VISOKA STRUKOVNA KOLA ZA MENADMENT I POSLOVNE

KOMUNIKACIJE
Sremski Karlovci

Seminarski rad iz predmeta: OSNOVE UGOSTITELJSTVA

TEMA: Butik hoteli

Mentor:

Student:

prof. Snjeana Gagi

Marija Lazarevi
Broj indeksa: 12Y/2013

Sremski Karlovci
Februar 2014.godine

Butik hoteli

Sadraj
1. UVOD.................................................................................................................2
2. KONCEPT BUTIK HOTELA............................................................................3
3. NAJPOZNATIJI BUTIK HOTELI U SVETU...................................................4
4. BUTIK HOTELI U BEOGRADU......................................................................7
5. POKAZATELJI POSEENOSTI BUTIK HOTELA KOD NAS I U SVETU. .9
6. ZAKLJUAK...................................................................................................11
7. LITERATURA..................................................................................................12

Butik hoteli
1. UVOD
Ugostiteljstvo je usluna privredna delatnost ija je osnovna misija sadrana u
dugoronom zadovoljenju drutvenih potreba za smetajem, ishranom i piem, uz korienje
posebnih tehnika hotelskog i restoraterskog poslovanja (Kovaevi, 1999).
Ugostiteljstvo se od ostalih delatnosti u turizmu razlikuje po tome to prua usluge toenja pia,
ishrane i smetaja gostiju. Usluge koje prua ugostiteljstvo su namenjene podmirenju potreba
koje nastaju sa promenom mesta stalnog boravka, ali i potreba domicilnog stanovnitva koje ne
organizuje ove potrebe u sopstvenom domainstvu (Nikoli, 2005).
Pored zadovoljenja potreba za smetajem, hranom i piem, ugostiteljstvo zadovoljava kulturne,
drutvene i zdravstvene potrebe gostiju, omoguava razonodu i zabavu. U nedovoljno razvijenim
podrujima vri funkciju pokretaa privrednog razvoja. Podstie proizvodnju u drutvenim
delatnostima, saobraaju, trgovini. Omoguava valorizaciju prirodnih resursa, deluje na
uravnoteenje platnog bilansa zemlje.
Osnovni cilj ugostiteljstva je uspostavljanje simbioze i harmonizacije raznih odnosa na relaciji
izmeu ugostiteljskih preduzea (objekata) i korisnika ugostiteljskih usluga (Kovaevi, 1999).
Ugostiteljstvo se deli na:
1. Hotelijerstvo - privredna delatnost u okviru ugostiteljstva koja prostorno i funkcionalno
objedinjuje usluge smetaja sa uslugama ishrane i pia,ukljuujui i pratee usluge koje
njima gravitiraju;
2. Restoraterstvo - funkcionalno, prostorno, tehniko-tehnoloki i organizaciono
osamostaljeni ugostiteljski sektor hrane, pia i napitaka (Kovaevi, 1999).
Hotelijerstvo je najznaajniji deo ugostiteljstva, u kojem se u turistiki razvijenim zemljama
ostvaruje 2/3 svih turistikih noenja. Namenjeno je uglavnom turistima koji dolaze izvan
podruja gde su objekti smeteni. Osnovna funkcija hotelijerstva je pruanje usluga smetaja.
Pored toga prua usluge ishrane, pia, zabave, sporta. Sastoji se od razliitih objekata za smetaj
koji se razlikuju po veliini, tehnikim osobinama, vrsti usluga koje preteno pruaju te nainu
pruanja usluga. Mreu objekata za smetaj ine hoteli, moteli, pansioni, apartmani i drugi
smetajni objekti (Kosar, 1993).
U nastavku e biti analizirana jedna vrsta hotela, tanije butik hoteli. Ovi hoteli pojavili su se
osamdesetih godina u Londonu, Njujorku (New York) i San Francisku (San Francisco) i postali
vrlo popularni krajem devedesetih. To su mali samostalni hoteli do sto soba, koji se razlikuju od
drugih svojim dizajnom i proizvodom. Takav koncept hotelskog proizvoda zasniva se na urbanoj
lokaciji, dizajnu, personalizovanoj usluzi i izbegava sterilnost koja se moe doiveti u veini
luksuznih hotela u sklopu velikih hotelskih lanaca. (erovi i omi, 2011).

Butik hoteli
2. KONCEPT BUTIK HOTELA
Butik hoteli ili hoteli sa armom, kako ih jo nazivaju, dobili su taj epitet upravo zato to
su luksuzni, a ipak su uspeli da prevaziu sterilnost karakteristinu za smetaj visoke kategorije.
U potroakom drutvu gde je ovek optereen brzinom i pod stalnim stresom, butik hoteli su
prava oaza mira. Zato su njihovi najei gosti poslovni, visokoobrazovani ljudi, kosmopolite,
koji esto putuju i eljni su topline doma, ali imaju i visoke kriterijume kada je kvalitet hotelske
usluge u pitanju. Koncept butik hotela je tako osmiljen da prua gostima prijatnu sredinu,
originalnu po svom izgledu i iznenaujuem po nesvakidanjim vizuelnim sadrajem za
ugostiteljski objekat. Projektovanje i izgradnja ovakvog tipa hotela orjentisani su na to da sam
boravak predstavlja jedinstven doivljaj.
Butik hotel je termin korien za opis originalnog i luksuznog hotela koji odlikuje jednu temu i
jedan stil, a sinonimi su dizajn hotel i lajf stajl (lifestyle) (erovi i omi, 2011).
Glavne razlike u odnosu na velike hotele su te da je svaki butik hotel zasnovan na jedinstvenom
konceptu i dizajnu i da ne mora strogo da potuje standarde, odnosno originalnost moe da se
pretvori u konkurentsku prednost. Na primer, ovi hoteli mogu da obezbede svojim gostima sva
mogua komunikaciona sredstva u sobi (ali i ne moraju), mogu da stave akcenat na udobnost i
mir (erovi i omi, 2011).
Dizajn hoteli su fleksibilniji od drugih oblika hotelskog smetaja jer dozvoljavaju odreen stepen
iznenaenja i subjektivnog doivljaja prilikom ispunjavanja oekivanja potroaa. Ovaj tip
hotela moe da se opie kao privatna rezidencija u koju posetilac dolazi kao gost, uz to da je ve
poznat njegov profil, pa je mogue anticipirati njegove elje i potrebe (erovi i omi, 2011).
Standardizacija i uniformizacija hotelijerskih usluga bile su neophodne da bi se razvila
pouzdanost (sposobnost pruaoca usluga da isporui obeane usluge na odgovarajui nain) i
poverenje (dobro miljenje, pozitivno iskustvo i asocijacije koje pruaju dopunsku vrednost
potroau) kod korisnika. Tanije, gosti su teili ka predvidljivosti, kontroli i sigurnosti, to je
preduslov svakog prijatnog turistikog iskustva. Iz tih razloga, slogan lanca Hilton (Hilton) je
jedno vreme bio : Svaki na hotel je Amerika u malom. Iz jednog objekta u drugi, iz jedne
sobe u drugu, nije bilo iznenaenja, kvalitet je bio isti, norme ispotovane i oekivanja ispunjena
(erovi i omi, 2011).
Razvoj dizajn hotela zasniva se na optem trendu poveane tranje za diferenciranjem u
hotelijerskim proizvodima. Ciljna grupa butik hotela jesu svi posetioci izmeu 20 i 50 godina.
Putnici zainteresovani za ovaj hotelski segment su poslovni putnici, ljubitelji umetnosti i bejbi
bumeri (baby boomeri) (erovi i omi, 2011).
Bejbi bumeri su osloboeni odgovornosti kao to su roditeljstvo ili stalno zaposlenje, oni trae
zabavu, udobnost i kvalitetne proizvode, a gosti koji spadaju u mlae generacije su
visokoedukovani, kosmopoliti koji mnogo putuju i konstantno ele nova iskustva. Zbog toga
obazrivo dizajniranje enterijera postaje imperativ jer se ne smeju pomeati popularna kultura i
visoka umetnost. Veina savremenih turista esto ne razlikuje ova dva pojma i trai atrakcije koje
predstavljaju njihovu kombinaciju jer taj efekat moze biti neoekivan i zanimljiv. Beskonana
komercijalizacija umetnikih dela i elemenata kulture predstavlja umetnost i kulturu kao
proizvode koji se konzumiraju i tako dolazi do njihove banalizacije (erovi i omi, 2011).

Butik hoteli
3. NAJPOZNATIJI BUTIK HOTELI U SVETU
Hoteli sa stilom su se pojavili tokom osamdesetih godina 20. veka najpre u SAD, da bi ubrzo
osvojili i Evropu. Prvim butik hotelom smatra se Morgans hotels (Morgans hotels) u Njujorku,
otvoren 1984. godine. Dizajnirao ga je Andre Putman (Andre Putman), a posao je poruio Ian
rarger (Ian Schrager), ameriki preduzetnik koji je ranijih osamdesetih godina osnovao prvi
elitni i originalno dizajnirani noni klub, Studio 54, koji su poseivale poznate linosti. Razvio
je karijeru usvajenjem jednog sasvim novog pristupa, kombinacijom zabave i usluga: poeo je
renoviranje hotelijerskih objekata sa dizajnerima kao to su Andre Putman, Filip Stark (Filip
Stark) i stvorio prve dizajn hotele (erovi i omi, 2011).
Ono to je karakteristino za ove hotele je to to hotelsko osoblje mora da poznaje imena svih
svojih gostiju, to je naravno neizvodljivo u hotelima veih kapaciteta. Ipak, Ian rager, osniva i
predsednik Ian rarger Hotels (Ian Schrarger Hotels), koji trenutno obuhvata oko 3000 soba u
9 objekata, je jedan od onih koji ne prihvata ovaj opte prihvaen aspekt tipinih butik hotela. On
definie butik hotele kao pristup i stav, bez obzira na veliinu hotela. U njegovim butik hotelima
personalizovana usluga nije toliko vana, pogotovo u onim veim kao to su Paramont Hotel
(Paramount Hotel) (594 soba) i Henri Hadson Hotel (Henry Hudson Hotel) (821 soba).
Umesto toga, rarger hoteli akcenat stavljaju na zabavljanje gostiju stvarajui pozorinu
atmosferu koja ukljuuje sva ula kroz: arhitekturu, dizajn, boje osvetljenje, umetnost i muziku.
(Heard, 2011).
Slika 1.: Morgans hotels, Njujork

Izvor: https://www.morganshotelgroup.com/originals/originals-morgans-new-york

Butik hoteli
Ime poznatog dizajnera koji je kompletno opremio hotel ili dao lini peat obino je osnova na
kojoj se temelji razlika izmeu ovih i hotela velikih svetskih lanaca. Smatra se da susret sa
umetnikim delom oslobaa matu i kreativnost. U dananje vreme veoma malo slobodnog
vremena ostaje za preputanje nekoj vrsti umetnosti: obilazak izlozbi, itanje knjiga, odlazak na
operu, balet, u bioskop. Shodno tome, skrauje se vreme i umanjuju prilike za kreativnost
(erovi i omi, 2011).
Meu prvim evropskim butik hotelima su pariski "Mama eldter (Mama Sheldter), zatim
londonski "Blejks Hotel (Blakes Hotel) poznat po diskreciji koju je davao mnogim slavnim
linostimma koje su bile redovni gosti, ali i prodaji umetnikih dela i dekorativnih predmeta koji
su deo enterijera hotela. "okolet Butik Hotel (The Chocolate Boutique Hotel) u Bornmutu na
junoj obali Engleske je prvi britanski hotel te vrste, a i danas je uven po "okoladnim"
aranmanima koje nudi gostima, a koji ostavljaju bez daha zahvaljujui svom uvek novom i
unikatnom izgledu. (Heard, 2011).
Neki od najzanimljivijih butik hotela u svetu su:

JK Plejs (JK Place) u Italiji istie toplinu i porodinu atmosferu po malom broju soba
(dvadeset) i restoranu na vrhu sa prelepim pogledom na krovove Firence. Na
raspolaganju su i kutak za itanje u biblioteci, pored upaljenog kamina i domaeg ajnog
peciva.

Do Hotela Kasa del Mar (Casa del mar) u Port Veiru (Port Vecchiu), Korzika, moe se
doi automobilom, brodom ili helikopterom. Hotel raspolae bazenom i privatnom
plaom, nudi bogat program aktivnosti na moru (skijanje na vodi, ronjenje) i na kopnu
(jahanje, vonja helikopterom, golf), kao i razne vrste masaa za kompletni uitak (sa
okoladom, indijsku, tai).

Poznate holivudske linosti esto biraju ovu destinaciju u sportsko-rekreativne svrhe.

Las Alamandas Resort Hotel (Las Alamandas Resort Hotel) u Meksiku prua usluge i
aktivnosti idealne za oporavak, razvoj i odrzavanje fizike kondicije. Bogat sportski
program obuhvata odbojku na plai, tenis, skijanje na vodi, jahanje, vonju biciklom,
boanje i jo mnoge druge. Programu fizikih aktivnosti prikljuuje se i ponuda
kvalitetnog menija: svei morski plodovi, riba i voe iz bate hotela (erovi i omi,
2011).

U Hotelu Sikret de Paris (Secret de Paris) oslikani zidovi u gostinjskim sobama stvaraju iluziju
da su kreveti postavljeni na nekinajpoznatijim pariskim atrakcijama u muzeju Orsej (Orsay),
u Mulen Ruu (Moulin Rougei), Ajfelovom tornju a manje poznate anegdote o francuskoj
prestonici ispisane su po zidovima hotela. Jedinstveno iskustvo ovog prostora prua gostima
oseaj upoznavanja Pariza na jedinstven nain, otkrivanja tajni, neeg izvanrednog, to je
mogue samo iz ovog dizajn hotela. Svakom gostu se posveuje izuzetna panja to dokazuju i
jedinstveni lini pekiri u najluksuznijim apartmanima, odnosno pekiri sa ispisanim
inicijalima svakog gosta koji u njima boravi (erovi i omi, 2011).
Neki od nagraenih butik hotela u 2013. godini su:
1. Najbolji butik hotel u svetu - Hotel Mihir Garh Rajasthan (Mihir Garh Rajasthan),
Indija
5

Butik hoteli

2. Regionalni pobednici:

Najbolji butik hotel u Evropi - Hotel Posejdon (Poseidonion), Grka

Najbolji butik hotel u Africi Hotel Pondoro Game Reserve (Pondoro Game
Reserve), Balule, Juna Afrika

Najbolji butik hotel u Aziji Paviljons Phuket (The Pavilions Phuket), Phuket,
Tajland

Najbolji butik hozel u Australiji Safir Frejcinet (Saffire Freycinet), Tasmania,

Australija

Najbolji butik hotel na Karibima Eden Rok at Kap Kana (Eden Rock at Cap
Cana) Kap Kana, Dominikanska Republika

Najbolji butik hotel u Severnoj Americi Rano Valensija (Rancho Valencia),

Kalifornija, SAD

Najbolji butik hotel u Junoj Americi Entre Celos (Entre Cielos), Mendoza,
Argentina (http://www.epmagazine.co.uk/weekend-people-story/world-boutiquehotel-awards/)

Slika 2.: Hotel Mihir Garh Rajasthan, Indija

Butik hoteli
Izvor: http://www.boutiquehotelawards.com/

4. BUTIK HOTELI U BEOGRADU

Od "ludih" osamdesetih, kada se pojavljuju, butik hoteli su sve popularniji. Devedesetih
godina postaju prava senzacija u SAD i Zapadnoj Evropi, a u Srbiji se otvaraju tek u poslednjih
nekoliko godina.
U Beogradu postoje hoteli "Evropa" ili "Admiral" koji se mogu porediti sa najpoznatijim
svetskim butik hotelima kao to su italijanski "JK Palas", "Kasa del mar" na Korzici, meksiki
Las Alamandas Resort Hotel, pariski "Sikret de Paris".
Slika 3.: Hotel Evropa, Beograd

Slika 4.: Hotel Admiral, Beograd

Izvor: http://www.hotelevropa.rs/sr/specijalna-ponuda/biznis-paket/ Izvor: http://www.hacb.co.rs/pocetna.html

Mnogi beogradski butik hoteli zadovoljavju svetske standardie hotela sa armom. Meu njima je
i porodini hotel "Zlatnik" koji ima etiri zvezdice. Vlasnici su nakon dvadestogodinjeg rada
restorana, otvorili luksuzni hotel koji danas ima 35 soba i 2 apartmana raskono dekorisanih i
prilagoenim potrebama savremenog poslovnog oveka. Tu je i konferencijska sala sa
najsavremenijom opremom za prezentacije kao i biznis centar, garaa i parking pod video
nadzorom.
U samom srcu Beograda, na Topliinom vencu, u prijatnom okruenju smeten je jedan od prvih
butik hotela u srpskoj prestonici, "Taunhaus 27 (Townhouse 27). U prostoru stambene zgrade iz
1929. godine gostima je na raspalaganju 21 soba, kao i korienje saune i fitnes centra.
7

Butik hoteli
Rekonstrukciju i nadgradnju viespratnice, kao i ureenje enterijera, uradio je "Projektni biro
OFF" iz Beograda, arhitekte Biljana Cveji i Milan Dimitrijevi. Nametaj je dizajnirala arh.
Marija Aneli iz firme "Concept OFF". Za izradu su korieni materijali vrhunskog kvaliteta i
svi predmeti su pravljeni iskljuivo za potrebe "Tavnhaus 27", a poznati vajar Gabriel Glid
oplemenio je prostor svojim skulpturama, crteima i umetnikim fotografijama koje odaju oseaj
udobnosti i luksuza.
Hotel "Ta" se nalazi u sklopu sportsko-rekreativnog centra "Tamajdan" i ima dugu tradiciju, ali
od aprila 2012, kada je potpuno renoviran, prihvatio je moderan koncept i postao "Butik Hotel
Ta (Boutique Hotel Tash). Gostima je na raspolaganju 18 moderno opremljenih soba, bar i
parking, a takoe u ponudi je i jedan luksuzno opremljen apartman sa akuzi kadom za goste
istananog ukusa.
"Vila Mistik (Villa Mystique) je jo jedan od butik hotela u Beogradu koji pleni svojim
izgledom i dizajnom. Nalazi se u ekskluzivnom delu naselja Dedinje, u mirnomm i bezbednom
okruenju. Ima ukupno 11 soba kao i etno restoran koji prima oko 30 gostiju, a po potrebi slui i
kao sala za sastanke.
Jo jedan od butik hotela koji se nalazi na Dedinju je i "Belgrade Butik Haus (Belgrade
Boutique House) sa 6 prostranih apartmana, od ega su dva opremljena akuzi kadama, 3 sobe,
hotelskim barom, dve kompletno tehniki opremljene konferencijske sale sa ukupno 40 mesta,
garaom, SPA centrom i otvorenim bazenom. Belgrade Butik Haus prua potpuno drugaije
iskustvo, jedinstven doivljaj autentinog beogradskog hedonizma pretoenog u umetnost
hotelijerstva. Prostrani, tematski apartmani uz svoj osobeni kosmopolitski duh doaravaju luksuz
Dedinja.
Slika 5.: "Taunhaus 27, Beograd

Izvor: http://www.townhouse27.com/srpski/photo-gallery.php

Butik hoteli

5. POKAZATELJI POSEENOSTI BUTIK HOTELA KOD NAS I U

SVETU
Beograd je ubedljivo najposeeniji grad u Srbiji, po pitanju posete stranih turista. Neki od
podataka iz 2012. godine to jasno i pokazuju:

Ostvareni broj noenja svih turista u 2012. godini koji su koristili smetajne kapacitete
iznosio je 6485 hilj. i bio je manji za 2,4% u poreenju sa prethodnom godinom. Domai
turisti su ostvarili 4688 hilj. noenja (pad za 6,3% u odnosu na 2011. godinu), dok je broj
noenja stranih turista za 9,3% vei nego u 2011. godini i iznosio je 1796 hilj. noenja.

Struktura noenja stranih turista pokazuje da je u Gradu Beogradu noilo 52,2% (938
hilj.), u Novom Sadu 8,4% (151 hilj.), u banjskim mestima 7,5% (134 hilj.), a u
planinskim 8,6% (155 hilj.) od ukupnog broja noenja stranih turista (1796).

Najvei broj stranih turista koji su posetili Republiku Srbiju u 2012. godini jesu turisti iz
Slovenije (66 hilj. dolazaka, 116 hilj. noenja), Crne Gore (65 hilj. dolazaka, 132 hilj.
noenja), iz Bosne i Hercegovine (62 hilj. dolazaka, 149 hilj. noenja), Nemake (51 hilj.
dolazaka, 103 hilj. noenja) i Italije (50 hilj. dolazaka, 148 hilj. noenja). (Republiki
zavod za statistiku, publikacija Turizam i ugostiteljstvo, 2012. godina)

Neki od podataka iz 2013. godine su sledei:

U novebru 2013. godine, u smetajnim objektima u Republici Srbiji evidentirano je

135534 dolazaka turista, to je za 12,0% vie u odnosu na isti period 2012. godine. Broj
dolazaka stranih turista, u odnosu na novembar prethodne godine, vei je za 17,9%. Dok
je broj dolazaka domaih turista vei za 7,2%.

Turisti su u novembru 2013. godine ostvarili 377759 noenja, od ega su 64,0% ostvarili
domai, a 36,0% strani turisti. Broj noenja je vei u poreenju sa novembrom 2012.
godine za 6,4%. U odnosu na isti period prethodne godine, strani turisti su u novembru
9

Butik hoteli
2013. ostvarili za 15,3% vei broj noenja, dok broj noenja domaih turista belei
poveanje od 2,0%.

U novembru 2013. godine, u strukturi noenja stranih turista, najvie noenja ostvarili su
turisti iz Bosne i Hercegovine (8,0%), Hrvatske (7,5%) i Italije (5,9%). (Republiki
zavod za statistiku, Meseni statistiki bilten, novembar 2013).

Takoe, zanimljiv je podatak iz 2011. godine koji kae da je struktura prometa u ugostiteljstvu
2011. godine, posmatrano po vrstama obavljenih usluga sledea:

najvee uee hrane i napitaka (46,7%),

zatim alkoholnih i bezalkoholnih pia (25,1%),

ostvarenih noenja (22,9%) itd. (Republiki zavod za statistiku, publikacija Turizam i

ugostiteljstvo, 2012. godina)

Ovaj podatak jasno pokazuje da su smetajni kapaciteti u celoj Srbiji, pa tako i u Beogradu, slabo
iskorieni to naravno ne ide u prilog ni vlasnicima butik hotela u Beogradu.
Poloaj butik hotela u svetu takoe nije na zavidnom nivou po pitanju poseenosti to pokazuje i
grafik u nastavku.
Grafik 1.: Najposeeniji tipovi hotela u svetu

Poznati hotelski brendovi

Mali luksuzni hoteli

Azija
Evropa
SAD
Veliki hoteli

Butik hoteli
Izvor: John K. Sears (Don K Sears), Independent Hotel Ovners and Operators (Independent Hotel Owners and
Operators), 2009

Grafik jasno pokazuje da su butik hoteli, u poreenju sa veim i poznatijim hotelima u svetu,
slabo poseeni.

10

Butik hoteli

6. ZAKLJUAK
Kosmopolite i hedonisti danas od smetajnog prostora oekuju mnogo vie od udobnosti i
praktinoti. Sve vei broj njih oekuje da bude prijatno iznenaeno. Prilikom planiranja
putovanja oni trae smetaj koji je drugaiji po izgledu i oseaju u odnosu na poznate,
brendirane hotele. Iz tog razloga sve je ei sluaj da su oni koji ne odsedaju u butik hotelima
okarekterisani kao demode.
Meutim, za sada statistiki podaci pokazuju da je i dalje malo ljudi koji su stekli naviku da
odsedaju u butik hotelima kako u svetu tako i kod nas.
Poseenost butik hotela u svetu je znatno vea nego kod nas, s obzirom da su se ovi hoteli kod
nas tek od skoro pojavili, ali bez obzira na to butik hoteli u Beogradu svojim dizajnom i uslugom
ni malo ne kaskaju za nekim svetski poznatim butik hotelima. Beograd je najposeenije
turistiko mesto u Srbiji pa je samim tim i broj noenja u glavnom gradu najvei (52,2%,
odnosno 938 hilj. u 2012. godini) to ide u prilog svim butik hotelima u glavnom gradu i daje
nadu da e se broj noenja u Beogradu, pa samim tim i poseta butik hotela, u narednim godinama
poveavati.
U svetu se ve par godina unazad dodeljuje prestina nagrada za najbolje butik hotele u svetu
Butik Hotel Avords (Boutique Hotel Awards) to znaajno doprinosi i popularizaciji ove vrste
hotela. Meutim i pored svega toga statistiki podaci govore da je poseenost butik hotela znatno
manja u odnosu na npr. neke vee i poznatije hotele u svetu.
11

Butik hoteli
S obzirom da su se pojavili sredinom osamdesetih godina 20. veka za butik hotele se moe rei
da su relativno mladi. Tome u prilog idu i pokazatelji njihove slabe poseenosti kako u Srbiji
tako i u svetu iz ega se moe izvesti zakljuak da se trend odsedanja u ovim hotelima jo uvek
razvija i da e tek u nekom narednom period njihova popularnost dostii najvii nivo.

7. LITERATURA
1. Slobodan erovi, ore omi (2011): Projektovanje i izgradnja hotela. Univerzitet
Singidunum, Beograd
2. Kovaevi, A. (1999): Ugostiteljstvo. Meridijan, Beograd
3. Nikoli, M. (2005): Ugostiteljstvo proces, organizacija rada i menadment. Via
hotelijerska kola, Beograd
4. Kosar, Lj. (1993): Hotelijerstvo. Via Hotelijerska kola, Beograd
5. Kristoper Heard (Christopher Heard) (2011): Suit lajf Medik and Misteri of Hotel
Living (The Suite Life The Magic and Mystery of Hotel Living). Dundurn Pres
(Dundurn Press), Toronto
6. Nikol Tomson (Nicole Thompson) (2013): Vorld Butik Hotel Avords (World Boutique
Hotel Awards). EP Biznis in Hospitaliti (EP Business in Hospitality), br. 218, str. 14,
EP magazine (EP Magazine), London.
12

Butik hoteli
7. Republiki zavod za statistiku (2013): Meseni statistiki bilten
8. Republiki zavod za statistiku (2012): Publikacija Turizam i ugostiteljstvo
9. John K. Sears (Don K. Sears) (2009): Independent Hotel Ovners and Operators
(Independent Hotel Owners and Operators), Printing Fjur (Printing Future), Njujork

13