Svakako,ostae ot jedan natn interpretiranja rina speava lai” | drugih omowaih termina mete kei tra ramotrit— drt agin raze fBevaaje ovh termina, Loft ima duboke horene w Normal) Jeo) wpa Ova} nin interpre tanfa terion spears Ela” povemse sromp jogo snatenjes blo Kakvom vrstom ekxperimen alnog telat, kao Sto je puna svelosnog aka ii putanja du koje se mer! tap page najmangt bro} pita. Prema ovom seat pave ln, aka oumntranje suogu pokaza dae jodna iia prava, ‘Ss tom popes ona nist konk svn. Prem ova Sivatanja, mutiaht deo snatenja yprave Unie” je {Ge rougno je stance pave lie mora im talove de sbi jedale dian pravan alias ako nademo trougeo fj je zit uglova vel od toga, nda to neoponve pokaruje da stanice te figure ‘isu svar prave nije. Prema. ovom shea fometisih termina, uopisivai rerltata Ajo: $tajaovetorjerelavnostl ne treba xl da postoje enideitrouglow, Ueno toga tba da eakemo, fio je desta mena, da eyetlonni orci no pe fue po peavey linijama ada prolage ror need ‘aka gravitaciona polj da sc, na nae inensdene, tern Haporiskoplinja po Gat, pa se thog tos ‘moraju ice polagati kads se ptrebjova je iim gravitccnio pola. Memo wee malt da sets aact ne puta provoliniekt kroz seine 5 promenjvim indcksom prelsmanja, 8 znall smo {da se meni tapov! fre | skuplja ut savisoor od temperature. Prem shvatanju o kojech raspy Tame, ori resulta moderne fixe plesnij upeato noxtneea crosman ” da grvitacona polja takode mogu da utiéu na pa- tanju svetlosnih zrakova { dutine meraih Stapova, Nove ispravke moraju so uneti ako felimo da vet losne aake i mere stapove upotreblivamo u ode ivanja pravih linia w nejednolikim gravitacionia: poljima, Srakako, ove nove ispravke su narotite opttosti: sretlostrerisite boje se ralitto prelama uw sredini kroz Koja prola, a na merne Stapove od suzlittog materjala temperatura raviitautite,dok ‘ove nove gravitacione ipravke ude na stu swlost iisve mere Stapove na jedan itt main, Medutin, luniverzalnest ovih ispravki nije odluéujad! rclog a th ne smatramo Sepravkama. Kaila geometrjske termine sheatimo w vem dduhu, retenice geometrje pretraraju se u aprionte Inlaze, ane w empirijse, Postalatifteoreme eallid- ‘ke gtometrje.postaja muino istialt Ikari, dok Iskazt neeuklidske geometrje postaju mudno laa Iskan Ova) natin posmatranja geometrijekih tor ‘mina morao je lmatl na ums nemaeki logiar Frege ada je (sleded! Kantoru misao) plsso Tstine geometrije vladaju swim Sto se mote svat prostornom inaiijom, bilo da je to stvarno fl protzvod nage mast. Naldivje viaje delicijuma, rajsmelje tanisljotine legnde 1 poeife, ede Zivo- tinje govore I zverde stofe, ge se Hud protraraju tu kamen a drvese w [jude, gle se utopljenict sami lislage iz motvara. vuludi se 2a peréin — sve to COsiaje, dok se mote intuitive shvatd, podvegnuto sksiomima geometrij."* Gate Proge The Foundation of Arma, pee. tm rol hes (Gel Bal lll he BY,SAZVEZDA STEFAN BARKER FILOZOFIJA MATEMATIKEFILOZOFIJA MATEMATIKEbile brane 23 fleafsko razmisijanje, a jo8 s0a2 hije ona to éini danas. Flosoija matematke flotena grana floofije, puna suprotaih shratanja U uzastopnim naletima, novi 1 dubold tchnigki allan) poljljall ‘su stare predetaye, stvarajul neSto na sto (eso. docnjim vremenima verovatno fledati kao na varan intelektualnt preokeet sto Tj misl, Medutin, prerano je bit sguran da je Bloeafski zaaéa) ovih tebnigih remultata. shvocen ia pravi natin. Jedno je jasno: fozofska rasprava nom nemanju 0 njenim modernim tchnickim do- Stigma, Ova Injiga ato nastofi da postigne Kompromis: njen je cilj da pruti neformalna ras ravi o rezultatina w matematict {-matematiko} logis, s nastojitakode da prikade ncka filozofska Shvatenja 0 njima, Problemi koji sa poverani § seometrijom | problem koji powezani = brojem Frumatraju se odvajeno, ne zata Sto je t0 podessn racin deobe moderne matematike — on to nijevot zato Sto su filozofSki problemi matematike bigno tako bil srstavan. Posledajih deceija filozlt su testo pisall o smatii, a u-pekim njihovim popular ‘ala njima duboko su se uvretila pogresna uproscara nja, Na primer, éesto se vrdi da teoreme matems tike moraju bi analititke prosto zato sto deduk tivno slede iz svojin aksioma; esto se ford da laksiome jediog apstraktnog sistema defini je ove osnomne polmore: cesto se tyrdi da rao} ‘eeuklidske goometrije neoporivo pokazuje kako Je Kantova filoofija prostora bila pogtelna: najzed esto se tv Kako se matematickaistina | matema: tithe postojanjesvode samo na izvodlivost iz aks. fom, Ste ove terdaje ma pogreinn uprosavanja Koja sam nasiojao da iabognom. Ako éitaocl wterde da sum lev Sto sam th ramenio svojim pogretalm Uuprodenjima, onda jedino mogu da odgovorim Kako se poncked napredak w filoofit sastojt u prelasku Od starih grubit teortja ka novim. Srojoj feni, dr Evelyn Masi Barker, dugajem zahvalnost 2a obrabrenje 1 pomeé w pripremanju rukopisa Filocofskt problemi matematike, Jo8 od sami potetaka filozofije u sto} Grékoj, matematiba je bila jedan od velikth invora florofskihpreblema Za Grke je matematika bila prevashodno. geome. tia ako se geometrija proueava na tradicionalnd natin, bujca fllozofskih pitanja nadire vee od se- ‘og posetka. Euklid definite facku yono Sto nea delova”s all Kako to treba razumeti? Zar nije nemo. aguce da ncito postojl bez delova? Cake | kada bi falve sivari postojale,zar bismo th ikada moe vided! i-znat nesta 6 njima? Ludi sua Zesto Eu: ddovu grometriju smatraliopisom fiickog sve, ali ingles tctko verovati da se svet mote iegraditl od taka, jer ako tatke lsu rasprostrte, onda fak nl beskonatno mnogo tadaka nije dovolivo da se do bie eka zapremina. Da Ish tadks samo ideje w nafem dubu? Dali su to fikcije Kojima se obmaa- emo? Il su to realoestvat, ali takve da se ne mogu ‘pada? Pa ipak, Kako to da arhitekti + indenjert151 primengivati principe geometrije ma. svet? Ovde nalazimo nekoliko povezanth pitanja: ptanje Kolu vista macenja iaaju_geometrijeks_ termini; pitanje da li princlp! goometrije mogu bit stint Pitanje kako wopite sticemo zanje iz geometije; Pitanje zaSto se geometrija primenjuje aa opadlivi [Nastanak neeuklidsish geometrijadolio je novo tulje nn ova yar, Ako oi matematidt ispeave one ‘geometrie oe sade zakoae logickt nespojive sa Zakonima euklidske geomctije, sta se desilo s po} mom matematitke istine? Kada je jedan zakon hespoji « dnigim, onds ne mogn obs bit istinita. Da it su matematigari prestli da se bave it'nom? “TeSko je videt! kako proulavanje geometrije ima ilo Kakav smisno, ako ne pretpostavla tragaaje za Sto se tie aritmetike tu se postavja mnokivo titan pltanja Koja se odnose na zacenja upo- trobljenh termina, na moguénost utvrivanja istine uate, dali o's ovo) oblast matematike vepSte traga va fatinom; postavjaja se pitanja o kakvo} Jers rnanja reé, ako je wopste fet 0 znanju, ao F pitanja zalto se zakoni brojera mogu primenit ft stvarnost U vei + matematikom koja se bavi brojevima Javija se jdan drug nto druktit pro Blem, problem matematicke egzstencije. Princip rcomlrije mogu se shvatith Eso Bipot’ pris: pl Koji me fee postosanie bilo ops: Ako postoji Figura Kola Je trougao, onda je zi njenih uplora jeinak dvama_pravim uglovima’ Goometriju ne Torarho zanilljatl kao toorija Koja sadedi zakone leo Sto je ,Postoji trougas”. S dmuge strane, u ‘matematci Koja se bavi brojevima, postofi mnos fo zakona ko}! izgledaju kao da terde postojanje ftvarl; na primer ,Portoll taéno jedan broj 9 fakav da je © pomnateno sy jednako x, bez obra kakav jebro) 2°. Ova vista zalona, besumnje, kao da tvrdh postojanje netega (broj 1), ko da xe zakon ne tote Iako shvattw hipotetitkom smisa, kao 80 je to slutaj se zakonima geometrije. All © kakvoj ist postojanja je ovde et? Na aku se erst Stvamost! odnosi ovaj deo matematike? Da Ti se Iskasi © portofanju moraju shvatti doslovee, ll se smoraju razumeti savin figarativno? ‘Sve su to fllozofski problemi, er se odnose na vrlo pita, osnovna pitanja 0” matenje, let Stvammost { znanja. Radnt matematiar, nastojec 4a protire so} predmet, obiéno posvedulu samo Sporadicnu paznju takvim problemima njseovog asnivanja. Neko bi mogao rec Ds, 1 to suit na 2st matematicarima. Jer ov navodni problem amo su rbrkani pacudoproblemi. Ta vrsta flow she spekulacije o' matematici je besmislena”. Me Ahutim, takva primedba je suvise grubs, Motda ‘otina tethota koje a filonofi oscil posmatrajuel Iatematiku nasinje iz nerarumevanja ove ill One iste, pa ipak, pomenuta pitanja predstavijaja xbiline inielektualne probleme, jer #1 nerazume anja iz Kojh ona nastaju vaéna 1 ubodliva, 4 Kako smeina i Iako otklonjva. Ovi problemi ashe aja da buda iepitant | reten, ne slako odbaten. Ona} ko prescca Gordjer evar umesto da gn odeprilig je siguran da. ga ta} Evor vot dute vreme [Na ovom mest motemo uporediti. flozofija matematite # floroijom religlje. Posto pallivo Trumislimo © onome Sto su o Bodanst reli ro {oeal mistioc! I lof tokom dugog nia. godin, mofemo ievestt zakljucak da je rasprava o Teli Zovkana { nedosledna ida na kraju krajeva nema vnogo simisla. Medutim, Cak 1 kada bismo doth do ‘vg negating zakljatka, to ne bi madilo da fl afski problem rligije ne zashuzuju pazaju. Daloko fd toga. Jer ako je religiaza misao zbrkana, onda, 1 svakom slutalu, te zbrke odratavaju snadne 1 du Eebelfdste intelcktusloe tendencije, a ove feed cije ka zbrkanosti tko da mogu biti prevladane ako se ne utvide 4 razumelu njihov! iver’. Iso se mote redl fllozofiji matematike Avriorso ‘ empirifsko znanje, Pre nego Ho po- énemo raspravu o posebnim problemina flat matematike, razmotcimo prvo eke raalike koje Su flozofima bile wane i koje su bile w esnovi mao tah rasprava w Glonofifi matematike. Prva od nith Je ranlika kojo} su floaot]dugo posvodvall pazaiu izmedss onoga So st oni vali epriomno =e nije cnoga sto su aval empirijsko (Ik sponteriorn) zaanje. 9 obsirom na iradieijy, racionalisti st bil filezofl kot su smatrali da je aprionno manje mano 0 valnije od empirijskog, dok su empirgsnt Bi jan ik Piet Reg Peet filorof koji su zastupall suprotno glediste. Pitanje fe few Bloc metemnthe scatrano canornimn bilo je pitanje da It je matematizko znanje apriomo ii empirisko (pod pretpostaskom da se a matema. ticl write ste neko znanje). Modutim, priroda love Tacike iemedu dve veste manja nije wvek bila jaeno idlolona. Termin yempirijako” 2nedi ,2asno Yano na iskustvu", a a prion” madi wdostiina pre Iskustva"s ali kako teba razumeth ove inraze? Filozofi proslosti su ponekad rmatrali da je ralika acd apriomog 3 empriphog znanja fei sraaikorn iemeda apriorh t empiniekih po}. mova { misili su da zanje koje sade empiijske pojmore mora biti empriisko manje, ada zanje Kroje sadrii apriorne pojmowe mora bit) priomo nanje. Smattelo se 48 su empiniskt pojmovi ideje Kroje je duh ,apstrahovao" iz onoga Sto Je dato” u fanom Iskustva, dok se za apriome pojmove sme traln da su idee koje dh nije stekao aa tala natin. Medutim, u ovakvom pristaps postoje dva nedo statka, Pvo, ak i ada bi razlka famed apriornih Tempiciisith pojmova imala smisla, siurmo je da Bi jot uvek moglo postojatiempirljko manje koje Ss0.ne moto t potpimost iaat empiriskim pe} ‘movim, kao i spriorna manje koje se ne moze t Potpunesti rari apriomim pojmovima. Drug, fo je fos mnogo vadnije,rulika lames empirijekih Lapriorsih pojmora nema smisia. Ona se zasniva na grubo} 1 zastarelo} psiholosko} teorii 9 .aps- trakeli" — krazimebaniko} dai Koja duh mote navodso vrliti ned onim ito je yao” 0 skort Na osnovu te teorje ne mote se odreditt koji sea eres nnn ojmovi mogu .apstrahovai” iz onoga Sto je dat! { Zulnocsiskustvu, Floral sae obiéno slagal da ada jedna oroba posmatra neku ervenu star, njen duh mote da yapstrabuje” data” deja ervenos, ali da Kade posmatra radaju koja je primer vrlie, ‘jen dah odadle ne mote da epstraue deja vine Medtim, oni nis pruili dosledno objasnjenje hog éega bl ove shusajeretrebalorelikovat ma ta} atin, Rasika izmeda spriomog i emplrjshog zn dja bila je ramragenaovim astorom rartarcle pathologie, Pokutajmo da ora reli frarimo na oki Korisnij nadia, Pretpostavimo da neko ana da su vrane crne, da je Cemar roden pre Kaligle, dae molekl vo" dana uvek sastoje iz dva stoma ill da Ge sutra ‘if olue- Ovo su asnl primer onoga So su loath smatrall empirijekim ananjem. Ono je 2asnovano ft iskustru wu sledodem smisia: da bl neka oroba 2a blo koju od ov einjenica, ona mora ne samo 4 razime 0 éemu je re, nego mora posedovatl svedodanstvo invedeno iz Galnogiskustva — Sto 6 reel svedocanstvo U pogledu neseya Sto se videlo Ens, cote, cxtrealo ti oki, Da bit mao de su yrane cme, ne samo da moram rarumed! Sta 19 ‘atl, nego sam takode morao vide! rane ill W- det per hoje on one cetavile Eat ivetaje pe Ssmatraga Kofi su to ides i nettosiéno. Naravno, {ak | bee evedotanstea, neko mote verovatl da et rane cme da je Cezar rden pre Kaligule, da vor ‘donikowt molekultsadrio va stoma il dae sutra biti ole. Aedutim,verovanje, Gali kada Je istnito, nije manje ako se ne mele opravdat Ovde jo fsnorna misao da samo Gulma posmatranja mogu fusion vests opravdania koja je potrebna da Bi neko imso pravo da kate kako zna takve cinje- nice. Ako nemam nikskvo posmatraéko svedoéan fv 0 vranama, onda je sigurno laino ako kaiem a soam da su one cre. Bly bi protiveeéno tdi a rnam takru éijenicu i dato ne 2nam na osnove svedotanstva dobijenog iz Zlnog iskustva. Ukratk, fempirjsko znanje motemo defnisai kao znanje je zahiova iskuetveno opravdanje. Postoje, medutim, drug primerizaanja koji ne ace na taj natin od iskustva.Preipostavimo da feko aaa da sa vrane price, da je Comar Toden Kaligule ili da nije roden pre Kaligule, da su vod. Pept lekclttolciuli di dn co tra doves jae Yatar ako bude olaje. To su jasl primer! onoga Sto $4 fllonatt podeazamevali pod «prirnim zuanjem, Covek ne mora neposredno ilk posredno da pose tea vrane da bi imao pravo da kale da ana’ da su se vane ptice; on ne mora prethodno dy zie Istorju Riza da bi rnao da je Cesar roden pre Kal ‘gle il da Cerar nie oden pre Kaligule; on ne mora rothodno posmatraifiziareve eksperimente = vo Aonikom ds bi zaao da sx vedonikovi moleklt mo- Jekali;najzad, on ne mora prvo da vidi vremensku Keri za sutra da bi znao da ce duvati jak vetar tho bade ole. U ov siutajevima potrchno mis esamo ono iskustvo koje je nophodno za rasume Yanje rei pomocu Kojth Je manje xazeno: nikakvo ulno isiustvo iavan toga nije mu potrcbno da opravda swoje widenje da mma. Ukrtko, apriomeanje modem defiisati kao manje koje ne mora ‘isso opravda fskustvom. (Ova, raaika lamodu apriomog i empirijskog ‘anja ima roata} ra filonafija 2bog razlasnjenja keoja omogucuje {thog problema koje nameée. Ona nam porate da uvidima da nauke kao Sto su fa, biologi I istorja, Koje se sve prevashodino bave cmpirjskim zmanjem, moraju pocivatl na posma- tranjima kako bi ulvrdilesvoje aakljudke, Nauka Keo ito je logika, naruprot tome, bavi se samo ‘prlornim mnaajem (logika trai apriorno zanje 0 pravilima Koja odredujaispravmos argumental|a) Tanto u dolaienja do svojh zakljucaka ne mora da poéiva na posmatranju. Postavja se sada pitanje 44a I Je matematikn u overs pogled sina fect je slit logic? Hk je dlimiino nalik na jedan i Gelimicno nalik na dragu? Ova raalka nameée i jedan vrlo opSt flomfski problem: kako se sti ‘priomo naanje; da i se ono postite nekim poseb fim uvidor a stvarnost ill uvidom % naka sopstve faves, kror rasumevanje jezika i'ma nell drugi nacin? Ako je matematicko manje aprioro, ako fije opravdano Iskustvom, na Gemu je onda ono Raika tzmedu apriorog | empirijskog zmanja pporcrana jes vadnom fuaikom ied dve wste Fasudivania, dedukelje | indukelje. Mi negemo po- Kitt da th definisemo potpunosti, all cemo uodit kako se one razlkuju, Dedukeja je rasu ‘vanje kojem mofemo a prior! anati da zakljuéak rors bit stint ako nije asinjena rikakva login trefka {ako su premise istinte. Evo primera takvog ee pee la Trt Kp ome srgmcrni ote moe fee: egemcntn isnt kin wodali, aunt Mak Kil evil od Mant Vating ona” inratava savréeno fspravno deduktivno rast fivanje, mada Togika ne prizaje ovakvu jlogcku Form we jet od y, y Jo od g; dake, x Jo ood 2-7 Ograni6eoa propa reSi na Koj su logigar tsredsredli svoju puanju ne sadrii 61 od” ito se Smatra ,nelopiékim” ierazom. Ali raklueivanie je ovde padjednako valjano zato Sto a priorl zamo da ako at promise argumentacije itinite, onda ce dakdjutak takode biti stint. Naravmo, neko bi mo 0 zamortirekavSi da jo ova argumentaijavalja ‘ba samo ako se doda premisa: Kadgod fe prva stvar visa od druge, a druga visa od tree, onda Je prva Vila od tose. Medatin, nije potrebna_dodavat {aka peemisn kao Hto ni w prethodaom primers nije potrebno dadavati sledecu premisu: Kadgod resto $10 pripada jedno} vest pripada 3 drugo), a nsta 80 pripada trosoj vest! ne pripada drusof fonda ailta ito je trode vente alje prve veste. Ove rove premise so ne moraju dodavati, jer st fakom primers dovoljne one premise koje su ‘navedene,u tom smislu Sto neko mete a priori zat da ako sa one itiite, onda zalljutak mora bit Intnit, Usvalom od ovih sluGajera, najavljens do datna premisa nije stvaro premisa’nego faz pra vila rakijucivanja. prema kojem teGe nate rast Yanje So Ge red raz natina na Ko se iz premise Abobija zalljutak, Odavde se mats ined pouks de lake je logitka forma vaina 2a dedukelje, ona nije feding strar od vainorth 4 Prot stapan pordenfa — pm. pre. 02 2 Nasuprot dedukel, indutctia je rasudivanje w ern catllvtak iaratava croprijaku terdaja Koja peclai okvire onoga Sto katt dinjenice, Zhog toga fee moto a priori matt da ako ai pods stint, fda ce i zakiutak biti Istint. Pretpostavimo, na. primer da sam posrasrio mnogo vrana ida su sve foe bile cme. Tada induktivno maogu akijuctt da ft, verovatno, ave vrane cme. Ali lstinitost mojih Podstaka ne predstavja apriomo jemstvo da 24 Ltjuéak kako su sve yrane cone mora bit istint. U najboljom sltaju mote se rect da podacl podria ais i poderepljnja aakljutak, « ne da apsolutno jamée 2a njegoru istniost Raalika izmedu dedukeije indukeije povezana e's ralikom tamed sprioraog { empirjstog zn ja na sledesi nacin. Ako dokazujemo jedan apr fern Sskaz, pokansjuci da fe on zlsta net 8to 50 ‘a da je istnito, onda nema rasloga da nab dokas te bude dodulcivan ws svakom koraku. Nikads nece Bilt muzno upotrebttinduktivmo rasudivanje da bi fe utvrdlo zakljacak koji tzatava apriomo manje AA ako wrvrdujemo Jedan empirjsktzakljucak fonda bar w jednom korake nate rasudivanje mors biti induktivno; empirijekt zakljufak ne bi nikada ‘mogio bit utvrden rasdivanfem koje Je & svakorn Krak potpimo deduktivaa Analitigho é sinteti8ko snanje, Posed toga 810 ‘1 se bavi rasikom iemedu apriornog i empiria ser la. skog manja,filogofi sa se evil | jedaom srodno Faelizom, raclikorn izmedu anaitiskog{ rintetickog anja. Oru rai je u Flozofiju uveo nema, fileot osamnaestog veka Imanvel Kant ¢ ona od tada predstalja invor suprotnih shvatanja. Poku Eavajuct da objasi svoje raalkovanje anatickog { sntetitkog zanja, Kant se shiio pojmom suda Prema Kantovom glediu, matt nesto, pa Gk 1 imati wverenje o neem, maci donett sad; sid mo- Ze biti donet svesno ih nesvesno i mote all ne mora bit traden recima jevrden kao Iskaz. Kant je m falai akt donotenja sida opimo kao abt poreriva nia pojmova, powalvanja koje te pojmove dedi w fNestl povezane, Prema ovom pledifty, ona) Ko 2n2 dia su svi momei neotenjent porerso je u svojo} fvestl pojam momka 1 pojam aeolenjenog oveka Go poverivanje obaojeno je na natin ko} lik ove univerzainim } aftrmatienim). SUcno tomo, neko ko ta da nijedao prase ne le, poverao je u Svojoj svest! pojam prascta 1 pojam letnja (I to fe universalan § nogativan nadin), Kant je onctio da so ranika mora powsél ame dis dve bitno raliite vest sudova. Ova raaika sl na je w emit raze meds siete — Cina sp janja stvari hoje su bile nopovezano {ralilie — 1 Fastcy, Has Scen|anjnimctoge Harika) aetciok: bilo prisutno. Meds sudovima postojesjedne strane ‘oni tt Kojima duh sintetito it spaja pojmove na fadin koji se ne site nl sa jedni sustinskim oda fom u kojem se onl nalazc. Sud da nl jedno pro ne let je primer takvog snitichog sua, jr proms Dretpostaves, ne postofinitta m pofms prass i suitinsk! isljutialo letenj, § druge strane, po Sole sedovi u Kojima duh analife jedan pojam, fedeajauc jedan drug pojain koji je suttinski doo pprvogn. Sud da su svi momel neotenjeni primer je fakvog analitizhog suda, Jer je pojam neotenjenog oveka suitiski doo pojma momka. Na taj natin tmolemo dati prvo objainjenje ove saalike ako ke emo, s sklada s Kantovom eenovnom idejom, de fe Jedan sud analleki ako i samo ako nia osim raxiiljanja o pojmovima u suda io naginu na kof 4 oni povezani nije potrebno da bi neko mogao dati da je taj sid istint, Jedan sud Je sintevtht ko | samo ako tisto razmitljanje © pojmovimn w sid i natina njhove poveranoet nije doveline da fmogucl znanje oistnitost sda: da bi se to malo, ppotrabno je pozvatl oe na neito drugo. Mnog\ savremeni filoofi ne mare 2a Kantor risa o ysudovima” i .pajmovima”shvacenim Mentalne pojave. Medutim, ovo prvo bjainjenje fralike izmedu analitichog 4 sintetickog “moteino fskazati na natin koji je 20 oj prikvatjvii Re fimo da je jedan isker analititki ako I samo ako niSia osin njegovog rarimevanja nije nuino da bi 8 moplo matt da Je on Istiit. Sedan Ika fe sn felis ako njegovo razumevanj nfkada nije dovol 2 da neko mote mat da Ii je on istinkt. Govores Biiskaxima umesto 0 sudovima # pojmovimn, mo- amo inbesi neke nopotrebre rasprave o Kantov0} Psihologi Kant takode daje i drugo objasnjene razlike Famed anslisichog | sinotidhog, objatnjenje ra ko fe Je on smatrap'da so sod na prvo, ali da jeer son ann drukiijeizratono, Prema tom drugom objainjenju, paradigmaticki siaajevi analiiddh istina sa logit Ee'iatine. Posmatrajn dskaz da svi psi jesu psi i {shar da ako su neki pet intcigentna bica, onda su eka Intligentna bica psl. Ova dva iskaza 2 ith ita, er zast, sisal obliEa Sui A jesu A, {bl Ta eho aeki A jeu B, onda neki B Jesu A” podjet alo su ‘stint Iskarl kao flo su ov istinitl su amo zato sto su 0 njims logitke rei kao Ho sw si", tek” 4 ako" rasporedene na odredeni ns fin; tanh se, able, Kate da su istnitina omova role lopitke forme i zon se logitke Itine. Kantova deja bila je da su av ska (0m bl bio rekao sadowi) ‘Sjn istniton zavist od nlihowe logicke forme ana: Tits t'da ti iskach Cine osnovau vestu anaitifki Istiniihiskaza Stave, jedan isk (i sud) koi nije otigledno analitdki mode bit analiighi na neki skrivent ne ‘Em Pretpostavimo da mofemo dokavati da je dat ishaz logtki ekvivalentan nekom iskams koji je ne Sumnjivo analiidki; (ada dati iskaz mora takode tier analigh, pod. pretpostavkom da naé dokaz adeat samo analtike principe. To je natin da se pokate da je dati iskaz analticki, mada njegova ‘raliticnost nije bila ofigledna na potetka. Na pr mer, pretpostavimo da neko Kade Kako su svi okt Hiatal lekari Za tj iskaz so mode reét da imme logic forma ,Svi A su B logieku formu ej slutajeet nis svi istnitl; dake ia} iska ne igleda da je istnit samo na. osnova svoje lithe forme. Pretpostavimo, meds, da je taj iskaz ize zato fo je govornik nameravao da upotrei ree ok Hist u tstom mnafenju ao i reé ofa lekar”. Go- fovaik, vesno ili nesesno, upotrebljavasledecu FeBricijus .Pod okullstom’ podrazumevam ocnog fekara”. U svelorti ove dfinicije mame pravo da Katzino kalo je njogov prvobitn iskar da su ola Tit ofa! Ickar stvaro ekvivalentan iskazu da st ft ofni Tekart ofa! lekarl, Ova} poslednj Iskaz fatnit je samo na osnova svoe logltke forme. Pre fma tome, modeno resi da je prvobita iskax anal titel, ne zato Slo cksplicmmo ima oblik logitke fatinc,veé rato Ho se mode prevesti na takav jedan jakaz sano pozivanjem na defini ‘Na taj natin, prema ovom drugom objasnje ju, jedan fstnie iskar je anaitick ako i samo ako fe latinit na osnova svoje ogitke Forme ill ako se Posivanjem na defisiie mate prevest ha iskaz Ko}t fe stint na osnova logicke forme. Jedan lazan iskaz blo bi analitigki ako | samo ako je lafan na osnova Sroje logicke forme ill ako se porivanjem na dei fllje mote preverti na iskar oft je ntan na osnova Srojelogicke forme. Narsvmo, fedaniskaz Je sinte- Leki ako i samo ako nije anaitick. Kant je misio da je ovo drugo objasnjenje razlke bilo ckrivalent fo prvom cbjeiojenj, a mnogt doco filozot bl, 4 ekloni da se njim slo. ‘Kant je misio da analitiko zmanje (aaime, me je Koje se mote ‘trait analtickim iskarima il Sudovima) ne postaja filozoift nikakve probleme bog kojih bi se treba zabrinut. Za Kanta je bilo filed da Jo dub us stanju da sekne analicko Js, na primer, da su svi ome! neatenjent,Jednaa ser sansa ‘soba ima znanje koje somo odrafava produ njenih Sopstventh pojmova i, kako bismo mi vise voll ‘haemo, odrazave nagin na Koji ona razume svoj sepetreal jezik Da bi to zaala, ta osoba treba samo sePstknife da je drugi poiem sastavni doo pevoes: 2a oe hora da possduje obaveftenao sve izvan Sroe sopatvenog dub, pa é2k ni o skrivenim aspek {ins svog sopetvenog daha. Sve je otigledno, mis je Kent upotrebljavajudi pojam moma Kojt star Je Maaiccbljaramo, prosta neprotivreénost fe ase Torardanje da trdimo Kako sv koji su obuhvaéeni Soimom momka bivaju obuhvacent pojmom neo jenih Id To je neto Sto motemo mati sa sav Tegom slgumosca i jasnodom; jedina Je nereoda fu fe to tako prazno jtivialno, pa ageda da jedva dashtdaje da bude nazvano zanem. '§druge strane, Kant J fpledalo da sinteti¢ko anaaje. stslja floenfa. pred probleme. Sinttitki aloo imaja prednost sto isu ni prazai at tev ny poverjucl pojmove Kot uisu subtinskt pove ven at eralavaja vadne tvrdnje o svetu. Ali kako “Mbdeoo saat da Iisa one Hetinite? Neprotvreénost Taans nije dovolina da mi omogucl povexivanie ofmova u sintedeki sud; mora postojati_neito Thug, tertuen quid (tea svar, pored najoanle Gretna) koje mi ontoguéaje da spolim odvolen Somove wt sinttitld ead, Sto se tke emplrjshih aefetckih sudova, Kant je bio zadovolan oxdgovo fom da Eulno iskustvo ini omu grec svar” Koja Rute da opravda mo} sud da, recimo,nijedno prase The Ie Ja sem video prasee | posmatrao sam kako TE asta po oblict | ponadanju od ptica i di Bbbis, pijo 10 ateo ikaevo com eon stnc” na noms koje imam pravo da donessm sro} sud Si Jesu sineiom ovina por? Ovde Je Kant izsedalo da se Javjatetak Flomskt problem. Petposiavitne da poco neko tao a hr (nie, a le or mo ali iskustvrm) 1 sitatisko (nije open duno emo unttrainjinverama ied pojmora — Il Bolje re, nije opravdano natiima na koje su Slraceni termini). Tako sintecko aprion ma Bie topo bso opravdati sumo nckom naretom Mreéom svi” Ako posto talvo sinoicko apr {mo mane ilo bi weoma vsino ranumet kako se onjegs doar. Kant jo miso da matematika prada Thijasile primere takvog sntetithog. aprioro ee Orvorena strukzura festa. Rasprastials «m0 0 rari emeda spriornog { ompinihoe tanja t 0 aaliel izmedu anlluchos { sintouckog Zan, a © ID te: gove kairo ele eae Mastin, mada su te rasike loofsk ata, Beesme princi da one tin apeokttn. preczne Poste granini sluéajei oll ne pripadaja Kona Biteterioran| iti expciae) Latyeti 3 Bai nlatajet hoji ne prpmdaje konatno ni anal Heo i sno} Kner U svar maji ili siotajet vecnom wl na granil bla erase, a ala Jedan pros granién sua je ona} kad Bert pct anja nem ge Da lt facfoe 28 da pia on og. Dee negro anje empinjko | nun zasnoveno 1a skustez a 4 je apriomo, pa ne aabteva opravdvanle posms Ts ce paukowa? (lato tako, matemo pita da I Je obo elt i sineisho?) Da Im, pre nego M.tramo.pravo da ksiemo da oat week imal Sear amp iorame 4a poledamo So fe momce Gi puakova? sDobro", mals neko nestplivo da (Pio re svi od toga kako upotebJovame x pau Ako fe posoovanjeosum nog deo vale Thiet pak, oda a prior! | anal sed da snp wm og be Sh} ona Jeiempijls | sneniét aud” U irvesnom smb fa%o'je savin tatoo. Mi morano Fadllkovat recone (alert) sacl naj ova nog ra Te drupe lotace koje bi nko opie wratitom ‘Resncom Neko ke Je tvdio ora rebenia i prom CeeGijers sed pak” tako da Je posedoranje ‘Eom nogu iio deo defile te rei, dl fe pe Siar alc loka, A eko Ko, oa rte tard apotebljavajud roe pel tako da posedo Sune cttm nope nije bilo deo ajogve define te TIE Seo je emptor Medutin to tje sve Sia emo fel o nekome Ko tu Sinj viet eral dat ret oe pro defiino omekome ares upotcblara ho ssvakodnevaom govoru? Dall Jeon tio eprom {anal empiisk Pein Islas? Prepostavi dae fda che edija vaca storm Amavona nosed poimerke Teta nepoeoate vets bids, cme I lakave, Koj ‘Taegu Ponsa ao tarantula al of imaja ce tit popu: upeteblarajud ee .pauk”™ a SShtajen man, take Bam opis) pronale SSR? De lt bt trebalo eds ,Orde se nalanl ook 00 Y ect nogu, 80 pile tmenadajce"; bt te fale rec’ .Ovde se tala jedno bce ilo séno feb ell ale peak rio tro nema orn nogs"? Mes pesoh rete odgover na to plan, jr sm odneria upotreba roll -pauk” nije odredcna fom pouede Ucbienom Jeane tcno vedeno a Ub ilo protivreéno gover o paula sa test fogs Sree moto rofl ete da iano w ello: inate wporrebe tog termina u proces peavom Dl atoo! da emo prow refenic, all da ism fakode priv bil aklni da kabemo drugs rete a Pred aia fo, dal, odan primer sna koko es ponte met epee h cant ng ISiakode {oe pratt snalisteng | siottckog: ont fe te otlapa,potpuno w nate kategorije. U tom ils natn eveledneran upotebe. rel pau kare nett Ho bi sevremenl flonofl all cove: pdt scate]o", Nate stood poglda upotre Beret predstevia labavo tanje Koj isu [cide sve mogucnost! Razmotrino jedan drug. primer, valli po syojo} prod Nea sumaje da su so pre Koper Bert reef, stl ial boi cu enon pore fanl,primenjval smo na sutajve promene Polo Galan odmosu oa portion Zenije:fa tarsvan © fevorlo da se bree na zoml 2a rod se govorllo le Lees po sors,» an Since | sven govoco $8 daa Frets po nbs, Posratrajl natin na koi Bt judi pre Kopemitasiarno gover, oko ‘toga da pose hipetens (oazormo or hipotns Ay ds onl upotreljaval ret hrtanj™ a soto Promenu poloajau dno na porta Zemlje:Dath je mofda neko pita, onl bi rekli da je upravo to ono Sto pod tim podrammevaju (mada ono to ‘neko haze o natin 2 koji upotebljava feds ret nije powsdanije ody na primer, onoga So igrat te nse hae o svom nating kretanja 2a vreme igre — Imopuce je da pogresimo opisujus)sopstvene alti fost). Tada se pojsvio Koperalk koji je nagovestio «da se Zemlje krece oko Suna, dak Sunce | 2verde miu. Otpor koji je ovo gledist izzealo werowatno je prolaano datimieno | ir osecanfa Idi da J ono protivrno. Ako kretapje zaadl promenu poledaja {todnosu na Zemljs, onde je nino nemoguce da se soma Zeralja kre. Gledajacunazad ma ove raspravalu svetlsti ipoteze A, neko bi mogao edi (nazovimo 10 le. HEA): .Pa dobro, star je do reel Ako pod dkret njem’ podrazumevate promens mesta w odnost ma ows Zemlje, onda se sama Zemlja ne krcés. Ali ko pod retanjen’ podrazumevate promen mesta ‘ odnost na Sunce i zvend, onda se Zemlja kre. To je stear proirvoljnog jeitkog dogovora: ret se mote upotrebitl na bilo koji nagin od ta dva nating, Jer nijodan nije praviljli od drugog". Prema over {Gadist, sukob med kopernikanskog | prolomc}. hog usenja igleda u osnovi kao sukob oko izhor fe. (pod pretportarkom, narawno, da je bor rt prasen emotivnim reakeljama koje mogu biti ko ave il tetne po institucionalizorana eligi, 2 takofe da tabor Jedne vost mode biti podesan repodesan za navéno misienje). Prema ovom gle dn iegleda da bi Koperiky mnogo bole ueinio ds je samo skovao nova reé da fuel svoje promo eo a laske; on je mogao da kate, na primer, da se Zemlja shrede oko Sunea, Tobi staru re ostailonetaknata { drug! Ujudt bi & dalje moglt da. govore Kako s¢ Sunce krafe oko Zemlje. Uvodenje nove tei, a ne prolzeljao menjanje zaéenja stare spretilo bi vide fmislenost i nesporazume (Galle) tada nista ne bi morse da porekne) Medutim, ovakvo gledanje na stvari nije pre edo prema Kopernitovam destlnucs, Koperik Bi utinio manje macajan doprinos Ijudsko) mls tego Sto je utino, da Je samo unapredio teoriju ekavil da se Zemliaskrece; to bi bila korsna i fo ai ne revolucionarn intlektualn’ napredale, Kao Sto Je bila njegora ideja da se Zemlja krese azmotrimo jedno drugo stanoviste (stanovisie B) sa kojeg bi ots} problem mogao biti opisaa, Sa tog drugog stanovstagledano,reklo bi xe da Kopernik lle proizvoljno promenio maéenje rei -kretane” pre bi se reklo da je on ukszao na dub latent fendencija koja je vee bila prisuina u staro} upo tHebi. Srakako, luc su u proosti mis da govore Hako se netio krede ako i samo ako je to bila pro mena poloiaja u odnosu na Zemlu, ll prema st ovis B,jecna dubija tendeneja ws ranijern nacinu ovora bila je tendenciia da se kate kako Je neito Me retanj onda, | samo onda, kada fe to promena Polotaja's odors na ered poloda) najeveg dela Materije w okolini. Pretpostavimo (hipotess B) da 4 10 ono Sto se podrammevalo pod red rete je". Prema gledistu B, hipotera B, a ne hipoteza A, pruéa pravilo objaSajenle matenja ret ,kreta: Ale". ZaSla treba rect da hipoteea B opisuje dubljaPo rere nancen tendencijuu ranijem natinu govora? Bar delimigno {ato Blo na osnova hipotere B mofemo predloiti bjainjenje zbog éega s Wud govoril da Je ne8o ‘a kretanja onda {samo onda kada je ro bila prome fa polotaje w odnosu na Zemlju ud su u renin ‘remenima tako govorli zat Sto sa pretportaelali 4 Je Zamlja mnogo veca | masivalja nego nebeska tela, tako da su im samo one stvari koje se krecu 4 cdaoau a Zemlya tgledale hao dase brecu ‘dnosu na srednji polo] najveceg dela materje ‘kolini. Do tesnaestog veka uvecalo se manle 0 ‘eliginama nebeskih tela'u poredenju velitinom Zeralf, ali prvom trenatki miko nije shuatao da fe to eslabilo osnove 2a twrdnju kako se Zemlja ne rece, Tada se pojavio Kopernik. Orkrivajuct da Zeralja menja svo} polota} u odnocu na sreda}l po- loin) maetng dele tateije w njeno) obeliny on je predloaio svoju heliocentriénu. teriju, teorju Koja (prema stanovsts B) nije promeniia matenje ech retan|e", ved Je umesto toga pokazalaIjudimna ‘dss imali pogreina millenjao tome Sta sew atvari rose, Orde smo razmotrili glediste A, zasnovano na hipotec A, Hoje sukob lamodu gooceatrizne 1 helio centriéne tore opinuje kno verbalan uw sulta, kao heito Sto se te analitidkog i aprioraog. i razmo tri emo gledite B, zasnovano na hipotea B, koje ora) sukob eopisule kao pltanje empirjske, sinte {GBke Einjeniee (tj. da Hi Zemlja monje polota) w ‘odnomt na aednji polota najeseg dela materje {tnjenojokolini?), Treba uvidet da nljedno od ovih tedifta nie u porpunost spravno.Istina lei negde 0 te tu srodini, veroratno bli glediitu B nego gedit A Niza hipotera A niti za hipotens B ne mote dase ka ie da +4 potpuno istinite: upotreba ret, kretanje do Kopernika nije tako strogo bila odredena ravi fs da bismo iall jam osnow da Konatno pri Ipvatimo jedau od th dvcju hipoteza i damo Jo} Drodaost prod drugom. Mote se, modutim, opr ano resi da su obs ove tendeneije bile latcntno Pristze u natinu ns kojt eo upotrebljvala, ee irstanje” (tendencije dase kako kako je jedna Svar u Kretanju ako 3 samo ako menja svo} polotaj Wodnosa na Zemlja 1 tendencja do se kate Kako fe jedna stvar kreée ako i samo ako menja svoj plaza) u odnosu na srednjt plots} najveceg dela Iaterijew njeno}okolin}) i mozema rd da je drugs Yendcacila motda dublj. Uskoro cemo ima prilike a razmotrimo slutajeve u Glecofif matematike Koji su sic! ove.2. EUKLIDSKA GEOMETRUA Eginéani 4 Gro. Premeravanje zemlista da bi sc oiteclle gronice poseda bilo je vaban zadatak { starim civiizaciiama, a naroSto u Egiptu. Tamo Su poplave koje je iazivalo nadolatnje Nila svake godine prekrvaie plodne porsSine, brifudl mnoge Granitae omake postavijone prethodae godine, pa St Egipéani svake godine moralllmova da paresise polja, Ponckad se problem sastojao w ponoynom Aspostavljanju grania nekog polja na osnovu de ‘mignih podataka. Na primer, ako Je obik pola bio pomat {ako su omake s jedne strane ostale neal hte dok sna drogim stranama bile jbrisane, onda bi se problem sstojao u omatavanju samo th dr gin strana, Ponckad Je moralo bith nemoguce taén0 fSdrediti qe su prethodne godine bile granice, pa fe tada problem sastojao u povlaéenju potpuno no ih granica to tako da se dabije Seljeni brojpolja ocunsc comes a 2 powtinama u srazmeri od prethodne godine Finca su frvedth wu obsvlanja woe gis ex madstks u odedivanja ov grasica 1 moral Su otk | kort mnoge Korlse principe 0 link Beiigivine i Egutacs — lw tee fe rete dae abi ot ula fang tougaJodnak drama pra im uglovima, kao 1 da je povriina paralclograma Jednaka povttnt pravougsonika kojt ima fata 6 indi. es tan ad ech pros morn ok lr posmatranje 1 elsperimeat ~~ So Ge red In Auktimim rasidivanjem. Na primer, ont su moral ther moogo trouglove 1 maoge pravih slow i forall su skoro ance nali da fe able wh ula felnog trougla skoro jednak dvarie preven go ima: stavie, kad pod je iledalo dase sir lo a croup primeto raclikuje od dva prava ula fads bi se cbiéno nalasilo neko objainjenje a to Bice — vaio nies pailjive tenor hate Bee frougla niu bile sai prove. Sino tome fa mors da st meri powrsine mnogih parle ram | mnogh pravoussonika (m8 tako S10 8 eda Noiko bx malth kvadraca salou sak od BJ), mors bit das al Lao je pon pare lelogram soroivek jdnaa presi praveeont Ha oft ima ita dina irnd U oni saajeva Akon je spledalo da poste ncko neslagane, 12 fe lassie mogy obit lao pone po Ieloog rerene i porcine cranial da tt Being tr sadovelid prkvplienjem empirjskog manja o taSkama, Inijama | gwrama je im Je omogucavalo da resavaju probit poa sre mcex ota raat nj rte vltn ols, bao Pimine adktekere igadermacsva king epmal lone pk pene. Tom esa Geta dll ine geome So co 7 Hanh Creu All Gr ours od Eitan, a vractdje ns sat shog sje Dakine ilnced yc abo njne tore sasiivost SSMU! da emmefa geomet od same ge Seah Oni ins bik zadovljatsmpieskin ions ont su nso da mada sre dedultioe Sofie pith akon o prowors kot aa w oso sehen prinena geomet. Neto ve GE Geet pollinjl pang geomet ost Foal dotanjedl se il vito gometssth pln Js Nek rw rote agora | Pan, Slt de geomet uv vl let itledaa Lao da je srodsts s etfiatom | rel fim, Tada ool 00g pe Eid napisao vos Eis kag, Elmer, whoo) fe peal La Eiciiten bla ick gama goomettisha Sttrcs seh pretindlia. Ova vets tag Je ftdno od najuajeih Masta dela w Ura ‘pane ml: Ko start vk, Ker ardnjovehoral Mri cmoderon meme, edo devctnasog Aer aden Bement sl ev ne samo kno Seal poms Yo! La moss ogee fauna misao eb da bude Eublidow postupak. Sta odikaje Bullidove po stupke? Prvo, on trek iskazuje svoje geometifske umsnoes oxen, > zakone u univeralnom cblika, On nikada ne ms Beavis osvoftvine neko poscbne | sivarno post. fete lie Ih igre, vot ae crek tor! sao we fivima Koja co swale lnja i figure dredene vate Imai 1 ne smo to; njegozakon! na uve iskazni fako da buds strogt i apeolutn; ont nikada nisa protsimaclj, Oa Kat, nm primer, da Je air ual eu earn tougis ve rdnak deme, previ Uplovina: on ne kate da J to prio tito i {blo istinito on to predstvja kao nesto stro Tpsolatno inate. Jos Jo vate so se Eukid ne Zaovollavaitasivanjom vlog brojsevk geome fejsih sakona; on th dakcnje, Ustvar, Sava Regora Knuiga se sastojt ix dokaza poredanih na Ghakuva; Eu nada ne zatera od ras da mec to vglore stv trouglova da bismo Vide da nijhov zbirizosi dea prave ule. On so ai sam bila ne bavtsvarnim’hspermentia i pose tran te wate Unesto toa, njegort st dota Aedutsivnl datas: pomocu hojih esto da utd Stojezalljutk sa srogod apolutne logeke mu Postailla se pltanje ia se eve mode dokaat Na prot poele, neko bi mosso poms da ce u Haealoo| apres o geomet autor deka stat erncrjekt akon kof skarje. Nada remislino okznsjosedaJeto vite nego fo se mods oteivatr Tedan doles (baru obiénom sisi ree) predstav Uj ana reudvaja Koll ued dan kTueak fa Sto pokansjo kako ova sed! lope Ye premisa ah kaj se vos x da ntl, Ne sncecn iatha res men dokaz pre nego sto poéneme # fednom ili ike vet pomatih premisa koje sluie so omovs dokaza ‘Telko je videt kako bi ma Koji exbiljal geomet Ski zakluge bill hada dokazaat hada ne bismo mo fll potet! od premiaa od kojth su bar ncke geome frijski zakoni @ taSkama, Tnijama,figarama tale nom; Enid je svakako mislo da su geometrijske premise neoplodne ako felimo da trvedemo geome Ujeke aakijucke, Pretpostavimo da se Jedan goo Imefrijekizakljufak moze dokazatt samo na osnows premisa med kojima su bar neke geometrijske; da Tito matt da ne motemo ofckivati da dokademo sraki grometrijeki saben? Sta bi se devilo. Fada bamo pote s nekim geometrjekim zakonimna, de diakoval fe njth druge, a zatim dedukovall treée i ‘rug, na kraju dedukovell potstne zakone iz oni posledajih? Nema suranje, to bi se moglo wélalt hema surmnje da se avaki geometrjeki akon moze dedukovati iz drug geometrijekih zakona, Zar on da ovo ne bi bio natin da se svi oni dokazu? Nara fo, odgovor je ne, jer bi takav navodni dolar sa Savon greta dokavanja slr (erkularal daz) Dokazivanje krug ne dajenikakav dokar, jr takwo rasudivanje ne mote da utvrdi istintost svolih ‘abljudaks ‘Moramo podstii da dedukeljaalfe isto So 1 ddokaz: dedukovanje zakljutka lz premisa svodi se toa dokazivanje zakljudka suno ako se vee za da St premise istinite (prilitno lako mogu dedukovatt Zakl)uale Sei pens let” i premise Sv prascl sa ‘sar sui sisan lete" all wo nikako ne dokazuje da svi prose ete), Tzgleda, dale, da neki geomet omunee oer a kon! morsjyostatl nedokasani ako drug flim a dotazema. To. snati da se zakoni geometrje smoraju podelici u ve grup: jodne strane, posto face mala prupa zakona koji se nece dokavat, ai ej ce bi pritvacen, kao osoovne premise; » druge strane, bizenedrodono velka grip dragih geome frjkih zakona ss koje e nadamo da ll stogo dokazani porvanjom nn ove osnowne premise. Eoklidovim Blementona pro} gripizakona dato je fase postulatis to sakosl 9 Enijome,uglovinn t figurama, akon! koje Bakldsmatra itn, koje 6 namorava da dokerse, ali Kojeée-upotcbil a dokarin ostalthgeometrjiihsakons. Zakon Koj ferinologtjom reno, stave"). Eublidovt postalar,Poglodjmo pet postulata koje Fublidstwarno doje u svom sistem Pretpo: Siavimo sleds, kate on 1. Jedaaprava nla mote da xe porte od bilo foje tthe do bilo hoe druge tate, 2. Svaka konaéoa prava nlja mobe se nepre Kino produtavat w prav niu S 3. Kada sv ath ma Koja tatka ima koja dud, fda ve mote poral brug 2 tm tathom kao com trom tom at kao poltprtaikom ‘Se prvi plots meduscbo Jal 5. Ako edna prva linia see drug dve pave Unie ako da je shir da umatrasnja gla a jo) strani manji od dva prove ug, onda sete dv prove Unie ako se dovolino prodate, ack na ito srr rave linje na Kojo} se nalare ti uglov= san aaa Ako ruzmislino o maenju ovih postulata, od mah vidimo koliko se Euklidov pistup geomet} rlikuje od empinjekog, saduktivnog pristypa koji St koristili Egipeanl. Euklidova prva tri postulata Pokazuja da se-on nepostodao be bavl nijedaim Ftvamnim, konksetaim ‘problemom premersvanja Zemljsa, jer u stvarnim slovima u Kojima se fbavija merenje nije istina da se jedna prava linia mote powudl lz bilo koje tacke do bilo koje druge tack. Propreke (planine, more, deo strane trito Fije) Sesto as u tome epredavaja. Nie rtnn ai da {fe atvarnim wslovima merenja konaéae prave ink jemogu uvek neprekidno produavati w prava inj Okigledao je da se u praksijedna vertkalna prava Tinija mote santo malo produtavatl nagore{ nadole, pa Gak da se { ertanje horizntainth Linija more prekinuti kada se naide na nesseladie prepreke ij itina ni da se wok moze opistl Krug kada je dat ma koji centar 1 ma knji polupretnik; ako Je Polupretnik dovoljao velit, sgurne cemo naici aa prepreke, Euklid je, naravno, sve to 230; mega Jednostava nisu zanimala t praktina ogranicenja, (On smatra da se zmedu bilo koje dvetatke u prin ‘ipa made povuel jedna pravs linia, bez obaira da Timi to molemo stvarno ufiniti; da se u principu Jedna prava linia uvek mote produfi » prams Hint {iu bes obs de Ii smo styaroo u stanju da to imo, ida se krug & principsa moe opsati kad god fu dst centar i polupreéaik, bez obzira da li mi to matemo ueinii. Na taj nagin Eublidavo sheatanje se odnosi na prostoru kojem nema apsolutnih pre ensooca crower. @ preka i oko kojeg nema spsolutno spoljasjih gra Buklidow deturti postulat mole fgledat 2ago- petan, zato Sto se mozemo zapitai nije li on suvse trivijalan da bi bio ieloten. Ako su dva gla dva rave ula, onda je invesno da ont maraju itt jed Baki — tako se bar gin; zat je onda Eublid to ‘morso da postlira? Da je Euklid relao da su sei pravi ugloti prawuglovi, onda bi on zaista Toko esto suvite trvijalno da bi trebalo. da bude ilo- eno kao postulat, jor je ta primedba istinita vee samo na osnovu svoje logicke forme; to je Togitka fisting, a ne istina geometije. Medutim, Buklidora je misao da je jedan weno prav ako je 0 weno ket ‘© mote dobiti presecanjem dvelu pravihlinija na takav natin da su susedni uglow jednaki. 2 ove Aefnicije, samo na osnovu logike, ne prolelaet da te wvek dobitiuglove iste velitine kada to radite, Dalle, teri porulat, ako gn Euklid razumo, nile {stinit samo na osnovu svoj logitke forme, pa posto e ga Fullid Lasnie Korstt u svojim dokazima, on treba da bade eksplictno ialoten kao postulat. Poti postulat je zakon slofenji of prethodnih INjegovo matenje mode se listrovatiertetom (vidi sliku 1, Pretpostavimo da imamo ti pravelinije, Aa, BB! 4CC’. Postulat nam kate da ako AA" sete BBY 1 CC’ na takay natin da je bir uglova CEA 1 BDA’ manji fod dva prava upla, onda se BB’ | CC’ moraju raniie Ii Kasnije ed, ako se dovolino produtoEuklidova aksioma i definicije. Pored postlata, ullid orisl i pet drughh podetnihprincipa koji se ove aksiome (ik ,opStl po|movt”). Buklid izgleda a Je osnovna ralika izmedu postlata | aksioma tu tome ito postulatl govore odredeno © predmets soomotije (inj, ups, Figure itd), dok alsiome te kau nista odredeno o geomet), vee su opie: AAksiome te odnose ma jednakort veittina, na jedan pojam koji se mote Loristit w raspravljanju o mao fim stearima pored geometrije Ova s Eukiidove aksiome: 1. Stvari koje st jednake isto} star, Jednake suf medusobro, 2. Ako se jednako dodaje jednakom, celine sa jednake 3. Ako se jednako oduzima od jednakog.ostaci ss Jednab 4. Stari Loje_ se pollapaju jedna s drugom ednake su jedna drugo 5. Celina je veca od dela T postulati 1 aksiome su po pretpostavet prin pi tako otiledoo istniti da niko pametan, ako fh ranume, niu jedaom trenutk ne bi u alih po sumnjao. Posto je to tako, nedostatak dokara za jin nije nista 10 govort proty nih, pa oni mogs Poslulitt Kao osaova na kojoj potvaju dokart dew: fh daleko manje osigledathzakona geometije. Orel Si verovaino mish da fe u ovome razlika lemeta asioma i postulata u poled njibove verodosto} fost: sko bi neko posumnjaou postulate geomet fe fll th mosda porskao, on bi svakako nadinio gre A diskvalifiovao sebe kao nesposobnog da miso geometrji; pa ipak, on bi mogao bit u stanja da Hppravno razmilja o drugim stvarima (aritmetc, Dloloij ili music). S druge stranc, kads bi neko Posumnjeo w akslome o veins ii ih malda Porckao, on bi pokazao da je nesposoban da msl © bilo kojem ombiljnom inclektualnom predmett, Jer svi, skoro sei predmeti na ovaj ili ona} natin fadrie pojam velitine Euklid Ze da obesbedi da svaka alegora geo- tmetrjska teorema bude dokazana na logiea! Kom Ikhwzivan natin. Postoi, medutin, 1 drugi aspekt ‘vor traganja za strogoscn. Eukidtakode mastoj da slstematise ermine Koji se javljaja w avim geomet Hijskim zakonima, da obecbedi da roatenje svakog termina bude adckvstno odrefeno, Vaina vodlika