Fakultet za specijanu edukaciju i rehabilitaciju

2016

Tretman hiperbarinom
komorom

Mani Anela
Sadraj
1. Uvod
2. Znaaj kiseonika
3. Vrste hiperbarinih komora
3.1.

Jednomesne hiperbarine komore

3
3
4
4

3.2.

Viemesne hiperbarine komore

3.3.

Hibridne hiperbrine komore

4. Spektar bolesti za HBO

5. HBO i autizam
5.1.

Cerebralna hipoperfuzija

5.2.

Kako HBO pomaze autistinoj deci?

5.3.

Havajska istraivanja

5.4.

Opaanja roditelja

5.5.

Israivanja floridskog tima

4
5
5
6
7
8
8
8
9

1. Uvod
Hiperbarina medicina je specifina medicinska disciplina koja prouava i u praksi
primenjuje povoljne terapijaske efekte kiseonika pod povienim pritiska i atmosfere
povienog pritiska uopte.

Hiperbarina medicina se zasniva na prirodnom leku: istom (100%) medicinskom

kiseoniku koji se primenjuje pod uveanim pritiskom, (veem od atmosferskog koji na
povrini mora iznosi 1 bar) u tzv. hiperbarinim komorama.
Hiperbarina komora je ureaj koji osigurava ljudima boravak u sredini povienog
pritiska u odnosu na normalni atmosferski pritisak od 1 bara. Sa porastom dubine uz pomo
kompresora vazduha i 100% kiseonika iz kiseonikih boca pod pritiskom, u njoj raste
barometarski pritisak, a to je fizioloki jednako ronjenju ispod povrine mora. Hiperbarina
barokomora je zapravo simulator ronjenja, samo to umesto vode njenu unutranjost
ispunjava gas (100% kiseonik).

2. Znaaj kiseonika
Normooksija je zadovoljavajua koliina kiseonika u tkivnim tenostima
normobarinim uslovima, ili u uslovima normalnog atmosferskog pritiska od 1 bara.

Kiseonik,
je
pored hrane i vode,
jedan
od
tri
najbitnija
elemenata
u biohemijskim i fiziolokim procesima u elijama tkiva (pre svega u procesima
aerobnog disanja). Ovaj sastojak vazduha daje nam snagu za radne i druge svakodnevne
aktivnosti, pomae bolesniku da ozdravi i titi nas od otrova u naem okruenju. Kiseonik je
gorivo koje mozgu omoguava da pravilno funkcionie, a imunom sistemu da ojaa svoju
odbrambenu sposobnost.
Oksigenacija tkiva je proces koji zapoinje u alveolama plua i plunim kapilarima u
kojima se krv i plazma obogauju kiseonikom preuzetima iz udahnutog vazduha. Disanje se
sastoji iz spoljanje disanja, procesa uzimanja kiseonika iz vazduha i vraanja ugljendioksida u spoljnu sredinu, kao jednog od proizvoda unutranjeg ili elijskog disanja.
Vazduh koji udiemo je meavina gasova koja se sastoji od oko 21% kiseonika,
78% azota, 1% ugljen-dioksida i ostalih gasova i vodene pare. U samom procesu disanja
meavina gasova, u disajnim putevima je neto drugojaija, i ima sledei odnos; oko
16% kiseonika, 78% azota, 5% ugljen-dioksida i 1% ostalih gasova, dok zasienje vodenom
parom dostie vrednosti i do 100%.
Naa tkiva i elije se snabdevaju kiseonikom iz molekula hemoglobina, koji se nalazi
ugraen u erirocitima (crvenim krvnim elijama) krvi. Zasienje (saturacija - SaO2) arterijske
krvi kiseonikom, proporcionalna je sposobnosti vezivanja hemoglobina svakog oveka
ponaosob. Brojni poremeaji zasienja arterijske krvi kiseonikom mogu dovesti do njegovog
nedostatka na nivou tkiva i elija to se moe ispoljiti poremeajem poznatim pod
nazivom hipoksija. Adekvatna oksigenacija tkiva u normobarinim uslovima (na normalnom
atmosferski pritisaku), ukazuje da je procenat isporuenog kiseonika koji se transportuje iz
plua do perifernih tkiva zadovoljavjui to omoguava pravilno obavljanje svih
njihovih metabolikih funkcija.

3. Vrste hiperbarinih komora

Osnovna podela hiperbarinih komora zasnovana je na broju osoba koje se mogu
podvrgnuti leenju u njima, ali i na itavom nizu razlika izmeu komora, zasnovanih na
tehnikim principima i na specifinostima vezanim za reim rada i ponaanju bolesnika koji
se lee u njima.

3.1.

Jednomesne hiperbarine komore

Ove barokomore namenjene su leenju jedne osobe u leeem, poluleeem ili

sedeem poloaju. Sastoje se od tela komore u kojoj se bolesnik izlae HBO i pratee opreme
(kiseonike instalacije, komandnog pulta, monitoringa za praenje vitalnih parametara
bolesnika i fizikih parametara sredine u komori i barosali). Unutranju sredinu komore ini
100% kiseonik pod povienim pritiskom, koji udie bolesnik, i istovremeno se kupa u
njemu. U toku leenja u ovim komorama lekar je izvan komore a sa bolesnikom kontaktira
vizuelno preko staklenih povrina i interfona. Za razliku od viemesnih barokomora ovde je
lekar posveen i vodi brigu samo o jednom bolesniku a pritisak kiseonika i drugi parametri
(reimi rada komore) podeavaju se samo njemu. U ovim komorama leenje se obavlja na
maksimalnom (apsolutnom) pritisku sredine do 3 bara.

3.2.

Viemesne hiperbarine komore

Ove barokomore namenjene su za leenje dve ili vie osoba u leeem, poluleeem
ili sedeem poloaju. Sastoje se iz jednog, dva ili tri odeljka koji slue za ulazak osoblja, hitne
intervencije i dostavljanje lekova i drugog materijala u toku terapije. Ovim komorama (zbog
njihove prostranosti) mogu se izvoditi i hirurki zahvati u uslovima hiperbarine oksigenacije.
Unutranju sredinu ovih komora ispunjava vazduh pod pritiskom, dok pacijent
preko kiseonike maske za lice, oronazalnog tubusa ili specijalnog skafandera udie
100% kiseonik na povienom pritisku. U toku leenja u ovim komorama uz bolesnika je
obavezno prisutan lekar ili medicinski tehniar (u svojstvu pratioca). U ovim komorama se
leenje moe obavljati na apsolutnom pritisku unutranje sredine do 6 bara, i zato su
pogodnije za leenje dekompresione bolesti kod ronilaca.
4

3.3.

Hibridne hiperbarine komore

Ove komore su najee jednomesne i u njima bolesnici diu kiseonik

preko kiseonike maske a sredinu ini vazduh pod pritiskom. Ili se radi o komorama koje su
istovremeno i hiperbarine i hipobarine, u kojima se leenje bolesnika moe obavljati na
povienom ili snienom pritisku unutranje sredine u komori.

4. Spektar bolesti za HBO

SPEKTAR BOLESTI ZA LEENJE HIPERBARINOM
OKSIGENACIJOM
Oblast medicine

Hitna stanja

Gasna gangrena

Hirurke bolesti

Bolest-poremeaj
Gasna embolija
Ronilaka bolest (dekompresiona barotraumatska i vazduna
embolija)
Opekotine
Kra sindrom i Blast povrede
Trovanje ugljen monoksidom, dimom i parama
Infekcije mekih tkiva
Gasna gangrena
Naglo nastala gluvoa i um u uvu,
Naglo nastalo slepilo
Belova pareza
Akutno i hronino gnojenje kostiju
Gasna gangrena
Opekotine, promrzline i smrzotine
Aseptika nekroza kuka
Nezarasatajui prelomi kostiju
5

Poremeaji cirkulacije

Internistike bolesti

Dijabetesno stopalo

Neuroloke i
neurohirurke bolesti

Autizam

Bolesti uha, grla i nosa

Birgerova bolest, Rejnoov fenomen, Morbus Sidek, subakutna i

hronina arterijska insuficijencija razliitog porekla
Masivni gubitak krvi
Sporozarastajue rane
Ugroeni koni renjevi
Teke povrede sa poremeajem cirkulacije
Radijaciom izazvana oteenja tkiva
Akutna reumatska upala zglobova
ir na elucu i dvanaestopalanom crevu
Hronina srana insuficijencije
Kronova bolest i ulcerozna upala debelog creva
eerna bolest sa komplikacijama
Dijabetesno stopalo
Dijabetesna gangrena
Vrtoglavice, glavobolje, migrena,
Multipla skleroza (MS)
Modana paraliza i mehanike povrede mozga i kimene
modine
Modani apscesi
Selekcionirani modani udar
Modani otok (kao posledica upale, trovanja, povreda i oteenja
cirkulacije mozga)
Rani organski modani sindrom (bolest malih krvnih sudova)
Autizam
Neuralgije trigeminusa
Vestibularni poremeaji
Iznenadna gluvoa i um u uhu

One bolesti
Zaepljenje i tromboza sredinje vene mrenjae
Dijabetesna retinopatija
Glaukom otvorenog ugla
Iznenadna slepoa
Retinopatija

5. HBO i autizam
Da bismo razumeli nan na koji funkcionie hiperbarina oksigenacija potrebno je
razmotriti neke od aktuelnih istraivanja i nalaza biomedicinskih stanja dece sa autizmom.
Kada se tipian ovek fokusira na zadatak ili generie govor, mozak radi vie posla i
dolazi do poveanja protoka krvi u mozak. Ovo poveanje protoka krvi u mozak snabdeva
mozak sa vie kiseonika i glukoze, dajui elijama svoju potrebnu energiju za obavljanje
njihovih zadataka. Kod autistine dece, nekoliko istraivanja je pokazalo suprotno, oni u
samom startu imaju smanjenu cirkulaciju krvi, a kada njihov mozak pokuava da obavi
zadatak, kao to je generisanje govora ili fokusiranja, njihov protok krvi se ne poveava i
samim tim se elije ne snabdevaju potrebnom koliinom kiseonika i glukoze da bi normalno
6

funkcionisale. Pokazatelj oeenja je rezultat cerebralne hipoksije (oteena distribucija

kiseonika) koja je posledica hipoperfuzije.

5.1.

Cerebralna hipoperfuzija

Cerebralna hipoperfuzija predstavnja samnjenje protoka krvi u mozak. Postoje brojne

studije u medicinskoj literaturi koje demonstriraju hipoperfuziju kod dece sa autistinim
spektrom, koje pokazuju da je ak 86% dece zahvaeno njome. Ovo istraivanje je
dokumentovano korienjem SPECT skenera. Istraivanje sprovedeno od strane Dejms
Vikoksa, doktora psihijatrijskog odeljenja Teksakog univerziteta za medicine, pokazalo je da
se hipoperfuziija kod autistine dece pogorava s godinama, postaje prilino duboka kod
starije dece. Smanjene protoka krvi moe da se vidi u jasnoj korelaciji sa mnogim osnovnim
autistikim simptomima.

Oblasti cerebralne hipoperfuzije

Klinika korelacija
Ponavljanje, samostimulaciono i neobino
ponaanje
elja za istovetnou i socijlnom nejednakou
Potekoe prilikom tumaenja izraza lica i emocija
Potekoe pri prepoznavanju poznatih lica
Smanjen razvoj jezika i potekoe pri slunoj
obradi
Smanjen IQ

Talamus
Slepooni renjevi
Slepooni renjevi i amigdala
Vretenasta vijuga
Vernikeova i Brodmanova oblast
Slepooni i frontalni reanj

Stvarni uzrok hipoperfuzije kod autistine dece se jo istrauje; meutim, mnogi

istraivai ozbiljno gledaju na upale kao na osnovni uzrok.
2005. godine Don Hopkins je objavio rezultate autopsija pojedinih osoba sa
autizmom. Postojali su dokazi o neuroinflamaciji, odnosno zapaljenju mozga. Od tada, vie
studija je potvrdilo neuroinflamaciju kod dece sa autizmom.
Kada su Hopkinsovi istraivai sa univerziteta objavili svoja saznanja o zapaljenjima
kod osoba sa autizmom,preporuili s potencijalne terapijske intervencije koje se fokusiraju na
kontroli svojih tetnih efekata.
Postoje desetine istraivanja koje pokazuju korelaciju izmeu inflamacije
gastrointestinalnog trakta i autizma. Ovo je definisano kao autistian enterocolitis ili hronicna
ileokolicna limfoidna hiperplazija (LNH). Karakteristike ovog stanja su: zapaljenje debelog
creva, eluca i tankog creva. Prema Vejkfildu, ak 90% dece sa autizmom imaju
gastrointestinalne simptome (kao to su dijareja i zatvor) i 68% ima umerene do ozbiljnih
problema.

5.2.

Kako HBO pomae autistinoj deci?

Tani razlozi pomaganja autistinoj deci se jo istrauju, meutim, postoje jasne

korelacije koje mogu da se naprave sa trenutnim istraivanjima.
7

-Uklanja toksine, kao to su teki metali, iz tela.

-Smanjuje upale snabdevajui kiseonikom sva lisena podruja i samim tim regulie protok
krvi.
-Gradi nove kapilare u mozgu.
-Sanjuje upalu u crevima.

5.3.

Havajska istraivanja

Havaji je drava koja ima najvei broj autistinog spektra po glavi stanovnika nego
bilo koja druga drava.
Zanimljiva injenica je da Havaji, za razliku od drugih drava, ne regulie i ograniava
koliinu ive na bazi konzervansa timerosala koji se koristi pri imunizaciji.
Istraivanje koje je raeno privatno na Havajima od strane dr Markli,
dvadesetoasovni protokol hiperbarine oksigenacije na 1,5 bara sa 100% kiseonikom, je
pokazalo neverovatne rezultate samo nakon 20 sati manje od polovine preporuenog
tretmana.
Svi uesnici su dobili sveobuhvatno ADOS i ADI-R testiranje neposredno pre poetka
hiperbarine oksigenacije. Oni su takoe procenjeni korienjem podataka globalne procene
funkcionisanja (GAF). Istravanje se sastojalo od 20 dece, 16 deaka i 4 devojica.

5.4.

Opaanja roditelja

Roditelji i doktori dece sa autizmom su prijavili brojne beneficije hiperbarine

oksigenacije kao to su:

Poboljan san.
Deca su smirenija i privrenija.
Poboljan fokus i panja.
Poboljana funkcija utrobe.
Prisutniji su.
Smanjenje senzornih smetnji.
Poboljana kognicija.
Vea verbalna izraajnost.
Vea povezanost sa porodicom.

Terapija kiseonikom pod pritiskom u hiperbarinoj komori poboljava sposobnosti dece

obolele od autizma, pokazalo istraivanje amerikih naunika.
Deca obolela od autizma mogla bi da imaju koristi od serije tretmana u hiperbarinoj
komori, zakljuili su strunjaci iz Meunarodnog centra za razvoj deteta u Melburnu, u
amerikoj saveznoj dravi Floridi.

16
14
12
10
8
6
4
2
0

Deca sa simptomima pre tretmana

5.5.

Deca sa simptomima posle tretmana

Istraivanja floridskog tima

Druga istaivanja, voena od strane floridskog tima predvoenim dr Danijelom

Roinjolom, su dola do slinih rezultata. Naime, na malom uzorku su pokazala da terapija
kiseonikom pod pritiskom u toj komori kod autistine dece poboljava jezike sposobnosti,
drutvenu interakciju i druge funkcije.
Istraivanjem su obuhvaena 62 autistina deteta, starosti od 2 do 7 godina.
Metodom sluajnog uzorka odabrani su maliani za 40 jednosatnih tretmana u
hiperbarinoj komori, dok je kod ostale dece taj tretman simuliran.
Prva grupa dece je bila na seansama u komori sa 24% kiseonika, pod pritiskom od 1,3
atmosfere, dok je druga bila u komori sa normalnim nivoom kiseonika (21%), pod blago
poveanim pritiskom (1,03 atmosfere).

Prva grupa dece bila je, kako bi se izbegle mogue komplikacije, na vrlo blagom tretmanu
kiseonikom, jer se, na primer, kod trovanja ugljen monoksidom je obino koristi stoprocentni
kiseonik u hiperbarinoj komori pod pritiskom od 2 atmosfere.
Poboljanje je ustanovljen kod 80% autistine dece iz prve grupe i 38% iz druge. Osim
boljeg sluenja jezikom i unapreene drutvene interakcije, kod dece iz prve grupe
registrovan je i bolji kontakt oima.
Kod dece iz prve grupe dolo je i do boljeg ponaanja - smanjeni su iritiranost i
hiperaktivnost, kao i ponavljanje radnji, a ta poboljanja uopte nisu registrovana kod dece na
simuliranom tretmanu.
Pokazalo se da su od tretmana u hiperbarinoj komori najvie koristi imala deca stara
najmanje 5 godina i ona koja su imala blai inicijalni oblik autizma.
Nisu uoeni nikakvi neeljeni propratni efekti tog tretmana.

10