L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

L2.3

Runo programiranje maina alatki. Prvi deo:

LV_4_1 Runo programiranje numeriki
upravljanog struga POTISJE PH 42-CNC.

L2.3.1 Zadatak
U Laboratoriji za maine alatke izvriti potrebne pripreme obadnog sistema sa numeriki upravljanim
strugom POTISJE PH 42-CNC, pa obraditi deo po datom radionikom crteu. Koristiti obrasce za potrebnu
tehnoloku dokumentaciju, a program za mainu sastaviti po ovom uputstvu i u propisnom formatu. U
pripremi za ovu vebu valja koristiti jo i dopunski materijal, postavljen na adresi predmeta i prisustvovati
prvom delu vebe, kada se daje uputstvo za izvoenje etvrte laboratorijske vebe: Upravljanje i
programiranje maina alatki. Radno mesto za ovu vebu pokazano je na SC2.3.1.

a) Numeriki upravljani strug POTISJE PH 42-CNC

b) Radni prostor struga POTISJE PH 42-CNC

SC2.3.1 Resurs za prvi deo laboratorijske vebe L2.3

L2.3.2 Vodi
U pripremi za ovu laboratorijsku vebu valja raditi po sledeem rasporedu aktivnosti:
RB
Osnovne aktivnosti
Dopunske aktivnosti, za bolje razumevanje i za studiranje teme
1

Prouavanje Uputstva za rad.

Priprema obrazaca za rad.

Priprema programa.

4
5

Provera i testiranje napisanog

programa.
Prenos gotovog programa u
memoriju upravljake jedinice.

Obrada na maini.

Sastavljanje Izvetaja o
obavljenoj laboratorijskoj vebi.

Prouavanje uputstava sa predavanja, Uputstva za izvoenje etvrte

laboratorijske vebe i dopunskog materijala sa sajta ovog predmeta.
Prouavanje primera popunjenih obrazaca i pripremanje obrazaca za
postavljene zadatke (plan alata, plan obrade i plan baziranja).
Priprema programa na bazi pripremljenih planova obrade i geometrije dela
definisane radionikim crteom.
Provera programa, testiranje i verifikacija pomou ponuenih resursa.
Zavrna provera programa vri se na maini za koju je program napisan.
Upoznavanje sa procedurom za prenos programa u upravljaku jedinicu:
snimanje programa na raunar pored maine i prenos programa na mainu.
Postavljanje pripremka: baziranje i stezanje. Obrada na maini. Merenje i
analiza obraenog dela. Sprovoenje eventualne dorade.
Analiza rezultata ostvarene obrade. Dopuna planova alata, obrade i
baziranja, arhiviranje konane verzije programa (G koda) i radionikog
crtea u elaborat za ovu laboratorijku vebu.

Ostalo:

Za ovu vebu rezervsan je i termin pripreme od etiri asa pod nazivom: Uputstvo za izvoenje etvrte laboratorijske veve:
Upravljanje i programiranje maina alatki.
Za rad na ovoj vebi koriste se ve formirani obrasci. Primeri popunjenih obrazaca su dati u odeljku L2.3.3 Uputstvo za
programiranje struga PH 42-CNC. Za pripremu planova alata, baziranja i obrade valja koristiti sledee obrasce: Plan alata obrazac MA.L.2.03_1.1, Plan baziranja obrazac MA.L.2.03_1.2, Plan obrade obrazac MA.L.2.03_1.3. Za radioniki crte
koristiti obrazac MA.L.2.03.0.

Rekapitulacija:
1)
Na prvoj radnoj laboratorijskoj vebi (LV_1) praktikovano je: rukovanje runo upravljanim mainama alatkama i direktno
2)
3)

merenje obratka korienjem radionikih merila. I na ovoj vebi treba meriti obraene delove radi provere tanosti ostvarenih
mera.
Na ovoj vebi treba posmatrati kako drugi rukuju numeriki upravljanim mainama alatkama koristei programe koji su
rezultat samostalnog rada studenata.
Valja uoiti znaaj paljivog praenja cele procedure za programiranje numeriki upravljanih maina alatki. Ove maine rade
po zadatom programu pa programer i rukovaoc treba da se postaraju da svoju tehnologiju maini prepuste jednoznano.

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

L2.3.3 Uputstvo za programiranje numeriki upravljanog struga

POTISJE PH 42-CNC
Strug POTISJE PH 42-CNC je numeriki upravljani revolver strug tipa PH 42-CNC, koji je proizvela fabrika
POTISJE iz Ade. Taj strug ima revolver glavu sa 13 pozicija. Ovo uputstvo se odnosi na objanjenje
osnovnih pojmova i celina programa za mainu tipa POTISJE PH 42-CNC, u daljem tekstu: PH 42-CNC.
Objanjene su sledee celine: koordinatni sistem; broj programa, poetak i kraj programa; reenica
programa; struktura programa i programiranje putanje alata, ukljuujui i programiranje konture korienjem
skraenog opisa i programiranje primenom fiksnih ciklusa. Dat je primer projektovanja tehnologije obrade za
jedan karakteristian obradak, sa programom i primerima popunjenih obrazaca MA.L.2.03_1.1,2,3.
Koordinatni sistem. U odeljku L2.3.5 dat je skraeni
opis numeriki upravljanog ravolver struga PH 42-CNC i
sa naznaenim smerovima servo osa. Oznake i smerovi
osa su prema ISO 841. Ovaj strug je po koncepciji
numeriki upravljani strug sa revolver glavom iza ose
obratka (SC2.3.2). Za maine sa revolver glavom
ispred ose obratka smer ose X je suprotan, a to povlai
za sobom i razlike u smeru krune interpolacje u odnosu
na ovde opisanu.
Broj programa, poetak i kraj programa. Svaki
tehnoloki program, ali i potprogram, predstavlja celinu
koja na poetku ima takozvano zaglavlje, a na kraju
odgovarajuu M-funkciju. Na SC2.3.3 pokazani su
primeri zaglavlja glavnog programa, %MPF 123 i
potprograma, %SPF 123. Na osnovu zaglavlja
upravljaka jedinica prepoznaje tip datoteke u
korisnikoj memoriji (%MPF - glavni program, %SPF potprogram, %TOA - datoteka korekcija alata,...). Ovde
je 123 upotrebljeno u znaenju odabranog broja
programa, ili broja potprograma. Za brojeve programa
rezervisani su brojevi 1-999, a za potprograme 1-9999.

SC2.3.2 Koordinatni sistem PH 42-CNC

U komunikaciji upravljake jedinice sa raunarom (transfer u jednom ili u drugom smeru) svaki program ili
potprogram predstavlja jednu ASCII datoteku.Poeljno je izbegavati numerisanje potprograma brojevima koji
poinju sa 9 (obino je to rezervisano za fiksne cikluse obrade i zatiene programe).
Korienje potprograma dozvoljava formiranje sloenijih programskih struktura za obradu odreenog dela
(SC2.3.3). Pozivanje potprograma je mogue u koncentrinoj strukturi do dovoljno nivoa dubine za kolske
potrebe. Pozivanje potprograma %SPF 123 iz glavnog programa, pri njegovom izvravanju, ili drugog
potprograma, ostvaruje se reenicom L123 Pa (gde je a broj ponavljanja pozvanog potprograma, najvie 99
puta). Poziv programa i potprograma u manipulaciji (brisanje, kopiranje, komunikacija sa PC, ostvaruje se
ovako: za program pomou % 123, a za potprogram pomou L123. Za kraj programa koristi se funkcija M30
ili M02, a za kraj potprograma M17. Pomou M30 program se zavrava i vraa na poetak, a sa pomonom
funkcijom M02 glavni program se samo zavrava.
Reenica programa. Opti oblik jedne reenice programa pokazan je na SC2.3.4. Ovo je format programa i
programer za svoju mainu taj format mora znati u detaljima. Na razlikama tih formata programa za razne
upravljake jedinice zasnovana je i potreba za postprocesorima za raunarsko formatizovanje programa,
kada se maina programira pomou nekog raunarskog resursa.
Struktura programa. U optem sluaju nulta taka obratka moe biti bilo gde na njemu, pa i van njega.
Znaajna pojednostavljenja u programiranju postiu se ako se nulta taka obratka izabere tako da lei na
njegovoj osi, a iz praktinih razloga u rukovanju mainom poeljno je da se nalazi na elu izratka.
Uobiajeno je pisanje programa u apsolutnim koordinatama (u odnosu na koordinatni sistem vezan za nultu
taku radnog predmeta). Po pravilu, koordinata X ima znaenje prenika. Izuzetak predstavlja inkrementno
programiranje, u tekuem relativnom koordinatnom sistemu (uz poziv funkcije G91), kada X ima znaenje
poluprenika. Model strukture programa pokazan je na SC2.3.5. Najvaniji elementi te strukture su:
2

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

%MPF 123
...
...
...
M30 ili M02
a)Poetak i zavretak
programa
%SPF 123
....
....
....
M17
b)Poetak i zavretak
podprograma

Nivo 1
%MPF 301
....
....
....
L701 P1. .
...
...
...
...
...
M30

%SPF 701
....
...
L888 P1
...
...
M17

Nivo 2

%SPF 888
....
...
...
M17

c) Primer programske strukture sa pozivom potprograma

SC2.3.3 Primeri zaglavlja programa

N 4 G 2 G 2 G2 X 4.3 Z 4.3 I 4.3 K 4.3 F 4.1 S 4 M 2 T 2 D 2

Redni broj reenice
Korak, ili brzina pomonog kretanja
N4
F 4.1
Pripremna funkcija
Broj obrta glavnog vretena, ili brzina rezanja
G2
S4
Koordinata po osi X
M2
Pomona funkcija
X 4.3
Koordinata po osi Z
Broj alata za izmenu
Z 4.3
T2
Broj korekcije mera alata
I 4.3 K 4.3 Parametri krune interpolacije
D2
Primer:
Slova N, G, ... su adrese. Njih prate brojni podaci u naznaenim
%MPF 300
formatima. Na primer, 4.3 znai da se u adresu upisuje decimalni
broj sa predznakom (), sa najvie 4 cifre na mestima celih i najvie
N100 G56
tri cifre na decimalnim mestima. U jednoj reenici se ne smeju nai
N105 G00 X160 Z100
dve G funkcije iz iste grupe (TC2.3.6), niti vie od jedne M funkcije. U
N110 T2 D2 M3 S1500 F0.2
pregledu funkcija (TC2.3.6) treba uoiti da neke funkcije zahtevaju da
N120 G0 X50 Z5 M08
N130 G42 G02 X100 Z-25 I0 J-25 budu programirane u posebnoj reenici. Veina funkcija ima modalno
dejstvo: vae i u narednim reenicama, sve dok ne budu ponitene
N140 G40 G01 X105
drugom funkcijom iz iste grupe. Potrebno je uoiti i da postoje
N150 G00 X160 Z100 M09
funkcije koje imaju dejstva samo u reenici u kojoj su programirane.
N160 M30
SC2.3.4 Opis osnovne strukture reenice u programu
Element 1:
Poziv pomeranja nulte take (funkcije G54,G55,G56 i
G57) podrazumeva da se pri startovanju programa i
nailasku na ovu funkciju vri iitavanje koordinata
odgovarajue nulte take radnog predmeta iz
datoteke nultih taaka. Sadraj ove datoteke je
pokazan u TC2.3.1.

TC2.3.1 Sadraj datoteke pomeranja nultih taaka

obratka

Primer:

G54
G55
Z:
X:
Z:
z1
x2
z2
G56
G57
X: x3
Z:
X:
Z:
z3
x4
z4
Konkretne vrednosti za x1, z1, unosi rukovaoc maine, pre putanja programa u rad, a na osnovu plana
baziranja i stezanja pripremka. Dodatna translacija koordinatnog sistema obratka (programsko pomeranje
nulte take) mogue je ostvariti u samom programu sa G58 i G59 (na primer: G59 X Z):
N10 G56
N20 G59 Z10 X20
N30 G00 X100 Z50

X:

x1

Blok N30 postavlja koordinatni sistem vezan za G56 (na primer: na osi
obratka). Usled programiranog pomeranja nulte take (N20) blok N30 e dati
pomeranje brzim hodom u taku na 110mm ispred G56 i na preniku 120mm.

Poeljno je, pre prvog odmicanja u poziciju za izmenu alata, dati neku od korekcija alata, koja se koristi
kasnije u programu. To znai da se elo revolver glave odmie od obratka (njegove nulte take) za zadato X
i Z uveane za duine alata po X i Z pravcu (to je definisano pozivom odguvarajue korekcije alata). U
protivnom, elo glave se odmie od nulte take obratka samo za zadato X i Z, to pri naknadnom iniciranju
obrtanja revolver glave moe biti nedovoljno bezbedno udaljenje.
3

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

Poetak programa:

%MPF123
Poziv nulte take radnog
predmeta:
G54,G55,G56,G57

Pomeranje revolver glave, brzim

hodom, u poziciju koja je
bezbedna za izmenu alata:
(G00 X100 Z100)

Ponavljanje koraka 2, 3, 4, 6 i 7
za obrade za koje su potrebni
odgovarajui alati
Iskljuenje hlaenja: M9

Postavljanje alata (t) u radnu poziciju

(obrtanjem revolver glave) i poziv
broja korekcije (d) tog alata:

T(t) D(d)

Definisanje broja obrta n i smera

glavnog vretena (M03 ili M04),
kao i koraka f, koji nadalje vae:
M03 Sn Ff

Ukljuenje hlaenja pomou

funkcije M, ako je potrebno: M8

Pomeranje alata u brzom hodu u

poziciju iz koje e poeti kretanje
u radnom hodu sa korakom f:
G0 Z10 X60

Obrada alatom sa brojem t

Pomeranje revolver glave, brzim

hodom, u poziciju koja je
bezbedna za izmenu alata:
G00 X100 Z100
Kraj programa
M30 ili M2

Podvueni brojevi su ovde dati kao primer

NAPOMENE:
Pokazana struktura programa je minimalna mogua,
a podrazumeva niz pretpostavki, kao to su:
Niz M-funkcija, kojima se ostvaruje stezanje i
eventualno dodatno oslanjanje, kao i
otputanje obratka, ostvaruju se u JOG
(runom) modu, pre startovanja programa,
odnosno, posle njegovog zavretka.
Nema promene baziranja i stezanja tokom
izvoenja programa.

SC2.3.5 Struktura programa sa naznaenim osnovnim elementima

Element 2:

Pozivanje odreenog broja korekcije Dd podrazumeva postavljanje kao aktivnog sloga

d u datoteci korekcija alata. Sadraj ovog sloga je dat u TC2.3.2. Broj korekcije d i broj
alata u revolver glavi t moraju biti saglasni sa onima datim u planu alata.

TC2.3.2 Sadraj datoteke korekcija alata (sadraj za jednu korekciju)

Broj korekcije D ___

Red broj alata (u revolveru) ____
Tip alata (orijentacija vrha) 1-9
Korekcija duine po X (L1)

SC2.3.6 Smerovi obrtanja glavnog vretena

Korekcija duine po Z (L2)

Poluprenik zaobljenja vrha alata
Korekcija korekcije L1 (usled habanja)
Korekcija korekcije L2 (usled habanja)
Element 4:
Smer obrtanja i broj obrta glavnog kretanja S :
Smer glavnog vretena je odreen funkcijama M03 (desni
smer), odnosno M04 (levi smer), kao to je pokazano na
SC2.3.6. Prikazan je pogled iz pozitivnog smera ose Z.
Zaustavljanje vretena ostvaruje se sa M05. Maina PH 42CNC, koja je u Laboratoriji za maine alatke, ne poseduje
osu C. Zato ona ne omoguava glodanje i buenje van ose
obratka, pa se funkcije M19, M63, M64 i M65 ovde ne
razmatraju. Vrednost adrese S ima znaenje broja obrta
glavnog vretena (n=const), osim ako nije aktivna pripremna
funkcija G96, kada adresa S ima znaenje konstantne
brzine rezanja (v=const).
4

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Ovaj reim rada je izuzetno poeljan pri zavrnoj obradi konture, koja podrazumeva znaajnu varijaciju
prenika obrade. Ukoliko postoji rizik od prevelikog broja obrta glavnog vretena (na primer, v=const, a
obrada je blizu ose obratka) poeljno je na poetku programa dati programsko ogranienje broja obrta (G92
S). Iz reima v=const u reim n=const prelazi se sa G97 S, pri emu vrednost za S ima znaenje broja
obrta glavnog vretena u munutu. Za pravilno funkcionisanje G96 potrebno je da je nulta taka obratka na osi
obrtanja. Po pravilu se desni noevi postavljaju sa grudnom povrinom okrenutom na dole i zahtevaju smer
obrtanja glavog vretena M03. Levi noevi se postavljaju sa grudnom povrinom okrenutom navie i
zahtevaju smer M04 glavnog veretena. Suprotno pravilo vai pri postavljanju noeva predvienih za obradu
u smeru od glavnog vretena ka iljku.
Adresa F. U osnovnom stanju podrazumeva se da adresa F ima znaenje koraka (mm/o ili in/o, zavisno od
G70/G71). Po potrebi, pomou G94, F dobija znaenje brzine pomonog kretanja (mm/min odn col/min).
Sva programirana kretanja u radnom hodu (programirana sa G1, G2 i G3) izvode se sa prethodno
definisanim F Taj korak je vaei do nove specifikacije F
Brzi hod G00 se izvodi uvek sa konstantnom brzinom pomonog
kretanja. Navoenje F uz G00 nema efekta na brzine brzog
hoda. U brzom hodu vri se samo pozicioniranje.
Bez eksplicitnog navoenja G09, odnosno G60, prelaz iz
jednog bloka, koji sadri programirano kretanje po dui ili luku, u
naredni, ostvaruje se bez smanjenja brzine pomonog kretanja
(SC2.3.7). G09 (u aktivnom bloku) i G60 (do ponitenja sa G64)
prouzrokuju smanjenje brzine pomonog kretanja na nulu na
kraju izvrenja kretanja opisanog u bloku.
Brzi hod podrazumeva obaranje brzine pomonog kretanja na
nulu, tako da za precizno pozicioniranje u brzom hodu ne treba
navoditi G09, odnosno, G60.
Pri korienju G63 (rezanje navoja ureznikom), kao i pri ciklusu
rezanja navoja, ili navojnog lanca (L97 i L99), tokom rada
SC2.3.7 Primer prelaska izmeu dva bloka programa u AUTOMATIC modu, FEED RATE OVERRIDE nema
sa linearnom interpolacijom (G1)
dejstva na promenu koraka.
Element 6: Sigurnosna pozicija revolver glave, u kojoj e se njenom rotacijom dovesti
novi alat u radnu poziciju (promena alata T) trebalo bi da bude dovoljno daleko od
obratka. S druge strane, preveliko udaljavanje moe prouzrokovati prekoraenje
raspoloivih granica pomeranja klizaa du X i/ili Z ose (aktiviranje graninih prekidaa
i prekid izvrenja programa). Takoe je poeljno da se primicanja i odmicanja u brzom
hodu ne izvode po dve ose odjednom Primicanje u brzom hodu je poeljno, u optem
sluaju, izvesti najpre po osi Z, a zatim po X. Ovo je naroito vano kada je
novopostavljeni alat znatno dui (u pravcu Z) od prethodnog.

Umesto:
N10 G00 X100 Z100
Bolje je:
N10 G00 Z100
N20 X100

Element 7: U pokazanom blok dijagramu, pod obradom alatom t , podrazumeva se kretanje po definisanoj
putanji (opisanoj sa G1, G2, G3, X, Z, B, A...), zadatim korakom f, brojem obrta n, koji se u pojedinim
delovima putanje mogu menjati (Ff1 Sn1). U ovom koraku su takoe sadrana razliita primicanja i
odmicanja u brzom hodu (G00). Ukoliko je kretanje alata definisano u relativnom (inkrementalnom)
koordinatnom sistemu, ili ako je putanja definisana u inima, to je neophodno naglasiti odgovarajuim Gfunkcijama (G70, odnosno G91). Bez eksplicitnog navoenja G41, odnosno G42, alat e se kretati po
opisanoj putanji ne uzimajui u obzir korekciju poluprenika vrha alata. Naime, pozivom korekcije mera alata
Dd iz datoteke korekcija se iitavaju korekcije Lx i Lz (SC2.3.8). Funkcija G40, koja je aktivna u osnovnom
stanju, podrazumeva da upravljaka jedinica uraunava ove mere kao ofsete i vri odgovarajue odmicanje,
tako da se po programiranoj putanji vodi zamiljeni vrh alata V. Realne vrednosti poluprenika zaobljenja
vrha alata, pritom, mogu biti uzrok netano obraene konture. To nema veeg znaaja pri istoj uzdunoj
(po Z-osi) ili pri istoj poprenoj (po X-osi) obradi. Na SC2.3.9 pokazan je uticaj ignorisanja korekcije
poluprenika vrha alata na odstupanja e obraene konture pri obradi konusa (a) i lunog segmenta (b)
konture. Upravljaka jedinica vodi zamiljeni vrh alata kroz tanu konturu (1, 2, 3, ), ali se zapravo dobija
pomerena kontura. Greka je utoliko vea, ukoliko je vektor normale blii simetralama kvadranata.
Kompenzacija zaobljenja vrha alata se ostvaruje pozivom funkcije G41, odnosno G42. Znaenje je sledee
(vidi SC2.3.10):
G41 kontura je sa desne strane u odnosu na vektor brzine pomonog kretanja, (gledano iz pozitivnog
smera Z-ose).
5

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

G42 kontura je sa leve strane u odnosu na vektor brzine pomonog

kretanja (gledano iz pozitivnog smera Z-ose).

Upravljaka jedinica e uspeno ostvariti kompenzaciju zaobljenja vrha

ukoliko je korektno zadato G41, ili G42 i ako su alati pripremljeni po planu
alata, to znai da e za dati alat u datoteci korekcija postojojati pravilno
uneeni:

vrednost poluprenika vrha alata i

tip alata (1-9), TC2.3.6, Tip alata kod D.

Kodiranje tipa alata ne znai da upravljaka jedinica, pri korigovanju putanje,
na bilo koji nain uvaava napadni i pomoni napadni ugao alata. U reimu
G41, odnosno G42, upravljaka jedinica tretira alat kao krui poluprenika
jednakog polupreniku zaobljenju vrha alata i stara se da ga pravilno vodi sa
jedne ili druge strane konture, gledano niz konturu u smeru konturne brzine.
Kodiranje tipa alata brojevima 1 do 9 slui upravljakoj jedinici da odredi
poloaj centra tog kruia u odnosu na taku zamiljeni presek projekcija
glavnog i pomonog seiva u osnovnoj ravni, a za koji se definiu korekcije
duina po osama X i Z. Poziv G41 i G42 nema smisla kada se vri obrada
zabuivaem, burgijom, proirivaem i razvrtaem.

SC2.3.9 Greke obraene konture usled

ignorisanja zaobljenja vrha alata

SC2.3.8 Poluprenik vrha

alata

SC2.3.10 Primeri poziva korekcija

zaobljenja vrha alata

Programiranje putanje alata. Programiranje kretanja alata po eljenoj konturi mogue je ostvariti na
nekoliko naina:

Funkcijama G1, G2 i G3, sa eksplicitno zadatim koordinatama X i Z pojedinih znaajnih taaka

(take koje predstavljaju krajeve pravolinijskih i lunih segmenata konture), kao i uz eksplicitno
navoenje parametara krune interpiolacije (B, odnosno, I i K).

Funkcijama G1, G2 i G3, uz korienje pojednostavljenog opisa delova konture, kojim se moe
izbei eksplicitno definisanje koordinata pojedinih karakteristinih taaka na konturi.

Korienjem fiksnih ciklusa obrade L93, L95, L96,

Programiranje putanje alata pomou G01, G02, G03. Opis putanje alata se vri pomou funkcije G01
(linearna interpolacija), G02 (kruna interpolacija u smeru kazaljke sata, CW) i G03 (kruna interpolacija
suprotno smeru kazaljke sata, CCW). Osnovni naini definisanja ovih funkcija su pokazani na SC2.3.11.

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

SC2.3.11 Osnovne definicije funkcija G01,G02 i G03

Na SC2.3.11 strelicom je naznaen smer kretanja alata po pravolinijskom segmentu, ili po krunom luku,
od take PT do take KT. Za definisanje pripremnih funkcija G01, G02 i G03 vae pravila data u TC2.3.3.
TC.2.3.3 Pravila za definisanje pripremnih funckija G01, G02 i G03
G02 ili G03 definiu se na jedan od dva naina
G01 se definie na jedan od ova dva
(na primeru G02)1) :
naina1):
G01 XxKT ZzKT , ili
G02 XxKT ZzKT Br, ili
G02 XxKT ZzKT Ii Kk,
G01 A XxKT (ili ZzKT),
gde je r polupenik krunog luka, a i i k koordinate vektora koji
gde je ugao izmeu pozitivnog smera
definie poloaj centra luka u X(i) i Z(k) pravcima u odnosu na
ose Z i vektora brzine pomonog
poetnu taku luka.
kretanja.
1)
Znak parametara i i k je pozitivan ukoliko se njihov smer
Kosim slovima oznaeni su sadraji
adresa. To su neke koordinate.
poklapa sa pozitivnim smerom odgovarajue ose.
ak i kada je neki od ovih parametara jednak nuli potrebno je
to i pisati u programu: I0, odnosno K0.
Napomena: Definisanje luka (G2/G3) pomou poluprenika (B) bi trebalo izbegavati kada je centralni ugao
luka vei ili jednak 180. Tada je uputnije koristiti opis preko parametara I i K, ili rastaviti opis na dva kraa
luka.
Programiranje konture korienjem potpunog opisa. Na SC2.3.12 data je skica jedne spoljanje konture (sa
nekoliko suvinih mera za lake raunanje koordinata taaka na toj konturi). Za ovu konturu dat je opis
kretanja alata od nulte take G55 obratka do zavretka konture na poziciji (X62, Z-55) i to:
(1) u apsolutnom koordinatnom sistemu G55(X,Z) i
(2) u inkrementnom programiranju.
Umesto G01, G02, i G03 dozvoljeno je pisati G1, G2 i G3, respektivno. Svaka od ovih funkcija je aktivna do
ponitavanja drugom iz ove grupe, ili sa G00 (brzi hod), tako da u blokovima N84 i N86 nije bilo neophodno
ponavljati G01. Vrednosti adresa X, Z, B, ili I i K, zadaju se u milimetrima (sa najvie tri decimalna mesta,
odvojena decimalnom takom).
(1) Glavni deo programa u
(2) Glavni deo programa u
apsolutnom koordinatnom
inkrementnom sistemu:
sistemu G55(X,Z) :
N10 G55
N10 G55

...
N50 T__ D__ M__ S__
N50 T__ D__ M__ S__
F__
F__

...
N68 G01 X0 Z0
N76 G01 X0 Z0
N70 G91
N80 G03 X20 Z-10 B10

N82 G01 Z-20

N80 G03 X10 Z-10 B10
N84 G01 X42 Z-35
N82 G01 Z-10
N86 G01 Z-45
N84 G01 X11 Z-15
N88 G02 X62 Z-55 B10
N86 G01 Z-10
...
N88 G02 X10 Z-10 B10
SC2.3.12 Primer konture
...

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

Programiranje konture korienjem skraenog opisa. Eksplicitno definisanje koordinata odredine take
svakog pojedinanog pravolinijskog i lunog segmenta, definisanog u pojedinanim blokovima, pri
programiranju kretanja alata po konturi, moe biti zametan posao, naroito kada se radi o sloenijim
konturama, sa brojnim tangentnim prelazima i sa nizom oborenih ili zaobljenih ivica. Pored eksplicitnog
definisanja konture upravljaka jedinica doputa da se koristi i skraeni opis delova konture. Drugim reima,
opis sadran u jednom bloku (reenici) pri izvrenju programa izaziva kretanje po nekoliko segmenata
konture (bilo lunih bilo pravolinijskih). Pritom upravljaka jedinica izraunava koordinate karakteristinih
taaka, potrebnih za potpuno definisanje kunture.
U nastavku se daje nekoliko opisa (u daljem tekstu KONTUR), koje podrava UJ, SC2.3.13. Na svim
skicama sa P je oznaena polazna taka dela konture. Reenica, kojom poinje opis konture, mora sadrati
G0 ili G1. Naradne reenice mogu sadrati G02, odnosno G03.
b)
c)
a)

N150 A1 A2 Xx2 Zz2

N130 G03 A Br Xx2 Zz2

N240 G03 Br A Xx2 Zz2

e)

f)

N150 Xx1 Zz1 Br

N160 Xx2 Zz2

N120 A1 A2 Xx2 Zz2 B-c

N350 A1 A2 Xx2 Zz2 Br

g)

h)

i)

d)

N155 Xx1 Zz1 B-c

N165 Xx2 Zz2

G02A) I i1 K k1 I i2 K k Xx2 Zz2

N40 A1 A2 Xx2 Zz2 ...

... B-c1 B-c2
N50 Xx3 Zz3

NAPOMENE:
Kada u opisu konture, u istom bloku stoje i adrese A i B, potrebno je voditi rauna o njihovom redosledu.
Kod zaobljenih ili oborenih ivica, potrebno je da vrednost adrese B bude po apsolutnoj vrednosti manja od kraeg
pravolinijskog segmenta (pre zaobljavanja, odnosno obaranja ivice).
Opis pod g) vai i za zaobljenu ivicu, samo je tada Bb, analogno sa e) i f).
A)
Programira se G02 ili G03 samo za prvi luk na putanji. Podrazumeva se da se lukovi tangentno nastavljaju i da
su suprotnog smera.

SC2.3.13 Primeri programiranja korienjem skraenog opisa

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Programiranje konture primenom fiksnih ciklusa. Fiksni ciklusi predstavljaju podprograme (rutine), koje
omoguavaju pojednostavljeno programiranje kretanja alata. Njima se ostvaruju vrlo sloena kretanja, za ta
bi inae bio potreban veliki broj blokova. Struktura fiksnog ciklusa je nepromenljiva, a njegov poziv se vri uz
prethodno definisanje parametara (R__), koje on koristi u radu. Ovde su objanjeni fiksni ciklusi L95, L96,
L97 i L98. Inae, samo parametarsko programiranje struga PH 42-CNC nije predmet ovih laboratorijskih
vebi. Opisi tih fiksnih ciklusa su sledei:

L95 i L96 (Fiksni ciklusi struganja)

Lista ulaznih parametara data je u TC2.3.7 pod nazivom Fiksni ciklusi obrade. Zamisao je sledea:
Neka se polazi od ipkastog polufabrikata. Poznata je konana kontura (opisana u potprogramu broj R20).
Veliki deo materijala od pripremka do blizu konane konture se skida nizom ili uzdunih (Z) ili poprenih (X)
prolaza, sa eljenom dubinom rezanja (definisanom preko R26) i pri odreenom koraku (korak je definisan
sa R28). Pritom se vri (s leva, ili s desna), ili ne vri kompenzacija zaobljenja vrha alata (parametar R27).
Navodi se i dodatak za finu obradu i to preko komponenata po X i Z pravcu (parametri R24 i R25).
Parametrom R29 se definiu dve bitne stvari. Druga cifra oznaava da li se radi o unutranjoj ili
spoljanjoj obradi, uzdunoj ili poprenoj. Prva cifra definie tip zahvata: da li se vri samo gruba obrada sa
ostavljanjem stepenica (koje ostaju od osno-paralelnih prolaza), ili se nakon tih prolaza proiava kontura
do dodatka za zavrnu obradu, ili se uz sve to vri i konani prolaz zavrne obrade po konturi, ili moda
samo zahvat zavrne obrade. Razlika izmeu L95 i L96 je to L95 doputa da na konturi postoje i delovi sa
ulegnuima. Tada nastaje poveanje dubine rezanja pa je poeljna redukcija koraka, faktorom koji je
definisan preko R31.
L98 (Fiksni ciklus dubokog buenja)
Parametrom R22 zadaje se Z-koordinata ela rupe. Sa R26 definie se ukupna dubina rupe koja e se
obraditi po delovima. Izmeu ovih delova burgija e se, ili izvlaiti do ispred ela rupe, u brzom hodu (R11=43), izvlaei strugotinu, ili e se vraati za po 1mm unazad (R11=3-3) lomei strugotinu. Prva dubina buenja
(R25) je obino neto vea od ostalih (iznos degresije, R24). Parametrima R27 i R28 zadaje se vreme, u
sekundma, zastajkivanja alata pri dostizanju svake konane parcijalne dubine i po odmicanju radi lomljenja,
ili odvoenja strugotine. Nije potrebno propisivati iznos degresije takav da bi njen celobrojni umnoak
predstavljao razliku izmeu konane dubine i prve dubine buenja.
Napomena: Kada se programira kretanje burgije, zabuivaa i slino, poeljno je da se programira kretanje
vrha alata, a ne njegovog cilindrinog dela. Razlog za ovo je injenica da se korekcije po Z osi za ove alate
obino definiu za njegov vrh.
L97 (Fiksni ciklusi obrade navoja struganjem)
Parametri, koje je neophodno definisati pre aktiviranja ovog
ciklusa su sledei: korak navoja (R20), dubina profila navoja
(R24), poetna taka po Z-pravcu (R22) i krajnja taka po Z
(R32). Sa R26 i R27 definisana je veliina hoda za ulaz i za izlaz
alata (put zaletanja i put koenja). Ugao ulaska alata, u
stepenima, definisan je sa R29. Ovim ciklusom je mogue ostvariti
i obradu navoja na konusu. U tom sluaju e parametri R21 i R31
imati vrednosti prenika na poetku, odnosno, na kraju navoja.
Ako se radi o cilindrinom navoju vrednosti ova dva parametra e
biti iste. Sam tok obrade je definisan parametrima R23 (broj
praznih prolaza, pre ulaska u materijal) i broj uzastopnih prolaza,
kojima se ostvaruje predobrada (R28) do dodatka (R25) za
obradu u zavrnom prolazu.
Kod maine, koja se ovde opisuje, ciklus rezanja navoja u
prolazima predobrade formira niz profila, koji su pomereni jedan u
odnosu na drugog i po X (radijalno) i po Z(aksijalno).

SC2.3.14 Boni ulaz alata kod L97

Na SC2.3.14 pokazano je nekoliko uzastopnih prolaza alata pri radu u ciklusu L97. Preporuka za ugao ulaza
alata (R29) je da bude jednak polovini ugla profila navoja, umanjen za mali ugao (=3-5). Na taj nain se
smanjuje nepotrebno trenje izmeu seiva i boka proila. Profil navoja se svodi na eljeni u prolazu zavrne
obrade. Ovako se, inae, navoj obrauje i na strugu sa runim upravljanjem, kada rukovaoac takve maine
primenjuje takozvani tangentni metod obrade navoja. Drugi metod je takozvani radijalni, kada se alat
postepeno primie u radijalnom pravcu. U tom sluaju se strugotina formira na oba seiva u podjednakim
koliinama pa se takav metod koristi kada se za njega nae opravdanje.
9

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

Primer projektovanja tehnologije obrade na strugu PH 42-CNC

Na SC2.3.15 pokazan je crte dela aura CN_002. Primer projektovanja tehnologije, koji se ovde
navodi, odnosi se na operaciju obrade ovog dela na strugu PH 42-CNC u dva baziranja (operacija sa rednim
brojem 30). Pripremak je svetlo vueni ipkasti polufabrikat od .3990, prethodno iseen na 50x 60 sa
predobraenim rukavcem 34x18, kako se pri okretanju obratka ne bi zatevalo novo podeavanje apa
stezne glave (prenik stezanja se podeava na 34). Ostali detalji koji se odnose na baziranja, pokazani su
u skraenoj verziji plana baziranja (obrazac MA.L.2.03_1.2), u nastavku ovog teksta.

SC2.3.15 aura CN_002 za koju je dat primer

tehnolokog programa obrade na PH 42-CNC

SC2.3.16 Skup alata za obradu dela sa S2.3.15

Za kompletnu obradu ovog dela na strugu

PH 42-CNC planirano je 8 alata. Skice ovih
alata pokazane su na SC2.3.16. Svi alati su
standardni, osim noa za usecanje ljeba na
izlazu navoja, koji u planu alata zahteva
drugaiji opis.
Detaljnija specifikacija reznih modula,
draa, poloaja postavljanja u revolver glavu,
potrebnog smera obrtanja glavnog vretena,
brojevi pozicija u glavi i rezervisana mesta u
memoriji za definisanje korekcija, data je u
planu alata iji je glavni deo pokazan u
nastavku ovog teksta.
Radi praenja programa za obradu ovog
dela, u nastavku je dat plan obrade (obrazac
MA.L.2.03_1.3) u detaljisanoj formi.
Pretpostavke su sledee:
Glavni program za ovu obradu (%700)
podrazumeva obradu u dva baziranja, sa
prekidom (M00) za promenu strane
obratka.
U prvom baziranju (koordinatni sistem G55)
obrauje se prenik 34, izvode svi
zahvati spoljanjeg struganja na strani sa
navojem i vre obrada otvora 12 i
unutranja obrada.
U drugom baziranju (koordinatni sistem
G56) vri se obrada preostalog dela
spoljanje konture i strugaje upusta.
Fiksni ciklusi struganja e biti iskorieni za
spoljanju konturu u prvom baziranju,
(L701), unutranje konture u prvom
baziranju (L702) i spoljanje konture u
drugom baziranju (L703).
Za poprenu obradu i obradu spoljanjih
kontura koristie se konstantna brzina
rezanja.
Za zavrnu obradu kontura koristie se
reim tanog prelaska konture (G60).
Za obradu otvora 12 bie iskorien
ciklus buenja sa izvlaenjem strugotine.
Projektovanje tehnologije obrade ovog dela na
strugu PH 42-CNC podrazumeva pripremu tri
pomenuta dokumenta za komplet tehnoloke
dokumentacije i listinge: jednog glavnog
programa i tri potprograma (4 ASCII datoteke).

Slede: Izvodi iz Plan baziranja i Plana alata, pa Plan obrade, a onda listing glavnog programa (u
TC2.3.4, sa ostatkom u TC2.3.4(Nastavak)) i listinzi potprograma u TC2.3.5.
10

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Plan baziranja obrazac MA.L.2.03_1.2 (skraeni prikaz)

...
(Glavni deo sa skicama baziranja)
Spoljanje stezanje
Stezna glava
Unutranje stezanje

Tvrde ape (GUB0)

Meke ape (WB3)

Nulte take radnog predmeta 2)

Pripremak

Izradak

....
Poloaj tvrdih apa (A-H) 3)
Prenik stezanja [mm]

A
34

Mera Df (min/max)
Ili prema ctreu broj

Plan alata obrazac MA.L.2.03_1.1 (skraeni prikaz)

...
(Glavni deo sa podacima za etiri alata)
T

Tip
(S/B)
3

Materijal
4

r
5

1
7

S1
S2
(1-9) (af)
8

S2
Lz

S2
Lx

10

11

v
Smer
M08 Ref.
s
m/mi
mm/o M09 alat
M3/M4
n
12
13
14
15 16

Alat No za poprenu obradu PSKNL 2020 + ploica SNMM160008

Dra Radijalni dra M04 ,IB 020130 02
D2
S
PGP135
0.8 75
15
3
a
30
M04

140

0.25

M08 Ne

0.12

M08 Ne

0.14

M08 Da

Alat Zavojna burgija sa MK drkom JUS K.D3.023 N

Dra Dra MK4 IB 020 132 01 + Redukciona aura MK2/MK4 IB 020 132 06
D10
B
HSSE
7
f
75
M03
30
0.2

M08 Ne

...
5
6

Alat No za usecanje izlaznog ljeba za spoljanji navoj IB 010 122 02

Dra Radijalni dra M03, IB 020130 04
D5
S
P30
0.5 90
3
a
30
M03 100
Alat No za spoljanju obradu PDJNL 2020 + ploica S________04
Dra Radijalni dra M03, IB 020130 05
D6
S
HSSE
0.4 ___ ___
3
a
30
M03 150

....
10

11

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

Br.tehnol.postupka
Broj crtea dela

Plan obrade br.

Broj
Zahv.
1

10

Br

G55

G90
G91

G40
G41
G42
6

G90

T2

D2

G40

G55

G55

G55

G55

G56

10

11

12

13

M08

G96

M04

140

0.25

G60

Broj
PP/P
16

D4

G40

M08

G96

M04

120

0.25

G64

L95

L701

T6

D6

G42

M08

G96

M03

150

0.14

G60

L701

T5

D5

G40

M08

G97

M03

1180

0.12

G64

T8

D8

G40

M08

G97

M03

2830

0.06

G64

T10 D10

G40

M08

G97

M03

800

0.2

G64

L98

T12 D12

0.16

G60

L95

G41

M08

G97

M04

1750

L702

T13

D13

G40

M08

G97 M03

1060

G64

L97

G56

T4

D4

G40

M08

G96

M04

120

0.25

G64

L95

L703

Predobrada spoljanje konture, u ciklusu, sa dodacima x=0.4 i z=0.1

T6

D6

G42

M08

G96

M03

150

0.14

G60

M04

1750

0.16

G60

L703

Zavrna obrada spoljanje konture (L703)

G90

120

Broj
fiksnog
ciklusa
15

G55 Obrada spoljanjeg navoja M27x1.5 i STOP (M00)!

Predobrada: 6 prolaza, dubina profila 0.92 , Boni ulaz 27 , Zavrni prolaz 0.05mm

G90
100

M31
M34

G55 Obrada (predobrada i zavrni prolaz, u ciklusu) unitranje konture.

Dubina rezanja 0.8 Dodaci x=0.2 i z=0.06

G90
90

G64
G60

Buenje 25 na dubinu 63 (ciklus sa izvlaenjem strugotine)

G90
80

Zabuivanje

G90
70

Usecanje ljeba do 25, za izlaz navoja

G90
60

M03
M04

Zavrna obrada spoljanje konture (L701) i zavrna obrada ela 27

G90
50

G96
G97

G55 Uzduno struganje na 45 (G40) i predobrada spoljanje konture, u ciklusu, sa dodacima x=0.4 i
z=0.1

G90
40

M08
M09

tk [min]
tuk[min]

Popreno struganje eone povrine 50 sa dodatkom 0.2mm po duini

G90
30

Potprogrami L701,702,703 (P_CN002_0*.TXT)

Plan alata br.
Plan baziranja br.

.3990
SV_Odareno

T4
20

Glavni program %700 (G_CN002_00.TXT)

50x60 /34x18

Pripremak
Materijal
Stanje

MA.L.2.03_1.3
Br. operacije 30
1
Kom / oper.

Obrazac

PH 42-CNC
PLAN OBRADE

T12 D12

G41

M08

G97

G56 Obrada (predobrada i zavrni prolaz,) upusta 14x7

Dubina rezanja 0.8 Dodaci x=0.2 i z=0.06

Legenda: 1-Broj zahvata, 2-Broj nulte take radnog predmeta, 3-Apsolutni/relativni kordinatni sistem, 4-Izmena alata, 5-Poziv korekcija
mera alata, 6-Kompenzacija zaobljenja vrha, 7-Ukljuenje / iskljuenje SHP, 8-Vreteno v=const / n=const, 9-Glavno vreteno (L / D),
10-Brzina (n ili v) glavnog vretena, 11-Korak, 12-Normalan/taan prelaz konture, 13-Oslobaanje / Aktiviranje iljka, 14-Mehanika
ruka napred /nazad, 15- L95 do L99, 16- IB potprograma. XX Aktivno u osnovnom stanju,

Prezime i ime
Tehnolog
Overio

Datum

Potpis

IB Teh.postupka

IB Operacije

List / od
1/1

12

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

TC2.3.4 Listing glavnog programa (ASCII file G_CN002_00.TXT)

%MPF 700
(CAURA CN_002 U DVA BAZIRANJA)
(PROGRAM FILE: G_CN002_00.TXT)
(POTPROGRAMI :)
(L701 / P_CN002_01.TXT)
(L702 / P_CN002_02.TXT)
(L703 / P_CN002_02.TXT)
(PLAN OBRADE BR.___________)
(TEHNOLOG:M.VASIC/21.12.2007)
N1000 ( + + + 1.BAZIRANJE (G55) + + + )
N1002 ( ------- T2 D2 M4 -------)
N1004 G55 G40 G95 G71 G90 G95
N1006 D2
N1008 G92 S3000
N1010 G0 X100 Z100
N1012 T2 D2 M4 S800 F0.25
N1014 (CEONO 1.PROLAZ)
N1016 G0 Z0.5
N1018 X54 M08
N1020 G96 S140
N1022 G1 X-0.5
N1024 Z2
N1026 G0 X54
N1028 Z0
N1030 (CEONO 2.PROLAZ)
N1032 F0.16
N1034 G1 X-0.5
N1036 Z1 M09
N1038 G0 X100 Z100
N1040 M5
N1100 ( ------- T4 D4 M4 -------)
N1102 G55 G40 G71 G90 G95
N1104 D4
N1106 G0 X100 Z100
N1108 T4 D4 M4 S850 F0.25
N1110 (UZDUZNA NA FI45)
N1112 G0 Z2.
N1114 X45
N1116 M08
N1118 G1 Z-37
N1120 X52
N1122 (PREDOBRADA SPOLJ. KONTURE)
N1124 G0 X60 Z10
N1126 G96 S120
N1128 R20=701 R21=23 R22=3 R23=1
N1130 R24=0.5 R25=0.1 R26=2.5 R27=40
N1132 R28=0.25 R29=31 L96 P1
N1134 M09
N1136 G0 X100 Z120
N1138 M5

N1200 ( ------- T6 D6 M3 -------)

N1202 G55 G40 G71 G90 G95
N1204 D6
N1206 G0 X100 Z100
N1208 T6 D6 M3 S500 F0.14
N1210 (SPOLJ. KONTURA ZAVRSNO)
N1212 G0 Z6
N1214 G96 S150
N1216 X23 M08
N1218 G42
N1220 L701 P1
N1222 G40
N1224 (CELO ZAVRSNO)
N1226 G0 Z0
N1228 X30
N1230 G1 X13
N1232 M09
N1234 G0 X120 Z120
N1236 M5
N1300 ( ------- T5 D5 M3 -------)
N1302 G55 G40 G71 G90 G95
N1304 D5
N1306 G0 X100 Z100
N1308 T5 D5 M3 S1180 F0.12
N1310 (USECANJE ZLJEBA)
N1312 G0 Z6
N1314 X50
N1316 Z-16
N1318 X36 M08
N1320 G1 X25
N1322 G4 X0.5
N1324 G1 X28
N1326 Z-15 M09
N1328 G0 X100 Z100
N1330 M5
N1400 ( ------- T8 D8 M3 -------)
N1402 G55 G40 G71 G90 G95
N1404 D8
N1406 G0 X120 Z60
N1408 T10 D10 M3 S2830 F0.06
N1410 (ZABUSIVANJE)
N1412 G0 Z4
N1414 X0 M08
N1416 G1 Z-6
N1418 G0 Z10
N1420 M09
N1422 G0 X120 Z60
N1424 M5
(Ostatak je u TC2.3.4(Nastavak))

13

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

TC2.3.4 (Nastavak) Listing glavnog programa (ASCII file G_CN002_00.TXT).

N1500 ( ------- T10 D10 M3 -------)
N1502 G55 G40 G71 G90 G95
N1504 D10
N1506 G0 X120 Z60
N1508 T10 D10 M3 S800 F0.2
N1510 (BUSENJE FI12)
N1512 G0 Z10
N1514 X0 M08
N1516 R11=4-3 R22=5 R24=14 R25=20
N1518 R26=-63 R27=0.5 R28=0.5
N1520 L98 P1
N1522 M09
N1524 G0 X120 Z60
N1526 M5
N1600 ( ------- T12 D12 M4 -------)
N1602 G55 G40 G71 G90 G95
N1604 D12
N1606 G0 X150 Z80
N1608 T12 D12 M3 S1750 F0.18
N1610 (UNUTRASNJA KONTURA)
N1612 G0 Z10
N1614 X8 M08
N1616 R20=702 R21=20.4 R22=3 R23=1
N1618 R24=0.35R25=0.1 R26=0.8 R27=41
N1620 R28=0.12 R29=41 L96 P1
N1622 G40 M09
N1624 G0 X150 Z80
N1626 M5
N1700 ( ------- T13 D13 M3 -------)
N1702 G55 G40 G71 G90 G95
N1704 D13
N1706 G0 X100 Z100
N1708 T13 D13 M3 S1060 F0.3
N1710 (NAVOJ M27X1.5)
N1712 G0 Z10
N1714 X32 M08
N1716 R20=1.5 R21=27 R22=0
N1718 R23=2 R24=-0.92
N1720 R25=0.06 R26=5 R27=0
N1722 R28=6 R29=27
N1724 R31=27 R32=-14
N1726 L97 P1
N1728 M09
N1730 G0 X100 Z100
N1732 M5
N1800 M00
N1802 ( + + + 2.BAZIRANJE (G56) + + + )

N2000 ( ------- T4 D4 M4 -------)

N2002 G56 G40 G71 G90 G95
N2004 D4
N2006 G0 X100 Z100
N2008 T4 D4 M4 S850 F0.25
N2010 (PREDOBRADA SPOLJ. KONTURE)
N2012 G0 X60 Z10
N2014 G96 S120
N2016 M08
N2018 R20=703 R21=11 R22=3 R23=1
N2020 R24=0.5 R25=0.1 R26=2.5 R27=40
N2022 R28=0.25 R29=31 L96 P1
N2024 M09
N2026 G0 X100 Z120
N2028 M5
N2100 ( ------- T6 D6 M3 -------)
N2102 G56 G40 G71 G90 G95
N2104 D6
N2106 G0 X100 Z100
N2108 T6 D6 M3 S500 F0.14
N2110 (SPOLJ. KONTURA ZAVRSNO)
N2112 G0 Z6
N2114 G96 S150
N2116 X23 M08
N2118 G42
N2120 L703 P1
N2122 G40 M09
N2124 G0 X120 Z120
N2126 M5
N2200 ( ------- T12 D12 M4 -------)
N2202 G56 G40 G71 G90 G95
N2204 D12
N2206 G0 X150 Z80
N2208 T12 D12 M3 S1750 F0.18
N2210 (UNUTRASNJA KONTURA)
N2212 G0 Z3
N2214 X13 M08
N2216 G1 Z-6.9
N2218 X12.8
N2220 G0 Z3
N2222 X13
N2224 G1 Z-7
N2226 X11
N2228 G0 Z5.
N2230 M09
N2232 G0 X150 Z80
N2234 M5
(--------- K R A J ----------)
M30

14

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

TC2.3.5 Listinzi potprograma

%SPF 701
N10 G1 X23 Z1
N12 G1 X27 Z-1
N14 Z-16
N16 X31
N18 X34 Z-17.5
N20 Z-25
N22 X44
N24 X46 Z-26
M17

ACCII datoteka
P_CN002_01.TXT

Alternativni opis kontura u potprogramima, korienjem skraenog

naina opisa konture, pokazan je
na SC2.3.13.

%SPF 702
N10 G1 X20.4 Z1
N20 X16 Z-10
N30 Z-20
N40 X11.8
M17

ACCII datoteka
P_CN002_02.TXT

%SPF 703
N10 G1 X10 Z0
N12 X18
N14 G3 X23.967 Z-2.686 B3.
N16 G1 X25.715 Z-11
N18 X27
N20 X28 Z-11.5
N22 Z-14
N24 G2 X40. Z-20. B6.
N26 G1 Z-22
N28 X44
N30 X46 Z-23
M17
ACCII datoteka
P_CN002_03.TXT

Jo jedan nain opisa kontura u potprogramima

%SPF 701
N10 G1 X23 Z1
N12 A90 A180 X27 Z-16 B-1
N14 A90 A180 X34 Z-25 B-1.5
N16 X44
N18 A135 X46
M17

%SPF 703
N10 G1 X10 Z0
N20 X18
N30 G3 X23.967 Z-2.686 B3.
N40 G1 A174 Z-11
N50 A90 A180 X28 Z-14 B-0.5
N60G2 X40 Z-20 B6
N70 G1 Z-22
N80 X44
N90 A135 X46
M17

Komentar tehnologije projektovne u ovom primeru. U programiranju NU maina alatki svaki tehnolog gradi
odreeni stil. Ovde je primenjen jedan, koji je primeren vebama. Komentarima na pogodnim mestima,
ispisanim u zagradama, kako je ovde uinjeno, program je uinjen preglednijim. Ovi komentari su u praksi
korisni za rukovaoca maine, a na vebi pomau studentima da se lake snau.
Radi preglednosti, u jednu reenicu je stavljan manji broj funkcija. Ostavljena su i prazna mesta. Kompaktniji
stil podrazumeva vie funkcija u jednoj reenici, s tim da se ne ugrozi opis putanje alata i osnovna pravila
(samo po jedna G funkcija iz iste grupe, samo jedna M funkcija).
Ovde je program pisan modularno. Deo programa za obradu jednim alatom pisan je kao nezavisna celina i
kao takva moe biti izvrena u automatskom modu, uz minimalne izmene u programu (naredba za
bezuslovni skok) kada za to ima potrebe i kada situacija to dozvoljava.
U programu su dati i brojevi reenica u rastuem nizu. Maina e ovakav program izvriti podjednako dobro i
kada taj niz nije rastui, pa i ako brojeva reenica uopte nema. Brojevi reenica u programu su korisni u
situacijama kada upravljaka jedinica prijavljuje greku u programu. U poruci upozorenja daje i broj reenice,
ako on u programu postoji. Cena ove modularnosti je po jedna suvina reenica kretanja u brzom hodu. U
pokazanom programu to su reenice N**06. Takoe, kao posledica elje da se napravi modularnim, u
programu se javlja, inae bespotrebno, ponavljanje reenice sa pozivom pomeranja nulte take (G55,
odnosno G56).
U elji da se program iz primera uini kraim, ode je, planski, napravljena jedna greka u programiranju
obrade po kriterijumu proizvodnosti. Posledica takvog programa je nepotrebno produavanje vremena
obrade. Zbog jednostavijeg programiranja predobrade konture u drugom baziranju u jednom delu programa
maina e raditi ''reui vazduh'' u vie prolaza, zato to je rukavac na pripremku ve predobraen. Iskusniji
programer e primeniti svoje znanje tako da obrada bude efikasna, ak i kada je ona pojedinana.
15

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

L2.3.5 Dodatak za numeriki upravljani revolver strug PH 42-CNC

PH 42 CNC je dvoosni numeriki upravljani strug sa jednom revolver glavom. Ovde se koriste podaci
o strugu koji je u Laboratoriji za maine alatke. Duine hodova revolver glave, sa alatom, su: 340mm, u
uzdunom pravcu (Z-osa) i 120mm u poprenom pravcu (X-osa). Maksimalne brzine, u radnom hodu, za
obe ose, su po 2000 mm/min, a brzine brzih hodova su po 6000 mm/min.
Pogon glavnog kretanja je AC motor sa maksimalnom snagom od 16 kW. Prenosnik za glavno
kretanje je planetarni nasadni, sa dva stupnja. Broj obrta glavnog vretena je u granicama 19 - 6000 min-1.
Praenje pozicije glavnog vretena, radi sinhronizacije sa pomonim kretanjima pri obradi zavojnica,
ostvareno je preko inkrementalnog enkodera.
Provrt glavnog vretena doputa provlaenje ipke do 42mm. Stezanje obradaka se izvodi pomou
hidraulikog steznog kola. Kao pribor za stezanje se koriste ili elastine stezne aure ili glava sa apama
(prirubnica vretena prema DIN 55027 5x13).
Revolver glava je, po uobiajenoj nomenklaturi, iza ose struganja. Ima 13 pozicija. Prihvat alata je
preko cilindrinih drki draa alata (DIN 69880, veliina 30). Sistem draa alata je predvien za
maksimalni presek drke noa 20x20 mm.
Nosa zadnjeg iljka se runo pozicionira, pri pripremi maine, u uzdunom pravcu, na posebnim
voicama. Hod pinole je 80 mm. Pored izvlaenja i uvlaenja pinole, pomou hidrocilindra, jednim
hidrocilindrom se, po potrebi, ostvaruje rotacija nosaa pinole, radi odmicanja zadnjeg iljka, ili njegovog
dovoenja u pravac ose glavnog vretena. Pomeranje pinole i obaranja nosaa pinole moe da se ostvaruje
runo i automatski.
Upravljaka jedinica (Siemens, SINUMERIK 810T) omoguava linearnu i krunu interpolaciju u ravni
(X, Z). Na raspolaganju je vrlo bogata pomo rukovaocu, u vidu fiksnih ciklusa (struganje, usecanje
profilisanih ljebova, duboko buenje i struganje navoja), pojednostavljenog programiranja konture i grafike
simulacije putanje alata. Implementirani softver doputa programiranje makroa. Transfer programa od PC ka
upravljakoj jedinici i obrnuto, ostvaruje se preko serijskog porta RS 232. Mogu je i unos programa sa
raspoloivog itaa buene trake.
Pored navedenog, redovnu opremu maine ine: hidroagregat, stezno kolo, sistem za hlaenje
alata, sa rezervoarom, sistem za centralno impulsno podmazivanje, mehanika ruka za prihvat i odlaganje
obraenih delova (pri odsecanju iz ipke), posebni popreni kliza, za odsecanje, sa hidraulinim pogonom i
zatitna kabina. Gabaritne mere maine su 2.90 x 1.75 x 1.70m, a ukupna masa 5000 kg.
Priprema za vebu:
Opetarivni rad na samoj vebi, podrazumeva da se za taj termin pripremi sledee:
Radioniki crte dela koji se obrauje na NU strugu (Na formatu A4, sa potrebnim brojem projekcija, pogleda
i preseka, sa standardnim zaglavljem i okvirom), obrazac MA.L.2.03.0.
Plan alata (Popunjen obrazac MA.L.2.03_1.1: PH_PLA.doc).
Plan baziranja (Popunjen obrazac MA.L.2.03_1.2: PH_PLB.doc).
Plan obrade (Popunjen obrazac MA.L.2.03_1.3: PH_PLO.doc).
Tehnoloki program i potprogrami (ASCII datoteke, na nekom elektronskom medijumu).
Napomena: Grupa studenata obrauje jedan deo na ovoj maini. Svaki student priprema sve delove
tehnoloke dokumentacije za obradu tog dela i priprema deo programa koji se odnosi na naznaenu celinu
ukupnog tehnolokog postupka. Podela zaduenja se obavlja u terminu auditorne vebe koja se zakazuje i
izvodi radi pripreme za ovu laboratorijsku vebu.
Izvetaj
Izvetaj treba da sadri:
Radioniki crte, popunjenu i korigovanu tehnoloku dokumentaciju, listinge programa uz dodatna
objanjenja logikih celina u programu. Kompletan izvetaj overava asistent, u terminu vebe, nakon
zavrenog operativnog rada na maini.
Literatura

Beleke sa predavanja i auditornih vebi iz predmeta Maine alatke.

Pomoni materijal (PDF file) sa pregledom funkcija za strug POTISJE PH 42-CNC.

16

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Detalji o obradi na strugu

(1) Delovi koji se obrauju
Data su tri primera za obradu (SC2.3.17), oznaeni sa C1, C2 i C3. Materijal obratka je AlMg3.
Crtei delova se mogu kopirati sa sajta predmeta (C1.DXF, C2.DXF i C3.DXF).
(2) Pripremak
Pripremak je cilindrini, prenika 50mm, predhodno obraen na duinu izratka, sa dodacima za eonu
obradu po 1.5mm (SC2.3.17).
(3) Sistem alata
TC2.3.6 Raspoloivi alati i pripadajui brojevi korekcija i potrebni smerovi obrtanja glavnog vretena.
No za spoljanju obradu sa izmenljivom ploicom od TM
T2
D2
M4
(r=91, 1r=36, r=0.4mm, levi)
No za spoljanju obradu (koristimo ga za i za ljeb) sa izmenljivom ploicom
T4
D4
M3
od TM (r=93, 1r=58, r=0.4mm, desni)
No, desni, sa ploicom za obradu spoljanjeg navoja (ploica za korak
T6
D6
M3
navoja do 1.5mm)
T8
D8
M3
Zabuiva, 3.5mm, HSS
T10
D10
M3
Zavojna burgija , 16mm, HSS
No za unutranju obradu , sa izmenljivom ploicom od TM
T12
D12
M3
Dmin=16mm, r=91, 1r=31, r=0.4mm, desni
(4) Baziranje
Obrada se izvodi u dva baziranja (u istom tehnolokom programu), sa uslovnim STOP-om (M00) za
okretanje dela. Baziranje se vri pomou stezne glave sa mekim apama. Predobraeni rukavac na
pripremku doputa jednu pripremu mekih apa za oba stezanja.
(5) Obrada

Za razliita baziranja koristiti dve nulte take obratke (G55 i G56). Broj obrta vretena ograniiti
programski na 1200min-1. Obrada se izvodi bez hlaenja.
Struganje:

Buenje:
Navoj:

Dubine rezanja: max. 2mm (predobrada), Dodaci za zavrsnu obradu: po Z osi max.
0.15mm ; po X osi max 0.5mm. Brzina rezanja: 70m/min (predobrada) 85 m/min
(zavrsni prolaz). Koraci: 0.25 mm/o za predobradu; Za zavrnu obradu prema
polupreniku zaobljenja vrha alata i preporukama, za naznaeni kvalitet. Nekotirane
otre ivice su oborene na 0.3/45, ili zaobljene sa r 0.3 .
Brzina rezanja : 35 m/min. Koraci mm/o (0.1- zabuivanje, 0.22- buenje).
Zabuivanje bez korienja ciklusa. Buenje u ciklusu L98.
Koristiti fiksni ciklus L97. Dubina zavrnog prolaza 0.1mm. Predobrada u 8
prolaza, Praznih prolaza 2.

Ostalo
U TC2.3.7 dati su rezervisani brojevi glavnih i potprograma za sva tri dela koja su predviena za obradu u
okviru ove laboratorijske vebe.
TC2.3.7 Rezervisani brojevi programa i potprograma.
Deo

Glavni program

Potprogrami

C1

100

101, 102,

C2

200

201, 202,

C3

300

301, 302,

17

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

SC2.3.17 Crtei C1, C2, C3, pripremak za obardu na PH 42-CNC i primer obraenih delova

18

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

1.

Postolje

2.

Rezervoar SHP

3.

Motor glavnog kretanja (GK)

4.

Nasadni planetarni prenosnik

5.

Motor ventilatora za motor GK (3)

6.

Remeni par (glavno vreteno - enkoder)

7.

Kuite glavnog vretena

8.

Glavno vreteno

9.

Stezna glava (ili nosa elastinih aure)

10. Hidrocilindar steznog kola

11. Voice uzdunog (Z) klizaa
12. Uzduni kliza
13. Motor Z ose (AC servo)
14. Prenosnik (sinhroni remeni) Z ose
15. Enkoder na zavojnom vretenu Z ose
16. Voice poprenog (X) klizaa
17. Kliza X ose sa pogonom revolver glave
18. Revolver glava (13 pozicija) DIN69880 30
19. servo (AC) motor X ose
20. Prenosnik (sinhroni remeni par) X-ose
21. Enkoder X ose
22. Voice nosaa zadnjeg iljka
23. Mehanizam za obaranje zadnjeg iljka

SC2.3.18 PH42-CNC strug

24. Pinola zadnjeg iljka

25. Cilindar za obaranje pinole
26. Nosa zadnjeg iljka
27. Enkoder glavnog obrtnog kretanja (od znaaja pri obradi
navoja)

19

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

TC2.3.8 Strug POTISJE PH 42-CNC sa SINUMERIK 810 -T ( Pregled pripremnih i pomonih funkcija)
Funkcije za programiranje (pripremne funkcije)
Grupa

OPIS

Funkcija

Pomone funkcije
ADRESE

G00
Brzi hod sa linearnom interpolacijom
X,Z
G01
X,Z,F
Radni hod sa linearnom interpolacijom
G02
Kruna interpolacija u smeru kazaljke sata
X,Z,B (I,K )
1
G03
Kruna interpolacija suprotno kazaljci sata
X,Z,B (I, K )
G33
Rezanje navoja
X,Z,I ( K )
G34
Rezanje navoja sa lin.rastuim korakom
Z,K,F
G35
Rez. navoja sa lin.opadajuim korakom
Z,K,F
2
G04*
Vreme ekanja u dostignutoj poziciji
X (F) sec
3
G09
Taan prelaz konture
F=0
G40*
Bez kompenzacije RR (zaobljenja vrha alata)
4
G41
Kompenzacija RR sa leve strane konture
G42
Kompenzacija RR sa desne strane konture
5
G53
Brisanje aktivnosti pomeraja nulte take
G54*
Poziv pomeranja nulte take radnog predm.
6
G55-G57*
Poziv pomeranja nulte take radnog predm.
7
G58-G59
Programirano pomeranje nulte take
X,Z
G60
Taan prelaz konture
F=0
8
G63
Korak F=100% ( urezivanje navoja )
G64
Grub prelaz konture, F se ne smanjuje
G70
Colovni sistem mera
9
G71
Milimetarski sistem mera
G90
Apsolutni sistem mera
10
G91
Relativni sistem mera
11
G92*
Ogranienje max. broja obrtaja S
G94
Korak F u mm/min ili in/min S o/min
G95
Korak F u mm/o ili in/o S o/min

12
G96
Aktiviranje konstantne brzine rezanja
G97
Konstantan broj obrtaja (iz G96 fiksira S)
13
G25
Progr. ogranienje radnog prostora min.
14
G26
Progr. ogranienje radnog prostora max.
- Aktivno u osnovnom stanju - Ide u posebnu reenicu
Iz iste grupe moe biti programirana samo jedna G-funkcija u istoj reenici.

Fiksni ciklusi
L93
L95
L96
L97
L98
L99

Tip alata kod D

Usecanje profilisanog ljeba

Struganje sa ukopavanjem
Struganje bez ukopavanja
Rezanje navoja
Duboko buenje
Struganje navojnog lanca

KOORDINATNI SISTEM ZA UGAO

KONUSA

Uvek: A > 0 ; A A-180

OBORENA/
ZAOBLJENA IVICA

Funkcija
M0
M1
M2, M30
M3
M4
M5
M8
M9
M10
M11
M12
M17
M19
M20
M21
M31
M32
M33
M34
M40
M50
M51
M52
M53
M63
M64
M65
M70
M71
M72
M80

OPIS
Bezuslovni stop
Uslovni stop
Kraj glavnog programa
Start vretena CCW
Start vretena CW
Stop vretena
Ukljuivanje pumpe za SHP
Iskljuivanje pumpe za SHP
Automatska promena opsega n
I opseg brojeva obrta gl. vretena
II opseg br. obrta gl. vretena
Kraj potprograma
Pozicioniranje gl. vret. S(ugao)
Stezanje se posmatra
Stezanje se ne posmatra
Pinola nazad + konji gore
Pinola se posmatra
Pinola se ne posmatra
Konji dole + pinola napred
Suport za odsecanje dole
Mehanika ruka napred
Mehanika ruka nazad
Zatitna vrata se posmatraju
Zatitna vrata se ne posmatraju
Start obrt. gonjenog alata CCW
Start obrtanja alata CW
Stop gonjenog alata
Dotur ipkastog materijala
Otputanje (sa dodavaem)
Stezanje (sa dodavaem)
Sinhron. odsecanje programski

Adrese funkcija
X
X
Z
I
K
B
BB+
A
F
F
S
S
T
D
P
%
L
N
R

mm
s
mm
mm
mm
mm
mm
mm
()
mm/o
mm/min
o/min
m/min

Prenik kod G90, poluprenik kod G91

Vreme ekanja kod G04
Duina
Vektor (// X) kod G2 i G3 ; Korak navoja(+)
Vektor (// Z) kod G2 i G3
Poluprenik kruga
Veliina obaranja ivice
Veliine zaobljenja ivice/ poluprenik luka
Ugao konusa u odnosu na +Z
Korak, kod G95 i G96 promena koraka
Brzina pomonog kretanja kod G94
Broj obrtaja, max.broj obrtaja
Brzina rezanja kod G96
Pozicija revolver glave
1-99
Broj korekcije alata
1-99
Broj ponavljanja podprograma
0-9999 Broj glavnog programa
0-999 Broj podprograma
1-9999 Broj reenice
1-99
Parametar

20

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

TC2.3.9 Strug POTISJE PH 42-CNC sa upravljakom jedinicom SINUMERIK 810-T: FIKSNI CIKLUSI OBRADE

L95 i L96 CIKLUSI STRUGANJA

Param.
R20
R21
R22
R23
R24
R25
R26
R27
R28
R29
R30

ZNAENJE PARAMETRA
Broj potprograma sa opisom konture
Poetna taka ciklusa po X (apsolutno)
Poetna taka ciklusa po Z (apsolutno)
R23=1 (Parametar maine)
Dodatak za zavrnu obradu po X (inkrementalno)
Dodatak za zavrnu obradu po Z (inkrementalno)
Dubina rezanja za jedan prolaz po X ili Z (inkrement.)
Kompenzacija zaobljenja vrha alata (G40/G41/G42)
Korak
Vrsta obrade i pravac kretanja alata
Redukcioni faktor koraka pri ukopavanju1)
Kodiraje parametra R29

R29=_1
R29=_2
R29=_3
R29=_4

spoljanja //Z
spoljanja //X
unutranja //Z
unutranja //X

R29=1_
R29=2_
R29=3_
R29=4_

predobrada stepenasto (a)

zavrni prolaz po konturi (c)
stepenastor + ienje stepenica (a+b)
stepen.+ ienje + zavr. prolaz (a+b+c)

L95 Ciklus struganja sa elementima ukopavanja

L96 Ciklus struganja bez elemenata ukopavanja
1) Vrednost od 0 do 1, samo kod L95

L97 CIKLUS ZA REZANJE NAVOJA

Param.
R20
R21
R22
R23
R24
R25
R26
R27
R28
R29
R31
R32
2)

ZNAENJE PARAMETRA
Korak navoja
Poetna taka navoja po X (apsolutno)
Poetna taka navoja po Z (apsolutno)
Broj praznih prolaza
Dubina navoja (inkrementalno) 2)
Dodatak za zavrnu obradu
Veliina zaleta
Put koenja
Broj prolaza (predobrada)
Ugao ulaza alata
Krajnja taka navoja po X (apsolutno)
Krajnja taka navoja po Z (apsolutno)
Sa predznakom -, za spoljanji navoj
Sa predznakom +, za unutranji navoj

L98 CIKLUS DUBOKOG BUENJA

Param.
R11
R22
R24
R25
R26
R27
R28
3)

ZNAENJE PARAMETRA
Nain odvoenja strugotine3)
Poetna taka ciklusa po Z (apsolutno)
Iznos degresije (bez predznaka, inkrementalno)
Prva dubina buenja (bez predznaka, inkrem.)
Dubina buenja (apsolutno)
Vreme ekanja u poetnoj taki
Vreme ekanja u krajnjoj taki
3-3 Za kidanje strugotine
4-3 Za izvlaenje strugotine

21

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

Plan alata br.

PH 42-CNC
PLAN ALATA
T

17

18

MA.L.2.03_1.1
Tip
Materijal
(S/B)
19
20

Alat
Dra

Alat
Dra

Alat
Dra

Alat
Dra

Alat
Dra

Alat
Dra

Alat
Dra

Alat
Dra

Alat
Dra

10

Alat
Dra

11

Alat
Dra

12

Alat
Dra

13

Alat
Dra

r
21

Br.tehnol.postupka
Broj crtea dela
Glavni program
Potprogrami
Plan obrade br.
S1
S2

1
(1-9) (af)
22
23
24
25

Br. operacije
Kom / oper.

S2
Lz
26

S2
Lx
27

Plan baziranja
Smer
M08
v
s
M3/M4 m/min mm/o M09
28
29
30
31

Ref.
alat
32

1- Broj pozicije revolver glave, 2-Broj korekcije, 3-Strugarski/Buacki, 4-Materijal reznog dela, 5-poluprenik zaobljenja vrha, 6Napadni ugao, 7-Pomoni napadni ugao, 8-Definicija korekcije zaobljenja (skica a)), 9-Postavljanje u drzau, 10,11- Minimalni
prepusti, 12-Smer glavnog vretena (skica b)), 13-Brzina reanja, 14-Korak, 15-Hlaenje, 16-Referentni alat.

b)

a)
Prezime i ime

Datum

Potpis

IB Teh.postupka

IB Operacije

List / od

Tehnolog
Overio

22

L2.3 RUNO PROGRAMIRANJE MAINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

Plan alata br.

PH 42-CNC
PLAN
BAZIRANJA

Stezna glava
Pinola iljka

Br. operacije
Kom / oper.

28

32

36

Spoljanje stezanje.

Tvrde ape (GUB0)

Unutranje stezanje

Meke ape (WB3)

iljak
Maksimalni prepust pinole [mm ]

Nulte take radnog predmeta 2)

Izradak
Meke ape

b)

a)
Opsezi stezanja GUB0 (mm)
16 - 45 B
39 - 76
C 76 - 114 D
70 - 108 F 108 - 146 G 146 - 180 H
Poloaj tvrdih apa (A-H) 3)
Prenik stezanja [mm]

Pritisak u instalaciji pinole [bar]

Pripremak

Tvrde ape

A
E

30

Plan alata
38
40
42

114 - 152
160 - 195

c)

Stezna
aura

MA.L.2.03_1.2
Nazivni prenik
stezne aure

Br.tehnol.postupka
Broj crtea dela
Glavni program
Potprogrami
Plan obrade br.
20
22
25

ape obraditi prema skici (P1-P4)

ape obraditi na Dst[mm]
Mera t (min/max)
Mera Df (min/max)
Ili prema ctreu broj

NAPOMENE:
1)
Oznaka baze na apama (skice a) i b)), za granienje pripremka po Z-pravcu
2)
Naznaiti i numerisati nulte take radnog predmeta 3) Poloaj apa na steznoj glavi (prema skici c))
Prezime i ime
Datum
Potpis
IB Teh.postupka
IB Operacije
Tehnolog
Overio

List / od

23

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEBE

PH 42-CNC
PLAN OBRADE
MA.L.2.03_1.3
Materijal
Stanje
Br
Br.Z.
1

G90
G91

G40
G41
G42
6

Plan obrade br.

Br.tehnol.postupka
Broj crtea dela
Glavni program
Potprogrami
Plan alata br.
Plan baziranja br.

Br. operacije
Kom / oper.
Pripremak
tk [min]
tuk[min]

M08
M09

G96
G97

M03
M04

10

11

G64G M31
60
M34
12

13

M50
M51

Broj fix.
ciklusa

Br. PP/P

14

15

16

Legenda:
XX Aktivno u osnovnom stanju, 1-Broj zahvata, 2-Broj nulte take radnog predmeta, 3-Apsolutni/relativni kordinatni sistem,
4-Izmena alata, 5-Poziv korekcija mera alata, 6-Kompenzacija zaobljenja vrha, 7-Ukljuenje / iskljuenje SHP, 8-Vreteno
v=const / n=const, 9-Glavno vreteno (L / D), 10-Brzina (n ili v) glavnog vretena, 11-Korak, 12-Normalan/taan prelaz
konture, 13-Oslobaanje / Aktiviranje iljka, 14-Mehanika ruka napred/nazad, 15-L95 do L99, 16-IB potprograma.
Prezime i ime

Datum

Potpis

IB Teh.postupka

IB Operacije

List / od

Tehnolog
Overio

24