meanje novog rastvora, ije je vaganje i meree
Vest nadzirao sa skoro fanatinom brigom.
Uasavajui dogaaj je bio sasvim iznenadan i potpuno
neoekivan. J a sam presipao neto iz jedne epruvete u dru
gu, a Vest je bio u poslu nad reoom za alkohol, koji nam je
zamenj ivao Bunsenovu lampu u toj zgradi bez plina, kad se
iz zamraene sobe zauo, gotovo demonski, najuasniji niz
krikova koj i smo oboj ica ikad uli. Rei ne bi mogle da is
kau haos paklenih zvukova kad bi se i sama jama otvorila
da pusti napolje agoniju prokletih dua, jer se u jednoj ne
zamislivoj kakofoniji objedinio sav natprirodni uas i nepri
rodni oaj ive prirode. Ljudski nije mogao biti, ovek ne
moe da proizvede takve zvuke, i ni ne pomiljajui na na
a nedavna dela ili mogue razotkrivanje i Vest i ja skoismo
do nblieg prozora poput ranjenih zveri, prevrui cevi,
lampu i retorte i mahnito izletesmo u zvezdama osut ponor
v

111

NEKRONOMIKON

seoske noi. Mislim da smo i sami vritali, oajniki se tetu

rajui prema gradu, premda smo, stigavi do predgraa, us
peli naizgled da se smirimo, jedva na vreme da izgleda !ll
kao zakasnela mokra braa koja se teturaju kui nakon bancenJa . .
Nismo se razdvojili, ve smo uspeli da stignemo do 'Te_
stove sobe, gde smo uz upaljeno plinsko svetlo aputali do
zore. Dotad smo se pomalo umirili racionalnim teorijama i
planovima o istraivanju, tako da smo uspeli da prespaya
mo dan, zanemarivi odlazak na asove. Ali te veeri su nalU
dva lanka u novinama, potpuno nepovezana, uinila san
nemoguim. To to je stara naputena Cepmenova kua neobjanj ivo izgorela u bezoblinu hrpu pepela mogli smo da
razumemo zbog prevrnute lampe. Takoe, neko je pokuao
da oskrnavi novi grob na groblju siromanih, uzaludnim gre
banjem bez lopate. To nismo mogli razumeti, jer smo vrlo
paljivo utabali humku.
I sedamnaest godina nakon toga Vest bi se esto osvrtao
i alio na zamiljen odjek koraka iza sebe. Vest je sada ne
stao.
v

2. Demon kuge
Nikad neu zaboraviti to uasno leto pre esnaest godi
na kad se, poput kunog afrita iz Eblisovih dvorova, tifus
nacereno unjao Arkamom. Veina ljudi pamti tu godinu po
satanskoj poasti, jer je doista uas nadnosio svoja krila i
mia nad gomilom kovega u grobovima Kraj stera, ali za
mene je u to vreme postojao i vei uas, uas za koji sada
znam samo ja, nakon to je Herbert Vest nestao.
Vest i ja smo obavljali postdiplomska istraivanja na let
njim kursevima Medicinskog fakulteta Univerziteta Miska
tonik, a moj prijatelj je doao na zao glas zbog svojih eks
perimenata koji su vodili oivljavanju mrtvih. Nakon u na
une svrhe obavljenog pokolja nebrojenih sitnih ivotinja,
taj izopaeni posao je naizgled prestao po nareenju naeg
skeptinog dekana, dr Alana Holsija, mada je Vest nastavio
da izvodi neke tajne eksperimente u svojoj otrcanoj pansi112

HERl3ERT

VEST

REANIMATOR

onskoj sobici, a jednom uasnom i nezaboravnom prilikom

je odneo ljudsko telo iz groba na groblju siromanih u na
putenu farmersku kuu iza Medou Hila.
Bio sam s nj im u toj jezivoj situacij i i video ga kako u
mrtve vene ubrizgava eliksir za koji je mislio da e u nekoj
meri povratiti hemijske i fizike procese ivota. To se zavr
ilo uasno, u delirijumu straha koj i smo postupno poeli
pripisivati svojim prenapregnutim ivcima, a Vest se nikada
vie nije mogao otresti izluujueg oseaja da ga prate i ju
re . Telo nije bilo u dovoljnoj meri svee da bi se povratili
normalni mentalni atributi, oigledno je da telo mora biti
zaista veoma svee, a poar u staroj kui spreio nas je da tu
stvar zakopamo. Bilo bi nam lake da smo znali da je pod
zemljom.
N akon tog doivjaja Vest je na neko vreme prestao sa
svojim istraivanjima, ali kako se revnost roenog naunika
polako vraala, ponovo je postao nasrtljiv prema dekanatu,
preklinjui da mu se dopusti upotreba prostorija za secira
nj e i sveih ljudskih uzoraka zbog rada koj i j e smatrao izra
zito bitnim. Njegove molbe, meutim, bile su potpuno uza
ludne, jer je odluka dr Holsija bila konana, a svi ostali pro
fesori podrali su milj enje svog predvodnika. U radikalnoj
teoriji reanimacije videli su tek nezrele ludorij e mladolikog
zanesenjaka ija krhka graa, svetla kosa, plave oi iza na
oara, i tih glas nisu pruali nikakav nagovetaj natprose
ne, skoro dijaboline, snage hladnokrvnog mozga iza njih.
I sad mogu da ga vidim onakvim kakav je bio onda, i zadrh
tim. Zadobio je stroi izraz lica, ali nije ostario. A sad se u
sanatorijumu Sefton dogodila ta nezgoda i Vest je nestao.
Pred kraj naeg poslednjeg apsolventskog semestra, Vest
je imao neprijatan sukob sa dr Holsijem, u glasnoj raspravi koja je vie natetila njemu nego ljubaznom dekanu to
se uljudnosti tie. Vest je smatrao da ga bespotrebno i iraci
onalno usporavaju u poslu od vrhunskog znaaja, poslu ko
ji bi naravno mogao obavljati po vlastitoj volji u kasnijim
godinama, ali kojije eleo da zapone dok muje jo na ras
polaganju izuzetna oprema univerziteta. Da tradicijom spu
tane stareine mogu da ignoriu njegove jedinstvene rezul,

1 13

NEKRONOMIKON

tate na ivotinjama, i da ustraju u svom poricanju mogu

nosti reanimacije, bilo je neizrecivo odvratno i skoro neshva
tljivo mladiu Vestove logike naravi. Samo bi vea zrelost
mogla da mu pomogne da shvati hronina mentalna ogra
nienja "profesorsko-doktorskog" tipa, proizvoda brojnih ge
neracija patetinog puritanizma; ljubazan, savestan i pone
kad blag i prijatan, ali ipak uvek uzak, netolerantan, obia
j ima optereen i bez ire perspektive. Godine su milosrdni
je prema tim nepotpunim karakterima uzvienih dua ija
je najvea stvarna mana zapravo stidljivost, i koji na kraju
padaju kao rtve opteg podsmeha zbog greha svog uma,
greha kao to su ptolomejstvo, kalvinizam, antidarvinizam,
antinieizam, te razne vrste jevrejstva i institucionalnog pro
tivljenja rasipnitvu. Vest, veoma mlad i pored svojih ude
snih naunih dostignua, nije imao mnogo strpljenja s do
brim dr Holsijem i njegovim uenim kolegama. Gajio je sve
vee i vee ogorenje, spojeno sa udnjom da tim zatuca
nim zaslunim linostima dokae svoje teorije na neki upa
dljiv i dramatian nain. Kao i veina mladia, uputao se u
detaljna sanjarenja o osveti, trijumfu i konanom velikodunom oprostaju.
A tad je stigla poast, iscerena i smrtonosna, iz komar
nih peina divljine. Vest i ja smo diplomirali otprilike u vre
me kad je zapoela, ali ostali smo da radimo dodatno u let
nj oj koli, tako da smo bili u Arkarnu kad se ona demon
skim be som oborila na grad. Iako jo nismo imali dozvole
za praksu, imali smo diplome, i panino smo gurnuti u jav
nu slubu jer je broj obolelih rastao. Situacija je skoro pre
la granice kontrole, a smrtni slucUevi su se nizali preveli
kom uestalou za lokalne pogrebnike pretrpane poslom.
Pogrebi bez balsamovanja bili su obavljani jedan za drugim
i ak je i kapela na groblju Kraj ster bila krcata sanducima
nebalsamovanih mrtvih. To nije promaklo Vestu, koji je e
sto pomiljao na ironiju te situacije, toliko sveih primera
ka, a ni jedan za nj egova lina istraivanja! Bili smo uasno
prezaposleni i od velikog mentalnog i nervnog napora moj
prijatelj je postajao turobno zamiljen.
v

1 14

HERI3ERT

VEST

REANIMATOR

Ali Vestovi blagi neprijatelji nisu nita manje padali s no

QU vrei svoje dunosti. Univerzitet je bio skoro sasvim za
noren, a svaki lekar s medicinskog fakulteta pomagao je u
borbi protiv epidemije tifusa. Dr Holsi se posebno istakao
u portvovnoj slubi, primenjujui svoje vrhunsko umee
"im srcem na sluajeve koje su mnogi drugi izbegavali da
prihvate zbog opasnosti ili oigledne beznadenosti. Pre kra
ja meseca, neustraivi dekan postao je u oima javnosti ju
nak, premda se inilo da nije svestan svoje slave dok se bo
rio da se ne srui od fizikog umora i nervne iscrpljenosti.
Vest nije mogao da se suzdri od divljenja prema istrajnosti
vog protivnika, ali je zbog toga bio tim odluniji da mu do
kae istinitost svojih udesnih doktrina. Iskoristivi neorga
nizovanost u koju su zapali i univerzitetski rad i optinski
sanitarni propisi, uspeo je jedne noi da prokrijumari jed
no telo nedavno preminule osobe u univerzitetsku sobu za
seciranje i da mu, u mom prisustvu, ubrizga novu modifi
kaciju svog rastvora. Ta stvar je ak otvorila oi, ali je samo
zurila u plafon s izrazom uasa od kog bi se dua skameni
la, pre nego to je kolabirala u inertnost iz koje je nita ni
je moglo pokrenuti. Vest je rekao da nije bilo dovoljno sve
e, vru letnji vazduh ne pogoduje leevima. Taj put smo za
malo bili uhvaeni pre nego to smo spalili stvar, a Vest ni
je bio siguran da je pametno ponoviti takvu smelu zloupo
trebu univerzitetske laboratorije.
Epidemij a je dostigla vrhunac u avgustu. Vest i ja smo
bili skoro mrtvi, a dr Holsi jeste umro etrnaestog. Svi stu
denti prisustvovali su sahrani na brzinu organizovanoj pet
naestog, i kupili su impresivan venac, mada je ovaj bio sa
svim nadmaen poastima koje su poslali bogati graani Ar
kama i sama optina. Bila je to skoro javna stvar, jer je de
kan svakako bio javni dobroinitelj . Posle sahrane svi smo
bili prilino potiteni i proveli smo poslepodne u baru Tr
govake kue . Tamo nas je Vest, iako potreen smru svog
glavnog protivnika, sve zatekao spominjanjem svojih ozlo
glaenih teorija. Veina studenata odlazila je kuama, ili na
razne dunosti, kako je vee vie odmicalo, ali Vest je mene
ubedio da mu pomognem "da iskoristi vee u potpunosti".
1 15

NEKR ONOMIKON

Vestova gazdarica videla nas je kako dolazimo u njegovu so

bu oko dva ujutro, s treim ovekom izmeu nas i rekla je
svom suprugu da smo, ini se, prilino dobro pogledali u
dno ae.
Izgleda daje taj etka nadzornica bila u pravu, jer su oko
tri ujutro celu kuu uzbunili krici koji su dopirali iz Vestove
sobe, u kojoj su, kad su provalili vrata, nali nas dvojicu u
nesvesti na krvlju umrljanom podu, izubijane, izgrebane i
pretuene, s razbijenim ostacima Vestovih boca i instrume
nata razbacanih okolo. Samo je otvoren prozor ukazivao na
to ta je bilo s naim napadaem i mnogi su se zapitali ka
ko je on sam proao nakon pogibeljnog skoka koji je morao
izvesti s prvog sprata na travnjak. Bilo je neke udne odee
u sobi, ali je Vest nakon to se osvestio rekao da ne pripa
daju tom strancu, ve su to uzorci prikupljeni za bakterio
loku analizu u sklopu istrage o prenoenju zaraznih bole
sti. Naredio je da je to pre spale u prostranom kaminu. po
liciji smo oboj ica izjavili da nam nije poznat identitet naeg
pratioca iz kasnih sati. On je bio, nervozno je rekao Vest, sr
daan stranac kog smo sreli u nekoj od krmi u centru u i
ju lokaciju nismo sigurni. Delovali smo prilino uveseljeno
i ni Vest ni ja nismo eleli da uhvate naeg ratobornog pratIOca.
Iste te noi otpoeo je drugi uas u Arkamu, uas kojije
za mene zasenio i samu poast. Groblje Krajster bilo je po
prite stravinog ubistva, noni uvar je na slIlrt razderan
na nain previe uasan da bi se opisao, da je ak dovodio
u sumnju i ljudsku prirodu poinioca. Zrtva je viena iva
dosta posle ponoi, a zora je otkrila taj neopisiv in. U prav
nik cirkusa u oblinjem gradu Boltonu bio je ispitan, ali se
kleo da ni u jednom trenutku nijedna od zveri nije pobegla
iz svog kaveza. Oni koji su pronali telo uoili su trag krvi
koji je vodio do kapele, gde je mala lokva crvenila bila raz
livena na betonu ispred samih vrata. Slabiji trag vodio je du
blje u umu, ali se uskoro gubio.
Sledee noi avoli su plesali po krovovima Arkama i
neprirodno ludilo urlalo je na vetru. Kroz grozniavi grad
puzila je poast za koju su neki govorili da je vea i od za

1 16

HERBERT

VEST

RE ANIM A T OR

laze, a za koju su drugi aputali da je bila utelovljena de

onska dua same bolesti. U osam kua upala je bezimena
= ar koj a je za sobom ostavljala brazdu crvene smrti, ukupo edamnaest slomljenih bezoblinih ostataka tela za so
bom je ostavilo sadistiko, bezglasno udovite koj e je lutao naokolo. N ekoliko osoba ga je napola videlo u mraku, i
rekle su da je bilo belo i poput izoblienog majmuna ili o
\ekolikog zloduha. Nije ostavilo za sobom ba sve od tela
onih koje je napalo, jer je ponekad bilo gladno. Broj onih
'oje je ubilo bio je etrnaest, tri tela bila su u kuama po
o-oenim zarazorn i nisu bila iva.
Tree noi grozniave grupe tragaa, predvoene poli
cijom, uhvatile su ga u kui u ulici Krejn blizu univerzitetkog kampusa. Briljivo su organizovali potragu, ostajui u
\"ezi pomou telefonskih punktova s dobrovoljcima i kad je
neko na podruju fakulteta prijavio grebanje i razbijen pro
zor, mrea je brzo rairena. Zbog opte uzbune i predostro
nosti, broj novih rtava bio je svega dva i hvatanje je izve
deno bez veih teta. Tu stvar je konano zaustavio metak,
premda ne smrtonosan i bilaje otpremljena do lokalne bol
nice sred opteg uzbuenja i gaenja.
N ekad je to bio ovek. Toliko je bilo jasno i pored odur
nih oiju, bezglasnog majmunisanja i demonskog divljatva.
Previli su mu ranu i odvezli ga u sanatorijum Sefton, gde je
udaralo glavom u zidove tapacirane elije punih esnaest
godina, do nedavne nezgode, kad je pobeglo pod okolno
stima koje niko nije eleo da spominje. Ono to je najvie
zgrozilo tragae u Arkarnu bila je stvar koju su primetili kad
je lice udovita bilo oieno, podrugljiva, neverovatna sli
nost s uenim i portvovnim muenikom koji je pokopan sa
mo pre tri dana, pokojnim dr Alanom Holsijem, javnim do
broiniteljem i dekanom medicinskog fakulteta Univerzite
ta Miskatonik.
Kod nestalog Herberta Vesta i mene zgaenost i uasnu
tost dostigli su kr;;ynje razmere. I danas zadrhtim kad po
mislim na to, zadrhtim jo vie nego to sam zadrhtao tog
jutra kad je Vest promrmljao kroz svoje zavoje : " Doavola,
nije bio sasvim dovoljno sve!"
1 17

NEKRONOMIKON
v.

3. Sest pucnjeva na meseini

Nije uobiajeno ispaliti svih est hitaca iz revolvera ve
oma naglo, kad bi jedan verovatno bio dovoljan, ali mnoge
stvari u ivotu Herberta Vesta nisu bile uobiajene. Nije, na
primer, esta pojava da mladi lekar koji odlazi sa univerzi
teta mora da krije naela kojima se vodi pri izboru svog do
ma i kancelarije, ali to je kod Vesta bio sluaj . Kad smo on
i ja dobili diplome Medicinskog fakulteta Univerziteta Mi
skatonik i poeli da ublaavamo nae siromatvo radei kao
lekari opte prakse, izrazito smo pazili da ne kaemo da smo
odabrali kuu zato to je prilino usamljena i to se nalazi,
to je mogue blie groblju iromanih .
Takva rezervisanost retko kad je bezrazlona, pa nije bi
la ni naa, jer su zahtevi proizilazili iz bavljenja poslom ko
ji je bio izuzetno nepopularan. Spolja smo bili samo lekari,
ali ispod povrine imali smo daleko vee i uasnije ciljeve,
jer sutina postojanja Herberta Vesta bilaje traganje po mra
nim i zabranjenim podrujima nepoznatog, u kojima se na
dao da e otkriti tajnu ivota i zauvek oiveti hladnu ilova
u groblja. Takvo traganje zahteva udne sirovine, izmeu
ostalog i svea ljudska tela, a da bi se snabdelo tim neop
hodnim stvarima mora se iveti tiho i ne previe daleko od
mesta venog poinka.
Vest i ja smo se upoznali na univerzitetu i ja sam bio je
dini koji je iskazao simpatije prema nj egovim uasnim eks
perimentima. Polako sam postao njegov nerazdvojni pomo
nik, i sad kad smo zavrili studije morali smo da ostanemo
zajedno. Nije bilo lako nai dobro mesto za dvojicu udrue
nih lekara, ali nam je konano uticaj univerziteta pomogao
da dobijemo praksu u Boltonu, industrij skom gradu blizu
Arkama, sedita univerziteta. Boltonske predionice vune naj
vee su u dolini Miskatonika, a nj ihovi viejezini radnici ni
su popularni kao pacijenti kod lokalnih lekara. Kuu za se
be smo veoma pomno birali, odluivi se na kraju za poma
lo istroenu kolibu pri kraju Ulice Pond, pet brojeva udalje
na od najblieg suseda, a odvojena od lokalnog groblja si
romanih samo prostranom livadom, preseenom uskim po
jasom prilino guste ume koja se protezala na sever. Uda1 18

HGRIHoR T

VGST

RGANIMATOR

ljenost je bila malo vea nego to smo eleli, ali nismo mo

gli da naemo bliu kuu, a da ne odemo na drugu stranu
polja, sasvim izvan fabrikog podruja. Ipak, nismo bili ne
zadovoljni, jer nije bilo ljudi izmeu nas i naeg zlokobnog
izvora snabdevanja. Hodali smo malo due, ali svoje neme
uzorke mogli smo da donosimo neometani.
Naa praksa bila je iznenaujue obimna od samog po
etka, dovoljno velika da zadovolji veinu mladih lekara i
dovoljno velika da bude dosada i optereenje za naunike
iji je stvarni interes bio u neem drugom. Radnici u predi
onici bili su poneto burnih sklonosti, pa su nam, pored nji
hovih brojnih prirodnih potreba, esti sukobi i obrauni no
evima davali dosta posla. Ali ono na ta su nam umovi bi
li zaista usredsreeni bila je tajna laboratorij a koju smo opre
mili u podrumu, laboratorija s dugim stolom pod elektri
nim svetlom, gde smo u sitne jutarnje sate esto ubrizgava
li injekcije razliitih Vestovih rastvora u vene stvari koje smo
dovlaili sa groblja siromanih . Vest je sumanuto izvodio eks
perimente ne bi li pronaao neto to bi kod oveka iznova
pokrenulo vitalne funkcije nakon to ih je zaustavilo ono to
zovemo smru, ali je nailazio na nsablasnije mogue pre
preke . Rastvor je morao da se pravi od razliitih sastojaka
za razliite vrste, ono to bi posluilo za zamorie ne bi slu
ilo za ljudska bia, a razliiti ljudski primerei zahtevali su
velike izmene.
Tela su morala biti izuzetno svea, ili bi blago raspada
nje modanog tkiva uinilo savrenu reanimaciju nemogu
om. Zaista, najvei problem bio je nabaviti dovoljno svea;
Vest je imao uasnih iskustava tokom svojih tajnih istraiva
a na univerzitetu s telima sumnjive berbe. Rezultati deli
minog ili nesavrenog oivljavanja bili su mnogo uasniji
od totainih neuspeha i obojica smo imali zastraujua sea
nja na takve stvari. J o od nae prve demonske seanse u na
putenoj seoskoj kui na Medou Hilu u Arkamu, oseali smo
zlokobnu teskobu, a Vest, iako je u pogledu mnogih stvari
bio hladnokrvni, plavokosi, plavooki n aunik, automat, e
sto je priznavao da ima neprijatan oseaj kao da neko kra
dom vreba na njega. Napola je oseao da ga neko prati, p si1 19

NEKRONOMIKON

holoka varka zbog napregnutih ivaca, pojaana neizreci

vo uznemirujuom injenicom da je bar jedan od naih re
animiranih primeraka jo uvek iv; zastraujua mesoder
ska stvar u tapaciranoj eliji u Seftonu. A tu je bio jo jedan.
na prvi, iju tanu sudbinu nismo nikad saznali.
Imali smo dosta sree s primercima u Boltonu, mnogo
vie nego u Arkamu . Nije prolo ni nedelju dana da smo e
uselili, a ve smo nabavili rtvu nesree na samu no sahra
ne i naveli je da otvori oi sa zauujue racionalnim izrazorn lica pre nego to je rastvor prestao da deluje. Zrtva je
izgubila ruku . Daje telo bilo savreno mogli smo da postig
nemo bolji uspeh. Od tada, do sledeegjanuara nabavili smo
jo tri. J edan sluaj je bio potpuni neuspeh, jedan je imao
primetne kretnje miia, a jedna prilino jeziva stvar sama
od sebe se podi gla i ispustila neki zvuk. Tadaje usledilo raz
doblje kad nam je srea okrenula lea. Sahrane su se pro
redile, a kada ih je i bilo, primerci su bili ili previe zaraeni
ili previe obogaljeni da bismo ih upotrebili. Zapisivali smo
sve smrti i njihove okolnosti sistematinom briljivou.
J edne martovske noi, meutim, neoekivano smo do
bili primerak koji nije stigao sa groblja. U Boltonu je preo
vlaujui duh puritanizma stavio van zakona boks" a to je
imalo uobiajen rezultat. Potajni i loe organizovani mee
vi izmeu radnika u predionici bili su esti, a povremeno bi
uvezli ponekog profesionalca nieg nivoa. Te zimske veeri
odigrao se takav susret oito s katastrofalnim rezultatima,
jer su nam dva usplahirena Poljaka dola s nepovezanim pre
klinjanjima da se pobrinemo za veoma tajni i veoma hitan
sluaj . Sledili smo ih do jednog naputenog ambara gde je
ostatak gomile prestraenih stranaca gledao nepomian crni
lik na podu.
Susret se odigrao izmeu Kida O'Brajana, zdepastog i
sad uzdrhtalog mladia sa kukastim nosom koji nije podse
ao na irski i Baka Robinsona, "Dima iz Harlema" . Crnac
je bio nokautiran i kratak pregled pokazao nam je da e
takav zauvek i ostati. Bio je to oduran stvor nalik gorili, s
abnormalno dugim rukama koj e nisam mogao a da ne na
zovem prednjim nogama, i licem koje je prizivalo pomisli
v

12 0

HERI1E':RT

VEST

REANIMATOR

na neizrecive tajne Konga i lupanje tam-tamova pod sabla

snim mesecom. Telo je sigurno izgledalo jo gore za ivota
ali na svetu ima mnogo runih stvari. Strah je obuzeo celu
tu bednu gomilu, jer nisu znali ta bi im sve zakon uinio
ukoliko se stvar ne zataka i bili su zahvalni kad se Vest, upr
kos mom nehotinom drhtaju, ponudio da se tiho otarasi te
stvari, sa ciljem koji sam ja i predobro znao .
Sj ajna meseina obasjavala je krajolik bez snega, ali smo
mi obukli tu stvar i odneli je, nosei je izmeu nas, kui kroz
puste ulice i livade, kao to smo slinu stvar nosili i jedne
uasne noi u Arkamu . Prili smo kui kroz polje sa zadnje
strane, uneli primerak na sporedna vrata pa niz podrumske
stepenice i pripremili ga za uobiajeni eksperiment. Na
strah od policije bio je apsurdno veliki, iako smo vreme svo
ga puta odabrali tako da izbegnemo jedinog policajca koji
obilazi taj kraj .
Rezultat je bio zamorni antiklimaks. Ma koliko grozno
na pIen izgledao, nije reagovao ni na jedan od rastvora ko
ji smo ubrizgali u njegovu crnu ruku; ratvori behu iskljui
vo pripremljeni prema iskustvu s belim primercima. Stoga,
kako se vreme opasno bliilo zori, uinili smo s njim isto to
i sa ostalima, odvukli smo ga preko travnjaka do pojasa ume
blizu sirotinjskog polja, i zakopali ga tamo u najbolji grob
koji je smrznuta zemlja mogla da prui. Grob nije bio veo
ma dubok, ali je bio isto tako dobar kao i za prethodni pri
merak, onu stvar koja se digla sama od sebe i ispustila zvuk.
Pri svetlu naih zatuljenih lampi paljivo smo ga prekrili li
em i usahlim lozama, prilino sigurni da ga policija nikad
nee pronai u tako mranoj i gustoj umi.
Sledeeg dana bio sam sve uznemireniji zbog policije,
jer je jedan pacijent preneo glasine o borbi i sumnjivoj smr
ti . Vest je imao jo jedan izvor briga, jer je popodne bio
pozvan na sluaj koji se zavrio veoma pretee. Jedna !tali
janka postala je histerina zbog deteta koje je nestalo, de
ka od pet godina koji je odlutao rano ujutru i nije se poja
vio na ruku. Pojavili su joj se simptomi veoma alarmantni
u sluaju hronino slabog srca. Bilaje to veoma glupava histe
rija jer je taj deak esto beao od kue i pre, ali italijanski
12 1

N8KRONOMIKON

seljaci su krajnje praznoverni, a ovu su enu predznaci op

sedali koliko i injenice. Oko sedam uvee je umrla, a nj en
pomahnitali mu napravio je stranu scenu pokuavajui da
ubije Vesta koga je krivio to joj nije spasio ivot.
Prijatelji su ga zadrali kad je trgnuo bode ali Vest je
otiao praen njegovim neljudskim kricima, p sovkama i za
klinjanjima na osvetu. Obuzet time, taj ovekje izgleda zabo
ravio na svoje dete koje se jo nije pojavilo iako je no odma
kla. Spominjalo se pretraivanje ume, ali veina porodi
nih prij atelja bila je zauzeta mrtvom enom i pobesnelim
mukarcem. Sve skupa, Vestova nervna napetost mora da je
bila neverovatno velika. Pomisli na policiju i besnog Italija
na teko su ga pritiskale.
Povukli smo se na poinak oko jedanaest sati, ali nisam
spavao mirno. Bolton je imao iznenaujue dobre policaj
ce za tako mali grad, i nisam mogao a da se ne boj im guve
koj a bi usledila ukoliko bi dogaaji od prethodne noi ikad
bili razotkriveni. To bi moglo da znai kraj svih naih lokal
nih poslova, a moda i zatvor i za Vesta i za mene. Nisu mi
se sviale glasine o borbi koje su kruile okolo. N akon to
je sat otkucao tri, meseina mi je zasjala u oi, ali sam se
okrenuo ne ustajui da spustim roletnu. Tada se zaulo upor
no lupanje na zadnjim vratima.
Leao sam mirno i pomalo oamueno, ali sam nedugo
zatim zauo kako mi Vest kuca na vrata. Bio je odeven u ku
nu haljinu i papue, a u rukama je imao revolver i elektri
nu lampu. Po revolveru sam znao da on vie misli na polu
delo g !talijana nego na policiju.
"Bolje da idemo obojica", proaputao mi je. "Sad iona
ko ne bi bilo dobro da ne otvorimo, a to bi mogao biti i ne
ki pacijent. Od tih glupana se i moe oekivati da dou na
zadnja vrata."
I tako smo obojica na vrhovima prstiju sili niz stepeni
ce, sa strahom koji je bio delom opravdan, a delom sainjen
od onoga ega ima samo u dui sitnih nonih sati. Lupanje
se nastavilo, postajui neto glasnije. Kad smo stigli do vra
ta, ja sam oprezno skinuo rezu i otvorio, a kako je mesec
obasjao oblik koji se tu ocrtavao, Vest je uinio neto neobi122

HER I3ER T

VEST

REANIMATOR

no. Usprkos oitoj opasnosti od privlaenja panje i navla

enja na vrat policijske istrage od koj e smo strepili, i kojaje
na kraju krajeva bila sreno izbegnuta zahvaljujui relativ
noj izolovanosti nae kolibe, moj je prijatelj odjednom, u
uzbuenju i nepotrebno, ispraznio svih est metaka iz svog
revolvera u tog nonog posetioca.
Taj posetilac nije bio ni Italij an ni policajac. Uasno se
izdiui na sablasnoj meseini, tamo je stajala ogromna iz
obliena stvar koja se ne moe ni zamisliti osim u nonim
morama, kao ugljen crna pojava staklasta pogleda, skoro na
sve etiri, prekrivena komadiima plesni, liem i lozama,
zamazana skorelom krvlju, drei meu svojim blistavim zu
bima snenobeli, uasan, valjkasti predmet na ijem je kra
ju bila malena aka.
4. Vrisak mrtvog
Vrisak 'mrtvog oveka izazvao je u meni onaj akutni i do
datni strah od dr Herberta Vesta, koji je pomraio kasnije
godine naeg druenja. Prirodno je da neto poput vriska
mrtvaca izazove uas, jer to oito nije prijatan ni uobiajen
dogaaj , ali ja sam na takva iskustva bio naviknut, stoga sam
bio na taj nain pogoen samo zbogj edne posebne okolno
sti. I, kao to sam nagovestio, nije mrtvac bio ono ega sam
poeo da se plaim.
Herbert Vest, iji sam saradnik i pomonik bio, imao je
nauna polja interesovaa veoma udaljena od uobiajene
rutine seoskog lekara. Zbog togaje, kad je poeo s praksom
u Boltonu, odabrao usamljenu kuu blizu sirotinjskog gro
blja. Kratko i jasno reeno, Vestovo jedino interesovanje koje
ga je opsedalo bilo je tno prouavanje fenomena ivota i
njegovog prestanka, to je dovelo do reanimacije mrtvih ubri
zgavanjem rastvora. Za te jezive eksperimente bilo je neo
phodno imati stalni izvor veoma sveih ljudskih tela; veo
ma sveih, jer bi i najmanje raspadanje beznadno otetilo
strukturu mozga, a ljudskih, jer smo ustanovili da se rastvor
mora razliito sastaviti za razliite vrste organizama. Dese
tine zeeva i zamoraca bili su ubijeni i obraeni, ali taj put
vodio je u slepu ulicu . Vest nije nikad u potpunosti uspeo,
123

NEKR ONOMIKON

jer nikad nije bio u stanju da nabavi telo koje bi bilo dovolj
no svee. Ono to je hteo bila su tela iz koj ih ivot tek to je
nestao, tela ija je svaka elija bila netaknuta i u stanju da
ponovo primi podsticaj za onaj nain kretanja koj i zovemo
ivotom. Postojala je nada da bi se taj drugi i vetaki ivot
mogao uiniti neprekidnim tako to bi se ponavljalo ubri
zgavanje, ali smo ustanovili da obian prirodni ivot nee
reagovati na naa dela. Da bi se uspostavili vetaki pokre
ti, prirodni ivot mora biti ugaen, a primerci moraju biti
veoma svei, ali stvarno mrtvi.
Ta zapanjujua potraga poela je kad smo Vest i ja bili
studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta Miskatonik u Ar
kamu, po prvi put jasno svesni potpuno mehanike prirode
ivota. To je bilo sedam godina ranije, ali Vest jedva da je
sad izgledao i dan stariji. Bio je sitan, plav, glatko obrijan,
tihog glasa i nosio je naoare, a tek bi povremeni bljesak
hladnog plavog oka govorio o okorelosti i rastuem fanati
zmu njegove naravi, pod pritiskom sopstvenih uasnih is
traivanja. Naa iskustva esto su bila do krajnosti gnusna;
rezultati defektne reanimacije kad su grudve ilovae sa gro
blja galvanizovane u morbidno, neprirodno i bezumno kre
tanje pomou razliitih modifikacija ivotnog rastvora.
J edna od tih stvari ispustila je vrisak koj i potresa nerve.
Druga je silovito ustala, obojicu nas pretukla i onesvestila, i
divlj ala na okantan nain pre nego to je dospela iza ree
taka sanatorijuma. J edna gnusna afrika monstruoznost isko
pala se iz svoga plitkog groba i poinila zlodelo, a Vest je
morao da je upuca. Nismo mogli da dobijemo tela dovolj
no svea da pokau neki trag razuma nakon oivljavanja, pa
smo silom prilika stvarali bezimene uase. Uznemiravajua
je bila pomisao da je jedno, moda i dva, od naih udovi
ta, jo ivo. Ta nas je pomisao proganjala poput senke, dok
na kraju Vest nije nestao pod uasnim okolnostima. Ali u
doba vriska u podrumskoj laboratoriji usamljene kolibe u
Boltonu nai su strahovi bili manji od nae udnje za sasvim
sveim uzorcima. Vest je bio predaniji od mene, tako da mi
se skoro inilo da napola udno gleda u bilo koj e izrazito
zdravo telo meu ivima.
124

HER[3ERT

VEST

REANIMATOR

U julu 1910. srea je poela da nam se menja u pogle

du uzoraka. J a sam bio u dugoj poseti svojim roditeljima u
Ilinoisu i po povratku sam zatekao Vesta u stanju izuzetne
uzbuenosti. Izgleda da je uspeo, rekao mi je uzbueno, da
rei problem sveine pomou pristupa iz sasvim novog sme
vetakog ouvanja. Znao sam da on radi na novoj i
ra
veoma neuobiajenoj meavini za balsamovanje i nije me
iznenadilo to je to ispalo dobro, ali dok mi nije objasnio
detalj e bio sam prilino zbunjen pitanjem kako bi takav sa
stojak mogao da nam pomogne u poslu, jer je neodgovara
jua starost uzoraka uglavnom bila posledica protoka vre
mena pre nego to uspemo da ih nabavimo. To je, tad sam
shvatio, Vest jasno uoio, stvarajui svoju meavinu za bal
samovanje za kasniju, a ne neposrednu primenu i pouzda
jui se da e nas sudbina opet snabdeti nekim veoma sve
im i nesahranjenim telom, kao i godinama pre kad smo
dobili crnca poginulog u boltonskom boks meu. Konano
nam se sudbina osmehnula, tako da se u toj prilici u tajnoj
podrumskoj laboratoriji nalazilo telo iji raspad nije mogao
ni na koji nain da pone . Vest se nije uputao u predvia
nj a ta e se dogoditi po reanimaciji i moemo li se nadati
obnavlj anju uma i razuma. Taj eksperiment bi bio prekret
nica u naim prouavanjima, i on je sauvao to novo telo do
mog povratka da bismo mogli zajedno da uestvujemo u to
me na uobiajen nain.
Vest mi je rekao kako je doao do tog uzorka. Bio je to
ivahan ovek, dobro odeven stranac koji je upravo izaao
iz voza da obavi neki posao u Boltonskoj predionici vune.
Dugo je hodao gradom i do trenutka kad je taj namernik
zastao kod nae kolibe da se raspita za put do fabrike, srce
mu je doivelo pretaran napor. Odbio je da uzme lek i od
jednom se, trenutak kasnije, sruio mrtav. Telo se, kao to
se moglo oekivati, Vestu inilo darom sa neba. U kratkom
razgovoru stranac je rekao da ga u Boltonu niko ne pozna
je, a pretraivanje njegovih depova nakon toga otkrilo je
da je u pitanju izvesni Robert Levit iz Sent Luisa, po svemu
sudei bez porodice koj a bi se odmah raspitivala o njego
vom nestanku. Ukoliko tog oveka ne budemo mogli da vra125

NEKRONOMIKON

timo u ivot, niko nee saznati za na eksperiment. Svoje

materijale sahranjivali smo u gustom pojasu ume izmeu
kue i sirotinjskog groblja. Ukoliko, s druge strane, uspemo
da ga oivimo, naa bi slava bila briljantna i trajna. Zato je
Vest bez okleva a u runi zglob tela ubrizgao meavinu ko
ja e ga odrati sveim do mog dolaska. Pitanje mogue sla
bog srca, koje je po mom miljenju ugroavalo uspeh naeg
eksperimenta, Vesta naizgled nije preterano uznemiravalo.
N adao se da e konano doi do onoga do ega nikad pre
nije doao, da e ponovo pokrenuti iskre razuma i moda
uiniti normalno, ivo bie.
Tako smo u noi I S . jula 1910. Herbert Vest i j a stajali
u podrumskoj laboratoriji i gledali u belu, nemu priliku pod
blistavim svedom lampe. Meavina za balsamovanje delova
la je iznenaujue dobro jer, dok sam fascinirano gledao vr
stu grau tela koje je dve nedelje lealo ne ukoivi se, bio
sam podstaknut da zatraim od Vesta potvrdu da je ta stvar
stvarno mrtva. U to me on uverio sasvim spremno, podse
ajui me da se reanimirajui rastvor nikad ne primenjuje
bez paljive provere ivotnih funkcija, budui da ne bi ima
la uinka ukoliko je preostalo bilo ta od originalne vitalno
sti. Dok je Vest nastavlj ao s pripremnim radnjama, bio sam
impresioniran ogromnom preciznou tog novog eksperi
menta, preciznou tolikom da on nije mogao imati pove
renja u ruku manje osetljivu od svoje. Zabranjujui mi da
dodirnem telo, prvo je une o drogu u runi zglob odmah
pored mesta koje je njegova igla ubola kad je ubrizgao mea
vinu za balzamovanje. To, rekao je, treba da neutralie me
avinu i dovede sistem u normalno oputanje da bi rastvor
za oivljavanje mogao slobodno da deluje kad bude ubaen.
Malo kasnije, kad se mogla uoiti promena i blagi drhtaj
kao da se rairio mrtvim udovima, Vest je grubo pritisnuo
predmet nalik jastuku na trzavo lice, ne uklanjajui ga dok
le nije opet izgledao mirno i bio spreman za na pokuaj
reanimacije. Bledi entuzij ast tad je primeni o poslede po
vrne testove na potpunu beivotnost, povukao se zadovo
lj en i konano, u levu ruku utisnuo precizno izmerenu koli
inu ivotnog eliksira, pripremljenog tokom popodneva, bri

126

HER GER T

VEST

REANIMATO R

Zljivije nego ikad jo od studentskih dana, kad su nai po

duhvati bili novi i pipavi. Ne mogu da iskaem grevitu na
petost bez daha kojom smo ekali rezultate na ovom prvom
zaista sveem uzorku, prvom za koji smo mogli razumno da
oekujemo da otvori usta u racionalnom govoru, moda da
bi rekao ta je video iza nepreglednog jaza.
Vest je bio materijalista, nije verovao ni u kakvu duu i
pripisivao je celo delovanje svesti telesnim pojavama, stoga
nije oekivao razotkrivanje uasnih tajni iz bezdana i protranstava iza barijere smrti . Nisam se u potpunosti razila
zio s njim s teorij ske strane, ali sam ipak zadrao neodree
ne instinktivne ostatke primitivne vere svojih oeva, tako da
nisam mogao a da ne gledam na telo s odreenom vrstom
strahopotovanja i stravinih oekivanja. Osim toga, nisam
mogao da izbriem iz seanja grozni, neljudski krik koji smo
uli one noi kad smo u naputenoj seoskoj kui u Arkamu
pokuali da izvedemo svoj prvi eksperiment.
Proteklo je veoma kratko vreme pre nego to je moglo
da se uoi da eksperiment nee biti potpuni neuspeh. Ma
lo boje pojavilo se u obrazima koji su pre toga bili beli po
put krede i proirilo se pod neobino bujnim ekinjama bra
de boje peska. Vest, koj i je drao ruku na pulsu levog ru
nog zgloba, najednom je znaajno kimnuo glavom, a skoro
istog trenutka na ogledalu nagnutom nad usta lea pojavilo se zamagljenje. Usledilo je nekoliko grevitih pokreta mii
a, a za njima uj no disanje i vidljivi pokreti grudnog koa.
Pogledao sam u sklopljene kapke i uinilo mi se da uoa
vam drhtaj . Tada su se kapci rastvorili, pokazujui oi koj e
su bile sive, mirne i ive, ali jo uvek bez inteligencij e, ili ak
i znatielje.
U trenutku fantastinog hira poeo sam aputati pitanja
u pocrvenele ui, pitanja o drugim svetovima na koj e bi se
anje jo moglo biti prisutno. Kasniji uas istisnuo mi ih je
iz uma, ali mislim daje zadnje, koj e sam ponovio, bilo: "Gde
ste bili ?" J o ne znam jesam li dobio odgovor ili ne, jer ni
kakav zvuk nije dopro iz dobro oblikovanih usana, ali znam
da sam II tom trenutku bio vrsto uveren da se tanke usne
nemo pomiu, oblikujui slogove koje bih izgovorio kao "sa

127

N E K R ONOM I KON

mo sad" da je ta fraza imala i naj manji trag relevantnosti.

U tom trenu, kao to istiem, bio sam ushien zbog uvere
nja da je jedan veliki cilj postignut i da je po prvi put rea
nimirani le izgovorio jasne rei pokrenute stvarnim razu
mom. U sledeem trenutku nije bilo nikakve sumnje u tri
jumf; nije bilo sumnje da je rastvor, bar privremeno, zaista
postigao svoju punu misiju vraanja racionalnog i artikuli
sanog ivota mrtvima. Ali u tom trijumfu ja sam zadobio naj
vei od svih uasa, ne uas od stvari koja je progovorila, ve
orl dela kojem sam prisustvovao i oveka s kojim sam se pro
fesionalno udruio.
J er to veoma svee telo, konano se trgnuvi u punu i
uasavajuu svest oiju rairenih zbog seanja na svoj po
slednji prizor na zemlji, pruilo je oaj niki ruke u borbi na
ivot i smrt sa vazduhom i konano naglo malaksavi u dru
go i konano okonanje iz kojeg povratka ne moe biti, vri
snulo krikom koji e veno odzvanjati u mojoj napaenoj
glavi:
"U pomo! Bei, ti prokleti mali plavokosi zlikove, ne
prilazi mi s tom prokletom iglom !"

5. Uas iz senki
Mnogi ljudi ispriali su gadne stvari, koje se ne spomi
nju u tampi, a koj e su se dogodile na bojnim poljima u ve
likom ratu. Od nekih od tih stvari bilo mi je loe, od dru
gih sam se grio u razornoj munini, dok su me neke nave
le da drhtim i osvrem se u mraku. Ipak i pored naj gorih
od njih, verujem da ja sam mogu ispriati najodvratniju od
svih, okantan, neprirodan, neverovatan uas iz senki.
Godine 1 9 1 5 . bio sam lekar s inom porunika u kanad
skoj regimenti u Flandriji, jedan od mnogih Amerikanaca
koj i su pre same vlade krenuli u t ogromni boj. Nisam oti
ao u vojsku samoinicijativno, ve je to bila prirodna posle
dica odlaska oveka iji sam bio nezamenjivi pomonik, slav
nog bostonskog hirurga specijaliste, dr Herberta Vesta. Dr
Vest je udno traio ansu za slubu hirurga u Velikom ratu
i, kad se ta ansa pojavila, poveo me je sa sobom skoro pro128

HER !3ERT

VE S T

REANIMATOR

tiv moje volje. Postojali su razlozi zbog kojih bi mi bilo dra

go da nas rat razdvoji, razlozi zbog kojih su mi obavljanje
lekarske prakse i druenje s Vestom bili sve iritantniji, ali
kad je on otiao u Otavu i pomou uticaja jednog kolege do
bio medicinski poloaj u inu majora, nisam mogao da se
oduprem upornom nagovaranju onoga kome je bilo stalo
da ga ja pratim u svom uobiajenom svojstvu.
Kad kaem da je dr Vest udno eleo da slui u borbi,
ne elim da nagovestim da je bio po naravi ratoboran, ni
zabrinut za sigurnost civilizacij e. Veito ledeno hladna inte
lektualna maina, krhke grae, plavokos, plavook i s naoa
rima, mislim da se potajno rugao mojim povremenim rat
nikim raspoloenjima i prekorima upuenim tromoj ne
utralnosti. Bilo je, meutim, neega to je on eleo u zara
enoj Flandriji i da bi doao do toga, morao je poprimiti
vojniku spoljanost. Ono to je hteo nije bila stvar koju bi
mnogo osoba elelo, ve neto povezano s posebnim ogran
kom medicine kojem se on sasvim u tajnosti posvetio i u ko
jem je postigao zapanjujue i povremeno gadne rezultate.
Bilo je to, u stvari, nita vie ni manje od obilnog izvora sve
e ubijenih ljudi u svim stadijumima raskomadanosti.
Herbertu Vestu trebala su svea tela, jer je nj egovo ivot
no delo bilo reanimiranje mrtvih. Taj posao nije bio poznat
modernoj klijenteli koja mu je tako brzo izgradila reputaci
ju nakon to je stigao u Boston, ali je bio i te kako poznat
meni, koji sam bio njegov najblii prijatelj i jedini pomo
nik jo od starih dana na Medicinskom fakultetu Univerzi
teta Miskatonik u Arkamu. U tim studentskim danima on
je otpoeo sa svojim stravinim eksperimentima, prvo na
malim ivotinjama, a zatim na uasavajui nain nabavlje
nim ljudskim telirna. Postojao je rastvor koji je on ubrizga
vao u vene mrtvih stvorenja i ukoliko su bila dovoljno sve
a, reagovala su udno. Imao je dosta problema u otkriva
nju odgovar<tiue formule, jer je ustanovljeno da je za sva
ku vrstu organizma potreban stimulans posebno prilagoen
za nju. Uas ga je obuzimao kad god bi pomislio na svoje
delimine neuspehe, bezimene stvari nastale zbog nesavr
enih rastvora ili nedovoljno sveih tela. Odreen broj tih
129

NEKRONOMIKON

neuspeno reanimiranih ostao je iv. J edan je bio u sana[o

rijumu, dok su drugi nestali. Kad je pomiljao na zamisliye
ali praktino nemogue dogaaje, esto bi zadrhtao isp
svoje uobiajene ravnodunosti.
Vest je brzo nauio da je potpuna sveina glavni zahle""
za upotrebljive uzorke i shodno tome pribegao je stravinim
i neprirodnim sredstvima za krau tela. Na univerzitetu
tokom nae rane zajednike prakse u fabrikom gradu Bo tonu, moj stav prema njemu bilo je veinom opinjeno di
vljenje ali, kako je njegova smelo s t u pogledu metoda ra la.
u meni se poeo razvijati strah koji me je grizao. Nije mi _e
sviao nain na koji je posmatrao zdrava iva tela, a onda
je dola ona komarna seansa u podrumskoj laboratorij i kac.
sam saznao da je odreeni uzorak bio ivo telo kada ga je
nabavio. To je bio prvi put da je bio u stanju da oivi osobi
nu racionalnog miljenja o leu, a njegov uspeh, postignu
uz tako gadnu cenu, uinio ga je potpuno okorelim.
O njegovim metodama tokom proteklih pet godina, ne
usuujem se da govorim. Vezan za njega strahom video satn
prizore koje ljudski jezik ne moe da ponovi. Postupno sam
ustanovio da je sam Herbert Vest mnogo uasniji od svega
to je inio. Shvatao sam da se njegova nekad normalna pre
danost naunika za produenje ivota polako degenerisal a
u morbidnu i gulovsku znatielju i potajnu strast prema grob
noj slikovitosti. Nj egov interes postao je paklena i perverz
na navika na odbojno i demonski nenormalno. Hladnokn
no je likovao nad ve taki m monstrumima od kojih bi vei
na zdravih ljudi pala mrtva od straha i gaenja. Postao je
ispod svoje pojave bledog intelektualca, istanani Bodler fi
zikih eksperimenata, tromi Elagabal grobnica.
S opasnostima se sueljavao bez uzmicanja, zloine je i
nio bez potresanja. Mislim da je vrhunac nastupio kad je do
kazao svoju tvrdnju da se racionalni ivot moe obnoviti i
potraio nove svetove za osvajanje, eksperimentiui s rea
nimacijom odvojenih delova tela. Imao je lude i originalne
ideje o nezavisnim vitalnim svojstvima organskih elija i ner
vnog tkiva odvojenih od prirodnih fiziolokih sistema. po
stigao je neke gadne preliminarne rezultate u obliku nikad
1 30

H ER D E RT

V fO ST

RE A N I M ATOR

umirueg, ve taki hranjenog tkiva dobijenog iz tek izleglih

jaja jednog neopisivog tropskog reptila. Bilo mu je naroi
to stalo da rei dva bioloka pitanja. Prvo, mogu li u bilo ko
joj meri svest i razumno delovanje biti mogui bez mozga,
proizlaziti iz kimene modine i raznih nervnih centara. I
drugo, moe li bilo kakva bestelesna, neopiplj iva veza raz
liita od materijalnih elija postojati i povezivati hirurki
odvojene delove onoga to je prethodno bilo jedan ivi orga
nizam. Sva ta istraivanja zahtevala su obilne koliine svee
zaklanog ljudskog mesa i zbog toga je Herbert Vest otiao u
Veliki rat.
Ta fantazmagorina, neizreciva stvar dogodila se jedne
ponoi krajem marta 1 9 1 5 . godine, u polj skoj bolnici iza li
nije fronta u Svetom Eloiju . J o uvek se pitam je li to mo
glo biti ita drugo do demonski komar ili delirijum. Vest je
imao privatnu laboratoriju u istonoj prostorij i velike zgra
de nalik ambaru koji mu je dodeljen na njegovu molbu, za
pronalaenje novih, radikalnih metoda leenja dotad bez
nadenih sluajeva tekog ranjavanja. Tamo je radio poput
mesara usred krvave robe. Nikad nisam mogao da se navik
nem na lakou s kojom je on prihvatao i klasifikovao odre
ene stvari. Povremeno je zaista izvodio hirurka uda na
vojnicima, ali njegove najvee radosti bile su od manje jav
ne i filantropske vrste, zahtevajui mnoga objanjenja za gla
sove koji su se inili udnima ak i usred vavilonskih jauka
prokletih. Meu tim zvucima bili su esti pucnj i iz revolve
ra. Svakako ne neobini na bojnom polju, ali izrazito neuo
biajeni u bolnici. Reanimirani uzorci dr Vesta nisu bili name
njeni dugom trajanju ili irokoj publici. Osim lju dskog tki
va, Vest se umnogome sluio i tkivom embriona repti la koje
je uzgojio s tako jedinstvenim rezultatima. Bilo je bolje od
ljudskog materij ala za odravanj e ivota u fragmentima bez
organa, a to je sad bila glavna aktivnost mog prij atelja. U
jednom mranom delu laboratorij e, iznad udnog inkuba
torskog plamenika, drao je veliku pokrivenu posudu te
materije od elija reptila, koja se razmnoavala i rasla i od
vratno se nadimala.
13 1

NEKR O N O M I K O N

Te noi o koj oj govorim, imali smo odlian novi uzorak

oveka istovremeno fiziki snanog i tako visokog mental
nog sklopa da je senzitivnost njegovog nervnog sistema bi
la sigurna. Bilo je to prilino ironino, jer je u pitanju bio
oficir koj i je pomogao Vestu u dobijanju ina, a koji je sad
trebalo da nam bude saradnik. On je u prolosti potajno do
odreene mere prouavao teoriju reanimacij e pod Vestom.
Mor ser Erik Morlend Klefam-Li, R . Z. S, bio je najbolj i
hirurg u naem odeljenju i bio je na brzinu dodeljen sekto
ru Sveti Eloi kad su vesti o tekim borbama stigle do glav
nog taba. Stigao je u avionu kojim je pilotirao neustraivi
porunik Ronald Hil, samo da bi iznad svog odredita bio
direktno pogoen. Pad je bio spektakularan i grozan . Hil se
posle nije mogao prepoznati, ali je veliki hirurg izvuen iz
olupine, glave skoro odseene, u inae netaknutom stanju.
Vest je pohlepno dograbio tu beivotnu stvar koja je jednom
bila nj egov prijatelj i saradnik, i ja sam zadrhtao kad-je on
dovrio odsecanje glave, stavio je u svoju odurnu posudu
punu sunerastog tkiva reptila da bi je ouvao za budue
eksperimente i nastavio s obradom obezglavlj enog tela na
operacionom stolu. Ubrizgao je novu krv, spojio odreene
vene, arterije i nerve obezglavljenog vrata i zatvorio tu gro
znu rupu nasaenom koom jednog neidentifikovanog uzor
ka kojije nosio oficirsku uniformu. Znao sam taje hteo: da
vidi moe li ovo visokoorganizovano telo da pokae, bez gla
ve, neki od znakova mentalnog ivota kojim se isticao ser
Erik Morlend Klefam-Li. N ekadanji naunik koji je prou
avao reanimaciju postao je bezglavi trup koji je sad bizar
no sluio kao primer iste.
J o uvek mogu videti Herberta Vesta pod zlokobnim elek
trinim svetlom kako ubrizgava svoj rastvor za reanimaciju
u ruku bezglavog tela. Taj prizor ne mogu da opiem, one
svestio bih se kad bih pokuao, jer mnogo je ludila u sobi
punoj potajnih ostataka grobnice, u krvi i manjim ljudskim
ostacima skoro do glenjeva po sluzavom podu i sa odvrat
nim reptilskim nenormalnostima koje kipte, klokou i peku
se nad mirkavim plavkastozelenim sablasno bledim plame
nom u dalekom uglu crnih senki.
132

HER I3ER T

VEST

REA N IM A T OR

Uzorak je, kao to je Vest opet primetio, imao odlian

nervni sistem. Od njega se mnogo oekivalo i dok se prvih
par trzavih pokreta pojavlj ivalo, video sam grozniavo inte
resovanje na Vestovom licu. Mislim da je bio spreman da vi
di dokaz svog sve jaeg miljenja da svest, razum i linost
mogu da postoje nezavisno od mozga, da ovek nema sre
dinji duh koji ga povezuje, ve je samo maina nervne ma
terije, gde je svaki deo za sebe manje-vie potpun. J ednom
trijumfalnom demonstracijom Vest se spremao da svede mi
steriju ivota na kategoriju mita. Telo se sad ivlje trzalo i
pod naim udnim pogledima poelo je uasno da se napi
nje. Ruke su se uznemirujue pomakle, noge su se skupile,
a razni miii stezali su se u gadnom komeanju. Tada je ta
bezglava stvar ispruila ruke u pokretu koji je nesumnjivo
bio oajniki in
in inteligentnog oajanja izgledom do
voljan da dokae svaku teoriju Herberta Vesta. Svakako, ti
ivci seali su se zadnjeg pokreta u ivotu tog oveka, bor
be da se izvue iz aviona koj i pada.
Staje usledilo nakon toga nikada neu sa sigurnou znati. Mogla je to u potpunosti da bude samo halucinacija od
oka koji je tog trenutka izazvan naglim i potpunim unite
nj em cele zgrade u kataklizmi kanonade nemakih topova,
ko to moe porei, kad smo Vest i ja bili jedini za koje je do
kazano da su preiveli? Vest je voleo tako da misli pre svog
nedavnog nestanka, ali bilo je vremena kad ni on to nije
mogao, jer udno bi bilo da smo oboj ica imali istu haluci
naciju. Sam taj jezivi dogaaj bio je veoma jednostavan, bi
tan samo zbog onoga to je nagovetavao.
Telo na stolu podiglo se uz slepo i stravino pipanje i
zauli smo jedan zvuk. N e bi taj zvuk trebalo da nazovem
glasom, jer je bio suvie straan. A ipak, njegova dubina ni
je bila najstranija stvar u vezi sa njim. Nije to bila ni sama
poruka, jednostavan vrisak: "Iskai, Ronaide, za ime Boje,
iskai !" Uasna stvar bila je nj egovo izvorite.
J er dopro je iz velike pokrivene posude u onom uasnom
uglu puzavih crnih sena.
v

133

NEK R O N O M I K O N

6. Horda iz groba
Kad je dr Herbert Vest nestao pre godinu dana, boston
ska policija me je pomno ispitivala. Sumnjali su da sam ne
to sakrio, a moda su sumnjali i na neto ozbiljnij e, ali ni
sam mogao da ispriam istinu jer u nju ne bi poverovali.
Znali su, na primer, da je Vest bio povezan s aktivnostima
izvan poimanja obinih ljudi, jer su njegovi uasni pokusi
reanimacije mrtvih tela odavno postali previe raireni da
bi ostali u potpunoj tajnosti, ali konana potresna nesrea
sadrala je elemente demonske izmiljotine zbog kojih sam
ak i ja sumnjao u stvarnost onoga to sam video.
Bio sam Vestov najbolj i prijatelj i jedini poverljivi po
monik. Sreli smo se mnogo godina pre, na studijama me
dicine i od poetka sam uestvovao u j egovim jezivim is
traivanj ima. Lagano je pokuavao usavriti rastvor koji bi,
ubrizgan u vene nedavno preminulih, vraao u ivot, delo
koje je zahtevalo obilje sveih leeva i zato je obuhvatalo mno
ge neprirodne poduhvate. J o okantniji bili su proizvodi
nekih od eksperimenata, gadne mase mesa koj e je bilo mr
tvo, ali koje je Vest pobudio u slepo, bezumno, ogavno po
kretanje. To su bili uobiajeni rezultati, jer da bi se ponovo
probudio um bilo je neophodno imati uzorke tako apsolut
no svee da nikakav raspad ne bi mogao uticati na osetljive
modane elije.
Ta potreba za veoma sveim leevima bila je ono to je
naruilo Vestov moral. Bilo je teko doi do nj ih i jednog
uasnog dana nabavio je svoj uzorak dok je jo bio iv i po
kretan. Malo borbe, ubod iglom i snaan alkaloid, pretvori
li su ga u veoma sve le, i eksperiment je uspeo na jedan
kratak i nezaboravan trenutak, ali Vest je iz toga izaao s
otvrdlom i okorelom duom i ovrslim okom koje bi pone
kad s nekom vrstom gadnog i proraunatog divljenja gle
dalo ljude naroito osetljivog mozga i posebno snane gra
e. Pred kraj sam postao stvarno uplaen zbog Vesta, jer je
poeo i mene gledati na taj nain. Ljudi nisu primeivali te
pogled, ali su primeivali moj strah i nakon njegovog ne
stanka iskoristili su to kao temelj za neke apsurdne sumnje.
1 34

HER BER T

VES T

R E A N I M A TOR

Vest je bio uplaenij i od mene jer su nj egova uasna is

traivanja podrazurnevala ivot pun skrivanja i straha od sva
ke senke. Delom je policija bila ono ega se bojao, ali pone
kad je njegova nervoza bila dublja i neodreenija i ticala se
nekih neopisivih stvari u koje je on ubacio morbidnu vrstu
ivota, a iz kojih nije video taj ivot kako odlazi. Obino bi
svoje eksperimente zavrio revolverom, ali nekoliko puta ni
je bio dovolj no brz. Postojao je onaj prvi uzorak na ij em su
ispranjenom grobu kasnije vieni tragovi kandi. Bilo je tu
i ono telo arkamskog profesora koje je poinilo kanibalska
dela pre nego to je uhvaeno i, neidentifikovano, baeno u
eliju sanatorijuma u Seftonu, gde je esnaest godina lupa
lo u zidove. Veina ostalih, moda preivelih rezultata, bile
su stvari o koj ima nije lako govoriti jer se u poznijim godi
nama Vestova nauna udnja degenerisala u nezdravu i fan
tastinu maniju i koristio je svoje glavno umee ne za oi
vljavanje celih ljudskih tela ve izolovanih delova tela, ili de
lova spojenih sa organskom materijom drugaijom od ljud
ske . To je postalo demonski odvratno do vremena kad je ne
stao. Veina tih eksperimenata ne mogu da se ni nagoveste
u tampi. Veliki rat, u kom smo obojica sluili kao hirurzi,
pojaao je tu Vestovu stranu.
Govorei da je Vestov strah od njegovih uzoraka bio neo
dreen, imam na umu njegovu posebno kompleksnu priro
du. J edan deo je dolazio samo od spoznaje o postojanju
takvih bezimenih udovita, dok je drugi izvirao iz bojazni
od fizikih povreda koju bi oni nj emu pod odreenim okol
nostima mogli naneti. Njihov nestanak dodavao je uas ce
loj situaciji, od svih njih, Vest je znao gde se nalazi samo je
dan, ona bedna stvar u sanatorijumu. A tu je bio i suptilni
ji strah, vrlo fantastina situacija koja je proizlazila iz neo
binog eksperimenta u kanadskoj vojsci 1 9 1 5 . Vest je, usred
estoke bitke, reanimirao majora ser Erika Morlenda Kle
fam-Lija, kolegu lekara koji je znao za nj egove eksperimen
te i bio u stanju da ih ponovi. Glava je uklonjena, da bi se
istraila mogunost kvaziinteligentnog ivota u trupu. U tre
nutku kad je zgradu pogodila nemaka granata postignut
je uspeh. Trup se inteligentno pomakao i to je neverovat135

NEKR O N OMIK O N

no rei, obojica smo bila muno sigurni da su artikulisani

zvuci doprli od odvojene glave koj a se nalazila u mranom
uglu laboratorije. Ta granata je na neki nain bila milosrd
na, ali Vest nikad nije mogao da bude onoliko siguran koli
ko bi eleo, da smo nas dvojica bili jedini preiveli. Iznosio
bi jezive pretpostavke o moguim delima bezglavog lekara
koj i ima mo reanimiranja mrtvih.
Vestovo poslednje mesto boravka bila je ugledna elegant
na kua koja je gledala na jedno od naj starijih groblja u Bo
stonu. Odabrao je to mesto iz isto simbolinih i fantasti
no estetskih razloga, budui da je veina sahranjenih bila iz
kolonijalnog perioda i zato slabo korisna nauniku' koji tra
i veoma svea tela. Laboratorija je bila smetena ispod po
druma, u prostorijama koje su u tajnosti iskopali dovedeni
strani radnici, i u njoj se nalazila vel ika maina za spaljiva
nje, zbog tihog i potpunog uklanjanja takvih tela, ili delo
va i vetakih tela koji bi preostali nakon morbidnih ekspe
rimenata i bogohulno g zabavljanja kuevlasnika. Tokom isko
pavanja tog podruma radnici su naili na neke veoma stare
zidove, nesumnjivo povezane sa drevnim grobljem, ali pre
duboko smetene da bi odgovarali bilo kojoj od tamonjih
grobnica. Nakon dosta prorauna Vest j e ocenio daje to ne
kakva t na komora ispod groba Ejverilovih, gde je posled
nja sahrana obavljena 1 7 68. Bio sam sa njim dok je prou
avao te memljive, vlane zidove koje su lopate i pijuci rad
nika ogoleli i bio sam spreman za nelagodno uzbuenje
kojim e biti propraeno otkrivanje vekovima zakopanih
grobnih tajni, ali po prvi je put Vestova nova plalj ivost nad
vladala nj egovu prirodnu znatielju i u neskladu sa svojim
izvitoperenim preokupacijama naredio je da se zidovi osta
ve netaknuti i prekriju gipsom. Tako je ostalo do te zadnje
paklene noi. To su bili zidovi tajne laboratorije. Govorim
o Vestovoj dekadenciji, ali moram da dodam da je to bila i
sto mentalna i neopipljiva stvar. Spolja je ostao isti do kra
ja, miran, hladan, krhke grae i ute kose, s naoarima na
plavim oima i optim izgledom mladia, koji ni godine ni
strahovi kao da niim nisu izmenili. Izgledao je mirno i kad
bi pomiljao na onaj izgrebeni grob i osvrtao se preko ra136

HERI3ER T

VEST

REANIMATOR

mena, pa ak i kad bi pomiljao na mesodersku stvar koj a

je glodala i drmala reetke u Seftonu.
Kraj Herberta Vesta poeo je jedne veeri u naoj zajed
nikoj radnoj sobi dok je svojim znatieljnim pogledom pre
lazio s novina na mene. Jedan udan naslov na zguvanim
stranicama privukao muje panju, i bezimena divovska kan
da kao da je posegla iz prolosti kroz esnaest godina. N e
to uasno i neverovatno dogodilo se osamdeset kilometara
dalje u sanatorijumu Sefton, zaprepaujui susedstvo i zbu
njujui policiju. U sitne jutarnje sate jedna grupa nemih lju
di ulaje u dvorite i njihov voa probudio je osoblje. Izgle
dao j e zlokobno, nalik na vojnika, a govorio je ne pokreu
i usne dok mu je glas skoro trbuhozboraki bio povezan s
ogromnim crnim sandukom koji je nosio. Njegovo bezizra
ajno lice bilo je toliko privlano da je zrailo lepotom, ali
je okiralo nastoj nika kad ga je svetlo obasjalo, jer bilo je to
votano lice sa oima od obojenog stakla. Tom oveku se do
godila nekakva nepoznata nesrea. J edan krupniji ovek
usmeravao muj e korake, runi grmalj ije plaviasto lice kao
da je bilo napola izjedeno nekakvom boleu. Govornik je
zatraio da mu se preda ljudoder, udovite dovedeno iz
Arkama pre esnaest godina i nakon to mu je zahtev odbi
jen, dao je znak koj im je otpoela uasna guva. Ti manija
ci pretukli su, izgazili i izgrizli sve osoblje koje nije pobeglo,
ubivi etvoricu i konano oslobodivi udovite. One rtve
koje su se bile u stanju da se sete incidenta bez histerije, za
klinjale su se da su ta bia postupala manje kao ljudi, a vi
e kao bezumni automati kojima upravlja njihov voa vo
tanog lica. U trenutku kad je bilo mogue da se pozove po
mo, izgubio se svaki trag i njima i njihovom ludom plenu.
Od trena kad je proitao tu vest, pa do ponoi, Vest je
sedeo skoro paralisan. U pono ga je uasnutog zateklo zvo
no na vratima. Sva posluga spavala je u potkrovlju, pa sam
ja odgovorio na zvonjavu. Kao to sam izjavio policiji, na uli
ci nije bilo koije, ve samo grupa ljudi udnog izgleda s ve
likom kvadratnom kutijom koju su spustili li hodniku nakon
to je jedan od nj ih zareao veoma neprirodnim glasom:
"Hitno, plaena dostava." Izali su iz kue trzavim kretnja137

NEKRONOMIKON

ma i dok sam ih gledao kako odlaze uinilo mi se da skreu

prema drevnom groblju na koje se naslanjao zadnji deo ku
e. Kad sam zalupio vrata za njima, Vest je doao dole i po
gledao kutiju. Bila je oko sedamdesetak centimetara visoka
i na njoj je bilo Vestovu tano ime i sadanja adresa. Takoe
je bio i natpis: "Od Erika Morlenda Klefam-Lij a, Sveti Eloi,
Flandrija." Pre est godina, u Flandriji, bombardovana bol
nica sruila se na bezglavi reanimirani trup dr Klefam-Lija
i na odvojenu glavu koja je, moda, ispustila artikulisane
zvuke.
Vest sada nije bio ak ni uzbuen. Nj egovo stanje bilo
je mnogo stranije . Brzo je rekao : "Ovo je kraj, ali haj de
da spalirno ovo. " Odneli smo tu stvar dole u laboratoriju,
oslukujui , ne seam se mnogih detalja. Moete zamisliti
u kakvom je stanju bio moj um, ali podla je la da j e telo
Herberta Vesta bilo ono to sam stavio u gorionik. Oboji
ca smo ubacili celu neotvorenu drvenu kutiju, zatvorili vra
ta i ukljuili struju. Ni najmanji zvuk nije na kraju dopro iz
kutije.
Vest je bio taj koji je prvi primetio otpadanje gipsa na
onom delu zida gde je bio prekriven deo drevne grobnice.
J a sam krenuo u beg, ali on me zaustavio. Tada sam video
mali crni otvor, osetio gulovski ledeni vetar, i namiri sao grob
nu utrobu raspadajue zemlje. Nije bilo nikakvog zvuka, ali
upravo tad su se elektrina svetla ugasila i video sam, ocr
tanu naspram nekakve fosforescencije donjeg sveta, hordu
nemih uurbanih stvari koju je samo ludilo ili neto jo go
re, moglo iznedriti. Njihov oblik bio je ljudski, polulj udski,
delomino ljudski i potpuno neljudski. Ta horda bila je gro
teskno raznolika. Uklanjali su kamenje tiho, kamen po ka
men, iz vekovima starog zida. A tada, kad je otvor postao
dovoljno velik, uli su u koloni u laboratoriju, na elu sa stva
ri koj a je govorila, sa prelepom glavom nainjenom od vo
ska. Nekakvo udovite ludih oiju iza voe skoilo je na
Herberta Vesta. Vest se nije opirao i nije ni pisnuo. Tada su
svi skoili na ega i rastrgli ga u komade pred mojim oi
ma, odnosei delove u tu podzemnu kriptu nezamislive gnu
snosti. Vestovu je glavu odneo votanoglavi voa koji je no-

138

HE R I3 E R T

VEST

R EANIMATO R

sio kanadsku oficirsku uniformu. Dok je glava nestajala u

daljini, uoio sam da su plave oi iza naoara uarene od
prvog dodira mahnite, uoljive emocije.
Sluge su me ujutro pronale onesveenog. Vesta nije bi
lo. U maini za spaljivanje bio je samo pepeo koj i se ne mo
e identifikovati. Detektivi su me ispitivali, ali ta da kaem?
Seftonsku tragediju oni nee povezivati s Vestom, ni to, ni
ljude s kutijom, ije postojanje poriu. Rekao sam im za krip
tu, a oni su pokazali na neoteeni gipsani zid i smejali se,
pa im vie nita nisam rekao. Oni tvrde da sam ja ili ludak
ili ubica. Verovatno jesam lud. Ali moda ne bih bio lud da
ta prokleta horda iz groba nije bila tako nema.

astraujua van poimanja bee prome

na to se zbila sa mojim najboljim pri
jateljem, Krofordom Tilingastom. Ni
sam ga video jo od onoga dana kada
mi je, pre dva i po meseca, rekao ka
kvim ciljevima streme njegova fizika i
metafizika istraivanja, i nakon to je
na moje prigovore pune strahopotovanja i uasa odgovo
rio tako to me je oterao iz laboratorije, a potom i iz kue,
II izlivu fanatinog gneva. Znao sam da je on sada veinom
boravio, zamandaljen, u svojoj laboratoriji na tavanu u dru
tvu one avolske elektrine sprave, ne jedui skoro nita i
zakljuav<yui vrata ak i pred sopstvenom poslugom. Ono
to nisam mogao da shvatim jeste da je kratak period, od
desetak nedelja, bio dovoljan da se bilo koje ljudsko bie to
liko promeni i izoblii. Nije ba prijatno videti krupnog o
veka kako iznenada slabi, a daleko gore bilo je ugledati vre
astu kou kako postepeno uti ili zadobija sivkastu nijansu,
oi kako sve dublje tonu u duplje, zaokruene nekakvim ave
tinjskim sjajem, ela protkanog irokim ilama i staraki na
boranog, ruku nesigurnih i uzdrhtalih. A kada bi se na sve
ovo dodala i odbojna zaputenost neurednog odela, razba
ruene tamne kose potpuno bele u korenu, kao i bela bra
da koja nezaustavljivo raste na nekada potpuno izbrijanom
licu, sveukupni utisak poprilino je okantan. Ali, to je sva
kako bio spoljanji izgled Kroforda Tilingasta u noi kada
me je prijateljeva tek polovino povezana poruka dovela do
njegovih vrata posle toliko nedelja odsustva. Isto tako sabla
sno je izgledala prilika koja mi odkrinu vrata i primi me
unutra sa sveom u ruci, munjevito bacivi pogled preko ra
mena kao da se uplaila nevidljivih stvari u drevnoj, usa
mljenoj kui u pozadini ulice Benevolent.
Rei da je Kroford Tilingast ikada studirao nauku i filo
zofiju bila bi greka. Takve stvari treba ostaviti ravnodunom
i nesubjektivnom istraivau, zato to one nude dva ravno
merno tragina izbora oveku od akcije punom emocija; oaj,
ako propadne u svom nastojanju, i neizrecive i nezamislive
uase, u sluaju uspeha. Tilingast je nekada bio rtva neu143

NEKRONOMIKON

speha, usamljenosti i melanholije, meutim, sada sam znao

sa sopstvenim munim strahovima, on je bio rtva uspeha.
Zaista sam ga bio opomenuo pre desetak nedelja, im me
je obavestio o tome na pragu kakvih se otkria nalazio. Bio
je porumeneo od ushienja, govorei visokim i neprirodnim,
iako oduvek istim glasom.
"Sta mi, u stvari, znamo", rekao je, "o svetu i svemiru
oko nas? Sredstava za primanje spoljanjih utisaka posedu
jemo abnormalno malo, dok su nae predstave o okolnim
objektima izuzetno suene. Mi vidimo stvari samo onako ka
ko smo stvoreni da ih vidimo i ne moemo dosegnuti ni smi
sao njihove apsolutne prirode. Sa pet slabanih ula, pre
tvaramo se da moemo da shvatimo bezgranino sofistici
ran kosmos, a opet, ostala bia sa irim, jaim, ili pak razli
itim opsegom ula ne mogu samo drugaije videti stvari
koje i mi takoe moemo, ve su u prilici da vide i izuava
ju itave svetove materije, energije i ivota na dohvat ruke,
a koji se, s druge strane, ne mogu detektovati uz pomo u
la koja mi posedujemo. Uvek sam, zato, verovao da slini,
strani, nedokuivi svetovi postoje svuda oko nas, a sa da sa m
v

skoro ubeen da sa m na pokon na a o na in ka ko da probijem spo

menute ba rijere. Ne alim se. U toku od dvadeset etiri asa

ta maina pored stola poee da generie talase reagujui

na neprepoznatljive organe sa nervnim zavrecima koji po
stoje u nama, ali samo u formi atrofiranih ili rudimentar
nih ostataka. Ti e nam talasi otvoriti bezbrojne panorame,
oveku potpuno nepoznate, pa ak i nekolicinu sasvim ne
poznatih onome ta smatramo organskim ivotom. Moi e
mo da vidimo na ta sve psi laju po noi, kao i stvari zbog
kojih make naule ui im proe pono. Ugledaemo te
stvari, a i mnoge druge koje nijedno ivo bie do sada nije
videlo. Opkoraiemo vreme, svemir i sve dimenzije i bez
pomeranja tela sii emo u samo dno stvaranja."
Kada je Tilingast rekao sve ove stvari, ja sam otvoreno
negodovao, jer sam tog oveka dovoljno dobro poznavao,
pa me je ono to sam tek bio uo vie uplailo nego zabavi
lo. Ali, on tada bee fanatik, koji me potom izbaci iz kue.
Sada je Kroford ostao nita manje fanatik, mada je udnja
144

ONE

STRA N E

biJo kakvom meuljudskom komunikacijom porazila nje

\u ozlojeenost, te mi je poslao zahtev napisan rukopi
ID koji sam isprva teko razaznao. I dok sam ulazio u sta''!:[e prijatelja drastino izmenjenog, u uzdrhtalu gnusobu,
d.. i tih stopa postao sam zaraen uasom koji se inio da
Teba iz svake senke ponaosob. One rei i uverenja iskaza
Da pre desetak nedelja izgledala su otelotvorena u mraku
oji se pruao iza malenog kruga svetlosti svee, pa sam bo
e ljivo progutao knedlu zauvi taj uplji, izmenjeni glas mo
Q domaina. Iznenada sam poeleo da je njegova posluga
zajedno sa nama i nimalo mi se nije dopalo kada sam uo
da su pre tri dana svi oni napustili kuu. Najudnije mi be
. e to je matori Gregori mogao napustiti svog gospodara, a
da to prethodno ne javi proverenom prijatelju poput mene.
J er upravo mi on bee davao sve informacije o Tilingastu
-ada smo prekinuli nae druenje.
U svakom sluaju podredio sam sve svoje strahove narastajuoj radoznalosti i oaranosti. Sta je tano sada Kroford Tilingast hteo od mene mogao sam samo da nagaam,
ali da je imao da mi otkrije nesvakidanju tajnu ili otkrie,
u to nimalo nisam sumnjao. Ranije sam protestovao zbog
njegovog neprirodnog prodiranja u nezamislivo, a sada ka
da je oigledno donekle i uspeo u tome, jasno je da sam se
i sam osetio ushienim nita manje nego on, ma koliko da
uasna bee cena izvojevane pobede. Kroz mranu prazni
nu njegove kue, sledio sam svetlost teturave svee u ruci te
drhtave parodije nekadanjeg oveka. Struja je, valjda, bila
iskljuena, a kada sam isto priupitao svog vodia, on mi re
e da je za to postojao odreeni razlog.
"Bilo bi previe... Ma, ne usuujem se", nastavi on da
mumla. Naroito sam registrovao tu njegovu novu naviku
mrmljanja sebi u bradu, prevashodno zbog toga to ne be
e karakteristino za njega da govori sam sa sobom. Zakoraili smo u laboratoriju na tavanu i ja sam ponovo mogao
da osmotrim onu nepodnoljivu mainu koja je isijavala ne
zdravom, zloslulnom, ljubiastom svetlou. Bila je poveza
na sa monim hemijskim punjaem, a odavala je utisak kao
da ne prima nikakvu struju. Prisetio sam se trenutka kad
_

<JI

145

N E K R O NOM I KO N
.

sam je video poslednji put u funkciji, tada je pukala i prela za vreme rada. Kao odgovor na moje pitanje Tilingast je
promrmljao da vidljivi neprekidni odsjaj nije elektrine pri
rode, ni u kakvom smislu koji bih ja mogao razumeti.
Sada me je postavio da sedim blizu maine, tako da je
ona stajala meni s desne strane, i okrenuo prekida sme
ten negde ispod isturenog grozda staklenih sijalica. Zaulo
se uobiajeno pukanje, potom se ono preobratilo u zvon
ko zavijanje, da bi se zatim domoglo vlastitog vrhunca u sa
vrenu blagom zujanju, kao da je nagovetavao bogomdani
povratak u tiinu. U meuvremenu, isijavajua svetlost je po
veala svoju estinu da bi onda vidljivo oslabila, a na kraju
nastavila da mirka u bledoj, bizarnoj boji ili meavini boja
koje niti sam mogao da odredim, niti opiem. Tilingast me
za to vreme nije isputao iz pogleda, primetivi zbunjenost
na mome licu.
"Zna li ta je ovo?" proaptao je. "To je ultraljubiasta."
Potom se glupavo zacerekao pri pogledu na izraz moga iz
nenaenja. "Ti si verovatno mislio da je ultraljubiasta ne
vidljiva nijansa, pa i jeste, no, sa da isto tako moe videti
mnogo drugih nevidljivih stvari."
"Sasluaj me! Talasi iz te sprave bude hiljade uspavanih
ula u nama. Cula to smo nasledili iz eona protekle evolucije, od stanja izdvojenih elektrona do stanja organskog o
veanstva. J a sam ugledao istinu, a sada nameravam i tebi
da je prikaem. Zar se ne pita kakva e izgledati? Rei u
ti." Tu je Tilingast seo naspram mene, oduvavi plamen sve
e i grozomorno se zagledao u moje oi. "Tvoji postojei or
gani sa nervnim zavrecima, prvo ui, pretpostavljam, po
kupie mnogo spoljanjih utisaka, zato to su one blisko po
vezane sa uspavanim organima. Onda e se probuditi i osta
li organi. Jesi li ikada uo za epifizu? Nasmejau se u lice
svakom plitkoumnom endokrinologu, Frojdovom kolegi na
ivini i skorojeviu. Ta lezda je organ receptor iznad svih.
I to sa m otkrio. Doe poput unutranjeg vida koji alje slike
pravo u mozak. Ako si duevno zdrav ovek, ovo je nain na
koji treba primiti veinu toga, hou rei, veinu dokaza s one
v

strane. "
146

ONE'

STRANE

Pogledao sam u nepregledni tavan sa nakoenim junim

zidom, jalovo osvetljenom zracima koje oko nije u stanju ni
naZI eti. Krajnji uglovi prostorije bili su obavijeni senkama,
a je itavo mesto zadobilo maglovitu nijansu nestvarnosti
- a je zatakavala sopstvenu prirodu i pozivala matu da se
repusti znamenju i privienju. Dok je trajalo vreme u ko
me je Tilingast utao, ja sam imao oseaj da se nalazim u
ne\"erovatnom, ogromnom hramu odavno mrtvih bogova, u
neodreenom zdanju ispunjenim bezbrojnim crnim stubo
ima koji se pruaju od memljivih podnih ploa pa sve do
naoblaenih visina izvan domaaja moga pogleda. N eko vre
me slika je bila nadasve ivopisna, da bi se potom postepe
no pretoila u daleko uasniju zamisao, u poimanje nepriosnovene, potpune usamljenosti u beskrajnom, tamnom i
bezvunom svemiru. Cinilo se da je tamo ponor i nita vie, i ja sam tada osetio detinji strah koji me je naveo da iz
mog bonog depa potegnem revolver koji sam oduvek u
yome detinjstvu nosio im bi se spustio mrak, dok sam jo
ziveo u Istonom Providensu. Onda, iz najudaljenijih pre
dela zabaenosti, taj zvuk lagano je skliznuo u postojanje.
Bio je beskonano priguen, neno treperav i neosporivo
muzikalan, meutim, zadravao je izvesnu vrednost nenad
mane napetosti, koja se starala da svoju pojavu naglasi svo
jevrsnim tananim muenjem itavog mog tela. Osetio sam
uzbuenje nalik onom kada, igrom sluaja, noktima zagre
bete po papiru za mirglanje. Istovremeno se tamo razvilo
neto nalik hladnoj promaji, koja je oigledno prohujala kraj
mene iz pravca nadirueg zvuka. Dok sam bez daha ekao,
opazio sam da se promaja i zvuk pojaavaju sa posledicom
da mi doaraju oseaj moje malenkosti privezane za ine ko
jima se pribliava ogromna lokomotiva. Tad sam se obratio
Tilingastu i im sam zaustio prve rei, svi neobini utisci na
glo su iezli. Samo sam video tog oveka, bletavu mainu
i slabo osvetljenu prostoriju. Tilingast se odvratno cerio re
volveru koji sam nesvesno umalo potegao sa boka, meu
tim po njegovom izrazu bio sam siguran da je on uo nita
manje nego ja, ako ne i u mnogome vie. Proaptao sam ono
v

147

NEKRONOMIKON

to sam iskusio, a on ini je naloio da ostanem miran i to

.
Je moguce prlJemClvIJl.
"Ne mrdaj", upozorio me je, "zato to dok si u ovim zra
cima inisebe vidlj"ivim isto ka o tosa m moe videti. Pa, ve sam
ti rekao da je posluga otila, ali ti nisam rekao ka ko. U pita
nju je bila ona ne-ba-pametna slukinja. Dole je ukljuila
svetla kada sam je lepo upozorio da to nikako ne radi, pa
su ice pohvatale srodne vibracije. Mora da je bilo uasno.
Mogao sam uti zapomaganje ak ovde, i pored svih stvari
koje sam nazirao u sasvim drugom pravcu, a docnije je stvar
no bilo prilino grozno pronalaziti gomilice njene odee po
celoj kui. Preobuka gospoe Apdajk nalazila se blizu pre
kidaa u ulaznom hodniku. Tako sam i saznao kako je to
uradila. Sve ih je zgrabilo. Ali sve dok se nas dvojica ne po
meramo s mesta, manje-vie smo bezbedni. Bpamti da se
suoavamo s jednim grozomornim svetom u kome smo prak
tino bespomoni. Ne mii se!"
Zdrueni ok otkrovenja i iznenadnog nareenja utrli su
u mene neku vrstu oduzetosti, pa sam u celokupnoj vlasti
toj stravi svoj um otvorio za utiske sa mesta koje je Tilingast
naslovio "onostranim Trenutno sam se nalazio u svojevrsnom
vrtlogu zvukova i pokreta sa zbunjujuim slikama pred oi
ma. U gledao sam pomuene obrise sobe, iako se sa neke ta
ke u svemiru inilo da se strmoglavljuje halabuna kolona
svakakvih formi ili oblaka sekui vrsti krov na mestu iznad
mene i sa desne strane. Zatim sam na kratko ponovo isku
sio efekat hrama. Meutim, ovoga puta njegovi stubovi su
dosezali do nebeskih okeana svetlosti, a oni su sa svoje stra
ne odailjali jedan zaslepljujui zrak duinom kolone od obla
ka koju sam maloas video. Posle toga itava scena odigra
se u kaleidoskopu, te sam u svoj toj nabacanoj hrpi slika,
zvukova i neidentifikovanih ulnih utisaka imao oseaj da
u se rastoiti ili na neki nain izgubiti svoju vrstu formu.
Ipak, jednog odreenog momenta seau se zauvek. U tre
nutku mi se inilo da fiksiram depi neobinog nonog ne
ba krcatog blistavim, kovitlavim sferama i, dok se isto po
vlailo, spazio sam da sjajna sunca formiraju sazvee ili ga
laksiju ustaljenog oblika, oblika izopaenog lica Kroforda Ti

v"

H.

148

S ON E

STRAN E

lingasta. U drugi mah sam osetio krupne, ive stvorove ka0 promiu kr mene i s vremena na vreme prola ze ili plu
aju kroz moje navodno vrsto telo, dok mi se inilo da ih Ti
lingast direktno posmatra kao da su ih njegova bolje istre
nirana ula vizuelno mogla uhvatiti. Setio sam se ta mi je
kazao o epifizi i zapitao se ta je tek on mogao sve da vidi
\'ojim neuobiajenim "okom" .
N aglo i sam postadoh opsednut pojaanim ulom vida.
Povrh i iznad raznobojnog i senovitog haosa podigla se sli
"a koja je, iako odve nejasna, zadravala odlike postojano
sti i permanencije. Zaista se radilo o neem poznatom, za
[o to je najneobiniji njen deo stajao nad uobiajenom ze
maljskom scenom kao kada bi zrak filmskog projektora na
bacili preko obojene pozorine zavese. Tako sam ugledao la
boratoriju u potkrovlju, elektrinu mainu, kao i izvitopere
nu formu Kroforda Tilingasta ispred mene. Ali, od itavog
prostora naseljenog nepoznatim predmetima, nijedan deli
nije bio ostavljen neispunjen. Neopisivi oblici, ivi i svaka
kvi ostali, bili su pomeani u jezovitom neredu, a u njihovoj
bli zini nalazili su se itavi svetovi ispunjeni vanzemaljskim,
nepoznatim entitetima. Takoe se inilo da su sve poznate
stvari ulazile u sastav ostalih nepoznatih stvari i obratno. Me
u ivim predmetima najvie su se izdvajale mastiljave od
vratnosti nalik meduzama koje su otromboljeno podrhtava
le u z edno sa vibracijama iz elektrine sprave. Bile su pri
kazane u ogavnoj brojnosti i na svoj uas primetih da se pre
pliu, da su polu tene i u mogunosti da prolaze jedna kroz
drugu i kroz ono to mi znamo kao vrsta tela. Te stvari, isto
tako, nikada nisu mirovale, ali su zato ostavljale utisak bes
konanog lebdenja sa nekom udnom namerom. Ponekad
je ispadalo da prodiru jedna drugu. Napada bi se sjurio
na svoju rtvu i istovremeno je zbrisao iz vidokruga. Drhte
i, osetio sam da znam ta je moglo slistiti nesrenu Tilin
gastovu poslugu, stoga nisam nikako mogao prenebregnu
ti pomenute stvari iz svoga uma u nameri da osmotrim i
ostala svojstva novostvorenog sveta koji se, nevidljiv, prosti
rao svuda oko nas. S druge strane Tilingast je mene posma.
trao l govono:
"

149

NE K R ONOMIKON

,,vidi li ih? Vidi li ih? Vidi li stvari koje lebde i pluta

ju oko tebe i prolaze kroz tebe u svakom trenutku tvog i
vota? Vidi li stvorove koji sainjavaju ono to ljudi naziva
ju istim vazduhom i plavim nebom? I zar nisam uspeo pre
vazii tu barijeru? Zar ti nisam pokazao svetove koje do sa
da nijedan ovek nije video?" Zauo sam njegov urlik kroz
zastraujui haos i pogledao u to divlje lice, tako napadno
uneeno u moje. Njegove oi bile su vatreni ponori koji su
prodirali u mene izrazom za koji sam sada bio ubeen da
nije drugo do neverovatan prezir. Maina je odbojno zujala.
"Misli li da su te teturave stvari zgromile poslugu? Bu
dalo, one su nekodljive. Ali posluga jeste isparila, nije li ta
ko? Ti si pokuao da me zaustavi! Obeshrabrio si me kada
mi je preko bila potrebna svaka kap ohrabrenja koju sam
mogao zatraiti! Plaio si se kosrnike istine, prokleta kukavice, ali sada te imam! Sta je poistilo poslugu, pita se? Sta
ih je nateralo da tako glasno zapomau? Jo ne zna, a? Usko
ro e saznati. Pogledaj me! Sasluaj ta u ti rei ! Zar stvar
no misli da postoji neto kao to je vreme i veliina? Da li
si, zaista, mijeja da postoje oblik ili materija? Rei u ti,
jer sam dosegao do dubina koje tvoj maleni mozak ne mo
e da shvati. Video sam iza granica beskonanosti i prizvao
demone sa zvezda! Upregao sam senke koje skau sa sveta
na svet, ne bi li sejale smrt i ludilo! Svemir pripada meni,
uje li me? Stvari me sada love. Stvari koje prodiru i raz
grauju! Ali ja znam da im umaknem. Ti si taj koga e se
one domoi, kao to su se doepali i posluge. Uznemiruju
e, zar ne, dragi gospodine? Rekao sam ti da je opasno po
kretati se, do sada sam te spaavao govorei ti da ne mrda,
ne bi li video to vie slika i sasluao me ta ti imam rei. Da
si se iole pomerio, oni bi nagrnuli na tebe jo odavno. Ne
brini, oni te nee povrediti. Nisu povredili ni poslugu. Ono
to je njih navelo da toliko vrite bee prizo r pred kojim su
se nali. Moji ljubimci nisu lepi jer stiu sa raznoraznih me
sta gde su estetiki standardi veoma razliiti. Dezintegracija
je prilino bezbolna, u to te mogu uveriti, no ja elim da ih
prvo vidi. J a sam ih umalo video, meutim ja umem da se
zaustavim. Radoznao si? Oduvek sam znao da nisi nikakav
v

150

ONE

STRANE

naunik. Drhti, a? Trese se od elje da vidi moje krajnje

pronalaske. Zato se ne bi pomerio, onda? Iznuren si? Pa,
ne brini zbog toga, prijatelju moj, jer o ni do laze! Gle, gle,
proklet bio, gledaj! Eto ga odmah iznad tvoga levog ramena!"
Ono to preostaje da se kae izuzetno je kratko, a moe
vam ve biti poznato iz novinskih lanaka. Policija je zaula
pucanj u staroj Tilingastovoj kui i pronala nas tamo, Ti
lingasta mrtvog, a mene bez svesti. Uhapsili su me zato to
je revolver bio u mojoj ruci, ali su me pustili nakon tri asa,
poto su otkrili da je modani udar ono to je ubilo Tilin
gasta i utvrdili da je moj pucanj bio upravljen ka odvratnoj
maini koja je sada leala razasuta po laboratorijskom po
du bez nade da bi je iko sastavio. Nisam, naravno, ispriao
mnogo toga to sam tamo video, iz najprostijeg straha da
e ljudi postati skeptini, mada je, iz izokolne prie koju sam
im servirao, doktor rekao da me je nesumnjivo bio hipno
tisao osvetoljubivi i krvoloni ludak.
Zelim da verujem dotinom doktoru. U svakom sluaju,
pomoglo bi mojim izmuenim nervima kada bih iz sebe, ne
kim udom, samo mogao istisnuti ono to danas mislim o
vazduhu oko sebe i nebu nad sobom. Vie se ne oseam ko
motno niti prijatno, a onaj grozomorni oseaj da mi je ne
ko stalno za leima ponekad se hladnim marcima strovali
na mene upravo kada sam u najveoj iznemoglosti. Ono to
me spreava da verujem dobrom doktoru jeste najjednostav
nija injenica da policija nikada nije pron ala tela kune po
sluge za koju su rekli da je poubijao Kroford Tilingast.
v

\\

,\.\%.\.-

\ "II

, '\

\\ ,
"

I
I

'.
o

o
,

Qr
o

.i

JI

I
,
,

-.
'-

_
_
o

ije potrebno da pomilja da sam lud,

Eliote. Mnogi ljudi imaju predrasude i
udnije od ovih mojih. Sto se ne smeje
Oliverovom dedi koji odbija da ue u
motorno vozilo? Ako mi se ne dopada
ta prokleta podzemna eleznica, to je
moja stvar. U ostalom, taksi nas je bre
dovezao dovde. Da smo ili podzemnom morali bismo peice uzbrdo od ulice Park.
Znam da sam nervozniji nego kad si me video prole go
dine, ali ne mora da glumi lekarski konzilijum zbog toga.
Bog zna da razloga ima u izobilju. Cini mi se da je moja dobra srea to sam uopte mentalno zdrav. Cemu ovaj "trei
stepen"? Ranije me nisi ispitivao tako uporno.
Pa dobro, ako ba mora to da uje, ne vidim zato ti
ne bi bilo reeno. Moda i treba da ti se kae, jer ti si mi
uporno pisao tonom ojaenog roditelja kad si saznao da sam
poeo da izbegavam i Klub umetnika i Pikrnena. Sad, kad
je Pikmen nestao, ja opet navraam, pokatkad, u taj klub,
ali moji nervi nisu ono to su bili nekad.
Ne, ne znam ta je bilo sa Pikrnenom, i radije bih da ne
nagaam. Kao to si mogao da pretpostavi, prestao sam da
se viam s njim zato to sam saznao neke poverljive stvari,
a iz istog razloga ne volim da mislim kuda je otiao. Nek'
policija utvrdi ta moe da utvrdi, a to nee biti mnogo, ako
imamo u vidu da jo nisu saznali za onu staru kuu u N ort
Endu koju je iznajmio pod imenom "Piters" . Nisam ubeen
da bih je ak i ja mogao ponovo nai. Daleko bila pomisao
da bih to pokuao, ak i u sred bela dana! Da, poznato mi
je, ili se bojim da mi je poznato, zato ju je drao. Doi u
na to. I mislim da e, pre nego to zavrim, razumeti za
to nisam ispriao policiji. Oni bi zatraili da ih odvedem ta
mo, a ja se tamo ne bih mogao vratiti sve i kad bih znao put.
Tamo je bilo neto, a sad ne mogu da koristim podzemnu
eleznicu niti, hajde slobodno se smej i ovome, da silazirn u
ma kakve podrume.
Mislim da bi ti i sam zakljuio da ja vezu sa Pikrnenom
nisam prekinuo iz onih smenih razloga iz kojih su prekiv

155

NEKRONOMIKON

nule izvesne muke babe, doktor Rejd na primer, ili onaj

Do Minot, ili Rozvort. Mene morbidna umetnost ne oki
ra, a kad neki ovek poseduje genijalnost jednog Pikmena,
onda je za mene ast da budem njegov poznanik bez obzi
ra u kom pravcu ga. njegov rad vodi. Boston nikad nije imao
veeg slikara od Riarda Aptona Pikrnena. To sam rekao iz
prve i to kaem i sad, a nisam se ni najmanje u tome poko
lebao ni kad je prikazao sliku "Gul se hrani". Posle toga je,
sea se, Minot prestao da razgovara s njim.
Zna, potrebna je duboka umetnost i duboki uvid u Pri
rodu, da bi neko pravio dela poput Pikrnenovih. Svaki crta
najamnik koji pravi korice za magazine moe da naljepa
gomilu boja i da to nazove komarom ili vetijim sabatom,
ali samo veliki slikar moe postii da takva slika zaista za
strauje ili da izgleda ubedljivo. To je zato to samo pravi
umetnik zna konkretnu anatomiju uasnog, i fiziologiju stra
ve, onu pravu vrstu linija i proporcija koje se nadovezuju na
skrivene nagone ili na nasledne uspomene o strahu, i one
prave kontraste boja i svetlosne efekte koji e uznemiriti ono
uspavano oseanje nepripadanja. Ne moram da ti objaa
vam zhog ega ovek stvarno zadrhti od neke Fuzelijeve sli
ke, dok neka jeftina ilustracija za naslovnu stranu prie o
duhovima izaziva samo smeh. Ti momci uhvate neto, ne
to s one strane ivota, i u stanju su da i nas navedu da to za
sekund uhvatimo. Tu mo je imao Dore. I Sajmi je ima. Ima
je Angarola iz Cikaga. A Pikmen ju je imao kao niko pre njega, a ja se molim Nebu da se u budunosti niko takav ne poJavI.
Ne pitaj me ta to oni vide. Zna, u obinoj umetnosti
postoji sutinska razlika izmeu vitalnih, diuih stvari izvu
enih iz Prirode ili slikanih po modelu i nametenog kia
koji se pravi na metar, pod rukom sitnih komercijalaca u
praznim ateljeima. Rekao bih da umetnik istinski posveen
neobinom, raspolae nekom vizijom koja stvara modele ili
on priziva scene u sutini istinite iz onog nematerijalnog sve
ta u kome ivi. U svakom sluaju on daje rezultate koji se od
laljivevih nakrpljenih sanjarija razlikuju koliko i delo sli
kara realiste od krabanja nekog ko se ulanio u dopisnu
kolu karikature. Da sam ja ikad video ono to je Pikmen viv

156

F' I KME N O Y

MO D EL

aO! Ali ne! Da popijemo neto pre nego to dublje zae

mo u ovo. Boe moj! Ne bih ja iv ostao da sam video ono
"[O je taj ovek, ako je to bio ovek, viao!
Sea se da je Pikmen bio jak u slikanju lica. Ne veru
jem da je iko posle Goje uspevao da kao Pikmen unese to
liko istog pakla u jedan skup facijalnih crta ili u jedan zgr
en izraz lica. A da biste nali njemu ravne pre Goje, mora
li biste ii natrag sve do onih srednjevekovnih momaka ko
ji su klesali gargojle i himere za Notr Dam i za Mon Sen Mi
vel. Ti ljudi su verovali u svakojake stvari, a moda su i vi
ali svakojake stvari, jer Srednji vek je imao i neke udne
faze. Pamtim kako si ti lino pitao Pikrnena, godinu dana
pre nego to si otiao, gde on, za ime boga, nalazi takve ide
je i vizije. Zar nije bio odvratan onaj srneh kojim ti je uzvra
tio? Rejd je, izmeu ostalog, i zbog tog smeha prestao da se
drui sa Pikrnenom. Rejd je, zna, upravo poeo studije kom
parativne patologije, pa je bio pun pompeznih rei o ono
me to "ua grupa" poznavalaca zna o biolokom i evoluci
onom znaaju ovog ili onog mentalnog ili fizikog simpto
ma. Rekao je da mu je Pikmen iz dana u dan sve odvratni
ji, a pred kraj je govorio da ga ovaj, maltene, i plai. Da se
Pikmenove crte i izraz lica polako menjaju na nain koji se
Rejdu nije dopadao, na nain razliit od ljudskog. Puno je
priao o nainu ishrane i rekao da je Pikmen svakako do
krajnosti nenormalan i ekscentrian. Pretpostavljam da si
rekao Rejdu, ako ste uopte o tome razgovarali, da je dopu
stio da mu Pikmenove slike pou na nerve ili uznemire ma
tu. Znam da sam ja to tada kazao Rejdu.
Ali imaj na umu da ja prijateljstvo sa Pikrnenom nisam
prekinuo ni zbog ega slinog tome. Naprotiv. Moje divlje
nje prema njemu se poveavalo jer je slika "Gul se hrani"
bila velianstveno dostignue. Kao to zna, klub je odbio
da je izloi, a Muzej lepih umetnosti je odbio da je primi
kao poklon. Mogu da dodam da niko nije hteo ni da je ku
pi, tako da ju je Pikmen uvao u sred svoje kue sve do svog
odlaska. Sad je uva njegov otac u Salernu. Zna da Pikmen
potie od stare salernske porodice i da je jedna njegova pret
kinja, vetica, obeena tamo 1692. godine.
157

N6K R ONOMIKON

Bio sam stekao naviku da ba esto poseujem Pikme

na, naroito kad sam poeo da skupljam beleke za mono
grafuu o umetnosti natprirodnog. Moda sam upravo zbog
njegovog stvaralatva doao na tu ideju, a kad sam poeo da
je razvijam, kod njega sam, svakako, naao pravi rudnik po
dataka i sugestija. Pokazao mi je sve slike i crtee koje je
imao pri ruci. Cak i neke crtee mastilom koji bi, stvarno verujem, doveli do njegovog izbacivanja iz kluba, da ih je mno
go lanova videlo. Ubrzo sam postao manje-vie oboava
lac, pa sam satima sluao, kao ai, teorije o umetnosti i fi
lozofske spekulacije, dovoljno lude da ga kvalifikuju za lud
nicu u Danversu. Moje "oboavanje heroja" , u vreme kad su
ga ljudi sve vie izbegavali, dovelo je do toga da je poeo
mnogo stvari da mi poverava. J edne veeri je nagovestio da
bi mi mogao pokazati, ako nisam mnogo sklon odavanju taj
ni iako nisam naroito plaljiv, neto prilino neuobiajeno,
neto malice jae od svega to je u kui imao.
"Zna", rekao mi je, "postoje stvari koje ne dolaze u ob
zir za ulicu Njuberi, stvari kojima ovde nije mesto i koje ov
de, u svakom sluaju, ne mogu biti ni pojmljene. Moj posao
je da uhvatim implicitne nagovetaje due, a to nee nai
u skorojevikoj grupi vetakih ulica na konstruisanoj zemlji.
Zaliv Bek Bej jo nije Boston, jo nije nita, jer nije imao
vremena da nakupi uspomene i privue lokalne duhove. Ako
ovde uopte ima aveti, to su pitome aveti iz slanih movara
i plitkih uvala. J a hou ljudske aveti, aveti onih bia koja su
toliko visoko organizovana da su mogla pogledati u pakao
i spoznati smisao onoga to su tamo videla.
U metnik treba da stanuje na N ort Endu. Kad bi ijedan
esteta bio iskren, trpeo bi da bude meu straarama radi
nagomilanih tradicija. Zaboga, ovee! Zar ne uvia da ta
kva mesta nisu samo izgraena ve su u doslovnom smislu
rasla? Generacija za generacijom je tu ivela, oseala i umi
rala, i to u danima kad se ljudi nisu plaili da ive i oseaju
i umiru. Zar ne zna da je na Kops Hilu 1632. postojala vo
denica i da je polovina sadanjih ulica bila uspostavljena do
1650. godine? Mogu ti pokazati kue koje stoje ve dva i po
veka, i due. Kue koje su bile svedoci stvari od kojih bi se
moderna kua raspala u prah. Sta znaju moderni o ivotu i
v

158

PIKME NOV

MODE L

-ilama iza njega? Ti moe rei da je vetiarenje u Sale

u bilo iluzija, ali kladio bih se da bi ti moja ukun-ukun
aba mogla to-ta ispriati. Obesie je na Bregu veala u
pri ustvu Kotona Matera koji je to posmatrao sa izrazom la
ine pobonosti. Neka bude proklet Mater koji se plaio da
bi e neko mogao istrgnuti iz ovog ukletog kaveza monoto
nije. Kamo sree da je neko bacio aroliju na njega ili mu
jedne noi isisao krv!
Mogu ti pokazati kuu u kojoj je Mater iveo. I onu dru
QU u koju se plaio da ue i pored sve svoje prie. Znao je
-[\ ari koje se nije usuivao da unese u svoje budalaste Ma gllalije ili u onu detinjastu knjigu Cuda nevidljivog sveta . Vidi,
pa zna li ti da je itav Nort End bio povezan, svojevreme
no, tunelima, tako da su izvesni ljudi mogli da dou jedni
drugima u kue, ili da odu do groblja ili do mora? Neka bu
de iznad zemlje progona i kazni koliko hoe, izvesne stva
ri su se nastavljale i ostajale izvan domaaja, a glasovi koji
ma se nije moglo odrediti poreklo smejali su se u noi.
Arna' ovee, ako pogledamo kue koje su sazidane pre
1700. godine i ostale neizmenjene do danas, kladim se da
na svakih deset, u osam mogu da ti pokaem neto udno
u podrumu. Jedva da proe mesec dana a da ne proita
kako su radnici nali, u ovoj ili onoj staroj kui koja se rui,
ciglama zazidane svodove i bunare koji nikud ne vode. Mo
gao si, prole godine, da vidi jedno takvo mesto iz nadzem
ne eleznice blizu ulice Henman. Postojale su vetice i ono
to su vetija vraanja prikazivala. Postojali su pirati i ono
to su oni donosili sa mora. Krijumari. Pljakai. I da ti ka
em, u stara vremena ljudi su znali kako treba iveti i kako
iriti granice ivota! Ovaj svet nije bio jedini sa kojim se od
vaan i mudar ovek mogao upoznati! Fuj! A uporedi s ti
me dananjicu, gde su takvi bledoruiasti mozgovi, da ak
i klub tobonjih umetnika poinje da se trese i pada u gre
ve, ako jedna slika poe dalje od oseanja podobnih za aj
ni stoi u Bikon Stritu! Jedina iskupljujua vrlina sadanjo
sti sastoji se u tome to je sadanjost previe glupa da postavlja suvie detaljna pitanja o prolosti. Sta nam mape i
spisi i turistike knjige vodii zaista kau o Nort Endu? Bah!
Garantujem da te mogu, istim nagaaem, odvesti do triv

159

N8KRONOMIKON

deset ili etrdeset uliica ili mrea uliica severno od ulice

Prins za ije postojanje ne zna ni desetoro ivih bia, ako iz
uzmemo doseljenike od kojih sada tamo vrvi. A ta abari
znaju o znaenju tih uliica? N e, Terberu, ta drevna mesta
divno sanjaju i prepuna su uda i uasa i bekstava iz banal
nosti svakidanjice, a ipak nema nijedne ive due koja bi
ih razumela ili iz njih izvlaila neku korist. Zapravo, posto
ji samo jedna takva iva dua, jer ja nisam uzalud kopao po
prolosti!
Pazi! Tebe takve stvari interesuju. Sta, ako ti kaem da
tamo gore imam jo jedan studio gde mogu da uhvatim no
ni duh drevnog uasa, i slikam stvari na koje u ulici Njube
ri ne mogu ni da pomislim? Normalno da o tome ne govo
rim onim prokletim usedelicama u klubu gde Rejd, proklet
neka je, ve i ovako apue da sam nekakav monstrum koji
klizi niz tobogan obrnute evolucije. Da, Terberu! Odavno
sam ja zakljuio da ovek mora i uas da slika naivo, a ne
samo lepotu, pa sam obavio neka istraivanja na mestima
za koja sam imao razloga da verujem da su obitavalita ua
sa.
Imam kuu za koju verujem da je, sem mene, ni trojica
drugih ljudi nordijskog porekla nisu dosad videla. Nije mno
go daleko od nadzemne eleznice, ako merimo koracima pe
aka, ali je vekovima udaljena, ako raunamo kretarUe du
e. Uzeo sam je zbog udnog starog ciglenog bunara u po
drumu, od one vrste o kojoj ti priah. Takva je to straara,
da samo to ne padne, i zato niko drugi nije hteo tu da sta
nuje. Bilo bi mi vrlo neprijatno da ti kaem koliko malo pla
am za nju. Prozori su zakucani daskama, ali meni je to jo
bolje, jer za ono to ja radim dnevno svetlo ni ne elim. Sli
kam u podrumu gde je inspiracija najvea, a u prizemlju
imam druge sobe sa nametajem. Vlasnik je Sicilijanac, a ku
u sam iznajmio pod imenom Piters.
Pa, ako si voljan, poveu te tamo noas. Mislim da e
uivati u tim slikama jer, kao to rekoh, ja sam tu malo pu
stio sebi na volju. Nije neko ogromno puteestvije. Ponekad
odem peice tamo jer ne elim da skreem panju stiui
taksijem na takvo mesto. Moemo na Junoj stanici sesti u
povratni, i sii u ulici Beteri a onda vie nije daleko."
y

160

I"IKMENOV

MODE L

Pa, Eliote, posle takve harange, preostalo mi je uglav

om samo da se suzdravam da ne potrim, ve da poem
binim korakom prema prvom praznom taksiju koji uspem
ugledam. Na Junoj stanici preli smo iz taksija u nad
zemnu, i oko ponoi smo sili niz stepenite u ulici Beteri i
. nuli du stare luke obale pokraj keja Konstituen. Ni
sam pamtio pokraj koliko smo poprenih ulica proli i ne
mogu ti rei u koju smo se najzad zaputili, ali znam da nije
bila Grinou Lejn.
Bilo je to uspon kroz pusti deo najstarije i najprljavije uli
ce koju sam u ivotu video, izmeu kua sa vrlo tronim ugla
-rim kroviima iznad svakog prozora potkrovlja i sa prozori
ma ija su malena okna bila porazbijana. Napola razrueni
arhaini dimnjaci uzdizali su se ka nebu osvetljenom mesei
nom. Ne verujem da si tu mogao videti tri kue koje nisu sta
jale u doba Kotona Matersa. Zapazio sam bar dve sa ispusti
ma pruenim nad ulicu, a u jednom trenutku mi se uinilo
da vidim i jednu klinasto uzdignutu krovnu konstrukciju sko
ro zaboravljenog predgambrelskog tipa, iako nam poznavao
ci starina govore da vie nema nijedne takve kue u Bostonu.
Iz te uliice, u kojoj je ipak bilo neto mutnog svetla,
skrenusmo levo u jedno podjednako tiho, jo uzanije soka
e gde svetlosti nije bilo uopte, a vrlo skoro potom zaokre
nuli smo, ini mi se, nadesno u tami pod tupim uglom. N e
dugo posle toga Pikmen je izvukao baterijsku lampu i osve
tlio jedna gadno crvotona starinska vrata sastavljena od de
set manjih ploa. Otkljuavi ih, uveo me je u prazno pred
soblje obloeno tamnom hrastovinom koja je nekad davno
imala velianstven izgled. Stvar jednostavna, dabome, ali no
sila je uzbuujue nagovetaje o vremenima Androsa, Fipsa
i vetiarerBa. Onda me je proveo kroz jedna vrata na levoj
strani, upalio uljanu lampu, i rekao mi da se oseam kao
kod kue.
Vidi, Eliote, ja sam, to bi se ulinim izrazom reklo, pri
lino "tvrd" ovek, ali priznau ti da sam se estoko prepao
kad sam video ta je na zidovima. Njegove slike, zna, one
koje nije mogao da slika, pa ak ni da pokae, u ulici Nju
beri, a dobro je rekao daje sebi "pustio na volju". Hajd' po
pij jo jednu. Meni svakako treba!
16 1

NE KRONOMIKON

Nekorisno je da pokuavam da ti objasnim kako su izgle

dale, jer su razne gadosti, bogohulni uas i neverovatna ogav
nost i moralna trulost proisticali iz jednostavnih elemenata
ali nedostupnih jezikom klasifikovanju. Nije bilo onih eg
zotinih tehnika koje moe videti kod Sidnija Sajmija, niti
trans-saturnskih pejzaa i lunarnih gljiva pomou kojih Klark
Eton Smit smrzava krv. U pozadini su bila veinom stara cr
kvena dvorita, duboke ume, litice kraj mora, cigleni tune
li, drevne sobe obloene drvenim ploama ili prosti zidani
svodovi. Groblje na Kops Hilu, koje nije moglo biti mnogo
blokova udaljeno od te kue, bilo je jedna od najeih te
ma.
Ludilo i monstruoznost bili su u onim figurama u pr
vom planu, jer je Pikmenova morbidna umetnost prevas
hodno umetnost demonskih portreta. Samo u malom bro
ju sluajeva su te figure bile kompletno ljudske, ali veina
njih se u nekom stepenu pribliavala ljudskosti. Tela su uglav
nom imala dranje manje-vie slino dvonocima, ali sa ne
kom zgurenou i u nekim neodreenim pseim oblicima.
Tekstura je kod veine bila na neki neugodan nain kao od
gume. Gahhh! I sad mogu da ih vidim! Sta su radili! Ma, ne
teraj me da kaem suvie precizno. Najee su jeli, neu re
i ta. Ponekad su bili prikazani u grupama na grobljima ili
u podzemnim prolazima. Cesto su ostavljali utisak da se bore oko svog plena ili, tanije, nad svojim sanducima blaga.
A kakvu je prokletu izraajnost Pikmen ponekad davao lici
ma tog plena iz mrtvanica! Ponekad su bila prikazana bi
a koja nou uskau kroz otvoreni prozor ili ue na prsima
usnule osobe pokuavajui da je zakolju zubima. Jedno plat
no je prikazivalo kako itav opor njih urla, na Bregu vea
la, oko obeene vetice ije je mrtvo lice pokazivalo znatnu
srodnost sa njihovim.
Ali nemoj da pomisli da sam samo zbog tako odvratnih
tema i pozadina dospeo na domak nesvestice. Pa nisam tro
godinje dete. Viao sam ja i ranije mnogo slinih stvari. Ali
ta lica, E1iote, ta ukleta lica, koja su balavila i cerila se iz tog
platna sa dahom ivota samog! Zaboga, ovee, ja stvarno
verujem da su bila iva! Taj odvratni arobnjak je svojim bov

162

I"IKMENOV

MODE L

jarna probudio vatre pakla, a iz njegove etkice su izala de

ca komara. Dodaj mi tu flau, Eliote !
Bilo je tu i jedno platno sa naslovom "Lekcija". Neka mi
-e ebo smiluje to sam to video! Cuj, moe li zamisliti bezimene psolike stvari koje ue u krugu, u jednom crkvenom
dvoritu, i ue jedno malo dete da se hrani kao oni? Zamenik, rekao bih. Cuo si stari mit kako udnovati narod zamenjuje decu, ukrade ljudsku bebu, a u kolevci ostavi umesto
svoj nakot. Pikmen je prikazivao ta je sa tim ukra
nje
denim bebama. Kako odrastaju. A onda sam poeo da uvi
am uasnu srodnost na licima ljudskih i neljudskih bia.
Pikmen je u svim svojim gradacijama morbidnosti izmeu
otvoreno neljudskog i degradirano ljudskog, uspostavljao
jednu evoluciju, sa ironinim vezama. Te psoglave stvari natale su, u stvari, razvojem ljudi!
I tek to sam se zapitao kako je Pikmen prikazao njiho
Ye mladunce ostavljene oveanstvu u vidu podmetnutih za
menika, moje oko uhvati sliku koja je bila olienje ba te mili. Drevni puritanski enterijer. Soba sa tekim gredama go
re, sa reetkastim prozorima, krevetom na sklapanje i ne
zgrapnim nametajem iz sedamnaestog veka. Porodica sedi
oko stola, otac ita iz Biblije. Sva lica sem jednog pokazuju
uzvienost i potovanje, ali to jedno lice pokazuje porugu
jame. Bilo je to lice oveka mladog po godinama i nesum
njivo, oveka, za koga se mislilo da je sin tog pobonog oca,
ali u sutini, lice u srodstvu sa neistim stvorovima. Njihov
podmetnuti sin. Pikmen je u duhu vrhunske ironije dao tim
crtama vrlo primetnu slinost svojim crtama lica.
U meuvremenu Pikmen je upalio lampu i u susednoj
sobi, te je utivo drao otvorena vrata da ja proem. Zapitao
me je da li bih eleo da vidim njegove "moderne studije".
Nisam bio u stanju da mu priam neto mnogo o svojim uti
scima. Bio sam odve onemeo od straha i gaenja, ali mi
slim da je sasvim razumeo i da je to primio kao veliki kom
pliment. A sad hou da te jo jednom uverim, Eliote, da ni
sam neki plaljivko koji bi vrisnuo zbog svaeg to malice
odstupa od uobiajenog. Srednjih sam godina, pristojno so
fisticiran, i mislim da si me dovoljno gledao na ratitu u Fran
cuskoj tako da zna da me nije lako oboriti. Imaj na umu, ta

163

NE KRONOMIKON
.

koe, da sam se do tog trenutka ve bio uglavnom pribrao i

privikao na te strane slike koje su pretvarale kolonijalnu No
vu Englesku u svojevrsni aneks pakla. Pa i pored svega toga,
sledea soba je iz mene izvukla pravi vrisak i morao sam e
uhvatiti za dovratak da ne padnem. Prva odaja prikazala je
opor aveti i vetica kako navaljuju da pregaze svet naih pre
daka, ali ova odaja je uvela uas pravo u na sopstveni sva
kodnevni ivot!
Gospode, kako je taj umeo da slika! Bila je tu jedna stu
dija nazvana "Nesrea u podzemnoj eleznici" gde itavo kr
do opakih bia izlazi, pentrajui se, iz nekih nepoznatih ka
takombi, kroz naprslinu u podu stanice Bojlston, i nasre na
gomilu ljudi na peronu. Drugo platno je prikazivalo ples na
Kops Hilu, meu grobovima, ali sa dananjom pozadinom.
Bilo je tu i mnotvo podrumskih prizora, gde monstrumi
puze iz rupa i naprslina u zidovima, cerei se, i zauzimaju
uee poloaje iza buradi ili iza pei, da ekaju rtvu koja
prva sie niz stepenice.
J edna ogavna slika prikazivala je, inilo se, ogromni po
preni presek Bikon Hila, sa mravolikim armijama otrovno
memljivih nakaza koje se protiskuju kroz mnogobrojne ja
zbine i tunele ispod groblja. Plesovi na modernim groblji
ma bili su slobodno prikazani, a bila je tu i jedna zamisao
koja me je okirala vie nego sve ostale zajedno. Scena u ne
kom nepoznatom svodu, gde se nekoliko desetina zveri na
guralo oko jedne, koja dri dobro znani bostonski vodi i,
oito, glasno ita iz njega. Svi su upirali prstom ka istom pa
susu teksta, a sva lica su bila toliko izobliena od epilepti
nog, odzvanjajueg smeha, da mi se priinilo da ujem zlo
guke odjeke. Naslov slike je glasio: "Holms, Louel i Long
felou lee sahranjeni na Maunt Obernu" .
Dok sam se postupno stiavao i privikavao na tu drugu
sobu punu avoljeg posla i morbidnosti, poeh da analizi
ram neke od elemenata koji su me navodili na gaenje i
muninu. Kao prvo, rekoh sebi, ove stvari su odbojne zato
to ukazuju na totalnu nehumanost i otvrdlu surovost samog
Pikrnena. Taj tip mora biti nepopustljivi neprijatelj celog o
veanstva im sa toliko radosti prikazuje muke mozga i me
sa i degradaciju naeg smrtnog obitavalita. Kao drugo, sli164

I"IKMENOV

MODE L

-e plae samom svojom velianstvenou. Njihova umetnost

je umetnost koja uspeva da ubedi. Kad vidimo te slike, vidimo demone same, pa ih se plaimo. Cudo je u tome to
Pikmen svoju mo nije, ak ni delimino, sticao selektivno
u ili .bizarnou. Nita nije bilo zamueno, deformisano ili
-onvencionalizovano. Crte su bile otre i realistine, a deta
lj i definisani skoro do bola precizno. A lica!
Nismo mi tu videli samo neku umetniku interpretaci
ju. Videli smo sam pandemonijum, prikazan kristalno jano, otrom objektivnou. U tome je bila stvar, tako mi N e
ba. Taj ovek nije bio ni fantastiar, ni romantiar. Nije po
-uao ak ni da nam prui uskomeane, prizmatine efe
mernosti snova, nego je hladno i ironino odrazio neki sta
bilan, mehani stiki, i temeljno uspostavljen svet uasa, svet
koji je on sagledao u celini, brilijantno, pogledom, direkt
nim i postojanim. Bog zna ta je taj svet mogao biti i gde je
Pikmen uopte uspeo da vidi te svetogrdne forme kako ga
lopiraju i kaskaju i puze kroz njega, ali, ma kakav da je bio
zbunjttiui izvor Pikrnenovih prizora, jedno je bilo jasno: Pik
men je bio u svakom smislu te rei i po koncepciji i po na
inu izvoenja, realista i to temeljan, marljiv, maltene, na
uni realista.
Domain me je sada poveo dole, u podrum, ba u sam
njegov studio i ja se spremih za neke prizore iz pakla na ne
dovrenim platnima. Kad smo stigli do dna vlanih stepe
nica uperio je svoju baterijsku lampu u ugao velikog otvo
renog prostora koji je bio pred nama i osvetlio kruni cigle
ni zid neeg to je izgledalo kao veliki bunar u zemljanom
podu. Prili smo blie i video sam da je bunar imao najma
nje metar i po u preniku, a zidovi su mu bili tridesetak san
timetara debeli i petnaestak santimetara uzdignuti od nivoa
tla. Ako ja neto mnogo ne greim, bio je to solidan rad iz
sedamnaestog veka. To je, ree tada Pikmen, upravo ono o
emu je priao. Otvor u mrei tunela koja se nekada prosti
rala ispod brega. Nabacih, dokono, primedbu da bunar ni
je zazidan nego samo pokriven tekim drvenim diskom. po
miljajui sa ime taj bunar mora biti povezan ako su Pik
menovi zapanjujui nagovetaji neto vie od prazne retori
ke, zadrhtao sam malice. Onda sam se okrenuo i poao za
v

1 65

N KRON OM I KON

Pikrnenom uz jedan stepenik pa kroz uzana vrata u p - no veliku sobu sa drvenim podom, opremljenu popU[
ljea. Acetilenska gasna lampa davala je svetlost potrebn
rad.
Nedovrene slike, neke na tafclajima a neke naslon ne na zidove, bile su isto tako grozomorne kao one do, - ne, gore, ali su pokazivale umetnikovu metodinost u ra .........
Scene su bile skicirane ekstremno paljivo, a olovkom uc-
tane opte linije pokazivale su sa kakvom minucioznom ta
nou Pikmen odreuje odgovarajuu perspektivu i prop cije. Bio je to veliki umetnik. Kaem to ak i sada, znaju'-4
sve ono to znam. Moju panju je privukao veliki fotoap rat na stolu, a Pikmen mi ree da ga koristi za snimanje pn
zora koji e mu biti pozadine da bi mogao i pozadinu da na
slika u ateljeu gledajui u fotografyu, a ne da vue svoju opre
mu po gradu radi ovog ili onog prizora. Izjavio je da, p
njegovom miljenju, za marljiv rad i fotografya moe da po
slui podjednako dobro kao i sam prirodni prizor ili mode.
i dodao da se on fotografijama slui redovno.
Bilo je neeg veoma uznemiravajueg u munim skica
ma i poludovrenim udovinim spodobama koje su se ke
zile iz svakog kutka te prostorije, a kad je Pikmen iznenada
sklonio zastor sa jednog ogromnog platna u senovitom de
lu sobe, nisam bio sposoban da se uzdrim od vriska, pa ta
no da mi je ivot zavisio od toga. To mi je bio drugi krik te
noi. Odjekivao je i odjekivao pod mutnim svodovima tog
drevnog podruma sa mirisom alitre, a onda sam morao da
uguim poplavu reakcija koja je pretila da izbije kao histe
rini smeh. Milosrdni Stvoritelju! J a, Eliote, ne znam ta je
bilo stvarno, a ta samo grozniavo priinjavanje. Ne veru
jem da u svetu moe postojati takav san !
Bila je to jedna ogromna bezimena svetogrdnost sa ua
grenim crvenim oima. U svojim koatim kandama dra
la je neto to je ranije bilo ovek i grizla mu glavu kao to
dete gricka eerlemu. To bie je bilo u nekakvom ueem
poloaju i posmatrau se inilo da bi svakog trena moglo da
odbaci svoj sadanji pIen i potrai ukusniji zalogaj. Ali, avo
da ga nosi, ak mi tako paklena tema nije bila ono glavno
-

166

P I K M E NOV

MOD E L

Vto je OVU sliku uinilo takvim besmrtnim izvoritern svemo

gue panike. A ni to psee lice sa iljastim uima, zakrvavlje
nim oima, ravnim nosem i zabalavljenim usnama. Ni kan
de krljutima prekrivene, ni telo pokriveno grudvama bu
i, ni noge sa polukopitima. Nita od toga, iako je bilo koja
od tih stvari mogla oterati u ludilo nekog oveka sklonog uz
buenju.
Sliku je takvom uinila tehnika, Eliote, ta prokleta, bezbona, ta neprirodna tehnika! Zivotom se kunem da nikad
nigde drugde nisam video dah pravog ivota tako edinjen
sa platnom. Cudovite je bilo ba tu. Zurilo i grizlo i glodalo i piljilo! Meni je bilo jasno da bi jedino suspendovanje za
kona Prirode omoguilo oveku da naslika neto tako bez mo
dela, bez bacanja pogleda u onaj donji svet koji nikada nije
bio dostupan oima ijednog avolu neprodatog smrtnika.
Na jedno prazno mesto na platnu bio je iglom prikaen
savijen komad hartije. Po svoj prilici pomislih da je to foto
grafija sa koje Pikmen namerava da naslika pozadinu, isto
onako groznu kao to je i komarni stvor koji tom pozadi
nom treba da bude ojaan. Posegnuo sam da odmotam fo
tografiju da bih je pogledao, kad se, odjednom, Pikmen tr
e kao da je neko pucao u njega. Oslukivao je neobino
pomno jo od trenutka kad je moj krik uasa probudio ne
uobiajene odjeke u tom mranom podrumu, a sad kao da
je Pikrnena obuzeo strah koji je, iako manje intenzivan od
mog straha, imao u sebi vie fiziku, a manje duhovnu kom
ponentu. On potee revolver i pokretom mi pokaza da u
tim, onda iskorai napolje u glavni deo podruma i zatvori
vrata za sobom.
Mislim da sam jedan trenutak bio paralisan. Poeh po
put Pikrnena da oslukujem i, uini mi se da ujem odne
kud tihi zvuk urnog kretanja nogu, a takoe i seriju cijuka
i udara iz pravca koji nisam uspevao da odredim. Pomislih
na neke ogromne pacove i stresoh se. Onda se zau neki po
trnuli zveket od koga sam se sav najeio. Zvui kao da se ne
ko kree kriom, i pipajui . Ne u mem to da objasnim rei
ma. Bilo je kao da neko teko drvo pada na kamen ili ciglu.
Drvo na ciglu? Na koju pomisao me je to navelo?
v

1 67

N E K R ONOM I KON

Ponovilo se, i to glasnije. Osetie se vibracije kao da je

drvo palo dalje nego pre. Posle toga otar zvuk struganja ne
kog predmeta po povrini nekog drugog, pa Pikrnenov glas
koj i je silovito izvikivao neke potpuno besmislene rei i on
da zagluujue ispaljivanje svih est revolverskih metaka, spek
takularno, kao kad dreser lavova puca u vazduh radi efek
ta. Prigueni jauk ili kretanje, tupi udar. N ovo paranje dr
veta po cigli, zastoj , i otvaranje vrata, zbog ega sam se, pri
znau, estoko trgao. Pojavi se Pikmen sa orujem koje e
dimilo, psujui uveane pacove koji su se uvukli u drevni bu
nar.
"Samo vrag zna ta onijedu, Terberu", ree Pikmen raz
vlaei usta u osmeh, "jer ti arhajski tuneli dotiu i groblje
i vetije leglo i morsku obalu. Ali ta god da jedu, izgleda
da imje ponestalo, jer su bili strano eljni da izau. Uzne
mirila ih tvoja vika, rekao bih. Bolje je biti oprezan na tim
starim mestima. Nai prijatelji glodari su jedina mana oye
zgrade, mada ponekad pomiljam da su i korisni u smislu
atmosfere i kolorita."
Pa, Eliote, to je bio kr avantura te noi. Pikmen je bio
obeao da e mi pokazati tu kuu i, Nebo je svedok, obea
nje je ispunio. Izveo me je iz tog spleta uliica i to, ini mi
se, drugim pravcem, jer kad smo opet ugledali stub uline
svetiljke bili smo u nekoj napola poznatoj ulici sa monoto
nim redovima kua gde naizmenino stoje blokovi apartma
na za izdavanje i one stare kue. Pokazalo se da je to ulica
Carter, ali u onom uzbuenju nisam uspeo da zapazim tano na kom mestu smo izbili u nju. Bilo je prekasno za nad
zemnu, pa sam se vratio u centar grada peice ulicom Ha
nover. Pamtim to peaenje. Sa Tremonta smo preli u ulicu
Bikon i u njoj me je, na uglu ulice Doj, ostavio Pikmen. Pro
duio sam svojim pravcem. Nikad vie nisam progovorio sa
tim ovekom.
Zato sam prekinuo kontakte s njim? N e budi nestrpljiv.
.. Saekaj da zazvonim za kafu. Onog drugog pia smo popi
li ve dosta, ali meni je potrebno jo neto. Ne znam hoe
li i ti? Ne, nije bilo zbog slika vienih tamo, mada bih se za
kleo da bi one bile dovoljan razlog da Pikrnena izbace iz dev

168

P IKME N O V

MODE L

-et desetina domova i klubova u Bostonu. Valjda te sad vi

':e ne udi moje izbegavanje podruma i podzemnih puteva.
Razlog je neto to sam sledeeg jutra pronaao u svom ka
putu. Zna, onaj svijeni papir koji je bio prikaen na stra
ino platno u podrumu. Ono za ta sam mislio da je foto
QTafua nekog prizora koji bi Pikrnenu posluio kao pozadi
na za tog monstruma. Ona poslednja uzbuna se dogodila
ba kad sam pruao ruku da odvijem tu fotografiju i ja sam
je, izgleda, nehotino strpao u dep. Ah, evo kafe, pij je cr
nu , Eli ote, ako si mudar.
Da. Zbog te jedne hartije sam prekinuo druenje sa Pik
menom, sa Riardom Aptonom Pikrnenom, najveim umet
nikom koga sam ikad upoznao i najgnusnijim stvorom koji
je ikada skoio preko granica ivota u jame mitova i ludila.
Eliote, stari Rejd je bio u pravu. Pikmen, strogo uzev, nije
bio ljudsko bie. Ili je roen pod udnom senkom ili je na
Vao nain da otkljua zabranjenu kapiju. Sad je svejedno, jer
je otiao. Vratio se u legendarnu tamu po kojoj je voleo da
se kree. E, hajd' mi da upalimo svenjak.
N ernoj traiti da objanjavam ono to sam spalio, pa ak
ni da nagaam ta je. Ne pitaj me ni ta se nalazilo iza ono
ga krtijeg grebanja apama za koje se Pikmen toliko potru
dio da objasni prisustvom pacova. Postoje tajne, znaj, koje
su moda doprle jo iz starih salemskih vremena, a kod Ko
tona Matera moe proitati i udnije stvari. Zna koliko su
prokleto realistine bile P ikmenove slike. Kako smo se svi
udili gde on nalazi takva lica.
Pa, eto na toj fotografiji ipak nije bila nikakva pozadi
na. Bilo je, jednostavno, snimljeno to monstruozno bie ko
je je on slikao na tom groznom platnu. Eto ta je Pikrnenu
posluilo kao model. A pozadina je bila zid samog tog po
drumskog ateljea preslikan do minucioznih detalja. Ali, za
ime Boga, Eliote, bila je to fotografija snimljena u stvarno
sti i prikazivala je ivog stvora.

1 69

scrpno sam prouio mape grada, ali ipak

nisam mogao da ponovo pronaem uli
cu d'Osej . Mape koje sam imao nisu bi
le nove, a i sam znam da se imena me
njaju. S druge strane, hipnotisano sam
prekopavao po svim moguim vremen
skim razdobljima tog mesta, ak sam i
lino istraio svaku bliu oblast, peatiranu kakvim god ime
nom, koja bi moda mogla da mi prui reenje vezano za
ulicu meni poznatu kao d'Osej. Na kraju, uprkos malo e
mu to mi je preostalo, oigledno je da sam morao da se po
mirim sa poraavajuom injenicom da ne mogu da lociram
ni kuu, ni ulicu, ni mesto na kome sam tokom posledrUih
meseci mog ubogog ivota, kao student metafizike na lokal
nom univerzitetu, zauo muziku Eriha Zana.
Ne udi me to to me seanje slabo slui, jer mije zdrav
Ue, mentalno i fiziko, ozbiljno bilo ugroeno za vreme bo
ravka u ulici d'Osej, a znam da nekolicinu svojih poznani
ka tamo nisam ni odvodio. Meutim, injenica da nisam u
stanju da ponovo pronaem mesto o kome govorim, isto
vremeno je i jedinstvena i zbunjujua, jer se ono nalazilo
na pola sata hoda od univerziteta, to je donekle bilo uni
katno zahvaljujui osobenostima koje je retko ko mogao,
ako je ikada bio onde, olako istisnuti iz uma. A ja do sada
nisam upoznao ni jednu jedinu osobu koja je videla ulicu
d'Osej .
Pomenuta ulica leala je povrh tamne reke oiviene vi
sokim skladitima od cigle sa mutnim prozorskim oknima,
a nad nj om je bio masivni most nainjen od crnog kra. Du
ina te reke oduvek je bila pokrivena senkama, kao da je
dim iz oblinjih fabrika uporno sputavao sve suneve zrake.
Reka je vonjala na udne mirise koji se nisu mogli udahnu
ti niti na jednom drugom mestu, a koji e mi jednog dana
zasigurno i pomoi da je konano lociram, zato to bih mo
gao da ih prepoznam istog asa. Iza mosta protezale su se
uske i kaldrmisane ulice sa useenim inama, a potom je do
lazila uzbrdica, isprva blaga, meutim neverovatno otra ka
da bi se prilo nadomak ulice d'Osej .

173

N E K R O N O MI K O N

Nikada nisam video j o jednu uliicu usku i strmu po

put ulice d'Osej . Po njoj se gazilo kao po grebenu i, nedo
stupna svim vozilima, sastojala se na nekim mestima od re
dova stepenita, okonavajui se na vrhu otmenim zidom
ovenanim puzavicama. Tlo ulice je bilo neujednaeno, za
visno od materijala kojim je bila poploana, jer se negde
peailo po kamenim slojevima, na drugom mestu, recimo
p o istoj kaldrmi, a ponegde i po goloj zemlji, odakle se,
tu i tamo, probijala zelenkasto-siva vegetacija. Kue su bi
le visoke i sa iljatim krovovima, fascinantno stare i ludo na
krivljene unazad, unapred i u str anu. N a nekim mestima
na kojima su dve kue, jedna preko puta druge, sluajno
bile obe nagnute ka ulici, krovovima su se dodirivale i pra
vile u tom sluaju svojevrstan luk. Takoe je sigurno da su
time zaklanjale svetlost na samoj ulici. Cak se i nekoliko viseih mostova prualo od kue do kue, nad istom tom uli
com.
Ja sam posebno bio zadivljen stanovnicima te ulice. Cinilo mi se u poetku da mi je panja primarno bila skrenu
ta njihovim utanjem i povuenou, mada sam kasnije shva
tio da je to zato to su svi oni bili veoma stari. Zaista ne znam
kako mi se desilo da se na kraju nastanim u toj ulici, iako
nisam ba bio pri zdravom umu kada sam se doselio tamo .
Do tada sam bor avio po mnogim ubogim mestima i skoro
uvek sam bio izbacivan zbog nedostatka materijalnih sred
stava sve dok, napokon, nisam nabasao na J<.limavu kuu u
ulici d'Osej u posedu Blandoa, paralitika. U opisanoj ulici,
Blandoova kua bila je trea od njenog vrha, i ubedljivo naj
via od svih.
Dobio samjedinu nametenu sobu na petom spratu, po
to je kua bila skoro sasvim prazna. U noi kada sam stigao,
zauo sam neobinu melodiju koja je dopirala sa tavana iz
nad moje sobe, i ve sam se sledeeg dana raspitao o njoj
kod matorog Blandoa. On mi ree da u potkrovlju stanuje
stari nemaki violinista, udnovati nemi ovek koji se pot
pisivao kao Erih Zano Istovremeno sam saznao da je doti
ni noima svirao u jeftinom pozorinom orkestru, kao i to
da je zbog elje da veba u sobi, traio da iznajmi neti nagv

1 74

MUZIK A

E RI K A

ZA N A

nutiju, najviu i naj izolovaniju sobu, sa prozorom u zabatu

kue koji je bio jedina taka u celoj ulici odakle je moglo da
se gleda preko krajnjeg zida u nizbrdicu, a s tim, i u pano
ramu S druge strane.
N akon toga, imao sam priliku da sluam Zana svake no
i, pa sam, kako mi nije dao da spavam, vremenom postao
ophrvan bizarnou njegove melodije. Iako ne poznajui
mnogo tu umetnost, ipak sam bio ubeen da nijedna od nje
govih postignutih harmonija nije imala veze s muzikom ka
kvu sam do tada mogao uti. Zakljuih najzad da boravim
ispod kompozitora visoko originalnog talenta. to sam ga
due sluao, postajao sam vie fasciniran, sve dok se, posle
nedelju dana, nisam odvaio da upoznam starog oveka.
J edne veeri, doekavi da se vrati sa posla, presreo sam
Zana u hodniku i saoptio mu da bih ga rado upoznao i pra
vio mu drutvo dok bude svirao. Bee to nizak ovek, tanu
an i pogrbljen, odrpane odee, plavih oiju, s grotesknim
licem satira, bezmalo elav. Cuvi moje rei, ostavi mi utisak istovremeno naljuene i zaplaene osobe. Pa ipak, mo
ja oigledna naklonost ga je, u svakom sluaju, ubedila, i on
mi mrzovoljno pokaza da krenem za njim ka mranom, kri
pavom i nestabilnom tavanskom stepenitu . Nj egov sobiak,
jedan od svega dva u uzanom i iskoenom potkrovlju, gle
dao je na zapad prema visokom zidu koji je okonavao naj
vii kraj ulice. Soba je bila prostrana, a inila se jo prostra
nijom zbog toga to je bila prazna i nenametena. Od na
metaja sam zapazio samo uski krevet od kovanog gvoa,
zaprljani umivaonik, stoi, poveu policu za knj ige, kalaj
ni stalak za notne sveske i tri staromodne stolice. Listovi sa
notama su bili razbacani po celoj sobi. Zidovi nainjeni od
golih dasaka verovatno nikada nisu ni znali za gipsani mal
ter, dok su, zato, naslage praine i slojevi pauine pravili
dvostruko veu pustaru od tog mesta. Oigledno je lepota
za Eriha Zana postojala samo u nekom od udaljenih kosmosa
lmagmac:ue .
Pokazavi mi da sednem, nemi ovek zatvori vrata, okre
nu veliku drvenu rezu i pripali sveu, ne bi li njenu svetlost
pridruio onoj koju je sve vreme drao u ruci. Sada je ve
v

175

NE K R O N O MIK O N

izvadio svoju violinu iz kutije izgriene moljcima i prigrli\'

i je, seo u najmanje neudobnu stolicu. N e koristei stalak
za note i ne ostavljajui mi izbora, poe da svira po seanju.
opinjavajui me vie od sat vremena melodijama koje ni
kada do tada nisam uo, i koje su zasigurno imale izvorite
u samoj njegovoj vetini. Opisati njihovu preciznu prirodu
nemogu je zadatak za nekoga ko nije sklon muzici. Bile u
to neke vrste fuge sa ponavljanim pasaima koji su pomalo
bacali u trans, ali ja sam ih zapazio pre svega zbog nedostat
ka bilo kakvih udnih nota koje sam imao prilike da ujem
u svojoj sobi tokom cele protekle nedelje.
Pomenute melodije koj e su me opsedale zapamtio sam
do te mere, da sam ih esto sebi bezuspeno zvidukao, pa
kada je svira konano odloio instrument, upitao sam ga
da li bi ih ponovo podelio sa mnom. Dok sam reima obli
kovao vlastitu molbu, ono izguvano lice satira smesta se
ratosiljalo monotone spokojnosti kakvu je zadralo za vre
me sviranja, inei da po drugi put zadobije smetenu me
avinu ljutnje i zaplaenosti koju primetih kada sam se pr
vi put obratio starcu. Na tren pomislih da pribegnem upor
nom nagovaranju olako shvatajui kapric njegove senilnosti. Cak sam pokuao i porazbuditi neobino raspoloenje
moga domaina tako to sam zazvidukao par melodijica
koje sam upio prethodne noi. Meutim, nisam vodio taj
razgovor due od jednog momenta iz prostog razloga to,
prepoznavi kompoziciju u mom neukom zviduku, stare
vo nemo lice se neoekivano izvitoperilo u neopisiv izraz,
pa njegova duguljasta, hladna, koata ruka posegnu k mo
j im usnama ne bi li uutkala moju sirovu imitaciju. Dok je
to radio, dodatno je uveao svoju ekscentrinost bacivi pre
stravljeni pogled u smeru usamljenog prozorskog okna iza
zavese, kao u strahu od prisustva nekoga ulj eza. Pogled mu
je bio uveliko besmislen, jer je potkrovlje stajalo veoma vi
soko i sasvim van dohvata okolnih krovova, a prozor je bio
jedina taka u strmoglavoj ulici, prema reima nastojnika,
odakle se pogled mogao baciti i preko zida na nj enom kraju.
Starev iznenadni pokret glavom probudio je seanje na
Blandoove rei u mojoj glavi i sa iznenada pridolim inav

176

MUZ I K A

ERIKA

ZA N A

tom poeleo sam da pogledam preko izvanredno velike i vr

toglave panorame krovova polivenih meseevom svetlou
i gradskih svetiljki izvan granica brdaca, koje je jedini u uli
ci d'Osej mogao videti upravo ovaj gunavi muziar. Name
rio sam prema prozoru i razmakao bih ak i bezline zave
se, da se sa velikim gnevom, veim od malopreanjeg, mu
ziar svom snagom nije bacio na mene. Ovoga puta glavom
mi je pokazivao ka vratima dok me je i sam pokuavao od
vui u nj ihovom pravcu obema rukama. Sada ve potpuno
zgaen svojim domainom, zatraio sam da me pusti jer sam
imao nameru da odem iz ovi stopa. Stisak mu je odmah
olabavio i poto je, pretpostavljam, primetio moju uvree
nost i negodovanje, bes na njegovom licu postepeno je po
eo da slabi. Tada me je ponovo zadrao rukama, samo ovoga
puta prijateljski, navevi me da se po drugi put zavalim u
stolicu, da bi potom, nadasve enjivo, priao stoiu u ne
redu gde je olovkom ispisao mnotvo rei na ravom fran
cuskom jeziku skoranjeg doseljenika.
Poruka koju mi je napokon predao bila je molba za to
lerancijom i oprotajem . Zan ree da je star, usamjen i u
nemilosti udnih strahova i neurotinih poremeaja pove
zanih sa muzikom koju svira, kao i sa nekim drugim stva
rima. Uivao je u mom sluanju njegovih melodija i poe
leo da ponovo navratim i uzgred zanemarim sve ekscen
trinosti . Meutim, on vie nij e mogao da zasvira jednu od
onih udnih harmonija, isto kao to slinu intonaciju nije
mogao podneti da uje ni putem najprostijeg zviduka dru
ge individue, niti je podnosio da iko sem njega dira stvari
u sobiku. Sve do nae prve konverzacije ak nije bio ni sve
stan da moja malenkost moe uti njegovo sviranje, pa me
je sada priupitao da li mogu da sredim sa Blandoom da se
preselim sprat nie, gde ne bih bio u prilici da ga sluam
noima. A on sam e, jo bee napisao, platiti razliku u kirlJI.
Dok sam sedeo i deifrovao njegov nakaradni francuski
jezik, osetio sam blagonaklonost prema starcu. Postao je r
tva fizikih i duhovnih komplikacija, kao uostalom i ja. Mo
je studije metafizike inae su me poduavale ljubaznosti. I

177

NE K R O N O M I K ON

u toj potpunoj tiini do nas je doao nekakav um sa prozo

ra. Mora da je aluzina zaegrtala na vetru, no ja sam, sve
jedno, neprij atno poskoio na stolici, nita manje neuroti
no od Eriha Zana. Nakon to sam zavrio itanje p oruke, ru
kovao sam se sa svojim domainom i oprostio se od njega,
kao prijatelj .
Idueg dana Blando mi je dao osetno luksuzniju sobu
na treem spratu, izmeu stana ostarelog zajmodavca i so
bika uvaenog tapetara. Iznad mene, na etvrtom spratu,
nije bilo nikoga.
Nedugo zatim, otkrio sam da Zanova udnja za mojim
drutvom i nije bila toliko velika kao to sam stekao ubee
nje da jeste, dok me je pismenim putem nagovarao da se
odselim sa petog sprata. Nije me zamolio da, s vremena na
vreme, svratim do njega, a kada sam upravo to i uinio, on
je delovao nesigurno, svirajui u svojoj sobi prilino ravno
duno. To se obino zbivalo nou. Preko dana je starac spa
vao, ne primajui posete . Moja naklonost, s tim na umu, sva
kako da nije rasla, iako su me ono potkrovlje i neobina mu
zika opsesivno privlaili. Naime, dobio sam neopisivu elju
da bacim pogled kroz muziarev prozor preko visokog zida
i jo nie, u nepoznate nagibe blistavih krovova i iljatih kula,
koje mora da se prostiru odmah ispod. Jednom sam i oti
ao do potkrovlja, dok je Zan, uobiajeno, bio na koncertu,
i zaustavila su me vrata utvrena katancem.
U speo da naujem sviranje starog muziara u noi. U
poetku sam na prstima hodao do petog sprata, a zatim bih
se odvaio da se do potkrovlja uspnem poslednjim kripa
vim stepenitem. Onda bih obino, u uskom hodniku izvan
zamandaljenih vrata sa pokrivenom kljuaonicom, esto uo
muziku koja me je ispunjavala neobinim strahom iz neja
sne zapanjenosti zbog zagonetke misaonog udubljivanja. Ne
zato to su zvuci bili runi, jer to zasigurno i nisu bili, ve
zato to su sadrali vibracije neega to, do tada, za mene
nije postojalo na Zemlji, da bi, na mahove, ti zvuci zadobi
li simfonij ski kvalitet za koji nisam ni najudaljenijim delo
vima mozga mogao zamisliti kao delo jednog j edino g svira
a. Zasigurno, Erih Zan je bio genije divljih moi. I dok su
178

MUZI K A

ERI K A

ZA N A

nedelje proticale, svirka je postajala sve ivopisnija, a muzi

lar sve ispijeniji i tajanstveniji u fizikoj i mentalnoj prome
ni koju je bilo muno pratiti. Sada je ve odbijao da me pri
mi u bilo koje doba, ili bi se progurao kraj mene kada bismo
:e sreli na stepenitu.
A onda, jedne veeri, dok sam prislukivao iza njegoih vrata, zauo sam zvuk violine kako se kroz urlik povi
:!a\ a u haotini prasak. Bio je to pakao koji me je naveo da
p osumnjam u sopstveni zdrav razum da tada nije, iz tog za
mandaljenog portala, dopro do mene tuni dokaz da je taj
Ilas istinit i iv, grozan, neartikulisan jauk, koji samo nem
covek moe da izvue iz sebe u trenucima nezamislivog stra
ha ili agonije. Udarao sam po vratima koliko sam mogao,
ali nije bilo odgovora. Kasnije sam ekao, uuren u hod
niku, drhtei od zime nita manje koliko i od straha, sve
dok nisam uo muziarev napor da ustane s poda uz po
mo stolice. Verujui da se p ovratio iz nesvesti, ponovo sam
zakucao na vrata njegovog sobika, usput blago ponavlja
jui svoje ime. Istovremeno sam uo kako se Zan spotie
prema prozoru, zamandaljuje aluzine i okna, najposle ih
pokriva zavesama, zatim epa do vrata koja, na ivici snage,
otvara, ne bi li me primio unutra. Ovoga puta njegovo odu
evljenje povodom mog prisustva bilo je vie nego stvarno.
Njegovo sada ve izopaeno lice sijalo je od olakanja, dok
se rukama pridravao za moj mantil kao to dete urne da
se oklembesi o maj inu halj inu.
Podrhtavajui, starac me je naveo da sednem na najbli
u stolicu, a on sam utonuo je u drugu, pored koje je na po
du nemarno leala njegova violina sa gudalom. Nepokret
no je sedeo neko vreme, udnovato klimajui glavom, oda
jui paradoksalan utisak paljivog, a napetog i uplaenog
oslukivanja. U skoro, inei se zadovoljenim, ustao je i za
koraio prema stoiu gde je zaseo i napisao kratku poru
ku, predao mi je, i onda se vratio za sto gde je poeo da pi
e mnogo hitrije i bez prekida. Poruka me je prekli ala,
pozivajui se na moju milost i na moju znatielju, da sae
kam malo dok on ne spremi potpuni izvetaj na nemakom
jeziku o svim udesima i morama koje su ga opsedale . Ja
1 79

N E KR O N O M I K O N

sam, stoga, ekao, a olovka nemog oveka letela je po

har-

qJl.

Moda nekih sat vremena kasnije i dalje ekajui i po no pratei notne listove kako se grozniavo gomilaju na rar
evom stolu, spazio sam da se Zan prenuo kao u nagoye:
taju zastraujueg oka. Bilo je jasno da gleda prema zaye
sama, zaklonjenom prozoru i drhtavo oslukuje . Zatim e
meni uinilo da ujem nekakav um, iako se, svakako, nije
radilo o bilo kakvom uasavajuem zvuku, nego o niskoin
toniranoj i beskrajno udaljenoj muzikoj noti, sugeriui lo
kaciju sviraa u nekoj od oblinjih kua ili na neodreenom
mestu ispod impresivnog zida preko koga nijednom do a
da nisam pogledao. Meutim, na Zana je um delovao za
straujue, jer on tada odbaci olovku, najednom se osovi na
noge, prigrabi violinu i zapoe da prekida nonu tamu naj
divljij im tonovima violine koje sam ikada uo j o od kada
sam prvi put p oeo da prislukujem iza tavanskih vrata.
Bilo bi beskorisno opisivati sviranje Eriha Zana te stra
vine noi. Bilo je mnogo gnusnije od iega to sam do ta
danjeg dana uspeo da oslunem iz potkrovlja zato, jer sam
sada imao priliku da itam izraz na njegovom licu i ujedno
da shvatim da je ovoga puta starev motiv bio puki obnevi
deli strah. Pokuavao je da podigne kakofoniju, da odvrati,
da otera neto odavde ili da ga bar prigui. Sta tano, nisam mogao ni da zamislim, premda sam oseao da mora bi
ti neto neastivo. Sviranje je naraslo do fantastinih visina,
poremeeno i histerino, pa opet, ono je do poslednje me
lodije bilo zadralo kvalitete nenadmanog genija koji je ovaj
neobini starac svakako bio. U skoro sam prepoznao i taj ton.
U pitanju je bio divlji maarski ples, popularan u pozori
tima, da bih onda nakratko uvideo da je Zan prvi put svi
rao delo drugog kompozitora.
Sve glasnije i glasnije, divlje i sve divljije, izdizalo se vri
tanje i zavijanje te tune violine. Sviraa su osvajale sve obil
nije koliine neprirodnog znoja dok se vrpoljio poput maj
muna uvek pomamno gledajui prema prozoru. Putem nje
govih maninih naprezanja skoro da sam mogao da ugle
dam, kao kroz maglu, satire i bahanale u razdraganom plev

180

MUZI K A

E RIK A

ZAN A

obrtanju kroz kotrljajue ponore oblaka, di

ma i munja. A zatim sam pomislio da sam nauo kretaviju,
ra\"nomerniju melodiju koja nije proistekla iz violine. M ir
nu, namernu, svrsishodnu, rugajuu melodiju, negde iz da
lekog zapada.
N a ovom mestu prozorska aluzina poela je da se tre
-e vritei u noi pod udarima spoljanjeg vetra naglo na-[alog kao odgovor suludom sviranju iznutra. Zanova violina je sada urlikala i on je nadmaio samog sebe proizvode
i zvuke za koje nikada ni pomislio ne bih da ih instrument
moe proizvesti. Zaluzina je jae zadobovala po oknu, najedanput nezamandaljena, i poela je udarati po prozorskom
obodu. Odmah potom staklo se rasprsnulo pod nepresta
nim bubnjanjem i hladan vetar nagrnuo je u potkrovlje, pla
men svea se pucketavo zalelujao, istovremeno svugde po
obi vitlali su se notni listovi na kojima Zan bee ispisao svo
ju nepojmljivu tajnu. Njegove plave oi menjale su se, po
tajui staklaste i prozrane, dok je udovino sviranje sra
slo u slepu, mehaniku, neraspoznatljivu orgiju koju nijed
no pero ne moe ni pokuati da nagovesti.
J o jedan iznenaujui nalet vetra, svakako moniji od
ostalih, uhvatio je rukopis i odleteo s njime ka prozoru. J a
sam oajniki skoio za poludelim hartijama, no one su bi
le nestale pre nego to sam uspeo da stignem do razvalje
nog okna, da bih se, u narednom trenu, prisetio svoje stare
elje da pogledam u no sa istoga prozora, jedinog u ulici
d'Osej odakle je znatieljnik mogao pogledati u padinu iza
zida kao i u grad odmah posle nje. J este bilo mrano, ali
lampe u gradu svetlosti nikada se nisu gasile i ja sam oe
kivao da ih primetim meu kapima kie i vetra. Ipak, na
kon to sam pogledao sa toga najvieg od svih prozora u za
batima, kiljei dok su svee glasno pucketale, a ludaka vi
olina urlala zajedno sa nonim vetrom, nisam ugledao ni
kakav grad pod njim, kao ni prijatna svetla sa zapamenih
ulica, osim najzlokobnijeg crnila beskrajnog svemira. Neza
mislivi prostor oiveo kovitlacem pokreta i muzike ni u ka
kvoj slinosti sa bilo ime na Zemlji. I dok sam skamenjeno
stajao kod prozora pogledom zalazei u uas, vetar je ugasu

i vrtoglavom

18 1

N E K R O N O MI K O N

sio obe svee u tom prastarom potkrovlju ostavljajui ispred

mene zversku neprohodnu tamu haosa i otvorenih kapija
iza mojih lea.
pakla, a demonski lave violine
Zateturao sam se unazad u mrklom mraku, pri tom sam
udario u stoi i preturio stolicu. Konano sam se nekako
uspravio i posegnuo za mestom odakle je crnilo vritalo ua
savajuom muzikom. U najmanju ruku, mogao sam da po
kuam da spasim sebe i Eriha Zana, bez obzira na sile koje
su bile ustale protiv mene . U jednom mahu, imao sam ose
aj da se nekakav hladan stvor oeao o moje telo te saIII
bespomono vrisnuo i pored toga to moj urlik nije mogao
da nadglasi bogohulnu violinu. Odjednom, iz nepreglednog
mraka, bolesno gudalo je udarilo u mene davi mi do zna
nja da se nalazim u neposrednoj blizini sviraa. Osetio sam
da je ispred mene, ak sam i dotakao naslon Zanove stoli
ce, a zatim pronaao i prodrmao njegova ramena u naporu
da ga dozovem svesti.
Nemi ovek nije dao nikakav znak umesto odgovora, a
violina je nastavila da kreti bez posustajanja. Pomerio sam
svoju aku ka starevoj glavi ije sam neljudsko klimanje i
mogao da zauslavim dotle da mu se proderem u uho da obo
jica poto-poto moramo pobei od ovih neznanih stvari u
noi. Meutim, on ni ovoga puta nije naao za shodno da
odgovori, niti je stiao intenzitet svoje neopisive muzike, dok
su kroz tavan prolazile neobine struje vetra u tami i buci.
Kada je moja ruka dotakla njegovo uvu, jako sam zadrhtao,
iako ni sam ne znam zbog ega, sve dok nisam pipnuo nj e
govo mirno lice, mrtvo, hladno, ukrueno. Lice na kome se
nij e ocrtavala motorika uzdisaja i ije su staklaste oi besko
risno gledale u prazninu. A onda, kao nekim udom, naav
i vrata i veliku drvenu rezu, odskoio sam to sam dalje mo
gao od mraka i te stvari sa staklastim oima u njoj, kao i od
aveti skog zavijanja uklete violine kojoj se ljuta pojaa
vala ak i dok sam leteo iz sobe.
Poskakujui, lebdei, letei onim bezgraninim stepeni
tern kroz mranu kuu, bezglavo sam trao kroz usku, oko
mitu ulicu od stepenica i nakrivljenih kua, klepeui ste
penicama i preko kaldrme do niih ulica, povrh vonjave re182

MUZ I K A

ERIKA

ZA N A

obavij ene kanjonima zidova, dahui preko prostranog

mranog mosta do irih, zdravijih ulica i bulevara kakve po
III aj erno. Sve su to strane impresije koje mi nikada nisu ne
-rale iz uma. A takoe se i seam da napolju nije bilo vetra
i da je mesec ve krstario nebeskim svodom i da su sva sve
da grada naveliko gorela.
Uprkos svim pretragama i ispitivanjima od tada mi ni
jedanput nije polo za rukom da lociram ulicu d'Osej . Kako
(Tod bilo, nije mi sasvim ao zbog toga. Ne alim za time kao
ni za sitno ispisanim stranicama hartije to ih progutae
besani ambisi, a koje bi jedine mogle da objasne muziku
[riha Zana.

, "

"
,

.- . .

,
,
,

y
./

'

.' ,

,
,

,.

'

.'

,
,
,
,

"

"

'

, .

,
,

,
-

"

.'

,
,

,
,

'

. ,

,
-

. .

.,.

.-

--

,
-

. --=-- - -

.
-

--'

, ,

, .'

. .

-'-

,- -

-'

'

,
-,

-. - -

T_

.
-"

-,
,

'

--

"

'

- .
- -

"

'

. -

"

"

,', /

!
,

,
o

"

-,

,
..

,
,

"

,-

__ o

"

, -

- ..:.'

'

, .

#.-

...
"

_.

. . ,
---'
. . -

'

.,

.-

-.
.
.
. -

o-

_.

- .

ajna privlai tajnu. Otkako sam stekao

slavu kao izvoa neobjanj ivih podviga,
sretao sam se sa udnim priama i do
gaajima, koje su ljudi, zbog prirode
mog posla, dovodili u vezu sa mojim
sklonostima i zanimanjima. Neki od njih
bili su otrcani i nevani, neki duboko dra
atini i dalekoseni. N eki su raali neobina i opasna is
tva, a neki su me uvlaili u nauna i istorijska istraiva
nja . Mnoga od tih zbivanja sam ispriao, i nastaviu da ih
priam bez ustezanja. Ipak postoji jedan dogaaj o kojem
<Tovorim sa ogromnim oklevanjem i koji u sada izneti po
-le upornog nagovaraa izdavaa ovog asopisa zaintere-ovanog neodreenim govorkanj ima ostalih lanova moje
porodice.
Dosad skrivena tema koju sam izbegavao iz vie razlo
<Ta, odnosi se na moju privatnu p osetu Egiptu od pre etr
naest godina. Prvo, nisam naroito raspoloen da koristim
izvesne, nesumnj ivo stvarne injenice i stanja oigledno ne
poznata hiljadama turista koj i se tiskaju oko piramida i ko
jih su vlasti u Kairu u potpunosti svesne, a oigledno ih mar
lj ivo skrivaju. Drugo, ne volim da prepriavam dogaaj u
kojem je moja sopstvena plodna mata odigrala tako veliku
ulogu. Ono to sam video, ili smatram da sam video, svaka
ko se nije odigralo. Pre bi sve trebalo posmatrati kao rezul
tat prouavanja studija o istoriji i kulturi Egipta i razmilj a
nja o toj temi, sasvim prirodno prouzrokovanih okruenjem.
Matoviti podsticaji, uveani uzbuenjem stvarnog dogaa
ja koji je sam po sebi bio dovoljno straan, nesumnjivo po
jaavaju vrhunski uas te udne davne noi.
U januaru 1910. okonao sam svoje profesionalne oba
veze u Engleskoj i potpisao ugovor za turneju po australij
skim pozoritima. Slobodno vreme namenjeno putovanju od
luio sam da to bolje iskoristim obilazei mesta koja su me
zanimala. U pratnj i svoje ene ugodno sam proputovao Kon
tinent i u Marselju se ukrcao na parobrod "Malva" koji je
plovio u pravcu Port Saida. Iskrcavi se, odluio sam da po
setim najvanije istorij ske spomenike donjeg Egipta, pre ne
go to konano nastavimo za Australiju.
187

N E KR O N O M I K O N

Putovanje je bilo prijatno i ivopisno zbog mnotva za

bavnih zgoda koje mogu da zadese maioniara van njego
vog posla. Nameravao sam, zarad mirnog putovanja, da dr
im svoje ime u tajnosti. Moj kolega maioniar koji je e
leo da zabavi putnike obinim trikovima probudio je u me
ni iskuenje da ga zasenim i tako odam svoj pravi identitet
na najpogubniji nain. Pominjem to zbog krajnjeg uinka
uinka koji je trebalo da predvidim pre nego to sam se raz
otkrio pred brodom punim turista namernih da se razrnile
po dolini Nila. Posledica toga bilo je oglaavanje mog iden
titeta svuda gde smo se kretali, to je mene i moju enu li
ilo tihe neprirnetnosti za kojom smo eznuli. Putujui da
bih zadovoljio radoznalost, bio sam esto prinuen da na
sebi otrpim radoznalost drugih.
Doli smo u Egipat u potrazi za ivopisnou i tajanstve
nim iskustvima, ali smo malo toga nali kada je na brod
pristao u Port Said i pretovario putnike u male amce. Ni
ske peane dine, nakrivljene bove u p litkoj vodi i opusteli
evropski gradi bez ikakvih zanimljivosti osim De Lesepso
ve statue, probudio je u nama elju za neim vrednim na
eg truda. Posle krae rasprave odluili smo da najzad pro
duirno za Kairo i prema piramidama, da bismo kasnije oti
li u Aleksandriju, zbog australijskog broda, ali i svih onih
grkih i rimskih znamenitosti koje je drevna metropola mo
gla da nam ponudi.
Putovanje vozom bilo je sasvim podnoljivo i oduzelo
nam je svega oko etiri sata. Videli smo dobar deo Sueckog
kanala koji smo sledili sve do Ismailije, a nakon toga smo
osetili atmosferu antikog Egipta u letiminom pogledu na
obnovljeni kanal Srednjeg carstva. Onda smo napokon ugle
dali Kairo kako svetluca u sumraku, treperavo sazvee ko
je se pretvorilo u izmaglicu kada smo se zaustavili na ogrom
noj Centralnoj stanici.
Tu nas je ekalo jedno razoarenje jer je sve to smo vi
deli, osim kostima i gomile, bilo evropsko. Prozaian pod
zemni prolaz vodio je do trga zakrenog fakerima, taksiji
ma, tramvajima i velianstvenim bletavim elektrinim sve
tlima na visokim zdanjima, dok je ba ono pozorite koje
me je uzalud pozivalo da odrim predstavu i koje sam ka188

I SP O D

P IR A MID A

Ue posetio kao gledalac, nedavno prekrteno u "Ameri....'. 'osmograf" , Zaustavili smo se u hotelu "Seperd" do koeo- mo brzo stigli taksijem, jurei irokim, mudro prosee
nim ulicama. Okrueni savrenom uslugom u restoranu, lif
m'ima i uglavnom anglo-amerikim luksuzom, bili smo stra
m'ito udaljeni od tajanstvenog Istoka i nezaboravne proo tl.
arednog dana oduevljeno smo se sunovratili u srce at
mosfere "Arabij skih noi". N a vetrovitim ulicama i pod eg
zotinim nebom Kaira, kao da je ponovo oiveo Bagdad Ha
runa al-Raida. Predvoeni naim bedekerom, uputili smo
-e pored Ezbekijevih vrtova i du Muskija u potrazi za do
morodakim kvartom i uskoro smo se nali u akama bu
nog vodia koji je, uprkos kasnijem razvoju dogaaja, bio
praVI majstor svog zanata.
Tek kasnije sam spoznao da je trebalo da u hotelu po
rraim usluge zvaninog vodia. Taj izbrijani, relativno ist
covek neobinog grobnog glasa, liio je na faraona. Nazi
yao sebe Abdul Reis el Drogman i kao da je bio nadmoan
nad ostalim vodiima, mada se kasnije ispostavilo da poli
cija ne zna za njega i da ono reis uglavnom ide uz ime sva
ke vane osobe, dok je "Drogman" nita vie nego nespret
na modifikacija imena voe turistikih grupa dragoman.
Abdul nam je pokazao takva uda o kojima smo ranije
samo itali i sanjali. Stari Kairo je sam po sebi san i bka.
Lavirinti uskih uliica mirisni od aromatinih tajni, balkoni
i prozori nalik na arabeske, to se gotovo dodiruju nad kal
drmisanim ulicama, vrtlozi orijentalnog saobraaja sa ud
nim uzvicima, pucketanjem bia, tandrkanjem fakera, zvec
kanjem novca, njakanjem magaraca, kaleidoskopom arene
odee, velova, tarabua, nosaa vode i dervia, pasa, maa
ka, vraara i berbera i iznad svega kuknjava slepih prosjaka
koji ue u niama i zvuno zapevanje mujezina sa minare
ta koji se prefinjeno uzdiu prema nepromenljivo plavom
nebu.
Zakriveni, mirniji bazari nisu bili nita manje primamlji
vi . Zaini, parfemi, zrnca tamjana, tepisi, svila i mesing, sta
ri M ahmud Sulejman koji ui prekrtenih nogu usred le
pljivih boca dok brbljivi mladii mrve senf u izdubljenom
s:

189

NEKRONOMIKON

kapitelu klasinog korintskog antikog stuba iz rimskog do

ba, moda iz susednog Heliopolisa, gde je August srne ti
jednu od svoje tri egipatske legije. Antika tu poinje da e
mea sa egzotikom. A tu su onda i damije i muzej. Sve smo
ih videli i nismo dozvolili da mraniji arm faraonskog Egip
ta nadjaa uivanje u lepotama arapskog sveta. 'lb bi treba
lo da bude vrhunac, ali tada smo se usredsredili na srednjo
vekovne znamenitosti saracenskih kalifa iji velianstveni
grobovi-damije obrazuju treperavu, bajkoliku nekropolu na
ivici Arabij ske pustinje.
Najzad nas je Abdul poveo du Sarije Mohamed Ali do
drevne damije sultana Hasana i do Babel-Azaba sa kulama
na bokovima i stepenastim zidom oivienim strmim prola
zom prema monoj Citadeli koju je sagradio Saladin od ka
mea zaboravljenih piramida. Sunce je zalazilo kada smo
se uzverali uz tu liticu, obili modernu damiju Mohameda
Alija i bacili pogled sa vrtoglavo visokog zida na magloviti
Kairo, tajanstveni Kairo sav zlatan u svojim izrezbarenim ku
polama, venim minaretima i plamteim vrtovima.
Daleko, preko grada uzdizala se velika rimska kupola
novog muzeja, a Iza njega, s one strane zagonetnog zutog
Nila koji je majka eona i dinastija, vreba pesak Libijske pusti
nje, ustalasan, svetlucav, zlokoban i prepun drevnih tajni.
Crveno sunce se nisko spustilo donosei nemilosrdnu sve
inu egipatskog sutona i dok je balansiralo na ivici sveta kao
onaj stari bog Heliopolisa Ra Horakte, Sunce Horizonta, vi
deli smo kako se nasuprot njegovom crvenom razornom pla
menu ocrtavaju tamni obrisi piramida u Gizi. Pradavne gro
bove pokrilo je hiljadugodinje sivilo kada se Tutankamon
uspeo na svoj zlatni presto u udaljenoj Tebi. Onda smo shva
tili da smo zavrili sa saracenskim Kairom i da moramo da
obiemo dublje tajne prvobitnog Egipta, crni Kem Ra i Amo
na, Izide i Ozirisa.
Narednog jutra posetili smo piramide vozei se u fija
keru preko ostrva Sizereh nastanjenog masivnim lebbakh dr
veem i preko manjeg engleskog mosta do zapadne obale .
Produili smo vonju putem pored obale, izmeu drvoreda
lebbakha i pored prostranog zoolokog vrta do predgraa
Gize gde je odnedavno sagraen prikladan most prema Kav

190

ISI"OD

PIRAMIDA
v

: zatim, okrenuvi se prema kopnu u Sarija el Harani,

_cV li smo oblast staklastih kanala i oronulih domorodakih
- la sve dok se pred nama nisu uzdigli objekti nae potra
.:;.e. cepajui jutarnju izmaglicu i stvarajui sopstvene odra
ze u bazenima pored druma. Zaista nas je posmatralo etre et vekova, kako je Napoleon ovde rekao svojim ratnici
a.
Put se sada naglo uspinjao dok konano nismo stigli do
aeg odredita izmeu tramvajske stanice i hotela "Mena
haus" . Abdul Reis, koji nam je spretno nabavio ulaznice za
piramide, kao da je imao neki dogovor sa okupljenim, na
padaki raspoloenim, bunim beduinima koji su iveli u
prljavom selu od blata nedaleko odatle i uporno saletali sva
og putnika. Uspeo je da ih odri na odstojanju i da nam
nabavi par pristojnih kamila, dok je on sam uzjahao magar
ca i prepustio vostvo nad naim ivotinjama grupi vie sku
pih nego korisnih mukaraca i deaka. Deo puta koji je tre
balo da preemo bio je tako kratak da su nam kamile jedva
bile potrebne, ali nismo zaalili to smo naem iskustvu do
dali i taj muan oblik pustinj ske navigacije.
Piramide su se uzdizale na visokom, stenovitom platou,
u grupi koja je tvorila naj severnije od serija kraljevskih i ple
mikih grobova sagraenih u susedstvu izumrle prestonice
Memfisa koj i lei na istoj strani Nila, neto junije od Gize,
a koji je doiveo procvat izmeu 3400. i 2000. godine pre
Hrista. Najveu piramidu koja se uzdie vie od 140 meta
ra ravno uvis, leei najblie modernom putu, sagradio je
kralj Keops, ili Khufu oko 2800. godine pre Hrista. Jugoza
padno od ove nalazi se druga piramida koju je pokolenje
kasnije sagradio kralj Kefren I . Mada neto manjih dimen
zija, izgleda ak vea, jerje postavljena na viem terenu. N
zad, tu je i znatno manja, trea piramida kralja Mikerinosa
sagraena oko 2700. pre Hrista. Pored ivice platoa istono
od druge piramide, sa licem verovatno oblikovanim kao go
rostasni Kefrenov portret, stoji udovina Sfinga, nema, po
drugljiva i mudrija od oveanstva i seanja.
Mae piramide i tragovi razruenih slinih piramida
pronaeni su na nekoliko mesta, dok je itav plato izrovan
grobovima dostojanstvenika neto nieg ranga od kraljev19 1

NE KRO N OMI K ON

skog. Ovi poslednji prvobitno su bili obeleeni mastabama,

kamenim strukturama nalik na klupe koje su okruivale du
boke grobne jame, sline onima pronaenim na drugim
memfiskim groblj ima i prikazanim na primeru Pernebovog
groba u njujorkom Metropoliten muzeju. Vreme i pljaka
i su, meutim, u Gizi izbrisali sve te vidljive detalje . Osta
le su samo u stenu uklesane jame napunjene peskom ili oi
ene u arheolokim istraivanjima da svedoe o ranijem po
stojanju. Povezana sa svakim grobom postojala je kapela u
. koju su svetenici i roaci donosili ponude u hrani ili moli
li za sveprisutnu ka, odnosno neprolaznu mo pokoj nika.
Manji grobovi imali su kapele u sastavu mastabe ili nado
gradnje, ali su pogrebne kapele piramida gde poivaju fa
raoni, predstavljale zasebne hramove, svaki smeten isto
no od odgovarajue piramide i povezan nasipom sa masiv
nim propilejima na ivici stenovitog platoa.
Pogrebni hram koji pripada drugoj piramidi gotovo je
uronjen u pokretljivi pesak i zjapi pod zemljom jugoisto
no od Sfinge. Uporna tradicija naziva ga hramom Sfinge.
On bi se moda mogao nazvati tako, ako Sfinga zaista pred
stavlja graditelja druge p iramide, Kefrena. Bilo je neprijat
nih pria o Sfingi pre Kefrena, ali ma kakve da su bile nje
ne starije crte lica, vladar ih je zamenio svojim sopstvenim
da bi ljudi bez straha mogli da posmatraju kolosa.
U velikom pogrebnom hramu pronaena je Kefrenova
statua od diorita u prirodnj veliini kojaje sada u kairskom
muzeju, statua pred kojom me je obuzelo divljenje. N e znam
sa sigurnou da li je itava graevina do danas iskopana,
ali je 1910. godine vei njen deo bio pod zemljom dok su
se na ulazu preko noi nalazile teke reetke. Nemci su iz
vodili ove radove i mogue je da su ih rat i slini dogaaji
zaustavili. Dao bih mnogo, u svetlu svog iskustva i izvesnih
zloslutnih ili nerazumljivih beduinskih aputanja u Kairu,
da saznam ta se sve ovde odvijalo u izvesnom bunaru u po
prenoj galeriji u kojoj su pronaene statue faraona u neo
binim poloajima u odnosu na statue babuna.
Put koji smo tog jutra preli na kamilama skretao je o
tro pored drvene zgrade policijske stanice, pote, apoteke i
radnji s leve strane i pravio itavu okuku prema jugu i isto

192

ISPOD

PIRAMIDA

silazei sa stenovitog platoa i suoavajui nas sa pusti

om u zavetrini velike piramide. Jahali smo pored kiklop
skih zidina oko istonog proelja odakle smo videli dolinu
manj ih piramida iza koje je na istoku blistao veni Nil, dok
je na zapadu treperila nepregledna pustinja . Sasvim blizu
nadnosile su se tri najvee piramide od kojih je najmasivni
joj nedostajala spoljanja oplata tako da se videla masa
ogromnog kamenja, dok su ostale bile veim delom pokri
'-ene i delovale su uglaeno i ouvano.
N ajpre smo se uputili prema Sfingi i tamo utke sedeli
opinjeni magijom tih slepih, uasnih oiju. Na prostranim
-amenim prsima jedva smo uspeli da razabererno simbol
Re-Harakte za iju je predstavu u poslednjoj dinastiji Sfin
aa pogreno smatrana, i mada je pesak pokrivao tablu iz
meu ogromnih kandi, setili smo se ta je na nj oj Tutmo
zis IV zapisao, kao i sna koji je usnio dok je bio princ. Sfin
gin osmeh nas je tada na nejasan nain oneraspoloio i pod
setio na legende o podzemnim prolazima ispod udovine
spodobe koji su vodili nanie, do dubina koje niko nije smeo
ni da zamisli, dubina povezanih sa tajnama starijim od di
nas tikog Egipta koji mi danas istraujemo, zloslutno pove
zanih sa postojanjem nakaznih bogova sa ivotinjskim gla
vama u pradrevnom nilskom panteonu. U zalud sam tada se
bi postavio ono pitanje na koje sam odgovor, uasnog zna
enja, odgonetnuo tek mnogo kasnije.
Ostali turisti poee da nas sustiu tako da smo se po
merili blie peskom zatrpanom Sfinginom hramu etrde
setak metara prema jugoistoku, kojeg sam ranije pomenuo
kao veliku kapiju na nasipu prema pogrebnoj kapeli Dru
ge Piramide na platou. Vei deo hrama jo uvek je bio pod
zemlj om i mada smo sj ahali i spustili se savremenim prila
zom do njegovog alabasterskog koridora i hola sa stubovi
ma, oseao sam da nam Abdul i lokalni nemaki uvar ni
su pokazali sve to se tu nalazilo . Posle toga smo se uputi
li u konvenCionalni obilazak platoa piramida ispitujui Dru
gu Piramidu i udne ruevine pogrebne kapele na istoku,
Treu Piramidu i njene minijaturne june satelite i razruenu istonu kapelu, kamene grobove i prilaze Cetvrte i Pete dinastije, i na kraju uveni Kembelov grob ij i se senov

193

NEKRONOMIKON

viti otvor okomito sputa pedeset i tri stope u dubinu sve

do zlokobnog sarkofaga koji je jedan od naih gonia ka
mila oistio od nametljivog peska, nakon vrtoglavog sulja
nja niz konopac.
Od Velike Piramide do nas je dopirala galama beduina
koj i su op sedali grupu turista nudei predstavu trkanja uz
stranice piramide i natrag. Reeno je da je rekord takvog
penjanj a i silaska bio sedam minuta, ali je mnotvo ivah
nih uzvika uveravalo da bi se to vreme moglo skratiti na
pet minuta, uz dodatak dobrog bakia. Nisu dobili taj do
datak, a nas je Abdul odveo gore, odakle se pruao velian
stveni pogled bez premca koji nije obuhvatao samo udalje
ni i svetlucavi Kairo sa zlatno-ljubiastim brdima i kraljev
skom Citadelom u pozadini ve, takoe, i sve piramide
memfiske oblasti, od Abu Roaa na severu do Daura naju
gu. Stepenaste piramide iz Sakare, koje predstavljaju pre
laz od niske mastabe do prave piramide, ocrtavale su se ja
sno i zavodljivo u peanoj daljini. Negde blizu nj ih bio je
pronaen i preneseni spomenik nad Pernebovim grobom,
vie od etiri stotine milja severno od tebanske stenovite
doline u koj oj poiva Tutankamon. Strahopotovanje me je
nateralo da sasvim uutim. Postojanje takvih starina i tajni
koje se ini da svaki od tih drevnih spomenika krije u sebi,
ispunili su me vie nego ita drugo divljenjem i oseanjem
vecnostl.
Umorni od penjanja i obuzeti muninom zbog nasrtlji
vih beduina iji su postupci prevazilazili svako pravilo do
brog ukusa, smeli smo s uma planirani ulazak u teskobne
unutranje prolaze jedne od piramida, mada smo primetili
nekolicinu najupornijih turista kako se pripremaju za zagu
ljivo puzanje kroz Keopsov velianstveni spomenik. Poto
smo platili i otpustili naeg lokalnog vodia i odvezli se pod
popodnevnim suncem natrag u Kairo sa Abdul Reisom, sko
ro smo zaalili zbog uinjenog propusta. O niim prolazima
u piramidama aputale su se tako fascinantne stvari kojih
nije bilo upisanih u turistikim vodiima, o prolazima koje
su izvesni utljivi arheolozi nakon otkria poeli da istrau
ju, a onda ih na brzinu zatvorili i zazidali.
v

194

I SPOD

PIR A MID A

aravno, aputanja s tim u vezi uglavnom su bila bez

,-nova, ali pomisao na upornu zabranu poseta piramidama
ou budila je uenje, kao i zabrana pristupa najniim ro
-m- ima u kripti Velike piramide. Moda se, to se ovog dru2"og tie, strahovalo od psiholokih posledica, utiska koji bi
posetiocu izazvalo oseanje teskobe pod gigantskim sve
om vrstih zidina, a u trenutku kada mu jedina veza sa i
im svetom ostaje tunel, kojim moe samo da se pue i koji
moe da blokira ma kakva nezgoda ili zla namera. Citava
-t\-ar se inila udnom i primamljivom tako da smo odluili
da to je mogue pre, ponovo posetimo plato sa piramida
ma. Meni se ta prilika pruila mnogo ranije nego to sam
oekivao.
Iste veeri lanovi nae grupe oseali su umor posle na
pornog dnevnog programa pa smo samo Abdul Reis i ja
otili u etnju slikovitim arapskim kvartom. Mada sam ga
\-ideo danju, eleo sam da posmatram uliice i bazare u su
mraku kada raskone senke i neni odsji svetla doprinoe nj ihovoj aroliji i iluziji nestvarnog. Domai ivalj se pro
redio, ali je i dalje bio veoma buan i brojan kada smo na
ili na skupinu razvrstanih beduina u Suken-Nahasinu ili
bazaru kovaa bakra. Nesumnjivo njihov voa, drski mla
di otrih crta i bogato nabranog tarabua, primetio nas je
i bez prijatelj skih namera prepoznao mog sposobnog, ali
po optem miljenju, gordog i podruglj ivo nastrojenog
vodia.
Modaje, pomiljao sam, i on naslutio udno ponavlja
nj e Sfinginog poluosmeha koje sam primeivao, sa zbunju
juom nervozom, kod vodia ili mu se, moda, nije dopa
dao uplji i zagrobni prizvuk u Abdulovom glasu. U sva
kom sluaju, razrnena pradedovski pogrdnih izraza posta
la je veoma ustra, a ubrzo je Ali Ziz, kako su zvali stranca
kada ga nisu nazivali nekim gorim imenom; poeo nasil
niki a vue Abdulovu odeu, na ta mu je odmah uzvra
eno istom merom, a sve se zavrilo odvanom tuom u ko
j oj su oba suparnika izgubila svoje dragocene pokrivae za
glavu. Doli bi u jo strasnije stanje da se ja nisam umeao
i silom ih razdvojio.
v

1 95

NEK R ONOMI KON

Moje uplitanje, u prvom trenutku s obe strane na izgled

nepoeljno, najzadje sreno dovelo do primirja. Obojica za
vaenih mrzovoljno su obuzdali bes i popravljali odeu sa
podjednako dubokim i iznenada probuenim ponosom, a
potom sklopie neobian ugovor asti za koji sam uskoro sa
znao da predstavlja prastari obiaj u Kairu. U govor porav
nanja u nonom pesnienju na vrhu Velike piramide u doba
kada mesto napuste i poslednji ljubitelji posmatranja zna
menitosti na meseini. Potrebno je da svaki uesnik u dvo
boju okupi nekoliko pomonika, a borba bi trebalo da se od
igra u pono, podeljena u runde na najcivilizovaniji mogucl naCIn.
U itavom tom dogovaranju bilo je mnogo stvari koje su
probudile moje zanimanje. Sama borba obeavala je da e
biti jedinstvena i spektakularna, dok je pomisao na prizor
na toj pradavnoj gromadi koja dominira prepotopskim pla
toom Gize pod sablasnim mesecom u kasne none sate dir
nula strunu moje uobrazilje. Abdul je pokazao spremnost
da me primi meu svoje sekundante. Tokom ostatka rane
veeri pratio sam ga kroz razliite budake delova grada gde
.le vladalo najvee bezakonje, uglavnom severoistono od
Ezbekije, i gde je skupljajui jednog po jednog, oformio pro
branu i pristalu druinu po naravi srodnih grlosea, kao svo
ju boksersku pratnju.
Neto posle devet, naa druina je, uzjahavi magarce sa
tako kraljevskim i za turiste pamtljivim imenima kao to su
"Ramzes", "Mark Tven" , "j . P. Morgan" i "Minehaha", pre
sekla lavirint ulica istovremeno orijentalnih i zapadnjakih,
prela blatnjav i jarbolima naikani Nil preko mosta bron
zanih lavova, i dostojanstveno odgalopirala prema putu za
Gizu. Putovanje je trajalo neto due od dva sata, a blizu od
redita smo se mimoili s poslednjim turistima koji su se vra
ali, pozdravili poslednji tramvaj, i ostali sami u noi pro
etoj prolou i sablasnim mesecom. Onda smo ugledali ve
like piramide avetinjskog izgleda na kraju avenije proete
mranom i atavistikom zlobom koja kao da je po danu promakla mojoj panji. Cak je i najmanja od njih budila zle
slutnje; zar to nije bila ista ona u koju su ivu sahranili kraljicu Nitrokris iz Seste dinastije, podmuklu kraljicu Nitro,

"

v '

196

I S P OD

PIR A MI D A

ms, koja je jednom okupila sve svoje neprijatelje na prosla

II u hramu pored Nila i p odavila ih, otvarajui vodene bra
ne? Podsetih se da Arapi samo apatom govore o Nitrokris
i zaziru od tree piramide u razdobljima odreenih me se
evih mena. Mora da je na nju mislio Tomas Mor napisav
i stihove to ih mrmlja memfiski laar:
Podzemna nimfa koja prebiva
Sred tamnih divota izvan vida
Gospodarica piramida!
Mada smo urili, Ali Ziz i njegova druina behu ispred
nas . U gledali smo njihove magarce kako se ocrtavaju na
pram pustinjskog platoa u Kafel-Haramu. Uputili smo se
prema tom prljavom arapskom naselju u blizini Sfinge, umeto da sledimo uobiajeni put do " Mena Hausa" gde je ne
koliko pospanih, nesposobnih policajaca moglo da nas pri
meti i zaustavi. Tamo gde su besramni beduini drali kami
le i magarce u kamenim grobovima Kefrenovih dvorjana,
krenuli smo preko stenja i peska do Velike piramide, uz i
je su se vremenom istroene stranice Arapi revnosno uspen
trali. Abdul Reis mi je ponudio pomo, mada mi ona nije
bila potrebna.
Kao to veina putnika zna, prvobitni pokriva ove gra
evine odavno je bio uklonjen ostavljajui prilino ravnu plat
formu od oko deset kvadratnih metara. N a tom stravinom
vrhuncu obrazovan je uredan krug i za nekoliko trenutaka
podsmeljivi pustinjski mesec zakiljio je nad borbom koja
se, to se tie kvaliteta uzvika oko ringa, mogla odigravati i
u nekom manjem atletskom klubu u Americi. Kao posma
tra oseao sam da ne nedostaju neki od naih manje po
eljnih obiaja, jer su svaki udarac, zahvat i odbrana mom
iskusnom oku govorili o elji da se odugovlai da bi se do
bilo u vremenu. Sve se zavrilo prilino brzo, i uprkos mo
jim dvoumljenjima zbog naina, obuzela me je izvesna vr
sta pobednikog ponosa kada je Abdul Reis proglaen za po
bednika.
Do pomire a je dolo jo bre. Usred tog pevanja, bra
timljenja i pia koje je usledilo, bilo mi je teko da poveru197

NEKRONO M I KON

jem da je do svae uopte i dolazilo. Da sve bude j o neo

binije, inilo se da sam pre ja bio u sreditu panje nego
protivnici. Svojim p ovrnim znanjem arap skog razumeh da
su raspravljali o mojim profesionalnim sposobnostima i bek
stvima iz svih vrsta okova i zatvora, na nain koji je izraa
vao ne samo iznenaujuu obavetenost ve i odreeno ne
prij ateljstvo i sumnju u moje umee. Postepeno sam shva
tao da drevna magija Egipta nije nestala bez ikakvog traga
i da su odlomci neobinih tajnih predanja i svetenikih kul
tova u tolikoj meri kradomice sauvani meu felasima da je
i odvanost udnog hahvija ili arobnjaka izazivala zamer
ke i rasprave. Razmiljao sam o tome koliko je moj vodi
grobnog glasa Abdul Reis bio nalik na staroegipatskog sve
tenika ili faraona ili iskeenu Sfingu. I pitao se.
Odjednom se odigralo neto to je u trenutku potvrdilo
ispravnost ovakvih razmilj anja i nateralo me da prokunem
sopstvenu ogranienost zbog koje noanje dogaaje nisam
prozreo kao notornu i podmuklu prevaru kakvim su se sa
da pokazali. Bez upozorenja, a bez sumnje na neki prefinje
ni Abdulov znak, itava banda beduina bacila se na mene.
Poto su izvukli teke konopce vezae me bezbednije nego
to sam ikad u ivotu bio vezan, bilo na sceni, bilo van nje.
U poetku sam se odupirao, ali uskoro uvideh da jedan
ovek ne moe nita da uini protiv bande od preko dvade
set snanih varvara. Ruke su mi bile sputane na leima, ko
lena do krajnosti savijena, a moji zglavci i laktovi gotovo sle
pljeni nepopustljivim konopcem . U gurali su mi u usta smr
dljivu krpu i uvrstili povez preko oiju. Onda su me Arapi
podigli na ramena i teturajui se poeli da silaze kosinom
piramide, a ja sam sluao kako mi se moj doskoranji vodi
Abdul ruga, ismeva me i izaziva grobnim glasom, uverava
jui me da e uskoro moje "arobnjake moi" biti podvrg
nute vrhunskom ispitivanju koje e brzo ukloniti svu uobra
enost steenu kroz trijumfe na testovima u Americi i Evro
pi . Egipat je veoma star, podsetio me je, i pun skrivenih mi
sterij a i drevnih sila, sasvim neshvatljivih dananjim stru
njacima, iz ijih klopki sam tako jednolino izmicao.
Ne mogu da kaem koliko daleko i u kom pravcu su me
nosili . Okolnosti nisu dozvoljavale precizno prosuivanje.
198

I S P OD

PIR A MI D A

Znam, meutim, da to nije bila velika razdaljina, poto mo

ji nosai u svom hodu nijednom nisu zastali i nosili su me
zbunjujue kratko vreme. Upravo zbog te udesne kratkoe
i danas skoro zadrhtim svaki put kada pomislim na Gizu i
njen plato, jer oveka mora da obuzme teskoba zbog spo
maje o blizini svakodnevnih turistikih staza i onog to je
tada postojalo i to mora da jo uvek postoji.
Zlokobna neprirodnost o kojoj govorim nije se odmah
primeivala. Poto su me spustili na povrinu koju prepo
znah pre kao pesak nego kao stenu, moji tamniari su mi
obavili konopac oko prsiju i odvukli me jo nekoliko stopa
do otvora u tlu, otrih ivica, u koji me prilino grubo spu
stie. Dugo sam udarao o nepravilne kamene stranice uza
nog istesanog bunara koji je, kako sam pretpostavljao, bio
j edna od brojnih grobnih jama na platou sve dok me udo
vina, gotovo neverovatna dubina nije liila svakog osnova
za zakljuivanje.
Uas ovog doivljaja produbljivao se svakog narednog
sekunda . Verovanje da bilo koje sputanje kroz strmi otvor
u vrstoj steni moe toliko da tre, a da se ne dopre do sr
ca same planete, ili da bilo koji konopac izraen ljudskom
rukom moe da bude toliko dugaak da bi me poneo u te
neposveene i nedokuive dubine podzemnog sveta, bilo je
u toj meri groteskno da mi je bilo lake da posumnjam u
svoja uzrujana ula nego da im poverujem. Cak i sad se dvournim jer znam kako varljivo postaje oseanje vremena usled
premetanja ili krivudanja. Ipak sam bio sasvim siguran da
sam u dovoljno sauvao logiko razmiljanje da moja ma
ta nije dala nikakav doprinos slici koja je ve i u stvarnosti
bila dovoljno odvratna i obja iva jedino nekom vrstom pri
vienja daleko nedokuivijih od obinih halucinacija.
Sve to nije bio razlog mom prvom gubitku svesti. Potre
sna iskustva su se gomilala kao i strahote koje je donosilo
primetno poveanje brzine sputanja. Sada su beduini vrlo
brzo odmotavali beskrajno dugaak konopac i ja sam se
okrutno eao o grube i te sne strane otvora dok sam suma
nuto padao nanie. Odea mi je bila sva u ritama, a ukus
krvi nadjaavao je ak i rastui muan bol . Nozdrve su mi
takoe bile suoene s nejasnom pretnjom. J eziv zadah vlav

199

NE K RONOM I K ON

ge i plesni neobino se razlikovao od svega to sam rani je

omirisao, a bledi tragovi zaina i tamjana delovali su na tom
mestu kao sprdnja.
Onda je nastupila duevna kataklizma. Bilo je uas no.
Gnusoba koja izmie svakom razgovetnom opisivanju, jer e
sve odvijalo u dui, bez detalja podlonih opisivanju. B ila je
to ekstaza none more i zavrna re prokletstva. Njena neo
ekivanost se inila apokaliptinom i demonskom. U jed
nom trenutku klatio sam se oniki u uskom bunaru mu
en milionima otrih zuba, a ve u narednom ponirao po
put slepog mia nad paklenim ponorima slobodno se ljulja
jui u sunovratu kroz nebrojene milje bezgraninog, plesni
vog prostora. Strmo sam se podizao do neizmernih vrhuna
ca ledenog etera, a onda bez daha uranjao do najniih ta
aka pohlepnih, ogavnih dubokih voda. Hvala milostivom
Bogu to je prognao u zaborav grabljive furije svesti koje su
ve napola rastrojile moje moi i halapljivo poput harpija
razdirale moj duh. Mada bee kratak, taj predah mi je dao
snagu i neto zdravog razuma da izdrim jo vee nasrtaje
sveobuhvatne panike kojaje vrebala i mumlala preda mnom.
*

Svest mi se vraala sasvim lagano posle tog jezovitog le

ta kroz nepojmljivo taman prostor. Taj proces bee beskraj
no bolan i proaran varljivim snovima koji su predstavjali
jedinstveno otelotvorenje sputanosti. Preciznost ovih snova,
tokom nj ihovog trajanj a, bila je veoma jasna, ali su se to
kom buenja gotovo odmah rasplinjavali i ubrzo su ih ni
ta manje jezivi, stvarni ili izmiljeni, dogaaji koji su usle
dili, sveli na puke obrise. Sanjao sam da me je stiskala ogromna, uasna kanda. Zuta, dlakava, petoprsta kanda koja se
pruala iz utrobe zemlje da bi me epala i smrvila. Kada
sam zastao da se setim kakva je bila ta kanda uinilo mi se
da je to bio sam Egipat. U snu sam se prisetio dogaaja iz
proteklih nedelja i spoznao kako me je, malo-pomalo, neki
leinarski duh drevne magije Nila prefinjeno i podmuklo
mamio u mreu i hvatao, duh koji je u Egiptu postojao pre
ljudi, i postojae kada njih vie ne bude.
v

200

I S P OD

P I R AMIDA

Sagledavao sam stravinu i tetnu drevnost Egipta, nje

';!o\u odvajkada postojeu jezovitu vezu sa grobovima i hra
ovima mrtvih. Video sam fantastine povorke svetenika sa
,:,la\"ama bivola, sokola i ibisa. Avetinjske povorke koje neza
drivo naviru podzemnim lavirintima izmeu dinovskih proileja pored kojih je ovek bio manji od muve i nudei bezi
mene rtve nezamislivim bogovima. Kameni kolosi marira. u u beskrajnoj noi vukui krda iskeenih sfingi sa ljudskim
licima prema obalama beskrajnih ustajalih reka katrana. A iza
S\'ega loga ugledah neizrecivu opakost pradavnog prizivanja
umrlih dua, crnih i bezoblinih, koje su me pohlepno trai
le u tami da bi uguile nekog ko se usudio da ih oponaa.
U mom zaspalom mozgu uobliavala se melodrama od
\Tatnog progona i mrnje, i ja ugledah crnu duu Egipta ko
ja me je zapazila i dozivala neujnim apatom, dozivala i
mamila, zavodei me bljeskom i sjajem saracenske spolja
nj osti, ali istovremeno me bez prestanka vukui nanie, pre
ma drevnom ludilu katakombi i uasima mrtvog faraonskog
rca bez dna.
Onda su lica iz sna poprimila slinost sa ljudskim i ja
ugledah vodia Abdul Reisa u kraljevskoj odori sa iskeenim
crtama sfinge na licu. I znao sam da su to bile crte lica kra
lj a Kefrena Velikog, graditelja druge piramide i tvorca onog
titanskog pogrebnog hrama sa bezbrojnim hodnicima koji su
po miljenju arheologa bili iskopani u tajanstvenom pesku i
utljivoj steni. Gledao sam dugu, mravu i strogu Kefrenovu
ruku, ruku kakvu je imala i statua od diorita u kairskom mu
zeju, statua koja je pronaena u uasnom pogrebnom hra
mu, i zaudih se to nisam kriknuo ugledavi je na Abdul
Reisu. Ta ruka! Bila je odvratno hladna i stezala me je hlad
noom i teskobom sarkofaga. Bili su to hladnoa i stisak za
boravlj enog Egipta. Bio je to sam pononi, leinarski Egi
pat. Ta uta kanda. A o Kefrenu su se aputale takve stvari .
Ali, u tom odlunom asu poeo sam da se budim ili bar
da prelazim u stanje manje pospanosti. Setio sam se borbe
na vrhu piramide, prevrtljivih beduina i njihovog napada
svog zastraLtiueg sputanja niz konopac kroz beskrajne ste
novite dubine i ludakog klaenja, te sunovrata u ledene pra
znine koje odiu aromatinim truleom. Shvatio sam najzad
201

N E K RONOMI K ON

da leim na vlanom kamenom podu i da me veze steu ne

smanjenom snagom. Bilo je veoma hladno i kao da sam ose
tio laganu struju odvratnog vazduha kako me obliva. Pose
kotine i modrice to sam ih zadobio od udaraca u otru ste
nu behu muno bolne, a neka reskost u laganoj promaji po
jaavalaje taj bol do oseanja probadanja i paljenja, tako da
je ak i puko okretanje na drugu stranu ispunjavalo itayo
moje telo neopisivim samrtnikim mukama.
Poto sam se okrenuo osetio sam povlaenje konopca ko
jim sam bio sputen odozgo i zakljuih da je ovaj i dalje do
sezao do povrine. Nisam imao pojma da li su ga Arapi i da
lje drali niti sam znao koliko sam bio udaljen od otvora.
Znao sam samo da je tama oko mene potpuna ili skoro pot
puna, poto nijedan meseev zrak nije probijao povez na mo
jim oima. Ipak nisam dovoljno verovao svojim ulima da
bih duinu svog sputanja prihvatio kao dokaz izuzetne du
bine.
Zakljuujui da se nalazim na prilino prostranom me
stu koje je sa licem zemlje bilo neposredno povezano otvo
rom u steni, sumnjao sam da je moj zatvor moda zatrpa
ni p ogrebni hram starog Kefrena, Sfingin hram. Moda ne
ki od njegovih unutranjih hodnika koje mi vodii nisu po
kazali tokom jutarnje posete i iz kojeg bih lako mogao da
pobegnem, ako pronaem put do izlaza sa reetkama. To
verovatno znai lutanje po lavirintu, ali nije nita gore od
slinih iskuenja koja sam u prolosti uspevao da prebro
dim.
Prvi korak mi je bio da se oslobodim veza, krpe u usti
ma i poveza preko oiju. Znao sam da to nee predstavljati
suvie teak zadatak poto su i strunjaci lukaviji od ovih
Arapa iskuavali na meni svaku poznatu vrstu sputavanja u
toku moje dugake karijere majstora bekstva, pa ipak nika
da nisu uspeli da osujete moje metode.
Tada mi pade na pamet da me Arapi moda spremno
oekuju u zasedi kod ulaza i da e me napasti im do njih
dopre neki znak o mom bekstvu iz konopaca, tako da bi me
odalo bilo kakvo odlunije pomeranje konopca iji kraj oni
verovatno dre . To je, naravno, dolazilo u obzir ako uzmem
zdravo za gotovo da je moj zatvor zaista bio Kefrenov hram
202

I SP OD

P IR A M ID A

finge. Otvor na krovu, gde god da je vrebao, nije mogao

biri daleko od novog ulaza kraj Sfinge, ako se uopte i na
lazio daleko od tla, poto itava oblast poznata posetiocima
nije bila tako velika. U toku svog dnevnog hodoaa nisam
zapazio nijedan slian otvor, ali sam znao da se takve stvari
l 0 mogu prevideti u pokretljivom pesku.
Razmiljajui o svemu ovom dok sam leao savijen i uve
z;m na stenovitom podu, gotovo sam zaboravio na uase bes
onanog sputanja i peinskog lomatanja koje me je malo
as dovelo na rub agonije. Sada sam se brinuo samo o to
me kako da nadmudrim Arape te stoga odluih da se oslo
bodim to je mogue pre izbegavajui svako povlaenje ko
nopca koje bi moglo da me oda.
To je, meutim, bilo mnogo lake odluiti nego sprove
ti u delo. N ekoliko probnih poku;:ua uverilo me je da se
malo toga moe uiniti bez odgovarajuih pomeranja tako
e nisam iznenadio kada, p osle jednog naroito energinog
zahvata, osetih kako se konopac padajui spiralno uvija i go
mila oko mene. Oigledno, pomislih, beduini su osetili kre
tanje i oslobodili svoj kraj konopca. Bez sumnje su pohitali
prema pravom izlazu iz hrama da bi mi zloinaki postavi
li zasedu.
To me nije mnogo obradovalo, ali sam se u svoje vreme
suoavao i sa gorim, a da nisam ustuknuo, pa to neu ui
niti ni sada. Prvo i najvanije je da se to pre oslobodim ve
za, a zatim iskoristim sve svoje sposobnosti kako bih se iz
hrama izvukao nepovreen. Zaistaje udno u kojoj meri sam
bio uveren da se nalazim u starom Kefrenovom hramu, po
red Sfinge, blizu nivoa tla.
To verovanje je izbledelo, a sav iskonski strah od natpri
rodnih dubina i demonskih tajni je oiveo zbog okolnosti
koje su dobijale na uasu i znaenju j o dok sam uob1iavao
svoj ratni plan. Ve sam spomenuo da se konopac u padu
gomilao oko mene. Sada shvatih da se i dalje gomila, kako
to nijedan konopac normalne duine ne bi mogao. Kroz ne
koliko trenutaka pretvorio se u istinsku lavinu, skupljajui
se na podu i upola me zatrpavajui spiralama koje su se vr
toglavo umnoavale. Uskoro sam bio sasvim zaguen i pri2 03

NE K RO N OMIKO N

nuen da se borim da bih doao do daha, a lavina je i da

lje rasla.
Moja ula p onovo su poela da se gase i ve sam ka
kroz maglu pokuavao da odbijem ovu groznu i neizbeTI
napast. Nije se radilo o mukama koje prevazilaze ljudsku iz
drljivost, niti je neko postepeno iz mene istiskivao dah i i
vot, u pitanju je bilo saznanje o neprirodnoj duini konop
ca i svest o nepoznatim i neprilinim gro tlima zemnih du
bina koje su me u tom trenutku okruivale . Moje beskrajno
sputanje i ljuljajui let kroz prostore zlih duhova su, u tom
sluaju, morali biti stvarni, a sada, izgleda, leim bespomo
an u nekom bezimenom peinskom svetu blizu srca plane
te . Tako nagla potvrda krajnjeg uasa bila mi je nepodno
ljiva i po drugi put sam utonuo u milosrdnu nesvest.
Kada kaem nesvest, to ne znai da sam bio lien sno
va. Naprotiv, odsustvo sveta razuma bilo je nadoknaeno \i
zijama neizrecive odvratnosti. Boe ! Da bar nisam itao to
liko mnogo egiptolokih studija pre nego to sam prispeo u
ovu zemlju, izvor svekolike tmine i uasa! Ovo novo besve
sno stanje ispunilo je iznova moj zaspali um jezovitim sa
znanjem o toj zemlji i njenim iskonskim tajnama, i kao ne
kom prokletom sluajnou moji snovi se okrenue drevnim
predstavama o mrtvima i putovanjima njihovih dua i tela
iz onih tajanstvenih zdanja to behu pre nalik kuama ne
go grobovima. Setio sam se, u snolikim obrisima, koji su sa
da sreom uveliko izbledeli, naroite i sloene konstrukcije
egipatskih grobnica, kao i veoma nastranih uenja koja su
odreivala tu konstrukciju.
Sve o emu su ovi ljudi razmiljali behu smrt i mrtvaci.
Verovali su u doslovno vaskrsenje tela, to ih je navelo da
mumificiraju leeve sa oajnikom panjom uvajui sve vi
talne organe u kanopa vazama ostavljanim pored pokojni
ka. Istovremeno su pored verovanja u vaskrsenje tela, vero
vali u jo dve pojave. U duu koja se posle Ozirisovog od
meravanja i presude nastayUuje u zemlji blaenih, i u mra
nu i silnu ka, ili neprolaznu mo, to harajui luta gornjim
i donjim svetovima zahtevajui povremeni povratak u ou
vano telo da bi uivala u rtvenoj hrani koju donose svete
nici i pobona rodbina u pogrebnu kapelu. A ponekad, ba

204

I S POD

PIRAMIDA

--------- ------

-ezno sahranjenog u grobnici, da bi se unjala okolo sa po=ebno zlim namerama.

Hiljadama godina su ta tela poivala u svojim velian
= -enim sanducima staklasto zurei uvis dok ih ne bi pose
..L
- a ka, ekajui dan kada e Oziris istovremeno obnoviti
oboje, i duu i ka, i povesti ukoene legije mrtvih iz zabo
ra\"ljenih kua utonulih u san. To je trebalo da bude slavno
ponovno roenje, ali nisu sve due spaene, niti su svi gra
bovi ostali nedirnuti, tako da treba oekivati groteskne poQTeke i avolske neprirodnosti. Cak i danas Arapi mrmljaju o neposveenim skupovima i odvratnim bogosluenjima
II zaboravljenim zemnim bezdanima koje samo lebdee ne
,-idlj ive ka i bezdune mumije mogu da p oseuju i vrate se
nepovreene.
Moda najjezivije legende, od kojih se ledi krv u ila
ma, jesu one koje se odnose na izvesne nastrane izume de
kadentnog svetenstva, meovite mumije, sklopljene veta
kim spajanjem ljudskih tela i udova sa glavama ivotinja, a
II svrhu p odraavanja drevnih bogova. U svim razdobljima
istorije svete ivotinje bile su mumificirane tako da bi po
sveeni bivoli, make, ibisi, krokodili i ostali, mogli jednog
dana da se vrate u veoj slavi. Ali samo u periodima deka
dencije u istoj mumij i su spajani ljudi i ivotinje. Upravo u
vremenima kada se nisu razumevala prava i prerogativi ka
i due.
Nije reeno, ili bar ne javno, ta se dogodilo sa tim me
ovitim mumijama, ali je izvesno da nijedan egiptolog nije
pronaao nijednu. Arapska aputanja na tu temu su gotovo
besmislena i ovek se ne moe pouzdati u njih. Ona ak na
govetavaju da stari Kefren, onaj sa Sfingom, graditelj dru
ge piramide i zatrpanog pogrebnog hrama, ivi duboko pod
zemljom oenjen leinarskom kraljicom Nitokris i vlada nad
mumijama koje nisu ni ljudske niti ivotinjske.
Upravo o njima sam sanjao. O Kefrenu, njegovoj supru
zi i njegovim udnim vojskama hibridnih mrtvaca, i vrlo mi
je drago da su ba ta snovienja nestala iz mojih seanja.
N ajuasnija od mojih vizija odnosila se na zaludno pitanje
koje sam sebi postavio dan ranije dok sam posmatrao veliv

205

N E K RO N OMIKO N

ku isklesanu zagonetku pustinje i nagaao s kakvim bi ne

poznatim dubinama hram pored nje mogao biti tajno po-
vezan. To itanje, u tom asu tako nevino i udljivo, popri
i Je u mom snu- -znaenje pomamno g i histerinog ludi
la. Kakvu je ogromn dvratnu nenormalno st Sfinga pr
vobitno trebalo da predsta lja?
Moje drugo buenje, ako'J e to uopte bilo buenje, po-
vezano je sa seanjem na potpunu odvratnost sa kojom ni
ta drugo u mom ivotu, osim onoga to je odmah zatim usle
dilo, ne m oe da se uporedi, a taj ivot bio je pustolovniji
od ivota veine drugih ljudi. Setih se da sam se onesvestio
zatrpan slapovima konopca koji je padao, a ija je neizmer
nost otkrivala kataklizmiku dubinu mog sadanjeg poloa
ja. Sada, poto mi se mo zapaanja vratila, osetio sam da
je itava teina konopca i ezla i dok sam se kotrljao spo
znadoh da je, mada sam i dalje bio vezan sa krpom u usti
ma i povezom preko oiju, neka ruka sasvim uklonila zagu
ujuu konopljanu lavinu to me je guila. Znaenje ovog
dogaaja, naravno, doprlo je do mene tek postepeno. Mi
slim da bi me ono ak i tako d ovelo do novog gubitka sve
sti da nisam ve dostigao takav stupanj emotivne iscrplje
nosti na kojem neki novi uas nita nije mogao da prome.
' sam sam . . . sa CIme ?.
nl. B 10
Pre nego to sam stigao da muim sebe ma kakvim no
vim razmiljanjima ili da ui nim n ovi napor kako bih se iz
bavio iz stega, postadoh svestan jo nekih novih okolnosti .
Bol koji ranije nisam oseao mrcvario mi je i ruke i noge, a
inilo mi se da sam pokriven obiljem sasuene krvi, to ni
kako nije moglo poticati od mojih ranijih rana i ogreboti
na. Prsa kao da su mi, takoe, bila probodena stotinama ra
na, kao da ih je iskljucao neki zli, dinovski ibis. Oigledno
da ruka koja je uklonila konopac nije bila prijateljska. po
ela je da mi se sveti stranim ranama, ali ju je neto nate
ralo da me se okane. Pa ipak su u tom asu moja oseanja
bila suprotna od onih koja bi se mogl a oekivati . Umesto da
potonem u bezdan oajanja, nova snaga podstakla me je na
delovanje, jer sam uviao da su snage zla bile tele sne priv '

206

ISI"O O

I "IR A MI O A

rode, te im se neustraiv ovek moe suprotstaviti na ravnoj

noZI .
Zahvaui novoj snazi koju mi je ulila ova pomisao,
ponovo sam potegao svoje veze i upotrebio svu raspoloivu
- 0--

dost reflektora i aplauze ogromne gomile. U svesti su mi is

. savali poznati detalji mojih bekstava i sada, poto je du
uaki konopac nestao, ponovo poverovah da je onaj vrhun
-ki uas, na kru krajeva, ipak bio halucinacija i da uasna
rupa nikad nije ni postojala, kao ni nemerljivi bezdan ili
beskrajan konopac. Da li sam, konano, ipak bio u pogreb
nom Kefrenovom hramu pored Sfinge i da li su se Arapi kri
Vom uunjali ovamo da bi me muili dok sam leao bespo
moan? U svakom sluaju moram da se oslobodim. Kad bih
ustao nesputan, bez krpe u ustima i sa oima otvorenim i
premnim da uhvate ma kakav blesak svetla koji moe tre
perei da dopre iz ma kojeg izvora, stvarno bih uivao u bor
bi protiv zlih i izdajnikih dumana!
Ne mogu da kaem koliko je trajalo ovo naprezanje. Mo
ra da je to bilo due nego na mojim predstavama, jer sam
nakon svega bio izranjavljen, iscrpljen i strahovito oslabljen.
Poto sam se konano oslobodio i duboko udahnuo ledeni,
vlaan, zlobom proet vazduh, jo ogavniji bez zatite krpe
u ustima i poveza za oi, otkrih da sam bio i suvie umoran
i gotovo paralizovan da bih mogao odmah da krenem. Ta
ko sam leao, ni sam ne znam koliko vremena, pokuavaju
i da protegnem svoje savijeno i ukoeno telo i napreui
oi da bih uhvatio blesak nekog svetlosnog zraka koji bi mi
pomogao da odredim svoj poloaj .
Snaga i pokretljivost postepeno su mi se povratili, ali oi
nisu opaale nita. Dok sam se teturajui podizao na noge,
marljivo sam zagledao u svim pravcima, ali sam susretao sa
mo tamu nalik ebanovini, kao da jo uvek imam povez. Pro
verih noge prekrivene sasuenom krvlju ispod iscepanih pan
talona i otkrih da mogu da hodam. Ipak nisam mogao da
odluim u kojem pravcu bih krenuo. Bilo mi je jasno da ne
treba da idem nasumce jer se tako moda ba udaljim od iz
laza koji sam traio. Zbog toga zastadoh da procenim razli207

N E K R ONOMIKON

ku u hladnoj , smrdljivoj, sodom ispunjenoj vazdunoj

ji koju sam neprekidno oseao. Prihvatajui smer njeno_ vorita kao mogui ulaz u bezdan, trudio sam se da n
stano pratIm ovaj trag.
_- Imao sam uza se kutiju ibica, ak i malu baterijsku
==
- pu ali su, . ravno, depovi mog prevrnutog i iscepanog
la odavno bili '-spranjeni od svih teih predmeta. Dok oprezno koraaok oz tamu promajaje postala snanija i vratnija sve dok kon. no nije postala sasvim nalik na o
pljivu struju odvratnog isparenja koje izbija iz nekog o
ra kao duh iz ribarevog\vra u istonjakoj prii. Istok. b
pat . Zaista, ova mrana kolevka civilizacije oduvek je b--",
vrelo neizrecivih uasa i udesa!
Sto sam vie razmiljao o prirodi tog peinskog vena.
meni je uznemirenost sve jae rasla. Uprkos smradu, u ngovom izvoru sam traio bar posredan klju za spolj ni e
a sada mi je postalo jasno da to varljivo obeleje ne mo;'''''
imati nikakve veze sa istim vazduhom Libijske pustinje, po
:
to se ini izbljuvano iz najniih, zlokobnih jama. Onda
ja, dakle, hodao u pogrenom smeru!
Posle dva-tri aska razmiljanj a odluih da se ne vra6m!
istim putem. Dalje od promaje nije bilo nikakvih oznaka.
jer grubo nivelisani kameniti pod nije imao nikakvu odre
enu konfiguraciju. Kada bih, meutim, sledio udnu stru
ju natrag, nesumnjivo bih dospeo do nekakvog otvora oda
kle bih moda mogao da krenem du zidova prema supror
noj strani kiklopskog i za orijentaciju nepogodnog hola . Do
bro sam, meutim, shvatao da to ne mora da uspe. Uvideo
sam da ovaj deo Kefrenovog pogrebnog hrama nije poznat:
turistima, a palo mi je potom na um da sam ovaj hol nije
poznat ak ni arheolozima i da su radoznali Arapi koji u
me zatvorili pukim sluajem nabasali na njega. Ako je tako.
postoje li uistinu neka upotrebljiva vrata za bekstvo u po
znate delove spoljnog sveta?
Kakav sam zapravo dokaz sada posedovao da je ovo
uopte bio pogrebni hram? Za trenutak me ponovo skolie
najlue pretpostavke i pomislih na onu ivu meavinu uti
saka, sputae, zaustavljanje u vazduhu, konopac, svoje ra

=-

208

1 5 1"0D

I"IR A MID A

nove koji su zaista bili snovi. Da li je ovo bio moj kraj ?

e, zaista, predstavljati milost ako ovaj trenutak bude kraj ?
- -.am mogao da odgovorim ni na jedno od sopstvenih pi
a ali ipak produih dalje, sve dok mi sudbina po trei
nije oduzela svest.
Ovoga puta nije bilo snova jer me je neoekivanost do
aja dovla u stanje oka u kojem nije bilo mesta ni za ka
'
LI svesnu i nesvesnu reakciju. Saplevi se na neoekivaoj silaznoj str \ ini, na mestu gde je neprijatna promaja bi. i

sam se niz crni niz ogromnih kamenih stepenica u ponor iSpUnjen grozom.
Sto sam uopte ostao iv dugujem vitalnosti svojstvenoj
zdravom ljudskom organizmu. Cesto se osvrem na tu no
i oseam prizvuk stvarnog humora u onim ponavljanim gu
bljenj ima svesti, nesvesticama ija uestalost tada nije budi
la seanja ni na ta drugo osim na sirove filmske melodra
me toga vremena. Naravno, mogue je da do tih ponavlja
nj a gubitka svesti nikada nije ni dolazilo i da su sva oblija
ove podzemne none more uglavnom bili snovi proizali iz
duge kome kojaje poela okom sputanja u bezdan, a okon
ala se dejstvom melema u vidu sveeg vazduha i izlaskom
sunca koje me je zateklo ispruenog na pesku Gize ispred
podrugljivog, svitanjem obasjanog lica Velike Sfinge.
Vie bih eleo da verujem u ovo drugo objanjenje, po
to mi je bilo drago kada sam od policije uo da je reetka ko
ja vodi u Kefrenov pogrebni hram bila otvorena i da na po
vrini stvarno postoji povei otvor, II jednom uglu jo uvek
zatrpanog dela. Takoe mi je bilo drago kada su doktori oka
rakterisali moje povrede onakvim kakve se mogu oekivati
usled telesno g napada, vezivanja oiju, sagibanja, borbe sa
vezama, padanja sa visine moda u dubinu unutranje gale
rije hrama, probijanja do gvozdenih reetki, bekstva iz gra
evine i slinih iskustava. Bila je to veoma utena dijagnoza.
Ipak, ja znam da postoji mnogo vie nego to se vidi na po
vrini. Ono konano padanje toliko je ivo u mojim seanji
ma da ne mogu da ga prenebregnem, i krajnje je udno to
niko nikad nije uspeo da pronae oveka iji izgled odgoio

209

NEKR O NOMIKON

vara opisu mog vodia, Abdul Reis el Drogmana, vodia grob

nog glasa koji je izgledao i osmehivao se kao kralj Kefren .
Udaljio saim se malo od glavnog predmeta ove pO\-e moda u uzaludnoj nadi da u izbei iskaz o njenom za\T
etku, o onom dogaaju koji je vie od svih nalik na haluci
naciju. Ipak sam obeao da u ga obelodaniti, a nemam obi
aj da krim obeanja. Kada su se moja ula oporavila, ili
mi se bar tako uinilo, od tog pada niz crne kamene stepe
nice, bejah isto tako sam u tami kao i ranije. Smrdljivi Ye
tar, prethodno ve dovoljno grozan, sada.ie bio avolski. Ip
.
- eri privikao na njega da sam ga stoi - '
sam e li
odnosio. Malo omam n oeh da se puzei udaljavam od
izvora tog trulog zadaha, do su mi okrvavljene ruke osea
le kolosalne blokove monog poda. J o jednom je moja gla
va nalete la na vrst predmet koji prepoznadoh kao osnO\u
stuba, stuba neverovatnog obima, ij a je povrina bila pre
krivena dinovskim isklesanim hijeroglifima koje sam lako
raspoznavao dodirom. Puzei dalje susretao sam se sa dru
gim dinovskim stubovima, neshvatljivo udaljenim jedan od
drugog, Onda mi je odjednom panju zaokupilo saznanje
o neemu to mora daje proimalo moju podsvest dosta du
go pre nego to je moj duh postao svestan toga.
Iz nekih jo dublj ih ponora Zemiljine utrobe dopirali su
izvesni zvuci, odmereni i jasni, razliiti od bilo ega to sam
ranije uo. Gotovo nagonski sam osetio da behu veoma drev
ni i u slubi nekog ceremonijala. Mnotvo proitanog iz egip
tologije navelo me je da ih povezem sa flautom, sambukom,
sistrumom i timpanom. U nj ihovom ritmikom pitanju, zu
janju, egrtanju i udaranju osetio sam prizvuk uasa veeg
od svih znanih uasa na zemlj i. Uas udno odvojen od li
nog straha koji je zadobijao oblik neke vrste objektivnog sa
aljenja prema itavoj naoj planeti koja u svojim dubinama
nosi takve strahote. Jaina zvukovaje rasla i j a shvatih da se
oni pribliavaju. Zatim, neka se svi bogovi svih panteona uje
dine da neto slino nikada vie ne bi doprlo do mojih uiju,
zauh tih i udaljen, morbidan hiljadugodinji topot mara.
Upravo je jezivo kako su toliko razliite stope mogle da
se pokreu u tako savrenom ritmu. H iljade sablasnih godi.

2 10

ISPOD

PIRAM I DA

a vebanja mora da je stajalo iza tog mara najgorih zem aljs kih nakaza. Tapkanje, kljocanje, hodanje, koraanje,
re\ rtanje, teturanje, puzanje, a iznad svega nakazno nesla
vanje zvukova tih lanih instrumenata. I onda, neka Bog za
dri seanja na te arapske legende dalje od moje glave, mu
mije bez dua, zborno mesto lutajuih ka, horde ukletih fa
raonskih mrtvaca iz etrdeset vekova, meovite mumije pred
oene kroz ogromne oniksne praznine kraljem Kefrenom
i njegovom leinarskom kraljicom Nitokris!
.
Topot sep' liio. Neka me nebo spase od zvuka tih no
i kopita, potkoVica, apa i kandi, ije detalje sam poeo
da razaznajem! Prostui se u beskraj po ploniku do kojeg
unce nikada nije dopi alo, iskra svetla zatreperila je u
-mradnom vetru dok sam s \ povlaio iza irokog tela kiklop
kog stuba da bar na trenutak pobegnem uasu koji je sa
'ojih milion stopala nastupao prema meni izmeu stubo
Ya neljudske strave i zastraujue starosti. Svetlucanje se pojaalo, a topot i neskladan ritam postadoe muno glasni .
. treperavom narandastom svetlu, malo ispred tog prizo
ra, ugledao sam neto to je u meni probudilo ogromno stra
hopotovanje koje je nadvisilo ak i strah i odbojnost, tako
da mi je od uda zastao dah. Osnove stubova ij a su sredi
ta bila na viem nivou nego to je ljudsko oko moglo da do
segne ! Puke osnove stubova koji su Ajfelovu kulu inili be
znaajnim patuljkom! Hijeroglifi isklesani nezamislivim ru
kama u peinama gde dnevno svetlo predstavlja samo za
boravljenu bajku!
Nisam hteo da gledam u te stvari koje mariraju. To sam
s oajanjem odluio sluajui njihove kriputave zglobove i
mirisom azotne kiseline ispunjeno itanje koje je nadjaavalo zagrobnu muziku i mrtvaki topot. Cinjenicu da nisu
govorili shvatio sam kao milost. Ali, Boe! Nj ihove ludake
buktinje poele su da bacaju senke na povrine onih ogrom
nih stubova. Nilski konji ne bi smeli da imaju ljudske ruke i
da nose buktinje! Ljudi ne bi smeli da imaju glave krokodila!
Pokuao sam da se okrenem, ali su senke, zvuci i smrad
bili na sve strane. Onda se setih neeg to mi je koristilo u
mojim polusvesnim deakim nonim morama i p oeh u se

211

NE K R O N O M I K ON

bi da ponavlj am: "Ovo j e san! O -Oje san!" Ali uzalud, mo

gao sam samo da zatvorim oif i da se pomolim. Ili sam bar
mislio da sam to inio, jer fovek nikada nije siguran u slu
aju vizija, a znao sam d to nije moglo biti nita drugo. Pino bih kriom otvorid oi da vidim mogu li da razlikujem
neku drugu odliku prizora osim vetra zainjenog trulei, stu
bova bez vrhova i sno, iko grotesknih senki nenormalne stra
ve. Sada je sve bilo o asjano pucketavim sjajem bezbroj ba
klji i, osim ako ovo avolsko mesto u potpunosti nije bilo
bez zidova, ne bi se I oglo dogoditi da mi je promakla ne
ka granica ili vrsto \ beleje. Ipak sam ponovo morao da
zatvorim oi kada sam shvatio koliko se spodoba okupilo, i
kada sam krajikom ok' ,ugledao neto to je odluno ho
dalo lieno ikakvog tela iznad struka.
avolsko krklj anje mrtvih tela i mrtvaki ropac sada su
proimali itavu atmosferu, grobnu atmosferu naftnog i bi
tumenskog zadaha, zajednikim horom leinarskih, hibrid
nih, bogohulnih legija . Moje perverzno razrogaene oi su
se zadrale trenutak na prizoru koji nijedno ljudsko bie ni
kad ne bi moglo da zamisli bez panike, straha i tele sne is
crplj enosti. Spodobe su ceremonijalno pohrlile u jednom
pravcu, u pravcu smrdlj ivog vetra, tamo gde je sj aj baklji
osvetljavao njihove povijene glave, to jest, bar u onih koji su
uopte imali glave. Metanisali su pred ogromnim i nedo
glednim crnim otvorom koji je odisao smradom, opkolje
nim pod pravim uglovima sa dva dinovska stepenita ij i
su suprotni krajevi bili daleko u senci . J edno od tih stepe
nita nesumnj ivo je bilo ono niz koje sam se skotrljao.
Razmere otvora bile su sasvim u skladu sa stubovima.
Normalna kua izgubila bi se u njemu, a j avna zgrada pro
sene veliine lako bi mogla da se stavi unutra i izvadi . Nj e
gova povrina bila je tako prostrana da su moje oi mogle
samo pomeranjem da joj prate granice. Tako prostrana, ta
ko ogavno crna i tako aromatino smrdlj iva. Tano ispred
ovih zjapeih Polifemovih vrata spodobe su bacale neto. Oi
gledno rtve i religiozne ponude, sudei po nj ihovim po
kretima. Kefren ih je predvodio, iskeeni kralj Kefren ili vo2 12

ISf" O D

f" IR A MI D A

/'

u...- _-lli dul

Reis( krunisan zlatnom krunom, izgovarajui bes0ne for le upljim, zagrobnim glasom. Kraj njegaje kle
prelepa kraljica Nitokris iji profil na trenutak ugledah
rirneujui da su j oj pacovi, ili slini prodrljivci pojeli de
- u polovinu lica. Sklopih ponovo oi, ugledavi kakve su
redmete bacali kao ponude u smrdljivi otvor.
Sudei po razraenoj ceremoniji oboavanja shvatio sam
da je boanstvo kojem se prinose rtve veoma znaajno. Da
. je to bio Oziris ili Izis, Horus ili Anubis, ili neki nepozna
' . j :\ vanij i i moniji bog mrtvih? Postoji legenda da su
:rran.i oltari i stubovi bili posveivani Onom Neznanom, pre
nego to su ljudi poeli da oboavaju imenovane bogove.
I sada, sam kriom posmatrao ushieno i avetinjsko
oboavanje ovih bezimenih spodoba, pala mi je na pamet
p o misao o bekstvu. Holje bio u polumraku, a stubovi su ba
cali teke senke. Moda e mi nekako poi za rukom da po
red njih dopuzim do udaljenog kraja jednog od stepenita
i popnem se neprimeen do viih nivoa, uzdajui se u sud
binu i ve tinu, dok je svaka spodoba iz te gomile to pripa
da nonoj mori bila obuzeta ludim zanosom. Gde sam se
nalazio, niti sam znao, niti sam ozbiljno razmislio i na tre
nutak mi se uinila zabavnom pomisao da planiram ozbilj
no bekstvo iz neeg to je sigurno bio san. Da li sam bio u
nekakvom skrivenom i neznanom donjem kraljevstvu Ke
frenovog pogrebnog hrama, onog hrama to su ga genera
cijama uporno nazivali Sfinginim? Nisam bio ubeen, ali
odluih da se domognem ivota i svesti, samo ako um i mi
ii mogu da me ponesu.
Migoljei se na trbuhu zapoeo sam uzbudljivo putova
nje prema podnoju stepenita blieg mojoj levoj strani zbog
toga to mi se uinilo dostupnijim. N e mogu da opiem do
gaaje i oseanja za vreme tog puzanja, ali se oni mogu ve
naslutiti kada se uzme u obzir na ta sam morao budno da
motrim u tom zlokobnom, lelujavom svetlu buktinja, da bih
izbegao otkrivanje. Podnoj e stepenita je bilo, kao to re
koh, daleko u senci, kako j e i m oralo biti da bi se ono bez
krivina uzdiglo do odmorita sa strmim zidom iznad gnu
snog otvora. Tako su se poslednj e etape mog puzanja odi2 13

NCKRON

M/KON

grale na izvesnoj udal" nosti od bune gomile, ali je njiho\"

spektakl budio u eni jezu, mada se odvijao daleko s moje
desne strane.
Najzad usp h da doprem do stepenica i p oeh da se pe
nj em, drei s sasvim blizu zida na kojem sam primetio ukra
se naj odvratmij e vrste i oseajui se bezbednij im zbog zane
senog, ekstalinog zanimanja sa kojim su udovita posmaje su bacali a plonik ispred nj ega. Stepenite je bilo pro
strano i strm , uoblieno od ogromnih porfirnih bIoko a
kao namenjen nogama divova, tako da se penjanj e inilo
uistinu beskrajn . Uas kojije u meni izazvalo otkrie i bol
to ga je kretanje bunilo u ranama, zdrueni su pretvorili to
uspianje u samrtniku uspomenu. Nameravao sam, poto
doprem do odmorita, da odmah produim navie stepeni
tern koje se valj da nastavlja odatle. Ipak sam se zaustavio da
bih bacio poslednji pogled na tu strvinsku grozotu koja je
pruala kande i uvijala se u strahopotovanju pred neim
dvadeset i pet metara nie. Neoekivano ponavljanje onog
gromoglasnog leinarskog grgorenja i mrtvakog ropca tl tre
nutku kada sam gotovo dostigao vrh stepenita i kada mi je
ritualna ceremonij a pokazala da to nije bio znak za uzbunu
zbog mog prisustva, nateralo me je da zastanem i oprezno
izvirim preko ograde zida.
Cudovita su pozdravljala neto to se promaljalo iz gadnog otvora da bi dograbilo ponuenu hranu. Bilo je to ne
to gotovo nezgrapno, ak i posmatrano sa visine na kojoj
sam se nalazio, neto ukasto i dlakavo, nekako nervoznih
pokreta. Bilo je to bie nalik na ogromnog, moda izuzet
no velikog nilskog konja, ali veoma neobino oblikovanog.
Kao da nije imalo vrat, ve pet odvojenih kosmatih glava
koje su u nizu trale iz grubog, valjkastog tela. Prva nma
nj a, druga neto vea, trea i etvrta jednake i najvee od
svih a peta prilino mala, mada ne toliko kao prva.
Iz ovih glava palacali su udni, ravni pipci koji su po
hlepno grabili nezamislive koliine hrane postavljene ispred
otvora. S vremena na vreme bie bi se uspravilo i naas po
vuklo u svoj zaklon na veoma neobian nain. Njegovo krev

2 14

ISPOD

PIRAMID A

izmj e bilo je u tolikoj meri neshvatljivo da sam zurio kao

maijan, elei da se spodoba promoli jo malo iz pein
: -og legla ispod mene .
Onda se to izdiglo. Izdiglo se na povrinu i pri pogledu
na njega okrenuh se i odjurih u tamu, uz gornje stepenite
-oje se uzdizalo preda mnom. Jurio sam bez razmilj anja uz
e erovatne stepenice, merdevine i strme povrine uz koje
e nikakvo ljudsko oko niti logika nisu vodili i koje u uvek
morati da potiskujem u svet snova. Mora da je to bio samo
-an, inae me zora nikada ne bi zatekla kako diem na pe-ku Gize; i-s-pred podrugljivog, svitanjem okupanog lica Ve. e sfinge.
Velika sfinga! Boe ! Ono jalovo pitanje koje sam sebi potavljao prethodnog, suncem blagoslovenog jutra, kakvu je
nevienu i odvratnu neprirodnost Sfinga prvobitno trebalo
da predstavlja? Proklet da je pogled, bio to san, ili ne, koji
mi je otkrio vrhunski uas nepoznatog Boga Mrtvih to va
e svoje divovske zalog;:ye u nesluenim bezdanima, dok ga
bezdune nakaze, koje ne bi trebalo da postoj e, hrane od
vratnim komadima. Petoglavo udovite koje je izronilo! To
petoglavo udovite veliko kao nilski konj ! To petoglavo u
dovite ! A to je bila samo apa tog stvora!
Ali ja sam preiveo i znam da je to bio samo san.

(I '

,l

JI: /1

"

esnaestog jula 1 923. godine uselio sam

se u Ekshemski manastir, im je posled
nji od radnika zavrio svoj posao. Ta je
restauracija bila sloen zadatak, jerje do
tada manastir bio naputen i pretvoren
u ruevinu, golu kolj ku, i hrpe kame
nja. Ipak, poto je to bilo sedite moj ih
redaka, nisam dozvolio da me visina trokova pokoleba.
-iko tu nije stanovao j o od vremena vladavine Dejmsa Pr
\'og, kad je tragedij a intenzivno morbidne, ali velikim de
lom neobj anjene prirode, odnela ivote gospodara i peto
ro njegove dece i nekolicine slugu, a oterala u svet pod obla
'om sumnje i uasa, treeg sina, mog direktnog pretka i jedinog preivelog iz te omraene porodine grane.
Kad je on, poslednji naslednik, proglaen za ubicu, ima
nje se vratilo u svojinu engleske krune, a optueni nije ui
nio nikakav pokuaj ni da spere lj agu sa sebe niti da povra
ti svoj posed. Potresen nekim uasom veim od savesti i za
kona, i izraavajui jedino frenetinu elju da to prastaro
zdanje iezne iz nj egovog vidnog polja i iz njegovih uspo
mena, Volter De La Poer, jedanaesti baron od Ekshema, po
begao j e u Virdiniju i tamo zasnovao porodicu koj a j e u sle
deem veku postala poznata kao Delapor.
Ekshemski manastir ostade nenastanjen, iako je kasnij e
prikljuen imanjima porodice Noris i mnogo prouavan zbog
voje udnovato komplikovane arhitekture u kojoj su gotske
kule izgraene na saksonskim ili romanskim zidinama, a ove,
opet, na temeljima iz ranijih poredaka ili meavina poreda
ka iz rimske civilizacije ili ak druidske, ili uroenike ki
mrij ske, ako legende govore istinu. Ti temelji bili su neto
zaista izuzetno, jer su s jedne strane bili sjedinjeni sa kom
paktnim krenjakom litice sa ijeg ruba ovaj manastir gle
da preko puste doline tri milje zapadno od sela Anester.
Arhitekti i prouavaoci starina sa ljubavlju su ispitivali
ovaj udni ostatak iz zaboravlj enih vekova, ali metani su ga
mrzeli. Mrzeli su ga j o pre nekoliko stotina godina kad su
moji preci iveli tamo, a mrzeli su ga i sad, kao ruevinu na
putenu i prekrivenu mahovinom i mrljama bui . Ve to_

219

NEKRONOMIKON

kom prvog dana mog boravka u Anesteru saznao sam

potiem iz uklete kue. A ove nedelje, evo, radnici min
bacie u vazduh Ekshemski manastir i jo uvek rade na uni
tavanju poslednjih tragova njegovih temelja. Oduvek all!
znao ogoljene statistike podatke o svojim precima, kao i i
njenicu da je moj prvi ameriki predak doao u Prekomor
ske kolonije pod udnim oblakom. Bio sam, meutim, dran
u totalnom neznanju u pogledu detalja, u skladu sa poli -
kom utljivosti koje su se DelaRori uvek pridravali. Za raz
liku od ostalih plantaera, naih komija, mi smo se re ....
- .
kad hvalisali da su nam preci bili krstaki ratnici ili dru,",
sredj evekovni i renesansni heroji. Nikakva porodina ua
dicija nije prenoena mlaim generacijama, ako se izuzme
ono to je moda bilo zapisano u jednoj zapeaenoj km-er
ti koju je, pre graanskog rata, svaki vlasnik imanja preda
vao svome naj starijem sinu sa uputstvom da bude posmrtn
otvorena. Slavne uspomene koje smo negovali bile su one
postignute posle Volterovog doseljenja. U spomene jedne po-
nosite i asne, mada poneto povuene i nedrueljubive, \ir
dinij ske familije.
U ratu je nae bogatstvo uniteno, a itava naa egzisten
cija promenjena spaljivanjem Karfaksa, naeg doma na oba
lama reke Dejms. Moj deda, tad ve u dubokoj starosti, iz
gore u tom poaru, a sa njim i koverta koja je spajala -e
nas sa prolou. Pamtim tu vatru i danas isto onako jasn
kako sam je video kao deak od sedam godina. Federalni
vojnici se dernj aju, ene vrite, crnci zavij aju kao vuci i mo-
le se bogu. Moj otac je bio u armiji, branio je Rimond. Mo
j oj majci i meni dozvolie posle mnogih formalnosti da pro
emo kroz vojne linije i pridruimo mu se.
Kad se graanski rat zavrio, svi se odselismo na sever.
u zaviaj moje majke. Odrastao sam, dospeo do srednjih go
dina i obogatio se kao suzdrani J enki . Ni moj otac ni ja ni
smo nikad saznali ta je sadrala ona naa nasledna kover
ta. Utapajui se u sivilo masausetskog poslovnog ivota sa
svim sam izgubio interesovanje za misterije koje su, oigled
no, vrebale daleko dole u mom porodinom stablu. Da sam
220

P AC O V I

'u

ZI D O V I M A

rio njihovu prirodu rado bih ostavio Ekshemski mana

__ .::l epim mievima, pauini i mahovini l
loj otac je umro 1 904 . godine, ali nij e imao nikakvu
u koju bi ostavio meni ili mom jedinom detetu, Alfre
deaku koji je tada, u svoj oj desetoj godini, bio bez maj
L pravo taj deko je preokrenuo redosled porodinog in
'Ill i anja jer, iako sam j a nj emu mogao da dam samo a
- nagaanja o prolosti, on je meni poslao pisma o ne
\Tlo interesantnim legendama o precima, kad ga je po
" deo rata odneo u Englesku, godine 1 9 1 7 . , kao oficira
.-ijacije. Sticao se utisak da su Delapori imali ivopisnu i
c:oda zlokobnu istoriju, jer, jedan prijatelj mog sina, kape
Edvard Noris iz Kraljevskog vazduhoplovstva, kojije bo
:-'3.\io izvesno vreme blizu svog porodinog dvorca u Ane
.:-eru, ispriao mu je neke seljake sujeverice toliko preterane i neverovatne, da bi malo koji romanopisac mogao da iz
.
li neto slino. Naravno da ih sam Noris nije shvatao ba
zbiljno, ali zabavljale su mog sina i preElstavljale dobar ma-erijal za njegova pisma meni. Te legende su sasvim okrenue moju panju ka mom transatlantskom nasleu i nagnale
me da se odluim da kupim i obnovim porodini dvorac ko
ji je Noris pokazao Alfredu u onom slikovitom stanju napu
enosti, nudei da mu obezbedi kupovinu tog zamka po iz
nenaujue niskoj ceni, jer je u tom trenutku Norisov ujak
bio vlasnik.
Kupih Ekshemski manastir 1 9 1 8 . godine, ali se prakti
no istog trena moji planovi za restauraciju poremetie, jer
-e moj sin vratio iz rata osakaen. J o dve godine je iveo
" ao invalid i za to vreme ja sam se posvetio iskljuivo nj e
ovoj nezi do te mere da sam ak i biznis prepustio upravi
vojih ortaka.
Godine 1 92 1 . naoh se oaloen, besciljan, penzioni
sani fabrikant daleko od mladosti i reih da se u svojim pre
ostalim godinama zabavim svojim novim posedom. Posetio
sam Anester u decembru. U gostio me je kapetan N oris, de
beljukast, prijatan mladi ovek koji je imao veoma visoko
miljenje o mom sinu. Obezbedio sam Norisovu pomo u
prikupljanju planova i anegdota kojima bismo mogli da se
rukovodimo u predstojeoj obnovi dvorca. Kad sam ugle

"

22 1

N E K RONO M I KON

dao zgradu Ekshemskog manastira, bilo je to bez emocija .

Hrpa naherenih srednjevekovnih ruevina pokrivenih liva_
j ima; ukraena mnotvom gnezda gavranova; postavlj ena ri
zino na rub litice; liena podova i drugih unutranj ih ele
menata tako da su ostali samo kameni zidovi i od njih saci
nj ene kule.
Poto sam malo-pomalo uspevao da rekonstruiem sliku
tog zdanja kakvo je bilo kad ga je moj predak napustio pre
tri veka, poeo sam da unajmljttiem radnike za rekonstruk
ciju. Bio sam primoran da ih sve pronalazim izvan tog kra
j a, j er su metani Anestera oseali skoro neverovatan strah
i mrnju prema tom mestu. Ta oseanj a bila su tako jaka da
su ponekad prenoena i na dovedene radnike, pa su mno
gi naputali posao, a predmet tih oseanja bila j e, izgleda,
ne samo stara zgrada manastira nego i drevna tamonja po
rodica.
Sin mi je priao da su ga do izvesne mere izbegavali za
vreme njegovih poseta, jer je De La Poer, a ja sad uvideh da
sam rtva finog ostrakizrna iz istog razloga. To je popustilo
kad sam ubedio seljake da o svom nasleu znam tako ma
lo. Pa i tad su pokazivali potrnulu antipatiju prema meni,
tako da sam stare seoske prie morao prikupljati uglavnom
posredstvom Norisa. Ono to ljudi nisu mogli da oproste bi
la j e, moda, moja namera da obnavljam jedan simbol nj i
ma toliko odvratan jer, bilo to racionalno ili ne, oni su Eks
hemski manastir gledali kao obitavalite demona i vukodla
ka. Nita manje.
Sastavljajui u j ednu celinu prie kojeje Noris sakupljao
za mene i dopunjavajui ih izvetajima nekolicine uenih lju
di koji su prouavali ruevine, zakljuio sam da Ekshemski
manastir stoji na mestu gde j e u preistoriji bio hram, dru
idski ili preddruidski, verovatno izgraen u doba Stounhen
da. Da su tamo u vreme proslava obavljani neopisivi rituali, malo ko je sumnjao, a kruile su i neugodne prie da su
ti rituali preneti u oboavanj e boginj e Kibele koju su Rimlja
ni uveli.
U natpisima uklesanim u pod-podrumu jo su se mogla
razaznati slova nesumnjivog znaenj a, na primer "DIV . .

222

PACO V I

'u

ZI D O V IM A

- . . . Y1AGNA. . . MAT. . . " to je upuivalo na mrani kult

,-,- e \tfajke, Magne Mater, koji je rimska drava svojevre
c;;.er o uzalud zabranj ivala svojim graanima. Anester je ta
Dio logor Tree Avgustove legije, o emu svedoe mno
-raci. Pria se da je Kibelin hram bio velianstven i pre
oboavalaca koj i su izvravali neznane obrede po nare
njima frigijskog svetenika. Prie dodaju, da pad stare re
..... .''''ije nij e doveo do prekida orgija u tom hramu i da su sve
nici iveli i pod novom religijom zapravo bez promene.
"oe se govori da ti rituali nisu nestali sa nestankom rim
\"lasti i da su neki meu Saks onima nastavili zidanje na
ID mestu dajui hramu u osnovi onu siluetu koja je do na
nemena ostala, a ujedno pretvarajui taj hram u centar
ra koga se plaio narod u polovini heptarhije. Oko hilja
. e godine nae ere u jednoj hronici je ovo mesto pomeuto kao veliki kameni manastir u kome ivi udan i moan
onaki red. Manastir okruen velikim vrtovima oko koj ih
ije bilo potrebno dizati zidove jer se stanovnitvo plailo
prie. Danci ga nijednom nisu razarali, ali, po svemu su
dei, posle norman skog osvajanja silno je izgubio na znaa
-u jer se niko nije usprotivio kad je Henri Trei poklonio to
Imanje mom pretku Dilbertu De La Poeru, Prvom baronu
d Ekshema, leta 1 26 1 . godine.
O mojoj porodici pre tog datuma zlih izvetaja nema,
ali mora biti da se tada dogodilo neto udno. U jednoj hro
nici 1307. godine pominje se jedan De La Poer kao ovek
_od boga proklet", a seoske legende o dvorcu koji je dozi
dan preko starog hrama i manastira sadre samo zle glaso
,"e i grdan strah. U z ognjita su prepriavani jezivi opisi, uto
liko jeziviji to su okrueni uplaenim utanjima i maglovi
tim izbegavanjima. Po tim priama moj i preci bi bili neka"va rasa naslednih demona pored kojih Zil de Rej i Markiz
De Sad izgledaju kao najobinij i poetnici. Sapatom se na<Tovetavalo da su moji preci krivi za povremena iezavanja
pojedinih seljaka tokom vie generacija.
Cini se da su naj opakiji likovi u tim priama bili baroni
i njihovi direktni naslednici. Bar se o njima ponajvie apu
talo. Naslednik sa zdravijim sklonostima, prialo se, ubrzo
_

2 23

N E KRO N O M I K O N

bi pod misterioznim okolnostima izgubio ivot i tako se uklo

nio s puta sledeem, tipinijem potomku. Unutar porodice
kao da je postojao neki kult kojim je rukovodio stareina ku
e i kojij e ponekad ostajao zatvoren za sve osim samo neko
liko lanova. Temperament, a ne naslee, izgleda daje inio
bazu ovog kulta, jer u njega je ulo i nekoliko ena koje II
udajom stupile u familiju. Gospa Margaret Trevor od Koru
vola, supruga Godfrija, drugog sina petog barona, postala je
najomiljenije sredstvo za plaenje dece irom ovog kraja En
gleske i zadrala se kao dem onska junakinja ujednoj izuzet
no stravinoj staroj baladi koja jo nije zaboravljena u blizi
ni velke granice. U baladama je takoe ouvana, mada ne
ilustruje istu poentu, grozna pria o Ledi Meri De La Poer
koja je ubrzo posle svoje udaje za Eria od Sruzfilda ubijena
od strane njega i njegove majke, s tim to su oboje ubica
osloboeni krivice i j o dobili blagoslov od svetenika kome
su ispovedili ono to se nisu usudili da kau pred svetom .
Ti mitovi i balade, iako tipini proizvodi primitivnog su
jeverj a, veoma su me odbijali. Njihova upornost i nj ihova
primena na tako dugu liniju mojih predaka posebno su mi
smetali a imputiranj a o monstruoznim navikama nezgodno
su podsetila na jedini poznati skandal meu mojim nepo
srednim precima. Sluaj moga roaka, mladog Rendolfa De
lapora iz Karfaksa, koji je posle povratka iz meksikog rata
otiao meu crnce i postao vudu svetenik.
Mnogo manje su me uznemiravale one neodreenije pri
e o cviljenju i zavijanju u goloj, vetrom brisanoj dolini is
pod krenjakog grebena, o grobnim smradovima posle pro
lenih kia, o jednoj kop rcavoj , cieoj beloj stvari koju je
nagazio konj Ser Dona Klejva jedne noi na pustoj polja
ni i o jednom slugi koji je poludeo poto je video izvesne
stvari u manastiru u sred bela dana. Sve je to bilo pozajm
ljeno i skrpijeno iz folklora o avetima, a j a sam u to vreme
bio izraziti skeptik. Izvetaji o nestalim seljacima nisu se mo
gli tako lako odbaciti, ali II svetlosti srednjevekovnih obia
ja, nisu bili ni mnogo znaajni. Radoznalo zavirivanje do
nosilo je smrt, pa je ne jedna odseena glava bila javno izv

224

fl A C O V I

'u

ZI D O V I M A

zena na bastionima, sada poruenim, oko Ekshemskog ma-ura .

:\" eke od tih pria bile su izuzetno slikovite tako da sam
- io to u mladosti nisam vie prouavao komparativnu
lOlogiju . Bilo je prisutno verovanje da jedna legija avo
..... -a krilima nalik na ona kod slepog mia, odrava vetiji
at svake noi u manastiru. Legij a, ij im bi se prehram
nim potrebama moglo objasniti nesrazmerno izobilje gru
o" povra gajenog i brano g u ogromnim batama oko dvor
)J aj ivopisnijaje bila dramatina pria o pacovima, o ska
tavoj armiji te odvratne gamadi koja je pokuljala iz zam
tri meseca posle one tragedije zbog koje je naputen. O
al miji izmraveloj, ogavno prlj avoj i poludeloj od gladi, koa je razarala sve pred sobom i prodirala ivinu, make, pse,
5\inje, ovce, ak je pojela i dvoje zlosrenih ljudskih bia pre
nego to se nj ena furioznost istroila. Oko te nezaboravne
O"lodarske armije vrti se itav jedan zaseban ciklus mitova,
jer se ona razasula po seoskim kuama donosei sa sobom
prokletstva i uase.
Takav je bio folklor koji me je saletao dok sam navalji
'ao, sa starakom upornou, da dovrim rad na restauraci
ji doma svojih predaka. Ne treba ni za momenat pomisliti
da su te prie bile dominantni deo moje psiholoke ivotne
sredine. Njima nasuprot, neprestano su me hvalili i ohrabri
vali i kapetan Noris i prouavaoci starina koji su se nalazili
u mojoj blizini i pomagali mi. Kad je zadatak izvren, vie
od dve godine posle poetka, razgledao sam dvorane, drve
tom obloene zidove, zasvoene tavanice, prozore sa kame
nim stubiima u sredini i iroka stepenita, ispunjen pono
som koji je bio dovoljna nadoknada za ogromne trokove renOVlranja.
Svi atributi Srednjeg veka bili su ingeniozno reproduko
vani, a novi delovi savreno uklopljeni u originalne zidine i
temelje. Vladalaki dvorac mojih otaca bio je kompletan pa
sam se unapred radovao to u najzad, u ovom kru, vrati
ti slavu porodinom stablu koje se sa mnom zavravalo. Mo
gao sam tu permanentno stanovati te tako dokazati da De
La Poer, preao sam opet na originalni oblik tog imena, ne

2 25

N E K R O N O MIK O N

mora biti avo. Mojoj udobnosti je, moe biti, doprinosila

i injenica da je Ekshemski manastir, iako opremljen u sred
njevekovnom stilu, imao zapravo potpuno nov enterijer i
bio podjednako osloboen i stare gamadi i starih aveti.
Kao to rekoh, uselio sam se 16 . jula 1 923. Moje doma
instvo se sastojalo od sedmoro lanova posluge i od dever
maaka. Ovu drugu vrstu posebno volim. Moj najmatorij i
maor, Crnja, bio je tad sedam godina star. Doputovao je sa
mnom iz mog doma u Boltonu, u Masausetsu. Ostale ma
ke sam nakupio stanujui sa porodicom kapetana Norisa u
vreme restauracij e manastira. Prvih pet dana naa rutina se
odvijala u potpunom spokoj stvu, aja sam svoje vreme ugla nom troio na sistematizovanje starih porodinih podataka .
Upravo sam bio pribavio neke izvetaje oslonjene na vrlo
indirektne dokaze o finalnoj tragediji i bekstvu Voltera De
La Poera i zakljuio da je to ono to je najverovatnije pisalo u naslednom pismu koj e je u Karfaksu izgorelo . Cinilo se
da je moj predak bio optuen, sa mnogo razloga, da je po
ubijao na spavanju sve ostale lanove domainstva, izuze
pridruene posluge, priblino dve nedelje posle nekog o
kantnog otkria zbog kojeg se itavo Volterovo dranje pro
menilo, ali o kome, sem putem implikacija, nije nikom ni
ta hteo da otkrije, izuzev onim slugama koji su mu pomo
gli a onda pobegli van svakog domaaja.
Ovaj pokolj sa predumiljajem u kome padoe otac, tri
brata i dve sestre, prihvaen je u selu uglavnom sa odobra
vanjem, a od strane zakona tretiran je tako mlitavo da je po
inilac pobegao zadravajui svoju ast, bezbedan, ne ma
skirajui se, u Virdiniju. Opte miljenje, apatom izraa
vano, bilo je, da je Volter oistiQ zemlju od jednog pras ta
rog prokletstva. Kakvo ga je otkrie navelo na tako straan
in, nisam mogao ni da nagaam. Mora biti daje Volter De
La Poer godinama znao za te zle prie o svojoj porodici, pa
mu, prema tome, t materijal nije mogao dati nikakav sve
i impuls. Da li je prisustvovao nekom groznom starom ri
tualu ili je sluajno naiao u manastiru ili u njegovoj blizi
ni, na neki zastraujui, optuujui simbol? U Engleskoj je
imao reputaciju stidljivog i blagog mladia. U Virdiniji je
"

2 26

PACOVI

'u

ZI D O VIM A

yao utisak ne toliko tvrdoe i gorine koliko uznemire

=",-0 i iekivanja nevolja. Pomenut je u dnevniku jednog
....m
... O"o g dentlmena avanturiste, Frensisa Harlija iz Belvjua,
o ovek neuporedive pravinosti, asti i delikatnosti.
Jula 22 . dogodi se prvi incident koj i, iako je tad olako
baen kao beznaajan, ima natprirodni znaaj ako se sa
eda u svetlosti kasnijih dogaaja. Bilo je to neto tako jedo tavno da se moglo maltene zanemariti, a pod onim okolo tima nikako nije moglo privui panju. Mora se imati na
u da sam bio u zgradi praktino novoj, svee nainjenoj,
IZUzev zidova, i da sam bio okruen dobro uravnoteenim
pomonim osobljem, tako da bi neka velika zabrinutost bi
apsurdna bez obzira na lokalitet.
Kasnije mi je u pamenju ostalo samo ovo: moj stari cr
ni maor, ija raspoloenj a tako dobro znam, bio je nesum
njivo alarmiran i zabrinut neuporedivo vie nego to bi bi
Jo u skladu sa njegovom prirodom. Lunjao je iz sobe u so
bu, vrteo se uznemireno i stalno njukao oko zidova koji su
inili deo gotske strukture . Shvatam koliko to ovetalo zvu
ci. Kao onaj neizbeni pas. u prii o duhovima koji uvek re
i pre nego to njegov gazda ugleda figuru u aravu, a ipak,
ako u da govorim istinu, ne mogu to da prikrijem.
Sledeeg dana, jedan sluga se poalio da je meu svim
makama u kui nemir. Doao je u moju radnu sobu, jednu
"isoku zapadnu sobu na drugom spratu sa ukrtenim luko
"ima na tavanici, panel-ploama od crne hrastovine na zido
vima i gotskim trostrukim prozorom sa koga se otvarao po
gled ka krenj akoj litici i pustoj dolini i dok je govorio vi
deh aavo crnu formu Crnje kako se unja du zapadnog
zida i grebe po novim panelima koji su pokrivali drevni ka
men.
Rekao sam tom oveku da sigurno postoj i neki jedin
stveni miris ili neko strujanje koje izbija iz kamenih zidova,
neto to ljudska ula ne mogu da osete, ali to deluje na
osetljive organe maaka ak i kroz novo drvo. U ovo sam za
ista verovao, a kad je taj ovek sugerisao prisustvo mieva
ili pacova, rekao sam da tri stotine godina nije bilo pacova,
a da bi se ak i polj ski mievi iz okolnih predela teko mo_

2 27

N E K RONOMIKON

gli nai u tim visokim zidovima gde, koliko je poznato, ni

kad nisu ni zalutali. To popodne pozvao sam kapetana o
risa i on mi je rekao da bi bilo sasvim neverovatno da polj
ski mievi pohrle u manastir tako iznenadno i bez preseda
na.
Te noi, putajui kao i obino sobara da ode, povukao
sam se u jednu odaju u zapadnoj kuli. Tu sobu sam odabrao
da bude moja. U nju se iz radne sobe stizalo jednim kame
nim stepenitem i kratkom galerijom. Neki delovi stepeniVta bili su drevni, a galerij a je bila cela iznova uraena. Mo
j a soba bila je okrugla, sa veoma visokom tavanicom ali bez
drvenih panela jer je bila obloena tapiserijama koje sam
lino odabrao u Londonu.
Videi da je Crnj a uz mene, zatvorih teka gotska vrata
i spremih se za spavanje, pri svetlosti elektrinih sijalica ko
je su bile tako veto udeene da oponaaju svee. N ajzad
ugasih i to svetlo te utonuh u izrezbareni krevet iji se svod
oslanjao na etiri drvena stuba, a dostoj anstveni maor za
uze svoje uobiajeno mesto leui popreno preko mojih sto
pala. Nisam navukao zavese oko kreveta, nego sam zurio na
polje kroz uzani visoki prozor prema kome sam bio okre
nut. Na nebu je bio nagovetaj aurore, pa su delikatni ka
meni zavijuci bili prijatno siluetirani .
Mora biti da sam u neko doba tiho zaspao, jer pamtim
da sam imao jasno oseanje naputanja udnih snova u tre
nutku kad se maor estoko trgao iz svog mirnog poloaja.
U slabanom sjaju aurore video sam ga kako stoji glave na
peto ispruene napred sa prednjim apama na mojim zglo
bovima stopala i sa zadnjim nogama ispruenim unazad. In
tenzivno je motrio jednu taku na zidu, malo zapadno od
prozora, taku koja se, koliko sam j a mogao videti, niim ni
je isticala, ali koja je sad privukla i svu moju panju.
Dok sam gledao shvatio sam da se Crnja nije bez razlo
ga uznemirio. Da li se t zidni ilim ba pomakao ili nije,
ne mogu rei . Mislim da jeste, vrlo malo. Ali mogu se zakle
ti da sam iza njega uo tih, jasan zvuk trkaranja pacova ili
mieva. Sledeeg trenutka maor se bacio na to mesto i svo
jom teinom povukao taj deo tapiserije na pod otkrivajui
,

228

PACOVI

'll

ZIDOVIMA

...... l edu vlani, prastari kameni zid koga su restauratori tu

amo prikrpili i na kome nije bilo ni traga od ma kakvih
Uajuih glodara.
Crnja poe da jurca levo-desno po podu du tog dela
nda. grebui kandama palu tapiseriju i povremeno poku
'ajui , inilo se, da uvue apu izmeu zida i hrastovog
. Nita ne nae i p osle nekog vremena se umorno vra
ti- na svoje mesto preko mojih stopala. Ja se nisam pokre
o, ali nisam vie ni zaspao te noi.
jutru sam ispitao sve sluge i naao da niko od njih ni
primetio nita neuobiajeno sem to se kuvarica prisetila
. dnog ponaanj a jednog maora koji se odmarao na njeom prozorskom okviru. U neko neznano doba tokom noi taj je poeo da zavija i ona se probudila na vreme da ga
idi kako sa vrstom reenou juri kroz otvorena vrata i niz
.:repenice. Oko podneva sam malo odspavao, a p opodne oti
o u posetu kapetanu N orisu koji se izuzetno zaintereso
'ao za to to sam mu ispriao. Ovi neobini incidenti, tako
-irni a ipak tako indikativni, pobudili su njegovo oseanje
za slikovitost i naveli ga da se priseti nekolicine avetinjskih
narodnih pripovesti iz ovog kraja. Prisustvo pacova stvarno
nas je zbunilo. N oris mi je pozajmio nekoliko miolovki i iz
yesnu koliinu otrova za pacove, a ja sam, kad sam se vra
rio, rekao slugama da to rasporede na strateki odabrane
take.
Na spavanje sam se povukao rano jer sam bio veoma popan, ali onda su me poeli muiti snovi najstranije vrste .
Imao sam utisak da stoj im na nekoj ogromnoj visini i oda
tle posmatram neku sumranu peinu u kojoj je prljavtina
do kolena i gde jedan demon-svinjar sa belom bradom go
ni svojim tapom krdo gljiviavih, mlitavih zveri iji je iz
gled izazvao u meni neizrecivo gnuanje. Onda svinj ar za
stane i na svom poslu zadrema, a moni opor p acova jur
ne dole u smrdljivu provaliju i navali da odgriza i ljudsko i
zversko meso, podjednako.
Iz ove strane vizije naglo sam probuen Crnjinim po
kretanjem, koji je dotad spavao, kao i obino, na mojim no
gama. Ovoga puta nisam morao da se pitam ta je razlog za

229

N E K R ONO M I K O N

njegovo reanje i siktanje, i za strah zbog kogaje zabio kan

de u moj noni zglob, nesvestan njihovog efektajer, na s\illl
stranama sobe, zidovi su oiveli gnusnim zvukom, puzanj e
i klizanjem gamadi, i to pregladnelih, gigantskih pacoya
Sad nije bilo polarne svetlosti koj a bi pokazala stanje zidnih
tepiha, ij i je pali deo bio vraen na mesto, ali ja nisam bio
toliko uplaen da ne bih mogao da upalim svetlo.
Blesnue sijalice i j a ugledah ilime kako se stravino dr
maju i zbog ega su, ne ba uobiajene tapiserij ske figure.
izvo dile jedinstveni ples smrti. I ovo kretanje, i zvuk, pre
stadoe takorei odjednom. Iskoio sam iz kreveta i unuo
tapiseriju dugom drkom ploe za zagrevanje koj a je leala
u blizini, p a sam i podigao jedan kraj da vidim ta je ispod
ilima. N ije se imalo ta videti osim tog krpljenog kameno
zida, a ak i maor j e izgubio svoje napeto oseanje abnor
malne prisutnosti. Osmotrio sam krunu miolovku ostavlje
nu u mojoj sobi i video da su na svim otvorima zamke oki
nute, ali nikakav trag nije ukazivao ta je to bilo uhvaeno
a to je zatim, pobeglo.
Ni govora nij e moglo biti o nekom daljem spavanju, pa
sam upalio sveu, otvorio vrata i poao galerijom prema ste
penitu koje je vodilo do moje radne sobe. Crnja je iao od
mah iza mojih peta. Meutim, pre nego to smo stigli do
kamenih stepenika, maor jurnu ispred mene i nestade niz
drevne stepenike. Pooh ija niz stepenice, i, silazei, odjed
nom postadoh svestan zvukova dole u velikoj sobi, zvukova
ija je priroda bila nepogreivo jasna.
Zidovi obloeni hrastovinom bili su prepuni pacova ko
ji su skakutali i vrzmali se dok je Crnj a jurcao unaokolo sa
furioznou osujeenog lovca. Stigao sam do dna i upalio
svetlo, ali to ovoga puta nije dovelo do utihnua zvukova.
Pacovi su nastavili svoj dumbus jurei tako j asnim i j akim
stampedom da sam najzad mogao sa sigurnou da odre
dim pravac njihovog kretanja. Ta bia su, u mnotvu koje se
inilo neiscrpnim, slono obavljala gigantsku migraciju iz
nezamislivih visina prema nekoj zamislivoj ili nezamislivoj
dubini.
230

PA C O V I

'u

ZI D O V I M A

Zauo sam korake u hodniku i sledeeg trenutka, dvoji

lugu guranjem otvorie masivna vrata. Upravo su pre
Jaiy a li kuu da vide koji je to nepoznati izvor uznemire
"a dqveo do toga da su sve make, reei, obuzete pani
m, pojurile navrat-nanos niz nekoliko nizova stepenika i
rile se, jauui, pred zatvorenim vratima pod-podruma.
Pitah sluge da li su uli pacove i oni odgovorie negativno.
_-\ "ad se okretoh da im skrenem panju na zvuke u panel
loama, uvideh da su ti zvuci prestali.
Sa tom dvojicom sioh do vrata pod-podruma, ali na
oh da su se make ve razile. Odluih da kasnij e predu
zmem istraivanje one kripte ispod, a sada samo da obiem
m i olovke. Sve su bile okinute, a ipak prazne. Uverivi se da
. 'o sem maaka i mene nije uo pacove, sedeo sam u rad
noj sobi do jutra, duboko zamiljen i priseajui se svake mr
,ice onih legendi koje sam uspeo da iskopam o zgradi u ko
ju sam se uselio. Prepodne sam iskoristio da malo odspa
yam, zavaljen u jedinu udobnu biblioteku fotelju koju moj
plan o medievalnom nametaju nije uspeo da izgna. Kasni
je sam telefonirao kapetanu Norisu koji je potom doao i
pomogao mi da pretraim pod-podrum.
Apsolutno nita neprilino nije naeno iako nismo mo
uli suzbiti drhtaj uzbuenja pred injenicom da j e ta dvora
na bila rimskim rukama zidana. Svaki niski svod i svaki ma
sivni stub bili su rimski. To nije bio iskvareni romanski stil
trapavih Saksona, nego strogi i harmonini klasini stil iz
epohe kad su vladali cezari. Uistinu, na zidovimaje bilo mno
go natpisa dobro poznatih izuavaocima koji su ovu prosto
riju nekoliko puta ispitivali. Bili su to natpisi tipa "P. GE
TAE. PROP. . . TEMP. . . DONA. . . " i "L. PRAEC . . . VS . . . PON
TI F I . . . ATY S . . .
Zadrhtao sam pred podseanjem na Atisa, jer sam itao
Katulusa i saznao poneto o jezivim ritualima tog istonog
boga, iji je kult bio toliko pomean sa kultom Kibele. No
ris i j a smo pokuali, pri svetlosti fenjera, da rastumairno
udne i maltene izbrisane crtee na izvesnim nepravilno e
tvrtastim kamenim blokovima za koje se manje-vie verova
lo da su bili oltari, ali nismo uspeli. Setili smo se da je je"

23 1

N E K R O N O MIK ON

dan crte, donekle slian suncu sa zracima, nagovetaya

po miljenju prouavalaca, ne-rimsko poreklo, to bi znal
Io da su rimski svetenici samo usvojili te oltare uzimaj u ih iz nekog starijeg, moda domorodakog hrama na i to..:...
lokalitetu. Najednom od tih blokova videle su se mrlj e bra:}
boje to me je navelo da postavim sebi izvesna pitanja . -a
vei oltar, onaj u sredini prostorije, imao je na svojoj
njoj povrini izvesne osobine koje su upuivale na vatru Ye
rovatno radi prinoenja rtava-paljenica.
Takvi su bili prizori u toj kripti ispred ijih vrata su ma
ke zavijale i gde N oris i j a odluismo da provedemo no . Le
ajeve nam donesoe posluitelji kojima rekoh da ne obra
aju panju na ma kakve none aktivnosti maaka. Crqju
pustismo unutra, koliko da nam pomogne, toliko i da nat!!
pravi drutvo. Odluili smo da velika hrastova vrata, moder
na replikacija nekadaih, ali sa dodatim prorezima za yen
tilaciju, budu vrsto zatvorena, pa kad smo se za sve ovo po-
brinuli, legosmo, sa fenjerima j o uvek upaljenim, da eka
mo eventualne dogaaje, ma kakvi oni bili.
Ta kripta bila je veoma duboko u temeljima manastira
pomaknuta daleko niz lice krenjake litice ijije istureni gor
nji deo bio nadnesen nad pustom dolinom. Da je ova krip
ta bila cilj onih rastranih, neobjanjivih pacova, nisam sum
njao, ali zato im je bila cilj , nisam znao. Dok smo leali tu.
obuzeti iekivaem, u moje bdenje povremeno su se uvla
ili napola oblikovani snovi iz kojih me je budilo nelagodno
vrpoljee maora koji se popreio preko mojih stopala.
Nisu to bili zdravi snovi, nego snovi grozomorni poput
onih od prethodne noi . Opet videh sumranu peinu i svi
ara sa gnusnim glj iviavim zverima koje se valjaju po pr
ljavtini i gledajui, poeh da stiem o tome sliku nekako
sve bliu i jasniju. Toliko j asnu da sam maltene mogao ra
zabrati nj ihove crte lica. Onda stvarno i razabrah mlohave
crte jedne od zveri i probudih se sa takvim krikom da je Cr
ja odskoio. Kapetan N oris, koji nije ni zaspao, na ovo se
dobro nasmej ao. Mogao se Noris smej ati i vie, a moda i
manje, da je znao ta me je navelo na vrisak. Ali toga se ni
_

232

PACOVI

'u

ZIDOVIMA

. nisam mogao setiti tada, nego tek kasnij e. Krajnji uas

"e-[O paralizuje memoriju na milosrdan nain.
oris me je probudio kad su fenomeni poeli. Iz tog
-[Og stranog sna prizvan sam Norisovim blagim drmanjem
njegovim pozivima da ujem make . Imalo se ta i uti, j o
'0, jer je onostran zatvorenih vrata navrh kamenih stepe
nica vladao pravi komar majeg vritanj a i grebanja, dok
e Crnja, ne marei za svoje srodnike napolju, uzbueno tr
ao u krug du golih kamenih zidova u kojima zauh isto
ono brbljaje ustralih pacova koje me je muilo prethodne nocl.
Otri strah se podigao u meni jer su to bile anomalije
'oje se niim normalnim nisu mogle dobro objasniti. Mora
biti da ti pacovi, izuzev ako su elementi nekog ludila koje bi
zahvatilo jedino mene i make, riju i klize kroz neke prola
ze u tim rimskim zidinama za koje sam mislio da su kom
paktni krenj aki blokovi, ako nije, moda, voda tokom vi
. e od sedamnaest vekova izlokala krivudave tunele, a onda
ih glodari svojim telima proistili i proirili . Ali i da je tako,
-p ektraini uas ne bi bio nita manji, jer ako su to ivi pa
covi zato Noris ne uje ihovo odvratno komeanje? Za
[o me poziva da pazim na Crnju i sluam ta rade make na
polju i istovremeno pravi potpuno promaene i neodree
ne pretpostavke o moguem uzroku njihovog uznemirenja?
Dok sam ja uspeo da mu kaem, najracionalnije to sam
mogao, ta je to to mislim da ujem, sluh mi dade posled
e, sve tie utiske o trkaranju, a ono se premesti10 jo nada
le, daleko nie od ovog najdubljeg od svih pod-podruma, ta
ko da se, sa sputanjem tog zvuka, inilo da kroz itavu liti
cu ispod nas kidiu pacovi u nekoj svojoj potrazi. N oris nije
bio onako skeptian kao to sam oekivao nego je odavao uti
sak duboke uzbuenosti. Pokretom mi je skrenuo panju na
injenicu da su make s druge strane vrata prekinule svoju
galamu kao da su smatrale da su pacovi izgubljeni i da treba
odustati, dok je Crnja ispoljio novi nalet uznemirenosti te kan
dama besomuno grebao pri dnu velikog kamenog oltara u
centru sobe koji je bio blie Norisovom nego mom leaju.
.

233

N E K R O N O M IK O N

Moj strah od nepoznatog bio je u ovom asu veoma -

liki. Dogodile su se zaprepaujue stvari i ja sam video .....
su uticale na kapetana Norisa, mlaeg, vreg, i valjda Do:
prirodi materijalistikijeg oveka, isto koliko i na mene
da zbog njegovog celoivotnogj, bliskog poznavanja lo nih legendi. Nismo nita mogli u tom momentu da UOG>
mo osim da gledamo starog crnog maora kako grebe sa manje estine oko osnovice oltara i povremeno die pogl
i mjaue prema meni na onaj ubeujui nain koj im se ru
io kad je eleo da uinim neto po njegovoj volji.
Noris je prineo fenjer oltaru i razgledao mesto gde je
Crnja grebao. Kleknuo je utke i zgulio liajeve koj ima
vekovi sjedinili masivni pred-rimski blok sa kvadratnim plo
ama poda. Nita nije tu naao i ve se reavao da prekine
sa tim trudom, kad ja primetih jednu trivijalnu okolnost zbo2"
koje poeh da drhtim iako je implicirala samo ono to sali!
ve bio zamislio.
Rekao sam N orisu to i onda se obojica zagledasmo, uko
enim pogledima fasciniranog otkria i prihvatanja, u tu je
dva primetnu manifestaciju. Radilo se samo o ovome: pla
men fenjera postavlj enog blizu oltara treperio je malo, ali
nesumnjivo, od promaje koja ga ranije nije zahvatala, a ko
ja je sasvim sigurno dolazila iz pukotine izmeu poda i ol
tara, tamo gde je Noris ostrugao liajeve.
Ostatak noi proveli smo u blistavo osvetljenoj radnoj
sobi nervozno raspravljajui ta bi trebalo sledee preduze
ti. Otkrie da ispod najdubljeg poznatog rimskog zidanja
postoji neka j o dublja komora, i to komora ije postojanje
radoznali prouavaoci nisu tokom tri veka ak ni naslutili,
bilo bi dovoljno da nas uzbudi i bez ikakve zloslutne poza
dine. Ovako je fascinacija bila dvostruka. Zastajkivali smo
pitajui se da li je bolje da svoju potragu prekinemo i da, iz
razloga praznoverne opreznosti, zauvek napustimo mana
stir, ili je bolje da zadovoljimo svoje oseanje za avanturu i
odvano krenemo prema svim uasima koji bi nas mogli e
kati u nepoznatim dubinama.
Do jutra naosmo kompromis, te ja reih da krenem u
London i okupim grupu arheologa i drugih naunika spo
sobnih da se dohvate u kotac sa ovom misterij om. Trebalo
-

234

F' A C O V I

'u

ZI D O V I M A

pomenuti da je Noris, pre nego to smo otili iz pod-po

druma, uzalud pokuavao da pomakne centralni oltar u ko
me smo sad prepoznavali kapiju ka novoj j ami neznane stra
'e. Koja e tajna da otvori tu kapiju, morae ljudi mudriji
nas da utvrde.
Tokom mnogo dana boravka u Londonu, kapetan No
ri i ja smo prezentovali svoje fakte, nagaanja i odlomke iz
legendi petorici eminentnih ljudi od naunog autoriteta. Mo
O'li smo se pouzdati u svakog od nj ih da e da zadre u dis
. ecij i sva porodina otkria do kojih bi se daljim istraiva
nj ima moglo doi. Nali smo da veina njih nisu imali sklo
nost da se rugaju. U mesto toga, ispoljili su intenzivno inte
resovanje i iskreno saoseanje. Nema nikakve potrebe da na
,"odim imena svih njih, ali mogu da kaem da je meu nji
ma bio i Ser Vilijem Brinton ij a su iskopavanja u Troj adi
vojevremeno uzbudila veinu oveanstva. Dok smo pola
zili svi zajedno vozom ka Anesteru, imao sam oseaj da se
nalazim na rubu zastraujuih otkria, to je na neki nain
imbolizovala atmosfera alosti meu mnogim Amerikanci
ma zbog neoekivane smrti nj ihovog predsednika na drugOJ stram sveta.
Vee, 7. avgust, stigosmo u Ekshemski manastir, a sluge
me uverie da se nita neobino nije dogodilo. Sve make
su, pa ak i matori Crnja, bile savreno spokojne. Nijedna
miolovka u kui nije bila okinuta. Reili smo da ponemo
istraivanje sutra a do tada dodelih mojim gostima sobe, po
dobro promiljenom rasporedu.
Povukoh se na spavanje u svoju odaju u kuli, sa Crnj om
koji mi lee preko nogu. San doe brzo, ali me napadoe
snovi uasa. Vizije rimske gozbe nalik na Trimalhijevu ali sa
gnusobama na pokrivenom posluavniku. Onda ona pro
kleta, ponavljajua stvar o svinjaru i nj egovom odvratnom
krdu u peini sumraka. Ipak, kad sam se probudio, dan je
bio u punoj svetlosti, a zvuci u kui ispod mene bili su nor
malni. Nisu me bili uznemirili nikakvi pacovi, ni ivi, ni spek
tralni , a Crnja je jo uvek mirno spavao . Silazei, naoh isto
spokoj stvo koje je preovladalo i drugde. Takvo stanje je je
dan od okupljenih posluitelja, lik po imenu Tornton, koji
se bavio prouavanjem psihikih fenomena, prilino apsurdi

235

NEKRONOMIKON

no tumaio tvrdnjom da je meni ve pokazano ono to

izvesne sile elele da mi pokau.
Sve je sad bilo spremno i u II prepodne cela naa
pa, sainjena od sedmorice ljudi, opremljena monim ba e
rijskim lampama i opremom za iskopavarl;je, sie u pod
drum i rezom zatvori vrata iza nas. Poveli smo i Crnju je
istraivai nisu videli razlog da omalovae njegovu sklono_
ka uzbuenju, tavie eleli su da on bude prisutan u slua
ju nej asnih manifestovanj a prisustva glodara. Rimskim na'
pisima i nepoznatim arama na oltaru posvetismo samo ne
koliko trenutaka panje zato to su ih troj ica tih pozna ala
ca ve ranije razgledali i sve im osobine upoznali. Glanla
panja bila je usmerena na masivni centralni oltar. U ro
od jedan sat Ser Vilijem Brinton je postigao da se oltar, ko
j ije imao neku svoju nepoznatu vrstu protivtega, nagne una
zad.
Tu se sad otkrio takav uas da mu sigurno ne bismo odo
leli da nismo bili pripravni. Kroz priblino kvadratni otyor
u poploanom podu videli smo niz kamenih stepenika tako
silno izlizanih da su u sredini ve bili jedva neto vie od ko
se ravni, a na stepenicima jezovitu hrpu ljudskih ili polu
ljudskih kostiju. One kosti koje su jo uvek ostajale zajedno
u vidu kostura, bile su u poloajima paninog straha. Na svi
ma su bili tragovi zuba glodara. Lobanje su nagovetavale
iskljuivo potpuni idiotizam, kretenizam, ili neki primitivni
polurnajmunski stepen razvoja.
Nad ovim pakleno zasutim stepenitern svijao se i u du
binu vodio svod koji kao da je bio uklesan u prirodnu ste
nu. Nj ime je strujao vazduh. Nije to bio neki smradni va
zduh koji bi nas zapahnuo kao iz zatvorene kripte, nego po
vetarac u kome se oseala i izvesna sveina. N ismo se dugo
zadravali, ve smo, drhtei, poeli da raskrujemo prolaz
niz stepenice. Tada je Ser Vilijem, posmatrajui klesane zi
dove, izrekao neobino zapaanje da je taj hodnik, ako se
gleda pravac udara dieta, morao biti klesan odozdo.
Moram sada vrlo dobro da odmeravam i biram rei.
Poto smo zaorali nekoliko koraka kroz te glodane kosti,
videli smo svetlost ispred sebe. Ne neki mistini odsjaj, ne__

236

PACO V I

'u

ZIDOVIMA

rrirano svetlo dana, koje je moglo dopreti jedino kroz

nepoznate pukotine na litici nad pustom dolinom. Po

- o da su takve pukotine izmakle pai posmatraa spo

nije bila neko veliko udo, jer ne samo to je to dolina sa
-im nenaseljena, nego je i greben tako visok i tako nagnut
rnjim svojim delom nad dolinu, da bi jedino vazduhoplo
mogao detaljno da proui njegovu prednju stranu. J o
'oliko koraka i mi doslovno ostadosmo bez daha pred onim
mo videli, tako doslovno da je Tornton, psiho-istraiva,
o u nesvest i sruio se u naruje zapanjenih lj udi iza sebe.
-oris, ije je debeljukasto lice potpuno pobelelo i omlohao, samo dreknu neartikulisano. Sto se mene tie mislim da
sam umno uvukao vazduh, ili zaitao i pokrio oi rukama.
Covek iza mene, jedini u toj grupi starij i od mene, graknu jedno hrapavo "Moj boe!" najraspuklijim glasom kojeg
'Y: d uh. Od sedmorice prisutnih obrazovanih ljudi jedino
e er Vilijem Brinton sauvao prisebnost, a to mu slui na
. t utoliko vie to je stupao ispred nas tako da je i taj pri
zor prvi ugledao.
Bilo je to grotlo sumraka. Peina ogromne visine pro
legnuta u daljinu vie nego to je oko moglo dosegnuti . Pod
zemni svet neogranienih tajni i uasne sugestije. Postojale
-u tu graevine i drugi arhitektonski ostaci. Jednim uasnu
um pogledom obuhvatio sam grupu udno rasporeenih
nadgrobnih mogila, jedan divlji krug monolita, iroku sakonsku hrpu kamenj a i jednu drevnu englesku konstrukci
ju od drveta. Sve je to bilo beznaajno pred grozomornim
pektaklom onoga to je lealo svuda po tlu. Metrima i me
trima oko stepenita pruao se ludi zaplet ljudskih kosti
ju ili bar kostiju koje su bile podjednako ljudske kao one na
tepenitu . Kao zapenueno more pruale su se, neke raz
dvojene jedna od druge, a neke jo delimino povezane u
skelete. Ove druge, sve bez izuzetka, u pozama demonske
frenezije, kao da odbijaju od sebe neku opasnost ili grabe,
sa kanibalskim namerama, druge forme sebi sline.
Kad je dr Trask, antropolog, zastao da klasifikuje te 10bae, naao je degradiranu meavinu koj a gaje sasvim zbu
nila. Bile su to lobanje uglavnom nie od piltdaunskog o_

237

NEKRONOMIKON

veka na skali evolucij e, ali u svim sluajevima svakako ljud

ske. Bilo je i lobanja vieg stupnj a i tek po koja lobanja \
hunski razvijenog i senzitivnog tipa. Sve su kosti bile gloa
ne i to veinom pacovskim zubima ili zubima neke poluljuc
ske vrste. Meu ove kosti bilo je umeano izobilje siuv
pacovskih kostiju. Bili su to pali pripadnici one smrtono
armije koja je okonala jedan drevni ep .
Cudim se kako je iko od nas koji smo doiveli tako jezi"
dan otkria zadrao zdravu pamet. Ni Hofman ni Uismaw
ne bi mogli zamisliti scenu lue neverovatnu, frenetinije
odvratnu ili gotskije grotesknu, od one koja nam je podari
la grotlo sumraka kroz koji se nas sedmorica proturasmo.
Svako je naletao sad na jedno, sad na drugo otkrie, i tru
dio se da ne misli ba odmah na one dogaaje koji su se oy
de morali odigrati pre tri stotine ili hilj adu ili dve hiljade ili
deset hilj ada godina. Bilo je to predsoblje pakla, a jadni Tor
nton je opet pao u nesvest kad mu je Trask rekao da su e
neka od tih skeletnih bia nesumnjivo spustila opet na eti
ri noge i tako ivela tokom bar dvadeset poslednj ih generacIJa.
Nagomilavao se uas preko uasa kad smo poeli da tumaimo arhitektonske ostatke . Cetvoronona stvorenja i njihovi povremeni regruti iz dvonone klase, drana su u ka
menim oborima iz kojih su se, nesumnjivo, probili na slo
bodu u svom poslednjem delirijumu gladi ili straha od pa
cova. Postoj ala su velika krda tih kreatura, evidentno goj e
na grubim povrem iji su se ostaci mogli nai, kao otrovni
talog, na dnu ogromnih, silosima slinim, kamenih rezer
voara, koji su bili stariji od Rima. Sad sam znao zbog ega
su moji preci imali tako velike bate. Kad bi mi Nebo omo
guilo da zaboravim! Za ta su krda upotrebljavana nije bi
lo potrebno ni da pitam.
Ser Vilijem je, stojei sa svojom baterijskom lampom u
rimskoj ruevini, glasno prevodio naj okantnij i ritual za ko
ji sam ikada doznao. Priao je kako su se hranili pripadni
ci onog prastarog kulta koji su Kibelini svetenici pronali i
stopili sa svojim. Noris, iako naviknut na ratne rovove, nije
mogao normalno da hoda kad je izaao iz engleske zgrade .
-

238

PACO V I

'tl

ZIDOVIMA

je bila klanica i kuhinja, kao to je on i oekivao, ali bi

>A. je neizdrivo videti dobro znane engleske kuhinjske alat
na takvom mestu, pa jo i itati dobro poznate engleske
_grafite" unutra, od kojih su neki napisani relativno nedavo . 1 6 1 0 . godine. J a u tu zgradu nisam mogao, u tu kuu
_de su demonske aktivnosti prekinute tek bodeom mog pre
- - Voltera De La Poera.
Ali odvaih se da uem u nisku saksonsku zgradu ija su
''"Iata od hrastovine bila otpala, a tamo naoh jeziv niz od
de et kamenih elija sa zaralim reetkama. Tri elije su ima
e tanare, i to u sva tri sluaj a skelete visokog stupnj a raz,"oja, a na koatom kaiprstu jednog skeleta naoh peat
ni prsten sa mojim sopstvenim porodinim grbom. Ser Vi
ijam pronae ispod rimske kapele jednu kavernu sa dale
-o starijim elijama, ali praznim. Ispod nj ih bila je jedna ni
= - a kripta sa sanducima uredno sloenih kostiju od kojih su
neke nosile strane natpise urezane paralelno na latinskom,
QTkom i frigij skom jeziku.
U meuvremenu dr Trask je raskopao jednu od preisto
rij skih mogila i izneo na svetlost lobanje malice ljudskije
od gorilskih, sa urezanim crteima jasne, ali neizrecive sa
drine. Kroz sav taj uas moj se maor etao neuznemireno.
J ednom ga ugledah u morbidnoj pozi kako ui navrh pla
nine kostiju i zapitah se kakve bi tajne mogle leati iza nje
(Tovih utih oij u.
Poto smo, bar u nekoj maloj meri, razumeli stravina
otkria u ovoj oblasti sumraka, oblasti koja je bila tako jezi
\"0 predskazana mojim ponavljanim snom, okrenusmo se
onoj prividno beskonanoj dubini ponone peine gde ni
jedan zrak svetlosti iz litice nije uspevao da dopre. Nikada
neemo znati kakvi stigijski svetovi zevaju iza one male da
ljine koju smo preli, jer zakljuismo da takve tajne nisu do
bre za ljudski rod. Meutim, imali smo se, i te kako, ime
baviti i u neposrednoj blizini, jer ve posle kraeg hoda na
e baterijske lampe otkrie onaj ukleti beskraj j ama gde su
pacovi svojevremeno derali i gdeje iznenadni nestanak hra
ne nagnao pregladnelu armiju glodara da jurne prvo na kr
da ivih, ali izladnelih kreatura, a zatim da provali iz mana239

NEKRONOMIKON

stira napolje u onoj orgiji unitavanj a koju selj aci nikada nee zaboraviti.
Boe ! Te mrtvaki crne j ame oglodanih, ostruganih stiju i otvorenih lobanja! Ta komarna grotla prepuna pite
kantropoidnih, keltskih, rimskih i engleskih kostiju iz ne
brojenih i bogom nepo gledanih vekova! Neke od jama bil
su pune, a niko ne moe rei koliko su duboke nekada bile
Druge su se pred naim svetiljkama jo uvek ukazivale - C
jame bez dna, nastanjene bezimenim privienjima. A ta :
desilo, pomislih, sa onim zlosrenim pacovima koji su lu
ajno upali u takve zamke u mraku tokom svojih traganja
ovom stranom Tartarusu?
J ednom se moje stopalo okliznulo blizu ruba jezivo zja
pee jame i j a doiveh momenat ekstaze straha. Mora bi da sam pre toga dugo bio zanet u misli jer nikog od nae
ekipe nisam vie mogao videti osim debeljunog kapetana
N orisa. Onda se zau jedan zvuk iz crne, beskonane, uda
ljenije zone, zvuk koji mi se uini poznatim i videh mog sta
rog crnog maora kako prolee pokraj mene kao kakav kri
lati egipatski bog, pravo u neogranieni okean nepoznato g.
Nisam ni ja mnogo zaostao za nj im, jer sledei sekund je
odneo svaku nedoumicu. Bilo je to ono avetinjsko trkara
nj e pacova u paklu roenih, onih koji su uvek u potrazi za
novim uasima, onih koji su bili reeni da me povedu dalje,
u iscerene peine u centru Zemlje, gde Niarlatotep, ludi bog
bez lica, urlie slepo u tami, uz svirku dva amorfna, malo
umna frulaa.
Ugasila mi se baterijska lampa, ali j a sam i dalje trao .
Cuo sam glasove i jauke i odjeke, ali se nad sve uzdizao, blago, taj bezboni, zlokobni zvuk mnogih malih nogu. Neno
se uzdizao, uzdizao, kao to se kruti i naduveni le neno di
e ka povrini uljaste reke koja tee ispod beskrajnih mosto
va od oniksa do crnog, mora trulei.
Neto je naletelo na mene, neto meko i debeljuno. Ma,
pacovi, mora biti da su oni. Viskozna, elatinasta, suludo
gladna armij a koja dere i mrtve i ive. Sto ne bi pacovi jeli jednog De La Poera, kao to neki De La Poer jede ono za
branjeno? Rat je proderao mog deaka, prokleti nek su svi,
.

240

PACOVI

'u

ZIDOVIMA

J enkiji su proderali Karfaks plamenom i spalili dedu De

lapora i onu tajnu. Ne, ne, kaem vam da ja nisam taj de
monski svinjar u peini sutona! I nije ono bilo debelo lice
Edvarda Norisa na mlohavom glj iviastom stvorenju! Ko ka
e da sam ja De La Poer? On je preiveo, a moj deak je
umro ! Zar jedan Noris da uzme zemlju jednog De La Poe
ra? Vudu je to, kaem vam. Pegava zmija ta! Proklet bio, Tor
ntonu, nauiu te ja da pada u nesvest pred delima moje
porodice ! . . . ju ti krv, smradu, pokazujem ti jaz kao derr
rr . Magna Mater! Magna Mater! . . . Atys . . . Dia ad aghaidh 's ad aodaun . . . agus bas dunach ort! Dhonas 's dholas
ort, agus leat-sa!. . . eeeeegl. . . eeenl. . . err elh . . . eee . . .
Priaju da sam tako govorio kad su me, tri sata kasnije,
nali u tami. Nali me kako uim u mraku nad debelju
nim, napola prodranim telom kapetana N orisa, dok je moj
maor skakao na mene i pokuavao da dohvati moje grlo.
ad su bacili u vazduh Ekshemski manastir, oduzeli mi Cr
nju, i zatvorili me u ovu golu sobu u Henvelu apuui uanuto o mom nasleu i onom to mi se desilo. U susednoj
obi je Tornton, ali mi ne daju da govorim s njim. Pokuava
ju, uz to, da prikriju veinu injenica o manastilu. Kad po
nem da govorim o jadnom Norisu, optue me za to uasno
delo, ali valjda znaju da to nisam ja uradio. Valjda znaju da
su pacovi to uradili, ti ljigavi rastrani pacovi ije skakutanje
mi nikada ne da da zaspim. Ti pacovi-demoni koji jure iza
meke materije kojom je ova soba obloena i zovu me dole ka
uasima veim od svih koje sam ikada upoznao. Ti pacovi
koje ovi ljudi nikad ne mogu uti. Ti pacovi, pacovi u zidoVIma.
a

"

24 l

........

..

.r=

I .
.

I
ronija je prisutna ak i u najveim ua
sima. Ponekad je neposredno upletena
u sklop dogaaja, a ponekad proistie
iz sluajno uspostavljenih odnosa meu
osobama i mestima u tom sklopu. Sja
j an primer ove druge vrste je sluaj za
beleen u starom gradu Providensu, u
etih godina XIX veka esto boravio
em je krajem
':dO"ar Alan Po tokom svojih bezuspenih udvaranj a talen- ,-anoj pesnikinji gospoi Vitmen. Po je uglavnom odsedao
..... .. Gospodskoj krmi" u Ulici Benefit, u hotelu koji je ka
_nije dobio ime " Kod zlatne lopte" i ij i je krov pruao uto
- - [e Vaingtonu, Defersonu i Lafajetu. Poova omiljena pu
ranja vodila je du pomenute ulice u pravcu severa prema
omu gospoe Vitmen i oblinjem obronku na kojem se na
azila Crkva sv. J ovana sa svojom prostranom portom. Tu je
bila i ledina sa nadgrobnim spomenicima iz osamnaestog
-eka koja ga je posebno oaravala.
Upravo u tome i lei ironija. U svqjim bezbroj puta po
navljanim etnjama, najvei svetski maj stor uasnog i bizar
nog, morao je da proe pored izvesne kue na istonoj stra
ni ulice, zaputene, stare graevine, smetene na strmoj brd
-koj padini, sa ogromnim neurednim dvoritem koje potie
iz vremena kada je taj kraj bio uglavnom otvorena teritori
ja. N erna se utisak da je Po ikad pisao ili govorio o nj oj , ni
[i postoje dokazi da ju je uopte primetio. A ipak se ta kua, sudei po obavetenjima kojima raspolau dve osobe, iz
jednaava, ili ak prevazilazi u uasu najbujniju matu ge
nija koji je esto prolazio pored nje i kao takva ostaje veni
simbol svega neizrecivo odvratnog.
Kua je bila, zapravo jo uvek jeste, od onih koje privla
e panju radoznalaca. U osnovi farmerska ili polufarmer
ska graevina, sledila je uobiajene linij e novoengleskog ko
lonijalnog stila iz sredine osamnaestog veka, prodoran iljat
krov sa dva sprata i tavanom bez prozora, dordijanski ulaz
i unutranje ureenje u skladu sa tadanjom modom. Jed
nim zabatom okrenuta u pravcu juga, kua je bila do donjih
2 45

NEKRONOMIKON

prozora uronjena u padinu koja se uzdizala na isto

su ostali trali iznad temelja prema ulici. Nj ena '
vie od veka i po ranije pratila je nivelisanje i ispray
puta u neposrednoj blizini. Ulica Benefit je prvobitn
.
sokak koj i je krivudao izmeu grobova prvih stano
pravljajui se samo kada je prenoenje posmrtnih
u Severno groblje omoguavalo njeno dostoj anstveno
secanje kroz stare porodine parcele.
Prvobitno, zapadni zid je od puta delio strmi tra\
nekih dvadeset metara irok. Proirivanje ulice negde II E
me Revolucije uklonilo je vei deo tog meuprostora O"
vajui temelje tako da se morao izgraditi podrumski zi
cigala dajui dubokom podrumu ulino proelje sa vrari:"r:::::
i dva prozora izmeu zemlje, blizu nove linije j avne sao ):-;
aj nice . Kada se pre jednog veka pravio plonik, uklo 1".
je i poslednj i deo tog meuprostora, i Po je u svoj im em ma mogao da vidi samo okomito uzdignut zid od
sive cigle koji se zavravao u istoj ravni sa plonikom cl
se iznad nj ega, u visini od deset stopa uzdizala vreme"
masa same graevine.
Batensko zemljite zadiralo je duboko u padinu bre ,Ci..
gotovo do Ulice Viton. Prostor juno od kue dodiri ao
Ulicu Benefit i budui daleko iznad nivoa postojeeg plo
nika, stvarao je terasu okruenu visokim potpornim zido
od vlanog kamenja obraslog mahovinom i proseenu izn tra strmim nizom stepenika koji su vodili izmeu kanjo skih povrina prema gornjoj regiji oblinjeg olinjalog tra njaka sa reumatinim zidovima od cigala, zaputenim vrto
vima sa oljutenim cementnim urnama, zaralim loncima
koji su popadali sa svojih tronoaca od vornovatih leta\"a "
slinim parafernalijama poreanim ispred zubom vremena
naetih vrata s razbijenim fenjerom, trulim jonskim pilastri
ma i crvotonim trouglastim zabatom.
Ono to sam u mladosti sluao o toj zlokobnoj kui ugla\"
nom se odnosilo na ljude koji su tamo umirali u zabrinja\"a
jue velikom broju. Zbog toga su se, reeno mi je, prvobit
no vlasnici odselili nekih dvadeset godina posle izgradnje
kue. Oito je bila nezdrava, moda zbog vlage i gljiviasto
rastinja u podrumu, moda zbog svuda prisutnog bolesnotT
. _

"'

246

UKLETA

KUCA

a, promaje u hodnicima ili zbog kvaliteta bunarske i

-one vode. Svi ovi razlozi bili su, sami po sebi, dovolj
zlokobni da probude zazor kod osoba koje sam pozna
Tek su mi beleke mog ostarelog uj aka dr Elihu Vipla
.
e svu veliinu tamnih, neodreenih slutnji koje su me
,-- .:: [arovremskom poslugom i prostim svetom prerasle u ne
H tu folklora, slutnji uvek polovinih i uglavnom zabo
- lj enih onda kada je Providens prerastao u metropolu sa
ernom, pokretlj ivom populacijom.
Znaajna je injenica da vei deo itelja kuu nikada nismatrao uistinu "ukletom" . Nisu se irile prie o zvecka
II lancima, hladnim strujanjima vazduha, priguenim sve
:.ima, niti licima u prozorima. Ekstremisti su ponekad go
rili da je kuu pratila "zla srea", ali je to bila najudalj e
ija taka do koje se ilo. Van svake rasprave bila je injeni
ca o zastraujuem broju osoba koje su ovde umrle, ili jo
nije, umirale, jer je pre ezdeset godina, posle niza ud
nih dogaaj a, zgrada opustela zbog puke nemogunosti da
Dude izdata u naj am. Te osobe nisu odlazile iznenada zbog
nekog odreenog razloga, pre je izgledalo da je njihova vi
lalnost na podmukao nain kopnela, tako da bi svaka od
njih ubrzo umirala zbog nekakve sklonosti ka gaenju koja
je mogla biti i prirodna. A oni koji nisu umirali pokazivali su
II razliitoj meri izvesnu vrstu anemije ili suiavosti, pone- ad i sklonost ka duevnoj poremeenosti, koja je govorila
protiv tvrdnje o lekovitosti graevine. Uzgred budi reeno,
inilo se da su susedne kue bile osloboene ove tetne od
like.
Sve sam to znao pre nego to su moj a uporna propiti
vanja navela ujaka da mi pokae beleke koje su nas oboji
cu podstakle da se upustimo u potajno istraivanje. U mom
detinjstvu zlokobna kua je bila prazna, sa ogolj enim, kvr
gavim i strahovito starim drveem, dugom, udnovato ble
dom travom i uasno nakaznim korovom u visoko uzdignu
tom dvoritu u kojem se ptice nikada nisu zadravale. Mi,
deaci, obino smo izbegavali to mesto. J o uvek pamtim
svoj mladal aki strah ne samo od morbidne neobinosti tog
zlokobnog rastinja ve i od jezovite atmosfere i zadaha te
kue u raspadanju kroz ij a smo otkljuana vrata uvek ula.

......

247

NEKRONOMIKON

zili puni straha. Mali prozori bili su veinom razbijeni, a bez

imeni dah razaranja lebdeo je u nesigurnoj oplati, klima
vim unutranjim kapcima, u tapetama koje su se ljutile, fi
teru koji je otpadao i meu zaostalim delovima tronog na
metaja. Praina i pauina doprinosili su tom uasu. Deea
ku je bila potrebna ogromna hrabrost da bi se dobrovoljn
popeo uz merdevine do tavana, irokog zakrenog pro to
ra osvetljenog samo kroz dva kiljava otvora u vrhovima za
bata i napunjenog itavom silom ormara, stolica, preslica.
koje su beskrajne godine odlaganj a zaogrnule mrtva '
platom i uvrstile u monstruoznim i avolskim oblicima.
Uprkos tome, tavan nije bio n straniji deo te kue. Da
leko jezivijim se inio vlaan, mokar podrum, koji je u na
ma budio najjau odvratnost, premda je bio prilino uzdi nut iznad nivoa tla sa uline strane, od prometnog ploni
ka odvojen tankim vratima i zidom od cigala sa prozorima.
Nismo mogli da se opredelimo da li da podlegnemo nj ego
voj sablasnoj privlanosti ili da zaziremo u ime spasenja i
zdravog razuma. Kao prvo, runi zadah kue ovde je bio
najjai, a nije nam se dopadalo ni belo gljiviasto rastinje
koje je povremeno za vreme letnj ih kia nicalo iz tvrdog ze
mljanog poda. Te gljive, groteskno nalik na rastinje u dvo
ritu, imale su zaista zastraujue obrise; gnusne parodije
zlataa ili indijanskih svirala nezamislive na bilo kojem dru
gom mestu. Brzo su putale korenje i na izvesnom stupnju
postajale su lako fosforescentne, tako da su noni prolazni
ci ponekad govorili o vetiijim vatrama to plamsaju iza ku
nih okana prednjih prozora.
Nikada, ak ni u najobesnijim raspoloenjima, nismo po
seivali taj podrum nou, ali smo tokom dnevnih poseta za
paali fosforescenciju, naroito ako je dan bio sumoran i vla an. Cesto smo zapaali i neto prefinj enije, pre nalik na nagovetaj . Radilo se o odreenim magliasto belim obrisima
na prlj avom podu, nejasnim, pokretljivim naslagama plesni
i alitre za koj e nam se povremeno inilo da ih moemo pra
titi izmeu ratrkanog gljiviastog rastinja, pored ogrom
nog ognj ita u podrumskoj kuhinji. Povremeno bi nam se
inilo da te mrlje poprimaju neugodnu slinost sa ogrom
nom lj udskom figurom, mada takva slinost uglavnom nije
-

248

UKLETA
-

KUA

postojala, a esto nij e bilo nikakvih beliastih nasla

"C izvesnim kiovitim popodnevima, kada je ova iluzij a
izvanredno snana i kada mi se, tavie, inilo da vidim
ill ustu tankog, ukastog, svetlucavog isparenj a kako se
_die iznad alitrene naslage prema razjapljenom ognj i
...... . razgovarao sam o tome sa ujakom. On se nasmej ao ta
;111 neobinim privienjima, ali sam u nj egovom osmehu
- naslutio neka priseanja. Kasnije sam uo da su se sli
zapaanjajavljala i u sumanutim starovremskim priama
tog naroda, zapaanja o vuj im obrisima iznad velikog
0aka i udnim konturama sablasnog drvea koje se pro
alo prema podrumu kroz klimavo kamenje temelja .
- ra

II
Sve dok nisam odrastao ujak mi nije pokazao beleke i
oku menta koje je sakupio o ukletoj kui. Dr Vipl je bio raz
rit, konzervativan lekar, pripadnik stare kole i uprkos sop
- -enom zanimanju za ovo neobino mesto nikako nij e ohra
rivao moju mladalaku sklonost ka neprirodnom. Sa nj e:::;ove take gledita t.a zgrada i mesto na kqjem se ona nala
zila odlikovali su se upadljivo ravim sanitarnim uslovima
{O nije imalo nikakve veze sa neprirodnim. Ipak je shvatio
da e ta izrazita bizarnost koja je probudila i njegovo zani
manje u deakovoj svesti probuditi sve vidove jezovitih asooJ ac1Ja.
Doktor je bio neenja, sedokos, glatko izbrijani staro
modni dentlmen, ugledni lokalni istoriar koji je obiavao
da ukrsti koplja sa tako kontroverznim uvarima tradicije,
o to su bili Sidni S . Rajder i Tomas V B iknel . Ziveo je sa
j ednim slugom u dordijanskoj kui sa zvekirom i gvozde
nim gelenderom du stepenita, koja se sablasno uzdizala
na strmoj padini Ulice N ort Kort, nadomak starog dvorita
p oploanog ciglom i kolonijalnog zdanja u kojem je nj egov
deda, roak onog uvenog gusarskog kapetana Vipla koji je
palio "Gespi", brod nj egovog velianstva, 1 772 . godine, gla
-ao na izborima 4 . maj a 1 7 76. godine za nezavisnost kolo
nije Rod "lend. U vlanoj biblioteci niske tavanice, sa ple
nivom belom opremom, teko izrezbarenim oplatama i ma

249

NEKRONOMIKON

lim prozorima sa oknima boje vina, vrvelo je od relil"""\

zapisa o ujakovoj staroj porodici, meu kojima su i II1D
sumnj ivi nagovetaji o ukletoj kui u Ulici Benefit. To :- no mesto nije bilo daleko, poto se Ulica Benefit pro grebenom, upravo iznad zgrade suda, du strmog brda
koje se pripila prva naseobina.
Kada mi je napokon, posle upornog dosaivanja i
odraslome, uj ak pokazao dragoceni spis koji sam traio p
da mnom se nala vrlo neobina hronika. Prilino op
..
ispunjena statistikim podacima i dosadnom genealogij o;::
svojstvenom takvim spisima, hronika je u celini ipak no ::.
s -:":'
peat iskonske, trajne strave i natprirodne zlobe koja me
impresionirala ak i vie nego dobrog doktora. Razliiti d
gaaji sablasno su se uklapali jedni u druge, a na izgled ne
povezani detalji otkrivali su u sebi neiscrpan izvor stra,"i
nih mogunosti. U poreenju sa tom novom i goruom ra
doznalou koja je bujala u meni, prea a deaka zna elja bila je bleda i poetnika. Prvo otkrie dovelo me je d
iscrpljujueg istraivanja i, konano, do one jezovite poua
ge koja se pokazala tako kobnom za mene i moje blinje. -a
kraju je i ujak insistirao da mi se pridrui u potrazi koju sam
preduzeo i iz koje se posle famozne noi u toj kui nije ni
vratio. Usamljen sam bez te dobre due ije su mnoge go
dine bile ispunjene au, vrlinom, dobrim ukusom, dobrom
voljom i ueem. U znak seanja na njega postavio sam mer
mernu urnu u dvoritu Crkve sv. J ovana, na mestu koj e je
Po voleo, u skrovitom gaju ogromnih vrba na brdu, gde su
grobovi i nadgrobno kamenje mirno poivali razbacani iz
meu trone mase crkve i bedema Ulice Benefit.
Ispunjena itavim lavirintom datuma, istorija kue nije
otkrivala nikakav trag nastranosti, ni u vezi sa gradnj om, ni
ti u pogledu uspene i ugledne porodice koja ju je izgradi
la. Ipak, od prvog poteza perom, to narastanje zlih slutnj i
je oigledno. Paljivo sastavlj en zapis mog ujaka poinje sa
gradnj om zdanj a 1 763 . i razvija temu sa neuobiajenim bro
jem detalja. U ukletoj kui je, izgleda, naj pre stanovao Vili
j am Haris sa svojom enom Robi Dekster i decom Elkana
horn, roenim 1 755, Ebigejl roenom 1 757, Vilijamom ju
niorom roenim 1 759. i Rut, roenom 1 76 1 . H aris je bio
_

..,.,

'r

250

UKLETA

KUA

_speV an trgovac i pomorac na linijama sa Zapadnom Indi

m i saraivao je sa kompanij om Obedije Brauna i njego
neaka. Posle Braunove smrti 1 76 1 , nova firma Nikolas
ra u n i kompanija poverila mu je zapovednitvo na brigu
_Pl udens" od 12 0 tona nosivosti, izgraenom u ProvidenVto mu je omoguilo da podigne novu nastambu za ka'om je udeo od enidbe.
Plac koji je odabrao na nedavno doteranom delu nove
pomodne Ulice Bek koja je vodila du padine brega iznad
- enog Cipsajda bio je sve to se moglo poeleti, a graevina je, zauzvrat, uinila ast mestu. Sve u svemu, bilo je
o najbolje to je osrednje imovno stanje moglo da dopusti,
a Haris se urio da se useli pre roenj a petog deteta. To de
e, deak, dolo je na svet u decembru, ali kao mrtvoroen
e. Ni u toku narednih vek i po nije u toj kui roeno ivo
dete .
Aprila sledee godine pojavila se bolest meu decom, a
Ebigej l i Rut su umrle pre kraj a godine. dr J ob Ajvz dijag
nostikovao je nevolju kao neku vrstu deje groznice, mada
-u drugi tvrdili da se pre radi o malaksavanju ili suiavosti.
Cinilo se, u svakom sluaju, da je re o nekakvoj zarazi, jer
je jedan od dvojice slugu, H anah Bouven, umro od iste bo
lesti narednogjuna. Drugi sluga, Eli Lidison, neprekidno se
zalio na slabost i vratio bi se na oevu farmu da nije bilo
neoekivane ljubavi prema Mehitabel Pirs koja je stupila u
slubu umesto H anaha. Umro je sledee godine. Bila je to
zaista tuna godina poto ju je obeleila i smrt samog Vili
jama Harisa, oslabljenog klimom koja je vladala na Marti
niku gde je zbog svog zanimanja tokom protekle decenije
boravio u duim vremenskim periodima.
Skrhana Robi Haris nikada se nije oporavila od oka ko
ji je u njoj izazvala muevljeva smrt, a odlazak njenog prvo
roenog Elkanaha dve godine kasnije zadao je konaan uda
rac nj enom razumu. Tokom 1 768. postalaje rtva blae for
me ludila te su je drali pritvorenu u gornjem delu kue.
Nj ena starija sestra Mersi Dekster, usedelica, doselila se da
bi brinula o porodici. Mersi je bila prosta ena krupnih ko
stiju i ogromne snage, a ipak je njeno zdravlje od trenutka
dolaska u kuu vidno kopnelo. Bila je neizmerno odana svo_

25 1

NEKRONOMIKON

joj nesrenoj sestri i posebno je volelajedinog preiYe

stria Vilijama koj i se od jedrog deaka prometnuo u
ljivog i slabanog mladia. Te godine umrla je i
Mehitabel a drugi sluga Prizerved Smit otiao je bez
suvislog objanjenj a ili, u najmanju ruku, sa nek, suvislim priama i albama da mu se ne dopada miris =
stao Neko vreme Mersi nije uspevala da obezbedi
pomo poto su sedam smrti i jedan sluaj ludila n
tokom pet godina pokrenuli toak zakulisnih doap
koja su kasnije postala tako bizarna. Konano je, upr
c::
me, uspela da pronae sluge van grada, En Vajt, nuIC"
nu enu iz onog dela Severnog Kensingtona gde se ada
lazi grad Ekseter i sposobnog Bostonca koji se zvao
Lon.
Upravo je En Vaj t prva uobliila ta nastrana, zaludna
putanja. Za Mersi bi bilo bolj e da nij e unajmila ne -
oblasti Nuznek Hil jer je ovaj zabaeni umoviti kraj
kao i sada, bio sedite najneugodnijeg praznoverja_
1 8 92. stanovnici Eksetera ekshumirali su le i ceremonic
no spalili njegovo srce, s namerom da spree izvesne pJ:
te opasne zajavni red i mir, tako da nije teko zamisliti u_
posmatranja koji je preovladavao 1 768 . u dotinom
Enin jezik je pogubno delovao i posle nekoliko meseci . 1
si ju je otpustila, a na njeno mesto dola je Marija Rob
ljubazna Amazonka iz Njuporta.
U meuvremenu se jadna Robi H aris u svom ludilu pre
pustila snovima i privienjima naj stravinije vrste . PO\le
meno su njeni krici postajali nesnosni i tokom dugih per.
oda te uasne obuzetosti njen sin je bio primoran da p
trai utoite kod roaka Pelega Harisa u Prezbiterijan Le-
nu, u blizini nove zgrade koleda. Deak kao da bi se opo
ravlj ao tokom ovih odsustvovanj a i Mersi bi bila isto t mudra, kao to je bila dobronamerna, da ga je pustila da
se trajno preseli kod Pelega. Predanje okleva u objanjaya
nju onoga to je gospoa Haris uzvikivala u nastupima lu
dila ili nudi tako neumerene izvetaje koji pobijaju jedni
druge, dospevajui do granice apsurda. Svakako zbunjuje
saznanje da je ena sa vie nego oskudnim znanjem fran
cuskog esto satima uzvikivala prostake ili idiomatske iz_

25 2

UKLETA

KUA

e na ovom j eziku, ili da se ista osoba, sama i pod nad

rom upadljivo alila da nekakva stvar zuri u nju, ujeda je
I
'ze . Tokom 1 7 72 . sluga Zinas je umro, a kada je gospo
- Haris saznala za to, prasnula je u smeh sa okantnim
lj enjem koje joj j e inae bilo prilino strano. Ona sa
je umrla idue godine i ostavljena je da poiva pored
ua, na Severnom groblju .
. vreme poetka sukoba sa Velikom Britanijom 1 775.
-Ilij am Haris, uprkos slabanoj grai i injenici da mu j e
ilo jedva esnaest godina, uspeo je da se prikljui Izvia
.
ljedinicama pod komandom generala Grina. Od tog vre
mena neprekidno su mu se poboljavali zdravlje i ugled.
Tokom 1 780. sluei kao kapetan snaga Rod Ajienda u Nju
D ersiju pod komandom pukovnika Endela, upoznao je
fibi Hetfild iz Elizabetauna, oenio se njome i naredne go
dine, posle asnog naputanja armue, doveo ju je u Provi
dens.
Povratak mladog vojnika nije bio sasvim srean potez.
hua je i dalj e bila u dobrom stanju a ulica se proirila i pro
menila ime u Ulicu Benefit. J edino je nekadanja snana
QTaa Mersi Dekster pokazivala znake mlitavosti i neobi
nog propadanja, tako da j e ona sada predstavljala pognutu
i patetinu priliku usahlog glasa i uznemirujueg bledila,
osobine koje je u izvesnom stupnju delila sa jedinom preotalom slukinjom Marij om. U jesen 1 782 . Fibi Haris j e do
nela na svet mrtvoroenu ker, a petnaestog dana sledeeg
maja okonan je trudoljubiv, strogou i vrlinama ispunjen
ivot Mersi Dekster.
Ovo je konano uverilo Vilijama Harisa u krajnj e nezdra
vu prirodu njegove kue i preduzeo je korake da je napusti
i zatvori zauvek. Poto je obezbedio privremeni stan za se
be i enu u tek otvorenoj krmi " Kod zlatne lopte", ugovo
rio je izgradnju nove i bolje kue u Ulici Vestrninster, u de
lu grada koji se irio s one strane Velikog mosta. Tamo j e
1 785. roen nj egov sin Djuti. Porodica je na tom mestu bo
ravila sve dok ih bavljenje trgovinom nije vratilo na drugu
stranu reke i preko brega u Ulicu Endei, najnoviju stambe
nu etvrt na Istonoj strani, gde je ostareli Arer H aris iz
gradio raskonu gospodsku kuu sa francuskim krovom. I
_

253

NEK RONOMIKON

Vilijam i Fibi podlegli su tokom epidemije ute gro T_

1 7 97. a Djutij a je podigao njegov roak Retboun Haris.
legov sin.
Retboun je bio praktian ovek, dao je u najam Kll
Ulici Benefit, uprkos Vilijamovoj elji da ona ostane p
Ozbiljno shvativi obavezu da to bolje upravlja immin :=
svog tienika, nije mnogo brinuo zbog smrti i bole ti
su uzrokovale uestalo menjanje stanara i upadlj ivo ras c:.;
odbojnost s kojom su se ljudi uglavnom odnosili pre ma i. Izgleda da je naredba gradskog saveta, izdata 1 804 ....
se kua okadi sumpornim dimom, smolom i kamforom
reakcija na mnogo komentarisane smrti etiri osobe Ye vatno odne te ve oslabljenim talasom epidemije ute e
znice, izazvala u rUemu samo bes. Prialo se, meutim.
je mesto odisalo grozniavim zadahom.
Sam Djuti je malo razmiljao o kui. Kada je odra ta
otiao je meu pirate i asno sluio na "Viilantu" pod
mandom kapetana Kahunija u ratu 1 8 1 4. Vratio se ne
vreen. Oenio se iste godine, postao je otac one n ezabo
ravne noi u septembru 1 8 1 5 . godine kada je velika olu
nanela vode zaliva preko polovine grada i doprla visoko
padinu Vestrninster ulice tako da su njeni talasi gotovo do-
takli prozore Harisovih kao simbolina potvrda da je nm"o-
roeni deak, Velkom, bio sin pomorca.
Velkom nije nadiveo oca, ali je doekao velianstve n
stradanje kod Fridriksburga 1 862 . I on i njegov sin Arer.
gledali su na ukletu kuu samo kao na teret koj i gotovo ni
kako nisu mogli da daju u najam, moda zbog plesnivog i
bolesnog zadaha kao posledice dugogodinje zaputeno ti .
Ratna uzbuenja pretila su da zasene seriju smrti koj a je do-
stigla vrhunac 1 86 1 . godine tako da nakon te godine kua
vie nije davana u najam. Karington Haris, poslednji iz mu ke loze, poznavao ju je samo kao opustelo i pomalo slikovi
to sredite legendi, sve dok mu nisam ispriao svoja iskusna
sa kuom. Nameravao je daje srui i da na tom mestu sagra
di viespratnicu, ali je posle mog svedoenja odluio da je
ne dira, ve da promeni instalacije i ponovo je iznajmi. Ni
je imao nikakvih tekoa u pronalaenju stanara. Uas je ne
stao.
.

,,-
-

254

UKLETA

KUA

III
-ij e teko zamisliti u kojoj meri me je privlaila poro
"" istorija Harisovih. U itavoj toj storiji nasluivao sam
tvrdokornog zla koje je prevazilazilo sva moj a saznao prirodi. To zlo je oevidno bilo povezano sa kuom, a
-a porodicom. Ovaj utisak potvrdilo je i ujakovo manje
--,- tematsko istraivanje najrazliitijih podataka, legendi ko-u se oblikovale iz govorkanja slugu, iseaka iz novina, koa umrlica koje su izdavali lekari i slinog. Ne mogu da se
dam da u biti u prilici da izloim itav taj materijal, jer
moj ujak bio neumorni skuplja veoma duboko zaintere
,"an za ukletu kuu . Ipak bih mogao da se pozovem na ne
liko bitnih stvari vredih panje upravo zbog njihovog po
aylj anja u mnogim izvetaj ima iz razliitih izvora. Na pri
mer, naklapanja slugu, glavnu ulogu u irenju opakih utica
a. praktino, jednoglasno pripisuju gljivama obraslom i zlo
=futnom podrumu kue . Bilo je slugu, posebno En Vajt, ko
i u odbijali da koriste podmmsku kuhinju, a bar tri dobro
roene legende pripovedaju o neobinoj kvaziljudskoj spo
dobi ili o avolskim obrisima korenj a drvea i mrlja plesni
u tom delu. Ove druge prie produbile su moje duboko in
[eresovanje, zbog onoga to sam viao u detinjstvu, ali sam
seao da je vei deo njihovog postojeeg znaenja u prili
noj meri zamagljen dodacima iz optih mesta lokalnih le
aendi o duhovima.
En Vaj t, sa svojim ekseterskim praznoverjem, razglasi
la j e naj neobiniju, ali u isto vreme i najdosledniju priu,
[Vrdei da pod kuom sigurno boravi jedan od onih vam
pira, mrtvaca koji zadravaju svoj tele sni oblik i ive od kr
\"i ili daha ivih osoba ij e stravine legije nou alju svoje
grabljive spodobe ili duhove u spoljni svet. Da bi unitio
vampira, ovek mora, kau nae bake, da iskopa njegovo
telo i da mu spali srce, ili bar da probode kolac kroz taj or
gan . Upravo ono Enino uporno insistiranje na istraivanju
ispod podruma presudno je uticalo na odluku o njenom otpustanju.
_

255

NEKRONOMIKON

Njene prie su ostavile dubok utisak na sluaoce i prih\

tane su jo spremnije zato to je kua zaista leala na tere("
nekadanjeg groblja. Ipak, njihovo interesovanje je, po
ni, manje poticalo od ovih okolnosti a vie od prilagodlj i - sti sa kojom su se te prie nadovezivale na neke druge t\
ri o N a primer, pritube ranijeg sluge Prizerved Smita, nikad nije uo za En, a koji je tvrdio da mu je neto " n
isisavalo dah", zatim, umrlica rtava groznice iz 1 804. ko
je izdao dr Cejs Hopkins pokazuje da su sve etiri pregle ne osobe imale neverovatno malu koliinu krvi u sebi i nano, opskurni delovi buncanja Robi Haris i njene pri tuzbe
na prisustvo otrozube, poluvidljive spodobe staklastih o Mada sam bio osloboen takvog praznoverj a, neobiar
oseaj koji su ove okolnosti budile u meni, pojaavala su d\
sasvim odvojena novinska lanka objavljena povodom smr
ti u ukletoj kui. J edan iz Providence Gazette and Country-J
urnal od 12 . aprila 1 8 1 5 . , a drugi iz Daily Transcript a n
Chronicle od 2 7 . oktobra 1 845. Svaki od nj ih zadravao na stranoj i jezovitoj okolnosti ij e je ponavljanje bilo upa
dljivo . Izgleda da je u oba sluaja umirua osoba, ona pri
jazna stara dama iz 1 8 1 5 . godine koja se preivala Stenford.
a iz 1 845. uitelj srednjih godina koji se zvao Eleazar Difre.
doivela zaista zastraujui preobraaj . Staklastog pogleda
pokuavala je da ugrize za vrat doktora koji ju je pregledao.
Ipak, najzagonetniji je bio sluaj koji je stavio taku na iz
davanje kue, a to je serija smrti izazvanih anemij om. Pret
hodilo joj je progresivno ludilo u koj em je pacijent uporno
nasrtao na svoje roake, pokuavajui da ih ugrize za vrat
ili za runi zglob .
Ovo se dogaalo 1 860. i 1 86 1 , upravo kada je moj ujak
tek poinj ao svoju lekarsku praksu. Pre nego to je otiao na
front, mnogo je sluao o tome od kolega starijih po stau.
Uistinu neobjanjiv detalj bio je nain na koji bi rtve, neu
ki ljudi, jer se zbog odurnog mirisa i rairenih pria o ukle
tosti mesta kua nije mogla iznajmiti nikom drugom, izgo
varale kletve na francuskom jeziku koji nikako nisu mogle
poznavati . To n as upuuje na sudbinu jadne Robi Haris, go
tovo vek ranije, a to je, takoe, pokrenulo i mog uj aka da
pone da prikuplja istorijske podatke o kui, poto je nakon
-

....

256

UKLETA

KUA
v

\Tatka iz rata uo iz prve ruke prie doktora Cej sa i Vitara. Zaista sam se uverio da je moj ujak pomno razmi
ao o toj temi i da ga je obradovalo saoseajno interesovae osloboeno predrasuda koje mu je omoguilo da sa
mnom raspravlja o stvarima zbog kojih bi mu se veina dru
_ - smej ala. Njegova mata nije ila tako daleko kao moja,
.
.
.
Je I on osetIo Izuzetne nastrane mogucnostI ovog mesta
njegove inspirativnosti na polju grotesknog i makabristi'o g.
Sa svoje strane j a sam bio spreman da prihvatim tu te
mu sa dubokom ozbiljnou i ne samo da sam poeo da pre
_ ledam podatke, nego sam se i trudio da upamtim to vie.
Razgovarao sam sa tadanj im vlasnikom kue, ostarelim Ar
erom Harisom, mnogo puta pre nj egove smrti 1 9 1 6. Od
njega i nj egove sestre-usedelice Alise, kojaje jo iva, dobio
sa m verodostojnu potvrdu svih porodinih podataka koje je
moj ujak prikupio. Kada sam ih, meutim, upitao u kakvoj
bi vezi kua mogla biti sa Francuskom, ili sa francuskim je
zikom, oboje su mi priznali da su bili podjednako zbunjeni
i neupueni, kao i ja. Arer nije znao nita, a jedino ega se
CTospoica Haris seala bila je stara pria koju je uo njen
deda Djuti Haris i koja bi mogla da baci tek malo svetla. Sta
ri pomorac, koji je za dve godine nadiveo pogibiju sopstve
nog sina Velkoma u borbi, sam nije znao za legendu ali se
eao da je njegova prva dadilja, ostarela Marija Robins bi
la mrano svesna neega to bi moglo da objasni francuske
kletve Robi Haris, a koje je ona sama tako esto sluala to
-om p oslednjih dana ivota te bespomone ene. Marija Ro
bins je boravila u ukletoj kui od 1 769. do preseljenja po
rodice 1 783. i prisustvovala je smrti Mersi Dekster. J ednom
je deaku Djutiju natuknula neto o neobinim okolnostima
Vto su pratile Mersine poslednje trenutke, no on je ubrzo zaboravio sve detalje o tome . Unuka se ak i toga jedva sea
la. Ni ona, ni njen brat nisu bili u tolikoj meri zainteresova
n i za kuu kao Arerov sin Karington, sa kojim sam razgo
varao o svom iskustvu.
Poto sam iskamio sve podatke koje sam mogao da iz
vuem od porodice Haris, usmerio sam panju na rane grad
ske zapise i dokumenta sa mnogo veom revnou od one
.

"

257

NEKRONOMIKON

koju je moj ujak obino pokazivao u istom poslu. Ono _

sam eleo, bilaje sveobuhvatna istorija mesta od samov
govog osnivanj a 1 636, ili ak i ranije, ako ma koja
N araganset Indij anaca moe da istera na videlo neki p
tak. Pronaao sam, najpre, daje mesto na kojem se kua :::!.::
lazila prvobitno bilo deo dugakog pojasa zemljita d
nog Donu Trokrnortonu, jedna od mnogih slinih palC
koje su poinj ale kod Ulice Taun pored reke i pruale se p
ko brda u liniji koj a bi grubo odgovarala modernoj H
ulici. Trokrnortonovo zemlj ite je kasnije bilo uveliko iz ljeno. Marljivou sam osmatrao taj teren preko kojegje - snije ila Bek, ili jo kasnije Benefit ulica. To je zaprayo lo, kako se prialo, Trokrnortonovo groblje. Poto sam IOn
go paljivije prouio spise, otkrio sam da su svi groboyi davno premeteni na Severno groblje, na Patakit Vest Rou
Onda sam pukom sluajnou neoekivano nabasao, :
to se nije radilo o glavnom tragu tako da sam lako mo
da ga prenebregnem, na neto to je probudilo moju du
ku znatielju uklapajui se u nekoliko najneobinijih faza - tavog posla. Bila je to zabeleka iz 1 697. o zakupu mal ::
komada zemlje Eljena Rulea i njegove ene. Konano se p
javio francuski element. U z to jo dublji element uasa -0ji je to ime prizivalo iz najtamnijih kutaka mog udnovat
i raznolikog itanja, stoga sam grozniavo prouavao pome
ranje lokalnog stanovnitva pre prosecanja i deliminog is
pravlj anja Ulice Bek, izmeu 1 747. i 1 758. Pronaao sam
ono to sam napola i oekivao. Na mestu gde se ukleta a sada nalazi Ruleovi su nekada smestili groblje, iza jedno
spratne kue sa tavanom, a nikakvi podaci o prenoenju nj i
hovih grobova ne postoje. Zabeleka se, zapravo, zavraya
la prilino zbrkano i bio sam prinuen da pretraim Istorij sko drutvo Rod AjIenda i biblioteku Sepli, pre nego to sam
pronaao lokalna vrata koja je ime Eljena Rulea moglo da
otkljua. Na kraju sam ipak doao do neega, neega to je
imalo veoma neodreeno ali monstruozno znaenje, a to
me je navelo na odluku da ponovo ispitam sam podrum ukle
te kue, sa novom , uzbu ujuom preciznou.
Ruleovi su, inilo se, doli 1 696. iz Istonog Grinia, a
zapadne obale zaliva Naraganset. Bili su to hugenoti iz Ko

258

UKLETA

KUCA

u na veliki otpor, pre nego to su im elnici Pro

dozvolili da se nastane u gradu. Omrznutost ih je
do Istonog Grinvia, gde su stigli 1 686. , posle
- -antskog edikta. Kruile su prie da je uzrok ne
.
iao mnogo dalj e od rasnih i nacionalnih pred
i prepirki sa Englezima oko zemlje u koje su bili uple
o tali francuski doseljenici i rivalstva koje ak ni gu
Andros nije mogao da obuzda. Njihov vatreni prote
rizam, previe vatren aputali su neki, i njihova oigled
e\'olja prouzrokovana stvarnim proterivanjem iz sela,
u nagraeni utoitem. Crnomanjasti Eljen Rule, ma:posoban za poljoprivredu nego za itanje neobinih knji
l crtanje nastranih ema, dobio je inovnike nametenje
:::r -o\'aritu Pardona Tilingasta u luci, daleko na jugu u Uli
... Taun. Tamo je kasnije dolo do nekakve guve, moda e
eset godina posle smrti starog Rulea. Kao da niko posle
n nita nije uo o porodici.
Cinilo se da su Ruleove dobro p amtili itavo stolee, pa
due i da se esto razgovaralo o njima kao o goruoj pret
i mirnom ivotu luke u Novoj Engleskoj . Eljenov sin Pol,
:l1Izovolj an ovek ij e je nastrano ponaanje verovatno iza.-alo nemir koji je zbrisao porodicu, predstavljao je pose
an povod za razmilj anje i mada Providens nikada nije pod
e ao vetijoj panici kao njegovi puritanski susedi, starije
zene su otvoreno tvrdile da Polove molitve nisu bile izgova
lane u pravo vreme, niti su bile upuene na pravo mesto.
To je, bez sumnje, uobliilo osnovu legende koju je znala
-tara Marija Robins. Kakve je veze sve to imalo sa francukim kletvama Robi Haris i ostalim stanovnicima uklete ku
e, mogu da odrede samo mata ili budua otkria. Pitao
am se koliko je onih koji su znali legendu moglo da shvati
LU dodatnu dimenzij u strave do koje me je dovelo dalje i
tae . Taj kobni detalj u analima morbidnog uasa govori o
spodobi Zaku Ruleu iz Koda koj i je 1 59 8 . bio osuen na smrt
zbog opsednutosti demonskim silama, ali ga je kasnije pa
riki parlament spasao lomae i zatvorio u ludnicu. Ubrzo
poto je ubio par vukova i rastrgnuo deaka, pronaen je u
umi obliven krvlju i prekriven komadima mesa. Primee
no je daje jedan vuk otkasao nepovreen. To je svakako pri_

259

NEKRONOMIKON

lino sumnj iva pria, sa udnim znaenjem imena i me-

ali sam zakljuio da brbljivci iz Providensa nisu mogli zna
za nju. Da su znali, podudarnost imena dovela bi do ne =
drastinog i zastraujueg ina. Zapravo, nije li neko pri",
eno aputanje i prethodilo meteu koji je zbrisao Ruleo iz grada?
Sada sam mnogo ee poseivao ukleto mesto . Izu '
vao sam odvratno rastinje u vrtu, ispitivao sve zidove OIa
evine i premiljao se nad svakim inom zemljanog pod
skog poda. Najzad sam, uz dozvolu Karingtona Harisa
nuo klju u bravu neupotrebljavanih vrata to su se iz pc
druma otvarala pravo u Ulicu Benefit, poto mi je vie govarao taj neposredni izlaz u spoljanj i svet nego mra
stepenice, hol u prizemlju i ulazna vrata. U dugim popo
dnevima sam zavirivao i istraivao tamo gde se skrivala na"
vea morbidnost, dok je suneva svetlost prodirala kroz p
uinu iznad podrumskih vrata koja su me delila od Sy ;:::
nekoliko stopa udaljenog tihog plonika napolju. Moja na
stoj anja nisu nagraena niim novim. Samo ona ista depre
sivna plesnivost i blagi nagovetaji uasnog zadaha i alitre
ni oblici na podu i zamiljao sam kako me mnogi peaci ll..
to vreme radoznalo posmatru kroz razbij ena okna.
Konano sam na ujakov predlog odluio da ispitam ukle
to mesto nou i jedne olujne noi preao je snop elektrine
baterije preko plesnivog poda i njegovih sablasnih, razba
canih polufosforescentnih gljiva. Mesto me je neobino obes
hrabrilo te veeri i bio sam gotovo spreman za odlazak ka
da sam ugledao ili sam pomislio da sam ugledao, meu be
liastim naslagama neobino otru sliku "zbrkanog oblika
o ijem sam postojanju slutio jo u detinj stvu . Nj egova ja
snost bila je oaravajua i neuvena i dok sam ga posmatrao
inilo mi se da ponovo vidim prozrano, ukasto svetluca
vo isparenje koje me je preplailo onog kiovitog popodne
va toliko mnogo godina ranije.
Uzdizalo se iznad antropomorfne mrlje plesni pored ka
mina. Prefinjena, gadljiva, gotovo svetlucava para to je leb
dela podrhtavajui u vlanom vazduhu i kao da se razvijala
u nejasan i okantan nagovetaj oblika, postepeno se povla-

""

260

UKLETA

KUCA

maglovit bezdan u kretanju navie u tamu velikog dim

na ij em se vrhu nalazio limeni petao.
To je zaista bilo uasno, posebno za mene zbog svega
..::;;t:.::;ua YtO sam znao o tom mestu. Odbijajui da beim, po
uao sam oblik kako bledi. Posmatrajui, oseao sam da
_ono" zauzvrat pohlepno gleda oima koje sam vie za
' ljao nego to sam ih video. Kada sam ujaku ispriao o
e veoma se uzbudio. Posle sata ispunjenog napetou
o je do konane i drastine odluke. Vaui u svesti zna
[vari i znaenje nae veze sa njom, insistirao je da obo
ispitamo i ako je mogue unitimo uas te kue u toku
e ili vie noi upornog straarenja u tom plesnivom i
_i\ama obraslom podrumu.
IV
U sredu, 2 5 . juna, 1 9 1 9, poto smo uredno o svemu oba
-e tili Karingtona Harisa, to nije ukljuivalo i nae prave
:lutnje o onome to smo oekivali da naemo, ujak i ja smo
dopremili u ukletu kuu dve kamp-stolice i kampersku le
Zaljku na sklapanje, kao i neke vrlo teke i sloene nauni
-e mehanizme. Tokom dana smo sve smestili u podrum, a
onda smo zakrilili prozore papirom s namerom da se uve
ce vratimo na nae prvo osmatranje. Zakljuali smo vrata
-oja iz podruma vode u prizemlje. Poto smo imali klju od
ulinih podrumskih vrata mogli smo da ostavimo nae sku
pocene i delikatne aparate koje smo nabavili kriom i uz ve
like trokove, onoliko dana kolikoj e zahtevalo nae osma
tl'anje. Namera nam je bila da sedimo zajedno do kasno u
no, a onda da se naizmenino smenjujemo na strai svaka
dva sata do jutra, najpre ja, a onda moj sauesnik. Za to vre
me onaj drugi e se odmarati na lealjci.
Spontana preduzimljivost sa kojom je ujak nabavio in
strumente iz laboratorije Braun Univerziteta i kasarne u Uli
ci Krenston i instinktivno odredio pravac nae pustolovine,
predstavljala je velianstveni dokaz o ogromnoj vitalnosti i
prilagodljivosti oveka od osamdeset jedne godine . Elihu
Vipl je iveo u skladu sa higijenskim pravilima koj a je pro26 1

NEKRONOMIKON

povedao kao lekar i da nije bilo onog to se kasnije d"'.......

dil o i danas bi bio u punoj formi. Samo su dve osobe le ta se to zapravo zbilo. Karington Haris i ja. Hari u
morao da kaem, jer je on bio vlasnik kue i zasluio je
zna ta je otilo iz nj e. Pored toga, s njim smo razgoy
pre naeg istraivanja, a nakon to nas je uj ak napusti
nilo mi se da e on shvatiti i da e mi pomoi ukoliko e
e potreba za nekakvim j avnim objanjenjem. On je p ::
deo, ali je pristao da mi pomogne zakljuivi da e od kua biti sasvim bezbedna za izdavanje.
Bilo bi glupo i smeno preterivanje kada bih reka
nismo bili nervozni te prve kine noi osmatranja. )ori :t:
smo, kao to sam rekao, bili ni u kom smislu ispunjeni
tinj astim praznoverjima, ali su nas nauna istraivanja i
miljanja uila da poznati trodimenzionalni univerzum
uhvata tek majuni procenat ukupne materije i energije smosa. U ovom sluaju ogroman broj podataka iz razlii
verodostojnih izvora ukazivao je na uporno postojanj e ir -
snih snaga ogromne moi i, bar to se tie ljudske take
dita, izuzetne zloudnosti. Kada bismo rekli da smo zap vo verovali u postoj anje vampira i vukodlaka, bila bi to e
briljiva i ishitrena izjava. Pre bi se moglo tvrditi da n
bili spremni da poreknemo mogunost postoj anja izve
nepriznatih i neklasifikovanih vidova ivotne snage i raIIe
ene materij e. To postojanj e retko ispolj avano u trodime zionalnom prostoru zbog svoje mnogo blie povezano ti drugim prostornim jedinicama, bilo je toliko blisko nalilo
samima da moe da nam se predstavi kroz sluajne m anife
stacije koje, zbog nedostatka pravog ugla posmatranja,
nikada neemo uspeti da shvatimo.
Ukratko, meni i mom uj aku inilo se da je nesporan slec
injenica ukazivao na izvestan zagrobni uticaj u ukletoj ku
i. On se mogao pratiti poev od nj enih prvih zlosren.i.b.
francuskih stanovnika od pre dva veka i jo uvek je bio de
lotvoran posredstvom retkih i nepoznatih zakonitosti atom
skog i elektronskog kretanj a . Zapis o istoriji porodice Rule
kao da je predstavlj ao dokaz o njihovoj nenormalnoj sklo
nosti ka spoljanjim krugovima postoj anj a, tamnim sfera ma
"'"

262

UKLETA

KUA

za normalan svet ispuene samo odvratnou i ua

Da nije moda mete u davnoj 1 730. u morbidnom
=
jednog ili nekolicine Ruleovih, na primer, uglednog
Janog Pola Rulea, pokrenuo izvesne kinetike obrasce,
na mraan nain nadiveli smrt tela i nastavili da de
u nekom viedimenzionalnom prostoru, u izvornom
TU na koji su ih uputili mrnj a i prezir okoline?
T; 'o ta nije bilo ni fiziki, niti biohemijski nemogue,
-edu novij ih naunih otkria koja ukljuuju teoriju rela-.- eta i meuatomskog delovanja. Nije teko zamisliti ne:::mmo jezgro materije, ili energij e, bezoblino, ili ak uob . no koje bi se odravalo u ivotu putem neosetnog ili ne
=.::: -e rij alnog oduzimanj a ivotne snage, ili, pak, tele sni h tki
- tenosti od drugih, znatno opipljivijih bia u koja bi pro
i sa ij om bi se materij om u potpunosti stopilo. To
.
...ralo,
ZQTO bi moglo biti otvoreno neprijateljski nastrojeno, ili je
ostavno voeno slepim motivima samoouvanja. U sva
ill sluaju, slino udovite bi u naem poretku stvari bi
neminovno greka u lancu i uljez, ije ukla anje pred
_t.a" lj a prevashodnu dunost svakog oveka koji nije nepri
[elj ivota, zdravlja i razboritosti .
Zbunjivalo nas je i nae krajnje nepoznavanje okolnosti
ojima bismo mogli da susretnemo ovu stvar. Nijedna raz
rita osoba nikada je nije videla, a tek ju je nekoliko ikad
eenije osetilo. Mogla bi biti re o istoj energiji, pro
zranom obliku izvan materijalnog sveta, ili samo delimi
no materijalizovanom. Nekoj nepoznatoj, prevrtljivoj masi
oja poseduje sposobnost uobliavanja, sposobnost da se sop
- rvenom voljom menja kroz nej asne oblike bliske vrstom,
renom, gasovitom ili viduj edva ispoljenom u esticama. An
rropomorfna mrlja plesni na podu, oblik ukastog ispare
nja i krivine korenja drvea iz nekih starih pria, sve je to
ilo u prilog mahom dalekoj i naslutljivoj vezi sa ljudskim
oblikom, ali niko nije mogao sa bar malo sigurnosti da ka
e koliko bi znaajna i trajna takva slinost mogla da bude.
Smislili smo dva oruja za odbranu, ogromnu i poseb
no prilagoenu Kruksovu cev koja dejstvuje zahvaljujui sna
nom akumulatoru i opremljena je neobinim projektorima
_

.---,

2 63

NEKRONOMIKON

i reflektorima, za sluaj da se pokae da je suprotsta,

neop ipljivom protivniku mogue samo putem izlagan
uzetno razornoj radijaciji, i par vojnikih bacaa p
kakvi su bili u upotrebi u svetskom ratu, ako se isposta
je stvar delimino materijalna i podlona mehanikom zaranju. Bili smo spremni, kao i praznoverni ekseter . .
ljaci, da spalirno srce te stvari, ukoliko je ono uop te po-_

jalo. Sve ove agresivne mehanizme postavili smo u podn.::::

u briljivo smiljenom rasporedu, vodei rauna o leal
stolicama, kao i mestu ispred ognjita na kojem je pl
poprimala neobine obrise. Ta sugestivna mrlja, uzgred eno, bila je samo delimino vidljiva dok smo razmetali e pokustvo i instrumente, kao i kada smo se te veeri \
tili na prvo osmatranje. Na trenutak sam gotovo posumnj
da sam je ikad video u nekom odreenijem vidu, a
sam se prisetio legendi.
Nae podrumsko osmatranje poelo je u deset uvece. -'
smiraj dana i kako je odmicalo, sve je vie izneveravalo
a oekivanja. Slab, mutan sj aj ulinih svetiljki oblivenih
om i mirkavo fosforesciranje odvratnih gljiva odozdo, -
krivali su kamene zidove sa kojih su odavno nestali tra o
krea i sa kojih se cedila voda, smrdljiv i plesnima pro
tvrdi zemlj ani pod, pohabane ostatke onoga to su ne .
bile hoklice, stolovi, stolice i drugi jo bezoblinij i komach
nametaja, teke daske i masivne grede poda u prizemlju iz
nad nas, ogromna daana vrata koja su vodila u ostave i o
be to su se nalazile ispod ostalih prostorija kue, trono . meno stepenite sa ruiniranom drvenom ogradom i gru
ognjite od pocrnele cigle, nalik na otvor peine, na koje
su zarali delovi govorili o nekadanjem prisustvu kuka, Ye
riga, ranja, kao i vrata holandske pei, uza sve to i lealj
ku, kamp-stolice i nau teku i sloenu razornu mainerij u .
.
Vrata prema ulici smo, kao i prilikom mojih ranijih traivanja, ostavili otkljuana. Tako nam je ostala otvorena
neposredna i povoljna odstupnica za sluaj da doe do po
java sa koj ima ne bismo mogli da izaemo nakraj . Odluili
smo da istrajerno u naim nonim bdenjima, bez obzira na
veliinu zla koje nas vreba. Ako ga doekamo spremni, ot-

----------. .
----------------

264

UKLETA

KUA

bismo ga uz pomo pripremljenih sredstava, im ga

-:=:
znamo i temeljno osmotrirno. Nismo imali pojma ko
moe da potraje izazivanje i otkrivanje te stvari. Takoe
je bilo j asno da naa avantura nij e nimalo bezopasna.
nije mogao da pretpostavi sa kolikom silinom e se

-ar objaviti. Ipak smo smatrali da je igra vredna rizika

pu tili smo se u nju sami i bez oklevanj a, svesni da bi nas
. enje pomoi sa strane samo izloilo podsmehu i vero
mo osujetilo nae namere. U tom pravcu su se kretale na
misli dok smo razgovarali do kasno u no, kada me je
-ova pospanost podsetila da je vreme za njegov dvosat_J- odmor.
. eto nalik na strah obeshrabrivalo me je dok sam bdeo
;amo sam, u sitne sate . Kaem sam, poto je onaj koji sedi
red spavaa zaista sam, moda i vie nego to to moe da
.h\"ati. Ujak je teko spavao, njegove duboke udis e i izdi
: e pratila je spolja kia, a prekidao dugi nervirajui zvuk
Mpanja vode. Kua je ak i po suvom vremenu bila odboj
no vlana, a u ovoj oluji odisala je gotovo atmosferom mo
o-are. Pogledom sam ispitivao rastoene drvene kamene na
_lage zidova obasjane treperenjem gljiva i slabim zracima
<[O su u jednom trenutku doprli sa ulice kroz zastrte prozo
re . Poto me je ve obuzela munina od ogavne atmosfere
mesta, otvorio sam vrata i pogledao levo i desno niz ulicu,
zadravajui pogled na poznatim detaljima, dok sam poud
no udisao zdrav vazduh. I dalje se nije deavalo nita to bi
opravdalo moje bde e. Nekoliko puta sam zevnuo, dok je
umor nadvladavao moj a strahovanja. A ondaje ujakovo me
kolj enje u snu privuklo moju panju. Tokom druge polovi
ne prvog sata spavanj a nekoliko puta se uznemireno okre
nuo na lealjci, a disanje mu je postalo neuobiajeno nepra
vilno, uz povremene udisaje koji su pre bili nalik na krklja
nje davljenika. Uperio sam baterij sku lampu prema njemu
i otkrio da mu je lice bilo okrenuto od mene, tako da sam
morao da ustanem i priem drugoj strani lealjke. Ponovo
sam usmerio svetlost baterijske lampe da bih proverio ne
mui li ga kakav bol. Bio sam iznenaujue obeshrabren
onim to sam ugledao, s obzirom na relativnu beznaajnost
_

265

NEKRONOMIKON

uoenog. Mora da je u pitanju bila samo p ovezanost

binih okolnosti sa udnovatom prirodom ovog mesta i e misije, jer okolnosti same po sebi nisu bile ni zastra
e, niti neprirodne. Samo je uj akovo lice, bez sumnje usI:o
udnih snova koje je podstakla naa situacija, odavalo p lino uzbuenje i nj emu nimalo svojstvenu uznemireno.=
Umesto uobiajene ljubaznosti i smirenosti, ujakovo lice
sada pokazivalo borbu mnotva razliitih oseanja. Cini
se da me je najvie uznemirilo ba to mnotvo oseanja. D
je dahtao i zabacivao glavu u sve veem nemiru sa oima ko
je su poele da se otvaraju, moj uj ak je sve manje liio
jednu osobu, a sve vie na skup razliitih ljudi, nagoveVra
vajui neobino stanje otuenj a od sebe samog.
Kada je na kraju poeo da mrmlja, meni se nije dopa
izgled njegovih usana i zuba, dok je govorio. U poetku e
znaenje tih rei nije moglo odrediti, a onda sam prepoznao
u nj ima neto to me je ispunilo ledenim strahom, sve do se nisam setio ujakovog obrazovanja i njegovih mnogobroj
nih prevoda antropolokih i istorijskih lanaka u "Reviji dya
sveta" . J er, asni Elihu Vipl je mrmljao na francuskom, a i
nilo mi se da je onih nekoliko reenica, koje sam uspeo da
razaznam, bilo povezano sa najmranijim mitovima koje je
on ikad prevodio iz poznatog pariskog asopisa.
Odjednom, znojje orosio elo spavaa i onje naglo ustao,
tek upola probuen. Zbrkani francuski pretvorio se u krik
na engleskom, a iz promuklog grla su doprle uzbuene re
i: "Moj dah, moj dah !" Onda se sasvim razbudio i dok mu
je lice poprimalo normalan izraz, stegao mi je ruku i poeo
da prepriava san iji smisao sam samo mogao da slutim sa
zadivljenou.
Posle niza sasvim obinih snovienja rekao mi je da je
otplovio u prizor ija neobinost nije mogla da se povee ni
sa im to je ikad itao. Radilo se o ovom svetu, a ipak se
nije deavalo tu. Geometrijska zbrka ispunjena senkama u
kojoj je mogao da vidi elemente poznatih stvari u najneo
binijim i uznemiravajuim okolnostima. Bilo je tu nagove
taj a slika razbacanih i naslaganih j edna preko druge, u sklo
pu u kojem su osnove prostora i vremena bile postavljene
v

266

'U K L E T A

K 'U C A

ajneloginiji nain. U tom kaleidoskopskom vrtlogu za

::::r!' lj enih prikaza dolazilo je do povremenih blesaka, da ta
kaem, pojedinih j asnih, ali sasvim raznorodnih iseaka.
e trenutku se mom uj aku uinilo da lei u nemarno is
panoj otvorenoj jami iznad koje je video gomilu ljutitih
uokvirenih razbacanim uvojcima i trorogim eirima ka
e mrte na njega. Onda mu se opet uinilo da se naao
unutranjosti kue, oigledno stare kue, ali su se detalji i
:;anovnici neprekidno menj ali i nikako nij e mogao da se
e meu licima i nametajem, pa ak ni u samom pro
"oru, poto je imao utisak da se vrata i prozori sve vreme
omer<:uu, kao i ostali, daleko pokretljivija objekti. Sve to je
ilo neobino, prokleto neobino, a moj ujak je govorio go
rO\"o snebivajui se, kao da je samo upola oekivao da u mu
poverovati, kada je izjavio da su mnoga od nepoznatih lica
oci gledno nosila crte lanova Harisonove porodice. Sve vre
me je imao oseaj davljenja, kao da mu je neko sveproima
j ue prisustvo obuzelo itavo telo i pokuavalo da zaposed
ne sve njegove ivotne funkcije. Najeio sam se pri pomisli
na to kako se ove ivotne funkcije, posle osamdeset jedne
(ro dine neprekidnog delovanj a, ponaaju u sukobu sa nepo
matim silama kakvih bi se plaio i neki mladi i snaniji sitem. Ve sledeeg trenutka sam pomislio da su snovi samo
novi, a da ova neugodna prikazanja ne bi mogla da budu,
uglavnom, nita drugo do plod uj akovog reagovanj a na is
traivanja i oekivanj a to su u poslednje vreme ispunj ava
la nau svest, potiskujui sve ostalo.
Razgovor je tako uskoro ublaio moje oseanje nelagod
nosti, poeo sam nezadrivo da zevam i prepustio se dremeu. Cinilo mi se da je uj ak bio sasvim budan i da je jedva
doekao svoj red za strau, mada ga je nona mora probu
dila znatno pre nego to su istekla njegova dva sata odmo
ra. Pospanost me je brzo savladala i uskoro su me obuzeli
veoma nemirni snovi. Oseao sam, u svojim snovienj ima,
kosmiku i beskrnu izolovanost. Bio sam zatoen u nekom
zatvoru gde je neprijatelj stvo naviralo sa svih strana. Cini
mi se da sam bio vezan i zapet, izloen porugama odzvanja
jue dreke udaljenog mnotva koje je bilo edno moje krvi.
__

267

NEKRONOMIKON

Pribliavanje ujakovog lica izazivalo je u meni daleko nep j atnija priseanj a nego dok sam bio u budnom stanju i p
tim mnoge uzaludne pokuaje da kriknem. To nije bilo p j atno snovienje i za sekundu mi nimalo nije bilo krivo
prodornog vriska to je probio ograde sna i ubacio me
opasno zastraujuu javu, u kojoj je svaki stvaran predme
pred mojim oima bio skoro natprirodno jasan i realan .
.

v
Leei lica okrenutog od ujakove stolice, u tom iznenad
nom blesku buenj a video sam samo vrata koja su vodila
prema ulici, onaj severni prozor i zid, pod i tavanicu na e
vernom delu prostorije, sve to registrovano sa morbidnom
ivotnou u mom mozgu pod svetlom sj ajnim od svetluca
nja gljiva ili zraka koji su dopirali sa ulice. To nije bilo jako.
ak ni priblino j ako osvetljenje, a svakako ni blizu dovolj
no da bi se pored nj ega mogla itati prosena knjiga. Ipak
je ocrtavalo moju senku i senku lealjke na podu, a posedo
valo je ukastu, nasilniku snagu kojaje nagovetavala stva
ri mnogo stranije od samog osvetIjenja. Ovo saznanje o
tro mi se urezalo u svest, uprkos injenici da su jo dva mo
ja ula bila nasilniki napadnuta. U uima mi je odzvanjao
odjek onog okantnog krika dok su mi se nozdrve bunile
zbog smrada koji je ispunjavao mesto. Moje misli, nita ma
nj e budne od ula, prepoznavale su opasnu neobinost. Go
tovo automatski sam skoio i posegao za razarajuim instru
mentima poreanim na plesnivom prostoru ispred ognji
ta. Kada sam se okrenuo, obuzeo me je uas pri pogledu na
ono to sam video, jer krikje poticao od mog uj aka, aja ni
sam znao od kakvog zla treba da branim i njega i sebe .
N arednog trenutka je strava tog prizora ipak prevazila
sve moje strepnje. Postoje uasi nad uasima, a ovo je bio
jedan od onih koji su se nalazili u sri svih zamislivih od
vratnosti koje je kosmos uvao da bi ih bacio i prokleo ne
kolicinu nesrenika. Iz gljivama obloene zemlje isparavalo
je maglovito svetlosno telo, uto i bolesno, nadimalo se i iz
rastalo do dinovske visine udnovatih poluljudskih, polu268

UKLETA

KUA

oyinih obrisa, kroz koje sam mogao da vidim dimnjak

ite pozadi. Najdublji uas bio je u oima, vujim i podm, a smeurana, insektu slina glava rasplinula se u
. -ini u tanki mlaz magle koja se uvijala i konano nestala u
jaku . Rekao sam da sam video tu stvar, ali sam tek u
adnom svesnom priseanju pronaao neku prokletu sli
"o t svega ovog sa vidljivim oblikom. U tom asu inilo se
je re samo o kljuanju magliastog, fosforescentnog obla
<Tljivinih isparenja, koje je do gadljive bezoblinosti raz
<Talo i rastvaralo obj ekat prema koj em j e bila usmerena sva
oj a panja. A taj obj ekat bio je moj uj ak, asni Elihu Vipl,
-oji se, pocrnelog i raspadajueg tela cerio i mumlao, pru
ajui prema meni zabalavljene eljusti, elei da me rastrg
ne u besu izazvanom uasom.
Samo me je oseanje da moram da nastavim izbavilo od
ludila. Vebao sam se tokom svih priprema za ovaj presud
ni trenutak i upravo to vebanje me je spasilo. Prepoznao
-am to narastajue zlo kao supstancu koja se ne bi mogla
dosegnuti nekom tenom ili vrstom hemikalijom i zbog to
<Ta se nisam ni osvrnuo na baca plamena sa svoj e leve stra
ne, ve sam posegao za upravljaem sprave zvane Krukova
cev i usmerio prema toj senci besmrtne strahote najjae zra
ke koje j e ljudsko umee moglo da podstakne u prostorima
i tekuinama prirode . Pojavila se plaviasta izmaglica i za
ulo se mahnito pitanje, a ukasta fosforescencija zamuti
la se pred mojim oima. Ipak sam video da je do zamue
nj a dolo samo zbog kontrasta i da talasi iz maine uopte
nemaju nikakvog uinka.
Zatim sam, usred tog avolskog spektakla, ugledao no
vi uas koj i mi je izmamio krik sa usana i naterao me da za
grebem prema nezakljuanim vratima, ne brinui vie o to
me kakvu sam nenormalnu stravu pustio na svet, ili kakva
sam miljenja i osude navukao na svoju glavu. U toj mutnoj
meavini plavog i utog, telo mog ujaka zapoelo je sa od
vratnim otapanjem ija sutina izmie svakom opisu, i to
kom kojegje nj egovo lice doivljavalo takve promene iden
titeta kakve samo ludilo moe da zamisli. Pretvarao se u a
vola, a odmah zatim umnoavao, poprimao oblike gomile
__

269

NEKRONOMIKON

kostura ili sablasne povorke. Obasjano izmeanim i nesigur

nim svetlucanjem, to elatinasto lice zadobijalo je na de e
tine ili jo tanij e, na stotine oblika i kezei se slivalo prema
tlu, na telu koje se topilo poput loja.
Zapazio sam u magnovenju crte mukih i enskih pripad
nika porodice Haris, likova dece i odraslih, kao i druga lica
starih i mladih, grubih i plemenitih, poznatih i nepoznatih.
N a tren sam ugledao bedni falsifikat minijaturne skulpture
sirote Robi H aris, koju sam video u Muzeju Skole za dizajn .
a zatim mi se priinilo da sam spazio koatu priliku Mer i
Dekster, kakvu pamtim sa slike u kui Karingtona Harisa .
Stravaje prevazila sve granice. Dok se pribliavao sudyUi as
i dok je neobina meavina likova dece i slugu zatreperila sa
svim blizu gljivama obraslog poda kojim se razlivala mrlj a ze
lenkaste masne tenosti, izgledalo je da se pomenuti obri i
zapravo meusobno bore i tee da poprime oblik ujakovog
blagog lica. Rado bih poverovao da je on jo postojao u tom
trenutku i daje pokuavao da mi uputi poslednji pozdrav. Ui
nilo mi se da sam mu, uz grevito stezanje u grlu, otpozdra
vio izleui na ulicu, a tanka traka masnog isparenja pratila
me je kroz vrata, sve do kiom natopljenog plonika.
Ostatakje nej asan i ispunjen strahotama. Na mokroj uli
ci nije bilo nikoga, a na celom svetu nij e postoj ala iva du
a kojoj bih ovo smeo da ispriam. Besciljno sam lutao pre
ma jugu pored Koled Hila i Ateneuma, niz Ulicu Hopkins,
a zatim preko mosta prema poslovnom delu gde mi se ini
lo da me visoke zgrade tite, kao to moderne materijalne
stvari uvaju na svet od drevnih i nezdravih uda. Onda se
vlana zora pomolila sa istoka, ocrtavajui siluetu starog bre
ga i nj egovih asnih tornjeva, obeleavajui mesto na kojem
je moj uasni posao ostao nedovren. N aj zad sam krenuo
natrag mokar, bez eira, zaslepljen jutarnjom svetlou i pro
ao kroz ona uasna, irom otvorena vrata u Ulici Benefit
koja su se i dalje zagonetno klatila pred oima ranih prola
znika, od kojih nijednome nisam smeo da se obratim.
Masna mrlja je nestala, dok je plesnivi pod bio porozan,
a ispred ognjita nije bilo ni traga gigantskom alitrenom
privienju. Preao sam pogledom preko lealjke, stolica, inv

270

UKLETA

KUA

)"lImenata, odbaenog eira i onog uj akovog od poutele

le. Bio sam sasvim zbunjen i jedva sam mogao da se pri
: rim ta je bio san, a ta stvarnost. U mislima sam se vra
O unatrag i shvatio da sam prisustvovao mnogo uasnijim
..... iyanjima nego to sam mogao i da sanjam. Seo sam i po
Vao sebi da razjasnim ta se dogodilo bar u onolikoj me
n- -oliko mi je to zdrav razum dozvoljavao, i kako bih mo
o da dokrajim taj uas ako je zaista bio stvaran. Nisam
IInao utisak da se radilo o bilo emu to se moglo zaeti u
gudskom umu. Sta bi drugo moglo da bude u pitanju ako
e neko egzotino zraenje, izvesno vampirsko isparenje, na
- - na ono treperenje nad grobljima o kojem su priali eks
eterski seljaci? Slutio sam da je u tome klju i ponovo sam
razgledao pod ispred ognjita, mesto gde su plesan i alitra
poprimali neobine oblike. Za deset minuta doneo sam od
lu ku, uzeo eir i uputio se kui. Okupao sam se, jeo i tele
onom naruio pijuk, aov, vojniku gas-masku i est balona
-a sumpornom kiselinom, a zatim zatraio da mi se sve to
- porui sutra ujutro pred podrumska vrata uklete kue u
ljici Benefit. Posle toga sam pokuao da zaspim. N ij e mi
polazilo za rukom pa sam proveo sam sate u itanju i smi
Uanju ispraznih stihova koji bi mi popravili raspoloenje. .
U jedanaest pre podne idueg dana zapoeo sam sa ko
panjem. Vreme je bilo sunano i j a sam se radovao zbog to
aa. l dalj e sam bio sam jer me je jo uvek mnogo vie pla
V ila pomisao da sve ovo nekome ispriam nego nepoznati
uas kojem sam bio na tragu. Harisu sam kasnije sve ispri
ao samo iz puke nude, a i zato to su do njega doprle neo
bine, ne naroito uverlj ive prie starih ljudi. Dok sam od
bacivao smrdljivu crnu zemlju ispred ognj ita, moj aov je,
prosecajui bele gljive, otvarao put zloudno utoj tenosti .
Zadrhtao sam misli ispunjenih sumnjama o onome to bih
mogao da otkrijem. Neke od tajni zemnih dubina ovean
stvo ne treba da otkriva, a ovo je izgleda bila jedna od nj ih.
Ruka mi je vidno drhtala, ali ipak nisam odustaj ao. po
sle izvesnog vremena naao sam se u ogromnoj rupi koju
sam iskopao sam. Sa produbljivanjem rupe koja je sada do
stigla irinu od est stopa, zloudni miris se poj aavao i j a
_

27 1

NEKRONOMIKON

sam izgubio sve sumnje u blizinu neposrednog dodira sa pa

klenom stvari ije je zraenje bacalo ini na kuu itavih t
pedeset godina. Pitao sam se kakav je nj en izgled, kakyog
e oblika i sastava biti i koliku je veliinu dostigla tokom du
gih godina isisavanj a tuih ivotnih sokova. Najzad sam e
izvukao iz rupe i otresao sa sebe prljavtinu a onda sam po
redao velike balone sa kiselinom du dveju ivica otvora ta
ko da ih u sluaju potrebe mogu lako isprazniti. N akon to
ga sam iskopao zemlju du preostalih dveju ivica. Radio saIII
sve sporije i bio prinuen da se zatitim gas-maskom poto
se smrad pojaavao. Ovo konano pribliavanje nepozna toj
stvari na dnu rupe gotovo me je obeshrabrilo.
Odjednom je moj aov udario u neto meke od zemlje.
Zadrhtao sam i uinio pokret kao da u izai i rupe koja mi
je sada dosezala do vrata. Ali hrabrost mi se povratila te sam
iskopao jo malo zemlj e pod svetlou elektrine lampe ko
ju sam poneo sa sobom. Povrina koju sam najzad otkrio be
e ribolika i staklasta, neka vrsta polutrule zgruane elatin
ske mase koja j e navodila na pomisao o prozranosti. Ko
pao sam dalje i uvideo da stvar ima odreen oblik. J edan
deo mase nadvio se nad pukotinom tako da je izloeniji deo
bio ogroman i grubo valjkastog oblika nalik na mamutski
plavo-beli sulundar p odeljen na dva dela, s tim to je naji
ri deo imao gotovo pola metra u preniku. I dalje sam ko
pao, a onda naglo iskoih iz rupe, to dalje od te prljave
stvari. Poeo sam mahnito da otvaram i naginjem teke ba
lone jedan za drugim i da pretaem njihov razorni sadraj
u tu mrtvaku provaliju, pravo na ovu nezamislivo nakaznu
spodobu ij i sam titanski lakat ugledao.
Zaslepljujui vrtlog zelenkasto-utog isparenja koji se si
linom oluje uzdigao iz rupe, dok je buj ica kiseline oticala
nanie, nikada mi nee izbledeti iz seanja. Du itave pa
dine brega prialo se o utom danu, kada su uasni i otrov
ni dimovi isparavali iz fabrikog otpada izbaenog u reku
Providens, ali samo ja znam da ljudi nisu bili u pravu to se
tie izvora zagaenja. Govorili su, takoe, da se u isto vre
me iz neke pokvarene cevi za vodu ili postrojenja za gas u
lo neobino krkljanje. Ponovo bih mogao da ih ispravim, da
272

'U K L E T A

K 'U C A

imao smelosti. No sve ovo je za mene bilo neizrecivo

--.:;Mllltno i ne shvatam kako sam uspeo da preivim. Kad
ispraznio etvrti balon onesvestio sam se jer su mi is
enja prodrla kroz masku. Doavi k sebi videh da iz ru
ne izbijaju nikakva nova isparenja.
Ispraznio sam bez posebnog uinka dva preostala balo
i posle nekog vremena mogao sam bezbedno da naba
(am zemlju natrag preko otvora. Pre nego to sam zavrio,
.:pus tio se sumrak, ali je strava napustila ovo mesto. Vlaga
e bila manje smrdljiva, a neobine gljive su sasvim usahle,
pretvorivi se u neku vrstu bezopasnog, sivkastog praha ko
-i je poput pepela lebdeo nad podom. J edan od najdubljih
ze malj skih uasa nestao je zauvek. Ako postoji pakao, u nje
mu se nala i poslednja demonska dua iz ovog avolskog
posla. I dok sam utabavao i poslednji aov zemlje, bej ah oku
pan suzama koj ima sam plaao poslednji iskreni danak se
anju na svog dragog ujaka.
N arednog prolea nestali su i bledunj ava trava i udni
orov iz terasastog vrta uklete kue, a ubrzo nakon toga Ka
rington Haris izdao ju je u najam. Kua je ostala neobina,
ali me ta njena neobinost sada oarava i znam da u jed
nog dana osetiti olakanje pomeano sa aljenjem ako je bu
du ruili da bi napravili mesto za neku arenu radnju, ili
obinu stambenu zgradu. Golo staro drvee u dvoritu po
elo je da raa male slatke j abuke, a prole godine ptice su
vile gnezda u nj ihovim kvrgavim granama.

"

>,

'"

..

"

..

.. ,

..
-- ,

"

..
,

,
,

..

"

'
.

>

"

"

..

-- .

;:

'

q'.i:::''i.lIl:'" .
oo

lI---'f II"T

..
_

'

-.--

olter Cilmen nije znao da li su snovi pro

uzrokovali groznicu, ili je groznica izazva
la snove. U pozadini svega vrebao je ras
tui, teki uas drevnog grada i plesnivog,
avolskog potkrovlja u kojem je Cilmen
pisao, uio i borio se sa ciframa i formu
lama kada se ne bi prevrtao u tesnom gvo
zdenom krevetu. Ui su mu postale natprirodno i nepod
nolj ivo osetljive, a odavno je sam zaustavio jeftin sat na ka
winu ije ga je kucanje podsealo na grmljavinu artiljerije.
ou, lagano spoljanje komeanje grada, zlokobna jurnja
ya pacova u crvotonim pregradnim zidovima i kripa skri
-enih greda u dotraj aloj kui, bili su dovoljni da u njemu
-tvore utisak prodorne, paklene buke. Tama je uvek vrvela
neobj anj ivim zvukovima, a ipak bi on ponekad zadrhtao od
u-aha upravo kada bi se buka utiala i omoguila mu da u
je i one druge, slabije zvukove za koje je strahovao da vre
baju iza ovih prvih.
N alazio se u promenama nepodlonom, legendama oba
yijenom gradu Arkamu, tamo gde su se kupasti, izlomljeni
krovovi nadvijali i slegali nad tavanima koj i su u mranim,
davnim danima kolonij a sakrivali vetice od kraljevih ljudi.
)lije bilo mesta u tom gradu koje je u veoj meri bilo ogre
zlo ujezovita seanja od sobe u potkrovlju u kojoj je Gilmen
naao utoite, jer to je bila ista ona kua i mesto u kome je
nala utoite i stara Kezaja Mejsn, ije bekstvo iz salemske
tamnice do danas niko nije uspeo da objasni. Dogodilo se
to 1692. godine. Tamniar je poludeo i brbljao o maloj be
lozuboj dlakavoj spodobi koj a je mugnula iz Kezajine eli
je, i ba nikome nisu bili j asni uglovi i krivulje iarani po si
vim kamenim zidovima nekakvom crvenom, lepljivom tenoscu.
Moda Cilmen nije smeo da ui tako naporno. Neeu
klidski raun i kvantna fizika bili su dovoljni da opterete sva
ki mozak, kada se pomeaju sa folklorom i pokuajima da
se prati udna pozadina viedimenzionalne stvarnosti koj a
izrasta iz groznih nagovetaj a gotikih pria i neobuzdanih
aputanj a kraj ognjita, teko da ovek moe da oekuje pot
puno oslobaanje od duevne napetosti. Cilmen je doao iz
_

277
o

NEKRONOMIKON

Haverhila, ali tek posle upisa na koled u Arkarnu poo

da povezuje svoja matematika izuavanja sa fantasti :l.::l
legendama o drevnoj magiji. Neto prisutno u vazduhu
prastare varoi mrano je delovalo na njegovu matu.
fesori na Miskatoniku nagovarali su ga da ne preteruje i .
su mu dobrovoljno skratili neke kurseve. Stavie, sprea-
li su ga da zaviri u izvesne sumnjive, stare knjige o zab
njenim tajnama, koje su se uvale pod kljuem u po
univerzitetske biblioteke. Ipak, sve ove mere predostrot: sti dole su kasno, kada je Cilmen ve uspeo da dopre
nekih uasnih nagovetaja iz zastraujueg Nekronomikona dula Alhazreda, fragmenata Knjige o Eibonu i preutkiy
Neiskazivih kultova Fon 1uncta, koji su odgovarali njegm'
apstraktnim formulama o prostiranju svemira i povezan
sti znanih i neznanih dimenzija.
Znao je da se njegova soba nalazi u staroj vetijoj kua.
Upravo zbog toga ju je i iznajmio. U hronikama pokrajin<>
Eseks bilo je dosta zabeleki o suenju Kezaji Mejsn, a nje
no priznanje pod mukama porotnom sudiji nadasve je op-
inilo Cilmena. Ona je ispriala sudiji Hetornu o linijama
krivuljama koje treba napraviti da bi se ukazali pravci t
vode preko granica svemira u druge svemire i nagovestila
da su se slini postupci esto koristili na izvesnim pononim
skupovima u mranoj dolini belog kamena s one strane Mi
dou Hila i na nenastanjenom renom ostrvu. Takoe je go-vorila o Crnom Coveku, o svojoj zakletvi, i o svom tajnom
imenu Nahab. Posle toga je ispisala one znakove na zidmi
ma svoje elije i nestala.
Cilmen je poverovaou udne stvari u vezi sa Kezajom i
obuzelo ga je neobino uzbuenje pri saznanju da njeno sta
nite i dalje postoji, nakon dve stotine trideset pet godina.
Poto je uo priguena arkamska aputanja o Kezajinom ne
prekidnom prisustvu u staroj kui i uzanim ulicama, o ne
pravilnim ugri imdY kih eljusti naenim na nekim spa
vaima u t i drugim kuama, o dejem plau koji se uo
oko Saba a i Svih svetih, o odvratnom smradu kojim je odi
sao ta/an stare kue upravo posle tih uasnih razdoblja, kao
i o mloj, dlakavoj otrozuboj spodobi koja je boravila u ple
/
sniv m gradskim budacima i radoznalo njukala oko ljudi
-

278

SNOVI

V E TIj O J

K U I

mranim satima pred zoru, odluio je da ivi na tom me

po svaku cenu. Sobu je lako dobio. Kua nije bila omi
ena, teko se izdavala i odavno su je ve svrstavali u jeftin
e taj. Cilmen nije mogao da kae ta je oekivao da na
e ramo, ali je znao da eli da bude u zgradi u kojoj su iz-e ne, manje ili vie iznenadne okolnosti pruile obinoj sta
:-oj eni iz sedamnaestog veka uvid u matematike dubine
oje moda prevazilaze i krajnje moderna istraivanja Plan
, Hajzenberga, Ajntajna i De Sitera.
Prouavao je drvene i omalterisane zidove ne bi li nao tragove tajanstvenih crtea na svim dostupnim mestima
gde su se tapete ogulile i za nedelju dana je uspeo da do
pre do najistonije sobe u potkrovlju, gde je, kako se veru
. e. Kezaja izvodila svoje arolije. Soba je bila slobodna od
prvog, jer u njoj niko nije hteo da se dugo zadrava, ali je
Poljak, kuevlasnik, oklevao sa njenim izdavaem . Tpak se
Gilrnenu nita neobino u njoj nije dogodilo, sve dok se ni
je pojavila groznica. Kroz tmurne hodnike i sobe nije lepr
-ao duh stare Kezaje, nikakva mala dlakava spodoba nije
kroila u njegovo turobno gnezdo da bi ga onjuila, niti je
bilo kakav trag vetiinih ini opravdao njegovu neprekid
nu potragu. Ponekad bi se Cilmen otiskivao u etnje kroz
enovite lavirinte nepoploanih ulica plesnivog zadaha u ko
jima su se odvratne smee kue iz nepoznatih vremena na
slanjale jedna na drugu i propadajui, zlokobno kiljile kroz
uzane, u mala okna izdeljene prozore. Znao je da su se ov
de nekad deavale udne stvari, a ispod povrine svega bi
lo je bledih nagovetaja da, bar u najtamnijim, najuim i
najzamrenije izvijuganim ulicama, nije moglo zauvek ne
stati ba sve to je pripadalo toj udovinoj prolosti. Tako
e je dva puta odveslao do ozloglaenog ostrva i napravio
crte neobinih uglova koje su Lvorili mahovinom obrasli re
dovi sivog uspravnog kamenja, ije je poreklo bilo mrano
i zaboravljeno.
Cilmenova soba bila je odgovarajue veliine, ali udno
nepravilnog oblika. Severni zid bio je sa unutranje strane
primetno iskoen, od spoljanjeg, prema unutarnjem kraju,
dok se niska tavanica sputala blago nadole u istom pravcu.
Osim oigledne otvorene pacovske rupe i tragova ostalih,
279

NEKRONOMIKON

zapuenih, nije bilo pristupa, niti ieg to bi podsealo

nekadanji prolaz u prostor koji mora da je postojao izme
u unutra nagnutog i uspravnog spoljanjeg zida na seYer
noj strani kue, mada je pogled spolja pokazivao mesto gde
se nekad davno nalazio prozor. Tavan iznad plafona, iji je
pod, oigledno bio nagnut, isto je tako bio nedostupan. Ka
da se Gilmen uspeo merdevinama do pauinom obraslog
nivoa tavana iznad ostalog dela potkrovlja, pronaao je tra
gove nekadanjeg otvora, vrsto i sigurno pokrivenog sta
rim daskama i osiguranog debelim drvenim klinovima uobi
ajenim u kolonijalnom drvodeljstvu. Ni najupornije nago
varanje, meutim, nije moglo da od ravnodunog kuevla
snika izmami dozvolu za istraivanje ma kog od ta dva zatvorena prostora.
.
Kako je vreme odmicalo Gilmenova zaokupljenost neo
binim zidom i kosom tavanicom sobe je rasla. Naime, u
udnim uglovima poeo je da uoava matematike oznake
koje kao da su nudile objanjena za postojanje kosina. Sta
ra Kezaja, seao se, nije bez krupnih razloga ivela u sobi sa
udnim uglovima, i nije li i sama tvrdila da je posredstvom
izvesnih krivulja odlazila izvan granica nama poznatog sve
mira? Njegovo interesovanje se postepeno okretalo od ne
merljivih praznina iza kosih povrina, poto mu je sad iz
gledalo da se svrha postojanja tih kosina ticala strane na ko
joj se sam nalazio.
Nastupi modane groznice i snovi poeli su rano u fe
bruaru. Ve ne,ko vreme, oigledno, udni uglovi u Gilme
novoj sobi imali su neobino, gotovo hipnotiko dejstvo na
njega. Kako je tmurna zima napredovala, zaticao je sebe ka
ko sa sve veom upornou zuri u ugao gde se nanie, isko
ena tavanica susretala sa unutra nagnutim zidom. Istovre
meno ga je sopstvena nesposobnost da se usredsredi na oba
vezno uenje prilino zabrinula, a i sve je vie oseao strah
od polugodinjih ispita. Nita manju brigu zadavao mu je
prenaglaeno osetljiv sluh. Zivot je prerastao u postojanu i
gotovo neizdrljivu kakofoniju, a tu je bio i onaj stalni, za
straujui utisak o drugim zvucima, moda iz oblasti izvan i
vota, koji su podrhtavali na samoj ivici ujnosti. Kad bi kon
kretni umovi utihnuli, pacovi u starim pregradnim zidoviv

280

SNOVI

V E T I j O J

K UCI

ma postajali bi neizdrljivi. Ponekad njihovo grebanje nije

izo-Iedalo samo podmuklo ve i promiljeno. Kada bi dopi
ralo iza iskoenog severnog zida, bivalo je pomeano sa ne
-om vrstom oporog zveckanja, a kada bi dolazilo iz stolei
ma zazidanog tavana nad iskoenim plafonom, Dilman bi
-e skupio kao da oekuje neki uas to samo eka pode;mu
priliku pa da ga konano proguta.
Snovi su potpuno nadilazili granice zdravog razuma i
Gilmen je oseao da oni svakako predstavljaju plod njego
,"ih prouavanja matematike i folklora. Previe je razmiljao
o nejasnim predelima koji su, kako su govorile njegove for
mule, morali postojati izvan nama poznatih dimenzija, kao
i o mogunosti da je stara Kezaja Mejsn, voena nekakvim
uticajem koji nadilazi nae slutnje, zapravo pronala put ka
tim predelima. Poutele beleke koje sadre Kezajino pri
znanje i svedoenja njenih tuitelja tako su prokleto ubedlji
\"0 govorile o pojavama izvan ljudskog iskustva, a opisi ma
le, tree, dlakave spodobe koja ju je pratila u stopu bili su
tako bolno stvarni, uprkos svojim neverovatnim detaljima.
Ta spodoba, ne vea od krupnog pacova, a od metana
po starinski prozvana Smei Denkin, kao da je predstavlja
la posledicu izvanrednog sluaja masovnog privienja, po
to je 1692. godine ni manje ni vie ve jedanaest osoba po
svedoilo da ju je ugledalo. Bilo je, takoe, i nedavnih go
vorkanja, doekanih sa uznemiravajuim i zagonetnim odo
bravanjem. Svedoci su pripovedali da je spodoba imala du
gaku kosu i telo pacova, ali joj je otrozubo i bradato lice
bilo opako ljudsko, dok su kande podseale na siune o
veje ake. Prenosila je poruke izmeu stare Kezaje i avo
la, a pojila se vetiinom krvlju, sisajui je poput vampira.
Spodobin glas je podseao na odvratan kikot, a govorila je
na svim jezicima. Nijedna od bizarnih strahota iz Gilrneno
vih snova nije ga ispunjavala veom panikom i muninom
od ovog bogohulnog i patuljastog hibrida ija je predstava
lebdela u njegovim vizijama, u hiljadostruko mrskijem ob
liku nego to bi je njegova budna svest mogla sebi da pred
stavi na osnovu drevnih zapisa i dananjih aputanja.
Gilmenovi snovi sastojali su se uglavnom od propada
nja kroz nedogledne bezdane ispunjene neobjanjivo obo28 1

NEKRONOMIKON

jenim sutonom i uznemirujue zagonetnim zvukovima i bez

danima u odnosu na ija materijalna i gravitaciona svojsD;a
nije ni pokuavao da se odredi. Nije hodao, nije se penjao.
ni leteo, plivao, puzao, nije se migoljio. Svaki put je imao
doivljaj odreenog oblika kretanja, delimino svesnog a
delimino nehotinog. Nije mogao dobro da prosudi svoje
stanje, jer mu je svaki pogled na sopstvene ruke, noge ili
torzo uvek bivao nekako prekinut udnim poremeajem per
spektive. Oseao je da su telesni sastav i sposobnosti na ne
ki udesan nain bili preoblikovani i iskrivljeni, mada ne bez
izvesne groteskne veze sa normalnim razmerama i svojstvi
ma.
Bezdani ni u kom sluaju nisu bili nenastanjeni. Vrveli
su od neopisivo uglastih masa nastrano obojenih materija
iji su pojedini delovi bili na izgled organskog porekla. Ne
ki od takvih delova teili su da probude nejasne uspomene
u njegovoj podsvesti, mada sam Gilmen nije nikako mogao
da pojmi na ta su ga oni tako podrugljivo podseali ili ta
su moda nagovetavali. U kasnijim snovima poeo je da
uoava razliite kategorije po kojima su organski delovi bi
li izdeljeni i koje kao da su u svakom pojedinom sluaju pod
razumevale krajnje razliite vrste obrazaca ponaanja i osnovne motivacije. Cinilo mu se da je jedna od ovih kategorija
obuhvatala neznatno loginija kretanja svojih lanova, ne
go to je to bio sluaj sa ostalim.
svi ovi delovi, kako organski tako i oni neorganski, bili
su nedostupni svakom opisivanju, pa ak i poimanju. Gil
men je ponekad poredio neorgansku supstancu sa prizma
ma, lavirintima, skupovima kocaka ili ravni i kiklopskim gra
evinama, a organski delovi ukazivali su mu se slini gru
pama mehuria, oktopodima, stonogarna, ivim Hindu ido
lima i zamrenim arabeskama koje su prerastale u zmijoli
ko kretanje. Sve to je video bilo je neizrecivo zloslutno i za
straujue i svaki put kada bi na osnovu njenih pokreta za
kljuio da ga je organska jedinka primetila, obuzimao bi ga
jezivi strah koji bi ga najzad vraao u budno stanje. O nai
nu kretanja organskih jedinki nije mogao da kae nita vi
e nego o svom sopstvenom. Vremenom je zapaao novu zav

282

SNOVI

V E TI C J O J

KUCI

<Tonetku kao to je sklonost izvesnih bia da iznenada niot

d iskrsnu ili da isto tako naglo, sasvim ieznu. Prodorna,
estoka zbrka zvukova koja je proimala bezdane nije bila
podlona analizama stepenima rezonance i ritma. Delovala
je u skladu s odreenim vizuelnim promenama u svim tim
neuhvatljivim organskim i neorganskim delovima. Gilrnena
je neprestano obuzimao strah da bi buka mogla da naraste
do nepodnoljivog stupa jaine tokom jednog od njiho
vih mranih, surovo neumoljivih preobraaja.
U tim vrtlozima potpunog otuenja nije opazio Smeeg
Denkina. Taj sablasni mali uas spadao je u ona sjajnija,
ea snovienja koja su ga obuzimala as pre nego to bi
zapao u najdublje ponore sna. Dok bi Gilmen leao u mra
ku borei se da ostane budan, prastarom bi se sobom razlio
slab, titravi sjaj, pokazujui u ljubiastoj izmaglici komar is
koenih povrina koje su se stapale pod razliitim uglovima
i tako podmuklo napadale njegov mozak. Uas bi se proma
ljao iz pacovske rupe u uglu i tapkao bi prema njemu pre
ko utegnutog daanog poda, sa zloudnim iekivaem na
onom siunom, bradatom licu. Taj san bi se milosrdno ras
plinjavao pre nego to bi se spodoba pribliila dovoljno da
moe da ga onjui. Onjaci su joj bili pakleno dugaki i o
tri. Gilmen je svakodnevno pokuavao da zapui pacovsku
rupu, ali bi svake noi njeni pravi stanovnici progrizli pre
preku, ma kakva ona bila. J ednom je zamolio kuevlasnika
da je zatvori komadom lima, ali su ve sledee noi pacovi
probili nov otvor kroz koji su progurali ili dovukli u sobu
neobian komadi kosti.
Gilmen nije pominjao doktoru svoju groznicu znajui da
ne bi mogao da poloi ispite ako bi ga ovaj smestio u staci
onar koleda i to u trenutku kada mu je svaki sekund za ue
nje bio dragocen. Iako je pao iz diferencijalnog rauna i opte
psihologije, nije izgubio nadu da e do kraja semestra po
vratiti izgubljene pozicije.
U martu je novi inilac uao u njegove sjajnije, uvodne
snove i uz komarne obrise Smeeg Deinkina poela je da
se javlja nejasna senka, sve vie nalik na povijenu staricu.
Ovaj dodatak uznemirio ga je mnogo vie nego to je mo283

NEKRONOMIKON

gao da pretpostavi, ali je konano zakljuio da ga privie

nje podsea na staru babuskeru koju je dvaput zaista sreo
mranom spletu uliica blizu naputene luke. U tim su re
tima, zlokobno, sarkastino i na izgled sluajno zurenje le
vetice u rtiemu je izazvalo jezu, naroito prvi put, kada je
ogroman pacov mugnuo preko senovitog prolaza u sused
nu ulicu i naterao ga da sasvim bezrazlono pomisli na Sme
eg Denkina. Sada se, razmiljao je, ti nervozni strahmi
ogledaju u njegovim zbrkanim snovima.
Nije mogao da porekne tetni uticaj stare kue, ali su ga
tragovi ranijeg nezdravog interesovanja i dalje tamo zadr
avali. T vrdio je da je samo groznica bila kriva za njegoye
none fantazije i da e, poto ona oslabi, biti osloboen tih
udovinih privienja. Meutim, zbog nesumnjive ivosti i
ubedljivosti ovih privienja, imao je posle buenja neki mu
tan oseaj da je otiao mnogo dalje nego to moe da se se
ti. Bio je neugodno uveren da je u zaboravljenim snovima
razgovarao sa staricom i Smeim Denkinom te da su ga
oni nagovarali da poe nekud sa njima i sretne izvesno tre
e, daleko monije bie.
Kako se bliio kraj marta, Gilmenovo uenje matemati
ke je uznapredovalo, dok su ga ostali predmeti i dalje veo
ma brinuli. Nagonski je pronaao klju za reavanje Rima
novih jednaina i zadivio je profesora Epema svojim shva
tanjem etvrte dimenzije i slinih problema koji su oborili s
nogu ostatak razreda. J ednog popodneva dolo je do ras
prave o moguim udovinim zakrivljenjima u svemiru i o
teorijskim polazitima pribliavanja, pa ak i dodira izme
u naeg dela kosmosa i razliitih drugih oblasti, dalekih
koliko i najudaljenije zvezde ili sami meugalaktiki pono
ri ili ak basnoslovno udaljenih kao to su to provizorno za
mislive kosmike estice izvan celokupnog J\i ntajnovog pro
storno-vremenskog kontinuuma. Gilmenovo razvijanje ove
teme ispunilo je sve divljenjem, premda su pojedine hipo
tetike ilustracije samo jo umnoile inae brojna naklapa
nja o njegovoj nervoznoj i samotnjakoj nastranosti. Studen
tima je zavrtela glavu njegova smela hipoteza da bi ovek
mogao, kada bi posedovao matematiko znanje izvan svih
284

SNOVI

'u

VETIJOJ

K'UI

ur\Tenih granica ljudske spoznaje, promiljeno da se oti

::ne sa Zemlje prema bilo kojem drugom nebeskom telu ko
je bi se nalazilo na jednoj od bezbroj specifinih taaka unu
[ar kosrnike matrice.
Takav korak, rekao je, zahtevao bi samo dva stepena. Pr
\"0, izlazak iz trodimenzionalne sfere kakvu poznajemo, a
drugo, povratak u istu sferu na drugoj taki, moda besko
nano udaljenoj. Da je to mogue izvesti bez gubitka ivota
pokazalo se u mnogim sluajevima. Ma koje bie iz ma ko
jeg dela trodimenzionalnog sveta verovatno bi preivelo unu
tar etvrte dimenzije, a njegovo dalje postojanje zavisilo bi
od toga koji e deo novog trodimenzionalnog svemira oda
brati za ponovni ulazak. Stanovnici izvesnih planeta mogli
bi da ive na nekim drugim planetarna, ak i na onima ko
je pripadaju drugim galaksijama ili slinim dimenzionalnim
fazama drugog prostorno-vremenskog kontinuuma, mada
mora postojati prilian broj uzajamno neodgovarajuih, ak
i matematiki suprotstavljenih tela ili zona u svemiru.
Bilo je ak mogue da su stanovnici nekih svetova iz od
reene dimenzije u stanju da preive prelazak u mnotvo
nepoznatih i neshvatljivih svetova sa jednom ili bezbroj no
vih dimenzija bez obzira na to da li se nalaze one unutar ili
izvan datog kontinuuma ali, takoe, da i suprotno tvrenje
bude podjednako istinito. Bilo je to u oblasti spekulacija,
mada moemo biti prilino sigurni da oblik promene koju
podrazumeva prelazak sa datog dimenzionalnog stupnja na
sledei, vii, ne bi predstavljao razaranje bioloke celine ka
kvu poznajemo. Gilmenu nisu bili sasvim jasni sopstveni raz
lozi za ovu poslednju tvrdnju, ali je tu nedoumicu natkrili
la jasnoa ostalih teza, Profesor Apem naroito je voleo Gil
menovo pokazivanje srodstva vie matematike sa izvesnim
fazama magijskih uenja koja su dopirala do nas iz dubina
neizrecive prolosti, ljudske ili pre-ljudske, i ije su spozna
je o kosmosu i njegovim zakonima bile dublje od naih.
Oko prvog aprila Gilmen je ve postao ozbiljno zabri
nut poto njegova dugotrajna groznica nije jenjavala. Tako
e su ga brinule prie nekolicine stanara o njegovom hoda
nju u snu. Izgleda da je esto odsustvovao iz kreveta i da je
285

NEKRONOMIKON

kripanje patosa u iivesnim nonim satima primetio ovek

koji je stanovao ispod njega. Taj ovek je takoe priao ka
ko je uo, nou, korake obuvenih nogu, no Cilmen je bio si
guran da sused grei, poto su njegove cipele, kao i ostale
stvari, ujutro uvek bile na svom mestu. Moglo bi se govori
ti o svim vrstama slunih obmana u ovoj udnoj staroj kui.
Nije li se i samom Cilmenu, ak na dnevnom svetlu, inilo
da jo neki zvukovi, osim grebanja pacova, dopiru iz crnih
praznina s onu stranu kosog zida i nagnute tavanice? Nje
gove bolesno osetljive ui poele su da oslukuju odjeke ko
raka u tom od pamtiveka zatvorenom prostoru, a slune var
ke bile su pokatkad oajniki stvarne.
Meutim, Cilmen je shvatao da je zapravo postao me
sear. Dva puta je njegova soba nou zateena prazna, prem
da je sva odea bila na svom mestu. U to ga je uveravao i
Frenk Elvud, njegov kolega kojeg je oskudica prinudila da
se nastani u ovoj bednoj i omrznutoj kui. Elvud je uio u
sitne sate. J edne noi je potraio Cilmena da bi mu ovaj po
mogao u diferencijalnom raunu, ali je naao sobu praznu.
Poto nije bilo odgovora na njegovo kucanje, otvorio je ne
zakljuana vrata, to je uopte predstavljalo drskost, ali mu
je pomo bila strahovito potrebna, pa se nadao da se nje
gov sused nee naljutiti zbog buenja. Cilmen, zaudo nije
bio tamo. Kada mu je Elvud ovo ispriao, sam se zapitao
gde li je mogao da odlunja, bosonog i odeven samo u pi
damu. Odluivi da sve to ispita, ako se njegovo etanje u
snu ponovi, pomiljao je i da pospe pod hodnika branom
ne bi li video kuda vode otisci stopala. Vrata su bila jedini
pojmIjiv izlaz, poto sa spoljne strane uskog prozora nije bi
lo mesta gde bi se mogla spustiti noga.
Kako je april odmicao, Cilmenovim groznicom izotre
nim uima su sve vie smetale plaljive molitve praznover
nog trgovca tkaninama Doa Mazurevia, koji je imao sobu
u prizemlju. Mazurevi je priao duge, nesuvisle prie o du
hovima stare Kezaje Mejsn i dlakavog, otrozubog njukala,
dodajui da su ga ini s vremena na vreme toliko progoni
le da ga je samo njegovo srebrno raspee koje mu je upra
vo zbog toga dao otac Ivanieki iz Crkve sv. Stanislasa moglo
286

SNOVI

'u V E T I C J O J

K 'U C I

pmi utehu. Sada je, pak, molio zato to se pribliavao

""tiji Sabat. U maju je bila Valpurgijska no, kada su naj
a paklena zla krstarila zemljom, a sve Satanine sluge se
. pljale radi bezimenih rituala i dela. To je oduvek bilo 10neme u Arkamu, bez obzira na to to su se otmeni ljudi
1iskatonik aveniji i u ulicama Haj i Seltonstal pretvarali
nemaju pojma ni o emu. Deavala bi se zlodela, a ne
.:r.alo bi jedno ili dva deteta. Do je znao za te stvari jer je
egova baka u starom kraju sluala prie od svoje bake. U
0 doba bilo je mudro itati molitve i moliti krunicu. Ve se
. meseca Kezaja i Smei Denkin nisu pojavljivali u blizi.
Doeve sobe, niti u blizini sobe Pola Sjonskog, niti igde
gde, a to odsustvo nije nagovetavalo nikakvo dobro. Mo
ra da su neto smerali.
Sesnaestog toga meseca Gilmen je navratio u lekarsku
ordinaciju i sa iznenaenjem otkrio da njegova temperatu
ra nije toliko visoka kao to se plaio. Lekar ga je otro is
pitivao i onda mu posavetovao da potrai specijalistu za ner
'e. Nakon razmiljanja, Gilmenu je bilo drago to se nije
obratio jo ljubopitljivijem lekaru sa koleda. Stari Voidron,
oji je i ranije obuzdavao njegove aktivnosti, naterao bi ga
da se odmori, a to je bilo nemogue u ovom trenutku kada
-e toliko pribliio znaajnim rezultatima svojih istraivanja.
)l esumnjivo se nalazio u blizini granice izmeu poznatog
univerzuma i etvrte dimenzije i ko bi mogao da kae gde
e se zaustaviti?
Ali ak i dok su ga obuzimale ovakve misli, pitao se za
razlog te udne samouverenosti. Da li su formule na listo
,"ima koje je iz dana u dan ispunjavao izazivale u njemu to
opasno oseanje neminovnog? Lagani, pritajeni koraci ko
ji su mu se priinjavali u zatvorenoj praznini iza kosih zido
va rastrojavali su mu nerve. Sada se pojavilo i to rastue ose
anje kako ga neko neprekidno nagovara da protiv svoje vo
lje uini neto uasno. A mesearenje? Kuda je to ponekad
odlazio nou? I ta je bio taj bledi nagovetaj zvuka koji se
tu i tamo probijao kroz zbrku neprepoznatljivih zvukova ak
i na javi i usred bela dana? Njegov ritam nije odgovarao ni
emu zemaljskom, osim moda kadencama jednog ili dva_

287

NEKRONOMIKON

ju preutkivanih sabatskih napeva, a Gilmenje ponekad ue

peo od njegove slinosti sa nej asnim kricima i urlicima
onim sasvim neobinim bezdanima.
Snovi su u meuvremenu postaj ali sve gori. U sjajnijo
poetnoj fazi, stara vetica je sada ve bila avolski odree
na i Gilmen postade ubeen da je to ista osoba koja ga je
preplaila u prljavoj uliici kraj luke. Nepogreivo je prepo-
znao unazad povijeni dugaak nos i smeuranu bradu, a nje
na bezoblina smea odea bee nalik na onu koju je pa m
tio. Izraz nj enog lica odavao je meavinu nastrane zlobe i li
kovanja, a kada se probudio, seao se promuklog glasa kako ga nagovara i preti. Mora da se sretne sa Crnim Cm"ekom i da poe sa njim do prestola Azatota u sreditu konac
nog haosa. To su bile rei koje mu je uputila. Mora isto ta
ko da potpie knjigu Azatota sopstvenom krvlju i da uzme
novo, tajno ime, sada kada je u svojim samostalnim eprka
njima dospeo tako daleko. Samo injenica da je ime "Aza
tot" video u Nekronomikonu i spoznaja da ono oznaava iskon
sko zlo koje izmie opisu, spreavali su ga da bez razmilja
nj a poe sa nj om, Smeim Denkinom i ostalima ka pre
stolu haosa, kuda ga je mamio tihi zvuk flaute.
Starica se uvek niotkud poj avljivala tamo u uglu gde e
vertikalna kosina sretala sa poloenom. Kao da se kristali
sala u taki blioj tavanici nego podu, a svake noi bila je
malo blia i znatno odreenija, pre nego to bi se san na
stavljao. Smei Denkin se isto tako sve blie primicao i nj e
govi ukastobeli onjaci napadno su se presijavali u neze
malj skom ljubiastom svetlucanju. Prodorno i ogavno kiko
tanje ove spodobe se sve jae urezivalo u Gilmenovu svest i
ujutro se priseao kako je sam izgovarao rei "Azatot" i "Ni
arlatotep" .
U onim dubljim snovima sve se pojavljivalo daleko od
reenije i Gilmen je oseao da sumrani bezdani to ga okru
uju pripadaju etvrtoj dimenziji. One organske jedinke i
je je kretanje prividno bilo sasvim ,nepovezano i bezrazlo
no, verovatno su predstavljale odraze oblika ivota na na
oj sopstvenoj planeti, ukljuujui i ljudska bia. Nije se usu
ivao ni da razmilja o prirodi ostalih, smetenih u njihov

288

SNOVI

VETICJOJ

KUI

oj opstvenoj, trodimenzionalno j sferi, ili sferama. Sve od

nih istaknutijih pokretnih jedinki, prilino velika gomila
e tl ucavih, elipsasto okruglih mehurova i znatno manji po
edron nepoznatih boja i promenljivih uglastih povrina
- o da su ga uoili i pratili ili su lebdeli okolo, dok se nje
go\" poloaj meu titanskim prizmama, lavirintima, skupi
nama kocaka i povrina i tobonjim graevinama menjao.
za sve to vreme neodreeni krici i tutnjava p ostajali su sve
ulasniji, kao da se bliio neki udovini vrhunac krajnje ne
podnoljive snage.
U noi izmeu devetnaestog i dvadesetog aprila, dolo
je do novih dogaaja. Gilmen je napola nesvesno plovio kroz
umrane bezdane sa mehurastom masom i malim polihe
dronom koji su lebdeli pred njim, kada je zapazio udno
pravilne uglove koje su tvorile ivice nekakvih gigantskih go
mila prizmi u blizini. Narednog trenutka izronio je iz bez
dana i stajao sav obuzet drhtavicom na stenovitoj padini bre
ua okupan snanim, difuznim zelenim svetlom. Bee bos,
odeven samo u pidamu i kada je pokuao da hoda, otkri
da jedva moe da podigne nogu. Kovitlac isparenja pokri
\"ao je sve osim strmog terena u neposrednoj blizini i on
ustuknu pri pomisli na zvuke koji bi mogli dopreti iz tih isparenja.
Onda je ugledao dve prilike kako s mukom puu prema
njemu. Staricu i malu dlakavu spodobu. Babuskera se s mu
kom pridigla na kolena i uspela da prekrsti ruke na neobi
an nain, dokje Smei Denkin svojom odvratnom apom,
nalik na ruku, pokazivao u izvesnom pravcu, s oiglednim
naporom. Podstaknut nagonom, ij i izvor nije mogao da od
redi, Gilmen se okrenuo u pravcu koji su odreivali ugao
stariinih ruku i siuna udovina apa i pre nego to je na
pravio tri koraka, ponovo se naao u sumranim bezdani
ma. Geometrij ski obrisi komeali su se oko nj ega i oseao se
zbunjeno i neodluno. Najzad se probudio u svom krevetu
na suludo iskoenom tavanu zlokobne stare kue.
Nije bio sposoban ni za ta tog jutra i nije otiao na pre
davanja. Neka nepoznata sila privlaila mu je pogled u na
izgled nerazumljivom smeru i nije mogao da odoli a da ne
_

289

NEKRONOMIKON

posmatra izvesno prazno mesto na podu. Kako je dan od

micao, ia njegovog zaslepljenog pogleda se pomerala i d
podneva je pobedio podsticaj da zuri u prazninu. Oko dya
sata izaao je na ruak i odmiui uskim gradskim uliica
ma, shvatio je da se sve vreme kretao prema jugozapadu.
Samo s krajnjim naporom zaustavio se u kafetariji u Crb-e
noj ulici, ali je posle obeda osetio kako ga nepoznata sila jo
vie privlai.
Morae ipak da se posavetuje sa specijalistom za ner"Ye.
Moda je sve ovo u vezi sa njegovim mesearstvom. U me
uvremenu bi mogao bar da pokua da se sam oslobodi tih
bolesnih ini. Nije bilo sumnje da je jo uvek uspevao da se
odupre sili koja ga je privlaila. Uz ogromno oklevanje je
krenuo u suprotnom pravcu i namerno se odvukao na se
ver, du Ulice Garet. U trenutku kada je stigao do mosta na
Miskatoniku, bio je obliven hladnim znojem i stezao je gvo
zdenu ogradu gledajui uzvodno prema zloglasnom ostrvu,
gde su se pravilne linije drevnog kamenja mrko uzdizale na
popodnevnom suncu.
Odjednom se trgao. Na pustom ostrvu sasvim jasno je
uoio ivu figuru, a zagledavi malo pomnije bio je uveren
da je re o udnoj starici ij i je nakazni lik bio tako razorno
prisutan u njegovim snovima. Visoka trava pored nje tako
e se pomerala, kao da je jo neto ivo puzalo sasvim bli
zu tla . Kada je starica poela da se okree prema njemu, str
moglavce je odjurio s mosta u zaklon lavirinta gradskih uli
ica koje su izlazile na reku. Mada je bio udaljen od ostrva,
mogao je da oseti udovino i nevidljivo zlo kako izbija iz
zajedljivog pogleda te povijane, drevne prilike.
I dalje ga je neto privlailo u pravcu jugozapada i Gil
men je samo zahvaljujui ogromnoj odlunosti uspeo da se
odvue u staru kuu i uz trone stepenice. Satima je sedeo
utke i besciljno, polagano sve ee okreui oi u pravcu
zapada. Oko est sati njegov izotreni sluh uhvatio je pla
ljive molitve Doe Mazurevia dva sprata nie. U oajanju
je dograbio eir i izaao na zlatno osunane ulice, putaju
i da ga, sada usmerena ravno prema jugu, privlana sila
odvede bilo kuda. Sat kasnije, tama ga je zatekla na otvore290

SNOVI

U VE T i j O j

KU CI

- . poljima iza Hengmens Bruka pod svetlucavim prolet

"un zvezdama. Potreba da hoda postepeno se pretvarala u
eodolj ivu elju da mistino odleti u svemir i odjednom je
,"atio gde lei izvor te privlane snage.
\1esto je bilo gore, u visinama. Odreena taka meu
Z\-ezdama imala je mo nad nj im, dozivala ga je. Oigledno
e [o bilo mesto izmeu Hidre i Argo Navis, i ono ga je pri
-lailo od trenutka kada se probudio, neto posle svanua.
ada mu je to bilo j asno. Ujutro se nalazilo na istoku, da bi
:e. opisujui luk, junom putanj om primaklo zapadu. Ka\"o je bilo znaenje te nove poj ave? Da li ga je obuzimalo
ludilo? Koliko dugo e sve to traj ati ? Ponovo skupivi odlu
nost, Gilmen se okrenuo i odvukao natrag u zlokobnu sta
ru kuu.
Mazurevi ga je ekao na vratima. Cinilo se da istovremeno i jedva eka, ali i okleva da mu saopti sasvim svee
p raznoverice. Radilo se o vetijem svetlu. Prole veeri Doe
je bio na nekakvoj proslavi. U Masausetsu se slavio Dan pa
rriota. Vratio se kui posle ponoi. Osmotrivi spolja kuu
najpre je pomislio da je Gilmenov prozor u mraku, a onda
je u njemu zapazio slabo ljubiasto svetlucanje. Hteo je da
upozori gospodina odozgo na tu stvar jer je svako u Arkarnu
znao da je re o Kezajinom vetijem svetlu koje je blistalo
oko Smeeg Denkina i duha same stare vetice. On ranije
nije nita govorio, ali sad mora sve da ispria, jer, po svemu
udei, Kezaja i njen dugozubi roak opsedaju mladog gospodina. Ponekad su on, Pol Sjonski i kuevlasnik Dombrovski pomiljali da vide svetlo kako se probija kroz pukotine
zatvorenog tavana iznad sobe mladog gospodina, ali nisu
hteli da govore o tome. Meutim, bilo bi bolje za njega da
uzme drugu sobu i potrai raspee od nekog dobrog sve
tenika, kao to je, recimo, otac Ivanicki.
Dok je Mazurevi brbljao, Gilmen oseti kako mu bezi
mena panika stee grlo. Znao je da je Doe svakako bio pri
pit kada se prole noi vraao kui, a ipak je njegovo pomi
njanje ljubiastog svetla u tavanskom prozoru imalo zastra
ujui znaaj . Bio je to plamtei sjaj istovetan sa onim to je
uvek blistao oko starice i male dlakave spodobe u sjajnijim,
_

291

N E K R ONO MIK O N

otrijim snovima koji su prethodili Gilrnenovom uranjan .

u nepoznate bezdane stoga je pomisao da bi neka drui:l
budna osoba mogla videti to svetlo iz sna sasvim protivre:i
la zdravom razumu. Ali kako je onda Mazurevi doao d
tog neobinog saznanja? Da li je to sam Gilmen ispriao do
je u snu hodao oko kue? Ne, rekao je Doe, nije, ali mlam
gospodin bi morao to da proveri. Moda bi Frenk Elvud mo
gao neto da mu kae, mada je oklevao da mu se obrati.
Groznica. Divlji snovi. Mesearstvo. Slune halucinacije.
Privlana sila take na nebu. Sada i ta sumnja na bolesno
prianje u snu! Morae da prekine sa uenjem, da poseti
specijalistu za nerve i da se najzad pribere. Kada se popeo
na drugi sprat, svratio je do Elvuda, ali je mladi ve bio iza
ao. Oklevajui, nastavio je prema svojoj tavanskoj sobi gde
je ostao da sedi u mraku. Gledao je i dalje u pravcu juga,
ali je, takoe, uhvatio samog sebe kako namerno oslukuje
neki zvuk sa tavana, napola ve zamiljajui zloslutno ljubi
asto svetio kako prodire kroz beskrajno male procep e na
niskoj, iskoenoj tavanici.
Te noi dok je Gilmen spavao, ljubiasto svetlo je u snu
zablistalo nad nj im jo snanije, a stara vetica i mala dla
kava spodoba, pribliivi se vie nego ikad, izazivale su ga
neljudskim cianjem i demonskim pokretima. Bilo mu je dra
go kada je uronio u nejasne i udne, treperave bezdane, upr
kos iritirajuem prisustvu one svetlucave mehuraste gomile
i malog kaleidoskopskog polihedrona. Onda je dolo do promene. Siroke, stapajue, skliske povrine pomaljale su se iznad i ispod njega, a sve se zavrilo u blesku delirijuma i plam
sanju nepoznatog stranog svetla u kojem su boje, uta, kar
min i indigo, bile sumanuto i nerazmrsivo izmeane.
Nalazio se u p oluleeem stavu na visokoj , fantastino
ograenoj terasi iznad bezgranine dungle divlj ih, nemo
guih vrhova, uravnoteenih povrina, tornjeva, minareta,
vodoravnih diskova to lebde nad iljatim kulama i bezbroj
nih jo neobinijih kamenih i metalnih oblika koji su veli
anstveno blistali u saiuem ognju viebojnog nebeskog
svoda. Pogledavi navie, ugledao je tri ogromna plamena
diska, svaki u drugoj nijansi i na razliitoj visini iznad be sv

292

SNOVI

cU

V E T I j O J

KU I

no udaljenog, valovitog horizonta niskih planina. Iza e

redovi jo viih terasa dizali su se uvis jedan za drugim
d-okle god se pruao pogled. Grad u dubini prostirao se pre
!!ranica vidokruga i Gilmen se nadao da odatle nikakav
nee dopreti do njega.
Pod sa kojeg se lagano podigao bio je sainjen od ugla
.
og, venama proaranog kamena ije mu je poreklo bilo
epoznato, a ploe su imale obrise bizarnih uglova i kao da
:u bile uobliene, vie u skladu sa nekom nakaznom sime
rrijom ij e zakone nije mogao da shvati, nego to su bile ne
-imetrine. Ograda mu je dosezala do grudi, bila je prefi
njeno i matovito izraena, a du njenih ivica, u kratkim
razmacima, stajale su figurice grotesknog oblika i izuzetne
izrade. One su, kao i sama ograda, ini se, bile nainjene od
nekakvog blistavog metala ija se boj a rastapala u raznorod
nim odsj ajima, dok je nj ihova priroda izmicala svakom od
reenju. Figure su predstavljale izbrazdane, valjkaste pred
mete, sa tankim, vodoravno ispruenim ruicama koje su se
ablasno irile od sredinjeg prstena i sa vertikalnim izbo
enjima ili izraslinama to su izvirale iz glave i osnove valj
ka. Svaka od tih izraslina bila je sredite skupine od pet du
gakih, ravnih, trouglasto zailjenih ruku poredanih slino
kracima morske zvezde, gotovo vodoravno, ali neznatno po
vijenih od sredinjeg valjka. Osnova najnie izrasline bila je
vezana za dugaku ipku tako krhkim spojem da je nekoli
ko figura ve bilo odlomljeno. Figure su bile visoke oko de
set centimetara, dok su iljate ruice imale u preniku naj
vie oko pet centimetara.
Kadaje Gilmen ustao, pod njegovim bosim nogama plo
e su bile vrele. Bio je sasvim sam, priao je ogradi i zbunje
no pogledao prema beskrajnom kiklop skom zidu koji se pru
ao preko eststo metara ispod. Dok je razmiljao, osluki
vao je zbrkani ritam udaljenih zviduka koji su pokrivali i
rok tonaini opseg izvirui odozdo iz uskih ulica i poeleo da
upozna stanovnike tog grada. Posle izvesnog vremena ga je
od itavog prizora obuzela vrtoglavica i sasvim bi klonuo na
pod da nagonski nij e epao sjajnu ogradu. Njegova desna
ruka spustila se na jednu od poredanih figurica i izgleda da

293

NEKRONOMIKON

ga je ovaj dodir postepeno vratio svesti. Meutim, sve je .....

bilo prevelik teret za egzotinu istananost metalnog pred
meta i iljata figura se prelomila pod njegovim stiskom.
dalje napola omamljen, nastavio je da je stee, dok je dru
gom rukom drao prazan prostor na glatkoj ogradi.
Tada su nj egove preosetlj ive ui uhvatile nekakav Z\
pozadi i on je pogledao preko nivoa terase. Pet figura mu
se pribliavalo laganim korakom, bez vidljivih zlih namera.
Dve su bile udna starica i zubata dlakava ivotinjica. Osta
le tri su ga naterale da zadrhti . Bila su to iva bia viso'
oko dva i po metra, u dlaku nalik na iljate figure na ogra
di, a kretala su se paukolikim izvijanjem nieg para zraka
stih ruica.
Gilmen se probudio u krevetu obliven hladnim znojem
i sa bolovima u licu, rukama i stopalima. Izbauljao je iz kre
veta, uurbano se umio i obukao, kao da je eleo da to je
mogue bre napusti kuu . Nije znao kuda bi ali je jo jednom osetio da ne moe otii na predavanj a. Cudna privlana snaga mesta izmeu Hidre i Argo je oslabila, ali je dru
ga, daleko monija zauzela njeno mesto. Sada je oseao da
mora ii ka severu, dokle god izdri. Plaio se da pree most
naspram pustog ostrva na Miskatoniku, pa se tako uputio
prema mostu na Aveniji Pibodi. Veoma esto se spoticao, jer
su mu i oi i ui bile usredsreene na udaljenu taku na ne
beskom svodu.
Posle otprilike jednog sata, uspeo je da se pribere i uvi
deo da se nalazi daleko izvan grada. Svuda oko nj ega se pro
stirala tmurna pusto slatinastih movara, dok je uski put
pred njim vodio ka Insmutu, drevnom, upola naputenom
gradu od kojeg su stanovnici Arkama veoma zazirali. Mada
privlana snaga koja ga je vukla na sever nij e slabila, on joj
se sada odupirao, kao to se odupirao i onoj preanjoj , te
najzad uvide da moe da uspostavi ravnoteu meu nj ima.
Odvukao se natrag u grad i popio kafu u kafeterij i, a onda
se uputio do javne biblioteke gde je besciljno listao zabav
ne asopise. Sreo je neke prijatelje koji su se zaudili njego
voj udnoj opaljenosti od sunca ali im nije nita rekao o svo
joj etnji. Posle tri sata obedovao je u restoranu primeujuv

294

SNOVI

V E T I jO J

KUi

meuvremenu da se privlana sila ili smanj ila ili pode

. Ondaje protraio jo vremenajeftinim bioskopskim pro
!:!Iamom, posmatrajui istu ispraznu predstavu mnogo pu i ne obraajui panju na nj enu sadrinu.
Oko devet se uunjao u kuu. Cuo je kako Do Mazure\i izgovara nerazumljive molitve i pourio u svoju sobu u
po tkrovlju, ne zadravajui se da proveri da li se Elvud vrario. Sok je nastupio kada je upalio mirkavo elektrino sveuo. Odmah je primetio da se na stolu nalazi neto to tu ni
je pripadalo, a sledei pogled razvej ao mu je sve sumnje.
Leei postrance, jer nije mogla da stoji stabilno sama, bila
je tu egzotina iljata figura koju je u poslednjem udovi
nom snu odlomio sa neobine ograde. Nije nedostaj ao ni
jedan detalj. Izbrazdano valjkasto sredite, tanke i zrakaste
ruice sa izratajima na krajevima i ravne, lagano napolj e
izvijene ruke sline krajevima morske zvezde koje su se ra
vale iz tih izrastala. Sve je bilo tu. Pod elektrinim osvetlje
nj em boja je podseala na neku vrstu svetlucavo sive, pro
arane zelenim. Gilmen je uprkos uasu i uenju primetio
da je jedan od izrataja zupasto prelomljen na kraju, to je
odgovaralo mestu na ogradi iz sna, gde se figura nekada na
lazila.
Samo omamljujua ukoenost ga je spreila da glasno
krikne. Taj spoj sna i stvarnosti vie nije mogao da podno
si. I dalje omamlj en, epao je figuru i teturajui siao do
stana kuevlasnika Dombrovskog. Plaljive molitve prazno
vernog trgovca tkaninama i dalje su odjekivale plesnivim
hodnicima, ali Gilmen nije vie obraao panju na njih. Dom
brovski je bio kod kue i ljubazno ga je pozdravio. N e, on
ranije nije viao tu stvar i nita ne zna o njoj , ali je njegova
ena rekla da je pronala neku smenu limenu stvar u jed
noj od postelja za vreme podnevnog spremanja i moda je
o tome re. Dombrovski zatim pozva enu i ona ovo potvr
di. Da, pronala je tu stvar u postelji mladog gospodina, na
strani blioj zidu. Izgledala j oj je veoma udno, ali, narav
no, mladi gospodin ima u sobi mnogo udnih stvari, knjiga
i neobinih slika i zabeleki na hartiji. Ona svakako nita ni
je znala o ovome.
,;, U

295

NEKRONOMIKON

Tako se Gilmen ponovo popeo u potkrovlje sasvim po

meten i u nedoumici da li je to sve bio san ili je nj egovo me
searstvo dostiglo neverovatne razrnere i odvelo ga u plja
ku nekog nepoznatog mesta. Gde je doao do ove udne
stvari? Nije se seao da potie iz ma kojeg muzeja u Arka
mu . Ipak, to se moralo negde dogoditi, trenutak kada ju je
dograbio mora da je izazvao snovienje sa udnim prizori
ma na terasi. Sledeeg dana e obaviti neka veoma oprezna
ispitivanja i moda e potraiti specij alistu za nerve.
U meuvremenu je eleo da ispita sve o svom eventual
nom mesearstvu. Dok je iao uz stepenice i preko tavan
skog hola, prosipao je brano koje je pozmio od kuevla
snika, otvoreno priznajui razloge. Uz put je zastao pred El
vudovim vratima ali je unutra bilo mrano. Vrativi se u so
bu, spustio je iljatu figuricu na sto i legao duevno i tele
sno iscrpljen, ne trudei se ni da se svue . Uinilo mu se da
iz zatvorenog tavanskog prostora dopire grebanje i tapka
nj e, ali je bio previe rastresen da bi o tome uopte brinuo.
Zagonetna privlana sila severa ponovo je oj aala, samo to
se sad inilo da dopire iz daleko nie take na nebeskom
svodu.
U treperavom ljubiastom svetlu sna, starica i zubata,
dlakava spodoba ponovo se poj avie daleko uoljivije nego
ikad ranije. Ovoga puta su ga sasvim sustigle i on oseti ka
ko ga vetiine uvenule kande steu. Izvukoe ga iz kreve
ta u prazninu i na trenutak je zauo ritmiko huanje i vi
deo bezoblino treperenje nejasnih bezdana koji su kljua
li oko njega. N o sve je to traj alo veoma kratko, a onda se
naao u golom, skuenom prostoru bez prozora, sa grubim
daskama i gredama koje su se spajale iznad njegove glave i
neobinim kosim podom pod nogama. Jedini predmeti na
tom podu bile su niske police ispunjene knjigama svih stup
nj eva starosti i raspadanj a, a u sredini su se nalazili sto i klu
pa oigledno prikovani za tlo . Sitni predmeti nepoznatih ob
lika i namene bili su rasporeeni po policama i u sj ajnom
ljubiastom svetlu Gilrnenu se uinilo da vidi kopiju iljate
prikaze ij e gaje zagonetno poreklo izluivalo. Sa leve stra
ne pod se naglo sputao, stvarajui tamni trougao iz kojega
296

SNOVI

'll

VESTICJOJ

K 'U C I

. nakon nekoliko trenutaka angrljanja, izronila mrska ma

dlakava spodoba sa utim onjacima i bradatim ljudskim
...cem.
tarica koj a se zlobno kezila drala ga je i dalje, a kraj
.::r ola se nalazila prilika koju nikada ranije nije video. Visok
i mrav mukarac mrtvaki crne puti ali i bez najmanjeg tra
Qa negroidnih crta. Bio je bez ij edne vlasi i golobrad, a je
dina odea na njemu bee bezoblini plat od neke teke cr
ne tkanine. Noge mu se nisu mogle videti poto su ih zakla
njali sto i klupa, ali su nesumnj ivo bile potkovane jer se u
lo zveckanje svaki put kada bi se pomerio . Mukarac nije
nita govorio. Nikakav izraz se nije primeivao na nj egovom
itnom, pravilnom licu. Samo je pokazao na ogromnu knji
QU koja je rastvorena leala na stolu, dok je starica ugurala
ogromni sivi bode u Gilmenovu desnu aku. N ad svime se
nadvila koprena sulude strave, a vrhunac je dostignut kada
se dlakava spodoba uspentrala uz odeu spavaa sve do ra
mena, zatim sila niz njegovu levu ruku i na kraju ga ugri
zla za zglavak, odmah ispod ivice rukava. Kad je krv iknu
la iz rane. Gilmen se onesvestio.
Dvadeset drugog ujutro probudio se sa bolom u levom
zglavku i primetio trag osuene krvi na maneti . Seanja su
mu bila prilino zbrkana ali prizor sa Crnim Covekom nije
mu izbledeo iz svesti. Mora da su ga pacovi ugrizli za ruku
dok je spavao doprinosei ubedlj ivosti ovih stravinih sno
vienja. Otvorivi vrata sobe, Gilmen je zapazio da je bra
no na podu hodnika ostalo netaknuto, ako se zanemare tra
govi klipana koji je stanovao na drugom kraju. Po svemu su
dei, ovog puta nije bilo hodanja u snu. Ipak, protiv tih pa
cova neto mora da se preduzme i o torne e porazgovara
ti s kuevlasnikom. Ponovo je pokuao da zatvori rupu pri
dnu iskoenog zida, uguravi komad svee prikladne velii
ne. U uima mu je j o uvek strahovito zujalo, kao da se ra
dilo o zaostalim odjecima stravine buke koja mu je ispu
njavala snove.
Poto se okupao i presvukao odeu, Gilmen je pokuao
da se priseti onoga to je sanj ao posle prizora u ljubiasto
osvetljenoj prostoriji, no nita odreeno nije se uobliavalo

297

NEKRONOMIKON

u njegovoj svesti. Samo poprite dogaaja u snu odgovara

lo je zapeaenom tavanu nad njegovom sobom, koji je od
nedavno tako silovito poeo da obuzima njegovu matu, no
kasnij i utisci bili su bledi i nejasni. Bilo je tu nagovetaja
mutnih, treperavih bezdana, kao i mirnih, prostranijih i tam
nijih ponora koji su ih okruivali. Ponora u kojima nije bi
lo nikakvih odreenih nagovetaja. U te prostore su ga od
veli njegovi stalni saputnici, mehurasta gomila i mali poli
hedron, ali su se i on, kao i sam Cilmen, u napredovanju
kroz prazninu konane tame preobrazili u pramenove izma
glice. Neto drugo je sada iskrsnulo pred njim, ovei pra
men koji je tu i tamo tek poprimao oblik, a Cilmen je po
miljao kako njihovo napredovanje nije nimalo pravolinij
sko, ve sledi udne krivine i spirale nekakvog vazdunog
vrtloga, potinjenog zakonima nepoznatim fizici i matema
tici ma kojeg pojmlj ivog svemira. Najzad se ukazao nago
vetcy irokih, drhtavih senki, udovino, napola ujno pul
siranje i piskavo, monotono cijukanje nevidljive flaute i to
je bilo sve. Diknen je zakljuio da ovo poslednje potie iz
pripovesti koje je naao u Nekronomikonu, o Azatotu, bezum
nom entitetu koji vlada nad vremenom i prostorom sa cr
nog prestola u sreditu Haosa.
Poto je oprao krv, vide da je rana na zglobu sasvim ne
znatna, ali ga je zbunio poloaj dvaju siunih tragova ugri
za. Pokazalo se da nije bilo krvi na aravu na koj em je le
ao to je bilo veoma udno, s obzirom na tragove na koi i
manetama. Da li je u snu hodao po sobi, da li je sedeo na
jedinoj od stolica ili je zastao u nekom manje uobiajenom
poloaju? Zagledao je u svaki ugao u uzaludnoj potrazi za
smeim mrljama. Bie bolje, pomislio je, da prospe brano
po sobi kao to je to uinio ispred vrata, mada posle svega
to se zbilo nisu bili potrebni novi dokazi o hodanju u snu.
To je sad bilo izvesno, ali je trebalo neto uiniti da to pre
stane. Zamolie Frenka Elvuda za pomo. Toga jutra se i
nilo da je neobina privlana sila u visinama popustila, ma
da je bila zamenjena novim, mnogo tajanstvenijim osea
njem. Bio je to neodreen, uporan impuls koji ga je nago
nio na bekstvo iz sadanje situacije, ali nije sadravao nika298

S N OV I

U VE T I j O J

KUi

blii nagovetaj o nekom odreenom pravcu u kojem bi

Gilrnen mogao da krene. Kada je p odigao udnu, iljatu fi
QllT icu sa stola, uinilo mu se da stara privlana snaga seve
ra postaje j aa, ali je ipak bila sasvim nadvladana novijim i
III nogo besmislenijim nagonom.
Odneo je ilj atu figuru u Elvudovu sobu, trudei se da
ne slua Mazurevieve molitve koj e su dopirale iz prizemlja.
-a sreu, Elvud je bio u sobi i prilino se zabrinuo zbog sve
(Ta. Uspeli su malo da popriu pre polaska na doruak i u
'oled. Gilmen je urno izloio sve svoje skoranje straho
Ye i snovienj a. Njegov domain ga je sasluao sa mnogo
razumevanja i sloio se da neto mora da se preduzme. Bio
je zapanjen iznurenou i ispijenim licem svog gosta i pri
metio je njegovu neobinu pocrnelost od sunca koja je i dru
gima proteklih dana zapala za oko. Ipak, nij e moglo mno
go toga da se kae. Nije video Gilrnena ni u jednoj od nj e
govih nonih ekspedicija i nije imao poj ma ta bi mogla da
predstavlja udna figura. No, uo je francuskog Kanaani
na koji je stanovao upravo ispod Gilrnena kako jedne vee
ri razgovara sa Mazureviem. Govorili su jedan drugom ka
ko strahovito strepe od pribliavanja Valpurgijske noi do
koje je ostalo svega nekoliko dana, izmenj ivali su saaljive
primedbe o j adnom, opsednutom mladom gospodinu iz pot
krovlja. Kanaanin Deroe, koji je stanovao sprat nie, pri
ao je o odjecima nonih koraka potkovanih i nepotkova
nih nogu i o ljubiastom svetlu koje je jedne noi ugledao
kada se, proet strahom, prikrao Gilrnenovim vratima.
Nije se usuivao da viri kroz kljuaonicu, rekao je Mazureviu, poto je ugledao svetlo u prorezima oko vrata. Cuo
se takoe i tihi razgovor. Kada je poeo da ga prepriava,
glas mu se utiao do neujnog apata.
Elvud nije mogao da zamisli ta je navelo te sujeverne
kreature da ogovaraju, ali je pretpostavlj ao da su im matu
raspalile Gilmenove none etnje i prie u kasnim satima s
jedne strane, kao i blizina tradicionalno jezovite majske ve
eri. Bilo je oigledno da Gilmen govori u snu, a iz Deroe
ovog prianja proizlazilo je da se ljubiasto svetlo iz sna vi
delo i spolja. Ovi prosti ljudi mogli su veoma lako da povey

299

NEKRONOMIKON

ruju da su videli ma koju neobinu poj avu o kojoj se p

.
Sto se tie plana delovanja, bilo bi najbolje da se
preseli u Elvudovu sobu i izbegava da spava sam. Ehu
ga, naravno, probuditi ako ikad p one da govori, ili u_-
u snu. Pored toga, mora to pre da ode kod specijali te
meuvremenu e ih dvojica odneti iljatu figuru u razU"....
te muzeje i kod izvesnih profesora da je identifikuju i Ye vatno zakljue kako je pronaena u nekoj javnoj kanti za
patke. Najzad, Dombrovski se mora potruditi da potne ..
pacove u pregradnim zidovima.
Ohraben Elvudovom podrkom, Gilmenje toga dana o
ao na predavanj a. Neobini nagoni i dalje su ga opseda...
ali je on uspevao da im se odupre sa zavidnim uspehom . za
vreme pauze pokazao je udnu figuru nekolicini profe o
koje je ovo veoma zainteresovalo, ali nijedan od nj ih ni mogao da obj asni njenu prirodu, niti poreklo. Te noi e
spavao na kauu koji je, na Elvudov zahtev, kuevlasnik do
neo u sobu na drugom spratu i prvi put nakon mnogih ne
delja nisu ga opsedali uznemirujui snovi. Ali groznica !!a
nije naputala, a kuknjava trgovca tkaninama podsticala je
nj egovu rastrojenost. Tokom narednih nekoliko dana Gil
men je bio gotovo sasvim poteen bolesnih iskuenja. -i
je, po Elvudovom svedoenju, pokazivao sklonost da pria.
ili ustaje u snu. U meuvremenu je kuevlasnik svugde po
stavio otrov za pacove. Jedini uznemirujui detalj bili su su
jeverni razgovori meu stanarima, ija mata je sada dobi
la krila. Mazurevi ga je neprekidno nagovarao da nabayi
raspee i konano mu je utrapio jedno, za koje je tvrdio da
ima blagoslov dobrog oca Ivanickog. Deroe je takoe terao
svoje. Tvrdio je da su se prve i druge noi Gilmenove odsutnosti iz njegove prazne sobe uli oprezni koraci. Polu Sjonskom se priinilo da uje zvuke u holovima i na stepenica
ma i tvrdio je da je neko bio pred njegovim vratima, dok se
gospodin Dombrovski zaklinj ao da je video Smeeg Den
kina, po prvi put od Svih svetih . Ipak, ove naivne prie ni
su mnogo znaile i Gilmen je ostavio jevtino metalno ras
pee da visi zaludno na kvaki ormara u Elvudovoj sobi.
v

"

300

SNOVI

VETIjOJ

KUI

dana su se Elvud i Gilmen raspitivali po lokalnim

..
a u elj i da identifikuju udnu iljatu figuru, ali uvek
peha. Svugde su, meutim, izazivali ogromno zani
ue. Krajnja neobinost predmeta predstavljalaje straho
- izazov za znatielju naunika. J edna od zrakastih ruica
je polomljena i podvrgnuta hemij skoj analizi. Profesor
......' rije ustanovio prisustvo platine, elika i telurij uma u ud
,, le guri, ali tu su bila jo bar tri vidljiva elementa velike
mske teine koje nikako nisu mogli prepoznati i klasifi
'}or yati. Oni ne samo da nisu odgovarali nijednoj poznatoj
;turi, nego se ak nisu ni uklapali u prazna mesta, re
zen-isana za mogue nove elemente u periodinom sistemu.
T; " 0 je tajna ostala nerazjanjena sve do danas, madaj e figu
ra jo izloena u postavci muzeja Miskatonik univerziteta.
Dvadeset sedmog aprila ujutro, u sobi u kojoj je Gilmen
bio gost, pojavila se nova p acovska rupa, ali ju je Dombrov
- ki tokom dana zatvorio. Postavlj eni otrov nije imao nekog
naroitog uinka, poto su se grebanje i jurnj ava u pregrad
nim upljinama i dalje uli.
Iste veeri Elvud je dugo bio odsutan i Gilmen ga je i
cekivao. Nije eleo da sam spava u toj sobi. Naroito poto
mu se uinilo da je u odsjaju sumraka nazreo odvratnu sta
ricu iji se lik na uasavajui nain uselio u njegove snove.
Pitao se ko je ona i ta je to angrlj alo pored nje, u plehanoj
konzervi povrh ubreta na ulazu u zaputeno dvorite. Iz
gledalo je da ga je vetica primetila i pakosno se zabuljila u
nj ega premda je to moda bio samo plod njegove mate.
Sledeeg dana oba mladia behu veoma umorna i ose
ali su da e spavati kao klade im p adne no. Tokom vee
ri pospano su raspravljali o matematikim studijama koje su
u potpunosti i moda tetno obuzele Gilmena i razmiljali
o njihovim moguim vezama sa drevnom magijom i folklo
rom. Govorili su o staroj Kezaji Mejsn i Elvud se sloio da
Gilmen ima dobrih razloga da veruje kako je naiao na neo
binu i znaaj nu informaciju. Tajni kultovi kojima su ovakve
vetice pripadale esto su uvali i prenosili neoekivane taj
ne iz drevnih, zaboravljenih vremena. Nije bilo nemogue
da je Kezaja zaista ovladala umeem prelaska iz jedne diTri

__

301

N E K R O ,\J O M I K O N

menzije u drugu. Tradicija istie beskorisnost materij

prepreka u spreavanju vetijeg kretanja, i ko bi onda
gao da zna taje osnova starih pria o nonim jahanjima
metli?
Da lije savremeni student mogao da ovlada slinim
ima samo na osnovu matematikih istraivanja, jo je
balo utvrditi. Uspeh, dodao je Gilmen, moe da dovede
opasnih i nezamislivih situacija. Ko moe da predvidi o nosti to prate prelazak u blisku, ali pod normalnim u lo ma nedostupnu dimenziju? Sa druge strane, ponuene m
gunosti su bile bezgranine. Vreme verovatno ne protice
izvesnim zonama svemira, a ulaskom u jedinu takvu zonu
ostajanjem u njoj moe se beskonano odlagati starost, bez
patnji organskog metabolizma ili izopaavaqja, osim u za
nemarljivom obimu za vreme poseta sopstvenom ili slinin'
svetovima. Covek bi mogao, recimo, proi kroz bezvre mensku dimenziju i pojaviti se u nekom dalekom periodu ze
maljske istorije isto tako mlad kao to je i bio.
Ne moe se, meutim, tvrditi sa sigurnou da je neko
me to ve polo za rukom. Stare legende su nejasne i prete
rane, a u istorijskim vremenima svi pokuaji prelaska zabra
njenih granica kao da su se iskomplikovali udnim i stra nim savezima sa onostranim biima i glasonoama. Pomi
njala se tu i nezaboravna figura izaslanika ili glasnika tajanstvenih sila "Crni Covek" vetijeg kulta i Niarlatotep iz Nekronomikona . Postojalo je i zbunjujue pitanje beznaaj nij ih
glasnika i posrednika, kvaziivotinj a i udnih hibrida koje
legenda opisuje kao vetije srodnike. Dok su Gilmen i El
vud tonuli u san, suvie iscrpljeni da bi i dalje raspravljali,
uli su kako pripiti Doe Mazurevi teturajui se ulazi u ku
u i zadrhtali su od oajnike neobuzdanosti njegovih pla
ljivih molitvi.
Gilmen je iste noi ponovo ugledao ljubiasto svetlo. U
snu je uo grebaqje i glodanje u pregradnim upljinama i
pomiljao da neko nespretno opipava kvaku. Onda je opa
zio staricu i malu dlakavu spodobu kako mu se pribliavaju
preko zastrtog poda. Vetiino lice bilo je obasjano neljud
skom radou, a utozuba nakaza se zlokobno kikotala poka

302

SNOVI

VE5TIjOj

KUi

mjui prema vrsto zaspalom Elvudu na drugom kauu. Pa

ralizovan strahom nije mogao ni da krikne. Kao i ranije, od
\Tatna baba je uhvatila Gilrnena za ramena i istrgla ga iz kre
yeta u prazan prostor. Ponovo je oko njega zablistao beskraj
hueih bezdana ali je ve u narednom trenu pomislio da se
nalazi u mranoj, blatnjavoj, nepoznatoj uliici prepunoj
mradnih mirisa to izbijaju iz tronih zidova drevnih kua.
Pred nj im se nalazio Crni Covek kojeg je ve jednom
reo, dok mu je sa manje razdaljine starica namigivala i dr
ko se kezila. Kao da je bio obuzet' obesnom igrom, Smei
Denkin se eao o zglavke Crnog Coveka, koji su veini delom bili ogrezli u blatu. Sa desne strane se video tamni prolaz otvorenih vrata, prema kojima je Crni Covek nemo pokazivao. Vetica iskeenog lica uputila se unutra, vukui Gil
mena za rukav pidame. Smradno stepenite je zloslutno
kripalo, obasj ano slabim ljubiastim svetlom koje je zrai
lo iz starice. Najzad su se ispeli do nekih vrata na odmori
tu. Starica je pritisnula kvaku i otvorila ih, dajui znak Gil
menu da eka, a onda nestala u tamnom otvoru.
Mladieve preosetljive ui uhvatile su neobian, prigu
en krik, a istog trenutka je vetica izala iz sobe, nosei ma
li, nepomini zamotuljak koji je poverila spavau sa zapo
vednikim izrazom lica. Pogled na zamotuljak i njegov ob
lik razbio je aroliju. I dalje previe omamljen da bi krik
nuo, Gilmen je pojurio bez osvrtanj a niz ogavne stepenice
i u blato napolje. Zaustavio se tek kada je ugledao Crnog
Coveka i kada mu se ov ispreio dograbivi ga za vrat. Dok
ga je svest naputala, zauo je udaljeno, vritavo kikotanje
zubate pacolike nakaze.
Dvadeset devetog ujutro Gilmen se probudio obuzet olu
jom uasa. Istog asa kada je otvorio oi znao je da se zbilo
neto jezivo, poto se ponovo naao u svojoj staroj tavanskoj
sobi sa iskoenim zidom i tavanicom, ispruen na sada ne
nametenom krevetu. Vrat ga je neshvatljivo boleo, a dok je
s naporom pokuavao da se podigne u sedei poloaj, pri
metio je sa rastuim uasom da su mu noge i krevi pida
me smei od osuenog blata. Na trenutak su mu seanja bi
la beznadeno zamagljena, ali je konano bio uveren da je
v

303

NEKRONOMIKON

hodao u snu. Elvud je suvie vrsto spavao da bi ga uo

spreio. Na podu su bili zbrkani tragovi blatnjavih stopa,
zaudo, nisu ili sve do vrata. Sto ih je vie posmatrao, G- menu su oni sve udnije izgledali. Pored onih koje je ill
gao da prepozna kao svoje, tu su bili i neki manji, gotO\
okrugli otisci, kao da su ih nainile noge ogromne stolice
stola, samo to je veina bila polukrunog oblika. Bilo je ta
koe i nekoliko udnih pacovskih tragova koji su vodili od
novog otvora i natrag. J o vea zbunjenost i strah obuzeli
Gilrnena kada je oteturao do vrata i video da u holu ne ma
nikakvih blatnjavih tragova. Sto se vie priseao odvratnog
sna, sve vie ga je obuzimao uas, koji je samo pojaa, al
alosno zapevanje Doa Mazurevia iz prizemlja.
Siavi u Elvudovu sobu, probudio je prijatelja i ispriao
mu ta se desilo, ali ni Elvud nije nikako mogao da srni li
obj anjenje. Kuda je Gilmen mogao da ode, kako se vratio
u svoju sobu ne ostavljajui tragove na hodniku i kako su e
blatnjavi otisci nalik na tragove nametaja nali na podu ta
vanske sobe p omeani sa njegovim stopama, bilo je iznad
nj egove sposobnosti shvatanja. Tu su bili i oni tamni, plavi
asti tragovi na Gilrnenovom vratu, kao da je sam pokuao
da se zadavi. Spustio je ruke na nj ih i otkrio da se otisci ni
priblino ne poklapaju. Dok su njih dvojica razgovarali, uao
je Deroe da kae kako je u sitne sate uo iznad svoje glave
strahovit zveket. N e, nije bilo nikog na stepenitu posle po
noi, mada je upravo neto pre ponoi on uo udaljene ko
rake sa tavana i neij e oprezno silaenje koje mu se nimalo
nij e dopalo. Nastupilo je, dodade, veoma ravo doba godi
ne za Arkam. Mladom dentlmenu bi svakako bilo bolje da
nosi raspee koje je dobio od Mazurevia. Cak ni danju nije bilo sigurno, jer i posle zore ima neobinih zvukova po
kui, naroito piskav deji pla koj i biva urno uguen.
Gilmen je toga jutra mehaniki odsluao predavanja, ali
nikako nije mogao da se usredsredi na uenje. Zapao je u
raspoloenje odvratne strepnje i iekivanja i izgledalo je da
oekuje nekakav unitavajui udarac. U podne je ruao u
univerzitetskom restoranu i ekajui na dezert uzeo novine
sa susednog stola. Taj desert nikada nij e pojeo. Clanak na
v

304

SNOVI

VETIjOJ

KUCI

. strani naterao ga je da razrogai oi i klone, te je

peo da plati raun i otetura se do Elvudove sobe.
- Orneovom prolazu prole noi se odigrala neobina
. Dvogodinje dete budalaste pralje po imenu Ana
"\ dejko nestalo je bez traga. Majka je, inilo se, ve
\Teme strepela da e se to dogoditi. Razlozi koje je na
i kao uzrok svom strahu bila su toliko groteskni da ih
nij e ozbiljno shvatao. J o od poetka marta, rekla je,
-YI-Pemeno je u blizini viala Smeeg Denkina i po njego
asama i kikotanju je znala da je mali Ladislas obe
zen za rtvovanje prilikom groznog Sabata u Valpurgijskoj
, . . Zamolila je susetku Meri Canek da spava u sobi i po
a da zatiti dete, ali se Meri nije na to usuivala. Nije
( (Tla da se obrati policiji, jer oni nikada ne bi poverovali
"\ e stvari. N a takav nain su odvodila decu svake godi
e. otkako ona pamti. Ni njen prijatelj Pit Stovacki ne bi joj
mogao, poto je eleo da ukloni dete s puta.
Ipak, svedoenje dvojice pij anaca koji su se zatekli u bli
zini ulaza neto posle ponoi, orosilo je Gilmenovo elo hlad
nim znojem. Oni su priznali da su bili pijani, ali su se obo
jica kleli da su videli sumanuto odeven trio kako urno ula
zi u mrani prolaz. Bili su to, rekoe, ogroman crnac u du
oakoj odori, sitna starica u dronjcima i mlad belac u pida
mi. Starica je vukla mladia, dok se oko crnevih nogu e
'-ao pitomi pacov i migoljio se u smeem blatu.
Gilmen je omamljen presedeo itavo poslepodne, a EI
\ud, koji je u meuvremenu video novine i na osnovu nj ih
doao do jezivih pretpostavki, zatekao ga je u tom poloaju
po povratku kui. Ovoga puta nijedan od njih nije sumnjao
da im se pribliavalo neto zaista gadno i ozbiljno. Izmeu
privienj a nonih mora i stvarnosti objektivnog sveta, uvr
ivala se udna i nezamisliva veza i samo silan oprez moe
da sprei jo straviniji razvoj dogaaja. Gilmen e pre ili
kasnije morati da poseti specijalistu, ali zasad jo ne srne ii,
posto su sve novme prepune prIca o otmICI.
Stvarni dogaaj se rasplinj avao u tmini ludila. Izvesno
vreme su Gilmen i Elvud apatom izmenjivali najneobuzda
nije pretpostavke. Da li je Gilmen napredovao u svojim izv

305

NEKRONOMIKON

uavanjima svemira i nj egovih dimenzija vie nego to je

sam bio svestan? Da li je zaista izaao izvan dimenzija navez
sveta doprevi do nezamislivih i beskrajno udaljenih taca
ka? Gde je boravio, ako je uopte boravio, u noima demon
skog otuenja? Huni, treperavi bezdani, zelena padina bre
ga, fantastina terasa, privlana sila zvezda, konani crni udog, Crni Covek, blatnj ava uliica i stepenite, stara vetica
i zubati, dlakavi uas, mehurasta gomila i mali polihedro n.
udnovata opaljenost od sunca, rana na zglavku, neobjas
nj iva figura, blatnj ave stope, tragovi na vratu, naklapanja '
strahovi sujevernih stranaca. Kakvo je znaee svega toga
Do koje mere zakoni zdravog razuma mogu sve ovo da pri
hvate?
Tu no su oba mladia probdeli tako da su sutradan ra
nije napustili predavanja i prepustili se dremeu. Bio je tri
deseti april i sa sumrakom je nastupao pakleni as Sabata.
kojega su se svi stranci u kui i drugi praznoverni ljudi ua
sno plaili. Mazurevi je doao kui u est i rekao da ljudi u
mlinu apuu kako e se valpurgijska svetkovina odrati u
mranoj vododerini iza Midou Hila, na mestu gde se nala
zio drevni beli kamen, mestu udno lieno m svakog biljnog
ivota. N eki od njih su ak natuknuli policiji da bi tamo tre
balo da potrae nestalog malog Volejka, ali nisu verovali da
e ita biti preduzeto. Doe je insistirao da nesreni mladi
gospodin najzad uzme raspee na niklovanom lancu, te ga
je Gilmen strpao pod koulju, ne bi li odobrovoljio trgovca.
Do duboko u no dva mladia su dremali u svojim sto
licama, uljuljkivani trgovevim molitvama. Uprkos dreme
u, Gilrnenov natprirodno izotren sluh kao da je hvatao ne
ki prefinjen, jeziv mrmor, koji je odudarao od uobiajenih
umova kue. Bolesne uspomene na detalj e iz Nekronomiko
na i Crne knjige su navirale i Gilmen je uhvatio sebe kako se
nj ie u ritmovima prikladnim za najcrnje ceremonije Saba
ta, potekle van vremena i prostora.
Ubrzo je shvatio ta to oslukuje. Bili su to pakleni na
pevi uesnika svetkovine u udaljenoj crnoj dolini . Kako je
mogao da zna tako mnogo o onome to su zazivali? Kako je
znao u kojem e asu vetica Nahab i njen demonski pomov

306

SNOVI

V E T I jOj

KUI

- biti spremni da iznesu punu posudu, praeni crnim pe

fi i crnim j arcem? Elvud je vrsto spavao i on pokua do
-anjem da ga probudi. Neto mu je, meutim, paralisalo
a . Vie nije vladao sobom. Modaje, nakon svega, potpi() knjigu Crnog Coveka?
Ondaje njegov grozniavi, preosetljivi sluh uhvatio uda
ene, vetrom noene zvuke. Doli su preko mnogih milja
regova, polj a i ulica, ali ih je on prepoznao, uprkos svemu.
arre se moraju zapaliti, igrai moraju zaplesati. Kako mo':'e da se uzdri, a da i sam ne poe? U kakvu je to mreu
uhvaen ? Matematiki prorauni, folklor, kua, stara Kezaa. Smei Denkin. I onda je primetio novu pacovsku rupu
zidu pored kaua. Povrh udaljenih napeva i molitvi Doa
fazurevia koje su dopirale odozdo, j avio se novi zvuk.
e porno, odluno grebanje u upljinama pregradnih zido
-a. adao se da elektrinog osvetljenja nee nestati. U gledao je otrozubo, bradato lice u pacovskoj rupi, uvidevi, naj
zad, njegovu zaprepaujuu slinost sa Kezinom i onda
zauo tiho tapkanje na vratima.
Vritavi, svetlucavi ponori zablistali su pred njim i bio je
asvim nemoan u bezlinom zagrljaju svetlucave, mehura
te gomile. Ispred se kretao mali, kaleidoskopski polihedran,
a du itave uskovitlane praznine rastao je i ubrzavao se neo
dreeni tonski obrazac, koji kao da je nagovetavao neki ne
izrecivi i nepodnoljivi vrhunac. Cilmen je, izgleda, znao ta
e pribliava. Cudovina provala valpurgij skog ritma u ijem kosmikom zvuku e biti usredsreena sva iskonska i po
slednja prostorno-vremenska previranj a, koj a lee iza ma
sivnih sfera materije i ponekad probijaju u odmerenim ta
lasima to prodiru kroz sve slojeve bia, igoui svetove u
razdobljima uasa.
Ali sve je to nestalo u trenu . Naao se ponovo u skue
nom, ljubiasto osvetljenom zakoenom prostoru sa nagnu
tim podom, niskim policama sa starim knjigama, sa klupom
i stolom, neobinim predmetima i trouglastim ponorom na
jednoj strani . Na stolu je leala siuna bleda prilika. One
sveeni deak, bez odee, dok je na drugoj strani staj ala u
dovino nacerena starica, drei u jednoj ruci blistavi no
.

307

NEKRONOMIKON

groteskne drke, a u levoj zdelu od sjajnog metala neobi

nih proporcija, pokrivenu udesno izgmvimnim arama. Sta
rica zapoe pesmu iz nekog prorokog rituala na jeziku ko
ji Gilmen nij e mogao da razume, ali mu je liio na stvari ko
.ie se oprezno pominju u Nekronomikonu.
Dok mu se prizor razbistravao, on vide kako se stara ve
tica naginje napred i prua ruku prema praznoj zdeli na dru
gom kraju stola. Tada, ne mogavi vie da obuzda svoja ose
anja, on pritra i zgrabi obema rukama zdelu, zapazivi tom
prilikom nj enu izuzetnu lakou . U istom asu, odurna pri
lika Smeeg Denkina ispuzala je preko ivice trouglasto
ponora sa nj egove leve strane. Vetica je pokazala Gilrnenu
kako da dri posudu u odreenom p oloaju, dok je sama
podigla groteskni no iznad male deje prilike, kolikogod
joj je ruka mogla da dosegne. Zubata, dlakava spodoba po
ela je da se kikoe, kao da nastavlja neki znani ritual, dok
j oj je vetica odvraala groznim graktanjem. Gilmen oseti
kako tupo, estoko gnuanje nadjaava njegovu duevnu oba
mrlost i lagana metalna zdela mu zadrhta u rukama. Tren
kasnije, pokret vetiine ruke u kojoj je bio no prekinuo je
aroliju, te on ispusti zdelu i mahnito pojuri da bi spreio
udovini in.
Zaas je stigao do ivice iskoenog poda sa druge strane
stola i oteo no iz stariinih kandi, a onda ga zavitlao uz
zveket preko ivice trouglastog ponora. U narednom trenut
ku, meutim, situacija se izmenila, jer te se ubilake kande
vrsto stegoe oko njegovog sopstvenog vrata, dok se nabo
rano vetiino lice iskrivilo od suludog gneva. Osetio je ka
ko mu se lanac jevtinog raspea zasekao oko vrata i, svestan
opasnosti, zapitao se kako bi njegov protivnik reagovao na
ovaj predmet. Dok ga je vetica stezala nadljudskom sna
gom, posegnuo je u otvor koulje i prekinuvi metalni la
nac, izvadio zaboravljeni simbol .
Pogled na raspee ispunio je ve ticu panikom, a njen sti
sak je popustio onoliko koliko je trebalo da se Gilmen sa
svim oslobodi. Strgnuo je eline kande sa svog vrata i od
vukao bi babuskeru preko ivice ponora da ona odnekud ne
prikupi novu snagu i ponovo ga stee . Gilmen onda odlui
v_

308

SNOVI

VESTIjOJ

KUI

joj uzvrati istom merom. Njegove ruke se sklopie oko

riinog vrata. Pre nego to je ona shvatila ta se deava,
motao joj je oko vrata lanac od raspea i brzo ga zategao,
e bi li joj presekao dah. Dok su se guali, osetio je kako ga
. neto ugrizlo za zglavak i shvatio je da Smei Denkin
ri kae starici u pomo. Grubim udarcem noge poslao je
oazu preko ivice ponora i zauo kako je zacvilela negde
eko u dubini.
::--r e znajui da li ju je doista ubio, on ostavi veticu da le
zi na podu. A onda, poto se okrenuo, na stolu ugleda pri
zor od kojeg je gotovo izgubio razum. Svi njegovi napori
pokazali su se uzaludnim. Dok se on borio s veticom, Sme
i Denkin je iz sve snage pokazivao svoju demonsku spretno t. Zuti onjaci nakaze uradili su sa deakovim zglobom
ono to vetica nije uspela da uini na prsima. Skoro ispu
njena zdela stajala je na podu pored malog, beivotnog tela.
Usred svog deliminog sna Gilmen je uo pakleno rit
lIlian napev Sabata kako dopire sa beskraj ne udaljenosti i
znao je da je Crni Covek, svakako, tamo. Zbrkana seanja
preplitala su se sa matematikim proraunima i on povero
Ya kako je nj egova podsvest sauvala uglove, koji su mu pr
,,-i put bili potrebni da se bez iij e pomoi vrati u normalan
svet. Bio je ubeen da se nalazi na zatvorenom tavanu iz
nad svoje sobe, ali je sumnjao da ikako moe pobei kroz is
koeni pod ili davno zapeaeni prolaz. Osim toga, zar ga
ne bi bekstvo sa sanjanog tavana odvelo u isto tako sanj anu
kuu, izopaenu sliku stvarnog mesta za kojim je tragao? Bio
je potpuno pometen odnosom sna i stvarnosti u itavom
svom iskustvu. Prolaz kroz nejasne ponore bie zastrauju
i, ne samo zbog valpurgij skog ritma ve i stoga to e mo
rati da slua prikriveno kosmiko pulsiranje kojeg se smrtno plaio. Cak i sada je mogao da oseti duboko, udovino
podrhtavanje, ij i tempo je i suvie dobro poznavao. U vre
me Sabata, ono je uvek raslo i natkriljavalo svetove, poziva
jui na poetak bezimenih rituala. Polovina napeva Sabata
sledila je obrazac ovog jedva ujnog pulsiranja, koje nijed
no zemaljsko uho nije moglo da podnese u svoj njegovoj
razotkrivenoj svemirskoj punoi. Gilmen se, takoe, pitao
v

309

NEKRONOMIKON

moe li prepustiti svojim instinktima da ga izvuku iz sye

ovoga. Kako moe da bude siguran da se nee ponovo na
i na onoj zeleno osvetljenoj planinskoj p adini daleke pla
nete, na mozaikom p op loanoj terasi iznad grada udO\-i
ta s onu stranu galaksij e, ili u crnom vrtlogu konane pra
znine Haosa u kojoj vlada suludi demon-sultan Azatot? pre
nego to je uspeo da donese odluku, ljubiasto svetlo je ne
stalo i ostao je u potpunom mraku. To je znailo vetiinu
smrt. Uinilo mu se da uz zvuke Sabata u dalj ini uje cvilje
nje Smeeg Denkina u ponoru, i da uje jo jedan, neob
uzdanijij ecaj . . . Mazurevieve molitve protiv Camiueg Ha
osa, preobraene u vrisak nejasnog trijumfa. Svetovi podru
gljive stvarnosti su se sudarali sa vrtlozima stranog sna.
Shub-Niggurath! Koza sa Hiljadu Mladunaca. Cilmena li
pronali na podu njegove udnovato zakrivljene stare sobe
u potkrovlju jo pre svanua, jer je uasni vrisak smesta privukao Deroea i Sj onskog i Dombrovskog i Mazurevia, probudivi ak i Elvuda koji je vrsto spavao na stolici. Bio je
iv, ali bez svesti, razrogaenih oiju. N a vratu je imao tra
gove ubilakih ruku, a na levom zglobu bolan ugriz paco a.
Odea mu je bila u strahovitom neredu, a nedostajalo je Do
evo raspee. Elvud je drhtao, ne usuujui se mi da pomi
sli kakav je novi oblik poprimilo prijateljevo hodanje u snu.
Mazurevi je bio napola obamro zbog "znaka" koji je sma
trao odgovorom na svoje molitve i mahnito se prekrstio ka
da se iza kose pregrade zaulo cviljenje i grebanje pacova.
Poto su spavaa smestili na nj egov kau u Elvudovoj so
bi, poslali su po doktora Malkovskog, mesnog lekara lie
nog sklonosti da iri neugodne prie, koji je Cilmenu dao
dve potkone injekcije koje su izazvale oputanje i stanje na
lik na prirodnu pospanost. U toku dana pacij enLu bi se po
vremeno vraala svest i tada je zbrkanim apatom govorio
Elvudu o svom n<:unovijem snu. Bio je to bolan proces, koji
je uskoro izneo na videlo i novu, poraavajuu injenicu.
Cilmen, ije su ui u poslednje vreme bile izuzetno ose
tlj ive, bio je sada sasvim gluvo Malkovski, kojeg su ponovo
urno pozvali, saoptio je Elvudu da su obe bubne opne bi
le probijene, kao da su pretrpale nalet nekog zvunog talav

31 0

SNOVI

VETICJOJ

KUCI

- . cija je silina premaala ljudsku izdrljivost. Kako je Gil

en mogao da uje slian zvuk u poslednjih nekoliko sati,
da on ne probudi itavu dolinu Miskatonika, dobri dok-or nij e umeo da objasni .
. Elvud je ispisao svoja pitanja na papiru, tako da su mo
li nekako da se sporazumeju. Niko nije znao ta da se pre
duzme u ovoj haotinoj situaciji, te odluie da, kao prvo,
[O je mogue manje razmilj aju o svemu. Obojica su se, me
utim, sloila da treba to pre da napuste ovu drevnu i ukle
ru kuu. Veernje novine su javljale o policij skoj poteri za
nekim udnim slavljenicima blizu vododerine iza Midou Hi
la neto pre zore, a pomenut je i beli kamen kao predmet
yekovnih praznoverica. Niko nij e bio uhvaen, ali je meu
ratrkanim beguncima primeen crnac divovskog rasta. Na
usednom stupcu primeivalo se da nema ni traga nestalom
deaku Ladislasu Volej ku.
Vrhunski uas je nastupio upravo naredne noi. Elvud
aa nikad nee zaboraviti, poto ga je doveo do nervnog slo
ma, zbog kojeg je do kraja semestra odsustvovao sa preda,"anja. Citave te veeri priinjavalo mu se da u pregradnim
zidovima uje pacove, ali nij e na to mnogo obraao panju.
Onda je, dugo nakon to su on i Gilmen legli, poelo uano vritanje. Elvud je skoio, upalio svetlo i pojurio do ka
ua svoga gosta. Ovaj je isputao zaista neljudske zvuke, kao
da ga je morila nekakva neopisiva muka. Previjao se pod
pokrivaima, a onda je na njima poela da se iri velika crve
na mrlj a.
Elvud se jedva usuivao da dodirne spavaa, ali su vri
ska i previjanje postepeno prestali. Do tog trenutka, Dombrovski, Sjonski, Deroe, Mazurevi i stanar sa poslednjeg
sprata su ve zakrili vrata sobe. Kuevlasnik je poslao enu
da telefonira doktoru Malkovskom. Svi su zaprepaeno krik
nuli kada je ogromna pacolika spodoba naglo iskoila ispod
zakrvavljenih pokrivaa i jurnula prema svee prokopanoj
rupi u najbliem zidu. U trenutku kada je Malkovski stigao
i svukao te zastraujue pokrivae, Volter Gilmenje bio mrtav.
Bilo bi okrutno davati vie od nagovetaj a o onome ta
je ubilo Gilrnena. U njegovom telu otkriven je pravi tunel .
v

311

N E K R O N O M I K O \J

Neto mu je izgrizlo srce. Dombrovski, razjaren uzaludn

u svojih napora na trovanju p acova, odbacio je svaku misao o daljem izdavanju kue u najam i u roku od nede
dana preselio se, zajedno sa svim starim stanarima, u prI
vu ali neto novju zgradu u Ulici Volnat. Najtee je bilo terati Doe Mazurevia da neko vreme dri jezik za zub'
Plaljivi trgovac tkaninama gotovo nikada nije bivao tre
i neprekidno je cmizdri o i mrmlj ao o sablasnim i jezO\i TI
' 1:
pOJavama.
Izgleda da se te poslednje, stravine noi Doe sagn IC
da bi pogledao grimizne pacovske tragove koji su vodili
Gilmenovog kaua do nove pacovske rupe. Na tepihu su
bili vrlo nejasni, ali se izmeu tepiha i pregradnog zida na
lazio komad nepokrivenog poda. Na tom prostoru je Mazu
revi pronaao neto udovino, ili mu se bar tako
poto se niko drugi nije slagao s nj im, uprkos neosp01'no
neobinosti otisaka. Tragovi na golom podu nisu nimalo liili na uveliane stope pacova, ali se ak ni Sj onski, ni DelOe nisu slagali da podseaju na otiske siunih ljudskih ru.lll.
Kua vie nikada nij e ponovo iznajmljivana. Cim ju je
Dombrovski napustio, na nju je poeo da se sputa veo ko
nane pustoi, poto su ljudi zazirali i zbog njene stare re
putacije, ali i zbog jednog novog, smrdljivog zadaha. Mo
da je otrov za pacove biveg kuevlasnika poeo najzad da
deluje, jer je ubrzo posle njegovog odlaska mesto postalo
prava muka za susede. Sanitarni nadzornici su sledili trag
zadaha sve do zatvorenih prostora koji su okruivali istonu
sobu u potkrovlju i na kraju se sloili da je broj mrtvih pa
cova svakako ogroman. Zakljuili su, meutim, da otvaranje
i dezinfekcija tih prostora nisu vredni truda, smrad e iona
ko uskoro nestati, a ni metani se nisu suvie uzbuivali. Za
pravo, oduvek su postoj ale nej asne lokalne prie o slinom
neobjanjivom zadahu, koji se u vetijoj kui javljao neto
posle Sabata i Svih svetih. Susedi su se, po obiaju, ubrzo
umirili, ali je smrad ipak izazvao dodatnu odbojnost prema
kui. Naposletku je graevinski nadzornik proglasio kuu
nepodobnom za stanovanje.

'-<'_'

312

SNOVI

'u

VETIjOJ

K ru t i

Gilmenovi snovi i neobine okolnosti koje su ih pratile

:1:- -ada nisu bili razjanjeni. Elvud, ija su razmilj anj a o i
- Yoj epizodi ponekad bila skoro izbezumljujua, vratio se
jesen u koled i diplomirao narednog juna. Utvrdio je
u sablasna govorkanja u gradu uveliko utihnula i upro nekim naklapanjima o avetinjskom kikotanju koja su tra
-ala koliko i sama kua, nijedna nova pojava stare Kezaje ili
- meeg Denkina nije pomenuta od vremena Gilmenove
-m rti. Prava je srea za Elvuda to se nije zatekao u Arkamu
ne koliko godina kasnije, kada su izvesni dogaaj i naglo pro
udili aputanja o starim grozotama. Kasnije je, naravno,
uo ta se desilo i pretrpeo je neopisive patnje zbog mra
nih i zbunjujuih razmiljanj a, ali to ni izdaleka nije bilo to
liko strano kao stvarno prisustvo ovim dogaaj ima.
Naime, u martu 193 1. vetar je poruio krov i veliki dim
njak opus tele vetije kue, tako da se haos izdrobljenih ci
aala, pocrnelih, mahovinom obraslih crepova i izlomlj enih
dasaka i greda sruio u tavan i probio njegov nagnuti pod.
Citavo potkrovlje bilo je zakreno tim krem odozgo, ali se
niko nije potrudio da ga raisti pre neizbenog ruenja oro
nule graevine. Taj konani korak desio se narednog de
cembra i poto su lenji i zaplaeni radnici raistili Gilme
novu sobu, poela su govorkanja.
Meu smeem koje se sruilo kroz drevnu, iskoenu ta
vanicu sobe, bilo je nekoliko stvari koje su naterale radnike
da prekinu sa poslom i pozovu policiju. N akon toga je po
licija pozvala grobara, a onda i nekolicinu profesora sa uni
verziteta. N a hrpi je bilo kostiju prilino izlomljenih i izmr
vljenih, ali nedvosmisleno ljudskih ijaje starost na zagone
tan nain protivreila datumu kada je jedino mogue mesto
prebivanja tih ljudi, nizak tavan iskoenog poda bio trajno
zatvoren . Policij ski lekar je zakljuio da su neke od ovih ko
stiju pripadale malom detetu, dok su druge pronaene me
u drocima trone smekaste tkanine upuivale na oma
lenu, povijenu enu poodmaklih godina. Paljivim ispitiva
njem otpadaka otkriveno je i mnotvo siunih kostiju pa
cova zgnjeenih pri ruenju, kao i starijih pacovskih kostu313

NEKRONOMIKON

ra, izgrienih malim onjacima na nain koji je kod mnogih

budio nedoumice i udne pretpostavke.
Meu ostalim predmetima na hrpi bilo je fragmenata
mnogobrojnih knjiga i novina, izmeanih sa ukastom pra
inom nastalom potpunim raspadanj em najstarijih meu nji
ma. Svi su spisi, bez izuzetka, govorili o najviim i n stra
vinijim oblicima crne magije. Oigledno skoranji datumi
pojedinih lanaka predstavlj aju nereivu zagonetku kao i pri
sustvo ne tako starih ljudskih kostiju. J o vea misterija je
bila potpuna homogenost neitkog starog rukopisa, prona
enog na velikoj gomili sline hartije, ije su stanje i vode
ni igovi nagovetavali razlike u starosti od stotinu trideset
do dve stotine godina. Za neke najveu misteriju predsta
vlja mnotvo krajnje neobjanj ivih predmeta rasejanih po
smeu u oigledno razliitim fazama oteenosti . Predmeta
ij i oblici, materijali, nain izrade i svrha izmiu svim naga
anjima. J edan od ovih predmeta duboko je uzbudio neko
licinu profesora sa Miskatonik univerziteta. Bila je to veo
ma oteena, nakazna statua, slina udnoj figuri kojuje Gil
men poklonio muzeju koleda, samo neto vea, izraena
od plaviastog kamena umesto od metala i snabdevena ugla
stim postoljem sa neitljivim hij eroglifima.
Arheolozi i antropolozi i dalje pokuavaju da objasne bi
zarne crtee, izgravirane na razbijenoj zdeli od lakog meta
la, na ij oj su unutranjoj strani kada je pronaena bili vi
dljivi zloslutni smei tragovi. Stranci i sujeverne bake pod
jednako su govorljivi kada je re o modernom niklovanom
raspeu sa pokidanim lancem, naenom meu smeem u
kojem je Doe Mazurevi uzbueno prepoznao predmet ko
ji je dao Gilmenu pre mnogo godina. Neki veruju da su pa
covi odvukli raspee u zatvoreni tavan, dok drugi smatraju
da se ono verovatno sve vreme nailazilo u nekom skrovitom
kutku Gilmenove sobe. Oni trei, ukljuujui i Doe Mazu
revia, iznosili su pretpostavke suvie besmislene i neuver
ljive za trezven um.
Kada je uklonjen iskoeni zid u Gilrnenovoj sobi, u dav
no zazidanom trougaonom prostoru izmeu te pregrade i
severnog spoljanjeg zida kue pronaeno je daleko manje
31 4

SNOVI

VETICJOJ

KUCI

a evinskog otpada. Ipak je i tu bilo jezivih naslaga staru

dija koje su radnike ispunile uasom. Ukratko, bila je to istin
kosturnica male dece. Neke od kostiju bile su novijeg
=datuma, dok su druge bile u razliitim stadijumima razmr
-ljenosti i raspadanja. N a debelim naslagama kostiju leao
je ogroman, starinski, groteskan no, ukraen egzotinim a
rama, a preko njega je bilo nabacano smee.
U samom sreditu, ukleten izmeu sruenih greda i ce
mentiranih cigala sa razorenog dimnjaka, nalazio se pred
met kojem je bilo sueno da izazove veu zabunu i strah i
uj evernija naklapanja vie od bilo ega to j e otkriveno u
roj prokletoj kui. Bio je to delimino izlomljen kostur
ogromnog obolelog pacova, ij i nakazni oblik i dalje predtavlja predmet rasprava i uzrok jedinstvene utnje lanova
odeljenj a za komparativnu anatomiju Miskatonik univerzi
teta. Taj kostur nije odmah izazvao veliku zabrinutost, ali su
radnici koji su ga pronali prestravlj eno aputali o duga
koj , smekastoj dlaci kojom je jo uvek bio delimino pre
kriven.
Kosti siunih kandi, govorkalo se, pokazivale su odli
ke daleko tipin ije za malenog majmuna nego za pacova,
dok je mala lobanj a sa okrutnim utim onj acima delovala
kraj nje natprirodno, podseajui iz izvesnih uglova na mi
nijaturu, udovino izoblienu parodiju ljudske lobanje. Ka
da su otkopali tu bogohulnu stvar, radnici se u strahu pre
krstie, a malo kasnije pripalie svee zahvalnice u Crkvi sve
tog Stanislasa, slutei da se vritavo, sablasno kikotanje vie
nikada nee uti.
'21

j'11I
,

/L'
.

'

'

.f ,

{oda se i Gorgone, i Hidre, i Himere, i strane p rie

elenu i Harpijama reprodukuju u mozgu sujeverja,
ali one su bile p risutne ranije. To su transkripti, tipovi,
a arhetipovi su u nama. I veni su. Kako bi inae bilo
mogue da nabrajanje tih stvari za koje u budnom sta- ,
nju znamo da su lane, ipak deluje na sve nas ? Je li to
zato to se p rirodno plaimo takvih objekata pomilja
jui da nam mogu naneti telesnu povredu ? 0, pa to je
ponajmanji razlog! Ti su uasi stariji. Potiu iz vremena
pre tela, ali bili bi isti i bez tela. Tekoe sa kojima se ov
de suoavamo u stvari su isto spiritualne vrste straha o
kojima raspravlj amo, i to da je on j ak iako na zemlji li
en telesnosti, i to da p reovlauje u periodu kad smo
mala, bezgrena deca, i jesu takve da bi se nj ihovim sa
vlaivanjem mogao, verovatno, stei neki uvid u nae
stanje pre dolaska u svet, i da bi sc moglo bar virnuti u
senoviti svet predegzistencije.
_

Carls Lemb, Vetice i drugi noni strahovi

1
ad putnik u severnom delu centralnog
Masausetsa, na drumu ka Ejlsberiju,
odmah posle Dinz Kornera, skrene po
grenim krakom na ravanju puta, on za
e u jedan pust i udan predeo. Tlo se
uzdie, a trnjem obrasli kameni zidovi
pritiskaju sve blie ka izrovanom, pra
nom, krivudavom putu. Drvee u gustim
umama izgleda preveliko, a korov, ipraje i trave dostiu
raskono izobilj e koje se u naseljenim krajevima retko via.
Istovremeno, pojavljuju se izuzetno malobrojna i ogolela za
sejana polja, dok kue, meusobno veoma udaljene, imaju
iznenaujue uj ednaen izgled starosti, prljavtine i oronu
losti. I ne znajui zato, ovek okleva da se, sa pitanjem o
pravcu, obrati kvrgavim, usamljenim figurama koje pokat
kad nasluti na raspadajuim pragovima ili na nagnutim li
vadama sa razasutim stenj em. Tako su utljive te figure, i ta319

NEKRONOMIKON

ko se brzo sklanjaju, da oveka obuzme nekakvo osean da se suoio sa zabranjenim stvarima, sa kojima je bolje ne
mati nikakva posla. Kad se, zbog uzbrdice na putu, izna
dubokih uma ukau planine, povea se oseanje udnoya
te nelagodnosti. Vrhovi su odve zaokrugljeni i simetritll
da bi mogli dati oseaj prijatnosti i prirodnosti, a naspr<lII!
neba se ponekad, sa posebnom jasnoom, ocrtaju siluete neo
binih visokih kamenih stubova koji su rasporeeni u kru
gove na veini tih vrhunaca.
J aruge i j ame problematine dubine presecaju put, pre
moene primitivnim drvenim mostovima koji uvek ostavlja
ju utisak sumnjive pouzdanosti. Kad put opet poe nizbr
do, poj ave se movarni prostori koji oveka instinktivno od
bijaju, i uistinu, ak ga i plae; uvee, kad cvrkuu skriveni
leganji, i kad svici izleu u abnormalnom broju da bi pIe a
li uz kretave, zaslraujue uporne ritmove razgalamljenih
aba. Tanka, sjajna linija gornjeg toka reice Miskatonik stva
ra udan zmijoliki nagovetaj vijugajui oko podnoja ukle
tih bregova iz kojih i nastaje.
Kako se brda primiu, oveku njihovi umoviti nagibi
postaju vaniji nego vrhovi krunisani stenama. Nagibi su ti
koji se uzdiu tako mrano i strmo da ovek poeli da budu
malo podalje, ali nema tog puta kojim bi se moglo od nj ih
pobei. Stigavi do jednog mosta sa krovom i zidovima, o
vek ugleda seoce zgureno izmeu Miskatonika i vertikalne
litice planine Raund, pa se zaudi primeujui grupu trulih
gambrelskih krovova koji govore o arhitektonskom periodu
ranijem od onog koj i je u okolnim krajevima zastuplj en. Ne
deluje umirujue kada ovek prie blie i vidi da su kue
veinom naputene i da se raspadaju, a daje u crkvi, na ko
joj je zvonik prelomlj en i oboren, smetena jedina, i to vrlo
alj kava, trgovinska ustanova u ovom seocu. Putnik se plai
da ue u mrani tunel tog mosta, ali ne moe ga izbei. Kad
pree, teko se moe oteti utisku da po seoskim ulicama leb
di slabi ali zli smrad, kao od bui i trulei vekovima nago
milavane. Uvek je olakanje izvui se odatle, otii uzanim
putem oko podnoja bregova, a onda preko ravnog terena
sve do ponovnog stupanja na ejlsberijski drum. Kasnije po
neko od putnika sazna da je proao kroz Dani.
320

DANICKI

'U Z A S

u'anci poseuju Dani to ree mogu, a svi putokazi ko

u puivali na Dani su, posle jednog doba uasa, poski
. Pejza je, ako se prosuuje po obinom estetikom ka
_u. neuobiajeno divan, a ipak ne pristiu umetnici niti
. . turisti. Pre dva veka, kad se ljudi nisu smejali priama
erijoj krvi, o oboavanju Satane, i o udnim umskim
rovima, bilo je uobiajeno da se kau i razlozi zbog ko
[Teba to mesto izbegavati. U naem dobu razuma, poto
daniki uas iz godine 1928 . zatakan od strane onih ko
a je na srcu bila bezbednost i Dania, i celog sveta, ljudi
i izbegavaju ne znajui tano zato. J edan razlog bi mo
o biti, mada on ne vai kad dolaze neupueni neznanci,
Ll stanovnici Dania sada odvratno degenerisani, jer su
eko otili stazom retrogresij e tako estom u mnogim za
enim krajevima Nove Engleske. Dolo je do toga da su
tali nekakva zasebna rasa, sa jasno definisanim mental
nim i fizikim igovima degeneracije i meusobnih brako-a bliskih srodnika. Njihov proseni nivo inteligencije je a
o no nizak, a u njihovim letopisima sve smrdi od neskrive
ne opakosti i od poluskrivenih ubistava, incesta, i raznih i
DO\ a skoro neizrecive nasilnosti i perverznosti. Stara otme
Da klasa u Daniu, sainjena od dve-tri familije koje imaju
pravo na porodini grb, a koje su dole iz Salerna 1692. go
dine, ostala je neto iznad opteg nivoa dekadencije, ali mno
gi nj ihovi ogranci su tako duboko utonuli u rugobnu popu
laciju, da samo njihova imena ostaju kao klju za poreklo
'ome ine sramotu . Neki od Vej tlija i Biopajo uvek alju
voje naj starije sinove na Harvardski i na Miskatoniki uni
\"erzitet, iako se ti sinovi retko kad vrate pod gnj ile gambrel
ske krovove gde su, kao i nj ihovi preci, roeni.
Niko, pa ak ni oni koji raspolau faktima o uasu iz 1928,
ne urne rei o emu se to, zapravo, radi u Daniu, meutim,
stare legende govore o bezbonim ritualima i o saborima
Indijanaca gde su prizivani zabranjeni oblici senki iz unu
tranj osti tih velikih zaobljenih brda, i gde su prireivane
divlje orgijastine molitve na koje su stizali odgovori u vidu
jakog praskanj a i tutnjave iz dubine tla. Leta gospodnjeg
1747 . svetenik Ejbideh Houdli, koji tek to bee stigao u
Kongregacij sku crkvu sela Dani, odra zapamenu propo

321

N6K R O N O M I K O N

ved o bliskom prisustvu Satane i Sataninih izaslanika. Ta

rece:
"Priznati se mora, da su ta svetogra jednog paklen
niza demona odve nairoko poznata, a da bi se mogla ricati. Prokleti glasovi Azazela i Bazraela, Belzebuba i Be ala, koj i ispod zemlje dopiru, uti su od strane vie od <h
naest pouzdanih svedoka sada ivuih. I ja lino, pre ne e od etrnaest dana, vrlo j asno uhvatih razgovor zlih sila
brdu iza moje kue. Tu je bilo zveketanje i kotrljanje, je
nje, krianje i itanje, takvo da nijedno bie od ove Zernfe
to ne bi moglo nainiti, nego je svakako doprlo iz onih pe
ina koje samo crna magija moe otkriti a samo avo o
kljuati . "
v

Gospodin Houdli je iezao ubrzo posle te propovedi.

ali tekst, tampan u Springfildu, jo uvek postoj i. Svake go
dine stiu novi izvetaji o j akim zvucima u brdima koji i da
lje zbunjuju geologe i prirodnjake.
Druge tradicionalne prie govore o smradovima blizu naj
vieg brda sa krugovima od kamenih stubova i o urnom pro
laenju nekih vazduastih natprirodnih bia koje se moe u
ti, mada tiho, u odreenim satima, sa dna velikih jaruga. Dru
ge prie, opet, pokuavaju da objasne avolovu batu hme
lja, jedan sumoran, pustoan obronak na kome ni drvo, ni
bun, ni travka ne rastu. Uz to, metani se smrtno plae mno
gobrojnih leganj a koji u toplim noima buno avrljaju. Lju
di se kunu da su te ptice psihopomposi, sprovodnici dua
umrlih ljudi ka drugom svetu, da ekaju izlazak due umiru
eg oveka, i da se tada oglaavaju avetinjskim kretanjem
koje je sinhronizovano sa mukotrpnim disanjem paenika.
Ako leganji uspeju da zgrabe duu kad naputa telo, odmah
odleu oglaavajui se demonskim smehorn, ali ako ornanu,
stiavaju se malo po malo, sve do razoaranog utanja.
To su pripovesti, dakako, i staromodne i smene. Takve
su zato to dolaze iz vrlo davnih vremena. Dani je uistinu
udno star, daleko stariji nego ijedno naselj e u krugu od pe
deset kilometara oko nj ega. Juno od sela ovek jo moe,
pijunski otrim pogledom, videti podrumske zidove i dim
njak drevne kue Biopovih, koja je izgraena pre 1700 go
dine, a ruevina vodenice na vodopadu, izgraene 1806, je322

D A N I (: K I

'U A S

- najnovije arhitektonsko delo koje se moe videti. Indu

SlToa ovde nije cvetala, a devetnaestovekovski pokret diza
fabrika pokazao se kratkoivuim. Od svega su najstari
-eliki krugovi od grubo isklesanih kamenih stubova na vr
yima bregova, ali oni se pripisuju vie Indijancima nego
..... -eljenicima. Naslage lobanj a i kostiju, koje se mogu nai
utar tih krugova i oko velike kamene ploe nalik na sto
\Th brega Sentinel, pojaavaju uverenje naroda da su se
nekada sahranj ivali Indijanci plemena Pokarntak, meu
mnogi etnolozi odbacuju tu teoriju kao apsurdnu i neerovatnu i insistiraju da su to posmrtni ostaci belaca.

2
Vilbur Vejtli je roen u naselju Dani, u jednoj velikoj ,
samo delimino nastanjenoj seoskoj kui prislonjenoj uz ob
ronak brega, est i p o kilometara od centra sela a dva kilo
metra od najblie druge kue. Roen je u pet sati ujutro, u
nedelju, drugog februara 1913 . godine. Zapamen je taj da
mm, zato to je to praznik Svenica, iako ga narod u Dani
ru, zaudo, slavi pod drugim imenom. Zapamen je i zato
'[o se tad iz bregova ula podzemna buka, i to su svi psi u
[Om kraju uporno lajali tokom cele prethodne noi. Manje
je vredna panje bila injenica da je Vilburova mater bila
jedna od degenerisanih ena iz familije Vejtli, neprivlana,
do izvesne mere deformisana albino ena od trideset pet go
dina, koja je ivcla sa svojim ostarelim i poluludim ocem o
kome su se, kad je bio mlad, aputale najstranije prie o
yetiarenju. Lavinija Vej tli nije imala nikakvog svetu pozna
tog mua, ali, u skladu sa obiajima ovoga kraja, nije ni po
kuala da se odrekne deteta. O drugoj strani detetovog na
slea seljani su mogli nagaati . I nagaali su, kako god im
je palo na pamet. I ne samo to ga se nije odrekla, ve se i
nilo i da se neobino ponosi tom bebom koja je imala lice
nalik na kozje i taman ten, u tolikom kontrastu sa njenim
boleljivim ruiastookim albinizmom, tavie uli su je ka
ko mrmlja mnoga udna proroanstva o neuobiajenim mo
ima i velianstvenoj budunosti tog deteta.
Moglo se i oekivati da Lavinija mrmlja takve stvari, jer
ona bejae usamlj enica sklona da luta po bregovima za vre323

NEKRONOMIKON

me olujnih grmljavina i da se uputa u pokuaje itanja ve

likih knjiga j akoga mirisa koje je nj en otac nasledio od dya
stolea Vejtlijevih, a koje su se od starosti i procrvljanosti brz
raspadale. U kolu nikad nije ila, ali je nauila mnoge ne
povezane delie drevnog znanja od starog Vejtlija. Ljudi
se oduvek plaili te udaljene seoske kue, zbog crnomagij ske
reputacije starog Vejtlija, a neobjanjena nasilna smrt gospo
e Vejtli kad je Laviniji bilo dvanaest godina nije uinila [o
mesto nimalo popularnijim. Izolovana, okruena udnim uti
cajima, Lavinija je stekla sklonost ka grandioznim sanjarij a
ma i jedinstvenim poduhvatima, a njeno slobodno vreme ni
je bilo mnogo umanjeno domaim poslovima u tom domu
gde su svi standardi sreenosti i istoe odavno nestali.
J ezoviti vriskovi su odjekivali, nadj aavajui ak i pod
zemnu buku i pasji lave, one noi kad je Vilbur roen, ali
nijedan doktor niti babica nisu, koliko je poznato, nadgle
dali njegov dolazak. Za Vilburovo postojanje susedi su uli
tek nedelju dana kasnije, kad je stari Vejtli sankama proao
kroz sneg, uao u samo selo, i obratio se nepovezanim reci
ma grupi dokoliara u Ozbornovoj bakalnici. Izgledalo je
kao da se neto u tom starcu promenilo. U taj pomueni
mozak uao je neki element potajnosti, transformiui ej
tlija neosetno od onog koji izaziva strah u onog koji trpi strah.
mada to nije bio ovek za koga bi se oekivalo da e ga ika
kav normalni porodini dogaaj uznemiriti. U svemu tome
Vej tli je pokazao i izvestan trag onog ponosa kasnije prime
enog kod njegove keri, a ono to je tad izgovorio o oinst
vu deteta mnogi od njegovih slualaca su pamtili godinama.
"N eje me briga ta narod misli. Kad bi Lavinijin deko
bil ki njegov otac, ne bi izgledal ko nita ta oekuj ete vi.
N erno' da mislite da je jedin' narod ovi narod ovdenak. La
vinija je itala net' u knjige i videla neki stvari od koje vi
mo' sam' da priate. Za moj gro, njen je mu dobar da bo
lji nema s ovu stranu od Ejlsberi, a kad bi vi znali od brda
kol'ko ja znajem, ne biste traili poubavo crkveno venanje
neg' nj eno . N ego, neto da vi reem: ima da doe dan kad
e narod ovde da uje Lavinijino dete kako na vr' Sentinel
brda uzvikuje ime od svojega oca!"
J edine osobe koje su videle Vilbura tokom prvog mese
ca njegovog ivota bile su stari Zekerija Vejtli, od nedegene324

DANIKI

U A S

ih Vejtlij evih, i nevenana ena Erla Sojera, Memi Bi

p. Memi nije skrivala injenicu da je u posetu dola iz ra
znalosti, a ono to je posle priala pokazalo je da i te ka
ima mo zapaanja. Stari Zekerij a je doao da dovede par
. dernej skih krava koje je stari Vejtli kupio od Zekerijinog
:ina Kertisa. To je bila prva u seriji kupovina stoke, od stra
ue malene Vilburove porodice. Kupovali su mnogo stoke,
sye do 1928 . kad se daniki uas dogodio i okonao, a ipak
:e ni u jednom trenutku nije inilo da je ambar Vejtlij evih,
inae sklon p adu, prepun ivotinja. Dolo je i vreme kad je
ude zahvatila tolika radoznalost, da su se unja1i do t.amo
kradomice p rebroj avali krdo koje je rizino paslo na str
moj livadi iznad stare seoske kue. Nikad ne uspee prona6 vie od deset do dvanaest ivotinj a, i to aneminih, be s
krvnog izgleda. Bilo je oito da zbog neke poasti ili nekog
p oremeaja, moda zbog nezdrave ispae ili zaraenih glji
ya i greda u ogavno prljavom ambaru, nastaje visok morta
litet meu stokom Vejtlijevih. N a vidlj ivoj stoci primeivale
-u se udne rane i bolesna mesta, koje su ponekad izgleda
le kao zasekotine. J ednom ili dvaput, tokom ranijih mese
ci, izvesnim posetiocima se uinilo da su razaznali sline po
\Tede na grlu sedog, neobrijanog starca i njegove aljkave,
albino keri sa sparuenom kosom.
U prolee posle Vilburovog roenja, Lavinija je nastavi
la sa svojim uobiajenim lutanjima kroz brda, nosei u svo
jim neproporcionalnim rukama tamnoputo dete. Intereso
\ anjejavnosti za Vejtlijeve veje popustilo, jer je vein a me
tana videla tu bebu, a niko se nije trudio da komentarie iz
dana u dan brzi razvoj novoroenoga. Vilburov rast bio je
odista fenomenalan, jer on je u roku od tri meseca od svo
ga roenja dostigao krupnou i miinu snagu kakvi se ne
viaju esto ni kod beba od blizu godinu dana starosti. Nje
gove kretnje, ak i glasovi koje je isputao, pokazivahu uz
dranost i promiljenost neobinu za jednu bebu, i niko se
nije stvarno iznenadio kad je, sa sedam meseci, Vilbur po
eo da hoda bez tue pomoi, sa posrtanj ima koja nestado
e tokom samo jo jednog meseca.
Neto posle tog vremena, u noi Svih Svetih, veliki pla
men je vien u pono na vrhu Sentinela gde drevna stena
slina stolu stoji u sredini svoje mogile od starih kostiju. Po_

325

NEKRONOMIKON

ee mnoga prepriavanja kad je Sajlas Biop, od nedege

nerisanih B iopa, pomenuo da je video deaka kako robu
sno tri uz taj breg, ispred svoje majke, priblino jedan sat
pre nego to je vatra primeena. Sajlas je iao za odlutalom
junicom, ali je svoju misiju maltene zaboravio kad je, samo
na koji trenutak, pogledom propijunirao te dve figure u
mutnoj svetlosti svog fenjera. To dvoje su trali skoro neuj
no kroz grmlje, a zapanjenom posmatrau se uinilo da su
potpuno goli. Kasnije to nije mogao sigurno rei za dea
ka, koji je moda ipak imao nekakav resasti, valj da, opasa
i par tamnih, da li gaa, da li akira, na sebi. Vie nikad ni
je Vilbur vien iv a bez kompletne i vrsto zakopane ode
e. Naruavanje ili pretnja naruavanjem te odee uvek su
ga, inilo se, ispunj avali gnevom i uzbunom. Kontrast koji
je u ovom pogledu postojao izmeu njega i dvoje aljkavaca
koji su mu bili majka i deda smatran je veoma pohvainim
sve dok uas iz 1928 . nij e otkrio najvalj aniji mogui razlog
za to.
Sledeegjanuara prenosioci ogovaranj a bili su blago za
interesovani za injenicu daje "Lavinij ino crno derite" po
elo da pria, i to sa samo jedanaest meseci. Njegov govor
je zasluivao izvesnu p anju zato to se razlikovao od nai
na izgovora uobiajenog u ovoj regiji, ali i zato to je ispo
ljavao toliki stupanj osloboenosti od dejeg tepanj a da bi
se time moglo sa razlogom ponositi i mnogo koje dete od
tri ili etiri godine starosti . Deko nije bio govorljiv, a ipak,
kad je govorio, inilo se da ispoljava neki teko odredivi ele
ment koji nije bio prisutan nigde dru de u Daniu, ni kod
jednog drugog danikog stanovnika. Cudnovatost nije bila
toliko u onome to je kazivao, niti u jednostavnim frazama
kojima se sluio. Cinilo se da je ona u nekoj nej asnoj vezi sa
nj egovom intonacijom ili sa unutranjim organima koji su
proizvodili te glasove. I egovo lice se isticalo svoj om zre
lou, jer iako je to bilo lice, kao i kod dede njegovog i kod
njegove majke, praktino bez prednjeg dela donje vilice, nj e
gov vrst nos oblikom prerano sazreo, zajedno sa izrazom
nj egovih krupnih, tamnih, gotovo latinskih oiju, davao mu
je izgled neke tobonje odraslosti i maltene natprirodne in
teligencije. Bio je, meutim, izuzetno ruan i pored izgleda
intelektualne brilijantnosti, jer se videlo neto skoro kozje,
v

326

D A N I K I

UZAS

iyotinjsko, u njegovim debelim usnama, u ukastoj ko

..... hlUpnih pora, u gruboj i zguvanoj kosi, i u udno izdunim uima. Ubrzo ga poee mrzeti ak i vie nego to su
eli njegovu majku i njegovog dedu, a sva nagaanja o
dobie,
kao
zain,
pominjanje
nekadanje
magije
sta
emu
J
-.no- Vejtlija, ukljuujui i sluaj kad su se bregovi, jednom,
rresli kad j e on vrisnuo strano ime Yog-Sothoth stojei u
.redini kruga od kamenova i drei u rukama, ispred sebe,
ednu otvorenu veliku knjigu. Psi su tog deaka stravino
mueli, pa se on branio na razliite naine od te lajue opa-

3
U meuvremenu je stari Vejtli nastavio da kupuj e stoku,
mada se nije primeivalo da poveava svoje stado. Nasekao
je, osim toga, drvnu grau i poeo da popravlja neupotre
blj avane delove svoje kue, prostrane zgrade sa iljatim kro
,-om iji je zadnji kraj bio sasvim ukopan u stenoviti obro
nak brda, i ije su tri najmanj e ruinirane sobe u prizemlju
bile uvek dovoljne za nj ega i za nj egovu ker. Nesumnjivo
je u starcu bilo ogromnih rezervi snage, im je mogao da
obavi toliko tekih radova, iako je i sad, povremeno, brbljao
nepovezane stvari . Njegovo drvodeljsko delanj e kao da je
pokazivalo efekte solidnog prorauna. Sa time je on poeo
jo onda kad se Vilbur rodio. J edna od mnogih upa za alat
[ada je iznenada dovedena u red, obuhvaena drvenim oj a
anjima, i snabdevena novom, robusnom bravom. Sada j e
starac, obnavljajui naputeni sprat svoj e kue, ispoljio ni
ta manju zanatsku temeljitost. J edini nj egov manijaki po
stupak sastojao se u tome to je daskama vrsto i potpuno
zatvorio sve prozore u obnovljenom delu, iako su mnogi tvr
dili da je ludost ve i to to je uopte preduzeo da tu obno
vu izvede. Manje je neobjanjivo bilo sreivanj e jo jedne
sobe u prizemlju za unuka, sobe koju j e nekoliko posetilaca
videlo, iako niko nikada nije puten na vrsto zakovani sprat.
Tu sobu je obloio visokim, vrstim policama, du koj ih je
poeo postepeno da rasporeuje, i to inilo se po paljivom
redosledu, sve one natrule prastare knjige i delove knjiga,
327

N6KRONOMIKON

koje su, u njegovo vreme, bile bez razlike nabacane po ko

jekakvim zakutcima raznih soba.
"Ja sam imal neku vajdu od nji"', govorio bi on, poku
avajui da prilepi neku crnoslovnu stranicu pastom pripra
vljenom na zaralom kuhinjskom poretu, "al' ovaj deko
ima jo bolje da gi upotrebi. Bolje bi mu bilo, jer toj e mu
bude jedino uenje."
Kad je V ilburu bila jedna godina i sedam meseci, sep
tembra 1914 godine, njegova veliina i njegova dostignua
postadoe gotovo alarmantni. Porastao je koliko dete od e
tiri godine i postao f1uentan i neverovatno inteligentan go
vornik. Jurcao je slobodno po gori i polju i pratio svoju ma
ter na svim njenim lutanjima. Kod kue, imao je obiaj da
se vredno zadubljuje u udnovate slike i karte u dedinim
knjigama tokom dugih, tihih popodneva kad mu je stari Vej
tli davao pouke i pridike. Do tada je obnavljanje kue bilo
ve zavreno, a oni koji su je gledali iuavali se zato je je
dan od prozora pretvoren u jaka drvena vrata. Bio je to pro
zor na zadnjoj strani istonog kraja, sa posebnim kroviem
mansarde. Niko nije mogao ni da zamisli zato je kosa dr
vena rampa, snabdevena kukama, bila izgraena od tla do
tih vrata. Otprilike u vreme kad je taj posao dovren, ljudi
su primetili da je stara upa za alat, tvrdo zakljuana i bez
prozora, obloena daskama jo od vremena V ilburovog ro
enja, opet naputena. V rata ostadoe da mlitavo vise otvo
rena, a kad je Erl Sojer jednom uao unutra, posle jedne
posete starom Vejtliju radi prodaje stoke, sasvim je izgubio
prisebnost zbog jedinstvenog mirisa na koji je naiao. Takav
smrad, tvrdio je kasnije, on u ivotu nije osetio osim u bli
zini onih indijanskih krugova na brdima, smrad koji ne bi
mogao poticati ni od ega to je u skladu sa zdravim umom,
i ni od ega to pripada ovoj Zemlji. Ali, opet, kue i upe
Dania nikad nisu bili na uvenju po mirisnoj besprekorno
sti.
U sledeim mesecima nije bilo oiglednih dogaaja, osim

to su se svi kleli da se misteriozna brdska buka pojaava po

stepeno ali stalno. Na vee uoi prvog maja 1915 godine
podrhtavalo je tlo, to je osetio ak i narod u Ejlsberiju, a
sledea No Vetica donese podzemnu tutnjavu udno sin
hronizovanu sa naletima plamena "to gi izazv' o onaj ve328

DANICKI

'U 2 A S

ej tli" iz vrha brega Sentinel. Vilbur je rastao neprirod

brzo, tako da je, ulazei u svoju etvrtu godinu, izgledao
desetogodinji deak. Ve je udno, a samostalno, itao.
-orio je, meutim, daleko manje nego pre. Sve vie ga je
\-atala trajna utljivost, a ljudi po p rvi put poee da go
re sasvim odreeno o svitalu zla na nj egovom kozjem li
Ponekad bi poeo da guna nepoznatim reima ili da
peva bizarnim ritmovima koji su sluaoca sleivali neo
b" nj ivim uasom. Averzij a koju su prema njemu ispoljava
p i postala je sada predmet irokog prepriavanja, a on je
e morao da nosi pitolj da bi mogao bezbedno ii po tom
u. Povremeno je to oruje i upotrebljavao, to nije po
-ealo njegovu popularnost meu vlasnicima pasa uvara.
Oni malobrojni posetioci koji su u kuu zalazili, esto bi
-i d eli Laviniju samu u prizemlju, a istovremeno uli odjeke
udnih krikova i koraka na spratu, iji je ulaz ostajao zatvo
ren. Nikad nije pristala da kae ta to njen otac i taj deak
rade gore, ali je jednom pobledela i ispoljila nenormalno
yelik strah kad je neki za alu raspoloeni preprodavac ribe
pokuao da otvori zakljuana vrata stepenita. Taj prepro
davac je posle priao dokoliarima u selu Dani kako mu se
uinilo da uje, sa sprata, bat konjskih kopita. Dokoliari su
razmiljali, pomiljajui i na rampu ka prozor-vratima, i na
toku kojaje tako brzo nestajala. Onda ihje hvatala drhtavi
ca pri pomisli na prie o mladosti starog Vej tlija i o udnim
tvarima koje mogu biti prizvane iz zemlje ako se junac p ri
nese na rtvu u pravo vreme izvesnim nehrianskim bogo
ima. Ve se neko vreme primeivalo da p si poinju da mr
ze celo imanje Vej tlijevih, i plae ga se, sa isto onoliko beso
munosti kao to su mrzeli i plaili se mladog Vilbura lino.
Doe rat 1917. godine, pa je gospodin Sojer Vejtli, u
svojstvu predsednika seoske regrutne komisije, morao e
stoko da se pomui da bi pronaao traenu kvotu danikih
mladia sposobnih bar za polazak u pripremni logor. Vlada
je, alarmirana takvim znacima masovne dekadencije itavih
regiona, poslala nekoliko oficira i medicinskih eksperata da
ispitaju stvar. Oni sprovedoe ispitivanje koje ostade u pam
enju italaca novina u N ovoj Engleskoj . Publicitet oko ove
istrage uputio je reportere na trag Vej tlijevih, tako da listo
vi "Bostonski globus" i "Arkamski oglaiva" obj avie ivou.

329

NEKRONOMIKON

pisne nedelj ne prie o preranom sazrevanju mladog Vilbu

ra, o magiji starog Vej tlija, o policama sa udnim knjigama,
o zapeaenom spratu drevne seoske kue i o nenormalno
sti itavog tog regiona gde se uje buka iz bregova. Tad je
Vilburu bilo etiri i po godine, a izgledao j e kao momak od
petnaest. Oko usana i na obrazima imao je kovrdavo, gru
bo crno paperje, a glas mu j e poeo da mutira.
Erl Soj er j e krenuo u kuu Vej tlijevih zaj edno sa ekipa
ma reportera i kamermana i skrenuo im panju na neobi
ni smrad koji kao da se cedio iz zapeaenih gornjih pro
stora. Rekao im je da j e taj smrad isti kao onaj to ga je ose
tio u naputenoj alatnoj upi kad j e opravka kue bila ko
nano zavrena, i slian blagom zadahu za koji mu se ini
lo daje p okatkad osetio blizu kamenog kruga u planinama.
Daniani su itali te prie kad su objavljene i iroko se osme
hivali nad oitim grekama. Pitali su se zato su pisci toliko
insistirali na injenici da stari Vej tli za stoku uvek plaa iz
uzetno starim zlatnicima. Posetioce su Vejtlijevi primili sa
slabo prikrivenom zlovoljom, ali se nisu usudili da izazovu
jo vei publicitet nekim nasilnim otporom ili odbij anjem
da govore .

4
Proe decenija tokom koje anali Vejtlijevih utonue ne
razluno u opti ivot jednog bolesnog naselj a naviknutog
na udno ponaanje i na prvomaj ske i Noi vetica orgije.
Dvaput godinj e palili su vatre na vrhu brega Sentinel, a pla
ninaje tada gunala, svaki put sve silovitije. U njihovoj usa
mlj enoj kui deavale su se redovno udne i zloslutne stva
ri. Dooe i vremena kad su posetioci tvrdili da uju zvuke
u zapeaenom, spratnom delu kue ak i kad j e cela poro
dica u prizemlju . Ljudi su se pitali sa koliko brzine, ili sa ko
liko oklevanj a, Vejtlijevi obino prinose kravu ili june na r
tvu. Bilo je govora o upuivanju prijave Drutvu za sprea
vanj e surovosti prema ivotinjama, ali se nita nije uradilo,
j er Daniani nikada nemaju mnogo volje da skreu panju
spoljanj eg sveta na sebe.
330

D A N I(: K I

'U 2 A S

Oko 1923 godine, kad je Vilbur bio deak od deset go

dina sa umom, glasom, razvijenou tela, i bradom odra
:log, drugi veliki nalet stolarskih radova zahvati staru zgra
du. Sve se deavalo u onom nedostupnom gornjem delu ku
e. Gledajui odbaene komade drveta ljudi zakljuie da
mladi i njegov deda unitavaju sve pregrade na spratu, da
ill uklonili i itav pod potkrovlja, da je izmeu poda p rvog
prata i iljastog krova ostala samo jedna dinovska prazni
na. Sruili su i veliki centralni dimnjak, a na svoj zarali po
ret stavili su slabani limeni unak i namesti1i ga da viri iz
ce.
U prolee posle ovog dogaaja stari Vej tlije primetio da
ve vei broj leganja dolee iz klisure Kold Spring da cvrkue nou pod nj egovim prozorom. Cinilo se da on ovu okolnost smatra veoma vanom. Ljudima koji su se zadravali u
Ozbornovoj radnji rekao je da smatra da je nj egov sudnji
as na domaku.
"Sad cvrkuu tano kako ja diem", rekao je, "i ja bi reko
da se spremaju da mi u'vate duu. Znadu da e ona uskoro
d'izie, i nemaju nameru da je propute. Vi e, narode, da
znate da l' su me u'vatili il' ne. Ako me u'vate, ima da na
stave da pevaju i cere se do zoru . Ako ne, ondak ima da
umuknu. Reko bi' da se oni, i dua koju love, ponekad upu
aju u teki okraji."
N a dan "Petrovih veriga" , 1. avgusta 1924, hitno pozva
e dr Haftona iz Ejlsberija. Poziv je uputio Vilbur Vejtli, ko
ji je ibao svog jedinog preostalog konja kroz tamu i telefo
nirao iz sela, iz Ozbornove rad e. Doktor nae staroga Vej
tlij a u vrlo tekom stanju, sa hripavim disanjem i takvim ra
dom srca da se videlo da kraj nije daleko. Uz krevet staja
hu bezoblina albinska ker i udno bradati unuk, a iz pra
zne provalije nad njihovim glavama dopirahu uznemiruju
i nagovetaji ritmino g pljuskanja i komeanj a, kao da se
talasi rasprostiru po nekoj ravnoj plai . Doktora je, meu
tim, ponajvie uznemiravalo avrljanje nonih ptica napo
lju. Neizbrojiva legija leganj a izvikivala je svoju beskrajnu
poruku, ponavljajui je stalno, ali u dijabolinom skladu sa
disanjem samrtnika koji je kripavo grabio vazduh. Bila je
to pojava nenormalna i neprirodna. Pojava i odve nalik,
,

331

N E KRO N O M I K O N

razmiljao je dr Hafton, na itav ovaj region u koji je on

odazivajui se hitnom pozivu, tako nevoljno uao.
Oko jedan sat iza ponoi stari Vejtli doe svesti i preki
de svoje hripanje da bi izgovorio, guei se, nekoliko rei
unuku.
"J o mesto mu daj, Vili, e mu treba j o mesto uskoro.
Ti raste, al' ono raste jo bre . J o malo pa e mo' da te
slui, deko. Otvori kapiju Jog Sotota sa ono dugako poja
nj e koje e nae na sedamsto pedes' prvu stranu u kom
pletno izdanje, a ondak zapali zatvor. Vatra od ovaj svet iona
ko ne mo' da ga izgori."
J asno se videlo da j e sasvim lud. Posle j ednog zastoja,
koji je jato leganja napolju iskoristilo da uskladi svoje krike
sa izmenjenim tempom, dok su iz daljine dopirali neki na
govetaj i udnog zvuka ispod bregova, starac dodade jo re
enicu, dve.
" Da ga 'rani redovno, Vili, i da pazi na koliinu, al' ne
d mu da raste prebrzo za prostor koj ' ima, jerbo ako ga
razbije i izie pre nego to otvori J ogu Sototu, ode mas' u
propas' . Sami oni izonud, s onu stranu, mo' da uine da se
ono razmnoi i pone da deluje . . . Samo oni, Stari koji 'oe
"
d a se vrate . . .
Ali govor opet ustupi mesto hripanju, a Lavinija poe
da vriti uvi kako su se leganji odmah prilagodili toj pro
meni. Hripanj e j e potrajalo jo preko jedan sat, a onda do
e ropac. Dok je doktor Hafton sklapao smeurane kapke
preko sivih oiju koje su se brzo zastakljivale, grdna ptija
cika napolju poe da se smanjuj e i neosetno pree u tiinu.
Lavinija je jecala, ali se Vilbur samo tiho, zadovoljno nasme
jao. Romorenje ispod brda se slabo ulo.
"Nisu ga zgrabile", promumlao je svojim tekim basom.
Vilbur je, kao uenjak, sad ve imao zaista ogromnu eru
diciju, ali na svoj jednostrani nain. Putem korespondenci
j e postao je poznat mnogim bibliotekarima na udaljenim
mestima gde se uvaju retke i zabranj ene knjige iz starih da
na. U Daniu su ga sve vie i vie mrzeli i plaili ga se zbog
izvesnih iezavanja mladih osoba, koja su, putem nejasnih
sumnjienja, pripisivana njemu, ali on je uvek uspevao da
uu tka raspitivanja ili pomou straha ili korie em onog
fonda starog zlata koje j e, kao i u doba njegovog dede, ilo

332

DANIKI

'U A S

redovno, i u sve veoj koliini, na kup ovinu stoke. Sad je Vil.

UT imao zapanjujue odrastao izgled, a njegova je visina,
o tigavi normalnu granicu odraslih, pokazala tendenciju
daljeg rasta. Godine 1925, kad je Vilburu u posetu doao jedan naunik korespondent sa Miskatonikog univerziteta i
otiao bled i zbunjen, Vilbur je bio visok punih 205 santi
metara.
Tokom svih tih godina Vilbur je prema svojoj poludeformisanoj albino majci postupao sa sve veim prezirom, i
najzad joj je zabranio da na dan prvog maj a i na dan Svih
-etih ide sa njim II brda. To jadno stvorenje se 1926. godi
ne U razgovoru sa Memi Biop poalilo da se plai Vilbura.
"Ja od njega znam vie neg' to vi mogu kaem, Memi",
rekla je, "al' sad neki stvari u vezi nj ega ne znam ni sama.
Bog mi je svedok da neznam ta to on 'oe niti ta pokua
va da uradi."
Te Noi vetica brdska buka bej ae jaa nego ikad, a na
Sentinelu je vatra gorela kao i obino, ali su ljudi vie pa
nje obratili na ritmino vritanj e ogromnih jata neprirod
no zakasnelih leganj a koji kao da su se skupljali oko neo
svetljene kue Vejtlijevih. Iza ponoi njihove otre note se
provalie u pandemonijum cerekanja tako daje itav pejza
odjekivao i tek u zoru se utiae. Posle toga ptice nestadoe
urei ka jugu kuda je trebalo jo pre itavih mesec dana da
odu. U to vreme znaenje ovoga niko nije mogao sa sigurnou rastumaiti. Cinilo se da niko od seljana nije umro,
ali jadna Lavinija Vejtli, degenerisana albino ena, vie ni
kada nije viena.
U leto 1927 godine, Vilbur je opravio dve upe u dvo
ritu i poeo u njih preseljavati knjige i druge svoje stvari.
Uskoro potom Erl Sojer ree dokoliarima kod Ozborna da
se novi drvodeljski poslovi obavljaj u u kui Vejtlijevih. Vil
bur je zatvarao sva vrata i sve prozore i kao da je iznosio sve
one pregrade koje su on i njegov deda bili namestili na spratu pre etiri godine. Stanovao je u jednoj od upa. Sojeru
se uinilo da Vilbur izgleda neobino zabrinuto i uzdrhtalo .
Ljudi su podozrevali da on neto zna o nestanku svoje maj
ke, tako da se sad malo ko pribliavao tom imanju. Poras
tao je iznad 213 santimetara i nije bilo znaka da e rast prestatI.
v

333

N6K R O N O M I K O N

5
Sledea zima donela je stvarno vrlo izuzetan dogaa
Prvo Vilburovo putovanje iz danikog regiona. Dopisuju
se sa bibliotekom "Vajdener" u Harvardu, sa Nacionalno
bibliotekom u Parizu, sa Britanskim muzejom, sa univelzi
tetom u Buenos Airesu i sa bibliotekom Miskatonikog uni
verziteta u Arkamu, nije uspeo da dobije na zajam jedn
knjigu koju je oajniki eleo. Zato je najzad krenuo lino.
dronjav, prljav, bradat, govorei dijalektom nekolovanog co
veka, da pregleda primerak u Miskatonikom. Visok oko 2-1
santimetara, nosei jeftini novi kofer kupljen u Ozbornoyoj
radnji, ovaj mrani kozoliki gargoji pojavio se jednog dana
u Arkarnu u potrazi za stranom knjigom uvanom pod klju
em u biblioteci koleda, za jezivim Nekronomikonom ludo
Arapina Abdula Alhazreda u latinskom prevodu Olausa Vormius, koja je tampana u Spaniji u sedamnaestom veku. ilbur nikad ranije nije video grad, ali je njegova jedina mi
sao bila da nae put do univerzitetskog kampusa, a tamo
stigavi, proao je neobazirce pokraj velikog psa uvara a
belim onjacima koji je neuobiajeno besno i neprijateljski
lajao i frenetino trzao svoj stameni lanac.
Vilbur je sa sobom nosio neprocenjivo vrednu ali nesa
vrenu knjigu, primerak Nekronomikona u verzi dr Dija
na engleskom jeziku, koju mu je deda zavetao. Cim je do
bio pristup do primerka na latinskom, poeo je uporeiva
nje dva teksta, da bi otkrio izvesni pasus koji bi trebalo da
postoji i u njegovoj knjizi, na stranici 751" da je primerak
bio kompletan. Zbog granica utivosti, nije mogao a da ne
kae bar toliko bibliotekaru, onom istom eruditi Henriju Ar
mitidu (magistrirao u Miskatonikom, doktorirao iz filozo
fije u Prinstonu, doktorirao iz knjievnih nauka na Univer
zitetu "Don Hopkins"), koji je svojevremeno doao u kuu
Vejtlijevih, a koji je sada utivo postavljao niz pitanja. Vil
bur morade priznati da trai jednu vrstu formule ili inkan
tacije u kojoj je i strano ime Yog-Sothoth, i da je zbunjen jer
nailazi na nepodudarnosti, dupliranja i dvosmislice, zbog
ega pronalaenje nije nimalo lako. Dok je Vilbur prepisi
vao onu formulu za koju se konano opredelio, doktor Ar
mitid i nehotice baci pogled preko njegovog ramena, na

334

D A N IK I

'Ui A S

oi\'orene stranice i to na levu stranicu koja je, u latinskoj ver

ziji, sadravala tako monstruozne pretnje miru i razumno:0 sveta.
Ne bi trebalo ni pomisliti (pisalo je u tom tekstu koji je
_-\rmitid mentalno prevodio) da je ovek najstariji ili po
-lednji meu gospodar a Zemlje, ili da uobiajena masa
nyota i materije svetom 'sama hodi. Stari su bili, Stari jesu,
rari e biti. Ne u prostorima koji su nama poznati, nego iz
meu njih, Stari hotlaju hladni i praiskonski, bezdimenzio
ni i nama nevidljivi. Yog-Sothoth zna pravu kapiju. Yog-Sot
hoth je klju i uvar te kapije. Prolost, sadanjost, budu
nost, sve je to jedno u Yog-Sothothu. On zna gde su se Sta
ri u davna vremena probijali i gde e svoj prolaz opet da
probiju. On zna gde su oni polja Zemlje gazili i gde ih ga
ze sad, i zato ih niko ne moe videti dok to rade. Po miriu Njihovom mogu ljudi ponekad znati da su Oni blizu, ali
jihov izgled ne moe nijedan ovek znati, osim po izgle
du onih koji su potomci Njihovi meu ljudima, a takvih ima
mnogo vrsta, i izgledom se pruaju od najvernije slike o
veka, do onog oblika bez lika i supstance koji je oblik Nji
hov. Hodu nevieni i gnusni po onim pustim mestima gde
su izgovorene Rei i gde su Rituali uz urlike izvedeni u od
govarajue Doba. Vetar benavi glasovima Njihovim, a Zemlja mrmlja sveu Njihovom. Sumu povijaju i gradove drobe, a ipak ne moe ni uma ni grad videti ruku koja udara.
Kadath, u hladnoj pustinji, znao je Njih, ali koji ovek da
nas zna za Kadath? Ledena pustinja Juga i potonula ostrva
Okeana sadre kamenove sa urezanim peatom Njihovim,
ali ko je video taj duboko zamrznuti grad ili zapeaene ku
le odavno ovenane morskom travom i koljkama? Veliki Ktu
lu je Njihov roak, ipak ih moe samo mutno videti on. Id!
Shub-Niggurath! Kao neto ogavno poznaete ih. Njihova
ruka je na grlima vaim, a ipak ih ne vidite, a Njihova na
seobina jedna je te ista kao i prag va to ga branite. YogSothoth je klju kapije na kojoj se sfere susreu. Covek vlada tamo gde su Oni nekad vladali. Oni e uskoro vladati tu
gde ovek sad vlada. Posle leta je zima, posle zime leto. Oni
ekaju strpljivi i moni, jer e Oni ovde vladati ponovo.
Povezujui to to je itao sa onim to je uo o Daniu i
zloslutnim danikim prisustvima i o Vilburu Vejtliju i rBego

.,

335

NEKRONOMIKON

voj polumranoj, stravinoj auri koja se pruala od sumnji

vog roenja do oblaka verovatnog majkoubistva, doktor Ar
mitid je osetio talas straha opipljiv poput promaje iz leplji
vo hladne vlage groba. Pogureni, kozoliki div pred njim iz
gledao je kao nakot neke druge planete ili dimenzije, kao
neto to samo delimino pripada oveanstvu, neto pove
zano sa crnim provalijama egzistencije koje se kao titanske
fantazme pruaju onostran svih sfera energije i materije, pro
stora i vremena. U skoro Vilbur die glavu i poe govoriti na
taj udni, rezonantni nain koji je nagovetavao glasovne or
gane razliite od uobiajenih ljudskih.
"Gos'in Armitid", ree on, "ja bi reko da ovu knjigu mo
ra kui da ponesem. Ima u nju stvari koji mora d' isprobam
pod neki uslovi koji ovdenak nemam, a bilo bi gre'ota da
me zaustavu neki birokracki propisi. Molem vi, gospodine,
da pustite da knjigu iznesem i ja vi se kunem da niki nee
da sazna. Ne mora vi kazujem da u ju dobro pazim. Ne
sam ja taj koj je raskupusao ovaj Dijev primerak".
Zaustavio se videi vrsto odbijanje na bibliotekarevom
licu, a njegove kozje crte se rasporedie u izraz lukavosti.
Armitid, koji je ve bio napola spreman da mu kae da srne
prepisati koje god delove hoe, odjednom pomisli na mo
gue konsekvence i uzdra se. Preveliku bi to odgovornost
znailo, dati takvom biu klju za takve bogohulne spolja
nje sfere. Vejtli vide kako stvari stoje i pokua da reaguje ve
dro.
"Pa, dobro, ako ga vi tako smatrate. Moda na Harvard
nee tol'ko da cepidlae ko Vi." I bez ijedne dalje rei on se
die i ode krupnim krakanjem iz zgrade, saginjui se na sva
kim vratima.
Armitid zau divlje urlanje velikog psa uvara i pomno
osmotri goriloidno koraanje Vejtlijevo preko onog dela kam
pusa koji se sa tog prozora dao videti. Pomisli na neumere
ne prie koje je sluao, priseti se starih nedeljnih pria u
"Oglaivau". Te stvari, a i znanje koje je pokupio od dani
kih seljaka i metana tokom svog jedinog boravka tamo, do
oe mu na um. Stvari nevidljive i ne od ovog sveta ili bar
ne sa trodimenzionalne Zemlje, hitaju, gnjile i uasne, kroz
proplanke Nove Engleske, i vrebaju, odvratne, na planin
skim vrhovima. U to je ve odavno bio siguran. Sad mu se
336

DANICKI

UZ A S

iriilo da osea blisko prisustvo nekog stranog dela zadiru

ea uasa i da nazire jedno pakleno nastupanje u crnoj kne
e\"ini drevnog, nekada pasivnog komara. Sklonio je Ne
mnomikon u zatieni prostor i zakljuao ga, ali, u sobi je
i dalje vladao neki neodredijivi, bezboni smrad. "Kao neo ogavno poznaete ih", ree on, citirajui. Da, bejae to
onaj isti miris od koga mu je pripala muka u seoskoj kui
Y"ejtlijevih pre manje od tri godine. On opet pomisli na Vil
bura, kozolikog i zloslutnog, i podrugljivo se nasrneja seo
-kom govorkanju o njegovim roditeljima.
"Brak srodnika?" proguna Armitid poluglasno, sam
za sebe. ,,veliki boe, al' su glupi! Pokai im Velikog boga Pa
na od Artura Mekena, i oni e misliti da je to neki od uobi
ajenih danikih skandala! Ali kakva je stvar, kakav ukleti
bezoblini uticaj iz, ili izvan ovog trodimenzionog sveta, bio
otac Vilbura Vejtlija? Roen na Svenicu, devet meseci po
sle prvomajske veeri 1912. godine kad je pria o udnim
podzemnim zvucima stigla sve do Arkama. Sta je hodalo planinama te majske noi? Kakav se to neasni uas zakaio za
oveanstvo pomou poluljudskog mesa i krvi?"
Tokom sledeih nekoliko nedelja dr Armitid je predu
zeo da sakupi sve mogue podatke o Vilburu Vejtliju i o pri
sustvima bestelesnih stvorenja oko Dania. Stupio je u kon
takt sa dr Hoftonom iz Ejlsberija koji je prisustvovao posled
njem bolovanju starog Vejtlija i naao mnogo materijala za
razmiljanje u dedinim poslednjim reima koje mu je taj le
kar prepriao. J o jedna poseta Daniu ne donese mnogo
novog, ali paljivo prouavanje Nekronomikona, i to onih
delova koje je Vilbur tako udno traio, donese nove, stra
vine orijentire u pogledu prirode, metoda delovanja, i e
lja tog udnog zla koje je na tako neodreen nain pretilo
ovoj planeti. Kroz razgovore sa nekolicinom prouavalaca
arhajskih uenja u Bostonu, i kroz dopisivanje sa mnogim
drugima, njegovo zaprepaenje je postepeno raslo od raz
liitih stupnjeva uzbuenja, da bi najzad prelo u stanje akut
nog duhovnog straha. Dok su odmicali dani leta, Armitida
je ispunjavalo nejasno oseanje da treba preduzeti neto u
vezi sa uasima koja vrebu u gornjem delu doline Miska
tonika, i sa monstruoznim biem poznatim ljudskom svetu
pod imenom Vilbur Vejtli.
o

337

NEKRONOMIKON

6
Sam daniki uas odigrao se izmeu dana Petrovih ve
riga i ravnodnevnice, godine 1928, a meu oevicima e
govog monstruoznog prologa naao se i dr Armitid. On je
u meuvremenu bio obaveten o Vejtlijevom grotesknom pu
tovanju u Kembrid i njegovim tamonjim oajnikim na
porima da pozajmi Nekronomikon, ili iz njega prepisuje, u
biblioteci ,;Yajdener". Ti napori su bili jalovi, jer je Armitid
prethodno poslao najotrije upozorenje svakom biblioteka
ru koji je tom stravinom knjigom raspolagao. U Kembridu je Vilbur bio okantno nervozan. Zudeo je za knjigom,
ali je skoro podjednako udeo da se vrati kui, kao da se pla
io posledica svog dugog odsustvovanja.
Rano u avgustu dogodilo se ono to je i bilo skoro i oe
kivano. U jutarnjim sitnim satima treeg avgusta dr Armi
tida iznenada probudie divlji, besomuni urlici estokog
psa uvara u kampu. To duboko i strano reanje, poluludo
zaurlavanje i lajanje se nastavljalo svaki put sve veom jai
nom, ali sa grozno smislenim pauzama. Onda se prolomi
vrisak jednog grla sasvim drugaijeg, vrisak takav, da je pro
budio polovinu spavaa u gradu Arkarnu i doivotno im uz
nemiravao snove. Vrisak takav da nije mogao dopreti od ma
kojeg bia od ovog sveta ili bar sasvim od ovog sveta.
N a brzinu uskaui u neto odee, Armitid pojuri pre
ko ulice i travnjaka do zgrada koleda, i vide da su drugi sti
gli pre njega i zau odjeke protivprovalnikog alarma koji
je jo uvek tretao iz biblioteke. U gleda otvoreni prozor, crn,
razjapljen, na meseini. Ono to je dolo, svakako je uspe
lo da ue, jer lave i vrisci, koji su sada brzo poputali i sta
pali se u meavinu dubokog reanja i neijeg jeanja, dopi
rahu nesumnjivo iznutra. N eki instinkt upozori Armitida
da nepripremljene oi ne treba da vide ono to se unutra
zbiva, te on, koristei se svojim autoritetom, naredi gomili
da uzmakne, a onda otkljua ulazna vrata. Meu okupljeni
ma ugleda profesora Vorena Rajsa i dr Frensisa Morgana,
ljude kojima je bio ispriao poneto od svojih nagaanja i
nezadovoljstava. Sada pokretima ruke pokaza toj dvojici da
v

338

DANICKI

'U Z A S

njim unutra. Do tog asa su zvuci iznutra sasvim pre

'. imzimajui oprezno psee reanje ali Armitid sad, sa
em, postade svestan da se meu bunjem razgalamio
:ni hor leganja, zvucima zlokobno ritminim, kao u sin. nizaciji sa poslednjim dahovima samrtnika.
Zgrada je bila prepuna stravinog smrada, onog koji je
.-\rmitidu bio i predobro poznat. Trojica ljudi pojurie
z hol do male genealoke itaonice odakle je dopiralo ti
o kianje. Tokom jedne sekunde niko se nije usuivao da
pali svetlo, onda Armitid prikupi hrabrost i otrim pokre
m okrete prekida.
J edan od njih trojice, ne zna se pouzdano koji, tada vri
::nu videi ta se nalazi pred njima oprueno po podu, me
u pomaknutim stolovima u neredu, i isprevrtanim stolica
ma. Profesor Rajs izjavljuje da je tada na trenutak potpuno
lzQUbio svest, mada nije pao, niti posrnuo.
A ono to je lealo na boku, polusavijeno, u smrdljivoj
bari zelenkastoute telesne tenosti i neke katranaste leplji
Ye materije, bilo je visoko skoro 275 santimetara. Pas je bio
potrgao svu odeu i deo koe. Bie nije bilo sasvim mrtvo,
nego se trzalo, bez glasa, grevito, a njegova plua su se di
zala i sputala u udovinom skladu sa razbesnelom cikom
iVekujuih leganja. Po sobi su leali razasuti komadii ta
'"ljene koe od cipela i delii odee, a pod samim prozorom
prazna platnena vrea oito tu odbaena. Blizu centralnog
radnog stola leao je revolver, iji e jedan metak, udubljen
udarnom iglom ali neopaljen, kasnije objasniti zato nije bi
lo pucnja. Meutim, u tom asu je bie koje je umiralo, sa
mo po sebi, potisnulo sve ostale slike. Bila bi stara fraza, i
to ne sasvim istinito upotrebljena, kazati da taj prizor nijed
no ljudsko pero opisati ne moe ali, opravdano je rei da ga
ne moe sebi doarati niko ije su ideje o izgledu i kontura
ma odve vrsto vezane uz obine ivotne forme ove plane
te i iz tri poznate dimenzije. Bilo je u tom biu ljudskih ele
menata, van sumnje. Glava i ake bejahu vrlo ovekoliki, a
kozoliko lice bez prednjeg donjeg dela vilice imalo je na se
bi peat Vejtlijevih. Ali torzo i nii delovi tela bili su u ovo
zemaljskom smislu neverovatni, tako da je samo obilato obla

339

NEKRONOMIKON

enje moglo omoguiti tom stvoru da se eta svetom ne padnut i neuniten.

Iznad struka bilo je poluantropomorfno, ali su njego
prsa, na kojima su jo uvek stajale, u poloaju pune spre nosti, razdirue ape psa, imala izgled tvrde, mreasto izd ljene koe krokodila ili aligatora. Lea su bila pokrivena izmeninim crnim i utim arama, nalik na krljutava l
izvesnih zma. Najgori je, meutim, bio izgled ispod sUu
ka, jer tu je svaka slinost sa ljudskim nestajala, a poinj .....
ista fantaza. Koa je bila gusto pokrivena grubim cmiu:
krznom, a sa trbuha je mlitavo visilo desetak dugih zele kastosivih pipaka sa crvenim ustima na vrhu svakog. Ra po
red tih pipaka bio je udan i inilo se da je u skladu sa j
metrijama neke kosrnike geometrije nepoznate Zemlji il.:.
Sunevom sistemu. Na oba kuka bio je, duboko usaen
okrugle ruiaste otvore sa cilama, po jedan organ nar na rudimentarno oko, a umesto repa visila je, pozadi, neka
kva surla ili pipak, sa purpurnim prstenastim oznakama. i
sa mnogim znacima da su to nepotpuno razvijena usta ili
grlo. Noge su, osim po svom crnom krznu, priblino liile
na zadnje noge gigantskih preistorijskih zemaljskih gmiza
vaca, a zavravale su se stopalima sa jako izraenim grebe
nima vena. Ta stopala su se okonavala neim to nije bilo
sasvim nalik ni na kopita, ni na kande. Dok je bie disalo.
rep i pipci su ritmiki menjali boju, kao da je to neto nor
malno u tom cirkulatornom sistemu sa neljudskom zelen
kastom bojom. U repu se to manifestovalo pojavom utila
koje se smenjivalo sa bolesnom sivom i belom bojom u pro
storima izmeu purpurnih prstenova. Prave krvi nije bilo
uopte, samo je smrdljivi zelenkastouti telesni sok curio po
obojenom podu izvan radusa lepljive matere, ostavljaju
i iza sebe udno izbledelu boju.
Umirue bie kao da se pribralo zbog prisustva trojice
ljudi. Poe neto da mumla, ne diui i ne okreui glavu.
Doktor Armitid ne zapisao ta se tada ulo, ali tvrdi, sa
pouzdanjem, da nije izgovoreno nita na engleskom jeziku.
U poetku to bejahu slogovi bez ikakve korelacije sa ma ko
jim zemaljskim jezikom, ali pred kraj naioe neki nepove340

D A NIC KI

'U A S

. . fragmenti evidentno uzeti iz Nekronomikona, te udovi

"" etogrdne knjige u potrazi za kojom je ovaj stvor pogi
o. Ti su fragmenti, po Armitidevom seanju, glasili ot
. . 'e: "N'gai, n 'gha 'ghaa, bag-ogog, i'jah: Yog-Sothoth, Yog- oth " Slabili su sve do potpunog utanja, a jednovreme
u leganji pojaali svoje ritmino vritanje do kreenda
zbonog iekivanja.
Onda hripavo grabljenje vazduha prestade, a pas uzdi
e <Tlavu i oglasi se dugim, alostivim zavijanjem. Promena
relete preko utog kozjeg lica opruenog bia, njegove
pne crne oi utonue na uhsavajui nain. Ispred pro
z ra odjednom prestade graja leganja. Iznad mrmljanja ras
e gomile ljudi zau se panino lepranje i lepetanje kri
. aspram meseca se ocrtae ogromni oblaci pernatih i
"ekivalaca koji su sada uzletali i beali kud koji, izbezumlje. onim to su mislili da im bude pIen.
Pas se iznenada tre, lanu uplaeno i nervozno iskoi
- oz taj isti prozor kroz koji je bio uao. Iz gomile se uzdi
e graja i dr Armitid povika okupljenima da niko ne srne
iti puten unutra dok ne dou policija ili medicinski ve
- '. Zahvalan to su prozori taman toliko visoki da se unu
ua ne moe zavirivati, on paljivo navue tamne zavese na
5yaki. Dotle stigoe i dvojica policajaca. U holu ih presrete
dr Morgan i poe ih ubeivati da, radi njihovog sopstve
nog dobra, treba da odloe svoj ulazak u smrdljivu itaoni
cu sve dok ne stigne vetak i dok oprueno bie ne bude
neim pokriveno.
Dotle su se na podu deavale strane promene. Nije po
rrebno opisivati vrstu i brzinu skupljanja i dezintegrisanja ko
je se odigravalo pred oima Armitida i profesora Rajsa, ali
e moe dopustiti izjava da je, izuzev u spoljanjem izgledu
vaka i lica, stvarno ljudski element u Vilburu Vejtliju bio neumnjivo veoma malen. Kad je doao medicinski vetak, na
obojenim daskama je leala samo lepljiva beliasta masa, a
monstruozni miris je ve skoro sasvim nestao. Zakljuak se
nametnuo, da Vejtli nije imao ni lobanju ni skelet od kosti
ju, bar, ne u ma kom stvarnom i stabilnom smislu. Nasledio
je neke osobine od svog nepoznatog oca.

..

34 1

N E K R O N O MIK O N

A ipak, sve je to bio samo prolog za daniki uas. Zbu

njena slubena lica su obavila formalnosti, abnormalni de
talji su savesno prikriveni od tampe i javnosti, a u ani
Ejlsberi su poslati ljudi zadueni da sagledaju imovinu i oba
veste svakoga ko bi mogao biti naslednik pokojnog VilbUla
Vejtlija. Naioe na veliku uzbunjenost u tom kraju, izav.a
nu ne samo sve jaim bubnjanjem ispod kupolastih bre 0va, nego i neuobiajeno jakim smradom i pojaanjem tala
savih, pljuskajuih zvukova koji su dopirali iz prazne ljUVtu_
re koju je sad predstavljala zatvorena daskama seoska kua
Vejtlijevih. Kod ErIa Sojera, oji se brinuo za konja i stoku
tokom odsustva Vilburovog, sad nastade alosno jak sluaj
nervnog rastrojstva. Slubena lica izmislie kojekakve izgo
vore da ne udu u zatvorenu zgradu. Sa zadovoljstvom su S\oj
pregled ograniili na obilazak, i to samo jedan, nedavno po
pravljenih upa u kojima je pokojnik stanovao. U zgradi u
da u Ejlsberiju ostavie obimni pisani izvetaj. Koliko je po
znato jo uvek su u toku sudske ostavinske parnice izmeu
nebrojenih Vejtlija, dcgenerisanih i nede generisanih, u gor
njoj miskatonikoj dolini.
Jedan manuskript maltene beskrajan, upisan udnim slo
vima u ogromnu tvrdo ukorienu knjigu i ocenjen da je ne
kakav dnevnik zbog razmaka izmeu delova pisanih raznim
mastilima i rukopisima, postade teka zagonetka onima ko
ji ga naoe na starom pisaem stoiu koji je vlasniku slu
io kao radni sto. Posle sedam dana debate, poslae to Mi
skatonikom univerzitetu, zajedno sa pokojnikovom kolek
cijom udnih knjiga, na prouavanje i eventualno prevoe
nje, ali ak i najbolji lingvisti ubrzo uvidee da su izgledi za
lako odgonetanje slabi. Ni trag nije naen, ni do danas, od
onog drevnog zlata kojim su Vilbur i stari Vejtli uvek plaa
li svoje dugove.
U no devetog septembra uas se probio na slobodu. Brd
ska buka bila je veoma izraena tokom veeri. Psi mahnita
e celu no. Ranoranioci desetog primetie neobian smrad
u vazduhu. Oko sedam sati Luter Braun, deko unajmljen
da radi na imanju orda Korija, izmeu sela i provalije
342

DANIKI

UZAS

pring, dotra frenetino sa svog jutarnjeg pohoda sa

'-ama do livade "Deset akri". Upao je u kuhinju tetura
.... -e, skoro u grevima od straha, a napolju, u dvoritu,
.
e topot i alosno mukanje stada, ne manje uplaenog,
-,e je dolo za deakom, zahvaeno jednakom panikom kao
n. Izmeu hripavih udisaja, Luter pokua da izmuca svo
priu gospoi Kori.
. .Tamo na drumu iza proplanka, gospa Kori, tam' je bi
neto! Mirie kao grom, a svo drvee i bunje se mrda ko
neko vue kuu. Al' nije toj najgore. Ima otisci na drumu,
-pa Kori, veliki okrugli otisci veliki ko dno od bureta, svi
.... -onuli duboko ko da je slon pro'o, sam' ima mnogo vie
, to bi e 'tri noge mogle da naprave! Pogled'o sam par
ci aka pre nego to sam pobeg'o, i svaki je bio pokriven li
ijama koje se ire iz jednog mesta, ko velike lepeze od pal
minih listova, samo dva-tri puta vee, da su zabijene u put.
_-\1" to smrdi, ko pored kue od onog veca, Vejtlija . . . "
Tu je posustao i inilo se da ga hvata nova drhtavica zbog
onog istog straha koji ga je i naveo da poleti kui. Gospoa
-ori ne mogavi da izvue jo informacija, poe da telefo
nira komijama. Time pokrete uvertiru panike kojaj e nago
yestila dolazak glavnih strahota. Kad je dobila vezu sa Seli
-ojer, sluavkom u kui Seta Biopa koja je najblia kui Vej
tlij evih, doe na nju red da slua a ne da prenosi jer je Selin deko Gonsi, koji nije mogao da spava, krenuo uz breg,
prema kui Vejtlijevih, bacio samo jedan pogled na kuu i
na panjak gde su krave gospodina Biopa bile ostavljene
preko noi, i odmah prestravljeno pojurio natrag.
"Jeste, gospoo Kori", uo se drhtavi Selin glas preko
telefonske ice zajednike za celo selo, "Gonsi se vratio iz
etnje, i nije mog' o da govori od straha! Kae da je kua od
tarog Vejtlija sva razbucana, grede razbacane ko da je di
namit bio unutra al' pod u prizemlju nije provaljen nego sa
mo pokriven sa neto ko katran to bazdi strano i kaplje ni
za ivice gde je graa razbijena. I ima groznih tragova u dvo
ritu, veliki, okrugli otisci, vei nego svinjska glava i sve ulepljeni sa onim crnim, kao u razbij enoj kui. Gonsi kae da
oni idu prema livadi i da je usput napravljena staza ira ne
go ambar, drvee, zidovi, sve je palo, gde god to ide."
__

343

N E K R O N O MI K O N

"I jo on kae, gospoo Kori, da je potraio Setove kra

ve mada se plaio, i na'o i' na gornjem panjaku blizu a
volje hmelj-bate, u mnogo gadnom stanju. Pola i' nema, a
ono to je ostalo, isisana im skoro sva krv, i na nji' rane kao
to su bile na Vejtlijevoj stoci jo od kad je roeno Laviniji
no crno derite. Set je ve po'o da i' pogleda, al' ja bi' se
zaklela da nee smeti mnogo blizu da priel Consi nije gled'o
paljivo gde vodi ta oborena staza iza panjaka, al' kae da
misli da vodi prema drumu, pa ka selu."
"Kaem vam, gospoo, izalo je neto to nikad pre ni
je, a ja bi' rekla da je onaj Vilbur Vejtli, koji je pro'o ravo
ko to je i zasluio, pravi uzrok za to to se to tamo rodilo.
Ja sam uvek svakom govorila, on nije bio ni sam sasvim nor
malan, i ja mislim da su on i stari Vejtli od'ranili neto u toj
zakucanoj kui to nije ljudsko ni kol'ko je on bio. Oduvek
su se oko Dania vrzmale neviene stvari, ivi stvorovi koji
nisu kao mi nit' su dobri za na narod."
"Zemlja je priala prolu no, a pred jutro je Consi uo
lave tol'ko glasan da nije mog'o da zaspi. Onda mu se pri
inilo da uje drugi, kao slab zvuk iz pravca kue veca Vej
tlija, ko da se drvo cepa il' kida, ko da se u daljini otvara ne
ka velika kutija il' sanduk. Malo jedno, malo drugo, nije za
spao uopte do zore, a im je ustao jutros, oti' o je prema
Vejtlijevima da vidi ta je bilo. Vid' o je dosta kaem vam, go
spool To ne sluti na dobro, i ja mislim da svi mukarci tre
ba da krenu zajedno, da neto uine. Znam da je neto stra
no tu okolo, i znam da je moj as blizu, mada sam bog zna
tacno sta Je to.
"Da l' je Va Luter pazio kuda su vodili ti veliki tragovi?
Nije? Pa, gospoo, ako su bili na poljskom putu sa ove stra
ne klisure, a nije jo stiglo do vae kue, ja bi' rekla da mo
ra d' idu kroz samu klisuru. I nije udo. Uvek ja kaem da
Kold Spring klisura nije zdravo ni normalno mesto... "
Do podneva toga dana, ak tri etvrtine svih mukara
ca i deaka Dania hodalo je putevima i livadama izmeu
novonastalih Vejtlijevih ruevina i Kold Springa, ispitujui
uas u ogromnim, udovinim otiscima, osakaenu Biopo
vu stoku, udnu i odvratnu ruevinu seoske kue, i ugnjee
nu, povaljenu vegetaciju na poljima i oko druma. Kakvo god
v

"

344

D A NI KI

UZAS

e da je provalilo u svet, nesumnjivo je silo u tu oblinju

e u, zlokobnu provaliju, jer na jednom mestu na rubu klie sve drvee je bilo povijeno i polomljeno, a u bunju ko
e e dralo za strminu videla se velika izderana avenija na
ole . Izgledalo je to kao da je neka kua, otisnuta kakvom
,"inom, kliznula niz umreno rastinje na toj skoro vertikaloj strmini. Bez ikakvog glasa, samo daleki, neodredivi
mrad . . . Nije udo to su svi vie voleli da ostanu na ivici i
di kutuju, nego da se spuste unutra i da zgrabe za bradu taj
eznani kiklopski uas u njegovom leglu. Sa grupom su do
i tri psa, koji u poetku besno lajahu, ali, prilazei prova
iji, ispoljie plaljivost i oklevanje. Neko je sa ovim vestima
elefonirao listu "Ejlsberijski transkript" ali urednik, naviknut na neumerene prie iz Dania, skrpi samo jedan aljiv
pasus teksta o tome, i ne uini nita vie no taj pasus se usko
ro nae, kao stavka, u vestima agencije "Asoijeted Pres".
Te noi svi odoe kuama, a svaka kua i ambar bejahu
zabarikadirani najstamenije to je bilo mogue. Ne treba ni
-pomenuti da nijednom goveetu nije doputeno da ostane
na otvorenom panjaku. Oko dva sata ujutro, straan smrad
i divlji lave pasa razbudie domainstvo Elmera Fraja, is
[Ono od Kold Spring klisure i svi se saglasie da uju ne
de napolju, zvuke nalik na prigueno hujanje tapovima
kroz vazduh ili na zapljuskivanje talasa. Gospoa Fraj je pred
loila da telefoniraju komijama i Elmer se spremao da se s
tim sloi, kad zvuci rasprskavanja drveta prekidoe njihovo
razmiljanje. Cinilo se da je to doprlo iz pravca ambara. Odmah potom nastade grozomorno urlikanje i topot meu sto
kom. Psi su valavili i uali uz noge porodice otupele od
traha. Fraj, gonjen snagom navike, upali fenjer, ali ne izae u crno dvorite, znajui da bi tu poginuo. Zene i deca su
jecali, nisu vritali, jer im je neki tamni ostatak odbrambe
nog instinkta govorio da njihovi ivoti zavise od tiine. Naj
zad se buka stoke smanjila do jadnog jeanja, a onda nasta
de veliko krenje, drobljenje, krckanje. Frajovi, zgureni za
jedno u dnevnoj sobi, ne smedoe ni da se pomaknu sve dok
i poslednji odjek nije zamro u daljini, niz Kold Spring kli
suru. Onda, uvi oajno jeanje iz tale i demonsko cianje
poznih leganja na proplanku, Selina Fraj poe teturajui se
.

345

N E KRO N O M I K O N

prema telefonu, te proiri onoliko vesti koliko je mogla o t

drugoj fazi uasa.
Sledei dan je proao za celu oblast u panici. PrestraY e
ne, utljive grupe su dolazile da osmotre mesto vrajeg zbi
vanja. Dve titanske staze unitenja pruale su se od doline
do dvorita Frajovih. N a golim delovima tla videli su se u
dovini otisci stopa, a jedan zid starog crvenog ambara bi
je kompletno oboren ka unutra. Samo etvrtinu ukupnog
broja goveda uspee da pronau i identifikuju. Poneto od
toga u komadima, i to neobinim, a sva preivela goveda
morae ubiti. Erl Sojer je predloio da se zatrai pomo iz
Ejlsberija ili Arkama, ali drugi ostadoe pri stavu da od to
ga ne bi bilo koristi. Stari Zebjulon Vejtli, pripadnik jedne
porodine grane koja je lebdela negde izmeu zdravlja i de
kadencije, poe da nabacuje mrano neumerene sugestije o
ritualima koje bi navodno trebalo izvoditi na vrhovima bre
gova. U njegovoj grani familije tradicije su se snano odr
avale, tako da njegove uspomene o ritmikom napevanju
unutar velikih kamenih krugova nisu bile povezane isklju
ivo sa Vilburom i Vilburovim dedom.
Tama pade na predeo ojaen i odve pasivan da bi se
organizovao za pravu odbranu. Bilo je nekoliko sluaje a
da se porodice u bliskom srodstvu skupe pod jedan kro i
odatle motre u pomrinu, ali u veini sluajeva samo je po
novljeno ono barikadiranje od prethodne noi, praeno uza
ludnim, nekorisnim gestovima kao to je punjenje puaka
"musketa" i postavljanje vila za seno da budu pri ruci. Ali
ne dogodi se nita, osim malo buke u brdima, a kad doe
dan, mnogi se ponadae da je novi uas otiao isto onako
brzo kao to je i doao. Bilo je ak hrabrih dua koje su
predlagale ofanzivnu ekspediciju dole, u provaliju, ali ni ta
kvi ne preduzee da ba linim primerom povedu neodlunu veC1nu.
Kad opet doe no, barikadiranje je ponovljeno, ali je
bilo manje sluajeva da se dve ili vie porodica zgure na jed
nom mestu. Ujutru kue Frajovih i Seta Biopa prijavie uz
buenje meu psima i nejasne zvuke i smrad iz daleka, a
rani istraivai sa uasom primetie svei niz udovinih tra
gova stopa na drumu koji vodi oko brda Sentinel. Kao i ra"

346

DANICKI

rU Z A S

--

e , okolina drumaje sa obe strane pokazivala onu smrvlje- [ koja nagovetava da se radi o biu demonski ogromu trupa. Oblici tragova su nagovetavali prolaenje u dva
era, kao da je ta pokretna planina dola iz Kold Spring
ure i vratila se istim putem na polazite. U podnoju br
taza zdrobljenog bunja devet metara iroka skretala je
_ ll Ill O nagore, i tragaoci jeknue videi da ak ni naj strmie uzbrdice nisu skrenule tu nezadrivu putanju. Stagod bio,
uas se mogao popeti i uz golu kamenu liticu skoro sa
S\im vertikalnu, a kad su se ispitivai popeli bezbednij im
p utevima, okolo, do vrha brega, videli su da se putanja okon
aYala, tanije, okretala nazad, na vrhu.
Na tom mestu su Vejtlijevi nekada loili svoje paklene
\'atre i pevali svoje paklene ritualne pesme, uz stenu slinu
-tolu, u prvomajskim i Noi vetica. A sad je upravo ta ste
na bila centar ogromnog prostora koj i j e divovski uas svo
jim telom utabao. N a povrini stene, blago konkavnoj, lea
la je debela smrdljiva naslaga one iste lepljive materije sli
ne katranu, primeene i na podu ruevina kue Vejtlijevih
kad je uas pobegao. Ljudi su se zgledali i gunali. Onda
u gledali nizbrdo. Bilo je jasno da se uas spustio stazom
manje-vie podudarnom sa onom koja ga je dovde dovela.
agaanja behu uzaludna. Razum, logika i normalne pred
stave o motivaciji ovde stajahu zbunjeno. Samo je stari Ze
bjulon koji se toj grupi nije pridruio, mogao uiniti neto
u skladu sa situacijom ili predloiti uverljivo objanjenje.
No etvrtka poela je uglavnom kao i ostale, ali se ma
nje sreno zavrila. U sutjesci leganji su vriskali sa toliko ne
uobiajene upornosti da mnogi ljudi nisu mogli zaspati, a
oko tri sata ujutro zazvonie svi telefoni na zajednikoj ici,
zvukom drhtavim. Oni koji su podigli slualice, zauli su glas
lud od straha kako vriti : "Upomo, aaaaa . . . moj boe ! . . . "
posle ega se nekolicini uinilo da uju neki tresak kojim je
ovaj uzvik preseen. Ni zvuka dalje. Niko se nije usudio ni
ta da preduzme i niko do ujutru nije znao odakle je poziv
upuen. Tek tad su oni koji su ga uli pozvali sve redom u
toj mrei i utvrdili da se jedino Frajevi ne odazivaju. Istina
se pojavila jedan sat kasnije kad je na brzinu skupljena gru
pa naoruanih ljudi otila olovnim koracima do imanja Fra'-L '

347

NEKRONOMIKON

jevih, blizu poetka provalij e. Stravu su nali, a ipak, illIe

naenje gotovo nikakvo. Videe nove ugaene putanje i II
ve otiske, ali kue vie nije bilo . Smrvila se kao ljuska jaj
a meu ruevinama nije moglo biti pronaeno nita, ni J
vo, ni mrtvo. Samo smrad i katranasta lepljiva materija.
rodica Elmera Fraja bila je izbrisana iz Dania.
-

8
Za to vreme, tia, ali duhovno jo otrija faza uasa od
vijala se na svoj crni nain u Arkarnu iza zatvorenih vra
jedne sobe obloene policama za knjige . Cudnovati manuskript sa zapisima ili dnevnikom Vilbura Vej tlija, isporu en
Miskatonikom univerzitetu radi prevoenj a, izazvao je mno
go brige i zabune, i meu ekspertima za moderne jezike, i
meu onima za drevne. Sama azbuka tu upotrebljena, iako
je imala generalnu slinost sa j ako izmenjenom arapskom
azbukom korienom u Mesopotarniji, bee nepoznata svim
raspoloivim strunj acima. Konani zakljuak lingvista gla
sio je da je tekst ispisan nekom vetakom azbukom sa efek
tom kao da je ifrovan, ali nij edan od metoda uobiajenoa
kriptografskog reavanja nije davao nikakvo reenje, ak ni
kad je primenjivan na bazi svakog jezika za koji se moglo
pretpostaviti da bi se t pisac njime posluio. U ovom po
gledu nimalo nisu pomogle drevne knjige iznete iz Vejtlije
vog boravita iako su bile interesantne, a u nekoliko slua
jeva ak obeavale da e otvoriti nove i jezive pravce istra
ivanja meu filozofima i naunicima. Jedna od tih knjiga,
teki tom sa gvozdenom nalom za zatvaranje, bila je ispi
sana drugom neznanom azbukom, veoma razliitog izgle
da, koj a je ponajvie nalikovala na sanskritski jezik. Staru
knjiurinu beleaka predadoe naj zad dr Armitidu na pu
no raspolaganje, zbog njegove posebne zainteresovanosti za
sluaj Vejtlijevih, ali i zbog njegove iroke lingvistike ue
nosti i njegove ve tine sa mistinim formulama iz antike i
srednjeg veka.
Armitid je pomiljao da bi tu moglo da se radi o ne
kom ezoterino korienom alfabetu izvesnih zabranjenih
v

348

DANICKI

UZAS

tova koji su su se odrali iz starih vremena i koji su na

-_edili mnoge forme i tradicije od arobnj aka saracenskog
-eta. Ovo pitanje nije smatrao vitalnim zato to ne bi bilo
rrebno znati p oreklo simbola ako su oni, kao to je naslu
- 'aQ, iskorieni kao ifra za neki moderni jezik. Njegovo
e u\"erenje bilo da bi pisac, imajui u vidu veliki obim tek
:ta, teko mogao da eli da se slui nekim drugim jezikom
im svojim maternjim, izuzimajui moda pojedine poseb
ne formule i inkantacije. Zato je napao ovaj rukopis polaze,. od preliminarne pretpostavke daje preteno pisan na en
_ leskolIl.
Znao je dr Armitid, na osnovu ponovljenih neuspeha
s\'ojih kolega da je to duboka i kompleksna zagonetka i da
ni sa kakvim jednostavnim oblicima reavanja ne vredi ak
ni da proba. Tokom celog poznog avgusta ojaavao se na
O'omilanim znanjima kriptografske nauke. Iskoristio je sve
resurse svoje biblioteke, gacajui svake noi kroz arkanurne
Tritemijusove Poligrafzje, zatim dela anbatiste Portea De
Fu rtivis Literarum Notis, kroz De Vigenerovu knjigu Trai
te des Chiffres, Folkonerovu Cryptomenysis Pate-facta, kroz
o amnaestovekovske rasprave Dejvisa i Tiknesa, i kroz dela
relativno modernih autoriteta kao to su Bler, Fon Marten,
pa i sam Kluber. Postupno doe do ubeenja da mora da se
uoi sa jednim od onih najprefinjenijih i najingenioznijih
kriptograma u koj ima su mnoge separatne liste odgovara
juih slova razmetene poput tablice mnoenja, a onda po
ruka izgraena uz pomo proizvoljno odabranih kljunih
rei koje su samo posveenima poznate. Stariji autoriteti bi
li su mu, inilo se, od vee pomoi nego noviji, i Armitid
zakljui da je kod ovog manuskripta veoma star, nesumnji
\'0 prenoen kroz mnogo generacija mistikih eksperimen
tatora. Nekoliko puta je izgledalo da je na domaku dnevne
svetlosti, ali su ga nepredviene prepreke opet vraale na
zad. Onda, sa pribliavanjem septembra, oblaci poee da
se razilaze. Izvesna slova koriena u nekim delovima ma
nuskripta, izronie definitivno i nepogreivo. Postade jasno
da je tekst zaisLa na engleskom.
Drugog septembra uvee pade i poslednja krupna bari
jera i dr Armitid po prvi put proita jedan neprekinuti pa349

NEKRONOMIKON

sus anala Vilbura Vej tlija. Bio je to zaista dnevnik kao to su

svi i mislili, pisan stilom u kome su se jasno videli pomea
ni uticaji okultne erudicije i opte nepismenosti udnovatog
bia koje je to pisalo. Prvi dui pasus deifrovan od strane
Armitida, beleka sa datumom 26. novembar 1916, poka
za da su zapisane sadrine veoma zastraujue i uznemiru
jue. To je pisalo, priseti se Armitid, dete od tri i po godi
ne koje j e izgledalo kao momi od dvanaest ili trinaest.
" Danas nauio Aklo za Sabaoth" , pisalo j e tu, "to nisam
voleo, j er se odgovara sa brda a ne iz vazduha. Ono na spra
tu mi je vie isprednjailo nego to sam mislio, a da e mno
go zemaljskog mozga imati, ne lii. Upucao psa Elama Ha
ina, Deka, kad je da me ugrize hteo, i Elam kae ubie me
ako moe. Mislim nee. Deda terao da ponavljam formulu
Dho noas, mislim da sam video unutranji grad na dva mag
netska pola. Ii u na te pol ove kad bude Zemlja oiena,
ako ne budem mogao probiti sa Dho-Hna formulom kad je
upotrebim. Oni iz vazduha rekli mi na sabat da e jo godi
ne trebati dok ja uspem da oistim sve sa Zemlje, a tad e
deda valjda biti mrtav, pa u morati da nauim uglove svih
ravni i sve formule izmeu Yr-a i Nhhngr-a. Pomoi e oni
spolja, ali oni telo ne mogu uzeti bez ljudske krvi. Ono na
spratu izgleda da e imati telo ba kako treba. Mogu ga vi
deti pomalo kad uinim vurski znak ili kad dunem prah Ibn
Gazija na nj ega, i izgleda slino kao oni na prvomajsko ve
e na Bregu. Drugo lice e mu se moda malo izbrisati. Pi
tam se kako u ja liiti kad bude Zemlja raiena i na njoj
vie nijedno zemaljsko stvorenje. Onaj koji doe sa Aklo na
Sabaoth ree da mogu biti transfigurisan jer ima mnogo spo
lj anjeg sveta da se radi na njemu."
Jutro nae dr Armitida u hladnom znoju uasa i u fre
neziji budne koncentracije. Cele noi se nije odmakao od
tog manuskripta, nego je sedeo za svojim stolom pod elek
trinom sij alicom okreui drhtavim rukama stranu za stra
nom onoliko brzo koliko j e mogao deifrovati kriptini tekst.
N ervozno je telefonirao svojoj eni da se nee vraati kui,
a kad mu je donela doruak, jedva je uspeo da proguta ko
ji zalogaj . I celog tog dana je itao, s vremena na vreme za
ustavljan u besu kad bi postala potrebna nova upotreba kom350

DANIKI

UZAS

-- nog kljua. Donesoe mu ruak, pa veeru, ali on po

amo po malice od oba. Oko polovine sledee noi za
ma u svojoj stolici, ali se ubrzo probudi iz zamrenih ko
koji su bili isto onako uasni kao istine i pretnje egzi
,..- , ncij i oveka koj e je otkrio .
Cjutro etvrtog septembra profesor Raj s i dr Morgan su
J...:'- j urali da porazgovaraju s njim. Otili su uzdrhtali i sivi
put pepela. Te veeri Armitid ode u krevet, ali mu san
isprekidan. U sredu, sledeeg dana, opet je bio pred
rukopisom i poeo obilato da prepisuje i iz tekuih od
i iz onih ranije deifrovanih. U sitne sate Le noi od
:paya malo na jednoj naslonj ai u svojoj kancelarij i, ali se
novo nae za rukopisom pre zore. Negde pred podne nje
",Oy lekar, dr Hartvel, doe da ga vidi i da insistira da on
mora da prekine rad. Armitid je ovo odbio. Nagovestio j e
da je od najvitalnijeg znaaj a da on sad dovri itanj e ovog
dnevnika i obeao da e dati objanjenje kad doe pravo
Teme. Te veeri, dokje padao mrak, on okona svoj e stra
no itanj e i utonu nazad u sedite, iscrplj en. Donosei mu
-eeru, nj egova ena ga nae u polukomiranom stanju, ali
imao je dovoljno svesti da je otrim povikom upozori da ne
aleda kad je primetio da njene oi poinju da lutaju prema
belekama koje je napravio. Nejako se diui na noge popio j e te navrljane hartije, stavio ih u veliku kovertu i za
peatio je, a onda ugurao u unutranj i dep svog kaputa.
Imao je dovoljno snage da stigne kui, ali mu je medicinka pomo bila tako oito potrebna, pa pozvae odmah dok
tora Hartvela. Dok ga j e doktor stavljao u krevet, Armitid
je samo uspevao da mrmlja, iznova i iznova: ,,Ali ta, za ime
boga, moemo uiniti ?"
Dr Armitid je zaspao, ali je sledeeg dana bio delimi
no u delirijumu. Hartvelu nije nita objasnio mada je u svo
jim smirenijim momentima govorio o imperativnoj potrebi
da opirno razgovara sa Rajsom i Morganom. Njegova ne
umerenij a lutanj a u govoru bila su odista zapanjujua, a
ukljuivala su i izbezumljene zahteve da bude uniteno ne
to u jednoj zakucanoj seoskoj kui i pominjao j e neki fanta
stini plan, koji je navodno pripremlj en od strane neke stra
ne starij e rase bia iz druge dimenzije, da se izvri unite351

NEKRONOMIKON

nj e celokupnog ljudskog roda i sveg biljnog i ivo tinj_ :,:.

sveta na Zemlji. Ponekad j e uzvikivao daje svet u opa n _
zato to Starija bia ele da ga sljute i odvuku iz Sune
sistema i iz materij alnog kosmosa u neku drugu ravan ili "
zu postojanja iz koje je nekada, pre vie vigintiliona eo
svet i ispao. U drugim prilikama je traio da mu se don
strani Nekronomikon i Remigijusova Demonolatrija, jer
nadao da e u njima nai neku formulu koj om bi zau ta:
tu opasnost koju j e sam doaravao.
"Zaustavite ih, zaustavite ih!" povikao bi on. "Ti Vejtlij e
vi su misli li da ih puste da uu, a naj gore od svega je j o
Recite R su i Morganu da moramo neto uiniti, to je ra
naslepo, ali znam kako da napravim prah. Nije dobilo da
j ede jo od drugog avgusta, kad j e Vilbur ovde naao sml'L
a tlm tempom . . .
Ali Armitidovo teo je, ak i sa sedamdeset tri godine
starosti, bilo u dobrom zdravlju, p a je on posle tog svog po
remeenog stanja proveo no spavui bez padanja u ma
kakvu stvarnu groznicu . Probudio se tek u petak popodne.
bistre glave, ali obuzet podgrizajuim, mada treznim stra
hom, a takoe i ogromnim oseanjem odgovornosti. U u
botu popodne osetio je da ima dovoljno snage da ode u bi
blioteku i pozove Raj sa i Morgana na savetovanje. Ostatak
tog dana i to vee provedoe nj ih trojica stavljui mozak
na muke najneumerenijim spekulacijama i najoajnijim debatarna. Cudne i strane knjiurine su sa naporom izvlaili
sa polica i iz zatienih spremita. Kopirali su dijagrame i
formule grozniavom brzinom i u zbunjujuem izobilju.
Skepticizma nij e bilo nimalo. Sva trojica su videli telo Vil
bura Vej tlij a kad je u toj istoj zgradi lealo na podu, p a po
sle tog dogaa nijedan od njih nije mogao osetiti ni naj
manju skl onost da taj dnevnik oceni kao buncanj e ludaka.
Bej ahu podeljenih miljea po pitanju treba li javiti po
licij i drave Masausets i nzad preovlada milj enje da ne
treba. U neke od stvari koje su ovde bile urne ane j edno
stavno ne bi mogli poverovati ljudi koji nisu videli uzorak.
Da je tako, njih trojica su se uverili nekim svojim kasnijim
ispitivaima. Kasno uno, njih trojica se razioe nemu
i nikakav konkretan plan, ali Armitid provede nedelju upo...

"

352

DANIKI

'cH A S

-ui formule i meajui hemikalije pribavljene iz labo, rije koleda. Sto je vie razmiljao o paklenom dnevni-e je vie bio sklon da sumnja u mo ma kakvog mateog sredstva da uniti onaj entitet koji je Vilbur Vejtli
;0 iza sebe, entitet koj i j e pretio svetu i koji je, mada to
- tid tada nije znao, nekoliko sati kasnij e provalio na
e
postao
dobro
upameni
daniki
uas.
i
J
Ponedelj ak je doktoru Armitidu bio repeticija nedelje
je zadatak pred kojim se on naao zahtevao itavu bes
anost istraivanj a i eksperimentisanja. Dalja zagleda
u monstruozni dnevnik dovela su do raznih izmena p la
. .-\rmitid je znao da e i na kraju morati da ostane jo
ogo neizvesnosti. U utorak je ve imao nacrt za j edan od
- eni pravac akcije te je verovao da e ve tokom te sedce putovati u Dani. Onda, u sredu, doe veliki ok. U
ednom oetu "Arkamskog oglaivaa" nalazila se, gotovo
eprimetna, neozbilj na priica uzeta od "Asoijeted Presa" ,
rekordnom udovitu koje se rodilo iz ilegalno pravljenog
oanikog viskij a. Napola oamueni Armitid je mogao sa
o da telefonira da dou Raj s i Morgan. Diskutovali su do
uboko u no a sledei dan im .ie svima bio kovitlac pripre
ma. Armitid j e znao da e se petljati sa stravinim silama,
ali je uviao da nije bilo drugog naina da anulira dublj e,
zlonamernije petljanj e u koje su se drugi upustili pre njega.
.....

.Li.

9
U petak ujutro pooe Armitid, Raj s i Morgan automo
bilom za Dani i stigoe u selo oko j edan sat popodne. Dan
bejae prij atan, ali i u najblistavijoj sunevoj svetlosti inilo
e da neka tiha strava i zla kob lebde nad udno zasvoe
nim brdima i dubokim, senovitim urvinama pogoenog re
giona. Povremeno se na pojedinim planinskim vrhovima mo
gao nazreti, naspram neba ocrtan, krug vitkih stena. Po at
mosferi priguene strave u Osbornovoj radnji znali su da se
desilo neto grozno, a uskoro su i uli za unitenje kue i po
rodice Elmera Fraja. Provedoe popodne vozei se po Da
niu i ispitujui metane o svemu to se dogodilo. Sa ubo
dima sve j ae strave videe sumorne ruevine kue Frajovih,
353

NEKRONOMIKON

tragove leplj ive katranaste mase na nj ima, svetogrdne sto

pe u dvoritu, izranj avlj enu stoku Seta Biopa i ogromne tra
ke poruene vegetacije na raznim mestima. Armitidu se i
nilo da putanja uz i niz breg Sentinel ima maltene katakli
zmiki znaaj . Gledao je dugo zlokobnu, oltaru slinu stenu
na vrhu.
Najzad posetioci, obaveteni da j e jo jutros dola gru
pa policajaca masausetske policije iz Ejlsberija im su do
tamo stigli prvi telefonski izvetaji o tragediji Frajovih, od
luie da pronau te policajce uporede beleke u onoj me
ri koju naoe korisnom . Pokaza se da je to mnogo lake is
planirati nego izvesti, jer nigde ne mogoe pronai ni trag
te grupe. Kolima su stigla petorica policajaca, ali sad su ta
kola stajala prazna blizu ruevina u dvoritu Fraj ovih. Me
tani, koji su svi razgovarali sa tim policajcima, u prvi mah
izgledahu isto onako zbunjeno kao Armitid i njegovi dru
govi. Onda se stari Sem Hains seti neega i poblede, te gur
nu malice Freda Fara i pokaza ka dubokoj , vlanoj prova
liji koja je zevala nedaleko od njih.
"Gospode", proaputa on, "reko sam im da u dolinu ne
silaze, i ni pomislio nisam da bi neko to uradio kad su takvi
tragovi i taj smrad u mraku, usred podneva . . . "
Hladni drhtaj proe i kroz metane i kroz posetioce jed
nako, i svako uvo kao da se napree u nekom instinktivnom,
nesvesnom oslukivanju. Armitid je, sad kad se neposred
no suoio sa uasom i monstruoznim delovanj em uasa, ki
peo od odgovornosti za koju j e oseao da na njemu lei.
Uskoro e no, a tada e ogromna gromada svetogra gru
nuti svojim vetijim putem. Negotium perambulans in tene
bris . . . Stari bibliotekar poe u sebi ponavljati zapamene for
mule, a rukom stisnu hartiju sa onom alternativnom formu
lom koju nije zapamtio. Proveri svoju baterijsku lampu i uve
ri se da ona dobro radi. Rajs, pokr nj ega, izvue iz kofera
jednu metalnu pumpu za rasprivanje, od one vrste koja se
koristi za unitavanj e insekata, a Morgan izvue iz sanduka
puku za lov na krupnu divlja. On se nameravao pouzdati
u tu puku iako su ga njegove kolege upozoravale da nika
kvo materijalno oruj e nee pomoi .
354

DANIKI

UZAS

Po vto je proitao grozomorni dnevnik, Armitid je sa bol

ID jasnoom znao koju vrstu pojave da oekuje, ali nije
-:::"..::l 0ravao strah Daniana otkrivanjem ma kakvih nago
l:aja ili elemenata o udovitu. Nadao se da e moi da
p obedi a da svetu ne otkrije nita o monstruoznosti ko
je zapretila. Poe da se smrauje i metani se razioe svo
kuama reeni da se zabarakadiraju u zgrade iako su vi
eli jasne dokaze da su sve ljudske brave i reze beskorisne
red silom koj a savija drvee i drobi kue kako joj se proh. . Cuvi da njihovi posetioci nameravaju da stoj e na strai
d Frajovih ruevina, na domak urvine, odmahivali su glaama dok su odlazili i nisu bili nimalo uvereni da e ikada
i e videti te strance.
Te noi se ulo buanje ispod bregova, a leganji su cia
. na pretei nain. S vremena na vreme bi vetar, hujei uvis
IZ Kold Spring klisure, dodavao tekom nonom vazduhu
neiskazivi smrad, onakav isti kakav su sva trojica osmatraa
e jednom osetila dok su staj ali iznad umirueg stvora ko
ji e petnaest i po godina lano prikazivao kao ljudsko bie.
.-\li oekivana strahota nije naila. Sta god da j e dole u pro,-aliji bilo ekalo j e svoj trenutak, a Armitid je svojim kole
<Tama rekao da bi pokuaj nj ihovog napada u mraku bio sa
moubilaki.
Doe bledo jutro i noni zvuci prestadoe. N astade siv i
umoran dan sa povremenom kiicom. Sve tei i tei oblaci
e nagomilavahu iza bregova, ka severozapadu . Ljudi iz Ar
kama nisu bili vrsto reeni ta e dalje. Potraivi zaklon od
sve jae kie pod jednom od nekoliko neunitenih dvori
nih zgradica na Fraj ovom imanju, poee da raspravljaju da
li je mudrije ekati ili poi u napad, sii u provaliju i potra
iti svoj bezimeni, udovini pIen. Kia j e postajala sve tea,
a grmljavina se valjala sa dalekih horizonata. Zasvetluca "ar
av" od munja, a onda jedna ravasta sevnu u neposrednoj
b lizini . Kao da j e grom udario u samu ukletu j amu. N ebo
postade veoma tamno i osmatrai se ponadae da e to bi
ti kratka, jaka oluja posle koj e bi nastalo vedro vreme .
J o uvek je vladala zastraujua tama kad se ne mnogo
vie od jedan sat posle toga na drumu zau zbrkana gala,.....

355

NEKRONOMIKON

ma. Sledeeg momenta u vidokrugu se pojavi preplaen

grupa od petnaestak ljudi koji su trali, vikali, ak histeri
no jecali. N eko od vodeih poe da izgrcava rei, a kad one
dobie neku koherentnu formu, ljudi iz Arkama se estoko
trgose.
"Ah, moj boe, moj boe" , davio se glas. "Krenulo je opeL
al' sad po danu ! Izalo je, izalo je i evo ba sad se kree, i a
mo bog zna kad e se sruiti na sve nas!"
Zadihani govornik je zautao, ali je drugi nastavio nje
govu poruku.
"N egde pre j edan sat ovaj ovde Zeb Vejtli je uo telefon
da zvoni i bila je gospoa Kori, Dordova ena, oni ive do
le kod raskrsnice. Ona kae da je unajmljeni deko Luter
bio napolju i terao krave da ih skloni od oluje, posle velike
munje i da j e video kako se sve drvee savij a na ulazu klisu
re na suprotnom kraju i, kae, osetio onaj isti straan miris
ko kad j e na'o velike stope u proli ponedeljak ujutro. I ka
e da je bio zvuk ko neko ibanje i pljuskanje, jai nego to
bi se stvorio samo od savijanja drvea i bunj a, a onda se
odj ednom drvee uz put poelo da obara na jednu stranu i
nastalo j e strano gaenj e i pljeskanje po blatu. Al' paz' te,
Luter nije nita video, nego samo drvee i bunje kako se
.
sav-ua.
"Onda je daleko napred, gde Biopov potok ide ispod
druma, uo je strano kripanj e i pritiskanje na mostu, i ka
e da je to zvualo ko drvo koje poinje da se cepa i da pu
ca. Al' sve to vreme ba nita nij e video, samo savijeno dr
vee i bunje. A kad se zvuk od ibanja vrlo udaljio putem
prema imanju veca Vej tlija i prema Sentinel-brdu, Luter je
skupio hrabros' da prie tamo gde ga je prvo uo i pogle
da zemlju. Sve je bilo u blatu i vodi, a nebo j e bilo mrano,
i kia je brisala sve tragove najbre to moe biti al' na po
etak ulaza u klisuru, gde se drvee kretalo, bili su jo ne
ko l' ko od oni' strani' otisci veliki ko bure, to ih je video i
u ponedeljak."
U tom asu prekide ga prvi uzbueni govornik.
" Al' to nije nevolja sad, to je bio samo poetak. Ovaj Zeb
j e telefonir'o ljudima i svi su sluali kad se ubacio poziv iz
v

"

356

DANIKI

'U 2 A S

e Seta Biopa. Nj egova domaica Seli je poela da vie

..,.r 'o glasno, da ovek precrkne. Rekla j e da je videla savi
no drvee pored druma i ula neki gnj ecav zvuk, ko da se
eki slon zaduvao i zaleteo prema kuu . Onda je kazala da
odj ednom oseao gadan miris i da je njen deko Consi
ceo da vriti da je to ba kao miris koji je on osetio kod
- evina Vej tlijeve kue, u ponedeljak ujutro. A kuii su svi
Uali i cvileli, glasno."
" A onda je strano viknula, i rekla da se upa pored pu
poruila kao da ju je oborila oluja, al' da vetar nije do
'olj no jak da to uradi. Svi su sluali, i uli smo da su mno
uu ljudi j aukali. Opet Seli povie, da se ograda prednjeg
dyorita u taj tren smrvila, al' da se uopte ne vidi ta je mr" i . Onda je svako na linij i uo da viu i Consi i stari Set Bi!:op, a Seli je vritala da je neto teko udarilo u kuu. Nij e
munja niti nita, nego neto teko to je naletalo na pred
nju stranu kue, vie puta, iako se kroz prednji prozori ni'
ne vidi. A onda . . . a onda . . . "
Linije straha se produbie na svakom licu. Armitid, po
tresen, jedva nae dovolj no smirenosti da podstakne govor
nika.
"A onda . . . Seli je povikala, "Pomozite mi, kua mi se ru
Vi' . . . i na telefonu smo uli strano krenje i vritanj e . . . ba
ko kad je uzeta kua Elmera Fraja, samo jo gore . . . "
Taj ovek zauta, a drugi iz gomile progovori.
"To j e sve. Vie ni zvuk ni pisak preko telefona, posle to
ga . Samo tiina. Mi koji smo to uli seli smo u fordove i u
zaprena kola i sakupili sposobne mukarce, najvie kol'ko
smo mogli, kod Korija, a ovde smo doli da vidimo ta vi
mislite da je najbolj e da uradimo. Al' ja sam mislim da j e
ovo boj i sud za nae nepravde i da tu nijedan smrtnik ne
mo' da pomogne."
Armitid vide da je doao as za pozitivnu akciju i od
luno progovori posustaloj grupi uplaenih seljaka.
"Morneil Moramo da krenemo za njim." Nastojao je da
mu glas bude takav da uliva to je mogue vie pouzdanj a.
"Verujem da postoji ansa da ga izbacimo iz igre. Ljudi l Vi
znate da su Vejtlij evi bili arobnjaci. Ovo bie j e arobnjav

357

NEKRONOMIKON

ko i mora da se tue na isti nain. Video sam dnevnik \ bura Vejtlija i proitao neke od udnih starih knjiga koje je
on itao i mislim da znam prave magijske rei koje e ui
niti da to bie izbledi i nestane. Naravno, ovek ne moe da
bude siguran u to, ali moe da pokua. Stvorenj e je nevidlji
vo. J a sam znao da e biti takvo, ali u ovom dalekometnom
zapraivau ima praha koji bi mogao da uini da se to bie
za sekund ukae. Kasnij e emo to i pokuati. Strano je kad
se jedno takvo bie pojavi ivo, ali ipak nij e onoliko stra no
koliko bi Vilbur udesio da j e due poiveo. Nikada nee re
saznati od ega j e svet spasen. Sad emo se boriti samo a
tim jednim biem, a ono se ne moe razmnoiti. Ipak mo
e da naini mnogo tete, zato ne smerno da oklevamo ne
go moramo da oslobodimo zajednicu od njega i da krene
mo za njim, a najbolji poetak je da odemo na mesto koje
je ba sad srueno. Haj de da neko povede. J a vae drumo
ve ne poznajem ba dobro, ali mi se ini da bi mogla postojati i neka preica preko ovih imanja. Sta kaete ?"
Ljudi su se jedan trenutak vrpoljili, a onda Erl Sojer ti
ho progovori, p okazujui prljavim prstom kroz kiu koja je
padala sve slabije.
"J a bi reko da moete do Seta Biopa najbre ako pre
seete preko donje livade ovde, pregazite potok na plitkom
mestu, pa se popnete kroz Kerierovu livadu i drvlj anik iza
nje. Put izlazi na drum mnogo blizu Setu, malo s one strane . "
Armitid, sa Raj som i Morganom, poe pokazanim prav
cem, a veina metana polako krenu za nj ima. N ebo se ra
svetljavalo. Poj avljivali su se znaci da se oluja istroila. Kad
n jednom mestu Armitid, ne znajui, poe pogrenim pu
tem, Do Osborn ga na to upozori i poe prvi, da pokae
pravi put. Poveavali su se hrabrost i pouzdanje, ali je su
mrak u gotovo vertikalnom umovitom brdu koje je lealo
pri kraju njihove preice, izmeu ijih fantastinih drevnih
stabala su morali da se pentraju kao uz kakve merdevine,
doveo te nj ihove kvalitete na teko iskuenje.
Najzad izbie na blatnjavi drum i videe da se sunce upra
vo pojavljuje. N ali su se samo malo onostran imanj a Seta
-

358

DANICKI

'U Z A S

pa. Povaljena stabla i jezivi tragovi stopa pokazae im

e prolo tuda. Provedoe samo nekoliko trenutaka pre
ui ruevine odmah iza okuke. Bila je to ponovljena
-c neda kod Fraj ovih. Ne naoe nita ni ivo ni mrtvo u
erna zdrobljenim ljuturama koje su rane bile kua i am
Biopovih. N iko ne eleo da se zadrava tu, okruen
..Ia dom i smrdljivom masom nalik na katran, nego se svi
c:.:- [jnktivno okrenue prema nizu stravinih otisaka koji su
ili dalje, ka ruevinama Vejtlijevih i ka oltarom krunisa
nagibima brda Sentinel.
Prolazei p ored negdanjeg stanita Vilbura Vejtla lj u
'""" " idno zadrhtae, a u nj ihovu odlunost kao da se uvue
0\'0 oklevanje. Ne bila ba ala krenuti tragom neeg to
,el i ko kao kua, nevidljivo, a zlonamerno i opako kao de
on. U podnoju Sentinela tragovi su skretali sa druma. Po
'edice sveeg savijanja i gaenja bile su vidljive na irokoj
. ut anji kojom je monstrum iao do vrha Sentinela i otud se
" Iatlo.
Armitid izvue snaan depni teleskop i osmotri strmu
zelenu padinu. Onda taj instrument dade Morganu iji j e
-id bio otriji. Sledeeg trenutka Morgan vrisnu, pa dade te
le kop Eriu Soj eru i prstom pokaza jedno odreeno mesto
na kosini. Sojer j e neko vreme petlj ao, nespretan kao i ve
ana onih koji nisu navikli na korienj e optikih sprava. N aj
zad je uspeo da fokusira soiva uz Armitidovu pomo, a po
rom se oglasi krikom manj e uzdranim od onog malopre
anj eg Morganovog.
"Svemoni boe ! Trava i bunje se miu ! Ono se penje.
poro. Evo ba sad puzi prema vrhu, a samo nebo zna radi
ega!"
Meu tragaima razveja se klica panike. J edna je stvar
juriti bezimeno bie, a nai ga, sasvim druga. Carobne rei
mogu biti od koristi. Ali ako ne budu ? Poee da pitaju Armitida ta zna o tom stvorenju. Cinilo se da ih n edan odgovor ne zadovoljava. Kao da je svako osetio da se naao u
neposrednoj blizini izvesnih faza Prirode i egzistenc e koje
su potpuno zabranjene i potpuno izvan mentalno normal
nog iskustva ljudskog roda.
._

359

NEKRONOMIKON

10
N a kraju trojica iz Arkama, stari, belobradi dr Armin
zdepasti, gvozdeno sivi profesor Rajs i vitki, mladoliki d tor Morgan, pooe sami uz planinu. Teleskop, posle mn
go strpljivih instrukcija oko fokusiranja i upotrebe, o sta -...
uplaenoj grupi kojaje ostala na drumu i zato nj ihovu e- - laciju pomno posmatrahu oni lanovi grupe koji su jeda:
drugome povremeno dodavali taj instrument. Uspon j e b
naporan i Armitidu su morali da pomognu nekoliko pu
Visoko iznad ove grupe koja se naprezala, velika stazaje drh
tala, pokazujui puevski sporo nastupanje njenog paklen
tvorca a onda postade oigledno da se gonioci primiu.
Kertis Vejtli, iz j edne nedegradirane grane, bio je taj
ijim se rukama naao teleskop u asu kad je Arkamska
pa nainila radikalno skretanje sa staze. On ree gomili da
ta trojica oigledno pokuavaju da stignu na jedan od niih
vrhunaca koji se nadnosio nad putanju znatno ispred ono
mesta gde se bunje u tom asu svijalo. Pokaza se da je OYO
istina i videe kako grupa stie na taj podreeni vrhunac
kratko vreme poto je tu prolo nevidljivo svetogre .
Onda Vesli Kori, koji je preuzeo teleskop, povika da Ar
mitid podeava prskalicu koju Raj s dri, te da mora biti da
e se neto dogoditi. Gomila se uzmuva, imajui na umu da
se raspriva omogui da se nevieni uas vidi na tren. Dvo
jica ili trojica zamurie, ali Kertis Vejtli opet zgrabi teleskop
i maksimalno napree svoj vid. On vide da Rajs, na toj tac
ki gde se grupa nala, povoljnoj jer je iznad i iza bia, ima
odlinu ansu da izvanredno efektno rasprostre moni pra
ak.
Oni bez teleskopa videli su samo kako je na trenutak se nuo sivi oblak blizu vrha planine, oblak velik otprilike kao
osrednja kua. Instrument j e bio u Kertisovim rukama, ali
on ga uz prodoran vrisak ispusti u do lanaka duboko drum
sko blato. Zatetura se i srozao bi se na tlo da ga ne pridra
e dvojica ili trojica drugih. Mogao je samo da zajei polucUJ no.
"Oh, oh, veliki boe . . to . . . to . . .
.

<;

"

360

D A N I KI

'U A S

pandemonij urnu p ostavlj anj a pitanja samo se Henri

er dosetio da spase pali teleskop i da obrie blato sa nj eKertis je govorio nepovezano, tako da je jedva uspevao
,,--, :::a tavi po nekoliko rei .
.Yee je od ambara . . . sve od kanapa kji se uvijaju . . . ima
p sa oblikom kokoijeg j ajeta, vee neg' ita, sa deseti
m noge ko svinj ske glave koje se pola zatvore kad naga
njemu,
sve
ko
pi'tije,
sve
od
zasebnih
ko
.
nit'
vrsto
u
i
..
pca to se migolj e zbij eni blizu . . . svuda su velike izbulj e
e oi . . . deset il' dva'j es usta il' surle tre uokolo, velike ko
ovi, ibaju, otvaraju se i zatvaraju . . . sve sivo, sa plavi il'
.1iasti prstenovi . . . i, boe blagi, ta polovina od lica na vr'o o .
Pokaza se da je to poslednje seanje, na ta god se odo ilo, za jadnog Kertisa previe, j er on pade u nesvest ne
.
:: uavi nita vie da kae. Fred Far i ViI Hains ga odneso
sa druma i p oloie na mokru travu. Henri ViI er, drhte
i. okrete spaseni teleskop prema planini da neto vidi ako
moe. Kroz soiva su se mogle razaznati tri siune figure
.-oje su oigledno trale prema vrhu nbre to je strmina
d ozvoljavala. Samo to, nita drugo. Onda svi primeti e ud
novato vansezonsku buku u dubokoj dolini iza sebe, ak i u
bunju u podnoju Sentinela samog. Bio je to cvrkut nebrojanih leganja. Cinilo se da u njihovom pitavom horu dominira jedna nota iekivanja zla.
Sad Erl Soj er uze teleskop i prijavi da tri figure stoj e na
rubu vrha u istom nivou sa oltarskom stenom, ali na znat
nom odstojanju od nje.
"J edna figura", ree on, "kao da u ritmikim intervali
ma die ruke iznad glave" .
Tek to Sojer to pomenu, gomili se uini da uje slab,
polumuzikalan zvuk iz daljine, kao da uz te gestove idu i
glasni napevi. Ta udna silueta na usamljenom vrhuncu mo
rala je biti prizor beskrajno groteskan i impresivan, ali ni
jedan od posmatraa nij e bio raspoloen za estetsko ocenj ivanje.
"Valj da neke magij e izgovara", proaputa Viler grabei
teleskop opet za sebe.
L-

"

361

NEKRONOMIKON

Leganji su nadigli besnu graju, ali u nekom jedin t\e

nom, nepravilnom ritmu koji nije imao nikakve veze a dljivim ritualom.
Odjednom sunana svetlost popusti iako nije naiao ru
kakav primetni oblak. Bejae to veoma izuzetan fenomen
svi ga primetie. I spod bregova kao da j e mumlalo, kuval
a taj se zvuk udnovato meao sa slinim mumlanj em koje
je, to se jasno ulo, stizalo sa neba. Sevnu mua u visini al!
je zapanjena gomila uzalud pogledom traila ma kakav zn .
oluj e . Napevanje ljudi iz Arkama sada se nepogreivo ulo.
a Viler kroz staklo vide da sva trojica prate inkantacije ri[
minim dizanjem ruku . Iz neke daleke seoske kue dopirao
je besni lave pasa.
Ta promena u kvalitetu dnevne svetlosti se pojaavala.
a gomila obuzeta uenjem gledala je tamo-amo po hori
zontu. Purpurna tama, roena iskljuivo iz spektrainog pro
dubljenja nebeskoga plavetnila, pritisnu us tutnj ale brego\'e.
Sevnu munj a jo j aa od prve i ljudima se uini da je os\'e
tlila i neku izmaglicu oko oltarske stene na dalekom vrhu.
Niko nij e u tom trenutku gledao kroz teleskop . Leganj i su
nastavljali da se nj iu, a Daniani su napeto iekivali neku
nedokuivu opasnost koja kao da je lebdela oko njih u vidu
odreenog atmosferskog naboja.
Prolomie se bez upozorerti a oni duboki, hrapavi, napu
kli glasovi koji nikad nee nestati iz uspomena uasnute gru
pe koja ih je ula. To ni iz kakvog ljudskog grla nije izalo,
jer organi oveka ne mogu dati takve akustike perverzij e.
Cinilo bi se da je to doprlo iz same jame pakla, da nije izvor tako jasno bio oltarski kamen na vrhu. Bilo bi bolje ne
nazivati to zvucima, j erje dobar deo inilo uasno infrazvu
no buanje koje se obraalo nekim mutnim centrima svesti,
centrima straha, daleko prefinjenij im nego to je uvo, pa
ipak mora se kazati da su bili zvuci j er su se mutno ali ne
sumnjivo razabirale i poluartikulisane rei . Silne su bile, si
lovite kao i tutnjava i grmljavina preko kojih su se razlega
le, ali ni od kog vidljivog bia nisu stizale. A poto je mata
mogla da nagovesti neko zamiljeno nevidljivo bie kao iz
vor, gomila zgurena pod planinom stade jo gue da se zbi
ja, a lica su se trzala kao da oekuju udarac.
v

362

DANIKI

l i;na iih . . . ygnaiih . . .

ru Z A S

theefleethskh'ngha . . . Yog-Sothoth . . .
alo se jezivo izvansvemirsko graktanje. "Y 'beethnk . . .
e n 'grkdl'lh . . .
'u impuls govora kao da posrnu, kao da je bila u toku
....' . -rrana psihika borba. Henri Viler je naprezao oko na
'opu, ali j e video samo tri groteskno ocrtane ljudske fi
na vrhu kako uzmahuju rukama, sve tri, furiozno, ud
=:::1 O"estovima, vodei svoj e inkantacij e ka kulminacij i. Iz
"" u crnog bunara aheronskog straha ili oseanja, iz ko
ill neizrnereno dubokih provalija van kosrnike svesti ili
nog, dugo latentnog naslea, izvlaena ta neartiku
a, gromka graktanja? U nj ima se uskoro poe nakuplja
noya sila, nova sreenost je jaala prema j arkoj , totalnoj ,
-l ednjoj besomunosti .
. Ei-i-i-yaaaa e'yayayaaaa . . . negh 'aaaaa . . . negh 'aaa . . .
k . h'jah . . . POMOZI! POMOZI ! . . . O E! O E! YOC,., I HOTHE ! . . .
Ali to bejae sve. Prebledela grupa na drumu koja se jo
rurala zbog tih nesumnjivo engleskih rei koje su se zgu
!Ju to i gromko slile iz pobesnele praznine pokraj kapij e 01ke sten e, n i kad vie nije ula nita slino. Umesto toga
i odskoie estoko kad grunu eksplozij a kao da su se ras
epili bregovi. Kataklizmini zagluni tresak iji izvor, bio
n u unutranjosti zemlje ili na nebu, nijedan od slualaca
ije mogao kasnije da odredi . Munja, samo jedna, zapaIaea iz purpurnog- zenita do oltarske stene, a ogromni plimni
ralas nevidljive sile i neopisivog smrada pljusnu sa Sentine
na ceo daniki predeo. Drvee, trava, bunje, poee se
baca kati i ibati kao bievi. Prestravljena gomila u podno
ju planine, oslabljena ubitanim smradom koji kao da im je
nagovetavao smrt guenj em, maltene popada s nogu. Pse
i lave je dopirao iz daljina, zelena trava i lie svenue u
udnu, bolesnu uto sivu boju, a irom livada i uma leala
-u tela mrtvih leganja.
Smrad je brzo iileo, ali se rastinje nikada nije sasvim
oporavilo. I do dana dananjeg vidi se neto udno i nepri
rodno u vegetaciji na tom stranom brdu i oko rtiega. Ker
tis Vejtli se tek vraao svesti kad posetioci iz Arkama sioe
polako s planine, obasjani sunevom svetlou ponovo bli-

"

"

"

363

NEKRONOMIKON

stavom i neuprlj anom. Sumorni i utljivi su bili, i, inilo

potreseni uspomenama i razmiljanj ima stranij im i od on
ga to je grupu metana srozalo do paninog drhtanja. O
govarajui na unakrsna pitanja, samo su odmahivali glaya
ma i potvrivali j ednu ivotnu istinu.
"T a Stvar je nestala zauvek" , rekao je Armitid. "Ra
rena je na sastoj ke od koj ih je prvobitno i nainjena i ne mo
e nikada vie postoj ati. Bilaje to jedna nemogunost u nor
malnom svetu. Samo jedan njen naj siunij i deli bio je st\-ar
no materija u nama poznatom smislu. To bie j e liilo na
svog oca i veim svoj im delom mu se vratilo u neko nezna
no carstvu ili dimenziju izvan naeg materijalnog univerzu
ma, u neki neznani ponor iz kojega je samo najprokletij i 111
ritualima ljudskog svetogra moglo ikada biti prizvano da
provede momenat na bregovima."
Nastala je kratkotrajna tiina tokom koje se rastroje na
svest jadnog Kertisa Vejtlija poela opet splitati u nekabu
logiku povezanost, tako da je, j eei, prislonio ake na gla
vu . Njegovo pamenje se, izgleda, nastavilo tamo gde je bi
lo prekinuto, i Kertisa opet zahvati uas onog prizora zboO"
kqj eg .ie ve .iednom leao ravno opruen po tlu.
" Oh, oh, moj boe, polovina tog lica na vr'. . . to lice sa
crvenim oima i izguvanom belom kosom, i bez vilice, ko
Vejtlijevi . . . Stvar je bila ko hobotnica, stonoga, pauk, ali na
vr' sa licem upola ljudskim, a to lice je liila na veca Vej
tlija, mada je bilo nekol'ko metra veliko . . .
Zastao je iscrplj en, a cela grupa metana je zurila sa zbu
nj enou koja se jo nije j asno oblikovala u novi uas. Samo
j e stari Zebjulon Vejtli, koji j e imao izvesne lutajue uspo
mene na stvari iz davnina, ali koj i je dotad utao, sada pro
govorio glasno.
"Petnaes' godina prolo . . . " poe on da brblj a. "Sluao
sam ga kad je kaz'o da emo jednog dana da uj emo Lavi
nijino dete kako izvikuje ime svog oca na vr' brda Sentinela . . . "
D6 Osborn ga, meutim, prekide novim pitanjem upu
enim ljudima iz Arkama.
"Al' ta je to, zapravo, bilo, i kako j e mladi vetac Vej tli
uspeo da tog stvora dozove iz vazduh?"
-

"

364

DANICKI

'U A S

-\rmitid je vrlo paljivo odabrao rei .

.. Bila je to, preteno, jedna vrsta sile koja ne pripada na
m delu kosmosa, vrsta koja deluje i raste i oblikuje se po
Q"}m zakonima, a ne po onima u naem tipu Prirode . Ni
naa posla da takve stvari prizivamo i zato samo veoma
ljudi i veoma zli kultovi ponekad to pokuavaju. Deo te
e bio je u samom Vilburu Vejtliju napravivi od njega a
la i prerano sazrelog monstruma, a od njegove smrti, pri
ilo grozan prizor. Spaliu njegov prokleti dnevnik, a vi,
. di, ako ste mudri, miniraete onaj oltarski kamen gore i
ob araete sve krugove od uspravnih kamenova na dru
brdima. Takve stvari su i privukle ona bia koja su Vej
- ijevima bila toliko draga, bia koja su Vejtlijevi mislili da
u te u opipljivom obliku ovamo da bi satrla ljudsku rasu i
yukIa Zemlju u neko bezimeno mesto radi nekog bezime
og cilja."
"Sto se tie bia koje smo sada p oslali natrag, Vej tlijevi
ga gajili radi jedne uasne uloge u dogaajima koji su
ogli da uslede. B ie je raslo brzo i mnogo iz istih razloga
IZ koj ih j e i Vilbur rastao brzo i mnogo, ali ga je nadmailo
er je imalo u sebi proporcionalno vei udeo neljudskog. Ne
eba da pitate kako je Vilbur prizvao to bie iz vazduha. Ni
e ga prizvao. Bio je to njegov brat blizanac, ali je u veoj
eri nego Vilbur liio na oca. "
_

=:

re nego to probam da se odmorim sa

staviu ove beleke kao pripremu za iz
vetaj koji bi trebalo da sainim. Ono to
sam pronaao je tako jedinstveno i su
protno prethodnom iskustvu i oekiva
njima, da zasluuje podroban opis.
Dospeo sam na glavno odredite na Veneri 1 8. marta,
zemalj skom vremenu, VI 09. po kalendaru te planete.
Tstan u glavnu grupu pod Milerovim vostvom, dobio
opremu, sat koji je podeen prema neto broj rotaciji
nere, i proao uobiajenu vebu za upotrebu maske. Na
.... n dva dana proglasili su me sposobnim za slubu.
Po naputanju garnizona kompanije za kristale kod Te

-ove, u zoru VI 12. pratio sam junu marrutu koju je

derson isplanirao iz vazduha. Kretanje je bilo oteano jer
te dungle uvek delimino neprohodne nakon kie. Mo
da je vlaga ono to isprepletanim lozama i puzavicama
..uUe smeuranu ilavost, toliko veliku ilavost da se noem
nekima mora poraditi i po desetak minuta. Do podneva
e nestala vlaga. Rastinje je postajalo meke i elastinije tao da sa ga lake sekao noem, ali ni tada nisam mogao br
ze da se krecem. Karterove maske sa kiseonikom su suvie
revke, ak i polovina iste iscrpljuje obinog oveka. Dibua
ya maska sa sunerastim rezervoarom umesto cevi dala bi
do oljno vazduha i sa upola teine.
Cini se da je detektor kristala dobro radio pokazlui
Ulno u onom pravcu koji potvruje Andersonov izvetaj.
Cudno je kako taj princip privlaenja deluje bez ikakve nepouzdanosti starih "raIji" sa zemlje. Mora da p ostoje veli
'e naslage kristala u krugu od hiljadu kilometara, iako pret
postavjam da ih oni gnusni ljudi-guteri uvek uvaju i ti
te . Moda misle kako je suludo to dolazimo na Veneru da
traimo te stvari kao to i mi smatramo da je suludo to oni
puze po blatu kada god ih ugledaju, ili to ih dre u velikim
koliinama na tronu u svom hramu. Kad bi samo promeni
li religiju! Ionako kristal ne koriste ni za ta drugo sem da
mu se mole . Bez teologije, dopustili bi nam da uzmemo sve
to hoemo, ak i kad bi nauili da ga koriste kao ior ener
gije bilo bi ga vie nego dovoljno za njihovu planetu, a i za
.

369

NEKRONOMIKON

Zemlju. Umoran sam od zaobilaenja glavnih zaliha i pu

kog traenja pojedinanih kristala u renim koritima dun
gle. J ednom u predloiti da jaka vojska sa Zemlje istreb i
ove prosjake prekrivene krljutima. Oko dvadeset brodoya
bi moglo da prebaci dovoljno trupa da odrade posao. !. e
mogu da se ta prokleta bia nazivaju ljudima zbog toga to
imaju "kule" i " gradove" . Nisu stekli nikakvu drugu vetinu
osim graenja i korienja maeva i otrovnih strelica, i \"e
rujem da njihovi takozvani "gradovi" nemaju bolju name
nu od mravinjaka ili brana dabrova. Sumnjam da imaju i
pravi jezik. Razgovor o psiholokoj komunikaciji preko pi
paka koji im idu do grudi, za mene je kojeta. Ono to pre
vari ljude jeste njihovo uspravno dranje, to je samo slu
ajna fizika slinost sa Zemljanima.
Voleo bih da jednom proem kroz dungle na Veneri, a
da ne moram da se uvam njihovih pritajenih grupica ili iz
begavam njihove proklete strele. Moda su bili podnolj ivi
pre nego to smo poeli da uzimamo kristale, ali su sada
bez pogovora, prava napast sa svojim strelama kao i zbog
presecanja dovoda za vodu. Sve vie stiem utisak da imaju
posebno ulo, kao nai detektori kristala. Nije poznato da
su ikada napadali oveka koji nije imao kristale kod sebe,
osim to su gaali iz zaklona sa velike dalj ine.
Oko jedan popodne jedna strelica mi skoro skide lem
i u trenutku pomislih da mi je probuila cevi za dovod kise
onika. Lukavi vragovi nisu pustili ni glasa, ali su me tri op
kolila. Sve ih potukoh pucajui u kru g svojim plamenim p i
toljem, jer, iako se njihova boja stapala sa dunglom, mo
gao sam da primetim kako se puzavice oko njih pomeraju.
J edan sa njukom kao u tap ira bio je visok ak dva i po me
tra. Druga dva su bila proseno visoki, oko dva metra. J edino to im pomae u odbrani jeste brojano stanje. Cak i jedan jedini puk sa bacaima plamena mogao bi da ih potamani. Cudno je, ipak, kako su postali dominantni na ovoj
planeti, a ne neko drugo ivo bie na veem stupnju od mi
goljivih akmana i skoraha ili leteih tuka sa drugog konti
nenta, pod uslovom da one rupe u D ionejskoj visoravni ne
kriju neto.
Oko dva sata moj detektor je pokazao skretanje u prav
cu zapada, ukazujui na pojedinane kristale napred zdev

370

'LI

Z I DINAMA E R I K SA

. OVO se poklapalo sa Andersonom i ja svoj pravac uskla

prema tome. Bilo je tee kretati se ne samo zato to se
e uzdizalo, nego zato to je bilo vie ivotinja i biljaka me
.: derao Uvek sam sekao ugrate i gazio skorahe, a moje koo odelo bee svo umrljano od daroha koji su se rasprskaaJi na sve strane. Suneve svetlosti bilo je sve manje zbog
_amaglice i ini se da se blato nije ni suilo. Svaki put kada
ih zakoraio, moja stopala bi propadala po dvanaest do pet
aest centimetara, i svaki put kada bih ih izvlaio, ulo se
gnjecavo "blup" . Bilo bi dobro kada bi neko izmislio bez
ednije odelo za ove klimatske uslove, a koje ne bi bilo od
oe . Tkanina truli, ali neki tanak metalian materijal koji
.:e ne bi cepao kao povrina obrtnog svitka na kome ovo za
pi ujem, a koji ne truli, jednog dana bi trebalo da bude u
potrebi.
J eo sam oko tri i trideset, ako se gutanje kroz masku bed
nih tableta koje zamenjuju hranu moe nazvati jelom. Ubr
zo nakon toga primetio sam odreenu promenu u pejzau.
yetli, naizgled otrovni cvetovi, menjali su boju i postajali
nalik utvarama. Obrisi svega su svetlucali ritmino, a poja
"ile su se jasne take svetlosti i koje su plesale istim sporim,
-talnim tempom. Posle toga izgleda da se temperatura ko
lebala u skladu sa udnim ritminim dobovanjem.
Ceo svemir kao da je pulsirao jakim, stabilnim kucanjem
koje je ispunjavalo svaki ugao vasionskog prostranstva i jed
nako teklo mojim telom i umom. Izgubio sam svaki oseaj
za ravnoteu i posrtao usled vrtoglavice, a nita se nije pro
menilo kada bih zatvorio oi i pokrio ui rukama. Um mi je
bio jo uvek bistar i za nekoliko minuta sam shvatio ta se
deava.
Naiao sam na one udne "biljke privienja" o kojima
su mnogi nai pripovedali . Anderson me je upozorio na njih
i vrlo verno opisao njihov izgled. Kosmata stabljika, bodlji
kavo lie i areni cvetovi iji izdisaji to izazivaju snove pro
diru kroz svaku postojeu vrstu maske.
Kada sam se prisetio ta se dogodilo Bejliju pre tri go
dine, odmah sam se usp aniio, i poeo da jurim i posrem
u ludom, haotinom svetu u kojim su me obavili izdisaji ove
biljke . Nedugo zatim povratio mi se zdrav razum i shvatio
sam da sve to bi trebalo da uinim jeste da se udaljim od
-

37 1

NEKRONO M I K O N

opasnih cvetova beei od izvora pulsiranja i krei put na

slepo, bez obzira na to ta se kovitla oko mene, dok ne bu
dem bezbedan od dejstva ove biljke. Iako se sve besomucn
obrtalo, pokuao sam da krenem u dobrom pravcu i prob i
jem se napred. Moja marruta mora da je bila daleko od pra
volinij ske jer mi se inilo da su proli sati pre nego to am
se oslobodio proimajueg uticaja biljaka privienja. Po te
penO razigrana svetla su poela da nestaju, a svetlucavi blasni pejza dobio je vid nepominosti. Kada sam se potpu
no razbudio i pogledao na sat, zaudio sam se to je bilo te
etiri i dvadeset. Iako je meni izgledalo da je prola veno L
celokupno iskustvo trajalo je jedva neto vie od pola sata.
Svaki zastoj bio je nepoeljan, a ja sam izgubio prayac
pri povlaenju od te biljke. Grabio sam tada napred uzbrdo
u pravcu koji mi je pokazivao detektor kristala, troei s\u
energiju da nadoknadim vreme. Dungla je i dalje bila gu
sta, ali sa manje ivotinjskog sveta. U jednom trenu, cyet
biljke-mesodera obuhvatio je moju desnu nogu i tako je vr
sto stegao, da sam morao da se oslobodim uz pomo noa.
Oerupao sam cvet na trake pre nego to me je pustio.
Za manje od jednog sata video sam da se rastinje u dun
gli razreuje, i do pet sati, nakon to sam proao kroz poja
paprati sa vrlo malo bunja, izbio sam na iroku visoravan
sa mahovinom. Tada sam ubrzao kretanje i video po trepe
renju igle detektora da sam se pribliio kristalu koj i sam tra
io. To je bilo neobino jer su se mnogi rasuti, jajasti sfero
idi pojavljivali u rekama u dungli, a koje se ne mogu nai
u ovom planinskom kraju bez ijednog drveta. Teren se uz
dizao navie i zavravao jasnim grebenom. Stigao sam na
vrh oko pet i trideset i u daljini ispred sebe video vrlo pro
stranu ravnicu sa umama. Ovo je, bez sumnje, bila visora
van koju je iz vazduha u kartu une o Macugava pre pedeset
godina i koja se na naim kartama zvala "Eriks" ili "Brda
Eriksa" . Ali ono to je uinilo da mi srce ubrzano radi jeste
manji detalj iji poloaj nije mogao biti daleko od samog
centra ravnice. Bila je to jedna svetlosna taka koja je blje
snula kroz sumaglicu i, ini se, privlaila prodiruu, koncen
trisanu luminiscenciju iz ukastih, isparenjima-zamuenih
sunevih zraka. Ovo je, bez sumnje, bio kristal koji sam tra
io. Stvar verovatno ne vea od kokoijeg jajeta, a ipak sa
-

372

'u

Z I D I N AMA E R I K SA

-oljno energije da greje jedan grad godinu dana_ Kada

ugleda taj sjaj u daljini, nisam se vie udio to ti bed
ljudi-guteri oboavaju takve kristale, a ipak nemaju ni
-'u predstavu o tome kakvu energiju oni krij u.
Poto sam se dao u trk, pokuao sam da stignem do neo
e ' vanog plena to pre, ali ometalo me je to to se vrsta
ahovina pretvorila u retko, posebno mrsko blato sa pone
1 busenom korova i penjalica. Ali ja sam ljapao bezgla
o ponekad se tek setivi da pripazim na neke skrivene lj u
e-gutere. U ovom brisanom prostoru nije verovatno da u
iti napadnut iz zasede. Dok sam se kretao napred, svetlost
:pred mene je dobijala na veliini i jaini, a ja sam poeo
a primeuj em neto neobino u toj pojavi. J asno je da je
"0 kristal najfinijeg kvaliteta, a moje ushienje je raslo sa
5'-akim korakom kroz blato_
Upravo sada moram da postanem paljiviji pri pisanju
izYetaja, jer ono to imam dalje da kaem obuhvata neu
,-ene dogaaje koji na svu sreu mogu da se provere. Trao
-am sa sve veom udnjom i stigao do udaljenosti od otpri
. e sto metara od kristala ija je pozicij a na nekom uzvie
nom mestu u sveprisutnom mulju bila vrlo neobina kada
me, odjednom, neka mona sila udarila u grudi i zglavke na
-tegnutoj pesnici, i oborila me na lea u blato. Moj pad je
izazvao strahovit pljusak, a ni mekoa tla ni prisustvo nekih
glibavih trava i puzavica nije spasilo moju glavu od iznena
ujueg potresa. Za trenutak sam leao nepomian, isuvie
zateen da neto smislim. Polumehaniki sam se pridigao na
noge i poeo da grebem naj gore blato i prlj avtinu sa ko
nog odela.
Nisam imao pojma na ta sam to naiao. Nisam video
nita to bi rilOglo da uzrokuje sudar. Da li sam se samo okli
znuo u blatu? Moji ranjavi zglobovi i bolne grudi nisu mi
dozvoljavali da u to poverujem. Da li je cela ova nezgoda
samo iluzija koju je izazvala neka skrivena biljka-privienja?
To je bilo malo verovatno jer nisam imao nij edan od uobi
ajenih simptoma i nije bilo mesta u blizini gde bi tako i
vo i upeatljivo rastinje moglo da vreba skriveno. Da sam
bio na zemlji sumnjao bih na prepreku N-snaga kojuje po
stavila neka vlada da obelei zabranjenu zonu, ali u ovom
predelu bez ljudskih bia takva pomisao bila bi apsurdna.
-

373

IE K R O N O M I K O N

Kada sam se konano pribrao, odluio sam da oprem

istraim. Drei svoj no to dalje ispred sebe, kako bih p
vo njime dodirnuo neznanu silu, poao sam opet prema a
nom kristalu, spremajui se da idem korak po korak, uz na veu obazrivost. N a treem koraku zaustavio me je udar no
a u vrstu povrinu, neku vrstu povrinu koju moje oi ni
su razaznavale .
N akon to sam za trenutak ustuknuo, ponovo povrari
sam hrabrost. Pruajui svoju levu ruku u rukavici, pro eri
sam prisustvo nevidljive vrste materije ili taktilne iluzije u
ste materije ispred sebe. Kada sam pomerio ruku uvideo saIII
da je barijera obimna i glatka skoro kao staklo i da nita ne
ukazuje na to da je sastavljena od zasebnih blokova. Kako
sam se osmelio na novo eksperimentisanje skinuo sam ruka
vicu i opipao tu stvar golom rukom. Zaistaje bila vrsta i glat
ka i neobino hladna nasuprot vazduha. Napregnuo sam oi
to sam vie mogao kako bih video bilo kakav trag ove pre
prene tvari, ali nita nisam raspoznao. Nije bilo ni dokaza
o prelamanju na osnovu aspekta pejzaa koji se nalazio na
pred. Odsustvo odraza pokazalo se i u tome to nije bilo odsj aja sunca ni u jednoj taki. Zarka radoznalost je poela da
potiskuj e sva ostala oseanja, a ja sam proirio svoje istrai
vanje kako sam najbolje mogao. Opipavajui rukama, zaklj u
io sam da ide od tla do nekog nivoa iznad mog domaaja i
da se prostire bezgranino na obe strane. To je, onda, neka
kav zid, iako su sva nagaanja u vezi sa nj egovom graom i
svrhom bila u suprotnosti sa svim mojim saznanjima. Pono
vo se setih biljke-privienja i snova koje ona izaziva, ali krat
ko zdravo rasuivanje odagna te misli iz moje glave.
Dok sam jako udarao u barijeru balakom svog noa i
utirao je tekim izmama, pokuavao sam da protumaim
zvuke koji su se pri tom stvarali. N eto je u tim odjecima
ukazivalo na cement ili beton, iako su moje ruke opipale po
vrinu glatku ili metalnu na dodir. Svakako sam se suoio sa
neim to je izvan sveg mog prethodnog iskustva.
Sledei logian potez bio je da spoznam dimenzije zida.
Problem sa visinom mogao je da bude teak, ako ne i nere
iv, ali problem sa duinom i oblikom mogao je da se brzo
savlada. Pruajui ruke i oslanjajui se na barijeru, polako
sam se provlaio na levo i vrlo paljivo sam sledio put pred
-

374

'u

ZIDINAMA

ERIKSA

born. Nakon nekoliko koraka zakljuio sam da zid nije prav,

e da sam iao du dela velikog kruga ili elipse. Onda mi
e panju privuklo neto sasvim drugaije, neto u vezi sa
daljenim kristalom, koji je bio predmet mog traganja.
. Ve sam rekao da je ak i sa velike udalj enosti pozicija
\"etleeg predmeta bila sasvim neobina, na malom nasipu
oj i se uzdizao iz mulja. Tada, na oko sto metara, mogao
)am da vidim jasno, uprkos sumaglici koja me je bila okru
ila, taje to uzvienje. Bilo je to telo oveka u konom ode
lu Kristal-Kompanije koje je lealo na leima, sa maskom za
eonik upola zatrpanom u blatu nekoliko centimetara da
e. U desnoj ruci u gru prignjeenoj na grudi, bio je kristal
oj i me je dotle doveo. Sferoid neverovatne veliine, toliko
\"elik da su ga mrtvi prsti jedva obuhvatali. Cak i na toj razdaljini mogao sam da vidim da je le tu odnedavno. Bilo je
malo vidjivih znakova raspadanja, a ja sam zakljuio kako u
m-im klimatskim uslovima to znai da je smrt nastupila sa
mo dan ranije. Ubrzo e ogavne farno t-muve poeti da se
-kupljaju oko lea. Pitao sam se ko je bio taj ovek. Sigurno
nije neko koga sam sreo na ovom putovanju. To mora da je
bio neki starosedelac na nekom duem zadatku na terenu ko
ji je stigao u ovu posebnu oblast nezavisno od Andersono
,"og plana. Tako je leao, onostran svih nevolja, i sa velikim
kristalom iji sjaj je prodirao izmeu ukruenih prstiju.
Citavih pet minuta stajao sam tako i zurio u bunilu, sa
zebnjom. Obuzela me je udna strepnja i dobio sam neo
bj anjiv nagon da pobegnem. To nisu uinili ljudi-guteri
koji se obino prikradaju, jer je jo uvek drao kristal koji
je naao. Da li je postojala veza sa nevidljivim zidom? Gde
je pronaao kristal? Andersonov instrument je pokazao na
jedan u ovoj etvrti mnogo pre no to je ovaj ovek mogao
da nestane. Poeo sam da nevidlj ivu barijeru smatram zlo
kobnom te sam od nje ustuknuo s jezom. Znao sam da mo
ram da odgonetnem tajnu jo bre i temeljnij e zbog ove sko
ranje tragedije.
Iznenada, kada sam se ponovo pozabavio problemom s
kojim sam se suoio, dosetio sam se na koji nain je mogu
e da procenim visinu zida ili da otkrijem da li on ide bes
konano u visinu. Zahvatio sam malo blata rukom i iscedio
ga dok se nije pretvorilo u vrstu masu, a onda ga bacio uvis,
_

375

NEKRONOMIKON

visoko prema potpuno providnoj barij eri. N a visini od oko

etiri metra blato je udarilo u nevidlj ivu povrinu uz prola
majui pljusak, raspadajui se i neverovatno brzo curei ne
vidljivim tokovima. Oigledno da je zid bio visok. Druga Va_
ka blata, baena pod otrijim uglom, udarila je u povrinu
na oko pet i po metara od tla i ubrzo nestala kao i prva.
Prikupio sam svu snagu i spremio se da bacim treu gru
dvu to sam vie mogao. Kada se blato isuilo, nakon to saIII
ga jo vie iscedio, bacio sam ga tako strmo da sam se pri
bojavao da uopte neu ni dosegnuti prepreku. Meutim_
to mi je polo za rukom, ali sam ga ovog puta prebacio pre
ko barijere, te je ono palo u blato iza nj e uz jako prskanje.
N aj zad sam grubo odredio visinu zida jer je prebaaj bio ne
gde na visini od oko est ili est i po metara. Penjati se uz
uglaan vertikalan zid visine od pet do est metara bilo je
potpuno nemogue. Morao sam, onda, da nastavim da obi
lazim barijeru ne bih li naao neku kapiju, kraj, ili nekaka\"
prekid. Da li je prepreka imala oblik kruga ili neke druge
zatvorene figure ili je samo imala oblik luka ili polukruga?
Voen svojom odlunou, produio sam da sporo kru
im ulevo, prelazei rukama gore i dole po nevidljivoj po
vrini ne bih li sluajno pronaao neki prozor ili drugi ma
li otvor. Pre nego to sam poeo, pokuao sam da obeleim
svoj poloaj time to sam ugazio rupu u blatu, ali je mulj bio
isuvie plitak za bilo kakav otisak. Ipak sam priblino od
merio prostor uz pomo palmolikog drvea u umi u dalji
ni, koje je izgleda bilo negde na sto metara od sj ajnog kri
stala. Ako ne postoji kapija ili prolaz, mogao bih da odre
dim poloaj kada obiem oko celog zida. Nisam stigao da
leko kada sam shvatio da zakrivljenje ukazuje na krunu
ogradu prenika oko sto metara, pod uslovom da je kontu
ra pravilna. To je znailo da je mrtav ovek leao pored zi
da sasvim nasuprot dela odakle sam ja poao. Da li je on bio
ba unutar ili van ograde? Ovo sam uskoro i doznao.
Kad sam polako obiao oko barijere, a nisam naao ni
kakvu kapiju, prozor, niti drugi otvor, shvatio sam da telo
lei unutra. Iz blizine, crte mrtvog oveka bile su nekako po
tresne. Video sam neto uznemirujue u njegovom izrazu, i
u tome kako su rUegove staklaste oi i dalj e zurile. Kada sam
se pribliio, pomislio sam da sam prepoznao Dvajta, vete376

'u

ZIDINAMA

E R I K SA

ana koga nisam poznavao, ali koga su mi pokazali prole

_o d ine u garnizonu. Kristal koga se doepao sigurno je bio
obar pIen, najvei primerak koji sam ikada video.
Bio sam sada toliko blizu tela da sam, da nije bilo bariere, mogao da ga dodirnem, kada sam levom rukom, kojom
sam opipavao, dotakao ugao na nevidljivoj povrini. Ubrzo
sam uvideo da postoji otvor irok oko metar, koji ide od tla
do visine koju nisam mogao da dostignem. Nije bilo vrata
niti bilo kakvog dokaza da su tu postojale arke koje bi na
O"ovestile da su vrata nekada i postojala. Bez imalo oklevanja
proao sam kroz otvor i nainio dva koraka prema isprue
nom telu koje je lealo u desnom uglu od trema kroz koji
:am uao, u neemu to je liilo na prepreni hodnik bez vra
ta. Otkrie da je unutranj ost ovog ograenog prostora ode
ljena pregradama dodatno mi je pobudilo radoznalost.
Kada sam se nagnuo da pogledam le, uvideo sam da
na njemu nema rana. Ovo jedva da me je iznenadilo, po
[o je prisustvo kristala govorilo da se tu nij e radilo o uroe
nikim polugmizavcima. Traei mogui uzrok smrti, pogled
mi je pao na masku sa kiseonikom pored nogu lea. Ovo je,
zaista, bilo neto znaajno. Bez ove naprave nijedno ljudsko
bie ne moe da die na Veneri due od trideset sekundi, a
DV<:yt, ako je to bio on, oigledno je izgubio svoju. Moda
nije bila dobro zakopana, tako da je teina cevi olabavila
kaieve to se ne bi dogodilo sa Diboa maskom sa sunera
stim rezervoarom. Pola minuta milosti nije bilo dovoljno da
omogui ovom oveku da se sagne i podigne svoju zatitu
ili je sadraj cij anogena u atmosferi tada bio neuobiajeno
visok. Moda se zaneo divei se kristalu gdegod da ga je pro
naao. Izgleda da ga je ba u tom asu uzeo iz torbice jer je
ova bila otkopana.
Ispetljao sam veliki kristal iz ake mrtvog tragaa. Zada
tak je oteavala ukoenost Lela. Sferoid je bio vei od ove
kove pesnice i plamteoje crvenkastim zracima zalazeeg sun
ca kao da je neto ivo. Kada sam dodirnuo svetlucavu po
vrinu, nehotino sam ustuknuo, kao da sam, otevi ovaj dra
goceni predmet, preuzeo usud kojije zadesio nj egovog vla
snika. Sumnje su me uskoro napustile i ja sam paljivo sta
vio kristal u svoju torbicu na konom odelu . Sujeverje nika
da nije bilo meu mojim manama.
I

377

NEKRONOMIKON

Pokrio sam ovekovo mrtvo, unezvereno lice, lemom.

uspravio se i krenuo nazad kroz nevidljivi prolaz do ulazno(T
hodnika velike ograde. Sva moja znatielja u vezi sa udnom
graevinom se vratila i poela su da me mue nagaanja u
vezi sa njenom graom, poreklom, i svrhom. U to da su je
podigle ljudske ruke nisam mogao da poverujem. Nai bro
dovi su prvi put stigli na Veneru tek pre sedamdeset dve go
dine i jedina ljudska bia na toj planeti bila su ona kod Te
ra N ove. Pored toga, lj udi ne znaju ni za kakvu p otpuno pro
vidnu, vrstu materiju u kojoj se ne prelama svetlost, kaha
je g-raa ove tvorevine. Preistorijske invazije ljudi na Vene
ru mogu da se potpuno izuzmu, tako da se mora ponovo da
razmotri ideja o uroenikoj izgradnj i. Da li neka zabora
vljena vrsta vrlo razvijenih bia prethodi ljudima-guterima
u gospodarenju Venerom? Uprkos njihovim savreno ispla
niranim gradovima izgleda da je tim polugmizavcima teko
pripisati bilo ta slino. Mora da je, eonima unazad, posto
jala neka druga vrsta iji su ovo jedini ostaci. Ili e moda
naredne ekspedicij e pronai druge ruevine srodnog pore
kla? Namena ovakve strukture ne moe se ni naslutiti, ali
njena neobina i naizgled beskorisna graa nagovetava re
li gioznu svrhu.
Uvideo sam da sam nemoan u reavanju ovih proble
ma, pa sam reio da istraim samu nevidljivu strukturu. Bio
sam ubeen da se razna odeljenja i hodnici prostiru na na
izgled neprekidnom blatnjavom zemljitu i verovao sam da
bi spoznaja njihovog rasporeda mogla da dovede do neeg
znaajnog. Tako, opipavajui put nazad kroz prolaz i pro
vlaei se pored tela, poeo sam da se kreem du hodnika
prema unutranj osti, odakle je mrtav ovek verovatno do
ao. Planirao sam da kasnije istraim prilaz od koga sam se
udaljavao.
Tumarajui kao slep uprkos maglovitoj sunevoj svetlo
sti, kretao sam se polako napred. Ubrzo je hodnik skretao
levo i prerastao u spiralu prema nekoj sredinj oj taki sa sve
manjim zavoj ima. Povremeno bi moja ruka napipala prese
ni prolaz bez vrata, a nekoliko puta sam naiao na mesta gde
se u razliitim pravcima granaju dva, tri, pa i etiri puta.
Tom prilikom uvek sam sledio put u samu unutranjost ko
ji je izgledao kao nastavak onog kojim sam prolazio. Imao
378

'u

Z I D I N A MA E R I K SA

dosta vremena da istraim puteve koji se ravaju nakon

sam se vratio iz glavnih oblasti. Jedva da mogu da opi
ID kako je neverovatno bilo to iskustvo. Iao sam neozna
. nim hodnicima nevidljive graevine koju su podigle za
ravljene ruke na tuinskoj planeti!
Konano, j o uvek p osrui i opipavajui, doao sam do
a hodnika kod jednog prilino velikog praznog prosto
. Posrui unaokolo, shvatio sam da sam u krunoj prosto
riji irokoj oko tri metra. Prema poloaju mrtvaca nasuprot
ekim udaljenim orijentirima u umi procenio sam da je
va prostorija u centru ili blizu centra graevine. Iz nj e je
-odilo pet hodnika, kao i onaj koj im sam ja doao, ali sam
Ul upamtio posmatrajui mimo tela u pravcu jednog drve
na horizontu dok sam stajao na ulazu.
Nije bilo niega u ovoj sobi to bi je izdvajalo, samo pod
d plitkog blata kojeg je bilo posvuda. Pitajui se da li ovaj
deo graevine ima krov, ponovio sam svoj eksperiment ba
cajui aku blata uvis i odmah uvideo da nema nikakvog za- ona. Cak i da ga je ranije bilo, mora da je odavno pao, jer
nije bilo ruevina niti razbacanih blokova o koji bi se spoti
cao. Dok sam razmiljao, uini mi se da je vrlo udno to to
u ovoj oigledno drevnoj graevini nema uruavanja, rupa
u zidovima, niti drugih uobiajenih znakova oronulosti.
Sta je to? Sta je to nekada bilo? Od ega je napravljeno? Zato nema dokaza o zasebnim blokovima u staklastim,
zagonetno homogenim zidovima? Zato nema tragova vra
ta, ni unutranjih ni spoljanjih? Znao sam samo da sam u
nekoj krunoj graevini bez krova i vrata od nekakvog vrtog, glatkog, potpuno providnog materijala u kome se ne
prelama i ne odbija svetlost, prenika sto metara, sa mno
go hodnika, i malom krunom sobom u centru. Vie od ovo
ga nisam mogao da saznam neposrednim istraivanjem.
Tada sam primetio kako sunce zalazi vrlo nisko na za
padu. Zlatastocrveni kotur koji pluta u moru ljubiastocrve
ne i narandaste iznad drvea obavijenih maglom na hori
zontu. Jasno da sam morao da pourim da pre mraka na
em mesto za spavanje na suvom tlu. J o mnogo ranije sam
odluio da no provedem na vrstom mahovinastom rubu
visoravni pored grebena odakle sam prvi put spazio sj ajni
kristal, nadajui se da e me, kao i inae, posluiti srea i da

379

NE K R O NO M IK O N

me ljudi-guteri nee napasti. Oduvek sam tvrdio da treba

da putujemo u grupama od dvojice ili vie, kako bi neko u
vao strau u vreme kada ostali spavaju, ali neznatan broj na
pada tokom noi uinio je da Kompanija o tome ne vodi ra
una. Ovi bednici sa krljutima izgleda da loe vide u mra
ku, ak i kada nose one neobine plamene baklje.
Odabrao sam ponovo hodnik kroz koj i sam doao i po
eo da se vraam prema ulazu strukture. Naknadna istrai
vanja mogla su da priekaju do narednog dana. Opipava
jui put kroz spiralne hodnike to sam bolje mogao, samo
nasluivanjem, pamenjem, i maglovitim raspoznavarUem
nekih bezoblinih delova ravnice obraslih korovom kao smer
nica, ubrzo sam se jo jednom naao vrlo blizu lea. Tada su
tu bile jedna ili dve farno t-muve koje su nasrtale na lice po
kriveno lemom i znao sam da je nastupilo raspadanje. Sa
uzaludnim instinktivnim gnuanjem podigao sam ruku da
oterarn prethodnicu leinara kada se ispostavilo neto ud
no i zaprepaujue. J edan nevidljivi zid, zaustavljajui za
mah moje ruke, nagovestio mi je bez obzira na to to sam
se paljivo vraao istim putem da se, ipak, nisam vratio u
hodnik u kome je lealo telo. Naprotiv, naao sam se u pa
ralelnom hodniku, jer sam bez sumnje ranije negde skre
nuo na pogrenu stranu ili krenuo pogrenim putem tamo
gde se ravaju mnogi prolazi.
U nadi da u pronai vrata koja vode u izlazno predvor
je, nastavio sam da se kreem, ali nisam naao nita slino.
Vratio sam se u centralnu sobu i ponovo odredio pravac. Ni
sam mogao da ustanovim tano gde sam pogreio. Pogle
dao sam dole ne bih li video da li su nekim udom ostali
tragovi koje bi sledio, ali odmah sam shvatio da su se otisci
u plitkom blatu zadravali vrlo kratko. Imao sam tekoa da
ponovo pronaem put do centra, a kada sam stigao, palji
vo sam razmislio o pravom putu ka izlazu. Prvobitno sam
isuvie drao desnu stranu. Ovog puta moram negde da skre
nem levo, ali gde, to sam morao da odluim u hodu.
Dok sam po drugi put opipavao put bio sam vrlo sigu
ran da sam u pravu pa sam skrenuo levo na raskru koje
sam pouzdano zapamtio. Zavojiti putevi su se nastavljali da
lje i ja sam vodio rauna da ne zalutam u poprene prola
ze. Meutim, ubrzo sam uvideo, na svoje zaprepaerUe, da
380

'lj

Z I D I NA M A

E R I K SA

':'a telom mimoilazim na velikoj razdaljini. Ovaj prolaz je

.' Iedno doticao spoljni zid na mnogo udaljenijem mestu .
-adaJui se da postoji neki drugi izlaz u onoj polovini zida
u jo uvek nisam istraio, napravio sam jo nekoliko ko
-a, ali sam na kraju opet stigao do vrste barij ere. Jasno
mi je bilo da je projekat ove graevine mnogo sloeniji ne
... 0 Vto sam mislio.
Tada sam se premiljao da li da se opet vratim u centar
ili da oprobam neke bone hodnike koji idu do tela. Da sam
izabrao ovu drugu mogunost, izloio bih opasnosti da iz
<Tlave izbriem sliku svog poloaja zato to nisam ni pokua
-ao, osim da sam smislio neki nain da ostavim za sobom
\-idljivi trag. A to je bio veliki problem i ja sam se domiljao
-ako da ga reim . Na meni nije bilo, izgleda, niega to bi
o tavilo neku oznaku na bilo emu, niti sam imao neto to
bih bacao ili podelio na sitne delove i razbacao.
Moja olovka nije pisala po nevidlj ivom zidu i nisam mo
o-ao da ostavlj am trag bacajui dragocene hranljive tablete.
Cak i da sam hteo da odvojim nekoliko tableta, to ne bi bilo dovoljno, a pored toga te kuglice bi odmah potonule u
plitkom blatu. U depovima sam traio neku staru svesku
'oja se esto nezvanino koristi na Veneri uprkos tome to
papir brzo truli u atmosferi ove planete, a ije listove bih
mogao iscepati i razbacati, ali je nisam naao.
Oigledno da je bilo nemogue rasparati vrst, tanak
metal ovog obrtnog svitka koji ne truli, niti sam to mogao
ui niti sa odeom. Na Veneri, u toj specifinoj atmosferi, ni
sam mogao bez konog odela, a rublje je uklonjeno zbog
klime.
Pokuao sam da razmaem blato po glatkim, nevidljivim
zidovima nakon to sam ga dobro iscedio, ali uvideo sam da
nestaje isto tako brzo kao i pregrti blata koje sam prethod
no bacao ne bih li odredio visinu. N a kraju sam izvukao svoj
no i pokuao da povuem liniju na staklastoj, fantomskoj
povrini, neto to bih razaznao dodirom svoje ruke, ak i
da ne mogu da vidim iz daljine. Ipak, bilo je uzalud, jer o
trica nije ostavlj ala nikakav trag na zagonetnom, nepozna
tom materijalu.
Kako sam bio osujeen u svakom pokuaju da ostavim
neki trag, ponovo sam pokuao da se setim poloaja krune
_

38 1

N E K R O N O M IK O N
v

centralne odaje. Cinilo mi se lakim da ponovo krenem prema toj sobi nego da idem odreenom, isplaniranom puta
nj om od nj e, ali sam imao potekoa da je ponovo naem.
Ovog sam puta zabeleio na svom svitku svako skretanje cr
tui grub zamiljeni dijagram puta i obeleavajui sve hod
nike koji se razilaze. To naravno, bee zaluujue spor po
sao jer sam sve morao da odredim prema dodiru, a mogu
nosti da pogreim bile su brojne ali sam verovao da e se to
isplatiti na kraju.
Dugi sumrak na Veneri bio je potpun kada sam stigao
do centralne sobe, ali sam se jo uvek nadao da u izai pre
maraka. Uporedivi svoj novi dijagram sa prethodnim sea
nj ima verovao sam da sam otkrio svoju prvobitnu greku i
jo jednom samouvereno krenuo nevidljivim hodnicima .
Skretao sam levo vie puta nego pri ranijim pokuajima i
probao da beleim sva skretanja na svitku u sluaju da po
novo pogreim . U sumraku koj i se uveavao mogao sam da
vidim izbledeli obris lea koji je sada bio centar roja ogav
nih farnot-muva. Znao sam da e ubrzo sifiklaji koji ive u
blatu dogmizati iz ravnice da dovre jeziv posao. Nevoljno
prilazei telu pripremio sam se da zakoraim pored nj ega
kada mi je iznenadan udar o zid nagovestio da sam pono
vo zalutao.
Tada sam jasno uvideo da sam se izgubio. Sloenost ove
zgrade bila je prevelika za improvizovano reenje i morao
sam da paljivo proverim sve pre nego to sam mogao da
se nadam izlasku . Ipak, jedva sam ekao da dospem do su
vog zemljita pre no to se potpuno smrai. Odatle sam se
j o jednom vratio do centra i poeo da niem besciljne po
kuaje i greke pravei beleke uz svetlost elektrine lampe.
Dok sam koristio ovu napravu, primetio sam, sa uenjem,
da ona nije ostavljala odraza, ni najmanji odsjaj, na provid
nim zidovima oko mene. Ali, za ovo sam bio pripremljen,
jer sunce ni u jednom trenutku nije ostavlj alo odsjaja u ud
nom materijalu.
J o uvek sam opipavao naokolo kada se potpuno smra
ilo. Gusta magla je zaklanjala veinu zvezda i planeta, ali
je Zemlja bila jasno vidljiva kao sj ajna, plavkasto zelena ta
ka na jugoistoku. Bila je upravo prola opoziciju i predsta
vljala bi predivan prizor kroz teleskop. Mogao sam ak da
382

'u

ZIDINAMA

6RIKSA

'azaznam mesec pored nje kadgod bi se isparenja na krat

o razila. Bilo je nemogue videti le, moj jedini orijentir,
-e am s mukom pronaao put natrag do centralne odaje naon nekoliko pogrenih skretanja. Posle svega morao sam
da .prestanem da se nadam da u spavati na suvoj zemlji.
- ita nisam mogao da uradim do jutra i zato je bilo bolje
da se nekako snaem. Nije bi bilo prijatno leati u blatu, ali
konom odelu to sam mogao da uinim. U prethodnim
e pedicijama spavao sam i u loij im uslovima, a premore
nost je pobedila gaenje.
_

Eto me, uim u mulju centralne sobe i sastavljam ove

beleke na svom svitku uz svetlost elektrine lampe. Ima ne
eg smenog u ovoj neobinoj, neuvenoj neprilici. Izgubljen
u zgradi bez vrata, zgradi koju ne mogu da vidim ! Bez sum
nj e u izai rano ujutru i trebalo bi da se vratim sa krista
lom u Tera Novu do kasnog popodneva. On je nesumnjivo
p redivan, sa zadivljujuim sj ajem ak i pri slabom svetlu ove
lampe. Tek sam sada uzeo da ga dobro pogledam. Uprkos
umoru san sporo dolazi te uhvatih sebe kako nadugako pi
!em. Sada moram da prekinem. Nema opasnosti da e me
na ovom mestu uznemiriti oni prokleti uroenici. Ono to
mi se ponajmanje svia jeste le ali, na sreu, moja maska
a kiseonikom spasava me naj gorih posledica. Kockice sa hlo
ratom koristim vrlo tedljivo . Uzeu sada nekoliko hranlji
yih tableta i idem na spavanje. Pisau opet kasnije .
.

KASNIJE - POPODNE, VI, 13

Imam mnogo vie potekoa no to sam oekivao. J o
uvek sam u zgradi i morau da delujem bre i mudrije, ako
elim da veeras legnem na suvu zemlju. Dugo mi je treba
lo da zaspim i danas se nisam probudio skoro do podneva.
Po svemu sudei spavao bih due da sunce nije bletalo kroz
sumaglicu. Le je lo prizor, vrvi od sifiklaja i roja farnot
muva. Neto je odgurnulo lem sa lica i nisam hteo da ga
gledam. Drago mi je to imam masku sa kiseonikom kada
pomislim na trenutnu situaciju.
Dugo sam se otresao i istio ne bih li se osuio. Uzeo
sam nekoliko hranljivih tableta i stavio novu kocku kalijum
hlorata u elektrolit maske. Ove kocke koristim polako, a vo383

NEKRONOMIKON

leo bih da imam vee zalihe. Oseam se mnogo bolj e nakon

sna i nadam sam se da u vrlo brzo izai iz zgrade.
Konsultujui beleke i crtee koje sam sastavio zadivljen
sam sloenou hodnika i mogunou da sam nainio osnov
nu greku. Od est otvora koji vode iz centralnog prostora,
izabrao sam jedan kao ulaz koji me je ovde doveo upravlja
jui se zapaanjem. Kada sam stao u taj otvor, le udaljen
pedesetak metara nalazio se ba uporedo sa jednim lepido
dendronom u dalekoj umi. Tada mi je palo na um da ovo
zapaanje nije dovoljno pouzdano. Udalj enost lea koja uti
e na pravac u odnosu na horizont neto je manja kada se
posmatra iz otvora koji su pored onoga kojim sam ja uao .
To drvo se nije dovoljno osobito razlikovalo od ostalih lepi
dodendrona na horizontu.
Proveravajui o emu se radi, shvatio sam na svoju a
lost da ne mogu da budem siguran koji od tri otvoraje pra
vi. Da li sam preao razliite krivudave puteve pri svakom
pokuaju da izaem? Ovog puta u se uveriti. Palo mi je na
pamet da uprkos nemogunosti da ostavim trag postoji jed
na oznaka koju ipak mogu da sainim. Iako nisam mogao
da iskoristim svoju odeu, mogao sam, zbog svoje guste ko
se, da upotrebim lem, a on je bio velik i dovoljno lak da
ostane vidljiv iznad plitkog blata. Tako, skinuo sam tu na
pravu koja je bila priblina polulopti i postavio je na ulazu
u jedan od hodnika. Od tri moram da isprobam onaj koji je
sa moje desne strane . Prati u hodnik pod pretpostavkom da
je pravi, ponovo skreui po seanju, onako kako mi se i
nilo da je ispravno, i neprestano konsultujui ali i pravei
zabeleke. Ako ne izaem, postupno u iscrpsti sve eventu
alne mogunosti, a ako se i one izjalove, nastaviu da idem
prolazima koji vode od sledeeg otvora na isti nain sve do
treeg otvora, ako je potrebno. Pre ili kasnije ne mogu da
prornaim pravi put do izlaza, ali moram da budem strpljiv.
I u naj gorem sluaju, teko da neu uspeti da doem do
otvorene ravnice u pravo vreme da no provedem na suvom.
Prvi rezultati bili su neto obeshrabrujui, iako su mi po
moli da eliminiem desni otvor za neto vie od jednog sa
ta. Cinilo se da se ovaj hodnik rava samo u niz slepih pu
teva, od kojih se svaki zavrava daleko od lea i vrlo brzo
uvideo sam da on nije imao nikakvu ulogu u lutanjima pret384

'u

Z I D I NAMA E R I K SA

. dnog popodneva. Kao i ranije smatrao sam daje uvek la

..... natiti se do centralne odaje opipavanjem.
Oko jedan popodne premestio sam svoj lem kao ori
e m ir do drugog otvora i poeo da istraujem hodnike iza
ega. Prvo sam pomislio da sam prepoznao skretanja, ali
-.am se ubrzo naao u p otpuno nepoznatom nizu hodnika.
-i am mogao da priem leu i ovog puta sam izgleda bio
een i od centralne odaje, iako sam verovao da sam za
eleio svaki korak koji sam nainio. Izgleda da je bilo var
i\"ih krivudanja i ukrtanj a jedva primetnih da bih ih mo
o zabeleiti na proizvoljnoj emi, te p oe da me obuzima
nekakav bes, ali i obeshrabrenost. Iako e strpljenje, naravno, pobediti na kraju, uvideo sam da moja potraga treba da
bude detaljna, neumorna i duga.
U dva satajo uvek sam uzaludno tumarao udnim hod
nicima neprestano opipavajui put, gledajui naizmenino
u svoj lem i le, i zapisivao podatke na svitku sa sve manjim
amopouzdanjem. Proklinjao sam glupost i pustu znatielju
-oji su me doveli do ovih zamrenih nevidljivih zidova milei o tome kako bih sada bio na sigurnom u Tera N ovi da
am se okanuo ovoga i krenuo nazad im sam uzeo kristal
iz ruku lea.
Dosetio sam se da bih mogao iskopati tunel ispod nevi
dUivih zidova svojim noem, i tako nainiti preicu do izla
za ili nekog hodnika koji vodi spolja. Nikako nisam mogao
da doznam koliko je dubok temelj zgrade, ali je okolno bla
to dokazivalo da nema nikakvog poda osim zemlje. Gl edao
am u dalek i sve uasniji le i poeo grozniavo da kopam
irokim, otrim seivom.
Bilo je oko petnaest santimetara polutenog blata ispod
koga je gustina zemljita naglo rasla. Ovaj nii sloj izgleda da
je bio druge boje, sivkasta ilovaa, neto nalik na tlo kod Ve
nerinog severnog pola. Dok sam iao dubUe pokraj nevidlji
ve barijere video sam da zemlja post<tie sve tvra i tvra. Te
no blato je ulazilo u ukop im bih uklonio ilovau, ali se sam
se probijao i nastavljao sa radom. Da sam probio bilo kakav
prolaz ispod zida, blato ne bi zaustavilo moje kobeU anje.
Ali, na oko jednog metra ispod zemlje tvrdoa tla pot
puno je omela moje kopanje. Nj egova vrstina nije bila na
lik niemu s im sam se do sada susreo, ak i na ovoj plane

385

N E K R O N O M IK O N

ti, i bila je praena anomalinom gustinom. Svojim noem

sam morao razdvajati i lomiti zgusnutu glinu, a komadi ko
je sam izbacivao bili su nalik vrstom kamenju ili delii ma
metala. Na krajuje i ovo razbijanje i komadanje postalo ne
izvodljivo i morao sam da prestanem sa radom, a da jo ni
sam dospeo do ukopane ivice zida.
J ednosatan p okuaj bio je izlian, kao i uzaludan, jer je
iscrpeo veliki deo moje energije i primorao me da uzmem
jo jednu hranljivu tabletu, a i da stavim dodatnu kocku hlo
rata u masku sa kiseonikom. Takoe je doveo do zastoja u
napipavanju toga dana, jer sam bio isuvie izmoren da bih
hodao. Nakon to sam oistio svoje ake i ruke od najgorea
blata seo sam da napiem ove beleke naslanjajui se na ne
vidljivi zid i okrenuvi lea Idu.
Ovo telo je sada samo uskomeano mnotvo gamadi. Za
dah je poeo da privlai neke od akmana iz daleke dungle .
Primetio sam da su mnoge trave efdi na ravnici pruale str
voderske pipke prema njemu, ali sumnjam da je bilo koja
dovoljno duga da ga dohvati. Kad bi se samo p ojavili pravi
mesoderi kao sto su skorasi, osetili bi me moda po miri
su te bi poeli da gmiu kroz graevinu do mene. Ta stvo
renja imaju udan oseaj za pravac. Mogao bih da ih po
smatram dok dolaze i zapiem njihovu priblinu putanju,
ako ne uspeju da formiraju neprekidnu liniju. Cak bi i to bilo od velike pomoi. Ako bi mi neki priao, zaas bih ga sre
dio pitoljem.
Ali ne mogu se ba nadati tome. Sad, kada sam sastavio
ove beleke, odmoriu se malo due, a kasnij e u nastaviti
sa napipavanjem. Cim se vratim u centralnu odaju, to bi
trebalo da bude prilino lako, isprobau otvor sasvim levo.
Moda ipak mogu da izaem do sumraka.
y

NOC - VI, 13
Nova nevolja. Moj beg bie izuzetno teak, jer su se po
javili inioci koje nisam oekivao . Jo jedna no ovde u bla
tu, a sutra me eka nova borba. Prekinuo sam odmor i pri
digao se da ponovo opipavam u mraku sve do etiri sata.
Nakon oko petnaest minuta stigao sam u centralnu odaju i
pomerio lem da obeleim poslednj i od tri mogua prola
za. Kreui se kroz otvor, uinilo mi se da prepoznajem put,
386

'lj

Z I D I NA M A E R IK S A

. . sam se zaustavio za manje od pet minuta jer sam video

e to to me je uznemirilo vie no to mogu da opiem.
Bila je to grupa od etiri ili pet onih ogavnih ljudi-gu
'"era koji su se pojavili iz ume daleko preko ravnice. N a ovoj
daljenosti nisam mogao da ih jasno vidim, ali mislim da
ill e zaustavili i okrenuli ka drveu pokazujui neto nakon
tega su im se pridruile jo sigurno desetine njih. Uveana
druina poe tada da se kree ravno prema nevidljivoj zgra
di i kako su se pribliavali paljivo sam ih posmatrao. Nika
da ranije nisam izbliza video ta stvorenja izvan maglovitih
zasenaka dungle.
Slinost sa gmizavcima bila je uoljiva, iako sam znao da
je samo prividna, jer ova bia nemaju nikakvih dodirnih ta
aka sa zemaljskim vrstama. Kada su se pribliili, j o manje
-u liili na gmizavce, samo su pljosnata glava i zelena, slu
zava koa kao u abe to nagovetavali. Hodali su uspravno
na svoj im neobinim, jakim nogama, a njihove sisaljke is
putale su udne zvuke u blatu. Ovo su bili proseni predtavnici vrste, visoki oko dva metra i sa etiri duga, vretena
ta grudna pipka. Pokreti ovih pipaka, ako su tane Fogove,
Ekbergove i Denetove teorije, u koje sam ranije sumnjao,
ali sam sada spreman da poverujem, ukazivali su na to da
ova bia razgovaraju.
Izvadih svoj pitolj i spremih se za teku borbu. Izgledi
su bili loi, ali mi je oruje davalo izvesnu prednost. Ako su
ova stvorenja poznavala zgradu, proi e kroz nju i pojuri
e me i tako bi mi dati reenje za izlazak kao to su mogli i
mesoderski skorasi. Cinilo se izvesnim da e me napasti,
jer iako nisu mogli da vide kristal u mojoj torbici, mogli su
da osete njegovo postojanje svojim posebnim ulom.
Ipak, zaudo, nisu me napali. Umesto toga razdvojili su
se i nainili veliki krug oko mene na udaljenosti koj a je na
govetavala da su se pribliavali nevidljivom zidu. Tako u
krugu, ova bia su neujno i radoznalo zurila u mene, po
kreui pipke i katkad klimajui glavom i pokazujui neto
svojim gornjim ekstremitetirna. Posle nekog vremena video
sam kako ostali nadolaze iz ume i kreu napred da se pri
drue udnoj gomili. Oni koj i su se nalazili blizu lea pogle
dae ga na tren, ali ne nainie nikakav pokret da ga pome
re. On je bio zastraujui prizor, ali se to izgleda nije ticalo
v

387

NEKRONOMIKON

ljudi-gutera. Povremeno bi neki od njih oterao muve far

not svoj im udovima ili pipcima, ili zgnjeio migoljivog sifi-
klaja ili akmana, ili travu efdeh, usisnim prijenovima na
svojim kljakastim nogama.
Ponovo pogledavi u ove groteskne i neoekivane name
tljivce, i pitajui se zabrinuto zato me odmah nisu napali,
za trenutak sam izgubio volju i nerve za nastavak traganja
za izlazom. Naslonio sam se oputeno na nevidlj ivi zid pro
laza gde sam stajao putajui da se moje uenje postepe
no pretvori u niz besmislenih nagaanja. Stotine zagonetki
koje su me prethodno zbunile kao da su odmah zadobile
novo i zlokobno znaenje i ja sam drhtao od uasnog stra
ha koji do tada nisam osetio.
Verovao sam da sam znao zato ova odbojna bia nestr
pljivo obleu oko mene. Verovao sam i da sam konano ot
krio tajnu providne strukture. Privlaan kristal kojeg sam se
domogao, telo oveka koji ga je dograbio pre mene, sve ovo
je poelo da dobija mrano i pretee znaenje.
Ono to je doprinelo tome da zalutam u ovim ispreple
tanim hodnicima bez zaklona nije bio obian niz nesrenih
sluajeva. Daleko od toga. Bez sumnje, ovo mesto je bilo
pravi lavirint, lavirint kojeg su namerno sagradila ova pro
kleta stvorenja iju sam vetinu i inteligenciju prilino pot
cenio. Kako to da nisam ranije posumnjao, poznajui iho
vu neobjanjivu graditelj sku vetinu? Svrha je bila sasvim ja
sna. To je bila zamka, zamka za hvatanje ljudskih bia, sa
kristalnim sferoidom kao mamcem. Ova gmizava stvorenja,
u ratu sa lovcima na kristale, razvila su strategiju i koristila
nau pohlepu protiv nas samih.
Dvajt, ako je ovaj le u raspadanju zaista njegov, bio je
jedna rtva. Mora da je uhvaen u zamku neto ranije i ni
. ie uspeo da nae izlaz . Nedostatak vode ga je nesumnjivo
izludeo, a moda mu je ponestalo i kocki hlorata. Moda
njegova maska i nije spala. Samoubistvo je izvesnije. Ume
sto da se suoi sa sporom smru, on je problem reio tako
to je namerno skinuo masku i ostavio da pogubna atmos
fera odmah uini svoje. Strana ironija njegove sudbine bi
la je u nj egovom poloaju. Samo nekoliko koraka od spaso
nosnog izlaza, on nije uspeo da se snae. J o jedan minut
traganja i bio bi na sigurnom.
388

'LI

Z I D I NAMA E R I K SA

sam ija uhvaen u zamku kao to je bio on. Uhva

a ovom ruljom radoznalih posmatraa koja krui oko
. .
= ne l ruga se mOJoJ nesreCl.
ama p omisao me je dovodila do ludila i kako mi se sve
, ':. urezivala u pamenje, obuzela me je iznenadna panika
ja me je naterala u besciljno tranje kroz nevidljive hod
::: -e . Tekoliko trenutaka bio sam, u sutini, pomahnitao. PO
o, saplitao se, udarao u nevidljive zidove i na kraju sru
' o e u blato kao zadihana, rastrgnuta masa izbezumljenog
e a koje krvari. Pad me je malo otreznio, te sam mogao
agledam stvari oko sebe i dobro promislim kada sam se
ridigao na noge. Posmatrai koji su me okruivali povijali
voje pipke na udan, nepravilan nain koji je ukazivao
a tajni, vanzemaljski smeh, ija sam im pretei pokazao pe
_Ilicu dok sam ustajao. Moj gest kao da je poveao njihovo
o<Tavno veselj e, nekoliko nj ih me je nespretno podraavalo
' ojim zelenkastim gornjim udovima. Kako mi je postie
nost povratila razum, ja sam pokuao da priberem svoje mo.
..
o l procemm SItuaCIJU.
Posle svega, nisam bio u tako looj poziciji kao Dvajt. Za
razliku od njega znao sam kakvaje situacija. Spreman je onaj
'oji je upozoren. Imao sam dokaza da se do izlaza ipak mo
ze stii i nisam hteo da ponovim njegov tragian in nestr
pljivog oajanja. Telo ili skelet, to e uskoro postati, stalno
je bilo ispred mene kao vodi do traenog otvora i istraj no
trpljenje e me sigurno odvesti do njega ako budem delo
yao dovoljno dugo i pametno.
S druge strane, imao sam nezgodu da budem okruen
ovim gmizavim avolima. Sada kada sam shvatio prirodu
zamke iji nevidljivi materijal ukazuje na nauku i tehnolo
giju nepoznatu na Zemlji, nisam vie mogao da odbacim dovitljivost i snalaljivost svojih neprijatelja. Cak i sa svjim
plamenim pitoljem imau potekoa da pobegnem, iako e
me smelost i brzina na kru nesumnj ivo izbaviti. Ali prvo
moram da izaem napolj e ako ne uspem da primarnim ili
izazovem neka od ovih stvorenja da krenu prema meni. Ka
da sam spremio pitolj za dej stvo i prebrojao svoje izdane
zalihe municij e, dosetio sam se da isprobam kako deluju nj e
govi udari na nevidljive zidove. Da li sam prevideo izvodljiv
nain da pobegnem? Nisam dokuio koji je hemijski sastav
.-\ sada

_"-' .

",

".

389

NEKRONOMIKON

providne barijere, a moda bi to moglo biti neto to bi pla

men vatre probuilo kao sir. Kada sam izabrao deo zgrade
naspram lea, paljivo sam pucao na kratkom dometu a za
tim napipao noem mesto na koje sam usmerio gaanje. -i
ta se nije desilo. Video sam kako se p lamen samo proirio
kada je dodirnuo povrinu i tada sam shvatio da su moje
nade bile uzaludne. Samo e me duga, monotona potra
za izlazom odvesti napolj e.
Tako, progutavi jo jednu hranljivu tabletu i postavi\"
jo jednu kocku u elektrolajzer svoje maske, ponovo sam tra
gao vraajui se istim putem do centralne odaje kako bih
poeo iznova. Stalno sam konsultovao svoje beleke i crte
e, i sainio nove, esto skreui p ogreno, ali teturao sam
se dalje u oaju dok popodnevno svetlo nije postalo vrlo sla
bo. Dok sam istrajavao u svom traganju povremeno pogle
dao sam u neujan krug posmatraa i primetio postepene
izme ne u strojevima. Katkad bi se nekolicina vratila u umu, dok bi drugi pristizali da zauzmu njihova mesta. Sto
sam vie razmiljao o njihovoj taktici, to su mi se manje do
padali, jer mi je nagovetavala mogue motive ovih stvore
nja. Svakog trenutka su ovi avoli mogli da krenu i potuku
me, ali su me izgleda radije posmatrali kako se borim da
pobegnem. N isam mogao a da ne zakljuim da su uivali u
prizoru, a ovo me natera da sa veom snagom prezam od
mogunosti da im padnem aka.
U sumrak sam okonao svoju potragu i seo u blato da
se odmorim .
Sada piem uz svetlost svoje lampe i uskoro u probati
da malo odspavam. N adam se da u sutra doekati izbavlje
nj e, jer moja uturica nije izdana i tablete sa lakolom nisu
dobra zamena za vodu. N e bih se nikako usudio da probam
vodu iz ovog mulja jer nijedna voda iz predela sa blatom ni
je za pie osim kada se destilie. Zato postavljamo ovako du
ge vodove do predela sa utom ilovaom ili se oslanjamo na
kinicu kada ovi vragovi pronau i preseku cevi. Nemam ni
mnogo kockica hlorata i moram da pokuam da smanjim
utroak kiseonika to vie mogu. Moj pokuaj da iskopam
tunel prepodne i moj kasniji panian beg, sagoreli su rizi
nu koliinu vazduha. Sutra u smanjiti fiziki napor do osnov
nog minimuma dok se ne suoim sa gmizavcima i pozabav

390

'u

ZIDINAMA

ERIKSA

se nj ima. Moram da ostavim dobru zalihu kockica za

put natrag do Tera Nove. Moji neprijatelji su jo uvek veo
ma blizu. Oko sebe mogu da vidim krug od nj ihovih slabih
baklj i. Ima neeg stranog u ovim sve tlima koja e me dr
ati budnim.
NOC- VI, 1 4
TIn

Jo jedan ceo dan proveden u traganju i jo uvek nema

izlaza! Poinjem da brinem za vodu jer mi je utura presu
'da u podne. Popodne je poeo pljusak i j a se vratih u cen
rralnu odaju za lem koji sam ostavio kao orijentir i iskori(ih ga kao zdelu u koju sam skupio dve ae vode. Vei deo
am popio, ali mali ostatak sam stavio u svoju uturu. Ta
blete sa lakolom nisu ba od koristi pri jakoj ei i nadam
e da e biti vie kie preko noi . Ostaviu lem sa dnom na
(Tore ne bih li prikupio neto padavina. Hranljive tablete niu izdane, ali nema ih ni zabrinjavajue premalo. Od sada
u prepoloviti p orcije. Kockice hlorata su mi prava brigajer
i bez ustrog naprezanja beskrajno koraanje tog dana sa
gorelo je znatnu koliinu. Izmoren sam prinudnom tednjom
kiseonika i sve veom ei. Kada smanjim hranu pretposta
djam da u se oseati jo slabije.
Ima neeg prokletog, neeg neobjanjivog u ovom lavi
rintu. Mogao bih se zakleti da sam eliminisao neka skreta
nja pri crtanju karte, ali svaki novi pokuaj protivrean je
nekoj pretpostavci koju sam smatrao potvrenom. Nikada
ranije nisam uvideo koliko smo mi ljudi izgubljeni bez vid
nih putokaza. Slep ovek bi se bolj e snaao, ali za mnoge od
nas vid je kralj ula. Ishod svih ovih neplodnih lutanja je
duboka obeshrabrenost. Mogu da razumem kako se oseao
jadni Dvajt. Nj egov le je sada samo skelet, a sifiklaj i i ak
mani i muve farnot su se izgubili. Trave efden cepaju ko
no odelo na parad, jer su due i bre rastu nego sto sam
oekivao. I sve vreme ove smene posmatraa sa pipcima sto
je oko barijere zlurado me posmatrajui, smejui mi se i ui
vajui u mojoj nesrei. J o jedan dan i poludeu, ako pret
hodno ne crknem od umora.
Ipak, nita mi nije preostalo nego da istrajem. Dvajt bi
izaao da je izdrao jo jedan minut due. Mogue je da e
neko sa Tera N ove doi da me trai, iako sam odsutan tek
trei dan . Miii me uasno bole i kao da ne mogu da se od391

NEKRONOMIKON

morim dok leim u ovom ogavnom blatu. Prole noi.

kos strahovitom umoru, spavao sam samo na tren, a bo
' =:
se da noas nee biti bolje. Zivim u neprekidnoj nonoj
ri lebdei izmeu hodanja i spavanja, a nisam ni potp
budan, ni usnuo. Ruka mi se trese, trenutno vie ne ill
da piem. Ovaj krug od slabih baklji je odvratan.
v

KASNO POPODNE

VI.

Znatan napredak! Cini se dobro. Vrlo sam slab i

spavao mnogo do svanua. Onda sam dremao do podne,
a ipak se uopte nisam odmorio. N erna kie, a e me
vrlo slabim. Uzeo samjojednu hranljivu tabletu da me od::
ava, ali bez vode ne pomae mnogo. Samo jednom satn .::
usudio da probam malo vode iz mulja, ali mi je bilo prili
no muka i ostadoh jo edniji . Moram da tedim kockic
hlorata, te se skoro guim zbog manjka kiseonika. N e ill
gu da hodam dugo, ali nekako puzim po blatu. Oko dva
ta popodne uinilo mi se da sam prepoznao neke prolaze
bio sam znatno blii leu ili skeletu nego to sam bio pn"o,::
dana iskuenja. J o jednom sam skrenuo u slep prolaz, ali
sam se vratio na glavni trag uz pomo karte i beleaka. . e
volja sa ovim belekama je to ih je mnogo. Mora da zauz i
maju jedan metar svitka i moram da ee zastajem ne bib
li ih protumaio.
Glava mi je premorena od ei, guenja i iscrplj enosti.
i ne mogu da razumem sve to sam zapisao. Ova prokleta
zelena stvorenja jo uvek zure i smeju se kroz pipke, a po
nekad gestikuliraju tako da mi se ini da zbijaju neku runu
alu koju ja ne razumem.
Bilo je tri kada sam zaista uinio pomak napred. Poja
vila su se vrata na koj a, prema mojim belekama, ranije ni
sam naiao, a kada sam probao da proem uvideo sam da
mogu da puzim u krug prema skeletu obavijenom korovom.
Put je bio nekako spiralan, dosta nalik onome kojim sam pr
vi put doao do centralne odaje. Kad god bih stigao do bo
nih vrata ili raskra, drao bih se pravca koji mi se inio
najboljim da ponovim prvobitno putovanje. Dok sam kru
io sve vie se pribliavajui jezivom orijentiru, posmatrai
su spolja ubrzavali svoje tajnovito gestikuliranje i sardoni
ni tihi smeh. Oigledno da su videli neto vrlo zabavno u
V'

392

Z I D I N AMA E R I K S A

ome kretanju, uvidei nesumnjivo koliko u biti bespomopri svakom susretu sa nj ima. Cinilo mi je zadovoljstvo
ih ostavim u nj ihovom veselju, jer iako sam uvideo svo
izuzetnu slabost, oslonio sam se na pitolj i nj egove broj,. e dodatne okvire koji bi me izbavili od podle falange gmi
za'\"aca.
l adaje postala vea, ali nisam pokuao da se podignem
noge. Puzao sam i uvao snagu za dolazei susret sa lju
aima-guterima. Moje kretanje je bilo vrlo sporo, a opasnost
zalutam u neki slepi prolaz velika, ali sam se pored toga
uale da stabilno primakao svom skeletalnom cilju . Dobar iz
_led mi je dao novu snagu i za trenutak sam prestao da briem o svom bolu, ei i svojoj oskudnoj zalihi kockica. Stvo
renja su se okupljala oko izlaza gestikulir<yui, skaui, i sme
i se kroz pipke. Ubrzo, pomislio sam, morau da se suo
tim sa celom hordom, a moda i pojaanjem koje bi im sti0-10 iz ume.
Sada sam samo na nekoliko metara od skeleta i zasta
em da ovo zapiem pre no to uletim i probijem se kroz
dnu druinu jedinki. Ubeen sam da svojim zadnjim de
li em snage mogu da ih nateram u beg uprkos nj ihovoj broj
nosti, jer je domet pitolja znatan. Onda logorujem na su
'oj mahovini na ivici visoravni, a ujutru kreem na zamoran put kroz dunglu do Tera Nove . Bie mi drago da po
novo vidim ive lj ude i zgrade ljudskih bia. Zubi ove lobanj e se sjaje l zastrasuJuCl cere.
v

'-; 0

PRED NOC - VI, 1 5

Uas i oajanje. Ponovo zbunjen! Nakon prethodnog ulaka jo vie sam se pribliio skeletu, ali odjednom sam nai
tao na prepreni zid. J o jednom sam se prevario i oigled
no ponovo se naao tamo gde sam i bio pre tri dana, pri
om prvom uzaludnom pokuaju da napustim lavirint. Da
li sam glasno zapomagao, ne znam, moda sam bio suvie
lab da pustim glas. Samo sam dugo leao oamuen u bla
tu, dok su zelenkasta bia napolju skakala i smejala se i ge
tikulirala.
N akon nekog vremena postao sam mnogo svesnij i. Ze
i slabost i guenje su me brzo savladavali i svojim zadnjim
deliem snage stavio sam novu kockicu u elektrolaj zer, nev

393

NEKRONOMIKON

smotreno, i bez obzira na ono to zahteva putovanje do Te

ra Nove. Sve kiseonik me je malo osvestio i omoguio
da se opreznije osvrnem.
Kao da sam bio neto udaljeniji od sirotog Dvaj ta ne
to sam bio kada sam se prvi put razoarao i potmulo sam
se pitao da nisam u nekom drugom hodniku neto dalje . a
bledom senkom nade i s mukom dovukao sam se napred.
ali posle nekoliko koraka dooh do orsokaka kao to sam
i prethodnom prilikom.
Ovo je, onda, kraj. Za tri dana nisam stigao nigde, a sna
ga me izdaje. U skoro u da poludim od ei i ne mogu yi
e da raunam na to da me kocke povrate. Nemono se pi
tam zato su se komarna stvorenja tako zbila do ulaza do .
su me ismejavala. Moda je ovo nain ruganja, da me nate
raju da pomislim kako se bliim izlazu za koj i su znali da ne
p ostoJI.
N eu jo dugo, iako sam reen da ne ubrzavam stvari
kao to je inio Dvajt. Njegova nacerena lobanja se upravo
okrenula prema meni, jer ju je pomerila jedna ispruena
trava efdeh koja je prodirala njegovo kono odelo. Jezi o
piljenje tih praznih onih duplji je gore nego zurenje onih
strahota od gutera. ]0 daje gnusan izgled tom mrtvom, be
lozubom osmehu.
Leau nepomino u blatu i uvati svu snagu koju imam.
Ovaj zapis, za koji se nadam da e dospeti u ruke i upozo
riti one koji e doi posle mene, uskoro e biti dovren. Ka
da prestanem da piem odmoriu se malo due. Onda, ka
da bude isuvie mrano da ovi uasni stvorovi mogu da vi
de, prikupiu svoje poslednje rezerve snage i pokuati da
prebacim svitak preko zida i presenog hodnika napolje u
ravnicu. Postarau se da ga usmerim na levo, gde nee uda
riti skupinu muitelja koji skau od veselja. Moda e se za
uvek zagubiti u retkom blatu, a moda e se zaustaviti u ne
kom velikom busenu trave i konano dospeti u ruke ljudi.
Ako ostane ouvan i proita se, nadam se da e uiniti
mnogo vie, ne samo da upozori ljude na ovu zamku. Na
dam se da e nauiti nau vrstu da ostavi one sjajne krista
le tamo gde jesu. Oni pripadaju samo Veneri. Naoj plane
ti zaista ne trebaju i verujem da smo prekrili neki tajan
stven i misteriozan zakon, nekakav zakon sahranjen duboo

394

'u

ZIDINAMA

ERIKSA

tajni kosmosa, u pokuu da ih uzmemo. Ko moe re

ve mrane, mone, i velike sile upravljaju ovim gmi
'im stvorenjima koji tako portvovano uvaju svoje blago?
:-ajt i ja smo platili cenu, kao to su i drugi, kao to e i u
du.e . Ali moe biti da su ove pojedinane smrti samo uvod
-ee strahote koje slede. Ostavimo Veneri ono to samo
- neri pripada. Sada sam vrlo blizu smrti i bojim se da nemoi da bacim svitak kada padne mrak. Ako ne uspem,
retpostavljam da e ga se ljudi-guteri doepati, jer e moo da shvatiti ta je to. Oni ne ele da se bilo ko upozori na
-irint, a nee znati da moja poruka nosi molbu u njihovo
e. Kako se kraj blii oseam da sam mnogo naklonjeniji
ima. Na lestvici kosrnikogj edinstva ko moe rei koja vr
:r.a je via ili blia svekosrnikoj organskoj normi, njihova ili
oj a?
Sada uzimam veliki kristal iz torbice da ga pogledam u
5\-ojim poslednj im trenucima ivota. Sija jarko i pretei cr
-enim zracima umirueg dana. Horda koja skae ga je pri
metila i nj ihovi pokreti su se toliko promenili da ih nisam
rammeo. Pitam se zato ostaju okupljeni oko ulaza umesto
da se grupiu jo blie providnom zidu.
Sav sam utrnuo i ne mogu vie da piem. StvoreIa se
.-ovitlu oko mene, a ja ipak ne gubim svest. Mogu li ovo
baciti preko zida? Taj kristal tako plamti, a mrak je sve vei.
Mrano. Vrlo slab. Oni se jo uvek smeju i skau oko vra
ta i pale one paklene baklje.
Da li odlaze? Sanjao sam da sam uo neki zvuk . . . svetlo
na nebu.
li

IZVESTAJ VESLIJA p. MILERA, NADZORNIKA

GRUPE A, VENERIN KRISTAL CO.
(TERA NOVA NA VENERI

VI, 1 6)

N a operativac A-49, Kenton D. Stenfild iz ulice Mar

al 53 1 7, Rimond, Virdinija, napustio je Tera Novu rano
VI, 1 2 , zbog kratkog puta koji je odredio detektor. Trebalo
da se vrati 1 3. ili 1 4 . Nije se pojavio do veeri 1 5 . te izvia
ki avion FR-SS sa petoricom ljudi pod moj om komandom
polazi u S uvee da detektorom prati pravac. Igla nije po
kazala promenu u prethodnim oitavanjima.
395

NEKRONOMIKON

Pratili smo iglu do Erisinijske visoravni, koristili jake re

flektore u potrazi sve vreme. Puke trostrukog dometa i cilin
dri sa D-radijacijom mogli su da rasteraju svaku neprijatelj
sku silu uroenika, ili opasnu grupu mesoderskih skora.
Kada smo bili iznad otvorene ravnice na Eriksu videli
smo nekoliko svetlih taaka u pokretu za koje smo znali da
su baklje uroenika. Dok smo se pribliavali, razili su se ka
umi. Verovatno sedamdeset pet do stotinu, sve ukupno. De
tektor je pokazivao kristal na mestu gde su bili . Krstarei ni
sko iznad tog mesta, naa svetla su otkrila predmete na tIu.
Skelet koji je obavijen travama efdeh i netaknuto telo tri
metra od nj ega. Spustili smo avion blie telirna, a ugao kri
la udario je o nevidljivu prepreku .
Prilazei telima peke, ubrzo smo stigli do glatke, nevi
dlj ive barijere koja nas je prilino zbunila. Opipavajui je
blizu skeleta, naili smo na neki otvor iza koga je bio pro
stor sa drugim otvorom koji vodi do skeleta. Onaj drugi,
iako mu je odeu poderala trava, imao je jedan od lemova
sa brojem kompanije pored sebe. Bio je to operativac B-g
Frederik. N . Dvajt iz Kenigove divizije, koji je bio odsutan
iz Tera N ove dva meseca na duem zadatku.
Izmeu ovog skeleta i netaknutog tela izgleda da je bio
jo jedan zid, ali smo drugog oveka lako identifikovali kao
Stenfilda. Imao je svitak u svojoj levoj ruci i olovku u de
snoj, i izgleda da je pisao kada je umirao. Kristala nije bilo,
ali je detektor pokazivao na veliki primerak pored Stenfil
dovog tela. Imali smo velikih potekoa da doemo do Sten
filda, ali smo na kraju uspeli. Telo je bilo jo uvek toplo, a
veliki kristal je leao pored njega, sakriven u plitkom blatu.
Odmah smo pregledali svitak u levoj ruci i spremili smo se
da preuzmemo neke korake na osnovu tih podataka. Sadr
inu svitka ini dugo pripovedanje koje je dostavljeno uz
ovaj izvetaj , pripovedanje ij e glavne opise smo potvrdili i
koje prilaemo kao objanjenje onoga to smo otkrili. Ka
sniji delovi ovog izveta pokazuju duevnu rastrojenost, ali
nema razloga da sumnjamo u njegov najvei deo. Oigled
no da je Stenfild umro od ei, guenja, naprezanja srca, i
psihike depresije. Nj egova maska bila je na mestu i slobod
no isputala kiseonik uprkos zabrinjavajue malim zaliha
ma kockica.

396

'u

ZIDINAMA

ERIKSA

Kako je na avion oteen, poslali smo beinu poruku

ozvali Andersona sa remontnim avionom PG-7, posadom
a ilaca i odreenom koliinom eksploziva. Do jutra FH
= je popravljen i vratili smo se pod Andersonovim vo
=: om. sa dva tela i kristalom. Sahraniemo Dvajta i Stenfilna groblju kompanije i poslati kristal u Cikago sledeim
rodom koji vozi do Zemlje. Kasnije emo realizovati Sten
dov predlog, onaj ispravan, iz razumnog, poetnog dela
njegovog izvetaja i dovesti dovoljno trupa da sasvim zbri
ill uroenike. Kada od njih raistimo teren, jedva da mo
ze bili bilo kakvog ogranienja u koliini kristala koju mo
zemo da obezbedimo.
Popodne smo prouili nevidljivu zgradu ili zamku vrlo
palj ivo, istraujui je uz pomo dugih konopaca za voe
nje i sastavljajui potpunu kartu za nau arhivu. Prilino smo
zadivljeni projektom i zadraemo uzorke supstance radi he
mij ske analize. Sve to saznanje bie korisno kada preuzme
mo razne gradove uroenika. Nae dijamantske builice ti
pa C mogle su da prodru u nevidljivi materijal, a spasioci
.:: ada postavljaju dinamit kao pripremu za potpuno ruenje.
:\ita nee ostati kada zavrimo. Ova graevina predstavlja
osobitu opasnost za vazduni i drugi mogui saobraaj .
.
Razmatrajui plan lavirinta zadivljeni smo ne samo iro
nijom Dvaj tove, nego i Stenfildove sudbine. Kada smo po
uali da doemo do drugog tela, nismo mogli nai pristup
desna, ali je Markhajm pronaao vrata od prvog unutra
nj eg prostora neka etiri i po metra p okraj Dvajta i jedan
ili jedan i po pokraj Stenfilda. Iza nj ih je bio dugaak hod
nik koji smo tek kasnije istraili, ali s desne strane tog hod
nika bila su jo jedna vrata koja vode direktno do tela. Sten
fild bi dospeo do spoljnjeg ulaza idui est ili sedam meta
ra samo da je pronaao otvor koji je bio tano iza njega,
otvor koji je prevideo zbog iznurenosti i oajanja.
_

397

,
'

1'\

o
,

111 \ '
"

apadno od Arkama brda se divlje uzdi

u, a doline su pune bujnih uma koje
sekira nikada nije dotakla. U mranim,
uskim dolinama stabla su neobino nag
nuta i potoci teku u tankom mlazu, a da
nikada nisu uhvatili odraz suneve sve
tlosti. N a blaim padinama su farme,
vne i kamenite, sa zdepastim, mahovinom prekrivenim
libama koje veno bdiju nad starim tajnama N ove Engle
-e, zaklonjenim velikim liticama, ali sve su one sada pra
zne, sa irokim dimnjacima koji se krune i otrim stranama
-oje opasno tre pod niskim, zakoenim krovovima.
Starih stanovnika vie nema, a stranci ne vole da ive ta
mo. Kanadski Francuzi su pokuali, Italijani su pokuali, a i
Polj aci su doli i otili. Nije to zbog neega to moe da se vi
di ili Ltie ili opipa, ve zbog neega to se zamilja. To mesto
nije dobro za matu i nou ne donosi okrepljujue snove.
:\fora da je to ono to strance dri podalje, jer im stari Erni
Pirs nikada nije rekao nita od onoga ega se sea iz udnih
dana. Erni, kome ve godinama u glavi nije sve ba kako tre
ba, jedini je koji je ostao ili koji uopte pria o udnim da
nima, a on se usuuje da to radi, jer je nj egova kua veoma
blizu otvorenih polj a i prometnih puteva oko Arkama.
Nekada je kroz doline i preko brda iao put koji se pro
rezao pravo tamo gde je sad sasuena pustara, ali ljudi su
prestali da ga koriste i postavljen je novi put koji je skretao
daleko na jug. Ostaci starog puta jo uvek mogu da se na
u meu korovom divlj ine koja se vratila, a neki od njih bez
sumnje e se zadrati ak i kad polovina udolina bude po
topljena vodom novog vetakogjezera. Tada e mrane u
me biti poseene, a sasuena pustara sanjae duboko ispod
plave vode koja e uboriti na suncu i na ij oj e se povri
ni ogledati nebo. A tajne udnih dana spojie se s tajnama
dubina, sjedinie se sa skrivenim znanjem starog okeana i
svim misterijama prvobitne zemlje.
Kada sam otiao u brda i doline da vrim ispitivanja za
novo vetako jezero rekli su mi da je to mesto zlo. To su mi
rekli u Arkamu, a kako je to veoma star grad, pun legendi
o veticama, pomislio sam da je zlo neto o emu su bake
vekovima aputale deci. Ime sasuena pustara inilo mi se
_

40 1

NEKRONOMIKON

veoma udnim i teatralnim i pitao sam se kako se pojavilo

u folkloru ovih puritanaca. A onda sam i sam video tu tam
nu zbrku udolina i padina koje su se pruale na zapad i pre
stao sam da se udim bilo emu osim nj enoj drevnoj miste
rij i . Bilo je jutro kad sam je ugledao, ali senka tamo nepre
stano vreba. Stabla su rasla pregusto, a njihova debla behu
predebela za bilo kakvu zdravu umu Nove Engleske, pre
vie tiine u mranim prolazima izmeu njih, a tlo odmeklo
od trule mahovine i naslaga beskrajnih godina raspadanja.
Na istinama, uglavnom du linije starog puta, bilo je
malih farmi na breuljcima. Ponegde sujo stajale sve zgrade
ponegde tekjedna ili dve, a tu i tamo bi se isticao samo usam
lj eni dimnjak ili podrum, koji samo to se nije uruio. Vla
dali su korov i vres, a u grmlju su kriom ukala divlja stvo
renja. Nad sve se nadnosila izmaglica nemira i potitenosti,
dodir nestvarnog i grotesknog, kao daje neki bitan element
perspektive bio poremeen. Nij e me udilo to stranci nisu
hteli da ostanu, jer ovo nije bilo podruje u kojem bi se mir
no spavalo. Previe je liilo na pejza Salvatora Rose, previ
e je liilo na neki zabranjeni drvorez u prii strave.
Ali ak ni sve to nije bilo toliko grozno kao sasuena pu
stara. Znao sam to od trenutka kada sam naiao na nju, na
dnu jedne prostrane doline, jer nijedno drugo ime ne bi od
govaralo toj stvari, niti bi bilo koja druga stvar mogla odgo
varati takvom imenu. Kao da je pesnik skovao taj izraz na
kon to je video upravo taj kraj . Mora da je to, pomislio sam
gledajui je, rezultat poara, ali zato nikada vie nita no
vo nije izraslo na tih pet jutara sive pustoi koja otvoreno
zjapi ka nebu poput velike mrlj e koju je kiselina progrizla
u umi i polju? Pruala se uglavnom severno od trase sta
rog puta, ali jednim malim delom je prelazila i na drugu
stranu. Osetio sam udnu odbojnost da j oj se pribliim, a
konano sam to uinio samo zato to me je posao vodio kroz
nju i dalje od nj e. Na toj irokoj povrini nita nije raslo, ve
je sve bilo prekriveno sitnom sivom prainom ili pepelom
koje izgleda nikakav vetar nije raznosio. Stabla blizu nje bi
la su bolesna i zakrlj ala, a mnoga mrtva debla stajala su ili
leala trulei na njenom obodu. Dok sam uurbano hodao
pored, video sam razbacane cigle i kamenje nekog starog
dimnjaka i podruma sa desne strane i razjapljenu crnu e402

BOJA

IZVAN

O V O \;

SVEMIRA

naputenog bunara ija su ustajala isp arenja izvodila

_dne trikove sa bojama suneve svetlosti. Cak i dugi uspon
z mranu umu iza toga inio se dobrodolim u poree
a ovim i vie se nisam udio uplaenom aputanju ite
_-\rkama. U blizini nij e bilo nijedne kue niti ruevine.
lora da je ak i u starim danima to mesto bilo usamljeno i
aeno. A u sumrak, uasavajui se pomisli da ponovo pro
.....,em tim zloslutnim mestom, otiao sam do grada zaobila
Ill O , putem koji je skretao na jug. Neodreeno sam se na
o oblacima, jer mi se u duu uvukao neki udan strah pri
:>o gledu na duboku nebesku prazninu.
Uvee sam se kod starijih ljudi u Arkamu raspitao o sa
SlIV enoj pustari i ta znai onaj izraz udni dani koj i je toliko
nj i h tajanstveno aputalo. Nisam, meutim, mogao da do
ijem nikakav zadovoljavajui odgovor, osim to sam saznao
da je sva ta misterija mnogo sveija nego to sam mogao i
da sanjam. Nije uopte bila u pitanju stara legenda, ve neo to se dogodilo za ivota onih koji su o tome govorili. Do
uodilo se to osamdesetih, a jedna porodica je nestala ili je
bila ubij ena. Oni koji su o tome priali nisu hteli da budu
precizniji, a kako su mi svi rekli da ne obraam panju na
lude prie starog Emija Pirsa, potraio sam ga sledeeg ju
rra, nakon to sam uo da on ivi sam u staroj tronoj koli
bi, tamo gde uma postaj e gua. Bilo j e to stravino staro
mesto i poelo je da odaje onaj blagi vonj raspadanja koji
e osea oko kua koje su predugo stajale. Tek sam upornim
kucanjem uspeo da probudim starca, a kada se pospano do
vukao do vrata mogao sam da vidim da mu nije drago to
me vidi. Nije bio slab koliko sam oekivao, ali su mu oi bi
le neobino klonule, a zbog neuredne odee i bele brade iz
gledao je veoma istroeno i alosno .
N e znajui kako da ga najbolje podstaknem da pria,
pravio sam se da sam tu poslovno . Kazao sam mu za moje
ispitivanje i postavio neodreena pitanja o tom podruju.
Bio je mnogo bistriji i obrazovaniji nego to su me naveli da
pomislim i pre nego to bih oekivao shvatio je o emu pri
am koliko i bilo ko drugi u Arkamu. Nije bio poput drugih
seljaka koje sam upoznao u mestima gde su planirana ve
taka jezera. On nije protestvovao zbog kilometara starih
uma i polja koj i e nestati, mada bi se moda i bunio da se
_

403

NEKRONOMIKON

njegov dom nije nalazio van granica budueg jezera. Poka

zao je samo olakanje, olakanje zbog sudbine mranih drev
nih dolina kojima je celoga ivota lutao. Bolje da sad zavr
e pod vodom, bolje pod vodom, nakon udnih dana. Ka
ko je zapoeo o tome da pria, nj egov hrapav glas postao je
jo dublji, dok se telom naginjao napred, a desnim kaipr
stom, koji je drhtao, poeo upeatljivo da pokazuje.
Tada sam i uo tu priu i dok je njegov isprekidan glas
hrapavo i aputavo iznosio sve to,ja sam iznova i iznova drhtao, iako je bio letnji dan. Cesto sam morao da podseam
sagovornika da ne pria preopirno ili sklapam naune i
njenice od kojih je nj emu ostalo tek izbledelo papagajsko
seanje na profesorska izlaganja ili da premoujem rupe
tamo gde se nj egov oseaj za logiku i kontinuitet prekidao.
Kad je zavrio, nije mi bilo udno to mu um nije ostao
sasvim itav i to itelji Arkama ne ele mnogo da govore o
sasuenoj pustari. Pourio sam da se pre zalaska sunca vra
tim u svoj hotel, ne elei da se zvezde pojave iznad mene
na otvorenom, a sledeeg dana vratio sam se u Boston i dao
otkaz na poslu. Nisam mogao ponovo da se vratim u taj mra
ni haos starih uma i padina, niti da se suoim jo jednom
s tom sivom sasuenom pustarom gde je crni bunar zj apio
pored razbacanih cigli i kamenja. Vetako jezero uskoro e
biti zavreno i sve te drevne tajne bie zauvek sigurne du
boko pod vodom. Ali ak ni tada mislim da ne bih voleo da
posetim taj kraj nou, bar ne pod sjajem zlokobnih zvezda
na nebu, a ni za kakav novac ne bih popio vodu iz novog
gradskog vodovoda Arkama.
Sve je to poelo, rekao je stari Erni, sa meteoritom. Pre
tog vremena nije bilo nikakvih udnih legendi jo od sue
nja veticama, a ak i onda se tih zapadnih uma nisu pla
ili ni upola koliko malog ostrva na reci Miskatonik gde je
avo stolovao pored udnog, izdvojenog rtvenika starijeg
od Indijanaca. To nij e bila ukleta uma, a fantastini sumrak
u njoj nikad nije bio straan sve dok nisu doli udni dani.
Tada se pojavio t beli oblak u podne, niz eksplozija u va
zduhu i stub dima iz doline daleko u umi. A do veeri je
ceo Arkam uo za veliki kamen koj i je pao sa neba i zabio
se u zemlju pored bunara na imanju N ej huma Gardnera.
Nj egova kua se nalazila tamo gde e nastati sasuena puv

404

(3 0 ) A

IZVAN

O V O \;

SVEMIRA

_[ara, uredna bela kua Nejhuma Gardnera meu plodnim

. .
nOVIma l vocnJaClma.
ej hum je doao u grad da kae ljudima za kamen i us
put je svratio do Emija Pirsa. Erni je tada imao etrdeset go
dina i sve te udne stvari usekle su mu se u pamenje. On i
njegova ena otili su sa troje profesora sa Univerziteta Mi- . atonik, koji su sledeeg jutra pourili da vide udnog po-etioca iz nepoznatog zvezdanog prostranstva i zapitali su se
zato ga je N ej hum nazivao ogromnim dan pre. Smanjio se,
rekao je N ej hum pokazujui veliko smee ispupenje iznad
raz derane zemlj e i oprljene trave blizu starinskog zidanog bunara u njegovom dvoritu, ali ueni ljudi odgovorili su da se
"amen ne smanjuje. Zadrao je toplotu, a Nejhum je izjavio
da je nou mutno svetleo. Profesori su ga testirali geolokim
ekiem i ustanovili da je neobino mek. Bio je zapravo toli
0 mek kao da je bio od plastike i odsekli su, pre nego odlomili, uzorak da odnesu nazad na univerzitet na testiranje. Od
neli su ga u jednom starom vedru pozajmljenom iz N ej hu
move kuhinje jer je ak i taj mali komad odbijao da se ohla
di. Na putu nazad zastali su kod Emija da se odmore i kao
da su bili odlutali u mislima kada je gospoa Pirs primeti
la da se komad smanjuje i progoreva dno vedra. Zaista nije
bio veliki, ali moda su uzeli manje nego to su mislili.
Dan nakon toga, bilo je to u junu osamdeset druge, pro
fesori su ponovo pohrlili, veoma uzbueni. Prolazei pored
Emija ispriali su mu kakve je sve udne stvari njihov uzo
rak napravio i kako je potpuno iezao kad su ga stavili u
stakleni pehar. I pehar je takoe nestao, a ueni ljudi su go
vorili kako taj udni kamen ima afinitet prema silikonu. po
naao se sasvim neverovatno u toj urednoj laboratoriji, nije
inio ba nita i nije isputao nikakve gasove kada su ga za
grevali na umuru, bio je potpuno negativan u kontaktu sa
boraksom i ubrzo se pokazao potpuno neisparivim na bilo
kakvoj temperaturi koju su mogli da proizvedu, ukljuuju
i i onu hidrogenske lampe. Na nakovnju se pokazao kraj
nje savitljiv, a u mraku je njegovo svetlucanje bilo veoma
uoljivo. Tvrdoglavo odbijajui da se ohladi, uskoro je svo
jim svoj stvima podigao ceo fakultet na noge, a kad je nakon
zagrevanja pred spektroskopom pokazao blistave pruge ko
je nisu nalikovale nijednoj poznatoj boji normalnog spek.

"

405

NEKRONOMIKON

tra, bez daha je poelo da se pria o novim elementima . stvarima

koje
zarnim optikim svojstvima i drugim
zbun e
ni ljudi od nauke imaju obiaj da govore kad su suoeni
nepoznatIm.
Kako je bio veoma vru, testirali su ga u retorti sa
odgovarajuim reagensima. Voda mu nije mogla nita. H l
rovodonina kiselina takoe. Azotna kiselina, pa ak i car
ska vodica, samo su itali i rasprskavali se pred njegoyo:r:
suvom nepovredivou. Erni je imao potekoa da se prise
ti svih tih stvari, ali je prepoznao imena nekih rastvora .
sam ih spomenuo redosledom kojim se obino koriste . pro
bali su amonijak i kaustinu sodu, alkohol i eter, odvratni
ugljenik disulfid i desetak drugih, ali iako mu se teina tal
no smanjivala kako je vreme prolazilo i uzorak kao da se la
gano hladio, nije bilo promena u rastvorima koje bi poka
zale da su uopte dole u dodir s njegovom supstancom. Ipak.
nesumnjivo se radilo o metalu. Kao prvo, bio je magneti
an, a nakon potapanja u rastvore kiselina, inilo se da e
mogu uoiti nejasni tragovi Vidmantatenovih figura kakye
se nalaze na meteorskom gvou. Kada se primetno ohla
dio, testiranje je nastavljeno u staklu, i u staklenoj posudi
su ostavili sve opiljke skinute sa originalnog uzorka tokom
rada. Sledeeg jutra i opiljci i posuda nestali su bez traga i
samo j e nagorela taka oznaavala mesto na drvenoj polici
gde su se nalazili.
Sve su to profesori ispriali Erniju zastajui na njegovim
vratima, i jo jednom je poao sa nj ima da pogleda kame
nog glasnika sa zvezda, ali ovog puta ena nij e ila sa nj i
ma. Tad j e ve bilo sasvim sigurno da se skupio i ak ni tre
zveni profesori nisu mogli da posumnjaju u istinitost ono
ga to vide. Svuda oko smanjenog smeeg grumena blizu
bunara bio je prazan prostor, osim onih mesta gde se zemlja
uruila, a dok je prethodnog dana imao u preniku dobra
dva i po metra, sada jedva da je bio irok metar i po. J o je
bio vreo i mudraci su znatieljno prouavali nj egovu povr
inu dok su dletom i ekiem odvajali j o jedan vei deo.
Ovoga puta zali su duboko i kad su otkinuli deo videli su
da jezgro te stvari nije potpuno homogeno.
Doprli su do neega to je delovalo kao povrina velike
obojene kugle usaene u meteorit. Boju koja je podseala

406

GOJA

IZVAN

O V O C;;

SVEMIRA

neke od pruga u udnom spektru meteora bilo je skoro

emogue opisati, samo po analogiji su je uopte i nazvali
om. Njena tekstura bila je glatka, a nakon kuckanja ini
e da bi mogla da bude i krta i uplja. J edan od profeso
ju je otro udario ekiem i raspukla se s nervoznim ma
praskom. Nita nije izalo, a svaki trag te stvari nestao
e nakon to se rasprsla. Ostavila je iza sebe sfernu upljinu
prenika desetak centimetara, a svi su pretpostavili da e i
druge takve biti otkrivene nakon to supstanca koja ih okru
uje okopni do kraja.
Pretpostavka je bila uzaludna i tako su, posle neuspelih
pokuaja da buenjem nau druge kugle, istraivai pono0 otili s novim uzorkom koji se, meutim, u laboratorij i
pokazao isto toliko zbunjujuim kao i njegov prethodnik.
Osim to je bio gotovo savitljiv, to je posedovao toplotu,
magnetizam i blagu svetlucavost, pomalo se hladio u jakim
kiselinama, imao nepoznat spektar boja, iezavao je na va
zduhu i napadao stvari od silikona to je rezultovalo meuob nim unitenjem, nije pokazao nijedno svojstvo koje bi ga
identifikovalo i na kraju testiranja naunici su bili primora
ni da priznaju da ne znaju gde da ga svrstaju. Ta stvar nije
bila sa ove nae planete, ve komad onog velikog prostrantva spolja i kao takva imala je spoljne odlike i pokoravala
e spoljnim zakonima.
Te noi bila je oluja s grmljavinom i kad su profesori sle
deeg dana otili do Nejhuma naili su na gorko razoara
nje . Mora da je kamen, magnetian kakav je bio, imao ne
kakvo posebno elektrino svojstvo, jer je privukao grmljavinu, kako je farmer tvrdio. Sest puta tokom jednog sata video je kako munja udara u brazdu u njegovom dvoritu, a
kad je oluja prola nij e ostalo nita osim nepravilne rupe
pored starog bunara, napola zatrpane obruenom zemljom.
Kopanje nije urodilo nikakvim plodom i naunici su potvr
dili da je potpuno nestao . Neuspeh je bio potpun, nije pre
ostalo nita drugo nego da se vrate u laboratoriju i ponovo
testiraju nestajui komadi paljivo ostavljen u olovnoj ku
tiji. Taj komadi potrajao je nedelju dana, a za to vreme o
njemu nisu saznali nita to bi vredelo. Kada je nestao, nij e
ostao nikakav talog i vremenom profesori jedva da su bili
sigurni da su stvarno na javi videli taj zagonetni deli neiz

407

NEKRONOMIKON

mernih prostranstava spoljanjeg svemira, tu usamljenu, cud

nu poruku iz drugih univerzuma i drugih carstava materi
je, sile i bivstvovanja.
Sasvim prirodno, arkamske novine naveliko su se raspi
sale o incidentu i nj egovoj vezi sa univerzitetom, i poslale
reportere da razgovaraju s Nej humom Gardnerom i nj eo-o-vom porodicom. Bar jedan bostonski dnevnik takoe je po-
slao izvetaa i Nejhum je ubrzo postao neka vrsta lokalne
zvezde. Bio je to vitak, srdaan ovek od svoj ih pedeset go-
dina, koji je sa enom i tri sina iveo u prijatnoj kui na far
mi u dolini. On i Erni esto su se poseivali, kao i nj ihoye
ene, i Erni je i nakon svih ovih godina za nj ega imao samo
rei hvale. Cinilo se da je pomalo ponosan na to to je njegova farma privukla panju, i narednih nekoliko nedelja e
sto je priao o meteoritu. Taj juli i avgust bili su vrui i Nej
hum je naporno radio na skupljanju sena na panjaku od
deset jutara preko Cepmanovog potoka, nj egova rasklimana kola utiskivala su duboke brazde na zasenjenim puteljci
ma. Posao ga je iscrpeo vie nego prethodnih godina i ose
ao je da su ga stigle godine .
Tad je dolo doba raanja i etve. Kruke i jabuke su po
lako sazrevale i N ej hum se kleo da nj egovi vonjaci napre
duju kao nikada pre. Voe je raslo do fenomenalne veliine
i nezapamenog sj aja, toliko obilno da su naruene dodat
ne bave u koje e stati budua letina. Ali sa sazrevanjem je
stiglo teko razoaranje, jer od celog tog bogatog roda ras
kone sonosti ni jedna jedina trunka nije bila dobra za je
lo. U fini ukus kruaka i jabuka uvukla se podmukla gori
na i trule, tako da je i najmanji zalogaj izazivao dugotraj
no gaenje. Isto je bilo i sa lubenicama i paradajzorn, i Nej
hum je shvatio da mu je, naalost, sva letina propala. Brzo
povezujui dogaaje, izjavio je da je meteorit zatrovao tlo i
zahvalio nebesima to je veina drugih useva bila na gor
njim parcelama daleko du puta.
Zima je stigla rano i bila je vrlo hladna. Erni je viao N ej
huma ree nego obino, i primetio je da je ovaj poeo da iz
gleda zabrinuto. I ostatak porodice kao da je postao utljiv, a
daleko od ustaljenih bili su i njihovi odlasci u crkvu ili prisu
stvovanje raznim drutvenim dogaaj ima u selu. Za tu povu
enost ili potitenost nije mogao da se nae nikakav razlog,

408

(3 0 ) A

IZVAN

OVO

SVEMIRA

su svi ukuani tu i tamo priznavali da su slabijeg zdra

da oseaju neodreeni nemir. Sam Nejhum je bio naj
,;nij i od svih kad je rekao da mu ne daju mira neki trago
negu. Bili su to za zimu uobiajeni tragovi crvenih ve;e:ica, belih zeeva i lisica, ali zamiUeni farmer tvrdio je da
ihovoj prirodi i rasporedu vidi neto to nije kako tre
::\ije nikada bio sasvim precizan, ali inilo se da misli da
. nisu toliko karakteristini za grau i navike veverica i
. eva i lisica koliko bi trebalo da budu. Erni je nezaintere
nno sluao te prie sve dok se jedne noi nij e provezao
vojim saonicama pored Nejhumove kue na povratku iz
- arks Kornera. Bilo je meseine, i jedan zec je pretrao put,
... noge tog zeca bile su due nego to se to Erniju ili nj ego
om konju svidelo. I zaista, ovaj drugi bi se skoro otrgnuo
ga nije spreila jaka uzda. N akon toga Erni je imao vie
oVtovanja za ono to je Nejhum govorio i pitao se zato su
p-i Gardnerovih svakog jutra toliko potuU eni i drhtavi. Oni
:u ispostavilo se, skoro izgubili elju za lajanjem.
U februaru su Mekgregorovi deaci iz Medou Hila oti
li u lov na mrmote i nedaleko od Gardnerove farme ulovili
u veoma neobian primerak. Telesne proporcije kao da su
mu bile pomalo izmenjene na udan nain koji se ne bi mo
(Tao opisati, dok mu je lice poprimilo izraz koji niko nikada
ranije nije video na mrmotu. Deaci su bili iskreno prepla
eni i odmah su bacili tu stvar, tako da su tek njihove uane prie o tome doprle do seU ana. Ali uznemirenost konja
blizu Nejhumove kue sadje ve postala poznata stvar i ubr
zo je itav ciklus legendi poeo tiho da krui .
Ljudi su se kleli da se sneg oko N ejhumove kue otapa
bre nego bilo gde drugde, a poekom marta dolo je do
une rasprave u Poterovom duanu u Klarks Kornersu. Ste
fan Rajs provezao se toga jutra pored Gardnera i primetio
je glavice divljeg kupusa koje su iznikle kroz blato pored u
me preko puta. Nikada ranije nije vieno nita te veliine i
bilo je udnih boja koje nisu mogle reima da se opiu . Ob
lik im je bio udovian, a konj je zafrktao zbog vonja koji
Stefan nikada ranije nije osetio. Tog popodneva nekoliko
osoba se provozalo tuda da vide to nenormalno rastinje i svi
su se sloili da takve biljke ne bi trebalo da niu u jednom
zdravom svetu. Naveliko su se spominjali loi plodovi od
.

409

NEKRONOMIKON

prole jeseni i od usta do usta ila je pria da u N ejhumo

voj zemlji ima otrova. Naravno da je to bilo od meteorita i.
seajui se kako su ljudi sa univerziteta doli do zakljuka
da je taj kamen jako udan, nekoliko farmera se zbog toga
obratilo njima.
.
J ednoga dana oni su posetili N ej huma. Kako nisu bili
naklonjeni bapskim priama i verovanj ima, bili su vrlo oba
zrivi u svojim zakljucima. Biljke su svakako udne, ali di
vlji kupus je uvek vie ili manje neobian po obliku i nijan
sama. Moda je neki mineralni element iz kamena i uao u
tlo, ali ubrzo bi bio ispran. A to se tie tragova u snegu i
uplaenih konja, naravno da su to puke seoske glasine koje
se pojavljuju nakon fenomena kao to je meteorski kamen.
Ozbiljni ljudi nisu imali ta da trae u sluajevima takvih
traeva, jer sujeverni seljaci su u stanju da kau i veruju u
svata. I tako su se tokom udnih dana profesori prezrivo
drali po strani. Samo se jedan od njih, kad je od policije
dobio dve boice praine na analizu, vie od godinu i po da
na kasnije, prisetio daje udna boja onog divljeg kupusa bi
la veoma slina jednoj od neprirodnih, svetlosnih traka ko
je je uzorak meteora pokazivao na univerzitetskom spektro
skopu, i nalik krhkoj kugli koju su nali usaenu u kamen
iz beskraja. Uzorci su u ovoj analizi u poetku davali iste
udne pruge, mada su kasnije izgubili to svoj stvo.
Drvee je prerano procvetalo oko N ejhumove kue i no
u se zloslutno ljuljalo na vetru. N ejhumov drugi sin Tade
us, petnaestogodinji deak, kleo se da se drvee ljulja i kad
nema vetra, ali ak ni glasine nisu tome pridavale vanost.
U svakom sluaju, nemir se i te kako oseao u vazduhu. Ce
la porodica Gardner stekla je naviku da kriom oslukuj e,
iako nisu mogli svesno da imenuju zvuke koje oekuju da
uju. Zaista, njihovo oslukivanje bilo je pre proizvod trenu
taka kada izgleda kao da je svest zakazala. N a alost, takvih
trenutaka je iz nedelje u nedelj u bilo sve vie, dok nije po
stalo uobiajeno da "neto nije u redu kod svih N ejhumo
vih" . Kad je nikla rana kamenika, bila je opet udne boje,
ne ba one kao divlji kupus, ali oito srodne i nepoznate sva
kome ko ju je video. N ejhum je odneo nekoliko cvetova u
Arkam i pokazao ih uredniku novina Gazete, ali taj uvae
ni gospodin je samo napisao humoristiki lanak o njima,
4 10

BOJA

IZVAN

O V O C;;

SVEMIRA

kome su mrani strahovi seljaka bili izloeni utivom pod

:mehu. N ej humova je greka to je ravnodunom oveku iz
lITada ispriao kako se ogromni, prerasli leptiri ponaaju u
blizini tih kamenika.
. April je seljanima doneo neku vrstu ludila i poeli su da
izbegavu put pored Nejhumove kue, to je dovelo do nje
<Tovog konanog naputanja. U pitanjuje bila vegetacija. Sva
tabla vonjaka nastavila su da cvetaju u udnim bojama, a
kroz kamenito tlo dvorita i oblinjeg panjaka izniklo je bi
zarno rastinje koje bi samo botaniar mogao povezati s od
<Tovarajuom fl orom tog podruja. Nijedna razumna i zdra
\-a boja nije mogla da se vidi bilo gde osim u zelenilu trave
i lia, ali svuda je bilo tih haotinih i prizmatinih varijan
ti neke bolesne, sveprisutne osnovne boje kojoj nema mesta
meu poznatim nijansama zemlje. Biljke su postale neto
zlokobno i pretee, a bunje je drsko raslo u svojoj hroma
[inoj izopaenosti. Erni i Gardnerovi smatrali su da im je
veina boja nekako poznata i procenili su da podseaju na
jednu od boja krhke kugle u meteoru. Nej hum je uzorao i
posejao panjak od deset jutara i gornju parcelu, ali nije ni
ta radio sa zemljom oko kue. Znao je da od toga ne bi bi
lo koristi i nadao se da e udno letnje rastinje izvui sav
otrov iz tla_ Sada je bio spreman gotovo na sve i navikao se
na oseaj da je neto blizu nj ega i eka da ga neko uje. To
to su susedi izbegavali njegovu kuu palo mu je teko, na
ravno, ali nj egovoj eni palo je jo tee. Deacima je bilo bo
lj e to nisu tu, budui da su dane provodili u koli, ali ni oni
nisu mogli a da se ne plae govorkanja. Tadeus, posebno
osetljiv mladi, najvie je patio.
U maju su doli insekti i N ej humova kua postala je no
na mora zujanj a i puzanja. Veina tih bia nije izgledala ba
uobiajeno po svojim odlikama i kretnjama, a njihove no
ne navike bile su potpuno u suprotnosti sa ranijim iskustvi
ma. Gardnerovi su poeli da motre nou, motrili su nasu
mice u svim pravcima ne bi li ugledali neto ali nisu znali
da kau ta. Tada su priznali da je Tadeus bio u pravu za
stabla. Gospoa Gardner bila je sledea koja je to spazila
kroz prozor, dok je gledala nabrekle grane javora naspram
meseinom osvetljenog neba. Grane su se sigurno pomakle,
a vetra nije bilo. Mora da je to zbog kretanja sokova. N eotl

4 11

NEKRONOMIKON

binost je sad zala u sve to je raslo. Pa ipak, do sledeeg

otkria nije doao niko iz Nejhumove porodice. Naviknu
tost ih je otupela i ono to oni nisu mogli da uoe video je
jedan stidljivi prodavac vetrenjaa iz Boltona koji se tuda
provezao jedne noi, ne znajui za seoske legende. Onome
to je on ispriao u Arkarnu bio je posveen jedan kratak
pasus u Gazeti i upravo tamo su svi farmeri, ukljuujui i
Nejhuma, to prvi put videli. No je bila mrana, a svetlo na
koiji slabo, ali oko jedne farme u dolini, za koju su svi iz
prie znali daje Nejhumova, tama nije bila toliko gusta. Sla
ba, ali primetna osvetljenost izbijala je iz sve vegetacije, iz
trave, lia i cvetova, da bi u jednom trenutku izgledalo kao
da se odvojeni komadi svetla kriom pomakao u dvoritu
blizu ambara.
Trava se do tada inila netaknutom i krave su slobodno
pasle na parceli pored kue, ali pred kraj maja mleko je po
stalo loe. Nej hum je tada prebacio krave na vii teren, na
kon ega su problemi prestali. Nedugo zatim promena u tra
vi i liu postala je vidljiva golim okom. Sve zelenilo posta
jala je sivo i p oprimalo je veoma izraenu odliku krtosti. Erni
je sada bio jedina osoba koja je uopte poseivala to mesto,
a i nj egovi dolasci bili su sve rei i rei. Kada se kola zavr
ila, Gardnerovi su bili doslovno odseeni od sveta, a pone
kad su davali Erniju da obavi nj ihove poslove u gradu. Pro
padali su na udan nain, i fiziki i psihiki, i nikoga nij e iz
nenadila vest o ludilu gospoe Gardner.
To se dogodilo u junu, otprilike na godinjicu pada me
teora, ajadna ena je vritala o stvarima u vazduhu koje ni
je mogla da opie. U njenom buncanju nije bilo nijedne je
dine imenice, samo glagola i zamenica. Stvari su se kretale
i menjale i leprale, a ui su bridele od impulsa koj i nisu ba
sasvim bili zvukovi . Neto je oduzimano, iz nje je crpeno
neto. Neto to nije smelo hvatalo se za nju, neko to mora
naterati da se skine. Nita nikad ne miruje u noi, zidovi i
prozori se pomiu. Nejhum je nije poslao u okruni sana
torijum, ve ju je pustio da luta po kui dok god ne posta
ne opasna po sebe i druge. Nije preduzeo nita ak ni kad
joj se izraz lica promenio. Ali kad su deaci poeli da je se
plae, a Tadeus se skoro onesvestio zbog grimasa koj e je pra
vila pred njim, odluio je da je dri zakljuanu na tavanu.
4 12

BOJA

IZVAN

O V O \;

SVEMIRA

jula je prestala da govori i puzala je na sve etiri a, pre

e<To to se taj mesec zavrio, Nejhum j e stekao uvrnuti uti
da ona blago svetli u mraku, kao to je sada jasno video
je bio sluaj sa vegetacijom u okolini.
, Malo pre toga dogodilo se da su konj i podivljali. Neto
ih je uzbunilo u noi i nj ihovo njitanj e i ritanje u pregraama u tali bilo je uasno. Cinilo se da bukvalno nita ne
moe da ih smiri, a kad je N ejhum otvorio vrata tale svi su
izleteli napolje poput preplaenih umskih jelena. Bilo j e
p otrebno nedelju dana da pronau sva etiri, a kad su na
eni ispostavilo se da su potpuno beskorisni i da se njima
ne moe upravljati. Neto im j e puklo u glavi, i svaki od njih
morao je da bude ubijen kako bi mu se prekratile muke .
. . ej hum je p ozaj mio j ednog konja od Emij a da prikupi se
no, ali j e ustanovio da nee da prie tali. Uzmicao j e, treao glavom i nj itao, i na kraju N ej hum je mogao samo da
<Ta utera u dvorite, dok su ljudi koristili vlastitu snagu da
dovedu teko natovarena kola dovolj no blizu tale da vila
ma prebace seno. A sve vreme vegetacija je postajala siva i
krta. Posiveli su ak i cvetovi ije su boje bile tako udne, a
plodovi su sazrevali sivi, patuljasti i bezukusni. Polj sko cve
e cvetalo je sivo i izoblieno, a rue, cinije i sie z u prednjem
dvoritu bile su tako bogohulnog izgleda da ihje Nej humov
najstariji sin Zinas poupao. Cudno naduveni insekti su negde u to vreme uginuli, ak i pele koj e su napustile svoj e
konice i otile u umu.
Do septembra se sva vegetacija brzo pretvarala u sivka
sti prah, a Nej hum se plaio da e drvee umreti pre nego
to otrov izae iz zemlje. Njegova ena je sada imala napa
de jezivog vritanja, a on i deaci bili su u stanju stalne ner
vne napetosti. Sad su oni izbegavali ljude, a kad je kola po
ela deaci nisu krenuli u nju. Ali Erni je, tokom jedne od
svoj ih retkih poseta, bio prvi koj i j e shvatio da voda iz bu
nara vie nije dobra. Imala je gadan ukus, koj i nij e ni pot
puno ustajao ni potpuno slankast i Erni je savetovao svom
prijatelju da iskopa drugi bunar na viem nivou koj i e ko
ristiti dok tlo opet ne bude dobro. Nejhum j e, meutim, ig
norisao to upozorenje j er je dotada ve oguglao na udne i
neprijatne stvari. On i deaci nastavili su da koriste neis
pravnu vodu, pijui j e isto onako ravnoduno i mehaniki
_

4 13

NEKRONOMIKON

kao to su jeli svoje mrave i loe skuvane obroke i obavlja

li svoje nezahvalne i monotone poslove tokom besciljnih da
na. U svima njima bilo je nekakve umale rezigniranosti, kao
da su koraali napola u drugom svetu izmeu strojeva bezi
mene strae to ih upravlja ka izvesnom i poznatom udesu.
Tadeus je poludeo u septembru nakon to je otiao na
bunar. Otiao je s vedrom, a vratio se praznih ruku, vritei
i maui rukama i povremeno pretvarajui svoje krike u u
plji kikot ili apat o "bojama koje se tamo dole pomeraju" .
Dvoje ujednoj porodici bilo jejako loe, ali Nejhum se hra
bro drao. Pustio je deaka da tri naokolo skoro nedelju da
na dok nije poeo da se spotie i povreuje, a onda ga je za
tvorio u sobu na tavanu preko puta prostorije u kojoj se na
lazila njegova majka. Nain na koji su urlali jedno na drugo
iza zakljuanih vrata bio je zaista uasan, naroito za malog
Mervina kojije zamiljao da oni razgovaraju na nekom ua
snom jeziku koji nije od ovoga sveta. Mervin je postajao za.
strasuJuce mastovIt, a njegov nemIr postajao Je sve veo nakon zatvaranja brata koji mu je bio najvei drug u igri.
Skoro u isto vreme poeo je pomor stoke. Zivina je postajala siva i vrlo brzo bi uginula, a nakon seenja nj eno me
so je bilo suvo i zaudaralo je. Krmae su se neobuzdano de
bljale, a onda bi naglo usledile odvratne promene koje ni
ko nije mogao da objasni. Njihovo meso je, naravno, bilo
neupotrebljivo i Nejhum je bio na ivici razuma. Nijedan se
oski veterinar nije hteo ni da prie njegovoj farmi, a grad
ski veterinar iz Arkama bio je vidno zbunjen. Svinje su po
stajale sive i krte, i raspadale su se pre nego to bi uginule,
a na oima i njukama dolazilo je do neobinih promena.
Bilo je to sasvim neobjanjivo jer se nikada nisu hranile za
gaenim biljem. A onda je neto pogodilo krave. Neki de
lovi, ili ponekad itava tela, izopaeno bi se zgrili ili skupi
li, a stravina ulegnua i raspadanje tkiva behu uestali. U
zadnjim stadijumima, a smrt je uvek bila rezultat, dolo bi
do posivelosti i krtosti poput one koja je pogodila krmae.
Nije mogao da bude u pitanju otrov, jer su se svi sluajevi
dogodili u zakljuanim i nedirnutim talama. Nikakav uj ed
grabljivice nije mogao da donese virus, jer koj e bi ivo stvo
renje na zemlji moglo da savlada vrstu prepreku ? To je mo
gla da bude samo prirodna bolest, a opet nijedan um nije
v

"

"

,, 0

4 14

(3 0 ) A

IZVAN

o v a C;;

SVEMIRA

uao da dokui kakva to bolest moe da dovede do takvih

zultata. Kada je dolo vreme etve, na farmi nije bilo ni
e ive ivotinje, jer je stoka i ivina uginula a psi su po
uli. Ti psi, bilo ih je tri, nestali su jedne noi i za njih se
. "e nikad nije ulo. Pet maaka otilo je neto ranije, ali nj i
-,oy odlazak jedva da je primeen budui da sada, izgleda,
-i'"e nije bilo mieva i samo je gospoa Gardner te gracio
Ille mace uvala kao ljubimce.
Devetnaestog oktobra N ejhum se doteturao do Ernije
-e kue s uasnim vestima. Smrt je snala jadnog Tadeusa u
egovoj sobi u potkrovlju i to na nain koji nije mogao re
ima da se izrazi. Nejhum je iskopao grob na ograenoj po
rod inoj parceli iza farme i zakopao je unutra ono to je na
,. o. Nita nije moglo da doe spolja jer su mali zatvoreni
prozor i zakljuana vrata bili netaknuti, ali bilo je isto kao i
li tali. Erni i njegova ena teili su pogoenog oveka koli
'0 su mogli, ali su u isto vreme i sami drhtali . Potpuni uas
I ao da se zalepio za Gardnerove i sve to bi dotakli, ak i
amo prisustvo jednog od njih u kui, bilo je poput daha iz
neimenovanih i bezimenih podruja. Erni je vrlo nerado ot
pratio Nejhuma do kue i uinio koliko je mogao da smiri
histerino jecanje malog Mervina. Zinasa nije trebalo smi
rivati. On u poslednj e vreme nije radio nita osim to je bu
ljio u prazno i posluno reagovao kad bi mu otac naredio
neto. Erni je pomislio da je prema njemu sudbina veoma
milosrdna. Tu i tamo bi na Mervinove vriske pristigao jedva
ujan odgovor iz potkrovlja i, kao odgovor na upitan po
gled, Nejhum je rekao da njegova ena postaje veoma sla
ba. Kad se no pribliila, Erni je uspeo da ode, jer ak ni
prijateljstvo nije moglo da ga natera da ostane na tom me
stu gde je vegetacija poela blago da svetli, a drvee se mo
dajeste, a moda i nij e, nj ihalo bez vetra. Sva srea pa Erni
nije imao buj niju matu. Cak i ovako, njegov um je poma
lo skrenuo ali, da je bio u stanju da povee sve nagovetaje
oko sebe i da razmisli o njima, neizbeno bi potpuno polu
deo. U sumrak je pourio kui, dok su mu krici lude ene i
nervoznog deteta uasno odzvanjali u uima.
Tri dana kasnije Nejhum je upao u Emijevu kuhinju ra
no ujutro i, u odsustvu domaina, jo jednom zamuckujui
ispriao oajniku priu koju je gospoa Pirs sasluala gre4 15

N6KRONOMIKON

i se od straha. Ovoga puta u pitanju je bio mali Mervin.

Nestao je. Izaao je po vodu sa lampom i vedrom kasno uye
e i nije se vratio. Ve danima je bio rastrzan, i jedva da je
znao ta radi. Vritao je na sve. Iz dvorita se tada zauo
mahniti krik ali, pre nego to je otac stigao do vrata, dea
ka vie nije bilo. Nije se videlo svetlo sa lampe koju je po
neo, a od deteta nije bilo ni traga. U tom trenutku N ej hu III
je smatrao da su i lampa i vedro nestali, ali kad je zora s a
nula i on se doteturao iz svoje celonone pretrage po umi
i poljima, naao je neke veoma neobine stvari blizu buna
ra. Slomljenu i neto istopijenu masu od gvoa koja je si
gurno bila lampa, i iskrivljenu ruku i savijeni gvozdeni obru
pored nje, sve to poluistopljeno, koji su nagovetavali da se
radi o ostacima vedra. To je bilo sve. Nejhum vie nije znao
ta da misli, gospoa Pirs je bila izgubljena, a Erni, kad je
doao kui i uo celu priu, nije mogao nita da pretposta
vi. Mervin je nestao i ne bi ni imalo svrhe to rei ljudima u
okolini koji su sada izbegavali sve Gardnerove. Ne bi vrede
lo ni ispriati to graanima Arkama koji su se svemu pod
smevali. Ted je nestao, a sada i :Mervin. Neto se unjalo i
unjalo i ekalo da ga vide i uju. N ej hum je trebalo usko
ro da ode i eleo je da se Erni brine za njegovu enu i Zina
sa, ako ga nadive. Mora da je sve to neki strani sud mada
nij e mogao ni da zamisli zbog ega, jer je uvek pravedno
iao bojim putem, koliko mu je bilo poznato .
Vie od dve nedelje Erni uopte nije video N ej huma, a
onda je, zabrinut zbog onoga to je moglo da se dogodi,
prevaziao svoj strah i posetio farmu Gardnerovih. Iz veli
kog dimnjaka nije se dizao dim i posetilac je na trenutak
pomislio na najgore. Izgled cele farme bio je zaprepauju
i. Posivela uvela trava i lie prekrivali su zemlju, loze su
opadale u krtim komadima sa starinskih zidova i streha, a
velika ogoljena stabla pruala su se poput kandi ka sivom
novembarskom nebu s izraenom zlobom, za koju je Erni
mogao samo da pomisli da je nastala zbog neke tanane pro
mene u poloaju grana. Ali N ej hum je ipak bio iv. Bio je
slab i leao je na kauu u kuhinji sa niskim plafonom, ali je
bio savreno svestan i u stanju da izda jednostavna naree
nja Zinasu . Prostorija je bila mrtvaki hladna, a kad je Erni
vidno zadrhtao, domain je promuklo doviknuo Zinasu da
416

GOJA

IZVAN

O V O \;

SVEMIRA

e jo drva. Drva su, zaista, bila i te kako p otrebna, po

je zj apei kamin bio neupaljen i prazan, a oblak garei je
io iz njega noen ledenim vetrom koji je duvao niz dimNejhum ga je zatim zapitao da li mu je sa dodatnim
ima toplije, a tadje Erni shvatio to se dogodilo. Najvr
-ponaje konano pukla i umu nesrenog farmera vie ni
o v jad nije mogao da naudi.
Obazrivo ga ispitujui, Erni nij e mogao da doe ni do
vog podatka o nestalom Zinasu. "U bunaru, on ivi u buaru " , bilo je sve to je otac pomuene svesti govorio. Tada
e posetiocu iznenada pala na pamet i poludela supruga i
romenio je pravac svog ispitivanja. "Nebi ? Sto, pa evo je
m " glasio je iznenaeni odgovor jadnog Nejhuma i Erni je
brzo uvideo da mora sam da je p otrai. Ostavljajui Nej
huma da bezopasno bunca na kauu, uzeo je kljueve s ek
:era pored vrata i popeo se kripavim stepenicama do tava
na . Gore je bilo veoma tesno i neprijatno i nikakav zvuk ni
je dopirao ni iz jednog pravca. Od etvoro vrata koja je vi
deo samo su jedna bila zakljuana i pokuao je da ih otklju
a razliitim kljuevima sa priveska koji je uzeo. Pokazalo se
da je trei klju pravi, i nakon kraeg petljanja Erni je otvo
rio niska bela vrata.
Unutra je bilo prilino mrano, budui da je prozor bio
mali i napola prekriven grubim drvenim reetkama. Erni ni
je mogao da vidi ba nita na podu pokrivenom irokim dakama. Smrad je bio neizdriv i, pre nego to je nastavio da
lje, morao je da se povue u drugu sobu i vrati s pluima
punim sveeg vazduha. Kad je uao, video je u oku neto
tamno, a kad je to jasnije sagledao, istog trena je vrisnuo .
Dok je vritao, uinilo mu se na tren da neki oblak zaklanja
prozor, i sekundu kasnije osetio je da ga je oealo neto poput nekog odvratnog strujanja pare. Cudne boje zaplesale
su mu pred oima i da ga u tom trenutku uas nije otupeo,
pomislio bi na kuglu u meteoru koju je smrskao geoloki e
ki i morbidnu vegetaciju koja je nikla na prolee. Ovako,
mislio je samo na bogohulnu monstruoznost s kojom se su
oio, a koja je sasvim jasno podelila bezimenu sudbinu mla
dog Tadeusa i stoke. Ali naj stranije u svemu bilo je to se
taj uas vrlo polako i primetno kretao dok se, istovremeno,
mrvio u sitne komadie.
o

4 17

NEKRONOMIKON

Erni nije hteo da mi ispria nikakve dodatne pojedino

sti o tome, ali taj oblik u oku ne pojavljuje se ponovo u
njegovoj prii kao neto to se kree. Postoje stvari koje ne
mogu da se spominju i zakon ponekad sudi okrutno o ono
me to se ini iz iste ljudskosti. Shvatio sam da u toj sobi
na tavanu nije ostalo nita to se pomera, a ostaviti tamo bi
lo ta sposobno da se kree bilo bi toliko monstruozno kao
i osuditi bilo koje uraunljivo bie na vene muke . Bilo ko:
osim sirovog farmera, onesvestio bi se ili poludeo, ali Emi
je svesno izaao kroz taj niski dovratak i zakljuao prokletu
tajnu za sobom. Sad se trebalo pobrinuti za N ejhuma, tre
balo ga je nahraniti i negovati i prebaciti na neko mesto gde
se o njemu moe brinuti.
Poevi da silazi niz mrane stepenice, Erni je ispod sebe zauo tup udar. Cak je pomislio da je uo i naglo priguen vrisak i nervozno se setio leplj ive pare koja ga je oea
la u onoj uasnoj sobi gore. Kakvo je to prisustvo izazvao
njegov vrisak i ulazak? Zaustavljen nekakvim neodreenim
strahom, uo je j o neke zvuke odozdo. Bio je to nesumnj i
vo zvuk neega to se teko vue, i izuzetno nepodnoljiva
odvratna buka poput nekog avolskog i neistog isisavanja.
Sa sposobnou povezivanja dovedenom do grozniavog vr
hunca, bezrazlono je pomislio na ono to je video na spra
tu. Gospode boe ! U kakav je to nezemalj ski svet snova za
lutao? Nije se usuivao da se pomeri ni napred ni nazad,
ve je stajao tamo i drhtei gledao crni zavoj uskog stepe
nita. Zvuci, oseaj uasavueg iekivanja, mrak, strmost
uskih stepenica, i blagi boe! Slabo, ali primetno svetluca
nje svega drvenog to se moglo uoiti, stepenica, ograde, le
tvi koje su virile i noseih greda, bez razlike.
Zatim je spolja doprlo mahnito rzanje Emijevog konja,
za kojim je odmah usledio topot bezumnog beanja. U sle
deem trenutku konj i kola se vie nisu mogli uti, ostavlja
jui preplaenog oveka na mranom stepenitu da nagaa
od ega su pobegli. Ali to nije bilo sve . Napolju se zauo jo
jedan zvuk. Neko pljuskanje tenosti, vode, to je sigurno bio
bunar. Ostavio je Heroja nevezanog pored nj ega i toak ko
ij e je sigurno oeao zid bunara i ubacio unutra kamen. A
bledo svetlucanje jo uvek je izbijalo iz te neugledne stare
v

4 18

BOJA

IZVAN

O V O C;;

SVEMIRA

-enarije. Boe, kako je stara bila ta kua! Vei deo je sa2Iaen pre 1 670. godine, a krov ne posle 1 730. godine.
Tiho grebanje po podu sad se jasno ulo odozdo i Erni
e vrsto stegao teki tap koji je iz nekog razloga pokupio
potkrovlju. Polako ohrabrujui sam sebe, spustio se do kra
a i smelo krenuo prema kuhinji. Ali nije doao do kraja, jer
ono to je traio nije vie bilo tamo. Dolo mu je u susret i
jo je na neki nain bilo ivo. Da li je puzalo ili ga je vukla
neka spoljna sila, Erni nije mogao da odredi, ali smrt se ve
bavila nj ime. Sve se dogodilo u poslednjih pola sata, ali uleg
nua, posivelost i raspadanje ve su daleko odmakli. Krtost
je bila uasna i suvi delii su otpadali. Erni nije bio u stanju
da ga dodirne, ali je uasnuto ,$ledao izoblienu parodiju
onoga to je nekada bilo lice. "Sta je to bilo, Nejhume, ta
je to bilo?" proaptao je, a ispucale, natekle usne jedva su
bile u stanju da istisnu konaan odgovor.
"Nit . . . nit. . . ta boja . . . ona pri . . . hladna i mokra, al' prz i . ivi u bunaru . . . vid' o je . . . ko dim . . . ba ko cvee proletos . . . bunar je sij 'o nou . . . Ted i Mervin i Zinas . . . sve ivo . . .
isalo ivot iz sve . . . u onaj kamen . . . mora da je do' o u onaj
kamen . . . otrov'o celo mesto . . . ne znam ta 'oe . . . ona okru
gla stvar to su oni fakultetlije iskopali iz onaj kamen . . . oni
je slomili . . . bila ista boja . . . ba ista, ko cvee i bilje . . . mora
da i' ima jo . . . seme . . . seme . . . izraslo . . . prvi put ga vid'o ovu
nedelju . . . mora da je bilo jae od Zinasa . . . on bija veliki mo
mak, pun snage . . . izjede ti pamet pa te stigne . . . spri te . . . u
vodu iz bunar. . . bijo si u pravu za Lo . . . loa voda . . . Zinas se
nije vratijo od bunar. . . ne mo' da pobegne . . . vue te . . . zna
da neto dolazi al' dabe . . . Vid'o sam ga i opet i opet otkad
je Zinasa uzelo . . . 'deje Nebi, Erni? . . . glava mi loe . . . ne znam
otkad je nisam na'ranio . . . i nju e ako ne budemo pazili . . .
samo b oja sad i njeno lice p onekad ima tu boju, nou . . . a
to pri i isisava . . . dolazi iz neko mesto 'de stvari nisu ko ov
de . . . jedan od oni' profesori reko tako . . . bijo u pravu . . . pa
zi, Erni, e uradi jo neto . . . isisava ivot. . . "
Ali to je bilo sve. Ono to je prialo nije moglo vie da
govori jer se sasvim uruilo . Erni je prebacio crveni karira
ni stolnjak preko onoga to je ostalo i isteturao kroz zadnja
vrata u polj a. Popeo se uz padinu do panjaka od deset ju
tara i, spotiui se, poao kui severnim putem i kroz umu.
v

. .

4 19

NEKRONOMIKON
.

Nije mogao da proe pored tog bunara od koga je nj ego\"

konj pobegao. Bio je pogledao kroz prozor i video da nije
dan kamen ne nedostaje sa ivice. Znai da toak koji se po
merio ipak nije nita oborio, pljeskanje vode je bilo neto
drugo, neto to se vratilo u bunar nakon to je zavrilo
jadnim N ejhumom.
Kad je Erni stigao do svoje kue, konj i kola su ve bili
tu, zbog ega mu je ena bila u panici. Smirivi je bez ob
janjavanja, odmah je poao u Arkam i obavestio vlasti da
porodice Gardner vie nema. Nije se uputao u detalje, ve
je samo saoptio da su Nejhum i Nebi umrli, poto se za Ta
deusa ve znalo, i spomenuo da je uzrok izgleda bila ista
udna bolest koja je pomorila i stoku. Takoe je izjavio da
su Mervin i Zina s nestali. Bilo je dosta ispitivanja u policij
skoj stanici i na kraju je Erni bio primoran da odvede troji
cu policajaca, zajedno sa islednikom, sudskim lekarom i ve
terinarom koji je leio obolele ivotinje, do Gardnerove far
me. Otiao je protiv svoje volje, jer je poslepodne ve bilo
poodmaklo i on se plaio noi na tom ukletom mestu, ali
donekle ga je te ilo to to je toliko ljudi sa njim.
Njih estorica vozila su se u konj skoj zaprezi iza Ernije
vih kola i stigli su do okuene farme oko etiri popodne. Ma
koliko da su policajci bili naviknuti na jezive prizore, niko
nije ostao ravnoduan na ono to je naeno na tavanu i pod
crvenim kariranim stolnjakom u prizemlju. Izgled cele far
me sa sivom pustoi bio je ve dovoljno uasan, ali ta dva iz
mrvljena stvora prevazila su sve granice. Niko nije mogao
da zadri pogled na nj ima, a ak je i sudski lekar priznao
da tu nema mnogo toga da se pregleda. Uzorci su, narav
no, mogli da se analiziraju te je on prionuo na njihovo uzi
manje, i tako se dogodila ona veoma zbunjujua naknadna
posledica u fakultetskoj laboratoriji gde su dve posude sa
prahom konano zavrile. Oba uzorka su pod spektrosko
pom isijavala nepoznat spektar boja u kojem su mnoge zbu
njujue pruge bile iste kao one koje je udni meteor isij a
vao prethodne godine. Sposobnost isijavaa tog spektra ne
stala je za mesec dana, nakon ega se praina sastojala uglav
nom od alkalnih fosfata i jedinjenja ugljenika.
Erni ne bi ni rekao tim ljudima za bunar da je znao da
e odmah na licu mesta neto da preduzimaju. Pribliavao
420

13 0 J A

IZVAN

O V O <;;

SVEMIRA

zalazak sunca i on je postajao nestrpljiv da ode. Ali nije

mogao da odoli i bacao je nervozne poglede na kamenu ogra
du oko duboke jame i, kad ga je jedan od detektiva ispitao,
p riznao je da se Nejhum strano plaio neega tamo dole,
toliko da nikada nije ni pomislio da unutra potrai Mervina
ili Zinasa. N akon toga dolazilo je u obzir samo da odmah is
prazne i pregledaju bunar, pa je Erni morao da eka, drhte
i, dok je vedro po vedro smrdljive vode izvlaeno i prosipa
no po mokroj zemlji napolju. Ljudi su se gadili zbog vonja
te tenosti i pred kraj su zapuili noseve zbog smrada koji su
izvlaili . Posao nije potrajao onoliko dugo koliko su se boja
li, jer je nivo vode bio neverovatno nizak. N erna potrebe iz
nositi previe detalj a o onome to su nali. I Mervin i Zinas
u bili tamo, delimino, jer su ostaci bili uglavnom skeletni.
:"..J ali su i omanjeg jelena i velikog psa u otprilike istom sta
nju, i neto kostiju manjih ivotinja. Mulj i talog na dnu iz
gledali su neobjanjivo porozno i kao da kljuaju, a ovek ko
ji se po rukohvatima spustio sa dugom motkom ustanovio je
da drveni tap moe da uroni u blato na dnu do bilo koje du
bine, ne nailazei pri tom ni na kakvu vrstu prepreku.
Mrak je ve bio pao i iz kue su iznete lampe. Kada j e
ustanovljeno da vie nita ne moe da se sazna iz bunara,
svi su otili unutra i posavetovali se u starom dnevnom bo
ravku, dok je svetlost sablasnog polumeseca na mahove sla
bo osvetljavala sivu pusto napolju. Policajci su bili iskreno
zbunjeni celim sluajem i nisu mogli da nau nijedan ube
dljivi zajedn iki uzrok koji bi povezao udno stanje biljaka,
nepoznatu bolest stoke i ljudi i neobjanjivu smrt Mervina i
Zina sa u zagaenom bunaru. Istina, uli su uobiajene seo
ske prie, ali nisu mogli da poveruju da se dogodilo neto
u suprotnosti s prirodnim zakonima. N erna sumnje da je
meteor zatrovao tlo, ali bolest ljudi i ivotinja koj i nisu jeli
nita uzgajano na tom tlu bila je neto drugo. Da li je u pi
tanju voda iz bunara? Vrlo mogue. Moda bi bila dobra
ideja da se analizira. Ali kakvo je to ludilo moglo da natera
obojicu deaka da skoe u bunar? Bili su tako slini, a osta
ci su pokazali da je obojicu snala siva i krta smrt. Zato je
sve bilo tako sivo i krto?
Islednik, koji je sedeo pored prozora okrenutog dvori
tu, bio je prvi koji je primetio svetlost oko bunara. No se
-e

42 1

NEKRONOMIKON

potpuno spustila, i cela uasna farma kao da je bila blago

osvetljena jo neim osim grevitim zracima meseine, ali
ovaj novi sjaj bio je neto odreeno i jasno, kao da je bio
uperen nagore iz crne jame poput zamuenog zraka reflek
tora, odraavajui se u baricama na tlu gde je pranjena vo
da. Bio je vrlo udne boje i, kad su se svi okupili oko pro
zora, Erni je naglo ustuknuo. J er njemu nije bila nepozna
ta boja tog udnog zraka sablasne, otrovne isparine. Video
je tu boju i pre i plaio se i da pomisli ta bi mogla da zna
i. Video ju je u groznoj krtoj kugli u onom meteorskom ka
menu pre dva leta, video ju je opet u ludom rastinju prole
tos, i pomislio je da je na tren video tog istogjutra naspram
malog prozora s reetkama u uasnoj sobi u potkrovlju gde
se dogodila ona neopisiva stvar. Bljesnula je na tren, a le
pljiv i oduran oblak pare oeao se o nj ega, a onda je jad
nog Nejhuma zaposelo neto te boje. On je to i rekao na
kraju, da je ista kao kugla i biljke. Nakon toga je usledilo tr
anje po dvoritu i pljusak u bunaru, a sad je taj bunar blju
vao u no bledi podmukli snop iste demonske boje.
Otrini Emijevog uma moe da se pripie da je ak i u
tom napetom trenutku razmiljao o stvari koja je u sutini
naune prirode. Nij e mogao a da se ne zaudi tome to je
imao isti utisak od pare viene pri dnevnom svetlu, naspram
prozora otvorenog prema jutarnjem nebu, i od nonog is
parenja vienog kao fosforescentna izmaglica naspram cr
nog i ogoljenog krajolika. To nije bilo u redu, bilo je protiv
prirode, i pomislio je na poslede rei svog obolelog prija
telja: "Dolazi iz neko mesto 'de stvari nisu ko ovde . . . jedan
od oni' profesori reko je tako . . .
Sva tri konja napolju, privezana za par sasuenih mladi
ca pored puta, sada su mahnito njitala i kopala nogama.
Koija je krenuo napolje da preduzme neto, ali mu je Erni
poloio drhtavu ruku na rame. "N ernoj da ide tamo, napo
lj e", proaputao je. "Ovde ima neto vie nego to mi zna
mo. N ej hum je reko da u bunaru ivi neto to isisava ivot
iz tebe. Reko je da to mora daje neto to je izraslo od okru
gle lopte ko to smo je svi mi vid'li u oni' meteor to je pao,
bilo godina dana u junu. Sie i pri, reko je, i samo je oblak
boje ko ona svetlost sada tamo napolju, to jedva mo' da
vidi i kae ta je. N ej hum je mislio da se ona 'rani sa sve
"

422

[l O J A
.'

IZVAN

OVO

SVEMIRA

i postaje stalno jaa. Reko je da je vid' o prole nedelje .

. fora da je to neto izdaleka na nebo ko to su oni s fakul
-el rekli prole godine za meteor. Kako je napravljeno, i ka
radi, nije nimalo ko u boijem svetu. To je odnegde s dru_e strane od ono to mi znamo. "
Tako su ljudi neodluno stajali dok je svetlost iz bunara
DO tajala sve jaa, a privezani konji su se ritali i sve lue nji
.ali . Bio je to zaista stravian trenutak, sa svim uasom same
e stare i uklete kue, etiri udovine gomile ostataka, dve
IZ kue i dve iz bunara, u upi iza kue, i tim snopom nepo
mate i bezbone svetlosti koja se prelivala iz muljevitih du
bina ispred. Erni je instinktivno zadrao koij aa, zaboravlja
jui kako je on sam ostao nepovreen nakon to ga je oea
la ta lepljiva, obojena para u sobi na tavanu, ali moda je i
dobro to je upravo tako postupio. Niko nikada nee sazna
o ta je to bilo prisutno napolju te noi i, iako ta onostrana
bogohulnost dotada nije povredila nijednog oveka zdravog
uma, ne moe ni da se pretpostavi ta bi sve mogla da uini
u tom poslednjem trenutku, sa svojom naoko uveanom sna
uom i posebnom namerom koju je uskoro iskazala pod me
-timino oblanim nebom obasjanim meseinom.
Iznenada, jedan od detektiva na prozoru je ispustio kra
tak, otar uzdah. Ostali su ga pogledali, a zatim odmah pra
tili njegov pogled gore do take gde je nakon nasuminog
lutanja ostao prikovan. Rei nisu bile potrebne. Ono to je
osporavano u seoskim govorkanjima vie nije moglo da se
osporava, a zbog te stvari, oko ega su se kasnije svi prisut
ni apatom sloili, u Arkarnu se nikad ne pria o udnim da
nima. Treba napomenuti da u tom trenutku nije bilo vetra.
Ubrzo posle toga poeo je da duva, ali ga u tom trenu uopte
nije bilo. Nisu se pomerali ak ni suvi vrhovi ivice, sivi i pro
pali, ni rese na krovu zaprege koja je stajala. A ipak su se
usred te napete bezbonike tiine visoke ogoljene grane svih
stabala u dvoritu kretale . Trzale su se morbidno i na maho
ve, grabei u napadu epileptinog ludila prema meseinom
obasjanim oblacima, nemono su grebale ustajali vazduh kao
da ih trza neka bliska i bestelesna veza s podzemnim straho
tama koje se uvijaju i koprcaju ispod crnog korenja.
Ni jedan jedini ovek nije disao nekoliko sekundi. Tada
je tamniji oblak preao preko meseca, i senke zgrenih gra'0

423

NEKRONOMIKON

na istog trenutka su nestale. N a to je usledio zajedniki uz

vik, priguen strahom, ali promukao i skoro istovetan iz sya
kog grla. J er uas nije nestao sa senkama, i u jezivom tre
nutku duboke tame posmatrai su videli kako se na visini
vrhova stabala vij ore hiljade siunih taaka slabog i bogo
hulnog zraenja, inei da vrh svake grane izgleda poput a
tre sv. EIma ili plamenova koji se sputaju na glave aposto
la na Duhove. Bilo je to monstruozno sazvee neprirod
nog svetla, poput zadriglog roja leevima nahranjenih svi
taca koji pleu paklene sarabande iznad uklete movare, a
boja mu je bila ista kao onaj bezimeni uljez kojegje Erni na
uio da prepoznaje i da ga se uasava. Za sve to vreme, snop
svetlosti iz bunara postajao je sve svetliji i svetliji, navodei
okupljene ljude na pomisao o stranom sudu i nenormal
nosti koja je daleko nadilazila svaki prizor koj i bi njihovi sve
sni umovi mogli da uoblie. Vie nije isijavalo napolje, sada
je isticalo, a kako je bezoblini mlaz neodredive boje izlazio
iz bunara tako se inilo da tee pravo ka nebu.
Veterinar je zadrhtao i otiao do vrata da preko ih spu
stijojedan teki zasun. Erni se nije nita manje tresao i, ka
da je hteo da skrene panju na sve jau svetlost drvea, mo
rao je da vue za rukav i pokazuje prstom usled nedostatka
suvislog glasa. Nj itanje konja i njihovo udaranje kopitima
postalo je potpuno zastraujue, ali nijedna iva dua iz te
skupine u staroj kui ne bi se usudila da izae ni za ta na
ovom svetu. Ubrzo se sj aj stabala pojaao, dok nj ihove ne
mirne grane kao da su sve vie stremile nagore. Sada je si
jalo i drvo ograde bunara, a u sledeem trenutku jedan od
policajaca nemo je pokazivao ka nekim drvenim upama i
konicama za pele blizu zapadnog kamenog zida. I one su
poele da sijaju, iako se inilo da privezana kola posetilaca
jo nisu bila pogoena time. Onda je dolo do divlj eg ko
meanja i topota na putu i, kad je Erni priguio svetlo da bi
bolje videli, shvatili su da su oba pomahnitala sivca polomi
la mladice i pobegla sa zaprenim kolima.
Taj ok uspeo je da razvee nekoliko jezika i razmenili
su postieno nekoliko reenica, apatom.
"To se iri po svemu organskom to se nalazi u okolini",
promrmljao je sudski lekar.
424

(3 0 ) A

IZVAN

OVO

SVEMIRA

)J iko

nije odgovorio, ali ovek koji je silazio u bunar na

_m-estio je da je svojom dugom motkom sigurno uzburkao
eVto neodredivo.
"Bilo je uasno", dodao je. " Uopte nije bilo dna. Samo
mulj i mehuri i oseaj da je neto skriveno ispod ."
Emijev konj je jo uvek kopao kopitima i zagluujue
njitao napolju, na putu, skoro priguujui tihi drhtavi glas
i\-og vlasnika koji je promrmljao svoje neuobliene misli.
"Dolo je iz onog kamena . . . naraslo je tamo dole . . . u'va
rilo je sve ivo . . . 'ranilo se njima, umom i telom . . . Ted i Mer
-in, Zinas i Nebi . . . Nejhum je bio zad i . . . svi su oni pili vo
du . . . bilo je jae od nji' . . . dolo je s drugog sveta, 'de stvari
nisu ko ovde . . . sad ide kui . . . "
U tom trenutku, kada se snop nepoznate boje odjednom
razbuktao i poeo da plete fantastine nagovetaje oblika ko
je je svaki od posmatraa opisao drugaije, jadni vezani He
roj ispustio je zvuk kakav nijedan ovek ni pre ni posle toga
nikada nije uo od konja. Svi prisutni u tom niskom dnev
nom boravku zapuili su ui, a Erni se okrenuo od prozora
uasnut i zgaen. Rei nisu mogle to da opiu, kada je Erni
opet pogledao napolje, jadna ivotinja leala je nepomino
na meseinom obasjanom tlu izmeu razbijenih delova ko
ije. To je bilo sve to se tie Heroja, dok ga sutradan nisu
zakopali. Ali nije bilo vreme za aljenje, jer je skoro istog tre
nutka jedan detektiv nemo ukazao na neto uasno u samoj
sobi u kojoj su se i oni nalazili. U odsustvu svetlosti iz lam
pe bilo je jasno da je blago svetluca e poelo da proima
celu prostoriju. Svetlelo je na irokim daskama i delovima
krpara i treperilo na oknima malih prozora. Sirilo se gore i
dole po nezatienim stubovima u okovima, blistalo je oko
polica i zastora i zahvatalo vrata i nametaj . Svakog trenut
ka svetlucanje je postajalo sve jae i konano je postalo jasno
da zdrava iva bia moraju da napuste tu kuu.
Erni im je pokazao zadnja vrata i stazu gore kroz polja,
do panjaka od deset jutara. Hodali su i teturali kao u snu
i nisu se usudili da pogledaju nazad dok nisu bili daleko na
visokom terenu. Bilo im je drago zbog te staze jer ne bi mo
gli da izau prednjim putem, pored onog bunara. Bilo je
dovoljno uasno proi pored svetlee tale i upa, i onih bli
stavih stabala u vonjaku s nj ihovim iskrivljenim, demonv

425

NEKRONOMIKON

skim obrisima ali, hvala nebesima, grane su ono naj gore i

nile izvijajui se visoko gore. Dok su prelazili seoski mo t
preko Cepmanovog potoka, mesec je zaao iza nekih vrlo
crnih oblaka, i dalje su II\orali da pipaju naslepo dok nisu
izbili na otvorenu livadu. .
Kad su se okrenuli pozadi prema dolini i udaljenoj Gardnerovoj farmi na dnu, videli su stravian prizor. Cela farma
je blistala odvratnom nepoznatom bojom, stabla, zgrade, pa
ak i ono trave i rastinja to se nije potpuno promenilo u
mrtvaki sivu krtost. Grane su se sve pruale prema nebu,
okrunjene jezicima otrovnog plamena, a svetlucave iskre
iste udovine vatre puzale su po gredama kue, tale i u
pa. Bila je to scena iz Fuselijeve vizije, a nad svim ostalim
vladalaje ona ludaka zbrka svetlucave bezoblinosti, ta tu
inska i nedimenzionalna duga od podzemnog otrova iz bu
nara, koja je penila, isputala pipke, presavijala se, p oseza
la, svetlucaia, napinjala se i zloudno kljuala u svojoj ko
smikoj i neprepoznatljivoj obojenosti.
A onda je bez upozorenja ta grozna stvar suknula nago
re, prema nebu, poput rakete ili meteora, ne ostavljajui ni
kakav trag iza sebe i nestajui kroz okruglu i udno pravil
nu rupu u oblacima pre nego to je bilo ko od ljudi uspeo
da uzdahne ili povikne. Niko od posmatraa nikada nee
zaboraviti taj prizor, a Erni je prazno zurio u zvezde Labu
da, gde je Deneb mirkao iznad ostalih, tamo gde se nepo
znata boja utopila u Mleni put. Ali pucketanje u dolini ve
je sledeeg trenutka brzo vratilo njegov pogled na zemlju.
Culo se upravo to. Samo drvo koje se cepa i puca, a ne eksplozija, kao to su se mnogi meu njima kleli. Ali ishod je
bio isti jer, u jednom grozniavom kaleidoskopskom trenut
ku, buknula je iz te kobne uklete farme bletavoeruptivna
kataklizma neprirodnih iskri i supstance, mutei pogled ma
lobrojnih koji su to videli i izbacujui prema zenitu bombar
derski prolom tako neopisivih boja i nezamislivih delia ka
kvi ni po emu ne pripadaju naem univerzumu . Kroz oblak
isparenja koji se brzo zatvarao ti delii sledili su veliku mor
bidnost koja je nestala, i kroz nekoliko sekundi i oni su ne
stali. Iza i ispod ostala je samo tama u koju lj udi nisu usu
ivali da se vrate, a svuda okolo duvao je sve jai vetar koji
kao da se obruavao u crnim, ledenim naletima iz meuzvev

426

OJA

IZVAN

O V O C;;

SVEMIRA

og prostora. Vritao je i urlao i ibao polj a i izobliene

e ludakim kosrnikim besom, dok uzdrhtala skupina
' e uskoro shvatila da nema svrhe ekati mesec koji bi po
J
ao to je ostalo od Nejhumove farme.
Previe zaplaeni da bi mogli da pretpostavljaju ta se
{Todilo, nj ih sedmorica su, tresui se, krenuli nazad u Ar
severnim putem. Erniju je bilo jo gore nego njegovim
. ratiocima i molio ih je da ga otprate do njegove kuhinje,
esto da nastave pravo do grada. Nije eleo sam da pro
e kroz bolesnu, vetrom ibanu umu do svoje kue na glav
nom putu. J er on je doiveo i dodatni ok, koga su ostali bi. poteeni i bio je zauvek skrhan mranim strahom koji se
nije usuivao ni da spomene jo mnogo narednih godina.
-ad je ostatak posmatraa na tom uzburkanom brdu rezig
nirano okrenuo svoja lica prema putu, Erni je na trenutak
pogledao nazad u osenenu dolinu pustoi koja je jo ne
davno bila obitavalite nj egovog zlehudog prijatelja. I s te
razruene, daleke take video je neto kako se slabano uz
die, samo da bi ponovo potonulo na mesto odakle je veli
. ' bezoblini uas suknuo u nebo. Bila je to samo boja, ali
ne neka od boja nae zemlj e ili neba. I zato to je Erni pre
poznao tu boju i znao da taj zadnji slabi ostatak mora da jo
\Teba dole u bunaru, nij e vie nikada bio potpuno zdrav.
Erni nikad vie ne bi ni pomislio da prie tom mestu.
ada su etrdeset i etiri godine otkako se taj uas dogodio,
ali on od tada vie nije bio tamo, i bie mu drago kad novo
vetako jezero prekrije to mesto. I meni e biti drago, jer
mi se nij e svidelo kako je sunevo svetlo izmenilo boju oko
jame tog naputenog bunara pored kog sam proao. Nadam
e da e voda biti veoma duboka, ali i pored toga, nikad je
neu piti. Mislim da nikad vie neu posetiti okrug Arkama.
Trojica od ljudi koji su bili s Emijem vratili su se sledeeg
jutra da po dnevnom svetlu vide ruevine, ali nije ostalo ba
mnogo ruevina. Samo cigle dimnjaka, kamen podruma,
neto mineralnog i metalnog smea tu i tamo i ograda tog
groznog bunara. Osim Emijevog mrtvog konja, kog su od
vukli i zakopali i koije koju su mu uskoro vratili, sve to je
ikad bilo ivo, nestalo je. Ostalo je pet jezivih jutara pra
njave sive pustinje i otada tamo nita nije raslo. Do dana da
nanjeg to mesto prazno zeva prema nebu poput velike mr427

NEKRONOMIKON

lje koju je kiselina razjela u umama i poljima i oni malo

brojni, koji su se i pored seoskih pria usudili da ga pogle
daju, nazvali su ga sasuena pustara.
Seoske prie su udne. Mogle bi biti jo udnije kad bi
ljudi iz grada i hemiari s fakulteta bili dovoljno zaintere o
vani da analiziraju vodu iz tog naputenog bunara, ili si,u
prainu koju nijedan vetar ne raznosi. I botaniari bi treba
lo da prouavaju zakrljalu floru na granicama tog mesta, je r
bi to moglo da baci svetlo na pomisao seljana da se pusto"
iri malo-pomalo, moda par centimetara godinje. Ljudi ka
u da boja okolne trave u prolee nije ba kako treba i da di
vlja stvorenja ostavljaju udne otiske u laganom zimskom sne
gu. Snega na sasuenu ravnicu nikad ne napada toliko koli
ko drugde. Konji, ono malo preostalih u ovo doba motora.
postaju nemirni u toj nemoj dolini, a lovci ne mogu da e
oslone na svoje pse preblizu te mrlje od sive praine.
Kau da su i mentalni uticaji jako loi, mnogo je lj udi
postalo poremeeno u godinama posle N ejhumovog nestan
ka, i uvek im je nedostajalo snage da odu. Onda su ljudi ja
ih umova napustili to podruje, a samo su stranci pokua
li da ive na oronulim starim okunicama. Ipak, ni oni nisu
mogli da ostanu i ponekad se postavlja piLanje kakav su im
uvid, dublji od naega, pruile njihova divlj a, udna apu
tanja o magiji . Nj ihovi su snovi, bune se oni, veoma strani
u tom grotesknom delu zemlje, a svakako je i sam pogled
na tu mranu oblast dovoljan da pobudi morbidnu matu.
Nijednom putniku nije promakao oseaj neobinog u tim
dubokim usecima, a umetnici drhte dok slikaju te ume i. ja je tajanstvenost stvar duha koliko i oka. Radoznao sam i
ja sam, to se tie oseaja koji sam dobio prilikom moje usa
mljene etnje, pre nego to mi je Erni ispriao svoju priu.
Kad je pao sumrak, neodreeno sam poeleo da se skupe
neki oblaci, jer udan strah od dubokih nebeskih praznina
to zj ape iznad uvukao mi se u duu.
Ne pitajte me za miljenje. Ne znam, i to je sve. Nije bi
lo nikoga ko bi se mogao ispitati osim Emija, jer itelji Ar
kama nee da govore o udnim danima, a sva tri profesora
koja su videla aerolit i nj egove obojene kugle su mrtva. Bi
lo je i drugih kugli u to moete biti sigurni . Jedna se nahra
nila i pobegla, a verovatno je bila j o jedna koja je zakasni428

BOJA

IZVAN

O V O C;;

SVEMIRA

la. Nema sumnje daje jo dole u bunaru. Znam da neto nije bilo u redu sa sunevom svetlou koju sam video iznad
tog zatrovanog otvora. Seljaci kau da se poast iri par cen
timetara godinje, tako da to ak i sada nekako raste i hra
ni se. Ali kakav god demonski izrod da se tamo izlegao, mo
ra da je upregnut neim ili bi se inae brzo rairio. Da li je
vezan za korenje onih stabala koja kandama svojih grana
grebu po vazduhu? J edna od trenutnih pria koje krue Ar
kamom tie se debelih hrastova koji svede i po noi se po
meraju onako kako ne bi trebalo.
Sto je to, samo bog zna. U okvirima materij e pretpostavljam da bi ono to je Erni opisao bilo nazvano gas om, ali
taj gas je sledio zakone koji ne pripadaju naem svemiru. To
nije bio plod onih svetova i sunaca koji blistaju u teleskopi
ma i na fotografijama iz naih opservatorija. To nije bio dah
sa onih nebesa ije kretanje i dimenzije nai astronomi me
re, ili smatraju previe ogromnim za merenje. To je bila sa
mo boja izvan ovog svemira, uasavajui glasnik iz neobli
kovanih carstava beskraja, izvan prirode kakvu mi poznaje
mo, iz carstava ij e i samo postojanje okira mozak i otu
pljuje nas crnim izvan-kosmikim ponorima koje otvara pred
naSlm grozlllcavlm OCima.
N e verujem u to da me je Erni svesno slagao i ne mislim
da je nj egova pria plod ludila kako su me u gradu upozo
ravali. Neto stravino dolo je u brda i doline u tom mete
oru, i neto uasno, mada ne znam u kojim razmerama, osta
lo je tu. Bie mi drago da vidim da je voda dola. U meu
vremenu, nadam se da se nita nee dogoditi Erniju. Video
je toliko mnogo te stvari, a nj ihov uticaj je tako podmukao.
Zato on nikada nij e mogao da se odseli? Kako se jasno se
ao onih Nejhumovih rei na samrti "ne mo' pobei . . . vu
e te . . . zna da net' dolazi al' ne vredi" . Erni je tako dobar
starac. Kad ekipa za vetako jezero pone da radi, pisau
glavnom inenjeru da dobro pripazi na njega. Ne bih voleo
da o njemu mislim kao o sivoj, izoblienoj, krtoj monstruo
znosti koja mi sve ee uznemirava snove.
v

v '

' V

'

V'

429

" "

/"

'
v

lJ

"

rl

.....
.

Ii'

,.

I
okom zime 1927-28 godine, zvaninici
Federalne vlade obavili su udnu i potaj
nu istragu u vezi sa izvesnim zbivanjima
u drevnoj masausetskoj luci Insmut. J av
nost je o tome prvi put saznala u febru
aru kada je, pod prikladnim merama
predostronosti, izvrena opsena serij a
upada i hapenja, praenih planskim spaljivanjem i minira
njem velikog broj a ruevnih, crvotonih i navodno praznih
kua du naputenog pristanita. Osobe neradoznala duha
pustie da ovaj dogaaj proe tek kao jedan od veih suko
ba u grevitoj borbi protiv krijumara alkohola.
Meutim, oni koj i su paljivije pratili vesti behu zaue
ni izuzetnim brojem hape a, neuobiaj no pojaanim sna
gama reda koje su ih obavile, i tajnovitou okruenom sud
binom zatoenih. Nisu objavljena suenja, niti ak konane
optube, niti je ijedan od uhapenih posle toga vien u poznatim apsanama ove zemlje. Cule su se neodreene izjave
o bolesti i koncentracionim logorima, a potom i o razme
tanju u raznim pomorskim i vojnim zatvorima, ali nita kon
kretno iz tih pria nij e nastalo. Sam Insmut bee ostavljen
skoro opusteo i danas on tek poinje da pokazuj e mlitave
znake daljeg opstanka.
Na pritube brojnih liberalnih organizacija bee odgo
voreno dugim poverljivim diskusij ama, a njihovi predstav
nici behu odvedeni u odreene kampove i zatvore. Kao re
zultat toga, ova drutva postadoe iznenaujue pasivna i
povuena. Ljude iz tampe bee tee obuzdati, ali se na kra
ju ispostavilo da i oni preteno sarauju sa vladom. Samo II
jednim novinama, tabloidu kome se malo verovalo zbog ne
umerene ureivake politike, bee pomenuto da je podmor
nica izbacila dubinska torpeda ka ponorima podvodnog bez
dana odmah iza avoljeg Grebena. Ovaj detalj, sluajno po
kupljen li nekom od mornarskih svratita, zaista izgledae
preteran, budui da niski crni greben poiva na vie od dva
kilometra izvan luke Insmuta.
v

433
,

N E KR O N O M I K O N

Ljudi iz tog kraja i iz oblinjih mesta aputali su

toga meu sobom, ali vrlo malo kazae spoljanjem
Oni su o umiruem i polunaputenom Insmutu gOYO skoro itavo stolee unazad, a nita novo nije moglo
de lue i odvratnij e od nj ihovih aputanja i nago eVra, ...
poljavanih tokom ranijih godina. Mnogo toga iz isku [\
uilo ih je potaji i ne bee potrebe nad njima primenj;--z:
silu. Sem toga, oni su zaista malo znali, j er prostrane -' ....
movare, puste i nenastanjene, skrivale su Insmut od
suseda sa kopnene strane.
Ali, j a u napokon da ustanem protiv zabrane gOYO
ovoj stvari. Rezultati su, siguran sam u to, toliko iscrpni. ci;
iz njih ne moe da usledi vea teta za javnost nego V[
ok odvratnosti pred nagovetaj ima o onome to uasn
istraivai otkrie u Insmutu. Ionako se ti nalazi mogu maiti na vie no na j edan nain. J a ne znam ba tano - liko j e od cele prie ak i meni reeno, i imam mnogo
loga da ne elim u to dublje da ulazim. Moj dodir sa 0\ :n
sluaj em bio je blii nego bilo kog uvara zakona i iz tOe
sam izaao sa utiscima koji e tek da me navedu na odree
ne drastine mere.
J a sam bio taj koji je izbezumljen pobegao iz Insmuta
ranimjutarnjim asovima 16. jula 1927 godine, i iji su pre
stravljeni apeli za vladinom istragom i delanj em doveli d
itave opisane epizode. Bio sam dovoljno spreman da osta
nem nem dok je sluaj bio sve i nesiguran, ali sada kada je
to stara vest za koju je nestalo j avnog interesa i radoznalo
sti, oseam udan nagon da p rozborim o nekoliko uasaya
juih asova provedenih u tom zloglasnom i zlom proetom
pristanitu smrti i bogohulne abnormalnosti. Ve i sama pri
a mi pomae da povratim pouzdanj e u sopstveni razum, da
ubedim sebe da nisam prvi koji j e podlegao zaraznom ko
maru tih privienja. Ona mi, takoe, pomae da donesem
odluku u vezi sa izvesnim groznim korakom koj i me tek eka.
Nikada ne bejah uo za Insmut do dana koj i j e pretho
dio onome kada to mesto videh po prvi i za sada poslednji
put. Proslavljao sam punoletstvo putovanjem po Novoj En
gleskoj zainteresovan da razgledam, istraujem starine i ro
doslov, i planirao sam da iz drevnog Njuberiporta odem di-

__

434

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

rektno U Arkam, iz kojeg je potekla porodica moje maj ke.

- i am imao auto, ve sam koristio voz, trolu ili autobus, uvek
aei najjeftinij e sredstvo. U Njuberiportu mi rekoe da j e
:; arinski voz s parnom lokomotivom prava stvar za moj put
do Arkama i tek na blagaj ni stanice, kada sam protestovao
zbog preskupe karte, saznadoh za Insmut. Krupan blagaj
nik pronicljiva lica, iji j e govor odavao da nije poreklom iz
rib kraj eva, gledao je s razumevanj em na moje pokuaj e da
uYtedim koju paru, i on mi predloi neto to mi niko do sa
da nij e pomenuo.
"
" Moete, pretpostavljam, krenuti tim starim autobusom,
"azao je sa izvesnim kolebanjem, " mada ga ovdanji ne vo
le ba mnogo . On prolazi kroz Insmut, moda ste ve uli
za to mesto, pa ga zato narod ne voli. Vozi ga tip iz Insmu
ta, Do Sardent, ali ovde nikada nema muterija, a isto tako, pretpostavljam, ni u Arkamu. Cudo da ta linija uopte
jo postoji. Valj da j e dovolj no jeftin, al' nikad ne videh vie
od dva, tri putnika u njemu, i to iskljuivo narod iz Insmu
ta. Kree sa trga ispred Hamondove apoteke u 10 sati uju
tro i 7 uvee, ako to nije skoro menjao. Izgleda kao teka
"
krntija, nikad nisam bio u njemu.
Bee to prvi put da sam ikada uo za senoviti Insmut.
Svaki nagovetaj za postoj anje gradia koj i nije prikazan na
uobiaj nim kartama ili u skoranjim turistikim vodiima,
privukao bi me, a udan nain na koj i je blagajnik aludirao
na to mesto, pobudio je neto poput istinske radoznalosti.
Mesto koj e je u stanju da kod svojih suseda izazove toliku
mrskost, mislio sam, mora da je u najmanju ruku prilino
neobino, i kao takvo, vredno panje putnika namernika.
Ako se nalazi ispred Arkama, morau tamo da svratim, te
zato upitah oveka za pultom da mi kae neto vie o gra
diu. On j e vrlo paljivo birao rei i ostavljao je utisak da sa
vIsme govon o tOJ temI.
" Insrnut? Pa, to ti j e udno malo mesto dole na uu re
ke Menakset. Nekada je bio skoro grad, poprilina luka pre
rata iz 1812. godine, ali se sasvim raspao u poslednjih sto
tinak godina. Sada nema prugu. 'B. i M.' nisu nikada tamo
proli, a ogranak iz Raulijaje ugaen ve godinama.Vie pu
stih kua no stanovnika, rekao bih, i nikakva ekonomija sem
_

435

N E K R O N O M I K ON

hvatanja riba i rakova. Svi oni prodaju ili ovde, ili u Ar. mu, ili Ipsviu. Nekada davno imali su brojne mlinove.
sad nita od toga nije ostalo, izuzev jedne ispostave za pre
iavanje zlata koja radi s'mene pa na utap. Ta rafineri'
je nekada bila mona i velika, a stari Mar kqji je posedu'
mora da je bogatiji od Kreza. Uvrnuti matori pacov, taj fal5_
i ne mrda mnogo iz kue. Izgleda da ga je strefila neka .
na bolest ili nakaznost u poznijim godinama te se dri \"
oiju javnosti. Unuk je Kapetana Obeda Mara koji je o no
vao firmu. Izgleda da mu je majka bila nekakva strankinja.
kau, sa nekog od ostrva u Junom Moru, pa su zato s i di
gli halabuku kad je oenio devojku iz Ipsvia pre pedeseta"
godina. Uvek tako reaguju na narod iz Insmuta i ljudi O\"de
uvek pokuavaju da prikriju krv iz Insmuta, ako je imaju u
sebi. Ali Marova deca i unuci izgledu ba ko bilo ija ko
liko ja mogu da vidim. Pokazali su mi ih kad su ovde prola
zili, mada, sad kad malo razmislim, stariju decu odavno ni
sam video. Starinu nikad nisam video.
A zato su se svi okomili na Insmut? Pa, mladiu, ne tre
ba da previe panje pridaje tome ta ovdanji ljudi go o
re. Njih je teko pokrenuti, ali jednom kad se za neto u' a
te, ne putaju. O Insmutu oni ispredaju prie, uglavnom ih
apuu, ve sto godina unazad, i koliko ja mogu da shvatim,
vie su uplaeni nego li bilo ta drugo. Neke od tih pria su
da pukne od smeha. Kao, stari Kapetan Mar sklapa po
godbe s avolom i dovodi avoike iz pakla da ive u Insmu
tu, ili o nekakvom oboavanju avola i gnusnim rtvovanji
ma blizu dokova na koje su neki ljudi nabasali oko 1845. ili
tu negde, ali ja sam iz Pantona u Vermontu, i takve prie
meni ne piju vodu.
Al' trebalo bi da uje ta neki matorei kazuju o tom cr
nom grebenu blizu obale. avolji greben ga zovu. Poprili
no je iznad vode najvei deo vremena i nikada zadugo nije
potopljen, ali kao takvog teko bi ga nazvao ostrvom. Pria
kae da su neki spazili itave legije avola kako se izleava
ju na ivici grebena ili kako klize unutra i napolje iz neke vr
ste peina blizu povrine. To ti je otar, nejednak greben,
dobranih dva kilometra od kopna, i pred kraj brodarskih
dana mornari su nairoko zaobilazili da ga izbegnu. Odno436

SENKA

N AD

I N S M 'U T O M

sna, svi mornari izuzev onih poteklih iz Insmuta. Jedna od

pritubi na starog Kapetana Mara bila je da se navodno po
nekad nou iskrcavao na greben kada je plima dozvoljava
la. Moda i jeste, jer rekao bih da je ustrojstvo te stene za
nimljivo, i nije skroz nemogue da je traio piratsko blago
i da ga je moda i naao, ali prialo se da on tamo uruje s
demonima. Cinjenica je, uopteno gledajui, da je Kapetan
bio taj koji je grebenu doneo lou reputaciju.
To je bilo pre velike epidemije iz 1846. koja je pokosila
preko polovine stanovnika Insmuta. Nikada nisu zapravo
utvrdili ta je izazvalo tu nevolju, ali verovatno je neka ino
strana boletina uvezena preko brodova iz Kine, ili ko zna
odakle. Sigurno je bilo prilino gadno. Zaraza je izazvala i
pobune i svakojake gadosti za koje ne verujem da se ikada
proulo izvan mesta, a gradi je potom ostao u oajnom sta
nju. Nije se vie ponovilo. Teko da tamo sada ima vie od
tristo do etir'sto ljudi.
Ali ono to je stvarno iza oseanja ovdanjeg naroda pre
ma onima iz Insmuta su, prosto, rasne predrasude. I ne ka
em da ih osuujem zbog njih, jer i ja sam ne mogu da ih
smislim, i ne pada mi na pamet da idem u njihovo mesto.
Pretpostavljam da zna, mada ti po govoru ujem da si od
nekud sa zapada, koliko su posla nai brodovi iz Nove En
gleske imali sa udnim lukama u Mrici, Aziji i u Junim Mo
rima, i drugde, i kakve su udne ljude ponekad dovodili sa
sobom. Moe biti da si uo za oveka iz Salerna koji se kui
vratio oenjen Kineskinjom i moda zna da buljuk ostrvlja
na sa Fidija jo uvek ivi tamo negde kod Kejp Koda.
Pa, mora da je tako neki sluaj i sa ljudima tamo u In
smutu. To mesto je oduvek bilo veoma izolovano movara
ma i vodurinama od ostatka kopna, pa ne moemo biti si
gurni za sve detalje u toj stvari, ali prilino je jasno da sta
ri Kapetan Mar mora da je sa sobom doveo neke neobine
primerke u vreme kada je drao ak tri broda tamo u dva
desetim i tridesetim. Sigurno je da postoji neka udna crta
karakteristina za dananje ljude iz Insmuta. Ne znam ka
ko to da objasnim, ali nekako te natera da se najei. Pri
metie to u Sardentu, ako ide njegovim autobusom. Ne
ki od njih imaju neobine, uske lobanje sa pljosnatim nosev

437

NEKRONOMIKON

vima i izbeenim, buljavitn oima koje kao da se nikad ne

zatvaraju, a nije im ni koa kako treba, gruba i krastava a
koa vratova sa strane nekako speena i naborana. Takoe.
oelave vrlo rano. Starci im izgledaju najgore, zapravo, ne
verujem da sam ikada video stariju osobu da tako izgleda.
Pretpostavljam da umiru od gledanja u ogledalo! Zivotinje
ih ne podnose. Imali su mnogo problema sa konjima pre
nego to su se pojavili automobili.
Niko iz ovog kraja, ili iz Arkama ili Ipsvia, ne eli da
ima posla s njima, a i oni se odbojno ponaaju kada dou
u grad ili kada neko pokua da lovi ribu na njihovom tere
nu. Ba neobino kako ribe ima u izobilju ba iza luke u In
smutu, ak i u vreme kad nigde drugde ne moe da uhva
ti nijednu, ali samo probaj da lovi tamo i videe kako e
da te oteraju! Taj svet je dolazio ovde prugom. Peaili su
do Roulija, pa onda vozom dovde, kada je ogranak ka In
smutu naputen, ali sada koriste taj autobus.
Da, postoji hotel u Insmutu. Zove se Gilmenov Dom, ali
ne verujem da je neto posebno. Ne bih ti savetovao da ga
isproba. Bolje prenoi ovde i uzmi autobus sutra u deset
ujutro. Onda u Insmutu moe da uzme veernji autobu
za Arkam u osam uvee. Bee jedan fabriki inspektor koji
je zanoio kod Gilrnana pre par godina i bio je, potom, pun
vrlo neprijatnih komentara u vezi s tim mestom. Izgleda da
udan svet imaju tamo, jer ovaj je uo glasove od kojih su
ga podili marci, iz drugih soba, iako su preteno bile bez
gostiju. Mislio je da je to neki strani jezik, ali kae da je naj
gora stvar bila u vrsti glasa koji bi povremeno prozborio.
Zvuao je tako neprirodno. On ga je opisivao kao "gnjecav",
pa mu nije bilo do toga da se skida i ide na poinak. Prosto
je ekao cele noi, budan, i zapalio otuda im je svanulo.
Kae da se razgovor uo tokom cele noi.
Ovaj tip, Kejsi se zvao, bio je pun nagovetaja o tome
kako su ga ovi iz Insmuta posmatrali. Kao da su na oprezu.
Otkrio je da je Marova rafinerija, smetena u starom mli
nu na niim brzacima Mentakseta, udno mesto. Ono to
mi je kazao potvrdilo je prie koje sam do tada ve uo. Lo
e voene knjige i bez jasnih dokumenata o bilo kakvim po
slovima. Zna, oduvek je bila misterija otkud Marovima tov

438

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

liko zlato koje prerauju. Izgleda da ga nikada nisu mnogo

kupovali, ali pre mnogo godina brodom su otpremili ogro
man broj poluga.
Jedno vreme se prialo o krajnje neobinom nakitu ud
ne izrade koji su mornari i radnici rafinerije ponekada po
tajno prodavali ili koji je jednom ili dvaput vien na en
skim lanovima porodice Mar. Ljudi su nagaali da je sta
ri Kapetan Obed moda taj nakit sticao trgovinom u nekoj
bezbonikoj luci, naroito ako se zna da je stalno narui
vao sanduke sa staklenim inuvama i triarijama kakve
mornari obino nose za razmenu sa uroenicima. Drugi su
mislili, i jo uvek veruju, da je on pronaao sakriveno pirat
sko blago na avoljem grebenu. Ali pazi ta je tu udno. Sta
ri Kapetan je mrtav ve ezdeset godina, a povei brod ni
je napustio tu luku jo od graanskog rata, pa opet, bez ob
zira na to, Marovi nastavljaju da kupuju one stvarice za tr
govinu sa uroenicima. Uglavnom staklene i gumene bez
vezarije, sudei po onome to se pria. Moda narod u In
smutu voli da ta uda vidi na sebi. Bog mi je svedok da oni
tamo nisu postali nita bolji od ljudodera sa Junih Mora
ili divljaka sa Gvineje.
Ta kuga iz etr' es este mora da je pokosila najbolju krv
u mestu. Bilo kako bilo, ovo to je preostalo je stvarno sum
njiv soj, a Marovi i ostali bogatuni nisu nita bolji od osta
lih. K'o to ti rekoh, tamo verovatno nema vie od etir'sto
ljudi u celom mestu, uprkos grdnim ulicama koje kau da
tamo imaju. Rekao bih da oni spadaju u ono to bi se dole
na Jugu nazvalo "belakim otpadom", ljudi lukavi i bez za
kona, i puni skrivenih tajni. Hvataju mnogo ribe i rakova i
izvoze ih kamionima. Stvarno udno kako se ribe roje samo
kod njih i nigde drugde.
Niko nikada nije mogao da ih uhvati, ni za glavu, ni za
rep, i zvaninici iz dravne komisije za obrazovanje, kao i
ovi koji sprovode popise, stvarno imaju muke s njima. Mo
e se kladiti da radoznali stranci nisu dobrodoli u Insmu
tu. Ja sam lino uo za nestanak veeg broja poslovnih lju
di ili vladinih slubenika, kao i neodreenu priu o nekom
koji je tamo poludeo i eno ga sad u ludari u Denversu. Mo
ra da su stvarno gadno preplaili tog prikana.
439

N EK R O N O M I K O N

Zato ja tamo ne bih iao po noi da sam na tvom mestu.

Ja tamo nisam bio, niti imam elju da idem, ali pretposta
vljam da izlet po danu ne moe da ti kodi, iako ti ovdanji
svet ne bi savetovao ak ni to. Ali, ako ide samo zbog raz
gledanja i trai starinske stvari, Insmut bi trebalo da je kao
poruen za tebe."
I tako provedoh deo te veeri u Javnoj biblioteci u Nju
beriportu u potrazi za podacima o Insmutu. Kada sam po
kuao da ispitam lokalne stanovnike u prodavnicama, u re
storanu, u garaama, u vatrogasnoj stanici, naoh ih jo za
tvorenijim za svaku priu nego to je i blagajnik sa stanice
predvideo, i shvatih da nemam vremena za gubljenje u sa
vladavanju njihove instinktivne suzdranosti. Posedovali su
neku vrstu neodreene sumnjiavosti, kao da ima neto skroz
pogreno u onome ko se previe interesuje za Insmut. U se
ditu Organizacije Mladih Hriana, gde sam svratio, slube
nik me je prosto savetovao da ne idem na tako odvratno, de
kadentno mesto, a i ljudi u biblioteci ispoljie prilino slian
stav. Bilo mi je jasno. U oima obrazovanih, Insmut je bio
tek primer izraenog slua urbane degeneracije.
Istorije okruga Eseks koje naoh na policama bibliote
ke govorile su malo toga, izuzev da je gradi osnovan 1643.
godine i bio istaknut u brodogradnji jo pre Revolucije, za
tim sedite pomorske trgovine u ranom XIX veku, a potom
manji industrijski centar koji je koristio reku Mentakset za
pokretanje maina. Epidemija i pobuna iz 1846. godine vr
lo su turo tretirani, kao da su predstavljali sramotu za okrug.
Natuknice o propadanju behu retke, mada je znaaj jed
nog kasnijeg izvetaja bio nepogreiv. Posle graanskog ra
ta industrijski ivot je bio ogranien na Marovu Kompani
ju za Rafiniranje i trgovina zlatnim polugama predstavljala
je jedini preostali vid ozbiljnije ekonomije pored vekovnog
ribolovstva. Taj ribolov se isplatio sve manje i manje kako
su cene padale, a velike korporacije postale konkurencija,
ali u okolini Insmuta ribe nikada nije manjkalo. Stranci su
se retko tamo naseljavali i mogao se nai diskretno uvijen
primer sluaja u kome je izveSLan broj Poljaka i Portugala
ca to pokuao samo da bi bili rasterani na izvanredno drastIcan naC1n.

v'

440

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

N ajinteresantnija od svega bee usputna referenca na

udni nakit neodreeno povezan sa Insmutom. Oigledno
je potonji u poprilinoj meri impresionirao itavu oblast, jer
su se pominj ali primerci koji se uvaju u muzeju Miskato
nik Univerziteta u Arkamu i u izlobenoj sobi Istorij skog
Udruenj a Njuberiporta. Nepovezani opisi ovih stvari behu
turi i prozaini, ali meni su nagovetavali da se u pozadini
uporno skriva neka vrsta neobinosti. Neto mi j e u vezi sa
njima delovalo tako neobino i provokativno da nisam mo
gao da ih izbacim iz glave, i mada j e ve bio relativno po
zni as, j a reih da, ako je to ikako mogue da izdejstvujem,
vidim lokalni primerak opisan kao "velika stvar nalik tijari
"
udnih proporcija .
Bibliotekar mi napisa pismo preporuke kustosu lokal
nog U druenja, izvesnoj Ani Tilton, koj a je stanovala u bli
zini, i ta stara gospoa nakon kraeg objanjenj a bee do
voljno ljubazna da me provede kroz zatvorenu zgradu, bu
dui da as nij e bio preterano pozan. Zbirka uistinu bee
vredna panje, ali u tadanj em raspoloenju moje oi su u
dele j edino za bizarnim predmetom koji j e u vitrini u uglu
blistao pod elektrinim svetlima.
N e bee potrebna posebno izraena senzitivnost prema
lepoti da u meni bukvalno proizvede uzdah pred udesnim,
nezemaljskim sj ajem te tuinske, raskone fantazij e koj a poivae na j astuku od purpurnog baruna. Cak i sada teko
bih umeo da opiem to to sam video, iako se dovoljno j a
sno dalo razaznati da se radi o nekoj vrsti tijare, kako je opis
i tvrdio. Bee visoka spreda i sa obimom neobino velikim
i neujednaenim, kao da je izraena s namenom za glavu
gotovo nakazne elipsoidnosti. Dominantni materijal bilo je
zlato, iako je zloudni svetliji sjaj ukazivao na neobinu le
guru nekogjednako prelepog i teko odredivog metala. Nj e
na ouvanost bee gotovo savrena i posmatra bi mogao
provesti sate u prouavanju zadivljujueg i zagonentno ne
tradicionalnog dizajna sainjenog od ukrasa delimino ge
ometrijskih, delimino onih sa motivima podvodnog sveta,
urezanih ili izlivenih u dubokom reljefu sa maj storstvom neverovatnog umeca l graCloznOStl.
v

44 1

N EK R O N O M I K O N
v

Sto sam due posmatrao, vie me je ta stvar oaravala: i

usred te fascinacije bee neki zaudno uznemirujui inilac
kog je teko bilo odrediti ili obj asniti. Isprva zakljuih da e
u korenu moje nelagodnosti radilo o neobinom, nezemalj
skom kvalitetu te um. e tnosti. Svi ostali umetniki predmeti
koje sam ikada video pripadali su stilu neke poznate rase ili
naroda, ili su barem bili samosvesni modernistiki pokuaji
prkoenj a bilo kakvom prepoznatljivom stilu. Ova tijara nije
spadala ni u jednu od grupa. J asno je pripadala nekoj uvre
enoj izradi beskrajne zrelosti i usavrenosti, pa opet ta
istonj ake
tehnika bee potpuno udaljena od bilo koje
ili zapadnj ake, pradrevne ili moderne za koju sam ikada
uo ili na primeru video. Delovalo je kao da taj nain izrade
potie sa druge planete.
Ubrzo shvatih da moj a nelagodnost ima drugi i moda
jednako snaan uzrok u slikovnim i matematikim implika
cijama udno dizajniranih oblika. Svi ti oblici nagovetava
li su udaljene tajne i nezamislive ambise vremena i prosto
ra, a jednolina nadmo podvodnih motiva tih reljefa po
primala je neto istinski zlokobno. Meu prikazama na tim
relj efima behu neverovatni monstrumi groteskne odvratn o
sti i zlobe, sa nagovetaj ima upola ribolikih, a upola vodo
zemakih crta, koje je teko bilo razluiti od opsesivnog i
neprijatnog utiska pseudo memorije, kao da su ti prizori u
svest prizvali slike iz najdubljih elija i tkiva ije su retentiv
ne funkcije potpuno primordijaine i povezane sa nepoj m
ljivo dalekim precima. Povremeno mi se inilo da je svaka
kontura ovih blasfeminih ribo-aba do prskanj a nabijena
izvornom sutinom nepoznatog i neljudskog zla.
U upadljivoj suprotnosti sa izgledom i uinkom koji je
tijara ostavljala bee njena kratka i prozaina istorija kako
miju je gospoica Tihon prenela. Bila je ostavljena u lokal
noj zalagaonici u ulici Stejt, u zamenu za besmisleno nisku
svotu, 1873. godine. Pij ani ovek iz Insmuta koji ju je do
neo ubrzo potom bio je ubijen u tui. Udruenje juje kupi
lo direktno od zalagaoniara, smesta joj pruajui izlobeni
tretman u skladu s njenim kvalitetom. Oznaena je kao ve
rovatnog porekla iz jugoistone Azij e ili Indokine, iako je
ovakva etiketa otvoreno proglaena provizornom.
442

S E N KA

N AD

I N S M 'U T O M

Gospoica Tilton je, uporedivi sve mogue hipoteze o

poreklu i prisustvu ove tijare u Novoj Engleskoj, bila sklo
na verovanju da je ova bila deo nekakvog egzotinog pirat
skog blaga koj e je pronaao stari Kapetan Obed Mar. Ova. kvo gledite svakako nije oslabljeno naglaenim ponudama
da se ova otkupi po visokoj ceni koje su pristigle od strane
Marovih im su doznali za njeno postoj anje i sa kojima su
nastavili do dananj eg dana uprkos nepokolebivoj reeno
sti U druenja da tijara nije na prodaju.
Dok me je prijatna dama pratila iz zgrade pojasnila je
da teorija o piratskom poreklu Marovog bogatstva uiva po
pularnost meu umnim ljudima tog kraja. Njen lini stav
prema senovitom Insmutu koj i nikada nije videla, sastoj ao
se iz gaenj a prema zajednici kojaje toliko potonula na kul
turnoj lestvici, i uverila me je da su glasine o oboavanju a
vola bile delimino utemeljene postojanj em izvesnog tajnog
kulta koj i se tamo ustoliio i progutao sve uobiajene crkve.
Ime mu je, po njenim reima, bilo " Ezoterij ski Red Da
"
gona , i nesumnjivo je predstavlj ao iskvarenu kvazi pagan
tinu uvezenu sa Istoka j edan vek ranije, u vreme kada se
inilo da e ribnjaci Insmuta presuiti. Prevlast ovog kulta
meu priprostim svetom bila je sasvim prirodna stvar u sve
tlu naglog i trajnog povratka bogatog ribolova, i on j e ubr
zo postao najuticajniji u gradiu, zamenivi masoneriju u pot
"
punosti i zauzevi sedite u starom " Masonskom Zdanju na
Nju Cer Grinu.
Sve je ovo, bar za bogobojaljivu gospoicu Tilton, sa
inj avalo savren razlog da se izbegava to pradrevno mesto
posednuto truljenjem i izolovanou, ali za mene je to bio
tek novi podsticaj . Mojim arhitekturainim i istorijskim oe
kivanjima sada se pridruio aktivan antropoloki ar, i ja sam
jedva uspevao da zaspim u svojoj maloj sobi u svratitu Hri
anske Mladei kako j e no lagano odmicala.
..,

II
Malo pre deset narednogjutra staj ao sam saj ednim ma
lim koferom ispred Hamondove apoteke na starom Market
Skveru ekajui autobus za Insmut. Kako se as njegovog
443

N EKRONOMIKON

pristizanj a primicao zapazih opte pomeranje onih koji u

se tu vrzmali dalje niz ulicu, ili ka Ideal Gostionici preko pu
ta trga. Oito prodavac karata sa stanice nij e preterao kada
je opisivao odboj nost lokalnog ivlja prema Insmutu i nje
govim stanovnicima. Kroz nekoliko trenutaka omanji auto
bus, krajnj e isluena izgleda i prljavo zelene boje, zaklopa
rao j e niz ulicu Stej t, skrenuo i zaustavio se na ploniku po
red mene. Smesta sam osetio da je to onaj pravi, slutnja ko
ju j e ubrzo potvrdio slabo itljivi natpis na prednj em staklu:
Arkam - Insmut - Njuberiport.
Unutra su bila samo tri putnika. Mrani, neugledni lju
di namrgoenih lica i donekle mladalake grae i kada e
vozilo zaustavilo oni se trapavo zateturae napolje i poo e
uz ulicu Stejt tiha, gotovo pritaj ena koraka. Voza takoe si
e, i ja ga odgledah kako ulazi u radnju da neto pazario
Ovo, sctih se tada, mora da j e Do Sardent koga je pome
nuo radnik na stanici i pre nego to sam stigao da prime
tim bilo kakve detalje mene obuze talas spontane odbojno
sti koju nisam mogao ni da zaustavim niti da objasnim. Od
jednom mi se uini vrlo normalnim da ljudi ne ele da se
voze u autobusu kojim upravlja ovaj ovek, ili da ee nego
to moraju poseuju stanite u kome su on i nj emu srodni.
Kada j e voza izaao iz radnje j a ga zagledah paljivije
kako bih pokuao da odredim uzrok mog zlokobnog utiska.
Bee to mrav, malo pogrbljen ovek ne nii od metar i osam
deset, odeven u izlizano plavo civilno odelo i sa iskrzanim
golferskim kaketom. Star je bio moda oko trideset i pet,
ali udne, duboke bore u njegovom vratu inie ga starijim
od tog tupog, bezizraaj nog lica. Imao j e usku glavu, izbe
ene, vodenj asto-plave oi koj e kao da uopte nisu treptale,
pljosnat nos, visoko elo i malu vilicu, i neobino nerazvije
ne ui. Dugake su mu i pljosnate usne kao i sivkasti obrazi
istakani grubim porama bili bez ikakve brade, izuzev ne
koliko sporadinih ukastih dlaka ratrkanih i uvij enih u
nej ednakim pramenovima, a na pojedinim mestima povr
ina se inila neobino nejednakom, kao da se ljuti od neke kone bolesti. Sake su mu bile krupne i proarane j akim
venama i obojene udnom sivkasto plaviastom nij ansom.
Prsti su mu bili izrazito krai od ostatka ake i inilo se da
v

444

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

u skloni da se zgre i sakriju u velikom dlanu. Dok je ho

dao ka autobusu, zapazio sam njegovo osobeno nestabilno
dranje, i video da su mu stopala nesrazmerno ogromna.
Sto sam ih due posmatrao vie sam se udio kako je uopte mogao da kupi cipele dovolj no velike.
Bilo j e neto masno u vezi sa nj egovom pojavom to je
samo uveavalo moje nesimpatije. Oito je bio posveen ra
du ili lenarenju na ribarskim dokovima i sa sobom je no
sio mnogo od nj ihovog karakteristinog smrada. Koja je ta
no inostrana krv tekla njegovim venama nisam mogao ni da
nagaam. Cudnovatosti nj egovog izgleda nisu delovale kao
azijatske, polinezij ske, bliskoistone ili negroidne, a opet j a
sno sam video zato su ga ljudi smatrali tuinom. Lino mi
naie pomisao na bioloku degeneraciju radije nego li na
tuinsku krv.
Bee mi ao kad uvideh da nee biti drugih putnika u
autobusu. Nekako mi se nije dopadala pomisao da se vozim
sam sa ovim vozaem. Ali kako se vreme polaska oito pri
bliavalo j a suzbih svoje gaenj e i popeh se za nj im, prua
jui mu novanicu od j ednog dolara i mrmljajui jednu j e
dinu re: " Insmut." On me naas udno zagledao, dok mi
je bez rei vraao etrdeset centi kusura. Zauzeh sedite da
leko iza njega, ali na istoj strani autobusa, jer sam eleo da
tokom vonj e posmatram obalu.
Naj zad ta krntija krenu uz trzaj i buno zaklopara du
starih ciglenih zgrada ulice Stej t uz oblak izduvnih gasova.
Osmatrajui ljude na plonicima, uinilo mi se da u njima
zapaam udnu elju da izbegnu da gledaju ka autobusu ili
bar da prikriju nameru gledanja u nj ega. Onda skrenusmo
u ulicu Haj, gde je vonja ila mirnije. Jurei kraj gordih vla
stelinskih kua iz doba rane republike i jo starij ih farmer
skih kua iz doba kolonije, proavi ulice Louer Grin i Par
ker River na kraju izaosmo na dugako i monotono pro
stranstvo otvorenog priobalja.
Dan j e bio topao i sunan, ali kako smo odmicali pej za
od peska i visokih, suvih travuljina i zakrljalog bunj a posta
jao j e sve samotniji. Kroz prozor sam mogao da vidim pla
vetnu vodu i peanu liniju ostrva Plam i tog trena se upra
vo pribliismo veoma blizu obale kako se na uski put odvov

445

N 6K R O N O M I K O N

jio od glavnog auto puta ka Rauliju i Ipsviu. Nij e bilo yia

ljivih kua i po stanju puta moglo se zakljuiti da je ovde
obraaj vrlo redak. Vremenom nagriene bandere nosile :
samo dve telefonske ice. S vremena na vreme prelazili m
drvene mostie preko plimnih rukavaca koji su vijugali unutranjosti kopna i isticali optu izolovanost ove oblasti.
Povremeno bih spazio mrtve panj eve i ruevne temelje
iznad naneenog peska i ja se prisetih starog predanja na
vedenog u jednoj od knjiga istorije ovog kraja koje sam i
tao, daje ovo nekada bila plodan i gusto naseljen kraj . pro
mena ovog krajolika je, kako su govorili, naila istovreme
no sa insmutskom epidemijom iz 1846. i priprost svet je Ye
rovao u nj enu povezanost sa skrivenim silama zla. Nju je.
zapravo, izazvala neumerena sea uma u blizini obale, ko
jaje tlu oduzela najbolju moguu zatitu i otvorila ga za na
lete vetrom noenog peska.
Najzad izgubismo iz vida ostrvo Plam i ugledasmo vidik
rasprostrt ka otvorenom Atlantiku s leve strane. Na uski put
poe da se penje strminom i ja osetih j edinstven nalet ne
mira pred prizorom usamljenog vrha prevoja gde se utaba ni put susretao s nebom. Cinilo se kao da e autobus nastaviti sa uspinjanjem tako da u potpunosti napusti zdravora
zumsko tlo i vine se u zagrljaj nepoznatim tajanstvima pro
zranog vazduha i kriptinih nebesa. Miris mora poprimio
je pretee nagovetaje, a vozaeva ukoena, pogrbljena le
a postadoe mi sve mrskija. Kad ga zagledah, spazih da je
i zadnji deo njegove glave jednako bez dlaka kao i lice mu,
sa samo nekoliko nejednakih ukastih pramenova na sivoj
krljutavoj koi .
Tada stigosmo na vrh prevoja i pred nama pue vidik i
tave doline iza nj ega, tamo gde se Mentakset uliva u more
severno od dugakog niza grebena koji kulminira Kigsport
skom Glavom a onda skree ka rtu Ana. Kroz izmaglicu uda
ljenog horizonta mogao sam tek da nazrem zamueni pro
fil Glave krunisane neobinom pradrevnom kuom o koj oj
se tolike legende priaju, ali tog trenutka sva moj a panj a
bee zaokupljena bliskijom panoramom ispred mene. o
ao sam, kako shvatih tada, licem u lice sa Insmutom zamra
en glasinama.
v

446

SENKA

N AD

I N S M 'U T O M

Bee to gradi irokog perirnetra i gusto zbijenih kua,

ali sa zloslutnim nedostatkom vidljivog ivota. Iz zbrke dim
njaka j edva da j e vijugao traak dima, a spazih nadnesena,
sumorno i bezboj no, nad horizontom ka moru tri visoka zvo
nika. Jedan od njih se krunio na vrhu, a u njemu i jo jed
nom behu samo crne zj apee rupe tamo gde bi trebalo da
budu satovi. Prostrani skup oklembeenih krovova i iljatih
zabata s napadnom jasnoom su odavali utisak crvotonosti
i dok smo prilazili niz sadanju nizbrdicu mogao sam da vi
dim da su se brojni krovovi u potpunosti uruili. Bilo je tu,
takoe, i nekih velikih kua iz dordijanskog doba, sa iro
kim krovovima, kupolama, i nadsvoenim "udoviinim pro
lazima" . One su bile uglavnom udaljene od vode, i jedna ili
dve ak behu u umereno zdravom stanju. Izmeu njih se ka
kopnu pruala zarala i u travu urasla linija ina naputene
eleznike pruge sa naherenim telegrafskim banderama sa
da bez ica, kao i upola sakriveni stari putevi za koije do
Raulija i Ipsvia.
Truljenje je bilo najgore u blizini morske obale, a ipak,
usred ove regije, spazih beli zvonik prilino dobro ouvane
zgrade od cigle kojaje nalikovala omanjoj fabrici. Luka, odav
no zakrena peskom, bila je ograena pradrevnom kame
nom barij erom. N a potonjoj poeh da razaznaj em majune
oblike nekolicine ribara koji su tu sedeli, a na ijem kraju be
e neto nalik temeljima nekadanjeg svetionika. Unutar ove
barijere stvorio se peani jeziak i na njemu videh nekoliko
tronih koliba, nasukanih ribarskih amaca i razbacanih hva
tali ea za rakove. J edina duboka voda bila je, izgleda, tamo
gde j e reka proticaia kr zgrade sa zvonikom i skretala ka
jugoistoku kako bi se pridruila okeanu na kraju barijere.
Ponegde behu ruevni ostaci dokova koji su trali od
obale da bi se okonali neodreenom trulei, pri emu oni
najjuniji behu najvie raspadnuti . A daleko na moru, upr
kos visokoj plimi, spazih dugaku crnu liniju, jedva izdignu
tu iznad vode sa udnim nagovetaj em mogue zloudno
sti. Ovo, znao sam, mora da j e avolji Greben. Dok sam ga
posmatrao, udan oseaj dozivanj a pridruio se odboj nosti,
i zaudo, uinio moju prvobitnu impresiju jo vie uznemirUJucom.
.

447

NEKRONOMIKON

Na putu nam niko i nita ne naie u susret, a onda za

osmo kraj naputenih farmi u razliitim stadijima rue\"
nosti. Tada primetih nekoliko nastanjenih kua sa krpama
nabij enim u slomljena okna i sa ljuturama koljki i mrtvim
ribama razbacanim po neistim dvoritima. Par puta video
sam neugledne ljude kako rade u j alovim batama ili kako
kopaju zaostale koljke na ribom usmrdelim plaama, kao i
grupice prljave, majmunolike dece kako se igraju oko tra
vom uraslih kunih pragova. Ovi ljudi su mi nekako pobu
dili j o jai nemir nego li nj ihove ogavne zgrade, jer se sko
ro svaki od njih odlikovao osobenostima lica i pokreta koji
mi se instinktivno nisu dopadali, iako nisam bio u stanju da
ih potanko odredim ili poj mim. U sekundi pomislih da ja
ova naroita telesna graa podseala na neku sliku koju sam
video, moda u nekoj knjizi, pod okolnostima naroitog uasa
ili melanholije, ali ovo pseudo seanj e me vrlo brzo proe.
Dok je autobus stizao do nieg nivoa udoline, ja poeh
da hvatam uj ednaeni zvuk vodopada rasprostrt kroz nepri
rodnu tiinu. Nagnute, neoboj ene kue postadoe uestali
je, nanizane s obe strane puta, i sa oiglednijim urbanim
tendencijama od onih koj e smo ostavlj ali za sobom. Pano
rama ispred mene saela se u prizor ulice i na poj edinim
mestima mogao sam da vidim tragove nekadanje kaldrme
i deonica trotoara od cigle koji j e tu postojao. Sve kue su
se inile naputenim i mogle su se videti praznine izmeu
njih koje su ostacima dimnjaka i podrumskih zidova ukazi
vale na sruene zgrade. Sve ovo je proimao naj odvratniji
miris ribe koji se moe zamisliti .
Ubrzo se poj avie ukrtanja sa sporednim ulicama. One
s leve strane vodile su ka obali gde je vladala blatnjava be
da sirotinj e i trulei, dok su one s desne ukazivale na aveni
j e iezlog velianstva. Do tada u gradu nisam spazio ljude,
ali sada se ukazae prvi znaci retke naseljenosti, tu i tamo
poneka zavesa na prozoru i poneki isluen auto parkiran uz
ivinjak. Sama ulica kao i plonici postadoe sve bolje defi
nisani, a kue, iako izrazito stare, drvene i ciglene zgrade iz
rane hiljadudevetstote, behu oito odravane u stanju pri
stoj nom za stanovanje. Kao antikvar amater umalo potisnuh
svoje gaenje koj e mi je nametnulo ulo mirisa, i oseaj pret448

seN K A

N AD

IN S M 'U T O M

nje i odvratnosti usred ovih bogatih, neizmenj enih ostataka

prolosti.
Ali nije mi bilo sueno da na svoje odredite stignem a
da mi se ne desi neto to mi je ostavilo potresno neprija
tan utisak. Autobus je stigao do neke vrste otvorenog zbor
nog mesta ili centra, gde behu dve crkve jedna naspram dru
ge i vlagom rastoeni ostaci zelenila u sredini trga, i tada
moj pogled privue zgrada sa visokim stubovima na uglu
ulice koja se penj ala desno. Nekadanj a bela boja zgrade sa
da je bila siva i uveliko se ljutila, a iznad vrata bee ukra
eni natpis zlatnim slovima na crnoj pozadini na kome na
jedvite jade uspeh da razaznam rei " Ezoterij ski Red Dago
na." Ovo j e, dakle, bio bivi Masonski Dom sada podaren
degradiranom kultu. Dok sam se naprezao da odgonetnem
onaj natpis panju mi odvratie grubi tonovi raspuklog zvo
na s druge strane ulice i ja se brzo osvrnuh da pogledam
kroz prozor s moj e strane autobusa.
Zvuk je dopirao iz niske, iroke crkve od kamena, oi
gledno poznijeg datuma od veine okolnih kua, trapavo
napravlj ene u gotskom stilu, i sa neproporcionalno visokim
podrumom ij i prozori behu zakovani daskama. Iako su ka
zaljke nedostaj ale na satu sa strane S koj e sam j a staj ao, znao
sam da ti grubi udari oznaavaju jedanaesti as. Tada, od
jednom, sve misli o vremenu behu zbrisane napadnim pri
zorom surove snage i neobj aivog uasa koj i me zgrabio
pre no to sam i shvatio ta zapravo gledam. Vrata crkve
nog podruma behu otvorena, otkrivajui time pravougao
nik unutarnjeg crnila. I dok sam ja posmatrao, izvestan pred
met proe ili se uini da proe kroz taj mrani pravougao
nik, igoui moj mozak trenutanom koncepcijom koma
ra koj i j e bio tim lui to nikakva analiza u njemu ne mo
gae da pokae ikakvo komarno svojstvo.
Bio je to iv stvor, prvi koj eg, izuzev vozaa, spazih ot
kako smo uli u gue naseljeni deo grada i da sam bio smi
renijeg raspoloenja ne bih u njemu naao nieg uasavaju
eg. J asno je, doe mi na pamet trenutak kasnije, da to mo
ra da je pastor, odeven u neku osobenu odedu nesumnji
vo u upotrebi otkako j e Red Dagona modifikovao rituale lo
kalnih crkava. Stvar koja mi je verovatno prva, podsvesno,
449

N E K R O N O M I K ON

privukla pogled i obojila ga bizarnim uasom, bila je viso

ka tijara na njegovoj glavi, gotovo identian duplikat one
koju mi je gospoa Tilton pokazala prethodne veeri. Ona
je, delujui na moju matu, pridodala bezimeno zlokobna
svojstva neodreenom licu.i gegavom obliju u odori ispod.
Ubrzo shvatih da nije bilo razloga za moj malopreanji drh
tavi dodir zlog p seudo priseanja. Zar nije bilo prirodno da
e lokalni kult misterija meu svoja znamenj a poprimiti i
j edinstvenu vrstu tij are s koj om j e zajednica bila upoznam
na neki udan nain, moda kao deo skrivenog blaga?
Niz mlaih, veoma mravih ljudi odbojna izgleda, sada
postade vidljiv na plonicima. Usamljeni pojedinci i tihe gru
pice od dvoj e ili troje. Prizemlja ruevnih kua su mestimi
no drala malene radnje sa potamnelim natpisima i ja za
pazih parkiran kamion ili dva dok smo se truckali kraj njih.
Zvuk vodopada postajao je sve j asniji i tog asa spazih pri
lino duboko reno korito ispred nas, opkoraeno irokitri
mostom sa gvozdenim draima, s ije druge strane se otva
rao povei trg. Dok smo kloparali po mostu osvrnuo sam se
na obe strane i primetio neke fabrike zgrade na ivici uzvi
ene rene obale, ili delimino i ispod nje. Daleko ispod be
e vode u izobilju, i uzvodno sam video ivahne kaskade vo
dopada, s moje desne strane, i j edan nizvodno, s leve stra
ne. Sa ove take buka je bila zagluujua. Dokotrljasmo se
do velikog polukrunog trga s one strane reke i desnom stra
nom autobusa pristadosmo uz proelje visoke, kupolom kru
nisane zgrade sa ostacima ute boje i polu izbrisanim zna
kom koji je tvrdio da je to Gilrnenov Dom.
Bilo mi j e drago da naj zad izaem iz tog autobusa i sme
sta pooh da ostavim svoj kofer u ofucanom hotelskom pre
dvorju. U vidokrugu mi bee samo jedna osoba, stariji o
vek bez onoga to sam ve poeo da nazivam " insmutovskim
"
izgledom , i ja odluih da ga ne pitam nijedno od pitanja
koja su me muila, jer sam se setio da su neobine stvari bi
le zapaene u ovom hotelu. Umesto toga, odetao sam na
trg s kojeg j e autobus ve otiao i poeo da s panjom, stu
diozno prouavam scenu.
S jedne strane kamenom obloenog otvorenog prosto
ra bila je ispruena reka, s druge strane bio je polukrug ci450

SENKA

N AD

I N S M U TOM

glenih zgrada sa otrim krovovima otprilike s poetka XIX

veka, iz koj eg se nekoliko ulica granalo ka jugoistoku, jugu
i jugozapadu. Uline lampe behu nevelike i deprimirajue
retke, slabom snagom osvetljene, i bilo mi je drago da su
moj i planovi ukljuivali polazak pre mraka, iako sam znao
da e te noi mesec biti j asan. Graevine su sve bile u pri
stojnom stanju i sadrale su bar tuce trenutno otvorenih rad
nji. Meu njima dragstor Prvog Nacionalnog lanca, nepri
vlaan restoran, apoteka, trgovina ribarskom opremom na
veliko, kao i na naj istonijem kraju trga, blizu reke, ured je
dine industrije ovoga grada, Marova Rafinerijska Kompa
nija. Moglo se ponegde videti moda desetak ljudi, kao i e
tiri ili pet automobila i kamiona. Niko nije morao da mi ka
e ono to je oigledno, da j e ovo gradski centar Insmuta.
Ka istoku sam nazreo plaviaste odsj aje iz luke, a naspram
njih su se izdizali ruevni ostaci nekadanje lepote tri dor
dijanska tornja. A blie morskoj obali, s druge strane reke,
video sam beli zvonik nadnesen nad ono za ta sam pretpo
stavlj ao da je Marova Rafinerija.
Iz nekog razloga odluio sam da se prvo raspitam u drag
storu, ij i radnici verovatno nisu rodom iz Insmuta. Tamo
za pultom naoh usamljenog deka od oko sedamnaest go
dina i bilo mi j e drago da zapazim pametan i prijateljski po
gled koji j e obeavao otvoren izvor informacija. Delovao je
izvanredno raspoloen za priu i ubrzo sam shvatio da mu
se ne dopada ovo mesto, njegov riblji smrad, ni tajnoviti lju
di . Bilo mu j e lake da razmeni koju re s nekim van tog me
sta. Potekao iz Arkama, ovde j e stanovao kod familije pri
dole iz Ipsvia, a kui je odlazio kad god j e imao slobodan
trenutak. Njegova porodica nije volela to radi u Insmutu,
ali lanac trgovina za koj i je radio prebacio ga j e upravo tu,
a on nije hteo da napusti posao.
Kazao mi je da u Insmutu ne postoj i javna biblioteka ili
trgovinska komora, ali da u se verovatno i sam snai u me
stu. Ulica koj om sam doao zove se Federal. Zapadno od nje
su fine ulice sa starim zgradama, Brod, Voington, Lafajet i
Adams, a sirotinjske straare su istono, ka obali. Upravo u
ovom siroti skom kraju, du Glavne ulice, mogu da naem
stare dordijanske crkve, ali one su sve odavno naputene.
45 1

N EKRONOMIKON

Bilo bi dobro ne privlaiti previe panju na sebe u takvom

komiluku, naroito severno od reke, j er su tamonji ljudi
namrteni i neprijateljski nastrojeni. Neki stranci su ak i
nestali tamo.
Izvesne take behu smatrane gotovo zabranjenom teri
torij om, to je spoznaj a koju je on poprilino platio. Ne tre
ba se, na primer, previe vrzmati oko Marove rafinerije, ili
oko ijedne od crkava koj e se sada koriste, ili oko stubovima
ukraenog Dagonovog Doma na Nju Cer Grinu. Te crkve
su veoma udne i snano liene bilo kakvog potovanja iz
van ovog mesta, zbog svojih bizarnih rituala i neuobiaje
nih svetenikih odora. Njihova ubeenja su neortodoksna
i tajanstvena i sadrala su nagovetaje izvesnih udesnih tran
sformacija to vode do neke neodreene vrste telesne besmrt
nosti na ovome svetu. Mladiev pastor, dr Valas iz Esberi epi
skopalne crkve u Arkamu, ozbiljno ga j e upozorio da se ne
priklanj a nijednoj crkvi u Insmutu.
Sto se tie stanovnika Insmuta, momak nije imao poj ma kako da ih shvati. Toliko su prikriveni i retko se daju vi
de ti poput ivotinja to ive pod zemljom, da j e teko bilo
zamisliti kako im vreme prolazi izvan sporadinog ribare
nja. Ako je suditi po koliinama krijumarenog alkohola koji konzumiraju, moda po va s celi dan lee u mamurluku . Cini se da su na neki sumoran nain uzaj amno povezani u ne
ku vrstu druine i razumevanja, prezirui ostatak sveta kao
da oni sami imaju pristupa nekim drugim i poeljnijim sfe
rama bivstva. Nj ihova pojava, naroito one bulj ave, netrep
ue oi koje niko nikada nije video zatvorenim, svakako je
bila dovoljno okantna, a glasovi im tek behu posebno od
vratni . Gadno je bilo sluati njihovo nono pojanj e u crkva
ma, posebno tokom nj ihovih glavnih festivala ili preporoda
koji su se padali dvaput godinje, 30. aprila i 3 1. oktobra.
Bili su veoma skloni vodi i mnogo su plivali u reci kao i
u luci. Trke u plivanju do avolj eg Grebena bile su veoma
uestale i svi prisutni su bili sasvim sposobni da uestvuju u
ovom napornom sportu. Kad se ovek zamisli, jedino su naj
mlai stanovnici esto viani u j avnosti, a meu nj ima naj
stariji behu najokaljanije pojave. Kada j e bilo izuzetaka, to
su preteno bile osobe bez ikakvih tragova zastranjivanja,
.

452

S E N KA

N AD

I N S M 'U T O M

poput starog slubenika u hotelu. Postavlja se pitanje ta bi

"
va sa veinom starij eg sveta i nije li " insmutovski izgled za
pravo fenomen udne i podmukle bolesti koja postaje gad
nija kako godine odmiu.
Samo bi krcU nje retka poast, naravno, bila u stanju da
izazove tako opsene i radikalne anatomske promene kod
poj edine individue nakon doba zrelosti, promene koj e uti
u na tako bazine kotane faktore kakav je oblik lobanje, a
opet, ak ni ovaj aspekt nije bio toliko unikatan ili zbunju
jui kao to su to vidljive odlike bolesti uopte. Bilo bi teko,
momak je nagovetavao, oformiti ikakve validne zakljuke
u vezi sa takvom j ednom materijom, j er niko se nikada ni
je lino upoznao sa ovdanjim stanovnicima bez obzira ko
liko dugo bio nastanj en u Insmutu.
Mladi je bio ubeen da su mnogi primerci, gori i od
najgorih vidljivih, uvani pod kljuem, zatvoreni na nekim
mestima. Ljudi bi ponekad uli naj neobinije vrste zvuko
va. Naherene kolibe u priobalju severno od reke bile su na
vodno povezane skrivenim tunelima i tako pretvorene u pod
zemni lavirint nevienih abnormalnosti. Koju su sortu stra
ne krvi, ako je uopte bila strana, ovi stvorovi imali, nije bi
lo mogue odrediti. Ponekad su one posebno odvratne slu
aj eve dobro sakrivali od svih kada bi se predstavnici vlade
i njima slini iz spoljanj eg sveta pojavili u gradiu.
Nema svrhe, ree mi moj informator, da se o mestu bi
lo ta raspitujem kod lokalaca. Jedini koj i bi mogao da pro
govori bio je veoma star ovek normalnog izgleda nastanjen
u sirotinjskom kuerku na severnom obodu grada, koj i je
vreme provodio lunjajui okolo ili lenarei ispred vatroga
sne stanice. Ova osedela starina, Zado k Alen, ima 96 godi
na i malo je aknut u glavu, pored toga to j e lokalni pij a
nac. Onje bio udno, pritaj eno stvorenje koj e se stalno osvr
talo preko ramena, kao da se neega boji, i treznog ga nije
dan stranac ne bi ubedio da progovori. Meutim, nije bio
u stanju da odbij e kada bi ponudili omiljeni mu otrov i j ed
nom kad se napije bio je voljan da nakiti nezamislivo zadiv
ljujue fragmente proaputanih priseanja.
Ipak, malo bi se korisnih podataka moglo izvui od nje
ga, budui da su sve njegove prie bile ludaki, nepotpuni
453

NE KRONOMIKON

nagovetaji nemoguih udesa i uasa koji nemaju drugog

izvora do njegove sopstvene poremeene mate . Niko mu
nikada ne poveruje, ali lokalni svet ne voli kad se ovaj opi
je i pria sa strancima, a i nije ba uvek bezbedno da vas \i
de kako ga ispitujete. Verovatno su upravo od nj ega pote
kle neke od najneverovatnijih popularnih glasina i zabluda.
N ekoliko itelja doseljenih sa strane prijavilo je s vreme
na na vreme nagovetaje udovinih prizora, ali izmeu pri
povesti starog Zado ka i deformisanih stanovnika nije ni u
do da su takve glasine kolale. Niko od dooa nije ostajao
napolju posle mraka, poto je bilo raireno uverenje da ni
je mudro to initi. Uostalom, ulice su ogavno mrane.
Sto se tie biznisa, obilje ribe je sigurno bilo u najmanju
ruku udnovato, ali domai su od toga izvlaili sve manje
koristi. Pored toga, cene su padale, a konkurencija je rasla.
N aravno, stvarni biznis ovoga mesta zapravo bila je rafine
rija, ije je komercijalno sedite bilo na trgu samo nekoliko
ulaza dalje od mesta gde smo stajali. Staroga Mara nikada
nisu viali, ali ponekad je u firmu dolazio u zatvorenom, za
vesama zaklonjenom autu.
Postoj ale su svakoj ake glasine o tome kako osniva Mar
korporacije sada izgleda. Nekada davno bio je veliki dendi
i ljudi su govorkali da jo uvek nosi bogate frakove iz edvar
dijanskog doba udno prilagoene izvesnim deformitetima.
Njegov sin je ranije upravljao kancelarijom na trgu, ali u
poslednje vreme su se poprilino krili od pogleda preputa
jui najveu masu poslova mlaoj generacij i. Sinovi i njiho
ve sestre i izgledaju neobino, naroito oni stariji i govorka
lo se da ih zdravlje izdaje.
J edna od Marovih kerki bila je odvratna ena reptil
skog izgleda koja je nosila izobilje neobiog nakita, oito
poreklom iz neke egzotine tradicij e kojoj je i ona udna
tij ara pripadala. Moj informator ju je vie puta zapazio i uo
je da se pria kako predmet potie iz nekog tajnog skrovita,
ili piratskog ili demonskog. Svetenici ili popovi, ili kako god
da su se danas zvali, takoe su nosili ovu vrstu ukrasa na
glavi, ali njih je retko ko mogao da spazi. Mladi nije video
druge stanovnike, ali je uo glasine da ih ima u okolini In
smuta.
v

454

S E N KA

N AD

I N S M 'U T O M

Marovi SU bili veoma povueni, ba kao i preostale tri

velike gospodske familije u gradu : Vejtovi, Gilmanovi i Eliotovi. Ziveli su u ogromnim kuerinama du ulice Voington i za neke od nj ih se govorilo da sakrivene dre izvesne
roake iji je lini izgled spreavao da budu javno pokaza
ni i ije smrti su uredno prijavljene i zabeleene.
U pozorivi me da mnoge table sa imenima ulica nedo
staju, momak mi je nacrtao grubu ali opsenu i detalj nu ma
pu istaknutih lokacija ovog mesta. Poto sam j e na trenutak
prouio, bio sam siguran da e mi biti od velike koristi i sme
stih je u dep uz obilato zahvaljivanje. Budui da mi se ni
je dopao zaputeni izgled jedinog restorana koji sam pret
hodno video, kupio sam poveu koliinu krekera sa sirom i
kolaia sa umbirom, kako bi mi kasnije posluili umesto
ruka. Odluio sam da uinim sledee, da proetam glav
nim ulicama, popriam sa svakim dooem koga susretnem
i uhvatim autobus za Arkam u osam asova. Ovaj grad, ka
ko sam ve video, predstavljao je znaaj an i svakako izraen
primer naselja u propadanju, ali kako nisam sociolog, odlu
io sam da svoja zapaanja ograniim na polj e arhitekture .
Tako otpoeh svoju sistematinu mada upola zbunjujuu
turu insmutovskim uskim, senkama zakrilj enim prolazima.
Preavi most i okrenuvi se ka huanju niih vodopada, pro
ao sam blizu Marove rafinerije koj a se inila neobino oslo
boenom industrijske buke. Ova zgradaje stajala na strmoj ,
visokoj obali reke u blizini mosta i otvorenog stecita ulica
koje, pretpostavih, mora da je preanj i centar mesta, za
menjen nakon Revolucije sadanj im Gradskim Trgom.
Poto sam ponovo preao uski procep na mostu ka Glav
noj ulici, nabasao sam na predeo potpune zaputenosti ko
ji me nekako natera da uzdrhtim. Urueni, zbijeni krovovi
kua formirali su zupaste i fantastine oblike naspram ne
ba gde se, iznad svih njih, nadvijao jezivi, obezglavljeni to
ranj prastare crkve. Neke kue du Glavne ulice behu na
stanjene, ali veina je bila daskama vrsto zakovanih vrata i
prozora. Niz nepoploane sporedne ulice spazio sam crne,
zj apee prozore naputenih straara, od kojih su se mnoge
pod opasnim i neverovatnim uglovima naginj ale, jer im j e
deo temelj a potonuo. Ovi su prozori tako sablasno zurili da
v

455

NEKRONOMIKON

je bilo potrebna hrabrost da se skrene istono, ka mor obali. Svakako, groza pred naputenom kuom narasta u e
ometrij skoj, a ne aritmetikoj progresiji, dok se kue urno
avaju da bi oformile itav grad smrknute pustoi. Prizor ta
kvih beskrajnih avenija ribooke praznine i smrti, i pomi
na takve povezane beskraj e crnih, sumornih prostorija oh-
uzetih vrljanjem pauine i seanj a i crva pobednika, s e [
zainje u oveku takve primarne, zaprte strahove i averzije.
da ih ak ni naj vra filozofUa ne moe raspriti.
Riblja ulica je bila isto tako pusta kao i Glavna, ali se raz
likovala po Lome to je imala mnogo skladita od cigle i ka
mena, jo uvek u dobrom stanju. Vodena ulica je maltene
bila njen duplikat, izuzev to su u njoj bili veliki procep i .
moru tamo gde su nekada bila pristanita. N e videh nijed
nog ivog stvora sem ponekog ribara na udaljenom obodu
luke i ne uh ni glasa sem pljuskanja plime u luci i huanja
vodopada Mentakseta . Ovaj gradi mi je sve vie iao na ner
ve i j a sam se sumnjiavo osvrtao za sobom dok sam lagano
iao svoj im putem nazad preko nakrivljenog mosta na Vo
denoj ulici. Most kod Riblje ulice, prema nacrtanoj mapi
bio je sruen.
Severno od reke bee tragova bednog ivljenja, uposle
ne zgrade za pakovanje ribe u Vodenoj ulici, dimnjaci koji
se pue i ponegde zakrplj eni krovovi, povremeni zvuci neo
dreenih izvora, poneka teturava figura u ogavnim ulicama
i blatnim prolazima, ali ove tragove ivota naoh jo mu
nij im od opustelosti na junom kraju grada. Pre svega, lju
di ovde behu odurniji i deformisaniji od onih blizu centra
grada, tako da sam se u nekoliko navrata prise tio neega
potpuno fantastinog to nisam mogao da sasvim odredim.
Nesumnj ivo j e tuinska krv u insmutovskim iteljima ovde
bila j aa nego dalje ka kopnu, osim, naravno, ako "insmu
"
tovski izgled ne predstavlja bolest umesto iga krvi, u kom
sluaju se moe smatrati da ova oblast sadri one uznapre
dovale sluajeve obolelih.
Jedan detalj koj i me je uznemiravao bilo j e rasprostira
nje zvukova koj e sam uo. Trebalo bi prirodno da se uju iz
vidno nastanj enih kua, a zapravo su esto naj glasniji bili
unutar najvre zakovanih i zamandaljenih fasada. Culo se
.._
..

456

SENKA

N AD

I N S M 'U T O M

kripanj e, trkaranj e, sumnj iva, gruba buka, i ja s nelago

dom pomislih na skrivene tunele koje je momak u dragsto
ru nagovestio. Odjednom se zapitah kako bi glasovi ovda
njih stanovnika zvuali. Do sada nisam uo ljudski govor u
ovom kvartu i bio sam neodreeno uznemiren mogunou
da ga uopte ujem.
Zastavi samo toliko dugo da osmotrim dve fine ali ru
evne stare crkve na Glavnoj i Crkvenoj ulici, pourih da na
pustim tu tegobnu priobainu sirotinju. Moj naredni logian
cilj bio bi Nju Cer Grin, ali nekako nisam mogao da se nateram da ponovo proem kraj crkve u ijem podrumu sam
spazio neobj anjivo zastraujuu siluetu tog svetenika ili pa
stora sa udnom dijademom. Pored toga, momak iz drag
stora mi je kazao da crkve, kao ni Dom Reda Dagona, nisu
preporulj iv komiluk za strance.
Stoga produih na sever du Glavne ka ulici Martin i kre
nuh ka kopnu, bezbedno preavi Federalnu ulicu severno
od Grina i uoh u propali, nekada vlastelinski kraj u sver
nom delu ulica Brod, Voington, Lafaj et i Adams. Iako su ove
gospodstvene stare avenije vremenom postale dombaste i
neouvane, njihova brestovima osenena slava nij e bila u pot
punosti iezla. Zgrada za zgradom mi je obuzimala pogled,
veina nj ih iskrzana starou i zakovana daskama meu za
putenim krajem, ali u svakoj ulici je po jedna ili dve poka
zivala tragove stanovanja. U ulici Voington bee niz od e
tiri ili pet kua sjajno obnovlj enih i sa fino odravanim trav
njacima i batama. Najraskonij a od ovih, sa parterima i
rokih terasa koje su se pruale sve do ulice Lafaj et, mora da
je bila dom Starog Mara, obole log vlasnika rafinerije.
U svim ovim ulicama ne bee ni ivog stvora na vidiku
i ja se zamislih nad pOLpunim odsustvom pasa i maaka li
Insmutu . Takoe me je udilo i uznemiravalo to to zapa
zih, ak i na nekim od najbolje ouvanih vila, da su prozo
ri na treem spratu i tavanu po pravilu zakriljeni daskama.
Sklanj anj e od oiju i tajanstvenost izgledahu univerzalni u
ovom utihnulom gradu tuinstva i smrti, i ne mogah da se
otrgnem utisku da me prate i iz potaje posmatraju lukave,
izbulj ene oi to nikada ne trepu.
v

457

NEKRONOMIKON

Uzdrhtao sam kada se raspukli odjek treeg asa ogla

sio sa tornja levo od mene . I previe dobro sam se seao po
grbljene crkve iz koj e su ovi zvuci potekli. Pratei ulicu 0ington ka reci sada se suoih sa novom zonom nekadanje
industrije i trgovine i spazih ruevine fabrike ispred mene,
kao i druge, zajedno sa tragovima stare eleznike stanice i
pokrivenog eleznikog mosta iza nje, uz liticu s moje de
sne strane.
Nesigurni most preda mnom bee oznaen upozorenjem
ali j a prihvatih rizik i preoh ponovo na junu obalu gde se
povratie znaci ivota. Pritajene, teturave kreature prikrive
no su zurile u mom pravcu, a normalnija lica gledala su me
hladno i udnovato . Insmut mi je sve bre postaj ao nepod
nolj iv i j a skrenuh niz ulicu Pein ka Trgu u nadi da izna
em nekakvo vozilo koje bi me odvezlo do Arkama jo ra
nije od dalekog asa polaska onog zlokobnog autobusa.
Upravo sam u tom trenu spazio ruevnu vatrogasnu sta
nicu s' leve strane i primetio starca crvena lika, raupane
brade i vodenj astih oiju, odevenog u neopisive krpe, koji
je sedeo ispred i razgovarao sa dvojicom vatrogasaca, neu
gl ednih, ali ne i abnormalnog izgleda. Ovo, svakako, mora
da j e Zadok Alen, poluludi pijanac neodreene starosti ije
su prie o Insmutu i njegovoj senci bile tako ogavne i neve
rovatne.
III
Mora da me je opseo neki avo perverznosti ili neki sar
donini nagon iz mranih, skrivenih dubina koj i me je na
veo da naglo promenim planove. Davno pre toga bio sam
reio da svoja osmatranja ograniim samo na polj e arhitek
ture, i ak i tada urio sam ka Trgu u naporu da doem do
neega to e me brzo prebaciti iz ovog gnojem nagrienog
grada smrti i truljenj a, ali prizor starog Zadoka Alena zaeo
j e nove tokove u mom umu i naterao me da nesigurno uspo
rim korak.
Uveravali su me da ova starina ne moe a da ne nagi
nje divljim, nepovezanim i neverovatnim legendama, i upo
zorili da za mene nij e bezbedno ako me stanovnici vide ka458

SENKA

N AD

I N S M 'U TOM

nJ Im razgovaram, pa opet, pomIsao na vremenom naQTienog svedoka propadanj a ovog mesta, sa seanj ima to
eu do ranijeg doba brodova i fabrika, bee mamac od ko
jeg nikakvo nametanj e razuma nij e moglo da me odvrati.
);" aj zad, najudniji i najlui mitovi esto su tek simboli ili
alegorije zasnovane na istini, a stari Zadok mora da je vi
deo sve to se deavalo oko Insmuta u poslednjih devedeset
<Todina. Izvan razuma i opreznosti uspalila se radoznalost, i
u mladalakoj sebinosti poverovah da u biti u stanju da
prosejem sr prave istorije iz zbrkanih, ekstravagantnih iz
liva koj e u verovatno dobiti uz pomo sirovog viskija.
Znao sam da ga ne mogu ugrabiti odatle, tada, j er bi va
trogasci svakako primetili i bunili se. Umesto toga, mislio
am, pripremiu se nabavkom neto krijumarenog pia na
mestu gde mi je momak iz dragstora rekao da ga ima u iz
obilju. Potom u da se, naizgled nehaj no, vrzmam oko va
trogasne stanice i krenem za Zadokom kada se upusti u jed
nu od svoj ih uestalih etnji. Onaj mladi j e kazao da j e sta
rac vrlo nemiran i da retko sedi oko stanice due od sat ili
dva u cugu.
Bocu od litre viskija kupio sam l ako, mada ne i j eftino,
sa zadnj e strane zaputene prodavnice iroke potronje od
mah iz Trga, u ulici Eliot. Prlj avi prikan koji me j e usluio
imao j e u sebi trunku onog buljavog insmutovskog pogleda,
ali bio je ljubazan na svoj nain budui daje, verovatno, na
viknut na strance sklone veselju te vrste, kamiondije, na
kupce zlata i njima sline, kakvi su ponekad navraali u me
sto.
Doavi ponovno na Trg videh da j e srea uz mene, j er
ba tada se iz ulice Pein iza ugla Gilmenovog Doma pomo
lila visoka, mrava, u rite odevena figura samog Zadoka Ale
na. U skladu sa moj im planom, panju mu privukoh j asno
pokazujui tek kupljenu bocu i ubrzo shvatih da je ovaj po
eo da se poudno vue za mnom dok sam odmicao ulicom
Vej t u pravcu najnaputenij e oblasti koj e sam mogao da se
setim.
Na svom putu upravljao sam se mapom koju mi j e de
ko iz dragstora spremio i smerao sam ka potpuno napute
noj deonici junog dela naselja uz dokove, koju sam pret0 S

459

NEKRONOMIKON

hodno ve posetio. Jedini ljudi na vidiku behu ribari na uda

ljenom bedemu i krenuvi nekoliko blokova juno moga
sam da i od njih budem zaklonjen, tako da pronaem par
mesta na nekom naputenom doku gde bih slobodno i ne
primeen mogao da nadugako ispitujem starog Zadoka. pre
no to sam dospeo do Glavne ulice iza sebe zauh prigu e
"
no i zadihano " Hej , gospodine! i tada dopustih starcu da
me sustigne i obilato potegne iz boce .
Poeo sam oprezno da ispipavam teren dok smo hoda
li kroz pusto i ludaki naherene ruevine, ali ubrzo otkrih
da se matori j ezik nije dao razvezati tako lako kao to satil
oekivao. Napokon spazih travom urastao otvor ka moru iz
meu tronih ciglenih zidova, odakle se ka okeanu pruao
dok nainjen od zemlje i kamenja. Gomile kamenja maho
vinom pokrivenog blizu vode obeavale su prihvatljiva sedi
ta, a scena bee zaklonjena razruenim severnim skladitem
od bilo ij eg pogleda. Evo, pomislih, idealnog mesta za po
dui i potajni dij alog, i tako povedoh svog kompanjona niz
stazu i odabrah mesta za sedenj e na mahovini. Atmosfera
smrti i pustoi bee sablasna, a smrad ribe skoro nepodno
ljiv, ali bio sam reen da ne dozvolim da me ita sprei u namen.
Ostalo mi j e oko etiri asa za razgovor kako bih stigao
da uhvatim prevoz do Arkama u osam sati i ja poeh da drev
nog pijanca obasipam veim koliinama alkohola, dok sam
istovremeno grickao svoj skromni ruak. U nuenju alko
hola bio sam paljiv da ne preteram, jer nisam hteo da se
Zadokova vinska brbljivost obeznani do nivoa komirane otu
pelosti. N akon jednog asa njegova tvrdoglava tajanstvenost
poe lagano da se topi, ali na moje veliko razoarenje jo
uvek je izbegavao moja pitanja o Insmutu i nj egovoj seno
vitoj prolosti. Bio je spreman da brblja o aktuelnim tema
ma pri emu je otkrivao dobru upuenost u dnevne novine
kao i izraenu tendenciju ka sentencijama seoske filozofe.
Pri kraju drugog asa poboj ah se da mojih litar viskija
nee biti dovolj no da proizvede eljene rezultate, i poeh da
se pitam ne bi li bilo dobro da Zadoka ostavim tu i odem po
jo pia. Ba tada, meutim, sluaj je stvorio priliku koju
moja ispitivanj a nisu mogla da naine, a promuklo starav

460

SENKA

N AD

I N S M 'U T O M

ko brbljanje krenulo je u pravcu koji me je naveo da se nag

nem ka nj emu i ponem paljivo da sluam. Lea su mi bi
la okrenuta ka moru to je bazdilo na ribu, ali on je gledao
ka njemu i neka neodreena stvar navela je njegov zalutali
pogled da se zalepi za prizor niske, udalj ene linij e avoljeg
Grebena, koji se tada ukazivao na fascinantno jasan nain
iznad talasa. Taj prizor mu se izgleda nije dopao, j er on za
poe seriju priguenih kletvi koju okona poverljivim apa
tom i kezom znalca stvari to se drugima ne otkrivaju. N ag
nuo se ka meni, zgrabio revere mog kaputa, i proitao od
reene nepogreive naznake:
"Tam' j e sve to poelo. To prokleto, zlobno mesto 'de du
boka voda poinje. Vrata pakla, ist pad skroz dole do dna
koj e nijedan mera ne mo' da do'vati . Stari Kap' tan Obed
je to uradio, on, koji je na'o vie no to je treb'o tamo, na
ostrvima Junog Mora.
U to vreme sve je krenulo naopako. Trgovina propada,
vodenice gube pos'o, ak i one nove, a nai najbolji muevi
izginuli ko soldati u ratu osamsto dvan' este il' propali zajed
no sa brigantinom Elizi i teretnim brodom Render, oba su
pripadala Gilmenu. A Obed Mar, on ti je im' o tri broda na
vodu. Brigantin Kolumbi, brig Hefti i barku Kra0ica Sumatre.
On bee jedini koj i je nastavio trgovinu sa Pacifikim ostr
vima i Indokinom, mada j e i on Esdras Martin s nj ego
vom Malajskom Nevestom pokuao to isto, ali ne kasnije od
osamsto dvajes' osmu.
Al' nigde ga nema takav ko Kap'tan Obed, taj prirepak
Sotonin! Heh, heh! Seam se kak' je priCo o stranim zemlja
ma i govorio da je na narod tupav to ide na te hrianske
skupove i trpi kijamet pokunjeno ko ovce . Kaz'o j e da bi
nam bolje bilo kad bi imali bogovi ko tamo neki na tim ostr
vima, bogove koji bi donele dobar ribolov, ako bi im mi pri
neli rtve kako treba i koji bi zaistinski odgovorili na moli
tve, a ne ko ovaj mutavi hrianski bog.
Mat Eliot mu bee prvi kapetan i on je mnogo priao,
al' protiv toga da narod obavlja bilo ta na paganski nain.
On j e pri'o o ostrvu istono od Otaheiti 'de su bile grdne
kamene ruevine starije nego bilo ta to mi znamo, slino
ko one na Ponape, meu karolinka ostrvlj a, al' sa golemi
46 1

NEKRONOMIKON

kipovi ko oni na U skrnjem ostrvu. Tam' blizu je bilo i

lo vulkansko ostrvo 'de su imale drugaij e rezbarij e, ru
ne skroz izlizane, ko da su nekad bile ispod mora, i s\ e i kane sa gadnim udovitima na njim' .
E pa, gospodine, taj je Mat reko da domoroci tamo im3ju svu ribu kOl'kogod mo' da na'vataju i da nose na sebi na
rukvice i krune nainj ene od nekog udnovatog zlata i pre
krivene sa slikama udovita, ba ko na onim ruevinama
malog ostrva, ko neke ribolike abe il' abolike ribe, al na
metene u takve poze ko da su, boe me sauvaj , ljucka b'
a. Nikoga nij e mog'o da natera da prizna otkud im sve le
stvari, i svi ostali domoroci su se udili kako ovima usp eya
da na'vataju tol'ku ribu kad su oni, odma' na susednom o cr
vu imali mrav ulov. Mat se udio tome, kao i Kap'tan Obed.
Obed je, pored toga, spazio da mnogo lepog mladog s era
obino zauvek nestane i sve tako, iz godinu u godinu, kao i
da meu nj ima nema mnogo matorog sveta. Isto tako, mi
slio je da neki meu tim narodom izgledaju udnij e nego
to je obiaj meu Kanaki.
Ipak, Obed bee taj koj ' je uspeo da ih natera da mu pri
znaju istinu. Ne znam kak' je to uspeo, al' po'o j e tako to
j e trgovao sa tim zlatnin stvarima to su ovi nosili. Pit' o ih
j e 'de nalaze te stvari i dal' moe da nau jo, i na kraj iz
vuko priu iz starog poglavice, Valakea su ga zvali. J edino je
Obed mog'o da poveruje tom matorom avolu, al' Kap'tan
je it' o ljude ko da su knjige. Heh, heh ! Niko mi danas ne
veruj e kad priam, pa sigurno nee ni ti, mome, mada,
sad kad te bolje zagledam, reko bi da ima te promuurne
oi ko Obed to je imao."
Starev apat je postajao slabiji, i j a se zatekoh u drhta
vici pred uasnim i iskrenim nagovetajem znaenj a u into
nacij ama, iako sam znao da njegova pria teko daje ita vi
e od pijaneve fantazije.
" E pa, gospodine, Obed j e sazn' o da na zemlju ima stvo
renja za koje veina nije ni ula, a i kad bi uli, ne bi u nji'
poverovali. Izgleda da su ovi Kanaki rtvovali mnogo mom
ia i devoj aka, i sve to za nekakve bogo-stvorenja to ive
pod morem, kako bi dobijali usluge za uzvrat. Sreli su ta bi
a na malom ostrvcu sa udnim ruevinama, i izgleda da su
462

SENKA

N AD

I N S M 'U T O M

te gadne slike sa abo-ribljim udovitima trebale da prika

zuju ba nji'. Mo' biti da su od tak'a stvorenja posle nasta
le prie o sirenama i nj ima slinim.
Imali su svakakve gradove dole na dnu mora i ovo ostrv
ce je izdignuto odozdole. Izgleda da su bila iva stvorenja u
kamenim zgradurinama kad se ovo dno izdiglo iz talasa i
postalo ostrvo. Tako su Kanaki saznali da ovi ive tamo do
le. Sporazumeli su se sa znakovima ruku im su se malko
oslobodili od stra', i ubrzo su sklopili pogodbu.
Oni vole ljucke rtve. Primali su ih mnogo ranij e, al' su
posle nekog vremena izgubili kontakt sa gOfI im svetom.
Sta su radili sa rtvama nije na meni da kazujem, a reko bi'
da ni Obed nije mnogo zalazio u detalje. Al' domorocima
nije smetalo poto su bili oajni zbog svih tih nedaa to su
ih strefile. Davali su im jedan broj mladi' dvaput godinje,
na Valpurgij sku no i na No Vetica, redovno i marlj ivo. Isto
su im davali te rezbarije to su pravili. A ovi su im za to obe
ali mnogo ribe koju su terali iz ceo okean, i poneku zlatnu
stvar s vreme na vreme.
I tako, ko to reko, domoroci su ih sretali na malom vulkanskom ostrvcu, ili su tamo II kanuima sa rtvama, i tako
to, a nazad se vraali sa zlatanim nakitom kol'ko im se svi
alo. U poetku stvorenja nisu dolazili na veliko ostrvo, al'
su posle poeleli. Izgleda da su namerili da izmeaju krv sa
narodom, pa su se im se pridruili u vreme velike ceremo
nije, za Valpurgij sku no i za No Vetica. Vidi, oni su mo
gli da ive i ispod vode i na kopnu, kao amfibije, valj da. Ka
naki su im rekli da bi narod na drugim ostrvima mog' o da
poeli da ih satre, ako bi saznali da su ovi tu, al' stvorenja
su kazala da ih ba briga, jer bi oni mogli da zatru itav ljuc
ki soj , samo kad ih ne bi mrzelo sa tim da se zamlauju, i
tav soj , izuzev onih koji imaju odreene belege to su nekad
koristili Oni Stari, kojigod da su oni .
Sto se tie oplodnj e sa ovim abolikim ribama, Kanakima j e isprva bilo malo gadno, al' posle su saznali neto to
j e uinilo da drugaij e gledaju na to. Izgleda da je ljucka vr
sta nekako povezana sa ovim zverima iz vode, kao da je sve
ivo nekad davno izgmizalo iz vode, i malo mu fali da se
promeni i vrati nazad. Kanakima su rekli da ako s njima pov

o'

463

N 6K R O N O M I K O N

meaju krv, ima da dobiju decu koja e isprva da izgledaju

ko ljucka deca, al' e kasnije da se promene da nalikuju nji
ma, dok se skroz ne vrate u vodu i ne pridrue glavnom de
lu soja, tamo pod vodom. A ovo je bilo najvanije, mladiu.
ti koji su se pretvorili kao u ribe i otili pod vodu nikad ne
e umreti. Oni nikad ne umiru, sem ako ih ne ubije.
Pa, gos'n', izgleda da su ovi ostrvljani bili ve puni ribUe
krvi od ovih ispod vode u vreme kad i' je Obed upoznao.
Kad bi oni ostarili i to im se poznalo, nji' su uvali sakrive
ne dok ne bi bili spremni da napuste mesto i odu pod vo
du. N eki su ovim bili taknuti vie nego ostali, a pojedini se
nikad nisu promenili dovoljno da preu u vodu, al' veinom
su se menjali ba ko to su im rekli. Oni koji su se rodili sli
ni stvorenjima ranije su se i menjali, ali oni to su izgledali
skoro sasvim ljucki, ponekad su ostajali na ostrvo dok nisu
bili preko sedamdeset godina stari, mada su i pre toga ili
na probna ronjenja. Ovi to su preli pod vodu esto su do
lazili gore u posetu, pa nije bilo udno da ovek pria sa u
kun-ukun-ukun dedom koji je napustio kopno pre vie od
dvesta godina.
I svi su skroz napustili stra' od smrti, izuzev kad su ra
tovali sa drugim ostrvUanima, ili kad rtvovani za bogove
mora u dubinama, ili stradali od zmi'skog ujeda il' kuge il'
neke brzonapredne bolesti, pre nego to bi skroz preli pod
vodu, al' svi su jedva ekali tu promenu koja posle nekog
vremena nije ni izgledala tako strano. Mislili su da to to
time dobijaju vie je nego vredno u zamenu za ono to su
naputali, i mislim da je i Obed mislio slino kad je malo
porazmislio o prii starog Valakea. Meutim, Valakea je bio
meu retkim koji nisu imali ribUu krv, poto je bio iz kra
ljevske loze koja se enila samo sa kraljevskom lozom sused
nih ostrva.
Valakea je pokazao Obedu grdne rituale i prizivanja za
ove iz mora i pustio ga da vidi neke od ljudi iz sela koji su
se mnogo izmenili od ljuckog oblika. Al' nekako, nikad ga
nije pustio da vidi neki od stvorenja ispod vode. Na kraj mu
je dao nekakvu udnu didamidu napravljenu od olova il'
tako neto, i reko da e ovo da mu privue ribolike iz bilo
kojeg mesta pod vodom gde ovi imaju gnezdo. Postupak je
464

SENKA

N AD

I N S M 'U T O M

da se ovo udo baci pod vodu uz ispravne molitve, i tako to .

Valakea je kazao da su ova stvorenja ratrkana svuda po sve
tu, i svako ko bi 'teo da potrai mog' o bi da im nae gne
zdo i pozove ih na povrinu.
Matu se uopte nije dopadala ova rabota i 'teoje da Obe
da skloni iz ove trgovine sa ostrvom, al' Kap'tan je bio dr
an na zaradu i svatio je da bi one zlataste stvari mog' o da
dobije tor ko j eftino, da bi mu isplatilo da se samo nj ima po
sveti. Stvari su tako ile godinama i Obed je dobio dovoljno
zlata daje mog'o da otvori rafinerij u u Vej tovom starom, za
putenom mlinu. Nije smeo da prodaje nakit takav kakav je
bio, jer bi ljudi mnogo zapitkivali. Al' opet, poneko od nj e
govi' mornara bi do'o do nekog komada i prodao ga dalje,
iako su se zarekli da e da ute, a i on sam j e doputao da
njegove enskinj e iz familije nose komade koji su izgledali
ljuckije od ostali .
E pa, tu negde oko tri' es' osme, kad sam j a imao sedam
godina, Obed je otkrio da je neko utamanio ove ostrvljane
izmeu dva njegova putovanja. Izgleda da su ovi sa sused
nih ostrva nanjuili ta se tu radilo i uzeli stvari u svoje ru
ke. Mora da su imali stare maij ske znakove od koji' su se
morska stvorenja jedino bojala. Ko bi ga znao ta eka bilo
koga od Kanaki plemena idui put kad morsko dno isplju
ne na povrinu ruevine starije od bibli'skog potopa. Al' bo
goboj aljivi su bili ovi to ih istrebili, nisu ostavili kamen na
kamen da stoji niti na glavnom ostrvu, niti na onom malec
kom, vulkanskom, izuzev oni' delovi ruevina to su bili pre
golemi da se preture. N a nekim mestima bilo je poreano
malecko kamenje, kao neke amajlije, sa urezanim onim to
danas zovu svastika. Mora da su to bili znakovi Oni' Stari' .
Narod je bio skroz istrebljen i nigde ni traga zlaanim stva
rima, a niko od Kanaki iz okoline ne bi ni re reko o celoj
stvari. N e bi ak ni priznali da su nekad tu iveli ljudi.
To je, prirodno, ee pogodilo Obeda, poto mu je re
dovna trgovina ionako loe ila. A pogodilo je, takoe, i ceo
Insmut, poto u tim danima plovidbe posada j e zaraivala
proporcionalno prema zaradi onoga iji je brod. Narod iz
mesta je teka vremena primio nekako ovei, pomireno sa
465

NEKRONOMIKON

sudbinom, al' njima je loe bilo to j e ribolov bio slab, a

mlinovi nisu ba radili kako valj a.
U to vreme Obed je poeo da ih proklinj e to su tupi ovce i to se mole hrianskom nebu koje im i nije poma
galo. Reko im j e da je znao za narod koji se molio bogmi
ma to stvarno pruaju ono to ti treba i kaz' o da ako bi _e
grupa mukaraca udruila s njim, on bi moda mog' o da
stekne izvesne moi koj e bi im donele mnogo ribe i popri
lino zlata. Naravski, oni koji su slubovali na Kraljicu Su
matre videli su ostrvo i znali su ta on pria, pa nisu bili elj
ni da se zbliavaju sa stvornjima iz mora ko to su uli da e
pria, al' oni koji nisu znali o emu se tu radi postadoe za
vedeni Obedovom priom i pitae ga kako mo' da ih usme
ri prema veri koja donosi rezultate ."
Ovde se starina malo vajkao, mrmljao, i potonuo u za
miljeno i zabrinuto utanje. Nervozno se osvrtao preko ra
mena, a onda se zagledao, fasciniran, u udaljeni crni gre
ben. Kada sam mu se obratio on nij e odgovorio i znao sam
da ga moram pustiti da dovri bocu. Ludaka pripovest ko
ju sam sluao duboko me je interesovala, jer sam slutio da
se negde u njoj skriva neka vrsta grube alegorije zasnovane
na neobinosti Insmuta, razraene matom istovremeno kre
ativnom i punom delia egzotinih legendi. Ni za trenutak
nisam poverovao da egova pria ima istinsku zasnovanost
na stvarnim zbivanjima, ali uprkos tome, pria je sadrala
nagovetaj istinskog uasa, ako nita drugo, a ono zbog refe
renci na udne dragulje oito srodne onoj zloudnoj tijari
koju videh u Njuberiportu. Moda su ti ukrasi ipak dospeli
sa nekog udnog ostrva i moda su te preterane prie bile
lai pokojnog Obeda lino, a ne ovog pradrevnog pijanca.
Dodao sam bocu Zadoku i on je iskapio do poslednje ka
pi. Bilo je udno kako je uspevao da podnese toliko viskija,
jer nije se mogao zapaziti ni trag zaplitanja i vrskanja u nje
govom visokom, promuklom glasu. Polizao je grli flae i uba
cio j e u svoj dep, a onda poeo da klima glavom i lagano
apue sam za sebe. Nagnuo sam se blie njemu ne bih li
uhvatio koju artikulisanu re i uinilo mi se da sam primetio
podsmeljivi kez iza gustih, prljavih zulufa. Da, zaista je iz
govarao rei, i uspevao sam da pohvatam njihov povei deo.
466

SENKA

NAD

INSMUTOM

" Siroma' Mat. Mat je izpoetka bio protiv. Pokuav' o da

privue narod na svoju stranu i nadugako pri'o s popovi
ma, al' daba. Oterali su Kongregacionog svetenika iz gra
da, a onaj Metodista je sam pobeg' o. Reenog Babkoka, bap
tis tikog svetenika, nikad vie nisam video. J ehovin gnev,
bio sam malo detence, al' uo sam to sam uo, i vid'o to
sam vid' o. Dagon i Astaret. Belial i Belzebub. Zlatno tele i
idoli kananski i filistinski, bogohulnosti vavilonske. Mene,
mene, tekel, upharisn . . . "
Opet se zaustavio, i videvi taj pogled vodenjikavih pla
vih oiju uplaih se da j e ipak na ivici kome. Ali kada sam
ga lagano uhvatio za rame on se okrenuo sa neoekivanom
hitrinom i izbacio j o nej asnih fraza.
" N e veruje mi, j e li ? Hej , heh, heh, kai mi onda, mla
diu, zato je Kap'tan Obed zajedno sajo dva'es' drugi' lju
di veslao sve do avoljeg grebena i usred noi poj ao tol'ko
glasno da si mog'o da ga uje u gradu, kad je vetar duvao
kako treba? Ajd' to mi kai! I kai mi to je Obed stalno ba
cao neke teke stvari dole u duboke vode s one strane Gre
bena gde se dno naglo strmoglavljuj e ko litica dublje nego
to ovek mo' uopte da izmeri? Kai mi taje radio sa onom
udno oblikovanom olovnom didamidom to mu je dao
Valakea? A, mome? I ta su onol'ko vikali na Valpurgij sku
no, pa opet, na No Vetica? I zato su u crkvi novi svete
nici, koji su do jue bili mornari, nosili one neobine man
tije i pokrivali se sa zlatnim stvarima koje je Obed doneo?
EJ ";l. "
Vodenaste plave oi sad su skoro podivljale i postale ma
nijake, a prljavo bela brada kao da j e varniila elektrici te
tom. Stari Zadok mora da je primetio da sam ustuknuo, jer
je poeo zlo da se kikoe.
" Heh, heh, heh, heh ! J el' sad poinje da s'vata? Mo
da bi ' teo da si bio ko ja onih dana kad sam nou iz kupo
le na vr' moje kue viao morska stvorenja. O, mogu ti re
i da klinadija ima velike ui, i meni nita nije promaklo
od svega ta je priao Kap' tan Obed i njegovi sledbenici na
Grebenu. Heh, heh, heh. Ili, recimo, ta kae na to da sam
uzeo dvo gled od mog oca i iz kupole video greben gusto na
ikan obrisima koji su smesta zaronili im se mesec podig' o?
467

NEKRONOMIKON

Obed i nj egovi ljudi bili su u amcu, al' ova stvorenja

zaronila s druge strane, u dubine, i vie nisu izronila . . .
Dal' bi voleo da si klinac, sam u kupoli na krovu, i da
posmatra figure koje nisu ljucke figure ? A? . . Heh, heh.
heh?"
Starac je postajao histerian, i ja poeh da se tresem 117 nemiren neim to nema imena. Spustio j e svoje kvrgaye
kande na moje rame, i meni se uinilo da nj ihovo drhta
nje nije sasvim poticalo od pij anstva.
" Recimo da si jednu no vid' o kako neto teko izbacuju
iz Obedovog amca iza grebena, a onda idui dan uje da
je neki deko nestao iz svoje kue? Ej ! Dal' je iko vie navo
i traga i glasa od Hirama Gilrnana posle toga? J el' jeste . lli
od Nika Pirsa, i Lueli Vaj ta, i Adoniram Sautvika, i Henri Ga
risona? Eh? Heh, heh, heh, heh . . . Oblija koje se sporazu
mevaju jezikom znakova, one koje su uopte imale ruke.
Pa, gospo'n, u to vreme je Obed poeo da opet staje na
svoje noge. Narod je viao njegove tri 'erke kako na sebi
nose zlato koje niko dotad nije video, i dim je poeo da se
vij e iz rafineri' skih dimnjaka. I drugima je krenulo, takoe.
Riba se zapatila u zalivu i samo eka da bude u'vaena i bog
ti ga zna kol'ke smo isporuke odvezli brodovima za Njube
riport, Arkam i Boston . U to je vreme Obed sredio da do
nas doe ogranak pruge. Neki ribari iz Kingsport uli su za
na ulov i doli u buljucima, al' svi su nestali. Niko ih vie
nije video. I ba su tad nai ljudi organizovali Ezoteri'ski Red
Dagona i kupili Masonski Dom za nj ega. Heh, heh, heh ! Mat
Eliot je bio mason i bunio se to ovo prodaju, al' i on je usko
ro nestao bestraga.
Upamti, ne kaem j a da je Obed 'teo da napravi stvari
ovde ko na ono Kanaki ostrvo. Ne verujem da je isprva na
merav'o meanj e sa ovima, nit' da odgaja omladinu koja e
da ide pod vodu i pretvori se u besmrtne ribe. 'Teo je one
zlatne stvari, i bio spreman da plati dobru cenu, a isto tako
su i egovi kompanjoni bili zadovoljni, bar u prvo vreme .
Kad j e dola et'res' esta grad je poeo da posmatra i
razmilja svojom glavom. Previe naroda j e nestalo, previe
ludih propovedi u crkvi nedeljom, previe pria o tom gre
benu. Ko zna, moda sam i ja malko doprineo s mojom pri_

468

N AD

SENKA

I N S M 'U T O M

om odborniku Mauriju o onom to sam video iz kupole.

J edne noi okupi se grupa koja je pratila Obeda i njegove
sve do grebena i uli su se pucnj i izmeu amaca. Idui dan,
Obed i jo dva' es' dva njegova nau se u apsu, i svi se pita
ju ta se deava i za ta ih tano optuuuju. Boe, da je iko
mog' o da zna ta e da usledi, dve-tri nedelje kasnij e, j er ni
ta nije bilo baeno u vodu svo to vreme . . . "
Zadokj e pokazivao znake straha i iznurenosti i j a ga pu
stih da malo uti dok sam nelagodno bacao poglede na moj
sat. Plima j e sada poela da nadolazi i zvuk talasa kao da ga
je razbudio. Bilo mi j e drago zbog te plime, j er kad se vo
da digne riblji smrad moda nee biti tako jak. Ponovo sam
se napregao da uhvatim njegov apat.
" Kad j e dola ta odvratna no, ja sam ih video. Bio sam
u kupoli. Citave horde. Citava jata. Preko grebena pa u vodu, plivaju prema luci i ulaze u Menakset. Boe, ta se de
avalo na ulicama Insmuta te noi. Lupali su i na naa vra
ta, al' tata nije 'teo da otvori.Onda se popeo kroz kuhinj ski
prozor sa musketu da nae odbornika Maurij a i vidi kako
moe da pomogne. Gomile mrtvi' i ranj eni' . . . pucnjava i vriska . . . vika na Starom trgu i Grackom trgu i u Nju Cer Grin,
razvaljena vrata od apsanu, obznana, izdaja. Kazali su da je
to kuga kad su ljudi doli i vid'li da nam pola naroda fali.
Niko nije ostao osim oni koji su 'teli da budu uz Obeda il'
barem da ute o svemu. J a nikad vie nisam video oca."
Staracje dahtao i obilato se znojio. Jojaeje stezao moJ e rame.
" Ujutro su sve poistili, al' ostali su tragovi. Obed j e pre
uzeo vlast i rekao da se stvari od sad menjaju, ostali mora
da uestvuju u ceremonij i, a odreene kue moraju da pri
me goste . Stvorenja su ' tela da se pomeaju s nama kao sa
Kanakima, a Obed nije imao nameru da ih u tome sprea
va. Daleko j e oti'o, Obed, skroz poludeo po tom pitanju.
Rekao je da su nam oni done li blago i ribe, i zasluuju da
dobiju to za im ude.
Spolja gledajui nita se ne menj a osim da krij emo od
stranaca j er znamo ta je dobro za nas.
Svi smo morali da uzmemo Zavet Dagonov, a kasnije smo
trebali da primimo i drugi i trei zavet. Oni koj i su posebv

469

NEKRONOMIKON

no pomagali, dobijali su posebne nagrade, zlato i tako [o

Nema svrhe da se ustruava kad ovih uda ima na milio
ne, tamo dole . Oni bi radije da ne izlaze na povrinu i da
ne istrebe ljucku rasu, al' ako bi ih neko odao i naterao, o .
bi mogli da urade ba to .. Mi nismo imali te stare amajlije
koj e ih odbij aju kao to su imali narodi u Junim morima
a Kanaki nisu 'teli da otkrivaju svoj e tajne.
Daj im dovoljno rtvi i divljakih didamida i da su II
luci kad poele, i oni e nas ostaviti na miru. Nisu ni stran
ce dirali, ako ire neke prie van grad, izuzev ako ba po
nu da njukaju. Svi u zajednicu vernika, Red Dagona, i de
ca nikad nee da umru, nego se vraaju Majci Hidri i Ocu
Dagonu od koji' smo svi mi potekli nekad davno. la! la! Ktu
lu ftagn! Fnglui mgluanfh Ktulu Rlij eh ugahnagl ftaga . . .
Stari Zadok j e brzo tonuo u isto bunilo i ja zadrah dah.
Siroti starac, u kakve jadne dubine halucinacije ga je doveo
alkohol, u spoju sa mrnjom prema svom tom trulj enju, otu
enosti i bolestima oko njega, i proizveo ovakav uticaj na
nj egovu buj nu matu? Sada je poeo da jei, a suze mu kre
nue niz izbrazdan e obraze u dubine brade.
" Boe, ta sam sve vid'o od moje petnaeste godine! Me
ne, mene, tekel, upharsin! Ljude koj i su nestali, il' one koj i
su se sami ubili. Oni koj i su priali po Arkamu ili Ipsviu i
drugim mestima, nj i' su proglasili ludacima, kao to su i me
ne sad, al' Boe ta sam sve vid' o. Odavno bi me oni ubili
zbog svega to znam, al' ja sam prvi i drugi Dagonov Zavet
primio od Obeda lino, i zato sam bio zatien, osim ako bi
njihova porota dokazala da sam namerno raspriavao stva
ri, al' ja nisam primio trei Zavet, pre bi crko nego to da
uradim.
Postalo j e jo loij e u vreme Graanskog rata, kad su de
ca roena posle et'res' este poodrasla, odnosno, bar neka
od nj i'. Bilo me je stra' i nisam vie njukao posle te gadne
noi, i nikad vie nisam video nijednog od ovi' izbliza. To
j est, nijednog od punokrvnih. Oti"o sam u rat i da sam imao
neto u glavi nikad se vie ne bi vratio, nego bi se naselio
negde daleko odavde. Al' ljudi su mi pisali da ovde nij e vi
e tol'ko loe. To je, sigurno, bilo zato to su dravni pozi
vari bili u mestu posle e'set tree. Posle rata bilo j e opet
"

470

SENKA

NAD

IN SMUTOM

onako loe ko i ranij e. Ljudi poee da se osipaju. Mlinovi

i radnj e zatvoreni, plovidba obustavljena, a luka zakrena,
pruga prekinuta al' oni, oni nikad nisu prestali da plivaju
tamo 'vamo od tog prokletog avoljeg grebena p a u reku i
nazad, i sve vie tavanskih prozora si mog'o da vidi zatara
bljenih, i da uje buku iz kua u kojim niko ne bi trebalo
da stanuje.
Ljudi unaokolo su priali o nama, sigurno si uo neto
od toga, poto vidim kakva mi pitanj a postavlja. Prie o
stvarima koj e su povremeno viali, i o tom udnom nakitu
koj i jo uvek odnekud dolazi, a nije sav od topljenog meta
la, al' nikad nita definitvno. Niko ne veruje. Za ove zlatne
stvari kau da je piracki pIen i nagaaju da narod u Insmu
tu ima tuinsku krv il' da je teke naravi il' tako neto. Sem
toga, oni koji ovde ive gledaju da oteraju strance kol'ko god
m ogu, a kod ostali' ne podstiu radoznalos' , naroito kad se
priblii no. Zivotinje se plae od stvorenja. Konji su se po naali ko mule, al' sve se to reilo kad su stigli automobili.
Cet'res' este je Kap'tan Obed uzeo drugu enu koju niko u gradu nije video. N eki kau da je nije 'tea, al' su ga na
terali ovi to ih je prizvao. Imao je tri deteta s njom. Dva su
nestala u mladosti, al' trea, erka, izgledala je ko normal
no eljade i obrazovala se u Evropi. N a kraju j e Obed na
prevaru udao za nekog oveka iz Arkama koj i nita nije sum
njao. Al' niko spolja sad ne bi 'tea nita da ima sa narodom
iz Insmuta. Barnabas Mar koj i sad vodi rafineriju Obedov
je unuk od prve enu, sin Onesiforusov, koj i mu j e bio naj
starij i sin, al' i njegova majkaje bila od oni' koje niko iv ni
je video izvan kuu.
Sad j e i Barnabas promenjen. N e mo' vie da zatvori
oi, i sav je raskliman. Kau da j o nosi odeu, al' da e usko
ro da pree u vodu. Moda j e ve isprobao, oni ponekad idu
dole da pokuaju pre nego to za stalno odu pod vodu. Ni
ko ga u javnos' nije spazio ve deset godine. Ko zna kako je
sad nj egovoj sirotoj eni. Ona je dola iz Ipsvia, i zamalo
da linuju Barnabasa kad je po'o s nju pre oko pedes' go
dina . Obed j e umro sedamdes' osme i do sad je nestala ce
la sledea generacija, deca od prve ene mrtva, a ostala, Bog
bi ga znao. "
v

47 1

NEKRONOMIKON

Zvuk nadolazee plime bio je sve izraeniji, i malo p

malo menjao je starevo raspoloenj e od dirljivih suza d
opreznog straha. Zastao bi s vremena na vreme da ponm-i
one nervozne poglede preko ramena tamo prema grebenu.
i uprkos ludakom apsurdu .cele njegove prie, nisam mo
gao da i sam ne osetim deo tog opreza i straha. Zadok ad
postade otriji, kao da glasnijim govorom hoe da podstak
ne sop stvenu hrabrost.
,,'Ej, ti, to ne kae neto? Kako bi tebi bilo da iviV u
gradu ko to j e ovaj , gde sve truli i raspada se i umire, a za
kljuani monstrumi gamiu i bleje i lu i skau okolo po
mranim podrumima i tavanima na koju god stranu da po
gleda ? 'Ej ? Kako bi voleo da iz noi u no uje zavijanje iz
svih crkvi i iz Dagonovog Doma, i da zna ta sve proizv odi
to urlanje? Dal' bi ' teo da uje ta dolazi sa tog grebena na
svaku Valpurgijsku no i na No vctica? 'Ej ? Misli daj e sta
rac poblesavio, a? Pa, gos'in, paz' ta ti kaem, to jo i nije
naj gore ! "
Zadok je sad stvarno vritao i lud aka frenezija njego
vog glasa uznemirila me vie nego to bih bio volj an da pri
znam.
"Proklet bio, nemo da samo sedi tu i blene sa tim oi
ma. Kaem ti, Obed Mar j e u paklu i tamo ima i da osta
ne! Heh, heh. U paklu, reko sam ! Ne mo mi nita. Nisam
nita uradio niti reko ikome.
A ti, mome? Pa, ak i ako do sad nikome nisam nita
reko, sad 'ou! Samo sedi mirno i slu, deko, evo ta do
sad jo nikome nisam reko. Kazao sam ti da nisam vie nju
kao posle one noi, ali i pored toga, neke stvari sam do
znao!
'Oe da uje taje pravi uas, a? Pa, evo taje. Nije ono
to su ti riboliki avoli uradili, nego ono to se tek sprema
ju da urade ! Oni donose u grad stvari odozdo odakle su do
li i to rade ve godinama, a u zadnje vreme su malko uspo
rili. One kue severno od reke, izmeu ulice Voter i Glavne,
pune su tih avola i onoga to su dovukli odozdo. A kad bu
du spremni. Kaem, kad budu. J el' si uo nekad za ogota?
Ej , uje li me? Kaem ti da znam ta su te stvari, vid'o
sam ih jednu no kad . . . Eh-aahh-ah! Aieahhh!"
472

SENKA

NAD

I N S JV\ 'U T O M

Odvratno nagla i neljudska prestravljenost starevog vri

ska zamalo da me natera da se onesvestim. Njegove oi,
usmerene u neto kraj mene, u pravcu mora koje je mirisa
lo na zlo, definitivno su se izdvajale od lica, izoblienog u
masku uasa dostojnu neke grke tragedij e. Njegove kota
ne kande zakopae se udovino u moje rame, a on se i ne
pokrenu dok sam ja okretao glavu da vidim to to je on spaZlO.

Nije bilo nieg to bih j a mogao da vidim. Samo nado

lazea plima, sa moda jednim nizom talasia kraim od iz
duenih linija plimnih talasa. Ali Zadok me j e sada drmu
sao ija se okretoh nj emu samo da bih spazio kako se to stra
vom smrznuto lice pretapa u haos zgrenih onih kapaka i
mrmljave vilice. Tada mu se povratio glas, ali samo kao drhtavI sapat.
" Bei odavde! Bei odavde! Vid'li su nas! Bei, spasavaj
ivot! Nita ne ekaj , sad znaju! Spasavaj se, brzo, iz ovog
grada! "
J o jedan talas j e udario o krhku grau nekadanjeg do
ka i starev apat pretvorio u neljudski vrisak od koga se le
dila krv u ilama: " E-j aahhhh!. . . Jiheaaaaa! "
Pre no to sam mogao da povratim svoj rastrzani razum
on j e prestao da mi stee rame i divljaki odjurio ka kopnu,
prema ulici, teturajui se ka severu oko poruenog zida skla
dita. Osvrnuo sam se ka moru, ali tamo ne bee niega. A
kada sam dospeo do ulice Voter i pogledao du nje ka se
veru, nigde ne bee ni traga od Zadoka Alena.

IV
Teko da mogu da opiem raspoloenj e u kome me osta
vila ova uznemirujua epizoda, istovremeno ludaka i pate
tina, groteskna i zastraujua. Deak iz dragstora me je pri
premio na ovo, ali me time stvarnost nij e ostavila nita ma
nje zbunj enim i uznemirenim. Iako j e pria bila detinjasta,
nerazumna iskrenost i uas starog Zadoka preneli su na me
ne sve vei nemir koj i se nadovezao na moj raniji oseaj ga
enja prema ovom gradiu i njegovoj ukletoj , nepoj mljivoj
sencI.

473

N EK R O N O M I K O N

Kasnije sam nameravao da pretresem ovu pricu

izvuem jezgro istorij ske alegorije, ali tog trena hteo - :.::::
mo da je izbacim iz svoje glave. Ve j e bio kasni aL
mom asovniku bilo j e 7. 1 5 , a autobus za Arkam po
gradskog trga u osam, tako da sam pokuao da syoje
obojim neutralnim pragmatizmom dok sam uurban
dao naputenim ulicama pod uruenim krovovima i
renim kuama ka hotelu gde sam ekirao svoju pum
bu i gde me j e ekao autobus.
Iako j e zlaano svetlo poznog popodneva na dJln:
e'-==
krovovima i ruevnim dimnjacima odavalo oseaj lllrllli5:!.::::
ljupkosti i mira, nisam mogao a da se povremeno ne .l.-<
nem preko ramena. Sigurno e mi biti vrlo drago da
nem iz Insmuta koj i j e, zasenj en stravom, mirisao na
voleo bih da je postojalo neko drugo vozilo sem au
koji vozi onaj lik zlokobnog izgleda po imenu Sardent.
nisam se previe zadihao u urbi j er bilo je arhitekto detalja vrednih moje panj e na svakom okrnjenom ug.
jer sam izraunao da u potrebnu udaljenost lako prei ....
pola sata.
Prouavao sam mapu nacrtanu u dragstoru i tra gao
rutom kojom do sada nisam hodao, te naj zad za svoj p
stup gradskom trgu odabrah ulicu Mar umesto Stej tove. B
zu ugla J esenj e ulice poeh da opaam ratrkane grupic
pritajenih aptaa, a kada sam najzad stigao do trga yid
sam da se skoro svi oni vrzmaju oko ulaza u Cilmenov do
Imao sam utisak da mnotvo izbulj enih, vodenjastih, netrep
uih oiju udno zuri u mene dok sam preuzimao svoju tor
bu u predvorju, a ja sam se nadao da mi niko od ovih ne
prijatnih bia nee praviti drutvo i u autobusu.
Autobus, podranio, dokloparao j e sa svoja tri putni '
poprilino pre osam, a zloizgledajui lik na ploniku sme
sta je promumlao nekoliko nerazumljivih rei vozau. Sar
dent j e izbacio potansku torbu i paket novina i uao u ho
tel, dok su se putnici, isti oni ljudi koje sam tog jutra video
kako stiu u Njuberiport, zateturali plonikom i sa onim ko
j i se tu vrzmao razmenili nekoliko jedva uj nih rei iz dubi
ne grla, na jeziku za koj i bih se zakleo da nije bio engleski.
Popeo sam se u prazan autobus i zauzeo mesto na kome sa
....

474

SENKA

N AD

INSMUTOM

i ranije sedeo, ali jedva da sam se tu smestio kad se Sardent

pojavio i poeo da mumla odboj nim grlenim glasom.
Po nj egovim reima mene j e pratio maler. Bio j e neki
problem sa motorom, uprkos besprekornoj vonji od Nube. rip orta, i autobus nije mogao da dovri svoj put do Arkama.
Ne, nikako nije mogao biti popravlj en te veeri, niti je po
stojao neki drugi nain transporta izvan Insmuta, bilo do
Arkama ili igde drugde. Sardent se izvinio, ali izgleda da
u morati da prenoim kod Gilrnena. Slubenik e mi vero
vatno dati povoljnu cenu, ali to je bilo sve to se moglo ui
niti . Gotovo oamuen ovom iznenadnom preprekom, i na
padno prestravljen padanjem noi u ovom trulenom i je
dva osvetljenom gradiu, napustio sam autobus i vratio se u
hotel, gde mi je smrknuti slubenik udna izgleda kazao da
mogu da uzmem sobu 428 na pretposlednjem spratu, pro
stranu, ali bez tekue vode, za j edan dolar.
Uprkos onome to sam o ovom hotelu uo u Njuberi
portu, upisao sam se u knjigu gostiju, platio dolar, pustio da
slubenik uzme moju torbu i krenuo za neprij atnim, usa
mljenim ovekom uz tri sprata, stepenitern kraj pranjavih
hodnika koji su se inili potpuno lieni ikakvog ivota. Mo
ja soba je bila u zadnjem delu zgrade, odvratna, sa dva pro
zora i golim, j eftinim nametajem, sa pogledom na zapute
no nisko dvorite ograeno blokovima od cigle, i na krovo
ve koj i su se pruali ka zapadu i movarnim prostranstvima
iza nj ih. N a kraju hodnika bilo j e kupatilo, obeshrabrujui
relikt sa pradrevnim mermernim lavaboom, limenom ka
dom, slabim elektrinim svetlom i zabualom drvenarijom
oko svake slavine.
Kako je j o uvek bilo dnevnog svetla, sioh do trga i po
traih mesto gde bih neto mogao da veeram, pritom pri
metivi udne poglede koj e su mi upuivala neprijatna tu
marala na ulici. Poto j e dragstor bio zatvoren, naterao sam
se da uem u restoran koj i sam ranije izbegavao. Tamo me
doekae pogrbljeni ovek uske lobanje i izbuljenih, netrep
uih oij u i seljanica pljosnata nosa sa neverovatno debe
lim, trapavim rukama. Sve su sluili preko pulta, a na moje
olakanje shvatih da veina hrane potie iz konzervi i kutija. Cinija supe od povra i malo krekera behu mi dovoljni i
v

475

NEKRONOMIKON

ja se ubrzo zaputih nazad ka mojoj neveseloj sobi kod

mena gde od ziolikog slubenika uzeh veernje novine i m
vama popljuvan magazin sa rasklimanog postolja iza pul
Kako je sumrak prerastao u no ukljuio sam jednu : bu sijalicu iznad jeftinog kreveta sa gvozdenim ramom i
pregao sam se koliko sam mogao da nastavim sa itanje :::;.
koje sam zapoeo. Oseao sam uputnim da svoj um zao pim normalnim stvarima, jer ne bi mi valjalo da se upu
u razmatranje nenormalnosti ovog drevnog, senovitog OIa
dia dogod sam u njemu. Ludaka pripovest koju sam ill
od matorog pijanca nije mi obeavala prijatne snove i o ao sam da prizor nj egovih podivljalih, vodnjikavih oiju mo
ram da drim to dalje od svoje mate.
Takoe, ne smem se zadravati nad onim to je onaj fa
briki inspektor kazao prodavcu karata u Njuberiportu u \"e
zi sa Gilmenovim Domom i glasovima nj egovih nonih stana
ra, nad tim nikako, kao ni nad licem ispod tijare usred cr
nila crkvenih vrata, licem ij i uasavajui uinak moj zdra\"
razum ne moe da obj asni. Moda bi mi bilo lake da s oje
misli skrenem sa uznemirujuih tema da mi samo soba ni
je bila tako odvratno buava . Tako kako je bilo, pogubni za
dah bui stapao se sa optim ribljim smradom koji je vla
dao celim mestom i tako neprestano skretao panju na po
misli o smrti i truljenju.
J o jedna stvar koja me uzbudila bilo je odsustvo reze na
vratima moje sobe. Tragovi su jasno pokazivali da je reza tu
staj ala do nedavno, a onda bila uklonjena. Nema sumnje da
je i ona bila neispravna, kao i veina drugih stvari u ovoj ru
evnoj graevini. Usred te nervoze osvrnuh se po sobi i ot
krih rezu na vratima plakara za odeu kojaje po veliini, su
dei po tragovima na vratima, odgovarala onoj prethodnoj .
Kako bih bar donekle olakao svoju optu napetost pozaba
vio sam se prebacivanjem ove gvourije na upranjeno me
sto uz pomo vajcarskog noia koji sam nosio na svom lan
cu za kljueve, a koji je ukljuivao i rafciger. Reza se savr
eno uklopila, i bee mi malo lake sa saznanjem da je pred
spavanje mogu vrsto zatvoriti. Nije da sam imao ikakvih
konkretnih razloga da verujem kako e mi biti potrebna, ali
ipak svaki simbol sigurnosti bio je dobrodoao u jednom ova-

476

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

kvom okruenju. Sline reze su postojale i na vratima koja

su povezivala j o dve sobe, i ove smesta zatvorih.
Nisam skidao odeu, jer sam odluio da itam dok ne
postanem pospan, a da onda legnem skinuvi samo sako,
kragnu i cipele. Iz putne torbe uzeo sam depnu lampu i
prebacio j e u pantalone kako bih mogao da vidim sat ako
se probudim usred noi. Pospanost, meutim, nikako nije
dolazila i kada zastadoh da proanaliziram sopstvene misli,
na svoj beskraj an nemir otkrih da sam ve neko vreme za
pravo podsvesno oslukivao neto. Oslukivao neto to me
prestravilo, ali ga nisam mogao imenovati. Pria onog in
spektora mora da mi se urezala u matu dublje nego to sam
pretpostavljao. Ponovo sam pokuao da itam, ali shvatih da
nimalo ne napredujem u tome.
N akon nekog vremena uinilo mi se da u intervalima
ujem kripu koraka na stepenitu i u hodniku, i poeh da
se pitam da li se to i okolne sobe pune gostima. Meutim,
nije bilo nikakvih glasova i mene kosnu da ima neeg bla
go pritajenog u vezi s tim kripanjem. To mi se nij e dopa
dalo i poeh da razmatram da li da uopte pokuavam da
spavam. Ovo mesto je definitivno imalo neke udne ljude i
bez sumnjeje bilo i nekoliko nestanaka. Da li je ovo bilajed
na od onih krmi u kojima putnike ubijaju zbog njihovog
novca? J a svakako nisam izgledao kao zamamno imuan. Ili
su moda stanovnici mesta bili toliko protivni ljubopitljivim
posetiocima? Da li j e moj e oigledno razgledanje, uz stalno
konsultovanje mape, privuklo nepoeljnu panju? Shvatih
da mora da sam postao izrazito nervozan kad sam dopustio
da nekoliko nasuminih kripanja moju matu pokrene u
ovom pravcu ali uprkos tome zaalih to sa sobom nisam
imao nikakvog oruja.
Naj zad, osetivi umor koj i u sebi nije imao nimalo po
spanosti, zatvorio sam novostavljenu rezu na vratima prema
hodniku, ugasio svetlo i bacio se na tvrd, neravan krevet u
sakou, s kragnom i cipelama. U mraku je svaki noni um
delovao umnogostruen i na mene navali poplava dvaput
neprijatnijih misli. Bee mi ao to sam ugasio svetlo, a opet,
bejah preumoran da bih ustajao i ponovo ga upalio. Onda,
nakon dugakog, dosadnog intervala, najavljen novim kri477

NEKRONOMIKON

panjem na stepenicama i u hodniku, naie taj slab, ali p

kleto nepogreiv zvuk koj i je delovao kao zloudno ispunj e
nje svih moj ih bojazni. Bez i nmanjeg traka sumnje ne
ko je oprezno, potajno, nesigurno, kljuem isprobavao bravu na mOJ Im vratIma. .
Moja oseanj a, kada sam prepoznao ovaj znak realne
pretnje, behu manje uskomeana zahvaljujui ranijem neo
dreenom strahu zbog kojeg sam, iako bez ikakvog defini
tivnog razloga, instiktivno bio na oprezu i to mi j e ilo
ruku u sadanj oj istinskoj krizi, u tagod se ona pretvorila_
Ipak, pretvaranje napasti iz mutnog predoseaja u neposred
nu realnost done lo je duboki ok i spopalo me snagom istin
skog udarca. Ni u j ednom trenu nije mi palo na pamet da
bi komeanj e oko brave moglo biti posledica puke gre ke_
Zla namera je bila jedino to sam mogao da pomislim, i ja
ostadoh mrtvaki tih, u iekivanju sledeeg poteza poten
cijalnog uljeza.
Posle nekog vremena oprezno kljocanje brave presta
de, i ja zauh kako neko kljuem otvara sobu severno od me
ne. Tada je neko lagano isprobao bravu na vratima koja j e
tu sobu spaj ala s mojom. Reza je, naravno, drala, i zauh
kako unj alo naputa sobu. Trenutak kasnij e do mene doe
drugo jedva uj no kljocanje, i bi mi jasno da to neko ulazi
u sobu juno od mene. Ponovo pritaj eno isprobavanje spoj
nih vrata, i ponovo kripanj e u odlasku. Ovog puta krcka
nje se nastavilo du hodnika i niz stepenice, tako da satn
znao da je ulj eza zaustavila reza na mojim vratima te da je
odustao na krae ili due vreme, to u ubrzo saznati.
Spremnost s kojom sam se bacio u planiranj e akcije po
kazuje da mora da sam ve satima unazad podsvesno bio u
strahu od neke napasti i razmatrao mogue puteve bekstva.
Smesta sam osetio da nevidljivi obija predstavlja opasnost
s kojom se ne treba uputati i boriti, ve jedino beati to je
hitnije mogue. J edina stvar koja j e preostala bee da iz tog
hotela pobegnem iv najbre to mogu, i to nekim drugim
putem, a ne glavnim stepenitem i predvorjem.
Lagano sam se pridigao i lampom pronaao prekida
svetla ne bih li upalio sijalicu nad krevetom i odabrao naj
bitnij e stvari za poneti u hitro i lagano bekstvo bez torbe.

478

SENKA

NAD

INSMUTaM

Meutim, nita se ne desi i j a shvatih da su mi iskljuili stru

ju. J asno j e da se neto skrovito i zlonamerno deavalo i da
je bilo irokih razmera, samo nisam znao ta. Dok sam sta
jao razmilj ajui, sa rukom jo uvek na sada beskorisnom
prekidau, uinilo mi se da ujem prigueno kripanje na
niem spratu i da razaznaj em glasove u razgovoru. Trenu
tak kasnij e nisam bio tako siguran da su oni dublji zvukovi
bili glasovi budui da su grubo reanje i vrskavo kreketanje
imali tako malo slinosti sa prepoznatlj ivim ljudskim gla
som. Onda se sa obnovlj enom stravom zapitah ta li je to
fabriki inspektor zauo usred noi u ovoj vlanoj i kunoj
zgradi.
Poto sam uz pomo lampe napunio depove, stavio sam
eir i na vrhovima prstiju priao prozoru da razmotrim mo
gunost silaska. Uprkos dravnim propisima o bezbednosti,
na ovoj strani hotela nije bilo poarnih stepenica i ja videh
da se s mog prozora moe videti j edino oblucima poploa
no dvorite tri sprata nie. Sleva i sdesna, meutim, neke
prastare poslovne zgrade naslanjale su se na hotel, a njiho
vi iskoeni krovovi bili su na razumnoj udaljenosti za skok
sa mog nivoa na etvrtom spratu. Da bih dosegao ijednu od
ovih zgrada morao bih da budem dve sobe dalje od moje,
bilo ka severu ili jugu i moj um smesta poe da rauna ko
like su mi anse da izvedem takvo prebacivanje.
Odluio sam da ne mogu rizikovati izlazak u hodnik, gde
bi moje korake sigurno uli i gde bi potekoe oko ulaska u
drugu sobu mogle biti nepremostive. Moj pravac bi, ako ga
uopte nainim, morao da ide kroz znatno krhkija vrata ko
ja povezuju sobe, nj ihove brave i reze morao bih da silom
razvaljujem ramenima ukoliko su zakljuana. Pomislio sam
da bi ovo bilo mogue zahvaljujui tronoj prirodi ove kue
i nj enog nametaja, ali shvatio sam da to ne mogu izvesti
bez buke. Morao sam da raunam na puku brzinu kao an
su da se doepam prozora pre no to neprijateljske sile po
stanu dovoljno organizovane da kalauzom otvore prava vra
ta do mene. Vrata ka hodniku ojaao sam gurajui noni ka
binet uz njih, malo po malo, kako bih proizveo to manj e
buke.
479

\I E K R O N O M I K O N

Spoznao sam da su mi anse vrlo slabe, i bio potp

spreman za svaku nevolju. Cak i ako dospem do susedn
krova to nee reiti problem, j er tek mi preostaje da do
nem tlo i pobegnem iz mesta. J edna stvar koja mi je i la
ruku bilo je zaputeno i ruevno stanje nale ue zgrade
i broj svetlarnika koji su crno zurili u svakom nizu.
Sudei po mapi momka iz dragstora, najbolji put \
grada je ka jugu, pa zato prvo pogledah ka vratima koja e
povezuju sa sobom kajugu. Bila su ugraena tako da se 0[\
raju ka meni, te stoga, budui da su bila zakljuana s druge
strane, nisu bila zgodna za nasilno otvaranje. Zato ih napu
stih kao put za bekstvo i oprezno nalegoh krevet na njih da
bih spreio eventualni napad s te strane . Vrata ka se\'eru
otvarala su se od mene i ona e, iako se pokazalo da su za
kljuana ili zamandaljena s druge strane, morati da budu
moj put. Ako bih mogao da dosegnem krovove zgrada u uli
ci Pein i uspeo da se spustim na tlo, moda bih mogao da
se sjurim kroz dvorite susedne ili naspramne zgrade ka uli
cama Voington ili Bejts ili da izaem na Pein i skrenem ju
no u Voington. U svakom sluaju, gledao bih da nekako
doem do Voingtona i to pre umaknem iz okoline grad
skog trga. Radije bih da izbegnem ulicu Pein, jer bi tamo
nja vatrogasna stanica mogla biti otvorena cele noi.
Dok sam ovo razmiljao posmatrao sam preko jadnog
mora truleih krovova poda mnom, sada osvetljenogjasnim
zracima do nedavno punog meseca. Sdesna je crni usek re
nog korita presecao panoramu, sa naputenim fabrikama i
eleznikom stanicom priljubljenim uz reku poput koljki .
Iza toga, zarala pruga i put ka Rauliju vodili su kroz mo
varni teren ravnice istakane ostrvcima ispupenog zemlji
ta obraslog suvim ibljem. Sleva mi je bilo blie prostran
stvo iarano potocima, a usred nj ega belo je svetlucao uski
put ka Ipsviu. Nisam mogao sa moje strane hotela da vi
dim juni pravac ka Arkamu kojim sam nameravao da kre
nem.
Nastavio sam da neodluno razmatram kada da razva
lim severna vrata i kako da to uinim to neuj nije, kada
sam primetio da j e jedva uj na buka na spratu nie bila za
menjena novim i j o snanij im kripanj em stepenica. Nesiv

"-

480
I

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

rurni treptaj svetla ukazao se na prozoriu iznad mojih vra

ta, a podne daske u hodniku zajeae pod nezgrapnim te
retom. Prigueni glasovi, koj i su moda bili vokalnog pore
kla, prilazili su sve blie, i napokon se na vratima ka hodni
ku zau glasno kucanje.
Za trenutak sam samo zadrao dah i ekao. Cinilo mi se
da su itave venosti iscurile, a mualjivi riblj i smrad mog
okruenja naglo se i spektakularno pojaao. Onda se kuca
nje ponovilo, neprekidno i sa sve veom upornou. Znao
am da je dolo vreme za akciju, pa smesta otvorih rezu ka
evernim vratima i spremih se da ih razvalim. Kucanje je bi
lo sve jae i j a se ponadah da e ono priguiti zvuke mojih
pokuaja. Najzad otpoeh sa naletima, iznova i iznova uda
rajui u tanku drvenariju, ne obzirui se na ok ili bol. Vra
ta su se odupirala jae nego to sam oekivao, ali ja nisam
posustaj ao . A sve vreme je halabuka pred moj im vratima na
rastala.
Vrata izmeu soba naj zad popustie, ali s takvim pra
skom da sam znao da su ovi napolju to morali uti . Istog
trena spoljanje kucanj e se pretvori u nasilno lupanje, dok
su kljuevi pretei zazveali pred vratima obeju soba oko me
ne. Jurei kroz novootvoreni prolaz uspeo sam da zatvorim
rezu na susednoj sobi pre no to su ovi iz hodnika uspeli da
otkljuaju bravu, ali ak i dok sam to radio zauo sam na
vratima tree sobe, one sa ij eg prozora sam se nadao da
dosegnem krov ispod nje, pokuaje da j e otvore kalauzom.
Na trenutak osetih gotovo apsolutni oaj, jer se moje
utamnienj e u sobi bez prozorskog izlaza inilo potpunim.
Preplavio me talas gotovo abnormalnog uasa i ispunio stra
vinom, a ipak neobj anjivom jedinstvenou kada j e lam
pa osvetlila otiske prstiju na bravi koj e je nainio uljez koj i
je poslednji pokuao da vrata odatle otvori ka mojoj sobi.
Onda, sa otupelim automatizmom koji je opstao uprkos svoj
beznadenosti, krenuh ka sledeim spoj nim vratima i nasle
po ih gurnuh kako bih proao dalje i u nadi da su rafovi
koji dre rezu isto tako blagosloveno nelaknuti kao na pret
hodnim vratima, a zatim zakatanio vrata iza sebe pre no
to brava bude otkljuana spolja.
v

48 1

NEKRONOMIKON
v

Cista srea i sluaj pruie mi olakanj e j er spoj na \'la

preda mnom behu ne samo otkljuana ve ak i otkrinm.3.
U iduoj sekundi ve sam bio unutra i nalegao desno kole
no i rame uz vrata ka hodniku koj a su se oito otvarala
unutra. Moj pritisakje uljeza zatekao nespremnim, jer raj
stvor zatvori vrata pod mojim guranjem i omogui mi da
navuem dobro ouvanu rezu kao to sam ve uinio na pre hodnim vratima. Stekavi ovo trenutno odlaganje zauh . ko udaranj e o druga dvoj a vrata posustaje, dokje zbunjeno
lupanje dopiralo sa spoj nih vrata koja sam osigurao metal
nim krevetom. Oito je veina mojih napadaa bila nago
milana u junoj sobi i spremala se za koncentrisan upad. Ali
u istom trenu zauo se kalauz na sledeim vratima ka se\"e
ru, i bi mi j asno da mi je na domak mnogo blia opasno L
Meuvrata ka severu behu irom otvorena, ali ne be e
vremena da i pomislim da proverim bravu koja se ionako
ve otvarala iz pravca hodnika. Sve to sam mogao da ui
nim bee da rezom zatvorim spojna vrata, kao i njima na
spramna ka iduoj sobi gurajui krevet naspram jednih i no
ni ormari naspram drugih, i naslanjajui umivaonik na vra
ta ka hodniku. Morau, bi mi jasno, da se uzdam u takve
prirune barikade kao zaklon dok ne pobegnem kroz pro
zor na krov zgrade to gleda na ulicu Pein. Ali ak i u ovom
osetlj ivom trenu moj glavni uas bee neto nepovezano sa
direktnom slabou mog utvrenja. Drhtao sam jer nijedan
od mojih gonia, uprkos groznom itanju, dahtanju i pri
guenom reanju, nije ispustio nita nalik glasnom i razu
mljivom ljudskom glasu .
Dok sam pomerao namet<::ti i hitao ka prozorima zauo
sam jezivo vrzmanje niz hodnik ka sobi severno od mene i
zapazio da je lupanje na jugu prestalo . Oigledno, glavni
na protivnika reila je da se usredsredi na slaba spojna vra
ta za koj a su znali da se otvaraju direktno na mene. Napo
lju se mesec igrao svetlou na ivici krova ispod i j a videh
da e skok biti oajniki riskantan zbog strme povrine na
koju treba da se doekam.
Razmatrajui situaciju, odabrao sam od dva prozora onaj
koj i je bio blii jugu kao put mog bekstva planirajui da sko
im na unutranji nagib krova i pojurim ka najbliem svev

482

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

tlarniku. J ednom kad dospem unutar jedne od ruevnih

zgrada od cigle morau da raunam s tim da u biti gonjen,
ali nadao sam se da doem do tla i izbegnem ih vrludajui
kroz zj apee otvore i vrata u senovitom dvoritu da bih naj . zad doao do ulice Voington i mugnuo iz grada ka jugu.
Lupanje na severnim spojnim vratima sada bee uasno,
i videh da je krhka drvenarij a ve poela da se cepa. Oi
gledno su gonioci doneli neki teak predmet da poslui u
razvaljivanju. Meutim, metalni krevet ispred vrata nije po
putao, tako da sam imao makar i slabu ansu da izvedem
bekstvo. Kad sam otvorio prozor, primetih da je zakriljen
tekim zavesama od velura okaenim na ipku pomou li
menih krugova i da se napolju nalazi povei prsten za za
tvaranje prozorskih kapaka. Videvi mogunost da izbegnem
opasan skok, povukao sam zavese i skinuo ih dole zajedno
sa ipkom, onda sam hitro zakaio dva kruna draa u pr
sten od kapaka i prebacio zavesu napolje. Teki zastori se
dobacie skroz do krova i ja shvatih da e krugovi i prsten
verovatno izdrati moju teinu. I tako, silazei kroz prozor
i niz improvizovane krpene merdevine, zauvek za sobom
ostavih morbidnu i uasima ispunjenu unutranjost Gilme
novog Doma .

Sigurno sam se doekao na razlabavljene crepove str

mog krova i uspeo da stignem do zj apeeg crnog svetlarni
ka, a da se ne okliznem. Osvrnuvi se gore ka prozoru s ko
ga sam siao primetio sam da je jo uvek u mraku, iako sam
daleko preko polusruenih dimnj aka ka severu mogao da
vidim pretea svetla u Domu Reda Dagona, Baptistikoj crkvi i Kongregacionoj crkvi koj e sam se s jezom prisetio. Cinilo se da nema nikoga u dvoritu ispod, i ponadah se da
u uspeti da umaknem pre nego to se opta uzbuna rairi.
Depnom lampom sam obasjao svetlarnik i video da nema
stepenica nanie . Ipak, udaljenost je bila mala, te se preba
cih preko ivice i skoih na pranj avi pod sa rasutim, raspad
nutim kutij ama i buradima.
Mesto je izgledalo jezivo, ali do tada sam ve prestao da
se osvrem na takve utiske i smesta pohitao ka stepenitu
koj e mi je depna lampa otkrila, nakon to zbrzano bacih
pogled na sat i videh da je dva iza ponoi. Stepenice zakriv

483

NEKRONOMIKON

pae, ali delovale su podnolj ivo vrste, i ja pretrah pn

sprat koje je liilo na skladite i stigoh do prizemlja. Be:e
potpuno pusto i samo je eho odgovarao na zvuk mojih k()
raka. Naposletku dosegoh veliku halu na ijem kraju videh
mutno osvetlj en pravougaonik koj i je oznaavao polusru e
na vrata ka ulici Pein. Usmerih se na suprotnu stranu i 0[
krih da su zadnj a vrata takoe otvorena, te se sjurih napo
lj e niz pet kamenih stepenika pravo na dvorite poploano
kamenjem i uraslo u travu .
Meseevi zraci nisu dosezali dovde, ali mogao sam ne
kako da pronaem put bez pomoi lampe. Neki prozori na
strani Gilmenovog Doma behu jedva osvetljeni i uinilo mi
se da iznutra ujem zbrkane glasove. Tiho hodajui u pray
cu ulice Voington spazio sam nekoliko otvorenih ulaza i oda
brao meni najblii kao put napolj e. Unutarnji hodnik bio je
crn i kada dooh do suprotnog kraj a beznadeno uvideh da
su vrata ka ulici zamandalj ena. Reen da pokuam u drugoj
zgradi, napipao sam put nazad ka dvoritu, ali naglo zasta
doh u blizini ulaza.
Iz otvorenih vrata Gilmenovog Doma ku lj ala je povea
gomila sumnjivih oblika, fenjeri su se klatili u mraku, a do
zivali su se potmulim kretavim glasovima na jeziku koji si
gurno nije bio engleski. Te figure su se kretale nesigurno i
ja s olakanjem shvatih da oni ne znaju kuda sam otiao i
uprkos tome, marci mi pooe niz celo telo. Likove im be
e nemogue raspoznati, ali pognuto, teturavo dranje bilo
je zaista uasno odbojno. I najgore od svega, zapazio sam
da je jedna figura u udnoj odedi na glavi nosila tij aru i
ji mi je dizajn bio vie nego poznat. Dok su se figure ratrkale kroz dvorite ja osetih kako moji strahovi rastu. Sta ako
ne naem izlaz koj i bi iz ove zgrade vodio na ulicu? Riblji
smrad je bio odvratan i pitao sam se jo koliko bih mogao
da ga izdrim, a da se ne onesvestim. Ponovo pipajui u prav
cu ulice, otvorio sam vrata naspram hale i naiao na praznu
sobu ij i prozori behu zatvoreni kapcima, ali bez okvira. Na
sumice petljajui pod svetlom lampe otkrio sam da mogu
da otvorim kapke i narednog trenutka preskoio sam napo
.
lje i zatvorio prolaz onako kako je prvobitno staj ao.
v

484

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

Sada sam bio u ulici Voington i tog trena nisam video

nijednog ivog stvora niti ikakvog svetla sem meseevog. Me
utim, iz nekoliko pravaca u dalj ini zauo sam zvuke gru
bih glasova, koraka, i neobine vrste tapkanj a koje nije ba
zvualo kao normalni koraci. Oito nisam imao vremena za
gublj enje. Tano sam znao gde se nalazim u odnosu na stra
ne sveta i bilo mi je drago da su ulina svetla pogaena kao
to je est obiaj u noima punim meseine u seoskim kra
jevima. N eki od zvukova koje sam uo dopirali su sa juga,
ali ja nisam naputao plan da beim upravo u tom pravcu.
Znao sam da e biti dovoljno naputenih kapija da me za
titi u sluaju da naiem na grupu koja izgleda kao da je u
poten.
Hodao sam brzo, tiha koraka i blizu polusruenih kua.
Iako bez eira i sa neurednom odeom nakon munog pe
njanja i silaenj a, ne verujem da sam izgledao preterano upa
dljivo i imao sam solidne anse da proem nezapaen ako
bih naiao na sluajnog prolaznika.
U ulici Bejts povukao sam se u raskriljenu kapiju dok su
dve teturave figure prole ispred mene, ali uskoro sam na
stavio dalje i prilazio otvorenom trgu gde se ulica Eliot pe
nj e ka Voingtonu na preseku sa Junom. Mada nikada ni
sam video ovo mesto, na nacrtanoj mapi delovalo je opa
sno, budui da je jasno osvetljeno meseinom. Nije imalo
smisla zaobilaziti ovo mesto, jer bi svaki alternativni put
ukljuivao skretanja sa mogunou razotkrivanja ili nepo
trebnog zadravanja. J edino mi je preostalo da ulicu pre
em hrabro i otvoreno, oponaajui tipino geganje insmut
skih stanovnika najbolje to umem i nadajui se da niko, ili
bar niko od mojih gonia, nee naii u tom trenutku.
Koliko je zapravo opsena ova potera, i zaista, koji joj je
krajnji cilj, nisam mogao da imam poj ma. Cinilo se da postoji neuobiajena aktivnost u gradiu, ali prosudio sam da
se vest o mom bekstvu iz Gilmena jo nij e rairila. Uskoro
bih, naravno, morao da skrenem iz Voingtona u neku dru
gu ulicu to vodi ka jugu, jer ona druina iz hotela e sigur
no krenuti za mnom. Mora da sam ostavio tragove u prai
ni u toj poslednjoj staroj zgradi koji e im otkriti kako sam
i gde izaao na ulicu.

485

NEKRONOMIKON

Otvoreni prostor je bio, kako sam i oekivao, okupan

meseinom i j a spazih ostatke parkia u sredini, sa zeleni
lom ograenim gvozdenom ogradom. Sreom nikoga nije
bilo u blizini iako sam uo neobino zuj anje ili reanje iz
pravca gradskog Trga. Juna ulica je bila veoma iroka, \"0dila je direktno nizbrdo ka dokovima i pruala odlian po
gled na more, a ja sam se nadao da niko nee odozdo baci
ti pogled nagore ba kad budem prelazio pod jasnom meseClnom.
Napredovanje j e proteklo bez prepreka, i nije bilo no
vih zvukova koji bi nagovestili da sam opaen. Osvrui e
oko sebe, i protiv svoje volje naas usporih korak ne bih li
upio prizor mora, boanstvenog pod plamteim mesecom
na kraju ulice . Daleko izvan lukih barij era bila j e nerazgo
vetna, mrana linij a avoljeg Grebena, i nazrevi ga nisam
mogao da ne pomislim na sve gnusne legende koj e sam uo
u poslednja dvadeset i etiri asa, legende koje su ovo zup
asto stenje opisivale kao pravu pravcatu kapiju ka carsl:\ i
ma neizrnernog uasa i nepojmlj ive abnormalnosti .
Tada, bez upozorenja, spazih na udaljenom grebenu ne
ujednaene odbleske svetla. Oni su bili jasni i nepogreivi
i u mom umu su probudili slepu stravu izvan bilo kakve ra
cionalne proporcije. Miii mi se zgrie spremni za pani
ni beg, zadrani samo odreenim nesvesnim oprezom i po
luhipnotikom fascinacijom. A da stvari uini jo gorim, sa
da j e i z mone kupole Gilmenovog Doma, koja se izdizala se
veroistono od mene, u daljinu sinula serija bleskova u ne
pravilnim razmacima koj a nije mogla biti nita drugo do sig
nal odgovora.
Kontroliui miie i iznova shvatajui koliko sam ovde
izloen, vratio sam se preanjem ubrzanom i hinjeno tetu
ravom koraku iako sam nastavio da posmatram taj pakleni
i pretei greben doklegod mi je otvorenost June ulice dozvoljavala pogled ka moru. Sta je ovo zbivanje znailo, nisam mogao da pojmim, osim ako nije imalo veze sa nekim
udnim ritualom na avoljem Grebenu ili ako se neka gru
pa nije iskrcala na to zlokobno stenje. Sada sam skrenuo na
levo kraj ruiniranog zelenila, jo uvek zurei ka okeanu ko
j i j e bletao pod spektrainom letnj om meseinom, i posmav'

486

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

trajui tajanstvene bleskove ovih bezimenih, neshvatlj ivih

svetionika.
I upravo tada na mene naie najuasnija impresija od
svih, impresija koja mi je unitila poslednji ostatak samo
kontrole i poslala me u frenetini trk ka jugu kraj zjapee
crnih vrata i riblje buljeih prozora te naputene ulice ko
mara. J er, kad sam bolj e zagledao, spazio sam da su mese
inom osvetljene vode izmeu grebena i obale daleko od
praznih. Bile su oivele uskomeanom hordom oblika to su
plivali ka gradiu i ak i uprkos velikoj udaljenosti i krat
kom trenutku mog opaaja video sam jasno da su glave to
se iz vode pomaljaju i ruke to iz nj e zamahuju toliko tuin
ske i izvitoperene da se to teko moe izraziti ili s punom
sveu formulisati.
Moje frenetino tranje prestaloje pre nego to sam uma
kao jedan ceo blok, jer sa moje leve strane do mene dopre
e zvuci neega poput kretanja i povika organizovane potere. Culi su se koraci i grleni glasovi, a uz drndanje motorno vozilo projurilo j e na jug du Federalne ulice. U jednoj
jedinoj sekundi moj i planovi behu potpuno promenjeni jer
ako je juni autoput preseen ispred mene, onda moram se
bi da potraim drugi izlaz iz Insmuta. Zastao sam i povukao
se u razjapljeni dovratak, razmiljcyui koliko sam sree imao
to sam preao osvetljeni otvoreni prostor pre nego to su
progonioci naili paralelnom ulicom.
Druga pomisao sadrala je manje utehe . Budui da j e
potera ila niz drugu ulicu, bilo je jasno da ta grupa nij e
pratila mene direktno. Nisu me videli, ve su prosto sledili
opti plan presecanja svakog puta za bekstvo. Ovo je, meu
tim, impliciralo da su sline patrole bile i na ostalim pute
vima koji vode izvan Insmuta jer ovi ljudi nisu mogli znati
kojim u pravcem ja krenuti. Ako je ovo tako, onda u mora
ti da svoje povlaenje izvedem preko nenaseljenog dela izvan
bilo kojeg puta, ali kako da to izvedem kad znam da je okol
ni region proaran movarama i rukavcima? Na trenutak mi
se zavrte u mozgu, kako zbog razmera istog beznaa tako
i zbog naglo pojaanog sveprisutnog ribljeg smrada.
Onda se setih naputene pruge ka Rauliju, koj a je jo
uvek pruala vrstu liniju poljunanog, u travu uraslog tla
v

487

NEKRONOMIKON

koja se pruala ka severotapadu poev od ruevne stanice

na ivici rene klisure. Postoj ala je vrlo mala ansa da se e
ljani nee setiti toga, poto ju je njena u trnje urasla zapu
tenost inila upola neprohodnom i najmanje verovatnin:
izborom rute za bilo kog begunca. Video sam j e jasno sa yo g
hotelskog prozora i znao u kom pravcu se prua. Vei deo
te linij e bio je otvoreno vidlj iv sa puta ka Rauliju kao i sa bi
lo koj e uzviice u mestu, ali moda bih mogao da nepri me
en puzim kroz rastinje oko nj e. U svakom sluaju, to mi je
bila jedina prilika za izbavlj enj e, i nije mi bilo druge do da
pokuam.
Povukavi se u hol mog naputenog sklonita j a jo jed
nom konsultovah deakovu mapu uz pomo depne lampe.
Neposredni problem je bio kako doi do pradrevne pruge
i j a sada videh da je najsigurniji put iao preko ulice Bab
son, zatim zapadno ka Lafajetu gde u morati da zaobiem
otvoreni prostor slian onom koj i sam nedavno preao, i po
tom ka severu i zapadu, ispresecanom linijom kroz ulice La
fajet, Bej ts, Adam i Benk, meu koj ima potonja lei uz sa
mu renu klisuru, sve do naputene i ruevne stanice koju
sam video s prozora. Razlog to sam krenuo ulicom Babson
bio je taj to nisam eleo da se vratim preko preanjeg otvo
renog prostora niti da svoje puteestvije ka zapadu otpo
nem ulicom tako irokom kakva je Juna.
Otpoevi iznova, preao sam na desnu stranu ulice ka
ko bih to neprimetnije skrenuo u Babson. Buka se jo u
la iz ulice Federal i dok sam se osvrtao za sobom, uinilo mi
se da vidim traak svetla blizu zgrade kroz koju sam uma
kao. Nestrpljiv da napustim ulicu Voington dadoh se u brz
ali neujan hod nadajui se srei i zatiti od susreta sa bilo
kakvim podozrivim okom. Blizu ugla ulice Babson zapanjih
se videvi da je jedna od tamonjih kua j o uvek nastanje
na to se videlo prema zavesama na prozorima, ali nije bi
lo svetla unutra i ja prooh kraj nj e bez opasnosti .
U ulici Babson, koja je presecaia Federalnu te bi me ta
ko mogla otkriti progoniocima, drao sam se to je mogu
e blie uz naherene, nejednake zgrade, dvaput zastajkuju
i u dovratku kada su zvuci iza mene postali glasniji. Otvo
reni prostor ispred mene sjao je prostran i opusteo pod me488

SENKA

NAD

INSMUTOM

seinom, ali moja ruta ne podrazumeva da ga preem. To

kom mog drugog predaha poeh da opaam novi izvor ne
jasnih zvukova i oprezno pogledavi iz mog zaklona video
sam auto kako juri preko tog otvorenog prostora napolju ka
ulici Eliot, koj a tamo preseca Babson i Lafajet.
Dok sam posmatrao, zagrcnut iznenadnim porastom ri
bljeg smrada nakon to gaj e maloas nestalo, video sam gru
pu neuglednih, pogrblj enih oblika kako trkaraju i tetura
ju se u istom pravcu i znao sam da ovo mora da je druina
koja uva put ka Ipsviu, budui da taj autoput izlazi na uli
cu Eliot. Meu tim figurama dve bejahu u grdnim odora
ma, a jedna j e nosila' dijademu otrog vrha koja se belasala
na meseini. Dranje ove figure bilo je tako neobino da me
je od toga obuzela jeza, j er inilo se da to stvorenje malte
ne skae poput abe.
Kada se poslednj i iz te grupe izgubio iz vida j a sam na
stavio napred, jurnuvi iza ugla u ulicu Lafajet i preavi uli
cu Eliot veoma brzo za sluaj da zaostali lanovi prethodne
grupe jo uvek napreduju tim putem. Jesam uo nekakvo
kreketanj e i lupetanj e daleko prema gradskom trgu, ali sam
ulicu preao bez opasnosti. Moj najvei uas ticao se ponov
nog prelaska iroke i meseinom okupane June ulice koja
gleda prema moru i morao sam da se psiholoki pripremim
za to iskuenje. Neko bi vrlo verovatno mogao da gleda u
tom pravcu, a potencijalni zaostaci grupe iz ulice Eliot mo
gli bi da me spaze sa bilo koje od dve take. U poslednj em
trenu odluio sam da je bolje da usporim korak i prostor
preem kao ranij e, oponaajui teturavo dranj e prosenog
domoroca Insmuta.
Kada se ponovo otvorio pogled ka vodi, ovog puta s mo
j e desne strane, bio sam upola reen da je uopte ne gle
dam. Ipak, nisam mogao da odolim, te bacih pogled kraj i
kom oka dok sam paljivo imitirao teturanje ka zatitnikim
senkama ispred mene. Nije bilo vidljivog broda kojeg sam
upola oekivao da vidim. Umesto toga, prva stvar koja mi
je privukla panju bio j e mali amac sa veslima koj i je pri
stajao uz naputene dokove natovaren nekim masivnim pred
metom prekrivenim ciradom. Njegovi veslai, iako u dalji
ni i nejasno vidljivi, imali su neeg naroito odvratnog u svom
489

NEKRONOMIKON

obliku. J o uvek se moglo opaziti nekoliko plivaa, a na uda

ljenom crnom grebenu mogao se videti slab, ali uj ednacen
sjaj nimalo nalik treptavom svetioniku od maloas, a boju
tog svetla nisam mogao precizno da odredim. Izdignuta iz
nad strmih krovova desno ispred mene nadnosila se kupo
la Gilmenovog Doma, ali sada bee potpuno mrana. Riblj i
smrad, naas raspren blaenim povetarcem, sada me je po
novo opkolio s izluujuim intenzitetom.
Nisam sasvim ni preao ulicu kada zauh mrmljanje go
mile koj a je napredovala du Voingtona sa severa. Kada II
dospeli do velikog otvorenog prostora odakle sam ugledao
onaj prvi uznemirujui prizor meseinom obasjane vode, mo
gao sam jasno da ih vidim samo j edan blok udaljene i be
jah uasnut bestijainom abnormalnou njihovih lica i pod
ljudskog, psolikog uanja. J edan ovek se kretao na nesum
njivo maj munski nain, sa dugakim rukama koje su esto
doticale tlo dok se druga figura, u odori i sa tijarom, kreta
la maltene skakutanjem. Procenio sam da ovo mora da je
druina koju sam video u Gilrnenovom dvoritu, ona, dakle
koja mi je najblie na tragu. Kada su se neke od ovih figu
ra okrenule u mom pravcu j a se odsekoh od straha, ali uspeh
da nastavim sa uobiajenim, teturavim dranjem koje sam
oponaao. Do dananjeg dana ne znam da li su me spazili
ili ne. Ako jesu, moja strategij a mora da ih je zavarala, jer
su preli preko meseinom obasjanog prostora ne skreui
s kursa, istovremeno krekeui i brbljajui ogavnim argo
nom koji nisam mogao da identifikujem.
Ponovo u senci, dadoh se u moj raniji brzi hod du nag
nutih i oljutenih kua koje su prazno zurile u no. Preav
i na zapadni plonik skrenuh iza najblieg ugla ka ulici Bej ts,
u koj oj sam se drao zgrada na junoj strani. Proao sam
kraj dve kue koje su ispoljavale znake nastanjenosti, jedna
od njih ak i sa mutnim sve tlima na spratu, ali nisam susreo
nikakvu prepreku . Kada sam skrenuo u ulicu Adams osetio
sam se znaajno sigurnij e, ali se usekoh kad j edan ovek iz
lete iz crnog ulaza direktno ispred mene . Pokazalo se, me
utim, da je suvie pijan da bi predstavljao pretnju i tako
dooh do ogavnih ruevina skladita u ulici Benk potpuno
bezbedan.
490

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

Nikoga ne bee u toj mrtvoj ulici iza rene klisure, a ri

ka vodopada je sasvim priguila zvuk moj ih koraka. Duga
ko bee rnoje hitanje ka propaloj eleznikoj stanici, a veli
ki zidovi skladita od cigle svuda oko mene nekako su izgle. dali stranije od proelja privatnih kua. Napokon spazih
prastaru stanicu pod zakrivlj enim krovom,ili bar onim to
je od njega ostalo, i pooh pravo ka pruzi koja je poinjala
sa nj enog daljeg kraja.
Sine su bile zarale ali uglavnom netaknute, a tek oko
polovine pragova bilo je istrulelo. Hodati ili trati na takvoj
podlozi bilo je teko ali dao sam sve od sebe, i sve u svemu
kretao se prilino brzo. Neko vreme linija se pruala du ivi
ce klisure, ali na kraju stigoh do dugakog pokrivenog mo
sta tamo gde je prelazio preko ponora na zaista vrtoglavoj
visini. Ouvanost ovog mosta odredie moj naredni korak.
Ako je ljudski mogue, prei u ga, ako ne, morau da rizi
kujem jo malo vrzmanja po ulicama u potrazi za najbliim
netaknutim drumskirn mostom.
Dugaak i prostran most, pokriven poput ambara, sa
blasno je svetlucao pod mesecom, i ja videh da su pruni
pragovi pouzdani bar jo metar dva unutra. Kada sam uao,
ukljuio sam depnu lampu, kada me umalo obori s nogu
oblak imia koji prolepra kraj mene. Otprilike na sredi
ni mosta bio je opasan procep u pragovima za koji se naas
poboj ah da e me zaustaviti ali na kraju, u oaju, rizikovao
sam skok i na svu sreu, uspeo.
Bilo mi je drago da ponovo vidim meseinu kada sam
se pomolio iz tog zlomranog tunela. Stara pruga je pod na
gibom prelazila ulicu River i smesta skretala odatle ka obla
sti sve vie ruralnoj i sa sve manje ogavnog insmutovskog ri
bljeg smrdea. Ovde me je gusto rastinje korova i trnja za
ustavljalo i surovo mi kidalo odeu, ali mi je svejedno bilo
drago zbog toga, jer ono me je istovremeno titilo i prua
lo zaklon u sluaju opasnosti. Znao sam da se dobar deo rno
je rute moe videti sa puta ka Rauliju.
Movarni kraj je otpoeo veoma naglo, sa jednom jedi
nom tranicom na niskom, travnatom nasipu gde je rasti
nje korova bilo neto ree. Onda naie neka vrsta ostrva,
odnosno uzviice kroz koju je linija prolazila plitkim usekorn
v

49 1

NEKRONOMIKON

obraslim bunj em i bodljikavim rastinj em. Bilo mi j e dra o

zbog ovog deliminog zaklona, jer na ovom mestu je rauli
jevski put bio neprijatno blizu mom vidiku. N a kraju 0\ oo
useka put prelazi prugu i skree odatle na bezbednu udalje
nost ali pre toga, moram biti kraj nje oprezan. Do tada sa111
ve bio siguran da se niko nije setio da i prugu kontrolie.
Trenutak pre no to sam uao u usek, osvrnuo sam se za
sobom, ali nisam spazio nijednog gonioca. Pradrevni zvoni
ci i krovovi trulenog Insmuta svetlucali su ljupko i eteric
no pod arolijom utog meseca, i ja pomislih kako li mora
da su izgledali u starim danima, pre nego to se senka spu
stila na mesto? Onda, kako j e moj pogled skrenuo od gra
da u pravcu kopna, neto ni izbliza tako spokojno obuze mi
panju i na sekund me ostavi nepokretnim.
To to sam spazio, ili mi se inilo da opaam, bio je uz
nemirujui nagovetaj talasastog kretanja, zbog ega pomi
slih da veoma dugaka horda mora da se ovde izliva iz gra
da u pravcu puta ka Ipsviu. Udalj enost je bila velika i ni
sam nita mogao detaljno da vidim, ali opet, nikako mi se
nije dopadao izgled tog pokretnog stuba. Suvie se izvijao
gore dole, i svetlucao suvie j arko na zracima meseca koji je
sada tonuo ka zapadu. Bio j e tu i nagovetaj zvuka, madaje
vetar duvao na drugu stranu, uo se nagovetaj zverinjeg
potmulog reanja i duboke rike jo gore od mrmljanja onih
grupica koje sam nedavno nauo.
Svakjaka neprijatna nagaanja padoe mi na um. po
mislio sam na one krajnje ekstremne insmutovske tipove za
koj e se govorkalo da ih kriju u trulenim, vekovnim jazbi
nama blizu dokova. Pomislio sam, takoe, i na one bezime
ne plivae koj e sam opazio. Imajui u vidu brojnost grupa
koj e sam do sada sreo, i uz pretpostavku da ih isto toliko
ima u grupama na drugim putevima, pomislih da je broj
mojih progonitelja neobino velik za gradi ovako desetko
vanog stanovnitva kao to je sluaj sa Insmutom.
Odakle je mogao da naie zgusnuti buljuk koji je sada
sainjavao niz koji sam posmatrao ? Da li su oni pradrevni i
neizmerni podzemni kanali vrveli od poremeenih, nekata
logizovanih i nesluenih oblika ivota? Ili je moda zaista
neki nevieni brod iskrcao legiju nepoznatih tuinaca na taj
492

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

pakleni greben? Ko su bili oni? Zato su bili tu? I ako j e j e

dan ovoliki niz krstario ipsvikim putem, da li su i patrole
na drugim putevima na isti nain pojaane?
Uao sam u usek obrastao ipraj em i probijao se kroz
njega veoma sporim tempom kad n<yednom taj prokleti ri
blj i smrad ponovo postade dominantan. Da li je vetar na
glo promenio pravac ka istoku, tako da je sada dolazio s mo
ra i iao ka gradu? Mora da je tako, j er sada sam poeo da
opaam uasno mrmlj anje iz dubine grla koje je dopiralo iz
tog, do tada mirnog, pravca. Osim toga, uo se j o j edan
zvuk, neka vrsta gnjecanj a i dobovanja koja mije u umu pri
zivalp. slike naj odvratnij e vrste. Naterao me je da, sasvim bez
logike, pomislim na onaj talasasti niz koj i se kretao na dru
gom kraju ipsvikog puta.
A onda i smrad i zvuci postadoe j ai, i ja zastadoh drh
tei, zahvalan za zatitu koju mi j e usek u breuljku pruao.
Upravo ovde se, prema mom priseanju, put ka Rouliju sa
svim pribliavao staroj pruzi pre nego to bi skrenuo ka za
padu i odvojio se. Neto je dolazilo tim putem, i ja u mo
rati da zalegnem dok to neto ne proe i nestane u daljini.
Hvala nebesima da ova stvorenj a nisu koristila pse za traga
nje, mada bi to ionako bilo nemogue usred sveprisutnog
smrdea u ovoj oblasti . Dok sam uao u bunju tog proce
pa oseao sam se poprilino sigurnim, iako sam znao da e
tragai morati da preu prugu na ne vie od stotinak meta
ra ispred mesta na kome sam se krio . .r a u moi da ih vidim,
ali oni mene, izuzev nekim zlokobnim udom, nee moi.
Odj ednom poeh da se uasavam od pomisli da u ih
gledati dok prolaze. Gledao sam oblinj e meseinom obasja
no mesto gde e oni nagrnuti, i bio obuzet udnim pomisli
ma o nepopravljivom zagaenju koje e to mesto istrpeti.
Ovi ovde e verovatno biti najgori od svih insmutovskih de
generika, neto to ovek stvarno ne bi poeleo da upamti.
Uasan smrad j e narastao do sveoptih razmera, a buka
se poj aala do babilonske orgije kreketanja, lavea i reanja
bez i najmanj eg nagovetaja ljudskog govora. Da li su ovo
zaista bili glasovi mojih gonia? Da li su, naposletku, ipak
koristili pse? Sve do sada nisam opazio nijednu od manjih
ivotinj a u Insmutu. To gnjecanj e i dobovanje behu mon493

NE KRONOMIKON

struozni, ne mogu da gledam degenerisane stvorove koji

zvuke proizvode. Cvrsto u zatvoriti oi sve dok se zvuk
izgubi ka zapadu. Horda je sada bila veoma blizu, vazd
zatrovan nj ihovim grubim reanjem, a tlo gotovo uzdrha
od tuinskog bata njihovih koraka. Sa disanjem sam mal e
ne prestao i uloio svu svoju snagu samokontrole u zada
dranja oij u zatvorenim.
Cak ni sada nisam spreman da kaem da li j e ono to je
usledilo bila odvratna realnost ili samo komarna halucina
cija. Akcija vlade koja je usledila nakon moj ih frenetinih
apela potvrivala bi ovo kao monstruoznu istinu, ali zar ni
je ta halucinacija mogla da se ponovi pod kvazi hipnoti
kom arolijom tog prastarog, ukletog i senovitog mesta? Ta
kva mesta imaju udne osobine, i zavetanj e ludakih legen
di moglo j e da deluje na imaginaciju vie no j ednog oveka
meu onim mrtvim, bazdeim ulicama i hrpicama istrule
lih krovova i ruevnih tornjeva. Nije li mogue da zametak
stvarnog zaraznog ludila vreba u dubinama te senke nad In
smutom? Ko moe da se pouzda u to ta je stvarnost nakon
to uje neto poput prie starog Zadoka Alena? Vladini lju
di nikada nisu pronali sirotog Zadoka i nemaju ak ni pret
postavke o tome ta se s njim desilo. Gde zaista prestaje lu
dilo, a gde poinje stvarnost? Da li je mogue da j e ak i
moj najnovij i strah puka ulna obmana?
Ali pokuau da opiem ono to mislim da sam video te
noi pod rugajuim licem utog meseca, ono to sam video
kako kulja i skakue tamo dole na putu ka Rouliju direktno
pred mojim oima dok sam uao meu bunj em tog napu
tenog eleznikog useka. Naravno da nisam istrajao u od
luci da oi drim zatvorenim. Ona je bila predodreena da
se ne ispuni, jer ko bi mogao da ui u slepilu dok itava le
gija krekeuih i uzlajalih entiteta dolih ko zna odakle, bu
no gnj eca stopalima na jedva sto metara odatle?
Mislio sam da sam spreman na najgore, i zaista bi i tre
balo da sam bio spreman imajui u vidu ta sam prethodno
ve bio video.
Ostali moji gonii behu prokleto abnormalni, zar nij e
zato trebalo da budem spreman da se suoim sa pojaanim
elementom abnormalnog, da posmatram oblike u kojima ni-

494

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

je bilo nimalo meavine sa normalnim? Nisam otvorio oi

sve dok se razmetljivi agor nije zauo sa take koja se oi
to nalazila pravo ispred mene. Tada sam znao da vei deo
nj ihovog niza mora da je sada j asno vidljiv tamo gde su se
ivice mog useka sputale do nivoa puta i gde je put prese
cao prugu i j a vie nisam mogao da se suzdravam od kua
nja tog uasa, kakavgod on bio, kojegje uti mesec imao da
mojim oima razotkrije.
Tu je bio kraj bilo kakvog preostatka mentalnog mira i
poverenja u ispravnost i neokaljanost prirode i ljudskog uma
doklegod da mi je sueno da ostanem na povrini zemlje.
Nita to sam mogao da zamislim, nita, ak sve i da sam na
najbukvalniji mogui nain prihvatio ludu priu starog Za
doka, ne bi na bilo koji nain moglo da se uporedi sa de
monskom, bogohulnom stvarnou koju sam video ili bar
verovao da vidim. Pokuao sam da nagovestim kako je to bi
lo u nameri da odloim uas koji oseam pred pomilju da
ih zapravo j asno i nedvosmisleno opiem. Zar moe da bu
de mogue da je sumrak ove planete zaista nakotio ovakve
stvari i da su ljudske oi stvarno videle, od nesumnjivo objek
tivne krvi i mesa, ono to je ovek do tada poznavao samo
u grozniavim fantazijama i nejasnim legendama?
A ipak j a sam ih video u neprekinutom nizu kako gnje
c<tiu, skakuu, krekeu, mekeu, kako neljudski navaljuju kroz
sablasnu meseinu u grotesknoj, malignoj sarabandi fanta
stinog komara. N eki od njih nosili su visoke tijare od tog
neimenovanog beliastog metala nalik zlatu, a neki su bili
u udnim odorama, a jedan koji je predvodio niz, bio je ode
ven u prugaste pantalone i crni man til gulovskom grbom is
pupen, i nosio je muki filcani eir na toj bezoblinoj stva
ri koja bi trebalo da mu je glava.
Mislim da je dominantna boj a koe bila sivkasto zelena,
iako su imali bele trbuhe. Bili su uglavnom svetlucavi i lji
gavi, ali krivulje nj ihovih lea bile su krljutave. Njihova tela
nejasno su nagovetavala humanoidne oblike, dok su im gla
ve bile riblje, sa udesno ispupenim oima koje se nikada
nisu zatvarale . Sa strane njihovih vratova drhturile su kr
ge, a nj ihove dugake kande behu spojene plovnim koi
cama. Skakutali su neujednaeno, ponekad na dve noge, po495

NEKRONOMIKON

nekad na etiri. Nekako mi bee drago da nisu imali \"ie

udova od etiri. Nj ihovi kreketavi, reei glasovi, oito kori
eni za neku vrstu artikulisanog govora, nosili su u sebi 'e
mrane nij anse izraajnosti koj e su nedostaj ale tim bulj a\" im
licima.
Ali i uprkos sve njihove monstruoznosti, oni mi nisu bi
li sasvim neprepoznatljivi. Znao sam i suvie dobro ta oni
mora da jesu, jer nije li seanje na tu zlu tij aru iz Njuberi
porta bilo jo uvek svee? Bili su to bogohulni ribo-ablji
stvorovi sa njenog bezimenog dizajna, ivi i uasavajui, i
dok sam ih posmatrao znao sam, najzad, na ta me je taj gr
bavi svetenik sa tij arom, u crnom crkvenom podrumu, strano podseao. Broja im se nije znalo . Cinilo mi se da ih ima
u bezbrojnim j atima i svakako je moj trenutni, kratki pogled
mogao da razotkrije samo majuni deli njihov. Samo tre
nutak kasnije sve je to bilo izbrisano milosrdnom ne svesti
com koj a me obuze, po prvi put u ivotu.
v

v
Nena dnevna kiica bee ta koja me je probudila iz bu
nila u bunjem obraslom eleznikom useku, i kada sam se
oteturao do puta preda mnom ne videh ni traga od ikakvih
stopala u sveem blatu. Riblji smrad je takoe nestao. In
smutovi polusrueni krovovi i nahereni tornjevi izdizali su
se, sivi, naspram jugoistoka, ali ni ive due ne spazih igde
u pustoi slanih movara svuda oko mene. Runi sat mi je
jo uvek radio i pokazivao da je proao jedan sat posle po
dneva.
Stvarnost onoga kroz ta sam proao poivala je veoma
nesigurno u mom umu, ali oseao sam da u pozadini lei
neto odvratno. Moram da pobegnem iz zlosenovitog In
smuta te stoga smesta poeh da isprobavam svoje grem i
umorom iznurene moi kretanja. Uprkos slabosti, pretrplje
nom uasu i zapanjenosti, otkrih nakon nekog vremena da
sam u stanju da hodam, pa tako i krenuh polako niz blat
njavi put ka Rauliju. Pre veeri bej ah u tom selu gde dobih
veeru i snabdeh se pristojnom odeom. Uhvatio sam no
ni voz za Arkam i ve sledeeg dana sam imao dug i otvo496

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

ren razgovor sa tamonjim vladinim zvaninicima, to je pro

cedura koju sam kasnije ponovio u Bostonu. Sa glavnim re
zultatom tih konverzacija javnost je danas upoznata i j a bih
voleo, za ime svega to je normalno, da se nema vie ta ka
zati. Moda me to tek ludilo sustie, jedan vei uas ili mo
da se sada pomalja neto udesno.
Kao to se i moe zamisliti, odustao sam od veine rani
je planiranih poseta u mojoj turneji po tom kraju, od ui
vanja u pej sau, arhitekturi i antikvitetima na koje sam do
tada toliko polagao. Niti sam se usudio da pogledam taj ko
mad udnog nakita za koj i su mi kazali da se nalazi u Mu
zeju Miskatonikog Univerziteta. Ono to, meutim, jesam
uinio bilo je da svoj boravak u Arkamu obogatim sakuplja
njem pojedinih genealokih dokumenata koje sam odavno
eleo da posedujem. Veoma grubi i zbrzani podaci, istina je,
ali mogli bi biti od koristi kasnije kada naem vremena da
ih poveem i rastumaim. Kurator tamonjeg U druenja Isto
riara, gospodin B. Lapham Pibodi, bio je veoma ljubazan
pomaui mi, i ispoljio je neobino zanimanje kada sam mu
kazao da sam unuk Elize Orne iz Arkama, roene 1867. i
udate za Dejmsa Vilijamsona iz Ohaja kad joj je bilo se
damnaest.
Izgleda da je moj uj ak bio tamo pre mnogo godina u
potrazi slinoj ovoj mojoj i da je porodica moje prabake bi
la predmet izvesnog lokalnog podozrenja. Postojala je, pre
ma reima g. Pibodija, nezanemarljiva rasprava oko braka
njenog oca, Bendamina Ornea, odmah posle Graanskog
rata, budui da je poreklo neveste bilo naroito tajanstveno.
Kako su oni verovali, ta nevesta je bila siroe porodice Mar
iz Nju Hempira, roaka Marovih iz okruga Eseks, ali ona
se obrazovala u Francuskoj i znala je vrlo malo o svojoj fa
miliji. Neki staratelj je u bostonsku banku polagao fondove
za izdravanje te cure i nj ene francuske guvernante, ali ime
tog staratelja ljudima u Arkamu nij e bilo poznato, a vreme
nom se on povukao tako da je njegovu ulogu sudskom od
lukom preuzela guvernanta. Ta Francuskinja, sada ve odav
no mrtva, bila je izrazito utljiva, i bilo je onih koji su vero
vali da je ona mogla da otkrije mnogo vie nego to jeste.
497

NEKRONOMIKON

Ali najvie ih je zbunj ivalo to to niko nije mogao da Z\

nino imenovane roditelje te mlade ene, Enoha i Lidiju 10ena Meserv) Mar, pronae meu znanim porodicama
Nju Hempiru. Modaje, kako su mnogi pretpostavljali, ona
bila erka nekog vienij.eg Mara, svakako je imala oi tipi
ne za porodicu Mar. Najvie zbunj enosti izazivala je njena
prerana smrt, koj a se desila dok j e raala moju baku, syoje
jedino dete. Poto sam ve oformio neke neprijatne uti povezane s imenom Mar, nisam rado prigrlio vesti da e
ono nalazilo i na mom porodinom stablu niti me je rado
vala primedba g. Pibodija da i ja sam imam lipine Marvo
ve oi. Ipak, bio sam zahvalan za podatke koji e se, znao
sam to, pokazati korisnim te sam zato prepisao brojne be
leke i reference na knjige u vezi sa dobro dokumentova
nom porodicom Orne.
Otiao sam iz Bostona direktno kui u Toledo i kasnije
proveo mesec dana u Momiju oporavlj ajui se od insmutske
golgote. Septembra sam upisao poslednju godinu na Ober
linu i od tada pa do narednog juna bio zauzet studiranjem
i drugim svakodnevnim aktivnostima, a na preivljeni ua
su me podseali jedino vladini zvaninici koji su me povre
meno poseivali u vezi sa kampanjom koju su moje molbe
i prueni dokazi otpoeli. Oko sredine jula, upravo godinu
dana nakon mog iskustva u Insmutu, proveo sam nedelju
dana sa porodicom moje pokojne majke u Klivlendu. Za to
vreme sam uporeivao novosteene genealoke podatke sa
razliitim belekama, tradicijama i delovima porodinog na
slea koj i su tamo postojali, pokuavajui da sainim neka
kvu celovitu kartu.
Nisam ba posebno uivao u ovom zadatku, budui da
me je atmosfera u domu Vilijamsovih oduvek deprimirala.
Postojala je crta morbidnosti u njemu i moja maj ka nije pre
vie insistirala da kao dete poseujem nj ene roditelje, iako
je uvek rado doekivala svog oca kada je ovaj dolazio u To
ledo. Moj a baka, roena u Arkamu, izgledala mi je udno i
gotovo zastraujue i ne veruj em da sam bio oaloen ka
da je nestala. Imao sam tada osam godina i seam se da se
govorkalo kako je ona prosto odetala od kue nakon samo
ubistva mog ujka Daglasa, njenog naj starijeg sina. On je pu-

498

SENKA

NAD

I N S M rU T O M

cao U sebe nakon jednog puta u N ovu Englesku, istog tog

putovanja, bez sumnj e, zbog kojeg su ga se jo seali u ar
kamskom Drutvu Istoriara.
Taj uj ak j e liio na baku, te mi se ni on nije dopadao.
Bilo j e neto u izrazu njihovih izbuljenih, netrepuih oiju
to je u meni izazivalo mutnu, neobjanj ivu nelagodnost. Mo
ja majka i uj ka Volter nisu tako izgledali. Oni su se metnu
li na svog oca, iako je siroti roak Lorens, Volterov sin, bio
gotovo savreni duplikat svoje bake pre nego to ga je nj e
govo stanje odvelo u doivotni zaklon sanatorijuma u Ken
tonu. N isam ga video ve etiri godine, ali j e moj ujak j ed
nom nagovestio daje nj egovo stanj e, kako telesno tako i du
hovno, veoma loe. Briga za njega je verovatno bila razlog
smrti njegove majke dve godine ranije.
Moj deda i njegov sin Volter, udovac, sada su bili j edini
lanovi klivlendskog domainstva, ali seanje na stara vre
mena opsesivno se nadnosilo nad njim. Njihov dom mi je
jo uvek bio odboj an, i trudio sam se da svoje istraivanje
sprovedem to je pre mogue. Dokumente i tradiciju veza
nu za Vilij amsone davao mi j e deda, i to u izobilju, mada
sam m aterijal povezan sa Orneovima morao da zatraim od
ujka Voltera, koj i mi j e na raspolaganje ostavio sadraj svih
svoj ih fascikli, ukljuujui beleke, pisma, iseke, ostavtinu,
fotografije i minijature.
I upravo tokom pregleda pisama i slika sa strane Orne
ovih poeo sam da oseam uas pred sopstvenim poreklom.
Kao to ve rekoh, moj a baka i ujka Daglas su mi oduvek iz
gledali odbojno. Sada, godinama nakon njihovih smrti, zu
rio sam u ta lica na slikama sa znatno uveanim oseajem
odvratnosti i otuenja. Nisam isprva mogao da razumem tu
promenu, ali postepeno je uasna vrsta poreenja poela da
se namee mojoj podsvesti uprkos vrstom odbijanju mog
svesnog uma da prihvati i najmanju sumnju. Bilo je j asno
da je tipini izraz tih lica sada nagovetavao neto to rani
je nije, neto to bi donelo golu paniku ako bi se otvoreno
uobliilo u misao.
Ali naj gori ok doiveo sam kada mi j e uj ak pokazao po
rodini nakit Orneovih u privatnom sefu, dole, u gradu. Ne
ki od primeraka bili su ve dovoljno prij atni i inspirativni
499

NEKRONOMIKON

po sebi, ali ujak je bio gotovo suzdran kada j e trebalo pri

kazati j ednu kutiju udnih starih stvari nasleenih od moje
taj anstvene prabake. Po njegovim reima, to su bili primer
ci veoma grotesknog i gotovo odvratnog dizaj na, i nikada.
koliko on zna, nisu noeni u j avnosti, iako je moj a prabaka
uivala da ih u privatnosti posmatra. Nej asne legende o uro
cima plele su se oko njih i francuska guvernanta moje pra
bake j e govorila da taj nakit ne treba nositi u Novoj Engle
skoj , iako bi ga bilo sasvim bezbedno nositi u Evropi.
Dok je ujak polako i nevoljno raspakivao te stvari, upo
zoravao me je da se ne zaprepastim udesnim i esto gro
zomornim dizajnom. Umetnici i arheolozi koji su ih videli
proglasili su majstorstvo nj ihove izrade superiornim i egzo
tino prefinjenim, iako niko nije bio u stanju da utvrdi ma
terij al od koga su izraeni ili da ih pripie nekoj odreenoj
umetnikoj tradiciji . Unutra je bila j edna tij ara i nekoliko
komada nakita za noenje na miicama i grudima. Ovaj po
tonji j e u dubokom reljefu prikazivao figure gotovo nepod
noljive ekstravagancije.
Tokom ovih opisa pokuavao sam da suzbijem svoje emo
cij e, ali lice mora da je odavalo moj a narastajua strahova
nja. Uj ak je delovao zabrinuto i prekinuo razmotavanje na
kita kako bi me osmotrio. Dadoh mu znak da nastavi, to je
on uinio sa j o naglaenijim znacima nevoljnosti. Izgleda
da j e oekivao neku vrstu jake reakcije kada je prvi komad,
tijara, bila raspakovana, ali sumnjam daje oekivao ba ono
to se desilo. Ni ja to nisam oekivao, j er sam smatrao da
sam u potpunosti upozoren u pogledu toga kakav e nakit
biti razotkriven. Moja reakcij a je bila da se neujno onesve
stim, ba kao to sam godinu dana ranije, u onom elezni
kom useku uraslom u trnje.
Od toga dana moj je ivot pretvoren u komar sumor
nih misli i slutnji, a ni sam ne znam koliko je od toga od
vratna istina, a koliko isto ludilo. Moj a prabaka j e bila iz
porodice Mar, neznano odakle, iji je mu iveo u Arkamu,
a zar nije stari Zadok kazao da je erka Obeda Mara, zae
ta sa monstruoznom majkom, bila na prevaru udata za nekog oveka iz Arkama? Sta j e ono ta drevna ispiutura promrmljala o vezi izmeu mojih oiju i oiju Kapetana Obev

500

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

da? U Arkarnu mi je kurator takoe kazao da imam Maro

ve oi. Zar je Obed Mar bio moj ukun-ukun deda? Ko, ili
bolj e rei ta je onda bila moja ukun-ukun baka? Ali mo
da je sve ovo ludilo. One ukrase od beliastog zlata mogao
je, recimo, otac moje ukun-ukun bake da kupi od nekog
mornara iz Insmuta. A taj pogled izbeenih oij u moj e ba
ke i uj aka samoubice moda je puka fantazija s moje strane,
puka fantazij a, poduprta senkom iz Insmuta koja mi je ta
ko mrano obojila itavu matu. Ali zato se moj ujak ubio
nakon svoje potrage za precima u Novoj Engleskoj ?
Due od dve godine odbijao sam ove misli sa delimi
nim uspehom. Moj otac mi je obezbedio posao u osigura
vajuem zavodu i ja sam se zakopao u rutinu kolikogod sam
mogao. U zimu 1930-3 1. godine, meutim, otpoee snovi.
Isprva oni behu sporadini i podmuklo pritajeni, ali su sva
ke naredne nedelje postajali sve uestaliji i ivopisniji.
Ogromna vodena prostranstva otvarala su se preda mnom
i inilo se da lutam ispod stubova titanskih potonulih hra
mova i kroz lavirinte travom obraslih kiklopskih zidova sa
grotesknim ribama kao pratiocima. Onda i druga oblij a po
ee da se javljaju, ispunjavajui me bezimenim uasom istog
trena kada bih se probudio. Ali dok bi san traj ao oni me
uopte nisu uasavali, ja sam bio jedan od njih, nosio sam
njihova neljudska znamenja, hodio njihovim podvodnim sta
zama, i molio se, udovino, u nj ihovim zlim hramovima na
morskome dnu.
Bee toga mnogo vie no to sam mogao da se setim, ali
ak i ono ega bih se seao svakog jutra bilo bi dovoljno da
me oznai kao ludaka ili kao genija, ako bih se ikada drznuo
da to zabeleim. Neki stravini uticaj , oseao sam to, traio
je da me postepeno istrgne iz zdravog i pristojnog sveta i
baci u neimenovane ambise tmine i tuinstva, i taj proces je
postaj ao sve oitiji na meni. Moje zdravlje i spoljanji izgled
su se postepeno pogorali, dok napokon ne bej ah primoran
da napustim posao i prihvatim se statinog, povuenog i
vota jednog invalida. Neka udna nervna boljka uhvatila me
je u svoja kleta i j a se povremeno naoh gotovo nesposob
nim da zatvorim oi.
501

NEKRONOMIKON

Upravo od tada sam poeo da prouavam ogledalo sve veom uzbunom. Spori tragovi bolesti ne behu prija :TI
za oko, ali u mom sluaju bilo je jo neto, suptilnije i tajanstvenije, u pozadini svega. Cinilo se da i moj otac to potinje da primeuje, jer je poeo da me udno i gotovo za tIaeno posmatra. Sta se to deavalo u meni? Zar sam stvarno
poinjao da liim na svoju baku i ujka Daglasa?
J edne noi imao sam stravian san u kome sam ispod
mora sreo svoju baku. Zivela j e u fosforescentnoj palati
brojnim terasama, sa batama udnih, leproznih korala i gr0teskno rascvetalih oblij a od koljki, i doekala me sa topli
nom kojaje moda bila podsmeljiva. Ona se izmenila, ona
ko kako se menjaju oni to odlaze pod vodu i, kako kae, ni
kada nije umrla. Umesto toga, otila j e na mesto za koj e j e
njen mrtvi sin saznao, i skoila u kraljevstvo ij a je ude a
njemu takoe namenj ena on odbacio hicem iz pitolja. 0'"0
je, takoe, trebalo da bude i moj e kraljevstvo, od toga ne
mogu da umaknem. Nikada neu umreti, ve u iveti za
jedno sa onima koj i su u ivotu jo od doba pre nego to je
ovek uopte hodio zemljom.
Sreo sam, takoe, i ono to je bilo njenom prabakom.
Osamdeset hiljada godina je Pth'thya-l'yi ivela u Y'ha
nthlei-u, i tamo se i vratila nakon to je Obed Mar umro.
Y'ha-nthlei nije bio uniten kada su ljudi sa povrine ispa
lili smrt u dubine mora. Grad j e bio oteen, ali nikako uni
ten. Oni Duboki nikada ne mogu biti uniteni, iako ih pre
potopska magija zaboravljenih Starih moe, ponekad, da za
ustavi. Za sada, oni e mirovati, ali jednog dana, ako se bu
du setili, oni e se ponovo podii kako bi odali poasti za
kojima veliki Ktulu udi. Idui put to e biti grad vei od In
smuta. Planirali su da se raire i doneli su ono to e im u
tome pomoi, ali sada ponovo moraju da ekaju. Zato to
sam na njih nagnao smrt od strane povrinskih ljudi mora
u da ispatam, ali moj a kazna nee biti teka. Ovo je bio
san u koj em po prvi put videh ogota i sam prizor me tre
u budno stanj e i mahnito vritanje. Togjutra ogledalo mi je
nedvosmisleno pokazalo da sam poprimio insmutovski iz
gled.
v

502

SENKA

NAD

I N S M 'U T O M

Jo uvek se nisam upucao kao to je to ujka Daglas ui

nio. Kupio sam automatski pitolj i gotovo preduzeo ba taj
korak, ali izvesni snovi su me spreili. Zestoki ekstremi uasa sada poputaju i j a se oseam udno primamlj en ka ne
znanim morskim dubinama, umesto da ih se bojim. U sno
vima uj em i inim neobine stvari, ali se budim sa nekom
vrstom ushienosti umesto strave. N e verujem da moram da
ekam potpunu promenu kao to je veina ekala. Ako bih
ekao, otac bi me verovatno zatvorio u sanatorijum ba kao
to j e moj siroti brat od uj aka zatvoren. Zadivljujue i neu
vene stvari ekaju me tamo dole i j a u da ih uskoro potra
im. la-R'lyeh! Cthulhu fhtagn! la! la! Ne, neu da pucam
u sebe, niko me ne moe naterati da pucam u sebe!
Isplanirau bekstvo mog roaka iz te ludnice u Kento
nu i zajedno emo otii do udesima zasenjenog Insmuta.
Isplivaemo odatle ka onom sumornom grebenu u moru i
zaroniemo dole ka crnim ambisima, prema kiklop skom i
brojnim stubovima ukraenom Y' ha-nthlei, i u tom leglu
Onih Dubokih obitavaemo meu udesima i divotama za
uvek.
y

I ,

:--

--_6iI

;fr,._,r.
<:'"'-

.".. ,
....
..Jo,
..

>

...

.;j;JI"'' -

--

Od tako ogromnih sila ili stvorova moe ostati jasan

trag... preiveli ostatak iz perioda odavno prolog kada
se svest moda manifestovala u oblicima i vidovima ko
ji su se davno povukli pred plimom nadirueg oveanstva... oblicima od kojih su samo poezija i legenda sauvali traak lebdeeg seanja, i nazvali ih bogovima, u
dovitima, mitskim biima svih vrsta i sojeva...
-

- Aldernon Blekvud
I. Uas

II

glini

ajmilosrdnija stvar na svetu, rekao bih,

nesposobnost je ljudskog uma da uza
jamno povee sav svoj sadraj . Mi ivi
mo na blaenom ostrvu neznanja, usred
mranih mora beskonanosti i nije nam
namenjeno da putujemo predaleko. Na
uke, svaka stremei na svoju stranu, do
sada nam nisu mnogo naudile, ali jednoga dana spajanje
tog razuenog znanja razotkrie nam tako uasavajue ho
rizonte stvarnosti, i strahotnost naeg poloaja unutar nj e,
da emo ili poludeti od otkrovenja, ili od te svetlosti pobe
i u mir i sigurnost novog mranog doba.
Teozofi su nagaali o zastraujuoj grandioznosti kosrni
kog ciklusa u kojem na svet i ljudska rasa predstavia:iu pro
lazne sluajnosti. Nagovetavali su udovine obrasce rei
ma od kojih bi se krv ledila da nisu otupljene mlakim opti
mizmom. Meutim, nij e mi s njihove strane stigao taj jedin
stveni prizor zabra enih eona koji me ledi kada na njega
pomislim, koji me izluuje kada o njemu sanjam. Taj pri
zor, poput svih uasnih prizora istine, zablistao je u sluaj
u ovom sluaju jednog sta
nom spajanju razliitih stvari
rog novinskog lanka i beleki pokojnog profesora. N adam
se da niko vie nee to spojiti, svakako, a ako poivim, nika
da neu svesno postati karika u tom kobnom lancu. Mislim
da je profesor takoe nameravao da ostane nem to se tie
njegovog dela spoznaje, i da bi unitio svoje beleke da ga
nije snala nagla smrt.
507

I
l

NE K RONOM I K ON

Za taj sluaj sam saznao u zimu 1926-2 7, smru mo

prastrica, Dorda Gemela Endela, redovnog profesora se
mitskih jezika na Univerzitetu Braun u Providensu na Roud
Ajlendu. Profesor Endei je bio nadaleko poznat kao auto
ritet u pitanjima drevnih zapisa te su mu se esto uprave u
venih muzeja obraale radi saveta; zato se njegove smrti, ko
ja ga je zadesila u devedeset i drugoj godini, mnogi mogu
setiti. Interesovanje je delimino bilo pojaano zbog miste
rioznosti uzroka njegovog odlaska. Profesor je pao dok se
vraao sa broda za Njuport; sruivi se naglo, po svedoe
njima prisutnih, poto ga je gurnuo crnac mornarskog iz
gleda koji se pojavio iz jednog od neobinih mranih dvo
rita na strmoj nizbrdici koja je inila preicu od pristanita
do pokojnikove kue u ulici Vilijamson. Lekari nisu prona
li nikakav vidljivi poremeaj, ali su nakon zbunjujue de
bate zakljuili daje za takav kraj odgovorna nejasna klonu
lost srca, prouzrokovana ustrim usponom jednog tako sta
rog oveka uzbrdo. U to vreme nisam imao razloga ne slo
iti se s takvom tvrdnjom, ali sam odnedavno poeo da se
i ne samo da se pitam.
pitam
Od mene se, kao od naslednika i izvritelja testamenta
mog prastrica koji je umro kao udovac i bez dece, oekiva
lo da paljivo pregledam nj egove papire, te sam u tu svrhu
sve nj egove fascikle i kutije premestio u svoj dom u Bosto
nu. Veliki deo materijala koji sam prikupio kasnije e obja
viti Ameriko arheoloko drutvo, meutim jedna me je ku
tija do krajnosti zbunjivala, i bio sam veoma nevoljan da je
pokaem tuim oima. Bila je zakljuana, i klju nisam pro
naao dok se nisam setio da pregledam line kljueve koje
je profesor nosio u svom depu. Tada sam je, zaista, uspeo
otvoriti, ali kad sam to uradio inilo se kao da sam se naao
pred veom i jo vre zakljuanom preprekom. J er kakvo
bi moglo biti znaenje tog nastranog glinenog bareljefa, ne
povezanih beleki i rasutih iseaka koje sam pronaao? J e li
moj stric, u poznim godinama, postao lakoveran u pogledu
ak i najpovrnijih plagijata? Odluio sam da pronaem eks
centrinog vaj ara, odgovornog za tako oigledno uznemira
vanje starevo g duevnog mira.
508

ZOV

K T ULUA

Bareljef je bio oblika grubog pravougaonika, debljine

neto vie od dva santimetra i povrine oko dvanaest puta
petnaest santimetara; oito savremenog porekla. Nj egovi
motivi, meutim, bili su daleko od modernih po atmosferi
i znaenjskim nagovetajima; jer, iako su hirovi kubizrna i
futurizma mnogobrojni i razuzdani, ne dogaa se esto da
reprodukuju onu kriptinu pravilnost koja vreba iz preisto
rijskih zapisa. Za. veinu ovih motiva pouzdano se inilo da
predstavljaju nekakvo pismo; iako moje pamenje, uprkos
opsenom poznavanju papira i zbirki moga strica, nije uspe
lo identifikovati tu odreenu vrstu, niti ak nagovestiti ne
ko nj eno najudaljenije srodstvo.
Iznad tih vidlj ivih hijeroglifa nalazila se figura, oigled
no umetnika u nameri, ali nj eno impresionistiko otelovlje
nje onemoguavalo je sticanje jasnog pojma o nj enoj prirodi. Cinilo se daje to nekakvo udovite, ili simbol koji predstavlja udovite, oblika koji bi samo obolela mata mogla
pojmiti. Ako kaem da se mojoj pomalo ekstravagantnoj ma
ti istovremeno ukazivala slika hobotnice, zmaja, i karikatu
re ljudskog bia, neu mnogo pogreiti u iskazivanju duha
te stvari. Mekano-sluzava glava s pipcima nadvisivala je gro
teskno, krljutasto telo sa zakrljalim krilima, ali opti obris
celine bio je ono to ga je inilo okantno zastraujuim. Iza
figure nalazio se nejasan nagovetaj neke kiklopske arhitek
tonske pozadine.
Tekstovi koji su bili priloeni uz tu bizarnost bili su, osim
hrpe iseaka iz tampe, uglavnom ispisani rukom, i to ne
davnim rukopisom profesora Endela; i nisu imali nikakvih
pretenzija to se tie knjievnog stila. Ono to je izgledalo
kao glavni dokument bilo je pod naslovom "KULT KTU
LUA", ija su slova bila paljivo ispisana da bi se izbeglo po
greno itanje tako nepoznate rei. Ovaj rukopis je bio po
deljen u dva glavna dela, od kojih je prvi bio naslovljen
Snovi i radovi iz snova H. A. Vilkoksa, Ulica To
,, 192 5.
mas br. 7, Providens, R.I.", a drugi "Pripovest inspektora
Dona R. Legrasa, Ulica Blenvil 12 1, Nju Orleans, La, na
sastanku Amerikog arheolokog drutva 190 8.
beleke o
istom, i izvetaj prof. Veba." Druge papire u rukopisu sai
njavale su iskljuivo kratke beleke, od kojih su neke bile
v

509

NE K RONOM I K ON

prepriavanje neobinih snova razliitih osoba, a neke cita

ti iz teozofskih knjiga i asopisa (uglavnom iz V Skot-Elio
tove Atlantide i izgublj"ene Lemurije), dok se ostatak sastoja
od komentara o dugovenim tajnim drutvima i skrivenim
kultovima. U referencama se pozivao na odlomke takvih mi
tolokih i antropolokih izvornika kao to su Frejzerova lin
na grana i Vetiji kultovi zapadne Evrope gospoe Marej. I e
ci su se uglavnom odnosili na ekstremne mentalne bole ci i
izbijanja masovnih ludila ili manija u prole e 1925.
Prva polovina glavnog rukopisa kazivala je vrlo detaljnu priu. Cini se da je 1. marta 1925.jedan mrav, tamnokos mladi neurotinog i uzbuenog izgleda posetio profe
sora Endela nosei sa sobom taj jedinstveni bareljef, koji je
tada bio veoma vlaan i sve. Na njegovoj posetnici bilo je
ime Henri Entoni Vilkoks, i moj stric ga je prepoznao kao
najmlaeg sina iz ugledne porodice koju je izdaleka pozna
vao; mladije odnedavno studirao vajarstvo na Likovnoj aka
demiji Roud AjIenda i iveo kao samac u zgradi Fleur-de-Ly
blizu te institucije. Vilkoks je bio nadaren momak, poznat
po genijalnosti, ali i velikoj ekscentrinosti, i od detinjstva
je privlaio panju udnim priama i neobinim snovima
koje je imao obiaj da prepriava. Sebe je nazivao "psihiki
preosetljivim", meutim, trezveno graanstvo drevnog tr
govakog grada odbacivalo ga je prosto kao "otkaenog" .
Nikad se ne druei mnogo sa svojim vrnjacima, postupno
je nestao iz drutvenog vidokruga, i sad je bio poznat samo
maloj grupi esteta iz drugih gradova. Cak je i Likovni Klub
Providensa, kojem je bilo stalo da sauva svoju konzervativ
nost, ustanovio da je on sasvim beznadean.
Prilikom te posete, navodio je profesorov rukopis, vajar
je naglo zatraio da mu domain pomogne svoj om arheo
lokom strunou pri identifikacij i hijeroglifa na bareljefu.
Govorio je sanjivim, formalnim tonom koji je nagovetavao
pozu i otuenu oseajnost; i moj stric mu je donekle otro
odgovorio, jer je uoljiva sveina te ploe ukazivala na srod
nost sa svim drugim pre nego s arheologijom. Odgovor mla
dog Vilkoksa, koji je mog strica impresionirao dovoljno da
ga zapamti i zabelei od rei do rei, bio je sroen na fanta
stino poetian nain kakav mora da je koristio tokom ita-

510

ZOV

K T 'U L 'U A

vog razgovora, i za koji sam docnije ustanovio da je veoma

karakteristian za nj ega. Rekao je: "N ova je, zaista, jer sam
a
je nainio sino, dok sam sanjao o udnim gradovima
snovi ovekovi stariji su od setnog Tira, ili zamiljene Sfin. ge, ili vrtovima opasanog Vavilona."
Tada je otpoeo rasplinutu priu koja se neoekivano
poigrala zaspalim seanj em i pobudila arko zanimanje mo
ga strica. U noi koja je prethodila tom susretu dogodio se
blagi zemljotres, najjai koji se osetio u Novoj Engleskoj go
dinama, a to se veoma odrazilo na Vilkoksovu matu. Oti
avi na poinak, usnuo je besprimeran san o velikim, ki
klop skim gradovima punim titanskih stena i nebodernih mo
nolita, sa kojih se slivala zelena sluz i zlokobno nagoveta
vala pritajeni uas. Hijeroglifi su prekrivali zidove i stubo
ve, a iz neke neodreene take ispod dopro je glas koji nije
bio glas, haotini oseaj koji je samo mata mogla pretvori
ti u zvuk, ali koji je on pokuao da prenese skoro neizgovor
ljivom zbrkom slova: "Cthulhu fthagn. "
Ta verbalna zbrka naela je seanje koje je uzbudilo i uz
nemirilo profesora Endela. Ispitivao je vajara naunikom
podrobnou; i pomahnitalom strau je prouavao bareljef
na kojem se radu mladi zatekao, prozebao i samo u no
noj koulji, kada je budnost iz njega rasterala zbunjenost.
Moj stric je krivio svoju starost, rekao je kasnije Vilkoks, za
sporost u prepoznavanju kako hijeroglifa tako i likovne ilu
stracije. Mnoga njegova pitanja inila su se nerazumljiva nj e
govom posetiocu, poput onih koja su ga pokuala povezati
s udnim kultovima ili drutvima; i Vilkoks nije mogao raz
umeti esto izgovarane zakletve utanja koje su mu nuene
u zamenu za primanje u neko rasprostranjeno mistino ili
pagansko religiozno telo. Kad je profesor Endei postao uve
ren da v;:uar zaista ne zna za bilo kakav kult ili sistem skri
venih predanja, zasuo je svog posetioca zahtevima za budu
e izvetaje o snovima. To je donelo redovne plodove, jer
nakon prvog razgovora rukopis belei svakodnevne mladi
eve posete tokom kojih je prepriavao zapanjujue frag
mente nonih prikaza optereene uasnim kiklopskim pej
saem tamnog i vlagom natopljenog kamena, s podzemnim
glasom ili umom koji monotono izvikuje ulne udare, koji
511

NE K R O N O M I K O N

se ne daju opisati sem kao besmislene zbrke glasova. Th-a

zvuka koja su se najee ponavlj ala behu predstavljena lo
vima "Cthulhu " i "R'lyeh ".
Dvadeset treeg marta, nastavio je rukopis, Vilkoks e
nije pojavio, a kada je ujak otiao u njegov stan, ispostavilo
se da ga je pogodila nekakva opskurna vrsta groznice i da
je odveden u porodini dom u ulici Voterman. Urlao je usred
noi, probudivi nekoliko drugih umetnika u zgradi, i od ta
da je manifestovao samo naizmeninu nesvesticu ili deliri
jum. Moj stric je smesta telefonirao njegovoj porodici, i ota
da nadalje je pomno pratio ceo sluaj, esto poseujui uli
cu Tajer u kojoj je bila ordinacija dr. Tobija, za kogje saznao
da je nadlean za leenje. Mladiev um, groznicom slomljen,
oevidno je bio stanite udnih stvari, a doktor bi tu i tamo
zadrhtao govorei o njima. One su obuhvatale ne samo po
navljanja onoga to je i pre sanjao, ve su se izbezumljeno
odnosile i na gigantsku stvar "kilometrima visoku" koja je
hodala ili bauljala okolo.
Ni u jednom trenutku nije potpuno opisao tu stvar, ali
povremene pomahnitale rei, koje je dr. Tobi ponovio, uve
rile su profesora da bi to moralo biti istovetno s bezimenim
monstrumom kojeg je pokuao da prikae u svojoj skulptu
ri iz snova. Svaka aluzija na tu stvar, dodao je doktor, uvek
je bila uvod u mladievo zapadanje u letargiju. Temperatu
ra mu, zaudo, nije bila mnogo iznad normalne, ali celo sta
nj e je inae bilo takvo da je nagovetavalo pre pravu gro
znicu nego mentalni poremeaj .
Drugog aprila, oko tri sata po podne, svaki trag Vilkok
sove bolesti je nestao. Seo je uspravno u krevet, zapanjen
to se nalazi kod kue i potpuno nesvestan bilo ega to se
dogodilo u snu ili na javi poev od 22. marta. Tri dana po
to ga je njegov lekar proglasio zdravim vratio se u svoj stan,
ali profesoru Endelu vie nije bio ni od kakve pomoi . S
njegovim oporavkom nestali su i svi tragovi udnih snova, i
moj stric, nakon nedelju dana besmislenih i irelevantnih pre
priavanja sasvim uobiajenih vizija, vie nije beleio njego
ve none misli.
Time se zavravao prvi deo rukopisa, ali reference na ra
trkane beleke dale su mi mnogo materijala za razmilja512

ZOV

K T 'U L 'U A

toliko, u stvari, da samo duboko usaeni skepticizam

nje
koji je tad inio okosnicu moje filozofije moe objasniti mo
je trajno nepoverenje prema tom umetniku. Dotine bele
ke bile su one koje su opisivale snove razliitih osoba u istom
razdoblju u kojem je i mladi Vilkoks imao svoje udne vizi
je. Moj stric je, kako se ini, brzo sproveo dalekoseno ras
pitivanje meu skoro svim prijateljima koje je mogao ispita
ti, a da ne izgleda nametlj iv, traei svakonone izvete o
njihovim snovima, i datume bilo kakvih zanimljivijih vizija u
proteklom periodu. Odaziv na njegov zahtev bio je raznolik,
ali je, u najmanju ruku, dobio vie odgovora nego to bi obi
an ovek mogao da sredi bez sekretara. Ta originalna kore
spondencija nije sauvana, ali njegove beleke inile su iscr
pan i doista sadrajan pregled. Proseni ljudi iz drutvenih
i poslovnih krugova, tradicionalna "so zemlje" Nove Engle
ske
dali su skoro sasvim negativne rezultate, premda se
ratrkani sluajevi nelagodnih, ali neodreenih nonih do
ivljaj a javljaju tu i tamo; uvek izmeu 2 3. marta i 2. aprila
- razdoblje delirijuma mladog Vilkoksa. Naunici ovim ni
su bili mnogo vie pogoeni, iako etiri sluaja neodreenih
opisa nagovetavaju kratke poglede na neobine predele, a
u jednom sluaju spominje se i strah od neeg neprirodnog.
Od umetnika i pesnika stigli su znani odgovori, i znam
da bi meu nj ima izbila panika da su bili u stanju da upo
rede beleke. Kako ve biva, u nedostatku njihovih original
nih pisama, napola sam posumnjao da ih je sastavlja navo
dio tendencioznim pitanjima, ili da je uredio koresponden
ciju tako da potvruje ono to je on latentno odluio da usta
novi. Zato sam i dalje smatrao da se Vilkoks, nekako doznav
i za stare podatke kojima je raspolagao moj stric, namet
nuo nauniku veteranu. Ti odgovori esteta priali su vrlo
uznemirujuu priu. Od 8. februara do 2. aprila veliki deo
nj ih sanjao je veoma bizarne stvari, a intenzitet snova bio je
neuporedivo jai tokom vajarevog delirijuma. Vie od etvr
tine onih koji su o neem izvestili, prialo je o scenama i po
luzvukovima koji se nisu razlikovali od onih koje je Vilkoks
opisao; a neki od sanjara priznali su jak uas od divovske
bezimene stvari viene pri kraju. J edan sluaj , naglaen u
beleci, bio je veoma alostan. Subjekat, nadaleko poznati
513

NE K RONOM I K ON

arhitekta koji je naginjao teozofiji i okultizmu, silno je po

ludeo na dan hospitalizacije mladog Vilkoksa, i preminuo
je nekoliko meseci kasnije nakon neprekidnog vritanja da
ga spasu od nekakvog odbeglog stanovnika pakla. Da je moj
stric oznaavao te sluajeve imenima umesto samo brojevi
ma, ja bih ih pokuao potvrditi i lino istraiti; ali, kako su
stvari stajale, uspeo sam pronai samo nekolicinu. Svi oni
su, meutim, u potpunosti potvrdili beleke. Cesto sam se
pitao jesu li se svi objekti profesorovih istraivanja oseali
isto tako zbunjeno kao i taj mali deo. Dobro je to nikakvo
objanjenje nikad nee doi do nj ih.
Iseci iz tampe, kao to sam nagovestio, ticali su se slu
ajeva panike, manije i ekscentrinosti tokom datog razdo
blja. Profesor Endei je verovatno uposlio slubu za prae
nj e tampe, jer je broj iseaka bio ogroman, a izvori ratr
kani po celoj planeti. Bilo je tu nono samoubistvo u Lon
donu, gde je usamljeni spava skoio kroz prozor nakon ua
savajuega krika. Tuje takoe bilo i isprekidano pismo ured
niku novina u Junoj Americi, u kojem jedan fanatik po vi
zijama koje je video nagovetava teskobnu budunost. Do
pis iz Kalifornije opisuje teozofsku koloniju koja je en masse
bila odenuta u bele haljine za neko "slavno ispunjenje" ko
je nikad ne stie, dok lanci iz Indije oprezno govore o ozbilj
nim komeanj ima domorodaca pred kraj marta. Vudu orgi
je mnoe se na Haitiju, a slube u Africi izvetavaju o zlo
kobnim mrmljanjima. Amerike snage na Filipinima naila
ze u to vreme na probleme s odreenim plemenima, a ru
lja histerinih Jevreja nasrnula je u noi izmeu 22 . i 2 3.
marta na rtiujorke policajce.
Zapad Irske takoe je pun svakakvih glasina i legendi,
a fantastini slikar po imenu Ardoa-Bono izlae svoj bogo
hulni Pejsa snova na Pariskom prolenom salonu za 1926.
Problemi zabeleeni po ludnicama toliko su brojni da je sa
mo udo moglo spreiti zdravstvene radnike da ne primete
udne paralele i izvuku zbunjujue zakljuke. Sve u svemu,
bila je to izuzetno udna hrpa iseaka; a ja u ovom trenut
ku jedva da mogu i zamisliti okoreli racionalizam s kojim
sam ih odloio. Ali i tad sam bio uveren da je mladi Vilkoks
znao za drevne stvari koje je profesor spominjao.
v

514

ZOV

K T 'U L 'U A

II. Pria inspektora Legrasa

Drevne stvari koje su inile skulptorov san i bareljef ta

kQ bitnim mom stricu predstavljale su predmet druge polo
vine njegovog obimnog rukopisa. Nekada ranije, inilo se,
profesor Endel je video paklenske obrise te bezimene na
kaznosti, tumaio nepoznate hijeroglife i uo zloslutne slo
gove koji se mogu prikazati samo kao "Ktulucc, a sve to tako
uznemirujue i uasno povezano da nije ni udo to je oba
suo mladog Vilkoksa upitima i zahtevima za vie podataka.
To prethodno iskustvo dogodilo se 19 08, sedamnaest go
dina ranije, kada je Ameriko Arheoloko Drutvo dralo svoj
godinji sastanak u Sent Luisu. Profesor Endei, kako i do
likuje osobi njegovog autoriteta i dostignua, imao je zna
ajan udeo u svim razmatranj ima, i bio je jedan od prvih
koj ima su prili odreeni ljudi izvan akademskih krugova,
koji su iskoristili to okupljanje da bi potraili tane odgovo
re na svoja pitanja i struna reenja za svoje nedoumice.
Najvaniji od tih stranaca, koji je za kratko vreme po
stao centar interesa celog sastanka, bio je jedan sredovean
ovek kojije doputovao ak iz Nju Orliensa radi odreenih
specijalistikih informacija koje nije mogao dobiti ni iz ka
kvog lokalnog izvora. Zvao se Don Rejmond Legras i po
zanimanjuje bio policijski inspektor. Sa sobomje doneo raz
log svoje posete: groteskan, odbojan i naizgled veoma dre
van mali kip od kamena ije poreklo nije nikako mogao da
odgonetne. Ne treba pomisliti da je inspektor Legras bio i
najmanje zainteresovan za arheologiju. Naprotiv, njegova e
lja za saznanjem bila je motivisana isto profesionalnim raz
lozima. Mali kip, idol, feti ili ta god to bilo, bio je zaple
njen nekoliko meseci ranije u umovitim movarama juno
od Nju Orliensa tokom racije na navodni vu du skup, a ritu
ali povezani s nj im bili su toliko jedinstveni i gnusni da po
licajci nisu mogli da ne shvate kako su naili na mraan kult
koji im je potpuno nepoznat, i daleko avolskiji ak i od naj
crnjih afrikih vudu krugova. O njegovom poreklu, osim ne
povezanih i neverovatnih pria iznuenih od pohvatanih la
nova kulta, nije se dalo otkriti apsolutno nita; otuda nuda
515

NE K R O N O MI K O N

policij e za bilo kakvim Znanjem o starinama koje bi im mo

glo pomoi da odrede postojbinu tog uasnog simbola, i pre
ko njega pronau kult i njegovo izvorite.
Inspektor Legras teko da je oekivao senzaciju koju je
njegov predmet izazvao. J edan pogled na tu stvar bio je do
voljan da dovede okupljene strunjake u stanje napetog uz
buenja, i nisu gubili ni tren okupivi se oko njega i gleda
jui u omalenu statuu ij a su potpuna udnost i naznake do
ista ogromne starosti nagovetavali neotkrivene i arhaine
vidike. Nikakva poznata kola vajarstva nije stvorila taj ua
sni predmet, a ipak kao da su vekovi, ak i hiljade godina
ostali urezani na toj mutnoj, zelenkastoj povrini nepozna
tog kamena.
Figura, koja je konano polako dodavana iz ruke u ruku
za pomno i detaljno prouavanje izbliza, bila je visoka dva
desetak santimetara i izraena izvrsnom umetnikom veti
nom. Predstavljala je udovite nejasne antropoidne grae
ali s hobotniastom glavom ije je lice inila masa pipaka, s
krljutastim telom guma stog izgleda i ogromnim kandama
na prednjim i zadnjim nogama, i dugim, uskim krilima po
zadio Ova stvar, koja kao da je bila proeta zastraluom i
neprirodnom zlobnou, imalaje nekako nabreklo telo i u
alaje pretee na etvorougaonom bloku ili postolju prekri
venom neitkim simbolima. Vrhovi krila doticali su zadnj i
rub bloka, sedite je zauzimalo sredite, dok su duge, zakri
vljene kande preklopljenih, ueih zadnjih nogu stiskale
prednji rub i protezale se etvrtinom puta do dna postolja.
Hobotniasta glava bila je nagnuta prema napred, tako da
su krajevi facijalnih pipaka dodirivali velike prednje ape
koje su stiskale podignuta kolena. Opti utisak celine bio je
abnormalno ivopisan, i time jo suptilnije grozniji po to
me to je njegovo poreklo bilo potpuno nepoznato. Njego
va ogromna, zapanjujua i neodrediva starost bila je oita;
ali predmet nije iskazivao nikakvu povezanost s bilo kojim
ili bi
tipom umetnosti koji pripada mladosti civilizacije
lo kom drugom vremenu. Potpuno odvojen i zaseban, i sam
materijal od koga je kip nainjen predstavlj ao je zagonet
ku; jer sapunasti, zelenkastocrni kamen sa svojim mrljama
i svetlucavim ilicama zlatnih ili duginih boja nije predsta516

ZOV

K T 'U L 'U A

vIjao nita poznato geologiji ili mineralogiji. Slova du po

stolja bila su podjednako zbunjujua; i niko od prisutnih,
koji su obuhvatali barem polovinu svetskog strunog znanja
na tom polju, nije mogao zamisliti ni najmanju lingvistiku
srodnost s bilo im poznatim. Ona su, kao i tema i materi
jal, pripadali neemu uasno udaljenom i odvojenom od o
veanstva kakvo mi poznajemo; neto to je stravino nago
ve talo starinske i paganske cikluse ivota kojima u naem
svetu i naim shvatanjima nema mesta.
A ipak, dok su okupljeni lanovi snano odmahivali gla
vama i priznavali poraz pred inspektorovim problemom, je
dan ovek meu okupljenima je uoio dodir bizarne slino
sti u udovinom obliku i pismima, i uskoro je uz odreene
tekoe uspeo ispriati to malo to je znao. Ta osoba bio je
pokojni Vilijem Cejning Veb, profesor antropologije na univerzitetu Prinston, i istraiva nemalog ugleda.
Profesor Veb je etrdeset osam godina ranije uestvovao
u obilasku Grenlanda i Islanda u potrazi za nekim runskim
natpisima koje nije uspeo pronai; i, dok je boravio daleko
gore, uz obalu zapadnog Grenlanda, sreo je jedinstveno ple
me ili kult degenerisanih Eskima ija mu je religija, udan
oblik oboavarUa avola, izazvala jezu svojom svesnom kr
voednou i odvratnou. Bila je to vera o kojoj su drugi
Eskimi znali malo, i koju su spominjali samo uz drhtaje, go
vorei da je dola iz uasno drevnih eona pre nego to je
svet uopte stvoren. Osim bezimenih obreda i ljudskih rta
va bilo je i izvesnih, udnih naslednih rituala upuenih vr
hovnom najstarijem demonu ili tornasuku, a koje je profe
sor Veb paljivo fonetski zabeleio sluajui jednog starog
angekoka ili arobnjaka-svetenika, izraavajui zvukove lati
ninim pismom to je vernije mogao. Ali u tom trenutku od
najvee vanosti bio je feti koji je taj kult oboavao, i oko
kojeg su plesali kad bi polarna svetlost iskoila nad ledene
hridi. Bio je to, kako je profesor naveo, veoma grub kame
ni barelj ef, koji se sastojao od gnusne slike i nekakvog ta
janstvenog teksta. A koliko je on mogao odrediti, bio je u
svim bitnim crtama gruba paralela bestijaine stvari koja se
trenutno nalazila pred celim skupom.
v

51 7

NE K R O N O MI K O N

Ti podaci, primljeni s neizvesnou i uenjem, poka

zali su se dvostruko uzbudljivim za inspektora Legrasa, i on
je svoj izvor informacija odmah obasuo pitanjima. Kako je
pribeleio i zapisao oralni ritual movarnih oboavalaca onog
kulta kqje su njegovi ljudi pohapsili, molio je profesora da
se to bolje moe priseti slogova koje je zabeleio meu
eskimskim dijabolistima. Tada je usledila iscrpno uporei
vanje detalja, i trenutak zaista strahotne tiine kad su se i
detektiv i naunik saglasili o doslovnoj istovetnosti fraze za
jednike za dva demonska rituala koja je razdvajalo toliko
svetova. Ono to su, u sutini, i eskimski vraevi i svetenici
iz movare Lujzijane pevali svojim srodnim idolima bilo je
neto sasvim nalik ovom
podela na rei je odreena po
tradicionalnim pauzama u frazi koja se na glas peva:
"Ph'nglui mglw'najh Cthulhu R'lyeh wgah'nagl jhtagn. "

Legras je u jednoj stvari bio u prednosti nad profeso

rom Vebom, jer mu je nekoliko meleza meu uhapenima
ponovilo ono to su im stariji kultisti rekli da te rei znae.
Taj tekst, kako je naveden, izgleda otprilike ovako:
"U svom domu u R'lijehu mrtvi Ktulu eka, snovima obuzet. "
Tada je inspektor Legras, kao odgovor na sveopte upor
ne zahteve prisutnih, preneo to je potpunije mogao svoje
iskustvo sa oboavaocima demona iz movara. Ispriao je
priu kojoj je, kako sam uoio, moj stric pripisao veliki zna
aj . Bilaje proeta primesama najluih snova teozofa i stva
ralaca mitova, i otkrivala je zapanjujui nivo kosrnike ima
ginacij e za koju se najmanje moglo oekivati od takvih me
anaca i otpadnika.
Prvog novembra 190 7. godine policiji Nju Orliensa sti
gao je oajniki poziv iz podruja movara i laguna na ju
gu. Stanovnici tog podruja, uglavnom primitivni, ali do
broduni potomci Lafitovih ljudi, bili su obuzeti golim ua
som od neke bezimene stvari koja im se noima prikradala.
Bio je to vudu, inilo se, ali vudu stranije vrste nego ijedan
za koji su znali; i nekoliko nj ihovih ena i dece nestalo je
otkad je zlokobni tam-tam poeo svoje neprekidno bubnja
nj e daleko u crnim sablasnim umama gde se niko od sta518

ZOV

K TULU A

novnika nije osmelio zai. Bilo je umobolnih urlika i jezo

vitih krikova, zapevanj a od koga se ledila dua i rasplesanih
te ljudi to vie nisu mogli podnosi
satanskih plamenova
ti, dodao je prestravljeni glasnik .
. Tako je odred od dvadeset policaca, koji su napunili
dve koije i jedan automobil, krenuo kasno po podne s uz
drhtalim metaninom kao vodiem. N a kraju prolaznog pu
ta iskrcali su se, i kilometrima u tiini gacali kroz stranu ke
drovu umu u koju svetlost dana nikad nij e probila. Ome
talo ih je odvratno korenje i zlokobne visee ome od pan
ske mahovine, a tu i tamo po koja hrpa vlanog kamenja ili
neki deo truleeg zida pojaavali su svojim nagovetaj ima
morbidnost naseobine i depresivnu teskobu stvorenu sveu
kupnim jedinstvom izoblienih stabala i gljivastih ostrvaca.
Konano se naselje tih jadnika, ta bedna hrpa koliba, poja
vilo na vidiku, a histerini stanovnici istrali su i okupili se
oko grupe klateih fenjera. Prigueno bubnjanje tam-tamo
va sad se moglo nauti iz daljine; a vrisak od kojeg se krv
ledila dopro bi u nepravilnim razmacima kad bi vetar pro
menio smer. Crvenkasti sj aj kao da se probijao kroz retko
rastinje iz beskrajnih staza ume u noi. Odbijajui da opet
ostanu sami, svaki od prestraenih metana je odbio da krene i santimetar dalje ka mestu bogohulnog obreda, tako da
su se inspektor Legras i njegovih devetnaest kolega zaputi
li bez vodia u crne arkade uasa kojima niko od njih ikada
ranije nije kroio.
Podruje u koje su krenuli policajci bilo je tradicional
no na loem glasu, uglavnom nepoznato i neistraeno od
strane belaea. Postojale su legende o skrivenom jezeru koje
oi smrtnika nisu videle, u kojem je obitavala ogromna, bez
oblina bela polipasta stvar svetleih oiju; a naseljenici su
aputali da demoni s krilima slepih mieva izleu iz peina
u unutranjosti zemlje da bi se u pono klanjali toj spodo
bi. Govorili su da je bila tu pre D'Ibervila, pre La Sala, pre
Indijanaca, pa ak i pre normalnih umskih zveri i ptica. Bi
la je sam komar, i videti je znailo je smrt. Ali donosila je
ljudima snove, tako da su znali dovoljno da se dre poda
lje. Sadanja vudu orgija bila je, zaista, na samom rubu tog

519

\l
I E K R O N O MI K O N

omrznutog podruja, ali i ta lokacija bila j e dovoljno lo

stogaje moda samo to mesto klanjanja uasnulo naseeni
ke vie od sablanjivih zvukova i dogaaja.
Samo bi poezija ili ludilo mogli dostojno iskazati zvuko
ve kqje su uli Legrasovi udi dok su se probijali kroz crne
barutine prema crvenom sj aju i priguenim tam-tamovima.
Postoje glasovne osobine svojstvene oveku, i glasovne ka
rakteristike svojstvene zverima; i uasno je uti jedne kad bi
njihov izvor trebalo da isputa druge. Zivotinjski gnev i orgijastika raspusnost tu su se razbuktali do demonske frene
tinosti urlicima i ushienim kretanjem koje je kidalo mrac
nu umu i njom odjekivalo poput kunih ponora samog pa
kla. Tu i tamo bi manje organizovani jecaji prestali, i ono
to je zvualo kao dobro uveban hor promuklih glaso\"a
gromko bi zapevalo tu uasnu formulu ili ritual:
"Ph'nglui mglw'najh Cthulhu R'lyeh wgah'nagl jhtagn. .
v

Tada su udi, konano doavi do mesta gde je drvee

bilo malo ree, iznenada ugledali i sam prizor. Cetvorica su
se zateturala, jedan se onesvestio, a dvojica su bila toliko po
tresena da su oajniki kriknuli, to je mahnita kakofonija
orgije sreom nadglasala. Legras je lica onesveenih udi
poprskao vodom iz movare, i svi su stajali drhtei, skoro
hipnotisani uasom.
N a prirodnom proplanku movare uzdizalo se travom
prekriveno ostrvo od oko pola hektara, bez drvea i prili
no isueno. Na njemu je skakala i uvijala se neopisiva hor
da udske degenerisanostii od vrste koju ne bi mogao na
slikati niko osimj ednog Simea ili Angarole. Lien odee, taj
hibridni nakot zavijao je, urlikao i uvijao se oko monstruo
zne lomae u obliku prstena; u enom sreditu, otkrivan
povremenim procep ima u plamenoj zavesi, stajao je veliki
granitni monolit oko dva i po metra visok, na ijem se vr
hu, neskladan u svojoj siunosti, nalazila ona strahotno is
klesana statueta. Sa irokog kruga sainjenog od deset ve
ala postavljenih u pravilnim razmacima, s plamenom obli
venim monolitoIll kao sreditem, visila su, glavom nadole,
zbunjujue unakaena tela bespomonih metana koji su ne
stali. Unutar tog kruga prsten vernika je skakao i urlikao s
v

520

ZOV

K T 'U L 'UA

optim smerom kretanja sleva nadesno, u beskrajnoj baha

naliji izmeu kruga leeva i kruga vatre.
Moda je samo mata, a moda su pak odjeci bili ono
to je navelo jednog od ljudi, temperamentnog Sp anca, da
umisli kako uje kontrapunktni odgovor na ritual s nekog
dalekog i neosvetljenog mesta duboko u toj umi drevnih
legendi i uasa. Tog oveka, Dozefa D. Galveza, kasnije sam
sreo i ispitao, i on se pokazao neuobiajeno matovitim. Iao
je ak toliko daleko da mu se priinio jedva ujni lepet ve
likih krila, prizor svetleih oiju i gromadne bele mase iza
najzabaenijih stabala, ali pretpostavljam da se on previe
nasluao uroenikog sujeverja.
U stvari, uasnuto oklevae Legrasovih ljudi trajalo je
relativno kratko. Dunost pre svega; iako je u gomili mora
lo biti skoro stotinu meleza slavljenika, policajci su se oslo
nili na svoje oruje i odluno jurnuli u odvratnu gomilu. To
je prouzrokovalo petominutnu neopisivu buku i haos. Divlji
udarci su padali, pucalo se iz oruja, bealo se; ali na kraju
je Legras mogao izbrojiti etrdeset i sedam natmurenih za
robljenika, koje je naterao da se na brzinu odenu i postro
je u vrstu izmeu dva reda policajaca. Petoro demonskih obo
avalaca lealo je mrtvo, a dvoj icu teko ranjenih odneli su
na improvizovanim nosilima njihovi uhapeni sadruzi. Lik
s monolita je, naravno, paljivo skinut i Legras ga je poneo
nazad.
Poto su ispitani u tabu, nakon napornog puta koji ih
je potpuno iscrpeo, ispostavilo se da su svi uhapeni vrlo
primitivnog tipa, meane rase i skloni mentalnim poreme
ajima. Veinom su to bili pomorci, uz neto crnaca i mula
ta, a nekoliko Zapadnoindijaca ili Bravo Portugalaca sa Ze
lenortskih ostrva davalo je tom heterogenom kultu nazna
ke vudua. Ali pre nego to se postavilo mnogo pitanja, po
stalo je oigledno da se radi o neem mnogo dubljem i sta
rijem od crnakog fetiizma. Ma koliko degenerisani i neo
brazovani bili, iznenaujue su se postojano drali sredinje
ideje svoje opskurne vere.
Oboavali su, kako su rekli, Velike Stare koji su iveli eo
nima pre nego to je bilo ikakvih ljudi, i koji su na mladi
svet doli s neba. Ti Stari su sada nestali u zemlji i pod moy

521

N E K R O N O MI K O N

rem; ali njihova mrtva tela su u snovima rekla svoje tajne

prvom oveku, koji je oformio kult to nikad nije zamro. To
je bio taj kult i uhapeni su rekli da je oduvek postojao i da
e veno postojati, skriven u dalekim pustinjama i mranim
mestima irom sveta, sve do vremena kad se prvosvetenik
Ktulu, iz svog mranog doma u monom gradu R'lijehu pod
morima, ne uzdigne i ponovo ne pokori Zemlju. J ednoga
dana on e pozvati, kad zvezde budu spremne, a tajni kul[
e uvek ekati da ga oslobodi.
Dotle nita vie ne sme biti reeno. Postojalaje tajna koju ni muenje nije moglo iupati. Coveanstvo nije bilo potpuno samo meu svesnim stvarima na Zemlji, jer izvesne
spodobe su dolazile iz mraka da posete nekolicinu vernih.
Ali to nisu bili Veliki Stari. Nijedan ovek nikad nije video
Stare. Isklesani idol bio je veliki Ktulu, ali niko nije mogao
rei jesu li drugi tano nalik njemu ili nisu. Niko sad nije
mogao proitati stara pismena, ali stvari su se prenosile od
ona se nikad ni
usta do usta. Pevani ritual nij e bio tajna
je izgovarala glasno, samo aputala. N apev je znaio samo
ovo: "U svom domu u R'lijehu mrtvi Ktulu eka, snovima
o buzet. "
Samo dvoj ica uhapenih bili su dovoljno uraunljivi da
budu obeeni, a ostali su smeteni u razne ludnice. Svi su
poricali uestvovanje u ritualnim ubistvima, i tvrdili da su
ubijanje obavili Crnokrili koji su im doli iz svog prastarog
sastajalita u ukletoj umi. Ali o tim tajanstvenim saveznici
ma nije se mogao dobiti nikakav dosledan iskaz. Ono to je
policija uspela izvui uglavnom je dolo od jednog prilino
starog metana po imenu Kastro, koji je tvrdio da je plovio
do neobinih luka i priao s besmrtnim voama kulta u ki
neskim planinama.
Stari Kastro se seao delova gnusne legende pred kojom
su bledela nagaanja teozofa i koja je inila da ovek i svet
doista izgledaju skoranje i .prolazno. Bilo je eona kad su
druge Stvari vladale zemljom, i Oni su imali velike grado
ve. Ostaci Njih, rekao je da su mu ispriali besmrtni Kine
zi, jo su se mogli nai kao kiklopsko kamenje na ostrvima
u Tihom okeanu . Svi su oni umrli mnogo epoha pre nego
to se pojavio ovek, ali postojale su ve tine kojima su se Oni
v

522

ZOV

K T 'U L 'U A

mogli oiveti kad zvezde ponovno dou u pravi poloaj u

ciklusu venosti. Oni su, doista, sami doli sa zvezda i done
li Svoje statue sa Sobom.
Ti Veliki Stari, nastavio je Kastro, nisu bili u potpunosti
nije li ta zvezda
nainjeni od krvi i mesa. Imali su oblik
no uobliena statua to dokazivala?
ali taj oblik nij e bio
nainjen od materije. Kad su zvezde bile u pravom poloa
ju, Oni su se mogli sjuriti kroz nebo s jednog sveta na dru
gi; ali kad zvezde nisu bile u pravom poloaju, Oni nisu mo
gli iveti. Mada, iako Oni nisu vie bili ivi, Oni nikad nee
zaista umreti. Svi su leali u kamenim kuama u Njihovom
prostranom gradu R'lijehu, sauvani magijama monog Ktu
lua za velianstveno vaskrsnue kad bi zvezde i svet mogli
jo jednom biti spremni za Njih. Ali u to vreme neka sila izvan mora posluiti da oslobodi Nj ihova tela. Cini koje su Ih
uvale netaknutima takoe su Ih spreavale da uine prvi
korak, i Oni su mogli samo leati u tami i razmiljati dok
protiu bezbrojni milioni godina. Znali su sve to se doga
alo u univerzumu, jer Njihov nain govora jeste prenoenje misli. Cak i sada Oni razgovaraju u Svojim grobovima.
Kad su se nakon beskrajnog haosa pojavili prvi ljudi, Veliki
Stari govorili su osetljivijima meu njima oblikujui njiho
ve snove, jer samo je tako Njihov jezik mogao dopreti do
mesnatih umova sisara.
Tad su, proaputao je Kastro, ti prvi ljudi oformili kult
oko visokih idola koje su im Veliki pokazali; idola donese
nih s mranih zvezda u zaboravlj enim erama. Taj kult nikad
nee umreti dok zvezde ponovo ne dou na svoje mesto, i
tajni svetenici uzee velikog Ktulua iz Njegovog groba, oi
veti Njegove podanike i nastaviti Njegovu vladavinu na Ze
mlji. To e vreme biti lako prepoznati, jer onda e ovean
stvo postati poput Velikih Starih; slobodno i neobuzdano i
s one strane dobra i zla, a zakoni i moral bie odbaeni u
stranu i svi e ljudi vikati i ubij ati i preputati se uitku. Tad
e ih osloboeni Veliki Stari nauiti novim oblicima vike i
ubijanja i zanosa i uitka, i cela e Zemlja buktati u holoka
ustu ekstaze i slobode. U meuvremenu, kult odgovaraju
im obredima mora da ouva seanje na te drevne naine i
nagovesti proroanstvo Nj ihovog povratka.
v

523

NE K R O N O M I K O N

U prastara vremena odabrani ljudi razgovarali su sa po

kopanim Starima u snovima, ali se onda neto dogodilo. Ve
liki kameni grad R'lijeh, sa svojim monolitima i grobnica
ma, potonuo je pod talase, a duboka voda, puna one jedi
ne prvobitne misterije kroz koju ak ni misao ne prolazi
presekla je duhovno optenje. Ali seanje nikad nije umrlo
i prvosvetenici su rekli da e se grad ponovno uzdii kad
zvezde zauzmu pravi poloaj. Tad su se iz tla uzdigli crni
duhovi zemlje, plesnivi i senoviti, puni maglovitih glasina
pokupljenih u peinama ispod zaboravljenih morskih dna.
Ali o njima se stari Kastro nije usuivao mnogo rei. Brzo
je prekinuo priu, i nikakvo uveravanje ili lukavstvo nisu mo
gli izvui nita vie o tome. Veliinu Starih, to je zanimlji
vo, takoe je propustio da spomene. O kultu je rekao kako
smatra da mu se sredite nalazi u bespuima pustinje Ara
bije, gde Irem, Grad Stubova, sanja skriven i netaknut. Ni
je bio povezan s evrop skim vetijim kultovima, i bio je do
slovno nepoznat izvan svog lanstva. Nikakva knjiga nije ga
ni nagovetavala, premda su besmrtni Kinezi rekli da ima
dvostrukih znaenja u Nekronomikonu ludog Arapina Ab
dula Alhazreda, koje posveeni mogu itati kako odaberu,
naroito distih o kojem se mnogo raspravljalo:
Nije mrtvo ono to zauvek bdij e,
u eonima udnim ni smrt mrtva nije.
Legras se, duboko impresioniran i nemalo zbunjen, uza
ludno raspitivao o istorijskoj pripadnosti kultu. Kastro je,
izgleda, govorio istinu kad je rekao da je to sveta tajna. Au
toriteti na Univerzitetu Tulejn nisu mogli baciti nikakvo sve
tlo na kult ni na statuu, te se tada detektiv obratio najveim
autoritetima u dravi i nije naiao ni na ta vie od gren
landske prie profesora Veba.
Grozniavo zanimanj e koje je na sastanku pobudila Le
grasova pria potvrena statuom, odraeno je u kasnijoj ko
respondenciji izmeu prisutnih; mada se malo ta spomiIe
u slubenim publikacijama drutva. Oprez je prva briga onih
koji su navikli na povremene susrete sa arlatanstvom i pre524

ZOV

K T 'U L 'U A

varantstvom. Legras je na neko vreme pozajmio statuu pro

fesoru Vebu, ali je nakon smrti pomenutog statua vraena
njemu i ostala je u nj egovom vlasnitvu, gde sam ga nedav
no i ja razgledao. To je zaista grozna stvar, i nesumnj ivo sli
i skulpturi iz snova mladog Vilkoksa.
To to je moj stric bio uzbuen vajarevom priom nima
lo me ne udi, jer kakve su mu se misli morale javiti kad je
uo, nakon to je saznao to je Legras doznao o kultu, za
osetljivog mladia koji je sanjao ne samo lik i tane hijero
glife na statui naenoj u movari i grenlandskoj avoljoj plo
i, ve je i u snovima naiao na najmanje tri tane rei for
mule koju su izgovarali i eskimski dijabolisti i melezi iz Luj
zijane? To to je profesor Endel otpoeo krajnje detaljnu
istragu bilo je vrlo prirodno; iako sam ja lino posumnjao
da je mladi Vilkoks nauo za kult na neki posredan nain, i
da je izmislio niz snova kako bi poveao i produio misteri
ju na raun moga strica. Prie iz snova i iseci koje je pro
fesor prikupio bili su, naravno, jaka potvrda, ali racionali
zam moga uma i ekstravagantnost cele te teme vodili su me
do usvanja najrazumnijih zakljuaka. Zato sam, nakon to
sam jo jednom pomno prouio rukopis i uporedio teozof
ske i antropoloke beleke s Legrasovom priom o kultu, ot
putovao u Providens da bih se video s vajarem i prekorio ga
kako sam smatrao da zasluuje to se tako drsko nametao
uenom i starom oveku.
Vilkoks je jo uvek iveo sam u zgradi Fleur-de-Lys u uli
ci Tomas, toj uasnoj viktorijanskoj imitaciji sedamnaesto
vekovne bre tonske arhitekture koja je fasadom svog proe
lja trala meu lepim kolonijalnim kuama na tom starom
brdu, pod samom senkom jednog od najlepih dordijan
skih tornjeva u Americi. Zatekao sam ga u poslu u njegovim
prostorijama, i odmah po primercima razbacanim unaoko
lo zakljuio da je njegov genij zaista dubok i autentian. Za
njega e se, verujem, jednog dana uti kao jednog od veli
kih dekadenata; jer on je iskristalizovao u glini i jednog e
dana preslikati u mermeru one komare i fantazije koje Ar
tur Maken priziva u prozi, a Klark Eton Smit ini vidljivi
ma u stihu i na slikama.
525

NE K R O N O MI K O N

Taman, krhak, i poneto zaputenog izgleda, okrenuo

se polako na moje kucanje i, ne ustajui, zapitao me kojim
poslom dolazim. Kad sam mu rekao ko sam, pokazao je iz
vesno interesovanje, jer mu je moj stric pobudio znatielju
ispitttiui nj egove udne snove, ali mu nikad nije objasnio
razlog za svoje prouavanje. Nisam produbio njegovo zna
nje u tom pogledu, ve sam ga utivo nagovorio na detalj
nije izlaganje.
Za vrlo kratko vreme postao sam uveren u njegovu pot
punu iskrenost, jer je o snovima priao na nain koji niko
ne bi mogao pogreno shvatiti. Oni i njihovi zaostaci u pod
svesti duboko su uticali na njegovu umetnost, i pokazao mi
je jednu morbidnu statuu od ij eg sam oblika skoro zadrh
tao zbog snage njenih mranih nagovetaja. Nije se mogao
setiti da je ikad video original te stvari osim na svom vlasti
tom bareljefu iz sna, ali obrisi su se nesvesno oblikovali pod
njegovim rukama. Bio je to, nesumnjivo, ogromni oblik o
kojem je buncao u delirijumu. Uskoro mi je u potpunosti
razjasnio da nita nije znao o skrivenom kultu osim onoga
to je nauo tokom neumorne propovedi mog strica; i po
novo sam pokuao smisliti neki nain na koji je mogao da
primi te udne impresije.
Govorio je o snovima na neobino poetian nain, ine
i da uasno jasno vidim isparenja tog kiklopskog grada od
sluzavog zelenog kamena ija je geometrija, kako je neo
i da s prestraenim i
bino rekao, bila sasvim pogrena
ekivanjem u mislima ujem neprestano dozivanje iz pod
zemlja: " Cthulhu jhtagn ", " Cthulhu jhtagn. "
Te rei inile su sastavni deo onog stravinog rituala ko
jije govorio o snenom bdenju mrtvog Ktulua u nj egovoj ka
menoj grobnici u R'lijehu, i bio sam duboko dirnut i pored
svojih racionalnih verovanja. Vilkoks je, bio sam siguran, uo
za kult na neki sluajan nain, i uskoro to zaboravio u masi
svoje jednako bizarne lektire i matarija. Kasnije je, zahva
ljujui ogromnom uticaju koji je ostavio, kult doao do pod
svesnog izraaja u snovima, u bareljefu i u uasnoj statui ko
ju sam upravo video. Stoga je njegova nametljivost prema
mom ujaku bila u sutini sasvim nevina. Taj mladi je bio
526

ZOV

K T 'U L 'U A

pomalo sklon afektaciji i istovremeno blago neuljudan, to

je tip koji se meni nikako nije mogao svideti; ali, sad sam
bio sasvim voljan priznati mu i genijalnost i potenje. Lju
bazno sam se rastao s njim, i poeleo mu onoliko uspeha
koliko nj egova nadarenost nagovetava.
Kult je i dalje nastavio da me fascinira i povremeno sam
imao vizije o linoj slavi steknutoj istraivanjima o njego
vom poreklu i povezanosti. Posetio sam Nju Orliens i raz
govarao s Legrasom i drugima iz grupe koja je izvela raci
ju, video uasavajuu statuu, ak i ispitao one zatvorenie
meleze koji su jo uvek bili ivi. Stari Kastro, na alost, ldio
je mrtav ve nekoliko godina. Ono to sam sad uo tako ivo ispriano iz prve ruke, iako to nije bilo nita vie od de
taljne potvrde onoga to je zapisao moj stric, iznova me uz
budilo. Siguran sam bio da sam na tragu veoma istinite, ve
oma tajne, i veoma drevne religije ij e bi me otkrivanje ui
nilo znamenitim antropologom. Moj stav je jo uvek bio pot
puno materijalistiki, kao to bih voleo da je i sada, i s potpu
no neobjanjivom tvrdoglavou odbacio sam podudarnost
beleki o snovima i udnih iseaka koje je sakupio profesor
Endel.
J edina stvar u koju sam posumnjao, i za koju se bojim
da sada sigurno znam, jeste da smrt moga strica nije bila ni
malo prirodna. Pao je u uskoj strmoj ulici koja je vodila od
starog pristanita prepunog stranih meleza, nakon to ga je
grubo gurnuo neki crnac, mornar. Nisam zaboravio meo
vitu krv i pomorsko zanimanje lanova kulta iz Lujzijane, i
ne bi me iznenadilo da doznam za tajne metode i otrovne
strelice isto toliko bezobzirne i poznate od davnina ba kao
i zagonetni obredi i verovanja. Legras i nj egovi ljudi, istina
je, ostavljeni su na miru; ali u Norvekoj postoji izvesni po
morac koji je umro nakon to je video neke stvari. Nisu li
podrobnija raspitivanja mog strica nakon to je doao do va
jarevih podataka mogla dopreti do zlokobnih uiju? Mislim
da je profesor Endel umro zato to je previe znao, ili za
to to je bilo verovatno da e previe doznati. Hou li i ja
otii poput njega, ostaje da se vidi, jer sam sada doznao ve
oma mnogo.
,

527

"

N E K R O N O MI K O N

II. Ludilo

mora

Ako mi nebo ikad uslii elju, bie to potpuno brisanje

rezultata puke sluajnosti kojaje usmerila moj pogled na iz
vesni zalutali komadi starih novina kojima je bila prekriye
na polica. Nije to bilo nita na ta bih naleteo tokom s\ o
svakodnevnog posla, jer je u pitanju bio jedan stari broj au
stralijskog lista Sidnejski Bilten, od 1 8. aprila 19 2 5 . godine.
Promakao je ak i slubi za praenje tampe koja je u vre
me kad je to bilo izalo brino sakupljala materijal za istra.
.
ZIVanja mog stnca.
Uglavnom sam odustao od istraivanja o onome to je
profesor Endel nazivao "kultom Ktulua", i bio sam u pose
ti jednom uenom prijatelju u Petersonu, u Nju Dersiju
inae kustosu lokalnog muzeja i istaknutom mineralogu. J ed
noga dana, pregledavajui neke rezervne uzorke nemarno
postavljene na skladine police u zadnjoj prostoriji muzeja
pogled mi je privukla udna slika u jednoj od novina rai
renih ispod kamenja. Bio je to Sidnejski Bilten koji sam spo
menuo, jer moj prijatelj ima rairene veze u svim zamisli
vim stranim zemljama, a slika je bila crno-bela reprodukci
ja ogavne kamene statue skoro identine onoj koju je Legras pronasao u mocvan.
Nestrpljivo raistivi dragocen sadraj s lista, detaljno
sam pregledao lanak. Bio sam razoaran nj egovom osred
njom duinom. Ipak, ono to je nagovetavao bilo je od
ogromnog znaaja za moju posustalu istragu. Paljivo sam
ga istrgnuo da bih odmah poeo sa radom. U njemu je pi
salo sledee :
...,.

T/\JANSTVEN/\ OLrcJPINA NAENA N,\ P'UCINI

Izvidnik stie vukui onespo
sobljenu novozelandsku jahtu.

dan idol naen u njegovom vla

snitvu. Istraga je u toku.

Jedan preiveli i jedan mrtvac

Izvidnik, teretni brod kompa

naeni na palubi. Pria o bezna

nije Morrison Co. plovei iz Val

denoj borbi i smrti na puini.

paraisa ovog jutra stigao je na

Spaseni pomorac odbija da go

svoj dok u luci Darling, vukui

vori o neobinom iskustvu. u-

za sobom oteenu i onesposo-

528

ZOV

K T 'U L 'U A

bljenu, ali teko naoruanu par

zadrala i daleko na jug od kur

nu jahtu Uzbuna iz Danedina na

sa odnela velika oluja

Novom Zelandu, koja je uoena

1 2.

34 2 1 ' june geo

irine i 1 52 1 7' zapad-

aprila na

grafske

1.

marta,

22. marta, na junoj irini 49

5 1 ', a zapadnoj duini 128 34',
naila je na Uzbunu, kojom je

ne geografske duine, s jednim

upravljala udna posada gadnog

ivim i jednim mrtvim ovekom

izgleda, sastavlj ena od Kanaka i

na brodu.

meleza. Nakon to mu je odlu

Izvidnik je isplovio iz Valpa

raisa

25.

marta, a

2.

no zapoveeno da okrene brod,

aprila mo

kapetan Kolins je odbio, na ta

rao je skrenuti znatno junije od

je udna posada, bez upozore

svog kursa zbog veoma jakih

nja, na kunu otvorila estoku

oluja i dinovskih talasa. Na dan

paljbu izrazito tekom bateri

1 2 . aprila uoena je olupina; ali,

jom bakarnih topova koji su i

iako je izgledala naputeno, na

nili deo opreme jahte. Emina

kon ukrcavanja je ustanovljeno

posada prihvatila je borbu, ka

da su na njoj jedan preiveli u

e preiveli, i mada je kuna po

polu-pomahnitalom stanju i je

ela da tone od pogodaka ispod

dan ovek koji je oito bio mr

plovne crte, uspeli su doploviti

tav due od nedelju dana.

do neprijateljske lae i naskoi

Preiveli ovek je stiskao ua

ti na nju, grabei se u kotac s

san kameni idol nepoznatog po

divljom posadom na palubi. Bu

rekla visine oko trideset santi

dui da su bili brojano neznat

metara. Priroda predmeta je pot

no jai, bili su prisiljeni da ih sve

puno zbunila autoritete na Sid

pobiju zbog njihovog posebno

nejskom univerzitetu, u Kraljev

gnusnog i oajnikog, iako do

skom drutvu, i Muzeju u ulici

sta nespretnog naina borbe.

Koled. Za predmet preiveli ka

Trojica ljudi s Eme, ukljuuju

e da ga je pronaao u kabini jah

i kapetana Kolinsa i prvog ofi

te, u malom izrezbarenom san

cira Grina, poginuli su, a preos

du iu uobiajene izrade.

talih osam pod zapovednitvom

Taj ovek, nakon to se opov

drugog oficira Johansena nasta

ravlO, lspncao Je nelzmerno

vili su da plove zarobljenom jah

udnu priu o gusarenju i po

tom, produivi po svom prvo

kolju. Ime mu je Gustaf Johan

bitnom kursu ne bi li ustanovili

sen, Norveanin je prosene in

da li je postojao neki razlog to

teligencije, i bio je drugi oficir na

im je nareeno da skrenu.

kuni sa dva jarbola Erna iz Ou

Sledeeg dana, kako se ini,

klenda, koja je zaplovila za Ka

doli su do malog ostrva na ko

lao

20.

februara, s posadom od

je su se iskrcali, iako se ne zna ni

jedanaest ljudi. Emu je, kae on,

za jedno poznato ostrvo u tom

529

NE K R O N O MI K O N

delu okeana. estoro ljudi je ne

kako poginulo na obali, mada je
Johansen neobino utljiv to se
tog dela prie tie i govori samo
o njihovom padu u neki procep
u stenama.
Kasnije se, izgleda, on sa jed
nim pratiocem ukrcao na jahtu
i pokuao njome upravljati, ali
ih je uhvatila oluja 2 . aprila.
Otada do spaavanja na dan
1 2-og, malo toga je upamtio i ne
moe se ak ni setiti kada je
umro Vilijem Brajden, njegov
pratilac. Za Brajdenovu smrt ni
je uoen nikakav razlog, i vero
vatno je nastupila usled uzbue
nja ili sunanice.
Telegrafski izvetaji iz Dane
dina javljaju da je Uzbuna tamo

bila dobro poznata kao brod za

ostrvsku trgovinu, i bila je na
zlom glasu na dokovima. VIa
snici su joj bili udna grupa me
leza ija su esta sastajanja i no
ni odlasci u umu pobudili pri
linu radoznalost, a isplovila je
u velikoj urbi odmah nakon
oluje i podrhtavanja zemlje l .
marta.
Na dopisnik iz Ouklenda ka
e da su Erna i njena posada bi
li na dobrom glasu, a Johanse
na opisuje kao razboritog i tre
zvenog oveka.
Admiralitet e pokrenuti is
tragu o celom sluaju poevi od
sutra, i bie uinjeni svi napori
da se Johansen navede da prui
opirniji iskaz od dosadanjeg.

To je bilo sve, zajedno sa snimkom avolske statue, ali

kakav je niz ideja to pokrenulo u mom umu! Tu su bili no
vi dragoceni podaci o Ktuluovom kultu, i dokazi da on ima
udnih interesa na moru koliko i na kopnu. Kakav je motiv
naveo posadu melez a da naredi Emi da se vrati, dok su ovi
plovili sa svojim uasnim idolom? Kakvo je bilo to nepozna
to ostrvo na kojem su estorica iz Emine posade poginula, i
o kojem je oficir Johansen bio tako utljiv? Do ega je do
la istraga kontra-admiraliteta, i ta se to o nezdravom kul
tu znalo u Danedinu? I najudesnije od svega, kakva je to
bila duboka i vie nego prirodna povezanost datuma koja je
tako davala zloudan i sada neporeciv znaaj razliitim de
avanjima to ih je tako paljivo zabeleio moj uj ak?
Prvog marta ili 28. februara, prema meunarodnoj da
tumskoj granici
dogodili su se zemljotres i oluja. Iz Da
nedina su Uzbuna i ena buna posada urno izjurili kao
po pozivu, a na drugoj strani planete pesnici i umetnici po530

ZOV

K T 'U L 'U A

eli SU da sanjaju o udnom, vlanom kiklop skom gradu dok

je jedan mladi vajar u snu oblikovao lik grozornornog Ktu
lua. Na dan 23. marta, posada Eme iskrcala se na nepozna
to ostrvo i ostavila estoricu mrtvih, a tog su dana snovi ose
tljivih ljudi poprimili pojaanu ivopisnost i pomraili se ua
som od zloudnog progona nekog ogromnog udovita, dok
je istovremeno jedan arhitekta poludeo, a vajar pao u pot
puno bunilo ! A ta je s onom olujom 2 . aprila, dana kada
su svi snovi o sluzavom gradu prestali, a Vilkoks se neozle
en izvukao iz okova udne groznice ? Kako shvatiti sve to
- kao i one nagovetaje starog Kastra o potonulim, sa zve
zda pristiglim Starima i njihovoj nadolazeoj vladavini; nj i
hovim vernim kultom i moi gospodarenja snovima ? Jesam
li se ja teturao po ivici kosrnikog uasa koji je izvan ljudske
moi poimanja? Ako je tako, taj je uas samo u umu, jer 2 .
aprilaje na neki nain zaustavljena udovina pretnja, kakva
god ona bila, koja je poela da opseda duu oveanstva.
Te veeri, nakon dana ispunjenog hitrim telegrafisanji
ma i dogovaranjima, oprostio sam se od svog domaina i
seo na voz za San Francisko. Za manje od mesec dana bio
sam u Danedinu gde sam, meutim, ustanovio da se malo
zna o udnim lanovima kulta koji su zalazili u stare primor
ske krme. Luki olo bio je previe brojan da bi se u njemu
neko posebno izdvajao; iako se moglo naii na neodreeno
spominjanje jednog puta u unutranjost na koji su ti mele
zi krenuli, tokom kojeg je meu udaljenim brdima prime
eno jedva ujno bubnjanje i crveni plamen. U Ouklendu
sam doznao da se plavokosi Johansen vratio posedele kose na
kon povrnog ispitivanja u Sidneju koje nije donelo nikakva
nova saznanja, i posle toga je prodao svoju kuicu u ulici
Vest i otplovio sa enom za svoj stari dom u Oslu. O svom
potresnom iskustvu prijateljima nije hteo da kae nita vie
nego to je rekao oficirima admirali te ta, i sve to su mogli
da uine bilo je da mi daju njegovu adresu u Oslu.
Posle toga sam otiao u Sidnej i bezuspeno razgovarao
s pomorcima i lanovima kontra-admiralskog suda. Video
sam Uzbunu, koja je sad bila prodata i u komercijalnoj upo
trebi, na Krunom doku u Sidnejskom Zalivu, ali nj eno nemo korito nije mi nita otkrilo. Cuei lik sa svojom hobotv

531

NE K R O N O M I K O N

niastom glavom, zmajskim telom, krastavim krilima i po

stoljem s hijeroglifima, uvanje u muzeju u Hajd Parku . Pro
uavao sam ga dugo i podrobno, zakljuivi da je to stvar
zapanjujue istanane izrade, s istom onom potpunom taj
novitou, uasnom starou i nezemalj skom prirodom ma
terijala koje sam primetio i kod Legrasovog manjeg primer
ka. Geolozi, kako mi je rekao kustos, smatraju da je to u
dovina zagonetka, jer su se kleli da na ovome svetu nema
takvog kamena. Tad sam s drhtajem pomislio na ono to je
stari Kastro rekao Legrasu o Velikim Starima: "Doli su sa
zvezda i doneli Svoje likove sa Sobom."
Potresen mentalnim gaenjem kakvo nikad ranije nisam
osetio, tada sam odluio da posetim oficira Johansena u Oslu.
Zaplovivi za London, tamo sam samo promenio brod i za
putio se prema norvekoj prestonici, i jednog jesenjeg da
na pristao sam uz uske molove u seni Egeberga. J ohanseno
va adresa, otkrio sam, nalazila se u Starom gradu kralja Ha
rolda Haardrade, koji je ouvao ime Oslo tokom svih onih
vekova u kojima je vei deo grada bio nazvan "Kristiania" .
Prevalio sam kratku razdaljinu iznajmljenom koijom, i uz
drhtala srca zakucao na vrata uredne i stare zgrade gipsanog proelja. Zena tuna lica u crnini otvorila mi je vrata, i
osetio sam aoku razoarenja kad mi je na nesigurnom en
gleskom rekla da Gustafa Johansena vie nema.
Nije poiveo dugo nakon svoga povratka, rekla je e
gova ena, jer su ga dogaaji na moru 1925 . slomili. Njqj
nije rekao nita vie nego javnosti, ali je ostavio dug ruko
napisan na en
pis pun "tehnikih stvari" , kako je rekao
gleskom jeziku, oito s namerom da nju potedi pogubnog
uticaja sluajnog prelistavanja. Tokom etnje kroz jednu usku
uliicu blizu doka Geteburga, oborio ga je veliki sveanj pa
pira koji je pao s jednog prozora. Dvojica laskarskih mor
nara odmah su ga osovila na noge, ali pre nego to je hitna
pomo mogla stii do njega, ve je bio mrtav. Lekari nisu
nali nikakav uzrok za takav zavretak, i pripisali su ga sr
anim problemima i oslabljenoj telesnoj grai. Tada sam ose
lio kako mi utrobu nagriza onaj mrani uas koji me nikad
vie nee napustiti sve dok i ja ne odem u veni poinak,
"nesrenim sluajem" ili nekako drugaij e. Uverivi udoviv

532

ZOV

K T 'U L 'U A

cu daje moja povezanost s "tehnikim stvarima" nj enog su

pruga bila dovoljna da mi se poveri rukopis, poneo sam taj
dokument i poeo ga itati na brodu za London.
pokuaj naivBio je to jednostavan, nepovezan tekst
nog mornara da napravi post facto dnevnik
dnevnik koji
je pokuavao dan za danom da ispripoveda to poslednje ua
sno putovanje. Ne mogu pokuati da ga od rei do rei pre
nesem sa svim njegovim nejasnoama i suvinostima, ali pre
neu sutinu sadraja kako bih pokazao zato mi je aptanje
vode uz bokove broda postalo tako neizdrivo da sam ui za
epio pamukom.
J ohansen, Bogu hvala, nije znao ba sve iako je video taj
grad i onu Stvar. Ali ja nikad vie neu mirno spavati kad po
mislim na uase koji neprekidno vrebaju iza ivota, iza velo
va vremena i prostora, i na one bogohulne prokletinje s drev
nih zvezda to snivaju pod morem. Prokletinje koje poznaje
i oboava komarni kult spreman i voljan da ih pusti nazad
u na svet kad god se desi da jo jedan zemljotres uzdigne
njihov udovini kameni grad natrag na sunce i vazduh.
J ohansenovo putovanje poelo je ba kao to je ispriao
kontraadmiralitetu. Ema je nakrcana tovarom isplovila iz Ou
klenda 20. februara, i osetilaje punu snagu oluje nastale od
potresa koji je s morskog dna sigurno podigao uase to is
punjavaju ljudske snove. J o jednom pod kontrolom, brod
je dobro napredovao kad gaje 22. marta zaustavila Uzbuna,
i mogao sam da osetim oficirevu alost dokje opisivao bom
bardovanje i potapanje svoga broda. O crnomanjastim, pro
kletim sektaima s Uzbune on govori s upadljivim uasom.
Izvesna posebno gnusna osobina inila je nj ihovo istreblje
nj e skoro dunou i Johansen izraava iskreno uenje to
su njega i njegovu posadu tokom istranog postupka optu
ili za bezobzirnost. Tada su, nastavivi plovidbu na zaro
bljenoj jahti, voeni znatieljom, pod Johansenovim zapo
vednitvom ljudi naili na veliki kameni stub koji je trao
iz mora, a na 470 9' june geografske irine i 1 26 0 43' za
padne geografske duine naili su na obalu od izmeanog
blata, mulja i korovima pokrivenih kiklopskih zidina koja
nije mogla biti nita drugo do opipljiva supstanca najvrhov
komarnog grada-leine R'Lijeha, konijeg uasa Zemlje
533

NEKRON OMI K ON

ga su u beskrajnim eonima onostran istorije izgradili gro

zomorni stvorovi koji su ovamo docureli s mranih zvezda.
Tu su leali veliki Ktulu i njegove horde, skriveni u zelenim
sluzavim grobnicama, i konano, nakon bezbrojnih vremen
skih ciklusa, odailjali misli koje su irile uas u snovima ose
tljivih, i prizivale vernike da dou na hodoae oslobaa
nja i povratka. Sve to Johansen nije ni slutio, ali sam Bog
zna da je uskoro video dovoljno!
Pretpostavljam da je iz vode izvirio samo vrh jedne pla
nine, gnusna monolitom krunisana citadela u kojoj je po
kopan veliki Ktulu. Kad pomislim na granice svega to bi
moglo vrebati tamo dole, skoro se poelim odmah ubiti. J 0hansen i njegovi ljudi bili su zapanjeni kosmikom velian
stvenou toga promoenog Babilona drevnih demona. Si
gurno su i bez ikakve vodilje pogodili da to nije nita s ovog,
ili bilo kog drugog zdravog sveta. Strahopotovanje pred ne
verovatnom veliinom zelenkastih kamenih blokova, vrto
glavom visinom velikog isklesano g monolita, i zaprepau
juom istovetnou kolosalnih kipova i bareljefa i udnog
idola naenog u kapelici na Uzbuni, dojmljivo su vidljivi u
svakom redu asnikova prestraenog opisa.
N e znajui ta je futurizam, Johansen je postigao neto
vrlo blisko tom stilu kada je govorio o gradu. J er umesto da
opisuje bilo kakvu definitivnu strukturu zgrada, on se zadr
avao samo na irem utisku ogromnih uglova i kamenih po
povrina prekrivenih uasnim slikama i hijerogli
vrina
fima, povrina prevelikih da bi pripadale bilo kakvoj stvari
ispravnoj i odgovarajuoj za ovu planetu. Spominjem nj e
gove rei o uglovima jer to podsea na neto to mi je Vil
koks rekao o svojim stravinim snovima. On je rekao da je
geometrija mesta iz sna koje je video bila nenormalna, nee
uklidska, i jezivo prizivala sfere i dimenzije razliite od na
ih. A sad je i jedan neobrazovani mornar osetio isto to dok
je buljio u uasnu stvarnost.
J ohansen i njegovi ljudi iskrcali su se na strmu, blatom
prekrivenu obalu tog udovinog Akropolja, i klizajui se us
pentrali preko titanskih muljevitih blokova koji nisu mogli
predstavljati nikakve stepenice namenjene smrtnicima. I sa
mo sunce na nebu izgledalo je izoblieno kad se gledalo kroz
534

ZOV

K T 'U L 'U A

polarizirajua isparenja koja su izbijala iz te morem nato

pljene perverzije, a iskrivljena zlokobnost i napetost iskee
no su vrebale u tim ludaki neuhvatljivim uglovima klesa
noga kamena gde bi drugi pogled uoio udublj enost ono
ga to se na prvi pogled inilo ispupeno.
Neto sasvim nalik uasu obuzelo je sve istraivae jo
pre nego to su mogli da uoe bilo ta odreenije od kame
na i mulja i algi. Svako bi pobegao da se nije bojao poruge
za
uzalud, pokazalo se
ostalih, i bezvoljno su tragali
nekakvim manjim suvenirom koji bi mogli poneti odatle.
Portugalac Rodrigez je bio taj koji se popeo do podno
ja monolita i doviknuo da je neto pronaao. Ostali su ga
sledili, i radoznalo pogledali na ogromna izrezbarena vrata
sa sad ve poznatim bareljefom hobotnice-zmaja. Bila su, re
kao je Johansen, poput velikih vrata tale; i svi su se sloili
da su to vrata zbog ukraene gornje grede, praga, i dovrat
ka oko nj ih, mada nisu mogli oceniti lee li ravno poput vra
ta u podu ili ukoso poput spoljanjih podrumskih vrata. Kao
to je Vilkoks rekao, geometrija tog mesta bila je potpuno
pogrena. Covek nije mogao biti siguran ni u to da su more i kopno vodoravni, te je stoga i poloaj svega drugog iz
gledao fantazmagorino promenljiv.
Brajden je gurnuo kamen na nekoliko mesta, bez rezul
tata. Tad ga je Donovan lagano opipao po rubovima, priti
skujui putem svaku taku posebno. U beskraj se penjao du
to jest, to bi se zvalo penja
grotesknog kamenog korita
i ljudi su se pita
njem da stvar nije ipak bila vodoravna
li kako bilo koja vrata u univerzumu mogu biti toliko ogrom
na. Tad se, veoma tiho i sporo, pola hektara velika ploa po
ela gornjim krajem sputati prema unutra; te videe da je
postavljena u ravnoteu.
Donovan je kliznuo ili se nekako odgurnuo niz ili du
dovratka i pridruio ostalima, i svi stadoe posmatrati ud
no povlaenje monstruozno izrezbarenih vrata. U toj fanta
ziji prizmatine izoblienosti kretala su se na neoekivano
dijagonalan nain, tako da se inilo kako kre sva pravila
materije i perspektive. Otvor bio je crn od skoro materija
lizovane tmine. Ta zamraenost bila je, tavie, pozitivno svoj
stvo; jer je prekrivala one delove unutranjih zidova koji bi
v

535

NEKRON OMI K ON

trebalo da budu osvetljeni. Tama je ak i suknula poput di

ma iz svog eonima dugog zatoenitva, jasno zamraujui
sunce, dok se irila po zgrenom i stisnutom nebu na lepe
tavim opnastim krilima. Smrad koji se uzdigao iz novootvo
renih dubina bio je nepodnoljiv, a onda se otrouhom Ho
kinsu uinilo da tamo dole uje nekakav gadan, bljuzgav
zvuk. Svi su oslukivali, i svi su jo uvek sluali kad se To slu
zavo doteturalo na videlo i kad je pipavo istisnulo Svoju e
latinastu zelenu ogromnost kroz crni prag u oskrnavljeni spo
ljanji vazduh tog zatrovanog grada ludila.
Rukopis jadnog Johansena ukazivao je na preterano uz
buenje dok je opisivao ovaj deo. Od estorice koji nisu sti
gli do broda, on misli da su dvojica umrla od istog straha
u tom prokletom trenutku. Ta Stvar se ne moe opisati nema jezika za takve ponore vriteeg nezapamenog ludi
la, takve sumanute kontradikcije sve materije, sila i kosrni
kog poretka. Planina je hodala ili se teturala. Boe ! Zar je
udno to je s druge strane zemlje jedan veliki arhitekta si
ao s uma, a jadni Vilkoks poeo grozniavo da bunca u tom
telepatskom trenutku? Ta Stvar, idol, taj zeleni, lepljivi na
kot zvezda, probudio se da zatrai svoje. Zvezde su se opet
poklopile i ono to je vekovima stari kult propustio da ui
ni namerno, grupa nedunih mornara uinila je sluajno.
Nakon kvintiliona godina veliki Ktuluje opet bio slobodan,
raspomamljen za uicima.

Trojicu judi dograbile su ljigave kande pre nego to se

bilo ko okrenuo. Bog im dao mira, ako mira uopte ima igde
u univerzumu. Bili su to Donovan, Guerera i Angstrom. Par
ker se okliznuo dok su preostala trojica panino jurila pre
ko beskrajnih prostranstava zeleno obraslog kamena prema
brodu, i johansen se kune da ga je progutao jedan ugao zi
dina koji nije trebalo da bude tamo; ugao koji je bio otar,
ali se ponaao kao da je tup . Tako su samo Brajden i Johan
sen stigli do amca i oajniki se povukli prema Uzbuni dok
je monstruozna gromada gmizala niz sluzavi kamen i zasta
la doavi do ivice vode.
Pari u brodskom kotlu nije bilo doputeno da sasvim za
mre, iako je cela posada otila na obalu, i bilo je potrebno
samo nekoliko trenutaka frenetinog tranja tamo-amo iz536

ZOV

K T 'U L 'U A

meu toka i motora da se Uzbuna pokrene. Polako, meu

izoblieno-Ielujavim uasima tog neopisivog prizora, poe
la je da uzburkava pogubne vode, dokje na zidinama te ua
sne nezemaljske obale titanska Stvar sa zvezda slinila i be. slovesno mrmljala poput Polifema koji proklinje Odisejev
brod u begu. Tadaje, hrabriji od Kiklopa iz prie, veliki Ktu
lu kliznuo u vodu i krenuo u poteru ogromnim zamasima
kosrnike siline koji su podigli ogromne talase. Brajden se
osvrnuo i momentalno poludeo, cerei se povremeno sve
dok ga smrt nije snala jedne noi u kabini dok je Johansen
lutao u bunilu.
Ali Johansen se jo nije predao. Znajui da e ta Stvar
sigurno dostii Uzbunu ako ne bude iao punom parom, od
luio se na oajniki pokuaj ; i, podesivi motor na punu br
zinu, munjevito je istrao na palubu i okrenuo kormilo. Usle
dilo je silno vrenje i zapenjenost u uskovitlanoj mutnoj vo
di i, dok je oblak pare sve vie i vie rastao, hrabri N orve
anin jurnuo je svojim brodom pravo na elatinastu masu
koja ih je progonila izdiui se iznad neiste pene poput
pramca demonske galije. Ogavna hobotniasta glava usko
meanih pipaka skoro je dotakla pramani jarbol vrste jah
te, ali je Johansen nemilosrdno nastavio dalje. U sledio je
prasak poput probijenog mehura, ljigava gadost rasporene
meduze, smrad poput hiljadu otvorenih grobova, i zvuk ko
ji hroniar nije mogao da prenese na papir. Na trenutak je
brod bio obuhvaen gorko-kiselim i zaslepljujuim zelenim
oblakom, a zatim je usledilo samo otrovno kovitlanje iza kr
me, gde se
ratrkana materijal
o Boe na nebesima!
nost tog bezimenog zvezdanog nakota magliasto ponovo sku
plj"ala u svoj grozni prvobitni oblik, dok se udaljenost od nje
poveavala sa svakom sekundom u kojoj je Uzbuna ubrzava
la sa sve jaim pritiskom pare.
To je bilo sve. Nakon toga, Johansena su obuzimale tu
robne misli nad idolom u kabini i pobrinuo oko malo hra
ne za sebe i rascerekanog manijaka pored sebe. Nakon svog
smelog poteza nije pokuao upravljati brodom, jer je ta re
akcija oduzela neto njegovoj dui. Tada je dola oluja 2.
aprila, i skupljanje oblaka nad njegovom svesti. U sledio je
oseaj kovitlanja u vrtlogu tenih provalija beskraja, vrto53 7

NE K R O N O MI K O N

glavog jahanja kroz iskrivlj ene univerzurne na repu kome

te, i histerine jurnjave od jame ka mesecu i s meseca na
trag u jamu, sve to zainjeno kretavim horom cerekanja iz
oblienih, nepojmljivih drevnih bogova i zelenih, podruglji
vih zloduha Tartara sa krilima slepog mia.
Iz tog sna stiglo je spasenje
Oprezni, sud kontraadmiraliteta, ulice Danedina, i dugo putovanje nazad u domovi
nu do stare kue pored Egeberga. Nije mogao ovo da ispri
a
smatrali bi ga ludim. Napisae ono to zna pre nego
to smrt doe, ali njegova ena ne srne da dozna. Smrt bi
bila blagoslov, samo ako moe da izbrie to seanje.
To je bio dokument koji sam proitao, i sad sam ga sta
vio u limenu kutiju pored bareljefa i papira profesora En
dela. S njima e ii i ovaj moj zapis
ovaj test mog sop
stvenog razuma, unutar kog je spojeno ono to se ja nadam
da vie nikada jedno s drugim nee biti. Video sam sve uase to ih univerzum sadri. Cak i prolena nebesa i letnje
cvee odsad pa nadalje mogu mi biti samo otrov i nita viy

ZOV

K T 'U L 'U A

e. Ali ne mislim da u dugo poiveti. Kao to je otiao moj

ujak, kao to je otiao jadni Johansen, otii u i ja. Previe
znam, a kult jo uvek ivi.
I Ktulu jo ivi, pretpostavlj am, u onom kamenom po
noru koji ga je skrivao jo iz doba kada je sunce bilo mlado.
Njegov je prokleti grad opet potonuo, jer Oprezni je plovio
preko te take nakon aprilske oluje, ali njegovi predstavni
ci na usamljenim mestima zemlje jo nariu, propinju se i
kolju rtve oko monolita s idolima na vrhu. Nj ega mora da
je zarobilo potonue dok je bio II svom crnom ambisu, jer
bi inae svet sada ve vritao preplavljen strahom i mahni
tou. Ko zna kraj svega ovoga? Ono to se uzdiglo moe
potonuti, a to je potonulo moe se uzdii. Grozota eka i
sanja u dubini, a trule se iri nad klimavim gradovima o
veka. Vreme e doi
ali ne smem i ne mogu da mislim!
Molim se da, ukoliko ja ne nadivim ovaj rukopis, izvrite
lji moje volje imaju vie obazrivosti nego radoznalosti, i da
se pobrinu da ga vie niije oi ne vide.

l!,_AI'.

":I:

ll!

,"
"

'v.i deo
tikih

ztel6'g,ivta
zBog .sNojih
M

,I

,0

l.

..

'

K.

l"

( 148 -1 907) F ran cu s Ki P!sac, klasik de-

U'

'

prdze, pre svega zahvaljujui' filozofUi ,amo- lfrlartistike estetike, i:z;lcie'oj u romanu
(Prosveta., Beograd, 1 966). U {'ornanu Tamo
!" Book' World, Bedorad;'.200 00o) ,bavi !t'
o
teniBim sJ.<uh'rim:a .s,a, Eariskoi ill.;rtani:s lia, . "
,

".

dole

"

'

"

I;o

l ' .

.
,

Oo

"

.,

.,,-
,
.. _

'

ostao covek ()tlJe, u ubeer1

se pretvar u vuka.. :..' ubio i
delii? p <.{i eo neki o , "
,.. <;:>sol;),a. Izuzev poro k,J a l
"
"i
statua,'ostali
detUi kO,
;
.
je :tav-'kra'rt '3!vodi u
'
'
,prii :Ukl ta kua' (Ila.:.. I
. n kr;;tj 1ea,ubjjhog'o"
deaa, OSU<::B na smrt
....
Pil pomilovan zb'9\ g neu'.,,'
". ra\lnljivosti. . .J su'istoriJ, ski tani: Radi e o Jdriorrl" '
"
od najpo'zT)atij-ih qokuen\: ;.
tovanih sl,:!aj,eva lkanttopi-:
,
je, i detalji sluaja rn()gu ,so a- ",
.
, i i u
,Kqj,jizi,6"vwkf!'
'

... .t

.,

"

'

..

1.

"

'

".

,.

\,

"'

,'..

:' '

,.;

'

l'.

"

'

"

"

'

.r

'

"

..

'"

Stvarna osoba 'o kojj je a,yJtfaft'

"o';,; ,'I"
itao
u
knjizi
)
r.' . ,-'
Dona Fiska [viyths and Jv1yth 'Makers ( 1872). U sya:n?.

,.

ak Rule

'

.0

'o

, .. Book',,:to

dlacima
Were- Wolves

.J:
.

f '"

'!na, :,B eb

ring:Golda

il de Ree (Gi1fes
,

ee se nala i. p
nom de Rais,:'1390-1
- J edan
J,'0;,
od"sa..
b
oraa
"
"
'
.
' II
vartke Orlg.nke,<&at;tij , PT- ..
tuen za dtrhtcu9i'lFitualnb, crue dsnomagijsko .,
tina dece. Im'a
go indicija da su mu 01/uzbe za. 1"
.
crnu magIJu zap
kako bi'se
,
scene.
,

"

BOGOVI I DRUGI STVOROVI:

Azatot (Azathoth)

Vrhovni vladar Univerzuma i centralno boan

stvo Ktulu-Mitosq: obitava na crnom tronu li sreditu Haosa, a di
rektni sluga mu je Niarlatotep.
. "Ta poslednja. amorfmi poast krajnje konfuzije to huli i
kljua u sreditu sveg beskraja - beskrajni demon-sultan
Azatot, ije se ime nijedne usne ne usuuju da glasno'izgo
vore, i koji halapljivo grze u nepojmljivim, neosvetljenim
onostranim odajama okruen priguenim, izluujuim
bubnj!lnjem i piskavim zavijanjem prokletih frula."
H.F. Lavkraft, 'Snena potraga za neznanim Kadatom' .
-

Dagon - Bog filistinaca,' pominje se u Staram Zavetu u vezi sa Zavet

nim Kovegom (vidi: Prva Knjiga Samuelova 5: 1-7). Dagon je se

mitsko boanstvo koje su filistinci primili posle invazije Kanana. Da. gona su oboavali u Mesopotarniji, u gradu Ur, 2'. 500 godina preHri' . .
stao Njegov kult je bio popularan i kod Asiraca. Verovatno je prvo bio
bog vegetacije, da bi kasnije postao boanstvo oluje. Na hebrejskom
.
Dagpn znai 'ogromna riba'. Prikazivan je razliito: kao riboliko boanstvo, kao idol sa glavom i rukama oveka i repom ribe, i kao pota
riba, pola devojka. Prema nekim nepouzdanim izvorima, Dagon je i
staro srpsko boanstvo po kome su Daani dobili ime. U Karlovakom
radoslavu stoji: "rJIarOJbYT MCTli1HM CIIMCaTeJbe jmw JIJ1Kli1HVljy Cp6li1HY
'

>

6V1TVl PO.zi;OM, JeJIli1Hy. MypoBaHVljeM, vl Bca cp6cKa cJIYmame .I!;arOHY, OT

'
cyy vl ,lJ;aroHVl vl ,lJ;aKVl V1MeHyjYT ce; OT Cepa me Cp6Jbe. " O potonjem vi-

deti

.
tekstova NejJoje Ozimia u asopisu Unus Mundus,
13-1 4, Ni, 2004, str. 9-59.

Gul- (eng. GJioul) je zloduh ili demon iz

islamske mitologije, nalik Harpiji ili
Lamiji, za koga se verovalo da je naj
straniji od svih slinih stvorova. Lav
kraft se s njim verovatno sreo u ro
manu Vatek Vilijema Bekforda. Naziv
: potie od arapskog ghul (zgrabiti).
Ponekad ga opisuju kao jednookog,
krilatog demona sa oblijem ivoti
nje (najee psa) koji se na groblji
ma hrani raspadajuim leevima.
Oito je nastao inspirisan psima i
. akalima koji su u pustinji obiavali
da raskopavaju grobove i komadaju
sahranjene. U prenosnom smislu se

"

. ,
. .
.
,

.
. . . ... .

'

,
,

'

, ,u engleskom esto koristi

, Z4 saku. osobu koja na
opscei i qijabolian qa. ,.6n koristi leeve, 'oa
onih.koji ih iskopavaju
. eks.
:medill1skih
rdi
,,
, perimenata pa"p-o klal
sitnih nekrofila.
Ree
.
'
Ii"
'moe
nai
i
kao
sinose
"J'
, nim :za oivelog mrtvaca,
," o9nosno zomija:,
'.
.
.
'"
.
""
.
""
.
.
Jog ,Soto,r (Vbg ' >SX>hoth)"' J edtw dd ceptralJjjh 'bo an',' , stava' LqvkraftoyO'g'. pariteqna.
. -I" J og, Satot je sP'Qljirjfl mag.ifs.taci;
',"
ja
I'Ia6sa;
odnbspo"
'
$,
t
-arili,
l}?gova,
on
,
,
j
.
,
,j kapij'q.koja k rrjiii:1i (;q1. 6livarje prola" "
,
,
za izmeu dva reda postojanj<F trodimerrzi6n]nog svmira li ko''
:tpe mi obitavamo, i n-euklidskQgJzv<;tn-vfemenog 'Haosa' u ko.
,me obitav<j.ju 'Bogo.vi, UokJltnj .tradciji, .'sledb , : Alistera {
,
",
.
.
g$. sa
,Kroulija (poput Keneta Gra{lta., ua' primerJ : iden
'
" '1.
,
Uu, pr-:
::demonom HotonzonOm,' cuvarem Amb
...
N

'
i
.
:Zla
prvetu.
js
om
t

a
na
no
m
i.1o
jo
:s
s
.

J:

'
,
'
'
:
U
':
[
.
?.
,"
: Zivola, .prpisbju 'mu;danq.(\sti(rt).S'tif1rot, Da"
J;>roJj e

.
, li .
. ". ,.'
933, broj Haosi ' Rasta1.j'i\ "
f
:
..
, .:::'
" ' .J og Sotot se prvi put koa.:J,.Ykrafta mgl?itQ pO!pipje,J roma, nu' Sluaj' arzsakste;'a
tV;ord'
09'
2
7;
'
6bjyljehposthumno,
I
.' 1941.), Kasnije' se,est pominje;1.l pri? " all , ugla:vnm:Lp!=odre
"
oz
Ka,
i
iz
e
i
p
i
g
e
bitnije
eno,
b
'
za
,
\:

i'
,
t;fg,
p
}
m
:

u
tl<
.pf
e
E9:
t
'
"
" piju srebrrrQg)<1jl.l a;, gc;l e j'avlja 'l!pr o n;;!' gfe >Bj,ap:i nain, .
.' kao Kapija, ka ouotY<i: i).'OI:n' 'niki, 'as .je jedin 'Lavkraftdva
'
o
o
o
kojoj
je
p-rja"u
'
\.,
:v b an.stvo' kljr.io z q, zapte t da'
\
\

'

'

....
. "

.t

",

...

'
.

"

"

'

"

;' .,

.'<
-.'
-

"

,,

-,.
o"

"' 0
'

'

.
,.

"

'
.

"

,.

"

'

..

"

'

'

"

'
-

::

. ....

'I

..

'

""

'"

'

"

'

"

" o

'"

...

'

""

'

,,

'

'"

o'

o'

..

"

; '';' .,',

'

'

Sogot
v

. ,

"

."

.,"

.t

"

4....

_ .

-,'

:.1 '- '

"

le

'

.0

1) avk
. raft9vqj 'init(\)log.iji;'og,oti,su bIi" cib'6vskn,a' sn. ; '

" ga Starih ,Bbgb;va koja se .n a k rajli: otela :kdti'oli i:tfnitila l). jih0v\l;"
drevnu ,iviiiaijlli- !1a,:j JP$1> !ll fi:>lu:. Igl,dali"su, Kao dinovsk ,

' ; .o ?P?"sJlQ . ao!n ' !il',gfl*oj:t glaI ciaUZni, bilo koji'

m ebe
, :
: ,oblk. 1?ri, a , o njima.ndetiiljije j'oat u romanu 'U planinarria '1::'.,
.
.. ,
"
...
,,!,
.
J

...
:
. ZUdzZa.
'
.
.
,lo"
.
<\
, ,\\,j;.,.. :tib, NJgu,rat{8 h.ub , N}ggurath)
" p.Qzriat jo:i kao 'Koza sa f!iljadu' ,
:(
' \.v,-<

,.' " Mla9unaCedno'je od 'OO:lQ.st'ava' Lavkraftov'og panteoj:ta bli-,'

.'
'
" "
:,'();yozemaljsoj sfBri, utolik to j bazirano nq uinskim, pa- "
.\..
,
-"I'
: f ', ,ganski:?i : b, anstyima, ,t e' je 5t.oga logino i povezano sa
'pf6dn(ju. l vetiarstvom . '
,"
.
-'
.
'"
. \,; ..
.
'
- . ,
c'
, ,'
'
'
'

-'

"
'" 1t "
' 5 >1
8
'

'

-'

'

"

..

'"

'"

'-

."0

,_

'.

'

...

,..

'. 0

,,'.

"" ,

'o

<

'

..

..

.
.-

...

"

...

.(.

.:

o
,
'

'

" . .

'

'

'

.
.
.

'

'

"""'
-'--<
-, "
",
.

>

'

"

' ft,

" "'

'

. ,

..

<

'0

. . ,. ,...

,,.,

:.'

".J "

..

.
'

..

I MITOLbItI pOJMOVI:,:- "

...

oo

\ - ..

F' OM E N G'

'.

'

..---

'. .

'o

-". :

1 ...

prvi: put javlja II prii 'Beli :na.r'od' (The White People) ArtlraMa,;..,
ka', Kdp '\:krafta e jalj a u pril 'Dnii uas:, ,, . ,
'
1
. , .

'.

. .

""'

Aldebaran, ili Alfa Tauri

li' -

.,

lo Fiktivrii-jezik, sp'qpln6
namenjen 'Za: okultne .radnje"koji' e' . ,
.

"

-.: Dvojna, zv.C;zda.,'

odno,
,.
sna cry.fl i d in:. pr,en
: '-!,meirn 'patuljkom':
.:Ceti;-dest pu(a vei . qo
.
,
, nak g, il.a:, Al ?b.a -Tan jejednaqd:
'
,
,
liji 9: e da" ira
. ponQpt
nebu'.:] ed n q.:: e od etI-".
" rOi 'Nfo?tYevsk'e zp
'..e zde .- , za .
'dree-. :e rsijarl,.ce; !'J. a :
ziv, Boti 0d"araRkQS;'
Al Dabaran, to zqai::
'pratilc;, budu'i da iz
'
o
gl51
d
"!praii'
k=ao
;
,'
.
besko
Plejad.
je,
. paslOn,rd1:fin
o
-.\. .
rahi
.

',

:'

r'

.'

'

"

-.

'

'
.

"

.,'

'.

'"

,
-

k*
..

::::,:

'

..

"

'

.
....

'

--=--'?> '-......
"

HO<

,.

. . ..

o.

I \'\. l'I - .
-

'
0

"

..

vrH
(''\:ll ,' T
-' -

deo_epit.?-lamu.sa,na kljuan nain)igu- "

.
e
linu
supstancu,
.:
paProizvodi
psiHod
,
.
. Zflq
DMT.za ls.oju $'eerttie da iiIjunu ulogu kod (v.izu
. elnQ.,'
g). s,apj<l *ia, mistikilLviziji iskstva' klinike ,smt./ '
.
. ,;,. i:I:: P,,ljds lbr.anji fla}:\li se,dir.ektFl?,iz a oiju, i .simb()lii'ki ,se
'
;YP'o il e Kad ilziv a 'r iril okom' Ietko j'e' J;l1ecliciIlaek od nedavno,
::.upoZlat'a"' ,<f: 1unciJ "lez(je,;..epJ za j cjdav:no u centru
'
',.' r brojn(h.. o;u}t:ruq'i .. , . ' .
sta zfltljalQg
.
. ili uspavaf}.Ogokcr; . '
hlqne:se, buenje-:1"spOZ!l ll. Po okuJtnoj tradi<;:iji,
na' duhovpom telu oveka,'
lis
kab.a
m
moj i1.;e ero
.
.. .. e :odgovr. hsr ara .akr i ;I;! {rez
0
,'
.
' {i' kom-Dryetu\Z1Vot., :1 sa::do,stlzanjem,; sta;QlJurn.a .IpSIsupusa. BOJa'
.
k ja j0j pripilda je ljtlbtas.t ... Iz-syega nayedenog vie j{; nego
',.
: oito da je Lavkraft ve()ma irialaQki i'pn)miljeno"spojio I),aul].a i
.
'
tzv, okultmi saznanja t kreaciji 'Qve prie.
t;.>;," i. " .. :

l.

"

.J.

"

",
'

S4Q.1- '
,

'"

0 ,

..

.i

'

"

'

. '

-.

.. .
..

..,..

..

...

"

..

'

...
"

,-

..
,

..J....

",
.

'

;t

..

. <,

..

.-

...

, '

..

..

'

' .-

',._ ."

. .

,,

;'; ;..
1.'_',t 'U
. -;i" _ '-'
J
."
. <,
.- '''

'0

'

'
..
"

"

'-

..

' ,>

"

'

, '"

" ':
'.

' -'

'

;.

r
...
,

__

..

'"

'

N 'E K R o N OM, I K O N
.

.. ,

o.

..

- ."

,
-

",'j;laganska svetkovina zimske kratkodn,evnice, sa naroitim znaa. }eRC 'u onr:lijskim zr,nljan}. o'Yule.':ul<:andinavkiJ? jezicima ziIa
,.
ii: gozba' ;}ozpaava :I?roslavu poetka 'o\r Go.dine, nak-Qn ega
.-, ,'gapj 'oP Qstaju .sv,e ,4uoi.Simbohkito vaea110st sJ.av(;prqduetak
' i .ta'me.,Brojili obiaji vezani za
it:
maa
llu' s a ivp.ta' i prepot()q
;
nj,V bav4e
upravo
.odbranop:1
od
sila'mraka
Ji
o
Je
II tim:mima
, . , vlad'lju': Hrianstv0 Je r u ovom sluaju, :kao} . .kod yene os'talih
'ff' 'svdjih' pr.zni a: sap;o pre1)zelopaq.llh 1Jstalj.en dalfl,\p' drevnl
. '". .. . ;j 1.n tradjt ijoin;;iaGnkle' rUu, izmenilq -kontekst. Lavl<r.ftj!,: 'bio
'

i
" ',>;. ?i Mklt :aeita,i pagaltin' od' njrtnij ei <'it':;iinj stJ'i, ..,,. o '" "{.
o,.';<
o
'"':
. .
.
<
'
.
";,:t:.
.
.
,,
,
d' . r
.
::c. .
r Oyglp t S.1.oft'l.,71Y . on sto. dpas p ly O;. Eg:lJlom, l
e
Ja
.
-:
m,
,;.:'.'?",
. ..
..
.
.
<,j'
-": J7 .- : 7",
lO ZtfaCl ;t. Tn' .
.." ZV' orr
,

"

'o

<,

'

!,,-io' Jle ti; ili Bi:m' ezo (n'g. Yuletide) -''OJ o]e zapravo drevna

.'

'JO<

;';,

'o

r
,'+

,,

.-

"

'.

v"

'
_ 'i

"

""

'

CI

'

'

..

-.

"

"!.

<,:

. . . ...

..

"

_ ,

.,..

.
,

' " .'

-.

"

'

'

'''

' ._

'.

--

.,'
.
'

'lo_
V

' .-

'

.(..

. -,
;...
. ,/
-

'"
."

,.
"
'
,

....,

"

.'

<

i.

"

t'-.

--

""'

-;-...

"'.

.--

'

,,,- >q"
.
.. ...,
.. .,'
... .
.
.... . . . -

,
.
,

<.- ,,- -"

.
.

--

." __;,I.
,,
,

__

:.t.5..,\, , :,--

..,

..
..,w
. '
f
;' ..
.-

'
0

","
.

.
.

'

.'

'.- '.

",

. }o
..

'

'" ...
"

- _-;:r

>
. ,

.;.;;.

'

'

t, .

. .

, .,

,.

.",.'.

NAI"OMENF. .

"

. .

>

"

o -

"

'

..

Zlokobni
grimoar NekronlJmikon, u .
. kome se govori o Drevnim,
"
, Bogovima koji su 'nekada
vladali l.laom pla'netom, i';" .
koji 'se pfSn'ovo mogu vratiti
uz 'pomo, instrukcij", datih
li knjjzI'. J;>ryi pqt,s' e uzgred '
pOIT).inje li pri.-i 'Gonili", ali' .
.
, . kasnije esto. na.. va'an'na-".
. \
I,jn. fig uri ra: ll La'lkraf- .
tov,ammitosu.
U:
'
c
elom
..-. ">..
njgo"m'opJ.\-$:u.-\?-aJaze
.se.
: ; '-...:
samQ elva, dtafa iz Nekrov.'
""
" .
'
.
nomHwa:
u.
pri;a
'Festival'
i
'Daniki
uis
:
.
Lavkaft
se
zadR"

'

;",,
volj::w'a<5 Dagovetajia, ali s za:t.6 njevi. sledberiii, poput Au .
glJ s la:: Of,lef i; 1>I4rJ<.Etona Sir!tf i :dngih;'u svoJim' pri?aimr \:... . : ',."
nairoko 'citirali' iz zabranjene knjige, Intonacija tksta j zasno- ; .
,
vana' p're svc:
, ga n<;ltilu koji j ll,vojim priam'a sCi mitskom zale- J
""
inom' koristio' engleRi pi-sc Lord Danseni, Lavkraftov veliki, .
uz<,?!, t' Iiim to'je sadrifia ;ovde dalek6 ziokobri a,
,
. Knjigje 'P0tpunQs)i fi.1s:tivna (baremu smislu da u obliku i
pod'nslo-0m'''k je' Lavk,raft'daje rt;e njega.. nije postojal, a), alje ,
:1.'
.
sa rastdrtt L;lvkraftQve popularnosu.u . P?slednjlh,nekoliko cle.ce; o1J.omik6i'la' ' ;!'l :t.edg(jriijom bzi-
., n'ij objvljeho nklik<t:'Ne!<.'
\.
anom
svega
na
.
:r
:
,
. suer:koj mitologiji, kdjuJe.uostalomi J:av- "
kra'ft k6r1sdo', II h:atkrr{ tektti 'lstorija N ekTbD<;>il1ikona':"
, llistor:j',.of tJie"Nir/ron
o.mi'j: on , sastavlJenom Zot .zqba:vu sebe.i
.
.
svoJ i h p r alja ;:t1.Y rj ft daje nacrt istoftie te knjig, o tl rapsk., .

ver'
J
in
A(Azij)
,p'
r
eko
gre
e
(Ro'g
!',laze.
i
rske"
sye
do
pr<=:)
i
Ja
t
.

.l:"""'.,
"
.
.
v<,?da,na engleski pripisanog Dr Dmu]?iju ....
I
,
"
"
',tI j : oro. pismu 'Lvrat obja.T1jav'a ,etimologiju nslova' i 7
.
grkil1...-1.ie. i: nf3kros
,
('mrtVPl,
nonws
(zakd'n)
i
.
ei1j,()n
(slika),
to
bi
'.
.
.
"
...
. trebal <;> d;/.z. ria:i- $iJia. Zakona Mrt,vih:" Meu'tim, LavkraftQvO
'
, . y oz avapje g:rk@g'bilo je ogranien?, i' pojedini . strunjci ist1fU ,,"'p',
,
\ ":',; da de pra:yihiQ tu.menj n slQva;ecrQ;n:o iqon ovak\Q: nekr-os ,.c F.: i
'"_ .,:._ (mrtvo)? nein:b (c;ieliti,Ji Lqp' aati -i''; ik:n ...(-,'infiks prideylza s. re,-,t. ' ,.".:
J.. ' " njj rod), to bi nailo: Sd,{,diJ(.i i .1<.la;lfikq,clja), !V{riv.i h , . .'," :
Ime Abdul Alhazred' (autor Nekronomikona ) I:.aykfaft je k' :
. :: ,
. mislio 'kao svoj nadimak jo k#o deak, na:kofl itanjaPri?a 1 0'O,j',
.
'
noi, Ime prvi put pominje u r>rici ,'Bezimeni 'grad' (The Narhe!I'
<,I
lis City., 1 921). N eki et:imdtpzi naglaavaju da' 9vakvo .ip1e nije . u, '.
,"'"
. skladu sa arapskim., pravilima, tj, da bi aista zvu '!Lo , a.upfntieno ., -'
"
'
tek u obli:\>u Abd-el-Hazred.
:
.
7
:
.
. '.
'
. '
Nekronomikon

<

'

/.

'

..

.
.
.
...

.,

.. .
'"o

'\.

IH'

_ _

'

. ,'

,,

.
>, '

"

'0

,-o

n.

';;

'"

'.

"

'

'

'

o'

..

'

p\

.0

<,

ij

"

'

'

'

"'h

",

, \..

{,

..

"

,..

'

"

.<f>

I'-

..

-I

"'
-

'

o-

"'"

'

..

'

..

'

0/'(.

'

', ".. ... '"'

'

, \.

551

,
.

'"

..

'
oO

..
..

f'

'

".

"

.
'

",
,!-

..'

",

"

"

. .

'

" ,'

..

'
N ,E; K R (j'N O 'fV':..1 K O N
,
'

"'.

..

'

" ,- ',Pagan.ski pta1!nici -;- .Lavkraft esto aludira na g.va najvea paganska
..

;;

'

'

praznika, i oba imaju korene u keltskim verovanjima. No izme

'
, , u.30,aprila i-l . maja Kelti su zyaiiBaltein, a irom zapadne
"
i Evmpe p0znata je kao 'Valpurgijska NoE': Oznaava poetak ve
,, ;
,
'
:
, drijeg dela g9din, bueja i rata, Naipozfl(ltia k!1jievna obra, ,
'
Faustu,
No
iz'. ,'. ,'" da Valpurgijske
:Noi-moe
se
nai
li
Geteovom
..
.
po:' meu 3.1 "oktobra i l . rioverpbra Kelti sU,slavili kao Samhtih,
'. " ',' dak mrnije polovine godIne, kada se odaji PQast' duhovima
". ' .. " ' .' rnr.tvih i slavi trarfscendencija .smrti, D Ropularpom.foJloru ova
. po je poznata Kao :.N'o Vetica' (i(allqween}. iavkraftje dos'led
., . "
..
., : > "h'o ,koristio datillp,e paganskjh svetkovina u" svom pisariju (ipi,
..
..
. .' ',' f,ecimo'
, rriu : FestivaI:), a Bal-tein i. Salll.h<iin,su up,adlji;ro najpri\.
. sutniji kao dafum.kad;H;e zloobne ,stvari dei
' v:aj -' (na .pr..u
; : . ':'SenCi"?1d Jrismu'tomi, 'Dan!km uasu' i rugde), ,<:' :
,
d
.
: ''Piltd;;mnovski' oyek' - U Lavkraftovo vreme' svek'9Xi'!'1};:lUk.'a je,
,
p
r
onalazak
lobanje
bliil'
l
,
engleskog
me
nsi?nirp
smatrlaiil!t.e
:
,
.. ': .,
,, , .
-,
sta
Piltdaun:;
)k'
o
ja
je'
ukaivala,
.qa,
tada
neBOzn?tu'
:ta
z
u
u'
db
,
.
, .
.
razvoju' oveka,.,sa modano.m dupljO.m'.veliine dananjeg
oveka, ali' sa vilicom neanclertalca, Teke 19,53.' godine '
utvren? je da se radilo ,pn:var?(loQanjQ.) qnjvilica
nisu pDticali sa istog tela, niti iz istig:
aQba),
Lavkiafta;t:
.
'
'
'
.... , '
. . svakako, ne ....moemo krivit\, to je' aludlraono.no .to ''.
je u njegovo doba sill,atrao, naunom' injeRict;,).\

,da je on stalno, Jt ; .....

ahi
,
zaprav
'OYa k
ij
pokazuje
'
2,
/
,
";
;'
\
;
o;
'a
'
,... "
.. '
..
-&
.,< :C, ;;; ' .,1.';:" ,q
i
rrt
otkri6ma
,ih'u"

,1:
to u s riaulil
i
1rlkorporirao
'
' . -'ey
.....
,
,.
,
;';
, ..c"svoJe .nazore l svoJe pnce,.,

'o

'

'

'

,,

..

'

"'

, ,
-

'

..

",'

' .

"

'

"

'
,
_

,
:. .

'

'-

. _,..

-'

..

..

.
,

A'

.,

'"

:-

'

'

"

..

"

'

'

..

..

. .

..

"'

'.

' "

""

' "

c. ;

,.

H:"

' v

"

'

,1".1. -.;
:- .
:

_
,
o

'0

"

"

.. ...

"

..

i., ;" ','f

'-:

H
l!! "

"

..

,.. .
"

...
,

"

"'

. ,

..

.,.c'

.
..

'.

'.

': :'Jlnape "":J.dn9 odu,lkans:Kih'Dstrya u Mikro- .

1
:: .> ,
neziji. Za mit 6 uluU;znQ.ajno zato to se ,
',' : . .,. .rt'ti hjyg:ovoj blizi rii'1,ll,azi 'Nan,, Madol\
Y. ',,
' 0trvc;:e 'ispresecanr .Kanalima,. Na llje- ,
_' :,
. .
.
,. ( '
l'.

';
, ',*
" ' , . o,
,".:,mu ' s> < ,naaze r. v,ti:ieh: amQa i diu :
:,
\:
, . : . i'l:ob ekata 9? di'b,kih koad '
,,
.bazaltakakav
ne'posU;>JI'na
ostu,r,
'
.
.
..
.
" tt
.,
.
:: ;:,: " ,.", ;', ,,, '< .t/, b o dana'
'
:
"'
'
'
;
""r\ij
pUja
ka
njeno
e
'
..
..
-'
t,
t; . ' ";
'kvorid'eJ:mologijom je ;'o.mogu, :'
,
i
: :' ';.: .:
lrevhih ';.,
ih
ena iig'radti a ml
. vk; l- "
""!/ graua,;
- , J:.,;
.>, od akle sU i Ka;'-; "-::
mtI
'./,"
,
"
.

.
"
:
,,'
, ko toliki komadi baza:lta " ,i ':
,
:
'
. . ' .(, .na ostrvo donesem. Na
. .' .
,; "
,.,"
ZIV"
an
Ma,
:
l'
b
'N
'
d
o
u".',
'".
,
' :. ,
_:.,
- I'
k v:alno" znai.:pr;ostori izmeu', Iako'se
.
. \.,
',: prftp9sta,\Zlja : d,a:'
,
, i
ovo Ime potICe
,;

"

-...

. ..

'

..

o '

, '

"

'

;t;;

'

""

; ";\
.

,'

".

'_

..

'

. '

"

'

"

'

"

..

..

' -

- &,

. .
, --

"

'

,-

'

; .... ..

..

.
",

..

..

.,

"o'

..

...

..

..

.. .-

..

_ ,.'

..

"

" "

. .

.'

..

..

5,5 2

..

"

..

"

'

"

L
,

'
-

'

"

"

'
.

"

"

..

"' ..

..

'

'0

'

"'

>

"

r' ,

'

,"

..

'

...

"

o.

"

;..'

,"

..

,
",

,. .

o
' '..
,

\ . ....

"

,
,

NAPO'MENE

,
.

od brojnih kanala, II
kontekstu Lavkr } ftQvog .
.
.
mitosa taj naziv moe da
ima i daleko zlokobnije
implikacije. U blizinu
ovog otr:va sm.esteno Je'
(fiktiyno) potonulo ostr
vo/grad R'Liep, ,u J<.ome
, Ktulu 'spava' u interdi. men?iol}alnoj mu-zo- .
,
.
,ri i, Ova lokacija je -po ,pr'vi put iskoritena kao se"'
dit!= iZgub,ljep-e ' rae II
romanl.1: The. Moon Ppol'
.
Abral;lama Merita, ame. -. . rikog pis<;a"p
' ulp" fanta
'
tike f horora0 -kqme je .
Lavkraft . imao 'ptihno'
visoko, 'miljenje.' Neki
;' ()kultisti veruj ,da su POnape i Nan M4dol trag'ovi .civiliacije .p()tonl;llog. :
kontinena I)murije ,
";

,
,

"

,
,

'i'

..

"

,
,

'

<

.1

..

'

.'

,
..

"

'

.. ..

,.
.

'o

."..

"

"..' :'l

"

....

"

..

..

'

"

'r

j .

"

.
'

553' "
,

"",,-

./ '.

"

'

'.

,
,

'

\.

'

....

.'

.,+

...

'.

'

..

"

,_

ski nazi ; 'Z'a,z; Sirius

'-"it ;
svetlija z'Ve;z:aa ha nebu, ,
'.' u. zv e:. Cnis Mdjor.
(Veliki .Ps), jugoistono, .
" dOri' oria :"' J'lJje n': w,a
" v?j
. >I.'\'
."
bio:j' e ftmelaperiaJan' ll ,
'
,'
';
.
. brdjD;lm drevnim religijama, ukljuuji egipatsku (gd
, e je 'bila
.
, , oteldvljee bogirij :Izide, a,J;ljep 'izlazak :se polapap ' sa 'p'q- ..
elk,om egipa.tske ove godie 'l' sa>poplavam;a Nila) i Sl,l-'
,,'; .>,meTsk
, W (gde.je oliavala suti.Qskl)eseric:iju boga na neo.u).
,.
" ',Sa ,uiom je povezah i kult afrikog 'plemena Ddgoni; ko
,
jeje za nj i .njenogpr:atibca, ,'Srius B (beli patuljak)
.
znalo' s,t!Jtriama'< godina pre'XIX veka, kadaje be,li ,
'
'
-"

ri
ffi
, ,v'k bj i' ttele'skopima otkrio potonjeg'. :Pre""' a :, . ,dogonskom.mitu., amfiijski bogovi 'm9ra doletli,
,
su na Zelju U 'leteim kolima' i ,.preqe!i im':
brojna znarija... Lavkraft je bo <iobro upoznat' .
-. s 'svuu ovim' mitovima, i :i m'ap ih je :u vidu
kQsmog.oniju vanzem lj. stvaraJuJ svoju
.
\
Ff,,'
b
' ogova',
sk'h
l
,
.
--

'

'

Psea zvez8a -:Statoegipat.

'

..

..

"

'

..

::'" ,.. . "

:,.

o ,'

N'E;;K R O N O AA I K O N

..

---'

.
.

..

"
'

Ptqlemejstvo
Uynje koje predstavlja
negiranje . Kopernikove teorije po kojoj
'se .Zmlja okreee oko Sunca, i vraanje .na
stari, goentriKi sistem.

.. l

-..

0
'_

Kalviniiam je rigldna' protestantska dok.

. .. . kojaje; u ericCp osebno 9gajaka
u najstarij,i i:n koloriijama, pa: tad i u, No
voj Englesoj ... P!otlvi'iki Niea. i Darvina
.
J
.
.
S1:1 u/ p' ncl . 'H'erb eft V, e s t ":' R
. eaqlmat<.>r
'
prikazani kao ja$np ieaKciona.tri .. snage:
'ova:. av.i1 velika a)j1:1asf e. mili\i :: su: bili
'opte. prihaeni lf" LvkRafiovo ieme; .
'
e
lj
0
,
3.r\1

a'

p"rin' . OJ; e Q.P9j ic).l v 6Uia pota,

.'!',., . ..
-r: ., .
dista
c

T/'
;)
cipu,;,ili}fJrritikom
N
'f
.i-,., )"
..
,
.,.;.,,'O,-:
.
..
..
f
;,,
3
:
,
_
(
..
..
Y
..
y
<>-1:
.(
"
o
r Sabaot ::. Dbas : i so I
Qsllq
:q
spojl< Dap':.: '1 U , priCi
abat
.od
i

? ,
'D.aniki
Ti's'
,
n'
,

i
n
.j.sh
: ..aD a v. 1'eJ.ij e:.l'eligioj}t ce
g
J
r
t
C
H
)
i
j
a"
I
..
"
..
..
.
.
""'
0
",'
- ,> tfi j.C\!!
' ,':

:t
:
,
_

.
,
'f'
\
'
,.
-,.

,
1.
"

.. .
. _ :' . '
o
'
ji
u,1?<;>tari
l
c
..5
C?p.4
vno

strikfl?
'
p?

SaDt
jl1
!"jl}cred
q

:,

.
e aslpl}.l, .J<.u; kao H;.otonJa ref'renca n .za!z?n.ko
o

. .< .

oo

. ..

;110* '

..
'

'

-',

..

...
.J
'

. .." , .
..

,.x' :

.'

.\:-

..
',
'
_
,
- '

'I
,

..

'..

,_

o
:
'

t'
<

',

-'I

0, '-

<,

?...

-r

"

..

<

..

,_
,

.,..
..

...,

'

'

'

.. _ ',

."

'

;. .
.
,

",

-'

...

,_

I'

- r

"

-,

,"

.
"'<,

.
",:
,

..

"

'

" "

..

'

'.

v '

..

""

>.'

..

..

. .

'o

, ....

,It"'o

_ ,'-

..

-'
:

"'"

. ... . ,' " ..

'fl," ..
'

_
_

_
- ..

. "

,.
i,"

..

oo
,

..

, - ,, ".,-

' e.tJ - Ra'Q.tmatbF'),; u

.' ' tya (u prii 'rbert V
-, :kvenjK.g utaja, Ba intelektuah..i
,
{
"
"
,..
''
.
.
::, Svs tika '-- Pa yeya;};s.Ii}bql <Jj i d e J)i>d ti
. ' . '
"0.
"
$v_W, , ',' .ii;.'''!',_; f; 'i:r':u" dolihi
T,nd;,t..-
;i J-' o-.d,'perl0Ga
'3 , 000 'g . .. p n
_

.
,
';,l" \.l.:"';,c'q! i,r; '..-. - 1'
"
(0;.'1 b ' ) .
' ';'
' '''-J.v;:.""
,
. N<
o
'
r
sm,
'iao
>SNltsK0g:l
.:;i.': ,r !' ' , .' : , :; 'C' .A aZlY; potJ., ey klP!Vst'aR
'
"
'f' >.'
' .
'
;.. ' ..
, 'o ,
t
. _I, "
),'
'
" (
"lj ' ,"",!Pi;
" -.-V ,v
k'
-' 1;,
k
. !. :, :
.: : !,:;i:::6.:" ,,.a: s>tJ \J teJ " RPsot?-41) i.{oi :(1!l-1; 'i_; 'k eta ) :
.
'
;
/'
:
"boavana
j'e
kao
:srrlia:
o
L
:su'niat?w
!
atre

j
Izmi}"
::
, " . <, ,(
-"" ;:
."- I ' ''(r. ,: :'
:
. ..."",.' {: ' .
r
>i,,":- " '
;;. itf ,
e
evstva
e
j
" 'I'or(" "' i(,'>r,
Sk0g
(
f

.
,
kt2l.
!j
:
pa.
"
e
:pr:
'ui<:(
t
'9
'
:$e:
j
.
""'
I
,
,
) :( ' .' : f>; '\ :<; tra,lnihr ftsni'h: ..i. l;Jgla.. :t;Ve.<uj sp
,
o :. ?\{<
ml
?'
La,')'
n
lik , za.110van, )laf!'\krf
i
.
r
.
:';
, ;la:pfitinLril'. -ll J7J,darn,a;
,
.
'C'
:
'
ktilt(a
(kist).
i
. \<:i "' .... ....
.-;.,.,; ., i,
"
s
'
i
.
. ) ' >
,
. V :nl,J t:6. kQm;> i;
..
,;
.

\};
";'t
,
;,. .... ,'):.'
't-r.....
. ,\ellrgIJ:e , v,e ,
.
:se' J)a s.vasui,ku. e(

'

,,

"

.
'

..

"

"

>

"

-"

"",',O

",

'

.. .

..

'

"

"
,,"
""
"- "
". "4".

',' i ' '

"

..

'

."

_
,.

"

. e 'kritika cr-

'

..

'

"

..

..

....

....

t.' ....

.. -

\" .

'

..

'

".

"v

'

'"

'"

... ,

\
.'
,,

<

t .

l'

....

'

..

'

....

< "'''' ' ' '

...
.

'

>

'

<

b ''' ,

...

v.

..

'

, . ,\

' .

"" fi

. .

'ji '

....

...,...

l,

'
'''
\ ""
''

"

..

':;.;,

-< ,

... "

f&
"

""

,</.

"
.._

...

"

..

"

' ,.

1<;

""

' 7

>

>,

'

.,., - .

>

.! '

. -

..

'

....,

'

'

li

.
"

je za: cen- 'e,

, .Mpekt
Nma,k.. .
simbo l: mi6s,'- '
,
'
:o.
e, svastika je iiiaZ:t:ri' o rasptch
.
..
..
e
'
I:il ' ,, i t rago'vi n'
g
ov
_
'.
. :ill6gh $e nai t't Egipt\l , 'Kii}i, .
.,
.i
stari
eksiktp Koristili su ga
"
.'
' elti;, a Germani su, ga 'Zval ihakenkreuz: "
(kukasli kF t)
'
t
'

'

.' "
.

..

'

<

.
M,

.
..

'

''''

"

. ;"

o '

'.

..

..

-"

"

, ..

..

'

,'

. ,.

..

,
.

..

'

'

"

,
lJ

N A I" O 'i\ E N r;::; ' ,

"

,
,

,
,

U hti
obeleavaju dan Hristovog ulaska u
'
J erualem ' (Srtenje Jwd , Srba). N'o, ""'
kao i veina ', hricanskih ,pra'z nika,
oaj je apiYQ azlalf na znatno sa
,
r ijirn. mistikim i verskim iradicijam,'a.
Sveriice su jedal'l: Q,d etiri najvea pa-,
, ganska prazriika:'u ,goqini; preostia- tri., . ",'"
, su Va i J? UTgjj ska o ( 1 . maj), Lamas
,C l . avgust) i N ot V t;tica ' (3 1 . otobat: ,
.
'kdtsi S:amain koga su '
hriaPi' pe k r sti h
praznils:Svili
veti1!),
"
,o,

'Svenice' (eng, Cari'dlmass)

'

..

T,eozo:fija
.

"

,..:

'

"

"

.
..
.
.
,

.
'

, ,

,"
"

'

"

'

'

".

..

..

""

"

"

, N.azivana
.
jo i 'boanska lIlU- " ,
" d ro st ' j e.s te vrSJa,. .
okultnQg ' uenja '
koje je zasnovala
,
,

"

'

,
,

" '

"

, ',

..

Helena , P. Blavat, \ '

, sF Osnova uenja ' ;;>' '
sastoji se i'z verfi;, u :: '
' : ' ... p: tu ,'kosmi,ku =
' pr Oi -' ,r' ' ,,: .
t:
ia
es
ko
, ;:; : 'sv
-II
.
.

""''\
ko
""
,
,
k ma svu materIJu, .:
, u ' su tin sku .be - ': ' " '! "
, , wrJ;n0st 'ljud, ' ske 'due, i u za': '"
' " " , korr Karrpe koji ' -J,
,
' " , upravlja :t;'einka r ,
"
, ,
kih ' du- '
ii q i jo" m . ljBd
';... ,:
"
,
(tl
a, Radi , s o 'probk:rnaticno!.n spoju! kraje
t ,
'" ,;eklekrkih miiova" ,tradi'Gtta i- okultnih ue. : ' : l
' ,< nja, a"pre svega budiz'mfd )jindiIizma;, L1Y- ,
;' ,
' ..
..
, ,kraft u':njih naravnO ,l'l:ije yero'Va9, ali je to- "t.
i
j i:nj a ll,auke' i religije :, '
i
s
p
,
:
j
' 6fk 'pok
. j
' ' ' "';; Q aircisflb- il
;:r;:t:iswni-eego nia:1U . ,, , '"

.
,

\ '

" _

.'p

.,

..,... . .

".'-1
.

....

'

'
'

"

......

(:. CI

.
"
,
t
.

..

"

..

>

""

o'

'

'

. ,

'

"

/
..
-

. .

" '('O.

I
-o
):

'.

"

'

. '

.. .

'

'.

_-

'

"

"

'fl
,

. ,

-J

"

Vurski znak (eng' , ' 'Vootish:signl)' - J <:l t '. ..- . ' ( i' "

'.

-o

"

..,
"

;f'"

"

. ...

,-.

/ '

jedna; okultna' invencija Artura Makeha ; "

.lz:, :pice \rB.elj naT;o:I' : Kud U-a;v.k.rafta' se
K6yfti kao znak koji odbija 'onostrane
..Ji'
"' ,
-.,t..\
....

enp tet e .

'\

o'

555

,.

..

....
..

."V

..

..

..

..

"

_
-

"-
.
' C

" p' O." J M

. _

ifj

"

"J; . ,
'

'"'

"

-'"

", .
_

;JO-

_.

_,
" _,

l.'.

;1-,+

..

.'J' '';>?- .t,,: ' 'I...

"

..

';

'

,'

...

'. .

...,,..

>

' ..

. ",

. _

..

"

.,., ..

..

"

,
.

'
0

0 '

(.

_. ,

oo,

... .,

"

""-

. ..

..

..

'"

..

J'

,t _

_,

/
"f .
.

..
.. . ,.
iti

'
o

'
'ng slova V koin,e su krac.i.. p0 tu I? iiu:ulo!n ,jcc1fi. ()Y;fj, oolik
.
arhitekture tipian je za kolonij'alfi(j;;l?J:e-r.ev:ol]liC?naFI!-0 doba u
Americi. Za Lavkrafta ovaj arh i e ktonskl simb?lizuje .s t ari nu :'p e
riod pre njemlJ" mrske, 'izdajnils.,el ReyO'Iu,cije kpjQm je Amerika
.
. . postala nezavis,na od En gl e ske .
'
. ... , ' ' -:\-.J;
: : .'
.' ... _ .

'1

"

..

.;

Gambrelski ro ..:. Stari]lski kioqv 1Z6ji

ibd.iutog'lat;nil:
'
ima:
obli

'' i
,-'r.
""'
" 'I" o?

-.

'
. , :.,
'
A
'
Li.
' "1
N
LOK

"

..

..
f

-
"

.. .

. 1"

..

'

'
-

..

::"

:;Kruksova
'cev
Yakuum.ska cev koja .poE! %ki..If'pritiskom
ii.... .
,
"
. _
,.
. bauj e ai6.dqe: ,re: oj i iza . '::f'
. :. . ' "
o
u m e h a (t
t
n lotn e
W::.,I.
J"
.

oi

"

'"

, .

-"

'

'

... .

,.J

'_

....

.. .

"

'

"

'"

...

. . i' p'r q iz9dfuiOJ,esc

,
. . 1'9'j,e, izuillItell Sr Vili . jem Kruk:S;,poil-J't: 'je pon;d
. os tlg;: :o, n au'Q*ri>. sp er i- .
, m timr\tijj9.'j 'P;o'kuav a?
,.. d!, c;l9k'e o1)j e k tiu re al ost
' ;.:. spirii-s tikih fenolli.ena (vidi: ..
'

...

"

YI .

"

.'"

'

...

'
..

,
o

'Ic '

..

...

\ .:,.

....

..

..

,,\-.;,.

':: Y(' t!ks,: Psi hEs(l:i. jr;i '

.

.,
"-

J.a1J1.;

)eQgra'(],.lQ,88,::p:J;:J.v. a )Jo

.';; : :i.4ty e Vli.rui IAbfah\6i(J. t

'

tk e Jtf9t
Vr$t,a
Florte
" , ; Le.g"'irir

...r
,. \'-?-:
.

,.

"

'

..

';

J.

,.

'

....

..

>,.

' ja S'p#fii ;ihsektirria i og l a a\$"

;
p(im a lo 'je z i:\Z ini p oje m . pten e-." ',; .
.
" senim u njenom' ngleskom lla- '
ziyu, {eng.:whippoorwill) . U to:', .
.iri j-e:sIili.'a Tla:$0j. 'kukua.v ki"i>
t kao' i Ff9' sujeverju da najavljtije ;;
'smrt- i 'dill' ak, odnosi duu
ufurlog' n. onu stranu' .

0
.

.0.<

"

'

"

'

"

,
I

, "
-:" _.

,.
.

'

556

,
,

.,
-

...

'
,
'0

"

'

'

.'
v
:

-- -

.,.

:"

'.

..

,"

J,

'

"

('

-,
.
,

"

' '

,
,

.
'
,

o'

,
-

,
Make Lavkraft Je bio
vanredno veliki l:lboa. valac maaka, i sa nj ima
'. se druio itavog ivo.t<:f.
,
Smatrao ih je .simbolia ari:stokratij e meu
i,:o,tirijarna : (psi su, 'za
njega, predstavljali 's- .
ljake), i divio se'njinovpj
ne-emocionalnosti , ne,. ' eavis'nosti i po ncis u Pi?' svelio im j e , nekoliko.
(
pe a m a; j e d nlJ; p ri u
, x
'ake , U ltara': (The Cats
?f- JJlthat:- ! 9 2 0) ' i es ej
, 'l'1a'l):t;> psi'" (Cats and

\
,

'

""

"

..'

'

,'

'

'

04
_

'"

""

'

..

.-

..

"

,.

,_

,:",

,,

...

pogsJ'' f )' Lavraft

l.

o'

.
,

kao deak in1ab" ml(;:dra

po im.enu Chja (Nlg;
, " , ger-Man), " i v, oma j
patio kada j ,ovq.j ile
st(l.-t1' 1 9 94 god ne, U. to ,
vreme .IZraZ , mgg\er. mje
imao } tci1:ikQ pogrdno
ka9
.

zpaenJe'
danas'
,
ftit -.
-,

<L;
L
is
u
0:
j
p
92
l
.

U
i
m
tn
o
dlf

o';:"
'
:-;, '
,$ , / " r<l!It e : ,, aa je H ?,e,:. :
"
, n0g Egp.tbsal I Jl.QsIlac , pr!Ca'.lZ ,za" botilvljeJiib !=arst.av, .toTOe-a i Ofi- .
.
, """
\'.
, ,,
. ' rq, l U je. roaJ{f.g0;p' cipar 'g).m "
"
gle i ;nskdnik> 'tajinstava' prastare . .
i' zlkclqe Afr,ie, fti,tJg e. jg o
..
roa15;:! ' on govo,n . nj e? JezIk; ah
<,finge , .,i pm ti
' ) ,, 0:1) j:. d ren ij i : <;l
,
. i
,J fi /iiiO tQ je>, 'ona. iaJipr'.lvila" . :
'
..

,,

'

,
,

,
,

..

,-,

.,

"

_"' _ '
,

.,

,JO
;

".<

,J

"

,.;

.,

'

'

.
;

"

"

"

J' .

..

..

"

",

'

>;

v
;
iC

...

"

'

')

"

. .

-.

aJed..ikf H ij ( en g.<pa;:ty f C:' ) "

.' " l, Najranjji: tlfon'sls.!s\'tm" l's)t

o'"

!
ili vie ' teefolta ' ,p rl.tbj';;;en i}a,
is ti b rpj " B;9 Je po sb rio "'" ,,)o" t '
zastup,lje : u 'rural
nim krajeviIna (pput IJa n ia:), . 'mada
, n ikako' og ra n i en
samo na njih,

-,

'.

,
.

. "
,

'

'

..

..

"

"

' t
-

"

.,

'

Lavkraftova porodica 1 8 9 1

Grin 1 9 2 1

564

13 1 13 L 1 0 <;; R A F I } A

God ina nastanka

Originalni naslov

Srpski naslov

izdanje

Napomene

1 89 7 ? - The Noble Eavesdropper ( n ij e sauva n a )

The Little G l ass Bottle
, 1 89 7
1 898
The Secret Cave o r John Lees Adventure
The M ystery of the G rave-Yard
1 898
1 898 I 1 902
The H a u nted House ( n ij e sauva n a )
1 898 I 1 902 - The Secret of the G rave ( n ij e sauva na)
Joh n , the Detective ( n ije sauva n a )
1 898 I 1 902
The M ysterious S h i p
1 902
The Beast i n the Cave
1 90 5 . 2 1 . IV
1 907
The P ictu re ( n ij e sauva n a )
The Alchem ist
1 908
1 9 1 7, jun
The Tom b
Dagon , ' Dagon' I Nekronomikon
1 9 1 7 . jul
1917
A Rem i n iscence of D r . Sam uel Joh nson
1917
Sweet Ermenga rde
Pol a ris
1 9 1 8 . maj?
The M ystery of M u rdon G ra nge, ( n ije sauva n a )
1918
1 9 1 8 / 19
The G reen M e.adow, ko-a utor: Wi n ifred V . Jackson
1919
Beyond the Wa l l of Sleep, 'S onu stra nu sna' / S onu stranu sna
M emory
1919
1919
Old B u gs
1 9 1 9. 1 6 . IX
The Tra nsition of J u a n Romero
1 9 1 9 . XI
The W h ite S h i p
.
1 9 1 9. 3 . XII
The Doom That Came to Sa rnath
1 9 1 9. XII
The Statement of Randolph Ca rter,
' I zjava R a n dolfa Kartera' I U planinama ludila
1 92 0 . 2 8 . I
The Terri ble O l d M a n
The Tree
1 920
The Cats of U lt h a r
1 92 0 . 1 5 . j u n
. 1 92 0 . The Tem p l e
' H ram' I S onu stranu sna , Nekronomikon
1 920
Facts Concern i ng the Late Art h u r J ermyn a n d His 'Fa m i ly
,
The Street
. 1 92 0 ?
1 92 0 ? - Life a n d DeatH ( n ij e sauva n a )
1 92 0 . Poetry a n d the God s , ko"a utor: A n n a Helen Crafts
1 92 0 . poeta k nove m b ra
Celeph a'is
1 92 0 . 1 6 . nove m bar
From Beyond , 'S one stra ne' I Nekronomikon
1 92 0 . poeta k decembra
Nyarlathotep, ' N iarlatotep' INekronomikon
The Picture i n the House
1 92 0 . 1 2 . d ece m ba r
1 9 20 I 2 1
The Craw l i ng Chaos, ko-a utor: W i n ifred V . J ackson
1 92 0 I 2 1
Ex O b l ivione
1 9 2 1 . ,j a n u a r
The N a m e less C ity
The Quest of I ra non
1 92 1 . 2 8 . februar
1 92 1 . m a rt
The Moon- Bog

.,

565
J

N6KRONOMIKON

'Otpad n i k' , Horor

1 92 1 . The Ou tsider
The Other Gods
1 92 1 . 1 4 . avgust
The M u sic of Erich Za n n ,
1 92 1 . d ecem ba r
' M u z i ka Eri ka Zana' I Nekronomikon
He rbert West-Rea n i mator,
1 92 1 . od septembra , do sred ine 1 92 2
' H e rbert Vest- Rea n i mator' , Nekronomikon
1 92 2 . ma rt
Hypnos

What the Moon B ri ngs

1 92 2 . 5 . j u n
Azathoth
1 92 2 . j u n
The Horror at Martin's Beach, ko-autor. : Sonia H . Greene
1 92 2 . j u n
The H o u n d ,
1 92 2 . septem ba r
'Gon i' I Znak sagite br. 5 , Nekronomikon
1 92 2 . novem bar
The L u rk i n g Fea r
1 92 3 . avgust-septem ba r
The Rats i n the W a l l s ,
' Pacovi u zi dovi m a ' I Horor, Nekronomikon
1 92 3 . septembar
T h e U n n a ma b l e
1 923
Ashes, ko-a utor: C . M . Eddy, J r .
1 92 3 . The Ghost- Eater, ko-a utor: C . M , Edd y , J r.
1 92 3 . The Loved Dead , ko-au tor: C. M , Eddy, J r.
1 92 3 . oktobar, The Festiva l , ' Festiva l ' I Nekronomikon
1 924 ?
Deaf, D u m b , <:md B l i n d , ko-a utor: C . M . Eddy, J r .
1 924. febru a r-mart
U nder the Pyra m ids ( i m p risoned with the
' U klopci fa raon a ' I S onu s tran u sna;
P h a raohs)
' I spod p i ra m id a ' I Nekronomikon , ko-a utor: H a rry Houd i n i
The S h u n n ed House,
1 92 4 . 1 6- 1 9 . oktobar
' U k l eta kua' I S onu stranu SDa, Nekronomikon
1 92 5 . 1 - 2 . avgust
The H orror at Red H ook
1 92 5 . l l . avgust -- He
l n the Va ult
1 92 5 . 1 8 . septembar
, 1 92 6 ?
The Descendant
1 92 6 , m a rt
Cool A i r
1 92 6 . Ieto -- The Ca l l of Cth u l h u ,
'Zov Ktu l ua' I Ktulu prie, Nekronomikon
.
Two B l ac k Bottles, ko-autor': Wi lfred B l a nch
1 92 6 , j u l
oktobar
Ta l ma n
1 92 6
Pickman's Model , 'Pikmenov model' I Horor, Nekronomikon
1 92 6 , The S i lver Key, 'Srebrni klju' I U planinama ludila ;
' K roz ka pije srebrnog kljua' I Ktulu prie
1 92 6 . 9 . novembar
The Strange H igh House i n the M ist,
'Cud'n a visoka kua u izmagl ici' I Alef br. 1 7 , Nekronomikon
1 92 6 . jesen, do 2 2 . januara 1 927
The Dream-Quest of U n known Kadath
1 9 2 7 . j a n u a r , do 1 . marta
The Case of Charles Dexter Ward I

------
------,

------, --

---------------------

'"

>

>--

--

Sluaj Car/sa Dekstera Vorda

1 92 7 . mart
The Co l o u r Out of S pace ,
,
.
' Boja izva n ovog sve m i ra' I Nekronomikon
1 92 7 . 2 . nove m bar
The Very O l d Fo l k
,

566
,

I3 I I3 L I O \; R A F I ) A

. 1 92 7 . 25. novem bar

The Thing in the Moon light, nepouzdano poreklo
1 92 7
The Last Test, ko-autor: Adol phe de Castro
1 92 7 - H istory of the N ecronomico n ,
' I storija N ekronom i kona' I Nekronomikon
1 92 7
The C u rse of Yig, ko-autor: Zea l i a Bishop
1 92 8 . Ieto
The D u nwich Horror,
' Danviki uas' ' Da n iki uas' I Horor, Nekronomikon
The Electric Executioner, ko-a utor: Adolphe d e Castro
1 92 9 ?
1 92 9 . decembar, do poetka 1 930
The Mound, ko-autor: Zealia Bishop
1 93 0 . maj
Med usa's Co i l , ko-a utor: Zea l i a Bishop
The W h isperer i n Darkness
1 93 0 . 2 4 . februar do 2 6 . septembra
1 93 1 . februar do 2 2 . ma rta - At the Mountains of Madness,
,

U planinama ludila

1 93 1 . novembar ? do 3 . decembra - The Sha dow Over I n nsmouth ,

'Senka n a d I nsm u to m ' I Nekronomikon
pozna 1 93 1
The Tra p , ko-a utor: H e n ry S . Wh itehead
1 93 2 . j a n u a r do 2 8 . februara
The Drea ms i n the Witch House ,
'Snovi u vetijoj kui' / S onu stranu sna, Ktulu prie, Nekronomikon
1 93 2
The M a n of Stone, ko-a utor: Hazel H ea l d
1 932 . oktoba r
The Horror i n the M useu m , ko-autor: Hazel Heald
1 93 2 . oktobar do aprila 1 933
Through the Gates of the Si lver Key,
' K roz kapiju srebrnog. kljua' I U planinama ludila ,
ko-a utor: E . Hoffm a n n P rice
1 93 3 - Wi nged Death , ko-autor: Hazel Heald
1 93 3 - Out of the Aeons, ko-a utor: Hazel Heald
The Thing on the Doo rstep,
1 93 3 . avgu.t 2 1 -24
'Stvo renje na p ragu ' I Ktulu prie
1 93 3 . o ktobar'
The Evi l Clergyma n , 'Zl i sveten i k' I Alef tir. 1 8
1 93 3 I 3 5
The Horror i n the Buryi ng-Grou nd, ko-a utor: Hazel Heald
pozna 1 933 ?
The Book
1 934. maj
The Tree on the H i l l , ko-a utor: Duane W . R i me l
1 93 4 . j u n
The Battle that Ended the Century, ko-autor: R . H . Barlow
1 93 4 . npvem ba r d o ma rta 1 93 5
The Shadow Out of Time,
Sena iz d rugog vremena I Ktulu prie
o
ea
w
R
a
B
rl
S
.
H.
utor
a
i I
3
5'l
n
t he
9
1
A'
ko-
ja
u ar
'
' T
1
,

'

:
1 93 5 . j u n
Co l l a ps i n g Cosmoses, ko-a utor: R . H . Ba rlow
1 93 5 . avgust
The Cha l lenge from Beyond, kp-autori : C . L. Moore,
A . M e rritt, Robert E . Howa rd i Fra n k Belknap Lon g
1 93 5 . septembar
The Disi nterment, ko-a u tor: D u a n e W . R i mel
1 93 5 . o ktobar
The Diary of Alonzo Typer, ko-autor: Wi l l iam Lumley
1 93 5. . novembar
The H a u nter of the Dark,
.
' Pohod i l a c m raka' I Ktulu prie
1 93 6 . j a n u a r
l n the Wa l ls of Eryx,
' U zidinama Eriksa' I Nekronomikon , ko-autor: Ken neth Sterl i ng
1 93 6 . jesen?
The N i ght Ocea n , ko-autor: R . H . Ba rlow

,
..
.

..

..

__
__
__

567

0
'

.'

'0
, ,
o

>

"'"

"

KONTRASTI I KONTRADIKCqE

Cu dna i jedinstvena figura Haurda Filipsa Lavkrafta-izdie se nad poljem horor proze kao istinski autsajder, izvan pro
stora i vremena. Odreeni parametri mogu nam donekle po- .
. moi da iz izmaglice mita koj i Lavkrafta okruuje izvuemo
delie konkretne fizionomije i pisca smestimo u neki priblian
kontekst, samo da bi ovi fragmenti smsta potonuli nazad u .
legendu im li razmatranje uzmemo nove, i nove parametre .
Kako fiksirati pojavu koja se toliko gnuala svega ovozemalj
skog da je i ama poprimila od fantazmi i snova koj ima je od
najranijeg detinj stva bila predana? I treba li uopte pokuava
ti da u prepQznatlj ive okvire strparno duh vei od ivota, ili
bar onoga to se obino pod ivotom podrazumeva? Cini se
. da poetna pozicija za razumevanje Lavkrafta poiva u onome
to se ne da imenovati, s one strane, onostran zidina sna, u
carstvu Hipnosa, zaklj uanom srebrnim klj uem. J er, moe
mo li zaista oekivati da nazremo konture Saptaa u Tmini a
da i samj nemamo u sebi dobar deo te Tmine? Moemo li mu
bar malo. prii ako nismo u stanj u da pojmimo Senku . izvan
Vremena
da vidimo Boju to doda ujemo Zov Ktulua
pire izvan ovog Svemira?
M oemo pokuati . Od nai h sOpstveni h predispozicija za
visie i nivo uspeha misije unapred osuene na priblinost i
nepotpunost. Kao to e biti pokazano, Lavkraftova neuklo
p ivost u bilo kakve kli ee neraskidivi je deo sutine njegovog
bia .
v

t'.

j.
,

Afuerikanac, a nepokolebivi Anglofil koji je do groba nazdravljao engleskom kralju Dordu, a Rat za nezavisnost od
Engleske najveom grekom amerike istorije.
.
Roen na kraj u devetnaestog, sazreo i umro u poj polo
vini dvadesetog, a zapravo u duhu sve vreme bitisao u Engle
skoj S kraja osamnaestog veka
uz povremene ekskurzije do
starog Rima, i do eona mnogo pre ili posle ljudske civilizaciJe.
Dentlmen u svakom zamislivom smislu rei, koji je
najvei deo ivota proveo na rubu siromatva . .
. Bezrezervno predan zdravom razumu, logici i eg
zaktnim naukama, i paralelno s tim -od najmlaih da
na do same slllrti . proganjan dugotrajnim, razrae
nim i krajnje fantastinim komarima.

578

<-

",

P O C;; O V O f\'

Izraeni kosmopolita ali istovrenieno lokal-patriota, goto..

vo patoloki PQistoveen sa rodnim Providensom. 1
Um koj i je baratao kosrn ikim magnitudarna i ubedlj ivo
, govorio o beznaajnosti antropocentrine samozaljubljenosti
stanovnika planete Zemlj e, . istovremeno je bio militantni ro
doljub i, ak, rasista.
"Anti-semita" koj i se oenio Jevrejkom.
Oenjen, ali nikada zapra.vo odomaen kao glava porodi- ,
.
ce, ili prQgenitor.
.
Bogat filozofski um ij i su najbitniji spisi o astronomiji, fi
lozofUi, ekonomij i, istorW i raznim savremenim pitanjima ob
javlj ivani iskljuivo u amaterskim izdanj ima ili lokalnim dnev-;, mm nOVInama.

posveena najOsoba klasinog ukusa i obrazovanja

prezrenijem od popularnih anrova, hororu.
Pisac koj i je sebi' p ostavljao (i esto ostvarivao) vi soke
estetske standarde, samo da bi svoja knj ievna dela za ivota
video iskljuivo u petparakim magazinima sa dre9vim
kori'
cam , na krtoj, utoj , '" pulp" hartiji.
Cak i kao zvezda "pulp" asopisa (pre svih, Weird Tales)
tvrdoglavo odbijao da se povinuje njihovim niskim .tandardi
'
ma, te je stoga sve vreme doivljavao sukobe sa urednicima, i
ak ' da mu budu odbijane prie koje' se danas smatraju kla'
SICnl m.
Samac, retko u drutv.u s ljudima; s druge s trane,
pisao
.
ogloman broj najprijateljskijih pisama u kojima je nesebino
.
delio svoje vizije.
Povueni udak iz perspektive svoj ih suseda, a beskrajno
srdana, pouzdana i du h ovita osoba u svedoan S l v i m a svih
.
koj ! su ga bolje upoznali.2
..

v'

Vlasnik navedenih kontr;;tdikclja umro je 1 5 . marta 1 937 .

tiho i neprimetno kako je i iveo. Najblii prij ate.lj i bili su suvie daleko da bi prisustvovali sahrani. Sira javnost bee nesvesna njegovog post ojanja, pa tako i gubitka. I tako, nared
nih nekoliko godina. Sve dok njegovi prijatelj i August Derlet .
(Augu st Derl eth) i Donald Vondrei (Donald Wandrei) nisu
pokrenuli izdavaku kuu Ark/win House, i po prvi put u knj i
kom obl iku izdali nj egove najbolje prie, pod sasvim ade
kvatnim naslovom The Outsider, anrt Dthers (1 939 ) . Time, polav

Na nj egovom nadgTobnom ka m e nu stoji' citat iz jednog nj egovo g pisma:

,,1 am Providence".

Videti, pre svega, kigu seanja egovih prij atelja i dopisnika Lovecraft
.
Remembered, Arkham House, 1 998, koju j e priredio pete r Cann o n.

579

':J
-

..

'
<

IL-"

_
.

04;.
-",,)1 . ..
,
,

...

..,

.,

'

NEKRONOMIKON

'

gano, p inj da raste

uskog
oboav&lad
izvan,
kult
njegovih
.
itate,lj stva petparakih ,magazina. . .
'
'
,
;
:
'
,
.
Danas je Lavkraft prihvaen onoliko koliko je mogue za
, autora njegovog prosedea, nazora i stila: 'Piu se ozbiljni aka, demski radovi i studije, stalno< objavljuju . zbirke p-ri<1;':omaa, u , /
stilu ;nj egovih dela, dok su mu prie jo ,od ezdesetih,: kada su "
se p rv i put poj avile u, depnim .izdanj ima, stalno' u ' . t amp i ,
Njegova pozicij a kao jednog od nekolicine najznaajnijih ho .
roT pisaca dvadesetog veka nesumnjivaje. All, takve kv1ifika" , '..
cije treba pojasniti i obrazloiti.

"

..
.

"

."

Da bismo razumeli Lavkrafta, moramo razumeti hor6r

.
anr u kome je preponao svoj najprikladnij i izraz.
Mnogo toga j e , od dob osa,m naestovekovnih gotskih
romansi pa do dananj ih bestselera, naZivano hOl'orom: .
Ali, ta zapravo imamQ na umu kada nee1U nalepimo tu
.
.

"

etIketu ?

'

'

"

"

Da li su hC?ror' oni glomazni, jezoviti ljubii . o damaine[ za

robljepim u mranim zamk'ovima tiranskih zlikovaca kakvi su
proslavili En Redklif (Anne Radcliffe) i njene sledbenice krajem XVII I veka ? Da li su horor . . romantiarsko-' satanistiki'
'romani o faustovskim nagodbama s poetka XIX veka u, stilu .'
, M . C . Luisa (M. C . Lewis) i C. R. aturina (C. ,R . Maturin )?
Da li je horor onaj gotsko-naunofantasti:ni roman o' Fran- , '
kentajnu, ' Modernom Prometeju'? Ili Stl hoj-or
prie o du- "
hovima kakve su u Engleskoj redovno pisali za itanje pred .
celom porodicom uz kamin, najee povodom,.Boia, a sa ' ,'
kul minacij om u opusu M . R. nejmsa (M. R. J arnes)? I li je ,to '
cinino-satiriko seciranje ljudskih slabosti i nesavrenosti u
'kratkim priama ,Erilbrom:a Birsa. (Amb,rose Bierce) ? Ili a.ni bi
'
"aJentna udnja za pagnstvom predhri uiskih dana u fol .'
klornorpkultnom hororu Artura Makena (Ai,thur Machen)?
' . FOrnlq.n o gledan o, sve ovo i jo . mnogo toga nepornenutog; ' spada u anr horora. ti smislu, d.a , se sva ova dela bave "
strahovima' oveka u vrtlogu iracionalnih sila, bil ove prirQd- . .
nog (psiholokog) i l i natp,rirodnog (okuftnog) porekla, sa pre- '
vashodnim ciljem d,a se neto od tih strahova privremeno
pobudi i ,unutar samog itaoca, "i to putem' korienja prepozpatlj ivih anrovski h motiva i postupaka. T() bi bio horor u
'
uobiajenom smislu rei . Boror u irem smilu.
U uerr;, smislu, horor s konzistentno, dubinski i revoluciol1ar:r:o obeleila samo dva 'pisca: Lavkraft, i Edgar Alan Po
(Edgar Allan Poe).
'.
v

. '.

"

" .' . '

o

".'
, . .
. '.
.

'

.\

'

,
,

,. '

5 80

'.'

"

o-

..

;.

,
,

'"'

"

"

.,

"

....

Fl O C;; O V O R

2. GOTSKI HOROR IZMEU POA I LAVK

.

'

TA

Po J' sumirao dotadanj i razvoj gotskog horora' tako to je

gradio na nj egovim:osnovama, ali ih je .ozbiljno promislio i
re'definisao.; time je prepoznatlj ivim motivima i ikonografij i .
. podario nv:'u estetsku i idejnu svrhu i praktino omoguio
redefinisanje celog anra uin ivi nj egove temelje dublj im a
ambicije yiim. N a slian nain je i Lavkraft, itav vek kasnije,
u svom .opusu' rekpitulirao postignua svoj ih prthodnika,
istovn;men.> im daj ui novu i jo- snanij u idejlfu ' i estetsku
-dimynziju. Lavkraftova samosvest 9 anru u kome stvara, nj e
g.ovoj istoriji i razvitku jasno je ispolj ena kapitanom eseju
' Natprirodna strava u knj ievnosti') jO. l olic.i i drugih3,
. kao i u broj nim pismima. U tome se on, pored os.talog, razli- '
kuje od veine pisaca horora koj i su mu prethodili : naime;
dok su se oJ?i zadovolj avali pisanjem. pria, ostavljajui kritiku
, kritiarima, Lavkraft se osvrtao na sopstvcno pisanjc, i pisanje
svojih kolega, i pokuavao da dublje osmisli bavljenje fiktiv
nom, knjievnom stravom kreirajui itavu. estetiku i filosofUu
horora.
U periodu izeu Poa i Lavkrafta, dakle u drugoj polovin i XIX i u prvi in decenij ama XX veka, horor se razvio k.a o
prepoznatlj iv i popularan anr, i dao . veli ki broj yanredno .
kvalitetnih pisaca i dela. Dobar deo toga zapravo je bio posve
en pukoj zabavi neobaveznom stravom u ' priama. o ' duhovi- '
ma, nudei tek malo slatke jeze ispred kamina tokom zimskih
noi. Ali, manj i broj pisaca poeo je da koristi horor motive za
intimnije i promiljenije samo-izraavanje. Tako, kod N atani- . '
jel;;i Hotorna (Nathaniel Hawthorne) nal a z i m o m or<l l i za torski,. . imritanski gotik usreds17een na oliavanje stanja svesti ..
uob lienog grehovma prolosti i . mranim tajn ama srca ; u
pozrii m priama Ci de ]\.1opasana (Guy de Maupasant) do opi
'
plj ivosti je dovedena egzistepGijalna eskob'a i paranoja izmu-

'

"

...

'
V
Za' teoriju horor prie najbi tniji s u , pored ve navedenog, Lavkrafto i ese
'ji ' U odbranu Dagona ' (In,Defense of Dagon) i 'Neke c,rtice o pisanj\l h91'or
p roze' (Some'. Notes oU' Whting Weird icti.o n. ) . N a alost, za razliku. od
Poa, koj i je ,za ivota bio u pozi cij i novinara; kritiara pa i urednika knji
evnih asopisa i ija je proza dospevala do ireg kruga italaca, Lavkraft
'
je itavog' ivot obitavao na margini, bez mogunosti da, svoju prozu, .ari i
'
. teorij u te proze, objavi ,igde izvan tzv . 'pulp' asopisa (koji za tepriju tada
ionako nisu marili). Iz tog razloga, baVkr.aft je za sobom, ostavio samo , ne
kolicinu eseja te vrste, i neke od naj koncizniji h i najtcmcljl}ij i h osnova nje
govih nazora o horor prozi nalazimo u njegovim opirnim' pismim'a, obja '
vljenim nekoliko decenija nakon njegove smrti. Zat.o S1:l njegovi stav.()vi i
do (ianas ostali sa relativno malo odjeka u k njievnoj kr i ti i i uopte' u teo- . ,
riji horor anra, .
'

---

-"
---'
--

--7
. --

--

-
-
-
..

'.

"

581

. ..

."

_ /:4..

..

..

NEKRONOMIKON

,;

..

.
enog uma; kod Embrouzq Birsa vidimo zl'oestli satiru ila naduvel)u sliku koju ovek, ia o sebi, izraenu jednak!!J.kroz re
alistike prie (esto, sa motivima iz ame.rikog Graanskog
. , rata) kao i kroz (me li ,koj ima natprirodna stvoreJ?-j.a , uk4z,uju '
na nau krhkost i smrtnost; u horor priama ArtUf2.\ ,Makena '
"
"'
.
'
ostaci paganske prolO"sti podseaju . modernog, de-spiritvaJizovanog oveka na zaboravljena' znanja; Al.dernon. 1\eKvud
nas osobenim mistidzrnom podsea Tra k.OS1JlOS k;'pje'g smo'
deo, .i na nae (esto neveselo) mesto V rij 'e mu; 10<.tj zad; Lord ,' .
...
Danseni krei'ra panteon ne.antropomorfnih, nepojmlj ivi bo-";
gova, i tako donosi 'mitologiju' priblinij u oveu s poe.t<.a
'
XX veka za' koga je hria,nski bog odavno mrta.v.
:
. . Svi nav edeni pisci uticali su na Lavkrafta u manjoj ili veoj .
meri. Hotorn je 'u ' nj emu probudio, oseaj za drai novoengle
skog a,m bij enta i prolosti tog dela Amerike, iji e s p oj 'poe
tinosti i 'm ranij ih nagovetaja Lavkraft da ovaploti u svojim
.
. prian:j.a (zasnovanim, pre svega, na linim ekkln:. ij all po
toj oblasti) , Od Hotorna se,' pak, razlikovao najvie po potpu
nom odsustvu moralizatorstva i puritanske religioznosti, i po
preziru prema nadobudnom hotornovskom 'sveznajuem na: .ratoru' , preferiui poovskog, nepouzdanog, Mopasanovska
paranoja je zapravo indirektan produetak imptoma Poovih "
monomariijaka, iako duboko lino proivlj ena, a pojedini mo-o
tivi, poput nevidljive, ne"ze'maljske Horle (iz . istoimene prie) . . .. .
imali su nespornog uticaja na ,nevidlj ivu kreaturu iz ' Danikog
uasa' a, verovatno, i na Velikog Ktulua, Sa. Birsorn je' -Lavkraft . .
delio gotovo-mizantrop ski stav .prema. oveanstvu, i smatrao . .
je takav odnos, lien antropocentrizma i zaslaene 'huano- ' "
sti', jeqnim od ,neophodnih predlova dobre horor prie; ta
koe, Birsova sklonost vrlo crnom humoru, kao i drastina ispolj avanja 'telesnog horora'4 mogu se prepoznati u brojnim. .
Lavki"aftQvim priama, a najeksplicitnije u ser.ijah.l ' Herbert
.
Vest : Reanimator" , Ipak, kod Lavkxafta u ' clini nalazitnq . . "
.
malo otvornog humpra i satire, zanemarljiv interes ka ekspli.
citnoj drutvenoj kritici, \ znatnu usredsreenost na razvij anje. :...
zapleta (u kontrastu sa :Birsovim vrlo kratkim i jednostavnim '
priama, gotovo crticama) ..
'.
'
Artur Maken je na Lavkrafta uticao vie nego ij edan od
, pomenutih p isaca, i to na vie naina: njegovI spoj folklora,
.

' .'

!
.

'

.'

..

"

"

. .
,

"

.'

'.Telesni horor' (t>ng .body h O.J:"rof) je' tei'min koj i p oc1xa zu m eva horoJ:" II ko. me". se na kreativan, i vrlo dil'ekran nain. bayi sm rtilou i. hh kou ljudskog
.:o)'ganizma : raznorazne mutacije i l i teka telesna sakaenja ' opi suju se di

/. '
.. . ,

..

. rektu o, bez oko l i e n j a . Videti es ' Po l i t i ka tela i e:'i tetik a stra h a ' , u : D .
Qgnjanovi, StudUa strave: esej i o 11oror am'u, Mali Nemo, Pm'levo, 2008 .

"

'1 '

-ili

582

f J

4<. .

"

-'

. -.

...

"

P O \; O V O R

paganskih verovanja i modernog okultizma Lavkraft je preneo u noyoengleski ambijent i tamo ga proirio lokalnim 'bo
jama' ; Maken je, takoe, u Lavkraftu probudio interes za' kre
iqnj e alternativne 'lst(xij e, gde su lju dskoj rasi prethodila
, dnga stvorenja) jo uvek prisutna li skrivenim kutcima plane
te; pored':t(')ga, grozne tele sne mutacij e -i transformacij e u nje
govim .priama svakako su uticale na Lavkrafta, i on ih je s la
'
i
koom: nadmio i po eksplicitnosti, po kreativnosti. i po
, morbidriosti. zarriisli. Za razliku od Makena, Lavkraft j e bio za
sl .t i mlterija1ista 'i racionalista, i bili su mu strani Maken)V mi
stiizam i ozbiljna vera u okultizam; kao i potonj i katolicizam.
. Aldernon Blekvud je na Lavkrafta ap lovao svojim ko- . smicizmom, ispolj enim pre svega u remek- elima; novelama .
'Vendigo' (Wendigo) i 'Vrbe' (Willowsy ; potonju j e Lavkraft
smatrao najsavrenij om priom natprirodne strave u svekoli
koj i storij i anra, i vetinu blekvud6vske suptilne sugestij e i
, akumulacij e n agovetaj a pokuavao j e da primeni u svoj im
poznij im priama, smatrajui umetnost sugestije daleko najve:
om i najvanijom- za kreiranje uinka natprirodne strave ko
me je teio. Od Blekvuda se Lavkraft n ajvie razlikovao po d4leko mranij em svetonazoru kao i po odsustvu dugih, obja
njavajuih komentara koji kvare neke od B lekvudovih pria
(posebno onih o detektivu natpriro'clnog, Donu Saj lensu)5.
Lord Danseni, sa svoj im poetinim jezikom i naglaenom at- .
mosferom, kao i sa sopstvenom, autentinom 'mitologij Qm'
u ticao je u jednakoj meri na Lavkraftove 'fentezi' prie kao i
na kreaciju njegovog mita o Ktuluu ali, budui da je preteno
.
pisao u duhu benevolentne fantazij e, razumljivo je da njegova
pro'za retko prilazi dqmetima kosmike strave u Lavkraftovim:
priama koje dansenijevske neo-mitologije uzimaju .samo kao
polazu osnovu za z,natp.o 'mranij e mitove.

"

"

l p'ak, i uz sv'u neporecivu ul ogu koju su navedeni pisti

.
.i.mali na Lavkrafta, jedan i jedini, daleko najvei uticaj sya!za-.
.
KO je bio Edgar Alan Po.
. .'
.
Oboj ica . pesnci ponora..

3 . 'PESNICI PONORA
.

'

'

S.T. Doi u

kap it a ) noj studij i The

..

sv oj oj

Weird

Tale (Wildside Press, 2003;

prvi pUL objavlj eno 1 990.) naziva BlekVilda ' najzdravij i m .i najveselij i m ho..
ror piscem: za koga znam' (str, 89). To je zbog Blekvudovog do m i ll <l l1 t h og
o p t i m i zma i zbog ver e u ovekovo jedinstvo a Prirodom i c i tavim kosm 6 som k o j i proimaju sve njegove prie, ak i ' u onim u k6j i m a je I16r.0l: na
glaen, rtve nepojm lj ivih sila najee su upravo skeptici i racional i s t i po- ' ,'
.

put . L'avkrafta, .

'

..

....

'

583
,

, ..

... -

..

'<

NEKRONOMIKON
,

"

Po je svoje naj svetlije i n aj nezaboravnije trenutk<i imao

onda" kada 'j e koristio motive i ikon o grafuu gotika satno kao
polaznu osnovu, odnosno kao objektivni .korela,tiv za ponore
unutar izmuenih, atito-refleksivnih i .d o-dementnosti racio- .
nalnih junaka svojih pripovesti. Praktino bez ika'kvog uzora
ili pr'e tka , a naro ito ne unutar' mlaahne amerike' .k njieynosti koja se u to vreme jo oporavljala od dejih bolest i tek'po,
kuavala da stane na sopstvene noge, Po j redefiQ-is,a o gotik
..
uinivi ga p rauzorom psiholokog romana i, istovrerneilO, ' , ;..
prauzorom simbolizma, Ogol ivi oveka od banalno-svako->- ' ,
dnevn e tematike i odbaciv' i mimetiki diskurs kao povran,
nedovoljan za poniranjeu dubine i mrakove u kojima je video
'Sr ovekov o g bia radije nego u socijalnim. i drugim odnosi- .
ma, koj i iz ovih izrastaju, Po se okr;enu<? fantastici kao jedinoj
stvarnosti. Bila je to fantastika sa vrlo malo udesa i riatpri
rodnih bia: svoju matu nije zaokuplja9 izmiljanjem 'nemo- ,
guih' ,stvorova ili toposa, niti je nju 'Slavljao U lubll dboracij e ve postojeih (odnos-no, izmiljenih). Stvarnost je sasvim
dovoljno fantastina, kada se posmatra iz naglaeno subjektivne pesrpektive nepouzdanog naratora.
Otud je Po prvi koj i je shvatio ono to e Dejvid Kronen:
berg (David Cronenberg) govoriti nekih vk i po kasnij e : za "
" psihedelino iskustvo' nisu neophodne droge , dovoljno je.
samo zameniti svoj perceptivno-kognitivni parat sa neijim
tuim : Ili, drugim reima, zameniti svoj .solipsizam za solipsi- ' ,
. zam neke druge jedinke, i tako naas izmestiti centar svemira. , .
' Maskenbal Crvene S)1u:ti' ne de,ava se u nekom srednjevekov- , '
nom zamku , bezbedno udaljenom od nas: njegovo poprite j'e '
univerzalna pozorn!ca na koj oj se jedino marionete i njihove
maske smenjuju. Kua Aeta nij e ni u Evropi. p.i u Engleskoj ni
.
u Americi : ona',je utel!leljena u ponorima to skrivaju duu
Ro d e'ri ka, Aera
ili moda duu onog sumnj iv9g, samo 'naiz.
gled pouzdanog 'naratora koji nam tu priu kazuj e. Optuivan
od kratkov.i dih da prepisuje pomodarsto germanske fant? .
, stine ' prie, kojom je tada suvereno vladao E. T .A H ofman; ,
. Po je jednostavno' odvratio: "Ako je u mnogim od mojih pro.. izvoda uas bio 'teza, ja tvrdim da taj uas nij e iz N emake, ve
iz due ' da sam ovaj uas samo izvukao iz njegovih legitim
. nih izvora i vodio ga samo do njegovih legitirllgih rezultata ."
dolazi
jedan
o
vek
kasn'
i
je,
polazi
od
tiP.
istih
legi'
Lavkraft
.
'
, ' . timnih izvora, ali stie do jo' dalekosenijih rezul t<:!.t;:t, Ponori
;
. , utna, kojima je Po tako suvereno kr:stario, ,nazivajui ih mare
, tenebrarum, prerastaju kod Lavkrafta u zloudni okean iji am
, . bisi u sebi ogledaju beskrajnu kupolu neprozirnih nebesa: po

'

"

'

'

,,

'

"

.'
o

'

"

'

58-4

- -

, Aa

1 ;1': :';.. tGi ;tl

Z!

..

;;: t;;.!

!-'-

"

i."l'
'1

'

!" O G O V O R

,.

'

nori n,e zamisiivog kosmosa zj ape pred zapanjenim lavraftov

skim po.smatraem i otkrivaju nesluene horizonte .tanie. Pre
sek ovih pOhora, mrakova uma i mrakova univerzuma, 'j este
p (,mor tela: organsKi uas, koj i je kod Poa tek sporadian, u
u metastazira do razmera ontolokog gae
La.vl5.raftovom
del
,
,)
uja i mu'pine . Slino " kao Po pre nj ega, i Lavkraft uzimaj edan
prezrc;pi ifnr kakQ bi od nj ega sainio duboko linu i osobenu
perspetivu pr,ema uasima egzistencij e. Uasi prolosti, ,sada
" njosti. i budun6st1" prepliu se u njegovom hronotopu koj i se
J > rostire' na " eone mnogo pre oveKa, kao i na one u k'oj ma e
..... od" svih ovekovih dostignua ostati samo neto malo kosrp.i, ke praine zakovitlane solarnim vetrovim\ U asi makroko-'
. smosa proistiu iz uasa mikrokosmosa, i ogfedaju se u nj ima. '
Razmere ambisa koje Lavkraft razotkriva nesagledive su, i iza
zivaju vrtoglavicu koja, pored strave kosmikih razmera, isto"
vremeno izaziva i fas,cinaciju.
,
I u tome je klju. Da je sve ostalo na str.avi, i grozi, i gnuanju, danas moda ne bismo priali o Lavkraftu , Ili, moda
bismo ga posmatrali tek kao osobenjaku fusnotu u istorij i houmesto kao :kultnog autora ij a . dela neprestano izazirora
vaju interesovanje publike i kritike.
'
Ali fascinacija, taJ. ,avQ Perverznosti koj i je Poa opsedao
na ivici Malstrema, 'opisan u rukopisu naenom u boci , to je '
ta fascinacij a je .
preko mare tenebrarum doplutao i do nas
"
rebrni klj u Lavkraftove venosti .
Zaronimo, naas, ,u taj mrak . .

"

,
,

..
_

'-

,,'
"

f
.

"

4. VRTOGLAVICA NA IVICI PONORA

'

"), :
-

'

"

'

.- :

"

585

, ,
-<

..
.

,
,

I
,

..

,
,

':if.

-,

.-

'-

"

'

"

' 0

' Ako bismo se osvrnui, na istorij u ljudske misli; mogli bi- "
smo aa prepoz:rhimo 'i:id fundmentalne revolucije u njehoj
.
emancipaciji od antrop .o cE;ntrinih sa.moobmanjjvanja i religi
ozne zaglupljenosti :' slom, Geo-centrhma , (Galilej ) , slom An
tropo-centrizma (Darvin), slom ' EgQ-centrizma (Frojd), trijumf R.elativizma (Ajntajn),
,
; ' Kada ovu ,Vdiku sliku" preslikamo na istoriju horot (,h;
ra, zapaamo, d je emancipaciJa' od ' slirii il,!zlja'"eliine, ria
. knj ievnom planu, II pOtpunosti izvedena u 0pu.s ima dvoj ice
miyedenih :ll.1tor-a. E , . Po, koj i je mnogO pre Frojda podri
Vao primat Eg -i zdravbg razuma'. , i :H: F:. Lavlgaft .. k0j i je. a
snagom i ubedlj ivou koje niko pre njega nije nit n asli.lt.i o, na
knj ievnom planu izveo logine konsekvence z dkcentralizo- '
yanja nezasnovano optimistikih predstava o 'pozicij i ov'e ka u .
,UnIverzumu. ' . .
,

.9

,
,

NEKR,ONOMIKON

Slino ka9 Po,i, Lqvkraft je bIo autsder.' U tome je .bio jo

ekstr:eri:miji, budui da. nIje robovao fantazmam
, a V0g pret- .
hodnika kao to su alkohol,opijum ili q:mantirie veze. Pot
' Lavkrft je zurio
puno bistrQg,razuma i irom otvotenih, oiju,
. u prazninu .svemira, , ,.'a ambis je uzvraao pogle'tt. , .Plo :tcfg
ogledanja snaga jeste unikatariopus.,ne samo u aQFurrora,
ve i u svekolikoj knjievnosti, Poov svet bez boga. . 'kome
je ovek sam svoj Bog,ali i avo ----.: Lavkraft :odvoirieko}ik9 " :"'i
koraka dalje,stvarajui "m}t" o varrzemalJskim,potpupo he-"c> , .. ,
ljudskim entitetima za koje je ovek tek trska koja" misli:' Cla rpi- '
,sli: ovek,vi(;?n kaO' krakotrajan i beznaajan fenome I?-" ru- <
ma kome su "bogovi" uglavnom indifereptni. 6
Tek u :toin kontekstu postaju nebitne hrianske,ili' bilo
koje druge vrline: kakav je smisq.o naklapanja o "dobru" i
"zlu" u azmerama kosmosa koji za oveka i njegove vrednosti
ne zna,niti je njegovo ustrojstvo sa njima u ikkvo'j v,'ezi?Sto-1
ga na religioznu blasfemiju'u Lavkr.aftovqm opusu _na
' ilazimO'
vrlo retkO' (re<;imo,u priama "Senka nad Insmutom" 'j ,;Da
niki uas" ...),kao sporadinu i vrlo crnu alu na raun antro
poceritrinih samozaval-avanja. Kada ,Lav kraft koristi re
"blasfemija" (a ini to prilino esto), ona se ne odnosi na,
'podsmevanje tako efemernoj pojavi kakva je hrianstvo. Ono
'to on ima na umu jeste naruavao.ja najbziniih ,principa
koji nau egzistenciju ine' moguom: a) poverenje ' u bilo ka-,
kvog oveku-naklonjenog Boga ili barem, blag-ona
' klonu
Priro,
du,b) poverenje u stabilnost prirodnih zakona i nauke na nji- "
,
ma ustanovljene,e)' poverenje u zdrav razum (tu kr.hku alatku; .'
dobrano nagrienu jo kod Po.a). i, napokon, d)' poverenje 'u"
stabilnost sopstvenog, tela,i tla po1 naim nogama.
Lavkraft u svojim delima >sist@matski,i gqtovo.mazohisti
ki miriucio:z;no razara jedan po jedan od ovih temeljnih prn
cipa;ne Qstavljajui'm{ kraju nijednu iluziju :za koju bi se gre
viEo zadra:li pred vrtoglavim ponorom najednom otvorenim ",
pred n.am. Ovo je jq.sno izloio juh 12? u p'lsmu FarnsvoT- .
tu R;:jtu,uredniku mag<;tina Weird Tales:
', '"

'

, ,

vo

' \

.Ic

'

'

Treba naglasiti daje termin 'Mit.o J):tuluu' zaprav2 u opticaj pustio (i svo
j'im sopstvenim priama razvodnio 'i banalizlVao) August Derlet. Lavkraft
nikada nije koristio taj ,termin, a l1()stalom 'mit' onako kakoje ostao u rlje
govim priama nikako nijy u potpunosti' kompletar, 'pn;cizan niti kpilzi
stentan, budui,daje nast<ljao tokom vremena i nikada z,aista nije komple
. tir\l,n kao zaokruena celim!: I, rlobr?je to je 'tako;, svi potoI)ji pok,u<lji,
uglavnom kod inferiornUih pisaca, da .'mit' uine pbtpl!nijim ijasnijim za
pravo su.ga simplifikovali, sveli na bariahm borbu dobra i zla i podrili su
tinu neega toje qazirano ua pr!ncipima haosa i iracionalizma, i emuje
.
'logika' snova bila sasvim dovoljn,

'

" . -

gv moje prie zasnovane su na fundamentalnoj pre, .misi da ' uobiajen i ljudski zako'n i i interesi i emocije

".

a)' Novi 'Svet 'Bogova i Monstrilma

.. :
..

' ,'

.nemaju validnosti Diti znaaj a u razmerama kosrni

kih prostraristva ( . . . ). Da bi se .postigla. sutina istin
ske pozicije izvan toga, treba zaboraviti da takve stvari .
k;xkve su organski ivot, dobro i zlo, ljubav i mrnja, i
5vi tome sJini airib.u ti zanemarlj ive i prolazne rase
. 'zvane oveantvo, imaju ikakvo postojanje.?
.

. .

P O C;; O V O R

li sreditu Lavkraftovog kosmos obi va slepi i idiotski

. "bog" Azatot
slep , u smislu da j e za nje a sve-Jedno, i da .
njegova "vizija" prodire iza efemernih formi ; idiotski, u smislu
da oliava snage haosa, i da u svom ispolj avanju nenia nita
od linearnosti, logosa i antropocentriki-razumlj ivog morali, teta projektovailih iz perspeklive nekog semitskog plemena iz
pustila Bliskog Istoka. Njemu slui panteon entiteta ij a kon
cepcij a u tolikoj meri prevazilazi ljudske moi poimanja da se,
iz razloga ekonomije, mogu nazvati bogovima. Oni su nekada
vladali svemirom kakav (mislimo da) poznajemo; a imali su
svoj e baze i na Zemlj i , u vreme mnogo .p re nastanka ovdar
njeg organskog ivota. Neto nedovolj il. o precizirano natera- '
lo ih je potom da se povuku u ne-euklidske, meudimenzio
nalne "prostore" , u neku vrstu hibernacij e iz koje. ekaju da
budu p robueni kako b i ponovo zavladali onim to m i , u
svom bezgraninom optimizmu i naivnosti, nazivamo " naim"
sve,m irom. Klj une uloge u t<?m kosrnikom scenarij u imae : :
" Puzavi haos", avatar Starih Bqgova, mistina , ' ,
NiarJatotep
. figura sa hiljadu lica koja se i pod maskom oveka kree meu '
u- ' .
ljudima i priprema\tereri za veliki povratak; Jog-Sotot
. var Kapije izmeu svetova ; i Ktulu , "Gospodar Dubokih' ;
ij e e buee i izlazak iz hram n? ostrvu .R' Lieh (potonulog
u Pacifik) najaviti probijanje svi h barijera i ' povratak drevnih
"
'" b o g"ova .
' , ' Citava ova komplek'sna mitologija (ovde izloena u' votI;i
'
krajnje svedenom oblIku) posluila ' je; kasnij e, brojnim inte
lektualno i spisateljski inferioi'hirl,l piscima kaQ osrioya za ra.z.
radu sopstvenih: fantazija, nudei im gomilu orig-inainili. "u- .
dovita" za pletee novih, bezll,adt:no konvencionalnih ho
ror' zapleta . Malo je nj ih bilo ' u stanju da poj rni. kiko ' snaga

'

..

'

"

, ,

H . P. Lovecraft, Selected Letters,

str.

,
,

15 0"

Vol'Unie ll,
.

Oo

oo ,

r
'

'

1 968, .

..

587

"
'

Arkham. House" Sauk C i ty ,

'

""

,
,

,
,
,

.
,

'"

NEKRONOMIKON

.
Lavkraftove proze poiva u injenici da je ona u potpunosti iz
raz njegovog svetonazora, kojeg je S. T. Doi saetQ nazvao .
"kosmikim indifere ? tizmom" . J er, Lav raftov vrli novi svet '
kao
Monstruma'
treba
posmatrati
objektivni
korelativ
'
Bogova
i
.
njegove celokupne ivotne filozofije, a n kilO eska p istiko :po- ,
igravanje petparakih zabavljaa sa l>.oj imaje, mrzo'yoljno u i
povrnou kritiara (kljuujui tu i famoznog Ednup.da: Vil
sona),. esto trpan u isti ko.
'
.
,
n
'
Njimaje izmakla poent koju Lavkrafi vrlo j as o nglaa- .
va u pismu iz 1 9 31. kolegi-piscu, Frenku Belkriapu Longu,..
gde kae :

'

..

'

'

"

Zasta se slaem da je "J.og-Sotot" sutinski nezrela za- '

mi sao, i, nepliklapna ,za zilista , ozbiljnu knj i evnost.
vec
postojeih
smatram
upotrebu
folklornih
(
.
.
.
)
Ali
ja
,
mitova jo vie detinjastom od korienja novih, artifi- ,
, cijeinih mitova, jer je u primeni onih prvih "pi sac pri
moran da zadri broj ne blatantne infantilnosti i" proti,
vurenosti iskustvu, koje bi se mogle uiniti suptilni
jim i u glaenij im ako bi se natprirodni as.pekti mode
lovali p o potrebi konkretnog sluaj a . J edina trajno
umetnika upotreba Jog-Sototovanja8, kako ja mislim, .'
poiva u s imbolikoj ili asocjj ativnoj fant;;tzij i nepobit.
no poetikog tipa'; u koj oj se ustaljenim paternima , .
snova jednog prirodnog organizlJ1a daju qtelovljenje i '
kris tali zacij a. 9
. "
.
'.
,
Zadivljujuu amoralnost Poove p roze, l iene didqktikih"
intencij a, Lavkraft dosledno sprovodi i razvija. Njegovi bogo- '
vi i monstrumi nisu "zli" : njihov esto po.ban uticaj po ljudski soj uglavnoIp. Je posledica nekompatibilnosti sa aom ge- '.
ografijof!l i l i biologij om. Drugim reima, oni nisu nita vie
,izli" nego :to je :slon koj i nagazi mrav.injak, ili 'oblak metana
koj i prodr u rudarsfku jamu i otruj e Qeetine ljudi, ili elije
raka koje me ta s taz iraj u u nekom telesnom orgaI:tU . Oni nisl,i , , .
zli, oni prosto ' jesu . A budui da su vei i jai, oni su otelo- .
vljenje darvi novskog "opstanka jaih " . Ii te perspektive, i
even tual no unitenj e oveanstva sr.a zmerno je " genocidu"
,
oji mi nainimo svaki put kada popijemo asp rin. Za razliku
,

.
"

s'

, I

...

'J og-Sottovanje' (eng. Yog-Sothother.y) je izraz- koj i je Lavkraft koristio za

, pl' je svog privatnog M itosa; kako bi naznaio da ni sam svoje' kreacije ne
'
shvata kompatibilnim sa 'ozbiljnom' k njievnou,
.

,
.. .

H . P. Lovecraft, Selected Letlen, !;'olu rn e II l, Arkham Ho use, Sauk C i ty, .

.
.
1 97 1 , str. 293 -294,

'

...

'

..

,
,

.tiC

't.

,
,

588

'.
1

..,.

"

'

Ito

"

P O c,; O V O R

od ur'? ta koj ekal>vip zloudnih sila u radovima, inferiornij ih

pisaca" !l, koj ima monstrumi ljudsku rasu posmatl;;tj u sa zavi'
u , i gde ova bitno figurira u planovima osvajanja, ii' perspektive Lavkr'aftml-ih stvorova kakvi su, recim9, amfibij e u
brisanj e ljudskog soja sa l ica plane- '
"Seci nad :Insmutom"
. te je jednostavna, ali' zamorna ,gnjavaa koju , bi ovi najradije
izbe'gl .ili 'odloili? budui d? imaju pametnija posla no da se
time bave.

'

'

. . .

:1'0-

,....

"

"

bt" Zdrav razum" 'u vrtlozima prostora i vremena

"

. , - Brostor i vreme, te dve konstante na k ima je. zsno:vana

. stabilnost nae egzistencije, kod Lavkrafta s ugibaJu, rasteu, ,
rastau u ponore to gutaju infinitezima:Ino malu ljudsku figu
ru. Od najranij eg detinjstva p redani astronom-amater, Lav
kraft j 'e opsesivno zurio u zvezde beskraj a, i vraajui pogled
, na Zemlj u nikako nij e mogao da shvati prepotentnost ljud
skog soja koj i je tu plaviastu kuglicu izgublj enu usred sveop
teg crnila smatrao centrom vasione. Neizmerni kosrnos rela
tivizovao je itavu ljudsku civilizaciju kao lokalni fenomen bz
b itnijeg znaaja za iru sliku stvari . Bogovi nj egovog mitosa
dolaze iz nezamisliv'o dalekih krajeva vasione, ili putuju kroz
prostore "izmeu" nj ih na nain od kojeg se oveku vrti u gla- .
vi. Pa opet, opisi iskustava ljudi koji odlaze. onostran uobiaje- ,
nog iskustva i uspevaju da zavire iza velova prostora i vreme
i1a (recimo, u priama "Snovi u vetijoj kui" i "Kroz kapiju
Sl<ebrnog Kljua") pored te vrtoglavice, i odreene doze stra
ye, u jednakoj meri sadre i nesumnjivu fascinaciju .
,
.
, l tako dolazimo do kljunog pojma za razumevanje Lav ,
hafta : facinacija . To j e ose'aj koji u sebi, pored ' elementa
, st.rave, sadri i opsesiju, z'adivlj enos, strahopotovanje. U svo-jim najboljim priama 'Lav kraft uspen da, uz sav uas, stravlJ;
grozu i gnuanje, naizgled paradoksalno il 'opet tako logino,

prenese i jaku dpzu

fascinaCije uasom . U tome on nema
pandana u istoriji horora, izuzev jednogjedinog izuzetka." Na'ravno, niko drllgi do Ed'gar Alan Po
umetnik koj i j e bio ,yo::
en, a n kraju i uniten, onim to je : n azvao "avolom ' per
"
verznosti" (eng ..' The Imp of the Perverseness): ,

'

/'

,
,

,
,

Stojimo, na ivii. provalije, . . Zav.jrujemo u .ponor

hva'
'
ta nas ' muka i vrtoglavica: Prvi' nam je impuls da
ustuknemo pred opasnou . 'Neshva tljivo zato '.
" , ostaj e m o . Malo-pomalo, naa muka l vrtoglavica ' i
.
,
pas ,tonu u 0blak nekog oseanj a koje nema imena '
.

..

"

..

,
,

589

'

'

"

. .

"

.'

'" '-"

.
,

IEKRONOMIKON

'

,
.

( . ) TD je sam,a pomisao na ono to . b ismo ose ili pri

strmoglavom padu s tolike vsine . A taj pad, o. srljanj e
u propast
upravo zato sto Je sp.<?Jen sa naJgroZlllJom
i najodvratnijom od svih naj groznijih i najodvratnijih ,
slika smrti i stladarj a' koje su se, i kada rdil u naoj
mati
upravo zbog toga sad ga silno prielj kujemo. ,
I poto nas na razum snano odvraa od ivice.p rovalije, zato se mi utoliko plahovitije primi.'em o njoj . l P
.

'

"

......

'

,...;.:

"'.

..

'

' kakvu narazimo :'- s-.

Opijenost
mogun
ou
(samo
)unitenja
.
.."
kod Poovih. mononianijaka iz "Crne make" (The Black 'Gat) i . ..
" Izdajnikog srca" (The Tell-Tale Heart) jednakaje, po prire>.di i intenzitetu, vrtoglavoj
fascinacij
i
koju
osea
muenik
na
.
,
ivici bezdanog Bunara i pod tricom neumitnog Klatna, jednaka opinjenosti slamke meu viliOl-ovima kakvu op.is\lj e na
rator ,',Rukopisa naenog u boci", ili pak onaj zakovilan ne
shvatljivom snagom "U dubine Malsrerha" . . . 1ed!1aka je, naj_ O
zad, ohoj koju osea Arqlr, G0rdon Pim koj i dol-:[i do ivice
sveta i ostavlja'nam onaj fascinantni, poslednji zapis pred sur
vavanje preko te ivice, u predivnom pasusu koj i zasluuje da
ga se li celosti podsetimo:

, .

"

'

.
.

'

Tama je opiplj ivo porasla, umanjena j edino bletavi- ..

lom vode to se odbijala od belog zastora pred nama,
Mnoge divovske i bledobeJe ptice sad su neprestano :
doletale kroz kopTt;'nu i dok su nam nestajale s vidika . '
nj ihov je krik bio veni tekelili . N a to se Nu-Nu po- ' "
mak niio u dnu amca; ali kad ga dotaknusmo ustano- .
vismo da je izdahnuo. I sad pojurismo u zagrljaj gole, mom vodopadu u, kojem se razjapio ponor to e nas '
primiti , Al i na naem se putu ukae ,zakukuljen ljudski ,
- lik kojeg je veliina daleko premaivala velii n\.! bilo
'k,ojeg pripadnika ljudskog roda . A boja koe tog lika
imaae savrenu belinu snega'. l l

\:

o'

.
.

"

,
'

,
o

xl

EA Po,

'o

NajlejJe pTie Edgam Poa , B IGZ, Beograd,

u:

1 990,

Stl,

K A . Po, Gmd

kladni Zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1 986, str. 1 95 ,

'

,
'

_
'

tl rnoTU,

Na- '

127,

59.0

..

KA. Po, ' Doivljaji Arthura Gordon Pyma',

Dakle, vrtlozi spoljanjeg svemira tek su objektivni korela

tiv vrtlozima istananog i preosetljivog uma, kod Poa kao i, kasnij e, kod Lavkrafta. A uni titelj ska snaga 't ih kovitlaca, tako
upeatljivo otelotvorenih i poetskim jez,ikom oivljenih, izaziva
1,1 jednakoj meri stravu i divljenje. Takav pristl,lp ovu dvojicu
l!-metnika ini direktnim 5ledbenii ma Edmunda ,B urka (Ed-

_0

,. )f

"

>,-

... .
--

..

""'
.....

....".,
....,

P O c.; O V O R

mund BurkeY i nj,eg:)Ve' estetike uzvienog, koja ndvosmisleno

spaja p qjJll ove sublimnog i uasavajueg . 1 2 Iz toga , sledi da je
Lavkraft lij ednakoj meri ' "pesnik ponora" kao i njegov veliki
,
prethodnik, 1 3 Pesnii
koj i u estetizaciji uasa, nalazi j edini
miin da se: s. njime suOi. Poput "gulova" u prii "Goni" koji, '
: - iz n ureni ',banalnou ' sveta koj i. ih o krlluje, poslednji ' traak
sem:ac,ije , tre u ep6ti s mti i pogravanju sa samouni te. nj em, H oP0put Eriha Zna" koji svojom nezemaljskom muzikom
od, seqe' odb,ija (ili 'sebi priziva ?) Kosrniku Stravu to prodire
,kroz Rra,zor' N oi . N ajzad, moda i poput mladog Vilkoksa,
"
. 'S kulplori
kroz ije snove, i ruke, Veliki Ktulu dobija svoje oblj
. . j'u bareljefu pre no to i sam ustane iz ne erljivih. dubina:? .
Za razliku od preten'o klaustiofobino.g p6ovskog hl1zan- .
.
scena, Lavkraft je ee za popri.ta svojih horora uzimao iro
ka prostranstva" inei ih nita manj e klaustrofobinim ' u kon:
tekstu" zjapeeg svemira to ih okruuje i umanjuje. Najslikovi
, tije od njih svakako je Antarktik iz romana U jJlaninarna ludila
- beskrajna ledena pustinja, mrtvo beIilo brisano otrim ve
trovima u kome je' organski haos ustupi.o mesto preciznoj be.
ivotnosti kri stal a, stvarajui tako .ultimativnu pozornicu nt;krofilne praznine i nitavila. Meutim, upravp ova tabula rasa
bie ispi sana mranim Otrovenjem: ist<;>rij a planete kojom
dominiraju superiorne, neljud ske ' dvilizacije, pri emu je '
' lj udska deonica tek neznatna, inferiorna .epizoda. Ruevine .
gradova svedoe o superiornoj civilizaciji doavoj sa dale.kih
, zvezda, koja je stvorila ivot na planeti Zemlji "iz ale, ili gre kOil1 . Pa opet, iako nas te graevine, ustrojene nezemalj
kQm geometrijom, podsecaju koliko smo mali i nitavni, Lav- :
kraft. ih opisuje sa ne. skrivenim udivljenjem. Neke od najlep , .
.
ih ' strani,ea njegove proze posveene su upravo opisima tu_ o
i,nskih hra'mova, i,taih ' gra,dova i , prostranih, pej saa koj i jedva da imaju ikakVe slinosti' sa neIm na Zemlj i.
,

'

. .

"

'

.J
.

'

. .
,

. i

'

13

to

". .

"

,
o. .

,
.

.!'.

..

-'.

,
o
,- ,

"

",
""" ,'
.
.

....'Ii<

...
,
. .. . _ l"'ii.

"
_ l '
.

'

....:,

.:

'_

. .

".

:1

....
'

..

..

..

N E K R O N O i\l\ l K O N

'

* >-#n
, *
",

'

..

'

-lU ,

..

Ovo Isto vai i za fiktivne ljudske nasobihe 'koje j tako

upeatljivo .kreirao, poput trulee.fascinantnog Insl1ta ili i
vopisho-degenerisanog Dania; i malo se deonica u sv.ekolikoj
horor prozi qloe meriti sa opisom zlokobne poetinosti koja ,
' krasi snegom i tiinom pokriveni Kin$spon u sum.rak ,,t;st.i:
"
vala'" ili nezemalj sku koprenu . koja "Cudnoj visokoj -,Jz,ui u' iz- .
maglici" (takoe u Kingsportu) p odaruje .kvalitete pc;sme u , '
prozi ., U svim pobroja'n im, i broj nim qrugim prirneruna, ja- sno je da j ,e Lavkraftova geografija samo prividno'eksrnal- "
na: da njegovi poluraspadnuti gradovi', pradrevne ru{wine .,;:: i
grQblj a, njegov okean, njegove ledene i peape pustinje; pa j ,_ "
itave opustoene planete opisane kao "ovo odvrat!10 gwjj}je ' i: ba kao i ikonografija gotika u '11 '.
.univerzuma'.' 1 5 pripadajU:
zapravo topografiji du;e . .otud potiu naga '
Poovom pisanju
i ubedlj ivost njegove: proze . '
.

il

'

"

"

"

'

o'

" .-

..

..

,
.

"

'"

'

e) Telesni horor

'

.
,

' .

Slian ambivalentan pristt!p kao u opisima zloudnt geografue; nalazimo i u opisima s\!akojakih monstruoznosti koji
ma Lavkraftova proza ol;>iluje. Svesno ili nesveso, .' u svakom
od tih opisa koji bi da nas zgroz "blasfeminou" svog o,d
'stupanja od bilo kakve prepoznatlj ive, ovozemalj ske fiziona,mije, Lavkraftu se potkrada i jasna fascinacij a ,,:r:unim" . PO- ,
gledaj mo samo opise ogoljenog Vilbura Vejtlij a iz ,;,Danikog
uasa" i njegovog naas-op,nog brata; pogledajmo " neopi- " ,
sive" entitete "S one strane:" koj i se sve vr'eme vrzaj oko nas, , ,
i hoz nas, ili ,rjbolike mutante iz I nsmut;:t u ,grotknoj proce- ' "
siji na kr<\.ju novele ; 'pogledajmo taj uas i istovremenu zai-o
vlj er10st "planinom koj a hoda, ili se tetura" u "Zovu Ktlllua" ,
,
Najzad, najoitiji p rimer nalazimQ u Lavkraftovom nepreyazi
enom remek-de1u, "Boji izvan svemira" : jednoj od nekolic,:i- .
ne pli<;a u istoriji oveanstva koje su uspele da. osmisle i ube
dljivQ' prj.ku entitet u potpunosti tuo ,ovozemalj skoj kOl)Cepciji ivota. U nj oj , ak i rastinje nagrieno tuinskom "bojorp':
u .okolinj farme popTima zlokobne estetske kvalitete, dok je .

a
kancerozno raspadanje njenih ljudskih stanovnik opisano sa
meavinom gaenja i opinjenosti .
Lavkraft, u svom sistematskom podrivariju svih zamislivih
telu.
osnova nae egzi stencije, posbnu panju p,osveuje
Grozote koje spopadajll fi.iionornije 'njegovih junaka toliko su
estoke, toliko preterane, tol\ko gl}.u sne i .,bogohulne" za stvo
ra po uzoru na Boji lik ' stvorenog, da tome j edva , nalazimo

'

-'

,
o

"

'

c'

"

'

':,

f '

15 ,

,
,

Ova fraza potie iz zavrnice pesnie

,

prozi .'Niarlatotep'.

..

'?

5 92

MC

!'

"-"

.,

P O c.; O V O R

pandana u horor knjievnosti ,koja mu je prethodila. Ovo treba

naglas'iiI Y z svest o nekolicini manjih izuzetaka. Na ime, horor
.
se od sV9jih poetaka bavio strahovima od bolesti i 'smrti, te su
stoga adekvatni prizori esto bivali priziv.a ni, ali ne i preterano
eksplicitno :opisivani. Merila "d?brog ukusa" ogi-aniavala su '
, mahvarsk prostor za razvij enija preterivanja na ovom polju.
N ez;natne izuzetke nalazimo u romanima visokog gotika, kakvi
.su Opat (The Monk)' M . G. Luisa i Frankentajr; Meri Seli, i oni se
uglavpom iu gro nih posledica norrnalnih procea kakvi su
telesno rasp.adanje i trule. U peatlj ive i zaista r;esvakidanje
-zloipe ljudsko telo trpi Ll nekolicini pria nezaobilaznog EdKara A. Poa, po'p ut "Crne make", " Ub istava li ulici Morg" ,
"Skoiabe" i "Bunara i klatna", ::11i pTave p <i;thod hike telesnog
.
, hOTOra ipak treba traiti Ll " Masci crvene smrti" i, pre svih, u '
nezaboravnoj kulminacij i "Cinjenica o sluaju G. Valdemara" :
" Dok sam brzo pravio hipnoti'ke pokrete usred njegov

vih povika 'mrtav, mrtav: koji su u potpunom smislu

padali s jezika, a ne s usana p aenikovih, njegovo celQ
telp, odjednom, za jedan jedini minut ili jo m anje,
srui se, izmrvi se, stopi se, isu-uli potpuno ispod mo
jih ruku . Na postelji pred celim drutvom ' leala je
bezmalo tena masa smrdljive i gadne trulei. 16 . ' .
U ovakvom . opisu gnusne transformacije vidimo ugaoni '
kamen konstrukcije na kojoj e neto malo zidati jo jedino
Artur Maken (posebno u kulminaciji "Prie o belom prahu" , i
pred kraj "Velikog boga Pana") pre nego to Lavkraft, sam,
svojeruno, ne sazida prostrane podrume i prizemlj e zgrade
zvane "telesni horor" . Motivi vezani za ovu vrstu uasa toliko :
sl1: sveprisuLni i brojni Ll njegovom opusu, da sc mogu podeliti
u najmanje etiri grupe: horor kasapljenja, horor trulei, ho
ror mutacije i horm opseCInutosti: .Naravno, granice izmeu
nj ih retko su ovako jasne: , blasfemin.a hirurgija ide ruku pod
ruku sa truljenjem u " Herbertu Vstu . Reammatoru", tru
lj enje sa mutacijom u "Boji izvan svemira'" a opsednutost sa
trulj e njem u "Stvari p red vratima" . Stepen i n ovacij e II sve
\norbidnijim p ronalaehj ima uasa koj i mogu da spopadn
ljudsko telo kod ' Lavkrafta nema pandana Ll dotadanjoj ho
ror prozi, i nec:;' ga ni imati sve do pojave Kl<uv,a Barkera pola
veka: kasnije. l dok se prve dve mibrojane vrste horora tnOgll
smatrati optim , mestima anra, ye potonje je avkraft obra
dio sa opsesivnou i originalnou li potpunosti jegovim:'

,
,

"

16

EA Po, 'Cinjenice

str.

593'
__
_

E.A. Pot!, lbid, .

"

-b
.
_.<

,
_

-,,_
.

..

"

Najlep'e prie

sluaj u g. yaldernara', u :

' 70.

...

,
,

N EKRONOMIKON

--------'---'

zatvor: masa organskog materiTelo j e ko d Lavkrfta

jala k9ju nismo birali, nismo oblikovali, i na koj\! ima:n:l o zane
m arljiv uticaj . Stepen zavi snosti od te udljive i ' svakojakim .
spoljanj im uticima 'podlone ljuture vredlj iv j e i ponia- ,
' vajui po duh koj i u njoj mora da obitav.a . Zbog toga je vrhu- ,
nac telesnog uasa kod njega ne toliko ono to e S'e :telu' desiti, koliko to to e duh ostati iv .i svestan tQga, jo uvek z'a ro
'
bIj en u takvom propadajuem, degen<zrisanol1) tel u . Najvei
uas kod Lavkrafta j e da e telo koje smatramo svojim apra- . "
sno po.stati u'z urpirano, opsednuto, ' izrrienjeno, neij e tue . A
uztq'pacija je dvojaka , U .oDliju mutacije, ona dolazi iznutra, iz same sri" genetskog zapisa, i donosi prokletstvo predaka b'd
.
koga je neIpbgue pob.ei jerje zapisano u tkivu. Tako naslovni junak "Artura' Del"mina", o,tkriv'i u sebi promenu koja sve
doi o genetskom nasleu pradede koji je optio sa ovekoli
kirn , majmunicama, pribegava samoubistvu kao j edihom bek.
stvu od sve izraenij ih maj munolikih crta lica. 'Lavkraft, uvek
filozofski nastrojen, ovako najavljuje kognitivni aspelt u' asa u
jednoin od naj lepih poetaka bilo koje svoje prie :
.

Zivot je odvratna stvar, i iz pozadine onoga to o njemu znamo vire demon ski n agovetaj i istine koj i ga .
ponekad ine jo hilj adu puta odvrainijim. Nauka, ve
dovoljno opresivna sa svoj i m okantnim otkrovenji- .
ma, moda e biti krajnji istreblji,;,a nae lj udske vrste -'.
-- ako smo uopte zasebna v.rsta
j er nj eI)e zalihe '
nesluenih uasa smrtni mozgovi nikad n bi mogli da ', .,
podJ!.e su ako bi se ovi razularili po svetu . Kad bismo" .
mi znali ta 'stvarno j esmo, trebalo bi da uinimo ono .
to je Ser. Artur Dermin:uradio ; a Artur . Dermiri j e
jedne no polio svoju odeu benzinom i z;;tpalio se. } 7 .
.

,
, Strav;a je ko Lavkrafta retko kada izolovaN. i lokal a n fenomen: , otkrovenje Derminove pro losti iri se, u prii, i na '
cehi rasu homo sapiensa, na ije se siavno majmunsko poreklo
podsea.'
Narator "Senke nad Insmutom" takoe . poinj e da se pre
tvara u ono ega se do tada najv.ie gadio, ali na kraju uspeva
da pi.ihvati svoje amfibijsko poreklo i da se pomiri sa sudbinom mutiraj ueg tela
tavie, poinje da u toj transformaci'
ji ' uvia superiorne kvalitete koji" e ga osob.oditi balasta ljud'

'

'.

.
,

.- '

.\
,

"

17

'

'"

H . P , Lovecraft , ' Facts Conce rn i n g t h e' Late Arthur J er-tnyn and H i s

FaP1 ily', u : H . P . LoveCl:aft, The Call oJ Cthulh u and Other Weird Stories (ed.
ST Josh i), Penguin Books, 1 9 99 , str. 1 4 .
.

'

/'

594

.' '-'_
.L''''_
'''
_ ,_
_
__

_
__
__
.
' .

"

__
_,_
_

' -::...
....
..
...
-

""

P O <;; O V O R

r..

skosii' i smrtnost.i : "Isplivaemo odatle ka onom su mornom

grebelltql moru i z a roniemo dole ka crnim ambisima. prema
kiklop skom i b roj nim stubovima ukraenom Y'ha-nthlei. i II
tom leglu Onih Dubokih obitavaemo meu ud,esi ma i di\o'
tama zauvek ." 1 8
-'"U zurpacij a oliena opsednutou ,tuom duom u LaykraftmQj interpreacij i jednko je maligna: bilo da se radi o
.dui pi-eka (ao. u romanu Sluaj Carlsa Dekstera Vorda ) ili dui suprug<T (koja, zapravo, i nije zaista nj ena), u pxii "S tY3.r
pred yratima" , integritet sopstvenog tela (pa time. i identitet a)
J ednako je naruen. Duh je primoran da nemo i nem.oli.o E O
snfatI;a kako tua dua upravlja pjegovim t lom i ini svakoja
. ke bogohulnosti, sve vreme pod maskom .nj govog ,i dentiteta .
Potonja pria sadri preokret koj i po svojoj gnusobnosti zaista
nema pandana u. dotadanjoj horor prozi : kada Edvard Darbi .
glavnijunak "Stvari pred vratima" shvati da se u njegovoj e, ni Azenat skriva zloudni duh njenog oca, on je ubija. Posle
nekog vremena, meutim, 4uh veca uspev a da izvede "roka
du", op sevi Darbij evo telo a istovremeno zarobivi nj ego,'
duh u truleem enkom leu zakopanom u podrumu. Edvard
se, nakon dugo vremena, i dalje zatoen u toj l eini, iskobelja
iz podruma i odlazi; zakuulj en, do vrata svog prijatelj a, ko
me nemo predaje poruku o onome ,t.o se aesilo, pr no to se
srui . "Ono to 'su najzad pronali unutar Edvardove udno
uparene odee bio je uas u preteno razlj igavijenom stanju.
Bilo je tu takoe i kostij u, kao i razbij ena 10baDja. Zubarski
kqTton je definitivno utvrdio da lobanja pripada Azenat." 1 9
Groza navedenog odlomka, oito, ne poiva prevashodno
u eJaboraciji valdemarovski odvratno raspadnutog tela, koliko
u i.l!j enici. da je duh ' prij atelja u njemu morao tako dugo da
.' bu<;Ie zarob1jen
PO.tpUDQ ouvanih ula i razuma. I to je, za
'
Lavkrafta, vrhunski uas
postojati, potpuno svestan, u ne
dostojnom stanju. Poput autsaj dera.. u istoimenoj prii, koj i
,

18

. '.

19

S.T. D7.oi u ovom zavretku vidi samo jo'jedan 'okretaj zavrtnja' u l.."t1 1mi nacji uasa, smatrajui da, Lavkraft od nas oekuje potpuno zgraanje od
lukom gl avnog jl)naka da odbaci svoj Vudskost i potpu o se prikl T(tu
.
.
,
Inskom podvodnom svetu. Taj kraj J e '$VaRak.o dv osmislen, kao sto Je I
Lavkraftov s'tav" prema 'tuinstvu ' bio ambivalentan, ali smatram da je ne
poreciva i vrlQ primetna doza istinske fasci nacije:; moguf).OU da se za SD
bom ostavi teret lj udskqsti i prigrli neto sasvim drugaije
na i taocu je
da se sam prema tome odredi: UaSO\11, . gae'l'tjem, i l i sinpatijcirri. Grozota
je II oku p.o smatraa, a Lavkraft j e dovoljno umetn i k da ne potencira' nijednu opciju, Ve itaocu ostavlja slobodu i n terpretacije. r'J
I

H . P. Lovecraft, The Th ing on the DOO/'step', u : H . P.: Lovecraft, The Th ing

On' the Doorstep and Other Weird Stor-ies, (ed. S.T Joshi ) , engu i n Book , .
. . .
20 0 1 , str. 365 .

'

'

,
,

595

.......

r"

.
,

--- -

""'.

NEKRONOMIKON

zadugq e gzis"tira nesvestan sopstvene mopstruoznosti. :Poput

rtava nepqjmlj ive kosrnike poasti u "Boji izvan ov.og svemi
ra" : ;, Ovako, mislio je samo na bogohulnu monstru:oznost s
. kojom se suoio, a kdjaje sasvim jasno poaelila bezimenu sd
. b inu mladog Tadeusa i stoke. Ali naj stranije u sven1u bt1.o je

dok
se,
istDvr'meno,
to s. taj uas vrlo polako i primetno kretao
mr.
vio u sitne komadie."
Bti, i na stranom mestu postojati, kod Lavkrafta jejeqno .

"

te isto. Salna egzistencija kao da je grozna ala, fantastikom

njegovih pria pojaana do groteske kako bi i najzaslePlj en,iji
spoznali njenu ogoljenost. .
.

'

'

5 . KO UVECAVA Z NANJE, UVECAVA BOL

Lavkraftovskom hororu posebilU snagu daje to to je poi

gravanje sa temeljnim koncepcijama koje imamo o sebi izvede
no sa vanrednim umeeni na nekoliko nivoa : ' na intelektual- '
nom, duhovnom, i visceralnom. Visceralni se odnosi na "telesni
horor" i okantne prizoI:e za njega vezane, o kojima smo upravo govorili. Duhovni j e povezan sa -Lavkraftovim vie nego
umenim baratanjem arhetipovima i mitolokim Inatricarna;
'svedoanstvo toga je da veliki broj italaca i dan-danas stvore. nja njegovog kanona, kao i mitsku knj igu Nekronomikon, smatra
realnim, te da su koncepti i principi' koj e je u svojim priama i
romanima opisivao inkorporirani . u brojne dananje okultne
prakse!20 Neosporno je da ndto u njegovoj koncepciji univer- .
zuma i ovekovog mest u njemu duboko rezonira ' sa izvesnim ' .,
komarnim predstavama koj e svi mi i mamo u sebi, i da ' im
upravo taj pbdsvesni aspekt daje snagu. Pored toga, Lavkrafto
.vo autsajderstyo uinilo gje idolom mlae, antikomformistike publ ike, koja je u njemll i njegovim delima videla .nekoga ko .
odbija da prihvati' sve r:uniji i sve isprazniji svet oko 'sebe,. osta
jui veraJ) svojim sopstvenim vrednostima, i imaginaciji.
Najzad, intelekt" ualni aspekt Lavkraftovog dela
onaj
koji je najee bio ptenebregavan kod'krItike; nevoljne da se

'

,
,

20

\ '

'

.... '

Ovo se odnosi pre svega na Keneta Granta i l-Uegove sledbenike, kao i na

poklonike takozvane ' M agike H aosa'. Ipak, koreni Lavkraftovih koncepa
ta mogu se nai i u magijskim sistemima najuticajnij i h okultista XX veka,
poput Alistera Krou l ij a i O . Osmana Sp era (a kasniJe i M . Bertioa), i upr
kos tvrdnjama . pojedi n i h teoretiara zavere, dokazan6 j da Lavkraft za
pomenuta imena nij e znao' n i t i je s l-u ima bio u i kakvom ovozemalj s ko m
Nesuml-yive podudarnosti koje evidntno postoje, izmeu brojkontaktu.
.
n i h Lavkraftovih i, recimo, Rrciul ijevih zamisli mogu se objasniti Lavkraf
tovom vanrednom kreativnom i m agina:ciJom i ivopi snim snovima iz koj i h
je crpeo toliko mnogo inspiracije, u spoju sa solidnom naitanou ade.
kvatnom l iteraturom . . .

"

596

"

--------,

'lo _
'

...

'

P 0 C;; O V O R

ozbilj no.bavi 'piscem iz' treerazrednih asopisa . jedan j e od

, kljurii.b. 'za njegovo razumevanje. J er, kao to rekosmo, Lav
.kraftov prie su, sve do jedne, otelotvorenja njegovog seto
s a onim to ga s e duboko ticalo. Cak i
nazora,
i
povezane
su
.
kada je pis.a o po narudbini (u samo, dva sluaja), ili kada se
preliranjivo redigujui tue p.r ie, pe?at njegove misli i nje
gov:o g s.e nzibiliteta ne'pogreivo j e u tisnut u svaki grozniavi
.pasus . .Stalno u toku sa najnovij im deavanjima na polju astro. nomije, .fiiike; biologij e', Lavkraft je svoj im horor pria m a sa,
duh koji vie ne mo
vrene> otelotvorio novi, moderni duh
e jedn ako kao ranij e da reaguje na prie o duhovima 'i vampmma.

.'

Dolo je vreme kada normalni revolt protiv vre m ena, .

prostora i materije mora da uz m e oblik koji. nije otvo
reno nekompatibilan sa onim to nam je pozn a to kao
' realnost
kada mora b iti zadovoljen slikama koje sainjavaju dodatke, a ne kontradikc'e vidlj ivom i merlji,
2
1
m
vom univerzu u.

U ovoj j ednoj r:eenici sadrana j e ' sutina Lavkraftovog

pristupa horor prii: ona vie ne moe pOl'icati nauna sazna
nj a o zakoni tostima sveta u kome obitavamo, niti i m moe
svesno prkositi, a da 'ouva svoju n'1O delovanja. Jer, koliko ,
god fantastine bile zamisli koje se koriste u prii, Lavkraft je
smatrao da one uvek moraju biti, implicitno ili eksplicitno, za- '
snovane na nekoj naunoj (ili bar kvazi-naunoj) plemisi koja
njihovo postojae opravdava. Ovo je znak sazrevanja oitog u
nj egovoj prozi poev od sredine dvadesetih godina, kada je .
"
'
sas\tim raskrstio sa staromodnim anrovskim konceptima Go
'
, uve.k vidljivim u priama poput "Gonia" , "Meseee bare" ili
" U kipti ")" i kada je . poeo sve vie da koristi motive karakteristine za naunu fmtastiku.

'
. N auna hmtastika je u treoj i tvrtoj : deceniji XX veka,
kada j e Lavkraft stvarao, bezn4deno f(Jbovala antropocen
trinim konceptima nedostojnim anra koj i bi trebalo Ga 5e
. bavi' uzvien i m , krajnjiIl! pitanj ima, a zapravo se zadovolj avo
smetanjem banalnih avantura i roar:ts u egzotine, "variz"
maljs ke" pre.de.t e . Odsu stvo smisla za kom iku ematiku , i
skueno preslikavanje ljudskih (itaj : amerikih) ,v'redno.s ti na
ostatak svemira 'Lavkraft je ubedlj ivo kritikovao u svom eseju . '
'
" Neke crtice 0 . meuplanetamoj p rozi" (So.me Notes , on
Interplanetary Fictio n ). Lavkraft se trudio da horor i n;mnu

"

"

H . P . Lovecraft, Selected Letters>. Volu me III, Arkhain House, SauK C i ty, . '
.
1 97 1 , str, 2,9 5-296,
,

21

'

'

'

'.

'

...,

"" .lO

,
.

,
,

NEKRONOMIKON

'

.'

fantasti.ku svqg vremena izvue iz gliba nozbiljliih, na.uno i

intelektualno neutemelj enih, detinjastih predstava Qje su ih
spre'avale da dosegnu ozbilj nost i 'zrelost proze koja zaista
ima ta da kae o oveku i svemiru. Otud h njegovoj prozi a- .
. lazimo jedinstven spoj okultizma i racionalizma, . vetiarstva i .
kvantn e mehanike, gulova i vanzemalj "s kih stvoreJ;ij a, kasa- pljenja i poezije, telesnih i duhoynih transformacij'a s jedne i
atmofere pritajene strave s druge st:rne. I sve to j:n"ikazno
na sve nain, u velikoj meri osloboen balasta prevazienih
' p'o tpunosti idejnQ.
ne kao puka dos- e tka, ve kao u
nazora
'
promilj eni, postupak. Moe se slobodlo rei da je spoj gotfka ;
i (pro!o)naurie fantasti,ke, najavljen u romanu Frp nkentajn
.M eri Seli, sasvim dovren i idejno upotpunjen . tek jedan vek .
kasnije u opusu H. F. , Lavkrafta.
"
Intelektualnost J;ljegovog pisanja vidi se i u samoj
, prirodi
a radi se o neemu to bi se mohorora koji ono proizvodi
'glo nazvati "kognitivnim h ,o rorom" . Za razliku od . dotada- '
nj eg dominantnog pristupa anru, u Lavkraftovam j e cen
tralni .uas ne toliko on<;:> to i: se glavnom junaku desiti, koli
lzo ono to e on saznati. J ednostavnije reeno, u ranij em hororu p isac s e zadovoljavao da svoje likove suoi s'a neim nat-prirodnim, i da iz tog sukoba
preko identifikacije itaoca sa
junacima,
proistie strava. Lavkraftov je p ristup drugaij i: "
on nje krio da nj ega ljudski l ikovi 'i realizam ,u :nji.hovoj po
stavci slabo zanimaju. Oni su za njga tek katalizatori emocija '" ,
i ideja koje eli da u itaocu o'ivi, i sa?virh su nevanog psiho
lokog profila, sem to su u pitanju preteno studenti, uenja- ....
ci, doktori, antikvar(. . . Kao takvi, oni gotovo da ,su uzajarril!o
zam enljivi, kao d su svi od sliqog tofa krojeni. Ovo bi bio
nedostatak unutar konvencionalno postavljene horor prie ,
ali ne i kod Lavkrafta, gde je sav' naglasak svesno stavljen .r:a '.
kreirae posebnog utiska i guste onirike atmosfere' u kojoj je
kompleksn9st karaktra svesno svedn na skicu unutar snoli.
'
kog, pejsa'a.
.
Lavkraftov junak'je naglaeno kontelnpl ativan: on se nad: "
nosi nad mistexiju sa opsesij om dostojnom Poovih monoma .
nij aka" ak i kada svi nagovetaji jasno ukazuju na mogue (samo )nitnje
on mora da vidi, mora da zna, jer iveti u ne
znanju
od
direktnog
suo(i
slutnji)
za
nj
ega
je
nepQdnolj
ivije
.
enj a sa istinom, ma kko, poniavajua ona bila. Otud dolazi
.
povrnij
em
itaocu
ambivalentan
odnos
pi-erna
znanj
u
koji
.
.
,
. moe delovati kao parado'ks: ' Nagiaeno racionalistiki i zdra, 'vorazumski Lavkraft kao da nam, u uvenim poetnim pasusim,a "Zova Ktulua" , sugerie da je suvie znanjft
neto loe. A

'

,
,

"

.'

>

,
,

'"

5 9.8

.
,
,

./
,\

. . .

. '- Hl .

tlo

, P 0 C;; 0 Y O R

i"" ' !'. .IJ-" i&t} ;:

;t , ::;ol.

opet, svi njegovi junad, svesni rizika, uputaju se u kbmpletisve do poslednjeg delia, bez
, ranje sagarice; uporno je slaui
'
. obzira ita. posledice, hrlei sa nekom vrstom inteiektualnog
mazohizma' ka s(lznanj u koje e ih na kraju izbrisati. Kod Poa
mila"zimo junake koji su nedvosmisleno progonjeni mranom .
sPQzm.ajpin. o sebi samima, ali SLJ i svesn? predati toj progonjenosi, pr o dubljujui je II klaustrofobinoj samo-izolacij i, ' po
put ortQg koj i pati od zubob o lj e i ne moe odoleti da jezikom
, ispipafa obolelo m.esto : Kod Lavkrafta, protagonisti kilO da
.
'
, bee ",O',!1 samih sebe u "objektivnu'.', nesebinu pQtragu, samo
, ( j a pi 'se':na kraju suoili sa uasom, koj i je objektivni' kotelativ
. o,nbg. unutarnjeg, linog
zaboravljenog ' i pqtisQ.utog. '
I kod Poa i kod Lavkrafta se, tak'o , ist1.'a.ivanj nep0zn;:t.
tog na kraju svodi na istraivanje samoga seb : i, u ' oba slua- '
ja, no to se ot)zriva nij e ni najmanje prijatno. Ali prijatnost
je za oboj icu sasvim. irelevantna: iskrenost i . dubina nj ihovih
, potraga za saznanjem ono je to .im 'daje snagu, i to njihove
rezultate ini rezonantnim i za druge itaoce, mnogo decenija
i vekova kasnij e. Poje, pre svega, posma,trap ,o gledalo u potra
zi za avolom pervrznosti; Lavraft se, umesto toga, zagledao u povrinu okana i' odraz nonog, zvezdanog neba u njesamo da bi u'lom odrazu i sam prepoznao neto 4uQo ,
mu
ko lino. Otud' i vrhunski horor nj egovil} pria : od uasa ne ,
moe pobei, jer su nj egovi koreni ve uJ}utar tebe samoga .
U meti se stoiki nositi sa tom spozncUom jedina je u,metnost u
ZlvotU.
. Zato je Lav kraft neumorno propovedao otvoreno ,suoa
vanje sa neprijatnim istinama, i stoiciz,ain u njihovom trplje- .
l
jU:
?ez m itopoetikil:t fantazama i antropocentrinili samoza " ,' "
,
. ;
. varavanja koja j e sistematski ruio.
.
Ko zna svretaK ovog:a? On o to se izdiglo moe PQto
nuti, ' a ono tq je 'p otonulo moe.. s:e izdii. Ogavnqt
, vreba i sniva u dubinam'a , a trule ' e iri kroz nahere" . . ne gradove ljudske . Ono vre'me e doi
ali, ne "mogu i ne; mem o {ome da mislim ! Moiin se da, ako ,.a,
nadivini ovaj ' rukopis, rpoji ' izv:r:-itelj i staye oprei ' is
h
rahro.sti
i
pobrinXk
se
da
ga

drugo
ljudsko
oko
pred
'
. .'
.
, . n e id i.'( I ;Z O V I\tu lua ") '
,

'

,, 4

a.

1 -

_,j" .'

'

'-

....

'

..

./

..

"

'

. .'

,
,
,

'

'

"

."'"

.'

,,

..

"

'

\,

o'

J'.
,

'

, .
. .

.,..

. ..
.

. .

"

. ...

.'.

;n
Ali rukopis je te obznanjen, i110ni drugih' oiju " za:s e'
uPoznalo se ' sa
njenih, opinjenih, zastraenih, fasein iFanih
:
Zovom Ktulua i vraalo mu se P9ovo, i ponovo.
' " ."
' N dv,o doba hQTOl:a j,e ro.e no. ,
.

'

'

'

"

,
,

,
, .

"

. ..

" .. .

'y

...

=',

'O"

NEKRONOMIKON

"

6. DECA KTULUA. , .

...

' .

-..

..

Svakako se ne moe rei da je horor anr bio smesta transformisan LaykraftQvim uticajem. Stvari;" naprosto, ne delaju ,
' tako jednostavno. Uostalom, ni Po svojom transndencij9m , ,
gotskog balasta .nij e m9mentalno ugasio ' potrebu' ir?kih ' ita- '
lakih masa za baj atim i bezbenir'n gotsim romansama u
XIX (pa ak i u XX) veku, niti je odvra!io inferiorne pisce ,od
"
njihove proizvodnje. Ali, seme je bilo posejano. l onG je pro- .
klijalo: kod Bodlera, kod Birsa, kod . . . Lavkrafta. Taki? je bilo
i S4 Lavkraftovim doprinosom.
.
On je dvojak. Direktln i trenutan uticaj koj i je njegovo p.i
!5 anje imalo ee se .potencira, iako je on znatno inferiornij i.
J er, preuzimanje njegovih motiva i postupaKa kod savremeni
ka poput Augusta Derleta, F:ienka Belknapa Longa1 Klarka
Etona Smita (Clark Ashton Smith) i Roberta B10ha (Robert
Bloch) uglavnom je zavrav;:tlo bledim kopij ama, zaguenim '
zamornim epitetima iza kojih nije stajalo nikakv o ubeenje,
nikakav svetonazor. 22 Takoe; pozivanje na mnogobrojne ka
snije pasti i omae, kakve na primer nalazimo u ranoj fazi
, Remzija Kempbela (Ramsey Campbell), ili u nekolicini ranih
pria Stivena Kinga ['Jerusalemovo' a erusalem's Lot), 'Baka'
.
. (Gramma)" . . ], nee nam otkriti mnogo vie od mladalakog
entuzij azma u odavanju priznanja velikom. preth6dniku ,
Do znaajnij eg pomaka dolazi u osamdesetim i devedese- '
tim godinama XX veka, kada ' sa sve voin popularnou Lav- ,
kraftove pro:z:e, nastaje i. veliki broj tematskih antologija u ko- ., .,
j ima se moderni autOri oprobavaju u p isanju pria 'na lavkraf
tovske teme:. One svakako pokazuju da je Lavkraft nezaobila'
zan autor i da je imao odreenu ulogu u formiranju mnogih
od tih pisaca; takoe, one svedoe o savremenosti njegove tetnatike i mogunostima njene primene i u modernom q.mbijentu! velgraqu, sa likovima koj i J;?is,u nuno povueni ue- .
njaci . Cinjenica. da praktino nema veeg .imen,a na polju fan
tastie 'koje nij e napisalo bar jednu lavkraftovsku priu svak'a:
ko potvruje znaaj ovog pisca i njegov uticaj .23 '

'

'"

22

,
,
,

. 23

..

60D

'

;J

Neka 9d veih savremenih imena horora i fantastike su se u nekoliko na- .

vrata okuala u p isanju lavkraftovske proze:. Kim Njumen (Kim Newman),

Qvo va,i u neto manjoj meri za K.E. Smita, koji j e u svoj i m najboljim pri
ama uspevao da prie najblie Lavkraftovim koncept i m a i kosmicizmu
vizij e od svih nj egov i h savremenika, pa i broj n i h po,tonj i h sledbe n i ka
(strogo gledano, Smit je s.voj' stil i nazore formirao pre susreta s Lavkrafto
vom prozom, nadahnut pre svega pozijom i prozom dekadenata iz XIX
'veka) ; na alost, veina Smitovog opusa ipak je okrnjena btoj n i m pona
vljanjima i esto zaguena nedovoljno knjievnom prozom . .

'.

"

...

r O C;; O V O R

-----
.
-------------------
--

Ipak, daleko znaajniji dokaz Lavkraftovog uticaja moe

mo vid.t kod pisaca koji su, osim manje-vie rutinkog vaskr
;;avanja .z abrailj enih kultova i boanstava sa neizgovorljivim
imenima kod svojih 'kolega, imali na umu i ne,to ozbiljnije,
dublje. Oni: u se, zapravo, poza.b avili intelektualnim i duhov- .
.
nim \onotacijama Lavkraftove proze. o su pisci koj i su esto
u potpunosti zaob.i lazili prel?oznatljive lavkraftovske motive,
ali su ' . to je daleko vaI}ije
uvali i nadograivali njegov
duh
.
Proster'
ne
dozvol
j
ava

podrobniju
analizu,
ali
pominja
,

, nje njillOvih imena neka bude dovolj no tragaocima za istinskim naslednicil?a Lavkraftovim, kakvi su : Frie Lajber' (Fr!tz
Lelber), Remzi Kempbel, T. E . D . Klajn (T E. D. Klein), Alan '
Mur (Alan Moore), Grant Morison (Grat Morrion), Fred
Cepel (Fred Chapel), Dejvid Konvej (David Conway), Brajan
Hod (Brian HQdge), i Tom as Ligoti (Thomas Ligotti) . Po
slednje n avedeni se ak moe smatrati najvernijom mod er' nom inkarnacijom Lavkrati:a, kako po svom autsajderskom i
votu, tako i po vrsti pria kojima iskazuje svoje jednako mra.ne, kosrnike nazore,

.
Lavkraft je sebi odavno obezbedio mesto izvan zabrana
'
kulta, i postao neraskidivi deo pop-kulture . Omai njemu mogu se nai u rok, metal i industrial muzici grupa poput /3lack
Sabbath, Blue Oyster Cult, Cradle of Filth, Eniombed, Evil's Toy, Fi- .
elds of the Nephilim, Forma Tadre, Metalli,ca, . Morbid Angel, The- .
rian, Tiamat, Vangelis kao i u tonalno jo daleko bliim rad<?vi
in a bezbroj nih manje poznatih dark-ambient grupa (radovi
nekih od potonj ih nalaze se u kompilacijama poput rei to na
zvane A Tribute to H. P. Lovecraft). Stripove po nj egovim deli- .
"
ma; li barem inspiris.ane njegovim motivima, radili su vrhuu-'
.
ski majstori te umetnosti kakvi su Riard Korben. (Richard
C <?rben), Berni Rajt&.0p '( Bernie Wrightso n), Adolfo Breia
(Adolfo Breccia), Filip Druje (Philippe Dri ll.et), Don Koultal:t
Gohn Coulthart), Majk M injola (Mihal l\1ignola), Alan Mur i .
Grant MOl'ison. U svetu slikarstva l ilustracije uticaja je previ
e da bi se i najvanij i nabrojali, ali posebno treba i stai r d6',:,e Virdila Fif!leja (Virgi Finlay), Hans Rudi Gigera i DL K..

Br<uan Stejblfol-d ( Brian Stablefol'd), Koh n Vilscin (Col in Wilson), M ajki

M aral Smit (Michael M ,\rshall Smith); Nil Gej men (Neil Gai!uah), Popi Z.
. Brajt (Poppy Z. ' Brite), Gehen Vilson (Gahan, Wilson), Brus Sterl ing (Bru- . '
ce Sterli n g), Din ,volf (Gene Wolfe)" Har1all E lison ( Harlan. Elison), D?on
PeJan (John Pelan), Ketrin Kiernan (Catherine Kiernan ): Tim LeboD (Tim
Lebbon), Karl Edvard yagner (Karl Edward Wagner), Filip Hoze Farmer
. (Philip J oze Farmer), C<una MjeviI (China M i eville), Riard Lejr,non (Ric-
hard Laymon), Edvard Li (Edward Lee), Stiv Rasnik Tem (Steve Rasnic .
Tem)" Mark Gadbqrn -( Mark Chadburn), i mnogi drugi.

oo

"

'.

'.

. 60 1

..

. '.

'

'Clf;io(r, ,.,z;

O,

:
..

..

.
. .

... .od\1

....

-if ",
'" ""
. ....
.

. -

.
,

...

':l'-<

.. tit...

""

. "",.o. ,.. "

.

.: .1:. ...
"

N E K R o N o Iv\ I K o N

<.

Potera

a.

K:: Potter) . Nj egova dela ( made:) vakako,' na p ovr.

an, poj edpo s tavljen nain) rasp:r;ostranj enq, su i kr9z. broj ne , "
RPU ; ( Role Playing Games) i video igre koje, up rko svom in
fantilizrnu, i.maj u veoma veliki znaaj u. " re gr'utQvanju novih
. poklonika Ktuluovom kul tu dok su jo' mladi . . . . . ..
""
Na polj u fil ma, n.a a lost ,. Lavkraft,' n ij e za dovdlj av,aj'ue
tretIran, bar kada su u p i tanju ?i.rek,tne aap tacij e' .nJegov i h
.
dela pi oiti omai, uprkos poj edinih r,eis.e r ij a , imena isu

zanem arljiva : Roder Korman ( R ger Corman, -I? 'O.[l Kr- . ,

pen ter a o h n Carpent er); Den O Benon ( Dan O Bl,'1non).:.; :.':"""
.
S ij u art Gordon (Stuart Gord o n ) , Sem Reimi (Sam Ra.i m i ) , . :) ; .
'\t .
Braj an Juzna '(Brian Yuz:na) i drugi , Bez obzira na brojku :',od
bar p e des.etak fil mskih' adap tacija koj e se j aso p ozivaj,u na
.
Lavkrafta; tek nekolicina nj ih moze se p ohvaliti da j e u bitni
j oj meri uspela da prodre iza puke eksploatacij e i.y opisnih
motiva, i prome ih istinski l avkraftovskim duhom.' "Pomena
,s u vredni filmovi " Re-Animator" ( Re-AnimatG.l', 1 984) i "Da- ,.
gon" ( Dago n , 2 0 0 2 ) Stj uarta Gordo na, ,; Hemo.globin:.' (H ei
moglobin a : k : a . Bleeders', 1 997) Pitera Svateka (stenario De
na O$enona, prema prii "Vrebajui s trah " ) , omnibus "Nekronomikon" (N ecronomiko n , 1 994}, i francuski film
, " "Malefique" ( Eric Valette, 2 004); a u manj oj meri i " U ustim.a
ludila" ( I n the Mouth of Madness, 1 995) Dona Karpentera i "
.
, "Vaskrsli" (The Resurre.td, 1 992) 'Dena O' Benona.
. Znatno uspelije oivlj avanj e Lavkraftovog duha nalazi se
'
u filmovima koj i se na nj ega ' ne pozivaj u direktno, ali svejed- ,
no ovap louj u kosmiki uas i telesili h oror rta ' nesumnj ivo ' "
lavkraftovski naIn : - ksenofobino'-neprij atelj ski :i anti -ljuds1,zi " ,
kosmos "Osmog putnika" (Alien, Ridley Scott, 1 979) i tuin- '
, ski organicizam kaj i podriva i otuuj e i na sopstveni, u " S t:voru" (The Th ing) pona Karpentera, iz1 982 , .'
. .

'

"

"

.'

..

\'

,.

'

"

"

'.

"

.
'

,
'o

Mogli bismo se sada zapitati : u erpu j e tijna Lavkraftove .

'sve \iee populal:nosti
ak i sada., Kq,a smo ' zakoraili, n XXI '
vek? Jer, danas nj egovi sav.remenici i kolege ii " pulp" asopi>
sa, poput Roberta E . Hauarda i Klarka . E . Smil'a,. obitiv<Du je- '
dino u uskim okvirima kulta ,oboavalaca, j ednako daleko od
. . akademika kao i od 'iroke pubike. Kako j mogue da toliki
broj prouavalaca, kao i obinih italaca, uspeva da Lavkraftu
l'
. , oprosti preteranosti mestimino l}eizbruenog, stila i ne.ume.renog gomilqnj a prideva koj e b i " u svakom qnigom kon:teks tu" bilo neopro s tivo ? Oqgovor se sam 'naiPee : vkraftovi
: ' .. n.e obuzdani e piteti kakvi su "uasno", ,,grozno" , :,odvra tno" ,
"bogohulno", "m onstruozno", "p ogano " , "nei skazivo " , "vr:i-

'-.

'

'

"

"

'

'

!'....

,..

'.

, \

I
,I

'

;
o

..

602

, .

'

..

. . "" .
.

,
,

'
,

,
o

,
,,

, <

bio.

I" O C; O V O R

'

tee" iza i ispod sebe sakrivaj.u nesumnj ivu, i vrlo rewnantnu

supstancu. I upravo snaga te supstance zalog je nj egove veno
sti: sup's'tince snaene inkantatornimjezikom i repetitivnom
frazeologijom koji Sl'['esno naputaju ovozemalj ske, zdravorazumski-pragmatine ciljeve jezika za p\lko opisivanje i prepi- .
sivanj. Nj" egov je jez-ik promiljeno doveden do ivice izraza,
do iyiceJeferentnog i iskazivog, jezik napet do pucanja u 'potako bitkuajt(dajzrazi onb to je jedva i poj mljivo, a opet
.
'n o i nezlOpilazno z;a imenovanje.
Eidente manj kavosti Lavkraftovog stila iz prspektive
-;) ep 1t' 'kn:j ievnosti svedoanstvo u ne toliko Lavkraflovog
?pisa}elj skog neumea koliko ogranienosti ljudskog izraZa .
kao takvog, suoenog sa. ponor"im a i bez d'a,niina' daleko od
. svakog iskustvenog referentnog sistema, "i li barem :onog koji .
poiva na budnom iskustvu. Lavkraftov jezik esto ovaplouje, .
a ak najslabijim primerima makar, upeatjivo nagovetava
, upravo muliku haotinost iracionalnog, aloginu smislenost
bizarnog i grotesknog, poeziju i mistiku groznog i uasnog u
sri onostranog. Intenzi te.t njegovih pokuaja, i velianstve.:
nost njegovih uspeha (pa ak i polu-uspeha), pruaju mu ube
dlj ivost i snagu magnituda nezamislivih piscima horora sa a'
leko skromnij om imaginacij om ili ambicij om, kolegama sa
tenijim, j ednostavnij im i moda a i, "lepim" stilom. To j e'
.
tako ba zbog Lavkraftove oslonjenosti na san i vizijll: kao na
stvarnost veu i veniju, esencijalniju od iluzionistike povrine .
,
koju veina prihvata kao supstancu "stvarnosti " .
'
"Such stuff that dreams are made of'
da pozajmimo
Hjustonovu a ohn Huston) parafrazu Sekspira
esencij a j e
Lavkraftovog pisanja : snovi su mastilo kojim se njegovo pero . '.
napaja, to je stvarnost koju to isto pero u sebi transfigurie U '
oblija koj'} e prevazii femernost snenih lutanja i ' dosegnu- '
ti snagu i mo arhetipi, Otud i povremena "sirovost" njego- ,
vog izraza potie iz njego.v e autentiposti, : poput neizbrue
nog ali ve basnosiovnog, dij ammta tek izvaenog iz najdu
blj i h , n ajcrnj ih mdarskih jama. U krajruoj ' instanci , nj egovi
,dijamanti, ak i kada su nedovoljno oQraeni" daleko su vred:.
niji i trajniji oq veto oblikovane, ali krhk biuterije njegovjh:
nominalnih orga po anru, koj i s'u se 'izvetili ,u , baratanju
svetlucavim kamenjem na bezbednoj , ne-personalnoj , povri' ni" nevoljni i nesposobpi da se odva'e na silazak 'u duboke ja
me u koji ma je Lavkraft nalazio.i na, svetlo donoio 'voje dt:a
gulje. Nesavrenost alata kojim' ov pisac barata nesavrnost
.
je na koju smo svi mi osu'eni kadgod pokuamo da pojmimo
i reima iskaemo neto to prevazilazi banalnosti nae ovoze

I':

"'

'

"

, 603 ,

,
,

'o

.
-

-----

'
.

'

'

.. _ .

'

-..
" ..

....

NEKRONOMIKON

"

maljske, budI1e egzistencije i svakodnevnog i?kl;l stva. Zao i on

sam mestiID.ino naputa puku refrencijalnostjezikq . preuzi- ,
ma iritonaciju mistika, okultiste, svetenika, amana nj egov
jezik postaje apevanje, prizivanje, deo j e dnog sloenog ritua
' la transrnutacije u kome mastilo postaje krv bogova, p p !r .
prerasta u oive1o, pulsirajue tkivo stvOl:enja koja p)Znajem.o '
samo iz snova, a izmeu tih frenetinih redova na vrhunctl ri- '
tuala Qtvaraju se ponori koj i u vrtlogu opuzimaju itaoca i PTe- .
nose ga na, drugi plan bivstva.
Stoga n e treba da udi ' to je Lavkraftovo i me nezaobila:. r',T:,
zno u svakoj ozbiljnij oj studiji ne samo andergraund-knjiev- ...
nosti, ve i u onima posveenim okultizrnu, mistici, drogama,
kontra-kulturi, teorij ama zavere i slinim milenaristikim '
"znacima vremena" . Niti e nas zauditi to'je ovaj pisac naj
vee trenutke popularnosti doiveo upravo krajem ezdesetih
i poetkom sedamdesetih, kada je interesovanje za subverzivne sadraje na Zapadu bil o najvee, niti to je drugi tala's njegove sveprisutnosti doaC? \l d.evedesetim, zajedno 'Sa novim,
j o dekadentijim fin-de-s.iecle-om, sa iznova probuenim atavi
zmima na krahu jednog milenijuma i pragu novog. Apokalip
tinost njegove proze svrstala ga je rame uz rame 's a drugim
guruima apokalipse kakvi su Vilijem Barouz (William Burro
, ughs), Br.ajon Gajzin (Brion Gysin), Ostin Osman Sper (Austin Osman Spare), Alistel7 Krouli (Aleister Crowly), Timoti
Liri (Timothy Leary), D. G. J?alard (J . G. Ballard) , Karlos Ka- : , .
staneda (Carlos Kastaneda), H . R. Giger"i Miel Uelbek ( Michel Houllebecq). ,
.
....
Ono to ga pove zuje i spaja sa ovim umetnicima-mistici-. ,
ma jeste ekstremizam razraene, . kompleksne vizije unitenja
kovencionalne, " zdravorazumske" stvarnosti i svih institucija,
svih "zl!anja" i sv:eg morala na oj utemelj enim . Eksplozij a : ,
J ezika i prodor snolikih slika oliavaju, li delima ' svih , nj ih,
slom jelRog koncepa poimanja uniyerzuma i ovekovog me- .
sta U njemu
slom tzv. "objektivne" stvarnosti: slom dobra
i zla, lepote i sklada, ' slom sistema Zapadhe kulture i nagov'e .
taj njihove transrnutacije, ili zamene neim potpuno drugim .
"Ludilo" kao legitiman (i moda neizbean?) oblik svesti : ira
cionlno kao veliki okean iz koga se sve izdanije crpu ideje i
:. . vizij e : subverzija svih vrednosti) amoralizam i fascinacij a
;;zlim" i "demoskim" . . . samo su neki od inilata apokalipti
nih spisa, i slika, pomenutih vizionara. Lwkraftovo mesto meu nj ima neosporno je, to je oito kako prouavanjem unu'tarnjeg kontinuiteta ili blizine sa ovim autorima, pa i direktih
'referenci i omaa, tako i u pukim preli stavanjem publikacija

....

'

'

"

'

"

604

"l.

'

\
,

...

..

P O t; O Y O R

kulturno-subverzivne provenijencije u ij i m sadraj ima i in

. '
' . deksia navedena imena po p ravilu obitavaju iajedno. Lay
kraft s( iako j-avlj a kao vrhovni rec apokalipse i " anihilacije
"ovog odvratnog gr0blja univerzuma" . .

I svega ' reenog i nagovetenog, neosporno je kljuno

metq k.oj besmrtni gospodin iz Provide ns a zauzima u e,iolu

ciji hOTora i naurie fantastiKe, ali
jo bitnije
u evolucij i
m6deynih ,.ideja koje u'mnogome prevazilaze polje .knj ievno " sti . U ?ivos(i delotvornost njegove najbolje proz sada moe
'"da St; uveri svaki italac ponaosob . Knj iga koju drite u svojim
ql karna trebalo bi da govori i deluje vie n go b ilo :kakva aria
liza, i zato ovde, na rubu iskazivog i imenov nog, stajem .
Ba zato to j e proza esto nedovolj na da prenese adekvatnu ideju i emocij u, ini se da nema boljeg naina da se
ovaJ pogovor okona nego zavretkQm dirlji.ve pesme kojom
se Klark E ton Smit oprostio od Lavkrafta dobivi v e s t o
njegovoj "smrti".

Pa opet ti nestao, nisi

.
Nit' si sasvim predat snima i prahu;

Jer ak i

"

.
Na ovom usamljenom zapadnom bregu Averonje
.
Koji telom svojim nikad posetio nisi,

Susreem ja prikazu tvoju, mudru i svesnu,

, Carobnije mraan, druidski kamen

A u mome umu ti si zauvek prikazan

Kao u carobnjakdiJOm ogledalu; .

I sa stranice duhovne tvoje rune n.ikada :neee. biti izbrisa ne,

, Prisustvo neko to ne odlazi, plemenito i uzvieno.

Sjajnija je zbog tebe prolena trava,

'.

. }

"

'.

- .

'
.

"

--

'

605'

' .

----,----.'

"

, BELEKA o PRIREIVAp,'

"

.
o

1"-

..;.

. -

">

'

. . .

n :anOVI-C '

--" e .an,

"

,O

..

'
.

"

"

,.

oen
1
9'73,

,Niu,
Diplomirani'
filolgg
za,
engleskfjezik
.
.
i knjievnost (u i zradi magistarski. rad 'Gotski Jl10tiiVi II "
delu ' E, A. Poa). ,Radi kao asistent na Nikom uhiverzitetu,
..;.c
.. .
, prdmet : Atnerika knj ie:,nost, Stalni filmski o ritar,
. : , <t':' . . .
'
Pdpboksa Wl
vW,popboksotom) .' Prikaze filmova i knj iga o
..
,
Fu
'.
'
.. '
sajtovima
Kung
filmu
6bjavl
j
\lje
na
engleskom
jeziku

.. '.... "'.
.. ..
C lt Cilt.; ma (www.kfcciiH:ma . com) .i B'eyond Hollywood ' "
. '
.
. (www.be ondholl ood .com). ObJavljivao filmsize kritike,
,
;
es'eje
i
raLke
prie,
tl asopisi0a ,P, rlJ.b;, Ulaznicr1, Sveske, . ,,:
.
*'*' i ' >
.
;
:
Leidpis
Matic{Srpske,
Gri.{dina,
fljm.fi
;
Plu;
'i)istovim'
EVfopa,!
"
"
.
,:
"
:
.
. ' .. .
.'
.
.
.
Njegovi
eseji
nalaze
se
u
inostra.

Dhevnik,
-Beton,
Pressing
"
.
.
.
.
. ,
,
" : '. . nim zbrnid!na 1 OO Euiopen Horror'Filri1s (BFI, London ; ' 1 0
', :, ,. : 2007;k501 Movie Diretors '(Quintet, Londo:b. 2007), 1 01 :
, . 01 Science 'Fiction Fi?ns (Barron's:
J
,)
l
ew
Yoik;
'
,
'
.t"
"
o

.'

..

ct-

'"

..

..

., -

<

-;

..

'

"

'

:
'"

. ,

"

.'

"

_ .

..
.

-f .... .. ..
n

"

'

'
o

.
,

F99' '

'0 ,

<>

"

'

> 0.

\.

..

'"

. '

'

..

"
'
e

,;

,
..

..

..

. 1 '. .1

(l.decije
'. ' te'

"
'

"

'

fttin(j, ",
.

"

0<

.
"

",.;1

.,..
*.

'

.. ,

'

, , : ; ji, (
,
Zaj
e,ar:
':,. ... Matkovi'
p(J6
Studi
j
{t

w
(
e
.(N1li
fi"
,
.. '1 "
'
,:
:
,,,,:
2
008)
i
h9r:or
ro
hah'
N
aivd
(Prosvtta,
Ni,"
J
,

'
<
"
O:
'
o1ji
'
l
"najb
u;
it;k
b
l,<.F
U
vl'l
ie
knj
ju
o,
n}lJ
za
.
.

.
,
SAD
(2093.
J
FDf'
na
tJnfverzitetu
X
lifornije
'u
Brkli
j
u,

.
,
..
.
' . . ", 2004} ril'ediq hjige lYe,.kmomikoi:b '{Eeret Mdia.,"Beo" ,
.

:.

('Kd, Ni, '2007)', Fq,ustovski ekmn: Gtvo na filmu ' .

,,
;

'

. ' . ) " Objavlje'ile 'knjige: U or:dirn&, korofi:,srpsk\ '" "

'

, . ,. 1}. Upoc!enje rntC!i4t,i (Youth ' Rising,

.',. .,

,,

"

..,

<
.
,

o,

'.

"

..
. ..

"

"

i
I

", ,
<
.

'o '

"

-J
,

..
,

< "

'

"

.,:

,
.. ,."

'

. .

'

"

.k
' ':"

'.' .. ..:". N

"

,' .... .. ....

..

..

"

:
4

. .\: '.
!
..

..0....

..

"

..

..
....
..
,

"..l<

'" ..