()

II ., . ()
2.5.5: (: 220-0323)
V, 2011./2012.

SADRAJ
2. BIOREAKTORI

2.1 Podela bioreaktora

2.2 Polazni elementi za projektovanje bioreaktora

2.3 arni bioreaktori

2.4 Kontinualni bioreaktori

2. BIOREAKTORI
2.1 Podela bioreaktora
iroka oblast primene i razlike u karakteristikama biotehnolokog procesa uslovili
su razliita konstrukciona i tehnoloka reenja bioreaktora. Prema tome, postoji vie
razliitih podela bioreaktora.
Osnovna podela bioreaktora je po nainu vodjenja biotehnolokog procesa i to
na:
- diskontinualne (arne),
- polukontinualne i
- kontinualne.
S obzirom na nain meanja biomase i supstrata u bioreaktoru, moe se izvriti
podela na:
- bioreaktore sa mehanikim meanjem,
- bioreaktore sa protonom pumpom i
- bioreaktore sa uduvavanjem gasa (vazduha) ili barbotane bioreaktore.
U prvom sistemu, meanje se ostvaruje: rotaciono, du ose
fermentora
(propelerima, lopaticama itd.), sa pogonom iznad ili ispod reaktora, vibracijama, pomou
rotirajuih horizontalnih ili vertikalnih diskova, itd.
Kod bioreaktora sa protonom pumpom, meanje se odvija cirkulisanjem
medijuma (fermentacione tenosti) kroz bioreaktor. Pumpa mora ispunjavati sledee
osnovne zahteve: da je potisna, da se moe lako sterilisati, da se lako razdvaja pena od
medijuma.
Bioreaktori sa uduvavanjem gasa predstavljaju dinamike aeratore. Princip
njihovog rada sastoji se u tome da se pomou mlaznica uvodi gas u medijum. Time se
postie ravnomerna raspodela mehurova gasa u supstratu, dobro meanje i velika
kontaktna povrina.
U odnosu na razliite uslove rada, koji zavise od vrste mikroorganizama,
supstrata i niza drugih faktora, bioreaktori se mogu podeliti na veliki broj razliitih tipova.
ematski prikaz za 18 osnovnih tipova sa karakteristinim parametrima dat je na slici 2.1.
1

Osnovni karakteristini parametri za bioreaktore su:

Pv

,kW/m3,

J O 2

,g/(lh),

,s,
,%,
,m3/m3,
, m3 ,

- specifina snaga meanja (odnos potrebne snage koja se

utroi na meanje i zapremine supstrata u bioreaktoru);
- fluks kiseonika koji se transportuje iz gasne faze u
supstrat;
- vreme kontakta tene faze i gasa (vazduha);
- zapreminski udeo vazduha (gasa) u supstratu;
- zapremina bioreaktora.

Brojne vrednosti karakteristinih parametara za date tipove bioreaktora su:

Pv
J O 2

,kW/m3,
,g/(lh),
,s,
,%,
, m3 ,

3 35,
0,1 15,
4 300,
0 90,
5 5000.

Pv = 8 kW/m3
g
JO 2 4
lh
= 8 %
V = 400 m3

Bioreaktor sa me{alicom

Pv = 8 kW/m3
g
JO 2 4
lh
= 12 %
V = 80 m3

Bioreaktor sa me{alicom i
unutra{njim cilindrom

Visoko efektivni bioreaktor sa

me{alicom

Pv = 5 kW/m 3
g
JO 2 10
lh
=60 s
= 30 %
V = 500 m3

Pv = 35 kW/m3
g
JO 2 10
lh
= 80 s
= 30 %
V = 3000 m3

Pv = 3 kW/m3
g
JO 2 1
lh
= 8 %
V = 5 m3
Bioreaktor u obliku cevne zmije

Bioreaktor sa uduvavanjem i
unutra{njim cilindrom

Pv = 25 kW/m 3
g
JO 2 12
lh
= 20 %
V = 200 m3

Pv = 6 kW/m3
g
JO 2 3
lh
= 50 s
= 30 %
V = 200 m3

Bioreaktor sa mlaznicama

Bioreaktor sa cirkulacionim
diznama

Pv = 4 kW/m3
g
JO 2 10
lh
M

= 30 s
= 13 %
V = 80

m3

Bioreaktor sa barbota`nom cevi

Pv = 3 kW/m 3
g
JO 2 10
l

= 300 s h

= 50 %

V = 1000 m3
Bioreaktor sa sitastim podovima

JO 2 16

g
lh

= 70 %
V = 2000 m3
Cevni rotiraju}i bioreaktor

Pv = 30 kW/m 3
g
JO 2 15
lh
=4 s
= 15 %
V = 10 m3

Bioreaktor sa pneumatskim
kretanjem te~nosti
Pv = 10 kW/m 3
g
JO 2 15
lh
= 8 s
= 50 %
V = 50 m3
Bioreaktor sa rotiraju}im
perajama

Pv = 15 kW/m3

Pv = 35 kW/m 3
g
JO 2 12
l

= 200 s h
= 30 %
V = 5000 m3

= 20 %
M

V = 120 m3

Bioreaktor sa komorama za
me{anje
Pv = 0.08 kW/m 3
g
JO 2 0.12
lh
=2%
V = 4000 m3
Bioreaktor sa uronjenom cevi

Barbota`na kolona
Pv = 10 kW/m 3

= 0 %
M

Enzimski membranski
bioreaktor

Pv = 0.5 kW/m 3
g
JO 2 0.5
lh
= 85 %
V = 100 m3
Bioreaktor sa ispunom

Pv = 15 kW/m 3
g
JO 2 3
lh
= 90 %
V = 500 m3
Bioreaktor sa padaju}im te~nim
filmom

Slika 2.1 ematski prikaz 18 osnovnih tipova bioreaktora

2.2 Polazni elementi za projektovanje bioreaktora
Pri projektovanju bioreaktora potrebno je uzeti u obzir sledee:
a) biotehnoloke faktore
- mikrobioloke i biohemijske karakteristike elijskih sitema;
- kinetiku rasta elija i dobijanje produkta;
- genetsku stabilnost elijskog sistema;
3

- aseptinost postrojenja;
b) ostale faktore
- hidrodinamike karakteristike bioreaktora;
- karakteristike prenosa toplote i materije u bioreaktoru;
- kontrolu procesa u bioreaktoru;
- mogunost preiavanja proizvoda;
- investicione i eksploatacione trokove bioreaktora i
- mogunost za primenu modela za poveanje dimenzija bioreaktora.
Dosadanja teorijska i eksperimentalna istraivanja pokazuju da nije uvek mogue
za razliite mikroorganizme i za razliite biotehnoloke procese (po tipu reakcije) koristiti
univerzalni reaktor. Svaki proces je interakcija karakteristika mikroorganizama i hranljive
sredine i zahteva sopstveno reenje reaktorskog prostora.
Oblik i veliina elija imaju veoma znaajan uticaj na tip i rad bioreaktora. Sferine
elije (bakterije, gljivice) su obino manje
veliine i u odnosu na konaste
mikroorganizme manje osetljive na postupke meanja, poto zahtevaju vei stepen
disperzije vazduha. Male dimenzije elija osiguravaju visoki odnos povrine prema
zapremini, kao i veliku brzinu potronje supstrata, to sve utie na bri rast elija.
U fermentacionim procesima enzim ima funkciju katalizatora (ubrzava bioloku
reakciju). Enzim moe biti slobodan i imobilisan. Imobilisan enzim moe biti smeten na
povrini ili u unutranjosti kapljice noseeg materijala. Imobilisani enzimi esto imaju
veu termiku stabilnost u odnosu na slobodne enzime. Zbog toga se procesi sa
imobilisanim enzimima mogu voditi pri viim temperaturama u odnosu na temperature u
fermentacionim procesima sa slobodnim enzimima. Vie temperature su povoljnije, jer se
poveavaju brzina reakcije i kapacitet reaktora i unitava se veina zagaujuih
organizama.
Sterilisani hranljivi rastvori i mere sterilizacije reaktora mogu u dovoljnoj meri
obezbediti uslove zatite od zagaujuih komponenata. ee se antiseptici dodaju
hranljivim sredinama pre stupanja u reaktorski prostor. Reaktorski prostor i pratea
oprema se povremeno podvrgavaju postupcima sterilizacije.
Procesi industrijske fermentacije sa sterilisanim vazduhom obavljaju se obino u
bioreaktorima sa nadpritiskom. Meutim, procesi sa patogenim mikroorganizmima
odvijaju se u bioreaktorima sa apsolutnim pritiskom priblino jednakom atmosferskom
pritisku, sa ciljem da se sprei prodor mikroorganizama u radnu sredinu i ugrozi sigurnost
i bezbednost zaposlenog osoblja. Pojam fermentacije obuhvatao je ranije samo procese
bez prisustva molekularnog kiseonika, dok danas obuhvata i procese u kojima uestvuje
molekularni kiseonik.
Izbor materijala bioreaktora uslovljen je zahtevima koji obuhvataju: otpornost na
dejstvo vode, vodene pare, organskih i neorganskih kiselina, temperature od - 50 do +
150 oC i sve vrste korozija. Materijali koji imaju potrebne karakteristike prema
navedenim zahtevima su hrom-nikl elici 4572 (prokron 11 spec.) i 4574 (prokron
12 spec.). Ovi materijali imaju najiru primenu za izradu svih tipova bioreaktora u
prehrambenoj, farmaceutskoj i hemijskoj industriji.
Bakarni i mesingani materijali se ne smeju ugraivati u reaktorski prostor
bioreaktora, jer veoma loe utiu na mnoge bioloke procese. Ustanovljeno je da se
4

efikasnost proizvodnje penicilina smanjuje za vie od 50 % pri korienju ventila od

bronze.
Zaporna armatura i pumpe koji imaju elemente podlone zaprljanju, ne smeju se
koristiti za operacije koje zahtevaju istu sredinu. Najee se koriste ventili sa
dijafragmom. Naizmenino zagrevanje i hlaenje, abrazija usled prisustva vrstih
komponenata u hranljivoj sredini esto dovode do deformacija i kidanja dijafragme. Mala
je verovatnoa kontaminacije radnih fluida komponentama iz okolne sredine. Kuglasti
ventili su veoma pogodni za pogonsku eksploataciju.
Transport fluida u fermentacionim postrojenjima obino se odvija usled razlike
pritisaka.
Pri izboru tipa bioreaktora za odredjeni proces potrebno je voditi rauna i o
sledeem:
ne sme postojati direktna povezanost sterilisanog i nesterilisanog dela sistema;
razdvojive veze (prirubnice, spojnice) u bioreaktoru i u prateoj opremi smanjiti na
najmanju moguu meru;
koristiti to je vie mogue zavarene spojeve;
eliminisati ili maksimalno smanjiti uticaj vibracija u sistemu; toplotne dilatacije (pri
toplotnoj sterilizaciji) i vibracije mogu na razdvojivim vezama stvoriti izvore
kontaminacije (zagadjenja) hranljive sredine;
delovi postrojenja moraju biti izvedeni tako da se mogu nezavisno sterilisati;
pri gradjenju vie bioreaktora unutar postrojenja, rastojanje izmedju jedinica bi trebalo
da bude to manje, jer su krai cevovod, i manja je mogunost kontaminacije;
bioreaktori se najee rasporedjuju paralelno, u temenima pravilnog mnogougla.

2.3 arni bioreaktori

U industriji su najee u primeni arni bioreaktori (fermentori) sa mehanikim
meanjem. Ovaj tip konstrukcije se intenzivno koristi vie od 60 godina za komercijalne
procese i zahvaljujui fleksibilnosti i jednostavnosti rada ima razliite primene (slika 2.2).
arni bioreaktori prema nainu snabdevanja ulaznim materijama dele se u dve
grupe: bioreaktori u kojima se vri prethodno doziranje svih komponenata potrebnih za
proces i bioreaktori u kojima se u toku rada vri dodavanje nekih hranljivih materija.
Prednost sistema sa doziranjem u toku rada je mogunost variranja kapaciteta i boljeg
vodjenja i kontrole procesa (jer su komponente koje se naknadno doziraju promenljive
veliine u procesu). Neke konstrukcije arnih bioreaktora sa doziranjem komponenata u
toku rada imaju najiru primenu u industriji.
18
17

16
2
3

15
14

1
13

12
4

6
7

11

8
9
10
Slika 2.2 Konvencionalni arni bioreaktor /9/
1 - ventil na obilaznom vodu; 2 - ulaz vazduha; 3 - izlaz vazduha; 4 - izlaz vode za
hlaenje; 5 - pregrada - razbija mlaza; 6 - mealica; 7 - mlaznica; 8 - prikljuak za ulaz
vode; 9 - leaj vratila i oslonac; 10 - otvor za isputanje; 11 - vratilo; 12 - zatitnik protiv
pene; 13 - otvor za reviziju; 14 - providna staklena cev sa podeocima; 15 - providno
staklo sa osvetljenjem; 16 - poklopac vratila; 17 - reduktor; 18 - pogonski motor.

Proces u arnim bioreaktorima obuhvata: inokulaciju (zasejavanje) sterilnog

supstrata, proizvodnju do formiranja eljenog proizvoda (medjuproizvoda) metabolizma
mikroorganizama ili samo biomase mikroorganizama. Proces je karakteristian za
visokovredne proizvode (antibiotike, vitamine i td.), koji se proizvode u reaktorima
relativno manjih zapremina. Uredjaj za meanje u arnom bioreaktoru mora biti tako
konstruisan da bude obezbedjena promenljiva brzina obrtanja odnosno promenljiv
kapacitet transporta kiseonika. Osnovna prednost arnih bioreaktora u odnosu na
bioreaktore sa kontinualnim radom odnosi se na tehniku obezbedjenja i odravanja
aseptinih uslova u radnom prostoru. Pre svakog putanja u rad vri se sterilizacija
radnog prostora. Aseptini uslovi se odravaju u toku procesa u periodu od jedan do dva
dana (proces sa bakterijama) ili pet do sedam dana (proces sa gljivicama). U kontinualnim
bioreaktorima moraju se odravati aseptini uslovi u sistemu u duem vremenskom
intervalu (za period rada od minimalno nekoliko meseci).
Po dimenzijama i nameni arni bioreaktori dele se na: laboratorijske (zapremine do
100 l), poluindustrijske (zapremine do 1 m3 ) i industrijske (zapremine od 1 do100 m3 i
vie).
Odnos izmedju radne visine bioreaktora (tj. visine do koje se vri punjenje suda) i
unutranjeg prenika se kree u granicama 2 3 pri emu ne treba ii na visine iznad 3
5 m. U takvim sluajevima u aparat se postavlja vie mealica, radi redistribucije vazduha
u gornjim zonama bioreaktora.
Glavni nedostaci arnih bioreaktora su visoki proizvodni trokovi i relativno nia
produktivnost, zbog limitirajue koncentracije elija u supstratu, (pre svega zbog
ogranienja u rastu biomase, odnosno inhibitorskih efekata koje u sistemu prouzrokuje
rastua masa osnovnog produkta i proizvoda metabolizma). Zapreminski udeo
mikroorganizama u ovakvim sistemima je ogranien na 5 do 10% (a u nekim sluajevima
i manje od jednog procenta), to zavisi od vrste mikroorganizama koji se koriste u
procesu.

2.4 Kontinualni bioreaktori

Razvoj biotehnologija uslovio je i niz tehnolokih i konstrukcionih reenja
kontinualnih bioreaktora. U primeni su bioreaktori: sa mealicom; sa mealicom i
unutranjim cilindrom; sa barbotanom cevi; sa komorama za meanje; u obliku cevne
zmije; sa uduvavanjem i unutranjim cilindrom; sa pneumatskim kretanjem tenosti;
barbotane kolone; sa sitastim podovima; sa mlaznicama; sa cirkulacionim diznama; sa
rotirajuim perajima; sa uronjenom cevi; membranski; rotirajui; sa ispunom; sa
padajuim tenim filmom i dr. (slika 2.1)
Koncentracija mikroorganizama u kontinualnim bioreaktorima je nia u odnosu na
arne, ali zbog duine rada i kontinualnog naina rada njihova produktivnost je vea.
Kod kontinualnih bioreaktora, hranljiva podloga stalno, ili u kratkim vremenskim
intervalima, ulazi u bioreaktor, uz stalno ili povremeno odvajanje dela supstrata sa
eljenim proizvodom. U ovakvim procesima je relativno teko odrati sterilne uslove u
duem vremenskom intervalu.
7

Prema jednoj od podela definisane su tri osnovne grupe kontinualnih

bioreaktora:
a) hemostati,
b) bioreaktori u obliku tornja i
c) kaskadni bioreaktori sa ispunom.
a) Hemostati
Ovaj tip bioreaktora je preradjena verzija arnog bioreaktora sa doziranjem
pojedinih komponenata u toku rada. Koliina proizvoda koji se kontinualno odvodi iz
bioreaktora uskladjena je sa koliinom materija koje se dovode u reaktor tako da se
odrava stalna zapremina are. Ovaj tip bioreaktora se esto koristi u laboratorijama za
ispitivanje efekata procesa kontinualne fermentacije.
Pojam hemostat oznaava stalnost hemijskih svojstava hranljive podloge u
ustaljenom stanju.
Kod hemostatskog naina kontrole i odravanja ustaljenog stanja, hranljiva podloga
je tako sastavljena da su svi hranljivi sastojci, osim jednog bitnog (tzv. graninog
supstrata), u viku, raunajui na prinos biomase prosenog (ili eljenog) sastava. Taj
hranljivi sastojak ograniava rast i time kontrolie koncentraciju elija u kulturi. Kao
ograniavajui faktor rasta se moe iskoristiti bilo koji sastojak hranljive podloge (iako se
najee koristi izvor ugljenika).
Na slici 2.4 prikazana je ema hemostata sa tokovima komponenata u procesu.
Svea podloga se dovodi u reaktor protokom ( V ) koji mora biti dovoljno mali da brzina
razredjenja (D) bude nia od maksimalne specifine brzine mikrobiolokog rasta ( max).
Tako se koncentracija elija ubrzo ustali na vrednosti koja odgovara koncentraciji
odabranog ograniavajueg faktora rasta.
IZLAZNI
GASOVI

xo (g/ l)
so (g/ l)
NAPOJNI

(l/ h)
TOK V

VAZDUH

PRELIVNA
CEV

FILTAR
x, s

STALNA
ZAPREMINA (V )

IZLAZNI
TOK

x (g/ l)
s (g/ l)

Slika 2.4 ema hemostata

xo , x - zapreminska masena koncentracija elija (g/l),
so , s - zapreminska masena koncentracija graninog supstrata (g/l)
Osnovni nedostatak hemostata je gubitak netransformisanih polaznih komponenata
koje se delom odvode sa izlaznim materijama iz procesa.
b) Bioreaktori u obliku tornja
8

Kod ovog tipa konstrukcije bioreaktora odnos visine i prenika vei je od 6 : 1.

Najvee dimenzije (visinu 100 m i prenik 10 m) ima bioreaktor izgradjen u Billinghamu
(Engleska) a koristi se za proizvodnju jednoelijskih proteina od ugljovodonika.
Primenjuju se u tehnolokim procesima u proizvodnji razliitih proizvoda (npr. piva,
siretne kiseline, limunske kiseline i dr.).
Vea efikasnost procesa kod ovih reaktora postie se recirkulacijom meavine tene
i gasovite faze (slika 2.5). Proces se naziva jo i "er-lift" ("Air lift") fermentacija, a
reaktori "er-lift" bioreaktori.
5

5
1
1

a)

b)

3
3
4

Slika 2.5 "Er-lift" fermentacija /9/

a) sa koncentrinim cilindrom ; b) sa spoljanjom recirkulacijom; 1 - vrtlono kretanje; 2
- cilindar za usmeravanje; 3 - mlaznice za vazduh; 4 - dovod vazduha; 5 - izlazni gasovi.
Najiru primenu ima er-lift bioreaktor prikazan ematski na slici 2.6.
Izdvojeni
gasovi

Izlaz gasova

Spoljanja cev
Transport vertikalno
nanie
Unutranja cev sa
pregradama
Hranljive
materije

Transport vertikalno
navie

Voda za hladjenje
Komprimovani vazduh

Izlaz proizvoda

Slika 2.6 "Er - lift" bioreaktor

9

U dvocevnom "er-lift" bioreaktoru se ne koristi mehanika mealica ve se pomou

vazdune struje obezbedjuje meanje. Vazduna struja koja se uvodi kroz mlaznice na
dnu unutranje cevi, dovodi do smanjenja prividne gustine tenosti u unutranjoj cevi.
Meavina se transportuje vertikalno navie do gornjeg dela reaktora gde se odvajaju
izlazni gasovi (CO2, viak vazduha i dr.), a tena faza se vraa na dno kroz medju prostor
izmedju spoljne i unutranje cevi.
Prednosti "er-lift" bioreaktora su jednostavnost konstrukcije, smanjenje opasnosti
od kontaminacije (jer se ne koristi mehanika mealica) i sistem stalne cirkulacije.
Nedostaci "er-lift" bioreaktora su promene uslova kojima su izloene elije u
sistemu cirkulacije, hidrauliki sistem rada koji onemoguava odravanje konstantnih
vrednosti koncentracije komponenata u procesu (ugljenika, kiseonika i hranljivih
materija) po celoj zapremini bioreaktora. Snabdevanje vazduhom je poseban problem jer
je potrebno usaglasiti minimalno potrebnu koliinu vazduha (kiseonika) za proces
metabolizma sa koliinom vazduha potrebnom za transport are.
c) Kaskadni bioreaktori sa ispunom
Kaskadni bioreaktori imaju pregrade sa ispunom od inertnog materijala (najee
kuglica od keramike, stakla i drugih materijala). Mikroorganizmi su imobilisani u sloju
ispune koja je propustljiva za druge materije koje se dovode u reaktor i proizvode koji se
odvode. Ovo je posebno pogodno za tehnologije kod kojih se dobijaju ekstracelularni
proizvodi.
Tekoe sa funkcionisanjem ovih bioreaktora su vezane za imobilizaciju
mikroorganizama. Drugi problem je to se zbog ogranienog ivotnog veka
mikroorganizama posle odredjenog vremena smanjuje proizvodnja u reaktoru. Jedan od
postupaka za reavanje ovog problema je povremena promena uslova procesa radi
stvaranja odredjene koliine novih elija. Usavravanje procesa i konstrukcije bioreaktora
sa imobilizacijom elija predmet je daljih istraivanja.
Konstrukcija kaskadnog bioreaktora prikazana na slici 2.7 sastoji se od vie sekcija
sa fluidizovanim slojem, sa nezavisnom cirkulacijom po sekcijama (dovodom hranljivih
materija i vazduha i odvodom nusprodukata).

10

5
4
3
1

Slika 2.7 Kaskadni bioreaktor

1 - hladnjak; 2 - ulaz hranljivih materija; 3 - izlaz CO2; 4 - ulaz vazduha; 5 recirkulaciona pumpa; 6 - izlaz nusprodukata; 7 - perforirana pregrada; 8 - izlaz
proizvoda; 9 - fluidizovani biokatalizator.
Razvoj biotehnolokog procesa do komercijalne primene obino se izvodi u tri
stupnja (definisanje procesa u laboratorijskim uslovima u reaktoru malih zapremina,
poluindustrijsko postrojenje i industrijsko postrojenje) pri emu je osnovni problem u
odravanju optimalnih uslova rasta mikroorganizama i proizvodnje odgovarajuih
proizvoda metabolizma pri promeni dimenzija radnog prostora (odnosno kapaciteta
postrojenja).
U biotehnologiji se primenjuju u retkim sluajevima i specifine vrste bioreaktora:
rotacioni, horizontalni i torusni.
Graenje bioreaktora malih dimenzija nije nalo primenu u praksi.
Jedan od najveih horizontalnih bioreaktora (slika 2.8) korien je za proizvodnju
antibiotika. Vei broj mealica koristi se, kako u horizontalnim, tako i u vertikalnim
bioreaktorima, a u cilju homogenizacije reaktorskog prostora.

1
2
3
4
5
Slika 2.8 Horizontalni bioreaktor /9/
1 - motor; 2 - reduktor; 3 - vratilo; 4 - mealica; 5 - leaj i oslonac
11

Torusni bioreaktor (slika 2.9) predstavlja specifinu i neobinu konstrukciju

bioreaktora, usavrenu sa ciljem skraenja vremena odvijanja fermentacionih procesa.
Kretanje fluida u aksijalnom pravcu omoguava potpuno meanje tenosti i vazduha.
POGLED ODOZGO
Motor za
Meanje

Separator
pene i izlaz
vazduha

IZGLED

Slika 2.9 Torusni bioreaktor /9/

12