BIQANA POPOVI]

IVANA CMIQANOVI] KOSOVAC

PRIRODA I DRU[TVO
za tre}i razred osnovne {kole

DRAGANI]
BEOGRAD, 2007.

RECENZENTI:
Prof. dr Budislav Tati}, profesor Beogradskog univerziteta
Marina Drndarski, profesor O[ ,,Drinka Pavlovi}
Svetlana Pavlovi}, profesor razredne nastave u O[ ,,Radojka Laki}
ZA IZDAVA^A
Miodrag Dragani}
GLAVNI UREDNIK
Jovan Zivlak
UREDNIK IZDAWA
Radivoj Nikolajevi}

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i

upotrebu ovog uybenika u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj
6-00-00245/2005-06 od 29. 7. 2005. godine.

isbn 86-441-0681-3

Uybenik Priroda i dru{tvo

za tre}i razred namewen je
qubiteqima prirode, ekolozima,
istra`iva~ima, mladim nau~nicima,
vama malim-velikim qudima.
Autorke

Uradi zadatak

Saznaj vi{e

Priroda

Izvedi ogled

dru[tvo

sadr@aj
Putujemo na[im krajevima
REQEF I VODE................................................................... 6
ORIJENTACIJA U prostoru................................................. 8
plan................................................................................ 10
geografska karta........................................................... 12
moj kraj......................................................................... 14
reqef mog kraja............................................................. 16
vode mog kraja............................................................... 18
sTANOVNICI MOG KRAJA.....................................................20
naseqa u MOM KRAJU........................................................22
MOJ KRAJ NA geografskoj KARTI...................................... 25

svi qudi rade

delatnosti qudi............................................................26
SELO GRADU, GRAD SELU....................................................30
HAJDE, SVETE, BUDI DETE.................................................32
PRAVILA PONA[AWA.......................................................... 34
PONA[AWE U SAOBRA]AJU..................................................36

putujemo kroz vreme

DAN, GODINA, DECENIJA, VEK.............................................38
BLI@A I DAQA PRO[LOST.................................................39
SVEDOCI PRO[LOSTI........................................................ 40
@IVOT NA[IH PREDAKA..................................................... 42
LIKOVI IZ NARODNIH PREDAWA.......................................... 44
na[i ZNAMENITI qudi..................................................... 45

ne`iva priroda
priroda.......................................................................... 46
SUN^EVA SVETLOST I TOPLOTA - uslov `ivota........................ 47
VODA I DRUGE TE^NOSTI . ............................................... 48
VAZDUH............................................................................ 50
kretawe VAZDUHA............................................................. 52
voda i vazduh - uslovi za `ivot................................... 54
ZEMQI[TE uSLOV @IVOTA.............................................. 56
VREMENSKE PRILIKE......................................................... 57
veza @IVE I NE@IVE PRIRODE.......................................... 58


4

@IVOTNE ZAJEDNICE
@IVOTNE ZAJEDNICE.......................................... 60
[UME................................................................. 61
LISTOPADNA [UMA.............................................. 62
^ETINARSKA [UMA.............................................. 64
[UMA JE NA[E BLAGO.......................................... 66
^UVARI [UMA...................................................... 67
LIVADA.............................................................. 68
LIVADA JE NA[E BLAGO...................................... 70
^UVARI LIVADA.................................................. 71
REKA.................................................................. 72
JEZERO I BARA................................................... 74
VODE SU NA[E BLAGO.......................................... 76
^UVARI VODA...................................................... 77
WIVA................................................................. 78
POVRTWAK.......................................................... 80
VO]WAK............................................................. 84
VINOGRAD.......................................................... 85
PARK.................................................................. 87
materijali
osobine materijala......................................... 88
UPOTREBA MATERIJALA........................................ 90
posmatramo promene......................................... 92
SVE SE KRE]E.................................................... 94
VRSTE KRETAWA.................................................. 95
OSLU[NIMO KRETAWE.......................................... 96
vazduh nas [TITI............................................. 97
MAGNETI............................................................ 98
NAELEKTRISAWE................................................100
provodnici STRUJe.......................................... 101


5

REQEF
Reqef je izgled zemqi{ta. On mo`e biti
ravni~arski, brdovit i planinski.

Ravnica je ravno ili blago

zatalasano zemqi{te bez
uzvi{ewa.

Uzvi{ewa

Bre`uqak je
najni`e uzvi{ewe.

Brdo je uzvi{ewe
do 500 metara.

Planina je
uzvi{ewe iznad
500 metara.

Svako uzvi{ewe ima podno`je, strane i vrh.

Podno`je je mesto sa kog po~iwe uzvi{ewe.
Strana je rastojawe od podno`ja do vrha. Strane mogu biti blage i strme.
Vrh je najvi{i deo uzvi{ewa.

Klisura je
uzana, duboka
re~na dolina
strmih strana.
Kotlina je
prostrana
ravnica izme|u
planina.
Zaokru`i kakav je reqef tvog kraja: a
 ) ravni~arski
b) brdovit
v) planinski


4

I VODE
Vode u na{im krajevima su potoci, reke, kanali, bare i jezera.
Potok je mawa, a
reka ve}a teku}a
voda.

izvor

Izvor je mesto gde

voda izvire iz
zemqe.

izvor

reka

potok
ka

o
it

pr

Tok potoka ili

reke je wihov put od
izvora do u{}a.
U{}e je mesto gde se
teku}a voda uliva u
drugu vodu.

u{}e

u{}e

Kanal je teku}a voda ~ije su korito prokopali qudi.

Bara je mutna staja}a voda koja ispuwava mawe
udubqewe u zemqi.
Jezero je bistra voda koja ispuwava ve}e udubqewe.
Begejski
kanal

Napi{i koje vode postoje u tvom kraju. __________________________

_______________________________________________________________


5

ORIJENTACIJA
Kada odre|ujemo strane sveta u odnosu na mesto gde stojimo,
ka`emo da se orijenti{emo u prostoru.

Ana je instruktor izvi|a~ima

koji su na kampovawu. U~i ih
da se orijenti{u u prirodi.

Sunce izlazi na istoku.

Kada desnu ruku usmerimo
ka suncu, leva ruka }e
pokazati zapad, gde }e
sunce za}i. Ispred mene
je sever, a iza jug.

U prazna poqa upi{i strane sveta. Ovo su glavne strane sveta.

Na kojoj strani sveta se nalaze: drve}e ________________

kamp _________________

planine _______________

potok _________________
Upi{i sporedne strane sveta.
Sporedne strane sveta su izme|u
glavnih:
severoistok,
jugoistok,
jugozapad,
severozapad.

____________
J


4

____________
S
____________

____________

U PRostoru
ORIJENTACIJA POMO]U KOMPASA
Kompas je sprava pomo}u koje odre|ujemo strane sveta.
Da bismo odredili strane sveta, kompas postavqamo u vodoravan polo`aj.
Magnetna igla je pokretna. Jedan wen kraj, koji je obi~no plave boje, uvek
pokazuje sever. Kompas okre}emo da bi se plavi kraj igle i oznaka za sever
poklopili. Kada znamo gde je sever, ostale strane sveta lako odre|ujemo
pomo}u wihovih oznaka na kompasu.
Pomo}u kompasa odredi:
{ta se nalazi u tvojoj
u~ionici
na istoku ___________________
na zapadu ___________________
na severu ___________________
na jugu ______________________
{ta se nalazi u okolini
tvoje {kole
na istoku ___________________
na zapadu ___________________
na severu ___________________
na jugu ______________________

Kompas se koristi
u celom svetu. Zato
je dogovoreno da se
strane sveta na wemu
obele`e po~etnim
slovima wihovih
naziva na engleskom
jeziku:
N North (sever)
S South (jug)
I East (istok)
W West (zapad)

Za obele`avawe strana sveta

koristimo i po~etna slova naziva
na na{em jeziku.
Glavne strane:
S sever
J jug
I istok
Z zapad

Sporedne strane:
SI severoistok
SZ severozapad
JI jugoistok
JZ jugozapad


5

plan

u~ionica

plan u~ionice

{kola

plan {kole

naseqe

plan naseqa

Plan je umaweni prikaz objekata gledanih odozgo.

Nacrtaj plan svoje u~ionice.

10
4

Plan naseqa
1

Plan naseqa je podeqen na redove i kolone koji obrazuju kvadrate.

Redovi su ozna~eni slovima, a kolone brojevima.
Na pole|ini svakog plana naseqa dat je spisak ulica po azbu~nom ili
abecednom redu. Uz naziv svake ulice upisani su broj i slovo kvadrata
koji ozna~avaju gde se ta ulica nalazi u planu.
^ubrina ulica je u kvadratu V2. Prona|i je.
Koji trg se nalazi u kvadratu B3? ____________________________
Koje ve}e ulice se nalaze u kvadratu V3? _______________________________
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________

11
5

geografska
Geografska karta je umaweni prikaz Zemqine povr{ine.

Ravnice, uzvi{ewa i vode na geografskoj karti prikazani su

kartografskim bojama:
vode plavom;
ravnice zelenom;
brda svetlobraon;
planine tamnobraon bojom.

vode

ravnice

uzvi{ewa

Da bismo se slu`ili kartom, moramo poznavati kartografske znake:

vi{e od 100 000 stanovnika

od 50 000 do 100 000 stanovnika

autoput

od 25 000 do 50 000 stanovnika

od 10 000 do 25 000 stanovnika
od 5 000 do 10 000 stanovnika
mawe od 5 000
Svaka geografska karta sadr`i:
Naziv teritorije koja je prikazana.

Legendu sa kartografskim znacima.

12
4

karta

Na geografskoj karti gore je sever, desno istok, dole jug, a levo zapad.
S

J
Prona|i na geografskoj karti svoj kraj. Upi{i u kvadrate naziv
svog kraja.

13
5

moj
Naseqe u kome `ivi{ i wegova okolina ~ine jedan predeo teritoriju.
Vi{e susednih predela predstavqa tvoj kraj. Na{i krajevi se razlikuju po
reqefu, vremenskim prilikama, naseqima, stanovnicima, po poslovima
koje qudi obavqaju...
Naseqa u mojoj okolini

Moje naseqe

Moja {kola

Moja porodica

Ja

Napi{i prvo svoje ime i prezime, a zatim redom, iz pravougaonika u

pravougaonik, zadata imena i nazive.

14
4

kraj

Nacrtaj sebe, svoju porodicu, {kolu, naseqe i okolna naseqa.

15
5

reqef
Najve}a ravnica se nalazi u Vojvodini. To je deo Panonske nizije.
Ravnice se prostiru i
pored reka: du` Velike
Morave je Pomoravqe,
pored Drine Podriwe,
u dolini Timoka je
Timo~ka krajina.
Ima li ravnica u tvom
kraju?

Najve}a kotlina je Metohijska.

Uporedo sa wom prostire
se i Kosovska kotlina.
Mnogi gradovi su sme{teni u
kotlinama: u Po`e{koj kotlini
nalazi se Po`ega, u Vrawskoj
Vrawe, a u Ni{ko-aleksina~koj
Ni{ i Aleksinac...
Da li se tvoje naseqe nalazi u
kotlini? U kojoj?
U Panonskoj niziji su niske
planine Fru{ka gora i Vr{a~ke
planine. Ju`no od Save i Dunava
prostire se brdski predeo,
[umadija i planinski krajevi sa
sredwim i visokim planinama.
Koja se uzvi{ewa nalaze u tvom
kraju?

Brze planinske reke udubile su

klisure, kao {to su \erdapska,
Grdeli~ka, Ov~arsko-kablarska
klisura.
Da li se u tvom kraju nalazi neka
klisura? Koja?

16
4

mog kraja

Unesi u geografsku kartu nazive ravnica, planina i klisura

svog kraja koriste}i podatke sa paus papira broj 1.

17
5

vode
Na{i krajevi su bogati rekama. Sava je
najve}a pritoka Dunava. Pritoke Dunava
su i Tisa, Tami{ i Velika Morava.
Velika Morava nastaje spajawem Zapadne
i Ju`ne Morave. Najve}a pritoka Zapadne
Morave je Ibar, a Ju`ne Ni{ava.
Reka Drina uliva se u Savu.
Koje reke proti~u tvojim krajem?
Jezera mogu biti prirodna i ve{ta~ka.
Ve{ta~ka jezera su napravili qudi.
Prirodna jezera su Pali}ko i Ludo{ko
u Vojvodini. Najve}e ve{ta~ko jezero je
\erdapsko na Dunavu.
Na reci Vlasini je napravqeno Vlasinsko
jezero, a na Drini jezero Peru}ac.
Ima li jezera u tvom kraju? Raspitaj se
da li je prirodno ili ve{ta~ko.
Neke vode su lekovite. Na
wihovim izvorima qudi podi`u
bawe, koje su kupali{ta i
le~ili{ta. Vrwa~ka Bawa,
Bukovi~ka bawa, Vrdnik i
Bawa Koviqa~a su na{e
najpoznatije bawe.
Koje bawe se nalaze u tvom kraju?
[iroke ravni~arske reke izlivawem su stvorile bare. U na{em delu
Panonske nizije nalaze se Obedska i Carska bara.

18
4

mog kraja

Upi{i u geografsku kartu nazive reka, jezera i bara u svom kraju

koriste}i podatke sa paus papira broj 2.

19
5

sTANOVNICI
U na{im krajevima `ive Srbi, Crnogorci, Ma|ari, Bo{waci, Albanci,
Jevreji, Romi, Hrvati, Makedonci, Rumuni, Bugari, Turci, Rusini,
Slovaci i drugi. Neki od wih ~ine ve}insko stanovni{tvo u pojedinim
krajevima.

Ko su stanovnici tvog kraja?

_____________________________
_____________________________
_____________________________

Truba~i u srpskoj narodnoj no{wi

Bugari izvode narodnu igru

20
4

Devojke u makedonskoj
narodnoj no{wi

MOG KRAJA
Svaki narod ima svoju pro{lost, govori svojim jezikom, po{tuje svoje
obi~aje.

Rumunska narodna no{wa

Albanci sa Kosova

Hrvatska narodna no{wa

Devojke iz Srbije u igri bu|ewa

prole}a

Crnogorci u narodnoj no{wi

Stanovnici na{ih krajeva `ive, {koluju se i rade zajedno po{tuju}i

jedni druge.

21
5

naseqa
BEOGRAD
Beograd je na{ najve}i grad.
Stari deo grada prostire se na sedam bre`uqaka. Novi Beograd je podignut u ravnici. Kroz
Beograd proti~u Sava, Dunav i Top~iderska
reka.
Centar je srpske kulture, obrazovawa, nauke,
privrede.

Beograd

GRADOVI

NOVI SAD
Na levoj obali Dunava, u podno`ju
Fru{ke gore, okru`en plodnim
oranicama Panonske nizije nalazi se
Novi Sad, najve}i grad u Vojvodini.

Novi Sad

NI[
U Ni{koj kotlini na u{}u Ni{ave u Ju`nu
Moravu nalazi se Ni{. Najva`nija je
raskrsnica puteva i od davnina va`i za
kapiju istoka i zapada.
Ni{

kragujevac
Kragujevac je podignut na obalama
Lepenice, na obroncima planina Rudnik,
Crni vrh i Gledi}ke planine. Centar je
[umadije i Pomoravqa.

22
4

Kragujevac

u MOM KRAJU

Unesi u geografsku kartu nazive naseqa tvog kraja

koriste}i podatke sa paus papira broj 3.
U kvadrate upi{i naziv naseqa u kojem `ivi{.

23
5

Ravni~arsko selo ima {iroke

ulice, koje se seku pod pravim
uglom. Ku}e su pored ulica, jedna
do druge. Iza svake ku}e nalazi
se dvori{te u kojem qudi gaje
doma}e `ivotiwe. Pored su ba{te
u kojima gaje povr}e.

SELA

U brdskom selu ku}e su udaqene

jedna od druge. U blizini ku}a su
povrtwaci. Brdska sela okru`ena
su vo}wacima i vinogradima.

Planinska sela imaju mali

broj ku}a, koje se nalaze na
obroncima, daleko jedna od druge.
U dvori{tima su {tale i torovi.
U blizini su ba{te u kojima se gaji
povr}e. Na padinama se prostiru
pa{waci i wive.

Ve}ina sela u centru ima {kolu, prodavnicu, ambulantu i crkvu.

24
4

MOJ KRAJ NA geografskoj KARTI

Obele`i u karti svoj kraj: svoje naseqe i naseqa u okolini;

vode; uzvi{ewa.

25

delatnosti
Delatnosti su poslovi koje qudi obavqaju. Qudi se bave
razli~itim delatnostima, koje mogu biti proizvodne i neproizvodne.

Proizvodne delatnosti
U proizvodne delatnosti spadaju poqoprivreda, industrija i zanatstvo.
POQOPRIVREDA obuhvata:
zemqoradwu

sto~arstvo

ratarstvo

sto~arstvo

povrtarstvo

`ivinarstvo

vo}arstvo
vinogradarstvo

lov i ribolov

{umarstvo

Upi{i nazive poqoprivrednih

delatnosti:

Obra|ivawe zemqe i
gajewe biqaka naziva se

Gajewe doma}ih
`ivotiwa je

__________________.

__________________.

Po{umqavawe
zemqi{ta, gajewe i
plansko kori{}ewe
{umskog drve}a
naziva se
__________________ .

U na{im krajevima postoji veliki broj

ribwaka i lovnih rezervata u kojima su
dozvoqeni kontrolisani
____________________________________ .

26
4

qudi
INDUSTRIJA
Delatnost u kojoj se preradom sirovina u fabrikama dobijaju raznovrsni
predmeti i proizvodi naziva se INDUSTRIJA.

SIROVINE

`itarice
vo}e
povr}e
meso
mleko

pamuk
vuna
konopqa
svila
ko`a

drvo

metal
plastika
staklo

GOTOVI PROIZVODI I PREDMETI

ZANATSTVO
Napi{i {ta radi:
automehani~ar

__________________________

obu}ar

__________________________

frizer

__________________________

stolar

__________________________

kroja~

__________________________

moler

__________________________

~asovni~ar

__________________________

pekar

__________________________

Qudi koji ru~no prave i popravqaju predmete ili pru`aju razli~ite

usluge su zanatlije. Wihova delatnost naziva se ZANATSTVO.

27
5

NEProizvodne delatnosti
Saobra}aj, trgovina, turizam i ugostiteqstvo, zdravstvo,
obrazovawe i umetnost su neproizvodne delatnosti.
Napi{i nazive zanimawa.

Delatnost koja obuhvata prevoz putnika i robe i prenos informacija je

SAOBRA]AJ.

Delatnost u koja obuhvata

kupovinu i prodaju robe naziva se
TRGOVINA. Roba je proizvod koji
se prodaje.

TURIZAM je delatnost u kojoj

se qudi bave organizovawem
putovawa i sme{tajem turista.

28
4

UGOSTITEQSTVO je delatnost u
kojoj qudi pru`aju usluge
sme{taja, ishrane, rekreacije,
zabave u hotelima, odmarali{tima,
restoranima i drugim sli~nim
objektima.

ZDRAVSTVO
Kome se obra}amo kada smo bolesni?
Lekari i drugi medicinski radnici poma`u
nam u le~ewu i ~uvawu zdravqa.
Da li lekaru idemo samo kada smo bolesni?

OBRAZOVAWE
Znawe i ve{tine sti~emo
u~ewem. U tome nam u {koli
poma`u u~iteqi, nastavnici,
profesori, pedagozi, psiholozi i
bibliotekari.

UMETNOST

Slikari, vajari, kwi`evnici
glumci, rediteqi, peva~i,
muzi~ari, baletski i drugi
igra~i su umetnici. Oni
stvaraju i izvode umetni~ka
dela.

29
5

SELO GRADU,
Gradovi su industrijski, trgova~ki, obrazovni i kulturni centri u
kojima se qudi bave raznovrsnim delatnostima.
[ta se nalazi u gradu,
a {ta u selu? [ta je
zajedni~ko i gradu i
selu? Upi{i na liniji
ispod svake slike.

Qudi u selima i gradovima zavise jedni od drugih. Jedni proizvode

hranu, drugi name{taj, tekstil, ode}u i obu}u, razne ma{ine i aparate.
Neki le~e bolesne, obrazuju, prevoze putnike i robu, pru`aju razne
usluge. Zato qudi ne mogu da `ive odvojeno, svako za sebe.
U jednom kraju proizvodi se ne{to {to nedostaje drugim krajevima.
Trgovinom se razmewuju proizvodi. Na taj na~in qudi dobijaju sve {to im
je potrebno.

30
4

GRAD SELU
Sela nas snabdevaju hranom.
U wima se qudi naj~e{}e bave poqoprivredom.

Put od semena do uqa

Suncokret se seje, okopava, |ubri.
Zatim se bere.
Prera|uje se u fabrikama iz semena se cedi uqe.
Uqe se pakuje u fla{e.
Fla{e uqa prevoze se do prodavnica.
Uqe se prodaje u trgovini.

31
5

HAJDE, SVETE,
Deci niko ne mo`e oduzeti wihova prava, bez obzira na to koje su rase,
kojim jezikom govore, kako razmi{qaju, kom narodu pripadaju, u kog boga
veruju, ko su im roditeqi ili da li ih uop{te imaju.

Imam pravo
da `ivim,
rastem i
razvijam se.

od ro|ewa
Imam pravo
na ime i na
dr`avqanstvo.

Imam pravo
da slobodno
izrazim svoje mi{qewe.

Imam pravo da poznajem

roditeqe i da `ivim sa
wima, da se brinu o meni,
da me vole i vaspitavaju.

Vi{e o svojim pravima mo`e{ saznati iz Konvencije Ujediwenih

nacija o pravima deteta ili iz kwige Bukvar de~jih prava Qubivoja
R{umovi}a.

32
4

BUDI DETE
Imam pravo da
besplatno
zavr{im osnovnu {kolu.

Imamo pravo na slobodno vreme, igru, odmor.

Imamo pravo da volimo i
da budemo voqeni.

Od samog ro|ewa
dr`ava je du`na da mi
pru`i najboqu mogu}u
zdravstvenu za{titu.

Iako ste mali, imate i svoje obaveze.

Koje su tvoje obaveze u ku}i?
________________________________________________
Koje su tvoje obaveze u {koli?
________________________________________________
I svi odrasli imaju svoja prava i obaveze.
Obaveza svih nas jeste da po{tujemo prava drugih.
:

33
5

PRAVILA
Dopuni {kolska pravila:
^as traje 45 minuta.
Slu{amo druge dok govore.
^uvamo {kolski name{taj.
_________________________________________________________
_________________________________________________________

Dopuni pravila igre izme|u dve vatr:

Igraju dve ekipe sa istim brojem igra~a.
Svaka ekipa se nalazi u svom poqu.
Svaka ekipa ima svog kapitena.
___________________________________________________________
___________________________________________________________

34
4

PONA[AWA
Dopuni pravila pona{awa u prevozu:
Strpqivo sa~ekamo da putnici iza|u.
Ne guramo jedni druge pri ulasku.
Ne bacamo otpatke po vozilu.
___________________________________________________
____________________________________________________

Dopuni pravila pona{awa u pozori{tu:

Ne kasnimo na po~etak predstave.
Ne pri~amo dok predstava traje.
Pozdravqamo glumce aplauzom.
_____________________________________________________
_____________________________________________________

35
5

PONA[AWE U
Ko pravilno
prelazi ulicu?
___________________________
Za{to? ____________________
_____________________________

Ko pravilno prelazi ulicu?

_______________________________________________
Za{to? _______________________________________
_______________________________________________

Gde se sve deca igraju?

____________________________
____________________________
Koje mesto nije bezbedno za
igru?
____________________________
____________________________
Za{to? ____________________
____________________________

36
4

SAOBRA]AJU
Kako }e devoj~ica bezbedno
uzeti loptu?
_______________________________________________
_______________________________________________

Nikad ne pretr~avaj preko ulice!

Pa`qivo je prelazi samo na pe{a~kom prelazu.
Ulica i put nisu mesta za igru!

Kad ulica nema

trotoar, pe{aci
se kre}u levom
stranom.
Da li se deca na slici kre}u
pravilno? Za{to?
______________________________

Bicikl vozi desnom stranom

ulice!

U nekim mestima napravqene su

biciklisti~ke staze.

Znak za biciklisti~ku stazu

37
5

DAN, GODINA,
DECENIJA, VEK
Napi{i datum svog ro|ewa.

Dan

Mesec

Godina

redni broj
dana u mesecu

redni broj
meseca u godini

redni broj
godine

Dopuni: dan traje ____ sata. Jedan sat ima ____ minuta.
Sedmica je vreme od ___ dana. Mesec mo`e imati ___, ___, ___ ili ___ dana.
Godina traje ____ meseci ili ____ dana.
Ispi{i po jedan zna~ajan doga|aj za svaku godinu u svom `ivotu.
Godina
`ivota

Kalendarska
godina

Va`ni doga|aji

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Bi}u u ~etvrtom razredu.

Ovih 10 godina predstavqaju prvu deceniju tvog `ivota.

Vreme od 10 godina naziva se decenija.
Koliko godina traju 3 decenije? ____ Koliko godina traje 8 decenija? ____
Koliko godina ima u 10 decenija? ____
Vreme od 100 godina naziva se vek.
Sada je _______ godina. To je _____ godina 21. veka.
Kada si ti ro|en/a, bila je _______ godina _____ veka.

38
4

BLI@A I DAQA PRO[LOST

Bli`a pro{lost je protekli dan, mesec, godina.

Ju~e

Pre mesec dana

Pre godinu dana

U daqu pro{lost spada sve ono {to se desilo u proteklih 100 godina.

Pre godinu dana

Pre 10 godina
Pre 70 godina
Pre 100 godina

Bli`a budu}nost je naredni dan,

mesec, godina. Daqa budu}nost
obuhvata sve {to }e se desiti u
narednih 100 godina.

39
5

SVEDOCI

PREDMETI I OBJEKTI

Stari predmeti, pisani izvori i usmena predawa su svedoci

pro{losti. Wih su nam ostavili preci kao dokaz kako su `iveli.

Freske su slike na
zidovima crkava i
manastira.
^uvena je freska Beli
an|eo koja se nalazi u
manastiru Mile{evo.
Freska Beli an|eo

Manastir Mile{evo

Kowi} za quqawe
Porcelanska lutka

Sve gra|evine koje je ~ovek gradio,

spomenici koje je podizao, predmeti
kojima se slu`io: alat, posu|e,
ode}a, nakit, novac, igra~ke i drugi
predmeti su materijalni svedoci
pro{losti. ^uvaju se u muzejima i
bibliotekama.
Sremski Karlovci grad na obroncima
Fru{ke gore, prepun spomenika i starih
gra|evina.

40
4

U vreme kada je srpska dr`ava bila

najve}a dr`ava na Balkanu, wen car
Stefan Du{an napisao je prvi zakon u
Srbiji. Du{an je `eleo da wegov narod
`ivi i radi po{tuju}i vlast, red i zakon.

Kada su qudi izumeli pismo, po~eli su da ostavqaju pisane tragove.

Bele`ili su va`ne doga|aje, vodili dnevnike, pisali pisma, sastavqali
zakone i drugo. U po~etku su pisali na kamenu, glinenim plo~ama, ko`i,
platnu, a kasnije po papiru.
Pisani izvori ~uvaju se u muzejima i arhivima.

Na saborima su se okupqali qudi i pevali

pesme, pri~ali pri~e, trgovali i zabavqali se.

Deda pri~a unuci pri~u. Tu

pri~u (pesmu, bajku) unuka
}e preneti svojoj deci i
unucima.

Pri~e, pesme, legende, narodne umotvorine prenosile su se usmeno sa

predaka na potomke. To usmeno predawe zovemo tradicija.
Sa~uvajmo svedoke pro{losti na{im potomcima da bi i oni na wima
u~ili. Tako se po{tuju preci i neguje tradicija.

USMENA PREDAWA

Sanduk u kome je po~ivalo telo

kneza Lazara bio je pokriven
crvenom svilom. Na woj je
pozla}enom i srebrnom `icom
izvezen tekst u kome su napisane
re~i hvale knezu Lazaru.

PISANI IZVORI

PRO[LOSTI

41
5

@IVOT
Na~in `ivota na{ih predaka razlikovao se od dana{weg.

Nekada se `ivelo u ku}ama

pravqenim od kamena, blata i
drveta.

Porodice su bile brojne, sa

mnogo dece.

Trpeza na{ih predaka nije bila

bogata kao dana{wa. Jeli su zdravu
hranu: poga~e od crnog bra{na, proju,
pite, ka~amak, sir, kajmak, krompir,
pasuq, kupus, papriku, {qive, jabuke.
Meso su retko jeli.

Stanovni{tvo je uglavnom
`ivelo u selima. Bavili
su se zemqoradwom i
sto~arstvom. Oru|e za
obradu zemqe, posu|e,
nakit i druge predmete
izra|ivale su zanatlije.

42
4

NA[IH PREDAKA
Mnoge obi~aje na{ih predaka po{tujemo
i mi. Neki obi~aji su zaboravqeni, a
neki izmeweni.
Nekada je na svadbu pozivao ro|ak
ili prijateq mladenaca. I{ao bi od
ku}e do ku}e nose}i bukliju ~uturu
napuwenu rakijom. Ispred svake ku}e bi
lupao u mali bubaw i pevao svadbarske
pesme. Zvanice bi ga pozivale u ku}u,
~astile hranom i pi}em, i darivale ga
pe{kirima, ko{uqom ili novcem.

Ode}u su `ene izra|ivale same.

Tkale su platna i {ile ko{uqe, ve{,
pantalone, sukwe. Od vune su {trikale
yempere, prsluke, kape. Jakne guweve
pravile su od ko`e i krzna. Obu}u od
ko`e opanke pravile su zanatlije
opan~ari.

Nekada su igre bile druk~ije nego

danas. Igra~aka je bilo malo.
Pravqene su od drveta i platna.
Jedna od igara koju su deca rado
igrala bila je jawine.

Poku{aj da sazna{ zanimawa kojima su se bavili tvoji preci.

Deda __________________________
Baba __________________________
Pradeda ______________________
Prababa _______________________

43
5

LIKOVI IZ NARODNIH PREDAWA

@ivot i dela velikih qudi koji su `iveli davno upoznajemo ~itaju}i
narodne pesme i pri~e.
Narod je svetog Savu voleo zbog dobrih dela koja je ~inio,
zbog velikih zasluga za narod, crkvu i dr`avu.
Koliko je narod verovao svetom Savi vidi se po mnogim
narodnim pri~ama i legendama. Po wima, sveti Sava
je u~iteq i ~udotvorac. On le~i i obrazuje qude, u~i
ih zanatima i kako da obra|uju zemqu. Po narodnim
predawima, on je stvorio mnoge izvore, reke i puteve.
Koju pri~u o svetom Savi zna{? [ta je sveti
Sava u~inio u toj pri~i?
__________________________________________________________
__________________________________________________________
Qudi su oduvek voleli da smi{qaju i slu{aju
pri~e i pesme o junacima. Zato je razumqivo
{to su mnoge narodne pesme ispevane o Milo{u
Obili}u.
On je junak bitke na Kosovu poqu koja se odigrala
pre vi{e od 600 godina izme|u Srba i Turaka.
Milo{ je uspeo da se probije kroz neprijateqsku
vojsku i ubije turskog cara.
Pesme ga opevaju kao neustra{ivog i odlu~nog
heroja.
Koji junak, ratnik ili vojskovo|a poti~e iz
tvog kraja? Saznaj ne{to o wemu.
______________________________________________
Na{ narod je te{ko `iveo pod turskom vla{}u.
Nije postojao zakon koji bi ga {titio. Turci su ga
pqa~kali, ubijali, otimali `ene i decu.
U takvim `ivotnim uslovima pojavili su se hajduci,
koji su na putevima presretali Turke, otimali im
opqa~kano blago, osloba|ali zarobqene i tako
pomagali svom narodu.
U narodnim pesmama opevani su mnogobrojni hajduci i
wihovi podvizi: Starina Novak, Stari Vujadin...

44
4

na[i ZNAMENITI qudi

Veliki prosvetiteq na{eg naroda bio je
Dositej Obradovi}.
Posetite Vukov i Dositejev muzej u Beogradu.
Josif Pan~i} je nau~nik koji je najboqe
poznavao i opisao biqni svet na{ih
krajeva. Proslavio se kada je otkrio posebnu
vrstu omorike na planini Tari, koja je po wemu
nazvana Pan~i}eva omorika.
Pro~itajte o Pan~i}evoj omorici na strani 66.
Jovan Jovanovi} Zmaj je bio lekar i pisac.
Osim pesama za decu, napisao je i veliki
broj pesama za odrasle.
Koje pesme ~ika Jove zna{?
Nikola Tesla je ostavio iza sebe oko
hiqadu pronalazaka iz oblasti elektri~ne
energije. Wegovi izumi omogu}ili su pojavu radija,
televizije i daqinskih upravqa~a.
Posetite Muzej Nikole Tesle u Beogradu.
Stevan Mokrawac je bio na{ poznati
kompozitor. Inspirisan melodijama Srbije
i Makedonije, komponovao je 15 kompozicija.
Nazvao ih je Rukovetima.
Nau~ite da pevate pesmu U Budimu gradu.
Na{ najve}i geograf, Jovan Cviji}, opisao
je sve oblike reqefa na{ih krajeva i crtao
geografske karte.
Ako u tvom kraju postoji planinarsko dru{tvo,
raspitaj se o wegovom radu.
Mihailo Petrovi} Alas bio je profesor
matematike i objavio je vi{e od 400 nau~nih
radova.
Qubiteqi matematike, postanite ~lanovi nekog
matemati~kog dru{tva.
Slikarka Nade`da Petrovi} stvarala
je slike koje prikazuju seoske predele i
likove seqaka.
Napravite odeqensku izlo`bu likovnih radova.

45
5

priroda
Prirodu ~ine `iva i ne`iva priroda.
Sun~eva svetlost i toplota, voda, vazduh i zemqi{te su ne`iva priroda.
Na Zemqi `ive biqke, `ivotiwe i qudi. Oni ~ine `ivu prirodu jer
se ra|aju, di{u, uzimaju vodu i hrane se, rastu i razvijaju se, kre}u se
(pokre}u se), razmno`avaju se i umiru.
@iva i ne`iva priroda su uzajamno povezane.

Posmatraj sliku. U kvadrati}e upi{i broj jedan za ne`ivu i

broj dva za `ivu prirodu.

46
4

SUN^EVA SVETLOST I TOPLOTA

uslov `ivota
Bez sun~eve svetlosti i toplote ne bi bilo biqaka, `ivotiwa i qudi
ne bi bilo `ivota.

SVETLOSNI ZRACI osvetqavaju

Zemqu i `iva bi}a na woj.

TOPLOTNI ZRACI
zagrevaju vazduh,
vodu, zemqi{te i
sva `iva bi}a.

Svetlosni zraci
putuju pravolinijski.
Oni ne skre}u pored
predmeta. Ako
zakloni{ sun~ev
zrak, napravi}e{
senku.

ULTRAQUBI^ASTI
SUN^EVI ZRACI
mogu da o{tete na{u
ko`u, ako smo im
dugo izlo`eni.

Za pravilan rast i razvoj qudi i `ivotiwa neophodni su sun~eva

svetlost i toplota.
Posmatraj slike. Upi{i u kvadrate znak + ili :

Sun~eva svetlost
Sun~eva toplota

Sun~eva svetlost
Sun~eva toplota

Sun~eva svetlost
Sun~eva toplota

Da bi biqka `ivela i stvarala hranu i kiseonik, potrebni su

joj sun~eva ________________________ i ________________________.

47
5

VODa I DRUGe
.
____________ ___________. __________ .

Voda je te~na.

Kada se zagreva
pretvara se u
vodenu paru.

Ako se smrzne,
pretvori}e se u led.

Voda mo`e biti u te~nom, gasovitom i ~vrstom obliku.

U providnu ~a{u i fla{u sipaj sok ili obojenu vodu

do vrha.
Napi{i:
kakvog je oblika te~nost u ~a{i. _____________________
kakvog je oblika te~nost u fla{i. ___________________
Kakav }e oblik imati mleko u ~iniji?

Voda i druge te~nosti nemaju stalan oblik.

One zauzimaju prostor i imaju oblik posude u kojoj se nalaze.

48
4

TE^NOSTI
U jednu providnu ~a{u sipaj vodu, a u drugu
mleko.
U obe ~a{e ubaci po dinar.
Napi{i u kojoj te~nosti vidi{ dinar. ___________
Za{to? ________________________________________
Da li }e se jasnije videti dinar u ~a{i vode
ili soka?

Voda je providna.
Neke te~nosti su mawe providne od vode.
U providnu ~a{u sipaj vodu.
Dospi uqe.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________________
________________________________________________

Voda je gu{}a od uqa. Te~nosti imaju svoju gustinu.

U providnu ~a{u sipaj vodu, a u drugu uqe.
U obe ~a{e sipaj po ka{i~icu {e}era.
Prome{aj.
Napi{i {ta se desilo sa {e}erom.
_______________________________________________
________________________________________________
Kako se pravi ~okoladno mleko?
Neke materije se rastvaraju u vodi.

49
5

VAZDUH
Vazduh je gas.

Koje je boje vazduh? ___________________________

Da li vazduh ima miris? ______________________
Kakvog je ukusa vazduh? _______________________

Uzmi praznu fla{u.

[ta se nalazi u woj?
________________________________
Zaroni otvorenu fla{u u sud sa vodom.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________________
U fla{i se nalazio vazduh koji je voda istisnula.

Naduvaj jedan obli i jedan duguqasti balon.

Napi{i {ta se nalazi u balonima.
______________________________________________
Kakav prostor zauzima vazduh u:
oblom balonu,
______________________________________________
duguqastom balonu?
______________________________________________

Vazduh je svuda oko nas.

Vazduh zauzima prostor.

50
4

 Lepezom (ili sveskom) ma{i kroz vazduh.

Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________________
_______________________________________________
Otvorite prozor i vrata u~ionice.
[ta prime}ujete?

Vazduh se kre}e.

Razvuci {pric.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________________
_______________________________________________
Palcem zatvori otvor na {pricu.
Drugom rukom pritisni pokretni deo {prica.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________________
Vazduh se sabija.

Praznu plasti~nu ~a{u okrenutu otvorom

nadole potopi u sud sa vodom.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________________
Vazduh pritiska tela sa svih strana.

51
5

kretawe
Vazduh se pri zagrevawu {iri, a pri hla|ewu skupqa.

[ta }e se desiti balonu ako ga ostavimo neko vreme na

radijatoru ili pe}i?
_______________________________________________________________________
Za{to? ________________________________________________________________
Topao vazduh je lak{i od hladnog, pa se di`e uvis. Hladan vazduh
je te`i, pa se spu{ta. Tako nastaje vetar. Vetar je kretawe vazduha.
^ovek je iskoristio ove osobine vazduha.

Vazduh u balonu se zagreva.

Vreo vazduh di`e balon.

Jedrilice se kre}u kroz vazduh uz

pomo} toplih vazdu{nih struja.

52
4

VAZDUHA
Qudi koriste snagu vetra da
pokrenu ~amce sa jedrima.

Vetar okre}e vetrewa~u koja

pokre}e to~kove mehanizma koji
se nalazi u woj. Na taj na~in
se mequ `itarice, proizvodi
struja ili crpe voda.

Vetrovi na{ih krajeva

Ko{ava je jak i hladan vetar. Duva uglavnom u jesen, zimi i u rano
prole}e. Ponekad traje vi{e dana ili nedeqa i donosi veoma hladno i
suvo vreme. Po prestanku ko{ave, obi~no padne ki{a ili sneg.
Severac je suv i hladan vetar. Duva zimi. Ponekad donese vejavice i
me}ave.
Razvigorac ili razvigor je topao vetar i duva u prole}e, kada listaju
{ume.
Oluja je veoma sna`an vetar. Podi`e oblake pra{ine, lomi grane,
ponekad obara drve}e i nanosi {tete na krovovima.
Koji vetrovi duvaju u tvom kraju?
_____________________________________________________________

53
5

VODA I VAZDUH
Voda je `ivim bi}ima neophodna za `ivot jer se nalazi u wihovim
telima. Deo vode se gubi i ona moraju da je nadoknade.

Vodu ~ovek koristi za odr`avawe ~isto}e i pripremawe hrane.

Napi{i koja `iva bi}a `ive:

oe

Nekim `ivim bi}ima voda je `ivotna sredina.

. ,
.
.

,
.

54
4

USLOVI ZA @IVOT
Sva `iva bi}a udi{u kiseonik iz vazduha jer im je
on neophodan za `ivot.

Kiseonika ima i u vodi.

Ribe i druge vodene
`ivotiwe ga koriste i
tako di{u.

I u zemqi{tu ima
vazduha.

Posmatraj slike. Opi{i kakav je vazduh.

Dim iz fabrika i izduvni gasovi iz automobila i
kamiona zaga|uju vazduh. Zaga|en vazduh ugro`ava `ivot
biqaka, `ivotiwa i ~oveka.
Da bi se smawilo zaga|ewe vazduha fabri~ki dimwaci
se podi`u visoko i ugra|uju se filteri. Automobili i
kamioni koriste motore sa ugra|enim pre~i{}iva~ima
izduvnih gasova.

55
5

ZEMQI[TE - USLOV @IVOTA

^ovek i ve}ina `ivotiwa `ive i kre}u se po tlu.

Zemqi{te je neophodno za `ivot ve}ini biqaka. Za{to?
_____________________________________________________________
_____________________________________________________________
Zemqi{ta se razlikuju.
Plodno zemqi{te

Mo~varno zemqi{te

Peskovito zemqi{te

Neka zemqi{ta se br`e, a neka sporije zagrevaju. Zemqi{te koje pri

zagrevawu zadr`ava toplotu plodnije je od onog koje se brzo hladi.
Zemqi{te koje umereno upija, zadr`ava i propu{ta vodu i vazduh je
plodno.
Zemqi{te mo`e biti rastresito i sabijeno. Rastresito zemqi{te je
mnogo plodnije od sabijenog jer se u wemu br`e i boqe razvijaju podzemni
delovi biqaka. Biqka lak{e upija vodu i mineralne materije iz zemqe.

56
4

VREMENSKE PRILIKE
@ivot biqaka, `ivotiwa i qudi zavisi od vremenskih prilika koje
se mewaju sa godi{wim dobima.

LETO

Prole]e

Biqke klijaju i rastu.

Veliki broj `ivotiwa
dobija mladunce.
Ptice selice se vra}aju i
pola`u jaja.
^ovek priprema zemqu,
sadi i seje, orezuje grane.
Neke biqke uginu, a
neke miruju. Listopadno
drve}e ostaje bez li{}a.
Neke divqe `ivotiwe
prespavaju zimu, a druge
je provedu u skrovi{tima.
^ovek zagreva svoj dom.

Biqke se razvijaju i
sazrevaju.
@ivotiwe brinu o
mladuncima.
^ovek zaliva, okopava i
prska gajene biqke.
Biqke daju plodove
i seme. Listopadnom
drve}u opada li{}e.
Divqim `ivotiwama
krzno postaje gu{}e, a
pticama perje. Ptice
selice odlaze u toplije
krajeve.
^ovek ubira plodove.

ZIMA

JESEN

promenqivo
obla~no

obla~no

sun~ano

ki{ovito

ki{ovito,
pra}eno
grmqavinom

vetrovito

susne`ica

U obojeni deo kruga ucrtaj znak koji ozna~ava vremenske

prilike za odgovaraju}e godi{we doba.

sneg

57
5

Veza @IVE
Biqke sebi stvaraju hranu uz pomo} sun~eve
svetlosti i toplote, vode, vazduha i
hranqivih materija iz zemqi{ta. Dok
stvaraju hranu, one osloba|aju kiseonik koji
udi{u sva `iva bi}a.
PROIZVO\A^I

LANAC
ISHRANE

Razlaga^i

POTRO[A^I

Razlaga~i su organizmi
koji se hrane ostacima
uginulih `ivih bi}a.
Razgra|uju}i ih, |ubre
zemqi{te i obezbe|uju
hranu biqkama.

@ivotiwe i qudi se hrane

biqkama i `ivotiwama
i koriste kiseonik koji
biqke stvaraju.

Proizvo|a~i, potro{a~i i razlaga~i ~ine LANAC ISHRANE.

Prva karika u lancu je hrana slede}oj, a ova slede}oj i tako do
posledwe karike.

58
4

I NE@IVE PRIRODE
@iva bi}a i ne`iva priroda uti~u jedni na druge.
Biqke stvaraju}i hranu osloba|aju kiseonik neophodan svim `ivim
bi}ima.
@ivotiwe poma`u biqkama u razmno`avawu, |ubre zemqi{te i ~ine ga
rastresitim. Qudi svojim radom mewaju sebi, biqkama i `ivotiwama
uslove za `ivot.

Vazduh pri svom

kretawu raznosi seme
biqaka.

@ivotiwe su
se prilagodile
vremenskim prilikama.
Medved zimu prespava
jer tada nema hrane.

Korewe biqaka
zadr`ava zemqu i
spre~ava odrowavawe.

Ki{ne gliste prave

hodnike kroz zemqu.
Tako je ~ine plodnijom.
Ona postaje rastresita
i bogata vodom i
vazduhom.

Sakupqaju}i `ir
za zimu, veverice
raznose plod hrasta
i poma`u wegovo
rasejavawe.

Qudi seku {ume i

uni{tavaju glavne
proizvo|a~e
kiseonika.

59
5

@IVOTNE ZAJEDNICE
PRIRODNE

KULTIVISANE

Stani{te je prostor u kome ne`iva priroda odre|uje uslove `ivota

`ivim bi}ima.
Sva `iva bi}a koja `ive u jednom stani{tu ~ine `ivotnu zajednicu.
U prirodnim `ivotnim zajednicama `iva bi}a su prilago|ena uslovima
`ivota tog stani{ta. Kultivisane `ivotne zajednice stvara ~ovek
mewaju}i uslove `ivota da bi gajio biqke.

60

[UME
[ume ~ine `ivotnu zajednicu biqaka i `ivotiwa u kojoj preovladava
drve}e.

~etina
jela

{i{arka

~etinarska {uma

me{ovita {uma

listopadna {uma

hrast
list
`ir

Koja od ovih vrsta {ume postoji u tvom kraju?

_______________________________________________________________

61

LISTOPADNA
Listopadnu {umu ~ini `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj
preovladava listopadno drve}e: hrast, bukva, breza, lipa, jasen, javor...

senica

lipa

je`

vuk
mrav

lisica

Drve}e u listopadnim {umama dobija dovoqno sun~eve svetlosti

i toplote. [iroke kro{we zaklawaju svetlost i toplotu
biqkama koje rastu nisko. Kukurek, qubi~ica i visibaba su se tome
prilagodili tako {to `ure da procvetaju u prole}e, pre nego {to
drve}e olista.
U listopadnim {umama ima dosta vlage.

62

[UMA

veverica
jastreb

hrast
.
, .
,
.
. .

jelen

visibaba

Zemqi{te je plodno jer li{}e koje opada truli i tako ga |ubri.

Veverice, ptice i insekti u kro{wama i stablima drve}a nalaze
hranu i mesto za `ivot. Dok se kre}u kroz {umu, raznose semewe
drve}a i tako mu poma`u u razmno`avawu.

63

^ETINARSKA
^etinarsku {umu ~ini `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj
preovladava ~etinarsko drve}e: jela, bor, smr~a...

sova u{ara

smr~a

ribizla

`aba krasta~a

mrav

U ~etinarskim {umama ima malo svetlosti. One su senovite jer su

kro{we drve}a guste.
Iglice ~etinara su oblo`ene smolom koja ote`ava isparavawe vode,
zato u vazduhu ima malo vlage.

64

[UMA

jela

vuk

tetreb

Na visokim planinama gde rastu ove {ume, zimi je temperatura niska.

Kro{we su naj~e{}e u obliku kupe, tako da kada sneg padne, ne lomi
grane. Sneg kao ogrta~ obla`e kro{wu i ~uva je od hladno}e.
Zemqi{te je mawe plodno jer je truqewe li{}a zbog niskih
temperatura sporije.

65

[UMA JE NA[E BLAGO

Zalepi sli~ice iz priloga broj 4 koje pokazuju za{to je {uma na{e blago.
Napi{i {ta one prikazuju.

kiseonik

mesto za rekreaciju

ZA[TI]ENA BIQKA
Pan~i}eva omorika je
~etinar koji prirodno raste
samo u nekim krajevima
Srbije, i nigde vi{e na
svetu. Ima je na planinama
Tari, Zvezdi i Crnom vrhu.
Otkrio ju je na{ poznati
nau~nik Josif Pan~i}. Ovo
drvo je za{ti}ena biqka.

Potra`i u kwigama ili

na internetu podatke
o nekoj za{ti}enoj
`ivotiwi koja `ivi u
na{im {umama.
______________________________________
______________________________________
______________________________________

Biqke i `ivotiwe kojima preti nestanak i istrebqewe

za{ti}ene su zakonom.

66

^UVARI [UMA
Pove`i ~uvare {uma sa wihovim du`nostima.

{umar
Ne ostavqaju
otpad u {umi

gorani
[tite `ivotiwe
od lovokradica

Nacrtaj svoj znak zabrane kojim

bi pomogao da sa~uvamo {ume.

Sade mlado
drve}e

svi mi
Ne lome
grane

Prave ku}ice
za ptice

Nacrtaj svoj znak upozorewa kojim

bi se za{titila neka {umska
`ivotiwa.

Zabraweno
paliti vatru

Divqa~ na putu

Se~om drve}a ~ovek:

smawuje koli~inu kiseonika u vazduhu koji udi{u sva `iva bi}a;
uni{tava prirodna stani{ta i ugro`ava `ivot biqaka i `ivotiwa
u wima;
omogu}ava vodi i vetru da odnose neza{ti}eni sloj zemqe, pa se
mo`e desiti da uskoro ne bude dovoqno plodnog zemqi{ta za
proizvodwu hrane.

67

LIVADA
Livadu ~ini `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u
kojoj preovladavaju zeqaste biqke.One imaju zeleno
stablo.

zec

leptir
hajdu~ka trava

skakavac
detelina

Na livadi ima mnogo svetlosti i toplote. Zahvaquju}i sun~evoj

svetlosti i toploti, biqke se razvijaju, pa je livada rascvetana od
po~etka prole}a do kasne jeseni.
Na livadi `ivi veliki broj insekata koji se hrane cvetnim sokovima
nektarom. Svoje stani{te na woj nalaze i `ivotiwe koje se hrane insektima.
Od koli~ine padavina zavisi vla`nost zemqi{ta i vazduha.
Zemqi{te je plodno.

ki{na glista

68

kobac

{eva

pauk

masla~ak

.
,


.
,
.
,
, ,
:
.

Neke `ivotiwe `ive u zemqi jer tu nalaze zaklon od grabqivaca.

Kopaju}i hodnike, one zemqu ~ine rastresitom. Po{to `ive u mraku,
nemaju o~i (ki{na glista) ili su im one slabo razvijene (krtica).
Na livadu ponekad svrate {umske `ivotiwe: vuk, lisica, jelen i
fazan, da bi se hranile livadskim `ivotiwama ili biqkama.

69

LIVADA JE NA[E BLAGO

Zalepi sli~ice iz priloga broj 4 koje pokazuju za{to je livada na{e
blago. Napi{i {ta one prikazuju.

Seno za ishranu doma}ih

`ivotiwa

ZA[TI]ENA @IVOTIWA
Lastin repak je
leptir koji je dobio
naziv po posebno
oblikovanim zadwim
krilima koja li~e
na rep ptice laste.
Hrani se cvetnim
sokovima.

70

Potra`i u kwigama ili

na internetu podatke o
jednoj za{ti}enoj biqci
koja `ivi na na{im
livadama.
______________________________________
______________________________________

^UVARI LIVADA
Oboji ~uvare livade.

NAPRAVITE LIVADU!
Livade se mogu lako napraviti.
Ogradite deo travnate povr{ine {kolskog dvori{ta i ne kosite
travu. Za nekoliko nedeqa nasta}e livada, stani{te za mnoge insekte,
divqe cve}e i druge zeqaste biqke.
Budite istra`iva~i, posmatrajte i zapisujte kako se odvija `ivot
stanovnika livade.

71

REKA
Reka je teku}a voda koja sa svojim obalama predstavqa stani{te ribama,
`ivotiwama i biqkama.

GORWI TOK:
vodomar
vodenkos

mahovina

pastrmka

SREDWI TOK:

`alosna vrba

mrena

DOWI TOK:

72

topola


.

.

.
, .
20 .

U gorwem toku reka je

brza. Ribe koje `ive
tu imaju izdu`ena
tela kojima se brzo
probijaju kroz vodu. Dno
je kamenito i voda je
bistra. Reke izviru
na visinama gde su
temperature niske, pa je
voda hladna.

U sredwem toku reka je

sporija i toplija. Mawe
je bistra. Na dnu se
nalaze pesak i {qunak.

rak

U dowem toku reka je

spora jer proti~e kroz
ravnicu. Na dnu se
nalaze slojevi muqa,
pa je voda mutna. U ovom
delu reka je najtoplija.

alga

{koqka
{aran
smu|

73

JEZERO
Jezera i bare su vode koje su sa svojim obalama stani{te ribama,
`ivotiwama i biqkama. Razlikuju se po dubini. Jezera su dubqa, dok su
bare pli}e.

komarac
~apqa

trska

labud
korwa~a

{tuka

grge~

U bari, koja je plitka, ima dosta svetlosti. U jezerima u obalskom delu

tako|e ima svetlosti, ali u dubinskom vlada mrak.
Uslovi za `ivot u bari i obalskom delu jezera su sli~ni, pa se `ivi svet
malo razlikuje. Zbog obiqa svetlosti i toplote, biqni i `ivotiwski
svet je raznovrstan.
Tokom leta voda u bari i jezeru je topla. Nivo vode opada zbog
isparavawa. Bara mo`e i da presu{i. Tada se neke ribe i barska {koqka
zavuku u muq i na taj na~in pre`ive.

74

I BARA



.



.


.

vilin kowic

belou{ka

roda
`aba

barski pu`

lokvaw
alga

Zimi se cela bara zaledi. Neke ribe, barska korwa~a i `abe tada se
zavuku u muq i prezime. U jezerima zimi se zaledi samo povr{ina vode.
Led tako `ivi svet jezera {titi od hladno}e.
Zemqi{te oko bare i jezera je vla`no. Pogodno je za rast i razvoj
drve}a kao {to su vrba i topola. Barska korwa~a i belou{ka `ive
na kopnu, a u vodi nalaze hranu. Komarac bez vlage ne bi mogao da se
razmno`ava.

75

VODE SU NA[E BLAGO

Zalepi sli~ice iz priloga broj 4 koje pokazuju za{to su reke, bare i
jezera na{e blago. Na liniji ispod svake sli~ice zapi{i {ta prikazuje.

Elektri~na energija

ZA[TI]ENA @IVOTIWA
Labud je velika ptica
belog perja. Na nogama
ima plovne ko`ice i
zato dobro pliva. Ali, po
tlu se kre}e nezgrapno i
tromo.

76

Potra`i u kwigama ili na

internetu podatke o jednoj
za{ti}enoj `ivotiwi
koja `ivi pored na{ih
voda.
______________________________________
______________________________________

^UVARI VODA
Ispod slika dopi{i kako ~ovek zaga|uje vode.

^ovek {titi vode:

razvijawem i negovawem qubavi prema prirodi;
propisima o lovu i ribolovu;
propisima o za{titi od zaga|ivawa.
Napi{i jedno pravilo kojim bi
za{titio/la reku, baru ili jezero od
zaga|ewa!

Odredi kaznu za nepo{tovawe

tog pravila!

Vode je sve mawe na na{oj planeti.

[TEDIMO VODU!
Pri prawu zuba sa otvorenom slavinom potro{i{ 60 litara vode.
Ukoliko slavinu otvara{ samo dok ispira{ usta, potro{i}e{ 2 litra
vode.
Izra~unaj koliko bi vode u{tedeo/la za 7 dana.
_____________________________________________________________________
U{tede}u: _______________

77

WIVA
Wiva je kultivisana `ivotna zajednica biqaka i
`ivotiwa u kojoj ~ovek gaji ratarske biqke: `itarice,
industrijsko i krmno biqe.
Wive se naj~e{}e nalaze u ravnicama i u blizini
reka, gde ima vode i plodnog zemqi{ta. Za rast i
razvoj ratarskih biqaka potrebno je dosta svetlosti i
toplote.

je~am

detelina

hr~ak

suncokret
@itarice su: p{enica, ra`, je~am, ovas, kukuruz, pirina~. Najvi{e se
koriste u qudskoj ishrani. Industrijske biqke su: suncokret, {e}erna
repa, soja, duvan, konopqa. Wih ~ovek prera|uje u fabrikama. Detelina i
sto~na repa su krmno biqe i koriste se za ishranu stoke.
Na wivi rastu i korovske biqke: kukoq, bulka. One gajenim biqkama
oduzimaju prostor, hranu i vodu. ^ovek uklawa korov da bi omogu}io gajenoj
kulturi da neometano raste i razvija se.

78

vrana
p{enica
orao mi{ar

kukuruz

mi{

Hr~ak u obrazima
ima kesice koje puni
`itom. To zrnevqe
nosi u podzemne
jazbine. Jedan hr~ak
mo`e sakupiti i do
70 kilograma `ita!

Pojedine `ivotiwe se hrane delovima zeqastih biqaka. Skakavci se hrane

listovima i stablima. Biqne va{i sisaju biqne sokove. Mi{ i hr~ak jedu
zrnevqe `itarica. Uni{tavaju}i gajene biqke, oni ~oveku nanose {tetu.
Bubamara se hrani biqnim va{ima. Velika senica jede skakavce i druge
insekte. Omiqena hrana orla mi{ara i sove kukuvije su mi{evi i hr~kovi.
Ovi stanari wiva su ~ovekovi prijateqi.

79

POVRTWAK
Povrtwak je kultivisana `ivotna zajednica
povrtarskih biqaka i `ivotiwa.
^ovek gaji povr}e u ravnicama i na padinama,
na mestima za{ti}enim od vetra. Za rast i
razvoj povr}a potrebno je dosta svetlosti,
toplote, vode i plodno zemqi{te.

pasuq

osa
{argarepa

krompirova
zlatica

krompir
U povrtwaku rastu i korovske biqke: masla~ak, ~i~ak. Zato ~ovek ~esto
okopava i plevi povrtwak.
Krompirova zlatica i gusenica leptira kupusara hrane se listovima
krompira i kupusa. ^ovek ih uni{tava prskawem, a ima i male pomaga~e.

80

orao mi{ar

{eva

paradajz

zec
Paradajz
daje plod
crvene boje,
pun vitamina i
minerala. Na{
naziv poti~e
od gr~ke re~i
paradiso, {to zna~i raj. Miris li{}a ovog
rajskog povr}a tera nepo`eqne insekte:
komarce, ose, mu{ice.

kupus

gusenica leptira
kupusara

To su ose, str{qeni, bubamare, ptica senica i poqska {eva. Oni jedu

insekte koji se hrane povrtarskim biqkama.
Zec voli da jede {argarepu, kupus, karfiol, keq i drugo povr}e, a orao
mi{ar zeca.

81

KAKO ^OVEK MEWA USLOVE @IVOTA

\ubri
d
 odaje |ubrivo da
bi pove}ao plodnost
zemqi{ta.

Ore
rastresa i
omek{ava zemqu
da bi biqka lak{e
proklijala.

Seje
stavqa seme u uzoranu wivu.

Navodwava i zaliva
kada ne padne dovoqno
ki{e da bi seme (rasad)
dobilo neophodnu vodu.

Okopava
z emqu oko biqke da
bi otklonio samonikle
biqke.

Danas qudi koriste ma{ine za obradu

zemqe: traktore i kombajne.

82

na wivi i U POVRTWAKU

Plevi
~upa
samonikle
biqke.

Prska
p
 rska gajene biqke
rastvorom kojim
uni{tava {teto~ine.

Kosi
detelinu,
konopqu...

@awe
`itarice.

Bere
kukuruz, duvan, suncokret, pasuq,
paradajz, krastavac...

Vadi
{e}ernu repu, sto~nu repu,
krompir, {argarepu...

83

VO]WAK
Vo}wak je kultivisana `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj
~ovek gaji vo}ke.
Vo}ke uspevaju na uzvi{ewima gde je zemqi{te plodno i gde ima
dovoqno svetlosti, toplote i vode.

~vorak

slavuj

crv
jabuka

orah
NEKA PRI^A KO [TA HO]E,
NAJBOQE JE JESTI VO]E!
Vo}e je zdrava hrana. Sve`e vo}e
sadr`i vodu, vitamine, minerale,
{e}er. Oni uti~u na pravilan rast
i razvoj tvog tela i {tite te od
bolesti.
Zato jedite vo}e svakog dana!

malina

jagoda

P~ele, bumbari i ose prenose polen sa cveta na cvet. Tako poma`u da se

iz cvetova razviju plodovi vo}e.
Crvi se hrane plodovima vo}aka. Biqne va{i piju biqne sokove iz
lista. ^ovek prska vo}ke da bi ih za{titio od bolesti i nepo`eqnih
stanara. Neke `ivotiwe se wima hrane, pa poma`u ~oveku.

84

VINOGRAD
Vinograd je kultivisana `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj
~ovek gaji vinovu lozu.
Vinova loza uspeva na obroncima uzvi{ewa sa peskovitim zemqi{tem u
kome se voda ne zadr`ava. Da bi gro`|e sazrelo i bilo slatko potrebno
mu je mnogo sun~eve svetlosti i toplote.

zeba

vinogradski pu`

crni grozd
beli grozd

list vinove
loze

Gro`|e je mnogima omiqeno

vo}e. Jede se sve`e i osu{eno, a
od wega se prave razli~iti napici
i poslastice. Sadr`i vitamine,
minerale i lekovito je.
U na{im krajevima gaji se nekoliko
kvalitetnih vrsta gro`|a,
razli~itih boja i ukusa: prokupac,
smederevka, burgundac, kardinal,
hamburg, tamwanika, drenak...

Vinogradski pu` jede li{}e vinove loze. Ptice peva~ice, kao {to je
zeba, hrane se pu`evima i insektima i tako poma`u ~oveku.
^ovek prska vinovu lozu da bi je za{titio od bolesti i nepo`eqnih
stanara vinograda.

85

KAKO ^OVEK MEWA USLOVE @IVOTA U VO]WAKU

i vinogradu
Vo}ke se sade u redovima. Velike povr{ine zemqi{ta
na kojima je zasa|ena samo jedna vrsta vo}a zovu se
planta`e.

Orezuje
suve grane

Sadi

Okopava i |ubri

Prska

Bere

Koje proizvode ~ovek dobija preradom vo}a?

____________________________________________________________
Koliko puta dnevno jede{ vo}e? ______
Vinova loza se sadi u redovima da bi svaka biqka
dobila dovoqno sun~eve svetlosti i toplote.

Sadi
Postavqa koqe
uz koje }e se vinova
loza pewati

86

Prska

Bere

PARK
Park je kultivisana `ivotna zajednica
ukrasnih biqaka i raznih `ivotiwa.

golub
vrabac

muva

svraka

pauk

p~ela
javor

Forzicija je ugro`ena
biqka kojoj preti
nestajawe. Nau~nici
iz Botani~ke ba{te
Jevremovac iz
Beograda uspe{no
su rasadili ovaj
`bun po parkovima
Beograda. Na taj na~in
poku{avaju da je spasu.

lala
^ovek ure|uje delove naseqa prave}i zelene oaze, parkove. On bira i sadi
biqke, |ubri, okopava i zaliva zemqi{te. Orezuje grane drve}a i `bunova.
U parku ima staza za {etwu, igrali{ta za decu, klupa za odmor, fontana,
spomenika. U ve}im parkovima postoje i restorani, sportski tereni, ve{ta~ka
jezera. Da bi parkovi bili ~isti, ~ovek postavqa korpe za otpatke.
Dopuni pravila pona{awa u parku:
Ne gazi travu!
____________________________
____________________________
Za{to za parkove ka`emo da su plu}a grada?

87

osobine
Materijali mogu biti: tvrdi, meki, providni, neprovidni, hrapavi,
glatki, te{ki, laki, savitqivi i nesavitqivi.

nesavitqiv

savitqiv

lak

te`ak

gladak

hrapav

neprovidan

providan

mek

tvrd

Znakom + ozna~i osobine materijala.

papir
drvo
metal
guma
staklo
tkanina
plastelin
sun|er

@ivotiwska vuna, svila od svilene bube, biqke

kao {to su pamuk i lan sadr`e fina vlakna. Od
tih vlakana qudi prave raznovrsne tkanine. U
fabrikama se proizvode ve{ta~ka vlakna od kojih
se prave sinteti~ke tkanine.
pamuk

88
4

materijala
Staklenu ili plasti~nu ~iniju napuni vodom.
U vodu pa`qivo spusti:

U tabelu upi{i zapa`awa o ogledu.

Predmeti koji su
upotrebqeni za ogled

Materijal od
koga su predmeti
napravqeni

Pliva

Tone

89
5

UPOTREBA
Predmeti mogu biti napravqeni od razli~itih materijala.

Napi{i od kojih je materijala napravqena tvoja pernica.

_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________

Napi{i od ~ega mogu biti napravqeni predmeti:

90
4

MATERIJALA

Jedna od najlep{ih qudskih gra|evina je

most.
^ovek je prvo prelazio potoke re|aju}i
kamewe kroz vodu ili spu{tawem stabla
preko vode. Povezuju}i dva stabla daskama,
napravio je bezbedniji prelazak s jedne
obale na drugu. Tako je nastao prvi most.
Od obra|enog kamena gradili su se ~vrsti
kameni mostovi. Pojavom metala mostovi
postaju ja~i.
Danas se od betona i metala grade veliki i
sigurni mostovi.
Da li most mo`e biti napravqen od papira? Za{to?
______________________________________________________________
_______________________________________________________________________
Da li prozorsko okno mo`e biti napravqeno od drveta? Za{to?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
Da li {erpa mo`e biti napravqena od voska? Za{to?
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
Poznaju}i osobine materijala ~ovek bira onaj
koji mu najvi{e odgovara za izradu odre|enog predmeta.

91
5

POSMATRAMO
j .
.
[ta se de{ava sa vodom kada je zagrevamo?
___________________________________________________________________
Kada se vodena para ohladi, pretvara se u
___________________________________________________________________

Led se pod uticajem toplote _________________ i

prelazi u vodu.
[ta }e se desiti sa vodom ako je stavimo u zamrziva~?
____________________________________________________

Izvedi ogled uz pomo} roditeqa ili nastavnika. Malo putera stavi u

odgovaraju}u posudu i zagrej na plotni. Puter }e se istopiti. Kako }e{
istopqeni puter vratiti u prvobitni oblik?
_______________________________________________________________________
Isparavawe i topqewe
su povratne promene materijala.

Sun|er jako stisni {akom.

Pusti ga.
Napi{i {ta se desilo.
________________________________________________

Ako gumicu za tegle rastegnemo, promeni}e oblik i bi}e du`a. Kada je

pustimo, ona }e se vratiti u prethodni oblik jer je elasti~na, kao i sun|er.
Neki materijali se vra}aju u prvobitni oblik
kad prestane delovawe drugog tela.

92
4

PROMENE
Plasti~nu ~a{u stisni {akom.
Napi{i {ta se desilo:
_______________________________________
_______________________________________
Pusti ~a{u.
Da li se ~a{a vratila u prvobitni oblik?
_______________________________________
Neki materijali mewaju oblik kad na wih
delujemo drugim telom.

Zapali {ibicu i spusti je u tawiri} ili

pepeqaru.
Sa~ekaj da se plamen ugasi.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________
_______________________________________

Ako drvo ise~emo, ono promeni oblik. Ako ga zapalimo, dobijamo pepeo i
dim od koga ne mo`emo ponovo dobiti drvo.
Neki materijali pod uticajem toplote sagorevaju.

Na predmete koji su napravqeni od

gvo`|a deluje kiseonik iz vazduha
ili vode, pri ~emu se stvara r|a.
Takve predmete treba ~uvati od
vlage.

Sagorevawe i r|awe su nepovratne promene materijala.

93
5

SVE SE KRE]E
Ispod slika upi{i kako se ko kre}e:

Kretawe je promena polo`aja tela u odnosu na drugo telo.

Mo`e li lopta sama da se pomera? [ta treba da

uradi fudbaler da bi postigao gol?

___________________________________________
___________________________________________
Mo`e li bicikl sam da se kre}e? [ta treba da uradi
devoj~ica da bi ga pokrenula?

___________________________________________
___________________________________________

Klatno na satu se
kre}e levo-desno. To
kretawe se ponavqa
i tako se reguli{e
pokretawe kazaqki.

94
4

Hemijska ili
tehni~ka olovka
u sebi ima oprugu
koja zatezawem
i opu{tawem
reguli{e
pokretawe mine.

VRSTE KRETAWA

Voz se kre}e po

Biciklisti se kre}u

_________________
putawi. Takvo
kretawe nazivamo
pravolinijsko.

po ______________
putawi. Takvo
kretawe nazivamo
krivolinojsko.

Kretawe po krivoj
putawi koja ima oblik
kruga nazivamo
____________ kretawe.

PADAWE, KLIZAWE, KOTRQAWE

Baci uvis list papira i zgu`vani papir.
Gde su se zaustavili? _________________________________
Da li mo`e{ ne{to da baci{ tako visoko da se ne
vrati na zemqu?
Sko~i uvis najvi{e {to mo`e{.
Da li mo`e{ da ostane{ u vazduhu? ____________________
Sve {to se baci, sko~i, ispusti i izgubi
ravnote`u pada na zemqu.
Stavi gumicu i grafitnu olovku pored we na
jedan kraj kwige.
Kako }emo ih pokrenuti? ________________________
Kako se kre}e gumica? __________________________
Kako se kre}e olovka? __________________________
Sve {to se kotrqa ili kliza niz kosu podlogu zavr{i na zemqi.
Sve {to ne stoji na podlozi, {to nije u~vr{}eno, pada na zemqu
jer ga Zemqa privla~i.

95
5

OSLU[NIMO KRETAWE
Kako kretawe u prirodi proizvodi zvuk? Objasni.

____________________________________________
____________________________________________
______________________________________
______________________________________
______________________________
______________________________

Kretawe proizvodi zvuk.

Potrebno ti je nekoliko gumica za tegle razli~itih

debqina.
Razvuci sa drugom ili drugaricom gumice izme|u
prstiju (jedan prst, jedna gumica), kao na slici.
Prstima slobodne ruke pre|i preko wih.
[ta ~uje{?
___________________________________________________
Kada se gumica pokrene, ona treperi i tako nastaje zvuk.

Na koji na~in proizvodimo zvuk kod:

`i~anih instrumenata

duva~kih instrumenata

96
4

udara~kih instrumenata

vazduh nas [titi

Pogledaj niti yempera.
Niti yempera zadr`avaju sloj
vazduha. Na{e telo ga greje.
Zagrejan vazduh ne dopu{ta
hladnom vazduhu da prodre do
na{eg tela i tako ga {titi od
hladno}e.

Telo divqih `ivotiwa pokriveno je krznom.

Izme|u gustih dlaka je sloj vazduha. Telo
`ivotiwe ga zagreva. Krzno i zagrejani vazduh ih
{tite od hladno}e.

Telo ptice prekriveno je ________________.

Izme|u perja je ______________________ . Ptica ga svojim
telom _________________. Perje i zagrejani vazduh {tite
pticu od _________________.

Eskimi `ive u
ku}i napravqenoj
od nabijenog snega,
koja se naziva iglo.
Vazduh u iglou se
mo`e lako zagrejati,
~ak i jednom sve}om.
Ledeni zidovi te{ko
propu{taju zagrejani vazduh, pa je u iglou
toplo.

Cigle, stiropor, dupli prozori imaju {upqine

ispuwene vazduhom koji se zagreva ili hladi. Zato
se ti materijali koriste za izgradwu ku}a.

97
5

MAGNETI
Gde sve koristimo magnete u svakodnevnom `ivotu?

_____________________________
_____________________________
_____________________________
_____________________________

Po stolu pore|aj vi{e razli~itih predmeta od

gvo`|a: igle, eksere, zareza~e, spajalice...
Prinesi magnet tim predmetima.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________
________________________________________

Po stolu pore|aj komadi}e papira, drvenu

olovku, gumicu, lewir.
Prinesi magnet tim predmetima.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________________
________________________________________________

Magnet ima sposobnost da privla~i gvozdene predmete.

98
4

Pre mnogo vekova u staroj Gr~koj `iveo

je pastir po imenu Magnis. ^uvaju}i
ovce na planini, primetio je da mu se
~izme i {tap lepe za kamen. Ispituju}i
neobi~nu pojavu shvatio je da eksere
kojima su ~izme potkovane i gvozdeni
{tap privla~i kamen. Tako je Magnis
otkrio da postoji kamen koji privla~i
gvo`|e.
Kasnije su ga nau~nici nazvali
magnetit.

Uzmi duga~ki ekser i magnet u obliku {ipke

ili potkovice. Povla~i jednom stranom magneta
po ekseru. Svako povla~ewe po~ni od istog
kraja eksera.
Ekser pribli`i spajalici.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________________
Ve{ta~ki magnet qudi prave magnetisawem gvo`|a.

Magnet se naj~e{}e pravi u obliku magnetne {ipke, potkovice ili igle.

Priseti se gde se koristi magnetna igla.
Uzmi magnetnu {ipku ili potkovicu i pospi po
woj mnogo spajalica.
Napi{i {ta se desilo:
_______________________________________________

Magneti najja~e deluje na krajevima, a u sredini najslabije.

Krajevi magneta zovu se magnetni polovi.

99
5

NAELEKTRISAWE
Protrqaj plasti~ni ~e{aq (ili lewir) vunom
ili krznom.
Prinesi ~e{aq komadi}ima papira.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________
_______________________________________

Protrqaj balon vunom ili krznom.

Prinesi balon zidu ili vratima.
Napi{i {ta se desilo.
_______________________________________
_______________________________________

Kada smo protrqali lewir i balon vunom ili krznom,

naelektrisali smo ih. Zato je lewir privukao komadi}e hartije,
a balon se zalepio za zid.
Naelektrisawe postoji svuda u prirodi: u vazduhu, u vodi,
u oblacima, u zemqi i u na{em telu.

Za vreme oluje sevaju muwe. One nastaju kada su

oblaci jako naelektrisani.

100
4

PROVODNICI STRUJE
Elektri~ni aparati imaju kablove u kojima se
nalaze `ice koje provode struju.

Da bi dokazao da `ica provodi struju, uradi slede}i ogled.

 otrebno je:
P
baterija od 4,5 V, dve tanke izolovane `ice, mala
elektri~na sijalica od 2,5 ili 3,5 V.
Sa krajeva obe `ice odstrani oko 3 cm
izolacione plastike.
Ogoqene krajeve `ica namotaj oko metalnih
delova baterije.
Slobodni kraj jedne `ice namotaj oko grla
sijalice, a kraj druge `ice nasloni na vrh
sijalice, kao {to je prikazano na slici.
Napi{i {ta se desilo.
_____________________________________________
Otkrij da li i vazduh provodi struju.
 Pove`i `ice za bateriju i sijalicu kao {to je
prikazano na slici.
Dr`i slobodne krajeve `ice tako da se ne
dodiruju.
Nasloni vrh sijalice na slobodni metalni deo
baterije.
Napi{i {ta se desilo.
_____________________________________________
Za{to?
_____________________________________________

!

!

101
5

pi[ite nam!
[ta vam se dopalo u uybeniku;
o ~emu biste jo{ voleli da u~ite;
da li ste u toku {kolske godine izveli neki
eksperiment, pratili neku pojavu? Opi{ite nam.
Po{aqite fotografije.

Na{a adresa je:

Izdava~ka ku}a Dragani}
za Biqanu i Ivanu
Dr Ivana Ribara 81-83
11070 Novi Beograd
e-mail: office@draganic.co.yu

102
4

Bele[ke

103
5

Biqana Popovi}
Ivana Cmiqanovi} Kosovac
PRIRODA I DRU[TVO
uybenik za tre}i razred osnovne {kole
Tre}e izdawe, 2006. godina
Izdava~
Izdava~ka ku}a Dragani}
Dr Ivana Ribara 81-83, Novi Beograd
Ilustracije
Dejan Mandi}
Ilija Melentijevi}
Geografske karte
Geokarta Beograd
Kompjuterska priprema
,,SPIRIT, Gradski park 2
Korice
Gorica Ze~evi}
Lektura i korektura
Sowa [o}
[tampa
BIGZ, Beograd

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:3/5(075.2)
POPOVI], Biqana
Priroda i dru{tvo : za tre}i razred
osnovne {kole / Biqana Popovi}, Ivana
Cmiqanovi} Kosovac ; [ilustracije Dejan
Mandi}, Ilija Melentijevi}]. 2. izd.
- Beograd : Dragani}, 2006 (Beograd :
BIGZ). - 103 str. : ilustr. ; 28 cm
Tira` 8.000.
ISBN 86-441-0681-3
1. Cmiqanovi} Kosovac, Ivana
COBISS.SR-ID 131604236

Plasman kwige
Adresa: Dr Ivana Ribara 81-83, 11070 Novi Beograd
Telefoni: 3180-265, 3180-266
http//www.draganic.co.yu e-mail: office@draganic.co.yu