2.

FAKTORI RASPODELE 63 strana RASPODELA U TRINOM SISTEMU glava

prva

Raspodela u ovim oblicima u kojima se javlja rezultat je delovanja niza

razliitih faktora. Sve faktore moemo podeliti na:
1. Ekonomsko-fi nansijske,
2. Politike,
3. Socijalne
Ekonomski faktori uglavnom se javljaju u sledeem obliku:
a) Visina raspoloivog nacionalnog dohotka;
b) Ekonomska politika i orijentacija drutva u politici razvoja;
c) Politika cena i odnosi cena;
d) Ostvarena struktura razvoja i odnosi meu granama privrede;
e) Politika regionalnog razvoja idr.
Politiki faktori raspodele odnose se na:
a) Ekonomsko-politike mere drave,
b) Politike odnose u drutvu,
c) Odnose snaga i njihov uticaj na raspodelu nacionalnog dohotka,
d) Stabilnost ili nestabilnost privrednog i politikog sistema idr.
Socijalni faktori se odnose na odreene mere socijalne politike, redistribucije
dohotka, usmeravanje dohotka radi ispoljavanja deformacija u raspodeli dohodaka
i sl.
Raspodela nacionalnog dohotka je samo druga strana uea trokova
u reprodukciji. Uee u raspodeli omoguava uesnicima i nosiocima raspodele
formiranje svoje visine, strukture i politike potronje.
Tako poveano uee drave (budeta) u raspodeli nacionalnog dohotka
omoguava dravi poveanje javnih izdataka, a izdaci sa svoje strane odnose sa
trita odreenu visinu i strukturu proizvoda i usluga. Visina i struktura potronje
drave nije identina visini i strukturi potronje preduzea ili sektora stanovnitva.
Poveano uee sektora preduzea sigurno odmah implikuje i odgovor da li se
dohodak troi na:
1. Reprodukcionu potronju, ili
2. Fiskalnu potronju (line dohotke).
64
Raspodela je, stoga, samo druga strana potronje (nakon izvrene razmene
preko trita).
Svi faktori koji deluju na formiranje i visinu nacionalnog dohotka deluju i
na njegovu raspodelu i preraspodelu.

1. AGREGATNA TRANJA strana 145

Formiranje i raspodela nacionalnog dohotka u privredi je samo druga
strana formirane tranje svih subjekata koji uestvuju u raspodeli dohotka. To je
poznato iz ve napred navedene formule:
Y = C + I + G + (X-M)
Svaki subjekt u raspodeli dohotka (preduzee, drava, stanovnitvo) nastoji
da ostvarenim dohotkom zadri poziciju u ukupnoj raspodeli dohotka, ime odrava
svoju kupovnu mo na tritu, uz odgovarajue uee i u realnoj raspodeli (kupovini)
dobara na tritu. Jer, samo se realnim dobrima i uslugama mogu zadovoljiti realne
potrebe potronje i reprodukcije svih subjekata u drutvu.
Formiranje agregatne trine tranje dobija sledei ematski oblik.

Slika 51
146
Preduzee, stanovnitvo i drava u okviru raspoloivog dohotka (za sada
iskljuujemo kreditni sistem) odluuju o svojim investicijama, potronji, tednji.
Na taj nain formiraju se osnovni oblici agregatne tranje (i potronje): investiciona
tranja, potroaka (lina) tranja i reprodukciona tranja. Tako formirana agregatna
tranja (C+I+G) susree se na tritu sa odgovarajuom agregatnom ponudom
(drutvenim proizvodom) na osnovu ega se formira opti nivo cena, ali i pojedinani
oblici cena i njihovi uzajamni odnosi na parcijalnim (pojedinanim) tritima.

222 strana 2. NEOKLASINE TEORIJE INFLACIJE

Infl acija zauzima sve vanije mesto u savremenoj ekonomskoj teoriji.
Mnogi autori i danas obraaju posebnu panju pojmu i klasifikaciji inflacije. Bent
Hansen razmatra 12 vrsta, P. Biacabe 32 vrste, a F. Lage ak 60 razliitih
vrsta inflacije, prema P. Einzigu postoji 12 razliitih tipova (uzroka) inflacije itd.
Prema E: Brownu inflacija je vrlo opirna oblast ekonomske teorije.
Poznato je da se u strunoj literaturi, u oceni karaktera inflacije, svi oblici
dele na etiri osnovna tipa:
1. Teorija monetarne inflacije,
2. Teorija inflacije trokova,
3. Strukturna inflacija,
4. Uvozno-izvozna inflacija, odnosno inflacija vezana za stanje u platnom
bilansu (deficit ili suficit).
Teorije inflacije uglavnom polaze od pojedinano uzete zatvorene nacionalne
privrede u kojoj se u odnosima ponude i tranje autonomnih ekonomskih subjekata
trae uzroci poremeaja.
POJAVA PROCESA MULTIPLIKACIJE
Problem investicija, tednje i potronje moe da se posmatra ne samo sa
stanovita odnosa nacionalnog dohotka i investicija ve i sa stanovita ponaanja
zaposlenosti. Tada se pojavljuje delovanje multiplikatora zaposlenosti. U situaciji
masovne nezaposlenosti i krize ili, po novoj ekonomskoj terminologiji, depresije,
koja povremeno prati razvoj kapitalizma, svaki porast potronje, koja je inae niska
u tim periodima, treba da uzrokuje porast primarne zaposlenosti - uz dobijanje
izvesnog dodatnog dohotka (javnim radovima, poreskim rastereenjima i sl.) veem
delu stanovnitva i to niih dohodnih grupa, kojima je sklonost potronji velika.
Troei svoj dohodak na potrona dobra potrebna za egzistenciju raste
ukupna efektivna tranja za tim dobrima. Proizvoai tih dobara se podstiu da
proire proizvodnju, odnosno, poveaju investicije i kapacitete. Proirenje investicija
i proizvodnje redovno uzrokuje poveanje tzv. sekundarne zaposlenosti.
To je novo zaposlenje dodatnog broja radnika koji su do tada bili nezaposleni
i bez dohotka. Taj deo novouposlenih radnika dobija novi novani dohodak kojim
utie na trite novim kupovinama robe, to pak utie na dalje poveanje proizvodnje,
na novi porast investicija i zaposlenosti. Dolazi do lanane reakcije koja u krajnjem
sluaju dovodi do multiplikativnog porasta zaposlenosti, tj. do daleko veeg obima
zaposlenosti nego to je bio prvobitni poetni iznos zaposlenosti.
Radi pojednostavljenja poli smo od pretpostavke da nije nastupio porast
produktivnosti rada u proizvodnji sredstava potronje, a ni promena u organskom
sastavu kapitala, odnosno da je dolo do automatskog reagovanja potronje dohotka
novozaposlenih na novo upoljavanje i dohodak nastao iz toga.

2. DEVIZNI KURS I PLATNI BILANS

U sluaju postojanja fluktuirajueg deviznog kursa, to je, uglavnom, danas
sluaj u svim zemljama (bez obzira na varijante i upravljanje fluktuacijama kursa
odreivanjem gornje i donje granice fluktuiranja), postavljaju se mnoga pitanja.
Ukoliko je smanjenje kursa jednako porastu cena, konkurentski poloaj zemlje na
svetskom tritu se ne menja; ukoliko je promena deviznog kursa
vea (padanje kursa domae valute) od porasta cena, konkurentski poloaj domae
privrede se popravlja i, suprotno tome, pri manjoj promeni kursa domaeg novca u
odnosu na porast cena.
Inflacija ima i neka dodatna negativna delovanja na platni bilans, kao to
su preraspodela efekata uvoza i izvoza u privredi na grane i podruja jedne zemlje,
gubljenja poverenja u domai novac, izbegavanje domaeg novca, uz beg u stabilmp
inostrami novac, a sve to dbvodi do dodatnog optereenja platnog bilansa. Izvoz
kapitala u druge zemlje i konverzije u vrste valute, su dosta prisutni u inflacionim
privredama.
U svakom sluaju, inflacija nepovoljno deluje na platno-bilansne odnose.
Tako u privredama u kojima postoji hronini i veliki deficit platnog bilansa (bazna
ili fundamentalna neravnotea) ona je primorana da sprovede devizna ogranienja i
deviznu kontrolu, ime se delimino izoluje domaa privreda u odnosu na svetsko
trite, dok se u drugim uslovima zemlja moe odluiti za devalvaciju.
Seminarski
1. POJAM DRUTVENOG BRUTO PROIZVODA
Drutveni bruto proizvod je mera ukupne vrednosti proizvodnje dobara i usluga
narodnog gospodarstva u odreenom razdoblju, najee u jednoj godini. Utvruje se
vrednovanjem proizvoda i usluga po trinim cenama. Drutveni bruto proizvod, kao
najiri sastav obrauna vrednosti ukupne proizvodnje, sadrava u sebi drutveni proizvod
i nacionalni dohodak. Predstavlja zbir prodajnih cena meufaznih i finalnih proizvoda, a
dobija se kao zbir materijalnih trokova, amortizacije i novostvorene vrednosti:
DBP=MT+Am+NV
Pri emu je:
DBP - drutveni bruto-proizvod;
MT - materijalni trokovi predstavljaju vrednost utroenog materijala, sirovina
proizvodnih usluga, nabavljenih od drugih preduzea;
Am - amortizacija izraava deo vrednosti osnovnih sredstava koji je utroen u
procesu proizvodnje. U pitanju je troenje (rabaenje) maina, opreme, zgrada i
nematerijalnih sredstava koje se upotrebljavaju due od jedne godine;
NV novostvorena vrednost (narodni-nacionalni dohodak).3

Drutveni bruto proizvod vei je od drutvenog proizvoda, jer se u njemu nalaze

intermedijarni proizvodi, pa su ti iznosi viekratno obraunati.
Drutveni bruto proizvod predstavlja ukupno proizvedenu koliinu materijalnih
dobara i proizvodnih usluga u jednoj drutvenoj zajednici (dravi) u odreenom
vremenskom periodu (na primer, u godinu dana). U ovoj veliini isti iznosi vrednosti se
vie puta obraunavaju. Da bi se to izbeglo koristi se druga ekonomska kategorija koja se
naziva drutveni proizvod.
Drutveni bruto proizvod je jedan od najvanijih makroekonomskih agregata.
Njegova analitika vrednost je mnogostruka. U drutvenom bruto proizvodu se
najpotpunije odraava uspeh i efikasnost privrevanja uopte. To je veliina od koje
zavisi mogunost obnavljanja proizvodnje i zadovoljenje potreba.
Drutveni bruto proizvod izraava ukupan rezultat drztvene proizvodnje u datom
vremenskom periodu. Porast drutveno bruto proizvoda u toku jedne godine pokazuje
dinamiku privrednog rasta i razvoja jedne zemlje i izraava se preko stope privrednog
rasta.
Drutveni bruto proizvod moemo posmatrati sa raznih aspekata i tada govorimo
o strukturi (sastavnim delovima) drutvenog bruto proizvoda. Tako ga moemo
posmatrati sa stanovita udela pojedinanih oblasti i grana privrede koje uestvuju u
njihovom formiranju. Ukoliko je zemlja razvijenija, utoliko u stvaranju njenog
drutvenog bruto proizvoda vie uestvuju sekundarne grane i tercijarne delatnosti
(usluni sektor) a manje primarne delatnosti (poljoprivreda, umarstvo), i obrnuto.
Danas u stvaranju drutvenog bruto proizvoda sve vie uestvuju znanje i
sposobnost (nauka), to se naziva kvartalnim sektorom ili u njegovom okviru informatika
(informatino drutvo). Zatim drutveni bruto proizvod moemo posmatrati sa stanovita
vlasnike strukture i tada govorimo o drutvenom (dravnom) i privatnom sektoru
stvaranja drutveno bruto proizvoda. Proizvodi ljudskog rada zadovoljavaju razliite
potrebe. Jedni slue proizvodnoj potronji, a drugi su namenjeni linoj potronji. Prema
tome drutveni bruto proizvod se sastoji od proizvodnih i potronih materijalnih dobara.
Materijalna dobra mogu se koristiti u proizvodnoj i linoj potronji. To je, na
primer, sluaj sa drvetom, ugljem, eerom i slino.
Drvo u industriji nametaja, graevinarstvu, hemijskoj industriji spada u
proizvodna dobra, i obrnuto, ako se koriste u domainstvu, onda spadaju u potrona
materijalna dobra.
3. OBRAUN DRUTVENOG BRUTO PROIZVODA
Obraun vrednosti drutvenog bruto proizvoda moe se izvriti na dva naina:
Zasnovan na vrednosti same proizvodnje-proizvodni (realni) metod,
Zasnovan na raspodeli dobara koja je odreena prihodima-prihodni metod.
Proizvodni ili realni metod zasniva se na utvrivanju drutvenog bruto proizvoda
direktnim putem, preko vrednosti samih proizvoda i proizvodnih usluga. Svaki proizvod i
proizvodna usluga imiju svoju prodajnu cenu koju treba pomnoiti sa ostvarenom
koliinom da bi se dobila vrednost odgovarajue proizvodnje.

Prihodni metod predstavlja najee primenljiv metod za izraunavanje

drutvenog bruto proizvoda. Ona se zasniva na utvrenju prihoda pojedinanih uesnika
u prvoj raspodeli drutvenog bruto proizvoda. Ta raspodela je odreena strukturom cena
odnosno bruto vrednosti proizvodnje. Strukturu vrednosti drutvenog bruto proizvoda
moemo izraziti sa etiri elementa:

Materijalni izdaci,

Lini dohotci,

Viak rada,

Amortizacija
5. DRUTVENI BRUTO PROIZVOD I EKONOMSKO BLAGOSTANJE
Veliina drutvenog blagostanja se najee posmatra kao mera ekonomskog
blagostanja u jednoj dravi. Meutim drutveni bruto proizvod nije uvek adekvatna mera
ekonomskog blagostanja zato to on obuhvata samo one proizvode i usluge koji se
prodaju na tritu i imaju cenu. Nekada je radni dan trajao i vie od dvanaest sati, a radna
nedelja svih sedam dana. Danas radna nedelja u svim razvijenim zemljama traje 40
asova. Pored toga, mladi se mnogo kasnije zapoljavaju nego njigovi roditelji (najee
posle fakulteta). Poveanjem slobodnog vremena je jedna od glavnih prednosti ivota u
drutvu i blagostanja, jer ovek moe vie vremena da se posveti sebi i porodici, da se
bavi sportom i hobijem, da se dalje usavrava i obrazuje. Dodatni asovi slobodnog
vremena ne ulaze u obraun drutvenog bruto proizvoda.
Postoje i ekonomske aktivnosti koje se ne vrednuju na tritu, kao to je posao
domaice koja za obavljanje svakodnevnih kunih poslova ne dobija nikakvu nadoknadu.
Takoe, ne postoji ni adekvatna osnova za ukljuivanje volonterskih poslova u obraun
drutvenog bruto proizvoda.
Dve zemlje mogu imati isti drutveni bruto proizvod, a da se pri tome drastino
razlikuju kada je u pitanju raspodela ekonomskog blagostanja, izmeu pojedinaca.