Fasade - tipovi fasada i osnovne karakteristike materijala (OVO JE MALO DETALJNIJE)

Fasada je lice svakog graevinskog objekta. Re fasada i potie od latinskog facies lice. Kao i
svako lice, i lice graevine moe da bude privlano, postojee moe da se doteruje ili da se
potpuno menja. Paralelno sa razvojem graevinarstva, razvijale su se i fasade, kako po svom
obliku, tako i po nainu izrade. Jedan od glavnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikovanje
fasade. Cilj je da se privue panja posmatraa kupca. Dobro dizajnirana fasada preporuuje
zanimljiv enterijer i istovremeno sugerie na kvalitet ispunjenih tehnikih karakteristika.
Graevinski objekti su neprestano izloeni najrazliitijim vremenskim uticajima: ekstremnim
temperaturama, kii, snegu... Lepa fasada mora da bude sposobna da se suoi i sa prirodnim
nepogodama, kao to je grad ili izuzetno jak vetar, ali i sa poarom...
Fasadu ocenjujemo na osnovu sledeih karakteristika: vrste izolacije, kvaliteta materijala u
kome je izvedena, naina postavljanja itd. Izbor fasade diriguju raspoloiva materijalna
sredstva, tip objekta i estetski zahtevi. Jedan od osnovnih zadataka fasade jeste najbolja
mogua toplotna izolacija. Visoki trokovi grejanja, globalno zagrevanje i zatita ovekove
okoline nametnuli su donoenje strogih zakona i propisa za razliite sisteme toplotne izolacije
stambenih i poslovnih objekata.
Fasade od stakla, aluminijuma, nerajueg elika, kamena i granitne keramike, ve imaju dugu
tradiciju, i danas predstavljaju standardna reenja, kako u svetu, tako i kod nas. Za poslednjih
desetak godina u Beogradu je realizovan vei broj modernih fasadnih konstrukcija koje
predstavljaju izuzetna ostvarenja i prema svetskim standardima. Danas se koriste razliite vrste
fasada, a osnovna podela je prema tipu sistema same fasade, koji moe da bude izraen od
tekih ili lakih elemenata obloge. U osnovne podele fasada spada i ona prema materijalu od kog
je napravljena, pa tako razlikujemo: stiropor fasade, drvene, staklene, metalne (od
aluminijumskih i elinih ploa i sendvi panela), i fasade od tekih elemenata obloge
kamena, opeke i keramikih ploa.
KONTAKTNE FASADE su najei tip meu razliitim sistemima toplotne zatite, gde je
izolacija privrena direktno na zid objekta sa spoljne strane. Najpoznatiji predstavnik ovog tipa
su stiropor fasade, tj. fasade sainjene od stiropora, stirodura i neopora.
Ekspandirani polistiren - EPS je materijal koga ine elije polistirena koje su spojene u
meusobno homogenu strukturu tankih, vazduhom ispunjenih upljina. Dobija se ekspanzijom
polistirena, a ova izolacija se uglavnom primenjuje na manjim objektima i ima pristupanu cenu
u odnosu na druge vrste fasada, a injenica da je jedini plastini materijal koji moe u
potpunosti da se reciklira ini ga ekoloki poeljnim materijalom. U domaoj praksi esto ga
nazivaju stiropor, prema istoimenom brendu nemakog proizvoaa koji je i razvio ovaj materijal
- kompanije BASF.
Neopor je noviji izolacioni materijal kompanije BASF, i proizvodi se kao i EPS, od ekspandiranog
polistirena, ali sa dodatkom ugljenih vlakana. Izoluje pomou vazduha, ali mu ugljena vlakna
daju do 20% vii kvalitet i manje gubitke toplotne energije. Prilikom izrade termoizolacije
prednost se daje Neoporu u odnosu na EPS, jer se koriste tanje ploe. Preporuuje se prilikom
postavljanja na zidove od opeke, upljih i punih blokova...

Ekstrudirani polistiren - XPS se dobija sabijanjem polistirena i njegova gustina, zavisno od

proizvoaa, iznosi od 30 do 36kg/m3 (postoje i proizvodi sa posebnim karakteristikama od ovog
materijala gustine i do 42kg/m3). Zahvaljujui procesu proizvodnje polistiren se sabija i dobija se
zatvorena elijska struktura koja daje izuzetne termike i mehanike osobine, kao i otpornost na
vodu.
XPS izolacione ploe imaju veoma veliku otpornost ka prolazu vodene pare i imaju neku ulogu
parne brane,mada prave parne brane imaju veu otpornost prolazu vodene pare od 200 do
4000 puta. Zato se primenjuju na graevinskim elementima od betona ploe, stubove, zidove,
itd. a njihova vrstina je prednost i prilikom izolacije ravnih krovova i terasa, i podova uopte. U
naoj praksi XPS se esto naziva stirodur, takoe prema imenu ovog proizvoda kompanije
BASF (Styrodur).
Demit fasade su uglavnom zastupljene u gradnji manjih stambenih objekata, a postavljanje se
vri kao i kod drugih fasada od EPS-a ili XPS-a: na spoljni zid se postavlja izolaciona ploa na
koju se lepi mreica i zatim se nanosi dekorativna masa, boja za fasadu ili dekorativni malter.
VENTILISANE FASADE ne prijanjaju direktno na zid ili konstrukciju. Danas su one skoro
obavezni nain oblaganja, najee poslovnih objekata, jer imaju dodatni sloj vazduha koji
prua izvrsnu izolaciju, naroito leti, ime se stvara visok stepen utede energije. Princip
ventilisane fasade ostaje isti bez obzira da li je spoljanji omota od lakih ili tekih elemenata
obloge.
STAKLENE FASADE spadaju u fasade izvedene od lakih elemenata obloge i dele se na dva
osnovna tipa. Prvi tip predstavljaju takozvane strukturne fasade pomou kojih se dobija
jednoobrazna staklena povr, i gotovo iskljuivo su rezervisane za nebodere. Drugi tip
su polustrukturne fasade. Njima takoe dominira staklo, no vie ili manje su vidljivi i metalni ili
plastini okviri. Kod ovakvog tipa fasada uobiajena je upotreba izolacijskog stakla koje sadri
reflektujue ili parsol efekte (u boji). Kada je staklo izloeno direktnom delovanju sunevih
zraka, tada obavezno mora da se obloi silikonskim kitom koji je otporan na zagrevanje.
Termiki most alu-profila takoe prekidamo radi poveanja toplotne izolovanosti objekta.
Ovakvo reenje je relativno skupo zbog komplikovanih spojeva i visoke cene ugraenih
materijala, meutim, znatne utede se ostvaruju u toku korienja objekta jer se neuporedivo
manje energije troi na grejanje i hlaenje. Klasina staklena fasada se formira od horizontalnih
i vertikalnih noseih aluminijumskih profila koji su u punoj veliini vidljivi na fasadi. Prozori se
otvaraju oko vertikalne i/ili oko donje horizontalne ose.
Prednosti su dobro zaptivanje, klasino otvaranje i jednostavno odravanje. Nedostatak ovog
reenja je spoljanja vizuelna razlika pokretnih od fiksnih delova, ali upravo ovaj detalj moe se
iskoristiti prilikom dizajniranja fasade. Pri projektovanju staklenih fasada tendencija je da
aluminijumski profili budu to manje vidljivi, a staklene povrine to vee. Zato se elementi
nosee konstrukcije zida zavese skrivaju iza stakla. Budui da se ne dobija garancija trajnosti
lepka, posledica je rea primena struturalnih fasada, a ea polustrukturalnih, gde postoje
aluminijumski drai stakla koji su vidljivi na fasadi u minimalnoj meri (oko 2,5cm + fuga). Kod
oba ova tipa fasada otvaranje prozora se vri iskljuivo oko gornje horizontalne osovine prema
spolja. Ove fasade su deo objekata velikih poslovnih i trnih centara i uglavnom su sinonim za
savremenu urbanu zonu.
Zid zavesa je uobiajeni naziv za fasadu od lakih elemenata koji su okaeni o noseu konstrukciju
i vise ispred nje. Kako zid zavesa predstavlja spoljanji omota zgrade, ona mora da zadovolji

odreene uslove zatite unutranjeg prostora:

zatitu od atmosferskih uticaja

toplotnu zatitu (ugodan boravak tokom cele godine)

zvunu zatitu

regulisanje uticaja sunevih zraka (osvetljenje i osunanost prostora)

zaptivanje

otpornost na vatru

DRVENE FASADE su, tradicionalno, odlika kua u planinskim predelima, ali danas sve ee
ukraavaju urbane stambene i poslovne prostore. Ovo je omogueno savremenim tehnolokim
dostignuima na polju lepkova i premaza za zatitu drveta od atmosferskih uticaja. Kao materijal
koriste se profilisane daske (letvice, d>16mm) i/ili drvene ploe. Profilisane daske sastoje se od
celuloze, lignina i vode, i malih su dimenzija. U zavisnosti od potreba, profilisanim daskama se
mogu dodati smole, kiseline za tavljenje i sl. Eventualna oteenja ve postavljene fasade
mogu se popraviti bez veih problema. Pri odreivanju veliine, dimenzija i razmaka fuga
izmeu dasaka mora se uzeti u obzir da klimatski uslovi dovode do bubrenja i skupljanja
drveta.Drvene ploe su sve zastupljenije na fasadama. Ravna povrina, brza montaa i
ekoloka primena ine drvene ploe veoma interesantnim materijalom. Mogu biti u vidu:

troslojnih ploa od punog drveta

ploa od slojevitog furnira

cementom spojenih ploa od iverice (gde je iverica armatura).

Kao lepak za vieslojne ploe uglavnom se koriste alkalne fenol, fenol-resorcin i resorcin smole
prirodnog drveta. Postoje odlini sistemi ventilisane fasade od prirodnog drveta gde su daske na
voicama od eloksiranog aluminijuma ime je omoguen nesmetan rad drveta i aluminijuma koji
nastaje usled razliitih koeficijenata termikog irenja. Optimalno drvo je radijalno seen
kanadski kedar (fina tekstura, postojana boja i kvalitet bez impregnacije). Ventilisana fasada
osigurava graevini visoku udobnost stanovanja zahvaljujui prirodnoj ventilacionoj komori koja
se nalazi izmeu strukture samog zida i obloge. Zbog termikih razlika stvara se prirodno
kretanje vazduha na gore ime se poboljava termika izolacija graevine, naroito tokom leta,
kada garantuje efikasno i prirodno uklanjanje toplote akumulirane u fasadi.
METALNE FASADE izrauju se od elinih ili aluminijumskih ploa kao obloga sendvi panela
sa termikom ispunom. eline ploe uglavnom su u vidu trapezastih bojenih ili impregniranih
limova.Aluminijumske ploe uglavnom se izrauju kao polirane. Postupak kojim se stvara sloj
oksida visokih mehanikih karakteristika na alu-povrini zove se eloksiranje. Taj sloj je od 2 do 4
hiljade puta deblji od sloja prirodnog oksida koji se stvara izlaganjem aluminijuma atmosferskim
uticajima. Osnovne prednosti aluminijumu daju njegova mala specifina teina, jednostavnost
pri obradi i oblikovanju, i mogunost kvalitetnog bojenja u eljenu boju. Osim niza prednosti
eloksal ima i jednu manu izuzetno je osetljiv na atmosferske hemikalije (smog, kisela kia,
praina...). Iako smo smatrali da su ove fasade reenje svih problema po principu postavi i
zaboravi, ipak se pokazalo da one statiki vezuju estice prljavtine iz vazduha, vremenom
stvarajui teko odstranjivi talog koji zatim postaje osnovni razlog propadanja fasade. Drugim

reima: kada se anodizirana ili obojena metalna fasada postavi, treba je redovno odravati i
negovati. To e dati dvostruki efekat jer poboljava izgled fasade i istovremeno titi od
spoljanjih uticaja spreavajui koroziju.
KAMENE FASADE spadaju u obloge od tekih elementa, i izrauju se od prirodnog klesanog ili
rezanog kamena, kao pojedinani komadi ili gotovi delovi u vidu ozidanih panela. Mogu se
postavljati suvim ili mokrim postupkom.
Mokri postupak se koristi onda kada fasada nije ventilisana, i danas se uglavnom primenjuje na
manjim objektima jer se spoljni zidovi oblau klesanim kamenim blokovima na klasian nain
zidanja kamenom (kakav je npr. bio primenjen na zgradama Generaltaba i saveznog MUP-a u
Beogradu). Kamene ploe mogu da budu debljine 2 ili vie cm. Ugradnja se vri u cementnom
malteru ili lepku (kada je podloga ravna). U oba sluaja je potrebno izvriti skriveno ankerisanje
ploa za zid.
Suvi postupak, koji sreemo na savremenim objektima, podrazumeva postojanje jake
potkonstrukcije na koju se zatim profilima, kukama ili zavrtnjima kae precizno seeni modularni
kameni elementi. Ovaj postupak se koristi onda kada je fasada ventilisana, odnosno, postoji sloj
vazduha izmeu kamena i termoizolacije. U ovom sluaju minimalna debljina ploa je 3cm jer
se kaenje ploa vri sa strane (izuzetno kod pojedinih vrsta granita sitnozrne strukture mogue
je da debljina ploa bude i 2cm, ali je ta vrsta kaenja-noenja ploa znatno skuplja nego
klasina sa strane). Kamen granit ili mermer, mora da zadovoljava propisane standarde,
odnosno da prvenstveno zadovolji zahtevane parametre pritisne i savojne vrstoe. Takoe,
treba voditi rauna da mermeri vremenom matiraju i gube boju, dok su kod granita boje i politura
postojane. Kod klasinog naina noenja ventilisane kamene fasade, ako je fasadni zid nosei
(a poeljno je da bude armiranobetonski zid), onda se koriste specijalni ankeri. Ukoliko je zid od
npr. giter blokova, koriste se hemijski ankeri, ali je to reenje znatno skuplje i jo nije dovoljno
eksploatisano u praksi. Ukoliko su nosei delovi na fasadnom zidu samo u nivou meuspratne
konstrukcije (npr. kao kod skeletne gradnje), umesto ankera se koristi potkonstrukcija.
Najkvalitetniji ankeri i potkonstrukcija se prave od inoxa, mada mogu biti i od pocinkovanih
profila, a poslednjih godina i od aluminijumskih profila. Uobiajeni slojevi ventilisane fasade od
kamena (za podruje Beograda) su: kamen d=3cm, vazduni prostor debljine 2 do 3cm,
termoizolacija 8 do 10cm i konstrukcija zida. Optimalne dimnezije ploa su priblino 6080cm,
odnosno povrine priblino 0,5m2, a teine do 50 kg, i naravno da mogu da budu i manje i vee.
U Beogradu su ugraivane ploe na ventilisanoj fasadi i veliine 105180cm, to je zahtevalo i
specifina reenja kaenja.
Svakako da su kamene fasade jedan od najskupljih naina zavrne obrade imajui u vidu
dodatne trokove postavljanja izolacije, neophodan visok kvalitet samog kamena, specifinu
teinu materijala, cenu rada prilikom eksploatacije, obrade, postavljanja i transporta, posebno
onda kada se govori o uvoznim mermerima i granitima iz najpoznatijih panskih, italijanskih ili
ileanskih kamenoloma. Ali... fasade od kvalitetnog kamena su pogodne za odravanje, tj.
odravanje jedva da je potrebno, te su stoga i dobile prigodan pridev vene. U teke elemente
oblaganja ubrajaju se i fasade izraene od keramikih ploa i opeke kod kojih se postavljanje
vri oslanjanjem na donju potkonstrukciju, skrivenu u fugama. Postoje i razliiti dodatni naini
kao to su sistemi sidrenja, konzole, inske konstrukcije i sl. Tu su naravno i obloge od
betonskih prefabrikovanih elemenata o kojima e vie rei biti u narednom broju Build
magazina.

BETONSKE FASADE su zlatno doba imale u jednom periodu XX veka, ali i beton slabo trpi
kiseli vazduh i druge atmosferske uticaje. Ipak, ba u trenutku kada se ovaj problem pokazao, i
kada su nainjeni prvi koraci ka njegovom otklanjanju (korienjem aditiva koji ine da beton
sam sebe preiava, neprekidno odravajui kvalitet svog poslednjeg sloja), staklene fasade
su preuzele primat koji i danas dre.
Meutim, u poslednje vreme tehnologija se sprema da prui drugu ansu betonskim fasadama,
razvijajui nove aditive koji betonu omoguavaju da nadoknadi sve nedostatke i postigne
zadovoljavajui stepen estetike i kvaliteta u pogledu postojanosti boje i povrinskog sloja. U
SAD je u toku ispitivanje prozirnih betona, sa recikliranim staklom kao agregatom, odlinih
mehanikih osobina.
I na samom kraju, moemo da zakljuimo da vrsta i kvalitet fasade zavise od naina reavanja
problema statike nosivosti, toplotne i zvune izolacije, kondenzacije vodene pare, noenja
stakla, zaptivanja, sistema privrivanja, dilatacionih spojnica, otpornosti na vatru i naravno,
estetskih ciljeva. Naravno da su mogue i kombinacije lakih i tekih elemenata za oblaganje.
Danas u Srbiji, naroito u Beogradu, esto imamo priliku da vidimo kako neka stara fasada, iji
estetski kvaliteti nisu imali snage da odole zahtevima novog vremena i novih potreba, dobijaju
sada sasvim novo ruho, pa tako klasino zidane fasade prekrivamo staklenim i metalnim
povrinama, a tamo gde je to mogue, kao npr. kod skeletne gradnje, moemo videti i
kompletnu zamenu fasadnog zida od opekarskih proizvoda zidom stakla sa alu-profilima.
VENTILISANE FASADE ne prijanjaju direktno na zid ili konstrukciju. Danas su one skoro
obavezni nain oblaganja, najee poslovnih objekata, jer imaju dodatni sloj vazduha koji
prua izvrsnu izolaciju, naroito leti, ime se stvara visok stepen utede energije. Princip
ventilisane fasade ostaje isti bez obzira da li je spoljanji omota od lakih ili tekih elemenata
obloge.
Kod dobro ventilisanih fasada vazduh struji izmeu zavrne obloge i termoizolacije. Strujanje
uslovljava uzgonska sila koja se javlja kao razlika pritisaka vazduha na usisu i mesta gde
vazduh izlazi iz konstrukcije.
Tokom zimskih dana ventilirajui sloj vazduha ne predstavlja nikakvu dodatnu termiku zatitu
sobzirom da vazduh koji se kree konvekcijom intenzivira odavanje toplote iz cele konstrukcije.
ak se i u standardu (SRPS.U.J5.510) i proraunu termike zatite ne predvia uzimanje u
obzir ventilisanog vazdunog sloja za proraun. Njegova uloga za vreme hladnih zimskih dana
jeste da sprei kondenzaciju koja je izvesna usled velike paronepropusnosti zavrnih slojeva
materijla koji se najee koriste kao zavrna obloga (ALUBond, kamen, staklo, obloge na bazi
metala, drvenih vlakana...).
Kada bi vazduh mirovao, on bi imao neku f-ju termike zatite ali bi kondenzacija bila prevelikavea nego to standard dozvoljava za odreenu klimatsku zonu.
ak i u sluaju velikog smanjenja kondenzacije jakom parnom branom sa toplije strane izolacije
(npr. alu-folijom), broj dana isuenja za tu klimatsku zonu ne bi bio dovoljan da se konstrukcija
isui za vreme predvieno standardom (za vreme toplijih dana kada nema kondenzacije u

konstrukciji), ve bi termoizolacija ula u period godine kada opet dolazi do kondenzacije vlana. To praktino znai da bi tokom cele godine termoizolacija bila vlana to bi uticalo na
smanjenje njenih termikih osobina.
to se pak tie letnjeg perioda, kako imamo veu tempetraturu spolja nego unutra imamo protok
toplote ka unutranjosti prostorije. Ta razlika temperatura je daleko manja nego za vreme
zimskih dana i ne dolazi do bilo kakve kondenzacije.Uloga ventilirajueg sloja vazduha jeste da
smanjuje pregrevanje cele konstrukcije usled zagrevanja spoljanje obloge (naroito materijala
na bazi metala, plastike ili materijala tamnih boja...) koja zraenjem prenosi toplotu na sloj posle
sloja vazduha a to je najee termoizolacija. Zavrna obloga i termoizolacija predaju deo
toplote vazduhu koji struji.
Uteda energije se ovde moe dobiti ne termoizolativnou vazduha nego njegovim
rashlaivanjem konstrukcije.
Na kraju koliku stvarnu termoizolaciju prua vazduh kao sloj u fasadnom elementu?
Kroz sloj vazduha se toplota prenosi preko tri mehanizma,to su:kondukcija,konvekcija i
zraenje,za razliku od drugih slojeva koji se nalaze u jednoj konstrukciji gde je prenos toplote
kondukcijom.
Da bi sloj vazduha predstavljao znaajniju termoizolaciju on mora da miruje.Kada se ogranii
njegovo kretanje,spreava se prenos toplote kovekcijom, sa jedne povrine koja ograniava sloj
vazduha na drugu.
Kada se ogarnii njegovo kretanje (a to uglavnom znai smetanje vazduha u male
zapremine),onda je vazduh dosta dobra termoizolacija.Kada se pak on ostavlja kao sloj u
termoizolaciji fasada, i to u sloju npr 3-10cm, kod njega se u fasadnim elementima javlja
konvekcija a njegova termika svojstva su od 3-14 puta slabija nego svojstva termoizolacije.
Uzmimo npr. jednu konstrukciju koja se sastoji od: 2cm krenog maltera, giter bloka od 19cm,
termoizolacije od 8cm (lambda=0,035), zavrne obloge od pune opeke od 12cm,i spoljnjeg
premaza od 2cm fasadnog maltera.
Koeficijent prolaza toplote koji se dobija za ovakvu konstrukciju je oko k=0.33W/m2K. Ako
ovome svemu dodamo i 5cm vazdunog vertikalnog sloja dobija se kojeficijent prolaza toplote
k= 0.031W/m2K.Vidi se da je porast termikih svojstava za oko 6,5%, to, kada se uzme u obzir
prosena veliina zida za koji se rauna prolaz toplote i razlika temperatura spolja i iznutra ne
predstavlja neki znaajniji pomak. Ovo se odnosi kako na ukupne gubitke graevine,tako i na
proraun grejnih i rashladnih mainskih instalacija nekog objekta.
Znajui da je u nekim oblastima( mehanizmi prenosa toplote i vodene pare,akustika...),
edukacija za vreme studija jako slaba- naroito kod obrazovnog profila ljudi koji bi trebalo da
vode glavnu re u graevunarstvu (arhitrekte i graevinski inenjeri), apelujem na sve kolege

koji piu o oblastima za koje nisu sigurni da imaju adekvatnu podlogu,da se posavetuju makar
sa proizvoaima materijala koji se koriste i igraju znaajnu ulogu u tim oblastima da bi
edukativna vrednost tekstova bila to bolja.
Ovakve tekstove ita dosta ljudi i kada donose neke odluke oslanjaju se ne retko na njih. Ako im
damo pogrene informacije direktno utiemo kako na investicione tako i na eksploatacione
trokove njihobvog objekta, higijenske aspekte, a to je moda i najvanije na svest mlaih
generacija ljudi iz struke koji ue od iskusnijih, a kasnije e biti nadzorni organi,odgovorni
projektanti ili voe projekata, ije bi odluke trebale da donesu utedu u koliini novca koje e
investitor morati da izdvoji za dobar i adekvatan materijal, utedu novca za energiju i odravanja
graevine za vreme njene eksploatacije. Njihove odluke i opaanje eventualnih greaka bi
takoe trebalo direktno da utiu i na komfor ljudi koji borave u odreenoj graevini.
(OVAJ SLJEDECI DIO JE MALO UGRUBO OPISAN, NISAM SVE CITAO AL SE VECINA
PONAVLJA )
Kvalitetna izrada fasade moe pridonijeti energetske utede do 50%
Termo toplinska fasada kao izolacija energije je jedna od najvanijih eksterijernih elemenata za
kue, poslovne objekte i stambene zgrade te je stoga pravilno planiranje i izrada fasade za
objekte od velikog znaenja.
Energetska efikasnost objekta je stavka kojoj danas pridajemo jako puno vanosti. Takozvane
Demit fasade su jedan od osnovnih elemenata termo toplinske zatite objekta, to samo po sebi
govori o vanosti odabira kvalitetnog fasadnog sustava.
Ugradnja izolacijskih materijala omoguava zadravanje topline u unutranjosti objekta to
omoguava ugodne stambene uvjete i smanjuje trokove klimatizacije objekta (grijanje zimi,
hlaenje ljeti). Postoje vie vrsta izrade fasada meutim stiropor smanjuje trokove gradnje,
zbog male teine i neznatno optereuje sam objekt. U odnosu na druge toplinsko izolacijske
sisteme, stiropor fasade su jedan od trokovno prihvatljivijih tipova toplinske zatite objekta.
Fasade na kuama, poslovnim objektima i stambenim zgradama te njihovo cijelo proelje...
je prvo to uoimo kod neke graevine. Njen izgled, boje fasade, vrste materijala od kojeg je
izraena, nain na kojem su fasaderski radovi oblikovana te uklapanje i prilagodba okolini. Sve
to utjee na na prvi dojam o objektu, bilo da su to poslovni objekti, stambene zgrade, privatne
kue ili vikendice. Fasada je vie nego samo ljuska zgrade. Ona mora ispuniti estetskim
zahtjevima ali u isto vrijeme pruiti inteligentni sustavi kao to su termo izolacijski fasadni
sustavi koji nude irok raspon tehnologija i materijala. Kada govorimo o stiroporu, govorimo o
proizvodu koji se zove EPS (Ekspandirani Polistiren). EPS je izolacijski materijal koji se koristi
kako za toplinsku tako i za zvunu izolaciju.
Preduvjet za uspjeno okonanje izrade Fasade je individualno planiranje, pravilan izbor
fasadnih proizvoda i kranja ugradnja. Na objektu moraju biti zavreni svi krovopokrivaki i
limarski radovi, ukljuujui okapnice i druge obrube, ljebove kao i odvodne cijevi. Moraju biti
ugraeni prozori i vrata. Izrada fasade je tada brza i osigurava dugi vijek fasade i jeftino
odravanje.

Stiropor Fasade su takoer najprimjereniji tip fasade za sanaciju starijih objekata koji nemaju
toplinske zatite. Kod takvih objekata Stiropor Fasade zatvaraju toplinske mostove koja su
najei uzrok nastajanju zidnih plijesni u boravinim prostorima.
FASADERSKI RADOVI
Vanjska toplinska izolacija i izrada Fasade su najvaniji dio toplinske izolacije objekta jer najvie
utjee na mikroklimatske uvjete boravka u unutarnjim prostorima. Kroz vanjske zidove i otvore
se gubi veliki dio energije za grijanje zimi i hlaenje ljeti. Stoga je
dobratoplinska izolacija preduvjet za ugodne i zdrave uvjete ivljenja.
Poglavito danas, fasaderski radovi su neophodni u smislu ouvanje energije koja je sve skuplja,
a svijet na izmaku nestaice fosilnih energenata. Uteda energije sa stiropor fasadnim
sustavima moe biti i do 60 % u odnosu na neizolirane objekte. Naravno, postoje razliiti naini
primjene i razne podloge. Stiropor fasadni sustavi zahtijevaju poseban pristup pri odabiru
materijala; sve komponente moraju biti meusobno kompatibilne. Za optimalnu funkcionalnost,
zid i stiropor fasadni sustavi moraju se savreno uskladiti.
Pri tome mi koristimo vie vrsta termo toplinkse fasade, razne sustave i tehnike izvoenja.

Fasade s bijelim fasadnim stiroporom.

Dugogodinja primjena, praktina provjera i razvoj
sustava sa sigurnou jame njegovu trajnost i
uinkovitost. Izolacija sastiroporom (EPS) sjedinjuje
izvanrednu izolaciju sa povoljnom nabavom i
jednostavnom obradom. Fasadna stiropor ploa je
posebno izraena u svrhu fasaderskih radova
kao primjenu u fasadnim sustavima.

Fasade s grafitnom fasadnim stiroporom.

U novije vrijeme dolo je do razvoja fasadne
stiropor ploe (sive boje) koja sadri grafit to joj daje do
25% bolja izolacijska svojstva od bijelog fasadnog
stiropora. Posebno je izraena za primjenu u fasadnim
sustavima, male je teine, teko zapaljiva i ne podrava
gorenje.

Fasaderski radovi s kamenom vunom.

Ve vie od stotinu godina koriste se proizvodi
od kamene vune i to iz dobrog razloga: kamena vuna
predstavlja ekoloki prihvatljiv materijal koji nas sigurno
titi od vruine i studeni, dobar je zvuni izolator a
zahvaljujui svojim osobinama pokazuje i vrlo veliku

otpornost na vatru.

Termo toplinska izolacija cokle (Temelj).

Stirodur (XPS) ekstrudirani polistiren je izolacijski
materijal slianstiroporu razliitih boja (ovisno o
proizvoau), a karakterizira ga dobra toplinska izolacija,
neosjetljivost na vlagu i visoku tlanu vrstou. Rjeava
probleme vlane okoline te ak i u vodi.

Ventilirane fasade
Ovakav tip fasade postao je jedan od najvanijih sustava izolacije kua i stanova. Radi se o
fasadi u dva sloja, gdje prvi sloj ini izolacija, a drugi vanjska obloga ispod koje je omogueno
vertikalno strujanje zraka pomou donjeg i gornjeg otvora.
Upravo ti otvori su vani za pravilno strujanje zraka i odvodnju kapilarne vlage sa zidova. Ista se
javlja radi razlike u temperaturi (iznutra-izvana), te se odvodi strujanjem zraka. Ukoliko bi
odvoenje vlage iz bilo kojeg razloga bilo onemogueno, tijekom vremena bi dolo do truljenja
izolacije i vanjske stjene.
Kod izrade ventilirane fasade vano je imati dva kljuna sastojka. Dobro izoliran zid i odmaknutu
vanjsku oblogu. U slobodnom prijevodu, za izolaciju se postavlja klasina kamena vuna ili
stiropor, vanjska obloga odmaknuta je od 30-100 mm od izolacije.
Kod izrade fasade od drveta, vano je upotrijebiti kvalitetniju vrstu drveta koja se nee koritati
radi razlike u vlazi unutranjeg i vanjskog sloja. najee se koristi Sibirski Ari, koji je jedan od
najboljih kompromisa cijene, kvalitete i estetike.
Struktura i tehnologija ventilirane fasade
Usavreno do najsitnijih detalja
Ventilirane fasade (poznate i kao vjetrene fasade i straga ventilirane fasade) spadaju
meu najpopularnije fasadne sustave.
Osim njihove funkcionalne sigurnosti , arhitekti uglavnom cijene dizajnerske mogunosti
koje prua koritenje ventiliranih fasada. Sustav omoguuje razne vrste fasadnih obloga.
Dizajn se na taj nain moe individualno uskladiti s karakteristikama zgrade . Takoer se
mogu lako izvesti kombinacije razliitih materijala
Bitna tehnoloka prednosti ventiliranih fasadnih sustava je u tome to su strukturno
razdvojeni elementi izolacije i elementi za zatitu od vremenskih uvjeta. Ti sustavi su
stoga manje osjetljivi na oteenja od ostalih fasadnih sustava.
Osim toga, zahtjevi zatite od poara, zatite od buke i zatite od udara munje mogu se
provesti jednostavno i kreativno .

Komponente sustava ventiliranih fasada definirane su normom DIN 18516-1 Obloge vanjskih
zidova , ventilirane na stranjem dijelu , 1. dio: Zahtjevi, naela ispitivanja .
Vanjske zidne obloge
Za obloge ventiliranih fasada na raspolaganju je iroki spektar raznovrsnih materijala. Trajnost,
otpornost na svjetlo i otpornost na smrzavanje osnovni su uvjeti za zadovoljavanje sve veih
zahtjeva dugovjenosti fasada. Prokuani i testirani materijali su HPL i vlaknima ojaane
kompozitne ploe, ploe iz vlaknima ojaanog cementa, keramika i keramiki kamen, bakar,
titan-cink, aluminij kompozitni paneli , aluminijske ploe i cigle . Nadalje, mogu se koristiti
sustavi ovjesa za individualne zahtjeve za obloge iz buke, stakla, prirodnog kamena, keramike
ili metala .
Stranji ventilirani prostor
Izolacijske komponente ( toplinska izolacija , protupoarna zatita ) i vanjska obloga ( zatita od
vremenskih uvjeta) u sustavu ventiliranih fasada su strukturalno razdvojene. Ventilirani prostor
izmeu komponenti regulira vlanost unutar graevinskih konstrukcija : vlaga iz graevinskih
elemenata i vlaga koja nastaje kod koritenja prostora pouzdano uklanja se putem ventiliranom
prostoru. Vlani vanjski zidovi osue se u najkraem moguem vremenu. Time se takoer
osigurava optimalna klima i osjeaj ugodnosti u prostorijama graevine .
Izolacija
Dvoslojni sustav ventilirane fasade konstruktivno razdvaja funkciju zatite od vremenskih uvjeta
od funkcije toplinske izolacije. Kod ventiliranih fasada za bilo koje zgrade visine i namjene
obino se koriste mineralni izolacijski materijali skupine toplinske provodljivosti 032 ili 035.
Zahtjevi Tehnikog propisa o racionalnoj uporabi energije i toplinskoj zatiti u zgradama lako se
ispunjavaju, jer ovaj sustav omoguuje instalaciju bilo koje potrebne debljine izolacijskog
materijala . Naknadno poveanje debljine izolacije mogue je pod odreenim okolnostima.
Podkonstrukcija
Podkonstrukcija je statina veza izmeu strukture vanjskog zida i obloge proelja . Aluminij i
drvo, ili njihova kombinacija, potencijalni su materijali za nosee konstrukcije. Podkonstrukcije
od aluminija koriste se u veini sluajeva . Aluminijske konstrukcije mogu se podesiti u tri smjera
i veu se na nosivi vanjski zid bez dodatnih unutarnjih naprezanja. Neravnine i kvrge na
zidovima mogu se ispraviti uz savreno vodoravno i okomito poravnanje. Aluminijske
podkonstrukcije takoer se mogu uinkovito integrirati u sustav zatite od udara munje, pa ak i
ako fasadna obloga nije vodljiva .

Svojstva ventiliranih fasada

Sustav s viestrukim zatitnim funkcijama
Uinkovitost, visoko razvijena tehnologije i veliki raspon mogunosti oblikovanja
obiljeja su ventiliranih fasade. Zatitne funkcije ventilirane fasade su impresivne. Svaka
fasada moe biti individualno dizajnirana za svoje potrebe.
Toplinska izolacija

Sustav ventiliranih fasada moe biti dizajniran za razne zahtjeve za utedom energije, s
toplinskom izolacijom bilo koje eljene debljine. To ini moguim postizanje U-vrijednosti koje su
obino karakteristika niskoenergetskih i pasivnih kua, a i nadmaiti pragove predstavljene u
najnovijim propisima za utedu energije. U pogledu zahtjeva utede energije, izolacija postie
najbolje mogue vrijednosti akumulacije topline, a to kompenzira visoke ljetne temperature.
Zatita od kie

Fasada je strukturna komponenta najvie podlona oteenjima. Zbog stalne izloenosti

klimatskim uvjetima, pojavljuju se oteenja tijekom vremena. Prema DIN 4108-3, ventilirane
fasade pripadaju klasi III i otporne su na direktni udar kie. Vlaga je brzo uklonjena kroz
ventilirani prostor izmeu izolacijskog materijala i obloge (zatita od vremenskih uvjeta). Zatita
od kie ventilirane fasade funkcionira na dvije razine: zrani prostor ima funkcioniju izjednaenja
tlaka, to osigurava da se, u najgorem sluaju, kia odvodi preko lea obloge, titei toplinsku
izolaciju od vlage. Dakle, mogue je izgraditi stranje ventilirane fasade sa otvorenim,
vodoravnim fugama, bez smanjenja zatite od kie.

Zatita od vlage i kondenzacije

Zbog strukture ventilirane fasada, otpor difuziji vodene pare smanjuje se iznutra prema van.
Vlaga koja nastaje tijekom koritenja objekta ili vlaga akumulirana u zidovima tijekom gradnje,
kanalizira se prema ventiliranom prostoru i pridonosi zdravijoj i ugodnijoj klimi u prostorijama.
Protupoarna zatita

Zbog slobodnog odabira komponenti sustava ventilirane fasade, zahtjevi zatite od poara
kategorija nezapaljive ili teko zapaljive mogu biti ispunjeni u skladu sa propisima.
Zatita od buke

Ventilirane fasade mogu pozitivno utjecati na svojstva zvune izolacije vanjskog zida. Ovisno o
debljini izolacije, dimenzije obloge i postotak otvorenih fuga, indeks smanjenja buke moe se
poveati do 14 dB.
Zatita od udara munje
U posljednjih nekoliko godina, zahtjevi zatite IT sustava u zgradama postali su sve vaniji. To je
povezano s dodatnim trokovima, a to moe znaajno smanjiti kod ventiliranih fasada.
Aluminijska podkonstrukcija moe zamijeniti gromobranske vodie, dok elektromagnetski tit
moe biti stvoren tijekom gradnje. Ako se investitor odlui za elektro-vodljivu fasadnu oblogu,
osigurana je vrlo uinkovita zatita od munje i za zgradu i za elektroniku unutar zgrade, koja je
vrlo uinkovita u smislu montae i odravanja.

SLIKE:

ventilirana..

LINKOVI KOJE JOS MOZETE POGLEDATI:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_izolacija
http://www.halkic-gradnja.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=49&Itemid=56