Vodoprivredna Osnova Republike Srbije

REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE
VODOPRIVREDNA
OSNOVA
REPUBLIKE
SRBIJE
INSTITUT ZA VODOPRIVREDU JAROSLAV ÊRNI

BEOGRAD, JUNI 2001. GODINE
Vodoprivredna osnova Republike Srbije
Sadràj
SADR@AJ
UVODNE NAPOMENE .....................................................................................................1
I CIQEVI, POLAZI[TA I PODLOGE ...................................................................3
1. CIQEVI I POLAZI[TA ........................................................................................5
1.1. Karakter dokumenta i ciqevi Vodoprivredne osnove .................................5
1.2. Polazi{ta za izradu Vodoprivredne osnove .................................................6
2. PRIRODNI ÎNIOCI...........................................................................................14
2.1. Klimatske karakteristike ..............................................................................14
2.2. Reìm povr{inskih voda ...............................................................................20
2.3. Reìm podzemnih voda.....................................................................................29
2.4. Bilans voda .......................................................................................................53
2.5. Ostali prirodni ~inioci..............................................................................56
3. DRU[TVENI ÎNIOCI........................................................................................71
3.1. Stanovni{tvo i naseqa ..................................................................................71
3.2. Privredni ~inioci.........................................................................................73
II POSTOJE]E STAWE VODOPRIVREDE ..............................................................81
1. KORI[]EWE VODA ................................................................................................83
1.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva.......................................................................83
1.2. Snabdevawe industrije vodom.........................................................................99
1.3. Navodwavawe...................................................................................................102
1.4. Hidroenergetika .............................................................................................105
1.5. Plovidba..........................................................................................................108
1.6. Ribarstvo.........................................................................................................117
1.7. Rekreacija, turizam, le~ewe .........................................................................122
2. ZA[TITA VODA .....................................................................................................126
2.1. Kriterijumi i osnove kontrole kvaliteta
povr{inskih i otpadnih voda.....................................................................126
2.2. Kriterijumi kontrole emisije .....................................................................128
2.3. Izvori zaga|ivawa .........................................................................................129
2.4. Stawe kvaliteta povr{inskih voda ............................................................136
2.5. Postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda .............................................144
3. ZA[TITA OD VODA................................................................................................146
3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava ....................................................146
3.2. Erozija, bujice i re~ni nanos......................................................................161
3.3. Odvodwavawe...................................................................................................171
3.4. Kanalisawe naseqa i industrije.................................................................182
4. KOMPLEKSNI VODOPRIVREDNI SISTEMI.............................................188
4.1. Tendencije razvoja ..........................................................................................188
4.2. Akumulacije .....................................................................................................190
4.3. Kompleksni regionalni sistemi ................................................................192
Sadràj
III BUDU]E STAWE VODOPRIVREDE ................................................................... 199

1. KORI[]EWE VODA.............................................................................................. 201
1.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva .................................................................... 201
1.2. Snabdevawe vodom industrije ...................................................................... 218
1.3. Navodwavawe .................................................................................................. 221
1.4. Hidroenergetika............................................................................................. 229
1.5. Plovidba ......................................................................................................... 234
1.6. Ribarstvo......................................................................................................... 242
1.7. Rekreacija, turizam, le~ewe......................................................................... 245
1.8. Za{tita ìvotne sredine, prirodnih i kulturnih dobara ..................... 247
2. ZA[TITA VODA ...................................................................................................... 250
2.1. Pristup re{avawu za{tite voda ................................................................. 250
2.2. Elementi re{ewa za{tite voda ................................................................... 260
3. ZA[TITA OD VODA .............................................................................................. 265
3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava.................................................... 265
3.2. Erozija, bujice i re~ni nanos ..................................................................... 270
3.3. Odvodwavawe .................................................................................................. 280
3.4. Kanalisawe naseqa i industrije ................................................................ 289
4. INTEGRALNI, KOMPLEKSNI I JEDINSTVENI
VODOPRIVREDNI SISTEM SRBIJE............................................................... 292
4.1. Akumulacije..................................................................................................... 293
4.2. Kompleksni i jedinstveni sistem vodosnabdevawa ................................. 297
4.3. Kompleksni i jedinstveni sistem vodotoka.............................................. 305
5. VODNI RE@IM....................................................................................................... 317
6. PRATE]I SISTEMI ............................................................................................ 320
6.1. Monitoring .................................................................................................... 320
6.2. Vodoprivredni informacioni sistem Srbije.......................................... 324
6.3. Upravqawe sistemima ................................................................................... 328
7. OSTALI ASPEKTI VODOPRIVREDE............................................................... 331
IV SMERNICE RAZVOJA VODOPRIVREDE......................................................... 333
1. REGULATIVA ............................................................................................................ 335
2. INSTITUCIONALNA ORGANIZOVANOST .................................................. 343
3. FINANSIRAWE..................................................................................................... 346
4. ME\UNARODNI I ME\UREPUBLI^KI
VODOPRIVREDNI ASPEKTI ............................................................................ 352
5. NAU^NOISTRA@IVA^KI RAD.......................................................................... 366
PRILOG I: UÊSNICI U IZRADI
VODOPRIVREDNE OSNOVE
II
Vodoprivredna osnova Republika Srbije
UVODNE NAPOMENE
Novelacija Nacrta Vodoprivredne osnove Republike Srbije (VOS) radi se prema
Zakonu o vodama Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 46/91), a prema usvojenom Programu radova (Fond za vode, br. 1181/2 iz 1992. god.).
Shodno ~lanu 9 navedenog zakona: Vodoprivredna osnova je dugoro~ni plan za
odràvawe i razvoj vodnog reìma na teritoriji Republike Srbije na jednom ili vi{e
vodnih podru~ja ili delu vodnog podru~ja.
Vodoprivredna osnova sadrì naro~ito: postoje}e stawe vodnog reìma i vodoprivrednih objekata na odre|enom podru~ju, uslove za odràvawe i razvoj vodnog reìma
kojima se obezbe|uju najpovoqnija i najsvrsishodnija tehni~ka, ekonomska i ekolo{ka
re{ewa za jedinstveno upravqawe vodama, za{titu od {tetnog dejstva voda, za{titu voda
i kori{}ewe voda.
Po isteku vremena od 10 godina od dana dono{ewa vodoprivredne osnove preispita}e se re{ewa utvr|ena vodoprivrednom osnovom.
Vodoprivredna osnova vodnog podru~ja i dela vodnog podru~ja mora biti u skladu
sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije.
Vodoprivredne osnove iz stava 1. ovog ~lana, prostorni i urbanisti~ki planovi
moraju biti me|usobno uskla|eni.
Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije (na osnovu ~lana 10 pomenutog zakona)
donosi Vlada, a priprema ministarstvo nadle`no za poslove vodoprivrede.
Do sada nije ra|ena nijedna Vodoprivredna osnova po jedinstvenoj metodologiji i
za celo podru~je Republike Srbije.
Ura|eni Nacrt Vodoprivredne osnove SR Srbije iz 1987. godine bazirao se na vodoprivrednim osnovama pojedinih delova Srbije izra|enim prema posebnim Zakonima o
vodama (Sl. glasnik SAPV, br. 21/81, SAPK, br. 30/76 i SRS br. 33/75).
Naravno, navedena dokumentacija je bila neuskla|ena kako metodolo{ki tako i
vremenski i prostorno. Ovo je iziskivalo potrebu dopune podloga i preispitivawa
datih re{ewa sa stanovi{ta obezbe|ewa najpovoqnijih i najcelishodnijih tehni~kih,
ekonomskih i ekolo{kih re{ewa za jedinstveno upravqawe vodama, za{titu od {tetnog
dejstva voda, za{titu voda i kori{}ewe voda.
Pri izradi ove Vodoprivredne osnove imalo se u vidu da }e se raditi vodoprivredne osnove za vodna podru~ja i delove vodnih podru~ja, kao i da }e se raditi ostala
dokumenta predvi|ena pozitivnim Zakonom o vodama i Programi za pojedine grane vodoprivrede.
U 1995. godini izvr{ena je javna diskusija o Radnoj verziji Prostornog plana Republike Srbije koja sadrì i deo o vodoprivredi. U toku javne diskusije o navedenom
Planu date su i zna~ajne sugestije u vezi sa razvojem vodoprivrede.
U martu mesecu iste godine na zahtev Ministarstva za urbanizam, komunalno-stambene delatnosti i gra|evinarstvo, Institut za vodoprivredu uradio je Informaciju o
snabdevawu vodom stanovni{tva Srbije - stawe i neposredni zadaci, koju je navedeno
ministarstvo distribuiralo svim okruzima, op{tinama, vodovodima i nau~no-stru~nim
radnicima koji se bave ovom obla{}u.
Ministarstvo je organizovalo konsultativno-informativni skup sa svim gore navedenim subjektima, gde su u pisanim materijalima i u diskusijama izneta sagledavawa o
sada{wem stawu vodosnabdevawa i o neposrednim aktivnostima u ovoj oblasti gotovo za
sve op{tine na teritoriji Srbije.
Sredinom maja 1995. godine odràno je i savetovawe Ure|ewe vodnih tokova i
za{tita od poplava u organizaciji Jugoslovenskog dru{tva za odvodwavawe i navodwavawe, na kome su razmatrane navedene vodoprivredne oblasti i date veoma zna~ajne
sugestije za unapre|ewe predmetnih aktivnosti.
Tako|e treba ista}i i niz nau~no-stru~nih skupova koji su tretirali i pitawa iz
oblasti voda i na kojima su saradnici na izradi Vodoprivredne osnove Srbije iznosili svoje analize i sinteze. Tokom ovih aktivnosti ~iweni su dragoceni pomaci ka
boqem upoznavawu voda i razvoju reìma voda, kao i sagledavawu interakcije iste sa
wenim okruèwem.
Brojne organizacije, institucije i pojedinci stavqaju}i na uvid obra|iva~ima
svoju dokumentaciju i neposrednim u~e{}em omogu}ili su prezentirawe Vodoprivredne
osnove Srbije u datom obliku.
Saradnici Gra|evinskog fakulteta iz Beograda, kao revidenti kod izrade Vodoprivredne osnove Srbije, svojim sugestijama i neposrednom pomo}i obra|iva~ima pruìli su izvanredan doprinos izradi predmetne dokumentacije.
Vodoprivredna osnova Srbije koja se daje u ovom dokumentu ura|ena je u svemu
prema postoje}oj zakonskoj regulativi.
U ciqu {to kvalitetnije izrade radne verzije VOS-a obra|iva~ je u okviru finalizacije dokumenta organizovao interne preglede (recenzije) pojedinih delova VOS-a.
Na ovim skupovima, pored recenzenata (12 recenzenata), prisustvovali su obra|iva~i
poglavqa iz predmetnog dela, saradnici na izradi VOS-a, kao i drugi stru~waci. Usvojene pismene primedbe recenzenata, kao i usmeno izloène na nazna~enim skupovima
unete su u radnu verziju Vodoprivredne osnove Republike Srbije.
Revident je tako|e tokom izrade u okviru finalizacije VOS-a dostavqao odre|ene
primedbe i sugestije u ciqu poboq{awa predmetnog dokumenta.
Kona~no uobli~ewe radne verzije Vodoprivredne osnove Republike Srbije
izvr{io je Redakcioni odbor.
Posle izrade radne verzije VOS-a izvr{eno je kona~no uskla|ivawe stavova Obra|iva~a i Revidenta (Aneks I), a nakon toga i uskla|ivawe stavova Obra|iva~a i sugestija koje su na navedenu dokumentaciju dala Javna vodoprivredna preduze}a (Aneks II).
U ovim uskla|ivawima u~estvovali su, pored Obra|iva~a, predstavnici Fonda za
vode, predstavnik Ministarstva za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu, predstavnik Revidenta, kao i predstavnici Javnih vodoprivrednih preduze}a.
Sintezu radne verzije Vodoprivredne osnove Republike Srbije i navedenih Aneksa, kao i kona~no uobli~ewe Nacrta VOS-a, izvr{io je Redakcioni odbor.
Stru~na rasprava se oficijelno vodila na ~etiri nivoa: po op{tinama, okruzima,
grupama okruga i Republici kao celini. Osim toga, pojedine stru~ne i nau~ne institucije, organizacije, kao i pojedinci, dali su svoj doprinos {to uspe{nijoj izradi
predmetnog dokumenta.
Radna grupa Ministarstva za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu formirana
u ciqu pra}ewa stru~ne rasprave i pripremu zavr{nog dokumenta prikupila je i sistematizovala prispele primedbe (ukupno 70 mi{qewa, odnosno 1316 pojedina~nih
primedbi, predloga, sugestija i stavova).
Posle razmatrawa prispelih primedbi, predloga, sugestija i stavova Radna grupa
je sa~inila Izve{taj o obavqenoj stru~noj raspravi o Nacrtu Vodoprivredne osnove Republike Srbije, na osnovu koga je sa~iwen Aneks 1 Nacrta Vodoprivredne osnove Republike Srbije (februar 1997. god.).
Predmetni dokument predstavqa sintezu Nacrta Vodoprivredne osnove Republike
Srbije (maj 1996.) i Aneksa 1 Nacrta Vodoprivredne osnove Republike Srbije (februar
1997.).
DEO I
CIQEVI, POLAZI[TA I PODLOGE
1. CIQEVI I POLAZI[TA ................................................................................5

1.1. Karakter dokumenta i ciqevi Vodoprivredne osnove ...........................5
1.2. Polazi{ta za izradu Vodoprivredne osnove...........................................6
2. PRIRODNI ÎNIOCI .................................................................................. 14
2.1. Klimatske karakteristike ...................................................................... 14
2.2. Reìm povr{inskih voda ....................................................................... 19
2.3. Reìm podzemnih voda ............................................................................ 29
2.4. Bilans voda .............................................................................................. 53
2.5. Ostali prirodni ~inioci...................................................................... 56
3. DRU[TVENI ÎNIOCI................................................................................ 71
3.1. Stanovni{tvo i naseqa .......................................................................... 71
3.2. Privredni ~inioci ................................................................................ 73
1. CIQEVI I POLAZI[TA
1.1. KARAKTER DOKUMENTA I CIQEVI VODOPRIVREDNE OSNOVE
Vodoprivredna osnova Republike Srbije (VOS) je bazni dokument kojim se utvr|uje
osnovna strategija kori{}ewa voda, za{tite voda i za{tite od voda na teritoriji Republike Srbije.
Osnovni strate{ki ciq Vodoprivredne osnove je definisan Zakonom o vodama:
Odràvawe i razvoj vodnog reìma kojim se obezbe|uju najpovoqnija i najcelishodnija tehni~ka, finansijska i ekolo{ka re{ewa za jedinstveno upravqawe vodama, za{titu od {tetnog dejstva voda, za{titu voda i kori{}ewe voda.
Vodoprivredna osnova Srbije ima zadatak da obezbedi ostvarivawe navedenog osnovnog strate{kog ciqa, vode}i ra~una o ~esto opre~nim interesima pojedinih vodoprivrednih oblasti i grana i u velikoj meri suprotstavqenim zahtevima ostalih korisnika prostora.
Imaju}i u vidu prirodne karakteristike podru~ja Srbije, prostorni i vremenski
razme{taj resursa voda i wihovih korisnika, kao i me|usobnu interakciju kori{}ewa voda,
za{tite voda i za{tite od voda, vodama na ~itavoj teritoriji Srbije mora se gazdovati integralno, jedinstveno, kompleksno i racionalno, sa gledi{ta svih navedenih aspekata, a u
sklopu integralnog ure|ewa, kori{}ewa i za{tite svih resursa i potencijala na prostoru
Srbije (i {ire).
Zato se ne mogu postavqati strate{ki ciqevi za pojedine vodoprivredne oblasti
ili grane, ve} svi ostali ciqevi moraju biti podre|eni navedenom osnovnom strate{kom
ciqu i predstavqati wegov integralni deo, kako do izraàja ne bi mogli do}i parcijalni
interesi, kako unutar vodoprivrede, tako i van we.
Kao delovi osnovnog strate{kog ciqa sistematizovani su slede}i ciqevi:

definisawe i realizacija dugoro~nog plana za odràvawe i razvoj vodnog reìma na teritoriji Republike Srbije, i unapre|ewe svih vidova racionalnog i integralnog kori{}ewa voda, na osnovu poboq{awa svih komponenata vodnog reìma (raspodela po
prostoru i vremenu, koli~ina, kvalitet), a {to bi se ostvarivalo u okviru integralnog
kompleksnog i jedinstvenog sistema kori{}ewa voda, za{tite voda i za{tite od voda,
utvr|ivawe raspoloìvih vodnih potencijala na teritoriji Republike Srbije i uslova
za integralno kompleksno jedinstveno i racionalno upravqawe vodama, uzimaju}i u obzir konturna ograni~ewa i spre~avaju}i da se parcijalnim interesima i/ili jednonamenskim re{ewima ugroze ova opredeqewa,
sagledavawe vodnih resursa kao ~inilaca integralnog kompleksnog i jedinstvenog razvoja dru{tva u celini i utvr|ivawe mera kojima se razli~iti interesi u oblasti voda, i
suprotstavqeni interesi sa drugim dru{tvenim ~iniocima, racionalno razre{avaju i
me|usobno uskla|uju, ~ime se unapre|uje razvoj dru{tva u celini,
definisawe vodoprivrednog razvoja i mogu}nosti vodoprivrede kao podsticajnog, ili
ograni~avaju}eg faktora u okviru drugih komponenata razvoja Republike, kako bi se
omogu}ilo da vodoprivreda uskla|eno prati privredni, dru{tveni i urbani infrastrukturni razvoj Srbije,
integralno kompleksno racionalno i jedinstveno kori{}ewe vodnih resursa na teritoriji Republike Srbije u svim sferama, kako za vodosnabdevawe stanovni{tva, tako i
za podmirewe potreba ostalih korisnika voda, odnosno odre|ivawe optimalne konfiguracije i parametara budu}ih sistema za integralno kori{}ewe, ure|ewe i za{titu voda
odre|enih prostora i teritorije Srbije u celini,
osigurawe za{tite i unapre|ewe kvaliteta voda do nivoa nesmetanog kori{}ewa voda za
predvi|ene namene, kao i za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine uop{te i poboq{awe
kvaliteta ìvqewa qudi, a sve u kompleksu integralnog kori{}ewa voda, za{tite voda
i za{tite od voda,
o~uvawe i unapre|ewe za{tite od poplava, erozija i bujica, kao i drugih vidova {tetnog
dejstva voda, pri ~emu se i drugi sistemi (urbani, privredni, infrastrukturni itd.)
upu}uju kako da usmere svoj razvoj da bi se za{titili od {tetnog dejstva voda, a sve u
kompleksu jedinstvenog ure|ewa reìma voda i pove}avawa stepena obezbe|enosti
za{tite od voda do racionalnog nivoa,
unapre|ewe svih delatnosti na vodama i oko wih, kako bi se uspe{no mogli realizovati
drugi ciqevi u oblasti vodoprivrede,
za{tita i ure|ewe slivova sa gledi{ta razvoja vodoprivrednih sistema i razvoja drugih
privrednih grana, posebno {umarstva, putem za{tite i revitalizacije ugroènih
ekosistema, antierozionog gazdovawa {umama, unapre|ewa estetskih vrednosti, o~uvawa
i unapre|ewa arheolo{kih, istorijskih, biolo{kih, geolo{kih i drugih prirodnih i
~ovekom stvorenih resursa i vrednosti,
unapre|ewe saradwe sa susednim zemqama u domenu voda u svim oblastima vodoprivrede
(za{tita kvaliteta voda, raspodela koli~ina voda, za{tita od voda i leda, itd.),
utvr|ivawe optimalnih okvira izrade vodoprivrednih osnova vodnih podru~ja i slivova, Akcionih planova pojedinih vodoprivrednih grupacija i grana, kao i drugih planskih dokumenata vezanih za vode i oko wih i
usmeravawe nau~nih, istraìva~kih, studijskih i osmatra~kih aktivnosti, kao i projektantskih i izvo|a~kih delatnosti iz oblasti upravqawa vodnim resursima u ciqu racionalnog napretka dru{tva u celini.
1.2. POLAZI[TA ZA IZRADU VODOPRIVREDNE OSNOVE
Razvoj vodoprivrede Srbije

Dosada{wi razvoj vodoprivrede u Srbiji bio je uslovqen potrebama i mogu}nostima
prethodnih generacija.
Najzna~ajniji radovi u pro{losti izvo|eni su u oblasti za{tite od poplava na
ravni~arskim terenima i re~nim dolinama, sa ciqem da se onemogu}e ~esta plavqewa i da
se ove povr{ine prevedu u visokoproduktivna poqoprivredna zemqi{ta.
Kori{}ewe ve}ih reka za plovidbu bilo je posebno zna~ajno, zbog skromnog obima
putne mreè i malih brzina na woj.
Vode koje su se koristile za snabdevawe stanovni{tva bile su relativno dobrog kvaliteta i locirane u neposrednoj blizini ne tako velikih naseqa i pojedina~nih korisnika
(I faza razvoja). Zaga|ewe koje se produkovalo i ispu{talo u vodotoke imalo je lokalni
karakter, tako da su vodotoci mogli da ga prihvate i oporave se na relativno malom rastojawu od mesta upu{tawa.
Razvoj urbanizacije, kao i porast industrijske i poqoprivredne proizvodwe, zahtevali su sve ve}e koli~ine voda odre|enog kvaliteta, koje se nisu mogle na}i neposredno uz
korisnike. U oblasti vodosnabdevawa stanovni{tva ovo se manifestovalo izgradwom centralnih vodovodnih sistema naseqa, a sli~no je i kod drugih vidova kori{}ewa voda. Pri
tome se zahva}ena voda, naravno, ne vra}a u vodotok u kvalitetnom stawu u kakvom se zahvata
na izvori{tu.
Naprotiv, vode u vodotocima sve vi{e sluè kao transportno sredstvo i medijum u
koji se odlaù otpadne materije. Na ovaj na~in se sve ve}i broj vodotoka na sve ve}em prostoru pretvara u objekte u kojima je stawe vode nezadovoqavaju}e, pri ~emu te vode postaju
opasne po zdravqe qudi i ìvog sveta u wima i oko wih.
Razvoj ove komunalne faze vodosnabdevawa i dispozicije otpadnih voda (II faza razvoja), koja je i danas u velikoj meri prisutna, sve o{trije se sukobqava sa daqom ekspanzijom potreba u kvalitetnim vodama, pri ~emu pitawe kvaliteta i kori{}ewa re~nih voda
poprima nacionalni i globalni karakter.
Ovome treba pridodati i veliku zavisnost od karakteristika voda koje doti~u na
na{u teritoriju, odnosno zavisnost od razvoja uzvodnih korisnika i zaga|iva~a voda i mera
koje oni preduzimaju u domenu za{tite voda, racionalnog kori{}ewa voda i za{tite od
voda. Ovo je od posebnog zna~aja za prostore severno od Save i Dunava, po{to su tranzitne
sredwe vode deset puta ve}e od doma}ih, a eksploatabilne (male) tranzitne vode dvadeset
pet puta ve}e od doma}ih, pa se kao imperativ name}e saradwa sa susednim zemqama.
Stawe je u odre|enoj meri druga~ije na prostoru ju`no od Save i Dunava, gde je dominantan uticaj doma}ih voda. Naravno, ova podela je uslovna po{to }e u budu}nosti
verovatno biti racionalna intenzivna razmena voda izme|u ovih prostora.
Integralni kompleksni jedinstveni vodoprivredni sistem Srbije

U sada{woj fazi razvoja (III faza), a posebno u perspektivi, kao posledica prirodnih karakteristika, prostornog razme{taja resursa voda i korisnika voda, kao i me|usobne
interakcije razli~itih vidova kori{}ewa voda, za{tite voda i za{tite od voda, name}e se
neophodnost formirawa integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema
Srbije.
Bez ovakvog pristupa, racionalnost i mogu}nost zadovoqewa potreba u vodi, za{tite
voda i za{tite od voda veoma je oteàna, odnosno gotovo je nemogu}e zatvarawe vodoprivrednog bilansa za pojedina podru~ja Republike u dugoro~nom periodu.
Pored toga, o~uvawe i unapre|ewe kvaliteta voda se ne moè ostvariti i ekonomski
stabilno funkcionisati samo na osnovu tehnolo{kih mera iz oblasti za{tite voda, ve} se
ovo moè racionalno posti}i samo u sklopu integralnog kompleksnog jedinstvenog sistema
kori{}ewa voda, za{tite voda i za{tite od voda, uz optimalno zahvatawe voda za pojedine
korisnike, dobro tehnolo{ko kori{}ewe, recirkulaciju, kao i racionalne mere u
tehnolo{kom proizvodnom procesu, uz {to mawu emisiju opasnih i {tetnih materija u
kori{}ene vode i smawewe otpadnih i nepoèqnih materija uop{te.
Za{tita od voda i nanosa tako|e mora biti u sklopu jedinstvenog sistema na teritoriji Srbije, a pove}awe stepena obezbe|enosti zbog pove}awa vrednosti dobara koja se
brane uslovqava da se odbrana, pored izgradwe odgovaraju}ih objekata, mora vr{iti u kompleksu sa kori{}ewem voda i za{titom od voda, {to je i do sada bio slu~aj na nekim
delovima teritorije.
Imaju}i u vidu specifi~nosti potreba pojedinih korisnika voda, uslove wihove
za{tite, stepen rizika po zdravqe pri wihovom kori{}ewu, kao i razli~itost uklapawa u
druge dru{tvene sisteme, integralni kompleksni jedinstveni sistem upravqawa vodama
Srbije uslovno se deli na dva podsistema:
Kompleksni jedinstveni sistem vodosnabdevawa

Kompleksni jedinstveni sistem vodotoka
Polazi{ta iz domena kori{}ewa voda

Sve potencijalno eksploatabilne, obnovqive vode (atmosferske vode, zemqi{na
vlaga, povr{inske i podzemne vode) ~ine jedinstveni vodni ciklus, odnosno jedinstvenu
koherentnu celinu na teritoriji Republike Srbije.
Sporo obnovqive akumulacije podzemnih voda (pre svega u Vojvodini) moraju se koristiti do racionalnog nivoa koji obezbe|uje dugoro~nu eksploataciju bez bitne promene
kvaliteta voda. U budu}nosti }e se razmotriti da se ve{ta~kim prihrawivawem ove akumulacije dovedu u ciklus eksploatabilnih, obnovqivih voda, odnosno da se moè ra~unati sa
zna~ajnijim kori{}ewem ovih voda u daqoj perspektivi.
Vode u vodotocima i podzemne vode, kao deo ukupnih voda, predstavqaju jedinstven
vodoprivredni podsistem i wihove koli~ine i kvalitet moraju biti u skladu sa potrebama
dru{tva i za{titom ìvotne sredine.
Sve vode na na{oj teritoriji moèmo podeliti na doma}e i tranzitne vode.
Raspoloìve doma}e vode izraène preko ukupnih padavina na ~itavoj teritoriji
Srbije mogu se oceniti kao umereno zadovoqavaju}e. Me|utim, eksploatabilne koli~ine
povr{inskih i podzemnih doma}ih voda su veoma skromne i potrebno je uloìti zna~ajne
napore za popravku wihovog reìma, kako bi se u perspektivi zadovoqile potrebe.
Zbog toga se mora ra~unati sa kori{}ewem zna~ajnijih koli~ina tranzitnih voda (i
u centralnim delovima Republike) koje doti~u na teritoriju Srbije, kao i sa doma}im vodama koje odlaze na druge prostore.
Me|utim, pri kori{}ewu tranzitnih voda mora se imati u vidu ~iwenica da se ove
vode po prihva}enim normama moraju tretirati kao me|unarodne vode, ~ije su kori{}ewe,
ure|ewe i za{tita ~esto uslovqeni odgovaraju}im bilateralnim i multilateralnim sporazumima. Tako|e, wihovi reìmi, a posebno kvalitet u malom obimu mogu da zavise od akcija
i mera na na{oj teritoriji. Te ~iwenice moraju se imati u vidu pri planirawu i realizaciji vodoprivrednih re{ewa, i name}u potrebu saradwe sa drugim zemqama u ciqu
dovo|ewa stawa reìma ovih voda u uslove da bi se mogle zadovoqiti budu}e potrebe na
ovim prostorima, za{titio kvalitet voda i za{titili ovi prostori od velikih voda.
Naravno da svi vodotoci prema prirodnim karakteristikama i verovatnim razvojem
na uzvodnim prostorima ne}e biti u istim uslovima. Najpovoqnije uslove u pogledu
kori{}ewa voda i za{tite kvaliteta voda pruà reka Drina, pa ove vode i u tom pogledu
imaju odre|eni prioritet za perspektivno kori{}ewe.
Zbog potrebe visokog obezbe|ewa kvaliteta i koli~ina voda za vodosnabdevawe stanovni{tva, iz ukupnog ciklusa voda izdvojene su vode koje sluè kao izvori{ta vode za
pi}e. Ove vode ~ine, pored regionalnih (ve}ih) izvori{ta, i sva lokalna izvori{ta visokokvalitetnih voda koje se mogu eksploatisati do racionalnog nivoa. Na ovaj na~in se
postiè, pored povoqnijeg kori{}ewa ukupnih koli~ina voda, i vi{i stepen obezbe|enosti korisnika voda. Visokokvalitetne vode su, pored op{te za{tite voda, iz ovih razloga
posebno za{ti}ene.
Na àlost, postoje i javne vode, koje se ne mogu uspe{no koristiti ni za koju namenu
i koje su opasne po ìvi svet. Takve vode se najhitnije moraju prevesti u korisne i bezopasne vode.
Prilikom kori{}ewa voda ne smeju se ugroziti propisani vodni reìmi (kvalitativne i koli~inske komponente), dovesti u opasnost zdravqe qudi, ugroziti ìvotiwski i
biqni svet, prirodne i kulturne vrednosti i dobra (estetske vrednosti voda i okoline, arheolo{ki, istorijski, biolo{ki i geolo{ki resursi, itd.), kao i racionalne potrebe nizvodnih korisnika i zainteresovanih za vode.
Prvenstvo pri kori{}ewu voda ima vodosnabdevawe stanovni{tva; me|utim, pri
tome se ne sme ugroziti ìvotna sredina, niti egzistencijalne potrebe qudi.
Kod kori{}ewa povr{inskih voda za prostornu i vremensku preraspodelu voda
neophodna je izgradwa odgovaraju}ih akumulacija i regionalnih sistema dopremawa vode, a
sve u racionalnom odnosu sa kompleksnim sistemom za{tite i kori{}ewa re~nih voda. Visokokvalitetne vode bi se koristile prvenstveno za vodosnabdevawe stanovni{tva, a vode
ne{to nièg kvaliteta treba koristiti za druge namene (snabdevawe industrije, navodwavawe, ribarstvo itd).
Pri ovome je potrebno u vodovodne sisteme ukqu~iti sva lokalna izvori{ta ~ije
vode zadovoqavaju potrebne standarde vode za pi}e.
Pri ovakvim re{ewima treba posti}i stepen obezbe|enosti vodosnabdevenosti od
najmawe 95%-97% (zavisno od zna~aja sistema), uz smawewe rizika prekida vodosnabdevawa
u ekscesnim i vanrednim uslovima.
Sve ove resurse voda, kao jedinstvenu celinu, potrebno je racionalno i optimalno
koristiti defini{u}i uloge pojedinih objekata sistema u okviru celine (bazna izvori{ta,
izvori{ta za pokrivawa vrhova dijagrama potro{we, itd.).
Podzemne vode su skoro jedini izvor visokokvalitetnih voda u severnom delu Republike. Posebno su zna~ajne aluvijalne izdani pored ve}ih reka (Sava, Dunav, Drina, Morava), pa se na wima predvi|aju izvori{ta regionalnog zna~aja. Podzemne vode odgovaraju}eg
kvaliteta potrebno je na savremen i racionalan na~in za{tititi i iskoristiti za vodosnabdevawe stanovni{tva. Ostale podzemne vode, ukoliko wihova eksploatacija ne ugroàva
prirodnu sredinu, mogu se koristiti za potrebe industrije, navodwavawa i u druge svrhe.
Kod snabdevawa industrije (privrede) vodom (izuzev prehrambene industrije i
sli~nih) koristi se, po pravilu, voda iz reka i kanalskih sistema, uz zahvatawe racionalnih koli~ina i kori{}ewe recirkulacije.
Integralnim i kompleksnim merama neophodno je obezbediti dovoqne koli~ine voda
za potrebe industrije, pri ~emu se ne smeju ugroziti propisani reìmi u vodotocima, {to
se obezbe|uje dovo|ewem voda iz susednih slivova, ~eonim akumulacijama, racionalnim zah-
vatawem koli~ina voda, tehni~ko-tehnolo{kim merama u procesima proizvodwe - ukqu~uju}i i recirkulaciju, pre~i{}avawem otpadnih voda, i drugo, {to sve upu}uje na potrebu
kompleksnog jedinstvenog upravqawa reìmom voda vodotoka.
Vode koje sluè za navodwavawe zemqi{ta moraju biti odgovaraju}eg kvaliteta.
Prednost kod navodwavawa imaju zemqi{ta povoqnijih klasa pogodnosti za navodwavawe,
uz uvaàvawe socijalnih i ekolo{kih ~inilaca. U zavisnosti od karakteristika zemqi{ta
i reìma podzemnih voda, navodwavawe, po pravilu, treba da je u sprezi sa odvodwavawem i
op{tim ure|ewem meliorativnog podru~ja.
Posebnu pa`wu treba pokloniti revitalizaciji i boqem kori{}ewu postoje}ih sistema za navodwavawe.
Potrebno je otkloniti zaostajawe Srbije u ovoj oblasti u odnosu na sve susedne
zemqe, s obzirom na to da raspolaèmo velikim prirodnim potencijalima u ovoj oblasti
(voda, zemqi{te, temperatura, svetlost, itd.).
Budu}i sistemi moraju se planirati i koristiti u kompleksu integralnih vodoprivrednih re{ewa.
Pri ovome treba obuhvatiti kako za{titu od spoqnih voda (za{tita od poplave), unutra{wih voda (odvodwavawe), tako i sve mere hidrotehni~kih i agrotehni~kih melioracija.
Kori{}ewe voda za potrebe hidroenergetike mora biti uskla|eno sa potrebama
drugih korisnika voda, za{tite voda i za{tite od voda. Izgradwi novih hidroenergetskih
potencijala, posebno na rekama kod kojih se predvi|a izgradwa stepenica, mora prethoditi ure|ewe slivnog podru~ja i dovo|ewe kvaliteta voda u ovim vodotocima na nivo
pri kome se usporavawem vode ne}e ugroziti kvalitet vode, kori{}ewa tih voda za druge
namene, kao i priobalne podzemne vode. Kori{}ewe voda za ove namene posebno dobija u
zna~aju za pokrivawe vr{ne elektroenergetske potro{we (reverzibilne hidroelektrane), u
ciqu optimalnog rada ukupnog energetskog sistema, pri ~emu za to postoje povoqni prirodni uslovi na ve}em broju lokacija.
Potrebno je realizovati iskori{}avawe svih racionalno iskoristivih hidropotencijala, s obzirom na to da se na ovaj na~in najmawe (ili nikako) ne ugroàva ìvotna sredina.
Potrebno je tako|e poboq{ati performanse postoje}ih hidroenergetskih objekata u
sklopu integralnog, kompleksnog i jedinstvenog upravqawa reìmom voda.
Isto tako, treba racionalno iskoristiti zna~ajne mogu}nosti realizacije objekata
sa malim padovima, kao i brojnih malih hidroelektrana (ukqu~uju}i i hidroelektrane na
vi{enamenskim vodoprivrednim sistemima).
Kod kori{}ewa voda za plovidbu mora se obezbediti racionalan razvoj vodnog saobra}aja, posebno na postoje}im vodotocima evropskog ranga, a zatim i na ostalim vodotocima i kanalima, kao i izgradwa novih plovnih puteva. Kako je me|unarodnom plovnom rekom Dunavom Srbija povezana sa ~itavom plovnom mreòm Evrope (ukqu~uju}i Severno i
Crno more) potrebno je rekonstruisati i dograditi postoje}u infrastrukturu na woj kako
bi ona odgovarala evropskim standardima. Razvoj ostale postoje}e plovne mreè treba da
skladno prati razvoj ove plovidbene ki~me Evrope. O~ekuje se pro{irivawe plovne mreè u
daqoj perspektivi u pravcu prioritetnih osovina privrednog razvoja Republike i povezivawe sa ovim me|unarodnim plovnim sistemom.
U tom ciqu potrebno je poboq{awe postoje}e plovidbene infrastrukture, kao i
weno pro{irewe. Kod toga prednost treba dati vi{enamenskim re{ewima, koja pored
plovidbe predvi|aju i druge vidove iskori{}avawa vodotoka (hidroenergetika, navodwavawe, itd.).
Predvi|a se znatno {ire kori{}ewe prirodnih i ve{ta~kih akvatorija za sport,
rekreaciju i turizam, posebno u blizini svih ve}ih naseqa, {to }e se ostvariti integralnim, kompleksnim i jedinstvenim vodoprivrednim sistemom.
Tako|e, treba znatno intenzivnije koristiti vode za ribarstvo i sportski ribolov,
pri ~emu se ne smeju ugroziti osnovne namene voda. Dosada{wa praksa masovne izgradwe
10
mnogobrojnih pastrmskih ribwaka i kaveznog uzgoja riba u akumulacijama predvi|enim za

vodosnabdevawe stanovni{tva, ozbiqno je ugrozila odre|ene delove ina~e veoma ~istih akvatorija. Ova praksa se mora kontrolisano svesti u prihvatqive okvire.
Predvi|a se intenzivan razvoj toplovodnih (ciprinidnih) ribwaka na zemqi{tima
nepogodnim za poqoprivrednu proizvodwu, kao i depresijama i stara~ama pored reka, kako
bi se pored pove}awa proizvodwe konzumne ribe smawio uvoz komponenata za ishranu ìvotiwa.
Sve vode moraju biti racionalno iskori{}ene za razvoj ribarstva (privrednog i
sportskog).
Polazi{ta iz domena za{tite voda

Dugoro~ni zadatak iz domena za{tite voda je potpuna za{tita kvaliteta povr{inskih i podzemnih voda, odnosno o~uvawe i unapre|ewe kvaliteta voda do stepena da se
one mogu koristiti za potrebe korisnika sa najvi{im kvalitativnim zahtevima. Ovaj zadatak se ostvaruje kompleksnim, racionalnim i jedinstvenim gazdovawem vodama u okviru integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije.
Komponente ovog integralnog i kompleksnog sistema koji ima interakciju na
~itavom prostoru Srbije jesu: racionalno zahvatawe koli~ina voda, mere unutar
tehnolo{ko-proizvodnih jedinica, racionalne tehni~ko-tehnolo{ke mere na otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, mere na poboq{awu reìma vodoprijemnika (druge tehni~ke mere prilikom upu{tawa vode u prijemnike), tehni~ke mere u vodotocima, kontrola
rasutih i posrednih, kao i potencijalnih izvora zaga|ivawa voda, kontrola prometa i
kori{}ewa opasnih supstanci kao i druge neinvesticione mere. Sve ovo ostvaruje se u
sklopu integralnog kompleksnog jedinstvenog upravqawa reìmom voda u saglasnosti sa racionalnim kori{}ewem drugih resursa (posebno zemqi{ta), uzimaju}i u obzir i dru{tveno-ekonomska ograni~ewa.
Istovremeno sa razvojem vodosnabdevawa stanovni{tva neophodno je izgraditi sisteme za odvo|ewe upotrebqenih (otpadnih) i atmosferskih voda, tj. kanalizaciju. Kao i kod
vodosnabdevawa i ovde se sve vi{e ose}a potreba za izgradwom regionalnih kanalizacionih
sistema, a sve u sklopu integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema.
Okolnosti na na{im prostorima daju prednost izgradwi separacionih sistema
(poseban sistem za odvo|ewe otpadnih voda, a poseban za odvo|ewe atmosferskih voda). Pri
tome treba sve ove vode (otpadne i atmosferske) nakon pre~i{}avawa, kontrolisano
ispu{tati u vodoprijemnike. Kod atmosferskih kanalizacija, po pravilu treba realizovati
sisteme kod kojih je mogu}e prve talase ki{nih voda (najzage|eniji deo) odvesti kanalizacijom za otpadne vode do postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda i posle pre~i{}avawa
upustiti u vodoprijemnike.
Industrije koje otpadne vode upu{taju u komunalne kanalizacione sisteme du`ne su
da obavqaju predtretman svojih otpadnih voda do nivoa kvaliteta koji ne ugroàva zdravqe
qudi, kanalizacione sisteme i ne ometa procese na centralnim postrojewima za tretman
komunalnih otpadnih voda, kao i da iz tih voda odstrane materije koje ugroàvaju recipijente, a koje se malo ili nikako ne mogu ukloniti u centralnim ure|ajima za tretman
gradskih otpadnih voda.
Kod industrijskih preduze}a koja neopravdano produkuju velika zaga|ewa potrebno je
izvr{iti odre|ene redukcije i zamene (izmene tehnologija, sirovina, materijala, relokacija
i drugo). Kada je re~ o pre~i{}avawu industrijskih otpadnih voda, ukqu~uju}i i rashladnu
vodu termoelektrana, potrebno je primeniti dobre (za konvencionalne izvore zaga|ivawa),
odnosno najboqe (za toksi~ne materije i posebno opasne supstance) tehnolo{ke postupke u
pogledu za{tite voda.
Kod pre~i{}avawa komunalnih otpadnih voda potrebno je, po pravilu, primeniti
biolo{ko pre~i{}avawe (sekundarno pre~i{}avawe). Ukoliko su one u zoni za{tite izvori{ta vodosnabdevawa, potrebno je, pored biolo{kog pre~i{}avawa sa nitrifikacijom i
denitrifikacijom, izvr{iti i odstrawivawe hranqivih materija. Stepen pre~i{}avawa
komunalnih i drugih otpadnih voda potrebno je pove}ati ukoliko to zahtevaju propisane
11
kategorije vodotokova, ili neposredni nizvodni vodozahvat, odnosno potrebno je izvr{iti

popravku reìma vodoprijemnika, redukciju izvora zaga|ewa ili preduzeti druge tehni~ke
mere kako bi se zadovoqili propisani standardi, {to zna~i da se izvori{ni delovi vodotoka o~uvaju (vrate) u prvu kvalitetnu klasu, a ostali u drugu klasu kvaliteta.
Ispu{tawe termi~ki zaga|enih voda iz termoelektrana i sl. dozvoqeno je do
granica koje treba ustanoviti posebnim studijama o mogu}nosti prijema termi~kog zaga|ewa
od strane vodotoka a da se pri tome ne ugroze postoje}i ekosistemi, ne ubrzaju negativni
procesi na re~nom dnu (posebno kod usporenih deonica) i ne naru{e povoqne kvalitativne
karakteristike re~nih voda za pojedina kori{}ewa.
Tako|e, potrebno je izvr{iti adekvatnu kontrolu rasutih izvora zaga|ewa,
prvenstveno od poqoprivrede (|ubrivo i pesticidi), sa gradskih povr{ina (ki{ne vode),
od {umarstva ({umski putevi, se~a, poàri, pesticidi), od saobra}aja (uqne materije,
olovo), sa deponija otpadaka i septi~kih jama, kao i kontrolu prometa i kori{}ewa opasnih supstanci.
Dosada{wa iskustva su pokazala da i akumulacije mogu predstavqati izvore zaga|ewa
voda (posredni zaga|iva~i) zbog neminovne eutrofikacije koja se vremenom javqa ~ak i u
dobro obezbe|enim akumulacijama. Predvi|a se za za{titu od ovih izvora zaga|ivawa preduzimawe mera na slivnim podru~jima akumulacija, kao i na samim akumulacijama, kako bi
se kvalitet voda u ovim akvatorijumima o~uvao u predvi|enim granicama.
Za za{titu od potencijalnih izvora zaga|ivawa (rezervoari i druga stovari{ta
opasanih i {tetnih materija), pored preduzimawa mera na wima samim, predvi|a se adekvatno osmatrawe i odràvawe istih, kao i potrebne intervencije u ekscesnim uslovima.
Tranzitne vode koje dolaze na teritoriju Srbije (izuzev Drine) zna~ajno su zaga|ene.
Incidentna zaga|ewa na Savi pre raspada druge Jugoslavije trajala su i preko 30 dana.
Stawe kvaliteta voda na vodotoku sada je ne{to povoqnije zbog poznatih razloga; me|utim
moè se o~ekivati u perspektivi nastavqawe nepovoqnih trendova iz osamdesetih godina.
Posebno nepovoqno stawe kvaliteta tranzitnih voda prisutno je na banatskim vodotocima koji doti~u iz susedne Rumunije (u pojedinim vodotocima koncentracija nekih
{tetnih i opasnih materija jednaka je, pa i ve}a od koncentracije odgovaraju}ih supstanci u
otpadnim vodama).
Reka Tisa tako|e doti~e sa visokim zaga|ewem na teritoriju Srbije, sa tendencijom
pogor{avawa ovog stawa.
Ocewuje se da se u bliòj perspektivi ne moè o~ekivati zna~ajnije poboq{awe kvaliteta voda ovih vodotoka, {to se mora imati u vidu kod opredeqewa u Vodoprivrednoj osnovi.
Potrebno je i daqe vr{iti napore da se ova pitawa adekvatno razre{e.
Kao dugoro~ni ciq postavqa se o~uvawe (vra}awe) svih izvori{nih delova vodotoka,
kao i podzemnih voda koje mogu da sluè za vodosnabdevawe stanovni{tva u odli~no kvalitativno stawe (I klasa). Ostale vode u vodotocima, kao i podzemne vode, potrebno je o~uvati,
odnosno vratiti u vrlo dobro kvalitativno stawe (IIa klasa).
Prilikom planirawa akumulacija potrebno je obezbediti, u uslovima kada je to neophodno, oplemewivawe malih voda (poboq{awe reìma). Kod svih akumulacija potrebno je
nizvodno od brane obezbediti odgovaraju}i proticaj i kvalitet voda (vodoprivredni minimum) kojim se za{ti}uju vode i priobalni ekosistemi, obezbe|uju propisana stawa
kvaliteta voda u vodotocima i zadovoqavaju racionalno potrebe nizvodnih korisnika voda.
Kao {to je to pozitivnim zakonom o vodama predvi|eno, potrebno je izraditi i doneti Plan o za{titi voda od zaga|ivawa u skladu s kojim se provodi za{tita voda od
zaga|ivawa. Tim planom treba utvrditi mere za spre~avawe ili ograni~avawe uno{ewa u
vode opasnih i {tetnih materija, mere za spre~avawe odlagawa otpadnih i drugih materija
na podru~jima na kojima to moè uticati na pogor{awe kvaliteta voda, mere za
pre~i{}avawe zaga|enih voda, na~in sprovo|ewa interventnih mera u odre|enim slu~ajevima zaga|ewa, organizacije koje su du`ne sprovoditi pojedine mere, rokove za smawewe
12
zaga|ivawa vode, odgovornosti i ovla{}ewa u vezi sprovo|ewa za{tite voda, kao i druge
mere u ciqu racionalizacije postizawa navedenih ciqeva.
Pored ovoga potrebno je sistematski vr{iti odgovaraju}u kontrolu kvaliteta ambijentalnih i otpadnih voda. Potrebna je izrada i aùrirawe katastra zaga|iva~a, izrada
vodoprivrednog informacionog sistema, i odgovaraju}a institucionalna organizovanost u
ciqu sprovo|ewa integralnog, kompleksnog i jedinstvenog upravqawa reìmom voda
(koli~ina, kvalitet, nivo i sl).
Polazi{ta iz domena za{tite od voda

Radovi u oblasti za{tite od voda treba da omogu}e, sa odgovaraju}im nivoom
prihvatqivog rizika, obezbe|ivawe naseqa i drugih privrednih i dru{tvenih sistema i objekata, zemqi{ta i drugih dobara od {tetnog dejstva voda. Za{titu od poplava i ure|ewe
vodotoka treba, u prvom redu, realizovati kombinacijom investicionih (pasivnih i aktivnih) i neinvesticionih mera za{tite, u sklopu integralnog kompleksnog i jedinstvenog
vodoprivrednog sistema Srbije.
Investicione mere mogu se u osnovi podeliti na pasivne, linijske sisteme (nasipi,
regulacije) i aktivne mere (akumulacije, retenzije, kanalski sistemi).
Neinvesticione mere koje igraju veoma zna~ajnu ulogu kod za{tite od {tetnog dejstva
voda obuhvataju preventivne mere kojima se ograni~ava gra|ewe odre|enih objekata u
ugroènim zonama, ~ime se spre~ava porast potencijalnih {teta od poplava.
Naravno da ove mere ne treba da ugroze privredni razvoj posmatranih podru~ja, tako
da se moraju primewivati do racionalnog nivoa.
Stepen za{tite je dinami~ka i ekonomska kategorija i mewa se u zavisnosti od
promene vrednosti brawenih dobara, ekonomske snage dru{tva, promene reìma velikih
voda i nivoa razvoja integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema.
Kada su u pitawu izuzetno velike poplave, vrlo dugog povratnog perioda (nekoliko
stotina godina), nema ni ekonomskog ni dru{tvenog opravdawa, a negde ni tehni~kih
mogu}nosti da se obezbe|uje od takvih izuzetnih pojava.
U zonama od posebnog zna~aja u istorijskom, arheolo{kom, biolo{kom ili geolo{kom pogledu naro~it zna~aj daje se o~uvawu i za{titi ovih prirodnih ili ~ovekom
stvorenih vrednosti.
Kod svih radova na za{titi od voda i ure|ewu vodotoka potrebno je o~uvati sklad
izme|u prirode i interventnih radova, i poboq{ati estetski izgled vodotoka i neposredne
okoline, kao i poboq{ati op{ti reìm voda.
U sklopu ovih radova potrebno je na mawim vodotocima, a posebno u za{ti}enim
zonama, projektovati i realizovati radove koji ne remete (najmawe remete) prirodnu ravnoteù (naturalna regulacija).
U okviru Plana za upravqawe vodnim reìmom potrebno je predvideti mogu}nost
kori{}ewa akumulacija i retenzija u odbrani od poplava.
Dugoro~an zadatak je i sanacija svih erozionih i buji~nih àri{ta i konzervacija
i rekultivacija slivova (kao element kompleksnog gazdovawa vodom i zemqi{tem). Kod za{tite slivova prednost imaju slivovi akumulacija, a posebno akumulacija za vodosnabdevawe
stanovni{tva, kao i ostali posebno za{ti}eni prostori. Prednost kod antierozionih mera
za{tite imaju biolo{ke mere za{tite (po{umqavawe i melioracija {umskih pa{waka).
Radi spre~avawa eolske erozije potrebno je realizovati {umsko-za{titne pojaseve.
Kod tranzitnih tokova uticaji na reìm velikih voda na na{im prostorima su
ograni~enog i pasivnog karaktera.
Ranije usvojena strategija za{tite od velikih voda reke Save mora se preispitati, s
obzirom na to da je sasvim neizvesno kori{}ewe predvi|enih retenzija za prijem poplavnih talasa. Pri ovom se mora uzeti u obzir mogu}nost koincidencije velikih voda Save i
Drine.
Sli~no vaì za druge tranzitne vodotoke kod kojih se zbog radova u slivovima
(iskqu~ivawe inundacija, regulacije, akumulacije, izgradwa naseqa) velike vode mogu
13
zna~ajno pove}ati dok se male vode mogu jo{ vi{e smawiti. Optimalno re{ewe moè se
na}i samo u racionalnim i jedinstvenim merama na ~itavom slivnom podru~ju, sara|uju}i
sa susednim zemqama.
Kod svih vodoprivrednih grana, odnosno radova na vodama i oko wih, potrebno je
primeniti odgovaraju}e neinvesticione mere, ~ime se osigurava postizawe osnovnih vodoprivrednih ciqeva na najracionalniji na~in.
Za realizaciju usvojenih ciqeva potrebno je, pored izgradwe objekata i postrojewa,
kao i realizacije neinvesticionih mera, adekvatno zakonski regulisati ovu oblast,
izvr{iti odgovaraju}u insitucionalnu i drugu organizovanost, formirati odgovaraju}i logisti~ki sistem podr{ke i na odgovaraju}i na~in ukqu~iti javno mwewe.
14
2. PRIRODNI ÎNIOCI
2.1. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE
Klima odre|enog podru~ja uslovqena je geografskim poloàjem i reqefom zemqi{ta.
Teritorija Srbije se pribli`no nalazi izme|u 42o 00' i 46o 20' severne geografske {irine
i 19o 30' i 23o 00' isto~ne geografske duìne. Na ovoj teritoriji, ~ija povr{ina iznosi
88 361 km2, sre}u se raznoliki tipovi reqefa, po~ev{i od prostranih ravnica na severu,
preko brdovitih terena i dolina idu}i na jug, do planinskih oblasti u zapadnim, ju`nim i
isto~nim delovima Republike. Sa ju`ne strane, Srbiju okruùje pojas planina: [ara (2 640
m), Crna Gora (1 490 m), Kozjak (1 280 m) i Dukat (1 829 m). Na zapadu Republike su: Koritnik (2 394 m), Prokletije (2 656 m), Javorje (2 656 m), Mokra Gora (2 155 m), Zlindar (1 616
m), Kamena glava (1 463 (1 486 m), Zvijezda (1 444 m) i Jagodwa (940 m). Na istoku se nalaze:
Besna Kobila (1 922 m), Lu`nica (1 461 m), Vidli~ (1 583 m) i Stara Planina (2 169 m).
Sa promenom geografske {irine mewa se trajawe osun~avawa i ja~ina sun~evog
zra~ewa u toku dana i u toku godine. Prijem toplotne energije uslovqen je reqefom
zemqi{ta, posebno u planinskim predelima gde se smewuju uzvi{ewa sa kotlinama, poqima
i dolinama nejednako strmih i visokih strana. Pored toga, doline Drine, Morave i niza
mawih reka pruàju se meridijalno, pa prodori hladnog vazduha sa severa prema jugu u velikoj meri ublaàvaju termi~ke razlike u ovom delu Republike.
Teritorija Srbije podlo`na je u toku godine strujawima vazduha raznih smerova.
Ipak, po rezultuju}im vetrovima moèmo razlikovati dva izrazita perioda: zimski period,
kada su dominantna isto~na i jugozapadna vazdu{na strujawa i letwi period, kada na uskoj
teritoriji dominiraju severozapadna vazdu{na strujawa. U prelaznim periodima, od zime
prema letu i od leta prema zimi doga|aju se u~estale promene u smeru strujawa vetra, uslovqene reqefom zemqi{ta i promenama u raspodeli vazdu{nog pritiska.
Razmatraju}i rezultuju}a godi{wa strujawa nad teritorijom centralne Srbije,
moèmo zakqu~iti slede}e: na planinama u zapadnim i jugozapadnim krajevima rezultuju}i
vetrovi su isto~ni. Kao posledica ovakvih strujawa na planinama, u re~nim dolinama
javqaju se kao rezultuju}i vetrovi strujawa najraznovrsnijeg smera i skoro su iskqu~ivo
uplivisana orijentacijom re~ne doline. U Pomoravqu i Podunavqu duvaju jugoisto~ni i
isto~ni vetrovi, u dolini Zapadne Morave isto~ni, a u dolini Ju`ne Morave severni vetrovi. Kolubara i Pocerina u ukupnom preno{ewu vazdu{nih masa u toku godine, obeleène
su konvergentnim strujawima; za razliku od grebena Homoqskih planina koji su obeleèni
kao podru~je divergentnih strujawa.
Raspodela temperature vazduha u Srbiji uslovqena je uglavnom reqefom, tako da su
uticaji planina na klimu izrazitiji od uticaja geografske {irine. Tako|e, u zavisnosti od
reqefa i ekspozicije padina, svuda na ovom podru~ju susre}emo odlike lokalne klime.
Najve}i deo teritorije Srbije pripada klimi umerenog pojasa (karakteristi~no je
postojawe dvostrukog maksimuma padavina sa ~estim i obilnim ki{ama u letwoj polovini
godine (jun), sekundarnim maksimumom u jesen (novembar) i prili~no suvom zimom). Jugozapadni deo Republike (Kosmet) nalazi se na granici sredozemne klime (velike koli~ine
padavina u zimskom periodu, hladne zime i topla i suva leta) i kontinentalne klime.
Planinski venci koji okruùju ovo podru~je su ispresecani re~nim dolinama koje uslovqavaju modifikaciju klime, kako sredozemne (sa zapada), tako i kontinentale (sa severa
i istoka). Ovo uslovqava da se na teritoriji Kosova sre}u regioni sa specifi~nim i
razli~itim klimatskim osobinama.
Na severu Republike (Vojvodina) vlada umerenokontinentalna klima. Odlike takve
klime su topla leta i hladne zime, sa godi{wim prose~nim kolebawem temperature od
preko 22 C (januar-juli). Na ovoj teritoriji je jesen toplija od prole}a, prose~no za oko
0,7 C i o{triji je prelaz od zime ka letu nego od leta ka zimi. Sli~nu klimu imaju centralni nizinski delovi Republike. Na sredwim i visokim planinama je zastupqena planinska klima.
Temperature vazduha (sredwe mese~ne i godi{we) na izabranim klimatolo{kim
stanicama u Republici, obra|ene i popuwene za usvojeni period obrade 1946-1991, prika-
15
zane su u tabeli 2.1.1. Kao {to se iz tabele vidi, najvi{e sredwe mese~ne temperature vazduha javqaju se u julu mesecu. Najniè sredwe mese~ne temperature vazduha su u januaru.
Generalno posmatrano, sredwe godi{we temperature vazduha su znatno ujedna~enije
nego sredwe temperature u pojedinim mesecima. Na severu Republike sredwe godi{we temperature vazduha kre}u se od 10 do 11,8 C, u nizinskim delovima centralnog i ju`nog dela
od 10 do 12 C. U brdskim i planinskim regionima se javqaju niè temperature. Sredwe
godi{we temperature opadaju linearno sa pove}awem nadmorske visine. Za teritoriju Republike su sredwe godi{we temperature pribli`no: na visini 300 m 11,4 C; na 1000 m
7,3 C i na 1700 m 3,3 C. Prema tome, vertikalni gradijent sredwih temperatura iznosi
-0.6 C /100 m.
Tabela 2.1.1: Prose~ne mese~ne i godi{we temperature vazduha

Meteorolo{ka
stanica
(1)
Sombor
Kikinda
Zrewanin
Novi Sad
S.Mitrovica
Beograd
[abac
Vaqevo
S. Palanka
Rudnik
Negotin
Kragujevac
Poèga
Zlatibor
Sjenica
Dimitrovgrad
Ni{
Vrawe
Pri{tina
Prizren
1
2
3
(2) (3) (4)
-1,2 1,0 5,7
-1,3 0,8 5,8
-1,1 1,0 5,8
0,1 2,1 6,8
-0,7 1,3 6,0
0,4 2,4 6,9
-0,4 1,9 6,5
-0,3 1,7 6,1
-0,2 1,6 6,0
-0,6 1,8 6,0
-1,0 0,9 5,3
0,1 2,0 6,1
-2,5 0,3 5,0
-3,3 -1,7 2,1
-4,9 -2,9 1,3
-1,1 0,8 4,8
0,1 2,3 6,7
-0,6 1,8 6,0
-1,3 1,0 5,0
0,2 2,8 7,1
4
(5)
11,2
11,5
11,5
12,1
11,6
12,4
11,6
11,1
11,5
11,0
11,8
11,4
10,2
6,5
6,2
10,1
12,1
11,0
10,0
11,9
5
(6)
16,3
16,6
16,6
17,0
16,4
17,1
16,4
15,9
16,3
15,6
16,9
16,1
14,7
11,5
10,9
14,6
16,8
15,6
14,6
16,7
Meseci
6
7
(7) (8)
19,5 21,1
19,7 21,4
19,7 21,4
19,9 22,0
19,5 21,0
20,2 22,0
19,6 21,3
19,3 21,0
19,5 21,3
18,9 21,1
20,4 22,4
19,3 21,1
17,9 19,5
14,7 16,7
13,9 15,5
17,8 19,8
20,0 22,0
18,9 21,1
17,9 20,0
20,4 22,6
8
(9)
20,4
20,8
21,0
21,6
20,4
21,7
20,8
20,5
20,8
21,0
21,5
20,6
19,0
16,7
16,4
19,5
21,5
21,0
19,9
22,2
(C)
9
(10)
16,6
17,1
17,4
18,2
16,8
18,0
17,0
16,8
17,0
17,2
17,4
16,9
15,4
13,4
11,9
15,8
17,8
17,2
16,1
18,3
God.
10
11
12
(11) (12) (13) (14)
10,8 5,5
1,2 10,7
11,1 5,7
1,2 10,9
11,4 5,8
1,3 11,0
12,5 6,8
2,4 11,8
11,1 5,9
1,4 10,9
12,3 7,0
2,6 11,9
11,3 6,3
1,8 11,2
11,1 6,3
1,9 10,9
11,2 6,4
1,9 11,1
11,5 6,1
1,4 10,9
10,9 5,7
1,4 11,1
11,3 6,6
2,2 11,1
9,8 4,7 -0,4
9,5
8,2 3,3 -1,2
7,2
7,1 2,5 -2,4
6,2
10,4 5,4
1,0
9,9
12,0 6,9
2,2 11,7
11,5 6,1
1,4 10,9
10,5 5,4
0,6 10,0
12,3 7,0
2,1 12,0
Verovatno}e pojave, sra~unate za sredwe godi{we temperature vazduha, ukazuju da se

sa verovatno}om od 1% (100-godi{wi povratni period) na teritoriji Srbije mogu
o~ekivati sredwe godi{we temperature vazduha od 7,7 C (Kukavica) do 16,2 C (Prizren).
Za dvogodi{wi povratni period taj raspon je znatno mawi i kre}e se od 6,7 C (Kukavica)
do 11,9 C (Beograd).
Na osnovu podataka o apsolutno ekstremnim temperaturama vazduha moè se zakqu~iti da najniè registrovane temperature na podru~ju Republike Srbije, na klimatolo{kim
stanicama, iznose: Sjenica (-38,0 C), Vrbas i Vr{ac (-32,6 C), Vlasina (-31,2 C), Ja{a
Tomi} (-31,0 C), @agubica (-30,8 C), Poèga (-30,7 C), Zrewanin (-30,4 C), Babu{nica,
Kru{evac, [abac i [u{ara (-30,0 C), itd. Apsolutno maksimalne temperature vazduha registrovane su na slede}im klimatolo{kim stanicama: Ni{ (42,2 C), Dimitrovgrad
(42,0 C), Beograd (41,8 C), Smederevska Palanka (41,3 C), Ba~ki Petrovac i Negotin
(41,2 C), Zaje~ar (41,1 C), â~ak i Kragujevac (41,0 C), itd.
Relativna vla`nost vazduha stoji u obrnutom odnosu sa temperaturom: najnià je u
toplim mesecima (juli, avgust) a najvi{a u decembru i januaru. Prose~na mese~na relativna
vla`nost vazduha je na teritoriji Republike prili~no ujedna~ena. Ovo se vidi iz tabele
2.1.2, gde je dat prikaz vrednosti sredwe mese~ne i godi{we relativne vla`nosti vazduha na
odabranim stanicama u Srbiji, za usvojen i popuwen period obrade 1946-1991.
16
Tabela 2.1.2: Prose~ne vrednosti sredwe mese~ne i godi{we relativne vla`nosti vazduha
(%)
Meteorolo{ka
stanica
(1)
Sombor
Kikinda
Zrewanin
Novi Sad
S. Mitrovica
Beograd
Vaqevo
S. Palanka
Negotin
Kragujevac
Poèga
Zlatibor
Sjenica
Dimitrovgrad
Ni{
Vrawe
Pri{tina
Prizren
1
(2)
86
86
86
81
86
79
82
81
81
80
86
84
85
80
80
83
83
81
2
(3)
83
82
82
77
82
74
78
78
79
77
81
81
82
77
76
78
78
75
3
(4)
75
74
74
69
75
66
72
70
75
71
75
75
78
70
68
71
71
69
4
(5)
70
69
70
65
71
62
69
67
68
68
71
71
73
66
64
66
65
64
5
(6)
89
68
69
66
72
64
71
69
68
70
74
72
74
70
67
68
68
64
Meseci
6
7
(7) (8)
70 69
69 67
71 68
67 65
74 73
63 63
72 69
70 68
67 63
71 69
76 75
74 72
76 75
71 67
67 64
67 63
68 64
62 59
God.
8
9
10 11 12
(9) (10) (11) (12) (13)
71 75 77 85 87
69 71 75 84 87
69 71 75 83 87
65 68 71 80 83
74 77 74 85 88
63 67 71 77 80
71 75 78 81 82
69 71 75 79 83
65 69 76 82 83
69 72 75 78 81
76 79 82 85 88
70 74 77 81 84
74 77 79 82 85
65 69 73 79 81
63 68 72 78 81
62 67 74 81 84
63 69 74 80 83
60 66 73 79 82
(14)
76
75
75
71
78
69
75
73
73
73
79
76
78
72
71
72
72
70
Isparavawe sa slobodne vodene povr{ine se meri na relativno malom broju meteorolo{kih stanica. U tabeli 2.1.3 su date sredwe mese~ne i godi{we sume isparavawa u periodu merewa (april-novembar), za pet stanica na kojima RHMZ Srbije vr{i osmatrawa.
Podaci se odnose na obrade rezultata merewa na isparitequ klase A koji su popuweni metodom Ivanova za celu godinu za usvojeni vi{egodi{wi period obrade.
Tabela 2.1.3: Sredwe mese~no i godi{we isparavawe sa slobodne vodene povr{ine (ispariteq klase A, popuweno metodom Ivanova)
(mm)
Meteor.
stanica
(1)
Novi Sad
Beograd
Negotin
Zlatibor
Pri{tina
1
(2)
16,9
28,6
16,0
18,4
21,8
2
(3)
27,4
41,9
22,1
26,0
35,8
3
(4)
59,0
77,6
41,0
46,4
65,0
4
(5)
103,8
121,0
91,0
73,2
107,9
5
(6)
140,4
151,0
125,4
96,1
134,3
Meseci
6
7
(7)
(8)
157,9
191,5
171,2
204,8
161,0
197,6
112,2
131,3
153,8
189,5
God.
8
(9)
185,2
196,7
172,2
134,9
188,8
9
(10)
132,8
147,3
114,4
91,7
135,6
10
(11)
78,6
92,3
57,9
56,5
81,3
11
(12)
35,3
51,7
27,9
36,6
43,5
12
(13)
19,9
32,9
18,6
22,1
25,9
(14)
1 147
1 317
1 044
845
1 183
Padavine su jedan od najva`nijih klimatskih elemenata. S obzirom na atmosferske

procese i karakteristike reqefa, padavine su na teritoriji Republike nepravilno raspore|ene u vremenu i prostoru. Jugozapadni delovi Kosova pripadaju maritimnom reìmu
padavina (u hladnoj polovini godine (X-III) padne vi{e od 50% od ukupne godi{we koli~ine
padavina). Ostali deo Republike ima kontinentalan reìm (u toplijoj polovini godine
pada vi{e od 50% od godi{we visine padavina). U centralnim i isto~nim delovima Kosova je prelazna zona, gde se ose}a uticaj oba pomenuta reìma.
Prose~na visina padavina na teritoriji Republike Srbije iznosi 734 mm/god. Reìm padavina je veoma heterogen po prostoru, jer se godi{we sume padavina kre}u u veoma
{irokom dijapazonu. U slivu Belog Drima, a naro~ito wegovih desnih pritoka (Pe}ka Bistrica, Erenik i druge), godi{wa suma padavina je do 1 500 mm/god. Ne{to niè, ali tako|e
zna~ajne padavine su na slivovima gorweg Ibra, Plavske reke i Lepenca (preko
900 mm/god). U centralnim delovima Republike visina godi{wih padavina se kre}e od
1 000 mm/god (u planinskim regionima) do 600 mm/god. U ravni~arskim delovima se konstatuje generalna tendencija smawewa visine padavina od zapada ka istoku. Najmawe
18
19
godi{we koli~ine padavina su registrovane u dolinama reka Sitnice, Ju`ne i Velike Morave sa {irom okolinom, kao i na teritoriji Vojvodine. Koli~inu padavina ispod
800 mm/god imaju svi niì delovi u Srbiji, kao i dowi tok Drine. Sa pove}awem nadmorske visine pove}avaju se godi{we sume padavina. U planinskim regionima Srbije vertikalni gradijent padavina se kre}e od 26-40 mm/100 m. Prostorni raspored padavina prikazan je na prilogu prose~ne godi{we sume padavina za period 1946-1991. godina (sve karte su
originalno obra|ene na podlogama razmere 1:500.000).
Unutargodi{wa raspodela padavina, koja je za odabrane stanice prikazana u tabeli
2.1.4, a odnosi se na usvojen i popuwen period obrade 1946-1991. god., pokazuje da skoro na
celoj teritoriji Srbije najvi{e ki{e padne u periodu maj-juli, a najmawe u periodu januarmart. Izuzetak je sliv Belog Drima, gde se u periodu novembar-januar pojavquju najve}e sume
padavina, a su{ni period je od jula do septembra. Generalno se moè re}i da je mesec sa najve}om koli~inom padavina jun, a sa najmawom februar, odnosno mart.
Pored prose~nih mese~nih i godi{wih vrednosti, od interesa su ekstremne dnevne,
mese~ne i godi{we koli~ine padavina. Navodi se nekoliko vrednosti koje su registrovane
na teritoriji Srbije. 1) Apsolutne maksimalne dnevne koli~ine padavina: Rakov Do
220 mm, Negotin 211 mm, \akovica 192 mm, Plavna 175 mm, ûmi} 169 mm, Jabukovac 162
mm, Opovo 151 mm, 2) Maksimalne mese~ne visine: Junik 443 mm, [id 358 mm, Sr. Mitrovica 309 mm, Surdulica 299 mm, 3) Maksimalne godi{we koli~ine: Junik 1 664 mm,
Klina 1 431 mm, Div~ibare 1 404 mm, Vrwa~ka Bawa 1 241 mm.
Tabela 2.1.4: Prose~ne mese~ne i godi{we sume padavina

(mm)
Meteorolo{ka
stanica
(1)
Sombor
Kikinda
Zrewanin
Novi Sad
S. Mitrovica
Beograd
[abac
Vaqevo
S. Palanka
Rudnik
Negotin
Kragujevac
Poèga
Zlatibor
Sjenica
Dimitrovgrad
Ni{
Vrawe
Pri{tina
Prizren
1
(2)
35,4
33,5
35,2
43,6
40,8
48,3
47,7
50,1
44,9
71,3
51,8
42,6
50,3
62,0
45,5
39,2
38,6
40,0
35,8
67,8
2
(3)
33,5
34,7
36,3
43,4
39,7
44,1
43,9
45,5
38,5
72,1
47,7
38,5
45,5
58,6
40,4
39,2
38,3
41,5
38,3
54,5
3
(4)
33,0
32,3
36,1
43,8
40,3
48,9
46,1
52,1
44,7
72,2
46,8
43,9
47,3
58,0
37,8
43,7
39,8
42,6
38,6
57,9
4
(5)
48,7
44,8
45,7
52,0
49,6
55,3
54,8
62,7
49,7
80,2
55,7
50,6
54,9
72,7
47,7
52,4
51,6
50,3
51,4
58,2
5
(6)
60,0
53,0
62,4
62,5
60,9
73,6
65,4
86,7
66,9
105,2
82,3
74,2
82,6
100,8
73,6
79,2
64,5
65,5
69,7
69,1
Meseci
6
7
(7)
(8)
76,3
60,9
74,1
52,9
83,9
58,8
85,9
67,5
84,5
65,1
95,8
66,2
84,6
65,4
98,8
75,9
88,4
59,1
121,3
90,9
91,0
68,3
82,5
67,8
83,8
79,1
103,0
90,0
80,2
65,3
85,8
55,5
63,4
43,3
70,1
49,2
62,0
48,3
65,2
54,5
God.
8
(9)
48,8
50,2
47,7
54,0
52,0
50,0
55,7
69,4
47,3
74,8
56,4
48,8
57,9
76,3
61,6
43,5
41,8
38,2
44,7
44,4
9
(10)
35,8
36,4
36,0
38,4
39,5
47,6
47,6
54,5
42,6
66,2
50,5
42,5
56,9
77,5
55,0
39,1
41,0
45,8
43,2
56,5
10
(11)
40,6
35,1
35,1
41,6
44,0
44,9
47,6
54,0
45,3
61,7
45,8
39,4
55,2
73,1
60,8
43,3
40,0
52,2
50,0
60,5
11
(12)
53,4
48,0
47,8
54,4
54,0
57,8
60,3
62,7
54,4
74,6
56,1
48,8
63,5
84,7
74,0
58,9
57,8
66,1
65,0
84,1
12
(13)
44,7
46,3
47,3
56,6
53,1
57,5
60,0
57,8
49,0
75,8
60,2
49,1
52,7
67,9
53,0
48,8
51,6
52,8
53,2
72,3
(14)
571
541
571
643
623
690
678
770
631
966
713
629
729
924
695
629
571
614
600
744
Ekspertske grupe Svetske meteorolo{ke organizacije, koje su ukqu~ene u projekat

Svetski klimatski program, prezentovale su vrlo pesimisti~ne rezultate po pitawu raspodele padavina na zemqinoj povr{ini koja se o~ekuje u budu}nosti. Antropogeno delovawe
se prevashodno ogleda u daqem eksponencijalnom pove}awu gasova koji izazivaju efekat
staklene ba{te u atmosferi (ugqen-dioksid, ugqen-monoksid, metan, freon, troposferski ozon i dr.).
Ukoliko se taj trend nastavi, po prihva}enom scenariju, u narednom periodu do{lo
bi do permanentnog pove}avawa sredwih temperatura. Sa gledi{ta vodoprivrede, navedene
temperaturne promene izazvale bi zna~ajnu nepovoqnu izmenu hidrolo{kog ciklusa padavina (smawewe sredwih padavina, pogor{awe prostorne i vremenske neravnomernosti i
pove}awe ekstremuma), {to bi se manifestovalo pove}anom neravnomerno{}u povr{inskih
i podzemnih voda - su{e bi bile ve}eg intenziteta i duèg trajawa, a zna~ajno bi se pove}ao
deo teritorije Srbije sa prosekom godi{wih padavina mawim od 650 mm.
20
Da bi se ovaj nepovoqni efekat kompenzirao bi}e potrebna izgradwa dodatnih akumulacija, odnosno pove}awe akumulacionog prostora kod postoje}ih objekata, kao i izgradwa
velikih kanalskih sistema (sa odgovaraju}im objektima).
2.2. RE@IM POVR[INSKIH VODA
Hidrografska mreà
Sa teritorije Srbije vode oti~u u pravcu tri mora: Crnog mora (sliv Dunava), Jadranskog mora (Drim i Plavska reka) i Egejskog mora (P~iwa, Dragovi{tica i Lepenac).
Dunav sa povr{inom sliva od 817 000 km2 i sredwim protokom kod u{}a u Crno
more od 6 500 m3/s je po veli~ini druga reka u Evropi (posle Volge). Dolaze}i iz Ma|arske
prima glavne pritoke: Dravu, Tisu, Savu i Veliku Moravu.
Najve}a leva pritoka Dunava je Tisa (157 200 km2), koja na teritoriju Srbije ulazi iz
Ma|arske kod banatskog sela \ale, a uliva se u Dunav kod Slankamena. Najve}a pritoka
Tise u Vojvodini je Begej. Slede}e leve pritoke Dunava, koje dolaze iz Rumunije su: Tami{,
Kara{ i Nera.
Desna pritoka Dunava - Sava, najve}a je reka koja se na teritoriji Srbije uliva u Dunav. Povr{ina wenog sliva iznosi 96 400 km2, a duìna 206 km na teritoriji Srbije (od
sremskog sela Jamene do u{}a). Du` toka, Sava prima zna~ajne pritoke - Drinu, Kolubaru i
Bosut. Drina je najve}a pritoka Save, koja nastaje spajawem Tare i Pive kod [}epan Poqa,
a uliva se u Savu kod sela Crna Bara. Lim je desna pritoka Drine u koju se uliva kod sela
Me|e|e. Izvori{te mu je u Prokletijama; na teritoriju Srbije, iz Crne Gore, ulazi kod Bijelog Poqa, a napu{ta je kod Priboja. U granicama Republike, Lim te~e na duìni od oko
70 km, a ima povr{inu sliva oko 2 660 km2. Najnizvodnija pritoka Save je Kolubara sa
povr{inom sliva od 3 641 km2. Nastaje spajawem Obnice i Jablanice uzvodno od Vaqeva, a
uliva se u Savu kod Obrenovca.
Desna pritoka Dunava - Velika Morava (37 400 km2) nastaje spajawem Ju`ne Morave
(15 400 km2) i Zapadne Morave (15 680 km2) kod Stala}a. Nizvodno od sastava, Velika Morava prima pritoke: Jasenicu, Lepenicu, Lugomir, Crnicu, Ravanicu, Resavu i dr, sa ukupnom slivnom povr{inom od 5 772 km2. Najzna~ajnija pritoka Ju`ne Morave je Ni{ava (oko
4 000 km2), koja dolazi iz susedne Bugarske. Uzvodno od Ni{ave, Ju`na Morava prima Veternicu, Jablanicu, Toplicu, a nastaje spajawem Bina~ke Morave i Pre{evske Moravice. Zapadna Morava nastaje spajawem Ivawi~ke Moravice i \etiwe. Najzna~ajnije pritoke Zapadne Morave su Ibar (oko 8 000 km2), Rasina (oko 960 km2) i Gruà.
Ve}e desne pritoke Dunava, nizvodno od Velike Morave, su: Mlava, Pek, Pore~ka
reka i Timok. Mlava, sa povr{inom sliva kod u{}a 1 864 km2, izvire iz @agubi~kog vrela,
a uliva se u Dunav uzvodno od Rama. Pek (1 237 km2) se uliva u Dunav kod Velikog Gradi{ta.
Pore~ka reka (520 km2) nastaje spajawem [a{ke i Crnajke i uliva se u Dunav nizvodno od
Doweg Milanovca. Timok, najnizvodnija pritoka Dunava u Srbiji (povr{ina sliva
4 630 km2), nastaje spajawem Belog Timoka (2 150 km2) i Crnog Timoka (1 269 km2) kod
Zaje~ara. Od sela Bregova do u{}a u Dunav (na duìni od 15,5 km) Timok je pograni~na reka
izme|u Srbije i Bugarske.
Sa teritorije Srbije u pravcu Jadranskog mora oti~u Beli Drim i Plavska reka.
Beli Drim nastaje od jakog kra{kog vrela, ispod ulaza u Radava~ku pe}inu. Odatle silazi u
Metohijsku kotlinu kroz koju te~e na jug do svog izlaska iz Jugoslavije (nizvodno od sela
Vrbnice). Povr{ina sliva Belog Drima na teritoriji Kosova je 4 732 km2. Najzna~ajnije
desne pritoke Belog Drima su: Pe}ka Bistrica (505 km2), De~anska Bistrica i Erenik
(517km2), koji izvire iz ledni~kog jezera ispod @eravice. Najzna~ajnije leve pritoke su:
Klina, Miru{a, Toplura i Prizrenska Bistrica (279 km2), koja nastaje na padinama [are.
Plavska reka, sa povr{inom sliva na teritoriji Srbije od 272 km2, drenira zapadne padine
[are i oti~e u Albaniju.
Od reka sliva Egejskog mora najzna~ajnija je Lepenac, leva pritoka Vardara, koja izvire na severnim padinama [ar-planine. Povr{ina wenog sliva na teritoriji Srbije je
oko 650 km2. P~iwa izvire na jugozapadnoj strani planine Dukat. Sa wenog sliva, povr{ine
21
521 km2, voda oti~e u susednu Makedoniju. Dragovi{tica postaje od Boì~ke i Qubatske
reke koje se spajaju kod Bosilegrada. Uliva se u Strumu u Bugarskoj. Povr{ina sliva na
teritoriji Srbije iznosi 694 km2.
Reìm povr{inskih voda na hidrolo{kim stanicama

Za potrebe izrade Vodoprivredne osnove Srbije (VOS) reìm povr{inskih voda na
teritoriji Srbije definisan je na bazi osmatrawa i merewa vode na 139 hidrolo{kih
stanica hidrometeorolo{ke slu`be, u periodu 1946-1991. godina. Obra|eni su osnovni
reìmski pokazateqi: prose~ni proticaji, male i velike vode. Analizirane su osnovne
hidrolo{ke karakteristike neophodne za sagledavawe ukupno raspoloìvih koli~ina
povr{inskih voda, wihov prostorni i vremenski raspored, i definisane su merodavne
veli~ine ekstremnih proticaja za potrebe za{tite voda, odbrane od velikih voda i dimenzionisawa vodoprivrednih objekata.
Prose~ni proticaj predstavqa karakteristiku vodnog reìma koja ukazuje na vodnost
odre|enog slivnog podru~ja. Za potrebe izrade VOS-a, prose~ni proticaji su odre|eni za
139 profila vodomernih stanica, na osnovu serija osmotrenih i popuwenih podataka.
Numeri~ki pokazateqi prose~nih vi{egodi{wih vrednosti sredwe mese~nih i
godi{wih proticaja na odabranim ulazno-izlaznim hidrolo{kim stanicama prikazani su u
tabeli 2.2.1.
Tabela 2.2.1: Prose~ni sredwe mese~ni i godi{wi proticaji
(m3/s)
Reka
(1)
Dunav
Tisa
Sava
Drina
Lim
Kolubara
V. Morava
Z. Morava
J. Morava
Ibar
Ni{ava
Timok
B. Drim
Lepenac
Hidrolo{ka
stanica
(2)
Bezdan
V. Gradi{te
N. Be~ej
S.Mitrovica
Kozluk
Priboj
Draèvac
Q. Most
Jasika
Mojsiwe
Kraqevo
Ni{
Tamni}
Vrbnica
\. Jankovi}
F
(km2)
1
2
(3)
(4)
(5)
210 250 1 855 2 037
570 375 5 006 5 529
145 415
683
818
87 996 1 714 1 839
17 493
388
398
3 684
95
103
3 588
22
37
37 320
231
338
14 721
110
156
15 390
105
153
7 925
65
93
3 974
29
42
4 191
26
44
4 360
68
87
582
9
11
3
(6)
2 390
6 612
1 127
2 107
474
120
41
416
183
187
103
55
75
79
13
4
(7)
2 830
7 793
1 378
2 387
613
162
29
409
171
180
108
58
67
86
14
Meseci
God.
5
6
7
8
9
10
11
12
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
(14)
(15) (16)
2 843 2 941 2 900 2 474 1 843 1 583 1 623 1833 2 263
7 242 6 489 5 612 4 525 3 718 3 637 4 316 5 114 5 466
1 115
884
710
508
390
394
504
680
766
2 065 1 479
998
693
699
995 1 541 1 863 1 532
591
369
209
143
149
240
408
472
371
160
97
57
40
42
60
98
115
96
29
22
14
9
6
8
13
19
21
344
256
153
94
83
98
139
199
230
154
108
69
45
43
53
78
103
106
143
100
53
30
29
38
36
86
97
95
59
37
25
25
30
49
62
63
49
34
19
12
11
13
18
20
24
39
23
10
6
6
8
15
24
29
89
54
24
13
20
31
60
75
57
15
11
6
3
3
4
6
8
9
Iz tabele se vidi da je unutargodi{wi raspored proticaja i izda{nost voda na pojedinim slivovima dosta razli~it. Pregled prose~nih vi{egodi{wih proticaja na odabranim hidrolo{kim stanicama dat je u tabeli 2.2.2.
Tabela 2.2.2: Minimalni sredwe mese~ni proticaji 95%-ne obezbe|enosti, prose~ni

vi{egodi{wi proticaji i maksimalni godi{wi proticaji 1%-ne verovatno}e
Vodomerna
F
Qmax ,1%
Qmin,95%
Q
2
Reka
stanica
(1)
Dunav
Dunav
Tisa
Sava
Drina
Drina
Lim
Kolubara
Kolubara
Gradac
Jablanica
Obnica
Ribnica
(2)
Bezdan
Veliko Gradi{te
Novi Be~ej
S.Mitrovica
Radaq
Bajina Ba{ta
Prijepoqe
Slovac
Vaqevo
Deguri}
Sedlare
Belo Poqe
Pa{tri}
(km )
(3)
210 250
570 375
145 415
87 966
17 493
14 797
3 160
995
340
159
140
185
104
(m3/s)
(4)
837,00
1800,00
122,60
285,42
54,85
49,77
12,37
1,04
0,18
0,43
0,06
0,04
0,07
(m3/s)
(5)
2 263,00
5 466,00
766,00
1 531,70
370,68
342,40
78,97
9,47
3,66
2,81
1,60
1,65
1,22
(m3/s)
(6)
7 324,0
16 114,0
3 867,0
6 407,7
5 831,1
4 990,0
1 179,0
336,6
305,5
154,8
257,5
214,0
268,0
22
(1)
Velika Morava
Velika Morava
Velika Morava
Velika Morava
Zapadna Morava
Zapadna Morava
Rasina
Ibar
Ibar
Ibar
Ibar
Ibar
Sitnica
Ra{ka
Jo{anica
Studenica
Moravica
Moravica
Veliki Rzav
Skrape`
Ju`na Morava
Ju`na Morava
Ju`na Morava
Ju`na Morava
Vlasina
Ni{ava
Ni{ava
Temska
Toplica
Toplica
Lukovska
Pek
Crni Timok
Beli Timok
Beli Timok
Trgovi{ki Timok
Beli Drim
Pe}ka Bistrica
De~anska Bistrica
Plavska
(2)
Qubi~evski Most
Bagrdan
]uprija
Varvarin
Jasika
Gugaqski Most
Bivoqe
Lopatnica Lakat
U{}e
Ra{ka
Leposavi}
Prelez
Nedakovac
Ra{ka
Biqanovac
U{}e
Ivawica
Ariqe
Ariqe
Poèga
Mojsiwe
Korvin Grad
Grdelica
Vladi~in Han
Svo|e
Bela Palanka
Pirot
Stani~ewe
Doqevac
Pepeqevac
Mer}ez
Ku~evo
Zaje~ar
Kwaèvac
Vratarnica
Gorwa Kamenica
Kpuz
Pe}
De~ani
Or}u{a
(3)
37 320
33 446
31 561
31 548
14 721
2 688
958
7 818
6 883
6 268
4 701
1 109
2 590
1 036
265
540
475
831
564
630
15 390
9 396
3 782
3 242
350
3 087
1 745
818
2 083
986
113
849
1 199
1 242
1 771
331
2 116
264
114
252
(4)
35,20
31,87
32,27
27,00
14,99
3,68
0,68
9,91
7,01
5,24
2,81
1,29
0,30
1,71
1,01
1,64
0,71
1,28
1,01
0,36
11,48
4,48
1,45
1,22
0,79
3,39
1,38
0,71
0,86
0,51
0,17
0,33
0,58
0,40
0,45
0,31
1,46
0,66
0,18
0,47
(5)
229,90
223,00
217,10
212,50
106,20
31,38
7,96
57,04
46,98
41,65
31,39
12,52
12,29
7,23
3,45
7,02
6,88
10,58
7,98
4,84
96,58
58,88
25,29
19,32
3,92
24,33
11,45
10,04
11,05
7,12
1,71
7,17
12,51
8,31
10,46
3,36
24,44
6,12
4,41
5,25
(6)
2 465,0
3 090,0
3 052,0
2 934,0
1 871,0
729,9
405,2
1 467,0
1 312,0
1 137,0
1 030,0
416,9
482,2
319,0
104,0
224,0
348,0
470,8
271,5
612,4
2 144,0
1 905,0
676,0
665,8
328,0
495,0
273,8
250,8
760,7
476,6
125,4
299,9
409,7
422,4
382,9
245,1
959,4
279,0
199,0
277,2
Za vodomerne stanice, ~iji su rezultati obrade mawe pouzdani, daju se u nastavku podaci o povr{inama sliva i sredwim vi{egodi{wim proticajima.
Tabela 2.2.3: Prose~ni vi{egodi{wi proticaji

Reka
(1)
Dunav
Dunav
Dunav
Tami{
Tami{
plovni Begej
Stari Begej
Kara{
Nera
Mlava
Mlava
Lim
Lim
Jadar
Uvac
Kolubara
Vodomerna
stanica
(2)
Bogojevo
Slankamen
Pan~evo
Ja{a Tomi}
Toma{evac
Srp. Itebej
Hetin
Dobri~evo
Vra~ev Gaj
Ra{anac
@agubica
Brodarevo
Priboj
Le{nica
Radijevi}i
Beli Brod
F
(km2)
(3)
251 593
411 961
525 009
5 790
9 717
2 439
2 271
1 366
1 428
1 063
194
2 762
3 684
875
757
1 869
Q
(m3/s)
(4)
2 824,00
3 585,00
5 222,00
37,00
46,41
19,32
3,21
10,46
16,77
9,69
2,04
72,10
95,80
8,29
7,38
16,06
Reka
(5)
Kolubara
Qig
Ribnica
Ju`. Morava
Ju`. Morava
Ju`. Morava
Bin. Morava
Kriva reka
Veternica
Jablanica
Pusta reka
Lu`nica
Vlasina
Moravica
Viso~ica
Viso~ica
Vodomerna
stanica
(6)
Draèvac
Bogova|a
Ribnica
Aleksinac
Grdelica
Ristovac
Dowe Kormijane
Domorovce
Leskovac
Pe~ewevce
Pukovac
Svo|e
Vlasotince
@u~kovac
Viso~ka Ràna
Izatovac
F
(km2)
(7)
3 588
679
102
14 284
3 872
2 132
1 017
609
500
891
561
318
879
394
403
156
Q
(m3/s)
(8)
20,82
4,70
1,40
91,65
25,29
11,01
5,39
3,84
4,44
4,94
1,96
2,93
8,37
2,69
5,83
1,10

(1)
Pe{tan
Ub
Tamnava
V. Morava
Crnica
Ravanica
Lugomir
Belica
Belica
Lepenica
Resava
Resava
Veliki Lug
Kubr{nica
Jasenica
Zap. Morava
\etiwa
\etiwa
Veliki Rzav
êmernica
Rasina
Rasina
Ibar
Ibar
Ra{ka
Ra{ka
Studenica
Studenica
Lopatnica
(2)
Zeoke
Ub
Koceqeva
Mark. most
Para}in
]uprija
Jagodina
Belica
Jagodina
Bato~ina
M. Manasija
Svilajnac
Mladenovac
Sm. Palanka
Sm. Palanka
Kraqevo
Stapari
Gorobiqe
Roge
Preqina
Brus
]elije
Ribari}i
Kraqevo
Pazari{te
Novi Pazar
Devi}i
Mlan~a
Bogutovac
(3)
125
214
209
34 345
338
161
427
51
174
594
388
681
122
743
496
4 721
332
550
424
624
213
606
850
7 925
255
472
191
310
116
23
(4)
0,73
1,01
1,09
227,00
3,40
0,77
2,01
0,34
0,62
1,97
3,67
4,65
0,38
1,70
1,85
45,05
3,50
5,62
6,07
3,81
2,48
5,30
10,32
62,56
3,13
4,00
3,03
4,82
2,00
(5)
Jerma
Jerma
Ni{ava
Ni{ava
Gaberska reka
Toplica
Toplica
Pek
Pek
Vitovnica
Crnajka
[a{ka
Pore~ka reka
Svrq. Timok
Grli{ka reka
Beli Timok
Crni Timok
Zlotska reka
Borska reka
Vel. Timok
Sikoqska reka
Dragovi{tica
P~iwa
Lepenac
Beli Drim
Klina
Pe}. Bistrica
Erenik
Priz. Bistrica
(6)
Sukovo
Trn. Odorovci
Dimitrovgrad
Ni{
Mrtvine
Magovo
Dowa Selova
Debeli Lug
Kusi}i
Kula
Crnajka
Crnajka
Topolnica
Rgo{te
Grli{te
Zaje~ar
Bogovina
Sumrakovac
Rgotina
Tamni}
Mokrawa
Ribarce
Barbace
Gen. Jankovi}
Vrbnica
Klina
Dreqe
\akovica
Prizren
(7)
795
557
344
3 974
232
180
353
316
1 220
243
96
236
455
618
191
2 150
467
269
340
4 191
114
687
468
582
4 360
423
160
455
158
(8)
5,44
3,53
2,00
30,66
1,28
1,71
3,55
3,58
9,02
1,17
0,64
1,76
3,67
3,62
1,48
12,39
6,22
3,50
3,04
28,64
0,60
5,58
4,03
8,61
57,10
1,62
4,12
12,21
4,09
Analiza malih voda re~nih tokova od interesa je u svim granama vodoprivrede (snabdevawe naseqa i industrije vodom, ispu{tawe otpadnih voda, navodwavawe, plovidba,
hidroenergetika itd.). Poznavawe malih voda je od posebnog zna~aja za za{titu kvaliteta
re~nih tokova. U periodu malih voda vodotok ima najmawu sposobnost da razblaì organske
i druge otpadne materije. Merodavni minimalni proticaj u reci za za{titu vodotoka od
zaga|ewa je minimalni sredwe mese~ni proticaj 95%-ne obezbe|enosti.
Merodavni minimalni proticaji na rekama Srbije obra|eni su na osnovu osmatrawa
na ograni~enom broju hidrolo{kih stanica na kojima su podaci bili pouzdani i koje ujedno
predstavqaju najzna~ajnije profile sa aspekta za{tite vodotoka od zaga|ivawa, kao i za
re{avawe drugih vodoprivrednih problema. Standardna statisti~ka analiza je obavqena za
vremenske serije godi{wih ekstrema, zatim za prose~ne vrednosti malovodnih perioda
razli~itih trajawa, kao i za serije minimalnih sredwe mese~nih vrednosti.
Analiza saglasnosti izme|u empirijskih i teorijskih funkcija raspodele, pokazala
je da je u ve}ini slu~ajeva najpovoqnija teorijska Log-Pearson III raspodela. U tabeli 2.2.2
prikazane su teorijske vrednosti minimalnih sredwe mese~nih proticaja 95%-ne
obezbe|enosti za odabrane hidrolo{ke stanice. Na osnovu prikazanih rezultata moè se
izvesti zakqu~ak da je teritorija Republike Srbije veoma heterogena pri formirawu malih
voda. Najve}e izda{nosti u su{nom periodu su registrovane u slivu Belog Drima, zatim
sledi sliv reke Drine i sliv reke Dunav na uzvodnom delu. Slivovi reka Velike Morave,
Kolubare i Timoka su relativno siroma{niji vodom u su{nim periodima, {to se moè
re}i i za sliv reke Tise na ulazu u na{u zemqu.
Poznavawe velikih voda zna~ajno je pri izgradwi hidrotehni~kih objekata i odbrani od poplava. Za potrebe prora~una velikih voda na profilima vodomernih stanica
kori{}eni su podaci originalnih serija maksimalnih godi{wih proticaja, preuzeti od
RHMZ Srbije. Podaci su preuzeti za sve razmatrane hidrolo{ke stanice. Me|utim, s obzirom da se radi o ekstremnim vrednostima, za daqu analizu kori{}ene su samo one vremenske serije koje su bile, sa stanovi{ta ocene statisti~kih parametara, dovoqno duge. Numeri~ke vrednosti maksimalnih godi{wih proticaja 1%-ne verovatno}e pojave, na odabranim hidrolo{kim stanicama, prikazani su tako|e u tabeli 2.2.2.
24
Na osnovu sra~unatih teorijskih vrednosti maksimalnih godi{wih proticaja vidi

se da su specifi~na oticawa velikih voda najve}a kod Belog Drima, a zatim na Drini i
Kolubari, a najnià kod Tise, Dunava, Morave i Save. Na osnovu ovih prora~una uspostavqena je empirijska zavisnost maksimalnog modula oticaja u funkciji povr{ine
sliva.
Slika 2.2.1:Specifi~na ot icawa na t erit oriji Srbije
q (l/s km2)
P=1%
10000
Sliv:
Sliv:
Sliv:
Sliv:
Sliv:
Dunava, Timoka i Kolubare

Zapadne Morave
Ju`ne Morave
Velike Morave
Drine i Belog Drima
1000
100
10
10
100
1000
F (km2 )
10000
100000
1000000
Prostorna raspodela povr{inskog oticaja

Kori{}ewem podataka popuwenih serija sredwih mese~nih i godi{wih proticaja sa
139 profila vodomernih stanica, sra~unate su prose~ne vi{egodi{we vrednosti sredwe
godi{weg proticaja. Na osnovu wih je konstruisana karta izolinija prose~nog specifi~nog
oticaja, koja je prikazana u prilogu (karta prose~nog specifi~nog oticawa). Iz karte se
vidi prostorni raspored vodnog potencijala na teritoriji Republike Srbije. Generalno
posmatrano, jugozapadni, isto~ni i ju`ni delovi Republike su bogatiji vodom nego severni
i centralni delovi. S obzirom na to da planinska podru~ja dobijaju ve}u koli~inu padavina, a imaju ve}e koeficijente oticawa, sa ovih terena se javqaju specifi~ni oticaji ve}i
od 15 l/s po km2. U ravni~arskim i breùqkastim krajevima, na severnim i u centralnim
delovima Republike, specifi~ni oticaj je uglavnom mawi od 6 l/s po km2.
Detaqnom analizom obra|enih podataka po slivovima, moè se zakqu~iti da je najmawa izda{nost registrovana na prostorima Vojvodine i u slivovima levih pritoka Velike Morave i Kolubare (od 2 do 5 l/s po km2). Tako, na primer, najve}a izda{nost je na
delovima sliva reke Beli Drim, gde je specifi~ni sredwe godi{wi oticaj najve}i kod
De~anske Bistrice (38,68 l/s po km2), zatim Erenika (26,84 l/s po km2), Prizrenske Bistrice
(25,87 l/s po km2 ), Pe}ke Bistrice (23,20 l/s po km2). U izda{nije spadaju i slivovi Gradca
(27,69 l/s po km2), Plavske reke (20,85 l/s po km2), Lopatnice (17,24 l/s po km2), Studenice do
Mlan~e (15,56 l/s po km2), Velikog Rzava (14,31 l/s po km2) i Ivawi~ke Moravice (12,72 l/s po
km2 ).
roma{niji vodom u periodu oktobar-novembar. Na izlazu iz na{e Republike Dunav je
26
27
Raspodela oticawa unutar godine

Na ve}em delu teritorije Srbije u zimskom periodu snegovi se naizmeni~no akumuli{u i tope, a u uslovima povi{enih temperatura se javqaju ki{ne padavine, naro~ito u
niìm zonama. U prole}nom periodu, oticaj vode se javqa zbog ki{a i topqewa akumulisanog snega u planinskim regionima. Pomenuti procesi uti~u na raspodelu oticaja vode u
toku godine, tako da reke koje nastaju na teritoriji Republike ve}inom pripadaju ki{no-sne`nom reìmu (Kolubara, Morava i Timok). Reka Sava ima uglavnom sne`no-ki{ni
reìm sa obilnim vodama u prole}e, usled topqewa snegova i od prole}nih ki{a, sa izraènim minimumom u avgustu i septembru i jako neujedna~enim (po vremenu pojave i veli~ini) jesewim maksimumom. Sli~na situacija je sa rekom Drinom. Kod reka centralnog i
isto~nog dela Srbije je karakteristi~no da najve}a koli~ina vode otekne u periodu februar-maj, da su veoma niski protoci u letwim mesecima (avgust-septembar) i da jesewi maksimumi mogu potpuno da izostanu (ki{no-sne`ni tip). Za razliku od navedenih tokova sa
dve sezone velikih voda, desne pritoke Belog Drima pripadaju maritimnom reìmu padavina, dok su leve pritoke pod uticajem modifikovanog kontinentalnog reìma. Kao rezultat
ovakvih klimatskih uticaja, javqaju se prili~no ujedna~eni mese~ni protoci u periodu decembar-maj.
Reka Dunav u gorwem toku ima reìm koji karakteri{u samo dve izraène sezone: sezona bogata vodom i sezona siroma{na vodom. Do Bratislave Dunav pripada ledni~kom
tipu, sa maksimalnim mese~nim proticajima u mesecu junu i minimalnim u zimskim mesecima (decembar-januar). Drava ne remeti ovaj reìm tako da mese~ni proticaji Dunava kod
Bogojeva karakteri{u pomenuti uzvodni uticaji. Me|utim, du` toka Dunava se mewa reìm
proticaja, tako da nizvodno od velikih pritoka (Tisa, Sava), histogram mese~nih proticaja
kod Velikog Gradi{ta nalikuje onima na Savi i Drini, sa dva maksimuma u toku godine, s
tom razlikom {to se na Dunavu male vode javqaju ne{to kasnije (u septembru i oktobru).
Slika 2.2.2:
Reìmi proticaja
2
Dunav ul.
1.8
Dunav izl.
Tisa
Modulni koeficijen
1.6
Sava
1.4
V.Morava
B.Drim
1.2
1
0.8
0.6
0.4
0.2
0
1
Meseci
10
11
12
Navedeni unutargodi{wi reìmi proticaja mogu se sagledati iz podataka prezentiranih na sl. 2.2.2, gde su za glavne vodotoke u Srbiji dati grafi~ki prikazi modulnih
koeficijenata po mesecima.
Na osnovu prikazanih rezultata datih na slici 2.2.2 moè se videti da su karakteri
unutargodi{weg reìma proticaja na kqu~nim profilima vodomernih stanica u Republici
veoma razli~iti. Dunav na ulazu u na{u Republiku je najvodniji u periodu juni-juli, a najsinajvodniji u periodu april-maj, a najsiroma{niji vodom u periodu septembar-novembar, {to
je posledica unutargodi{weg karaktera glavnih pritoka, koje se ulivaju u Dunav na teri-
28
toriji Srbije. Sa gledi{ta sezona, Dunav je na izlazu najbogatiji vodom u prole}e, a najsiroma{niji tokom jeseni.
Tisa je najbogatija vodom u aprilu, a najsiroma{nija u periodu septembar-oktobar.
Po sezonama, najbogatija je vodom tokom prole}a, a najsiroma{nija tokom dugotrajnog perioda avgust-novembar.
Sava je najvodnija, tako|e, u aprilu, dok je su{ni period avgust-septembar. Prole}ni
i zimski periodi, u pogledu vodnosti, izjedna~eni su, dok je letwi period izrazito su{an.
Drina je najvodnija tokom perioda april-maj, a najsiroma{nija vodom u periodu avgustseptembar, odnosno, generalno tokom leta.
Morava, Kolubara, Timok i Beli Drim su najvodniji u martu mesecu (po sezonama zimi), a najsu{niji u letwem periodu avgust-septembar. Ni{ava, Lepenac, P~iwa i
Dragovi{tica su najvodniji u aprilu i tokom prole}a, a najsiroma{niji vodom u periodu
avgust-septembar. Tami{ je najbogatiji vodom tokom aprila (po sezonama u prole}e i zimi),
a najsu{niji je tokom dugotrajnog perioda avgust-novembar.
Generalni zakqu~ak je da su reìmi voda reka na teritoriji Srbije prostorno i vremenski veoma heterogeni.
Definisawe reìma proticaja na profilima potencijalnih akumulacija

Za potrebe definisawa serija sredwe mese~nih proticaja na potencijalnim profilima akumulacija hidrolo{ki neizu~enih vodotoka na teritoriji Srbije kori{}en je
matemati~ki model za prostorno preno{ewe hidrometeorolo{kih podataka, razvijen u Institutu za vodoprivredu Jaroslav êrni.
Pomo}u navedenog modela, a na bazi podataka za vodomerne stanice, uspostavqene su
linearne zavisnosti izme|u standardizovanih promenqivih sredwe mese~nih proticaja i
odgovaraju}ih serija relevantnih meteorolo{kih parametara.
U okviru izrade VOS-a, sra~unate su serije sredwe mese~nih proticaja na 52 profila potencijalnih akumulacija na teritoriji Republike Srbije. Osnova za prora~un su definisane serije sredwe mese~nih proticaja na profilima novih akumulacija za
vi{egodi{wi period 1946-1991. god. Rezultati prora~una su prikazani preko prose~nih
vi{egodi{wih vrednosti sredwe godi{weg proticaja i ukupnih zapremina raspoloìve
vode u tabeli 2.2.4.
Tabela 2.2.4: Sumarni pregled analiziranih potencijalnih akumulacija

Okrug
Broj
akumulacija Povr{ina
2
(1)
Ma~vanski
Kolubarski
Brani~evski
Pomoravski
Borski
Zaje~arski
Zlatiborski
Moravi~ki
Ra{ki
Rasinski
Ni{avski
Pirotski
Jablani~ki
P~iwski
Kosovski
Pe}ki
Prizrenski
(2)
1
3
1
1
3
2
4
6
5
1
1
1
2
2
5
5
3
(km )
(3)
43,2
386,0
67,2
94,8
117,5
300,7
1 374,6
1 135,0
417,5
125,0
43,6
665,0
471,0
2 174,0
717,0
614,5
420,0
Orijentaciono
Sredwi protok
3
(m /s)
(4)
0,675
3,519
0,754
1,122
1,414
6,158
19,343
13,831
5,519
1,704
0,319
4,313
4,900
14,433
4,178
10,067
9,908
(10 m /god.)
(5)
21,26
110,84
23,75
35,34
44,54
193,98
609,31
435,68
173,85
53,68
10,05
135,86
154,35
452,64
131,61
317,12
312,10
3
Minimalni protok
(m3/s)
(6)
0,053
0,155
0,042
0,090
0,071
0,274
2,581
2,034
0,890
0,183
0,023
0,504
0,810
0,727
0,265
1,040
0,903

(1)
Kosovskomitrova~ki
Kosovsko-pomoravski
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
Republika Srbija
(2)
4
2
33
19
52
(3)
283,8
127,5
7 415,1
2 162,8
9 577,9
29
(4)
2,225
1,103
78,004
27,481
105,485
(5)
70,10
34,75
2 455,13
865,68
3 320,81
(6)
0,280
0,069
8,437
2,557
10,994
Male vode su definisane za iste profile kao i sredwe vode, a odre|ene su kao
sredwe mese~ni proticaj 95%-ne obezbe|enosti.
Kao {to se iz tabele 2.2.4 vidi, ukupna povr{ina sliva analiziranih akumulacija
iznosi oko 10 000 km2.
Ne o~ekuje se da }e sve akumulacije biti realizovane do vremenskog preseka do koga
se radi Vodoprivredna osnova Republike Srbije (2021. godina).
Sa druge strane, analizom su obuhva}ene velike akumulacije (ve}e od 10 miliona m3);
me|utim, o~ekuje se da do predvi|enog vremenskog preseka bude izgra|en i zna~ajan broj
malih i mikroakumulacija.
2.3. RE@IM PODZEMNIH VODA
Geolo{ka gra|a teritorije Republike Srbije uslovila je formirawe i egzistenciju
brojnih akumulacija podzemnih voda - izdani. Kvalitet i kvantitet podzemnih voda varira u
izuzetno {irokim granicama. Reìm i bilans ovih voda direktno ili indirektno zavise od
klimatskog reìma i reìma proticaja re~nih tokova. Dakle, ove podzemne vode predstavqaju deo ukupnog vodnog resursa, odakle proisti~e zadatak da se mogu}nosti eksploatacije podzemnih voda moraju sagledati u okviru integralnih vodoprivrednih re{ewa.
U tom smislu, izvr{ene su procene potencijalno eksploatabilnih koli~ina podzemnih voda, vode}i ra~una o racionalnosti i efektima sada{we i budu}e eksploatacije,
za{tite izvori{ta od zaga|ivawa, kao i mogu}nosti ve{ta~kog prihrawivawa i drugih vidova regulisawa potencijalno eksploatabilnih koli~ina podzemnih voda. Procene baziraju
na rezultatima dosada{wih istraìvawa.
Hidrogeolo{ka svojstva terena
Teritorija Srbije odlikuje se veoma raznovrsnim litolo{kim sastavom i sloènim
strukturnim sklopom. Unutar te teritorije izdvaja se nekoliko hidrogeolo{kih celina, koje
se odlikuju kako specifi~nim geolo{kim sastavom, tako i posebnim hidrogeolo{kim
svojstvima. U tom smislu izdvojene su slede}e hidrogeolo{ke jedinice (slika 2.3.1):
1. Podru~je Ba~ke i Banata,
2. Podru~je Srema, Ma~ve i Posavo-Tamnave,
3. Podru~je jugozapadne Srbije,
4. Podru~je zapadne Srbije,
5. Podru~je sredi{we Srbije i
6. Podru~je isto~ne Srbije,
Podru~je Ba~ke i Banata

Podru~je Ba~ke i Banata predstavqa krajwi ju`ni i jugoisto~ni deo Panonskog
neogenog basena ograni~enog sa zapadne i ju`ne strane Dunavom. U hidrogeolo{kom smislu,
podru~je Ba~ke i Banata predstavqa makrocelinu sli~nih karakteristika. Teren izgra|uju
neogene i kvartarne naslage velike debqine (i do 4 500 m) sa brojnim vodonosnim
sredinama razli~itog strukturnog tipa poroznosti (pukotinske i pukotinsko-karstne u
dowem, me|uzrnske u gorwem) i razli~itih prostranstava. Najstarije stenske mase
({kriqci, graniti, serpentiniti i dr.) predstavqaju najniù vodonepropusnu podinu u
Panonskom basenu. Neposredno iznad hronostratigrafskih nalaze se akumulacije termomineralnih voda, prekrivene vodonepropusnim stenskim masama.
30
Propusne stenske mase (pe{~ari, konglomerati, bre~e, kre~waci i dr), u dubqim

delovima terena, u podru~ju pojedinih horstovskih struktura, predstavqaju glavne kolektore
nafte i gasa.
U gorwim delovima terena na celoj teritoriji Ba~ke i Banata, izuzimaju}i centralne delove Fru{ke Gore i Vr{a~kih planina i krajweg jugoistoi~nog Banata, nalaze se vodonosne sredine pliocena i kvartara. Pliocenske vodonosne sredine predstavqene su pojedina~nim slojevima sitnozrnih i sredwezrnih peskova, mawe krupnozrnih peskova, razdvojenih debqim, i do nekoliko desetina metara, naslagama polupropusnih i vodonepropusnih
stenskih masa. U wima su na dubinama ve}im od 200 m, u nekim delovima terena ve}im od
250 m, formirane izdani termomineralnih voda, redovno sa ve}om ili mawom koli~inom
gasova.
Kvartarne vodonosne sredine se nalaze prakti~no od povr{ine terena do dubine oko
230 m. Predstavqene su policikli~nim re~nim i re~no-jezerskim peskovito-{qunkovitim
naslagama. Na ve}em delu terena (izuzimaju}i delove zapadne i jugozapadne Ba~ke i ju`ni
Banat) javqaju se proslojci i so~iva alevrita i alevritnih glina. Zavr{ni deo
policikli~nih re~no-jezerskih naslaga ~ine peskovito-{qunkoviti sedimenti poznati kao
slojevi sa Corbicula fluminalis ili maki{ki slojevi.
U celini policikli~ne re~ne i re~no-jezerske naslage predstavqaju Osnovni
vodonosni kompleks (OVK) u Ba~koj i Banatu koji se prostire do obodnih delova
Panonskog basena u Slavoniji, Barawi, Ma|arskoj i Rumuniji. Nalazi se u dubini ispod 10
m u priobaqu Dunava gde mu je debqina oko 25 m, do ispod 100 m u severoisto~nom Banatu
gde mu je debqina preko 125 m.
Preko OVK leè mla|e kvartarne naslage: peskovi, mestimi~no peskoviti {qunkovi u podru~ju aluvijalne ravni Dunava i dowem toku Tise i ve}eg dela zapadne Ba~ke, a
alevriti i alevritske gline u ostalom delu terena.
U vodonosnim sredinama OVK formirane su subarteske i arteske akumulacije
podzemnih voda koje predstavqaju glavni resurs voda za pi}e Ba~ke i Banata. U aluvionu
Dunava u podru~ju zapadne i ju`ne Ba~ke, kao i u Potisju nizvodno od Tara{a subarteske i
arteske izdani su posredno povezane sa Dunavom i Tisom. Prihrawivawe ovih izdani vr{i
se infiltracijom atmosferskih i re~nih voda na obodu Panonskog basena, podre|eno
procurivawu iz gorwih delova terena i osloba|awem fizi~ki vezanih voda iz alevritskoglinovitih naslaga. Ukupno prihrawivawe je znatno ispod koli~ina podzemnih voda koje se
eksploati{u iz OVK {to je dovelo do stalnog sniàvawa nivoa u podru~ju izvori{ta, a i
{ire.
U gorwim delovima terena Ba~ke i Banata u mestimi~no peskovitim {qunkovima,
peskovima, lesu i eolskim peskovima do dubine oko 60 m formiran je ve}i broj slobodnih i
subarteskih izdani, takozvana Prva izdan. Ove podzemne vode aktivno u~estvuju u
hidrolo{kom ciklusu. Zbog velike zaga|enosti prva izdan se samo lokalno koristi za
vodosnabdevawe.
Podru~je Srema, Ma~ve i Posavo-Tamnave

Hidrogeolo{ke granice ovog podru~ja predstavqaju ju`ni deo Fru{ke Gore na
severnom i Dunav na severoisto~nom delu terena. Ju`na granica predstavqa rasprostrawewe vodonosnih sredina na severnim padinama Pocerine, dok je u podru~ju PosavoTamnave granica uslovno usvojena. Zapadnu granicu u Ma~vi ~ini Drina, dok su u podru~ju
Srema prakti~no sve akumulacije podzemnih voda jedinstvene sa obe strane dràvne
granice.
Celo podru~je u navedenim granicama karakteri{e mawa debqina i prostranstvo
vodonosnih sredina od interesa za eksploataciju podzemnih voda u isto~nom delu, isto~no
od linije [abac-Klenak-Ruma i znatno ve}a debqina i prostranstvo vodonosnih sredina u
zapadnom i jugozapadnom delu, tj. na terenu zapadnog Srema i Ma~ve.
U podru~ju Srema hidrogeolo{ki se izrazito razlikuje teren severno i ju`no od
linije Stara Pazova-Ruma-[id.
U severnom delu terena nema vodonosnih sredina, odnosno akumulacija podzemnih
voda od interesa za eksploataciju podzemnih voda za javno vodosnabdevawe ve}ih naseqa.
32
33
U ju`nom delu Srema nalaze se zna~ajne akumulacije podzemnih voda formirane u

re~nim i re~no-jezerskim peskovito-{qunkovitim naslagama kvartara i peskovitim i
{qunkovitim naslagama pliocena, koje se eksploati{u za javno vodosnabdevawe.
U vodonosnim sredinama mla|eg kvartara debqine (15-25) m formirana je slobodnasubarteska izdan - prva izdan koja je u hidrauli~koj vezi sa rekom Savom.
U policikli~nim re~nim, re~no-jezerskim peskovito-{qunkovitim naslagama starijeg kvartara (osnovni vodonosni kompleks) debqine (15-50) m formirane su 2-3
subarteske-arteske izdani razdvojene polupropusnim proslojcima alevrita i alevritskih
glina.
U pliocenskim peskovima i {qunkovima koji predstavqaju pojedina~ne vodonosne
sredine debqine (5-10) metara, mestimi~no (20-30) metara, u kojima u dva kompleksa na
dubini oko (70-200) m egzistiraju me|usobno povezane subarteske-arteske izdani.
U podru~ju Ma~ve, osnovnu vodonosnu sredinu predstavqaju {qunkovite i {qunkovito-peskovite naslage mla|eg i starijeg kvartara koje su skoro na celom terenu direktno
povezane. Debqina ovih naslaga je najve}a du` toka Drine od Badovinaca i Prwavora do
Crne Bare i Ravwa i iznosi (50-75) m. U drugim delovima Ma~ve vodonosne sredine
predstavqene su peskovito-{qunkovitim naslagama debqine (20-40) m.
Subarteske-arteske izdani u podru~ju Ma~ve formirane su u kompleksu peskovitih i
peskovito-{qunkovitih pliocenskih naslaga u naizmeni~nom smewivawu sa alevritima i
alevritskim glinama do dubine oko 270 m. Ove izdani sa subarteksim i arteskim izdanima
u podru~ju zapadnog Srema ~ine jedinstvene akumulacije.
Nizvodno od [apca, tj. u podru~ju Posavo-Tamnave, vodonosne sredine kvartara su
neujedna~enog prostranstva i debqine. Na delu aluvijalnih ravni od [apca do Prova
peskovito-{qunkovite naslage prakti~no izostaju, u zoni Podgori~ke ade su debqine
(15-20) m, u {iroj zoni u{}a Kolubare oko (10-12) m. Kod Ostru`nice i daqe do u{}a Save
u Dunav peskovito-{qunkovite naslage poznate kao slojevi sa Corbicula fluminalis su
debqine (25-30) m. Debqina povlatnih polupropusnih naslaga je (3-5) m, mestimi~no i do 15
m.
Izdan/izdani formirane u vodonosnim sredinama kvartara u aluvijalnoj ravni Save
u podru~ju Posavo-Tamnave su uglavnom subarteske, posredno hidrauli~ki povezane sa Savom
(kroz polupropusne naslage u povlati vodonosne sredine ispod dna korita).
Podru~je jugozapadne Srbije

Hidrogeolo{ki najva`niju formaciju u ovom podru~ju predstavqaju kre~waci sredweg i gorweg trijasa. Odlikuju se velikom debqinom, u ju`noj polovini podru~ja, gde sve od
Pe{terske visoravni do severnog oboda Metohijske kotline predstavqaju mawe-vi{e jedinstvenu kre~wa~ku masu. Karstifikacija u tektonski o{te}enoj kre~wa~koj sredini izvr{ena je do znatnih dubina, pa glavne sprovodnike podzemnih voda predstavqaju raznovrsni
karstni oblici. Svojim dimenzijama izdvaja se pe{terska povr{, markirana mnogobrojnim
ponorima i jamama i ponornicom Borov{ticom.
Podru~je karsta se odlikuje vrlo visokom infiltracijom atmosferskog taloga.
Kretawe podzemnih voda se odvija kroz sisteme karstnih kanala i pro{irenih pukotina do
najniìh drena`nih baza, gde su formirana sna`na karstna vrela. Ovde je registrovano 85
izdanaka podzemnih voda sa izda{no{}u preko 10 l/s, me|u kojima 11 ima u minimumu preko
1 000 l/s (vrela Ra{ke i Bistrice, zatim Potpe}, Sopotnica, Vapa, Seqan~ica, Grabovica,
Su{ica, Bu~je, vrelo Belog Drima, vrela Istok i Vrelo). Karakteristika ve}ine karstnih
vrela je veliko varirawe izda{nosti tokom svake hidrolo{ke godine od 1:4 do 1:100.
Me|u aluvijalnim vodonosnim sredinama izdvaja se peskovito-{qunkoviti nanos
Belog Drima i wegovih pritoka Pe}ke i De~anske Bistrice. Aluvion Belog Drima ima
nejednaku debqinu i promenqive filtracione odlike; aluvion Pe}ke Bistrice-veliku
debqinu i ne{to mawu propusnost a aluvion De~anske Bistrice uglavnom malu debqinu i
mawu propusnost.
Jezerski sedimenti neogene starosti rasprostiru se samo u Sjeni~ko-{tavaqskom
basenu i Metohijskoj kotlini. U Sjeni~ko-{tavaqskom basenu preovla|uje kompleks sedimenata niske provodnosti i izda{nosti.
34
Pukotinska vodonosna sredina pojavquje se sporadi~no, a ne{to ja~i izvori vezani

su za so~iva mermera.
Podru~je zapadne Srbije

Pod ovim podru~jem podrazumevamo prostor koji se na jugozapadu naslawa na
prethodno opisanu hidrogeolo{ku celinu, a na istoku grani~i sa sredi{wom Srbijom du`
poteza Beograd-Kragujevac-Trstenik-Podujevo-Gwilane (slika 2.3.1.).
U pore|ewu sa ostalim izdvojenim hidrogeolo{kim podru~jima ovo podru~je je
siroma{no podzemnim vodama. Zna~ajnije koli~ine tih voda akumulirane su jedino u
peskovito-{qunkovitim naslagama ve}ih re~nih tokova.
Aluvialna vodonosna sredina predstavqena je nanosom reka Drine (sektor Bajina
Ba{ta-Loznica), Kolubare, Zapadne Morave (izme|u â~ka i Trstenika) i Ibra sa Sitnicom. U priobaqu Drine velikom debqinom, visokom propusno{}u i izda{no{}u, izdvaja se
predeo kod Loznice. Debqina aluviona Kolubare je promenqiva, ali generalno mala.
Aluvion Zapadne Morave izme|u Trstenika i â~ka ima malu debqinu do 5 m, izuzimaju}i
okolinu Kraqeva, gde je i propusnost {qunkovitih naslaga relativno visoka. Aluvion Ibra
uzvodno od manastira @i~a i u blizini Kraqeva ima karakteristike sli~ne zapadnomoravskom. Nanos Sitnice zahvata veliki prostor i ima mestimi~no ve}u debqinu, preko 8 m, i
visoku propusnost (predeo Dobrog Sela, Kuzmin-Vragolija).
Jezerske naslage neogene starosti deponovane su u nekoliko relativno prostranih
basena, ali se po pravilu odlikuju slabom propusno{}u. To se odnosi na slede}e basene:
Vaqevski, â~ansko-Kraqeva~ki, Kosovski, Podujevski i Dreni~ki basen.
Me|u izolovanim kre~wa~kim masama izdvaja se tzv. leli}ki karst kod Vaqeva,
povr{ine oko 300 km2. Ova vodonosna sredina se prazni preko vrela Pakqe, Petnice i
Grada~kih vrela.
Slabopropusna pukotinska sredina zahvata glavninu izdvojenog podru~ja Zapadne
Srbije. Ovde se sporadi~ne izdani mogu formirati u serpentinitima i periodititima, dok
su ostale sredine markirane brojnim izvorima izda{nosti ispod 1 l/s.
Podru~je sredi{we Srbije

Podru~je sredi{we Srbije se hidrogeolo{ki primetno izdvaja od okolne dve celine
Zapadne Srbije i Isto~ne Srbije.
Na ovom podru~ju vodonosne sredine predstavqaju peskovi miopliocena i {qunkovito-peskovite naslage kvartara i aluvioni Velike, Ju`ne i dela Zapadne Morave.
Kvartarne peskovito-{qunkovite naslage u aluvijalnoj ravni Velike Morave predstavqaju
osnovnu vodonosnu sredinu u ovom podru~ju. Debqine su 4-8 m u podru~ju Stala}a koja se
pove}ava nizvodno do na preko 60 m u podru~ju Godominskog rita.
Vodonosne sredine kvartara u aluvionu Dunava u sektoru Kostolac-Veliko
Gradi{te-Golubac su promenqive debqine koja se kre}e od 15-30 m.
U aluvionu Ju`ne Morave peskovito-{qunkovite naslage su promenqive debqine
uglavnom 5-10 m, lokalno i do 40 m.
Podzemne vode akumulirane u ovim vodonosnim sredinama su u direktnoj
hidrauli~koj vezi sa re~nim tokovima.
U vodonosnim sredinama neogena na dubini 100-130 m, lokalno 150-200 m, zna~ajnije
akumulacije podzemnih voda formirane su u Leskova~kom i Jagodinsko-para}inskom
neogenom basenu.
Karstna vodonosna sredina ima veoma malo rasprostrawewe (mermeri i kre~waci
kod Bosilegrada, zatim u slivu Bosila~ke reke; sarmatski sprudni kre~waci na severu
[umadije).
Pukotinska sredina se odlikuje velikim rasprostrawewem, naro~ito u ju`noj
polovini ovog hidrogeolo{kog regiona. Naime, sve ~vrste stene, izuzimaju}i karbonatne,
izgra|uju terene bez zna~ajnih vodonosnih sredina, a prazne se preko izvora izda{nosti
ispod 0,5 l/s, re|e do 3 l/s.
36
37
Podru~je isto~ne Srbije

Isto~nosrbijanski deo Karpatsko-balkanskog luka, zajedno sa delom Dakijskog basena
~ini izdvojenu hidrogeolo{ku celinu izuzetno komplikovane gra|e.
Osnovno hidrogeolo{ko obele`je ovom podru~ju daju brojne mase ispucalih i
karstifikovanih gorwojurskih i dowokrednih kre~waka. Infiltracija padavina u date
propusne stenske mase je visoka. Podzemne vode se u ve}ini slu~ajeva prazne u predelima
barijera, gde nastaju uzlazna vrela. Registrovano je preko 70 pojava izvirawa sa minimalnom
izda{no{}u preko 10 l/s, me|u kojima 16 ima preko 100 l/s. Najja~e izvore predstavqaju
razbijeno izvori{te Qubera|a kod Babu{nice, a vrlo izda{na su vrela Mlave, Krupawsko
vrelo, Radovansko vrelo, Beqavinska vrela, Krupac ili Modro, Belopalana~ko vrelo,
Krupac kod Pirota, i druga.
Sa stanovi{ta kori{}ewa podzemnih voda, nepovoqan momenat predstavqa veliko
varirawe izda{nosti koli~ina voda ve}ine karstnih vrela.
Unutar kre~wa~ke mase Ozrena i Device, me|u brojnim pojavama, izdvaja se razbijeno
izvori{te Siwi Vir.
U slivu reke Ni{ave, jedna od najve}ih kre~wa~kih masa - masa Svrqi{kih planina
prazni se glavnim delom preko Krupa~kog vrela - Modrog oka. Jako karstifikovani kre~waci Suve planine se odlikuju sa vi{e velikih izvora, kao {to su: razbijeno izvori{te
Qubera|a, Mokra, Studena i dr. Kre~waci Vidli~a ~ine tako|e vi{e hidrogeolo{kih
celina, sa ve}im ili mawim izdanima podzemnih voda (izdan Krupca i Sarlaka kod
Pirota).
Me|u interesantnim reonima aluvijalnih vodonosnih sredina izdvajaju se Kwaèva~ko-Mini}evski basen, iz sliva Belog Timoka, i Pirotska kotlina, iz sliva reke
Ni{ave.
Aluvialni sedimenti Kwaèva~ko-Mini}evskog basena zahvataju veliku povr{inu,
ali je debqina sloja {qunka (ina~e dobro propusnog) u proseku mala. Izuzetno se to ne
odnosi na profil Kobi{nice.
Re~ni nanos Ni{ave u predelu Pirotske kotline je grubozrnog sastava i vrlo
promenqive debqine. Generalno, ne postoje mogu}nosti zahvatawa relativno ve}ih koli~ina podzemnih voda.
Me|u desetak omawih jezerskih neogenih basena povoqnim uslovima za zahvatawe
ne{to zna~ajnijih koli~ina vode karakteri{u se Kwaèva~ko-mini}evski basen, Zaje~arska
kotlina i Negotinska nizija i donekle Svrqi{ki basen. U tim podru~jima, izda{nost
vodonosnih slojeva je mala.
Stepen istraènosti podzemnih voda

Stepen poznavawa hidrogeolo{kih i hidrodinami~kih parametara za utvr|ivawe
koli~ine i kvaliteta podzemnih voda na teritoriji Srbije je veoma neujedna~en, ali u celini jo{ nedovoqan za pouzdano planirawe racionalnog kori{}ewa tog posebno zna~ajnog
vodnog resursa. To je, u prvom redu, posledica nedovoqnog obima istraìvawa, a ~esto i
neadekvatne interpretacije rezultata istraìvawa.
Do danas provedena geolo{ka, geofizi~ka, geotehni~ka, hidrogeolo{ka i druga istraìvawa na teritoriji Srbije dala su dovoqno pouzdanih podataka za regionalno sagledavawe prostornog rasporeda i geometrije vodonosnih sredina. Za neka potencijalna, a ~esto i postoje}a, izvori{ta jo{ uvek nema dovoqno pouzdanih podataka ni za definisawe geometrije vodonosnih sredina. Tako su nedovoqno poznate i za regionalne ocene koli~ine i
kvaliteta podzemnih voda, filtracione odlike vodonosnih sredina i povlatnih i podinskih naslaga, hidrauli~ke veze podzemnih i povr{inskih voda, isticawa na izvorima, hidrodinami~ki uslovi na granicama pojedinih izdani i dr.
Nedovoqna istraènost podzemih voda posebno se isti~e u slede}em:
1. Nedovoqno istraènim i kvantitativno utvr|enim hidrauli~kim vezama podzemnih
voda i re~nih tokova Dunava, Save i Morave, kao i promenama tih veza u prostoru i
vremenu;
2. Nisu sistematizovani i dovoqno izu~eni stvarni efekti eksploatacije podzemnih voda
iz pojedinih izvori{ta u podru~ju aluvijalnih ravni koja su pokazala znatno mawu
38
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
1.
2.
3.
4.
5.

izda{nost od prognozirane, u prvom redu iz izvori{ta beogradskog i novosadskog
vodovoda;
Nije istraèna interakcija kvaliteta voda re~nih tokova i voda u vodonosnim sredinama pri eksploataciji;
Nisu dovoqno istraène posledice nadeksploatacije (ve}e eksploatacije od doticaja)
subarteskih-arteskih izdani na podru~ju Vojvodine, koja je dovela do op{teg pada
pijezometarskog nivoa sa izrazitim depresionim levkovima u podru~ju pojedinih
izvori{ta, i da li to moè dovesti do prodora termomineralnih i zaga|enih voda prve
izdani u osnovni vodonosni kompleks i slegawa povr{ine terena;
Nisu poznati uticaji eksploatacije podzemnih voda u pograni~nim podru~jima na
teritoriji Ma|arske i Rumunije na reìm i bilans podzemnih voda u Ba~koj i Banatu;
Nisu dovoqno izu~ene hidrogeolo{ke i hidrodinami~ke odlike karstnih podru~ja,
posebno kapaciteta i reìma karstnih vrela i mogu}nosti ve{ta~kog poboq{awa
karakteristika ovih izvori{ta;
Ne postoje podaci za realnu ocenu resursa podzemnih voda u neogenim basenima;
Nisu istraèni i precizno utvr|eni parametri za uspostavqawe zona sanitarne
za{tite postoje}ih i budu}ih izvori{ta;
Nije istraèn uticaj potencijalnih izvori{ta podzemnih voda na okolinu;
Nisu istraène mogu}nosti i metode ve{ta~kog prihrawivawa izdani u podru~ju
aluvijalnih ravni, ~ime bi se obezbedile dodatne koli~ine voda za vodosnabdevawe;
Do danas mogu}nost ve{ta~kog prihrawivawa subarteskih-arteskih izdani u ciqu
spre~avawa negativnih efekata nadeksploatacije nije istraèna ni u najmawem obimu.
Razlozi za takvo stawe su vi{estruki, a izme|u ostalih:
Mawkavosti u postoje}oj zakonskoj regulativi, na saveznom i republi~kom nivou, sa nedovoqno precizno definisanim obavezama i pravima u domenu istraìvawa, kori{}ewa i za{tite podzemnih voda;
Neuskla|enost kompetencija u oblasti istraìvawa i eksploatacije podzemnih voda,
~iji je jedan od negativnih efekata veoma neravnomeran i dobrim delom nizak stepen
istraènosti potencijalnih i dela kori{}enih izvori{ta ovih voda;
Nepostojawe hidrolo{ke osmatra~ke mreè za registrovawe reìma i elemenata bilansa
podzemnih voda (izuzimaju}i uè pojaseve du` ve}ih re~nih tokova) dovelo je do toga da
se ne raspolaè podacima, pored ostalog, o promeni pijezometarskih nivoa subarteskih
i arteskih izdani i osnovnih bilansnih pokazateqa brojnih karstnih vrela od interesa
za regionalno i lokalno vodosnabdevawe;
Nedovoqna briga zajednice da se potencijalna izvori{ta o~uvaju i za{tite, a postoje}a
racionalno koriste;
Jednostranost i nedoslednost u stru~nom razmatrawu potencijala i koncepta kori{}ewa voda.
Relativno nizak stepen poznavawa izvori{ta podzemnih voda moè da ima negativan
uticaj na ocenu u~e{}a podzemnih voda u planirawu dugoro~nog snabdevawa vodom za pi}e
stanovni{tva i industrije.
Naveden stepen istraènosti podzemnih voda na teritoriji Srbije name}e potrebu
izrade i realizacije detaqnog programa sistematskih istraìvawa podzemnih voda kako bi
se identifikovale, kvantifikovale i efikasno za{titile ove vode, posebno ako su pogodne
za vodosnabdevawe stanovni{tva.
Postoje}a eksploatacija podzemnih voda

Eksploatacija podzemnih voda na podru~ju Vojvodine
Kori{}ewe podzemnih voda vekovna je tradicija u podru~ju Vojvodine. Vode su
kori{}ene za vodosnabdevawe stanovni{tva, snabdevawe vodom industrije, zalivawe ba{ta
i drugo.
39
Podru~je Ba~ke i Banata

Intenzivna eksploatacija podzemnih voda osnovnog vodonosnog kompleksa (OVK) na
podru~ju Ba~ke i Banata zapo~ela je krajem {ezdesetih godina ovog veka. Osim toga na ovom
prostoru i danas se zahvataju podzemne vode iz vodonosnih sredina mla|eg kvartara u
priobaqu Dunava, a delimi~no iz prve izdani. Dubine zahvatawa su razli~ite i kre}u se
od (12-230) m, a u zavisnosti od prostornog poloàja vodonosne sredine iz koje se zahvataju
podzemne vode. Generalno, dubine zahvatawa iz vodonosnih sredina OVK i mla|eg kvartara
su do 25 m, u priobaqu Dunava na podru~ju Ba~ke i ju`nog Banata (sektor Kovin-Dubovac) i
pove}avaju se prema severoisto~noj Ba~koj gde se podzemne vode zahvataju na dubini (75-190)
m, odnosno prema severoisto~nom Banatu (Kikinda-Mokrin), gde su dubine bunara i do
230 m.
Zahvatawe podzemnih voda iz vodonosnih sredina pliocena izvedeno je na dubini
oko (140-230) m, samo lokalno i na ve}im dubinama (255-272) m u Novom Kneèvcu, do
(306-396) m u Opovu.
Dana{wa prose~na eksploatacija podzemnih voda iz pojedinih izvori{ta gradskih
centara kre}e se od (10-50) l/s do preko 500 l/s (Tabela 2.3.1).
Tabela 2.3.1: Pregled broja izvori{ta po prose~noj dnevnoj eksploataciji podzemnih

voda
Red.
broj
(1)
1
2
Ukupno
3
4
Ukupno
Ukupno
Podru~je
(2)
Severna Ba~ka
Ju`na Ba~ka
Ba~ka
Severni Banat
Ju`ni Banat
Banat
izvori{ta
Prose~na dnevna eksploatacija podzemnih voda iz

izvori{ta (l/s)
>500
250-500
100-250
50-100
<50
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
1
3
6
4
2
1
2
4
6
2
2
5
10
10
2
1
3
3
1
1
2
5
3
2
5
8
2
4
7
15
18
Ukupno
izvori{ta
(8)
14
14
28
9
9
18
46
Kao {to se vidi, najve}i broj izvori{ta je sa prose~nom dnevnom eksploatacijom

ispod 100 l/s (33 izvori{ta). Istraènost izvori{ta je u celini mala. Samo 20% izvori{ta
je detaqno istraèno i 8% su stepena osnovne istraènosti. Pri tome, na detaqno istraènim izvori{tima se zahvata preko 50%, a na izvori{tima osnovne istraènosti oko 27%
podzemnih voda u odnosu na ukupno zahva}ene vode.
Precizniji podaci o eksploataciji izvori{ta seoskih naseqa nisu poznati. Procewuje se da je oformqeno preko 250 izvori{ta iz kojih se prose~no zahvata (2-10) l/s, a u
najve}em broju ispod 5 l/s.
Vodonosne sredine iz kojih su zahva}ene podzemne vode u podru~ju Ba~ke i Banata,
kao i ukupna prose~na eksploatacija podzemnih voda u Ba~koj i Banatu data je u tabeli 2.3.2.
Od koli~ine eksploatisanih podzemnih voda u Ba~koj i Banatu pribli`no 92% se
zahvata iz vodonosnih sredina kvartara, a samo oko 8% iz vodonosnih sredina pliocena.
Efekti nadeksploatacije podzemnih voda iz OVK manifestuju se u prvom redu kao
snièwe pijezometarskog nivoa. Najizraènija su u OVK, a zatim u izdanima formiranim u
pliocenskim vodonosnim sredinama. Progresivno snièwe pijezometarskog nivoa osnovne
izdani naro~ito je izraèno u podru~ju Ba~ke i Severnog Banata.
Prema podacima povremenih merewa u periodu 1960-1990. godina generalni pad
pijezometarskih nivoa u {iroj zoni izvori{ta u severnoj Ba~koj iznosio je 14 m na izvori{tu Be~eja, do preko 30 m u podru~ju izvori{ta Vrbasa i Kule. Registrovana su snièwa
pijezometarskih nivoa ~ak i do 1,5 m godi{we u podru~ju izvori{ta.
40
Tabela 2.3.2: Ukupna prose~na dnevna eksploatacija podzemnih voda za snabdevawe

vodom
za pi}e stanovni{tva i industrije Ba~ke i Banata
Red
br.
Podru~je
Ukupna
prose~na
dnevna
ekspl.
p.v.
(l/s)
(1)
(2)
1.
Severna Ba~ka
2.
Ju`na Ba~ka
Ba~ka
3.
Severni Banat
4.
Ju`ni Banat
Banat
Ukupno
1
1
3
1
1
2
5
(3)
716
541
257
194
004
198
455
Prose~na
dnevna
ekspl.
p.v. na
izvori{.
op{tin.
centara
(l/s)
(4)
1 405
1 277
2 682
985
780
1 765
4 447
Prose~na
dnevna
ekspl.
p.v. u
ostalim
naseqima
podru~ja
(l/s)
(5)
311
264
575
209
224
433
1 008
Zahva}ena vodonosna sredina i lokacija izvori{ta

(l/s)
Mla|e kvartarne
Osnovni
Vod. sred.
vodonosne sredine
vodonosni
plioc.
(prva izdan)
kompleks
(6)
150
908
1 058
396
396
1 454
(7)
1 448
379
1 827
1 186
557
1 743
3 570
(8)
118
234
352
8
51
59
411
Velika snièwa nivoa podzemnih voda su i u severnom Banatu gde generalno

snièwa u {iroj zoni izvori{ta idu i do 17 m. Na velika snièwa nivoa u ovom podru~ju
uti~e i eksploatacija podzemnih voda na teritoriji Rumunije o ~ijoj veli~ini nema
podataka. Kao pouzdan podatak o op{tem padu pijezometarskog nivoa je ~iwenica da danas
prakti~no nema arteskih bunara u severnom Banatu, dok je do 1960. godine skoro svaka
bu{otina imala pozitivan pijezometarski nivo.
Kao sekundarni efekti nadeksploatacije podzemnih voda subarteskih izdani mogu
se pojaviti slegawa povr{ine terena. Prema jednokratnim merewima u Subotici do 1980.
godine registrovana su snièwa terena od 5 cm. Postoje indicije da je na mawem delu
teritorije do{lo do prodora visokomineralizovanih voda iz dubqih delova terena u
izvori{ta i zaga|ivawe istih.
Eksploatacija slobodne subarteske izdani (prve izdani) u podru~ju aluvijalnih
ravni ima za posledicu pored snièwa nivoa podzemnih voda i smawewe kapaciteta
(starewe) izvori{ta usled kolmirawa re~nog dna odnosno slabqewe kvaliteta hidrauli~ke veze izme|u kaptirane izdani i re~nog toka (izvori{te [trand u Novom Sadu).
Podru~je Srema
Zahvatawe podzemnih voda u podru~ju Srema imalo je sli~an razvoj kao i u podru~ju
Ba~ke i Banata. Naseqa na Fru{koj Gori za vodosnabdevawe koristila su, i daqe koriste,
izvore ~ije je savremeno kaptirawe zapo~eto jo{ po~etkom ovog veka, a prvi javni vodovod u
Sremu izgra|en je 1931. godine za vodosnabdevawe Iriga.
Koli~ine vode koje su eksploatisane na podru~ju Srema su se od otvarawa izvori{ta
nadaqe pove}avale izradom novih bunara na postoje}im izvori{tima, dok su za ve}e
vodovodne sisteme ([id, Sremska Mitrovica i Ruma) mewane lokacije izvori{ta.
Na podru~ju Srema pored izvori{ta za vodosnabdevawe Beograda, danas postoje tri
velika izvori{ta podzemnih voda (Batrovci-[id, Martinci-Sremska Mitrovica i
Jarak-Ruma), ~etiri izvori{ta za vodosnabdevawe gradskih naseqa (In|ija, Irig, Pe}inci i Stara Pazova) i 38 izvori{ta za vodosnabdevawe seoskih naseqa.
Izvori{ta beogradskog vodovoda formirana su u podru~ju aluvijalne ravni Save od
ostru`ni~kog mosta do u{}a Save u Dunav, odnosno do Ratnog ostrva na desnoj i od
Kupinskog Kuta do u{}a na levoj dolinskoj strani. Na ~etiri izvori{ta sa oko 100 reni
bunara (Maki{ 19, Ada Ciganlija 25, Novi Beograd 34 i Progar 22 reni bunara)
i oko 9 vertikalnih bunara (na izvori{tu Maki{) zahvata se 4,8-5,5 m3/s vode iz osnovne
vodonosne sredine od ~ega je oko 10% doticaj podzemnih voda iz zale|a i oko 90% re~ne
vode koje se infiltriraju u vodonosnu sredinu. Za sva ~etiri izvori{ta karakteristi~no je
veliko smawewe izda{nosti bunara, odnosno kapaciteta izvori{ta, u procesu eksploatacije. Po~etne izda{nosti reni bunara kre}u se od 120-150 l/s, a kroz 5-10 godina eksploatacije opadnu na (24-110) l/s. Sada{we prose~ne izda{nosti bunara su od 34 l/s (izvori{te
Maki{) do 66 l/s (izvori{te Progar, jo{ uvek u formirawu).
41
Ukupna prose~na dnevna eksploatacija podzemnih voda na podru~ju Srema bez izvori{ta beogradskog vodovoda Progar iznosi oko 800 l/s (op{tinski centri 630 l/s, seoska
naseqa 170 l/s).
Prema vodonosnim sredinama iz kojih su zahva}ene podzemne vode prose~na dnevna
eksploatacija je: iz vodonosnih sredina kvartara u podru~ju aluvijalne ravni Save 160 l/s; iz
osnovne vodonosnog kompleksa 340 l/s, i iz vodonosnih sredina pliocena 210 l/s.
Eksploatacija podzemnih voda iz vodonosnih sredina pliocena ima kao posledicu
izraèno snièwe pijezometarskog nivoa (izvori{te Fi{erov sala{ za vodovod Rume
ima snièwe preko 15 m) i stalno opadawe kapaciteta izvori{ta, {to je posledica
nadeksploatacije ovih izdani. Snièwe pijezometarskog nivoa u ovim izdanima manifestuje se na {irokom prostoru. Daqa eksploatacija sa sada{wim i eventualno ve}im
kapacitetima najverovatnije }e dovesti do prodora gasova, a i drugih komponenata u
postoje}a izvori{ta iz dubqih izdani tj. dove{}e do pogor{awa kvaliteta voda.
Prema navedenom, na teritoriji Vojvodine se danas za vodosnabdevawe eksploati{e
oko 6,75 m3/s podzemnih voda. Na najve}em broju izvori{ta eksploati{e se jedinstvena izdan
(OVK) sa kapacitetima koji predstavqaju nadeksploataciju tj. zahvataju se koli~ine
podzemnih voda koje su znatno ve}e od obnovqivih resursa. Nadaqe, izvori{ta za javno
vodosnabdevawe po pravilu su u samim naseqima ili u wihovoj bliòj okolini, a zahvatni
objekti-bunari koncentrisani su na uìm podru~jima izvori{ta. Eksploatacija podzemnih
voda u takvim uslovima dovela je do formirawa velikih depresija u uìm podru~jima
izvori{ta i generalnog snièwa pijezometarskog nivoa na {irem prostoru. Takva snièwa
ve} danas predstavqaju ograni~avaju}i faktor daqe eksploatacije podzemnih voda na mnogim
izvori{tima.
Eksploatacija podzemnih voda na podru~jima ju`no od Save i Dunava

Za razliku od Vojvodine, teritorija ju`no od reka Save i Dunava odlikuje se mnogobrojnim izvori{tima, prete`no ograni~enog rasprostrawewa, formiranim u propusnim
sredinama intergranularne, pukotinske i pukotinsko-karstne poroznosti. Postoje}a
izvori{ta za snabdevawe vodom stanovni{tva i industrije, sa kapacitetom prete`no preko
100 l/s, prikazana su na hidrogeolo{koj karti i tabelarno (po okruzima, tabela 2.3.4). Radi
se o ukupno 157 izvori{ta, koja pripadaju slede}im tipskim vodonosnim sredinama:
1. aluvijalna sredina
75
2. karstna sredina
64
3. neogen
17
4. pukotinska sredina
1
1.
2.
3.
4.
Na tim izvori{tima eksploati{e se oko 16 770 l/s vode, i to po tipskim vodonosnim sredinama:
aluvijalna sredina
oko 11 512 l/s
karstna sredina
oko 4 237 l/s
neogen
oko 1 315 l/s
pukotinska sredina
oko
17 l/s
Primetno je da se najve}e koli~ine eksploati{u iz aluvijalnih izvori{ta vezanih

za uà re~na priobaqa. Drugu krajnost ~ine vode pukotinske sredine, ~iji je udeo zna~ajan
samo u snabdevawu mawih seoskih naseqa.
Osnovni ograni~avaju}i faktor za racionalno kori{}ewe izvori{ta podzemnih
voda je nedovoqna istraènost pojedinih izvori{ta. Detaqno su istraèna 24 izvori{ta,
na nivou osnovnih istraìvawa 120 izvori{ta, a na nivou nedovoqne istraènosti 96
izvori{ta.
U ciqu pove}awa i obezbe|ewa ustaqenog kapaciteta izvori{ta, kao i kvaliteta
vode, otpo~elo se primenom mera ve{ta~kog prihrawivawa izvori{ta. Tako sisteme infiltracionih bazena za ve{ta~ko prihrawivawe danas koriste Ni{, â~ak, Kraqevo i
Trstenik.
Kapaciteti postoje}ih izvori{ta su veoma razli~iti. U tabeli 2.3.3 prikazan je broj
izvori{ta, bez karstnih, prema wihovom kapacitetu.
42
Tabela 2.3.3: Broj izvori{ta prema kapacitetu

Tip vodonosne sredine
(1)
Aluvioni
Neogen
Pukotinska sredina
Ukupno:
20-100 l/s
(2)
42
15
3
60
100-200 l/s
(3)
19
8
1
28
200-1 000 l/s

(4)
25
7
32
> 1 000 l/s

(5)
8
8
Posmatrano po ranije opisanim hidrogeolo{kim celinama (podru~jima), stawe

eksploatacije podzemnih voda je slede}e:
1) U podru~ju jugozapadne Srbije (okruzi: Zlatiborski, Ra{ki, Pe}ki i Prizrenski) vodonosne sredine aluviona Lima i Belog Drima se prete`no koriste za lokalno vodosnabdevawe mawih naseqa (Klina, Srbica, Orahovac, \urakovac, Suva reka, Prijepoqe, Qubovija).
Ovde vode}a izvori{ta predstavqaju kaptirani izvori, me|u kojima se izdvajaju: vrelo
Seqa{nice, vrelo Grbovice, vrelo reke Ra{ke, vrelo Belog Drima, Bela i Crna voda, vrelo
Posli{te i vrelo Krk bunar.
Za neznatan broj izvori{ta formiranih u aluvionima i neogenu moè se re}i da su
hidrogeolo{ki istraèni u zadovoqavaju}oj meri. Me|u izvori{tima karsta, stepen pouzdanosti raspoloìvih podataka je kod ve}ine pojava nizak.
2) Izuzimaju}i lozni~ko izvori{te Topolnik, ~a~ansko izvori{te Prijevor, kraqeva~ko
izvori{te i izvori{te Kuzmina Vragolija kod Pri{tine, aluvijalna izvori{ta na
podru~ju zapadne Srbije (okruzi: Kosovski, Kosovskomitrova~ki i Kosovsko-pomoravski) su
sa malom eksploatacijom. Me|u izvori{tima karstnog tipa, izdvajaju se: Pakqe kod Vaqeva
i Nepri~ava kod Lazarevca. Za lokalno vodosnabdevawe kaptirano je vi{e izvora iz
mermera i omawih kre~wa~kih masa (Kosjeri}, Mionica, Qig, Krupaw, Gorwi Milanovac,
Uro{evac, [trpce, Ka~anik). Veoma rasprostrawena pukotinska sredina ovde je interesantna za snabdevawe vodom seoskih naseqa, a neogen je po pravilu predstavqen nepropusnim
stenama (izuzimaju}i podru~je kod Uro{evca).
3) U podru~ju centralne Srbije (okruzi: Podunavski, Pomoravski, Rasinski, Ni{avski,
Topli~ki, Jablani~ki i P~iwski) izvori{ta ve}eg kapaciteta su vezana za aluvijalnu
sredinu reke Velike Morave: izvori{ta Smedereva Godomin i [alinac, izvori{ta
Poàrevca Meminac i Kqu~, izvori{te Velike Plane Livade, izvori{te Kragujevca i
Bato~ine Brzan, izvori{te fabrike kablova u Jagodini i dr. U dolini Ju`ne Morave
tako|e postoji ve}i broj izvori{ta (Aleksinac, Ni{, Prokupqe, Vladi~in Han, Vrawe,
Bujanovac).
Neogeni vodonosni horizonti se eksploati{u na vi{e lokaliteta, ali su ne{to ve}a
izvori{ta formirana samo u predelu Leskovca i Jagodine, zatim Mladenovca. Karstna
vrela iz isto~no-srbijanskog karstnog podru~ja u ve}oj ili mawoj meri u~estvuju u snabdevawu vodom Petrovca na Mlavi, Despotovca, ]uprije, Para}ina i Ni{a.
Od postoje}ih izvori{ta u podru~ju aluvijalnih ravni sredi{we Srbije, ukqu~uju}i
i neogen Leskovca i Mladenovca, izvestan broj je detaqnije hidrogeolo{ki istraèn, pa je
stepen pouzdanosti ovih raspoloìvih podataka relativno visok ([alina~ko Poqe,
Meminac i Kqu~ I, Mladenovac, Smederevska Palanka, Velika Plana, Svilajnac, Petrovac
na Mlavi, Brzan, Ribar, Leskovac, Vrawska kotlina, Bujanovac).
4) Na prostoru isto~ne Srbije (okruzi: Borski, Zaje~arski, Ni{avski i Pirotski) u
podru~ju aluvijalnih ravni formiran je mawi broj izvori{ta (izvori{te industrije
Zaje~ara, Kona~e kod Negotina, izvori{te Mlaka kod Ku~eva). Problem vodosnabdevawa
znatnog broja gradskih naseqa ovde je delimi~no razre{en kaptirawem karstnih vrela. Na
taj na~in se snabdevaju gradovi Ni{ (pet vrela), Pirot (sedam izvora), Bor (~etiri izvora),
Zaje~ar (dva izvora), Bela Palanka i dr. Ukupno su kaptirana 33 izvora minimalne izda{nosti preko 20 l/s. Najniì stepen pouzdanosti podataka imaju retka izvori{ta u neogenu,
ali se i za veliki broj, ina~e veoma brojnih, izvora isto~ne Srbije moè re}i da nisu
dovoqno prou~eni. Osnovni nedostatak, kao i u slu~aju karsta jugozapadne Srbije, sastoji se
u nedostatku trajne osnovne (dràvne) osmatra~ke mreè, kojom bi se obuhvatili svi
va`niji izvori. Ne{to pouzdanijim podacima izdvajaju se Siwi vir, Zlot, Beqevinska
43
vrela, Nemawa, Studena, Qubera|a, Lenova~ko vrelo, Mrqi{, Radovansko vrelo, vrelo
Mlave (osmatrani tri do pet godina).
Ukupni kapaciteti izvori{ta podzemnih voda po vodonosnim sredinama u pojedinim
okruzima dati su u tabeli 2.3.4.
Tabela 2.3.4: Ukupni kapacitet postoje}ih izvori{ta podzemnih voda

Red.
br.
(1)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
Naziv okruga
i grada
(2)
Severnoba~ki
Sredwebanatski
Severnobanatski
Ju`nobanatski
Zapadnoba~ki
Ju`noba~ki
Sremski
Ma~vanski
Kolubarski
Podunavski
Brani~evski
[umadijski
Pomoravski
Borski
Zaje~arski
Zlatiborski
Moravi~ki
Ra{ki
Rasinski
Ni{avski
Topli~ki
Pirotski
Jablani~ki
P~iwski
Kosovski
Pe}ki
Prizrenski
Kosovskomitrova~ki
Kosovsko-pomoravski
g. Beograd
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
Republika Srbija
Aluvion
(3)
0
0
0
396
150
908
160
1 078
85
730
530
320
205
65
110
212
380
260
290
440
0
5
55
455
185
0
30
86
55
5 736
1 614
10 956
356
12 926
Eksploatacija podzemnih voda za

stanovni{tva u seoskim naseqima
Eksploatacija podzemnih voda

OVK
Neogen
Karst
Pukot.
(4)
(5)
(6)
(7)
755
0
0
0
648
0
0
0
779
8
0
0
557
51
0
0
294
183
0
0
537
189
0
0
340
296
0
0
0
0
30
0
0
0
267
0
0
0
0
0
0
0
90
0
0
15
26
0
0
430
150
0
0
60
90
0
0
0
525
0
0
0
379
0
0
0
0
0
0
0
100
17
0
25
50
0
0
0
381
0
0
25
75
0
0
0
715
0
0
350
0
0
0
0
39
0
0
60
0
0
0
140
860
0
0
0
375
0
0
0
30
0
0
0
0
0
0
210
0
0
3 910
727
0
0
0
1 115
2 917
17
0
200
1 265
0
3 910
2 042
4 182
17
individualno
(l/s)
Ukupno
(8)
755
648
787
1 004
627
1 634
796
1 108
352
730
620
361
785
215
635
591
380
377
365
821
100
720
405
494
245
1 000
405
116
55
5 946
6 251
15 005
1 821
23 077
vodosnabdevawe
Vodosnabdevawe seoskih naseqa skoro iskqu~ivo se vr{i zahvatawem podzemnih

voda (kaptirawem izvora ili zahvatawem podzemnih voda kopanim ili bu{enim bunarima).
Izgradwa malih seoskih vodovoda doìvqava svoj procvat u posledwe tri decenije.
Na podru~ju Vojvodine eksploatacija podzemnih voda za vodosnabdevawe seoskih
naseqa vr{i se na razli~ite na~ine, individualno - preko mikrovodovoda, a delom javnim
vodosnabdevawem. Pouzdanih podataka o koli~inama podzemnih voda koje se eksploati{u za
vodosnabdevawe seoskog stanovni{tva van vodovodnih sistema nema.
Proceweno je da preko 350 seoskih naseqa u Vojvodini imaju javno vodosnabdevawe.
Ostali deo seoskih naseqa ima individualan na~in vodosnabdevawa. Snabdeva se vodom i
zahvatawem podzemnih voda bu{enim bunarima, i javnim arteskim bunarima. Koli~ina
podzemnih voda koja se eksploati{e za javno vodosnabdevawe seoskog stanovni{tva
procewuje se na oko 1,2 m3/s. Za vodosnabdevawe individualnih gazdinstava, ukqu~uju}i i
javne arteske bunare, procewuje se da se zahvata jo{ oko 0,3 m3/s.
Na podru~ju ju`no od Save i Dunava kao izvori{ta najvi{e se koriste brojni izvori
izda{nosti uglavnom ispod 5 l/s. Na ovoj teritoriji izgra|eno je preko 1 200 ve}ih lokalnih
vodovoda. Broj i gustina seoskih vodovoda na posmatranoj teritoriji su vrlo neujedna~eni.
44
Najve}i broj takvih objekata vezan je za sredi{wi pojas Srbije, izuzimaju}i ravni~arske
basene u kojima se individualno koriste kopani i bu{eni bunari. Prema tipu
vodosnabdevawa, od 4 101 seoskog naseqa javnim vodosnabdevawem pokriveno je svega 167
(4%), lokalnim vodovodima 1 184 (28,5%), a individualnim objektima 2 803 naseqa (67,5%).
Kori{}ewe podzemnih voda za vodosnabdevawe stanovni{tva u seoskim naseqima u
Srbiji iznosi oko 6 200 l/s.
Eksploatacija mineralnih i termomineralnih voda

Sloèna geolo{ka gra|a i povoqni hidrogeolo{ki odnosi stvorili su na teritoriji
Srbije zna~ajno bogatstvo u mineralnim i termomineralnim vodama. Po gustini pojava i
raznovrsnosti u fizi~kim i hemijskim odlikama tih voda data teritorija se moè ubrojiti
u najbogatije prostore na evropskom kontinentu. Registrovano je blizu 1 200 pojava; u Vojvodini iskqu~ivo bu{otina, a ju`no od Save i Dunava prete`no izvora.
Ukupna izda{nost izvora sa temperaturom iznad 20C, za deo Republike van pokrajina, iznosi oko 2,0 m3/s, {to predstavqa energiju reda 3 1015 J/god. Ovome treba dodati i
toplotni potencijal Vojvodine, ocewen na 120-200 GJ/h. Izuzetno visokom temperaturom
izdvajaju se lokaliteti Vrawska bawa (94,1C na izvorima, 111C na ustima bu{otine),
Jo{ani~ka bawa 77,2C (samoizliv), bu{otine u Bogati}u 75,5C, Sijarinska bawa 72,2C,
kao i preko 10 lokaliteta u Vojvodini sa temperaturom vode na izlasku iz bu{otine od 6082C.
Proceweno je da se od registrovanog toplotno-vodnog potencijala koristi neznatan
deo (oko 1% obnovqivih rezervi). Do dana{wih dana kori{}ewe se prakti~no svodilo na
zdravstveno-balneolo{ke potrebe i fla{irawe (stone vode), a veoma malo za toplifikaciju, iako se zna da ovaj energetski izvor ima brojne (pre svih, ekonomske i ekolo{ke)
prednosti u odnosu na klasi~ne energetske sirovine.
Raznovrsne po svojim fizi~kim i hemijskim karakteristikama, mineralne i termalne vode pruàju vi{enamenske mogu}nosti kori{}ewa. Zbog toga, u budu}nosti
kori{}ewe hidrogeotermalne energije treba sagledati kroz:
a)
Kori{}ewe termalne vode za toplifikaciju naseqa, odnosno za grejawe poslovnih,
stambenih i industrijskih objekata;
b)
Grejawe staklenika i prostora za poqoprivredu, navodwavawe pojedinih kultura
(agrikultura);
c)
Uzgoj ribe (akvakultura);
d)
Kori{}ewe toplote u raznim industrijskim oblastima i tehnolo{kim procesima
(za grejawe, dehidraciju, koncentrisawe, tretirawe toplotom, i dr.);
e)
Kombinovano kori{}ewe.
Kori{}ewe vode za balneolo{ke i rekreativne svrhe

Ve} je istaknuto da je to tradicionalno najva`niji vid kori{}ewa mineralnih i
termalnih voda. Samo kori{}ewe vode za date svrhe datira jo{ od vremena starog Rima, a
arheolo{ki dokazi na|eni su na lokacijama vi{e na{ih poznatih bawa - Vrwa~ke, Ni{ke,
Gamzigradske, Sokobawe, Lukovske i dr.
Danas u Srbiji ima 49 aktivnih bawa i prirodnih le~ili{ta, sa razvijenom balneolo{ko-rekreativno-turisti~kom i ugostiteqskom privredom. Uz to, aktivno egzistira 12
zavoda za specijalnu rehabilitaciju.
Racionalnije kori{}ewe hidrogeotermalnih resursa u bawskim mestima sagledava
se, izme|u ostalog, u orijentaciji po kojoj bi ta mesta postala oaze rekreacije i relaksacije
i za zdrave qude.
Fla{irawe mineralnih i niskomineralizovanih voda

Me|u brojnim registrovanim pojavama mineralnih voda tek neznatan deo se koristi
u industrijskoj proizvodwi za fla{irawe. U prvim godinama posle Drugog svetskog rata,
fla{irawem tih voda bavilo se samo nekoliko proizvo|a~a, da bi brì razvoj ove proizvodwe nastupio {ezdesetih godina. Danas se u Srbiji fla{irawem prirodne mineralne
45
vode bavi deset proizvo|a~a sa ukupnom godi{wom proizvodwom od oko 150 miliona litara
vode i oko 50 miliona litara bezalkoholnih pi}a.
U dana{we vreme je u svetu i u na{oj zemqi izraèna tendencija kori{}ewa niskomineralizovanih visokokvalitetnih voda za pi}e. Hidrogeolo{ki uslovi za zahvatawe takvih voda u Srbiji su vrlo povoqni.
Kori{}ewe termalnih voda u energetske svrhe

Tereni Srbije pruàju velike mogu}nosti za kori{}ewe hidrogeotermalne energije,
kako zbog koli~ine tople vode koja se iz podzemqa moè dobiti, tako i zbog relativno
malih dubina na kojima se sami kolektori naj~e{}e nalaze. Glavnina leì{ta hidrogeotermalne energije vezana je za karbonatne stene, zatim dolaze tercijarni baseni i granitoidni
masivi. Po svom energetskom potencijalu i mogu}nostima eksploatacije geotermalne energije izdvaja se prostrani sistem Ma~ve i Srema, sa niskomineralizovanim termalnim vodama akumulisanim u karstifikovanim kre~wacima i dolomitima trijaske starosti. U ovom
geotermalnom sistemu temperatura vode u bu{otinama varira od 62C (In|ija) do 80C
(Bogati}), a ukupni samoizliv istra`nih bu{otina ovde iznosi oko 250 l/s.
Kori{}ewe geotermalne energije za grejawe i druge energetske svrhe nalazi se
prakti~no u po~etnoj fazi i veoma je skromno u odnosu na potencijale ovih resursa. U
hidrogeotermalnom sistemu Panonskog basena, po~ev od 1981. godine, kaptirane su 23
bu{otine sa ukupnom kori{}enom toplotnom snagom bu{otina reda 25 MW. Van Panonskog
basena, tradicijom kori{}ewa toplote iz podzemnih voda dugom ~etiri decenije izdvaja se
Vrawska bawa. Toplotna energija danas se koristi u Ni{koj bawi, gde je izgra|en sistem za
grejawe hotelsko-turisti~kog i rehabilitacionog centra, zatim u bawama Prolomskoj, Sijarinskoj, Ribarskoj, Lukovskoj, Kur{umlijskoj i Junakovi}, kao i u Debrcu. Ukupna instalisana toplotna snaga na pomenutim lokalitetima ju`no od Save i Dunava iznosi
74 MW, a uz kori{}ewe toplotnih pumpi 86 MW. U pore|ewu sa prognoziranim rezervama
hidrogeotermalne energije, reda 550 106 tona termalno ekvivalentnog te~nog goriva,
kori{}ene koli~ine su prakti~no simboli~ne.
Me|u gradovima ~ija se toplifikacija moè vrlo racionalno razre{iti
kori{}ewem termalne vode, izdvajaju se: Bogati}, [abac, Sremska Mitrovica, Loznica,
Petrovac na Mlavi, Qig, Vrawe i dr.
Kori{}ewe termalnih voda u agro i akvakulturi

Poznato je da temperatura uti~e na rast biqaka, ìvotiwa, riba i mikroorganizama.
Primena niètemperaturnih termalnih voda naro~ito je povoqna u hortikulturi i akvakulturi, tako da je posledwih decenija u svetu izraèn ubrzani razvoj staklenika i ribogojstva.Velikom kori{}ewu staklenika umnogome su doprinele komercijalne kulture (povr}e,
rasad, ba{tenske sadnice).
U Srbiji se za date svrhe zahvata neznatan deo energije termalnih voda. Za intenzivirawe kori{}ewa tih voda naro~ito su povoqni poqoprivredni rejoni Ma~ve, Srema,
Posavine, okoline Beograda i Pomoravqa.
Problemi gazdovawa mineralnim i termomineralnim vodama

Stepen istraènosti mineralnih i termominerlanih voda na teritoriji Srbije je
nizak, odnosno nedovoqan za prelazak na racionalno kori{}ewe, {iru primenu i za{titu.
To se naro~ito odnosi na stepen hidrogeotermalne istraènosti teritorije. Zbog toga, prvi
korak u prevazilaèwu dana{weg stawa gazdovawa datim vodnim resursima treba da bude
realizacija Programa sistematskih i permanentnih istraìvawa i pra}ewa mineralnih i
termomineralnih voda. Ciq je da se svi va`niji potencijalni rejoni upoznaju do nivoa osnovnih hidrogeotermalnih istraìvawa (nivo C1 rezervi), kako bi se mogao izgraditi optimalni (racionalni) sistem gazdovawa datim potencijalom Srbije.
Nivo iskori{}enosti tog vodnog i energetskog blaga danas je izuzetno nizak, a primena jednostrana. U budu}nosti, najvi{e se o~ekuje od kori{}ewa geotermalne energije za
potrebe grejawa i toplifikacije ruralnih i urbanih populacija, rekreacije i balneoterapije, zatim za kori{}ewe u industriji i poqoprivredi, za razvoj agro i akvakulture,
46
odnosno proizvodwu hrane po najstroìm ekolo{kim standardima. Generalno, rezultati do

sada izvedenih istraìvawa pokazuju da kori{}ewe termomineralnih voda u energetske
svrhe moè biti zna~ajna stavka u energetskom bilansu. Uz to, nova ekonomska i energetska
strategija se mora daleko vi{e oslawati na obnovqive ekolo{ki podobne energije, kakva je
hidrogeotermalna energija.
Ne treba isticati da se danas dragoceni resursi mineralnih, termomineralnih i
niskomineralizovanih voda prakti~no nalaze van brige dru{tva u pogledu wihove za{tite,
kako od raznih vrsta zaga|iva~a, tako i neracionalne (neopravdane) eksploatacije. Leì{ta
ovih voda visoke vrednosti u pogledu kvaliteta, porekla, ekolo{ke sigurnosti i upotrebnih
mogu}nosti, moraju se efikasno i uz minimalne rizike trajno za{titi.
Eksploatacija podzemnih voda u druge svrhe

Pod eksploatacijom podzemnih voda u druge svrhe podrazumevamo, pre svega, kori{}ewe podzemnih voda za navodwavawe poqoprivrednih povr{ina. Eksploatisane koli~ine
podzemnih voda za datu svrhu se do danas ne mogu ni pribli`no oceniti. Poznato je da se o
ne{to ve}im koli~inama radi u lokalitetu Bogati}, Kqu~ II, Zabela, Suboti~ka pe{~ara,
Bajmok, Senta i dr.
Najra{ireniji vid zahvatawa podzemne vode je preko individualnih plitkih
(nesavr{enih) kopanih i bu{enih bunara, vezanih prete`no za prostranije aluvijalne ravni
(Ma~vanska ravnica, dolina Velike Morave i pritoka i dr.).
Hidrogeolo{ki uslovi u predelima ve}ih aluvijalnih ravni su povoqni da se,
uskla|eno sa potrebama za vodosnabdevawe stanovni{tva i industrije, zahvate podzemne
vode za navodwavawe poqoprivrednih kultura. Detaqna istraìvawa na poligonima Milo{evac I i II kod Lozovika, na primer, pokazala su da su mogu}nosti za racionalno kori{}ewe podzemnih voda velike. Povoqni uslovi za kori{}ewe podzemnih voda za navodwavawe
su aluvijalne ravni Dunava i Save, Potisje nizvodno od Tara{a, a zatim podru~je Ma~ve,
Posavo-Tamnave i Pomoravqa. Me|utim, pouzdana ocena o mogu}nosti kori{}ewa podzemnih voda zahteva u svakom konkretnom slu~aju dopunska istraìvawa.
Mogu}nosti kori{}ewa podzemnih voda u narednom periodu

Prema sada{wem stawu istraènosti teritorije Srbije ocewuje se da je ukupan
resurs podzemnih voda, zajedno sa ve{ta~kim prihrawivawem, oko 108 m3/s.
Od toga sada{wa eksploatacija podzemnih voda iznosi ne{to preko 20% od ukupnih
koli~ina, odnosno oko 1/3 od ukupnih koli~ina podzemnih voda bez prihrawivawa.
Ocena mogu}nosti kori{}ewa podzemnih voda u narednom periodu izvr{ena je po
slede}im kriterijumima:
a) pro{irewa postoje}ih izvori{ta bez ve{ta~kog prihrawivawa, odnosno ure|ewa
reìma isticaja izvora;
b) pro{irewa postoje}ih izvori{ta sa ve{ta~kim prihrawivawem;
Potencijalne ukupne koli~ine podzemnih voda za vodosnabdevawe, bez prihrawivawa, prikazane su u tabeli 2.3.5.
Iz tabele se vidi da su potencijalne koli~ine podzemnih voda za vodosnabdevawe
oko 67,5 m3/s, od ~ega skoro 2/3 ~ine aluvijalne izdani, ne{to preko 20% vode iz karsta,
ispod 10% vode OVK, malo vi{e od 5% vode iz neogena i male koli~ine voda iz pukotinskih izdani (0,3%).
Nazna~eni potencijali izvori{ta podzemnih voda locirani su: sa oko 60% na prostoru centralne Srbije, oko 1/3 na prostoru Vojvodine, a ostatak je na teritoriji Kosova.
47
Tabela 2.3.5: Ocewene potencijalne koli~ine podzemnih voda u narednom periodu

(2021. god.)
(l/s)
Red.
Naziv okruga
br.
i grada
(1)
(2)
1
Severnoba~ki
2
Sredwebanatski
3
Severnobanatski
4
Ju`nobanatski
5
Zapadnoba~ki
6
Ju`noba~ki
7
Sremski
8
Ma~vanski
9
Kolubarski
10
Podunavski
11
Brani~evski
12
[umadijski
13
Pomoravski
14
Borski
15
Zaje~arski
16
Zlatiborski
17
Moravi~ki
18
Ra{ki
19
Rasinski
20
Ni{avski
21
Topli~ki
22
Pirotski
23
Jablani~ki
24
P~iwski
25
Kosovski
26
Pe}ki
27
Prizrenski
28
Kosovskomitrova~ki
29
Kosovsko-pomoravski
30
g. Beograd
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
Republika Srbija
Aluvion
(3)
0
400
0
2 516
3 750
2 724
6 220
6 798
130
5 370
2 530
470
525
200
150
272
240
600
240
690
60
15
180
555
610
150
150
100
55
8 090
15 610
27 115
1 065
43 790
OVK
(4)
995
950
991
822
457
698
550
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
5 463
0
0
5 463
Koli~ine podzemnih voda

Neogen
Karst
(5)
(6)
0
0
0
0
8
0
76
0
183
0
280
0
296
0
0
100
0
1 312
50
0
80
620
200
86
720
500
140
90
0
1 241
0
3 466
0
45
0
500
185
70
60
431
40
115
40
1 215
450
0
0
84
120
0
180
2 900
150
911
0
30
0
0
695
0
843
0
2 660
9 875
450
3 841
3 953
13 716
Pukot.
(7)
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
26
30
0
0
0
0
150
0
0
0
0
0
0
0
206
0
206
Ukupno
(8)
995
1 350
999
3 414
4 390
3 702
7 066
6 898
1 442
5 420
3 230
756
1 745
430
1 391
3 738
285
1 126
525
1 181
215
1 270
630
789
730
3 230
1 211
130
55
8 785
21 916
39 856
5 356
67 128
Pomenute procene kapaciteta izvori{ta nisu dovoqno pouzdane, jer nije bilo
odgovaraju}ih istraìva~kih radova. Tako|e, te koli~ine nisu razmatrane za zahtevane vrlo
visoke obezbe|enosti vodosnabdevawa u savremenim vodovodnim sistemima, koje se u novijim sistemima usvajaju na oko (95-97)%. Tako|e, pri dono{ewu zakqu~aka o mogu}nostima
kori{}ewa pojedinih izvori{ta, trebalo bi uzeti u obzir i koeficijent mogu}e iskoristivosti izvori{ta, koji je mawi od 1. Ovaj koeficijent uvaàva ~iwenicu da se iz:
ekolo{kih, socijalnih, ali i hidrauli~kih, vodoprivrednih i drugih razloga ne mogu
iskoristiti sve koli~ine vode jednog izvori{ta, posebno onih iz karstnih izvora u
periodu malovo|a, kada ekolo{ka ograni~ewa postaju limitiraju}i faktor obima wihove
eksploatacije.
Uslove za ve{ta~ko prihrawivawe prema sada{wem stepenu istraènosti, imaju
samo neka postoje}a i potencijalna izvori{ta u podru~ju aluvijalnih ravni. Oceweno je da
se ve{ta~kom infiltracijom kapaciteti izvori{ta podzemnih voda mogu pove}ati za oko
40 m3/s (tabela 2.3.6).
Ovo su potencijalne mogu}nosti dobijawa vode ve{ta~kom infiltracijom povr{inskih voda. Me|utim, realna iskoristivost zavisi od niza faktora: prostornih mogu}nosti
razvijawa takvih izvori{ta, mogu}nosti za{tite izvori{ta od zaga|ivawa, usagla{avawa sa
prostornim planovima (zone oko velikih reka predvi|ene su za intenzivnu poqoprivredu,
i/ili za razme{taj onih industrija koje tro{e velike koli~ine tehnolo{ke vode).
Potencijalne mogu}nosti dobijawa dodatnih koli~ina ve{ta~kim prihrawivawem
podzemnih voda date su u tabeli 2.3.6.
48
Tabela 2.3.6: Ocewene potencijalne dodatne koli~ine podzemnih voda u uslovima primene
ve{ta~kog prihrawivawa (2021.god)
Red.
Okrug
br.
(1)
(2)
1
Severnoba~ki
2
Sredwebanatski
3
Severnobanatski
4
Ju`nobanatski
5
Zapadnoba~ki
6
Ju`noba~ki
7
Sremski
8
Ma~vanski
9
Kolubarski
10
Podunavski
11
Brani~evski
12
[umadijski
13
Pomoravski
14
Borski
15
Zaje~arski
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
Republika Srbija
Koli~ina
(l/s)
(3)
0
0
0
1 000
4 500
0
4 000
10 815
110
7 070
2 500
0
730
240
230
Red.
br.
(1)
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
Okrug
(2)
Zlatiborski
Moravi~ki
Ra{ki
Rasinski
Ni{avski
Topli~ki
Pirotski
Jablani~ki
P~iwski
Kosovski
Pe}ki
Prizrenski
Kosovskomitrova~ki
Kosovsko-pomoravski
g. Beograd
Koli~ina
(l/s)
(3)
360
350
650
320
1 000
0
0
0
540
380
300
290
0
0
5 050
9 500
29 965
970
40 435
Mogu}nosti kori{}ewa podzemnih voda na teritoriji Vojvodine

Mogu}nosti kori{}ewa podzemnih voda u narednom periodu u Vojvodini, prema
sada{wem nivou saznawa i pouzdanosti relevantnih podataka, ograni~ena su na relativno
mala pove}awa zahva}enih koli~ina na postoje}im izvori{tima i formirawe novih
izvori{ta u aluvijalnoj ravni Dunava i Save.
Kriterijum za ocenu mogu}nosti pro{irewa odnosno pove}awa kapaciteta postoje}ih izvori{ta gradskih naseqa bio je uslov da generalno snièwe pijezometarskog nivoa
ne pre|e 30 m na kraju 2021. godine. Za seoska naseqa mogu}nosti pove}awa kapaciteta su
dosta orijentaciono procewene.
Prema reìmu i efektima dosada{we eksploatacije podzemnih voda na podru~ju
Vojvodine, zakqu~uje se da perspektiva leì u eksploataciji izdani u podru~ju aluvijalnih
ravni koje se prihrawuju infiltracijom iz re~nih tokova.
Raspoloìvi podaci ukazuju na ~iwenicu da je bez obzira na veliko prostranstvo
aluvijalnih ravni na podru~ju Vojvodine, ipak ograni~en prostor koji se moè u sada{wem
trenutku oceniti kao podru~je za otvarawe potencijalnih izvori{ta, prvenstveno regionalnog zna~aja (tabela 2.3.7).
Tabela 2.3.7: Pregled potencijalnih izvori{ta na podru~ju Vojvodine

Red.
br
(1)
1
2
3
4
5
6
7
Ukupno
Naziv podru~ja
(2)
Bogojevo-Bezdan *
Novi Sad-leva obala *
Novi Sad-desna obala *
ênta *
Kovin-Dubovac **
Sremska Mitrovica-Jamena *
Jarak-Grabovci **
prirodno
prihrawivawe
(3)
3 500
400
400
400
1 500
3 000
3 000
12 200
Kapacitet izvori{ta (l/s)

Ukupna koli~ina u uslovima ve{ta~kog
prihrawivawa
(4)
8 000
400
400
400
2 500
5 000
5 000
21 700
Napomena: * nedovoqna istraènost, ** osnovna istraènost
Stepen istraènosti navedenih podru~ja za formirawe potencijalnih izvori{ta je

neujedna~en i za ve}inu podru~ja nedovoqan.
Na osnovu dosada{wih saznawa vode}i ra~una o stepenu istraènosti, ocewenom
potencijalu, potrebama {ire zone za vodom, odnosno mogu}nosti oformqewa regionalnog
49
vodovoda, smatra se da prioritete u istraìvawu aluvijalnih izvori{ta treba dati podru~ju

Bogojevo-Bezdan i Jarak-Grabovci, s tim {to bi se daqi redosled, zajedno sa vrstom i
obimom radova, definisao kroz pojedina~ne Programe, odnosno kroz Projekat istraìvawa.
Prilikom izrade Programa istraìvawa posebnu pa`wu treba posvetiti nameni
povr{ina {ire zone, odnosno analizi mogu}nosti vi{enamenskog kori{}ewa prostora.
Ovaj problem u velikoj meri je prisutan na podru~ju Kovin-Dubovac gde se pored objekata
za{tite priobaqa u budu}nosti predvi|a povr{inska eksploatacija ugqa.
Kao drugi parametar koji treba u istraìvawu ista}i je potreba adekvatne
zastupqenosti radova na definisawu kvaliteta voda, uslova sanitarne za{tite, a posebno
mogu}nosti ve{ta~kog prihrawivawa izdani.
Mogu}nosti kori{}ewa podzemnih voda na teritoriji ju`no od Save i Dunava

Prema sada{wem stawu istraènosti najve}a koncentracija izvori{ta regionalnog
zna~aja je u {irem priobaqu reke Save i Dunava, a zatim u dolinama Drine i Velike
Morave. Odre|ene koli~ine podzemnih voda od interesa za javno vodosnabdevawe nalaze se
i u podru~ju karsta jugozapadne i isto~ne Srbije. Me|utim, podru~je zapadne Srbije, tj.
prostor po~ev od vaqevskog neogenog basena, preko ~a~ansko-kraqeva~kog i kosovskog, veoma
je siroma{an podzemnim vodama.
Prema registru svih postoje}ih i potencijalnih izvori{ta podzemnih voda sa
stanovi{ta javnog vodosnabdevawa interesantna su pre svega potencijalna izvori{ta i
izvori{ta koja su delimi~no zahva}ena i to:
1. U podru~ju aluvialnih ravni
Izvori{ta detaqne i osnovne istraènosti: Progar, Veliko Ratno Ostrvo, Crvenka,

[alina~ko poqe, sektor Godomin, sektor Kostolac i Trnov~e-Milo{evac; izvori{ta
nedovoqne istraènosti: priobaqe Drine u Ma~vi, Topolnik kod Loznice, OsipaonicaQubi~evski most, Qubi~evski most-Poàrevac, sektor Veliko Gradi{te-Golubac i
Leskova~ka kotlina.
2. U neogenim basenima
Izvori{ta detaqne i osnovne istraènosti: Kolubarski basen, Ribare kod Jagodine,

Kladovo i \urakovac.
3. U karstu zapadne Srbije
Izvori{ta osnovne istraènosti: Grada~ko vrelo, vrelo Peru}ac, vrelo Ra{ke,

vrelo Istok sa vrelom Vrelo, vrelo Belog Drima; izvori{ta nedovoqne istraènosti:
vrelo Bu~je, vrelo Vape, reon Petnica-Vrujci, Su{i~ko vrelo i Vrbni~ko vrelo.
4. U karstu isto~ne Srbije
Vrelo Crnice i vrelo Izvor kod ]uprije i Para}ina, vrelo Mlave, Jelovi~ko vrelo
i vrelo kod Ribwaka.
Za lokalno vodosnabdevawe interesantna su mnoga potencijalna i delimi~no zahva}ena izvori{ta:
Aluvioni: Tabanovi}, Vi}-bare kod Obrenovca, nova izvori{ta PKB, izvori{te
fabrike kablova u Jagodini, reoni Zapadne Morave kod Kraqeva - uzvodno i nizvodno,
aluvion Zapadne Morave kod Kru{evca, izvori{te Sv. Petka kod Kostolca, izvori{te
Livade kod Velike Plane, novo izvori{te Svilajnca, izvori{te @abara, reon Zaje~ar-Mini}evo, Negotinska nizija, Me|urovo i Batu{inac kod Ni{a, Dowa Toponica kod Ni{a,
izvori{te Vrana, reon aluviona Belog Drima sever i M. Kru{a.
Neogen: izvori{te Vr}ina, reon Para}in-]uprija, reon Jovanovac-Resnik, Kaonik
kod Kru{evca, Smederevsko Podunavqe, reon Mustapi}-Veliko Gradi{te, Petrova~ki
basen, lokalnost Vrelo kod Negotina i izvori{te Nova [umadija kod Suve Reke.
Karstna izvori{ta zapadne Srbija: vrelo Petnica kod Vaqeva, vrelo Potstewe,
vrelo Sopotnica, vrelo Seqa{nica, vrelo Zarudine kod Sjenice i vrelo Grabovica.
Karstna izvori{ta isto~ne Srbije: Krupajsko vrelo, Radovansko vrelo, vrelo Zlot,
reon u zoni Zlotskog vrela i Beqevine i Mrqi{ kod Bogovine.
50
Kvalitet podzemnih voda

Kvalitet podzemnih voda u Srbiji je izrazito neujedna~en, po~ev od voda visokog
kvaliteta pa preko voda koje se pre upotrebe, a zavisno od namene, moraju podvrgnuti
standardnom tretmanu do voda koje zahtevaju vrlo sloèn postupak prerade.
Na podru~ju Vojvodine kvalitet podzemnih voda koje se koriste za javno vodosnabdevawe je u zavisnosti od izdani koja se eksploati{e, a tako|e od lokacija izvori{ta kad se
radi o istoj izdani.
Primarni (prirodni) hemijski sastav voda slobodne-subarteske prve izdani u
zapadnoj i ju`noj Ba~koj karakteri{e se razli~itim sadràjem ukupno rastvorenih soli u
wima. Ukupna mineralizacija je u {irokim granicama od (250-500 )mg/l u priobaqu Save i
Dunava, (400-800) mg/l u podru~ju Varo{ke terase i preko 2 000 mg/l u nekim delovima
Ba~ke. Ukupna tvrdo}a je visoka, uglavnom je preko 10 dH i ide i iznad 30 dH. Sadràj
gvo`|a i mangana je iznad dozvoqenog. Mestimi~no je pove}an sadràj organskih materija.
Kvalitet voda ove izdani je, zbog relativno slabe za{ti}enosti od spoqnih uticaja,
podloàn degradaciji delovawem razli~itih izvora zaga|ewa (tipi~ni su: agrohemijska
sredstva, septi~ke jame, napu{teni kopani bunari ~esto pretvoreni u septi~ke jame i dr.).
Kanal DTD, naro~ito na potezu Crvenka-Srbobran i u Banatu Begej, predstavqaju kolektore
otpadnih voda i veliki izvor zaga|ewa ove izdani.
Primarni (prirodni) hemijski sastav podzemnih voda osnovnih izdani bitno je
razli~it u Ba~koj u odnosu na Banat, a posebno severni Banat.
U podru~ju Ba~ke hemijski sastav podzemnih voda osnovne vodonosne sredine
karakteri{e relativno mala mineralizacija voda u severoisto~nom (280-480) mg/l i ne{to
ve}a u ju`nom delu (350-635) mg/l. Tvrdo}a vode je tako|e mawa u severnom (6,5-10) dH
izuzetno preko 15 dH, nego u ju`nom delu gde je i do 20 dH. Sadràj organskih materija u
podzemnim vodama u OVK je na celom prostoru mali. Utro{ak KMnO4 je ispod 10 mg/l.
Slede}a karakteristika ovih podzemnih voda je redovno pove}an sadràj gvo`|a koji ide i
do 3 mg/l, i mestimi~no prisustvo gasova.
Na prostoru Banata prema kvalitetu podzemnih voda osnovne izdani razlikuju se tri
podru~ja: deo severno od Begeja i Plovnog Begeja sa ukupnom mineralizacijom voda
(500-700) mg/l, sadràjem gvo`|a (0,2-1) mg/l (prete`no 0,3 mg/l), amonijaka (0,2-1) mg/l i
utro{kom kalijumpergamanata u {irokom dijapazonu od 10 mg/l do 40 mg/l, relativno uska
zona na liniji Zrewanin-@iti{te sa visokom mineralizacijom (preko 1 200 mg/l), visokim
sadràjem gvo`|a (naj~e{}e 0,4 mg/l pa i preko 2 mg/l), zatim visokim sadràjem amonijaka, i
preko 10 mg/l i izrazito visokim sadràjem organskih materija u podzemnoj vodi (utro{ak
kalijumpermanganata i preko 200 mg/l). Na pojedinim lokalitetima konstatovana je i pojava
gasova u podzemnoj vodi (prvenstveno metana - Zrewanin). Tre}e je podru~je ju`nog Banata u
kome se podzemne vode odlikuju malom ukupnom mineralizacijom koja je (310-460) mg/l,
lokalno oko 600 mg/l. Tvrdo}a vode je pove}ana i ide do 18 dH, a sadràj gvo`|a skoro
redovno iznad 0,5 mg/l. Sadràj ostalih makrokomponenata je u granicama dozvoqenih normi
za vodu za pi}e.
U podru~ju Srema primarni hemijski sastav voda osnovne izdani prakti~no je isti
kao i slobodne-subarteske prve izdani, {to je i logi~no s obzirom na hidrauli~ku povezanost ovih akumulacija. Ne{to ve}a ukupna mineralizacija voda je u isto~nom
(600-850) mg/l, nego u zapadnom delu (zapadno od linije Klenak-Ruma), gde je ista kao i u
vodama prve izdani.
Osnovne arteske-subarteske izdani u najve}em delu Vojvodine prirodno su za{ti}ene
od povr{inskog zaga|ivawa. Ne{to mawa za{ti}enost ovih izdani je u podru~jima Varo{ke
terase u Ba~koj i jugozapadnom delu ju`nog Banata. Bakteriolo{ki vode ovih izdani su
ispravne. Me|utim, postoji realna opasnost da se kvalitet ovih podzemnih voda ugrozi
wihovom nekontrolisanom eksploatacijom koja moè da dovede do prodora termomineralnih
voda dubqih izdani u izvori{tu. Na osnovu raspoloìvih podataka, ne mogu se izvesti
decidirani zakqu~ci o promenama hemijskog sastava izdanskih voda tokom dosada{we
eksploatacije.
51
[to se ti~e uticaja budu}e eksploatacije na promenu kvaliteta podzemnih voda

veoma je te{ko, u datim uslovima (i sa raspoloìvim podacima) prognozirati i izraziti
ovu promenu u funkciji vremena. Mogu}e je da se ovde radi o decenijama, ali je proces
promena hemizma podzemnih voda svakako neminovan.
Kvalitet voda subarteskih-arteskih izdani u vodonosnim sredinama pliocena koje se
zahvataju za vodosnabdevawe u zapadnoj i ju`noj Ba~koj, delimi~no u ju`nom Banatu i znatno
vi{e u Sremu, samo je lokalno u granicama normiranog ili sa samo nekim komponentama
(gvo`|em) iznad propisanog sadràja. Podzemne vode su skoro redovno sa pove}anim
sadràjem gvo`|a (huminske materije) i do 1 mg/l, usled ~ega su vode ùte boje pa su tako i
nazvane ùta voda. Ukupna mineralizacija voda je velika, i do 1 800 mg/l, u Ba~koj, a i
preko 2 000 mg/l u Banatu. U podru~ju aluvijalne ravni Dunava u Ba~koj i
alibunarsko-vr{a~ke depresije u ju`nom Banatu ukupna mineralizacija je znatno mawa, do
450 mg/l.
Ove vode su prete`no meke, mada na pojedinim lokalitetima ukupna tvrdo}a ide i do
35 dH. Sadràj organskih materija mestimi~no je izuzetno visok (utro{ak KMnO4 i preko
150 mg/l). U pojedinim delovima terena ju`ne Ba~ke (podru~je Srpski Mileti}-Oxaci)
sadràj hloridjona prelazi 550 mg/l. Podzemne vode ovih izdani skoro redovno sadrè
zna~ajne koli~ine rastvorenih gasova, pre svega metana, ugqendioksida i sumporvodonika.
Podzemne vode akumulirane u ovim vodonosnim sredinama na podru~ju Srema su
znatno boqeg kvaliteta nego u Ba~koj i Banatu. Izdani do dubine oko 250 m imaju ukupnu
mineralizaciju podzemnih voda u granicama (350-450) mg/l, lokalno preko 500 mg/l. Ukupna
tvrdo}a je od oko 5 dH do 17 dH, re|e preko 20 dH. Sadràj organskih materija je nizak,
uglavnom ispod 5 mg/l KMnO4, retko do 13 mg/l KMnO4. Ukupan sadràj gvo`|a je ispod
0,3 mg/l, izuzetno do 0,8 mg/l. U dubqim delovima terena, preko 250 m, ukupna mineralizacija je pove}ana, ~esto preko 1 000 mg/l a sadràj gasova, posebno sumoprovodnika, redovno je
iznad MDK.
Subarteske-arteske izdani formirane u vodonosnim sredinama pliocena su potpuno
prirodno za{ti}ene od zaga|ivawa sa povr{ine terena. Opasnost za pogor{awe kvaliteta
predstavqa mogu}i prodor u podru~jima izvori{ta termomineralnih voda iz dubqih delova
terena i zaga|enih povr{inskih voda (bunari).
Na podru~ju Srbije ju`no od reka Save i Dunava hemijski sastav vode tipskih vodonosnih sredina (aluvijalnih, neogenih, karstnih i pukotinskih sredina) moè se me|usobno
u mnogome razlikovati. Zato se osnovne karakteristike voda daju posebno za svaku od
sredina.
1) Vode iz peskovito-{qunkovitih naslaga kvartara prete`no su sulfatno-hidrokarbonatne, a vode}i su NaCa- i MgCa-sulfatnohidrokarbonatni tip. Mineralizacija vode zavisna je od stepena propusnosti posmatranog sektora, a ne{to ~e{}e varira od 450 mg/l do
750 mg/l. Karbonatna tvrdo}a iznosi glavnim delom (12-16) dH, vrednost pH od 7,1 do 7,4.
Izuzev sadràja gvo`|a (re|e mangana), koji je na zna~ajnom broju reona povi{en (Osipaonica-Qubi~evski Most, Trnov~e-Lozovik, Podunavqe oko Kostola~kog ostrva, aluvion
Belog Drima i dr.), sve hemijske komponente su mawe-vi{e u granicama dozvoqenim
Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e.
2) Kod voda iz peskovitih naslaga neogena zastupqenost sulfatno-hidrokarbonatne
podklase je ne{to ve}a od hloridnohidrokarbonatne. Mineralizacija vode je promenqiva
(zavisno od stepena vodozamene), ne{to ~e{}e je izme|u 500 mg/l i 1 400 mg/l. Tvrdo}a vode
je razli~ita. Sadràj gvo`|a u ograni~enom broju lokalnosti moè biti ne{to povi{en,
naro~ito u zonama hidrauli~ke veze sa aluvijalnom sredinom u povlati. Generalno, prema
hemijskom sastavu, voda je relativno dobrog kvaliteta, odnosno upotrebqiva za pi}e.
3) Po hemijskom sastavu, vode razbijenih karstnih izdani zapadne i isto~ne Srbije
prakti~no su iskqu~ivo kalcijumskog i hidrokarbonatnog tipa. Joni nitrata ili nitrita
ili sasvim izostaju ili imaju nizak sadràj. Amonijum joni se retko javqaju u ve}im
sadràjima. Joni gvo`|a imaju malu koncentraciju. Mikrokomponente su redovno u
granicama dozvoqenim za upotrebu za pi}e. Sve ispitivane vode imaju dozvoqeni sadràj
52
organskih materija. Vrednost pH varira od 7,2 do 8,0. Veli~ina ukupne tvrdo}e ukazuje na
raspon od mawe do veoma tvrdih voda (prete`no 10-15 dH). Sve ispitivane vode odlikuju se
malom mineralizacijom (200-500) mg/l. Prema klasifikaciji G. Waterlot-a, sve ispitivane
vode uglavnom pripadaju I klasi - veoma dobrih voda za pi}e. Pri eksploataciji se, me|utim, kao problem pojavquje kratkotrajno zamu}ivawe.
U vezi kvaliteta voda treba naglasiti da wegovo pra}ewe jo{ uvek nije na nivou koji
je primeren sada{wem stawu ugroènosti ovog resursa. îwenica je da se za potrebe
pra}ewa kvaliteta voda na izvori{tima, koja se koriste za vodosnabdevawe, u najve}em broju
slu~ajeva sprovode tzv. skra}ene hemijsko-bakteriolo{ke analize. Sadràj ovih analiza je
elementaran, tako da raspoloìvi podaci nisu po pravilu dovoqni za ocenu kompletnog
stawa kvaliteta vode.
Za{tita podzemnih voda

Zna~ajne koli~ine otpadnih voda i drugih nepoèqnih materijala iz naseqa,
industrije i poqoprivrede, koje se u sada{we vreme naj~e{}e bez ikakvog prethodnog
pre~i{}avawa izlivaju u vodotoke i podzemne vode, izazivaju degradaciju vodnog potencijala
Srbije u celini. Prema stepenu prirodne za{ti}enosti ne{to boqa je situacija sa
osnovnom vodonosnom sredinom u Vojvodini i peskovitim vodonosnim sredinama neogena.
Karstne vodonosne sredine su otvorene za direktno zaga|ivawe sa povr{ine, a vodonosne
sredine u aluvionima kako sa povr{ine, tako i od strane zaga|enog re~nog toka. Pored
procesa zaga|ivawa, negativne efekte u mnogim podru~jima (u prvom redu Vojvodina) ima
proces neracionalnog kori{}ewa podzemnih voda.
U Vojvodini za{tita podzemnih voda se ne sprovodi na potrebom nivou; i daqe se ne
preduzimaju odgovaraju}e mere za konzervaciju napu{tenih bu{otina, kao i druge mere za
za{titu izdani koje se koriste za vodosnabdevawe od prodora zemnih gasova, termomineralnih voda iz dubqih delova terena, zaga|enih voda prve izdani i dr. Ne raspolaè se potrebnim podacima za ocenu uticaja nadeksploatacije osnovnih izdani na kvalitet podzemnih
voda. Izvo|ewe preciznih i jednozna~nih zakqu~aka oteàno je ~iwenicom da raspoloìvi
podaci nisu na istom nivou obrade, odnosno nisu u potpunosti me|usobno kompatibilni.
Uticaj upotrebe azotnih |ubriva, pesticida i herbicida na kvalitet podzemnih voda, posebno prve izdani, ne prati se sistematski. Velika bakteriolo{ka zaga|enost prve izdani
nastala je pretvarawem kopanih bunara u septi~ke jame. Ni kvalitet povr{inskih tokova
(Dunava, Save, Tise, Begeja, Kara{a) i OKM nije na zadovoqavaju}em nivou, {to svakako
ima uticaj i na pogor{awe kvaliteta podzemnih voda. Neposredne zone za{tite nisu
adekvatno i u celini ostvarene na svim izvori{tima vodovoda za organizovano vodosnabdevawe. Jo{ je teà situacija kod {irih za{titnih zona kao i svih potencijalnih izvori{ta.
Ju`no od Save i Dunava proces zaga|ivawa je, prema raspoloìvim podacima,
zahvatio zna~ajan deo wihovih rezervi. Uz to izvestan deo tog vodnog potencijala je naru{en
eksploatacijom {qunka (Batu{inac, Dobrebare i dr.), zatim podizawem industrijskih objekata i urbanizacijom. Jedan od problema u ovom slu~aju predstavqa ~iwenica da potencijalna izvori{ta nisu zakonski za{ti}ena, te su podlo`na zaga|ivawu i degradaciji. Poseban problem predstavqaju karstni izvori u Isto~noj i Zapadnoj Srbiji ~ije se vode mogu
lako zagaditi u slivu ukoliko se ne sprovedu mere za{tite za konkretna slivna podru~ja. Uz
sve ovo ide nedovoqna istraènost i poznavawe parametara potrebnih za savremenu analizu
transporta zaga|ewa.
Od podzemnih voda najvi{e su izloène zaga|ivawu podzemne vode u podru~ju aluviona, posebno preko uticaja zaga|enih povr{inskih voda i od povr{ine terena (poqoprivredna |ubriva, naftni derivati, septi~ke jame i dr.). Povr{inski vodni tokovi u ravni~arskim delovima po pravilu su zaga|eni iznad standarda predvi|enih za vode koje sluè kao
izvori{ta za vodosnabdevawe stanovni{tva.
53
2.4. BILANS VODA

Na teritoriju Republike Srbije prose~no godi{we padne oko 65 milijardi m3 vode.
Od ove koli~ine oti~e oko 16 milijardi m3, odnosno oko 25%. Ostatak od 49 milijardi m3
evapotranspiracijom vra}a se u atmosferu.
Pored nazna~enog, vodotocima doti~e na teritoriju na{e Republike jo{ oko 162,5
milijardi m3 vode, pa je ukupni oticaj sa ovih prostora oko 178,5 milijardi m3.
Prema Crnom moru oti~e oko 176 milijardi m3, prema Jadranskom moru oko 2 mili3
jarde m , a prema Egejskom moru oko 0,5 milijardi m3.
Doticaji i oticaji podzemnih voda na teritoriju Republike Srbije su neznatni i
mogu se zanemariti u odnosu na ukupne bilanse povr{inskih voda, pa je bilans povr{inskih voda prakti~no i ukupan bilans voda Republike Srbije.
Sli~no se moè re}i i za slivove pojedinih ve}ih reka.
Tabela 2.4.1: Pregled prose~nih padavina i oticaja

Reka
Povr{ina
sliva
(km2)
(1)
Lepenica
Belica
Sitnica
Ravanica
V. Morava
V. Timok
Mlava
B. Drim
Lepenac
Plavska r.
Vojvodina
C. Srbija
Kosmet
R. Srbija
(2)
594
174
2 590
161
37 320
4 191
1 063
4 360
650
252
21 506
55 973
10 882
88 361
Padavine
(mm/god.)
(3)
691
700
711
728
756
759
797
874
946
1 100
613
767
805
734
(m3/s)
(4)
13,02
3,86
58,39
3,72
894,66
100,87
26,68
120,83
19,50
8,79
418,04
1 360,78
277,78
2 056,60
Oticawe
Evapotranspiracija
(mm/god.)
(m3/s)
(mm/god.)
(5)
105
112
150
151
194
215
287
413
467
657
76
199
299
182
(6)
1,97
0,62
12,30
0,77
229,90
28,60
9,69
57,10
9,62
5,25
52,00
353,60
103,20
508,80
(7)
586
588
561
577
562
544
510
461
479
443
537
568
506
552
(m3/s)
(8)
11,05
3,24
46,09
2,95
664,76
72,27
17,17
63,73
9,88
3,54
366,04
1 007,18
174,58
1 547,80
Koeficijent
evapotranspiracije
(9)
0,85
0,84
0,79
0,79
0,74
0,72
0,64
0,53
0,51
0,40
0,88
0,74
0,63
0,75
Najve}e prirodno iskori{}avawe palih voda imamo u Vojvodini, oko 88%; me|utim,
limitirane koli~ine padavina onemogu}avaju ve}e prirodno kori{}ewe ovih voda, {to pokazuju apsolutne vrednosti evapotranspiracije na ovom i drugim delovima teritorije
Srbije. Najpovoqnije uslove u pogledu ukupnog iskori{}avawa palih voda imaju prostori
Srema, Ma~ve, Kolubare, Ju`nog Banata i doline Velike Morave. Na ovim prostorima
specifi~na oticawa voda su veoma niska.
U centralnoj Srbiji su najve}e vrednosti evapotranspiracije i pored toga {to
znatan deo teritorije zauzimaju visoke planine, gde je prirodna evapotranspiracija znatno
nià. Ukupno kori{}ewe palih voda pribli`no je isto kao i na ~itavom prostoru Srbije
(oko 74%).
Na Kosmetu evapotranspiracija je po apsolutnim i specifi~nim vrednostima najnià {to ukazuje na vi{kove voda i na mawe prirodne potrebe za vodom na ovoj teritoriji;
me|utim, tamo prostorna raspodela nije ravnomerna, pa neki delovi oskudevaju u vodi.
U tabeli 2.4.1 date su sredwe godi{we koli~ine voda. Me|utim, ove koli~ine u prirodnim uslovima nisu uskla|ene sa potrebama. Moè se re}i da maksimalne potrebe vremenski koincidiraju sa minimalnim koli~inama voda. Tako se prose~ne godi{we padavine
na znatnom ravni~arskom delu teritorije, tamo gde su potencijalne potrebe najve}e,
spu{taju ispod 600 mm, a ekstremne vrednosti na pojedinim stanicama i ispod 350 mm (345
mm - Pali}, 1961. godina).
Prose~ni oticaji povr{inskih voda osciluju u znatno {irim granicama, a eksploatabilne koli~ine povr{inskih voda koincidiraju sa minimalnim proticajima re~nih
voda.
Da bi se dobila globalna slika o poreklu povr{inskih voda, u tabeli br. 2.4.2 je dat
pregled koli~ina vode koje nastaju na teritoriji Srbiji. Koli~ine voda koje dospevaju na
teritoriju Srbije iz drugih podru~ja prikazane su u tabeli br. 2.4.4.
54
Tabela 2.4.2: Pregled koli~ina vode koje nastaju na teritoriji Srbije

Reka, sliv
Prose~an protok
3
(m /s)
(1)
Lepenac,P~iwa, Dragovi{tica
Beli Drim, Plavska reka
Sliv Drine u Srbiji
Sliv Save od Drine do u{}a
Velika Morava
Mlava
(2)
19,9
62,2
62,3
26,5
222,0
12,0
(10 m
/god)
(3)
626,8
1 959,3
1 962,4
834,7
6 993,0
378,0
51,9
1 634,8
2,1
39,0
13,0
102,9
101,8
304,1
508,8
1 228,5
409,5
3 241,3
3 206,6
9 579,1
16 027,0
1,3
0,5
4,1
16,7
38,7
59,5
Sliv Dunava od Mlave do granice

Banat i Ba~ka
Srem
V.P. Dunav*
V.P. Sava*
V.P. Morava*
R. Srbija
Male
vode
(m3/s)
(4)
1,4
3,3
14,8
1,4
34,0
0,7
Napomena
(5)
Oti~e u Makedoniju i Bugarsku
Oti~e u Albaniju
Desna strana sa Kolubarom
Iz Bugarske doti~e jo{ 8 m3/s
Desne pritoke od V. Gradi{ta do
granice (sa Timokom)
Napomena: *pribli`ne vrednosti
Tabela 2.4.3:
Ocewene potencijalne koli~ine podzemnih voda (2021. god.)
Karakteristi~no podru~je
(1)
a
Ba~ka
b
c
a
Banat
b
c
a
Srem (bez izvori{ta
b
Beograd)
c
a
Izvori{te Beograda
b
c
a
Desna obala Drine i
b
Save sa Kolubarom
c
a
Zapadna Morava
b
c
a
Ju`na Morava
b
c
a
Velika Morava
b
c
a
Beli Drim, Plavska
b
reka
c
a
Lepenac, P~iwa,
b
Dragovi{tica
c
a
Sliv Dunava od Mlave
b
do granice
c
Vojvodina
b+c
Centralna Srbija
Kosmet
a
R. Srbija
b
c
b+c
Aluvion
OVK
(2)
1 058
6 474
4 500
396
2 916
1 000
160
6 220
4 000
5 736
8 090
5 050
1 243
7 068
11 055
1 333
1 922
1 930
1 010
1 555
1 540
1 605
6 815
8 000
30
300
590
355
2 430
2 770
25 110
57 080
2 035
12 926
43 790
40 435
84 225
(3)
1 827
2 565
1 743
2 348
340
550
5 463
0
0
3 910
5 463
5 463
Eksploatacija podzemne vode

Neogen
Karstni
Pukotinski
tip
tip
(4)
(5)
(6)
372
463
59
84
296
296
20
636
420
5 118
60
246
17
265
431
56
375
1 291
590
1 926
150
660
150
1 285
560
140
1 235
330
3 811
14
14
60
610
220
1 856
843
0
0
2 660
9 875
206
450
3 841
0
2 042
4 182
17
3 953
13 716
206
3 953
13 716
206
(l/s)
Ukupno
(7)
257
502
500
198
348
000
796
7 066
4 000
5 736
8 090
5 050
1 899
12 606
11 055
1 656
2 674
1 930
2 676
4 221
1 540
2 415
8 660
8 000
1 405
4 441
590
14
14
1 025
4 506
2 770
31 416
69 821
6 326
23 077
67 128
40 435
107 563
3
9
4
2
5
1
Napomena: a) Koli~ine podzemnih voda koje se koriste za javno vodosnabdevawe

b) Ocewene potencijalne koli~ine podzemnih voda
c) Ocewene potencijalne dodatne koli~ine podzemnih voda u uslovima ve{ta~kog
hrawivawa
pri-
55
Koli~ine malih voda koje poti~u sa teritorije Republike Srbije iznose oko 60 m3/s,
odnosno oko 12% sredwih voda.
Za pove}ano kori{}ewe ovih voda potrebno je izvr{iti transformaciju prirodnog
proticaja prema potrebama korisnika, odnosno izvr{iti akumulisawe voda.
Za potrebe vodosnabdevawa stanovni{tva moè se koristiti samo deo navedenih
malih voda, sa prostora koji su za{ti}eni od zaga|ivawa, odnosno tamo gde se moè posti}i
dovoqna obezbe|enost kvaliteta voda, i rizik od zaga|ivawa svesti na prihvatqiv nivo.
Tabela 2.4.4: Pregled koli~ina voda koje doti~u u Srbiju sa drugih podru~ja
Reka sliv
(1)
Dunav sa Dravom
Tisa sa Begejom
Kanal Baja-Bezdan i Plazovi}a
potok
Tami{
Brzava, Moravica, Kara{, Nera
Drina sa Limom
Sava
Ni{ava
V.P Dunav*
V.P Sava*
V.P Morava*
R. Srbija
Prose~an protok
(m3/s)
(106 m3/god.)
(2)
(3)
2 824,0
88 956,0
794,0
25 011,0
2,0
63,0
37,0
35,0
333,0
1 130,0
8,0
3 692,0
1 463,0
8,0
5 163,0
1 165,0
1 102,0
10 489,0
35 595,0
252,0
116 297,0
46 084,0
252,0
162 633,0
Male vode
(m3/s)
(4)
1 095,4
126,1
0,0
Doti~e iz
(5)
Ma|arske i Hrvatske
Ma|arske i Rumunije
Ma|arske
2,5
3,8
40,8
229,8
1,2
1 227,8
270,6
1,2
1 499,6
Rumunije
Rumunije
Crne Gore i BiH
Hrvatske i BiH
Bugarske
Napomena: *pribli`ne vrednosti
Tabela 2.4.5: Pregled ukupnih koli~ina voda na podru~ju Srbije

Reka - sliv
Prose~ni
protok
(m3/s)
(1)
(2)
Lepenac
9,6
P~iwa
Dragovi{tica
4,7
5,6
Beli Drim
Plavska reka
Dunav sa Dravom
Tisa sa Begejom
Tami{
Kanal Baja-Bezdan i Plazovi}a potok
Brzava, Moravica, Kara{ i Nera
57,0
5,2
2 824,0
766,0
22,5
5,5
37,0
9,0
2,0
35,0
Vojvodina: Banat i Ba~ka
24,5
Vojvodina: Srem
13,0
Sava pre Drine (Sr. Ra~a)

Drina
Sliv Lima u Srbiji
Jadar
1 130,0
333,0
32,0
8,3
Sliv Drine u Srbiji
22,0
Kolubara
21,0
Neposredni sliv Save (sa desne strane)
5,5
Napomene
(3)
Sliv Egejskog mora
U Makedoniju oti~e ukupno
14,3 m3/s
Oti~e u Bugarsku
Sliv Jadranskog mora
U Albaniju oti~e
ukupno 62,2 m3/s
Doti~e iz Ma|arske i Hrvatske
iz Ma|arske
Ukupno Tisa na
iz Rumunije
u{}u u Dunav
terit. Vojvodine
794 m3/s
iz Rumunije
Ukupno 46 m3/s
terit. Vojvodine
iz Ma|arske
iz Rumunije
Sopstvene vode ukupno
24,5+5,5+9,0=39,0 m3/s
Sopstvene vode
Sava posle Drine 1532 m3/s
(Srem. Mitrovica)
iz CG i BiH
ukupno Drina
od Dobrakova do
na u{}u: oko
Rudog
403 m3/s
od Vi{egrada do
u{}a (bez Jadra)
Sava na u{}u ukupno oko 1564 m3/s
Desne pritoke od u{}a Drine do
u{}a Save u Dunav, osim Kolubare
Qmin, 95%
(m3/s)
(4)
0,3
0,5
0,7
2,9
0,5
1 095,4
126,3
0,3
0,0
3,8
1,3
0,5
229,8
40,8
12,4
0,2
2,2
1,2
0,2
56

(1)
Neposredni sliv Save (sa leve strane)

Velika Morava
Mlava
Pek
Pore~ka reka
Timok
Neposredni sliv Dunava od Mlave do
Timoka
Ukupno
(2)
6,0
230,0
12,0
9,0
3,9
31,0
(3)
Leve pritoke od Srem. Mitrovice do
u{}a Save u Dunav
iz Bugarske doti~e oko 8,0 m3/s
(sliv Ni{ave)
(4)
0,2
34,0
0,7
0,6
0,1
1,2
8,0
0,2
5 672,3
1 556,3
Za potrebe za{tite voda, zalivawa ba{ti, navodwavawa zemqi{ta, snabdevawa vodom

industrije, itd. mogu se koristiti raspoloìve koli~ine podzemnih voda koje su ne{to
nièg kvaliteta.
Podzemne vode predstavqaju unutra{we krugove ukupnog ciklusa voda, a i spoqni
uticaji su zanemarqivi u odnosu na ukupne koli~ine, pa se za celu teritoriju Srbije u ukupnom bilansu ne iskazuju. Postoje odre|ene koli~ine voda ~ije je obnavqawe tako sporo da
se mogu smatrati dodatnim vodama u bilansnom smislu (osnovni vodonosni kompleks u Vojvodini, vode iz neogenih basena). Veliko obarawe nivoa prilikom eksploatacije ovih voda
ne moè se prihvatiti, pa su koli~ine ovih dragocenih voda bilansno skromne.
Pored unutra{wih voda, velike koli~ine voda doti~u na teritoriju Republike
Srbije sa uzvodnih prostora (oko 10 puta ve}e od sopstvenih voda).
Raspoloìve male vode kod ovih vodotoka imaju znatno povoqniji odnos prema sredwim vodama (oko 30%) i iznose oko 1 500 m3/s, {to obezbe|uje povoqne uslove za re{avawe
kqu~nih vodoprivrednih pitawa na najpropulzivnijim prostorima Republike Srbije. Na{
uticaj na stawe i popravku kvaliteta ovih voda je znatno mawi nego na o~uvawe kvaliteta
domicilnih voda.
Iz tabele se vidi da od spoqnih voda najzna~ajnije u~e{}e u formirawu raspoloìvih koli~ina vode malih voda na teritoriji Srbije imaju Dunav sa Dravom, Sava, Tisa i
Drina.
2.5. OSTALI PRIRODNI ÎNIOCI
Struktura zemqi{nog pokriva~a Srbije i wegova klasifikacija

Op{ta podela zemqi{ta u Srbiji zasnovana je na karakteru prirodnog vlaèwa
wegovog profila, odnosno vodno-fizi~kih svojstava zemqi{ta, {to predstavqa ne samo
odgovaraju}i ve} i namenski pristup u Vodoprivrednoj osnovi - sa oba aspekta:
primene hidro i agro-meliorativnih mera i
procene pogodnosti zemqi{ta za navodwavawe.

Na osnovu ovog principa, strukturu zemqi{nog pokriva~a Srbije sa~iwavaju tri
velike grupe zemqi{ta.
I
Automorfna zemqi{ta - karakteri{e vlaèwe iskqu~ivo padavinama, gde je
perkolacija vode kroz presek zemqi{ta slobodna, bez dugog zadràvawa suvi{ne vode.
Me|utim, i pored toga, ova velika grupa zemqi{ta u svom sastavu ima niz sistematskih
podjedinica, koje su u svom razvoju bile vi{e-mawe zahva}ene degradacijom i poprimile
izvesna negativna svojstva, te ih hidro i agro-meliorativnim merama treba ublaìti i/ili
otkloniti. Ova je pojava prisutna naro~ito na vodnom podru~ju Morava, zatim Sava, a
delimi~no i na vodnom podru~ju Dunav. Predmetna grupa zemqi{ta je veoma brojna i
raznovrsna, iz razloga {to su ona obrazovana na razli~itim supstratima, kako po
mineralo{ko-petrografskom sastavu, tako i po geolo{koj starosti, kao i zbog veoma
razli~itog na~ina razvoja odre|enih zemqi{ta, koji se odvijao prete`no pod uticajem
degradacionih procesa karakteristi~nih skoro za ceo prostor Srbije, pa se po mehani~kom
sastavu svrstavaju u vrlo laka do sredwe te{ka zemqi{ta.
II
Hidromorfna zemqi{ta - karakteri{e povremeno ili trajno prevlaìvawe
pod uticajem povr{inskih i podzemnih voda u pojedina~nom i/ili kombinovanom delovawu.
Osim toga, dopunsko vlaèwe u genezi i razvoju ovih zemqi{ta uzrokovale su slivne i
58
59
poplavne vode. Ova su zemqi{ta locirana na niìm kotama terena, u depresijama lesnih,
jezerskih i re~nih terasa, a naro~ito u dolinama velikih reka Dunava, Tise, Save, Morave i
wihovih pritoka.
Geolo{ku podlogu hidromorfnih tvorevina ~ine prete`no takozvani barski les i
aluvijalni nanosi razli~itog mineralo{kog i mehani~kog sastava, a delom i jezerski
sedimenti. Visok nivo podzemne vode je redovna prate}a pojava, naro~ito s prole}a, po
pravilu u svim vodnim podru~jima.
U Srbiji, na svim vodnim podru~jima javqaju se vi{e-mawe sva tri tipa hidrolo{kog reìma, a s tim i odgovaraju}e klase hidromorfnih zemqi{ta:
Epiglejna-pseudoglejna zemqi{ta, sredwe te{ka, prevlaìvawe usled zadràvawa voda
od padavina iznad nepropusnog sloja u gorwem delu profila, koja su znatno rasprostrawena na teritorijama vodnih podru~ja Sava i Morava.
Hipoglejna-mo~varnoglejna zemqi{ta, te{ka zemqi{ta, prevlaìvawe prete`no doweg
dela profila visokim podzemnim vodama, koja se podjednako javqaju na sva tri vodna
podru~ja.
Fluvijalna i fluvioglejna zemqi{ta, naj~e{}e sredwe te{ka, prevlaìvawe
padavinama, poplavnim i podzemnim vodama u re~nim dolinama, koja se karakteri{u
korelacijom nivoa vode u zemqi{tu sa vodostajem reka i pritoka, koja zauzimaju zna~ajne
prostore u sva tri vodna podru~ja.
III
Halomorfna zemqi{ta - Halomorfna grupa obuhvata defektna zemqi{ta
(slatine), koja su obrazovana pod dominantnim uticajem lako rastvorqivih soli. Naime,
zaslawivawe, tj. akumulacija toksi~nih soli u preseku zemqi{ta u geografskom prostoru
Srbije uslovqena je hidrogeneti~kim, reqefskim i klimatskim ~iniocima. Na koncentraciju i sastav soli u podzemnim i povr{inskim vodama u velikoj meri uti~e i litogeni
~inilac, tj. mineralo{ki sastav geolo{kih tvorevina kroz koje proti~u.
Pored tipi~nih predstavnika slatina, koji se odlikuju lak{im mehani~kim sastavom do sredwe te{kim, {tetnim procesima salinizacije i alkalizacije u razli~itom stepenu izloèni su neki drugi tipovi, prete`no te{ka zemqi{ta hidromorfnog pa i
automorfnog karaktera.
Ova grupa zemqi{ta je relativno malobrojna, ali je posebno za vodno podru~je
Dunav veoma zna~ajna, podjednako i za odvodwavawe i za navodwavawe.
Pedogeneti~ke karakteristike datog tipa zemqi{ta - kao osnovne sistematske jedinice - pruàju realisti~ne informacije ne samo o genezi i razvoju zemqi{nih tvorevina,
ve} i o svojstvima, posebno hidrofizi~kim, koja su (izme|u ostalih) pri izradi Vodoprivredne osnove naro~ito zna~ajna.
Me|utim, ne mogu se zanemariti i odre|ene promene karaktera vlaèwa zemqi{ta,
nastale kao rezultat {irih regulacionih radova na pojedinim podru~jima sprovedenim od
strane ~oveka (na primer, regulacija Velike Morave).
Daje se prikaz zastupqenosti automorfnih, hidromorfnih i halomorfnih zemqi{ta
na obradivim povr{inama po vodnim podru~jima - tabela 2.5.1.
Tabela 2.5.1: Zastupqenost automorfnih, hidromorfnih i halomorfnih zemqi{ta

Zemqi{ta
(ha)
(1)
Automorfna
Hidromorfna
Halomorfna
R. Srbija
(%)
Vodno podru~je
Sava
(ha)
(%)
(3)
76,5
19,9
3,6
100,0
(4)
424 094
171 914
2 995
599 003
Dunav
(2)
1 527 646
397 387
71 889
1 996 922
(5)
70,8
28,7
0,5
100,0
Morava
(ha)
(%)
(6)
1 833 629
250 040
2 083 669
(7)
88,0
12,0
100,0
Ukupno
(ha)
(8)
3 785 369
819 341
74 884
4 679 594
60
Klasifikacija zemqi{ta sa aspekta primene hidro i agromeliorativnih mera

U prilazu i postupku ure|ewa vodnog, vazdu{nog, toplotnog i biolo{ko-proizvodnog
reìma zemqi{ta, polaznu osnovu ~ini podela zemqi{ta na drena`ne klase. One ukazuju na
stepen ugroènosti zemqi{ta od suvi{nih voda, a s tim i na intenzitet i na~in odvodwavawa kao i na primenu prate}ih agro-meliorativnih mera.
Shodno konceptu nacrta vodoprivredne osnove, podela zemqi{ta na drena`ne klase
izvr{ena je na osnovu prose~nih grani~nih vrednosti wihovih vodnih konstanti kao i
glavnih hemijskih parametara.
Podela zemqi{ta na drena`ne klase

Interna dreniranost kao prirodno svojstvo zemqi{ta da kroz svoj presek - prostor
pora omogu}ava silazni protok suvi{ne vode je promenqiva u prostoru i vremenu:
I drena`na klasa obuhvata zemqi{ta, koja su prirodno vrlo slabo drenirana, stoga su
wihove povr{ine visokog stepena ugroènosti od suvi{nih voda.
Glavne karakteristike:
vrlo teàk mehani~ki sastav (glina, te{ka glina sa (25-45)% i preko 45% ~estica
mawih od 2 mikrona) u celom profilu, koji je homogen, odnosno heterogen kod teksturno
diferenciranih tvorevina,
vrlo visoka vodno-retenziona sposobnost (iznad (40-45) vol.%),
vrlo niska pristupa~na vlaga, do ispod 20% od vodnog kapaciteta,
vodoprovodqivost niska i vrlo niska (K=(10-5-10-7) cm/s),
niska i vrlo niska vodoodajnost ((6-10) vol.%), a s tim i lo{i uslovi aeracije.
Tipolo{ka zastupqenost: solon~ak, solowec, ritska crnica (fluviglej) zaslawena
i/ili alkalizovana, ritska crnica (fluviglej) beskarbonatna, mo~varno - glejno zemqi{te,
pseudoglej (epiglej). Ovde treba izuzeti one povr{ine koje po svom poloàju i svojstvima
odstupaju od tipi~nog pseudogleja.
II drena`na klasa obuhvata zemqi{ta, koja su prirodno slabo drenirana, stoga su
wihove povr{ine sredweg stepena ugroènosti od suvi{nih voda.
teàk mehani~ki sastav (glina, ilovasta, pra{asta, sa mawe i/ili od 45% frakcije
praha, odnosno vi{e od 45% i od 70% tzv. ukupne gline (2-mikronska glina + prah),
nestabilna struktura, usled beskarbonatnosti, {to izme|u ostalog uslovqava nepovoqan
vodno-vazdu{ni reìm, tj. ekstremne vla`nosti,
vrlo visok vodni kapacitet (iznad 40 vol.%) u najnepovoqnijem sloju,
mala koli~ina pristupa~ne vlage ((20-40)% od vodnog kapaciteta),
niska vodoprovodqivost (10-5 cm/s),
niska vodoodajnost (10 vol.%), a s tim i slaba aeracija.
Tipolo{ka zastupqenost: aluvijalno zemqi{te (fluvisol) glinovito, zabareno,
zaslaweno i alkalizovano; ritska crnica (fluviglej) karbonatna; fluvijatilno livadsko
zemqi{te (humofluvisol); smonica (vertisol) ogajwa~ena i lesivirana; lesivirano (ilimerizovano) zemqi{te (luvisol); solowec-solo| i solo|.
su
III drena`na klasa obuhvata zemqi{ta koja su prirodno nedovoqno drenirana, stoga
wihove povr{ine umerenog stepena ugroènosti od suvi{nih voda.
sredwe teàk mehani~ki sastav (do 25% 2-mikronske gline, vi{e od 45% praha, ukupne
gline vi{e od 60% ),
visok vodni kapacitet ((32-40) vol.%),
pristupa~na vlaga (20-40)% od vodnog kapaciteta,
osredwa vodoprovodqivost (K=10-4 cm/s),
osredwa vodoodajnost (15 vol.%),
61
karbonatnost i beskarbonatnost su alternativne pojave usled kombinovanog uticaja

prevlaìvawa povr{inskom i podzemnom vodom.
Tipolo{ka zastupqenost: smonica (vertisol) normalna; gajwa~a (kambisol) lesivirana; ~ernozemi zaslaweni i alkalizovani; aluvijalno zemqi{te (fluvisol) i aluvialnodeluvialno zemqi{te.
IV drena`na klasa obuhvata laka zemqi{ta, koja su prirodno umereno drenirana,
stoga su wihove povr{ine niskog stepena ugroènosti od suvi{nih voda.
u morfolo{kom pogledu: oglejenost, izble|ivawe humusnog horizonta,
teksturna diferencijacija u preseku zemqi{ta u razli~itom intenzitetu, {to ima za
posledicu smawewe vodoprovodqivosti ne samo u sloju, koji je u pitawu, ve} i u celom
profilu (K=(10-4-10-5) cm/s),
beskarbonatnost i kvar strukture su prate}e pojave.
Tipolo{ka zastupqenost: ~ernozem izluèni, ogajwa~eni; ~ernozem livadski,
beskarbonatni; koluvijalno (deluvijalno) zemqi{te i gajwa~a (kambisol).
Zastupqenost drena`nih klasa (I-IV) prikazana je u tabeli 2.5.2.
V drena`na klasa obuhvata vrlo laka zemqi{ta, koja su prirodno dobro drenirana,
stoga wihove povr{ine nisu ugroène od suvi{nih voda i ne zahtevaju odvodwavawe (po
pravilu su niske kanalisanosti - uglavnom tranzitni kanali).
Osnovne karakteristike pojedinih drena`nih klasa ukazuju na meliorativne
probleme, a s tim i na re{ewa (intenzitet i na~in odvodwe) i primenu odgovaraju}ih agromeliorativnih mera.
Tabela 2.5.2: Drena`ne klase zemqi{ta

Vodno
podru~je
(1)
Dunav
Sava
Morava
R. Srbija
(ha)
(2)
312 627
79 573
29 870
422 070
II
(%)
(3)
22,8
17,1
3,6
15,8
(ha)
(4)
151 788
125 601
245 990
523 379
(%)
(5)
11,1
26,9
29,3
19,6
Drena`na klasa
III
(ha)
(%)
(6)
(7)
217 955
15,9
126 167
27,1
324 830
38,6
668 952
25,0
IV
(ha)
(8)
685 725
134 973
239 870
1 060 568
(%)
(9)
50,1
28,9
28,5
39,6
(I - IV)
(ha)
(10)
1 368 095
466 314
840 560
2 674 969
(%)
(11)
100
100
100
100
Prostorna zastupqenost drenaìh klasa zemqi{ta je prikazana na karti prema

prirodnoj dreniranosti zemqi{ta.
Sa karte je vidqivo da se najugroènije povr{ine nalaze na prostoru PodriwskoKolubarskog i meliorativnog podru~ja gorwi Dunav, a sporadi~no su zastupqene na
celo-kupnoj teritoriji Republike Srbije.
Broj~ana zastupqenost pojedinih klasa data je u tabeli 2.5.2 (Drena`ne klase zemqi{ta). Zemqi{ta koja su svrstana u II drena`nu klasu su zastupqena po celoj teritoriji
Srbije, a najmawe na podru~ju Kosmeta.
Centralni deo Srbije sa Kosmetom je prete`no svrstan u III drena`nu klasu, dok je II
drena`na klasa prete`no prisutna na meliorativnom podru~ju Gorwi Dunav, Srem,
Velika Morava i delom Dowi Dunav (Mlava i Timok).
Van drena`nih klasa nalaze se brdsko-planinska podru~ja centralne Srbije, Kosmeta i odre|ene enklave na podru~ju Vojvodine (breùqkasti teren, pe{~are i dobro ocedno
zemqi{te).
Agromeliorativni zahvati
Agromeliorativni zahvati predstavqaju komplementarne mere u kompleksnim
melioracijama anormalnih zemqi{ta. Iako odvodwavawe hidromorfnih zemqi{ta
obezbe|uje osnovne preduslove za normalizaciju ekolo{ke sredine, preostaju jo{ znatni
nedostaci - negativna svojstva ovih zemqi{ta koje treba ublaìti i/ili otkloniti u ciqu
ne samo stabilizacije poqoprivredne proizvodwe ve} i wenog intenzivirawa.
U zavisnosti od pravca i intenziteta degradacije zemqi{ta, agromeliorativni cija,
kalcizacija, gipsovawe, meliorativno mineralno |ubrewe, ope{~avawe, ogliwavawe,
62
primena kondicionera zemqi{ta u ciqu popravke i regeneracije wihove strukture. Celine

radi, pomiwu se jo{ dve specifi~ne mere: podizawe poqoza{titnih {umskih pojaseva (od
posebnog zna~aja za vodni reìm) i rekultivacija i revitalizacija devastiranih zemqi{ta
sa aspekta za{tite hidro i biosfere.
Od svih navedenih agromeliorativnih mera, zbog obimnosti zahteva za wihovom
primenom, izdvajaju se:
meliorativno mehani~ka obrada, operacije ~iji zahvati doseù dubinu ve}u od 50 cm,
kalcizacija, melioracija kiselih zemqi{ta,
gipsovawe, melioracije halomorfnih i hidrohalomorfnih zemqi{ta ~ija je
zastupqenost na poqoprivrednom zemqi{tu prikazana u tabeli 2.5.3.
Tabela 2.5.3: Potrebne agromeliorativne mere
(ha)
Osnovne meliorativne mere
(1)
Meliorativno mehani~ka obrada - dubinsko rastresawe
Kalcizacija - kre~no popravno sredstvo
Gipsovawe - popravno sredstvo na bazi gipsa (fosfogips)
Dunav
(2)
194 440
250 895
114 942
Vodno podru~je
Sava
Morava
(3)
(4)
254 470
345 348
192 040
277 744
6 532
-
Republika
Srbija
(5)
794 258
720 679
121 474
Napomena: U tabeli 2.5.3 nije izraèn ukupan zbir povr{ina po aktivnostima za pojedina vodna podru~ja, zbog
jednog dela povr{ina koje imaju zahteve za primenom vi{e od jedne meliorativne mere.
Klasifikacija zemqi{ta sa aspekta pogodnosti za navodwavawe

Optimalni ishod navodwavawa zavisi, pre svega, od niza prirodnih uslova, topografskih, hidrolo{kih, hidrohemijskih i zemqi{nih. Ovde je prvenstveno re~ o zemqi{nim prilikama sa posebnim osvrtom na hidrofizi~ka svojstva i vodni reìm zemqi{ta
uz respektovawe svih kvalitativnih promena koje su proistekle uticajem ~oveka (androgenizacija).
U pristupu diferencirawa tipova, podtipova, varijeteta i formi zemqi{ta koja se
navodwavaju ili koja }e se navodwavati, naro~iti naglasak se stavqa na one kriterijume
(direktne i indirektne), koji odre|uju interakciju izme|u zemqi{ta, irigacione i
podzemne vode.
Uà podela velike grupe zemqi{ta pogodnih za navodwavawe (tabela 2.5.4) obuhvata
slede}e podgrupe (klase):
I klasa - Duboka zemqi{ta pogodna za navodwavawe bez ograni~ewa, pod
pretpostavkom sistematske, periodi~ne kontrole kvantiteta i kvaliteta irigacione vode
kao i reìma podzemne vode - prve izdani na navodwavanim zemqi{tima.
II klasa - Duboka i sredwe duboka zemqi{ta pogodna za navodwavawe uz odre|enu
opreznost po{to su u pro{losti bila pod uticajem degradacionih procesa u razli~itim
pravcima i sa razli~itim intenzitetom, kao {to su: zabarivawe, oglejavawe, ispirawe
kre~a i gline pod uticajem podzemne, odnosno povr{inske vode.
IIa klasa - Sredwe duboka zemqi{ta koja su uz odgovaraju}u opreznost/uslovno
pogodna za navodwavawe. Ova prelazna podgrupa uvedena je zato {to je u slu~aju dolinskog
zemqi{ta (fluvisola i humofluvisola) u Vodnom podru~ju Morava i delom Sava
prisutna izraèna promenqivost zemqi{ta ne samo u morfolo{kom, ve} i u fizi~kom,
vodno-fizi~kom i hemijskom pogledu.
III klasa - Zemqi{ta uslovno pogodna za navodwavawe. Ovu {iroku klasu ~ine tri
varijeteta zemqi{ta koje karakteri{u: teàk, glinovit mehani~ki sastav u celom ili
dowem delu profila, izraèni znaci hidromorfizma, zabarenost, beskarbonatnost aciditet, odnosno salinitet i alkalnost.
IIIa klasa - Duboka zemqi{ta (prete`no hidromorfnog karaktera), koja zahtevaju
prethodno odgovaraju}e odvodwavawe otvorenim kanalima i/ili cevnom drenaòm i
dubinsko rastresawe nepovoqnih slojeva u profilu.
IIIb klasa - Sredwe duboka zemqi{ta koja zahtevaju pored odgovaraju}eg odvodwavawa
(otvorenim kanalima i/ili cevnom drenaòm) i primenu hemijskih i fizi~kih sredstava za
popravku zemqi{ta - u mawim koli~inama, kao i druge mere kompleksnih melioracija
(dubinsko rastresawe, ispirawe soli i dr.).
zahvati obuhvataju slede}e operacije: meliorativna mehani~ka obrada zemqi{ta, humiza-
64
65
IIIv klasa - Duboka, sredwe duboka do plitka zemqi{ta (prete`no hidromorfnog i

halomorfnog karaktera), koja zahtevaju uz odgovaraju}e odvodwavawe (otvorenim kanalima
ili efikasnijom cevnom drenaòm), primenu zna~ajnih koli~ina hemijskih i fizi~kih
sredstva za popravku zemqi{ta.
Tabela 2.5.4: Pogodnost zemqi{ta za navodwavawe

JVP
(1)
Dunav
Sava
Morava
R. Srbija
I
(2)
628 600
75 345
7 560
711 505
Podgrupe (klase) pogodnosti zemqi{ta za navodwavawe

II
IIa
IIIa
IIIb
IIIv
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
529 550
23 410
381 760
285 500
136 081
107 590
39 950
77 990
103 926
61 590
9 980
173 085
399 161
432 096
167 708
647 120
236 445
858 911
821 522
365 379
(ha)
Ukupno
(8)
1 984 891
466 391
1 189 590
3 640 872
Ilustrativni prikaz pogodnosti zemqi{ta za navodwavawe je dat na karti zemqi{ta prema pogodnosti za navodwavawe.
Zemqi{te svrstano u I i II klasu prema pogodnosti za navodwavawe dominantno je
zastupqeno na severnom delu Republike, a zemqi{ta IIa klase prete`no se nalaze u
centralnom i ju`nom delu Srbije.
Uslovno pogodno zemqi{te za navodwavawe je svrstano u tri podklase: (IIIa, IIIb, IIIv)
od kojih su prve dve (IIIa, IIIb) ravnomerno zastupqene na celokupnoj teritoriji Srbije, a IIIv
(najnepogodnije zemqi{te za navodwavawe) najobuhvatnije pokriva duè delove
Podriwsko-kolubarskog ispitivanog podru~ja, kao i celokupnu teritoriju gorweg
podru~ja Morava.
Napomena:
1. Selektivan pristup povr{inama predodre|uju ne samo stepen pogodnosti zemqi{ta za
odre|eni na~in navodwavawa ve} i niz tehni~kih, socijalnih i ekonomskih momenata:
udaqenost i izda{nost izvori{ta vode, za{tita od poplava, komasacija, kvalitet voda,
socijalni uslovi, blizina tvrdog puta i dr;
2. Na slatinama i slatinastim zemqi{tima (podgrupe IIIv i IIIb) u ciqu wihovih
kompleksnih melioracija (drenaà, dubinsko rastresawe i primena hemijskog popravnog
sredstva na bazi gipsa - fosforgipsa) dolazi u obzir tzv. meliorativno navodwavawe,
sa pove}anim normama navodwavawa;
3. U pristupu daqeg razvoja navodwavawa, a da bi se izbegla jednostranost u re{avawu ovog
sloènog problema, isti~e se potreba za istovremenom procenom kvaliteta irigacione
i podzemne vode. U suprotnom dolazi do pojave {tetnih procesa: sekundarnog
zaslawivawa i alkalizacije navodwavanog zemqi{ta u akutnom ili skrivenom (kripto)
obliku, naro~ito u slivu Dunava, u Ba~koj i Banatu.
Geolo{ki uslovi
Prirodni uslovi odnose se na geolo{ki sastav i tektonski sklop teritorije Republike Srbije (slika 2.5.1).
Rasprostrawewe zastupqenih geolo{kih tvorevina, stvaranih u pojedinim periodima geolo{kog razvoja teritorije Republike Srbije obuhvata slede}e (slika 2.5.1 a):
Kvartarne tvorevine: les na podru~ju Vojvodine i desne obale Dunava od Beograda
do Velikog Gradi{ta i aluvijalni {qunci i peskovi u re~nim dolinama.
Tercijarne tvorevine: uglavnom peskovito-glinovito-laporoviti kompleksi (na
vi{e mesta sa ugqem: Kolubara, Kostolac, Sewski rudnik, Boqevac, Kosovo).
Mezozojske tvorevine: kre~waci, pe{~ari, laporci, glinci, fli{: glinovite,
vapnovite i pe{~arske sekvence u me|usobnom smewivawu; ofiolitski melan`: kre~waci, ro`naci, pe{~ari sa izlivima i probojima bazi~nih eruptiva (dijabaz, spilit) i
66
wihovim tufovima, u kojima su uklopqeni blokovi starijih stena (kre~waci, eruptivi,

pe{~ari)-olistoliti. Preko tih tvorevina ve}inom leè, u vidu tektonskih navlaka,
mase ultramafita (serpentinita i peridotita).
Permo-trijaske tvorevine: konglomerati i pe{~ari, delom peskoviti {kriqci.
Staropaleozojske i proterozojske tvorevine: raznovrsni {kriqci, filiti, konglomerati, pe{~ari, glinci, argilo{isti. To su prete`no niskometamorfisane do
nemetamorfisane tvorevine.
Kambrijski i proterozojski gnajsevi i gnajs-mika{isti (leptinoliti) su najstarije stene prisutne na prikazanim terenima.
Od eruptivnih i autometamorfnih stena, razli~ite geolo{ke starosti, na karti
(slika 2.5.1 a) su prikazani:
Vulkaniti-proboji i izlivi dacito-andezita i areali wihovih piroklastita
(tufova, tufita, lapila, bombi) i ostalih sedimenata: pe{~ara, laporaca, glinaca, koji
su se taloìli u isto vreme kao erupcije (vulkanogeno-sedimentne serije).
Baziti-ì~ni proboji i izlivi bazi~nih stena (daciti, spiliti) i eruptivne
intruzije bazi~nih stena (gabro).
Ultramafiti- serpentiniti i peridotiti.
Granodioriti-kiseli eruptivi (sa silicijumom-kvarcom) intrudovani u stenske
komplekse do dubine 5-3 km ispod povr{ine terena i kasnije erozijom delimi~no
otkriveni.
Tektonska reonizacija teritorije Srbije (slika 2.5.1. b) odnosi se na geotektonske jedinice u sklopu Dinarida, Sredi{wih masa, Karpato-Balkanida i wihovog
Predgorja.
Dinaridi: (A) Navlake - VI1-Debra, V-Durmitora, V1-Koraba, IV1-Centralne
ofiolitske zone, VII- tektonske depresije Metohije, navlake: IV- Centralne paleozojske
zone, sloène navlake: Interne paleozojske i ofiolitske zone- II-spoqwe subzone, Iasredi{wa subzona, Ib- unutra{wa subzona.
U domenu tih jedinica je mladi, neotektonski sistem horstova i rovova: III4- horstovski niz Cer-Bukuqa, III3-sloèni rov Save, III3-horst Fru{ke Gore III2-rov Drave.
Drugi neotektonski rov koji preseca te jedinice i isto~ni deo sredi{weg masiva Srpske mase je - VIII- rov Zapadne Morave.
Sredi{we mase: (B1) - Panonska (PM) i (B2) - Srpska kristalasta masa (SM),
Karpato-balkanidi: (D) navlake-1-Moravska sa wenim delovima-tektonskim
krpama: 1a-Homoqskim kristalinom, 1b- kristalinom Pore~ke reke, 1c- kristalinom
Tekije i Sipa, 1d- Mokrawskim kristalinom; kraqu{ti: 2- Lu`nice, 3- Gorwaka-Suve
Planine, 6-Tupi`nice-Tepo{a, 7-Vidli~a, 8-Viso~ke. 9b- Stare Planine, 9- BosmanPore~a, 9a-Zapadnog krila Miro~a, 10-Krajine.
Nepokretani tereni (autohtoni): 4-Zona Ku~aj-Svrqig, 41-zona Bosman-Dowi
Milanovac, 5-Timo~ki tektonski rov-andezisko-dacitski masiv i 11-zona Miro~Vr{ka ûka.
Predgorje: Mezijska plo~a - isto~ni obod Dakijskog Bazena (MP).

Seizmi~ka ugroènost teritorije Srbije, (slika 2.5.1 v), odnosi se na podru~ja
koja ugroàvaju zemqotresi osnovnog intenziteta 6o, 7o i 8o Medvedev-[panhajerKarnik (MSK) skale. Intenziteti zemqotresa vezani su za seizmogeolo{ko sredwe
tlo.
Ostali ~inioci koji uti~u na razvoj vodoprivrede

Rudarstvo i vodoprivreda
Eksploatacija mineralnih sirovina ~esto je u koliziji sa vodoprivredom. Ovi suprotstavqeni interesi nisu istog intenziteta kod eksploatacije, odnosno prisustva pojedinih mineralnih sirovina.
Nemetali, ~ija eksploatacija je danas (a verovatno i u perspektivi) najvi{e rasprostrawena, posebno kori{}ewe gra|evinskih materijala (pesak, {qunak, glina i sl.) na~elno
68
69
ne stvaraju ve}e te{ko}e, naravno, uz preduzimawe odgovaraju}ih mera pri eksploataciji

ovih materijala. I za druge nemetale uz pravilnu eksploataciju i realizaciju za{titnih
mera moè se re}i sli~no. Kod ovih sirovina mogu se ista}i zone aluviona dunavskih i
moravskih aluviona, kao i Zlatiborska, [umadijska i Fru{kogorska zona i Ibarski basen.
Kod eksploatacije metala situacija je znatno sloènija. Moè se u osnovi re}i da
postoji dobra korelacija izme|u kvalitativnih karakteristika voda i stenskih masa kroz
(pored) koje ova prolazi.
Suprotstavqeni prostorni interesi su izraèni na formiranim zonama eksploatacije mineralnih sirovina:
Timo~ke zone (Cu, Au), Podriwske zone (Pb, Zn, Ag), Kopaoni~ke zone (Pb, Zn, Ag, Bi),
Gra~ani~ko-novobrdske zone (Pb, Zn, Ag) i Kukavi~ko-pasja~ke zone (Pb, Zn, Ag). U ovim
zonama otvoreno je vi{e rudnika sa pojedina~nim i zajedni~kim objektima za primarnu
preradu ~iji se koncentrati daqe usmeravaju ka metalur{kim centrima.
Kvalitet voda pri eksploataciji ovih sirovina je u osnovi poja~ana mineralizacija
preko drena`nih voda rudnog tela i preko eksploatacionog procesa. Pored ovog osnovnog
delovawa rudarstva (preko jamskih voda) postoji dejstvo i na poja~an stepen erozije preko
deponija jalovine i wihovoj izloènosti spoqnom dejstvu atmosferalija, odnosno wihovom
dospevawu u vodotoke. Me|utim, najve}i stepen dejstva rudarstva na kvalitet vode je preko
daqe obrade mineralnih ruda od primarne (dobijawe koncentrata) do metalur{ke obrade
ruda i daqe finalne obrade metala.
Ovim su procesi mineralizacije multiplicirani poja~anim kontaktom sa rudnim
materijalom uz dodatke aditiva, odnosno stvarawem otpadnih voda i materija i wihovim
vrlo ~esto neadekvatnim deponovawem.
Lignit predstavqa nesumwivo najzna~ajniji energetski potencijal Republike i
verovatno je da }e imati prvorazredni zna~aj i dominantnu ulogu i u dugoro~nom periodu
(ukupne geolo{ke rezerve ugqa na podru~ju Srbije procewuju se na oko 5,7 milijardi tona
ekvivalentnog ugqa). S obzirom na koncentraciju leì{ta i veoma povoqne uslove zalegawa
lignita u velikim bazenima (mo}ni slojevi, relativno mali koeficijent raskrivke, primena kontinualne tehnologije i dr.), omogu}ena je veoma ekonomi~na proizvodwa lignita i
wegovo daqe kori{}ewe.
Za eksploataciju ugqa u Srbiji je karakteristi~no da se kameni i mrki ugaq proizvode prete`no jamskim putem, a ligniti najve}im delom putem povr{inske eksploatacije.
Pogodnost je {to se najve}i deo rezervi nalazi koncentrisan na nekoliko lokaliteta {to
omogu}uje otvarawe velikih povr{inskih visokomehanizovanih otkopnih poqa.
Veliki lignitski bazeni su: Kolubarski, Kostola~ki, Kovinski (jedinstven eksperiment sa podvodnim na~inom otkopavawa), Kosovski i Metohijski (perspektivno otvarawe
poqa). Ovi bazeni su po pravilu sa po nekoliko krupnih otkopnih poqa koja se sukcesivno
posle eksploatacije koriste za odlagawe jalovine i drena`nih voda novootvorenih poqa
{to najpovoqnije odgovara ekolo{kim zahtevima za minimalnim negativnim uticajima
poqa na okolinu. Razvoj otvorenih kopova pri eksploataciji lignita dovodi do ozbiqnih
promena reìma podzemnih voda, {to moè da ugrozi lokalna izvori{ta u wihovoj okolini.
Investitor ovih radova mora obezbediti adekvatno i nesmetano vodosnabdevawe svih
potro{a~a na ugroènim prostorima.
[to se ti~e nafte i prirodnog gasa rezerve ovih energetskih sirovina su relativno
male.
Glavne geolo{ke rezerve nafte i prirodnog gasa otkrivene su u tercijalnim sedimentima Panonskog bazena, u takozvanim depresijama i subdepresijama. Kako je uvoz neminovan, a trasa Jugoslovenskog naftovoda prekinuta, razmatra se izrada naftovoda Bar Pan~evo (koridor pored autoputa) kao i gasovoda i dopunske trase naftovoda koja bi povezivala novootvorena naftna poqa jugoisto~no od Kikinde (Kikinda poqe, Majdan, ôka,
Hetin, kod Srbobrana) i bila vezana za postoje}i naftovod (Kikinda-Elemir-Novi Sad),
odnosno deo jugoslovenskog naftovoda (Ba~ka Palanka-Novi Sad-Pan~evo).
Po{to se ovde radi o manipulaciji naftnim derivatima, to postoji ve}i ekolo{ki
rizik od incidenta kako na samom izvori{tu tako i du` trase naftovoda a naro~ito na
crpnim ta~kama. Zbog toga je u manipulaciji sa naftom neophodno preduzeti odgovaraju}e
mere za{tite, po~ev od (sanirawa) istra`nih bu{otina i spre~avawe eventualnog me{awa
70
sa neogenim vodonosnim slojevima koji su obi~no u eksploataciji za vodosnabdevawe stanovni{tva, izrade izolacionih tankvana i dr. Uqni {kriqci, mada wihove rezerve ~ine
zna~ajniji deo ukupnih rezervi energetskih sirovina, jo{ uvek nisu dovoqno istraèni
(izuzetak je podru~je Aleksinca) a u procesu istraìvawa su i adekvatni tehnolo{ki postupci u wihovom kori{}ewu za ekonomi~no dobijawe naftnih derivata.
Rudne pojave i leì{ta uqnih {kriqaca javqaju se u tri oblasti: isto~ne, zapadne i
ju`ne Srbije.
Rudni reoni uranskih leì{ta nalaze se na Staroj Planini, Ka~eru, Ceru i Ravnom
Kopaoniku. Mada je stepen istraènosti ovih energenata nedovoqan, moè se re}i da se
radi o leì{tima sa mawim sadràjima urana.
Pored navedenog op{teg uticaja na kvalitet povr{inskih voda od posebnog interesa
je uticaj rudnog bogatstva na slivove sa kojih poti~u vode koje se koriste za snabdevawe stanovni{tva.
Po pravilu ova izvori{ta vodosnabdevawa su locirana van domena eksploatacije
metalnih mineralnih sirovina, odnosno slivovi su bez leì{ta metalnih mineralnih sirovina.
Predvi|a se intenzivan razvoj gasifikacije Srbije (oko 3 000 km), ~ime bi se
obuhvatio najve}i deo teritorije. Ovaj sistem nije u koliziji sa vodoprivrednim sistemom.
Kako su planirane trase razvoja gasovoda i drugih linijskih infrastruktura ~esto
paralelne sa trasama cevovoda sistema vodosnabdevawa, potrebno je zajedni~ki koristiti
koridore za ove objekte da bi se smawilo zauzimawe zemqi{ta.
Nacionalni parkovi i druga dobra pod posebnom za{titom

Sa gledi{ta o~uvawa kvaliteta voda, nacionalni parkovi i ograni~ewa u wihovom
kori{}ewu imaju pozitivan uticaj na vode. Naime, ekolo{ki aspekti kori{}ewa prostora
posebno su potencirani u zakonskim i planskim za{ti}enim prostorima visokih prirodnih i ekolo{kih vrednosti. Takvi su posebno nacionalni parkovi, a u mawem obimu i ostala druga dobra pod posebnom za{titom.
Nacionalnih parkova ima u Srbiji na nekoliko lokaliteta: Fru{ka Gora,
\erdapska klisura, Ravni Kopaonik, Tara planina i [ara planina. Ukupna povr{ina zahva}ena nacionalnim parkovima iznosi oko 1 600 km2 ili mawe od 2% teritorije Srbije,
{to je veoma malo s obzirom na mogu}nosti i potrebe Republike Srbije. Eksploatacija ovih
prostora mora biti u skladu sa wihovom namenom. Ocewuje se da je sada{wa za{tita prirodnih dobara neadekvatna u odnosu na potencijal i da posebno nedostaju oblici za{tite.
Prema vaè}em zakonu koji je u postupku revizije pored navedenih nacionalnih
parkova postoji jo{ 20 regionalnih parkova prirode (ukupne povr{ine oko 454 km2) preko
100 rezervata prirode (ukupne povr{ine 360 km2), veliki broj prirodnih spomenika,
spomenika pejza`ne arhitekture i dr., {to obuhvata ukupno oko 1 000 km2.
Pored navedenog, ovde se isti~e ogroman broj nepokretnih kulturno-istorijskih dobara (evidentirano je preko 12 000, od ~ega je mawi broj zakonom za{ti}en). Wihova
za{tita je civilizacijska obaveza dràve, dru{tva i pojedinca {to ima poseban zna~aj u
odnosu na mogu}u koliziju sa izradom vodoprivrednih objekata.
Pod reìm za{tite predvi|a se stavqawe i slede}ih zona: Prokletije, Mokra Gora
i Hajla, podru~je Ku~ajskih planina, delovi Podunavqa, kao i Deliblatska pe{~ara.
71
3. DRU[TVENI ÎNIOCI
Stanovni{tvo, privredne i infrastrukturne delatnosti su bitni dru{tvenoekonomski ~inioci planirawa vodoprivrednog razvoja. Na osnovu broja i prostornog
rasporeda populacije, fizi~kog obima proizvodwe industrije, poqoprivrede i dr. utvr|uju
se potrebe za vodom, za{titom od voda i za{titom voda na odre|enim prostorima i u periodu za koji se radi Vodoprivredna osnova. Osnovna obrada izvr{ena je na nivou naseqa i
op{tina.
3.1. STANOVNI[TVO I NASEQA
Prema podacima popisa stanovni{tva, u 1991. godini Srbija je imala 9,8 miliona
stanovnika. Od ukupnog broja stanovnika 50,2% ìvelo je u gradskim naseqima, a 49,8% u
seoskim i me{ovitim naseqima. Gustina naseqenosti iznosila je 111 stanovnika po km2.
Ukupan broj stanovnika, struktura po mestu stanovawa i gustina naseqenosti 1991.
godine, prikazani su u tabeli 3.1.1.
Tabela 3.1.1: Stanovni{tvo 1991. - osnovni pokazateqi

Podru~je
(1)
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
Dunav
Sava
Morava
Republika Srbija
Broj stanovnika
ukupno
(2)
2 013 890
5 808 906
1 956 196
2 924 221
1 940 206
4 914 565
9 778 992
gradsko
(3)
1 121 594
3 111 695
680 185
1 754 448
1 134 575
2 024 451
4 913 474
ostalo
(4)
892 296
2 697 211
1 276 011
1 169 773
805 631
2 890 114
4 865 518
Gustina naseqenosti
(stan/km2)
(5)
94
103
180
100
130
124
111
Tokom posledwih trideset godina (1961-1991) pove}an je ukupan broj stanovnika, s

tim {to se tempo rasta u periodima izme|u popisa umereno smawivao, da bi se u posledwem desetogodi{wem periodu (1981-1991) prakti~no prepolovio.
Tabela 3.1.2: Indeksi i prose~ne godi{we stope pove}awa broja stanovnika 1961-1991
Podru~je
(1)
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
Dunav
Sava
Morava
Republika Srbija
1981/1961
(2)
109,7
118,1
164,4
113,2
130,5
127,1
121,9
Indeks
1991/1981
(3)
99,0
102,0
123,5
99,6
104,6
108,3
105,0
1991/1961
(4)
108,6
120,4
202,9
112,8
136,5
137,7
128,0
Godi{wa stopa rasta (%)

1961-1981
1981-1991
1961-1991
(5)
(6)
(7)
0,5
0,3
0,8
0,2
0,6
2,5
2,1
2,4
0,6
0,4
1,3
0,5
1,0
1,2
0,8
1,1
1,0
0,5
0,8
Na podru~ju centralne Srbije, Vojvodine i Kosmeta evidentne su zna~ajne razlike u

kretawu populacije, sa izrazitom tendencijom wihovog daqeg produbqivawa. Alarmantno
stawe je u Vojvodini, gde je za posledwih deset godina izme|u popisa (1981-1991) smawen
apsolutni broj stanovnika. Pove}awe broja stanovnika centralne Srbije u desetogodi{wem
periodu je 2,5 puta sporije od proseka Republike u celini i ~ak 10,5 puta sporije od rasta
stanovni{tva Kosmeta. Na Kosmetu je do{lo do izuzetno velikog rasta populacije. Tokom
posmatranih trideset godina broj stanovnika je uve}an za preko dva puta, dok je prose~na
godi{wa stopa rasta enormno visoka. Posledica ovakvih kretawa je prenaseqenost Kosmeta
na kome na km2 ìvi blizu dva puta vi{e stanovnika nego u Vojvodini i 1,75 puta vi{e
stanovnika nego u centralnoj Srbiji. U Evropi (ne ra~unaju}i male dràve: Monako, Maltu,
itd.) ve}u gustinu naseqenosti od ove jugoslovenske pokrajine ima samo pet ekonomski najrazvijenijih dràva (Nema~ka, Velika Britanija, Italija, Belgija i Holandija).
Vodna podru~ja imaju sli~nu, mada ne{to ujedna~eniju tendenciju promena.
72
1991. godine u Srbiji je bilo 6 152 naseqa sa prose~no 1 590 stanovnika po nasequ.
Beograd, Ni{ i Kragujevac su lokaliteti najve}e koncentracije stanovni{tva centralne
Srbije. U wima je ìvelo 28,0% ukupnog stanovni{tva, odnosno 52,3% gradskog stanovni{tva. U trinaest gradova centralne Srbije (Beograd, Ni{, Kragujevac, â~ak, Smederevo,
Leskovac, Vaqevo, Kru{evac, Kraqevo, [abac, Uìce, Vrawe, Novi Pazar) sa preko 50 000
stanovnika ìvelo je 38,1% ukupnog stanovni{tva i ~ak 71,1% gradskog stanovni{tva ovoga
dela Republike.
Stanovni{tvo pet najve}ih gradova Vojvodine (Novi Sad, Subotica, Sombor, Zrewanin i Pan~evo) ~inilo je 24,0% ukupnog i 43,1% gradskog stanovni{tva Pokrajine.
U sedam najve}ih gradova Kosova i Metohije (Pri{tina, Prizren, Pe}, Kosovska
Mitrovica, \akovica, Uro{evac i Gwilane), ìvelo je 26,4% ukupnog, odnosno 76,1% gradskog stanovni{tva ove Pokrajine.
Posmatrano za Republiku u celini, u 25 najve}ih gradova koncentrisano je 32,9% ukupnog i 65,4% gradskog stanovni{tva.
Depopulacija seoskih naseqa je jedna od bitnih karakteristika demografskih kretawa posledwih decenija.
Projekcija razvoja populacije 1991-2011. godina data je na osnovu prethodnih podataka Prostornog plana Republike Srbije i Generalnog urbanisti~kog plana Beograda
posle 2000-te godine. Dinamika daqeg kretawa populacije do 2021. godine utvr|ena je na osnovu analize pokazateqa evidentiranih u periodu 1961-1991. i razvojnih trendova 19912011. godine.
Proceweni broj, struktura po mestu stanovawa i gustina naseqenosti stanovni{tva
2021. godine iznose:
Tabela 3.1.3: Stanovni{tvo - prognoza broja stanovnika u 2021. godini

Podru~je
Ukupno
(1)
Vojvodina
C. Srbija
Kosmet
Dunav
Sava
Morava
Republika Srbija
2
6
3
3
2
6
11
(2)
238
663
043
338
260
346
944
000
000
000
000
000
000
000
Broj stanovnika
Gradsko
1
4
1
2
1
3
7
(3)
500 500
381 500
408 000
366 000
575 500
348 500
290 000
Ostalo
2
1
2
4
(4)
737 500
281 500
635 000
972 000
684 500
997 500
654 000
Gustina
naseqenosti
(stan/km2)
(5)
104
119
279
112
151
139
135
Prema prognozi, tokom narednih trideset godina ukupan broj stanovnika Srbije
pove}a}e se za 2,2 miliona. U~e{}e gradskog stanovni{tva u ukupnoj populaciji dosti}i }e
61%, dok }e u~e{}e ostalih kategorija opasti na 39%. Gustina naseqenosti pove}a}e se sa
111 stan/km2 na 135 stan/km2, odnosno za 21,6%.
Do 2021. godine u~e{}e populacije centralne Srbije i Vojvodine u ukupnom stanovni{tvu Srbije }e opadati (iako u mawoj meri nego do 1991. godine), a udeo Kosmeta i daqe
se pove}avati. Sa oko 280 stan/km2 Kosmet bi mogao da postane veoma gusto naseqeno podru~je na kome treba obezbediti egzistenciju gotovo dva puta brojnijeg stanovni{tva od
sada{weg. Izvesno je da }e u ~itavom u periodu morati da se preduzimaju odre|ene mere za
razre{avawe ovih pitawa.
Nastavi}e se, ali ne{to sporijim tempom, grupisawe stanovni{tva u urbanim centrima. Sedi{te Republike - centar me|unarodnog zna~aja - Beograd, naseqava}e vi{e od 2
miliona stanovnika, od ~ega }e preko 1 600 000 ìveti u uèm gradskom podru~ju. Pokrajinski i makroregionalni centri Novi Sad (258 000 stanovnika), Pri{tina (358 000 stanovnika), Ni{ (245 000 stanovnika), Kragujevac (195 000 stanovnika) i Uìce (78 000 stanovnika) sa okolnim naseqima tako|e }e biti zone velike koncentracije stanovni{tva, kao i
20 velikih gradova-regionalnih centara veli~ine (40 000-250 000) stanovnika. Ostala gradska naseqa ostvari}e ne{to umereniji razvoj.
Sela u neposrednoj okolini velikih gradova pripoji}e se gradskim naseqima, ili
opstati kao prigradska sela sa znatno pove}anim brojem stanovnika. Ve}ina primarnih
73
sredwe velikih sela sa (500-1 000) stanovnika }e stagnirati, a jedan broj malih i vrlo
malih sela }e se ugasiti, ukoliko se ne preduzmu odgovaraju}e mere.
Stawe i o~ekivani razvoj populacije ukazuju na neophodnost, zna~aj i izrazitu
teìnu angaòvawa na vodosnabdevawu stanovni{tva i naseqa. U narednih 25 godina treba
obezbediti dovoqno kvalitetne, ~iste vode za 2,2 miliona novih stanovnika Srbije. îwenica da se i sada znatan deo stanovni{tva ne snabdeva iz javnih vodovoda i da je u mnogim
podru~jima evidentna hroni~na nesta{ica vode za pi}e, jo{ vi{e isti~u dimenzije problema vodosnabdevawa koji se koncepcijski razre{ava u Vodoprivrednoj osnovi Srbije.
3.2. PRIVREDNI ÎNIOCI
Industrija
Do kraja sedamdesetih godina industrija je bila jedan od kqu~nih generatora ukupnog
razvoja Republike. Tokom osamdesetih godina do{lo je do stagnacije i opadawa razvojnog
tempa industrije, ali je ona sve do najnovijeg perioda (devedesetih godina) ostala vode}a oblast privre|ivawa sa visokim u~e{}em u proizvodnim fondovima, zaposlenosti, stvarawu
nacionalnog dohotka i dr.
Po~ev od 1991. godine nepovoqne tendencije ranijeg industrijskog razvitka (ekstenzivni razvoj, neodgovaraju}i prostorni razme{taj, nedovoqno uskla|ena struktura u odnosu
na energetske izvore i doma}e resurse, zastarela tehnologija i dr.) potencirane raspadom
SFRJ, ekonomskom i politi~kom blokadom zemqe, dovele su do opadawa fizi~kog obima
industrijske proizvodwe, {to dokumentuju pokazateqi dati u tabeli 3.2.1.
Tabela 3.2.1: Indeksi fizi~kog obima industrijske proizvodwe 1981-1991. godine

Godina
(1)
1981
1982
1983
1984
1985
1986
1987
1988
1989
1990
1991
Lan~ani indeks
(2)
100
100
101
107
103
103
101
101
101
88
80
Indeks 1981=100
(3)
100
100
101
108
111
115
116
117
118
104
83
U~e{}e industrije u ukupnoj privrednoj aktivnosti u sada{wem stawu, prikazuju

slede}i odnosi (tabela 3.2.2):
Tabela 3.2.2: U~e{}e industrije u privrednoj aktivnosti

(%)
U~e{}e industrije u:
(1)
aktivnim osnovnim sredstvima dru{tvenog sektora
broju radnika dru{tvenog sektora
ukupnom nacionalnom dohotku
1981.
(2)
57,1
37,1
37,8
1986.
(3)
58,4
39,4
38,4
1991.
(4)
59,8
41,1
35,6
Po u~e{}u u stvarawu dru{tvenog proizvoda i nacionalnog dohotka u 1989. godini

najzna~ajnije industrije bile su (tabela 3.2.3):
Tabela 3.2.3: U~e{}e industrija u dru{tvenom proizvodu i nacionalnom dohotku

Oznaka
grane
(1)
0101
0102
0113
0114
0115
Naziv
(2)
Elektroprivreda
Proizvodwa ugqa
Metaloprera|iva~ka delatnost
Ma{inogradwa
Proizvodwa saobra}ajnih sredstava
% u~e{}a u stvarawu
Dru{tvenog
Nacionalnog
proizvoda
dohotka
(3)
(4)
6,7
5,1
3,4
2,0
9,3
9,7
6,2
6,6
5,7
5,5
74

(1)
0117
0118,0119
0122,0123
0125,0126
0130
(2)
Proizvodwa elektri~nih ma{ina i aparata
Proizvodwa i prerada hemijskih proizvoda
Proizvodwa rezane gra|e i finalnih proizvoda od drveta
Tekstilna industrija
Proizvodwa prehrambenih proizvoda
(3)
6,4
8,2
2,9
12,4
14,8
(4)
6,8
7,6
3,0
13,3
15,5
Trinaest najzna~ajnijih grana u~estvuju sa 75% u stvarawu dru{tvenog proizvoda i

nacionalnog dohotka, dok u~e{}e ostale 23 industrijske grane iznosi samo 25%.
U 1990. godini u Srbiji je proizvedeno: 38 741 GWh elektroenergije, 43,8 miliona
tona ugqa, 799 000 tona ~elika, 2,5 miliona tona vaqanih i kovanih proizvoda, 26,4 miliona tona rude bakra, 1,5 miliona tona olovne i cinkove rude, 179 000 automobila, 31 000
traktora, 1,3 miliona tona organskih kiselina, 791 000 tona ve{ta~kih |ubriva, 1,1 milion
tona bra{na, 39 000 tona smrznutog vo}a, 31 000 tona smrznutog povr}a, 18 600 tona suhomesnatih proizvoda, itd.
Za perspektivni period osnovni pravci dugoro~nog razvoja industrije su:
daqi razvoj energetike i metalurgije na osnovu primene novih tehnologija i alternativnih razvojnih programa,
selektivni razvoj aktivnosti metaloprera|iva~kog kompleksa na bazi uvo|ewa novih
tehnologija, brèg nau~nog, tehni~kog i tehnolo{kog progresa, uz nagla{eniju izvoznu
orijentaciju,
selektivni razvoj aktivnosti hemijskog kompleksa na osnovama diversifikacije proizvodwe, usavr{avawa postoje}ih i uvo|ewa novih tehnologija,
umereniji razvoj tekstilne industrije, uz uvo|ewe novih tehnologija, usagla{avawe
menaxmenta, tehnolo{ko i organizaciono povezivawe,
diversifikacija, unapre|ivawe i potpunije kori{}ewe postoje}ih programa, kao i
uvo|ewe novih programa u prehrambenom kompleksu (proizvodwa zdrave hrane i dr.).
U skladu sa usvojenim opredeqewima, nosioce teritorijalnog razvoja Srbije ~ine
sistemi osovina razvoja i integracija, razli~itog ranga, sa pripadaju}im industrijskim
centrima:
dunavsko-savska osovina, sa industrijskim centrima: Novi Sad, Beograd, Pan~evo,
Smederevo, Veliko Gradi{te, Kladovo, Prahovo, Negotin, [abac, Sremska Mitrovica,
Obrenovac. Predvi|eno je da se u toj osovini razvoja lociraju one industrije koje imaju
ve}e zahteve za tehnolo{kom vodom,
velikomoravska i i ju`nomoravska osovina, sa centrima: Poàrevac, Jagodina, ]uprija,
Para}in, sa krakom osovine do Kragujevca, zatim Ni{, Leskovac, Vrawe,
zapadnomoravska osovina (Kru{evac, Trstenik, Kraqevo, â~ak, Poèga, Uìce),
timo~ka osovina (Prahovo, Negotin, Bor, Majdanpek, Zaje~ar, Kwaèvac, Ni{),
potisko-ba~ka osovina (Zrewanin, Be~ej, Ada, Senta, Novi Kneèvac, Kawià,
Subotica i Sombor-Kula-Vrbas),
kolubarsko-polimska osovina (Obrenovac, Lazarevac, Vaqevo, Uìce, Nova Varo{,
Priboj, Prijepoqe),
kosovska osovina (Uro{evac, Pri{tina, Mitrovica, sa produètkom prema Novom
Pazaru i Ra{koj, i povezivawem za ju`no-moravsku osovinu (Vrawe) preko Gwilana, i
metohijska osovina (Pe}, \akovica, Prizren, Uro{evac).
Pored ovih osovina razvoja u kojima se planira koncentracija i usmeravawe novih
kapaciteta, posebno su atraktivne Dunavsko-savska i Moravska osovina. Predvi|a se usmeravawe nove industrije i u industrijsko-urbanim centrima izvan navedenih osovina, koji
raspolaù zna~ajnim komparativnim prednostima i razvojnim potencijalom.
U mawim gradovima, op{tinskim i subop{tinskim centrima predvi|a se selektivno usmeravawe mawih industrijskih kapaciteta. Posebno }e biti forsiran takav razvoj
u nedovoqno razvijenim pograni~nim i depopulacionim zonama Republike.
Imaju}i u vidu sada{wu ekonomsku situaciju u zemqi, specifi~ne uslove, potrebe i
realne mogu}nosti, utvr|ena je projekcija industrijskog razvoja u dve alternativne varijante. Nià varijanta sa umerenijim tempom razvoja zasnovanim na doma}im (istraènim)
75
potencijalima i bez ulagawa zna~ajnijih inostranih sredstava i vi{a varijanta sa pretpostavqenim obezbe|ewem novih izvora sirovina i energije i znatnijim angaòvawem
inostranog kapitala.
Projekcija indeksa rasta fizi~kog obima (FOB) industrijske proizvodwe (rasponi
nià-vi{a varijanta), za izdvojene najzna~ajnije industrije, data je u slede}oj tabeli:
Tabela 3.2.4: Prose~ni godi{wi indeksi rasta FOB industrijske proizvodwe

od 1991-2021. godine
(%)
Oznaka
Industrija
grane
(1)
(2)
0101
Proizvodwa i raspodela elektroenergije
0102
Proizvodwa ugqa
0113
Metalnoprera|iva~ka delatnost
0114
Ma{inogradwa
0115
Proizvodwa saobra}ajnih sredstava
0117
Proizvodwa elektri~nih ma{ina i aparata
0118
Proizvodwa baznih hemijskih proizvoda
0119
Prerada hemijskih proizvoda
0122
Proizvodwa razne gra|e i plo~a
0123
Proizvodwa finalnih proizvoda od drveta
0125
Proizvodwa tekstilnih tkanina i prediva
0126
Proizvodwa gotovih tekstilnih proizvoda
0130
Proizvodwa prehrambenih proizvoda
- ostale grane industrije
Indeksi
2021/1991
(3)
205,9-294,2
238,0-312,2
307,8-370,7
247,9-415,9
249,5-375,7
265,1-416,0
302,3-470,4
365,9-573,0
283,2-484,2
353,7-527,2
272,3-375,2
270,0-377,5
375,1-596,0
124,7-2 233,6
Pribli`no na nivou projektovanog razvoja industrijske proizvodwe kreta}e se i

potrebe industrije za tehnolo{kom i pre~i{}enom vodom.
Poqoprivreda
Poqoprivreda je uz industriju, najzna~ajnija oblast proizvodwe, ~ije u~e{}e u ukupnom nacionalnom dohotku Srbije iznosi:
1981. god.
18,8%
1986. god.
13,0%
1991. god.
16,6%
Dosada{wi razvoj poqoprivrede karakteri{u dinami~ne promene, u prvom redu mehanizovawe procesa proizvodwe, usavr{avawe tehnologije, pove}awe genetskog potencijala
biqaka i stoke, ve}a primena nau~nih saznawa u proizvodwi i dr. No i pored svega
u~iwenog, poqoprivreda Srbije nije dostigla neophodan razvojni nivo: visoko-produktivnu, stabilnu proizvodwu. Jedan od kqu~nih razloga takvog stawa je jo{ uvek veliki
uticaj klimatskih faktora u ovoj oblasti privre|ivawa.
Srbija raspolaè sa 5,73 miliona hektara poqoprivredne povr{ine, {to je 64,8% od
ukupne teritorije Republike. Po vodnim podru~jima zastupqenost poqoprivrednih
povr{ina u ukupnom zemqi{nom fondu iznosi: VP Dunav 73,5%, VP Sava 67,3% i VP
Morava 58,0%.
Kori{}ewe poqoprivrednih povr{ina u 1991. godini prikazano je u tabeli 3.2.5.
Tabela 3.2.5: Republika Srbija - kori{}ewe poqoprivrednih povr{ina u 1991. god.

(ha)
Vodno
podru~je
Ukupno
Svega
(1)
Dunav
Sava
Morava
R. Srbija
(2)
2 206 056
985 411
2 484 251
5 675 718
(3)
1 954 369
812 309
1 880 874
4 647 552
Poqoprivredna povr{ina
Obradiva povr{ina
Oranice i
Vo}VinograLivade
ba{te
waci
di
(4)
(5)
(6)
(7)
1 741 506
42 810
27 350
142 703
640 966
53 828
4 253
113 263
1 263 078
160 022
54 291
403 483
3 645 550
256 660
85 893
659 449
Pa{waci
Ribwaci
(8)
219 633
169 324
601 624
990 581
(9)
11 300
167
132
11 599
Trstici
i bare
(10)
20 754
3 611
1 621
25 986
Srbija raspolaè sa 0,62 ha poqoprivrednog zemqi{ta i 0,44 ha oranica i zasada po

stanovniku, {to je znatno povoqnije od proseka zemaqa zapadne Evrope (0,44 ha poqoprivredne povr{ine/stan, 0,25 ha oranica i zasada/stan).
76
Prinosi i proizvodwa najva`nijih ratarskih kultura u 1991. godini su iznosili

(tabela 3.2.6):
Tabela 3.2.6: Republika Srbija - prinosi i proizvodwa ratarskih kultura

[prinos: (kg/ha), proizvodwa:
(t)]
Opis
(1)
P{enica
Kukuruz
[e}. repa
Suncokret
Krompir
Pasuq
Detelina
Lucerka
(2)
prinos
proizvodwa
prinos
proizvodwa
prinos
proizvodwa
prinos
proizvodwa
prinos
proizvodwa
prinos
proizvodwa
prinos
proizvodwa
prinos
proizvodwa
R. Srbija
(3)
4 427
4 076 195
5 378
7 597 819
45 026
4 718 664
2 173
376 045
9 020
884 344
1 334
88 697
3 911
464 867
5 361
1 112 700
Dunav
(4)
5 014
2 358 684
6 343
4 127 086
44 032
3 325 845
2 199
302 919
9 638
296 210
1 355
23 711
3 717
103 181
6 128
5 22 079
Vodno podru~je
Sava
(5)
4 706
667 769
6 403
1 556 579
51 939
1 187 750
2 276
41 360
7 760
134 487
1 196
11 341
4 289
105 559
5 564
169 364
Morava
(6)
3 402
1 049 742
4 447
1 914 154
31 180
205 069
1 850
31 766
9 076
453 647
1 357
53 645
3 853
256 171
4 583
421 257
Prinosi i proizvodwa su u proseku niski, varijabilni i znatno se razlikuju po

vodnim podru~jima. Karakteristi~no je veliko u~e{}e ìtarica u ukupno po`wetoj
povr{ini 54,1% prose~no u Srbiji, 59,7% u VP Dunav, 56,7% u VP Sava i 51,7% u VP
Morava.
Osnovna razvojna orijentacija poqoprivrede je izmena strukture proizvodwe usmeravawem na ekonomski vrednije, kvalitetnije proizvode, pove}awe prinosa, rentabiliteta produkcije i dr.
Za projekciju razvoja kori{}eni su pokazateqi iz Prostornog plana Srbije prirodnih, ekonomskih i socijalnih uslova proizvodwe, prema kojima su op{tine u Srbiji
razvrstane u ~etiri grupe sa slede}om ocenom potencijala
Potencijal 1 - slabi razvojni uslovi
Potencijal 2 - ograni~eni razvojni uslovi
Potencijal 3 - dobri razvojni uslovi
Potencijal 4 - vrlo dobri razvojni uslovi
Za grupe 1-4 utvr|ena je slede}a projekcija rasta poqopivredne proizvodwe (tabela
3.2.7).
Za alternativni intenzivniji razvoj poqoprivredne proizvodwe koji pretpostavqa
znatno angaòvawe inostranog kapitala i ve}i prodor na inostrana trì{ta, utvr|eni su
koeficijenti kojima se uve}avaju indeksi iz tabele i to: 1,5 za ratarsku proizvodwu; 2,2 za
vo}arsku proizvodwu; 2,3 za vinogradarsku proizvodwu; 2,9 za sto~arsku proizvodwu.
Tabela 3.2.7: Indeksi rasta FOB poqoprivredne proizvodwe

Period
(1)
1991-2001
2001-2021
1991-2021
Ratarska
(2)
116,0-128,0
144,2-172,0
167,2-220,1
Proizvodwa
Vo}arska
(3)
117,2-121,9
144,2-167,1
169,0-203,8
Vinograd.
(4)
113,8-119,5
133,3-155,9
151,7-186,3
Goveda
(5)
119,5-128,0
147,0-178,6
175,6-228,7
Broj stoke
Sviwe
(6)
111,5-130,5
126,8-182,3
141,4-237,9
Ovce
(7)
119,5-125,6
148,3-168,6
177,3-211,8
Projektovani razvoj poqoprivrede uslovqen je (uz ostale ~inioce) i preduzimawem

mera za za{titu od povr{inskih i podzemnih voda, kao i obezbe|ewem potrebnih koli~ina
vode za navodwavawe. Sve mere i aktivnosti iz ovoga domena, koncepcijski }e utvrditi
Vodoprivredna osnova Srbije.
77
[umarstvo
[ume i zemqi{ta obrasla {umskom vegetacijom zna~ajni su za vodoprivredu sa stanovi{ta wihove za{titne, meliorativne funkcije. [ume reguli{u oticawe i time uti~u
na reìm voda, smawuju spirawe zemqi{ta i ublaàvaju buji~ne poplave, transpiracijom
isu{uju i dreniraju zemqi{te prezasi}eno vodom i dr.
Ukupna povr{ina {uma, prema popisu iz 1979. godine u Srbiji bila je 2,35 miliona
hektara, a stepen {umovitosti 26,7%. Visoke i planta`ne {ume ~ine 45,7%, izdani~ke
{ume 45,5%, {ibqaci 8,3% i veoma degradirane {ume 0,5% od ukupno obrasle povr{ine.
Podaci o {umskim povr{inama po vodnim podru~jima prikazani su u tabeli 3.2.8.
Tabela 3.2.8: [umarstvo - osnovni pokazateqi po vodnim podru~jima

Vodno
podru~je
(1)
Dunav
Sava
Morava
R. Srbija
[umska povr{ina
(ha)
Ukupna
Obrasla
(2)
(3)
473 052
415 698
389 166
345 413
1 487 474
1 301 734
2 349 692
2 062 845
Stepen
{umovitosti
(%)
(4)
15,8
26,5
38,9
26,6
[umska povr{ina po
stanovniku (ha)
Ukupna
Obrasla
(5)
(6)
0,16
0,14
0,20
0,18
0,30
0,27
0,24
0,21
Raspoloìvi {umski potencijal nije dovoqan da obezbedi za{titne i proizvodne

funkcije {umarstva, pa se kao prioritetni zadaci postavqaju: pove}awe povr{ina pod
{umama, poboq{awe strukture {umskog fonda, pove}awe prirasta drvne mase, prevo|ewe
izdana~kih {uma u visoke i dr.
Projektovano pove}awe {umskih povr{ina u Srbiji iznosi 2021. godine 3 065 300 ha
odnosno procenat pove}awa prema 1990. godini inzosi 126,4%, a stepen {umovitost
iznosio bi 31,8%.
Predvi|eni razvoj uz kvalitetno poboq{awe {umskog fonda, prirasta i dr.
omogu}i}e postepeno prevazilaèwe zaostajawa {umarstva i intenzivirawe privrednih i
za{titnih funkcija {uma.
Za vodoprivredu je od posebnog zna~aja da se {umskom vegetacijom za{tite izvori{ta
voda, akumulacije i vodni tokovi preduzimawem kompleksnih mera na 78 000 ha u gorwim
delovima slivova. Prioritet u tom angaòvawu imaju slivovi postoje}ih i potencijalnih
akumulacija.
Ostale privredne grane

a) Saobra}aj
Teritorija Srbije ima veliki strate{ki zna~aj u komunicirawu Evrope sa Bliskim
istokom. Ona predstavqa sponu u kopnenoj vezi zapadno-evropskog i alpskog podru~ja sa
zemqama na jugoistoku Evrope i u produètku sa podru~jem Bliskog istoka, a tako|e povezuje
podru~ja skandinavskih, pribalti~kih i podunavskih zemaqa sa jugoistokom Evrope i
Bliskim istokom.
U okviru biv{e SFRJ preko teritorije Srbije povezivao se saobra}ajni koridor du`
jadranske obale sa isto~nim delom biv{e Jugoslavije, beogradskim saobra}ajnim ~vorom i
moravsko-vardarskom transverzalom.
U narednih 20-30 godina razvoj mreè autoputeva u Srbiji treba da omogu}i aktivno
ukqu~ewe zemqe u evropski saobra}ajni sistem i da zajedno sa mreòm regionalnih i
lokalnih puteva obezbedi ravnomerniji nivo saobra}ajnih usluga na {irem prostoru
Republike.
@elezni~ki saobra}aj }e izgradwom pruga za velike brzine, elektrifikacijom,
kompletirawem mreè, rekonstrukcijom i opravkom pruga, izgradwom èlezni~kih ~vorova
i dr. biti osposobqen da odgovori ulozi osnovnog nosioca kopnenog saobra}aja u zemqi.
Od posebnog je zna~aja uskla|ivawe vodoprivrednih re{ewa sa planiranom mreòm
saobra}ajnica, gasovoda i sli~no.
78
Razvoj vazdu{nog saobra}aja uglavnom }e biti usmeren na: intenzivirawe prometa u

postoje}im vazdu{nim pristani{tima, modernizaciju flote, opreme i informacionih
sistema.
Re~nom saobra}aju su posle zavr{etka izgradwe kanala Rajna-Majna-Dunav stvoreni
uslovi za ve}e ukqu~ivawe u integracione trendove Evrope. Za aktivirawe ove saobra}ajne
grane potrebno je obezbediti: ure|ewe i efikasno odràvawe plovnih puteva, izgradwu i
modernizaciju pristani{ta i flote, povezivawe sa ostalim vidovima transporta i dr.
b) Turizam i ugostiteqstvo
I pored formirawa velikih turisti~kih centara planinskog, bawskog, jezerskog,
re~nog i gradskog turizma (Kopaonik, Brezovica, Zlatibor, Tara, Div~ibare, Fru{ka Gora,
Vlasinsko jezero, \erdap, Vrwa~ka Bawa, Sokobawa, Ni{ka Bawa, Beograd i dr.), turizam u
odnosu na prirodne potencijale, poloàj, kulturnu ba{tinu Srbije i dr. nedovoqno je
razvijen.
U 1990. godini bilo je 116 725 leàja u svim vrstama objekata od ~ega se 15,7% leàja
nalazilo u VP Dunav, 26,7% u VP Sava i 57,6% u VP Morava.
Broj turista i broj no}ewa u 1990. godini su iznosili:
Tabela 3.2.9: Turisti i broj no}ewa u 1990. god.

Vodno
podru~je
Turisti
(1)
Dunav
Sava
Morava
R. Srbija
broj
(2)
919,9
1 459,9
1 499,6
3 879,4
(%)
(3)
23,7
37,6
38,7
100,0
(u hiqadama)
No}ewe
broj
(4)
2 027,1
3 475,0
6 152,1
11 654,2
(%)
(5)
17,4
29,8
52,8
100,0
U 1991. godini kao posledica stawa koje je prethodilo raspadu SFRJ i ekonomskim
sankcijama, broj leàja je smawen na 111 800, a broj no}ewa na 9 456 miliona.
U perspektivi do 2010. godine, predvi|eno je da broj leàja dostigne 160 000, {to u
odnosu na 1991. predstavqa pove}awe od 43%. Tako|e broj no}ewa pove}a}e se na 17,5 miliona, tj. za oko 85%.
Utvr|eni prioriteti razvoja su:
I) Formirani ili zapo~eti centri i celine turisti~ke ponude
Beograd,
kompleks Kopaonik-@eqin-Vrwa~ka Bawa,
drumski turisti~ki koridor Novi Sad-Beograd-Ni{-Leskovac,
[ar-planina (op{tina [trpce),
Vlasinsko jezero sa êmernikom i Vardenikom,
Novi Sad sa Fru{kom gorom,
\erdap.
II) Novi turisti~ki prostori:
Dunav (plovni put, pristani{ta, marine),
Stara planina,
Prokletije,
Golija,
Gorwe podunavqe sa Somborom.
Vodoprivreda, obezbe|ewem kvalitetne vode, za{tite od voda, te odgovaraju}im
ure|ewem re~nih tokova i bujica, treba da stvori neophodne uslove za predvi|eni razvoj
(marine, vesla~ke staze, rekreaciona jezera, kupali{ta, itd).
c) Gra|evinarstvo, trgovina, zanatstvo, komunalna privreda i dr.

Razvoj ovih delatnosti neposredno je vezan za razvitak privrede (pre svega industrije i poqoprivrede), rast populacije, urbanizaciju prostora Srbije, rast ìvotnog
standarda stanovni{tva i kreta}e se u relacijama usagla{enim sa projektovanim promenama
nabrojanih ~inilaca.
79
d) Kulturno-istorijski spomenici
Na podru~ju Srbije nalaze se brojna kulturna dobra, ~ija je za{tita civilizacijska
obaveza dràve, dru{tva i pojedinaca.
Ukupno je evidentirano preko 12 000 nepokretnih kulturnih dobara, od ~ega je
zakonski za{ti}eno wih 2 075. Od tog broja 779 spomenika je kategorisano i to:
680 spomenika kulture (153 od izuzetnog zna~aja i 527 od velikog zna~aja),
23 prostorne kulturno-istorijske celine (11 izuzetnog zna~aja i 12 od velikog zna~aja),
33 znamenita mesta (15 od izuzetnog zna~aja i 18 od velikog zna~aja),
43 arheolo{ka nalazi{ta (18 od izuzetnog zna~aja i 25 od velikog zna~aja).
Pregled nepokretnih kulturnih dobara sluì kao va`na osnova pri izboru vodoprivrednih re{ewa. Planirani vodoprivredni sistemi ne smeju ugroàvati za{ti}ene
spomenike kulture i prostorne kulturno-istorijske celine. U skladu sa postoje}im
zakonskim propisima, pri izboru kona~nih dispozicija i parametara sistema uradi}e se
prethodne i detaqne analize uticaja na okolinu, u okviru kojih }e se za svaki od
planiranih sistema i objekata na}i najprikladniji na~in uklapawa u okruèwe, kao i
neophodne mere za{tite i revitalizacije nepokretnih kulturnih dobara u {iroj zoni
sistema.
80
DEO II
POSTOJE]E STAWE VODOPRIVREDE
1. KORI[]EWE VODA........................................................................................ 83
1.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva ............................................................... 83
1.2. Snabdevawe vodom industrije................................................................. 99
1.3. Navodwavawe .......................................................................................... 102
1.4. Hidroenergetika..................................................................................... 105
1.5. Plovidba................................................................................................. 108
1.6. Ribarstvo ................................................................................................ 117
1.7. Turizam, le~ewe, rekreacija ................................................................. 122
2. ZA[TITA VODA ............................................................................................ 126
2.1. Kriterijumi i osnove kontrole kvaliteta
povr{inskih i otpadnih voda ............................................................. 126
2.2. Kriterijumi kontrole emisije.............................................................. 128
2.3. Izvori zaga|ivawa................................................................................. 129
2.4. Stawe kvaliteta povr{inskih voda..................................................... 136
2.5. Postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda ...................................... 144
3. ZA[TITA OD VODA ....................................................................................... 146
3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava ............................................. 146
3.2. Erozija, bujice i re~ni nanos .............................................................. 161
3.3. Odvodwavawe .......................................................................................... 171
3.4. Kanalisawe naseqa i industrije ......................................................... 182
4. KOMPLEKSNI VODOPRIVREDNI SISTEMI....................................... 188
4.1. Tendencije razvoja.................................................................................. 188
4.2. Akumulacije ............................................................................................ 190
4.3. Kompleksni regionalni sistemi ......................................................... 192
83
1. KORI[]EWE VODA
1.1. VODOSNABDEVAWE STANOVNI[TVA
Pod pojmom vodosnabdevawa stanovni{tva podrazumeva se obezbe|ewe visokokvalitetne vode u op{tem smislu za doma}instva; za industriju koja zahteva visokokvalitetnu vodu, ili je inkorporirana u gradsko tkivo (veliki industrijski potro{a~i visokokvalitetne vode nisu ovde razmatrani); za ostale korisnike kojima se registruje i
napla}uje voda (komercijala) i javne potrebe (ustanove, {kole, bolnice, organizacije,
banke, restorani, prawe ulica i zalivawe zelenih povr{ina, fontane, gubici vode
itd.).
Zajedni~ko snabdevawe vodom i kanalisawe naseqa prisutno je na teritoriji
Srbije jo{ u dalekoj pro{losti (Rim, Vizantija, Srbija, Turska). Me|utim, ovi tehni~ki veoma savremeni sistemi opsluìvali su mawi deo stanovni{tva (utvr|ene
gradove, dvorove, verske objekte), dok se najve}i broj qudi snabdevao individualno, iz
neposredne okoline, lociraju}i svoja stani{ta pored vode. Mada su recepti za pre~i{}avawe vode bili poznati pre oko 4 000 godina, oni nisu imali {iru primenu sve
do sredine devetnaestog veka, kada su egzaktnije utvr|ene veze izme|u velikih epidemija
koje su harale Evropom i vode koju je stanovni{tvo koristilo. Ovo saznawe dovodi do
brè primene zajedni~kog vodosnabdevawa stanovni{tva i pre~i{}avawa voda, {to su
naro~ito podstakli radovi Luja Pastera koji je identifikovao uzro~nike ovakvog stawa.
Savremeni vodovodi kod nas se javqaju krajem devetnaestog veka ne dobijaju}i
kasnije neki intenzivniji razvoj. Pre Prvog svetskog rata jedino se Beograd snabdevao
vodom iz savremenog, javnog vodovodnog sistema. Pored Beograda, jo{ nekoliko mesta je
imalo neke oblike javnog vodosnabdevawa. Nakon Prvog svetskog rata zdravstvena
slu`ba prve Jugoslavije preduzima niz aktivnosti na sagledavawu stawa u vodosnabdevawu stanovni{tva i preduzima mere na sanirawu stawa na najugroènijim podru~jima; me|utim, sve ove akcije imale su lokalni karakter i nisu zna~ajnije mewale
op{tu sliku stawa u ovoj oblasti. Pred Drugi svetski rat iz javnih vodovodnih sistema
snabdevalo se 18 naseqa. Posle Drugog svetskog rata zdravstvena slu`ba druge Jugoslavije zakqu~uje da se bez obezbe|ewa zdrave pija}e vode i sanitacije naseqa ne moè
zna~ajnije uticati na veliku smrtnost odoj~adi i stanovni{tva uop{te. Tim povodom
snimqeno je stawe vodosnabdevawa i kanalisawa otpadnih voda na teritoriji ~itave
zemqe i izra|eni su programi za re{avawe ovih problema. âk i ukoliko se problem
posmatra samo ekonomski, bez neophodne humanitarne dimenzije, konstatuje se da su
tro{kovi le~ewa od bolesti nastalih zbog nepostojawa adekvatne komunalne infrastrukture, dva puta (pa i vi{e) ve}i od tro{kova za izgradwu istih po idealnoj varijanti, dok po minimalnoj, ukupne investicije su oko 20% tro{kova le~ewa. Prema ovim
podacima u Srbiji se iz vodovoda snabdevalo svega 14% stanovni{tva, sa normom potro{we od ne{to preko 100 l/kor na dan, a broj obuhva}enog stanovni{tva savremenim
vodovodima bio je ispod 10%. Iz kopanih bunara snabdevala se vodom skoro polovina
stanovni{tva (48%), a bunari nisu zadovoqavali sanitarno-higijenske uslove u preko
95% slu~ajeva. Treba napomenuti da je stawe u pojedinim delovima Srbije bilo veoma
razli~ito. Tako na primer, u navedenom vremenskom preseku, javni vodovodi u Vojvodini su opsluìvali mawe od 2% stanovni{tva.
Poseban zna~aj za vodosnabdevawe imali su Zakon o iskori{}avawu i za{titi
izvori{ta vodosnabdevawa i dokument Osnove dugoro~nog snabdevawa vodom stanovni{tva i industrije na teritoriji Socijalisti~ke Republike Srbije van teritorija
autonomnih pokrajina, koje je posle sprovedenih analiza usvojila Skup{tina Socijalisti~ke Republike Srbije 1977. godine. Me|utim, prilikom primene ovih opredeqewa
do{lo je do velikih odstupawa, posebno zbog dominantnog re{avawa pitawa vodosnabdevawa pomo}u prelaznih re{ewa.
Najnoviji kompletni statisti~ki podaci postoje za 1991. godinu, pa je ovaj presek obra|en i prikazan kao sada{we stawe snabdevawa i potreba za vodom. Ina~e je
posmatran razvoj vodosnabdevawa od 1950. do 1994. godine. U ovom periodu vremenski
preseci obrade su 1950, 1963, 1971, 1981, 1991. i odre|eni podaci iz 1994. godine. Zbog
84
poznate situacije u kojoj se na{a biv{a i sada{wa dràva na{la, 1991. godina je, kao
polazna godina za planirawe vodosnabdevawa stanovni{tva, realnija, u odnosu na 1994.
godinu. Osnovna obrada ura|ena je na nivou op{tina, odnosno naseqa. U okviru op{tine stanovni{tvo je podeqeno na gradsko i prigradsko kao jednu kategoriju, i na seosko kao drugu.
Opremqenost vodovodnim instalacijama

U tabeli 1.1.1 dat je po okruzima pregled broja stanovnika i korisnika raznih
nivoa opremqenosti stanova vodovodnim i kanalizacionim instalacijama. U navedenoj
tabeli u koloni A dat je broj stanovnika, a u koloni B broj korisnika koji u svojim stanovima imaju najvi{i nivo hidrotehni~ke opremqenosti (nu`nici, kade i ~esme).
Pod punom vodovodnom opremqeno{}u podrazumevaju se ona doma}instva koja u
svojim stanovima (ku}ama) imaju ugra|ene sve vodovodne armature (kade i ~esme - kolona
C). Pored toga izdvojena su doma}instva koja u svom stanu (ku}i) imaju barem ~esme (kolona D). Sve opremqenosti su u 1991. godini boqe nego u 1981. godini, {to se posebno
odnosi na Vojvodinu gde ~ak 85% seoskog i 95% gradskog i prigradskog stanovni{tva
poseduje barem ~esmu u stanu. Centralna Srbija (sa izuzetkom grada Beograda gde je
opremqenost najboqa) zaostaje za Vojvodinom oko 10% u opremqenosti, {to je posledica
znatno slabije opremqenosti seoskog stanovni{tva (gradsko i prigradsko stanovni{tvo
je na nivou vojvo|anskog u istoj kategoriji). Na Kosmetu, zbog poznatog bojkota popisa
iz 1991. godine od strane ve}inskog albanskog ìvqa, prikupqeni podaci nemaju onaj
stepen pouzdanosti kao u ostalim delovima Republike. Na osnovu rezultata popisa, kao
i raznih drugih dostupnih materijala i informacija, obra|eno je i ovo podru~je, a iskazani podaci mogu se posmatrati kao prihvatqivo pouzdani. U svakom slu~aju, ova oblast
zna~ajno zaostaje u opremqenosti vodovodnim instalacijama za ostalim delovima Republike u obe kategorije stanovni{tva. Prikaz stawa po okruzima dat je u tabeli 1.1.1, a po
op{tinama na slici 1.1.1.
Tabela 1.1.1: Pregled broja stanovnika i korisnika javnog vodosnabdevawa za 1991. god.
R.
br.
(1)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
Okrug
(2)
Severnoba~ki
Sredwebanatski
Severnobanatski
Ju`nobanatski
Zapadnoba~ki
Ju`noba~ki
Sremski
G. Beograd
Ma~vanski
Kolubarski
Podunavski
Brani~evski
[umadijski
Pomoravski
Borski
Zaje~arski
Zlatiborski
Moravi~ki
Ra{ki
Rasinski
Ni{avski
Topli~ki
Pirotski
Jablani~ki
P~iwski
Kosovski
Pe}ki
Prizrenski
(3)
(4)
(5)
Gradsko i prigradsko stanovni{tvo
143 145
111 048
115 022
119 804
88 523
96 258
112 492
79 658
91 905
196 762
148 715
159 935
118 118
90 414
97 443
401 437
334 939
341 417
167 374
131 356
141 776
1 451 721
1 305 786
1 336 099
142 394
111 764
116 126
82 027
65 629
68 875
131 797
95 965
101 102
85 039
64 255
66 174
211 496
169 257
169 339
132 841
106 591
110 234
94 883
79 530
80 257
77 846
62 211
63 795
171 933
144 936
151 453
132 164
109 314
113 024
163 902
129 885
139 265
134 608
104 389
114 896
243 085
201 172
213 119
54 696
39 040
41 986
70 897
54 312
58 204
107 331
79 703
83 922
110 594
72 609
79 221
261 120
125 089
135 183
148 462
65 898
68 069
112 440
56 565
59 438
(6)
(7)
133
113
108
184
112
381
158
1 415
125
76
114
74
191
118
88
72
163
122
153
123
232
48
67
96
99
154
88
69
875
459
042
169
556
445
499
618
086
838
646
581
048
134
739
579
451
079
132
222
389
337
351
742
065
126
027
270
9
6
4
12
5
19
8
36
17
5
17
10
20
14
6
5
8
10
10
11
10
6
3
10
11
106
60
43
270
345
450
593
562
992
875
097
308
189
151
458
448
707
144
267
482
085
770
386
696
359
546
589
529
994
435
170
86

(1)
29
30
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
(2)
Kosovskomitrova~ki
Kosovsko-pomoravski
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
R. Srbija
Severnoba~ki
Sredwebanatski
Severnobanatski
Ju`nobanatski
Zapadnoba~ki
Ju`noba~ki
Sremski
G. Beograd
Ma~vanski
Kolubarski
Podunavski
Brani~evski
[umadijski
Pomoravski
Borski
Zaje~arski
Zlatiborski
Moravi~ki
Ra{ki
Rasinski
Ni{avski
Topli~ki
Pirotski
Jablani~ki
P~iwski
Kosovski
Pe}ki
Prizrenski
Kosovskomitrova~ki
Kosovsko-pomoravski
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
R. Srbija
Napomena:
Kolona
Kolona
Kolona
Kolona
Kolona
1
3
5
2
5
1
9
(3)
(4)
(5)
97 563
49 599
52 521
60 600
29 035
33 006
259 132
984 653
1 043 756
599 254
2 996 348
3 107 091
680 185
326 186
348 217
538 571
4 307 187
4 499 064
Ukupno stanovni{tvo
205 401
144 433
152 911
221 353
144 502
164 549
179 783
110 122
133 152
328 428
218 820
241 694
215 916
149 560
161 900
553 027
428 077
443 215
309 981
217 281
231 231
602 226
1 373 203
1 416 545
339 644
181 297
194 903
200 560
97 761
110 554
226 589
134 315
143 248
253 492
131 319
143 860
312 160
204 149
212 727
264 108
162 176
180 662
178 718
109 453
116 383
158 131
97 890
95 313
335 826
193 581
213 765
230 748
147 977
158 572
300 274
175 753
199 013
296 690
161 398
197 350
382 461
247 961
279 196
111 813
51 668
60 929
116 926
60 727
69 476
255 011
115 823
140 356
243 529
83 706
96 696
658 050
187 711
228 474
414 187
88 536
95 895
388 797
102 629
120 289
281 329
84 548
96 293
221 582
40 497
59 439
013 889
1 412 795
1 528 652
808 906
3 730 157
4 029 548
963 945
503 921
600 390
786 740
5 646 873
6 158 590
87
(6)
62 688
40 647
1 192 045
383 037
414 758
498 940
1
4
7
187
203
170
289
200
510
271
515
226
143
165
174
247
201
139
125
264
190
236
227
332
80
94
186
142
283
138
177
121
77
833
695
798
327
232
524
120
851
340
763
372
329
717
397
442
474
911
548
216
916
004
891
485
933
282
634
794
117
123
412
720
011
963
813
202
213
919
334
(7)
34 875
19 953
67 087
216 211
265 427
548 725
18
17
9
38
15
42
38
86
112
57
61
79
64
62
39
32
71
39
63
68
50
31
22
68
101
374
275
211
159
143
180
1 113
1 165
2 459
169
829
663
577
576
264
609
897
927
163
147
018
249
560
502
214
822
857
789
757
179
179
132
894
406
638
467
786
366
768
687
692
025
404
A - Broj stanovnika
B - Broj korisnika sa nu`nicima, kadama i ~esmama u stanu
C - Broj korisnika sa min. kadom i ~esmom u stanu
D - Broj korisnika sa min. ~esmama u stanu
E - Broj stanovnika bez komunalne infrastrukture
Norma potro{we
Posmatrano po vremenskim presecima, norma potro{we se neprestano, i to zna~ajno, pove}avala. Za gradske centre u centralnoj Srbiji ona se mewala od oko 100 l/kor.
na dan u 1950. godini, odnosno 214 l/kor. na dan u 1963, 283 l/kor. na dan u 1971,
391 l/kor. na dan u 1981, do 459 l/kor. na dan u 1991. godini. U istim vremenskim presecima iz izvori{ta javnih vodovoda, u centralnoj Srbiji je zahvatano (20, 92, 170, 297
i 454) miliona m3/god. (slika 1.1.2 - Budu}e stawe).
Gradovi (op{tinski centri) u centralnoj Srbiji su pove}ali normu potro{we,
kao {to je pomenuto, sa oko 390 l/kor. na dan u 1981. godini na 460 l/kor. na dan u 1991.
godini. Ovom normom su obuhva}ena sva kori{}ewa visokokvalitetnih voda. Od ove
koli~ine, doma}instva koriste oko 45%. Industrija je smawila svoje u~e{}e u ovim vodama sa oko 45% u 1981. godini, na oko 30% u 1991. godini. Preostalih, oko 25% voda u
1991. godini je odlazilo na komercijalu i javne potrebe (restorani, bolnice, prawe
ulica i zalivawe parkova, itd.) i na gubitke u mreì. Sli~ne konstatacije vaè i za
Vojvodinu i Kosmet.
88
U posledwih nekoliko godina do{lo je do stagnacije u razvoju, a u zna~ajnom

broju op{tina i do smawivawa standarda vodosnabdevawa. Pore|ewem podataka o zahva}enim koli~inama voda za 1991. i 1994. godinu za oko 70 gradova (centara op{tina) u
Srbiji zapaèno je da su te koli~ine pribli`no iste (razlika 1%). Me|utim, za
odre|eni mawi broj op{tina koje su imale uslova da odràvaju i unapre|uju svoje vodovodne sisteme, do{lo je do osetnog napretka, dok je za ve}inu op{tina karakteristi~no
da su koli~ine isporu~enih voda mawe u 1994. godini nego u 1991. godini. Neke
op{tine su u navedenom periodu ~ak i vi{estruko smawile koli~ine isporu~enih voda.
Razloge za ovakvo stawe treba traìti, pre svega, u smawenom radu industrije i
te{ko}ama koje su komunalne organizacije imale u ovom periodu. Imaju}i u vidu
obezbe|enost izvori{ta koli~inama voda i opremqenost postrojewa za pre~i{}avawe,
potrebno je poboq{ati stawe posebno u najugroènijim op{tinama.
Ako grupi{emo gradove po broju stanovnika i analiziramo ostvarene norme potro{we, vidimo da se one malo razlikuju u zavisnosti od veli~ine grada, a mnogo vi{e
od mogu}nosti izvori{ta voda. Op{tinski centri koji su imali vi{ak pija}e vode, koristili su istu vi{e od drugih, i u nenamenske svrhe (zalivawe pre svega), dok je u najve}em broju gradova vladala restrikcija vode u kriti~nim, su{nim, letwim i ranojesewim mesecima. Treba napomenuti da su gubici vode u zna~ajnom broju vodovodnih sistema u Srbiji nedopustivo veliki.
Kada bi u svim op{tinama imali dovoqno visokokvalitetne vode na raspolagawu
u toku cele godine i kada se ona ne bi koristila nenamenski, procewena norma potro{we za gradske i prigradske korisnike bi bila oko 10-20% ve}a od ostvarene. Oceweno je da je sada{wa norma potro{we za seoske korisnike oko 2/3 od gradske i prigradske norme potro{we visokokvalitetne vode. Ovako procewene norme upore|ene su i
uskla|ene sa podacima iz inostranih publikacija.
Izvori{ta voda za pi}e

Kao izvori{ta voda koriste se podzemne i povr{inske vode. Povr{inske vode
se uzimaju iz ìvog toka i iz akumulacija, a od podzemnih voda koriste se najvi{e aluvijalne vode, vode iz osnovnog vodonosnog kompleksa, vode iz karsta, vode iz izdani u
okviru neogenih naslaga i izdani pukotinske poroznosti. U tabeli 1.1.2 su prikazani
sada{wi kapaciteti izvori{ta, a u tabeli 1.1.3 koli~ine zahva}enih voda u 1991.
godini, po okruzima.
Tabela 1.1.2: Kapaciteti postoje}ih izvori{ta povr{inskih i podzemnih voda u 1991.

god.
(106 m3/god.)
R.
br.
(1)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
Okrug
(2)
Severnoba~ki
Sredwebanatski
Severnobanatski
Ju`nobanatski
Zapadnoba~ki
Ju`noba~ki
Sremski
G. Beograd
Ma~vanski
Kolubarski
Podunavski
Brani~evski
[umadijski
Pomoravski
Borski
Zaje~arski
Povr{inske vode
VodAkuUkupno
otok
mul.
(3)
(4)
(5)
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
66,9
0,0
66,9
0,0
0,0
0,0
7,6
0,0
7,6
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,8
32,8
33,6
0,0
0,0
0,0
0,0
2,4
2,4
0,0
18,9
18,9
Kapaciteti izvori{ta
Podzemne vode
AluOVK
Ostalo
vion
(6)
(7)
(8)
0,0
23,8
0,0
0,0
20,4
0,0
0,0
24,8
0,0
12,5
17,6
1,6
4,7
9,3
5,8
28,6
16,9
6,0
5,0
10,7
9,4
180,4
0,0
9,8
23,6
0,0
0,9
0,8
0,0
5,9
18,0
0,0
0,0
16,7
0,0
2,8
10,1
0,0
1,3
2,2
0,0
15,8
2,0
0,0
4,3
3,5
0,0
14,3
Ukupno
(9)
23,8
20,4
24,8
31,7
19,8
51,5
25,1
190,2
24,5
6,7
18,0
19,5
11,4
18,0
6,3
17,8
Ukupno
(10)
23,8
20,4
24,8
31,7
19,8
51,5
25,1
257,1
24,5
14,3
18,0
19,5
45,0
18,0
8,7
36,7
(1)
(2)
17
Zlatiborski
18
Moravi~ki
19
Ra{ki
20
Rasinski
21
Ni{avski
22
Topli~ki
Pirotski
23
24
Jablani~ki
25
P~iwski
26
Kosovski
27
Pe}ki
Prizrenski
28
29
Kosovskomitrova~ki
30
Kosovsko-pomoravski
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
R. Srbija
(3)
0,0
2,8
2,8
0,0
0,0
0,3
0,0
1,1
2,7
0,9
0,0
0,8
0,0
0,0
0,0
85,0
1,7
86,7
(4)
30,0
9,9
0,5
18,9
9,5
3,2
0,0
0,0
1,1
23,7
4,7
0,0
4,7
3,2
0,0
127,2
36,3
163,5
89
(5)
30,0
12,7
3,3
18,9
9,5
3,5
0,0
1,1
3,8
24,6
4,7
0,8
4,7
3,2
0,0
212,2
38,0
250,2
(6)
3,5
15,1
8,2
9,7
20,2
0,0
0,2
1,7
11,7
4,9
0,0
0,9
2,7
1,7
50,8
327,6
10,2
388,6
(7)
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
123,5
0,0
0,0
123,5
(8)
12,0
0,0
11,6
2,4
5,2
3,2
33,0
11,0
1,2
0,0
31,5
11,8
0,9
0,0
22,8
134,7
44,2
201,7
(9)
15,5
15,1
19,8
12,1
25,4
3,2
33,2
12,7
12,9
4,9
31,5
12,7
3,6
1,7
197,1
462,3
54,4
713,8
(106 m3/god.)
Tabela 1.1.3: Zahva}ene koli~ine voda u 1991. god.

R.
Okrug
br.
(1)
(2)
1
Severnoba~ki
2
Sredwebanatski
3
Severnobanatski
4
Ju`nobanatski
5
Zapadnoba~ki
6
Ju`noba~ki
7
Sremski
8
G. Beograd
9
Ma~vanski
10
Kolubarski
11
Podunavski
12
Brani~evski
13
[umadijski
14
Pomoravski
15
Borski
16
Zaje~arski
17
Zlatiborski
18
Moravi~ki
19
Ra{ki
20
Rasinski
21
Ni{avski
22
Topli~ki
23
Pirotski
24
Jablani~ki
25
P~iwski
26
Kosovski
27
Pe}ki
28
Prizrenski
29
Kosovskomitrova~ki
30
Kosovsko-pomoravski
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
R. Srbija
Napomena:
okrug
*
**
***
Podzemne
Pod.
Izvor
izdan
(3)
(4)
13,5
0,0
12,7
0,0
10,5
0,0
24,3
0,3
12,5
0,0
44,6
0,0
18,2
0,4
175,1
0,3
12,1
1,3
1,8
7,3
10,4
0,0
13,7
2,0
1,8
0,5
7,8
4,5
4,4
9,3
3,1
7,2
3,7
10,3
13,4
4,3
7,7
11,8
6,3
3,3
5,5
17,0
1,2
2,6
4,0
33,2
11,7
0,1
5,3
1,9
2,0
2,3
0,0
14,5
0,9
8,6
0,0
0,4
1,8
2,4
136,3
0,7
288,9
116,9
4,7
28,0
429,9
145,6
Ukup
no
(5)
13,5
12,7
10,5
24,6
12,5
44,6
18,6
175,4
13,4
9,1
10,4
15,7
2,3
12,3
13,7
10,3
14,0
17,7
19,5
9,6
22,5
3,8
37,2
11,8
7,2
4,3
14,5
9,5
0,4
4,2
137,0
405,8
32,7
575,5
(10)
45,5
27,8
23,1
31,0
34,9
6,7
33,2
13,8
16,7
29,5
36,2
13,5
8,3
4,9
197,1
674,5
92,4
964,0
Zahva}ene vode
Povr{inske
Vod- AkumUkup
otok
ulac.
no
(6)
(7)
(8)
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,2
0,2
0,4
45,9
0,0
45,9
0,0
0,0
0,0
5,0
0,1
5,1
0,0
0,0
0,0
0,3
0,0
0,3
0,7
26,2
26,9
1,3
0,0
1,3
0,3
2,3
2,6
0,4
1,9
2,3
0,0
10,0
10,0
3,8
0,0
3,8
0,1
0,0
0,1
1,2
11,4
12,6
0,1
1,8
1,9
0,1
2,7
2,8
0,1
0,0
0,1
1,9
0,0
1,9
7,7
0,1
7,8
1,0
23,3
24,3
0,0
4,2
4,2
2,1
0,0
2,1
0,7
4,5
5,2
0,0
3,1
3,1
0,2
0,2
0,4
68,8
56,5
125,3
3,8
35,1
38,9
72,8
91,8
164,6
Preuzeto
(9)
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
1,2
0,0
0,1
0,3
0,0
0,0
0,0
0,0
0,1
0,0
0,0
1,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,4
0,0
0,0
10,2
0,0
0,1
2,7
10,6
13,4
Ukupno
(10)
13,5
12,7
10,5
24,6
12,5
44,6
19,1
222,5
13,4
14,3
10,7
16,0
29,2
13,6
*16,3
*12,7
24,0
21,5
20,6
22,2
**24,4
6,6
**37,3
13,7
15,0
29,0
***18,7
11,6
***15,8
*** 7,3
137,5
533,8
82,2
753,5
Deo voda se prebacuje iz Zaje~arskog u Borski okrug

Deo voda se prebacuje iz Pirotskog u Ni{ki okrug
Deo voda se prebacuje iz Pe}kog u Kosovskomitrova~ki i Kosovsko-pomoravski
90
Iz tabele 1.1.3 vidqivo je da, po ovako izvr{enoj podeli voda, oko 80% isporu~enih voda je podzemna voda, a oko 20% povr{inska. Me|utim, od aluvijalnih voda
ve}i deo (oko 80 do 90%) dobija se putem infiltracije povr{inskih voda. Ovako posmatrano, dobija se da je 2/3 zahvatanih voda povr{inska, a 1/3 podzemna. Proceweni kapaciteti postoje}ih izvori{ta su za oko 25% ve}i od zahvatanih voda, na nivou republike, ali na godi{wem nivou. Treba napomenuti da postoje brojna izvori{ta visokokvalitetnih voda za industriju koja ne spadaju u javne vodovode. Samim tim ona nisu u{la
u podatke o zahva}enim vodama, ali su prikazana u okviru kapaciteta izvori{ta. Ova
konstatacija se posebno odnosi na severnobanatski i sredwebanatski okrug, koji su u
najnepovoqnijem poloàju po pitawu fizi~ko-hemijskih karakteristika vode za pi}e. U
kriti~nim, su{nim mesecima, kada su potrebe stanovni{tva najve}e, ve}ina op{tina,
odnosno okruga, nema dovoqne kapacitete postoje}ih izvori{ta. Iz tabela 1.1.2 i 1.1.3
vidqivo je da pojedini okruzi koriste prakti~no svu raspoloìvu vodu, dok drugi imaju
odre|enu rezervu u vodi na postoje}im izvori{tima (Ma~vanski, Podunavski i Zlatiborski okrug).
Danas ukupna zahva}ena koli~ina podzemnih voda za javno vodosnabdevawe
stanovni{tva i industrije op{tinskih centara u Srbiji iznosi oko Q=18,5 m3/s. Najve}i deo podzemnih voda zahvata se u podru~ju aluviona re~nih tokova - oko 12,0 m3/s.
Pri tome se odre|eni broj izvori{ta ve{ta~ki prihrawuje vodom re~nih tokova putem
infiltracionih basena. Iz ostalih vodonosnih sredina se zahvataju znatno mawe
koli~ine podzemnih voda, ukupno oko 6,5 m3/s. Posledwih godina, zbog specifi~nih
hidrometeorolo{kih uslova, znatno je smawena izda{nost kaptiranih karstnih izvora
na pojedinim prostorima.
Aluvijalni nanosi ve}ih reka, su, po pravilu ve}ih debqina, a prese~eni su
re~nim tokovima, odakle proizilazi ~iwenica da postoje dobri preduslovi za prirodno
prihrawivawe izdani. Ovde se kao osnovno postavqa pitawe kvaliteta zahva}ene vode.
Kvalitet povr{inskih voda u odre|enoj meri uslovqava i kvalitet podzemne vode aluvijalnih izvori{ta, kao i wegov kapacitet. Problem kolmirawa, odnosno smawewa izda{nosti izvori{ta posle odre|enog perioda eksploatacije moè biti ograni~avaju}i
faktor pri kori{}ewu ovih resursa. Sli~na je situacija i kod izvori{ta formiranih
u aluvionima mawih reka, s tim {to je problem ne{to sloèniji, jer je kapacitet izvori{ta u direktnoj vezi sa minimalnim proticajima i nivoima re~nog toka.
U slu~aju dubokih izdani formiranih u kvartarnim naslagama (Vojvodine)
postavqa se vrlo ozbiqno pitawe kvaliteta zahva}ene vode, kao i pitawe promene
kvaliteta tokom vremena kao posledice kretawa voda iz dubqih horizonata. Izvori{ta
u neogenim basenima imaju prakti~no neznatna obnavqawa. Problemi eksploatacije
podzemnih voda u ovom slu~aju svode se na problem rudarewa, pri ~emu se kao osnovno
pitawe postavqa vreme za koje se planira iscrpqewe izdani ili vreme posle koga mogu
nastupiti ozbiqniji problemi vezani za eksploataciju (tro{kovi energije, degradacija
kvaliteta, slegawe terena itd.). Neophodno je izvr{iti potrebne nau~no-istraìva~ke
radove za trasirawe puteva racionalne eksploatacije ovih voda, koji se moraju i verifikovati na terenu, pre {ire primene.
U toku 1993. i 1994. godine minimalne izda{nosti pojedinih kaptiranih izvori{ta bile su upola mawe od do tada zabeleènih. Ova ~iwenica name}e potrebu
pouzdanijeg utvr|ivawa izda{nosti izvora, mogu}nosti kaptirawa izdani u zoni izvori{ta i mogu}nosti vi{egodi{wih izravnavawa proticaja.
Savremena tendencija u kori{}ewu podzemnih voda za vodosnabdevawe, koja je sve
vi{e prisutna i kod nas, vezana je za eksploataciju voda na izvori{tima sa ve{ta~kom
infiltracijom. Izda{nost ovakvih izvori{ta vezana je za obezbe|ewe koli~ina vode
kojom se vr{i prihrawivawe raspoloìvog prostora, kvaliteta povr{inske vode kojom
se vr{i prihrawivawe, vremena zadràvawa vode u podzemqu itd. Prednosti ovakvih
izvori{ta ogledaju se u kontrolisanom kapacitetu i kvalitetu vode, po pravilu mawim
tro{kovima prerade, neznatnom uticaju na okruèwe i relativno lakoj za{titi izvori{ta (primer Ni{a najboqe ilustruje iznesene tvrdwe). Kako su potencijalne
mogu}nosti vodosnabdevawa podzemnim vodama relativno velike, posebno kod primene
91
re{ewa sa ve{ta~kom infiltracijom, jasan je zna~aj ispravnog kori{}ewa i za{tite

resursa podzemnih voda i voda uop{te.
Otvarawe izvori{ta predstavqa vid zauzimawa prostora i restrikcije aktivnosti na nekim povr{inama, te otuda jasno proizilazi zakqu~ak da postoji suprotnost interesa sa drugim korisnicima. To implicira da posle izvr{ene optimizacije kori{}ewa prostora, ona podru~ja koja se predvide kao izvori{ta vodosnabdevawa moraju biti
{ti}ena odgovaraju}im zakonskim aktima od svih mogu}ih zaga|ewa i drugih vidova wihove degradacije.
Povr{inske vode koriste se iz ìvog toka i iz akumulacija (tabela 1.1.3). Iz
vodotoka se zahvata oko 2,5 m3/s vode, a iz akumulacija oko 3,5 m3/s. Svakako da se iz
vodotoka mogu zahvatiti i znatno ve}e koli~ine vode, no to je u prvom redu pitawe
kvaliteta voda u vodotoku i rizika pri kori{}ewu tih voda. Napomiwe se da je za{tita
voda te{ka i pod uslovom da se preduzmu savremene mere pre~i{}avawa otpadnih
voda. Kako se ove prakti~no ne preduzimaju, postoje velika ograni~ewa za kori{}ewe
vodotoka kao izvori{ta vode za pi}e. Ovome se moè dodati i smawewe malih voda
po{to se sve zahva}ene vode seoskim i lokalnim vodovodima i bunarima prakti~no
utro{e (ne vra}aju se u vodotoke ili podzemne vode - evapotranspiracija). Procena je
da su koli~ine malih voda koje se na ovaj na~in utro{e na prostoru Srbije skoro 8 m3/s.
U zna~ajnijoj meri vodotoci, kao izvori{ta vodosnabdevawa, koriste se za vodosnabdevawe Beograda. Zna~ajno kori{}ewe povr{inskih voda je i zahvat na reci Rzav za
potrebe regionalnog vodovoda koji opsluùje stanovni{tvo naseqa u op{tinama: Ariqe,
Poèga, Lu~ani, â~ak i Gorwi Milanovac. Akumulaciju koja bi obezbedila vodom ovaj
sistem treba {to pre izgraditi.
Zna~aj akumulacija ogleda se u wihovoj vi{enamenskoj ulozi (oplemewivawe
malih voda, vodosnabdevawe, navodwavawe, za{tita od poplavnog talasa, zadràvawe
nanosa, kori{}ewe u energetske svrhe, itd.). Zna~ajno kori{}ewe akumulisanih voda za
vodosnabdevawe imamo u Zlatiborskom okrugu (akumulacije Vrutci i Zlatibor), a
potom u [umadijskom okrugu (akumulacije Gruà i Gro{nica). Tako|e je obimno
kori{}ewe akumulacija za vodosnabdevawe i u Kosovskom i Kosovskomitrova~kom okrugu (akumulacije: Gra~anka, Batlava i Gazivode). Treba ista}i i kori{}ewe voda
akumulacija: ]elije na Rasini, Bovan na Aleksina~koj Moravici, Grli{te na
Grli{koj reci itd.
Sada su u realizaciji zna~ajni sistemi koji treba da sluè vodosnabdevawu stanovni{tva: Stubo-rovni na Jablanici, Selova na Toplici, Prvonek na Baw{tici, Barje na Veternici, a u pripremi je dokumentacija i za neka druga izvori{ta
koja su predvi|ena Programom vodosnabdevawa centralne Srbije. Jedan od najve}ih je
regionalni vodosistem Bogovina sa istoimenom akumulacijom na Crnom Timoku.
Treba ista}i da se neke vi{enamenske akumulacije ve} danas koriste iz za vodosnabdevawe, a izgra|eni kapaciteti nekih akumulacija za potrebe proizvodwe hidroenergije predvi|eni su i kao izvori{ta vode za vodosnabdevawe stanovni{tva
(Sjenica i Kokin Brod na Uvcu, Vlasina na Vlasini, Zavoj na Viso~ici).
Kanalisawe naseqa i za{tita voda nisu adekvatno pratili razvoj vodosnabdevawa, {to je dovelo do ugroàvawa kvaliteta voda na izvori{tima vodosnabdevawa
povr{inskih voda i okoline uop{te. Ne ulaze}i u razmatrawe na{ih ekonomskih i
drugih mogu}nosti, izgradwa postrojewa za zajedni~ko pre~i{}avawe otpadnih voda mora
se prihvatiti i kod nas, jer, kako je op{te poznato, predstavqa najracionalniji prilaz
re{avawu problema kori{}ewa i za{tite voda.
Ure|aji za pre~i{}avawe vode za pi}e i crpna postrojewa

Stawe kvaliteta povr{inskih voda na izvori{tima dato je u poglavqu 2.4.Postoje}e stawe, a stawe kvaliteta izvori{ta podzemnih voda u poglavqu 2.3.-Podloge.
Razvoj ure|aja za tretman voda za pi}e nije bio u skladu sa otvarawem novih izvori{ta
i intenzivnim pove}awem broja novih korisnika savremenih sistema vodosnabdevawa.
Osnovni podaci o wima dati su u tabeli 1.1.4 (podaci se odnose na 1991. godinu).
Po ovom parametru razvoj u Srbiji je bio posebno neravnomeran (ne toliko u
brojnosti po okruzima, koliko po wihovim kapacitetima). U Srbiji, prema broju
92
ure|aja, najzastupqeniji postupak pre~i{}avawa vode je hlorisawe, sa oko 820 ure|aja.

Slede}i postupak pre~i{}avawa vode je filtrovawe, sa oko 500 ure|aja, a potom taloèwe, sa oko 280 ure|aja. Deferizacija je prisutna u relativno skromnom obimu, sa oko
50 ure|aja, a ostalih ure|aja ima znatno mawe. Brojni vodovodi, posebno mawih kapaciteta, ne poseduju ure|aje za deferizaciju, iako sadràj gvo`|a u vodi prekora~uje
standarde vode za pi}e. Crpnih postrojewa ima oko 1150, ukupnog kapaciteta oko 76 m3/s
i snage oko 81 MW.
Tabela 1.1.4: Ure|aji za pre~i{}avawe vode za pi}e i crpna postrojewa
(1)
Vojvodina
Cent. Srbija
Kosmet
R. Srbija
Crpna postrojewa
Snaga
Uk. kapacitet
(kW)
(l/s)
(2)
(3)
18 938
35 765
56 537
37 034
5 908
3 591
81 383
76 390
Protok
(m3/s)
(4)
5,9
19,8
3,9
29,6
Talo`nici
(m2)
(5)
2 079
65 486
2 866
70 431
Ure|aji za pre~i{}avawe vode za pi}e

Filtri Hlorinatori Deferizatori
(m2)
(gr/h)
(m2)
(6)
(7)
(8)
2 411
68 116
1 858
36 777
279 800
4 108
4 145
8 610
380
43 333
356 526
6 346
Ostali
(-)
(9)
271
1 007
0
1 278
Treba ista}i da se ugra|uju i ure|aji koji svojim tehnolo{kim postupkom i

kori{}enim materijalima mogu imati i nepovoqne efekte na zdravqe qudi koji
koriste ove vode. Podzemne vode se po pravilu tretiraju samo hlorom (uz eventualnu deferizaciju) iako se povremeno i zamu}uju. Ovakvi vodovodi su sa velikim rizicima po
zdravqe svojih korisnika. Kako ne postoje jasno definisani na{i standardi u ovom pogledu, treba koristiti standarde zemaqa koje su ovu osetqivu materiju zakonski
regulisale.
Fizi~ko-hemijski i bakteriolo{ki kvalitet vode za pi}e

Nedovoqna opremqenost ure|ajima za pre~i{}avawe vode za pi}e ogleda se u
rezultatima kvaliteta isporu~enih voda, prikazanih u tabeli 1.1.5. Rezultati fizi~kohemijskih i mikrobiolo{kih ispitivawa obuhvataju osnovne parametre kvaliteta predvi|ene Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e. Me|utim, podaci o
kvalitetu voda na nekim izvori{tima su nepotpuni, jer ne ukazuju na uzroke neispravnosti vode, ili ne odraàvaju pravo stawe kvaliteta vode, pa je te{ko ste}i precizniju
sliku kvaliteta za pojedini grad ili regiju. U 1991. godini, na nivou cele Srbije, konstatovano je da od 52 500 ispitanih uzoraka ~ak 12 267, ili 23,4% po fizi~ko-hemijskim
kriterijumima je iznad granice MDK, a od 73 331 uzoraka ispitanih na prisustvo mikroorganizama, ~ak 6 856, ili 9,3% je bilo pozitivno (neispravno). Treba napomenuti da
se na{i propisi u ovim domenima ne razlikuju bitno od propisa drugih zemaqa. Nakon
1991. godine situacija se pogor{ala - nastali su problemi u nabavci hemikalija i repromaterijala, {to je bila posledica poznatog stawa u dru{tvu. Broj godi{we ispitivanih uzoraka po vodovodu se smawio od 1991. do 1993. godine. Tako se prose~an broj
uzoraka po vodovodu ispitivanih na fizi~ko-hemijske parametre smawio sa 50 na 35 za
sirovu vodu, odnosno sa 374 na 308 za vodu iz vodovodne mreè. Prose~an broj uzoraka
po vodovodu ispitivanih na mikrobiolo{ke parametre se smawio sa 410 na 401 za vodu
iz mreè, dok se pove}ao broj ispitivawa sirove vode sa 42 u 1991. na 51 u 1993. godini.
U 1993. godini obra|ena su ispitivawa vr{ena u 174 javnih vodovodnih sistema u
Srbiji. Mikrobiolo{ku neispravnost ve}u od 5% pokazale su vode iz 84 vodovoda
(48%), a fizi~ko-hemijsku neispravnost ve}u od 20% pokazale su vode iz 59 vodovodnih
sistema (34%). Naj~e{}i uzroci mikrobiolo{ke neispravnosti vode za pi}e su pove}an
broj Enterobacter, E. coli i koliformne bakterije kao indikator fekalnog zaga|ewa, dok su
naj~e{}i uzroci fizi~ko-hemijske neispravnosti bili nedostatak hlora, pove}ane
sadrìne gvo`|a, mangana, nitrata i nitrita, boja, mutno}a, utro{ak KMnO4 i organske
materije. Ispitivana vode iz ~ak 36 op{tinskih vodovodnih sistema je pokazivala i
mikrobiolo{ku neispravnost ve}u od 5% i fizi~ko-hemijsku ve}u od 20% i to: u Vojvodini 21 (Subotica, Zrewanin, Novi Be~ej, @iti{te, Kawià, Opovo, Alibunar,
Kovin, Sombor, Apatin, Oxaci, Kula, Srbobran, Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac,
@abaq, Temerin, Beo~in, [id i Stara Pazova), u centralnoj Srbiji 14 (Grocka, Mladenovac, Sopot, Koceqeva, Bato~ina, Majdanpek, Zaje~ar, Lu~ani, Varvarin, ]i}evac,
93
Blace, @itora|a, Crna Trava i Pre{evo) i na Kosovu 1 (Lipqan). Posebno je nepovoqna ~iwenica da analizom rezultata ispitivawa u posledwih desetak godina, dobijamo
trend porasta zaga|ewa u ve}ini op{tina.
Tabela 1.1.5: Kvalitet isporu~enih voda (1991. godina)

br.
(1)
1
2
3
4
5
Okrug
A
B
(2)
(3)
(4)
Fizi~ko-hemijski kvalitet isporu~enih voda
Severnoba~ki
976
409
Sredwebanatski
455
455
Severnobanatski
203
203
Ju`nobanatski
1 067
503
Zapadnoba~ki
2 302
1 011
C
(5)
Ju`noba~ki
6 098
3 619
59,3
7
8
Sremski
G, Beograd
870
8 055
408
429
46,9
5,3
Ma~vanski
2 003
256
12,8
10
11
12
Kolubarski
Podunavski
Brani~evski
418
1 656
1 317
2
21
0,1
1,6
13
[umadijski
1 995
1 234
61,8
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
Pomoravski
Borski
Zaje~arski
Zlatiborski
Moravi~ki
Ra{ki
Rasinski
Ni{avski *
Topli~ki *
Pirotski
Jablani~ki
1
1
1
3
1
2
3
7
203
327
425
116
293
916
492
225
106
319
685
156
341
423
130
193
282
39
60
118
11,8
23,9
13,6
10,0
6,6
8,1
0,5
56,6
17,2
25
P~iwski
2 917
1 634
56,0
26
27
28
29
30
Kosovski
1 001
341
Pe}ki *
789
Prizrenski
48
Kosovskomitrova~ki
Kosovsko-pomoravski
32
Mikrobiolo{ki kvalitet isporu~enih voda
31,5
-
Severnoba~ki
4 407
455
10,3
Sredwebanatski
2 166
666
30,7
Severnobanatski
952
247
25,9
Ju`nobanatski
4 838
1 241
25,7
Zapadnoba~ki
2 393
342
14,3
Ju`noba~ki
6 037
413
6,8
Sremski
1 768
793
44,9
G, Beograd
8 055
416
5,2
Ma~vanski
2 003
180
9,0
10
11
12
13
14
Kolubarski
Podunavski
Brani~evski
[umadijski
Pomoravski
1
1
2
1
978
656
224
183
209
4
1
2
99
-
0,4
0,1
0,2
4,5
-
41,9
100,0
100,0
47,1
43,9
D
(6)
NO2, Fe, KMnO4, mutno}a, hloridi
Fe, KMnO4, NH4,
Fe, KMnO4, rezidualni hlor
NO2, Fe, KMnO4, Mn, mutno}a, hlor, boja
Fe, KMnO4, suvi ostatak, hloridi
NO2, Fe, KMnO4, Mn, NH4, mutno}a, boja,
rezidualni hlor
Rezidualni hlor
NO2, Fe, KMnO4, Mn, mutno}a
NO2, Fe, Mn, mutno}a, rez. hlor, sedim. materijal
NO2, NO3, NH4
Fe
NO2, NO3, NH4
NO2, Fe, KMnO4, Mn, mutno}a, boja, rezidualni hlor
KMnO4, mutno}a, rezidualni hlor
KMnO4, mutno}a, rezidualni hlor
KMnO4
NO2, NH4, Fe, KMnO4, mutno}a
NO2, pH, KMnO4, mutno}a
NO2, Fe, KMnO4, NO3
KMnO4, NH4, mutno}a, rezidualni hlor
NO2, KMnO4, NH4
NO2, KMnO4, NO3, pH
NO2, Fe, KMnO4, NO3, Mn, mutno}a, boja,
miris
Aerob.mezof.b., koli.b., Sulf.red. klost, Proteus,
S.faecalis., Pseudomonas
Saprofitne bakterije, MPN, E.coli
S. bakterije, MPN, E.coli, Proteus, Ciklobacter,
P. aeruginosa
Fekalne i koliformne bakt., S. bakt.
E.coli., Strept.faecalis., Ukupan broj bakt., MPN
Koli. bakt., Fekalne i koliformne bakt.,
Aerob.mezof. bakt., Bacillus
Pove}an ukupan broj aerob.mezof. bakt.
Enterobacter, Ukupan broj bakt. u 1 ml, Strepto
D, Citrobacter
E.coli., Saprofiti, S.faecalis., Staphilococus, Klebsiella, P. vulgaris
Aerobne mezofilne bakterije
E.coli., Strept.faecalis., Klebsiella, Citrobacter
94
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
15
Borski
1 328
40
3,0
16
Zaje~arski
1 425
25
1,8
17
Zlatiborski
3 469
164
4,7
18
19
Moravi~ki
Ra{ki
1 496
2 917
19
54
1,3
1,9
20
Rasinski
3 492
154
4,4
21
Ni{avski *
7 276
73
1,0
22
Topli~ki *
366
34
9,3
23
24
Pirotski
Jablani~ki
902
685
11
37
1,2
5,4
25
P~iwski
2 237
82
3,7
26
27
28
29
30
Kosovski
Pe}ki *
Prizrenski
Kosovskomitrova~ki
Kosovsko-pomoravski
5 400
679
12
1 520
258
1 025
185
5
65
24
19,0
27,2
41,7
4,3
9,3
(6)
Koliformne bakt., Koliformne bakt.
fekalnog porekla
Koliformne bakt., Koliformne bakt.
fekalnog porekla
Indikatori fekalnog porekla, koli bakterije
E.coli., Ukupan broj bakterija
Strept.faecalis, E.coli
Koliformne bakterije, Indikatori fekalnog zaga|ewa
Ukupan broj ìvih bakt., E.coli.
Ukupan broj ìvih bakt., E.coli., kolif.
bakt., Enterobacter
Ukupan broj ìvih bakt., E.coli.
Citrobacter, E.coli., Enterobacter., Klebsiella
Ukupan broj svih ìvih bakt., Sulfito red.
klostridije
Patogene bakterije
Patogene bakterije
* Rezultati nadle`nih sanitarnih slu`bi

Napomena:
kolona A - Ukupan broj pregleda
kolona B - Broj neispravnih uzoraka
kolona C - % neispravnih uzoraka
kolona D - Uzrok neispravnosti
Fizi~ko-hemijska ispitivawa vode za pi}e pokazala su da od 174 centralnih i

gradskih vodovoda oko 50 pokazuje neispravnost ve}u od 20%, dok ukupno, kada se
obra~unaju rezultati za ceo okrug, 12 ima fizi~ko-hemijsku neispravnost ve}u od 20%.
Naj~e{}i uzroci neispravnosti bili su: pove}an utro{ak KMnO4, nitrati, amonijak,
mutno}a, gvo`|e, mangan i dr. Treba naglasiti da svaki od navedenih parametara na direktan ili indirektan na~in moè da ugrozi zdravqe stanovni{tva. Povi{eno prisustvo organskih materija u pija}oj vodi moè da ima za posledicu povi{eni sadràj
trihalometana kojima se pripisuju kancerogena svojstva. Sa druge strane, povi{eno
prisustvo nitrata i nitrita moè da izazove pojavu methemoglobinemije (nemogu}nost
crvenih krvnih zrnaca da prenose kiseonik), posebno opasne za malu decu. Hloridi, uz
amonijak i organske materije, mogu biti indikator zaga|ewa izvori{ta sanitarnim otpadnim vodama. Rezultati ispitivawa te{kih metala, pesticida, trihalometana i
fenola sigurno bi pruìli potpuniju sliku kvaliteta pija}e vode u na{oj Republici.
Ve}i deo stanovni{tva Vojvodine koji koristi za pi}e podzemnu vodu duboke izdani, po
pravilu bez pre~i{}avawa, pije konstantno fizi~ko-hemijski neispravnu vodu.
Mikrobiolo{ka ispitivawa kvaliteta vode za pi}e centralnih i gradskih vodovoda pokazala su da vi{e od 80 nema zadovoqavaju}i kvalitet. Broj neispravnih uzoraka
prelazi 5%. Zbirni rezultati pokazuju da ima 13 okruga sa preko 5% neispravnih
uzoraka. U ovom pogledu najnepovoqnija situacija je u Sremu, Banatu i Metohiji.
Naj~e{}i uzro~nici neispravnosti su: Enterobacter, Citrobacter, E. coli, koliformne bakterije kao indikatori fekalnog zaga|ewa i dr. Vi{e je razloga mikrobiolo{kog
zaga|ewa pija}e vode. Izvori{ta za vodosnabdevawe su neza{ti}ena, a vodovodi
posledwih godina zbog poznatih razloga veoma te{ko nabavqaju hlor, aparate za hlorisawe i rezervne delove. Ovome treba dodati ~esto neadekvatnu preradu i dispoziciju
otpadnih voda i materija, {to kao posledicu ima zaga|ivawe povr{inskih i podzemnih
izvori{ta hemijski i mikrobiolo{ki zaga|enim otpadnim vodama. Direktna posledica
ovoga stawa su i ~este hidri~ne epidemije. Tokom 1994. godine bilo je 18 hidri~nih
epidemija sa ukupno 866 obolelih lica. Od broja obolelih 710 se razbolelo kori{}ewem
centralnih ili lokalnih vodovodnih objekata. Preostali slu~ajevi hidri~nih epidemija
pojavili su se kao posledica importacije iz drugih sredina, ili su qudi oboleli na
95
bazenima ili re~nim plaàma. Naj~e{}a oboqewa bila su: Dysenteria bacilaris, Enterocolitis,
Hepatitis A, a u dva slu~aja i Typhus abdominalis, a naj~e{}i uzro~nici oboqewa bile su:
Shigella sonne i Hepatitis virus A.
U zakqu~ku o ure|ajima za pre~i{}avawe se moè ista}i: Republika Srbija
nema dovoqno kvalitetne vode za pi}e. Pre~i{}avawem voda sa raspoloìvih izvori{ta ~esto se dobija voda neodgovaraju}ih fizi~ko-hemijskih i mikrobiolo{kih
karakteristika. Od 30 okruga, 12 distribuira stanovni{tvu vodu sa fizi~ko-hemijskom
neispravno{}u ve}om od 20%. Sa druge strane, 14 okruga dostavqa vodu sa vi{e od 5%
neispravnih mikrobiolo{kih analiza. Devet okruga ima istovremeno mikrobiolo{ki i
fizi~ko-hemijski neispravnu vodu. Za vi{e okruga nema dovoqno informacija. Prema
raspoloìvim podacima postoje indikacije da je stawe u oblasti vodosnabdevawa gore
nego {to prezentirani podaci pokazuju. Na nivou pojedinih op{tina, mesnih i lokalnih vodovoda, stawe je znatno nepovoqnije nego {to pokazuju uprose~eni podaci na
nivou okruga. Na teritoriji Srbije, kvalitet isporu~ene vode za pi}e, ukupno posmatrano, ne zadovoqava i veoma je va`no i urgentno sanirati postoje}e stawe, posebno kod
odre|enih vodovodnih sistema.
Distribucija vode i objekti na vodovodnoj mreì

U tabeli 1.1.6 dati su osnovni podaci o objektima na vodovodnoj mreì koji se
odnose na 1991. godinu.
Tabela 1.1.6: Objekti na vodovodnoj mreì
(1)
Vojvodina
Cent. Srbija
Kosmet
Rep. Srbija
Rezervoari
ukupna
zapremina
(m3)
(2)
68 870
546 880
78 279
694 029
Duìna
glavnog
razvodne
dovoda
mreè
(km)
(3)
(4)
643,0
8 914,0
3 409,8
10 757,9
371,1
1 046,6
4 423,9
20 718,5
vodovodnih
prikqu~aka
(5)
463 145
640 728
118 523
1 222 396
Broj
uli~nih
hidranata
(kom.)
(6)
15 442
32 180
1 110
48 732
javnih
~esama
(7)
461
689
85
1 235
Crpna postrojewa
Snaga
Ukupan
kapacitet
(kW)
(l/s)
(8)
(9)
18 938
35 765
56 537
37 034
5 908
3 591
81 383
76 390
Razmatrane su specifi~ne ukupne duìne vodovodne mreè po stanovniku i korisniku prikazane su u tabeli 1.1.7. Prikaz specifi~ne duìne vodovodne mreè po
pojedinim op{tinama je dat na slici 1.1.2.
Tabela 1.1.7: Specifi~ne duìne vodovodne mreè

(1)
Specif. ukupna duìna vod.
mreè po stanovn. (m/stan.)
Specif. ukupna duìna vod.
mreè po korisniku (m/kor.)
Republika
Srbija
(2)
Vojvodina
Kosmet
G. Beograd
(3)
Centralna
Srbija
(4)
(5)
(6)
2,6
4,7
2,4
0,7
1,9
4,1
6,3
3,5
2,4
2,1
Specifi~na duìna vodovodne mreè po stanovniku je najve}a u Vojvodini

(skoro dva puta ve}a od prose~ne vrednosti u Srbiji koja iznosi 2,6 m/stan.), najmawa
na Kosmetu (skoro ~etiri puta mawa od proseka), a u centralnoj Srbiji bez Beograda je
pribli`no ista kao kod Srbije u celini. Na podru~ju grada Beograda je vrednost
specifi~ne duìne vodovodne mreè po stanovniku za oko 20% mawa od ukupnog
proseka u Srbiji, pa se name}e zakqu~ak da specifi~ne duìne vodovodnih mreà,
pored standarda, zavise i od urbanizacije.
U pogledu razli~itih vrednosti specifi~nih duìna vodovodnih mreà po okruzima, situacija je prili~no ujedna~ena na Kosmetu, gde su zastupqene min. vrednosti
(0-1 m/stan.) i na teritoriji Vojvodine, gde su zastupqene max. vrednosti (i do
5,5 m/stan.). Jedino je u Severnoba~kom okrugu vrednost specifi~ne duìne vodovodne
mreè ne{to mawa (3,3 m/stan.). Na teritoriji centralne Srbije specifi~na duìna
vodovodne mreè je neujedna~ena. U osam okruga vrednost specifi~ne duìne vodovodne
mreè se kre}e u granicama 1 do 2 m/stan, u pet okruga 2-3 m/stan, u tri okruga
3-4 m/stan. U Ni{avskom okrugu specifi~na duìna vodovodne mreè dostiè vrednost
96
od 5 m/stan, dok je u Pirotskom okrugu najve}a na teritoriji cele Srbije i iznosi

5,8 m/stan.
[to se ti~e specifi~nih ukupnih duìna vodovodne mreè po korisniku,
vrednosti su, razumqivo, ve}e. Iz tabele 1.1.7 se vidi da je prose~na vrednost
specifi~ne ukupne duìne vodovodne mreè po korisniku u Republici Srbiji za oko
60% ve}a od iste vrednosti date po stanovniku, u Vojvodini oko 35% ve}a, u centralnoj
Srbiji oko 50% ve}a, a na Kosmetu ~ak 3,5 puta ve}a. U beogradskom podru~ju se vrednosti specifi~ne ukupne duìne po korisniku i stanovniku razlikuju za oko 10%. Na
nivou op{tina razlike su jo{ izraènije.
Iz navedenog se moè izvu}i generalni zakqu~ak da se, idu}i od severa Republike Srbije prema jugu, izgra|enost vodovodne mreè smawuje, {to je posledica nièg
standarda i mawe urbanizacije. Jasno je, tako|e, da specifi~na duìna vodovodne
mreè opada sa gustinom naseqenosti, odnosno, sa veli~inom naseqa.
Ocena sada{weg stawa vodosnabdevawa u Srbiji

Ukupno gledano, stawe vodosnabdevawa u Srbiji je za razli~ita podru~ja razli~ito. U podru~jima gde je situacija nepovoqna za to postoje objektivni i/ili subjektivni
razlozi. U ove razloge spadaju nekontrolisan demografski rast na Kosmetu, pa se ne
moè obezbediti visoki standard u ovoj oblasti, mala izda{nost postoje}ih izvori{ta
podzemnih voda u posledwim, su{nim godinama (centralni deo - [umadija, ju`ni-jugoisto~ni delovi zemqe, Vojvodina); kvalitet zahva}enih voda (ve}i deo zemqe), neizgra|enost vodovodnog sistema, veliki gubici vode u pojedinim sistemima. Posledwih
godina nesta{ica vode je vi{e ili mawe izraèna u ve}em delu Republike Srbije.
U Vojvodini kvalitet vode skoro uvek zavisi od hemijskog sastava stenskih masa
i geneze nastanka ovih voda. Najja~e izraèna nesta{ica voda bila je uvek u ve}im i
razvijenijim naseqima. Sa re{avawem nesta{ice obi~no se re{ava i popravka kvaliteta putem postrojewa. Tako su postali vodovodi u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici,
Pan~evu, Somboru, Rumi, Subotici, Ba~koj Palanci, [idu, Vr{cu i dr. U mnogim ve}im i razvijenijim naseqima snabdevawe vodom iz vodovoda je oskudno i povremeno
kriti~no. Vodosnabdevawe nije zadovoqavaju}e u Zrewaninu, Kikindi, In|iji, Staroj
Pazovi, Titelu, Ba~u, Ba~koj Topoli, Opovu i dr. U ovu kategoriju spadaju i naseqa u
okolini Novog Sada i Sremske Mitrovice, s obzirom na wihov dinami~an razvoj.
Najve}i broj sredwih i mawih naseqa u Vojvodini ima svoje javne vodovode.
Ve}ina wih uspe{no re{ava potrebe u pogledu koli~ina voda. Sva ta naseqa koriste za
vodosnabdevawe osnovni vodonosni kompleks sa relativno nepovoqnim kvalitetom
vode. U pogledu kvaliteta vode, vodovodi se mogu podeliti na:
vodovode ~iji se kvalitet moè kontrolisati i ostvariti samo sa hlorisawem,
vodovodi koji }e morati u nekoj budu}nosti da primene postrojewa za pre~i{}avawe
tj. pripremu vode, naro~ito oni ~ija voda ima povi{enu potro{wu KMnO4 zbog visokog sadràja huminskih kiselina karakteristi~nih za vode iz dubokih bunara
sredweg i severnog Banata i
vodovode koji moraju ve} danas ukqu~iti postrojewa za pre~i{}avawe; u tom
procesu moraju se odstraniti gasovi, kao i neke druge supstance: amonijak, nitriti,
metan, mangan i neke re|e kao {to je arsen i sl.
U centralnoj Srbiji odnos procewenih potrebnih i zahva}enih voda na godi{wem nivou iznosi oko 1,5-1,6, tj. da bi se zadovoqili svi korisnici visokokvalitetnih voda potrebno je obezbediti 50% do 60% vi{e vode nego {to je 1991. godine
obezbe|ivano. Ako se uzme u obzir da jedan broj op{tina nije oskudevao u vodi
(naprotiv, tamo gde je bilo dovoqno vode, tro{ila se i nenamenski) i da se situacija
od 1991. godine do danas pogor{ala, o~igledno je da se komunalna vodoprivreda nalazi u
vrlo te{kom poloàju. Jedina povoqna okolnost (sa aspekta obezbe|ivawa dovoqnih
koli~ina voda) je ta da industrija radi znatno smawenim kapacitetom ~ime ostavqa
vi{e vode na raspolagawu stanovni{tvu. âk 59 op{tina (od 114 koliko ih ima u centralnoj Srbiji) tro{i dvostruko mawu koli~inu vode od procewenih potreba, od ~ega 13
zadovoqava svoje potrebe sa 25 % ili mawe. Te op{tine su po pravilu one mawe koje
98
99
nemaju ili imaju slabo razvijen vodovodni sistem. Na Kosmetu je stawe ne{to nepovoqnije zbog poznatih razloga.
U zakqu~ku ocene sada{weg stawa moè se re}i da najve}i deo Republike Srbije
oskudeva pija}om vodom u su{nom delu godine, dok u ostalom delu godine jedan broj, uglavnom mawih op{tina, tako|e ima problema sa vodosnabdevawem. Ako ovome dodamo
relativno nizak kvalitet isporu~enih voda, name}e se zakqu~ak da se u narednom periodu mora uloìti dosta napora u re{avawe pitawa snabdevawa vodom, kako u pogledu
pove}awa kapaciteta izvori{ta i vodovodnih sistema, tako i sa stanovi{ta poboq{awa kvaliteta vode koja se isporu~uje korisnicima. Ovim aktivnostima, da bi se racionalnije realizovale, treba da prethodi dono{ewe odgovaraju}ih Akcionih programa.
1.2. SNABDEVAWE VODOM INDUSTRIJE
Na teritoriji Republike Srbije za potrebe industrije i rudarstva, ukqu~uju}i i
termoenergetske komplekse koji koriste za hla|ewe recirkulacione sisteme, 1991.
godine koristilo se oko 613 miliona m3 vode. Od toga, u centralnoj Srbiji oko 340
miliona m3, ili oko 55%, u Vojvodini oko 183 miliona m3, ili oko 30%, a na Kosmetu
oko 90 miliona m3, ili oko 15%.
U tabeli 1.2.1 prikazane su isporu~ne koli~ne voda za potrebe industrije i rudarstva (ukqu~uju}i i termoelektrane sa recirkulacionom vodom za hla|ewe), po okruzima i vrstama izvori{ta u 1991. godini.
Rezultati prikazani u tabeli 1.2.1 dati su na osnovu obrade podataka dobijenih
od statisti~ke slu`be, a koji se odnose na snabdevawe industrije vodom u 1991. godini.
Rezultati su sre|ivani po op{tinama, privrednim granama i vrstama izvori{ta iz kojih se industrija snabdeva vodom. Podaci statisti~ke slu`be su korigovani kod pojedinih op{tina kod kojih je uo~eno zna~ajno odstupawe od ~iweni~nog stawa, bilo neposrednim uvidom na terenu, bilo upore|ivawem sa podacima o koli~inama ispu{tene
vode iz industrije i rudarstva.
U odnosu na potro{wu iz 1981. godine (oko 1,1 milijaradi m3 godi{we), koli~ine potro{enih voda u industriji i rudarstvu 1991. godine predstavqaju samo 60%
tada{we potro{we, a ako bi se posmatrala projekcija za 1991. godinu iz Nacrta vodoprivredne osnove Srbije iz 1987. godine, vidi se da je ostvareno tek 40% projektovane
potro{we iz tog dokumenta.
Sve ovo ilustruje ~iwenicu da je izme|u 1981. i 1991. godine, a posebno posle
1985. godine, do{lo prvo do zastoja, a zatim i do smawivawa potro{we vode za potrebe
industrije i rudarstva. Najdrasti~niji primeri su oni najve}i bazni industrijski kompleksi u kojima je kori{}ewe vode svedeno gotovo na minimum (u op{tini Smederevo za 1991. godinu bila je planirana potro{wa od 71 milion m3, a ostvarena potro{wa
iznosila je oko 3 miliona m3, itd.).
Naravno, ovo smawivawe potro{we vode za snabdevawe industrije neminovna je
posledica smawewa ukupne industrijske proizvodwe, proistekle iz nagomilanih problema u razvoju industrije, {to se najboqe moè videti iz kretawa lan~anog indeksa industrijske proizvodwe prikazanog u delu I - glava 3.
Ovaj trend opadawa potro{we vode za snabdevawe industrije i rudarstva
verovatno je jo{ izraèniji u periodu od 1991. do 1994. godine, kada je kriza produbqena ratnim uslovima, a zatim i delovawem me|unarodnih sankcija prema na{oj
zemqi.
Izrazito brz porast industrijske proizvodwe posle Drugog svetskog rata u
biv{oj Jugoslaviji, a samim tim i u Srbiji, doveo je do velikih promena u celokupnoj
dru{tveno-ekonomskoj strukturi, kako pozitivnih tako i negativnih. One pozitivne su
se, pre svega, ogledale u op{tem porastu dru{tvenog standarda i kvaliteta ìvota;
me|utim, taj brz i ~esto stihijski napredak polako je nagomilavao i probleme koji su,
na kraju, postali ko~nica daqeg razvoja industrije, a i dru{tva uop{te.
Taj nedovoqno planiran i kontrolisan razvoj industrije dovodio je do neuskla|enosti industrijske strukture sa materijalnim i energetskim resursima, do preteranog ulagawa u bazne industrijske grane iako Srbija ne raspolaè dovoqnom
100
koli~inom sopstvenih sirovina, {to dovodi do velike zavisnosti od spoqnog

okruèwa. Locirana su krupna industrijska postrojewa na terene koji ekolo{ki, pa ni
sirovinski, ni infrastrukturno, a ni tehnolo{ki ne mogu da izdrè takve zahvate, {to
izaziva ukupno zaostajawe razvoja dru{tva u svim oblastima, a posebno standarda
gra|ana i razvoj privrede, a sve zbog neadekvatnih ulagawa.
Bilo je tu i drugih neèqenih posledica: degradacija uloge sela i poqoprivredne proizvodwe, izmena u kvalifikacionoj strukturi stanovni{tva, nepoèqna migraciona kretawa na relaciji selo-grad, itd.
Sve je to rezultiralo ve} pomenutom ekonomskom i dru{tvenom krizom, koja je u
uslovima spoqne blokade eskalirala, tako da se sada Srbija nalazi u razdobqu koje
predstavqa neku vrstu diskontinuiteta u razvoju dru{tva. Ovo ukazuje na zakqu~ak sa
stanovi{ta planirawa pomenuti period ni po ~emu nije reprezentativan, a trendovi iz
protekle decenije sasvim sigurno ne mogu biti podloga za planirawe daqeg razvoja
snabdevawa vodom industrije, odnosno da se prilikom daqih planirawa treba referentno uvaàvati 1981. godinu, uz delimi~no korigovawe trendova (shodno svetskim
iskustvima).
U tabeli 1.2.2 date su isporu~ene koli~ine voda za privredne grane koje tro{e
najve}e koli~ine vode, po vrstama izvori{ta, na ~itavoj teritoriji Srbije, u 1991.
godini.
Prime}uje se da mali broj industrijskih grana ~ini vrlo veliki deo potro{we
vode industrije i rudarstva. Navedene 4 grane (proizvodwa hemijskih proizvoda, proizvodwa i prerada papira, prerada obojenih metala i prerada hemijskih proizvoda) ostvaruju ne{to preko 40% ukupne potro{we).
Tako|e, u okviru tih grana pojedini veliki industrijski kompleksi nose
prete`ni deo potro{we (hemijska industrija u Loznici oko 92 miliona m3 godi{we,
proizvodwa hemijskih proizvoda u Pan~evu oko 54 miliona m3, proizvodwa i prerada
papira u Sremskoj Mitrovici oko 29 miliona m3, itd.).
Uzimaju}i u obzir ~itavu teritoriju Srbije, specifi~na dnevna potro{wa vode
po radniku iznosi 600 l/rad. na dan. U centralnoj Srbiji ta vrednost iznosi 545 l/rad.
na dan, u Vojvodini 660 l/rad. na dan, a na Kosmetu 845 l/rad na dan.
Ako se analizira specifi~na potro{wa vode po broju zaposlenih radnika na
op{tini, maksimalne vrednosti dobijamo u slede}im op{tinama: Obili} (oko 19 500
l/rad. na dan), Loznica (10 100 l/rad. na dan), Lu~ani (6 300 l/rad. na dan), Sremska Mitrovica i Pan~evo (4 000 l/rad. na dan), itd. Ponovo se vidi da su maksimalne vrednosti u onim op{tinama u kojima se nalaze industrijski centri koji tro{e najvi{e
vode.
Ako se posmatra sada{we stawe, odnosno koliko se vode danas tro{i za potrebe
industrije iz javnih vodovoda, na primeru centralne Srbije vidi se da se taj procenat
smawio sa oko 45%, koliko je iznosio 1981. godine, na oko 33% u 1990. godini, dok podaci za 1991. godinu pokazuju da se taj trend opadawa nastavqa. Ovo ukazuje na ~iwenicu
da bi kod eventualnog ponovnog intenzivnijeg oìvqavawa privrednih aktivnosti
mnogi javni vodovodni sistemi, prvenstveno oni velikih gradova, koji su i sada na granici preoptere}enosti, zapali u vi{e nego kriti~na stawa.
Struktura isporu~ene vode u Vojvodini, gde se oko 40% vode vi{e isporu~uje iz
podzemnog akvifera nego iz vodotoka, navodi na to da se vode osnovne izdani neophodno potrebne za vodosnabdevawe stanovni{tva i prehrambene industrije koriste u
nekim industrijskim granama i procesima gde to tehnolo{ki nije neophodno i gde bi i
mawe kvalitetne vode iz vodotoka zadovoqavale potrebne zahteve.
Sve {to je navedeno ukazuje na ~iwenicu da, i pored prime}enih nedostataka,
kapaciteti izvori{ta za snabdevawe vodom industrije i rudarstva, odnosno mogu}nosti
isporuke te vode, i pored svih svojih ograni~ewa nisu bili faktor koji je uslovio uo~eno smawewe industrijske potro{we.
Za potrebe termoenergetskih kompleksa koji koriste proto~nu vodu za hla|ewe
koristilo se 1991. godine oko 2,65 milijardi m3 vode.
101
U odnosu na potro{wu iz 1981. godine od 1,4 milijarde m3 vode, to predstavqa

pove}awe od oko 90%.
Najve}i korisnici su termoelektrane Nikola Tesla A i B, locirane na Savi
(op{tina Obrenovac), Kostolac A i B, sme{tene na Dunavu (op{tina Poàrevac),
kao i Morava na Velikoj Moravi (op{tina Svilajnac).
U zakqu~ku se moè ista}i da }e, s obzirom na prili~nu neracionalnost na{e
industrije u pogledu kori{}ewa resursa (vrednosti specifi~ne potro{we vode po jedinici proizvoda su dosta visoke), kao i na ~iwenicu da se u narednom periodu ne moè
o~ekivati neka ozbiqnija zamena ovih tehnologija, posle uspostavqawa normalnih
privrednih aktivnosti do}i do naglog skoka potro{we vode za potrebe industrije, a
samim tim i do zna~ajnog porasta koli~ine otpadnih materija koje se unose u vodotoke.
Tabela 1.2.1: Snabdevawe vodom industrije i rudarstva u 1991. godini

(103 m3)
R.
br.
(1)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
Okrug
(2)
Severnoba~ki
Sredwebanatski
Severnobanatski
Ju`nobanatski
Zapadnoba~ki
Ju`noba~ki
Sremski
G. Beograd
Ma~vanski
Kolubarski
Podunavski
Brani~evski
[umadijski
Pomoravski
Borski
Zaje~arski
Zlatiborski
Moravi~ki
Ra{ki
Rasinski
Ni{avski
Topli~ki
Pirotski
Jablani~ki
P~iwski
Kosovski
Pe}ki
Prizrenski
Kosovskomitrova~ki
Kosovsko-pomoravski
Vojvodina
Centralna Srbija
Kosmet
Republika Srbija
Iz
javnog
vodovoda
(3)
2 697
1 613
1 702
7 290
5 896
8 633
4 914
24 000
1 019
2 451
1 060
1 142
8 413
1 659
1 760
2 338
7 405
4 646
4 248
6 252
7 013
1 166
3 735
2 759
7 542
11 249
3 514
30 837
2 339
1 616
32 745
88 608
49 555
170 908
Ukupno
(4)
199
314
469
377
762
563
817
901
652
552
640
342
608
318
925
308
674
726
151
350
436
696
760
462
969
756
628
1 979
4 403
407
150 501
251 470
40 173
442 144
2
13
16
59
5
19
33
35
102
2
2
1
5
9
22
2
14
21
7
3
6
2
1
1
6
32
Iz sopstvenog
Podzemne
vode
(5)
2 189
8 347
6 986
2 652
3 856
12 446
5 846
8 215
10 486
846
1 455
1 187
1 786
5 872
239
805
136
845
909
2 027
4 935
847
1 406
793
3 480
2 169
10
0
0
407
42 322
46 269
2 586
91 177
vodozahvata
Izvorske
Vodovode
toci
(6)
(7)
0
0
7
4 960
0
9 483
350
56 375
0
1 906
8
7 109
138
27 833
0
27 668
243
91 923
256
1 235
180
1 005
23
132
1
2 209
1 317
2 129
24
9 210
77
1 426
6 398
7 870
370
20 511
153
6 089
9
1 300
246
1 255
235
1 614
215
139
271
398
100
3 389
0
30 540
0
618
0
1 462
68
4 335
0
0
503
107 666
10 118
179 502
68
36 955
10 689
324 123
Akumulacije
(8)
10
0
0
0
0
0
0
18
0
215
0
0
1 612
0
13 452
0
270
0
0
14
0
0
0
0
0
47
0
517
0
0
10
15 581
564
16 155
Ukupno
isporu~.
vode
(9)
4 896
14 927
18 171
66 667
11 658
28 196
38 731
59 901
103 671
5 003
3 700
2 484
14 021
10 977
24 685
4 646
22 079
26 372
11 399
9 602
13 449
3 862
5 495
4 221
14 511
44 005
4 142
32 816
6 742
2 023
183 246
340 078
89 728
613 052
Tabela 1.2.2: Isporu~ene koli~ine vode po zna~ajnijim industrijskim granama 1991.g.

(103 m3)
Industrijska grana
(1)
Proizvodwa hemijskih proizvoda
Proizvodwa i prerada papira
Prerada obojenih metala
Iz
javnog
vodovoda
(2)
7 207
704
23 464
Ukupno
(3)
153 722
32 738
2 349
Iz sopstvenog vodozahvata
PodzeIzvorVodomne
ske
toci
vode
vode
(4)
(5)
(6)
14 180
30
139 547
1 918
0
37 958
91
0
2 258
Akumulacije
Ukupno
isporu~.
vode
(7)
2 046
0
0
(8)
163 010
40 580
25 813
102
Prerada hemijskih proizvoda
3 524
22 091
2 124
686
19 350
33
25 717
1.3. NAVODWAVAWE
U ovoj delatnosti hidrotehni~kih melioracija zemqi{ta vodoprivreda, imaju}i u
svojoj nadle`nosti vodne resurse, obezbe|uje potrebne koli~ine vode i stara se o
o~uvawu i za{titi wihovog kvantiteta i kvaliteta. Potreba za vodom koja se koristi za
navodwavawe iskazuje se na osnovu klimatskih ~inilaca, veli~ine povr{ine i svojstava
zemqi{ta koje se navodwava i strukture poqoprivredne proizvodwe. Zbog toga se u
VOS-u o svim ovim elementima daju neophodni podaci.
Do sada je relativno malo iskori{}eno vode i zemqi{ta za potrebe navodwavawa. Ukupno se u Srbiji danas navodwava oko 149 210 ha, odnosno 182 252 ha ra~unato sa 33 042 ha pod tradicionalnim sistemima u Metohiji (tabela 1.3.4) {to je
svega oko 3% obradivih povr{ina ili 4% onih pogodnih za navodwavawe. Kori{}ewe
sistema iz vi{e razloga je iz godine u godinu razli~ito; koristi se 30-80% povr{ina.
Sistemi za navodwavawe
Prikazani su samo oni sistemi koji su organizovani i rade uz saradwu vodoprivrednih preduze}a. To su svi sistemi u dràvnom i dru{tvenom sektoru i oni u privatnom ~iji korisnici sara|uju sa vodoprivrednim preduze}ima. U tabeli 1.3.1 prikazani
su postoje}i sistemi, po vodoprivrednim preduze}ima, sektorima ili podru~jima i na
slivovima Dunava, Save i Morave - (karta izgra|enih sistema za navodwavawe sa projekcijom budu}eg stawa).
Tabela 1.3.1: Postoje}i sistemi za navodwavawe (broj sistema)

Vodoprivredno preduze}e
sektor ili podru~je, sliv
(1)
Zapadna Ba~ka
Ba~ka
Dunav
Krivaja
Sev. Ba~ka
Senta
Sr. Ba~ka
[ajka{ka
Ukupno - Ba~ka
Gorwi Banat
Sredwi Banat
Ju`ni Banat
Tami{ - Dunav
Podunavqe
Sibnica
Ukupno - Banat
Poàrevac
Smederevo
Negotin
Ukupno - III Dowi Dunav
V.P. Dunav
Galovica - Zemun
HidrosremSr.Mitrovica
Sava - [abac
JPM - Beograd
V.P. Sava
Ju`na Morava - Ni{
Zapadna Morava - â~ak
VO ]uprija
Poàrevac
Vodoprivreda- S.Palanka
Smederevo - Smederevo
HS Ibar - Pri{tina
SVP Metohija - Prizren
Ukupno
(2)
24
18
20
10
24
34
9
16
155
17
20
19
10
3
1
70
4
3
5
12
237
9
4
2
3
18
12
3
2
1
4
2
4
5
Broj sistema - ukupno i po veli~ini

> 1000 ha (500-1000) ha (100-5000) ha
< 100 ha
(3)
(4)
(5)
(6)
1
4
15
4
5
2
9
2
5
8
7
3
5
2
1
8
15
2
2
17
13
2
2
5
2
3
7
4
12
22
74
47
2
5
8
2
9
11
2
6
9
2
3
5
2
1
2
1
5
24
35
6
1
8
3
1
3
1
1
3
5
3
18
49
114
56
3
1
5
1
3
3
2
3
5
1
3
2
2
1
-
1
3
12
7
1
1
3
1
-
3
1
1
-
Ukupno ha
(7)
8 222
13 775
5 647
3 333
3 096
9 971
6 625
7 177
57 846
8 407
8 463
9 922
3 322
1 150
5 000
36 264
260
628
2 170
3 058
97 168
6.129
2.101
950
380
9.560
2 423
6 600
1 300
100
589
440
16 800
47 272

V.P. Morava Ni{
R. Srbija
33
288
103
10
31
5
57
13
139
5
61
75 524
182 252
Struktura setve i norme navodwavawa

Ovde se, pri prikazu sada{weg stawa navodwavawa, ne moè ulaziti u strukturu
setve u pojedinim sistemima za navodwavawe, pa ~ak ni u prognozirawe one koja je
tipi~na, odnosno koja je zastupqena u navodwavawu. Danas se na najve}em delu povr{ina
koje se navodwavaju struktura setve ne razlikuje znatno od one u proizvodwi bez navodwavawa. O strukturi setve u sistemima za navodwavawe moè se danas govoriti pouzdano jedino u sistemima za navodwavawe monokultura (vo}waci, vinogradi i sl.) i
onima gde se primarna proizvodwa koristi za uzgoj sopstvene stoke.
Struktura setve se prikazuje po vodnim podru~jima sa referentnim meteorolo{kim stanicama ~ija su merewa kori{}ena za odre|ivawe normi navodwavawa
(m3/ha god.). Struktura setve iznosi:
Tabela 1.3.2: Struktura setve
(%)
Vodno podru~je
Meteorolo{ka
stanica
P{enica
Kukuruz
[e}erna
repa
Lucerka
Suncokret
Ostalo
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
Dunav
Pali}
Sombor
R. [an~evi
Zrewanin
Negotin
25
24
23
24
35
45
50
48
41
38
3
6
3
6
-
3
3
4
4
10
12
7
2
10
5
12
10
20
15
12
Sava
S. Mitrovica
Beograd
21
30
50
34
9
7
4
12
4
5
12
12
Morava
Sm. Palanka
Ni{
Prizren
30
20
30
50
55
35
5
-
10
5
7
5
20
28
Norma navodwavawa u toku kori{}ewa sistema nije, po pravilu, odgovarala projektovanoj. Izuzetak su dugogodi{wi zasadi koji se prete`nim delom navodwavaju kapawem (sa oko 3 250-3 600 m3/ha god.). Norma se kre}e u vrlo {irokim granicama. Tamo
gde se interveni{e samo povremeno, u slu~aju ocene da je usev ugroèn, {to je naj~e{}i
slu~aj kada se za navodwavawe koristi detaqna kanalska mreà (ritovi Dunava) norma
se kre}e od 800 do 1 200 m3/ha god, a na ostalim sistemima od 1 000 do 2 500 m3/ha god. i
samo ponegde preko 3 000 m3/ha god.
Preteàn broj sistema za navodwavawe projektovan je, i izgra|eni su kapaciteti
vodozahvata, sa hidromodulom navodwavawa 0,5 l/s po ha.
Zemqi{te koje se navodwava i koli~ine vode

Sistemi za navodwavawe izgra|eni su prete`nim delom na zemqi{tima I i II
klase pogodnosti za navodwavawe. Kao izvori{ta vode kori{}eni su prirodni
vodotoci, regionalni kanali za navodwavawe ili vi{enamenski hidrosistemi, akumulacije i jezera, podzemne vode i kanali detaqne kanalske mreè za odvodwavawe (DKM).
Zastupqenost pojedinih izvori{ta po vodoprivrednim preduze}ima, sektorima i podru~jima, kao i na teritorijama (slivovima) V.P. Dunav, V.P. Sava i V.P. Morava
zavisi od raspoloìvih vodnih resursa. U V.P. Dunav najvi{e se koristi OKM HS
DTD (Ba~ka i Banat), u V.P. Sava vodotokovi, a u V.P. Morava akumulacije i
vodotoci. To je posledica znatno siroma{nijih vodnih resursa u sredi{woj Srbiji, odnosno bogatstva tranzitnim vodama na teritoriji V.P. Dunav i V.P. Sava, kao i
izgra|enosti regionalnih hidrosistema u Ba~koj i Banatu (u prvom redu HS DTD).
U tabeli 1.3.3 prikazane su povr{ine koje se navodwavaju po delovima teritorije
Srbije i ukupne koli~ine vode koje se koriste za navodwavawe ovih povr{ina u sistemima za navodwavawe koje su opremqene za kori{}ewe. U prvoj koloni date su ukupno
izgra|ene povr{ine, a u posledwoj one koje su osposobqene za navodwavawe i koje se
104
koriste. Za ove druge iskazana je koli~ina vode koja se koristi za navodwavawe (stawe
1991. god.).
Tabela 1.3.3: Navodwavawe na teritoriji Republike Srbije - sada{we stawe

Meliorativno
podru~je
Bruto
izgra|.
(1)
(2)
94 110
MP Gorwi Dunav
160 915
3 058
MP Dowi Dunav
5 100
97 168
V.P. Dunav
166 015
8 230
MP Srem
15 408
1 330
MP Podriwsko-Kolubarsko
1 520
9 560
V.P. Sava
16 928
2 423
MP Ju`na Morava
7 281
6 600
MP Zapadna Morava
23 100
2 429
MP Velika Morava
7 740
MP Ibar - Lepenac
(16 800)
14 230
MP Beli Drim
49 800
(47 272)
42
87
149
270
V.P. Morava
R. Srbija
482
921
210
864
Povr{ine (ha) / Koli~ine vode (103 m3/god.)

Kori{}ene povr{ine i izvori{ta
OKM
DKM
Akum.
Bunar
Vodotok
Ostalo
Ukupno
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
54 484
4 138
5 206
1 463
17 653
538
83 481
93 840
5 580
8 020
2 099
27 520
780
137 839
1 498
910
2 408
2 285
1 715
4 000
54 484
4 138
6 704
1 463
18 563
538
85 889
93 840
5 580
10 305
2 099
29 235
780
141 839
4 900
971
110
1 620
7 601
9 800
1 580
220
2 630
14 230
380
950
1 330
570
950
1 520
5 280
971
1 060
1 620
8 931
10 370
1 580
1 170
2 630
15 750
1 116
527
350
1 993
2 791
1 590
700
5 081
750
750
750
750
520
1 009
150
1 679
1 040
2 050
250
3 340
nije u funkciji navodwavawa
3 000
1 500
4 500
6 000
3 000
9 000
/ 33 042 ha tradicionalnih sistema - van kontrole kori{}ewa vode
59 764
104 210
4 138
5 580
4
9
12
21
636
831
311
716
1
3
4
6
536
640
059
909
2
4
22
36
750
700
933
565
538
780
8
18
103
175
922
171
742
760
Napomene:
postoji ve}i broj ure|aja za navodwavawe kod privatnih proizvo|a~a koji navodwavaju obi~no mawe
parcele ((1-5) ha). Ta~an broj takvih navodwavawa i povr{ina nije evidentiran.
u Vodnom preduze}u Senta postoji navodwavawe na individualnom posedu u ritovima Tise iz

kanala za odvodwavawe sa ubacivawem vode iz Tise na 1 850 ha, koristi se oko 1 300 ha. Ove
povr{ine su unete kod Vodnog preduze}a Sente.
povr{ina u Pan~eva~kom ritu, data kod Vodoprivrednog preduze}a Sibnica sa 5 000 ha navodwava
se iz detaqne kanalske mreè (DKM) uz prebacivawe vode iz Dunava bez izgra|enog sistema. Oprema
se seli prema potrebi sa kanala na kanal.
specifi~nost tradicionalnih sistema za navodwavawe je opredelila wihovo broj~ano stawe i pripadnost odre|enim vodoprivrednim preduze}ima: 1. Beli Drim, Pe}; 2. De~ani, De~ani; 3.
Istok, \urakovac; 4. Metohija, Prizren i Savremeni hidrosistem Radowi} (V.P. Metohija).
U pogledu vrste navodwavawa preovla|uje navodwavawe ve{ta~kom ki{om uz

primenu {irokozahvatnih ma{ina. Izgra|eni su i sistemi metodom kapawa koji se delimi~no koriste i sa mikrorasprskiva~ima (tabele 1.3.4 i 1.3.5):
Tabela 1.3.4: Navodwavawe ve{ta~kom ki{om

(1)
V.P. Dunav
(2)
M.P. Gorwi Dunav
(3)
Ba~ka
Banat
M.P. Dowi Dunav
(4)
izgra|eno 57 134 ha, koristi se 51 435 ha
V.P. Sava
V.P. Morava

Ukupno
Tabela 1.3.5: Navodwavawe kapawem i mikrorasprskivawem

(1)
(2)
V.P. Dunav
M.P. Gorwi Dunav
V.P. Morava
M.P. Ju`na Morava
(3)
Ba~ka
Banat
(4)
izgra|eno 694 ha, koristi se 670 ha

Ukupno
105
Status navodwavawa
Izgra|enost, stawe i stepen iskori{}enosti sistema za navodwavawe u Republici Srbiji ukazuje na to da ve}i broj sistema ne ispuwava projektom utvr|ene zadatke.
Navodwavawe je kod nas tretirano vrlo suèno i upro{}eno: kao dopunska mera
stabilizacije poqoprivredne proizvodwe, kojom se neutrali{u nepovoqni efekti su{a.
Tako shva}eno, navodwavawe je kampawski primewivano, sa zadràvawem ~itavog tradicionalnog prilaza poqoprivredi, pre svega u domenu strukture proizvodwe. Takav
status navodwavawa nastao je kao posledica nedovoqne angaòvanosti na ispuwavawu
osnovnih uslova za wegovu uspe{nu primenu: komasacija, arondacija i ukrupwavawe
poseda, stvarawe ekonomskih uslova za druga~iju organizaciju proizvodwe i plasmana
trì{nih vi{kova i sli~no.
U na{im dru{tvenim i prirodnim uslovima navodwavawe ne bi smelo da se tretira samo kao dopunska mera stabilizacije primarne poqoprivredne proizvodwe, u wenoj sada{woj setvenoj strukturi. Neophodno je stvoriti takve okvire da se navodwavawe
racionalno uklopi i bude podsticaj razvoja celokupne poqoprivredne proizvodwe (i
dru{tva u celini). Tako|e, ~itava struktura prehrambene industrije vi{ih nivoa finalizacije, zavisnih industrijskih grana, kao i odnos dru{tva prema agro-kompleksu,
mora se transformisati i razvijati imaju}i u vidu sasvim novu resursnu, ekonomsku i
proizvodnu osnovu koja nastupa u uslovima razvoja poqoprivrede sa navodwavawem. Bez
takve su{tinske promene ne moè se o~ekivati uspe{an razvoj navodwavawa, pa ni revitalizacija, kori{}ewe i odràvawe postoje}ih sistema za navodwavawe.
1.4. HIDROENERGETIKA
Hidroenergetsko iskori{}avawe vodnih snaga je ekolo{ki najpovoqniji a u kompleksu vi{enamenskog kori{}ewa voda ~esto i najracionalniji na~in proizvodwe
elektroenergije.
Prve hidrocentrale javqaju se krajem pro{log veka i kod nas i u drugim krajevima razvijenog sveta. Elektri~na energija proizvedena u ovim hidrocentralama
sluìla je uglavnom za osvetqavawe naseqa i za potrebe lokalne industrije. Ove hidrocentrale bile su mawih snaga i podizane su neposredno uz potro{a~e, jer se elektroenergija nije mogla prenositi na ve}a rastojawa.
Intenzivnije kori{}ewe hidropotencijala i izgradwa ve}ih hidrocentrala odvijalo se posle Drugog svetskog rata. Ovo je bilo omogu}eno ovladavawem prenosa elektri~ne energije na ve}a rastojawa.
Istovremeno se za podmirivawe sve ve}ih zahteva za elektroenergijom grade
zna~ajni termoenergetski kapaciteti, gde se voda koristi za hla|ewe kondenzatora i za
proizvodwu vodene pare. Po na~inu hla|ewa, odnosno kori{}ewu i nepovratnom
utro{ku vode, ove sisteme grupi{emo na one koji imaju proto~ni i one koji imaju
recirkulacioni sistem hla|ewa.
Kod proto~nih sistema za proizvodwu 1 kWh utro{i se oko (0,3 - 0,5) m3/kWh.
rashladne vode koja se pove}ane temperature vra}a u vodotok.
Kod recirkulacionih sistema koriste se znatno mawe koli~ine voda, ali to
predstavqa nepovratni utro{ak vode, koji iznosi oko (4 - 5) l/kWh. Koli~ine voda koje
se danas koriste za hla|ewe termoelektrana prikazane su u poglavqu 1.2. - Snabdevawe
vodom industrije, kao i u tabeli 1.4.3.
Hidroelektrane po na~inu rada i postojawu dodatnih objekata za efikasno
kori{}ewe raspoloìvog potencijala moèmo podeliti na: proto~ne, gde se za proizvodwu elektroenergije koristi prirodni reìm protoka, akumulacione, gde se u ve}oj
ili mawoj meri moè prirodni reìm doticawa reke prilagoditi potrebama elektro
energetskog sistema, i reverzibilne, gde se voda ve{ta~ki potiskuje i sme{ta u akumulacije na znatno vi{oj koti od reke u periodu niè potro{we da bi se zatim koristila za obezbe|ewe elektroenergije pri maksimalnoj potro{wi.
106
Stawe u elektroenergetskom sistemu i uloga hidroelektrana u wemu

Danas elektroenergetski sistem Srbije raspolaè sa oko 9100 MW nominalne
snage na pragu elektrana.
Hidroelektrane u tome u~estvuju sa oko 30%, dok ostatak ~ine termoelektrane.
U strukturi hidroelektrana, 64% ~ine proto~ne hidroelektrane, 15% akumulacione elektrane, a reverzibilne (pumpno-akumulacione) oko 21%.
Snaga termoelektrana i proto~nih hidroelektrana predstavqa gotovo 90% ukupne
snage, dok po proizvodwi wihovo u~e{}e dostiè i 95%.
Sve ovo, kao i ~iwenica da je potro{wa izuzetno neravnomerna, dovodi do velikih te{ko}a u podmirivawu potreba za elektro energijom u vreme maksimalne potro{we.
Prirodni i iskori{}eni hidroenergetski potencijal

U ciqu sagledavawa veli~ine raspoloìvog prirodnog hidroenergetskog potencijala na teritoriji Srbije izvr{ena je obrada svih ve}ih vodotoka u Srbiji (oko 40
vodotoka). Rezultati su prikazani u tabeli 1.4.1.
Ukupan bruto hidroenergetski potencijal na teritoriji Republike Srbije iznosi
oko 27 200 miliona kWh/god, a tehni~ki iskoristiv oko 19 200 miliona kWh/god, od ~ega
se oko 17 500 miliona kWh/god. moè iskoristiti na objektima ve}im od 10 MW. Pri
tome je zajedni~ki potencijal sa biv{im jugoslovenskim republikama oko 6 400 miliona
kWh/god.
Tabela 1.4.1: Prirodni hidroenergetski potencijal

Vodotok
(1)
Dunav
Sava
Kolubara
Drina
Jadar
Lim
Uvac
Ibar
Ra{ka
Studenica
Jo{anica
Moravica
Veliki Rzav
\etiwa
Skrape`
Kamenica
Zapadna Morava
Rasina
Moravica (Pre{evska)
Ju`na Morava
Vrla
Vlasina
Ni{ava
Jerma
Tem{tica (Viso~ica)
Veternica
Jablanica
Pusta Reka
Toplica
Moravica (Aleksina~ka)
Velika Morava
Resava
Crnica
Mlava
Prose~an
protok
(m3/s)
(2)
5 657,0
1 642,0
21,95
413,17
7,92
97,47
17,10
58,54
7,35
5,19
1,82
18,24
7,43
10,78
5,25
1,47
119,06
8,35
0,95
97,63
2,10
10,08
27,94
5,69
8,21
8,92
6,41
2,83
17,58
3,86
215,55
4,89
2,02
10,46
Pad
(m)
(3)
37,6
3,5
989,0
186,0
388,0
242,0
1 160,0
1 018,4
350,1
731,6
544,4
501,1
582,4
488,9
137,5
324,4
168,2
539,9
320,0
353,7
747,4
954,0
298,6
210,9
510,4
458,0
179,7
344,1
724,6
286,5
63,5
571,3
54,69
653,0
Potencijal
(106 kWh/god.)
(4)
10 000,00
463,60
146,43
5 678,41
42,67
1 583,81
937,0
997,74
65,88
151,79
47,78
198,78
201,81
48,25
30,23
25,84
766,58
134,04
5,04
797,32
51,93
265,19
429,68
74,29
199,77
53,85
53,14
22,71
277,34
48,31
1 090,33
79,68
16,11
130,92
Duìna
(km)
(5)
360
115
132
210
47
109
124
134
39
49
21
78
57
71
40
40
211
93
30
316
27
59
151
31
72
75
84
66
124
57
221
85
44
145
Specifi~ni potencijal
(106 kWh/kmgod.)
(6)
38,26
4,03
1,11
27,04
0,91
14,53
7,56
7,45
1,69
3,10
2,27
2,55
3,54
0,68
0,76
0,65
3,63
1,44
0,17
2,52
1,93
4,49
2,84
2,40
2,78
0,72
0,63
0,34
2,24
0,85
4,93
0,94
0,37
0,90

(1)
Pek
Timok
Crni Timok
Svrqi{ki Timok
Beli Drim
Lepenac
(2)
10,28
30,24
12,35
4,99
60,00
7,00
107
(3)
712,0
525,0
282,0
490,0
230,0
685,0
(4)
198,86
275,90
151,47
76,64
1 230,00
134,00
(5)
134
169
75
59
108
60
(6)
1,48
1,63
2,02
1,30
11,38
2,23
Od ukupno iskoristivog hidroenergetskog potencijala na objektima ve}im od

10 MW, do sada je iskori{}eno oko 60%, uzimaju}i u obzir polovinu potencijala na zajedni~kim vodotokovima.
Pregled postoje}ih hidroelektrana ukqu~enih u prenosnu mreù elektroenergetskog sistema, sa osnovnim parametrima voda, dat je u tabeli 1.4.2.
Tabela 1.4.2: Postoje}e hidroelektrane

R.
br.
(1)
Hidroelektrana
(2)
1
2
3
4
Ov~ar Bawa
Me|uvr{je
Zvornik
Vlasinske elektrane
(Vrla I-IV)
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Uvac
Kokin Brod
Bistrica
Bajina Ba{ta
Potpe}
\erdap I
\erdap II
Pirot
PHE B. Ba{ta
Gazivode
Vodotok
(3)
Z. Morava
Z. Morava
Drina
Vlasina+
Vrla+
Boì~ka
reka
Uvac
Uvac
Uvac
Drina
Lim
Dunav
Dunav
Viso~ica
Ibar
God.
izgr.
(4)
Qsr
(m3/s)
(5)
1954/57
1957
1955/58
34,35
34,35
389,41
6,50
1979
1962
1960
1966/68
1967/70
1970/72
1985/87
1990
1982
1981
10,24
13,63
14,37
353,68
91,87
5 668,80
5 668,80
3,08
14,50
Qi
(m3/s)
(6)
Hi
(m)
(7)
40,0
40,0
620,0
18,0
18,5
18,5
18,5
43,0
37,3
36,0
644,0
165,0
4 800,0
3 360,0
45,0
129,0
42,6
20,0
19,0
20,3
338,0
152,0
185,0
164,0
100,0
54,0
360,0
65,1
37,6
26,5
7,5
206,0
572,0
87,0
Wg
(106 kWh/god.)
(9)
Tip
6,0
8,0
96,0
128,0
32,5
40,7
515,0
347,0
p
p
p
a
36,0
21,4
102,6
360,0
51,0
1 050,0
216,0
80,0
614,0
35,0
72,0
60,0
370,0
1 691,0
201,0
5 310,0
1 332,0
122,0
a
a
a
p
p
p
p
a
r
a
Pi
(MW)
(8)
(10)
70,0
Legenda: p - proto~na, a - akumulaciona, r - reverzibilna

+ zajedni~ko kori{}ewe reka Vlasine, Vrle i Boì~ke
Treba ista}i da se deo navedenih koli~ina voda u tabeli 1.4.2 preliva preko
brane prilikom nailaska talasa velikih voda, deo voda se dodatno gubi, a mawa
koli~ina se koristi za vodosnabdevawe naseqa (HE Vrla i HE Bistrica).
O~igledno je da je do sada najvi{e pa`we bilo poklawano iskori{}ewu najve}ih
potencijala (Dunava i Drine), kao i nekih mawih, ali hidroenergetski povoqnih vodotoka: Vlasine, Uvca, Viso~ice i dr.
Postoje}i kapaciteti hidroelektrana u Srbiji u~estvuju u ukupnoj proizvodwi
elektri~ne energije sa mawe od 30%.
Koli~ine vode koje koriste termoelektrane i toplane

Kod termoelektrana, vode se koriste za hla|ewe na dva na~ina: recirkulacijom i
proto~no. Kod termoelektrana - toplana pored toga voda se koristi i za prenos toplotne energije. U tabeli 1.4.3 dat je pregled svih izgra|enih termoelektrana i termoelektrana - toplana, sa osnovnim karakteristikama, vrstom rashladnog sistema,
koli~inama vode koje se koriste i izvorom voda.
Tabela 1.4.3: Potro{wa vode za rad termoelektrana i termoelektrana toplana

Termoelektrana
(1)
JP Termoelektrane Nikola Tesla

TENT A
TENT B
TE Kolubara A
TE Morava
Snaga na pragu
ukupno
(MW)
(2)
1 482
1 160
238
100
Sistem za
hla|ewe
(3)
p
p
p
p
Potr. vode
za hla|ewe
(m3/h)
(4)
180
144
46
18
000
000
400
700
Izvor rashladne vode

reka/akum.
(5)
Sava
Sava
Kolubara
V. Morava
108

(1)
(2)
(3)
TE Kostolac A
TE Kostolac B
281
579
p
p
43 500
93 600
Dunav
Dunav
TE Kosovo A*
TE Kosovo B*
617
618
r
r
2 880
2 225
Lab+Batlava
Gazivode
TE-TO Novi Sad

TE-TO Zrewanin
Sremska Mitrovica
208
100
45
p
r
p
28 400
360
7 500
Dunav
Begej
Sava
JP Termoelektrane Kostolac
JP Termoelektrane Kosovo
JP Panonske elektrane
(4)
(5)
Legenda: p - proto~na, r - recirkulaciona,

*-kori{}ewe akumulacija za potrebe dobijawa rashladne vode za recirkulaciono hla|ewe
1.5. PLOVIDBA
Unutra{wi vodni saobra}aj u Srbiji

Nasuprot relativno povoqnim prirodnim uslovima, re~ni saobra}aj u Srbiji ne
zauzima mesto koje mu pripada po ekonomi~nosti i drugim prednostima, ve} ga
potiskuju druge grane saobra}aja, a prvenstveno drumski i èlezni~ki. Prednosti
re~nog saobra}aja su znatno mawi tro{kovi transporta nego kod drugih vidova saobra}aja (osim cevnog transporta te~nih tereta), kao i znatno mawe zaga|ivawe ìvotne
sredine. U mane se mogu ubrojati relativno male brzine transporta, determinisani
pravci kretawa (odre|eni postoje}im plovnim putevima), neprikladnost za prevoz
nekih vrsta roba, kao i zavisnost od prirodnih uslova, koji mogu prouzrokovati zastoj
ili prekid odvijawa vodnog sabra}aja.
Odnos izme|u pojedinih grana saobra}aja u posleratnom periodu ilustrovan je
slikom 1.5.1. Najve}i promet robe u re~nom saobra}aju ostvaren je 1978. godine (oko pet
milijardi tonskih kilometara), a od tada je u opadawu. Prose~no u~e{}e re~nog
transporta u ukupnom unutra{wem prometu roba iznosilo je oko 20% u periodu od 1980.
do 1992. godine. Prevoz putnika u re~nom saobra}aju se ne obavqa nakon 1986. godine.
U re~nom transportu na teritoriji Srbije najzastupqenija kategorija robe su
sirovi nemetalni minerali odnosno {qunak i pesak (sa oko 70%), a zatim nafta i
naftni derivati (oko 15%). Na osnovu narednog moè se zakqu~iti da je obim re~nog
saobra}aja zavisio od stawa drugih privrednih grana, a prvenstveno od gra|evinarstva i
naftne privrede.
Najzna~ajnija vodna saobra}ajnica kod nas, koja je istovremeno i me|unarodni
plovni put, jeste reka Dunav. Izgradwom kanala Rajna-Majna-Dunav, Dunav je postao deo
velike evropske vodne saobra}ajnice (slika 1.5.3), koja povezuje veliki broj evropskih
dràva izme|u Severnog i Crnog mora (sa oko 500 miliona stanovnika). Na taj na~in
stvoren je veliki potencijal za razvoj, ne samo teretnog i putni~kog transporta, ve} i
turizma i rekreacije.
Infrastrukturu unutra{weg vodnog saobra}aja ~ine mreà plovnih puteva, flota
i pristani{ta.
Mreù unutra{wih plovnih puteva na teritoriji Srbije ~ine prirodni
vodotoci Dunav, Sava i Tisa, kao i kanali i kanalisani vodotoci ukqu~eni u
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, ~ije su duìne date u tabeli 1.5.1, a dispozicija na
karti postoje}a mreà plovnih puteva. Ukupna duìna vodnih saobra}ajnica na
teritoriji Srbije je 1 663 km. Status me|unarodnog plovnog puta sada ima reka Dunav,
me|udràvnog reka Tisa, dok je status reke Save trenutno nedefinisan.
Gustina saobra}aja (izraèna u tonama prevezene robe po km plovnog puta) na
plovnim rekama u Srbiji, pa i na sektorima iste reke, znatno varira, {to je u
korelaciji sa statusom, zna~ajem i plovidbenim uslovima. Zakqu~no sa 1990. godinom,
najve}u frekvenciju saobra}aja imao je Dunav, kao evropska magistrala (prose~no
godi{we 12-22 miliona t/km, zavisno od sektora). Gustina saobra}aja na Savi i Tisi je
znatno mawa (prose~no godi{we od 0,5 do 1,5 miliona t/km, zavisno od sektora).
109
Tabela 1.5.1: Duìna unutra{wih plovnih puteva u Srbiji

Plovni put
(1)
Dunav
Sava
Tisa
Tami{
Begej
Kanali HS DTD
R. Srbija
(150-200) t
(2)
588
207
164
39
65
600
1 663
Duìna (km) za brodove nosivosti

(400-500) t
650 t
(1000-1500) t
(3)
(4)
(5)
588
588
588
207
207
207
164
164
164
39
3
3
65
65
30
553
337
337
1 616
1 364
1 329
Ukupan godi{wi promet robe na Dunavu iznosio je zakqu~no sa 1990. godinom

oko 30 miliona tona (od ~ega unutra{wi promet oko 55%, promet sa inostranstvom 15%
i tranzit oko 30%), na Savi oko 12 miliona tona i na Tisi oko milion tona. Na
kanalskoj mreì HS DTD ukupan godi{wi promet robe iznosi oko 4 miliona tona.
Re~nu flotu u Srbiji ~ine plovila razli~itih karakteristika i starosti. U
floti su zastupqena sva tri sistema prevoèwa: tegqenim ili potiskivanim sastavima,
kao i motornim teretwacima. U novije vreme sistem tegqewa se postepeno zamewuje
potiskivanim sastavima i u mawoj meri motornim teretwacima, zavisno od vrste i tehni~ko-eksploatacionih karakteristika plovnog puta. Potiskivani sastavi se u praksi
naj~e{}e koriste za prevoz rasutih i te~nih tereta na ve}im vodotocima. Krajem 1992.
godine re~nu flotu je sa~iwavalo 39 potiskiva~a, 50 tegqa~a i 59 motornih teretwaka
(ukupne snage oko 80 000 kW), kao i 274 potisnice i 206 tegqenih jedinica. Ukupna
nosivost re~ne flote je iste godine iznosila oko 576 000 t, od ~ega je nosivost tegqenih
sastava ~inila oko 26,5%, potiskivanih oko 63,5% i motornih teretwaka oko 10%.
Najzna~ajniji prevoznici u re~nom saobra}aju Srbije su: Jugoslovensko re~no
brodarstvo iz Beograda, Krajina-Transport iz Prahova, Heroj Pinki iz Novog
Sada, Ivan Milutinovi}-Vodni transport iz Beograda, Bagersko-brodarska
plovidba iz Beograda, Brodarstvo iz Zrewanina, Panonija-Hidrotransport iz
Sombora, Vojvodina iz Apatina, Leget-Re~ni transport iz Sremske Mitrovice i
Brodarstvo iz Poàrevca.
Pristani{ta op{te namene, specijalizovana pristani{ta i tovari{ta su pretovarni punktovi na plovnim putevima Srbije, koji se razlikuju po opremqenosti,
obimu prometa i organizaciji rada. Najzna~ajnija pristani{ta op{te namene u Srbiji
su: Apatin, Novi Sad, Beograd, Pan~evo, Smederevo, Kovin i Prahovo na reci Dunav,
Sremska Mitrovica, [abac i Beograd na Savi, Senta na Tisi, kao i Novi Sad, Sombor, Ba~ki Petrovac, Novi Be~ej, Vrbas i Kikinda na kanalima HS DTD. Maksimalni
godi{wi promet robe u periodu 1976-1992. godine bio je: 5 200 000 t u Luci Beograd,
4 300 000 t u Pan~evu, 1 900 000 t u Novom Sadu, 1 700 000 t u Sremskoj Mitrovici,
1 400 000 t u Smederevu i Prahovu, 800 000 t u Senti, dok su ostala pomenuta pristani{ta imala znatno mawi promet. Funkciju slobodne carinske zone imaju pristani{ta u Apatinu, Novom Sadu, Beogradu, Pan~evu, Sremskoj Mitrovici, [apcu i
Senti.
Na plovnim rekama i kanalima u Srbiji nalazi se veliki broj specijalizovanih
pristani{ta uz velike proizvodne ili prera|iva~ke kapacitete. Ovde se pomiwu samo
najzna~ajnija: pristani{te Beo~inske fabrike cementa, Neimar i Rafinerija
nafte u Novom Sadu, Pan~evo-Rafinerija, Pan~evo-Azotara, Jugopetrol u
Smederevu, pristani{te za kamenolom Grad-Golubac i druga na Dunavu, Naftagas u
Elemiru i Adorjanu na Tisi, @itoprodukt u Zrewaninu i druga na kanalima HS DTD.
U grupu specijalizovanih pristani{ta spadaju i putni~ka pristani{ta, kao {to su
Beograd na Savi i Tekija na Dunavu.
Za prihvat turisti~kih plovila (jahti i ~amaca), uglavnom du` Dunava (na podru~ju Novog Sada i Beograda, na u{}u Tami{a, kod Grocke, Smedereva, Kovina i dr.) postoji ve}i broj objekata i instalacija za privez, koji nemaju odgovaraju}e sadràje i infrastrukturu.
110
Unutra{wi plovni putevi u Srbiji

Reka Dunav ima status plovnog puta me|unarodnog zna~aja na 588 km toka kroz
Jugoslaviju (od u{}a Timoka na km 845,5 do jugoslovensko-ma|arske granice na km
1 433). Konvencijom o reìmu plovidbe Dunav je svrstan je u IV kategoriju plovnih
puteva prema kriterijumima Evropske ekonomske komisije (EEK). Potpisivawem ove
konvencije Jugoslavija je preuzela obavezu da }e svoj sektor Dunava odràvati u plovnom
stawu i izvr{avati potrebne radove za obezbe|ewe i poboq{awe uslova plovidbe.
Dunavska komisija utvr|uje potrebne gabarite plovnog puta, hidrotehni~kih i drugih
gra|evina na Dunavu, koje je na{a zemqa du`na da obezbedi. Posebnim sporazumima sa
Rumunijom regulisano je pitawe plovidbe na grani~nom sektoru Dunava (od u{}a Nere
na km 1 075 do u{}a Timoka na km 845,5), kao i pitawa vezana za izgradwu i odràvawe
Hidroenergetskih i plovidbenih sistema \erdap I i II.
Jugoslovenski sektor pripada sredwem i dowem toku Dunava i ima tipi~ne
odlike aluvijalnog vodotoka (deformabilno korito neujedna~enih {irina i dubina, vijugav tok, brojna ra~vawa). Po svojim osobinama izdvaja se sektor \erdapa, koji se pruà od Golupca (km 1 048) do Kladova (km 931), na kome Dunav proseca vence Karpata u
vidu klisure.
U pro{losti se plovidba u prirodnom koritu Dunava na teritoriji Jugoslavije
obavqala uz znatne probleme, koji su bili naro~ito izraèni u \erdapskoj klisuri.
Razvoj plovnog puta i obezbe|ewe sigurne plovidbe na Dunavu odvijali su se u duèm
vremenskom periodu, kroz vi{e faza. Sistematski pristup ure|ewu za plovidbu sektora
Dunava izme|u Golupca i Bezdana (sredwi Dunav) zapo~et je izradom Investicionog
programa 1965. godine. Tada su utvr|eni sektori Dunava na kojima su neophodni
regulacioni radovi, na~in i dinamika etapne realizacije. Od tada su na sektoru
uzvodno od u{}a Save izvr{eni obimni regulacioni radovi, koji su, pored zna~ajnog
poboq{awa uslova plovidbe, imali pozitivan uticaj na stabilizaciju re~nog korita,
uslove strujawa vode, transporta nanosa i evakuacije leda. Nakon izgradwe HEPS
\erdap I (na km 943) povi{eni su nivoi malih voda i poboq{ani uslovi plovidbe na
Dunavu i wegovim pritokama (na Dunavu od brane HE \erdap I pribli`no do Novog
Sada, na Savi do [apca i na Tisi do brane kod Novog Be~eja). Na dowem Dunavu,
izme|u brana HE \erdap I i \erdap II formirano je jezero, dok nizvodno do u{}a
Timoka (km 862-km 845,5), plovidbeni gabariti zavise od reìma rada HE \erdap II.
Hidrometeorolo{ki faktori prouzrokuju prekid plovidbe na Dunavu prose~no 34
dana godi{we, tako da prose~an godi{wi period fizi~ke navigacije iznosi oko 331
dan. Uz kori{}ewe ledolomaca, prekidi plovidbe usled pojave leda se mogu prakti~no
eliminisati, ali se postavqa pitawe ekonomske opravdanosti ovakvih intervencija, s
obzirom na intenzitet plovidbe.
Dunavskom konvencijom prihva}ena je obaveza obezbe|ewa gabarita plovnog puta
na Dunavu u odnosu na utvr|eni niski plovni i regulacioni nivo (NPN), koji odgovara niskom plovnom proticaju, trajawa 94% u periodu bez leda. Gabariti plovnog puta
na Dunavu su: minimalna dubina plovnog puta 2,5 m, {irina 180 m i radijus 1 000 m (na
sektorima sa prirodnim reìmom), odnosno minimalna dubina 3,5 m (na sektorima pod
usporom). Potrebna visina mostova, dalekovoda i drugih objekata preko Dunava defini{e se u odnosu na visoki plovni nivo (VPN), koji odgovara proticaju trajawa 1%.
Stawe plovnog puta na jugoslovenskom sektoru Dunava se permanentno prati
snimawem re~nog dna. Prema najnovijim analizama i danas su, na nekoliko kra}ih
deonica, plovidbeni gabariti na granici propisanih ili mawi. Na sektoru Dunava
izme|u Bezdana i u{}a Drave (km 1 433-km 1 382,8) nepovoqne su deonice kod Bezdana,
Apatina, na potezu îvutskog rukavca i deonica Vemeq-Petre{. Na sektoru od u{}a
115
Drave do Vukovara (km 1 333), regulacionim radovima su u potpunosti obezbe|eni

propisani gabariti plovnog puta. Izme|u Vukovara i Novog Sada (km 1 255) postoji
nekoliko deonica na kojima ima te{ko}a u plovidbi: Mohovski prosek (gde se zbog
samaca u koritu {irina plovnog puta smawuje na 90 m), kao i deonice kod Suseka i
Beo~ina. Na sektoru Dunava izme|u Novog Sada i u{}a Save (km 1 170) za plovidbu su
nepovoqne deonice kod ôrtanovaca, Kr~edinske ade, uzvodno od Slankamena i kod
Belegi{a. Prema tome, propisani plovidbeni gabariti nisu u potpunosti obezbe|eni
na ne{to vi{e od 10% duìne jugoslovenskog sektora Dunava uzvodno od u{}a Save.
Na sektoru Dunava od u{}a Save do Prahova obezbe|eni su gabariti plovnog puta
potrebni za re~no-morska plovila, ali wihov pristup jugoslovenskim vodama za sada
nije mogu} zbog neodgovaraju}ih uslova na sektorima Dunava nizvodno od brane HE
\erdap II.
Na jugoslovenskom delu Dunava postoji ve}i broj zimovnika (Bara~ka, Apatin,
Novi Sad, Ivanovo, Kovin i Kisiqevo), a za sklawawe plovila u uslovima leda
koriste se i bazensko pristani{te u Beogradu i kanal DTD u Novom Sadu. Zimovnici
nisu ure|eni i opremqeni u skladu sa me|unarodnim uslovima koje treba da ispuwavaju.
Na celoj duìni plovnog puta Dunava kroz Jugoslaviju uspostavqen je sistem
signalnih oznaka, za dnevnu i no}nu plovidbu.
Od objekata od zna~aja za plovidbu, pored navedenih pristani{ta, na Dunavu se
nalaze brane sa prevodnicama \erdap I i \erdap II, kao i ve}i broj mostova (od
kojih èlezni~ki most u Bogojevu, kao i stari drumski i drumsko-èlezni~ki most u
Novom Sadu nemaju propisane plovidbene gabarite u uslovima VPN).
U plovidbi kroz na{u zemqu nema posebnih ograni~ewa u veli~ini i gabaritima
vu~enih i potiskivanih sastava (osim u Mohovskom proseku i kod starog drumskog mosta
u Novom Sadu), ve} se oni odre|uju zavisno od trenutnih plovidbenih uslova, imaju}i u
vidu bezbednost plovidbe.
Reka Tisa je plovna na duìni od 164 km (od u{}a u Dunav do jugoslovenskoma|arske granice). U Tisu se uliva plovni vodotok Begej kod Titela, a povezana je sa
kanalskom mreòm HS DTD u hidro~voru kod Novog Be~eja.
Odluka o regulaciji Tise za plovidbu je doneta jo{ u XVIII veku. Regulacioni
radovi na Tisi, koji su se sastojali u prosecawu o{trih krivina, zavr{eni su krajem
XIX veka. Od tada, osim izrade proseka kod Sanada, radikalniji zahvati u koritu nisu
vr{eni.
Hidrometeorolo{ki faktori prouzrokuju prekid plovidbe na Tisi prose~no oko
63 dana godi{we, tako da je duìna perioda fizi~ke navigacije oko 302 dana.
Sporazumom o plovidbi rekom Tisom, koji je zakqu~en izme|u Jugoslavije i
Ma|arske, utvr|en je reìm plovidbe, koji se primewuje od Tokaja do u{}a u Dunav.
Ovim sporazumom, a ni drugim aktima, nije utvr|ena kategorija plovnog puta na Tisi,
niti su definisani plovidbeni gabariti.
Plovidba na Tisi se i u prirodnom reìmu vodotoka odvijala bez ve}ih ulagawa
u osigurawe plovnog puta. Izgradwom HEPS \erdap I i brane na Tisi kod Novog
Be~eja (na km 63), obezbe|eni su povoqni uslovi za plovidbu na celoj duìni, a ukoliko
bi se regulisao tok u zonama nekoliko najo{trijih krivina (ukupne duìne oko 3 km),
ceo tok Tise bi se mogao razvrstati u IV kategoriju unutra{wih plovnih puteva po
kategorizaciji EEK.
Na Tisi nema ure|enih zimovnika. Za sklawawe plovila u periodu leda koriste
se ulazi u kanale HS DTD kod Novog Be~eja i Starog Be~eja, kao i u{}e Begeja.
Sistem obeleàvawa plovnog puta na Tisi je izveden u skladu sa preuzetom me|udràvnom obavezom Jugoslavije. Obeleàvawem svih nepovoqnih elemenata trase
plovnog puta, mostovskih otvora i dr., obezbe|eno je sigurno i neometano odvijawe
saobra}aja u granicama postoje}ih plovnih gabarita. Veli~ina tegqenih ili
potiskivanih sastava zavisi od hidrolo{kih i drugih uslova, kao i smera plovidbe.
Najzna~ajniji objekat na Tisi je brana sa prevodnicom kod Novog Be~eja (na km
63). Zbog malih dimenzija komore (duìna 85 m) i neodgovaraju}e re{enog pred-
116
pristani{ta, ova prevodnica predstavqa usko grlo za plovidbu. Mostovi preko Tise
imaju odgovaraju}e plovidbene gabarite, osim mosta u Senti.
Reka Sava je na teritoriji Srbije plovna na celoj duìni od u{}a u Dunav do

Jamene (km 207). Kategorija plovnog puta na Savi nikada nije bila zvani~no utvr|ena,
pa zato ni plovni gabariti nisu definisani. Stawe plovnog puta se ne prati redovno,
a zbog nere{enog pitawa finansirawa ~esto nije mogu}e ni izvo|ewe neophodnih
interventnih radova na odràvawu.
Regulacioni radovi za potrebe plovidbe na Savi vr{eni su parcijalno i nisu
pokazali o~ekivane efekte, te se plovidba uglavnom odràva bagerovawem pli}aka.
Pozitivne efekte na stawe plovnog puta na Savi ima i bagerovawe peska i {qunka iz
korita, koje se vr{i za potrebe gra|evinske privrede. Najnepovoqniji uslovi plovidbe
na Savi nastaju pri niskim vodostajima, kada se u plovnom putu javqaju mesta sa
nedovoqnim dubinama, nedovoqnim {irinama ili nepovoqnim reìmom te~ewa. Tada
se plovidba omogu}ava smawivawem gaza plovila i sastava vu~a, a u ekstremnim
slu~ajevima na kriti~nim mestima dolazi do prekida plovidbe.
Plovne {irine potrebne za IV kategoriju plovnog puta po kriterijumima EEK
nisu obezbe|ene na tri deonice izme|u km 85 i km 111 (tzv. [aba~ki sektor). Radovi
izvedeni 1993. godine na sektoru kod Kami~ka (km 80-85) poboq{ali su plovidbene
gabarite na ovoj deonici Save. Zakrivqenost trase re~nog korita Save tako|e je
nepovoqna sa aspekta plovidbe, naro~ito na sektoru uzvodno od Sremske Mitrovice.
Hidrometeorolo{ki faktori od uticaja na plovidbu su na Savi znatno
povoqniji nego na drugim plovnim vodotocima u Srbiji. Period fizi~ke navigacije
traje oko 324 dana godi{we.
Obeleàvawe se vr{i stalnim i dopunskim oznakama, koje se u periodima malih
voda postavqaju po konturama plovnog puta.
Sa aspekta plovidbe, jedini zna~ajni objekti na Savi su mostovi, od kojih oba
mosta u [apcu i stari èlezni~ki most u Beogradu nemaju obezbe|ene plovidbene
gabarite u uslovima visokog plovnog nivoa.
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, zajedno sa dowim tokom Tami{a i drugim
ukqu~enim vodotocima, ima ukupnu duìnu kanalske mreè 930 km. Od toga je za
plovidbu predvi|eno 664 km, a osposobqeno oko 600 km. Me|utim, za plovila nosivosti
do 1 000 t osposobqeno je samo oko 337 km, za plovila nosivosti do 500 t oko 554 km, dok
se na 46 km mogu kretati samo plovila nosivosti do 200 t (tabela 1.5.2).
Tabela 1.5.2: Plovni kanali u Hidrosistemu DTD

R.br
(1)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Naziv kanala
(2)
U Ba~koj:
Be~ej-Bogojevo
Vrbas-Bezdan
Novi Sad-Savino Selo
Bajski kanal
Oxaci-Sombor
Ba~ki Petrovac-Karavukovo
Prigrevica-Bezdan
Kosan~i}-Mali Stapar
Ukupno kanali u Ba~koj
U Banatu:
Banatska Palanka-Novi Be~ej
Begej
Plovni Begej
Kikindski kanal
Ukupno kanali u Banatu
Ukupno
Duìna kanala za plovila

nosivosti (km)
1000 t
500 t
200 t
(3)
(4)
(5)
Ukupna duìna
kanala
(km)
(6)
82,20
6,30
39,10
27,90
155,50
90,20
80,90
39,10
27,90
40,00
31,70
309,80
90,20
80,90
39,10
12,70
27,90
52,00
31,70
21,10
355,60
90,20
80,90
39,10
12,70
27,90
52,00
31,70
21,10
355,60
147,00
34,80
181,80
337,30
147,00
34,80
30,25
32,00
244,05
553,85
147,00
34,80
30,25
32,00
244,05
599,65
147,00
34,80
30,25
32,00
244,05
599,65
117
U Hidrosistem su, tako|e, ukqu~ene reke Zlatica (na duìni oko 10 km plovna za
brodove nosivosti do 200 t), Tami{, koji je plovan na dve odvojene deonice: od
Toma{evca do jugoslovensko-rumunske granice (duìna oko 36 km) za brodove nosivosti
do 500 t i od u{}a u Dunav do Pan~eva (duìna oko 3 km) za brodove nosivosti
1 000-1 500 t, kao i kanal Dunav-Azotara Pan~evo (duìne 1,8 km).
Na plovnim kanalima u mreì HS DTD postoji 16 prevodnica, od kojih Be~ej,
Kucura, Bogojevo, Vrbas, Novi Sad, Srpski Mileti}, Sombor, Kajtasovo,
Boto{, Novi Be~ej, Staji}evo i Pan~evo na Tami{u imaju iste gabarite
(duìna 85 m, {irina 12 m, dubina 3 m), dok su Mali Stapar, Bezdan, Klek i
Srpski Itebej stare prevodnice, mawih dimenzija. Kanali se ukr{taju sa velikim
brojem saobra}ajnica, na kojima je izgra|eno oko 120 mostova, razli~itih gabarita.
Prema kriterijumima EEK, gabariti koji odgovaraju IV i V kategoriji plovnog
puta obezbe|eni su na oko 55% duìne mreè HS DTD (tabela 1.5.3), dok ostatak ima
niè kategorije (najzastupqenija je II kategorija sa 21,3% ukupne duìne).
Tabela 1.5.3: Sumarni prikaz kategorija plovnih kanala u HS DTD

Duìna kanala klase (km)
R.br
Naziv kanala
(1)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
(2)
Be~ej-Bogojevo
Vrbas-Bezdan
Novi Sad-S. Selo
Bajski kanal
Oxaci-Sombor
B.Petrovac-Karavukovo
Prigrevica-Bezdan
Kosan~i}-M. Stapar
Ban.Palanka-N.Be~ej
Begej
Plovni Begej
Kikindski kanal
Ukupno
IV
III
II
(3)
(4)
81,90
34,70
27,90
138,30
25,60
308,40
(5)
(6)
8,30
8,30
4,40
8,70
9,20
22,30
6,30
20,00
31,70
30,25
32,00
120,25
I
(7)
74,60
32,00
21,10
127,70
Bez
klase
(8)
12,70
12,70
Ukupna
duìna
kanala
(9)
90,20
80,90
39,10
12,70
27,90
52,00
31,70
21,10
147,00
34,80
30,25
32,00
599,65
Postoje}i plovni putevi u Srbiji nalaze se u ravni~arskim predelima, uglavnom

u severnom i severoisto~nom delu Republike. Wihov neravnomeran raspored je jedan od
nepovoqnih faktora, koji uti~e da se unutra{wi vodni saobra}aj u Srbiji nedovoqno
koristi u transportu robe.
Slede}i nepovoqan faktor je neujedna~enost plovidbenih uslova na plovnim
putevima u Srbiji, ~emu pored prirodnih faktora, doprinosi i neujedna~eni pravni
status. Naime, kako zakonskim i drugim aktima nisu utvr|eni standardi plovnosti ni
obaveza wihovog obezbe|ewa (osim na Dunavu), ulagawe u radove na ure|ewu vodotoka za
plovidbu je neujedna~eno i rezultira razli~itim plovidbenim uslovima i bezbedno{}u
plovidbe na pojedinim vodotocima. Problemi ove vrste negativno uti~u na
ekonomi~nost poslovawa re~nog brodarstva i saobra}aja.
O obeleàvawu i odràvawu unutra{wih plovnih puteva me|unarodnog i me|udràvnog zna~aja (Dunav i Tisa) stara se Ustanova za odràvawe unutra{wih plovnih
puteva iz Beograda, kao i o obeleàvawu plovnog puta na Savi. O odràvawu plovnih
kanala HS DTD brine se DTD-Osnovna kanalska mreà iz Novog Sada.
1.6. RIBARSTVO
U Srbiji je ribarstvo, kao privredna grana, zastupqeno u prirodnim vodotocima,
jezerima, ve{ta~kim objektima (ribwaci, akumulacije, kanali i sli~no). Ve{ta~ki objekti, sem ribwaka, imaju po pravilu vi{enamenski karakter. Ribwaci sluè
iskqu~ivo za proizvodwu ribe, pri ~emu se javqaju kao korisnici ili potro{a~i vode.
Zbog zna~aja koji vode imaju za ribarstvo u ovom poglavqu se daju prikazi svih glavnih
vodnih resursa, svrstanih (po Re{ewu o odre|ivawu ribarskih podru~ja, Sl. glasnik
RS br. 76/94) u 25 ribarskih podru~ja (R.P.). Vodni resursi sluè za neposrednu pri-
118
rodnu produkciju riba, odnosno za snabdevawe vodom ribwaka, me|utim, moè se

zakqu~iti da se isti u ribarstvu koriste znatno ispod svojih mogu}nosti.
Prirodni vodni ekosistemi

U prirodnim vodama ribarstvo je jedan od mnogobrojnih korisnika. Ribarstvo se
prikazuje po vodotocima, uzimaju}i pri tome u obzir wihovu pripadnost ribolovnom
podru~ju (R.P.).
Dunav je najve}i re~ni ekosistem u Srbiji. U wegovom toku odre|ena su ~etiri

R.P. (Dunav I, Dunav II, Dunav III i Dunav IV - osim dela koji je u Nacionalnom
parku \erdap). Posle obimnih radova - regulacionih i melioracionih, wegova
plavna zona svedena je na svega oko 32 000 ha (R.P. Dunav I i R.P. Dunav II) od granice do mosta kod Be{ke, odnosno na oko 72 000 ha, uzimaju}i u obzir i jezero
\erdap I (R.P. Dunav III i R.P. Dunav IV). Na prva dva R.P. vi{e od polovine
plavnih zona nalazi se na tzv. apatinskom podru~ju. Pored smawewa plavnih zona, i
pogor{awe kvaliteta vode Dunava ima negativan uticaj na produkcionu sposobnost
ìvog sveta u ovim akvatorijama. U Dunavu danas ìvi 58 vrsta riba (u 31 rodu i 15 familija), sa ukupnom produkcijom od oko 250 vagona ribe godi{we.
Brane \erdap I i \erdap II stvorile su novi ekosistem, promeweni su re~ni
biotop i bioceneza. Poreme}eno je mre{tewe migratornih riba (moruna, jesetra, haringa), ali je u jezerima pove}ana produkcija prirodne ribqe hrane (fito i
zooplanktonske zajednice i zajednice naseqa dna). Pogor{ani uslovi ribqe
reprodukcije du` celog toka uslovili su da se za oko 35 godina, na delu Dunava od
granice do u{}a Drave, u~e{}e tzv. cewenih vrsta riba svede sa 42,5% na 14,7%. Iz
Dunava danas se snabdevaju vodom tri ribwaka sa povr{inom 478 ha.
Tisa svojim dowim tokom proti~e kroz Srbiju. Do izgradwe brane kod Novog
Be~eja, Tisa je na inundacionim delovima toka proticala vi{e od tri meseca godi{we,
{to je obezbe|ivalo idealne uslove za produkciju biomase i raznovrsnost ihtiofaune.
Do 1977. godine bila je u vodama Tise 51 vrsta riba (u 15 familija). Posle toga usledile su promene koje, pored smawene reprodukcije, dovode, zbog upu{tawa zaga|enih otpadnih voda i promene reìma toka, i do letwih pomora ribe. Godi{wa produkcija
kretala se od (110-350) t. Iz Tise se danas uzima voda za tri ribwaka ukupne povr{ine
2 632 ha. Na toku Tise odre|ena su dva ribarska podru~ja R.P. - Tisa I i Tisa II (do
brane i nizvodno od we).
Sava sa svojim plavnim zonama i pritokama Bosutom, Studvom i Smogvom, predstavqa zna~ajne ribarske vode. Ovaj prostor obuhvata ribarska podru~ja R.P.: Sava I i
R.P. Sava II (od sela Jemena na levoj, odnosno od u{}a Drine na desnoj do u{}a reke
Vukodra` i od tog mesta do u{}a u Dunav). Na toku kroz Srbiju ostalo je jo{ oko 40 000
ha plavnih povr{ina u koritu velikih voda pod {umom, livadama, pa{wacima i stara~ama. Me|u wima je najzna~ajniji kompleks Obedska bara, za{ti}eno prirodno bogatstvo. Savu i mawe pritoke naseqava raznovrsna flora i fauna, sa preko 40 vrsta
riba (u 11 familija). Godi{wi ulov na Savi je (58-68) kg/ha, a Bosutu i wegovim
pritokama 2-3 puta ve}i. Iz Save se danas snabdeva vodom jedan ribwak sa povr{inom
od oko 185 ha, a iz Bosuta tako|e jedan ribwak povr{ine oko 50 ha. Zbog zaga|ewa vode
do{lo je do hroni~nih poreme}aja prirodnih populacija riba.
Tami{. Za ceo vodotok odre|eno je samo jedno R.P. Tami{. Danas Tami{ ima
dirigovan reìm vode u sklopu HS DTD i za{tite od uspora HE \erdap I, (ustave
Boto{, Toma{evac, ênta, Opovo i Pan~evo). Kontinuirani tok organske reprodukcije
poremetio je dirigovani reìm koji je usporio ili spre~io migratorska kretawa
dunavskih i tami{kih riba. Naseqava ga 45 vrsta riba (u 11 familija), od kojih je oko
60% iz porodice {arana. Iz Tami{a se danas uzima voda za ~etiri ribwaka sa oko
2 000 ha.
119
Drina sa pritokama predodre|ena je za sportski ribolov, kao R.P. Drina.

Izgra|ene brane kod Bajine Ba{te i Zvornika su prepreke migracionim kretawima
riba. Jezera se razlikuju po ihtiofauni: gorwe je salmonidno-mrenskog, a dowe tipi~no
ciprinidnog karaktera ({aranska vrsta). U gorwem jezeru prisutne su tri salmonidne
vrste, uz jo{ nekoliko ciprinidnih, a u dowem blizu 40 ciprinidnih vrsta. Na ovom
R.P. nalaze se dva pastrmska ribwaka ukupne povr{ine 0.8 ha.
Velika Morava sa pritokama i svim drugim ribolovnim vodama ~ine R.P.
Velika Morava I i R.P. Velika Morava II i koriste se za sportski ribolov.
Ure|ewe korita Velike Morave i pritoka je smawilo plavne zone, pa su prisutne
prore|ene populacije ciprinidnih vrsta riba (za oko 20%) i drugih 5 familija, sa 13
vrsta. Otpadne vode (naseqa, rudnika i industrije) smawile su produkciju i dovele do
hroni~nih poreme}aja u woj. Na desnim pritokama Velike Morave postoje dva pastrmska
ribwaka, a na Mlavi, koja pripada R.P. Velika Morava II je izgra|en pastrmski
ribwak Mlava. Ukupna povr{ina pastrmskih ribwaka iznosi 2.3 ha.
Ju`na Morava sa pritokama i drugim ribolovnim vodama obuhvata R.P. Ju`na
Morava I i R.P. Ju`na Morava II, koja se koriste za sportski ribolov. Naseqavaju ih
sve ciprinidne vrste, a u gorwim tokovima pritoka poto~ka pastrmka i mrena.
Zapadna Morava sa pritokama i drugim ribolovnim vodama do brane
Me|uvr{je pripada R.P. Zapadna Morava I (bez voda Nacionalnog parka Tara), a
od brane do Stala}a (izuzev voda sa prostora Nacionalnog parka Kopaonik) R.P.
Zapadna Morava II. Naseqavaju ih ciprinidne vrste (oko 20), a mawe pritoke i deo
Ibra poto~ka pastrmka i mladica, kao i lipqan. Izgra|eno je 8 pastrmskih ribwaka sa
ukupnom povr{inom oko 2.65 ha.
Ibar sa pritokama i drugim ribolovnim vodama koje spadaju u R.P. Ibar,
koristi se za sportski ribolov. (U ovo R.P. ne spadaju ribolovne vode nacionalnog
parka Kopaonik. R.P. Ibar naseqavaju poto~ka pastrmka, mladica i lipqan, i
druge mawe zna~ajne vrste.
Timok sa pritokama i drugim ribolovnim vodama obrazuje R.P. Timok. Na
wemu je predvi|en sportski ribolov. U vodama se nalaze sve {aranske vrste, a u gorwim
tokovima pritoka poto~ka pastrmka. Zaga|ene vode (Bor, Zaje~ar, Kwaèvac) uti~u
negativno na ribqu produkciju, izazivaju}i wen hroni~ni poreme}aj. Na R.P. postoje
dva pastrmska ribwaka ukupne povr{ine 1.2 ha.
Ostala R.P. (wih 7) koriste se prete`no za sportski ribolov, uz ve}i broj mawih
ve{ta~kih sistema i objekata na wima, pa se ovde ne prikazuju.
Ve{ta~ki vodni ekosistemi

Na ve}ini ve{ta~kih vodnih ekosistema ribarstvo je korisnik vode, jedino su
ribwaci potro{a~i. Od ve{ta~ki stvorenih ekosistema ovde se prikazuju: Osnovna
kanalska mreà hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM HS DTD), akumulacije, jezera
Pali} i Ludo{ (sada sa dirigovanim reìmom) i ribwaci. Ostale vode su mawe
zna~ajne. U nekim kanalima Detaqne kanalske mreè (DKM) za odvodwavawe gaje se
biqojedne ribe radi odràvawa kanala.
Osnovna kanalska mreà hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav

Ovde se daju podaci samo o ribarstvu u ovom vi{enamenskom hidrosistemu. Na
ukupnoj duìni OKM od oko 930 km (u kojoj je i Tami{ sa oko 115 km, Plovni Begej sa
oko 30 km i drugi mawi vodotoci ukqu~eni u HS DTD) formirano je 13 ribni~arskih
basena. OKM HS DTD u Ba~koj nalazi se na R.P. Ba~ka i u Banatu na R.P. Tami{
(ceo Banat). U OKM HS DTD produkcija ribe vr{i se neposredno (u OKM) i u
ribwacima koji se vodom snabdevaju iz navedenog hidrosistema. R.P. Ba~ka koristi se
za privredni i sportski ribolov. Ukupna povr{ina svih basena ribolovnih voda OKM
iznosi oko 3 000 ha.
120
U OKM ìvi 25 vrsta riba (u 6 familija). Nedostaju ke~iga, jesetra i druge, dok
su {tuka, ameri~ki somi} i srebrni kara{ brojniji nego u teku}im vodama. Nekontrolisano je naseqen srebrni kara{ koji je potisnuo neke autohtone vrste (ùti kara{).
Na nekim deonicama OKM: u Ba~koj (Vrbas-Be~ej), u Banatu (Begej-plovni i stari), otpadne vode industrije i naseqa nanose ogromne {tete ribarstvu. Iz OKM se snabdeva u
Ba~koj sedam ribwaka sa oko 2 650 ha, a u Banatu {est sa 2 250 ha i iz Begeja jedan
ribwak sa 420 ha.
Akumulacije (jezera)
Na teritoriji Srbije izgra|en je znatan broj velikih akumulacija (obi~no vi{enamenskih, sa naglaskom na energetiku) i mawih akumulacija. Pored drugih namena
najve}i broj akumulacija sluì i za turizam, sportove na vodi i sportski ribolov.
Na teritoriji centralne Srbije evidentirano je oko 85 malih akumulacija
zapremine od 3 000 m3 do 700 000 m3. Male akumulacije locirane su na slede}im
slivovima ve}ih reka:
Tabela 1.6.1: Pregled malih akumulacija po slivovima

Vodotok
(1)
Dunav
Sava
Mlava-Dunav
Velika Morava
Ju`na Morava
Zapadna Morava
Kolubara
Timok
Drina
Ibar
P~iwa
Broj akumulacija
(2)
5
1
2
23
34
5
8
3
2
1
1
Zapremina (1000 m3)

(3)
22-120
243
300 i 600
10-700
6-585
4-110
8-270
5-15
3 i 15
3
3
Napomena
4 za sportski ribolov
Na teritoriji centralne Srbije evidentirano je oko 60 visokih brana sa ve}im

ili mawim akumulacionim prostorom. Akumulacije ~ija je zapremina ve}a od 10 miliona m3 su prikazane u poglavqu 4.2. (Akumulacije).
Na teritoriji Kosova i Metohije izgra|eno je 7 akumulacija sa visokim branama.
Postoji i jedan broj malih akumulacija (u okviru {umskih gazdinstava). Ni u jednom jezeru nema organizovanog ribarstva, koriste se za vodosnabdevawe i navodwavawe.
Na teritoriji Vojvodine izgra|en je ve}i broj malih akumulacija. Jedina ve}a
akumulacija izgra|ena je na Tisi. Male akumulacije izgra|ene su na severu Ba~ke, u
Sremu (na padinama Fru{ke Gore) i jedna u Banatu.
Na severu Ba~ke predvi|eno je 12 akumulacija (izgra|eno 5) od 0,45 do 3,6 milio3
na m i povr{ina od oko 20 ha do 250 ha. Ihtiofauna u wima do sada nije detaqno
prou~ena, nije ni vr{eno organizovano poribqavawe.
Na Fru{koj Gori dve akumulacije su na severnoj i 13 na ju`noj padini. Sve na
severnoj i dve na ju`noj padini (âlma I i âlma II) nisu pogodne za ribarstvo.
Akumulacije imaju zapreminu od oko (0,4 - 3,2) miliona m3, a povr{inu ogledala vode od
oko (15-65) ha. Poribqavawe nije organizovano vr{eno, normalna gustina nasada
pribli`no je ostvarena u akumulaciji Borkovac. Nema autohtone ihtiofaune.
Akumulacija Mesi} kod Vr{ca nema uslova za ribarstvo.
Jezera Pali} i Ludo{ danas vi{e nisu prirodna jezera. Snabdevaju se vodom
preko ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda Subotice. Posle sanacije jezera Pali}
postojala su u wemu dva ribwaka, a ribe su gajene i u ~etvrtom rekreacionom jezeru.
Zbog optere}enosti otpadnih voda nutrijentima danas su projektovani odnosi u
produkciji riba poreme}eni. O~ekuje se uspostavqawe projektovanih odnosa u
produkciji riba dovo|ewem voda Tise u navedena jezera.
121
Ribwaci
Ribwaci su, kao ekosistemi, zatvoreni i tehni~ki opremqeni prostori za
proizvodwu ribe. Na teritoriji Srbije postoje dve vrste ribwaka: {aranski i
pastrmski. Najve}i broj i obim {aranskih ribwaka nalazi se u Vojvodini, na ~ijem je
podru~ju 1894. godine izgra|en prvi i najve}i ribwak u Srbiji (E~ka). Pastrmski
ribwaci nalaze se u brdsko-planinskom delu centralne Srbije i Kosmeta.
[aranski ribwaci. U proizvodwi ovih ribwaka {aranska riba u~estvuje sa oko
90%. Ostale vrste su biqojedne ribe, smu|, som i liwak.
Tabela 1.6.2: [aranski ribwaci - povr{ine i koli~ine vode

Ribolovno
podru~je
(1)
Ba~ka
Ba~ka
Ba~ka
Ba~ka
Srem
Srem
Srem
Tami{
Tami{
Tami{
Tami{
Tami{
Po
izvori{tima
Po ribarskim podru~jima:
Izvori{te vode
(2)
Dunav
Plazovi}
Tisa
HS DTD
Dunav
Sava
Bosut
Dunav
Tisa
Tami{
HS DTD
Pl. Begej
Dunav
Tisa
HS DTD - Banat
HS DTD - Ba~ka
Tami{
Plazovi}
Pl. Begej
Bosut
Sava
Ba~ka
Srem
Tami{
Ukupno:
Broj
ribwaka
(3)
1
1
1
7
1
1
1
1
2
4
6
1
3
3
6
7
4
1
1
1
1
10
3
14
27
Povr{ina
(ha)
(4)
202
176
463
2 648
126
184
50
150
2 169
1 993
2 248
420
478
2 632
2 248
2 648
1 993
176
420
50
184
3 489
360
6 980
10 829
Koli~ina vode
(103 m3/god.)
(5)
4 000
3 500
8 300
53 000
2 500
3 700
1 000
3 000
43 000
40 000
45 000
8 400
9 500
51 300
45 000
53 000
40 000
3 500
8 400
1 000
3 700
68 800
7 200
139 400
215 400
Max koli~ina
(m3/s)
(6)
0,53
0,46
1,11
7,04
0,33
0,49
0,13
0,40
5,71
5,31
5,98
1,11
1,26
6,81
5,98
7,04
5,31
0,46
1,11
0,13
0,49
9,14
0,95
18,50
28,59
[aranski ribwaci se nalaze na vi{e R.P. i koriste vodu iz vodotoka i regionalnih kanala. U tabeli 1.6.2. prikazani su postoje}i ribwaci (neto povr{ina) po R.P.
sa izvori{tima vode i potrebama u vodi (oko 20 000 m3/ha godi{we). Prilikom puwewa
zahvata se oko 70% ukupnih koli~ina voda (od 1. marta do 1.maja, odnosno za oko 60
dana). Na R.P. Ba~ka i R.P. Tami{ postoji i nekoliko mawih ribwaka (privatnih
i zadru`nih) izgra|enih u stara~ama (Koviq, Lok i dr.) iz kojih se snabdevaju vodom.
Neki od wih osveàvaju se i vodom iz vodotoka (Mo{orin).
Pastrmski ribwaci nalaze se na izvori{nim delovima reka u centralnom delu
Srbije i na Kosmetu. Prikazuju se oni ve}i, sa osnovnim podacima (dubina oko 1,0 m).
Tabela 1.6.3: Pastrmski ribwaci-povr{ine i koli~ine voda

Ribolovno podru~je
(1)
Drina
Drina
Lim
Velika Morava I
Velika Morava I
Velika Morava II
Zapadna Morava I
Zapadna Morava I
Zapadna Morava I
Zapadna Morava II
Zapadna Morava II
Zapadna Morava II
Zapadna Morava II
Izvori{te vode
(2)
Qubovi|a
Rzav
leva pritoka Bistrice
Crnica
Resava
Mlava
Moravica
Bela reka
Qubi{nica
Ra{ka
Katu{nica
Rasina
Lomni~ka reka
Povr{ina
m2
(3)
5 000
3 000
3 500
6 000
2 000
15 000
3 000
1 500
3 000
10 000
3 000
1 500
2 000
Koli~ina vode
u toku 24 sata (m3)
(4)
60 000
36 000
42 000
72 000
24 000
180 000
36 000
18 000
36 000
120 000
36 000
18 000
24 000
122
(1)
(2)
Zapadna Morava II
Studenica
Timok
Zlotska reka
Timok
Radovanska reka
Kosmet
Isto~ka reka
Ukupno po ribarskim podru~jima
Drina
2 ribwaka
Lim
1 ribwak
Kosmet
1 ribwak
Velika Morava II
2 ribwaka
Velika Morava III
1 ribwak
Zapadna Morava I
3 ribwaka
Zapadna Morava II
5 ribwaka
Timok
2 ribwaka
Ukupno
17 ribwaka
Napomena:
2
2
10
15
(3)
500
000
000
000
30
24
120
180
(4)
000
000
000
000
8
3
15
8
15
7
19
12
88
000
500
000
000
000
500
000
000
000
96
42
180
96
180
90
228
144
1 056
000
000
000
000
000
000
000
000
000
Koli~ina vode se u toku 24 sata obnavqa u basenima najmawe do 12 puta, {to zavisi od gustine nasada i koli~ine rastvorenog kiseonika (kiseonika vi{e od (8-10) mg/l).
Pastrmski ribwaci su korisnici vode. Kroz wihove basene voda prolazi i vra}a
se u recipijent (obi~no u isti vodotok nizvodnije). Postoji nekoliko malih pastrmskih
ribwaka izgra|enih naj~e{}e pored motela ili drugih objekata (oni nisu
evidentirani).
U novije vreme po~iwe dosta nekontrolisan kavezni uzgoj riba, naj~e{}e pastrmki, u nekim od akumulacija sa vodom najvi{eg kvaliteta (akumulacije Kokin Brod,
Sjenica, itd.). Kako je re~ o akumulacijama koje su namewene i za vodosnabdevawe,
postoji opasnost od pogor{awa kvaliteta vode, jer uno{ewe velikih koli~ina
nutrijenata pri ishrani riba i produkti wihovog metabolizma mogu da ozbiqno naru{e
procese trofije u ovim jezerima. Sli~no je i sa ve}im brojem mawih ribwaka, vrlo ~esto na vodotocima u zonama za{ti}enih izvori{ta vodosnabdevawa, koji se grade bez potrebnih istra`nih radova, pa su posledice neizvesne.
1.7. REKREACIJA, TURIZAM, LEÊWE
Veoma je {irok spektar kori{}ewa javnih voda u rekreativne svrhe: organizovane i divqe plaè na re~nim tokovima neposredno uz naseqa, kori{}ewe tokova za
sportove na vodi, razvoj vikend naseqa, razvoj turisti~kih centara, kori{}ewe teku}ica za sportski ribolov i dr.
Po rasprostrawenosti i masovnosti posebno se odlikuje kori{}ewe voda u
rekreativne svrhe neposredno uz mesto boravka stanovni{tva. Sada u vreme opale
ekonomske mo}i stanovni{tva moè se globalno ra~unati da u ovoj neposrednoj
rekreativnoj aktivnosti u~estvuje preko 15% populacije. Ove aktivnosti se obavqaju
upravo u kriti~nom periodu malovo|a kada je kvalitativno stawe na{ih voda
najnepovoqnije zbog sna`nog uticaja nepre~i{}enih otpadnih voda iz naseqa,
industrije i poqoprivrede.
Kori{}ewe voda lo{eg kvaliteta u rekreacione svrhe sigurno moè da ozbiqno
ugrozi zdravqe stanovni{tva na tako {irokom frontu (bolesti hidri~kog porekla,
ko`na oboqewa i dr.).
Perspektivnim vodoprivrednim re{ewima potrebno je i neophodno, stvoriti
pretpostavke da se vode na{ih reka u letwim mesecima mogu koristiti, pored ostalog,
i za sve vidove rekreacije. Naravno da ovaj uslov zahteva, pored investicionih i
neinvesticionih mera na otpadnim vodama, i upravqawe integralnim reìmom voda
(kvalitetom i kvantitetom). Racionalnost ovih re{ewa treba traìti u okviru jedinstvenog i kompleksnog sistema kori{}ewa i za{tite re~nih i drugih javnih voda.
Reke, re~ice i jezera u sada za{ti}enim prostorima, neophodno je u {to ve}em
stepenu o~uvati u prirodnom stawu kako bi se mogli koristiti za sport, rekreaciju i
druge aktivnosti. Ve}i broj jezera su atraktivni areali za razvoj turisti~kih
aktivnosti bez stalnog boravka na wima.
123
Od velikog su zna~aja i ve{ta~ka jezera i akumulacije za ova kori{}ewa. U

Srbiji je izgra|eno oko 60 akumulacija sa visokim branama i preko 100 malih
akumulacija na kojima se mogu u kontrolisanom obimu vr{iti odre|ene rekreativne
aktivnosti pored namene za koju su gra|ene.
Adekvatnim planirawem vi{enamenskih vodoprivrednih sistema i preduzimawem odgovaraju}ih mera za{tite voda na slivu, treba ostvariti uslove za odràvawe
uravnoteènih ekosistema u tim objektima. Time se ostvaruju i pretpostavke za uspe{no
kori{}ewe ovih voda za sve namene, ukqu~uju}i i kontaktnu rekreaciju. Ovome kod nas
nije uvek poklawana dovoqna pa`wa.
Postoje dobri primeri kompleksnih kori{}ewa ovih akvatorija bez ili uz
izgradwu dodatnih odgovaraju}ih objekata (Uìce sa selektivnim zahvatom vode na
uzvodnoj akumulaciji i izgra|enom plaòm, Savsko jezero, Borsko jezero, itd.).
Savsko jezero i mnogi sli~ni objekti sluè i za rekreaciju velikog broja qudi,
pa se moraju i daqe preduzimati mere za{tite u skladu sa intenzitetom takvog vida
kori{}ewa, ali i o~uvawem osnovnih vodoprivrednih funkcija sistema.
Sa druge strane, prisutni su i slu~ajevi kod kojih nisu u vreme formirawa i
eksploatacije sistema preduzimane odgovaraju}e mere za{tite. Negativne posledice su
evidentne (ubrzana eutrofikacija, smawewe ili uni{tewe rekreacionih i turisti~kih
potencijala, itd.). Prilikom projektovawa i izgradwe akumulacija u znatnom broju
slu~ajeva projektima nije razre{avano pitawe rekreativnog potencijala i za{tite ekosistema nizvodnog dela reka, koji je, zbog ispu{tawa voda iz najdubqih hladnih slojeva,
vrlo ugroèn (u letwim mesecima temperature vode u zavisnosti od dubine i
stratifikacije ~esto ne prelaze 10oC).
Turisti~ka i ekolo{ka valorizacija prostora, naro~ito u zonama posebnih turisti~kih i kulturno-istorijskih vrednosti, zahtevaju da se, gde god je to mogu}e, vi{e
koriste naturalni na~ini regulacije reka.
Prostorni raspored korisnika vodnih resursa u pogledu rekreacije nije
najpovoqniji. Trend pove}awa urbanizacije oteàva razvoj rekreacionih aktivnosti. Po
pravilu, na svim rekreativnim teritorijama postoje protivre~ni interesi raznih
korisnika voda kao i protivre~nosti sa drugim korisnicima prostora (naru{avawe
povoqnog reìma voda za rekreaciju, kori{}ewe prostora i druge namene, itd.).
Zahvaquju}i prirodnom potencijalu i ve} utemeqenoj tradiciji najve}u
afirmaciju u Srbiji dostigao je bawski turizam.
Bogatstvo termomineralnim vodama (samo u sredi{woj Srbiji 155 000 m3/dan)
omogu}ilo je formirawe ~etrdesetak specifi~nih le~ili{no-turisti~kih centara
(prikazano u tabeli 1.7.1).
Tabela 1.7.1: Bawe i rehabilitacioni centri Srbije

(1)
Bawa Badawa
Bogutova~ka Bawa
Brestova~ka Bawa
Bujanova~ka Bawa
Bukovi~ka Bawa
Vrawska Bawa
Vrdnik
Vrwa~ka Bawa
Bawa Vrujci
Gamzigradska Bawa
Gorwa Trep~a
Zvona~ka Bawa
Bawa Ilixa
Bawa Jo{anica
Jo{ani~ka Bawa
Bawa Junakovi}
Bawa Kawià
Klokot Bawa
Bawa Koviqa~a
Kur{umlijska Bawa
sliv
(2)
Cernica
Ibar
Crni Timok
J. Morava
V. Morava
J. Morava
Dunav
Z. Morava
osnovne karakteristike mineralnih voda

(3)
2 izvora (S i Fe), 12-140C
2 izvora, termomineralna, Q=10ls-1, radioaktivna, S2-, Si, 250C
10 izvora, termomineralna, 32-400C, Fe, Al, Co, Cu, Rb, Mn, Zn,J,Br, PO4
7 ls-1, 430C, termomineralna, ugqenokisela voda
ima vi{e izvora termomin.vode, alkalno-ugqeno-kisela mineralna voda, 12-280C
vi{e izvora termomineralne vode, 940C, slabo sumporno- alkalna-gvo`|evita
termalna voda, 330C
tople i hladne mineralne vode (36,5oC, 29,5oC, 25oC, 17 oC, 14 oC zemqoalkalne i
ugqenokisele
Kolubara
6 izvora (80-470ls-1), miner. voda visoke mineralizacije, blago radioaktivna, 270C,
Ca, Mg, Fe, Sn, W, Zn, Ti, Rb, Sr, Cu, Mn itd.
C. Timok
termomineralna voda, 420C
Z. Morava
radioaktivna mineralna voda
Ni{ava
mineralna voda 280C, 9ls-1
Beli Drim
nekoliko izvora (480C, 250C i 110C), sumporovite i zemnoalkalne, 17.5ls-1
J. Morava
Ibar
5 izvora: glavni izvor 7ls-1, 78.50C; ostali izvori 36-750C, Na, K, Ca, SO42-, HCO3-,ClDunav
3 bunara kapaciteta 50ls-1, 34-600C, Na, K, Li, Ca, Mg, HCO3-, Cl-, J-, F-, SO42-, Fe, Si, Al
Tisa
termomineralna voda 510C, natrijum-hidrokarbonatno-sulfidna
Bina~ka Morava termomineralna voda 16-320C
Drina
vi{e izvora sumporovite vode, 15-280C, gvo`|evita radioaktivna voda
Toplica
vi{e izvora, 12ls-1, 15-630C, alkalno-sumporovita
2-
124
(1)
Lukovska Bawa
(2)
Toplica
Bawa Qig
Mataru{ka Bawa
Ni{ka Bawa
Novopazarska Bawa
Ov~ar Bawa
Bawa S.Palanka
Bawa Pali}
Pribojska Bawa
Prolom Bawa
Radaqska bawa
Raj~inovi}a Bawa
Ribarska Bawa
Bawa Rusanda
Bawa Selters
Sijerinska Bawa
Sokobawa
Stari Slankamen
Bawa Torda
Qig
Ibar
Ni{ava
Ra{ka-Ibar
Z. Morava
V. Morava
Pali}
Lim-Drina
Toplica
Drina
Ibar
J. Morava
kanal DTD
V. Morava
J. Morava
Moravica
Dunav
kanal DTD
(3)
vi{e izvora, 24 izvora sa temp. ve}om od 380C, 6 sa temp. 20-380C, jedan sa hladnom vodom, Ca, Mg, Na, SiO2, CO32-, N, Sr, Cr, Mn
vi{e izvora mineralne vode
sumporovito-radioaktivna voda 38-480C
2 izvora tople zemnoalkalne radioaktivne vode, 36-390C i jedan hladni 170C
sumporovita kisela voda, 15-520C
topla mineralna voda 380C
natrijum-hidrokarbonatna ugqenokisela voda
mineralna voda sa Li, Sr, Rb
zemnoalkalna voda 370C
visokoalkalna voda, slabo mineralizovana 26-31.50C
alkalno-sumporovita voda, 280C
3 topla izvora alkalnokisele i 1 hladne vode
6 izvora mineralne vode 38-420C
lekovito blato
alkalno-kisela voda, 31-500C
20 izvora sumporovito-gvo`|evito-radioaktivno-ugqenokisela voda, 25-720C
termomineralna radioaktivna zamnoalkalna voda 28-460C
slano-jodna voda hloridno natrijumskog tipa, 18.40C
alkalnohidrokarbonatna voda Na-tipa
U tabeli 1.7.2 dat je broj turista i no}ewa u 1990. godini za najzna~ajnija bawska
i turisti~ka podru~ja.
Tabela 1.7.2: Turisti~ka mesta, turisti i no}ewa,1990. godina

Mesta
(1)
Bawe
1. Aran|elovac
2. Bogutova~ka Bawa
3. Gamzigradska Bawa
4. Gorwa Trep~a
5. Ilixa (kod Pe}i)
6. Koviqa~a
7. Mataru{ka Bawa
8. Ni{ka Bawa
9. Prolom Bawa
10. Sijarinska Bawa
11. Sokobawa
12. Vrawska Bawa
13. Vrwa~ka Bawa
14. Vrujci - Gorwa Toplica
Ukupno
Planinska mesta
1. Avala
2. Brus
3. Div~ibare
4. Ivawica
5. Jastrebac
6. Kopaonik
7. Kosmaj
8. Majdanpek
9. Rajac
10. Rtaw
11. Rudnik
12. Tara (Kalu|erske Bare,
[qivovica, Mitrovac,
Peru}ac)
13. Tre{wa
14. Zlatar
15. Zlatibor
16. Iri{ki Venac
Ukupno
Turisti
(2)
No}ewa
(3)
32
6
7
10
13
28
32
36
15
3
55
9
133
4
454
924
588
479
519
376
774
917
145
188
855
299
199
509
836
350
141
54
94
130
144
153
190
271
145
35
484
67
900
27
3 464
887
112
254
391
822
259
176
695
636
556
776
694
649
122
121
4,3
8,2
12,6
12,4
10,8
5,3
5,8
7,5
9,6
9,2
8,8
7,4
6,7
5,6
7,6
276
249
835
298
919
738
470
800
331
4 241
4 278
18
28
242
108
11
567
12
10
2
35
42
855
738
189
638
041
647
207
924
659
053
242
4,4
8,8
7,2
5,6
2,8
5,3
2,7
2,3
8,0
8,3
9,9
397 650
5,9
733
613
200
554
9,0
5,8
2,1
5,5
4
3
33
19
3
107
4
4
67 536
9
110
6
498
577
973
260
033
85
643
13
2 729
No}ewa/turisti
(4)
Ve}ina ovih bawa dobro je opremqena za sve vrste balneoterapije (kupatila,

hidroterapija, zatvoreni i otvoreni bazeni, ure|ena izvori{ta). Naro~ito su poznate
Vrwa~ka i Ni{ka Bawa koje su me|unarodnog ranga, a zatim Sokobawa, Mataru{ka
Bawa, Bukovi~ka i druge. Pored ovih poznatijih balneolo{ko-rehabilitacionih centara, u Srbiji se razvija jo{ oko tridesetak mawih koji imaju lokalni zna~aj, mawe povoqnu infrastrukturu i znatno niì stepen osposobqenosti i opremqenosti.
125
Zna~aj termomineralnih i mineralnih voda u zdravstvenom turizmu zahteva

za{titu ovih izvora od neracionalnog kori{}ewa, bez obzira da li se sada koriste u
ove svrhe ili ne.
U razvoju zdravstvenog turizma posebno mesto zauzimaju klimatsko-le~ili{ni
centri. U poznatim klimatskim mestima Srbije koja, zahvaquju}i nadmorskoj visini i
lokalnim mikroklimatskim uslovima, imaju duù tradiciju u razvoju sredweplaninskog
i niskoplaninskog turizma ve} su formirani zna~ajni turisti~ki centri (Zlatibor,
Zlatar, Div~ibare, Ivawica).
Pri razmatrawu posebnih vidova kori{}ewa voda kao turisti~kog potencijala
(termomineralni i mineralni izvori, vodene povr{ine i tokovi) za razvoj turizma,
odmora i rekreacije posebno se isti~e specifi~na interakcija turizam-za{tita voda.
Veliki sportsko-rekreativni centri izgra|eni na Kopaoniku i [ari (Brezovica), zbog najvi{e godi{we stope rasta prometa, danas posebno afirmi{u visokoplaninski turizam i u programima razvoja imaju prvostepeni zna~aj.
Iskustvo pri planirawu i razvoju velikih, naro~ito planinskih turisti~kih
centara, pokazalo je da se ne sme zanemariti specifi~na interakcija turizam-vodosnabdevawe-pre~i{}avawe otpadnih voda (kratkotrajni sezonski aspekt izrazite neravnomernosti potro{we voda, niske temperature nepovoqne za odràvawe pogona, kao i neadekvatan izbor lokacije samih turisti~kih objekata). Pri tome treba, pre svega, spre~iti negativnu izmenu prirodnog reìma voda na ovim prostorima.
126
2. ZA[TITA VODA
Polaze}i od nezadovoqavaju}eg stawa kvaliteta na{ih povr{inskih voda, osnovni ciq ovog segmenta Vodoprivredne osnove Srbije jeste da pruì elemente strategije koji }e omogu}iti smawewe emisije zaga|ewa i postepeno dovo|ewe svih deonica
vodotoka do 2021. godine u propisanu klasu.
U okviru postavqenih ciqeva, za celu Republiku istovremeno se ocewuje emisija
iz svih izvora (koncentrisanih i rasutih) i stawe kvaliteta povr{inskih voda za sve
slivove, {to nesumwivo predstavqa polazi{te za ovakvu vrstu programa.
Stavqawe akcenata na re{avawe urbanih izvora emisija pokazuje se u ovom momentu jedino opravdanim i to iz dva razloga: prvo, time se obezbe|uje uspe{nost usagla{avawa akcije obezbe|ewa pitkom vodom sa akcijom odvo|ewa otpadnih voda i stvaraju uslovi za uspe{no re{avawe tretmana ve}eg dela industrijskih otpadnih voda sa
sanitarnim ili drugim zaga|ewem ~ije se tretirawe omogu}uje na gradskom postrojewu i
drugo, time se trasira realna politika korak po korak, ka kompleksnoj za{titi i
gazdovawu re~nim vodama.
Industrijske otpadne vode koje se ne mogu tretirati na zajedni~kim postrojewima tako|e su razmatrane kao koncentrisani izvori za datu tehnologiju i sada{we
proizvodne uslove. Za{tita od zaga|ivawa povr{inskih i podzemnih voda iz velikih
industrijskih zaga|iva~a i revitalizacija degradiranih vodotokova mora dobiti prioritet u programu za{tite voda u planskom periodu. Ovo je prioritetni zadatak koji
treba da omogu}i racionalno gazdovawe vodnim resursima, o~uvawe i poboq{awe
kvaliteta voda, privredni razvoj Republike i poboq{awe zdravstvenih uslova ìvota
stanovni{tva u slivu danas zaga|enih vodotoka. Smawivawe wihove emisije mora se
traìti u razvoju i primeni novih tehnologija, modernizaciji postoje}ih industrijskih
i energetskih postrojewa, recirkulaciji i kori{}ewu pre~i{}enih voda maksimalnim
zatvarawem tehnolo{kih ciklusa, novoj organizaciji i novom finansirawu vodoprivredne delatnosti, bezbednom deponovawu otpadnih muqeva, kao i primeni savremene tehnologije pre~i{}avawa otpadnih voda i primeni drugih mera, a sve u sklopu
integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije.
Zahtevi za {iroko zakonsko regulisawe u ovome domenu su novijeg datuma i
ve}inom me|unarodnog karaktera. Isti iziskuju da se obezbede pravovremene informacije, razmotre na{e mogu}nosti pri prestruktuirawu privrede i u tom smislu izvr{i
neophodno zakonsko regulisawe. Iako je prestruktuirawe prevashodno zadatak industrije, wegovo re{ewe je veoma bitno za smawewe ukupne emisije i sredstava koja su potrebna za direktne mere za{tite.
2.1. KRITERIJUMI I OSNOVE KONTROLE KVALITETA POVR[INSKIH
I OTPADNIH VODA
Zakonski osnov kontrole zaga|ewa

Zakon o vodama, Zakon o za{titi ìvotne sredine i Plan za za{titu voda od
zaga|ewa konsekventno provode princip da je kontrola instrument za{tite u domenu
imisije, tj. pra}ewa kvaliteta povr{inskih i podzemnih voda i voda za snabdevawe
stanovnika.
Osnovna pitawa zakonskog regulisawa kontrole zaokruèna su propisima o
zahtevanom kvalitetu sredine koja se ispituje, o metodologiji ispitivawa i
saop{tavawa rezultata, kao i o slu`bama koje su odgovorne za organizaciju istraìvawa, pra}ewa i vo|ewa odgovaraju}ih podataka (hidrometeorolo{ka slu`ba,
institucije za za{titu zdravqa, instituti i dr.).
Ovim su stvoreni uslovi da se kontrola povr{inskih voda i voda koje sluè za
razna kori{}ewa stanovni{tva moè jednostavno i rutinski sprovoditi. Tako se unapred donose detaqni programi ispitivawa izvori{ta, podzemnih i povr{inskih voda u
kojima su definisani mesto, na~in, u~estalost ispitivawa, kao i vrsta parametara
ispitivawa.
127
Za razliku od imisije, kontrola emisije iz koncentrisanih izvora zaga|ewa nije

potpuno zakonski regulisana. Podzakonski propisi zahtevani Zakonom o za{titi
ìvotne sredine i Zakonom o vodama nisu doneti u odre|enom roku, a trebalo je da
obezbede podr{ku za sistematsku kontrolu emisije i preduzimawe odgovaraju}ih mera.
Prema Pravilniku o minimalnom broju ispitivawa kvaliteta otpadnih voda,
odre|eno je da se na svakom ispustu otpadnih voda mora obaviti ispitivawe i to 4 do
24 puta godi{we, zavisno od veli~ine proticaja. Osnovni nedostatak ovog Pravilnika
jeste usvajawe jednog slu~ajnog kompozitnog dvo~asovnog uzorka umesto sistematskog
ispitivawa. Jer, gradske otpadne vode imaju izrazito dnevno-no}ni ciklus hidrauli~kog optere}ewa i optere}ewa zaga|uju}im materijama sa dnevnim maksimumom koji se
javqa u razli~ito vreme, zavisno od razu|enosti kanalizacione mreè i duìne glavnog
kolektora. Optere}ewe razli~itih industrijskih otpadnih voda, tako|e, moè biti vrlo
promenqivo u toku dana i nedeqnog ciklusa proizvodwe, {to zavisi od vrste
industrije, tehnolo{kih procesa i drugih faktora. Zaga|iva~ naru~uje ispitivawe od
ovla{}enih institucija, pa uspe{nost kontrole zavisi iskqu~ivo od voqe zaga|iva~a i
wegove spremnosti da po{tuje Zakon. Po{to nije predvi|eno snimawe otpadnih voda u
celovitom dnevnom ciklusu, zaga|iva~ moè, izborom dana ispitivawa, zna~ajno da
uti~e na ocenu veli~ine emisije. Osim toga, pojedina~ni zahtevi industrije ne
dozvoqavaju uspostavqawe bilo kakvog sistema, a pogotovo sprovo|ewe Programa
sistematske kontrole emisije koja je ve} uvedena kod imisije.
Premda se stepen toksi~nosti industrijskih otpadnih voda koje sadrè otrovne
materije ne moè oceniti na osnovu hemijskih analiza, Pravilnik ne predvi|a eksperimentalno odre|ivawe ovog va`nog parametra. Za ovu svrhu na raspolagawu su jednostavni toksikolo{ki testovi. Odre|ivawe stepena toksi~nosti kao direktne mere
sumarnog delovawa svih prisutnih toksikanata omogu}uje da se {tetnost industrijskih
otpadnih voda objektivnije vrednuje, {to je veoma va`no i za odre|ivawe naknade za
ispu{tawe otpadnih voda.
U saglasnosti sa Zakonom o vodama, donosi se Re{ewe o odre|ivawu preduze}a
i drugih pravnih lica koja ispuwavaju uslove za ispitivawe kvaliteta povr{inskih,
podzemnih i otpadnih voda. Sve navedene institucije prolaze verifikaciju u pogledu
laboratorijskog prostora, opreme i analiti~kog kadra, pa, prema tome, formalno
zadovoqavaju postavqene uslove. Me|utim, ve}ina laboratorija ne meri protok, a za
analizu se uzimaju trenutni uzorci, tako da se rezultati ovih ispitivawa ne mogu
koristiti za prakti~ne svrhe za{tite voda.
Iz svega re~enog o zakonskoj osnovi kontrole zaga|ewa, posebno treba ista}i
slede}e:
Za razliku od imisije, kontrola emisije iz koncentrisanih izvora zaga|ewa nije
adekvatna, a ni zakonski zaokruèna. Posebno se podvla~i potreba dono{ewa slede}ih
propisa:
Pravilnika koji }e regulisati norme za ispu{tawe efluenata u razli~ite
recipijente,
Izmena ili dopuna Pravilnika o na~inu i minimalnom broju ispitivawa
kvaliteta otpadnih voda (organizacija sistematske kontrole; na~in, trajawe, i
u~estalost ispitivawa; uvo|ewe ispitivawa toksi~nosti; na~in kontrole rezultata
ispitivawa ovla{}enih laboratorija itd.),
Potrebno je razmotriti i dopuniti ostale propise koji su u vezi sa kontrolom
emisije zaga|ewa i usaglasiti ih sa gore navedenim pravilnicima,
Redefinisati uredbe o klasifikaciji i kategorizaciji voda,
Doneti novi Pravilnik o opasnim i {tetnim materijama u vodama, i
Uspostaviti katastar zaga|iva~a.
Koncept programa zasnovan na kontroli kvaliteta vodotoka

Pri razmatrawu dugoro~nog plana za{tite voda potrebno je imati na umu dve
~iwenice: postoje}e nezadovoqavaju}e stawe i situaciju koja se moè posti}i realnim
planom i merama. Tako se na osnovu vlastitih pouka u neposredno minulom periodu,
128
me|u parametrima uspe{ne politike javqa realnost vremenski ograni~enog ciqa i

mogu}nost mobilizacije sredstava i mo}i da se postigne ciq.
U poglavqu o analizi stawa kvaliteta povr{inskih voda jasno je vidqiva
nesrazmera izme|u postoje}e situacije i ranije postavqenog èqenog kvaliteta koji je
definisan uredbama o klasifikaciji i kategorizaciji vodotoka.
U takvoj situaciji, kori{}ewe vode iz vodotoka vrlo je ograni~eno, {to se
mnogostruko nepovoqno odraàva na celokupnu privredu, kao i na elementarni
higijenski standard i zdravqe stanovni{tva. Dosada{wa nedovoqna i neadekvatna
briga o za{titi voda dovela je Srbiju u stawe kada se koncept za{tite zasnovan na
kontroli kvaliteta vodoprijemnika u {irem smislu, mora smatrati dugoro~nim ciqem
kome se teì. U takvoj situaciji, s obzirom na sve okolnosti, kvalitet voda zahtevan
vaè}om ili redefinisanom klasifikacijom i kategorizacijom u Republici Srbiji
usvaja se kao ciq kojem se teì. U tom konceptu realizacija kratkoro~nih i stoga
pragmati~nih programa u za{titi voda mora postepeno voditi do bri`qivo
definisanih dugoro~nih ciqeva za{tite za svaki sliv i vodotok. Dugoro~no
postavqeni zahtevi za kvalitet voda pored integralnih vodoprivrednih i drugih
interesa moraju vi{e po{tovati mnoge lokalne prirodne, jo{ nedovoqno izu~ene
osobenosti akvati~nih sistema.
2.2. KRITERIJUMI KONTROLE EMISIJE
Provedena analiza stawa kvaliteta povr{inskih voda jasno pokazuje uticaj
ispu{tawa nepre~i{}enih gradskih i industrijskih otpadnih voda.
U situaciji kada je broj izgra|enih postrojewa za pre~i{}avawe gradskih i industrijskih otpadnih voda objektivno vrlo mali (ve}inom i nisu u funkciji), a zakonskim putem, tj. smernicama ili standardima za kvalitet efluenta, nije regulisana prihvatqiva emisija, podaci o kvalitetu povr{inskih voda nedovoqni su za pravo vrednovawe emisije.
Pragmati~ni program za{tite i kontrole, delimi~no osnovan i na kriterijumu
kvaliteta efluenta, predstavqa kompromis koji obezbe|uje postepeno i kontinualno
poboq{awe kvaliteta povr{inskih voda. Radi dopune potoje}ih podataka i lak{e i
efikasnije organizacije kontrole emisije potrebno je zakonski uspostaviti standarde
za prihvatqiv kvalitet efluenta.
Postoje pozitivna iskustva zemaqa koja su, zbog neodgovaraju}e organizacije i
strukture pra}ewa kvaliteta povr{inskih voda, uvele nacionalne standarde ili smernice za kvalitet i industrijskih i gradskih efluenata kao minimalne zahteve.
Osnov za definisawe celog koncepta pruìla je Direktiva Evropske Zajednice
koja predstavqa zajedni~ki instrument kontrole zaga|ewa u zemqama ~lanicama ove asocijacije.
Analiza veli~ine urbanog zaga|ewa prema kriterijumima Evropske Zajednice

U ovom odeqku razmatra se distribucija stanovni{tva u Republici Srbiji prema
veli~ini i broju naseqa u svetlosti kriterijuma Evropske zajednice (EZ) o veli~ini
naseqa ~ije otpadne vode u zemqama ~lanicama moraju biti podvrgnute sekundarnom biolo{kom tretmanu. Prema ovom kriterijumu, sva naseqa sa optere}ewem komunalnih
ili zajedni~kih industrijskih i doma}ih otpadnih voda ve}ih od 15 000 ekvivalentnih
stanovnika (ES) moraju da do kraja 2000. godine izgrade postrojewa za sekundarni biolo{ki tretman. Rok za izgradwu postrojewa u naseqima od 2000 ES do 15 000 ES jeste
kraj 2005. godine.
Ne ulaze}i u razmatrawe na{ih ekonomskih i drugih mogu}nosti u odnosu na
date rokove, smatramo da se izgradwa postrojewa za zajedni~ko pre~i{}avawe mora
prihvatiti i kod nas, jer, kako je op{te poznato, predstavqa najracionalniji prilaz
re{avawu problema za{tite voda od zaga|ewa.
Nekoliko osnovnih demografskih podataka omogu}i}e da se proceni
prihvatqivost zahteva EZ za na{e uslove.
129
Prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine, najve}i broj naseqa u centralnoj

Srbiji (3 911) jesu aglomeracije mawe od 2 000 stanovnika, {to u odnosu na ukupan broj
~ini 92,9%.
U ovim naseqima prete`no ruralnog ili me{ovitog tipa ìvi 35,3% ukupne
populacije. Ovakvih podataka nema za Kosovo i Metohiju, ali se moè pretpostaviti da
je i ovde sli~na situacija. U Vojvodini je udeo stanovni{tva koje ìvi u naseqima ove
veli~ine znatno mawi 11,8% sa ukupno 238 540 stanovnika.
U odnosu na ukupan broj naseqa u Republici, aglomeracije sa preko 15 000
stanovnika u~estvuju sa samo 1,5%. Me|utim, u ovim naseqima (82) ìvi 4 219 708
stanovnika, {to predstavqa 42,9% celokupne populacije.
Daqa analiza strukture naseqa u centralnoj Srbiji i Vojvodini (podaci za
Kosovo i Metohiju nisu potpuni) pokazuje da je u grupi iznad 2 000 stanovnika najve}i
broj naseqa sa brojem stanovnika od 2 000 do 5 000 (330 ili 7,1% ukupnog broja) sa relativno malim udelom stanovni{tva od 12,7% (993 460 stanovnika). Osim toga mawe od
10% naseqa koja pripadaju grupi od (2 000-5 000) stanovnika imaju izgra|enu javnu kanalizaciju. U takve spadaju, uglavnom, op{tinski centri i naseqa sa industrijom.
Iz svih tih razloga, polazi se da u Srbiji obaveza izgradwe postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, do 2021. godine, ne bi trebalo, po pravilu, da obuhvati
naseqa mawa od 5 000 ES. Jer, u pitawu je veliki broj naseqa sa niskim stepenom
urbanizacije, ~esto sme{tenih u brdsko-planinskom podru~ju. Kod mawih naseqa (ispod
5 000 ES) izgradwa ure|aja za pre~i{}avawe uslovqena je nekim drugim kriterijumom
(op{tinska mesta, naseqa sa centralizovanim vodosnabdevawem i/ili izgra|enom
kanalizacijom, naseqa u zoni sanitarne za{tite izvori{ta, naseqa na rubu
nacionalnih parkova, itd.).
Prema tome, za razliku od EZ, polazna jedinica za obaveznu izgradwu postrojewa
za pre~i{}avawe otpadnih voda, do 2021. godine, ne bi bilo naseqe od 2 000 ES nego od
5 000 ES. Po ovom kriterijumu, smawen je broj potrebnih postrojewa u centralnoj
Srbiji i Vojvodini za 330, tj. 63,7%. Me|utim, neobuhva}ena populacija u pore|ewu sa
zahtevom EZ-a ~ini samo 17,9%, odnosno 993 460 stanovnika, sve ovo za vremenski
presek 2021. godinu.
Ova analiza ne moè se napraviti za Kosovo i Metohiju, jer nedostaju podaci o
naseqima veli~ine 2 000-5 000 stanovnika, ali se sa dovoqno sigurnosti moè smatrati da su ove aglomeracije jo{ mawe urbanizovane u odnosu na ostale delove Republike.
2.3. IZVORI ZAGA\IVAWA
Kori{}eni podaci
Za ovu analizu koncentrisanih izvora zaga|ivawa obuhva}ene su industrijske
otpadne vode i, kao {to je ve} navedeno otpadne vode naseqa iznad 5 000 stanovnika.
Zaga|ewe koje poti~e iz ruralnih naseqa, od uzgoja stoke, obrade zemqe i drugih qudskih
aktivnosti, kao i od spirawa sa {umskih i drugih prirodnih povr{ina, tretira se kao
dispergovano, rasuto.
Otpadne vode koje poti~u od stanovni{tva (doma}e otpadne vode) uglavnom su postojanog sastava i podleù odre|enim zakonima urbanizacije. Zato je ova vrsta
koncentrisanog zaga|ewa procewena na osnovu specifi~nih optere}ewa po stanovniku,
{to je i u svetu op{te prihva}en postupak.
Za razliku od doma}ih otpadnih voda, sastav efluenata razli~itih industrija
vrlo je raznovrstan, nepostojan za jedan te isti na~in proizvodwe i koleba se u {irokim granicama. Zato se kvantifikacija zaga|ewa industrijskih otpadnih voda mora
bazirati na eksperimentalnim rezultatima.
Pregledom dokumentacije o otpadnim vodama u centralnoj Srbiji do{lo se do
zakqu~ka da su za ovu svrhu najadekvatniji podaci iz Katastra otpadnih voda Srbije Prikaz stawa zaga|enosti i wihovog uticaja na vodotok (u daqem tekstu Katastar) koji
su uradili saradnici Instituta za hidrotehniku Gra|evinskog fakulteta u Beogradu i
Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda, Beograd. Ovi materijali sadrè najobimniji
130
fond anketnih i eksperimentalnih podataka prikupqenih u periodu koji neposredno

prethodi 1991. godini, referentnoj za izradu Vodoprivredne osnove.
Podloge o koncentrisanim izvorima zaga|ewa u Vojvodini poti~u iz Katastra
zaga|iva~a koji su napravili saradnici Instituta za hemiju Prirodno-matemati~kog
fakulteta u Novom Sadu i Javnog vodoprivrednog preduze}a Dunav.
Usled nepostojawa novijih detaqnih rezultata o karakteristikama otpadnih voda,
podaci za Kosovo i Metohiju preuzeti su iz obimnih studija koje su obradili saradnici
~ehoslova~ke firme Hydroprojekt iz Praga u okviru programa Svetske zdravstvene
organizacije. Pored ovih, kori{}eni su i podaci kojima raspolaè RMKH Trep~a.
Na àlost, podaci o industrijskim otpadnim vodama moraju se prihvatiti sa izvesnom
rezervom. Osnovni razlog leì u ~iwenici da ve}ina ovla{}enih laboratorija ne meri
protok otpadnih voda pri wihovom ispitivawu, nego ga procewuju na osnovu prose~ne
godi{we potro{we vode. Osim toga, pri svakom ispitivawu zahvata se samo jedan
trenutni uzorak.
Koncentrisani izvori zaga|ivawa

Radi boqe preglednosti, rezultati }e biti prikazani odvojeno za centralnu
Srbiju, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
Centralna Srbija
U tabeli 2.3.1 prikazana je ukupna emisija zaga|ewa po vrstama otpadnih voda u
sredi{woj Srbiji. Ukupna produkcija otpadnih voda iznosi 2 343 512 m3 d-1 (27,12 m3 s-1)
sa ukupnim organskim optere}ewem od 7 044 640 ES. Oko 70% proticaja poti~e iz industrije, ~ije otpadne vode u~estvuju sa 51,20% u organskom optere}ewu i 77,43% u ukupnoj masi suspendovanih materija.
Tabela 2.3.1: Ukupna emisija zaga|ewa po vrstama otpadnih voda u centralnoj Srbiji
Vrste otpadnih voda
1.
2.
3.
4.
5.
6.
(1)
Komunalne otpadne vode i
sanitarne iz industrije
Biorazgradqive industrijske
otpadne vode
Ukupno biorazgradqive
otpadne vode (1+2)
Neorganske industrijske
otpadne vode *
Ukupno industrijske
otpadne vode (2+4)
Ukupno zaga|ewe
(1+2+4)
N
%
N
%
N
%
N
%
N
%
N
%
Q
(m3/d)
(2)
711 517
30,36
742 266
31,67
1 453 743
62,03
889 729
37,97
1 631 955
69,64
2 343 512
100,00
SM
(kg/d)
(3)
189 985
22.57
193 314
22.97
383 299
45.54
458 381
54.46
651 695
77.43
841 680
100,00
uk.N
(kg/d)
(4)
34 365
41,55
4 837
5,85
39 202
47,4
43 505
52,6
48 342
58,45
82 707
100,00
uk.P
(kg/d)
(5)
10 312
43,32
1 425
5,99
11 737
49,31
12 065
50,69
13 490
56,68
23 802
100,00
ES
(6)
3 437 813
48,80
3 289 990
46,70
6 727 795
95,50
316 845
4,50
3 606 835
51,20
7 044 640
100,00
metalska industrija, rudnici, termoelektrane, proizvodwa i prerada obojenih metala, bazna neorganska industrija i druge vrste industrije
U svetlu zahteva EZ u kome se insistira na biolo{kom pre~i{}avawu razgradqivih materija u efluenatu (zajedni~ki tretman komunalnih i biorazgradqivih industrijskih otpadnih voda) interesantno je razmotriti udeo pojedinih vrsta koncentrisanih izvora zaga|ewa u ukupnom optere}ewu. Razumqivo je da organsko optere}ewe iz
naseqa i industrije u ukupnom zaga|ewu u~estvuje sa velikim procentom - 95,50%, ali je
indikativno da je udeo i ostalih parametara visok: 62,03% za proticaj, 45,54% za suspendovane materije, 47,40% za ukupni azot i 49,31% za ukupni fosfor.
Analiza zaga|iva~a koji ispu{taju neorganske otpadne vode pokazuje da 10 od ukupno 215 industrija ~ini veliki udeo u ukupnom optere}ewu. To su slede}e industrije
navedene po redosledu veli~ine proticaja: Nova @elezara Smederevo, TE Nikola
Tesla-A kod Obrenovca, HI Zorka [abac, TE Nikola Tesla-B, IHP Prahovo,
REIK Kolubara, TE Kostolac, RTB Bor, Sjeni~ki rudnici [tavaq, Industrija kablova Jagodina.
131
Zbog velikog proticaja, udeo op{tih parametara ovih 10 industrija u ukupnom

optere}ewu neorganskih industrijskih efluenata je slede}i:
-
suspendovane materije
ukupni azot
ukupni fosfor
BPK (kao ES)
360 320 kg/d

42 093 kg/d
11 724 kg/d
185 467 ES
ili
ili
ili
ili
78,6%
96,8%
97,2%
58,2%
Ukupni proticaj iz navedenih industrija iznosi 698 727 m3 na dan, {to ~ini
78,5% ukupnog hidrauli~kog optere}ewa neorganskih otpadnih voda.
Karakteristike otpadnih voda termoelektrana i èlezara jesu: veliki proticaj,
relativno visok sadràj suspendovanih materija i niske koncentracije svih ostalih
{tetnih i opasnih materija.
Industrije sa gore navedenog spiska, kao i neke druge koje ispu{taju neorganske
otpadne vode zahtevaju posebno razmatrawe i re{ewe problema emisije zaga|ewa ne
leì samo u pre~i{}avawu otpadnih voda nego moè zahtevati intervencije u proizvodnom procesu radi smawewa emisije na samom izvoru. [to se ti~e toplotnog
zaga|ewa, imperativ je recirkulacija vode za hla|ewe (osim za neke termoelektrane).
Za mawe industrije iz ove grupe treba primeniti adekvatan tretman ili predtretman, zavisno od recipijenta i mogu}eg stepena pre~i{}avawa.
U tabeli 2.3.2 prikazan je prostorni raspored 30 najve}ih industrijskih zaga|iva~a u centralnoj Srbiji koji ispu{taju biorazgradqive otpadne vode. Wihovo optere}ewe upore|eno je u tabeli sa ukupnim zaga|ewem (komunalne, industrijske organske i
neorganske otpadne vode) na slivu, odnosno nasequ. Ukupna emisija iz ovih industrija
~ini 36,6% ukupnog zaga|ewa u centralnoj Srbiji.
Tabela 2.3.2: Veliki industrijski izvori organskog zaga|ewa u centralnoj Srbiji

(prvih 30 po veli~ini)
Sliv
(1)
Ju`na
Morava
Ukupna
emisija
na slivu *
(2)
1 749 066
Zapadna
Morava
794 485
Velika
Morava
838 581
Dunav
2 188 190
Drina
549 464
Naseqe
(3)
Vrawe
Vladi~in Han
Vladi~in Han
Leskovac
Leskovac
Kur{umlija
@itora|a
Ni{
Ni{
Ukupno
Poèga
Lu~ani
â~ak
G. Milanovac
Novi Pazar
Kru{evac
Kru{evac
Ukupno
Varvarin
Varvarin
Jagodina
Jagodina
Kragujevac
Kragujevac
Poàrevac
Ukupno
Beograd
Beograd
Beograd
Ukupno
Prijepoqe
Loznica
Ukupno
Ukupna emisija iz
naseqa *
ES
% u odnosu na
sliv
(4)
(5)
7,36
128 767
44,20
773 135
145 976
8,35
64 002
24 196
282 471
3,66
1,38
16,15
1 418
38
66
141
56
82
155
547
726
088
171
490
272
254
81,10
4,87
8,32
17,77
7,11
10,36
19,54
540 001
61 222
67,97
7,30
148 543
17,71
242 138
28,87
104 834
556 737
2 079 939
12,50
66,39
95,05
2 079
34
371
405
95,05
6,32
67,52
73,84
939
721
000
721
Naziv
industrija
(6)
YUMCO
FOPA
Poqopr. kombinat
Hladwa~a
Tek ind C.Zvezda
[IK Kopaonik
Farma NIMES
NITEX
Koàra
Ukupno
Budimka
HI M Blagojevi}
Fabrika hartije
Podrum rakije
Tekst. industrija
RUBIN
MERIMA
Ukupno
@ivinska farma
Farma sviwa
Pivara
Klanica
Koàra
Fabrika hrane
[e}erana
Ukupno
PKB -P. Skela
GALENIKA
Fab. papira
Avala
Ukupno
Tekstilni kombinat
VISKOZA
Ukupno
Emisija iz
industrije
ES
% u odnosu na
sliv
(7)
(8)
3,88
67 800
41,63
728 184
1,76
30 784
1,30
22 667
0,93
16 383
2,89
50 567
1,16
20 333
2,23
39 033
1,10
19 250
995 001
56,89
3,12
24 783
7,65
60 783
3,93
31 233
3,30
26 250
3,42
27 133
4,19
33 283
3,93
31 233
234 698
29,54
1,91
16 033
4,72
39 600
7,21
60 483
4,63
38 867
2,53
21 217
1,86
15 617
5,42
45 467
237 284
28,30
663 067
30,30
31 933
1,46
30 059
1,37
725
17
329
346
059
517
052
569
33,13
3,19
59,89
63,08
132
(1)
Timok
(2)
296 954
Ukupno
6 416 740
(3)
Kwaèvac
Bor
Ukupno
(4)
64 884
76 267
141 151
5 142 096
(5)
21,85
25,68
47,53
80,14
(6)
Podrumi
Klanica
Ukupno
(7)
22 667
19 950
42 617
2 581 228
(8)
7,63
6,72
14,35
40,23
Napomena: *odnosi se na zaga|ewe iz svih koncentrisanih izvora (komunalnih i industrijskih - organskih i neorganskih)
Vojvodina
Ukupna koli~ina otpadnih voda u Vojvodini iznosi 766 041 m3/d (8,87 m3/s) od
~ega oko 60% poti~e iz industrije (tabela 2.3.3). âk 88,8% suspendovanih materija i
72,7% organskog zaga|ewa ovog je porekla.
Izuzev proticaja i ukupnog fosfora, doprinos ostalih parametara zaga|ewa iz
neorganske industrije mali je u odnosu na ukupnu emisiju. Prema tome, osnovni razlog
lo{eg stawa vode vodotoka jesu biolo{ki razgradivi efluenti iz industrije i naseqa i
doprema zaga|ewa sa uzvodnih prostora.
Veli~ina i zna~aj prehrambene industrije u strukturi vojvo|anske privrede
zasluùje da se posebno razmotri uticaj zaga|ewa iz ovih koncentrisanih izvora.
Emisija iz ove industrijske grane ~ini 84,04% ukupnog industrijskog zaga|ewa u Vojvodini. U ukupnom organskom zaga|ewu iz svih koncentrisanih izvora, komunalnih i
industrijskih, sama prehrambena industrija u~estvuje sa oko 60%. Re~ je, uglavnom, o
vrlo koncentrovanim efluentima i zato je udeo proticaja znatno mawi u odnosu na
ukupnu produkciju 34,2%. Ovo se posebno nagla{ava, jer izbor na~ina i vrste pre~i{}avawa, kao i odluka o potrebi predtretmana, u mnogome zavise od koncentracije
organskih i suspendovanih materija u otpadnoj vodi. Isto tako, ova ~iwenica va`na je
i kod odre|ivawa dozvoqenih koncentracija pri ispu{tawu u javnu kanalizaciju.
Tabela 2.3.3: Ukupna emisija zaga|ewa po vrstama otpadnih voda u Vojvodini
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Vrsta otpadnih
voda
(1)
Komunalne otpadne vode
i sanitarne iz industrije
otpadne vode
otpadne vode (1+2)
otpadne vode
Ukupno industrijske
otpadne vode (2+4)
Ukupno zaga|ewe
(1+2+4)
Q(m3/d)
%
(2)
304 726
39,78
255 373
33,34
560 099
73,12
205 942
26,88
461 315
60,22
766 041
100,00
SM(kg/d)
%
(3)
79 257
11,37
609 532
86,11
688 789
97,31
19 062
2,73
628 594
88,80
707 851
100,00
uk.N(kg/d)
%
(4)
14 298
49,88
12 081
42,14
26 379
92,02
2 288
7,98
14 369
50,12
28 667
100,00
uk.P(kg/d)
%
(5)
4 311
33,26
3 952
30,49
8 263
63,75
4 699
36,25
8 651
66,74
12 962
100,00
1
3
4
3
5
ES
%
(6)
436 396
28,45
524 753
67,05
961 149
94,38
295 440
5,85
820 193
72,67
256 583
100,00
Najve}e zaga|ewe, posmatrano ne samo u odnosu na ostale grane prehrambene industrije nego i u apsolutnom smislu, poti~e iz {e}erana. Slede odmah zatim, zbog velikog broja, farme. U zavisnosti od kapaciteta proizvodwe, i ostali pogoni prehrambene industrije, osim mlinske i pekarske, znatno doprinose velikoj emisiji zaga|ewa.
Iz tabele 2.3.4 u kojoj je prikazano 20 najve}ih industrijskih zaga|iva~a u Vojvodini vidi se da svi ovi, izuzev tri, pripadaju prehrambenoj industriji. Ovi izvori
zaga|ewa u~estvuju sa oko 51% ukupnog zaga|ewa na pripadaju}im vodotocima. Sve
{e}erane nalaze se u spisku 20 najve}ih zaga|iva~a.
133
Tabela 2.3.4: Veliki industrijski izvori organskog zaga|ewa u Vojvodini (prvih 20 po

veli~ini)
sliv
ukupna
emisija
na slivu *
(1)
(2)
Sava
659 549
Tisa
772 113
Kanal Bezdan Be~ej
794 319
Tami{
718 065
Begej
Stari Begej
Kanal Novi Be~ej Ban. Palanka
198 883
574 667
173 591
Dunav
724 415
Kanal BezdanBogojevo-Ba~ki Petrovci

Jegri~ki Kanal
Ukupno
142 317
262 016
5 019 935
naseqe
ukupna emisija iz naseqa *

ES
% u odnosu na
sliv
(3)
Sr. Mitrovica
Sr. Mitrovica
Sr. Mitrovica
Pe}inci
Ukupno
N. Kneèvac
Senta
Senta
Ukupno
Crvenka
Srbobran
Vrbas
Ukupno
Kova~ica
Pan~evo
Ukupno
Zrewanin
Nova Crwa
Vr{ac
Vr{ac
Ukupno
Kovin
Novi Sad
Ukupno
Ba~
@abaq
87,17
17,48
36,14
53,62
(6)
[e}erana
Fab.cel. i papira
MITROS
[e}erana
Ukupno
LEPENKA
[e}erana
FERMIN
Ukupno
[e}erana
Farma
[e}erana
Ukupno
[e}erana
Pivara
Ukupno
[e}erana
[e}erana
Vinogradi
Pivara
Ukupno
[e}erana
ALBUS
Ukupno
zaga|ewe
ES
% u odnosu na
sliv
(7)
(8)
302 112
45,81
107 143
16,24
40 252
6,10
51 333
7,78
500 840
75,93
200 000
25,90
176 148
22,81
51 333
6,65
427 481
55,36
157 103
19,78
25 573
3,22
26 922
3,39
209 598
26,39
196 933
27,43
74 892
1,43
271 825
37,86
39 243
19,73
563 550
98,07
55 033
31,70
34 700
19,99
89 733
51,69
112 087
15,47
36 588
5,05
148 675
20,52
135 067
94,91
[e}erana
128 816
90,51
198 233
3 871 813
75,66
77,13
[e}erana
184 167
2 563 928
70,29
51,07
(4)
503 216
(5)
76,30
53
557
208
277
833
049
333
034
8,16
84,46
26,98
35,88
485
172
42
319
534
204
457
662
193
566
151
367
317
733
467
517
600
467
067
716
100
314
62,86
21,69
5,38
40,22
67,29
28,49
63,71
92,20
97,40
98,51
87,17
151
126
261
388
314
600
783
383
industrija
Npomena: * odnosi se na zaga|ewe iz svih koncentrisanih izvora (komunalni i industrijski - organski i neorganski)
Kosovo i Metohija
Emisija zaga|ewa u Kosovu i Metohiji prikazana je u tabeli 2.3.5.
Dnevna produkcija otpadnih voda iznosi 385 278 m3 na dan (4,46 m3/s), pri ~emu
ve}i deo poti~e od komunalnih i biorazgradivih efluenata. U produkciji suspendovanih materija udeo neorganskih voda je najve}i 57,8%. Ukupnoj emisiji iz koncentrisanih izvora zaga|ewa podjednako doprinose komunalne i industrijske otpadne vode.
Tabela 2.3.5: Ukupna emisija zaga|ewa po vrstama otpadnih voda na Kosmetu
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Vrsta otpadnih
voda
(1)
Komunalne otpadne vode
i sanitarne iz industrije
otpadne vode
otpadne vode (1+2)
otpadne vode
Ukupno industrijske
otpadne vode (2+4)
Ukupno zaga|ewe
(1+2+4)
Q(m3/d)
%
(2)
156 430
40,60
103 806
26,94
260 236
67,54
125 042
32,46
228 848
59,40
385 278
100.00
SM(kg/d)
%
(3)
41 415
23,32
33 459
18,84
74 874
42,16
102 692
57,84
136 151
76,68
177 566
100.00
uk.N(kg/d)
%
(4)
7 498
85,49
1 273
14,51
8 771
100
0
1 273
14,51
8 771
100.00
uk.P(kg/d)
%
(5)
2 251
97,32
62
2,68
2 313
100
0
62
2,68
2 313
100.00
ES
%
(6)
749 750
50,04
748 415
49,96
1 498 165
100
0
748 415
49,96
1 498 165
100.00
Pregled koncentrisanih izvora zaga|ewa obuhva}enih programom za{tite

Kao {to je definisano u poglavqu 2.2 prvi prioritet pri izradi programa
za{tite imaju urbane aglomeracije u kojima nastaje zaga|ewe od stanovnika i industrije
ve}e od 15 000 ES. U skladu s tim, daje se, prema ovom kriterijumu, spisak naseqa po
134
okruzima (tabela 2.3.6). Emisija organskog zaga|ewa iz ovih gradova i pripadaju}e industrije iznosi:
- Centralna Srbija
54 naseqa sa 6 206 750 ES, {to iznosi 92,3% ukupnog organskog
zaga|ewa sa ove teritorije,
- Vojvodina
zaga|ewa sa ove teritorije i
- Kosmet
zaga|ewa sa ove teritorije
Kao drugi po prioritetu, po propisima EZ, (tabela 2.3.6) prikazana su naseqa ~ija
se veli~ina organskog optere}ewa nalazi izme|u 5 000 i 15 000 ES. U poglavqu 2.2
obja{wena je izmena osnovne jedinice koncentrisanog zaga|ewa koja za na{e uslove,
umesto 2 000 ES, treba da iznosi 5 000 ES.
Emisija iz naseqa sa optere}ewem izme|u 5 000 i 15 000 ES iznosi:
- Centralna Srbija
60 naseqa sa 521 045 ES (7,7% ukupnog organskog optere}ewa),
- Vojvodina
55 naseqa sa 471 256 ES (9,5% ukupnog organskog zaga|ewa) i
- Kosmet
14 naseqa sa 103 332 ES (6,9% ukupnog organskog zaga|ewa).
Prema tome, ukupni izvori koncentrisanog zaga|ewa koji, prema ovom predlogu
Programa, treba da podleù tretmanu jesu slede}i:
- Centralna Srbija
114 naseqa sa 6 727 795 ES
- Vojvodina
95 naseqa sa 4 961 149 ES
- Kosmet
28 naseqa sa 1 498 165 ES
[to ~ini ukupno za Republiku Srbiju 237 naseqa sa 13 187 109 ES.
Navedeni broj koncentrisanih izvora zaga|ewa ne zna~i ujedno i broj potrebnih postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. U nekim naseqima, zbog veli~ine zaga|ewa,
uslova kanalisawa ili drugih razloga ne}e biti dovoqno jedno postrojewe. S druge
strane, neka naseqa mogu biti upu}ena na regionalna postrojewa.
Tabela 2.3.6. Emisija zaga|ewa iz koncentrisanih izvora u Republici Srbiji

Okrug
(1)
g. Beograd
Borski
Brani~evski
Zaje~arski
Zlatiborski
Jablani~ki
Kolubarski
Ma~vanski
Moravi~ki
Ni{avski
Pirotski
Podunavski
Pomoravski
P~iwski
Rasinski
Ra{ki
Topli~ki
[umadijski
Ukupno centralna Srbija
Severnoba~ki
Zapadnoba~ki
Ju`noba~ki
Severnobanatski
Sredwebanatski
Ju`nobanatski
Sremski
Ukupno Vojvodina
Pe}ki
Kosovski
Kosovskopomoravski
Kosovsko-mitrova~ki
Prizrenski
Ukupno Kosmet
Ukupno Republika Srbija
Naseqa ve}a od 15000 ES

Naseqa od 5000 do 15000 ES
Broj
Otpadne vode
Broj
Otpadne vode
naseqa Komunalne Indust.
Ukupno
Naseqa Komunalne Indust.
Ukupno
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
5
1 355 679 780 257 2 135 936
8
59 284
10 000
69 284
2
61 778
33 572
95 350
3
26 519
1 825
28 344
3
54 537 125 576
180 113
4
23 229
10 849
34 078
3
69 445 113 351
182 796
1
9 210
3 655
12 865
5
124 744
60 080
184 824
5
41 527
6 783
48 310
4
95 508 115 737
211 245
2
6 117
9 418
15 535
2
64 469
27 840
92 309
3
11 688
14 900
26 588
2
78 734 369 463
448 197
10
59 662
17 568
77 230
4
117 555 146 925
264 480
2
205 103
85 517
290 620
2
9 811
17 951
27 762
2
52 636
26 799
79 435
2
12 470
1 050
13 520
3
111 793
21 050
132 843
5
28 280
450
28 730
3
93 077 120 342
213 419
1
9 911
346
10 257
4
98 385 837 118
935 503
3
25 418
5 954
31 372
3
87 472 144 917
232 389
3
17 485
352
17 837
2
112 887
46 411
159 298
3
27 647
7 083
34 730
3
47 131
81 500
128 631
1
5 865
3 852
9 717
2
180 895
58 467
239 362
4
22 902
11 984
34 886
54
3 011 828 3 194 922 6 206 750
60
397 025
124 020
521 045
2
121 000
64 400
185 400
7
41 884
24 034
65 918
7
119 117 266 683
385 800
5
32 283
8 683
40 966
13
346 934 827 585
1174 519
15
109 765
9 667
119 432
4
82 650 504 484
587 134
5
45 516
7 443
52 959
3
102 383 679 894
782 277
6
32 634
17 900
50 534
4
135 134 532 497
667 631
13
90 048
18 249
108 297
7
144 448 562 684
707 132
4
27 317
5 833
33 150
40
1 051 666 3 438 227 4 489 893
55
379 447
91 809
471 256
2
133 233 159 433
292 666
5
34 217
6 666
40 883
6
266 668 419 883
686 551
3
21 116
1 217
22 333
1
49 183
11 983
61 166
2
13 883
3 183
17 066
2
92 817
14 950
107 767
1
4 750
600
5 350
3
116 183 130 500
246 683
3
17 700
17 700
14
658 084 736 749 1 394 833
14
91 666
11 666
103 332
108
4 721 578 7 369 898 12 091 476
129
868 138
227 495
1 095 633
135
Kao {to je ve} ranije navedeno, sva naseqa koja ispu{taju otpadne vode sa
optere}ewem ve}im od 2 000 ES smatraju se koncentrisanim izvorima zaga|ewa i,
prema zahtevima EZ, moraju izgraditi postrojewa za pre~i{}avawe. Po tom kriterijumu,
ukupno zaga|ewe u na{oj zemqi jeste slede}e: centralna Srbija 7 245 661 ES, Vojvodina
5 379 145 ES i Kosmet (nema podataka o naseqima mawim od 5 000 stanovnika).
Ako se ovi podaci uporede sa predlogom kriterijuma za uslove u Republici
Srbiji (polazna jedinica nije naseqe od 2 000 nego od 5 000 ES), Programom za{tite
bilo bi obuhva}eno u centralnoj Srbiji 92,82% a u Vojvodini 92,23% komunalnih i industrijskih otpadnih voda. Ovo predstavqa veliki procenat ukupne organske emisije iz
koncentrisanih izvora zaga|ewa. Uvo|ewem predtretmana u industriju koja svoje otpadne vode ispu{ta u gradsku kanalizaciju i gradsko postrojewe smawila bi se i ukupna
emisija toksi~nih materija.
Prema tome, izbor osnovne jedinice od 5 000 ES predstavqa dobru polaznu osnovu za celovito razmatrawe koncentrisanih izvora zaga|ewa, jer je time obuhva}en i
veliki deo industrijskih otpadnih voda i time smawen broj neposrednih ispusta u
vodoprijemnike; Naravno, predvi|a se u tre}oj etapi izgradwa ure|aja za pre~i{}avawe
otpadnih voda i za naseqa mawa od 5 000 stanovnika, ali se to o~ekuje posle 2021.
godine.
Deponije
Prema sitematizovanim radnim materijalima Republi~ke inspekcije (Ministarstvo za za{titu ìvotne sredine), procewuje se da je oko 60% stanovnika u naseqima
obuhva}eno organizovanim prikupqawem ~vrstog otpada (komunalna preduze}a).
Godi{we se prikupi oko 1 200 000 tona u centralnoj Srbiji, u Vojvodini oko 440 000
tona i na Kosmetu oko 370 000 tona. Odlagawe se vr{i na ukupno 344 neure|ene deponije, koje su prakti~no smetli{ta. Podaci o broju korisnika ovih komunalnih usluga
i koli~inama otpada prikazani su tabelarno (tabela 2.3.7). Procena potencijalne
koli~ine otpada od ukupnog staovni{tva data je u drugom delu iste tabele. Za ovu procenu usvojene su vrednosti od 0,33 t/stan. god, odnosno 2,2 m3/stan. god. kao standardi za
koli~inu ~vrstog otpada. Na osnovu ovih podataka i broja stanovnika (popis 1991. god.)
dobijena je ukupna godi{wa produkcija otpada.
Tabela 2.3.7: Koli~ina otpadaka od stanovni{tva

Naziv
okruga
(1)
g. Beograd
Borski
Brani~evski
Zaje~arski
Zlatiborski
Jablani~ki
Kolubarski
Ma~vanski
Moravi~ki
Ni{avski
Pirotski
Podunavski
Pomoravski
P~iwski
Rasinski
Ra{ki
Topli~ki
[umadijski
Severnoba~ki
Zapadnoba~ki
Ju`noba~ki
Severnobanatski
Sredwebanatski
Ju`nobanatski
Sremski
Pe}ki
Kosovski
Kosovskopomoravski
Kosovsko-mitrova~ki
Broj
naseqa
(2)
165
90
189
173
438
332
218
228
204
258
214
58
191
335
319
359
266
174
44
37
75
50
55
94
109
200
162
111
227
Korisnika
(broj)
(3)
1 530 000
80 100
86 000
71 200
170 400
129 080
107 228
138 000
120 500
304 700
65 000
95 000
98 000
123 500
106 900
143 000
49 500
201 700
176 000
143 888
243 500
100 529
200 342
313 937
153 444
277 000
448 000
131 500
63 000
Koli~ina otpadaka
(t/god.)
(m3/god.)
(4)
(5)
504 900
3 366 000
26 433
176 220
28 380
189 200
23 496
156 640
56 232
374 880
42 596
283 976
35 385
235 902
45 540
303 600
39 765
265 100
100 551
670 340
21 450
143 000
31 350
209 000
32 340
215 600
40 755
271 700
35 277
235 180
47 190
314 600
16 335
108 900
66 561
443 740
58 080
387 200
47 483
316 554
80 355
535 700
33 175
221 164
66 113
440 752
103 599
690 661
50 637
337 577
91 410
609 400
147 840
985 600
43 395
289 300
20 790
138 600
Stanovnika
(broj)
(6)
1 602 226
178 718
253 492
158 131
335 826
255 011
200 560
339 644
230 748
382 461
116 926
226 589
264 108
243 529
296 690
300 274
111 813
312 160
205 401
215 916
553 027
179 783
221 353
328 428
309 981
426 654
663 488
220 702
288 830
Koli~ina otpadaka
(t/god.)
(m3/god.)
(7)
(8)
528 735
3 524 897
58 977
393 180
83 652
557 682
52 183
347 888
110 823
738 817
84 154
561 024
66 185
441 232
112 083
747 217
76 147
507 646
126 212
841 414
38 586
257 237
74 774
498 496
87 156
581 038
80 365
535 764
97 908
652 718
99 090
660 603
36 898
245 989
103 013
686 752
67 782
451 882
71 252
475 015
182 499
1 216 659
59 328
395 523
73 046
486 977
108 381
722 542
102 294
681 958
140 796
938 639
218 951
1 459 674
72 832
485 544
95 314
635 426
136
(1)
Prizrenski
Centralna Srbija
Vojvodina
Kosmet
Republika Srbija
(2)
80
4 211
464
780
5 455
3
1
1
6
(3)
203 000
619 808
331 640
122 500
073 948
(4)
66 990
1 194 537
439 441
370 425
2 004 403
7
2
2
13
(5)
446 600
963 578
929 608
469 500
362 686
5
2
2
9
(6)
411 797
808 906
013 889
011 471
834 266
(7)
135 893
1 916 939
664 583
663 785
3 245 308
12
4
4
21
(8)
905 953
779 593
430 556
425 236
635 385
Koli~ine otpadnih voda sa deponija u najve}oj meri zavise od atmosferskih

padavina, povr{ine deponije, karakteristika deponija i tla ispod iste, doticawa
povr{inskih voda na prostore deponije i od prodirawa podzemnih voda u telo deponije.
Sastav procedne vode u najve}oj meri zavisi od na~ina kretawa vode kroz telo deponije,
karakteristika deponovanog materijala i drugih procesa koji se odvijaju u deponiji.
Na osnovu hidrolo{kih podataka koji su obra|eni za podru~je Srbije, uzimaju}i u
obzir da je ve}ina deponija prakti~no smetli{ta i otvorene povr{ine, obra~unata je
koli~ina procedne vode (filtrat). U tabeli 2.3.8 prikazane su koli~ine i kvalitet
procednih voda po slivovima u Srbiji. Ove vrednosti treba prihvatiti kao orijentacione i nalaze se u opsegu (10-15) % od koli~ine padavina na povr{inu deponije.
Tabela 2.3.8: Koli~ina i kvalitet procednih voda sa deponija u Srbiji

Sliv
(1)
Dunav
Sava
V. Morava
Z. Morava
J. Morava
Beli Drim
Lepenac
Koli~ina
procednih
voda
(m3/god)
(2)
536 745
98 020
41 079
134 260
41 582
21 742
16 818
Ukupan
broj deponija
(3)
181
43
28
37
44
8
3
Ukupna
povr{ina
deponija
(ha)
(4)
667
123
62
139
53
18
13
BPK5
HPK
SM
(t/god)
(5)
14 943
2 830
1 150
3 677
1 164
601
471
(t/god)
(6)
26 151
4 953
2 013
6 435
2 038
1 052
824
(t/god)
(7)
80
15
6
20
6
3
2
Amonija~ni
azot
(t/god)
(8)
245
46
19
60
19
10
8
Ukupni
P
(t/god)
(9)
26,7
5,1
2,1
6,6
2,1
1,1
0,8
Za ocenu optere}ewa procednih voda sa deponija kori{}eni su podaci radnih

materijala Republi~ke inspekcije, hidrolo{ke podloge VOS-a i kriterijumi stru~ne
Komisije za izbor lokacije deponija u Srbiji.
Prezentirani materijal treba da posluì kao globalna informacija o koli~ini
otpada i procednih voda sa deponija, kako bi se mogao sagledati mogu}i uticaj ovih voda
na podzemne vode i/ili vodoprijemnike (povr{inske vode).
2.4. STAWE KVALITETA POVR[INSKIH VODA
Op{ta ocena kvaliteta voda

Kvalitet povr{inskih voda u Republici Srbiji utvr|uje hidrometeorolo{ka
slu`ba, koja shodno usvojenoj metodologiji, obavqa ispitivawa na 160 stanica.
Pra}ewe i ocena kvaliteta zasniva se na slu~ajnim trenutnim uzorcima. U wima
se odre|uje 30 parametara iz grupe op{tih pokazateqa kvaliteta vode i 28 specifi~nih
iz grupe {tetnih i opasnih materija. [to se ti~e biolo{kog stawa, odre|uju se najverovatniji broj koliformnih klica, kao i indeks saprobnosti.
Obim, vrsta i u~estalost ispitivawa propisani su Programom ispitivawa
kvaliteta voda. Prema usvojenoj metodologiji, osnovni fizi~ko-hemijski pokazateqi
ispituju se, uglavnom, 12 puta godi{we (jednom mese~no), osim na nekim profilima u
Vojvodini koji su regionalnog zna~aja. Dopunski fizi~ko-hemijski pokazateqi odre|uju
se najmawe 4 puta godi{we. Metali i ostale {tetne i opasne materije odre|uju se 3 do
12 puta godi{we, zavisno od privrednog zna~aja dela vodotoka. Ukupna radioaktivnost
meri se 2 do 7 puta tokom godine na svim va`nijim profilima. Na 30 stanica treba da
se svakih 7 dana odre|uju osnovni fizi~ko-hemijski pokazateqi, fenoli i te{ki
metali.
Za prikaz postoje}eg stawa kvaliteta voda na svim vodotocima kori{}en je fond
podataka Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda (RHMZ) Srbije za period 1989-1993.
Odabrani su slede}i pokazateqi:
137
ocena klase kvaliteta vodotoka hidrometeorolo{ke slu`be prema najverovatnijem

broju koliformnih klica, stepenu saprobnosti i fizi~ko-hemijskim pokazateqima
i
koncentracije BPK5, amonija~nog i nitritnog azota, fenola i te{kih metala (Zn, Cd,
Pb, Cu, Hg, As, Ni, Cr i Fe).
norme.
Ostali merni pokazateqi kvaliteta vode, uglavnom, zadovoqavaju zahtevane
U tabeli 2.4.1 prikazane su ocene kvaliteta vodotoka prema stepenu saprobnosti, koncentracijama {tetnih i opasnih materija, najverovatnijem broju koliformnih klica (NBK), kao i procentu prekora~ewa i maksimalno dozvoqenih koncentracija
(MDK), nekih op{tih i specifi~nih pokazateqa kvaliteta vode. Kao {to se vidi, ne
postoji saglasnost u oceni klase prema navedenim pokazateqima kvaliteta vode, iako bi
se takva saglasnost prirodno o~ekivala. Najboqa ilustracija navedene tvrdwe jesu podaci u tabeli 2.4.2, gde su date distribucije klase vodotoka prema navedenim kriterijumima i rezultatima datim u tabeli 2.4.1.
Da bi se izbegle ove nelogi~nosti, usvojeno je slede}e: dve iste vrednosti, pod
uslovom da se tre}a ne razlikuje znatnije, daju zakqu~nu merodavnu ocenu boniteta vode.
Na osnovu toga u tabeli 2.4.1, u rubrici zadovoqava zahtev dati su izri~iti odgovori:
da-ne.
Analiza raspoloìvog fonda podataka ve} na prvi pogled ukazuje na veliku
disproporciju izme|u zakonom zahtevanog i stvarnog stawa kvaliteta voda u Republici
Srbiji. Merewa na pomenutih 160 stanica u toku petogodi{weg perioda pokazuju da je
kvalitet vode bio na nivou propisane klase samo na slede}ih 15 profila (9,4% ukupnog
broja): Drina na profilima Bajina Ba{ta i Kozluk (II klasa); Pe{tan profil Vreoci
(IV klasa); Top~iderska reka (IV klasa); Lugomir profil Jagodina (IV klasa); Pri{tevka
profil Pri{tina (IV klasa); \etiwa profil Gorobiqe (IV klasa); Sitnica na
profilima Vragolije i Nedakovac (IV klasa); Veternica profil Leskovac (IV klasa);
Jerma profil Strazimirovci (II klasa); Pek profil Kusi}i (III klasa); Pe}ka Bistrica
profil nizvodno od Pe}i (III klasa); Prizrenska Bistrica profil Vla{wa (IV klasa) i
Dragovi{tica profil Ribarce (II klasa). Treba ista}i da se vode koje pripadaju IV
klasi mogu upotrebqavati ili iskori{}avati samo posle posebne obrade.
Kao {to se vidi, kvalitet vode odgovara drugoj klasi samo na ~etiri stanice, a
na ostalim profilima pripada tre}oj ili ~etvrtoj klasi, ~ije vode imaju znatno niù
upotrebnu vrednost. Na samo 2,5% mernih profila kvalitet vode omogu}uje weno
vi{enamensko kori{}ewe. Na svim ostalim stanicama vodotoci su povremeno ili
stalno izvan klase propisane Uredbom o kategorizaciji vodotoka. Najteà situacija gde
se javqaju zone ~iji se kvalitet kategori{e kao van klase utvr|en je na: Bosutu,
Starom i Plovnom Begeju, kanalu Vrbas-Be~ej, Velikom Lugu, Toplici, Crnom Timoku i
Borskoj reci. Osim toga, na velikom broju profila (47,5%) pokazateqi kvaliteta
prelaze vrednosti normirane za ~etvrtu klasu.
Tabela 2.4.1: Stawe kvaliteta povr{inskih voda (1989.-1993. god.).

R.
Reka
br.
(1)
(2)
1 DUNAV
Profil
(3)
Bezdan
2
3
4
5
6
7
Apatin
Bogojevo
Novi Sad
Slankamen
Novi Banovci
Zemun *
Pan~evo
Opaèni kvalitet
Broj uzoraka sa vrednostima ve}im od
voda
Prop. Zado
MDK (%)
NBK
St. [tet. klasa voq. BPK5 NH4-N NO2-N Fen- Te{ki metali
ol
i min. uqe
sapr. opas.
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
(12)
(13)
VK
II
III/IV
II
42,2
0
10,7
46
Fe-8,7; Pb-4,3;
ne
Cu-4,3; Hg-4,3;
Ni-8,7;
VK
II
III/IV
II
34,7
0
3,9
33
ne
VK
II
III/II
II
32,0
0
0
43
ne
II/III
II
III
II
46,4
4,3
8,5
28 Fe-13,8; Pb-10,3;
ne
IV
II
III
II
35,7
0
12,5
13
ne
IV
II
III/IV
II
39.2
17.4
28.3
39 Fe-25.0; Pb-25.0;
ne
IV/VK III/II
III
II
41.6
8.7
3.2
23
Cu-2.4; Hg-2.4;
ne
Ni-5.9; Cr-9.3;
m.ulje-20.5;
IV/VK
II
III/II
II
39.6
0
30.2
37
Fe-25.0;
ne
138

(2)
(1)
9
(3)
Smederevo
(4)
VK
(5)
II/III
(6)
III/II
(7)
II
(8)
ne
(9)
27.9
(10)
7.3
(11)
0
(12)
29
VK
III
VK/IV
VK/IV
IV/III
II/III
II
II/III
II
II/III
II
II/III
III
II/III
II/III
II/III
II/III
II/III
II
II
II
II
II
II
ne
ne
ne
ne
ne
ne
0
16.4
20.7
9.7
20.7
8.3
4.3
5.4
0
6.7
3.4
6.0
23.4
0
6.5
0
0
6.0
30
0
0
0
0
32.0
(13)
Cu-3.9;Ni-3.9;
m.ulje-27.8;
Fe-22.9;
10
11
12
13
14
15
Ba~. Palanka
V. Gradi{te
Dobra
Tekija
Brza Palanka
Radujevac
16 TISA
Martono{
VK
II/III
III
II
ne
34.9
22.7
39.2
17
Padej
VK
II/III
III/IV
II
ne
30.9
20.0
52.7
18
19
20
Novi Be~ej
@abaq
Titel
IV
IV/VK
VK/IV
III/II
II/III
III/II
III/IV
III/IV
III
II
II
II
ne
ne
ne
25.9
25.9
43.1
23.3
22.2
36.4
50.0
55.6
51.5
21 BAJSKI KANAL
22 PLAZOVI]
23 SAVA
24
25
Ba~ki Breg
Ba~ki Breg
Jamena
Bosut
S. Mitrovica
II/III
III
II
II
III/IV
II
II/III
II/III
II/III
II
III
IV
III
III
III/II
II
II
II
II
II
ne
ne
ne
ne
ne
45.5
38.6
22.6
18.6
19.6
0
13.3
9.7
2.0
0
3.6
0
45.2
31.4
25.5
26
[abac *
VK/IV
III/II
III
II
ne
12.5
5.8
27
Ostru`nica *
VK/IV
II/III
III
II
ne
31.4
5.2
1.0
28 BOSUT
Batrovci
VK
II
VK
III
ne
93.2
9.3
20.9
29 STUDVA
30 ZLATICA
Morovi}
Crna Bara
II
III
II
III/II
IV/VK
VK
III
III
ne
ne
95.3
81.1
7.1
52.8
11.9
66.0
31
Sajan
III/IV
II/III
IV
III
ne
57.9
36.8
57.9
32 STARI BEGEJ
33 plovni BEGEJ
34
Hetin
Srpski Itebej
Stani}evo
VK
VK
VK
III
III
III/II
VK
VK
VK
III
III
II
ne
ne
ne
100
91.8
96.7
100
100
96.7
11.8
18.3
80.0
35 TAMI[
36
37
38 BRZAVA
Ja{a Tomi}
Boto{
Pan~evo
Markovi}evo
VK/IV
IV
VK/IV
VK
III
III/II
III/II
III
VK/IV
IV/VK
III/IV
III/IV
II
II
II
IIa
ne
ne
ne
ne
88.1
67.3
52.1
66.7
91.3
95.9
72.9
56.3
79.7
91.8
83.3
95.8
Vatin
Dobri~evo
Kusi}
Srbobran
Sombor
III/IV
VK/IV
VK/IV
III/IV
IV
II/III
III/II
II
III
II/III
VK
III/IV
II
VK
III/IV
II
II
II
IIb
IIa
ne
ne
ne
ne
ne
27.9
33.3
7.3
73.2
40.0
9.1
24.4
0
87.8
0
25.0
71.1
0
82.9
7.0
Cu-4.7; Ni-7.0;
Cr-4.7
44
Fe-46.7; Ni-8.9;
Cr-6.7;
31
Fe-12.5;Pb-8.3;
Ni-8.3;
40.0
Fe-21.1;
33
Fe-30.8;
40
Fe-64.5;Hg-12.9;
Ni-6.5;
55
Fe-19.0;
60.0
Fe-33.3;
48
Fe-71.4;
22 Fe-66.7; Cr-25.0;
21
Fe-38.5;Ni15.4;Cr-15.7;
25 Cd-1.1;Pb-1.1;Cu2.7; Hg-21.6;Ni2.7;Cr-2.3; m.ulje7.1
27.0 Cd-1.1;Pb-1.6;Cu2.2; Hg-3.8;Ni6.6;Cr-8.2;
19
Pb-9.1;Fe-27.3;
Zn-9.1;Cr-9.1;
36
Fe-23.1;Zn-23.1
70
Fe-76.5;Pb5.9;Hg-17.6;
11
Fe-80;Cu-20;Hg20;Cr-40
80
Fe-84.2;
39
Fe-85;Zn-10.0;
58 Fe-52.2;Pb-13;Cr8.7;
52
Fe-100;Cr-6.3;
39
35
Fe-47.4;Cr-10.5;
33 Fe-60;Zn-13.3;Pb13.3;
36
Fe-66.7;
29
Fe-54.4;
26
Fe-100;
49
Fe-80;
16
Mali Stapar
Vrbas I
Vrbas II
Srpski Mileti}
Savino Selo
Ba~. Gradi{te
Novi Sad
II
II/III
II
II/III
VK/IV III/IV
II/III II/III
III/IV
III/IV
VK
III/IV
IIb
IIb
IIb
IIa
ne
ne
ne
ne
25.6
40.0
98.0
40.0
5.1
0
100
8.9
2.6
2.2
8.0
33.3
13
17
94.0
20.0
III/II
III/IV
III/IV
II
II
II
III/IV
VK
III/IV
IIb
IIb
IIa
ne
ne
ne
30.2
85.5
46.5
2.3
40.7
2.2
31.8
44.0
16.9
23
48
31
Ba~
II/I
II
III/IV
IIa
ne
38.5
14.3
14
Ba~. Petrovac
@abaq
N. Milo{evo
II/I
II
IV
II
II/III
II/III
III/IV
IV
IV/III
IIa
IIb
IIa
ne
ne
ne
37.5
68.8
71.7
0
0
34.8
8.8
6.3
89.1
29
2.1
59
Cr-28.6;
Fe-28.6;
IV/III
III
III/IV
IIa
ne
23.9
17.4
71.7
22
Fe-60.0;
39
40
41
42
43
MORAVICA
KARA[
NERA
KRIVAJA
kanal DTD,
VRBAS-BEZDAN
44
45
46
47 kanal DTD,
BEÊJ-BOGOJ.
48
49
50 kanal DTD, NOVI
SAD KARAVUKOVO
51 kanal DTD, BA^.
PETROVACKARAVUKOVO
52
53 JEGRI^KA
54 KIKINDSKI
kanal
55 kanal DTD, N.
BEÊJ - BAN.
PALANKA
Melenci
Fe-100;
Fe-44.4;Cr-22.2;
139
(1)
(2)
56
57
58
59 DRINA
60
61
62
63 LIM
(3)
Klek
Vlajkovac
Kajtasovo
Bajina Ba{ta
Kozluk
Jelav *
Badovinci
Prijepoqe *
(4)
VK
VK
III
II
III/II
III/IV
II/III
II
(5)
III/II
II/III
II
II
II
II/III
III/II
III/II
(6)
IV/VK
IV/III
III/IV
II
II
III/II
II/III
III/II
(7)
IIa
IIa
IIa
II
II
II
II
II
(8)
ne
ne
ne
da
da
ne
ne
ne
(9)
87.8
76.7
45.9
0
1.7
8.4
3.4
1.5
(10)
100
81.3
62.2
3.6
8.3
7.6
11.7
7.7
(11)
84.6
90.6
83.8
0
0
0
3.3
0.5
(12)
62
28
24
5.4
1.7
32
32
25
64
65 UVAC
66 KOLUBARA
67
Priboj
Priboj
Slovac
Beli Brod *
IV/III
III/II
III
VK
II
II
II/III
III/II
II/III
II/III
III/II
III/IV
II
II
II
IIa
ne
ne
ne
ne
0
0
22.4
40.5
8.0
14.6
3.9
5.5
0
0
2.0
0
8.0
13
7.8
23
68
Draèvac
III/IV
III
III/II
IIa
ne
8.5
6.1
16
69 QIG
70 PE[TAN
71 TOPÎDERSKA
REKA
72 VELIKA
MORAVA
Bogova|a
Vreoci
Rakovica
III/IV
IV/III
VK
III/II
III/II
III/IV
II/III
III
IV/III
IIa
IV
IV
ne
da
da
16.3
10.4
13.3
1.9
9.3
14.3
0
0
14.3
9.3
3.7
50.0
Varvarin *
VK
III/II
III
IIa
ne
64.0
7.7
1.1
34
73
74
]uprija
Bagrdan *
IV
VK
III/II
III
III/II
III
IIa
II
ne
ne
22.8
31.6
11.9
5.0
0
0.5
3.4
33
75
Qubi~.Most *
IV/III
III
III/II
II
ne
25.4
8.7
0.4
26.0
Para}in
Jagodina
Jagodina
Rogot
Svilajnac
Ora{je
Mladenovac
VK/IV III/II III/IV

IV
III/IV III/IV
VK
IV
VK
IV
III/IV VK/IV
VK
III
III
VK/IV III/II III/IV
VK
IV
VK
IIa
IV
IIa
IV
III
IIa
IV
ne
da
ne
ne
da
ne
ne
63.2
32.1
97.4
83.7
35.7
71.4
96.1
5.3
8.6
10.0
5.2
6.8
15.8
18.2
3.5
3.4
15.4
6.9
1.7
1.8
18.2
3.5
8.6
15
5.2
5.1
5.3
40.0 Cu-4.0;Hg-8.0;As6.0; Ni-4.0;Cr-6.0;
25
Cd-1.9;Pb2.6;Cu-1.9; Hg5.2;Ni-3.9;Cr-3.9;
m.uqe-18.8;
12 Pb-2.6;Cu-7.1;Hg12.3; Ni-4.5;Cr3.9;m.uqe-30;
36 Pb-3.6;Hg-2.3;Ni6.5; Cr-6.0;m.uqe8.1;
29.0 Cu-4.2;Hg-5.1;Ni1.7; Cr-6.7;
51 Cd-3.4;Zn-2.6;Hg3.4; Ni-9.5;Cr-6.9;
33 Zn-2.1;Cd-2.1;Pb4.1; Cu-3.4;Hg11.0;Ni-8.3; Cr8.3;
20
Hg-3.5;Cr12.3;m.uqe-9.1
5.1 Fe-15.4;Cr-15.4;
8.5
Hg-16.7;Fe16.7;Cr-16.7;
3.4
19 Cd-2.8;Pb-3.5;Hg14.0; Ni-2.8;Cr4.9;
3.4
1.7
76
77
78
79
80
81
82
CRNICA
LUGOMIR
BELICA
LEPENICA
RESAVA
JASENICA
VELIKI LUG
83 ZAPADNA
MORAVA
Gugaq. Most *
II/III
II/III
IIb
ne
12.7
10.3
84
Kratov. Stena * III/IV
II/III
III/II
IIb
ne
20.6
7.1
1.3
85
â~ak *
III/II
III/II
III/II
IIb
ne
1.1
13.1
1.0
86
Kraqevo *
VK
III
II
IIa
ne
13.9
12.9
1.4
87
Trstenik *
VK
III
III/II
II
ne
31.4
21.1
88
Jasika *
VK
III/II
II/III
IIa
ne
53.9
15.8
1.1
89
Maskare
VK/IV
III/II
III/II
IIa
ne
16.0
11.9
1.7
90 \ETIWA
91 SKRAPE@
Gorobiqe
Uì~ka Poèga
II/III
III/II
III/II
II/III
III/II
III/IV
IV
IIa
da
ne
27.6
20.7
13.6
5.1
0
1.7
92 MORAVICA
93 BJELICA
Virovo
Lu~ani *
III/II
III/IV
II/III
III/II
II/III
III
IIa
IIa
ne
ne
5.2
50.0
11.9
10.5
5.1
2.6
94 ÊMERNICA
Preqina
95 DESPOTOVICA Br|ani
III/II
III/II
III
III
III
VK
IIb
IV
ne
ne
32.8
43.1
10.3
19.0
0
3.4
III
(13)
Fe-72.0;
Fe-32.4;
Cr-23.1;
m.uqe-4.4;
Hg-32.7;Ni2.8;Cr-2.3;
Cd-1.2;Hg-12.5;
Cu-1.6;Ni-3.1;Cr1.6;
As-15.2;Hg-12.1;
m.uqe-8.8;
Hg-11.6;Cr-25.6;
Zn-1.6;Pb-1.0;Cu1.6; Hg-8.3;Ni4.7;Cr-4.7
Cu-0.9;Hg14.6;Ni-3.7; Cr3.3;m.uqe-22.2;
m.uqe-13.3;Ni3.9;Cr-7.7;
140
(1)
(2)
96 RASINA
97 IBAR
98
99
(3)
Bivoqe
Batrage
Prelez
Bawska
(4)
IV/VK
IV
IV
IV
(5)
II/III
II
II
II
(6)
IV
II
II/III
II/III
(7)
IIb
I
II
II
(8)
ne
ne
ne
ne
(9)
29.1
4.0
10.5
22.2
(10)
12.7
7.7
0
0
(11)
3.6
1.8
31.6
0
100
Leposavi}
VK
III/II
II/III
IIb
ne
23.9
39.1
13.0
101
Ra{ka *
VK/IV
III/II
III/II
IIa
ne
31.8
11.5
102
103
104 LOPATNICA
105 IBAR
Baqevac
U{}e
Lakat
Kraqevo *
VK/IV
VK/IV
IV/VK
VK
III/II
II/III
III/II
III/II
III/II
II/III
II
II/III
IIa
IIa
IIa
IIa
ne
ne
ne
ne
9.3
9.3
4.7
36
12.5
5.1
6.8
12.1
4.2
0
0
0.8
106 SITNICA
107
108 LAB
109
Vragolije
Nedakovac
Podujevo
Milo{evo
IV
IV
IV
IV
II/III
II/III
II
II/III
III/II
III/IV
III/II
III/II
IV
IV
II
II
da
da
ne
ne
33.3
51.5
18.8
9.4
5.4
3.0
5.6
11.1
27
42.4
8.3
8.3
110 PRI[TEVKA
Pri{tina
IV
III
IV/VK
IV
ne
15.2
5.0
12.5
IV
IV
VK/IV
IV/III
VK/IV
VK/IV
VI/III
II
II/I
II/III
II
II/III
III/II
III
III/II
III/II
II
II/I
III/II
III/IV
III
II
II
IIb
I
IIb
IIb
IIb
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
22.2
18.8
12.8
0
16.0
37.9
31.3
15.4
5.7
7.1
11.9
5.7
12.1
11.8
26.9
22.9
0
0
0
0
1.4
IV
IV
IV/VK
III/II
III/II
III/II
III/II
II/III
III/IV
IIb
IIa
IIa
ne
ne
ne
39.7
62.2
19.0
10.3
19.4
12.1
0
0
0
111
112
113
114
115
116
117
DRENICA
pre rudnika
u{}e
RA[KA
Ra{ka
STUDENICA
U{}e
JU@NA MORAVA Ristovac
Vladi~in Han
Grdelica *
(12)
(13)
9.1
20 Ni-4.3;m.uqe-4.4;
21
100 Zn-35.7;Cd-50;As14.3; Ni-42.9;Cr28.6;
52
Zn-24.4;Cd33.3;Cu-6.7; Hg4.4;Ni-4.4;Cr-8.8;
0.9 Zn-26;Cd-28.9;Pb13.9; Cu-5.8;Hg1.7;Ni-5.2; Cr12.7;m.uqe-12.5;
44
m.uqe-16.7;
27
17
22 Zn-5.1;Cd-5.1;Cu3.5; Hg-3.1;Ni5.8;Cr-10.9;
m.uqe-10.5;
51
Cr-22.2;
55
Hg-6.1;Cr-39.4;
44
42
Hg-11.5;Ni7.7;Cr-15.4;
64
Hg-11.1;Ni14.8;Cr-25.9;
65
Ni-30.0;Cr-20.0;
43
Ni-8.0;Cr-16.0;
0
19
7.5
8.6
23 Zn-0.9;Cd-7.2;Pb5.4; Cu-2.7;Hg2.3;Ni-6.8; Cr10.9;
3.4
Ni-1.7;Cr-14.8;
40
0
Cd-10.0;m.uqe14.3;
35 Cd-7.1;Hg-7.1;Cr10.7;
44 Cd-5.8;Hg-7.7;Ni9.6; Cr-9.6;
40.0
Zn-22.2;Cd18.5;Cu-7.4; Hg7.4;Cr-7.4;
34
Zn-13.0;Cd21.7;Hg-8.7; Ni13.0;Cr-21.7;
6.9
118
119
120
Korvin grad
Aleksinac *
Mojsiwe
121 BINA^KA
MORAVA
122
Ugqare
IV
II
III
II
ne
35.1
6.5
19.6
Kon~uq
III/IV
III/II
III/II
IIa
ne
16.7
3.5
10.5
123 KRIVA REKA
Kos. Kamenica
(pre)
IV
II
III
IIa
ne
7.1
8.6
5.7
124
Kos. Kamenica
(posle)
IV
II
III
IIa
ne
23.1
12.5
12.5
125 VLASINA
IV
II/III II/III
Stojkovce, Vlasotince
III/II III/II III/II
Leskovac
VK
III/II
III
Pe~ewevci
IV
II/III III/II
Brestovac
VK
III/II
VK
Pepeqevac
VK
III/II
IV
Prokupqe
VK
III/II III/IV
Doqevac
IV/VK IV/VK VK
Kur{umlija
III/IV II/III II/III
Dimitrovgrad
IIa
ne
10.5
13.8
3.4
IV
IIb
IIa
IIa
IIa
IIb
I
IIb
da
ne
ne
ne
ne
ne
ne
ne
13.8
20.0
6.9
64.3
46.6
29.3
78.2
4.7
8.5
16.4
13.8
5.4
10.3
8.6
45.6
16.3
3.4
0
0
3.6
0
3.4
8.8
0
0
0
0
0
0
22
56
12
VK
Pirot
VK
Bela Palanka
VK
Ni{
IV/VK
Mrtvine
II
Strezimirovci
VK
Peta~nica
III/IV
Peta~nica
IIb
IIa
IIb
II
II
II
II
ne
ne
ne
ne
da
ne
ne
6.8
0
0
15.9
0
0
0
6.1
13.6
9.8
9.1
6.4
4.5
19.0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
27
3.6
4.3
21
0
126
127
128
129
130
131
132
133
VETERNICA
JABLANICA
PUSTA REKA
TOPLICA
BAWSKA
NI[AVA
134
135
136
137 GABERSKA REKA
138 JERMA
139
140 JABLANICA
III/II
III/II
III
II/III
II
II/III
II
II/III
II/III
II/III
II
II
II
II/III
Ni-6.4;Cr4.3;m.uqe-10.5
Cr-11.1;
Cr-13.0;
141
(1)
(2)
141 VISOÎCA
142 MLAVA
143 PEK
144
(3)
Krivi Do
Kostolac
Ku~evo
Kusi}e
(4)
II/III
II/III
VK
III/II
(5)
II/III
III
II/III
II/III
(6)
II/III
III
III/II
III
(7)
I
IIa
III
III
(8)
ne
ne
da
da
(9)
0
14.0
19.2
19.2
(10)
9.1
9.3
9.3
9.3
(11)
0
3.7
0
0
145 VELIKI
TIMOK
Brusnik
VK
VK
III
III
ne
17.6
25.0
5.8
146
ôkowar
VK
VK
VK/IV
III
ne
40.0
25.5
10.9
147 BORSKA REKA
Rgotina
VK
VK
VK
IV
ne
17.6
25.5
5.8
25
Zaje~ar
Gamz. Bawa
\onaj
Kpuz
Vrbnica
Pe}, uzvodno
VK
VK
IV
IV
IV
III/II
II/III
II
II
II
II
III/II
II/III
III/II
II/III
III/II
II/III
IIa
IIa
II
II
II
II
ne
ne
ne
ne
ne
ne
18.9
7.0
0
29.6
7.7
8.3
11.1
10.5
0
0
7.7
7.7
0
0
0
6.5
0
0
17
0
0
7.7
39
19
Pe}, nizvodno
\akovica
Vla{wa
IV
IV
IV
II
II
II/III
II
III/II
III/II
III
IIb
IV
da
ne
da
19.2
25.0
0
0
0
0
0
16.7
0
15
33
0
III/IV
II
II
II
da
17.8
IV
IV
IV
II
I/II
II/III
II/III
II/III
IV/III
I
II
IIb
ne
ne
ne
19.4
19.4
38.7
0
6.5
0
6.3
9.7
25.8
16
58
68
148
149
150
151
152
153
BELI TIMOK
CRNI TIMOK
BELI DRIM
PE]KA
BISTRICA
154
155 ERENIK
156 PRIZRENSKA
BISTRICA
157 DRAGOVI[TICA
158 LEPENAC
159
160 NERODIMKA
Ribarce
Brezovica
\. Jankovi}
Uro{evac
(12)
(13)
0
5.6
0
22 Pb-4.5;Cu-9.1;Hg4.5; Cr-4.5;
25.0 Cd-7.0;Pb-7.0;Cu27.9; As-11.6; Ni34.9;
16
Cd-6.3;Pb10.4;Cu-41.7; As10.4;Ni-35.4;Cr8.3;
Cd-7.0;Pb-7.0;Cu27.9; As-11.6;Ni34.9;
Cu-40.0;
Hg-50.0;
Ni-13.6;Cr-22.7;
Ni-11.5;Cr-7.7;
Ni-9.5;
Cr-6.9;
Ni-17.6; C -29.4
Napomena: * 52 uzorka godi{we
Tabela 2.4.2: Zbirni pregled stawa kvaliteta povr{inskih voda (1989-1993. godina)
Klasa
vodotoka
(1)
I
II
III
IV
Van klase (VK)
NBK
(2)
0
19
31
49
60
Broj profila koji zadovoqava klasu prema:

Stepenu saprobnosti
[tetnim i opasnim materijama
(3)
(4)
1
0
90
43
63
86
3
12
3
19
U tabeli 2.4.1 pa`wu zasluùje i broj uzoraka sa vrednostima ve}im od MDK.

Koncentracije BPK5, amonija~nog i nitritnog azota, kao i fenola povremeno su iznad
norme za datu klasu prakti~no na svim stanicama. Tako, vrednosti BPK5 ne prelaze
normu samo na 14 stanica: Dunav profil Ba~ka Palanka; Drina profil Bajina Ba{ta;
Lim i Uvac kod Priboja, Studenica stanica U{}e; Ni{ava na profilima Bela
Palanka i Ni{; Jerma na stanicama Strazimirovci i Peta~nica, JablanicaPeta~nica; Viso~ica - Krivi Do; Beli Drim-\onaj; Lepenac - Brezovica i Dragovi{tica - Ribarce. Na 30 profila vi{e od 50% uzoraka imalo je ve}u vrednost od uredbom
propisane. Najve}a prekora~ewa BPK5 konstantovana su na Starom Begeju (100%), stanici Vrbas i u kanalu DTD Vrbas profil Bezdan (98%), na Belici kod Jagodine
(97,4%), Velikom Lugu kod Mladenovca (96,1%) itd. Kao primer velikog zaga|ewa na{ih
reka mogu se navesti neke izmerene vrednosti BPK5 koje ukazuju na veliki udeo gradskih
i industrijskih efluenata u vodotoku: Stari Begej kod Hetina 324 gO2m-3; Tami{ kod
Ja{e Tomi}a 108 gO2m-3; kanal DTD kod Vrbasa II 288 gO2m-3; kanal DTD kod Ba~kog
Gradi{ta 170 gO2m-3; Velika Morava kod Varvarina 18 gO2m-3; Crnica kod Para}ina
89 gO2m-3; Lugomir kod Jagodine 162 gO2m-3; Belica kod Jagodine 103 gO2m-3; Ju`na Morava kod Vladi~inog Hana 76 gO2m-3; Sitnica kod Vragolija 77 gO2m-3 itd.
142
Koncentracije ve}e od MDK na|ene su za fenol na 87,5% profila, a za amonija~ni i nitritni azot na 85,6, odnosno 65,6% profila. Kao i u slu~aju BPK5, koncentracije fenola dostiù ponegde mnogostruko ve}e vrednosti od MDK: Zlatica profil
Vrbica 0,231 gm-3; Stari Begej profil Hetin 0,651 gm-3; Tami{ kod Ja{e Tomi}a
0,198 gm-3; kanal DTD kod Vrbasa II 0,107 gm-3; Ju`na Morava profil Vladi~in Han 0,209
gm-3; Ibar kod Ra{ke 0,068 gm-3 itd.
Vrednosti amonija~nog azota pokazuju na nekim profilima koncentracije koje su
karakteristi~ne za komunalne otpadne vode: Sava profil Ostru`nica 21 gNm-3; Tami{
profil Ja{a Tomi} 39 gNm-3; Krivaja kod Srbobrana 38 gNm-3 itd.
Koncentracije nitritnog azota u Zlatici, Tami{u, Krivaji, kanalu DTD, Tisi i
Nerodimki ve}e su od 2 gNm-3 i toksi~ne su za mnoge hidrobionte.
[to se ti~e te{kih metala i mineralnog uqa (tabela 2.4.1), vrednosti su ve}e od
dozvoqenih na 94 stanice (58% od svih posmatranih). Naro~ito visoka u~estalost negativnih stawa na|ena je na Savi kod Ostru`nice, u celom toku Zapadne Morave, u
Bjelici, Ibru od Bawske do u{}a Ra{ke kod Kraqeva i u Velikom Timoku. Naj~e{}e
prekora~uju normu hrom, nikl, gvo`|e i ìva.
Potrebno je naglasiti i slede}e: hidrometeorolo{ka slu`ba odre|uje metale u
filtrovanim uzorcima, {to zna~i da se, uglavnom, radi o rastvorenim oblicima, pa su
koncentracije ukupnih metala znatno ve}e.
Posebno padaju u o~i visoke koncentracije ìve koja je detektovana na 36 profila. Najve}e frekvencije su utvr|ene na Savi kod [apca (56 od 259 uzoraka), Limu
kod Prijepoqa (70 od 214), Kolubari kod Belog Brda (32 od 257), Velikoj Moravi kod
Bagrdana (7 od 215), Zapadnoj Moravi kod Kratovske Stene (19 od 155) i kod Jasike (16
od 145) i Bjelici kod Lu~ana (20 od 143).
Pojava ìve kao metala zagaditeqa u skoro svim vodotocima zahteva dodatna razmatrawa. Ovaj metal se re|e upotrebqava u industrijskoj proizvodwi, koncentracije su
naj~e{}e niske (0,0011-0,0030) gm-3 i pribli`ne vrednostima MDK (0,0010 gm-3). @iva
je slabo rastvorqiva u vodi i metodologija wenog odre|ivawa zahteva posebnu pripremu
i tretman. Zbog svega toga, nu`na je rezerva prema dobijenim rezultatima. U svakom
slu~aju, ovi podaci zahtevaju posebnu pa`wu, jer se jediwewa ìve nalaze na tzv. crnoj
listi hemikalija i weno ispu{tawe sa otpadnim vodama uvek je pod posebnim nadzorom.
Broj profila na kojima je bakteriolo{ko zaga|ewe iznad norme vrlo je visok
(137), tj. 85,6% od svih posmatranih. Iz tabele 2.4.1 uo~ava se da je bakteriolo{ko
zaga|ewe najstroì kriterijum ocene kvaliteta voda. Visoka koncentracija NBK klica
posledica je ispu{tawa nepre~i{}enih otpadnih voda i uzrok hidri~nih epidemija koje
se kod nas dosta ~esto javqaju. Ovo se posebno isti~e, jer se ova vrsta zaga|ewa ~esto
potcewuje.
Analize vode vodotoka u centralnom delu Srbije, naro~ito saprobiolo{kih
merewa, pokazuju da je u toku 1992. i 1993. godine nastupilo izvesno poboq{awe
kvaliteta u nekim delovima reka. Naàlost, ovo nije rezultat preduzetih mera za{tite
nego, kako je to op{te poznato, posledica smawewa aktivnosti u industrijama.
Stawe kvaliteta voda na izvori{tima vodosnabdevawa

U posledwih nekoliko godina RHMZ vr{i ispitivawa kvaliteta voda i na izvori{tima vodosnabdevawa. Ispitivawe se vr{i u akumulacijama i na predvi|enim
orijentacionim profilima budu}ih zahvata.
Iz tabele 2.4.3 vidi se da je stawe kvaliteta voda na ovim izvori{tima u 1992. i
1993. godini u globalu bilo pribli`no isto. Za neke profile nisu postojali podaci za
1993. godinu.
Izvestan broj ovih izvori{ta pripada I, odnosno izme|u I i II ili II klasi
kvaliteta voda. Iz tabele 2.4.3 je vidqivo da je III klasa kvaliteta voda uglavnom prouzrokovana pove}anim sadràjem metala koji se najve}im delom nalaze u suspendovanim
143
~esticama i ukoliko se stawe voda u akumulacijama o~uva u aerobnim uslovima, ne

o~ekuju se ve}e te{ko}e kod kori{}ewa ovih voda.
Tako|e, obra|en je kvalitet voda akumulacija koje se sada koriste za
vodosnabdevawe:
Gruà. Sadràj rastvorenog kiseonika u povr{inskom sloju vode je bio
zadovoqavaju}i, ali su u 1992. godini prime}ene visoke vrednosti BPK5. Sa porastom
dubine dolazi do naglog smawewa koncentracije kiseonika i naglog porasta HPK
vrednosti.
Na svim mernim ta~kama su ustanovqene visoke koncentracije gvo`|a i mangana,
a na pojedinim mestima i visoke koncentracije ìve i olova.
]elije. Ispitivawe kvaliteta vode je vr{eno do 1992. godine. Svi kiseoni~ni
parametri kvaliteta vode pokazuju povoqno stawe. Pri dnu je koncentracija kiseonika
bila blizu biolo{kog minimuma, a vrednosti BPK5 i HPK su bile pove}ane. Od opasnih
i {tetnih materija ustanovqene su povi{ene koncentracije bakra, gvo`|a, mangana,
ukupnog i {estovalentnog hroma.
Vrutci. Svi kiseoni~ni parametri u povr{inskom sloju su zadovoqavaju}i. Sa
porastom dubine dolazi do znatnog opadawa koncentracije rastvorenog kiseonika i do
porasta HPK vrednosti. Od opasnih i {tetnih materija su pri dnu ustanovqene
povi{ene koncentracije gvo`|a, mangana, nikla i ìve.
Tabela 2.4.3: Potencijalna izvori{ta vodosnabdevawa

R.
br.
(1)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
Reka
(2)
Toplica
Veternica
Vrla
Bawska
Vlasina
Tem{tica
Lenova~ka reka
Belore~ka reka
Crni Timok
Moravica
Mlava
Jablanica
Rasina
Studenica
Uvac
\etiwa
Veliki Rzav
Gruà
Bora~ka reka
Di~ina
Ribnica
êmernica
Kamenica
Qudska reka
Veliki Pek
Ra{ka
Lu~ka reka
Grabova~ka reka
Su{ica
Crni Rzav
Grza
Resava
Crnica
Moravica
Trgovi{ki Timok
Boì~ka
Lisinska
Profil
(3)
Selova
Barje
Pajkinci
Bawska
Manastiri{te
Temska
Grli{te
Grli{te
Bogovina
Trubarevac
Vitman
Rovni
Rovni
\akovo
Kokin Brod
Bioska
Ariqe
Dragu{nica
Bora~
Semedra`
Ribnica
G. Gorjevnica
Ro{ci
Poèga
Debeli Lug
Gradina
Bedina Varo{
Cerova
Tripkovo
Vardi{te
êstobrodica
Strmosten
Zabrega
Bedina Varo{
Baranica
Boì~ka
G. Lisina
Klasa
1992.
1993.
(4)
(5)
II
II
I/II
I/II
II/III
II
II
II
II/III
II
II
I
I/II
III
II/III
I/II
II
II/III
II
II/III
I/II
II
I/II
II
I/II
I/II
II/III
II
II/III
II
II
I/II
II/III
II/III
II
II
I/II
I/II
II/III
I/II
I/II
I/II
I
I/II
II
I/II
I
I/II
I
I/II
I
II
I/II
I/II
I/II
III
I/II
II
II
II
I
II
II
III
II
II
II/III
Prekora~ewe
MDK
(6)
(Hg)/92
(Fe, Mn)/92
(Fe)/93
(Fe)/92, (Fe)/93
(Fe)/92
(Hg)/92
(Fe)/92, (Fe)/93
(Ni)/92
(Zn,Cd,Pb)/92,(Fe)/93
(Cr, Fe)/92
(Fe)/92
(Hg)/92, (Pb)/93
(Pb, Fe)/93
(Fe)/93
(Fe)/92
(Fe)/93
(Ni, Fe, Mn)/92
(Fe)/92
(Cd, Fe)/92
(Hg)/93
(Fe)/92, (Pb)/93
(Fe)/92, (Pb)/93
144
(1)
38.
39.
(2)
Qubatska
Prilepnica
(3)
G. Qubata
Prilepnica
(4)
II
II
(5)
II
-
(6)
(Pb)/93
(Pb, Fe)/92
Vlasina. Svi kiseoni~ni parametri u povr{inskom sloju vode su zadovoqavaju}i.

Pri dnu su ustanovqene povi{ene vrednosti BPK5 i HPK kao i povi{ene koncentracije
gvo`|a, mangana i olova.
Gro{nica. Kiseoni~ni parametri pokazuju povoqno stawe kvaliteta vode samo
na povr{ini. Pri dnu se koncentracija kiseonika pribliàva biolo{kom minimumu, a
istovremeno raste vrednost HPK, kao i koncentracija gvo`|a i mangana.
Bovan. Kiseoni~ni parametri pokazuju ispravno stawe samo u povr{inskom sloju
vode. Pri dnu koncentracija kiseonika pada ispod biolo{kog minimuma, dok znatno
rastu BPK5 i HPK vrednosti, kao i koncentracije gvo`|a. U svim mernim ta~kama su
na|ene veoma visoke koncentracije mangana.
Grli{te. Kiseoni~ni parametri u povr{inskom sloju vode su zadovoqavaju}i.
Porastom dubine dolazi do veoma izraènog smawewa rastvorenog kiseonika, kao i do
veoma izraènog porasta HPK vrednosti.
Zavoj. Kiseoni~ni parametri kvaliteta vode su zadovoqavaju}i. Od opasnih i
{tetnih materija ustanovqene su povi{ene koncentracije kadmijuma i olova.
Gazivode. Kiseoni~ni parametri pokazuju zadovoqavaju}e stawe kvaliteta voda
samo na povr{ini. Sa pove}awem dubine dolazi do smawewa koncentracije kiseonika.
Od opasnih i {tetnih materija ustanovqene su povi{ene koncentracije ìve.
Batlava. Koncentracija kiseonika i ostali kiseoni~ni parametri pokazuju zadovoqavaju}e stawe samo na povr{ini. Koncentracija kiseonika naglo pada sa pove}awem
dubine, uz istovremeni porast HPK vrednosti. U svim mernim ta~kama su na|ene visoke koncentracije gvo`|a i mangana.
Gra~anica. Svi kiseoni~ni parametri u povr{inskom sloju vode su zadovoqavaju}i. Sa porastom dubine dolazi do naglog pada sadràja kiseonika, tako da je on
pri dnu ravan nuli. Istovremeno dolazi do porasta HPK vrednosti. Od opasnih i {tetnih materija su ustanovqene povi{ene koncentracije arsena, gvo`|a i mangana.
Dati rezultati u tabeli 2.4.3 su vrednosti maweg broja ispitivawa voda na navedenim lokacijama, pa ih naknadnim ispitivawima treba proveriti
2.5. POSTROJEWA ZA PREÎ[]AVAWE OTPADNIH VODA
Prema prikupqenim podacima, u Republici Srbiji izgra|ena su postrojewa za
pre~i{}avawe gradskih otpadnih voda u slede}im naseqima: Aran|elovac, Ba~,
Vlasotince, Velika Plana, Vr{ac, Gorwi Milanovac, Dimitrovgrad, Kladovo,
Kragujevac, Medve|a, Negotin, Para}in, Poàrevac, Sombor, Subotica, Surdulica,
Sokobawa i Ruma (ukupni instalisani kapacitet je oko 1 000 000 ES). Pored ovih
gradova, postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda imaju neki delovi gradskih naseqa,
neki turisti~ki objekti i neke vikend-zone
Ve}ina ovih postrojewa izgra|ena je ili rekonstruisana posledwih godina, pa je,
mo`da, i to jedan od razloga {to se podaci o wihovom radu neadekvatno prikupqaju.
Kao i u slu~aju ispitivawa otpadnih voda, atestacija rada postrojewa za pre~i{}avawe obavqa se neadekvatnom metodologijom i sa nedovoqno pa`we. Izvo|a~i ovih
radova, iz nemarnosti ili nepoznavawa materije, vrlo povr{no opisuju postrojewa i
proces pre~i{}avawa, tako da se ~esto ne moè zakqu~iti da li se radi o postrojewu za
pre~i{}avawe ili o improvizovanim postupcima i ure|ajima. Iz provedenih
ispitivawa te{ko je zakqu~iti o efektima rada jer se zahvataju trenutni uzorci, a i
rezultati su ~esto kontradiktorni (u efluentu su koncentracije suspendovanih materija
visoke, a sadràj organskih materija ili metala nizak; ~esto su koncentracije
zagaditeqa znatno ve}e u efluentu nego u influentu itd.).
145
Tabela 2.5.1: Ocena rada postrojewa po vrsti obrade otpadnih voda.

Vrsta obrade
(1)
Mehani~ka
Obrada otpadnih voda iz galvanizacije
Fizi~ko-hemijska
Biolo{ka
Jalovi{ta
Lagune
Ukupno
Broj postrojewa
(2)
38
22
47
11
12
22
152
Zadovoqavaju}i efekti
(3)
3
5
5
1
1
5
20
Prema ovim podacima, svega 13% postrojewa radi sa zadovoqojava}im efektima.

Ona stoga vrlo malo doprinose za{titi voda, pogotovo {to se ve}ina ovih procesa
mogu smatrati predtretmanom.
Poseban problem za rad postrojewa predstavqa nedovoqna obu~enost posada, {to
se vrlo nepovoqno odraàva na instalacije i sam proces.
Veoma je ozbiqan problem odràvawe ~ak i nedavno izgra|enih postrojewa. Zbog
izuzetno niskih cena komunalnih usluga i naknada za za{titu voda odràvawe ovih
postrojewa je ispod dopustivog minimuma, usled ~ega preti opasnost da do|e do wihovog
brzog ispada iz pogona i potpune destrukcije.
146
3. ZA[TITA OD VODA
3.1. URE\EWE VODOTOKA I ZA[TITA OD POPLAVA
Polazne postavke
U Srbiji se, kao i u drugim podru~jima sveta, razvoj urbanih, privrednih i
infrastrukturnih sistema odvijao u re~nim dolinama, zbog prednosti koje takvom
razvoju pruàju vodni tokovi. Sa pove}awem naseqa i vrednosti dobara u priobalnim
podru~jima, postepeno su se pove}avale {tete od poplava, fluvijalne erozije i drugih
nepovoqnih uticaja vodnih tokova. Zbog toga je priobalno stanovni{tvo po~elo da
preduzima prvo lokalne, a zatim i sloènije radove i mere za za{titu od poplava i
stabilizaciju re~nih korita. Naime, prihva}eno je ostajawe pored reka, uz poja~ane
napore da se razli~itim radovima i merama smawi rizik od poplava, fluvijalne erozije
i drugih nepovoqnih uticaja, a pove}aju koristi od vodnih tokova. Ovakav stav prema
poplavama i ure|ewu vodnih tokova je sasvim razumqiv i moè se re}i da je prihva}en
prakti~no u svim civilizovanim zajednicama, pa i u na{oj zemqi. S tim u vezi,
za{tita od poplava i ure|ewe vodnih tokova su vremenom postajali sve kompleksniji i
sloèniji poduhvati, jer su se, s jedne strane, postavqali sve o{triji kriterijumi za
za{titu od poplava sve ve}eg broja qudi i materijalnih dobara na ugroènim
podru~jima, dok su se, s druge strane, postavqali sve raznovrsniji uslovi i kriterijumi
za kori{}ewe, ali i za za{titu voda i vodnih tokova. U savremenim uslovima razvoja
dru{tva ure|ewe vodnih tokova bi se moglo definisati kao skup vrlo raznovrsnih
mera, radova, objekata i gra|evina kojima se:
1. planski smawuju {tete od poplava i drugih nepovoqnih posledica koje vodotok
izaziva,
2. obezbe|uju uslovi za racionalno kori{}ewe vodotoka za plovidbu, vodosnabdevawe,
hidroenergetiku, hidromelioracije, rekreaciju i druge potrebe,
3. {titi i unapre|uje ìvotna sredina.
S obzirom na napred navedeno, objekti za za{titu od poplava, zajedno sa mreòm
ure|enih vodnih tokova, predstavqaju, na najve}em delu ugroènog prostora,
infrastrukturne sisteme prvog reda od ~ijih funkcija u velikoj meri zavisi
normalno odvijawe mnogih privrednih i drugih aktivnosti. No, treba ista}i da se ne
radi samo o za{titnoj funkciji sistema, ve} i o obezbe|ewu uslova za razvoj novih
delatnosti, kao i za pove}awe vrednosti i upotrebqivosti vodnih i drugih resursa u
re~nimPoplave,
dolinama.fluvijalna erozija i druge {tetne posledice koje prouzrokuju vodni
tokovi manifestuju se u najve}oj meri pri velikim vodama, odnosno ekstremnim
hidrolo{ko-hidrauli~kim pojavama, koje su u su{tini slu~ajnog stohasti~kog karaktera.
Stoga se sistemi i mere za smawewe tih {tetnih posledica dimenzioni{u na tzv.
merodavne hidrolo{ko-hidrauli~ke uticaje odre|ene (usvojene) verovatno}e pojave.
Prema tome, jasno je da se u takvim uslovima ne moè ra~unati na potpunu za{titu od
bilo kojeg {tetnog dejstva vodnog toka, jer se i od usvojenog merodavnog hidrolo{kohidrauli~kog uticaja moè pojaviti jo{ ve}i (svakako sa mawom verovatno}om pojave) i
izazvati {tete. Pored toga, otkaz sistema za{tite od {tetnih dejstava vodnog toka moè
nastupiti i usled gre{aka u~iwenih pri projektovawu, izgradwi i odràvawu
za{titnog sistema. Iz toga sledi logi~an zakqu~ak da {tete od poplava i drugih
nepovoqnih uticaja vodnih tokova ne mogu totalno da se elimini{u, ve} se teì
razumnom smawewu tih {teta. To podrazumeva sprovo|ewe tehni~ko-ekonomskih i
ekolo{kih analiza i prora~una kojima se dokazuje opravdanost usvajawa stepena za{tite
od poplava, odnosno merodavnih hidrolo{ko-hidrauli~kih uticaja za dimenzionisawe
za{titnih sistema. Pri tome se respektuje ~iwenica da su i tehni~ko-ekonomski i ekolo{ki parametri promenqivi u vremenu, te se i stepen za{tite od poplava i drugih
nepovoqnih posledica koje vodotok izaziva, tretira kao dinami~ka kategorija.
Iskustva ukazuju da se {tete od poplava i neure|enosti vodotoka najracionalnije
smawuju kada se projektovano re{ewe oslawa na razli~ite, me|usobno kompatibilne
147
investicione radove (aktivne i pasivne sisteme i objekte), kao i na specifi~ne

neinvesticione mere.
Aktivne mere za{tite od poplava realizuju se radi smawewa nepovoqnih karakteristika velikih voda i na taj na~in olak{avaju re{avawe problema za{tite od
poplava du` vodotoka nizvodno. Najva`nije aktivne mere su: izgradwa i kori{}ewe
uzvodnih, ~eonih akumulacija i retenzija za smawewe proticaja velikih voda, a zatim
ure|ewe vodotoka u ciqu pove}awa propusne mo}i korita za vodu, nanos i led, kao i
ure|ewe slivnih podru~ja u ciqu ostvarewa ravnomernijeg oticawa voda. U aktivne
mere se mogu svrstati i funkcije rasteretnih i obodnih kanala, kao i velikih
kanalskih sistema (HS DTD), kojima se upravqa reìmom velikih voda.
Pasivne mere za{tite od poplava se realizuju u ciqu spre~avawa direktnog neposrednog izlivawa velikih voda iz korita vodotoka na za{ti}ena podru~ja. Najzastupqenije pasivne mere su: izgradwa priobalnih i drugih nasipa za spre~avawe
prodora vode u za{ti}ena podru~ja (linijski za{titni sistemi), zatim izuzetno, ali
plansko kori{}ewe nu`nih (mawe vrednih) nizijskih retenzija (kaseta) u ciqu
olak{avawa za{tite nizvodnih vrednijih (va`nijih) podru~ja, spre~avawe stvarawa
ledenih barijera u re~nim koritima, kao i dislokacija stanovni{tva i imovine sa
podru~ja ugroènih poplavama. O~igledno je da ove mere ne uti~u aktivno na ulazne
karakteristike velikih voda, ve} se svode na pasivnu za{titu. Kori{}ewe nu`nih
retenzija, me|utim, s obzirom na efekte, ima istovremeno i karakter aktivnih mera za
nizvodno podru~je.
Neinvesticione mere za{tite od poplava ~ini skup administrativnih,
regulativnih i institucionalnih mera kojima se preventivno smawuju sada{we i budu}e
{tete od poplava. Neinvesticione mere predstavqaju bitnu dopunu aktivnih i pasivnih
mera, kojima se smawuju i direktne i potencijalne {tete od poplava. Kqu~ni elementi
ovih mera su:
specifi~no prostorno planirawe i ure|ewe teritorija ugroènih poplavama,
regulativa za na~in kori{}ewa prostora, objekata i resursa na ugroènim teritorijama,
posebni tehni~ki propisi za gra|ewe, odràvawe, kori{}ewe i protivpoplavnu
za{titu objekata na ugroènim podru~jima i
posebni normativi za osigurawe imovine na ugroènim podru~jima.
Pri re{avawu problema za{tite od poplava i ure|ewa vodotoka treba teìti da
se re{ewa maksimalno uklope u kompleksne i vi{enamenske vodoprivredne poduhvate,
respektuju}i i tehni~ko-ekonomske i ekolo{ke kriterijume, uslove i ograni~ewa.
Da bi se obezbedile planirane funkcije sistema za za{titu od poplava i
ure|ewe vodnih tokova neophodno je da se sistematski prate stawa i efekti izvedenih
objekata, radova i mera u sistemima, kako bi se kvantifikovale potrebe za racionalno
teku}e odràvawe i blagovremeno preduzimawe eventualnih sanacija, dogradwe ili rekonstrukcije sistema.
Daqi napredak u planirawu, projektovawu, izgradwi i kori{}ewu sistema za
za{titu od poplava i ure|ewe vodnih tokova bi trebalo da se zasniva na savremenim
dostignu}ima nauke, tehnike i tehnologije. To podrazumeva: osavremewavawe opreme i
metoda za terenska i laboratorijska istraìvawa, primenu savremenih metoda za simulirawe i prognozirawe procesa koji su od zna~aja za projektovawe, izvo|ewe i odràvawe objekata, usavr{avawe tehnologije izvo|ewa radova, kori{}ewe novih materijala
itd.
Srbije
Ugroènost i {tete od poplava i deformacije korita vodotoka na podru~ju
Zna~ajan deo teritorije Srbije je od davnina ugroèn poplavama, posledicama

deformacije re~nog korita, kao i drugim nepovoqnim uticajima vodnih tokova, i to
posebno u dolinama ve}ih vodotokova u kojima su locirana najve}a naseqa, najplodnije
148
poqoprivredne povr{ine, infrastrukturni, industrijski i drugi objekti. Poplave su

posledica niza klimatsko-meteorolo{kih i drugih prirodnih ~inilaca i antropogenih
uticaja (padavine, koincidencija velikih voda, topqewe snega, ledene pojave, havarije
za{titnih objekata, promena uslova oticawa i dr.). Zbog toga su u proteklom periodu
preduzimani vrlo obimni radovi na izgradwi sistema za za{titu od poplava i ure|ewu
vodnih tokova. No, i pored toga, direktne i indirektne {tete od poplava i
neure|enosti vodotoka su i daqe znatne, {to se negativno odraàva na op{ti
privredni razvoj Republike.
U novije vreme, zna~ajnije poplave registrovane su: u priobaqu Dunava (1965.
godine), Tise (1970. god.), Save (1974. god. i 1981. godine), u slivu Morave (1965. i 1977.
god.). I u drugim podru~jima registrovane su brojne poplave na vodotocima sa {tetama
koje su u pojedinim teritorijalnim jedinicama prevazilazile ukupan godi{wi nacionalni dohodak te jedinice. U tragi~an bilans poplava moraju se ubrojati i nenadoknadivi gubici qudskih ìvota, kao i indirektne {tete izraène prekidom privrednih aktivnosti, pogor{awem higijensko-zdravstvenih uslova, degradacijom ìvotne
sredine itd. Za prethodni desetogodi{wi period su karakteristi~ne i zna~ajne {tete
du` mawih vodotoka na potezima kroz naseqa (reke Vlasina, Crnica, Veternica, Jablanica i druge).
Ako se ima u vidu ~iwenica da pojedina podru~ja nisu do sada za{ti}ena, ili
nemaju adekvatan stepen za{tite od velikih voda, onda je jasno da su zna~ajne povr{ine
jo{ uvek realno ugroène poplavama. Pored toga, veliki prostori su potencijalno
ugroèni poplavama, zbog stohasti~kog karaktera hidrolo{kih pojava i stawa sistema za
odbranu od poplava. Pregled veli~ina povr{ina potencijalno ugroènih velikim vodama male verovatno}e pojave dat je u tabeli 3.1.1, a lokacije tih povr{ina su prikazane
na karti plavnih povr{ina.
Tabela 3.1.1: Pregled podru~ja potencijalno ugroènih poplavama

Red.
br.
(1)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
Naziv podru~ja
(sliva)
(2)
Vojvodina
Desno priobaqe Save
Desno priobaqe Drine nizvodno od Loznice
Dolina Kolubare
Slivovi: Crnog, Belog i Velikog Timoka
Neposredan sliv Velike Morave
Sliv Zapadne Morave
Sliv Ju`ne Morave
Sliv Belog Drima
Sliv Sitnice i Ibra
Sliv Bina~ke Morave
Sliv Lepenca
Povratni period
velike vode
(god.)
(3)
100
1 000
1 000
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Veli~ina ugroène
povr{ine
(ha)
(4)
1 290 000
127 000
30 000
17 000
7 700
26 400
19 110
38 890
17 300
12 900
3 400
400
Iz prezentiranih podataka se moè zakqu~iti da je u Srbiji poplavama spoqnim

vodama (povratnog perioda oko 100 godina) ugroèno blizu 1,6 miliona ha. Neka najrazvijenija podru~ja Republike (Vojvodina, Posavina, Pomoravqe, Podriwe) prakti~no egzistencijalno zavise od za{titnih sistema. Najve}e povr{ine potencijalno ugroène
poplavama se nalaze u Vojvodini i zahvataju oko 1 290 000 ha, {to ~ini oko 60% od ukupne povr{ine Pokrajine. Po veli~ini ugroènih povr{ina na drugom mestu je desno
priobaqe reke Save, a zatim slede podru~ja u slivu Morave, du` desnog priobaqa
Drine, u slivu Belog Drima, Kolubare, Sitnice, Timoka, Bina~ke Morave i Lepenca.
Oko 80% ugroènih povr{ina na celoj teritoriji Republike je poqoprivredno
obradivo zemqi{te. Na potencijalno ugroènim povr{inama nalazi se preko 512 ve}ih
naseqa, 515 industrijskih i drugih privrednih objekata, 680 km èlezni~kih pruga i
oko 4 000 km puteva.
[tete od poplava, koje su se u pro{losti de{avale i na brawenim i na nebrawenim povr{inama, ukazuju da je za{tita ugroènih povr{ina kontinuiran posao,
149
usmeren na permanentno preispitivawe stepena za{tite i pouzdanosti za{titnih sistema, uz dogradwu, rekonstrukciju i odràvawe.
Iako se numeri~ki podaci o deformaciji re~nih korita ne prikupqaju i ne
obra|uju, kao {to se to ~ini sa podacima o poplavama, ~iwenica je da su wene nepovoqne posledice evidentne i zna~ajne. Deformacija korita se ogleda u ru{ewu obala,
stvarawu sprudova, ~estoj izmeni trase plovnih puteva, aktivirawu klizi{ta, podlokavawu mostovskih stubova, zasipawu vodozahvata, ugroàvawu obaloutvrda, kejova, nasipa, priobalnih saobra}ajnica, podvodnih cevovoda i drugih objekata lociranih du`
obala ili u koritima vodnih tokova. [tete od deformacije re~nih korita izraàvaju se
kroz tro{kove za sanaciju brojnih mostova i saobra}ajnica, a zatim i kroz tro{kove za
sanaciju obaloutvrda, kejova i odbrambenih nasipa. Poznato je, naime, da se pri projektovawu i izgradwi mnogih, pa i najve}ih mostova, ~esto ne uzimaju u obzir nepovoqni
efekti op{te i lokalne erozije korita, pa se u eksploataciji takvih mostova javqaju
vrlo veliki direktni tro{kovi za sanaciju re~nih i obalskih stubova, a tako|e i indirektni tro{kovi usled prekida saobra}aja. Zna~ajna sredstva se tro{e i za dogradwu i
rekonstrukciju obaloutvrda ili nasipa usled neadekvatnog sagledavawa efekata naglih
promena hidrolo{ko-hidrauli~kih parametara toka izazvanih vr{nim radom uzvodnih hidroelektrana ili talasima od vetra. Gubici priobalnih povr{ina usled bo~ne
erozije obala se, tako|e, svrstavaju u {tete izazvane erozijom re~nog korita.
Zna~ajne {tete prouzrokovane su i stihijskom - nekontrolisanom eksloatacijom
materijala iz re~nog korita i priobaqa. Naime, ovakvim na~inom ekspoatacije se potencira proces deformacije re~nog korita, sa svim pomenutim nepovoqnim posledicama na objekte i floru i faunu u vodotocima i priobaqu.
[tetne posledice spregnutog dejstva nepovoqnih prirodnih i antropogenih
faktora (od kojih su najva`niji neravnomeran reìm rada uzvodnih hidroelektrana i
stihijska eksploatacija materijala), najvi{e su izraène na dowem toku Drine. Na ovom
vodotoku su deformacije korita, izazvane navedenim uticajima, ~est uzrok o{te}ewa i
ru{ewa regulacionih gra|evina i obala, kao i drugih objekata na obali i u priobaqu.
Me|utim, ove pojave su prisutne i na drugim vodotocima gde se vr{i iskori{}avawe
vodnih snaga.
Sistemi za za{titu od poplava i ure|ewe vodnih tokova u Srbiji

Brojnost i raznovrsnost vodotoka po hidrolo{ko-hidrauli~kim, psamolo{kim i
morfolo{kim karakteristikama, kao i po na~inima kori{}ewa uslovili su primenu
razli~itih mera, radova, objekata i gra|evina u postoje}im sistemima za{tite od poplava i ure|ewa vodnih tokova u Srbiji. Nesporno je, me|utim, da sada okosnicu sistema
za{tite od poplava i ure|ewa vodnih tokova ~ine tzv. pasivne mere, odnosno odbrambeni nasipi i klasi~ne regulacione gra|evine u re~nim koritima, dok su tzv. aktivne
mere, izraène povoqnim uticajima akumulacija i retenzija, od sekundarnog zna~aja.
Izuzetak je osnovna kanalska mreà Hidrosistema DTD, koja predstavqa i zna~ajnu aktivnu meru za{tite od poplava u Vojvodini.
U nastavku se daje pregled sada{weg stawa pomenutih mera, radova, objekata i
gra|evina, za Republiku u celini, za vaè}u organizaciju vodoprivrede po vodnim podru~jima (~ije su granice ozna~ene na slici 3.1.1) i po pojedinim ve}im vodnim tokovima.
Nasipi za za{titu od poplava

Nasipi za za{titu od poplava izgra|eni su du` glavnih vodotoka i wihovih
pritoka u ukupnoj duìni od oko 3 550 km, pri ~emu je na vodnom podru~ju Dunav
izgra|eno oko 1 597 km, na vodnom podru~ju Sava oko 771 km, a na vodnom podru~ju
Morava oko 1 182 km. Ukupna duìna odbrambene linije, ukqu~uju}i i visoke obale i
kejove, iznosi oko 3 600 km. Sumarni pregled duìna postoje}ih nasipa po vodnim podru~jima prikazan je u tabeli 3.1.2.
Du` Dunava su postoje}i nasipi rekonstruisani posle poplave iz 1965. godine na
oko 94% ukupne duìne, za stogodi{wu veliku vodu, a predstoji dogradwa i rekonstruk-
150
cija nasipa na nekoliko kra}ih deonica ukupne duìne oko 23 km. Rekonstruisani nasipi su u zadovoqavaju}em stawu, uz napomenu da se kao slabija mesta smatraju lokaliteti kod objekata izgra|enih u glavnoj liniji odbrane.
[umski za{titni pojasevi obrambenih nasipa van granica uspora od HE
\erdap I su u relativno dobrom stawu, dok su za{titni {umski pojasevi du` usporenog sektora degradirani, te se na izvesnim deonicama odbrambene linije javqaju
problemi usled uticaja talasa od vetra na obale, odnosno nasipe. Ovo iziskuje da {umski za{titni pojasevi budu u nadle`nosti organizacija koje se brinu o za{titi od poplava.
Du` Tise su nasipi rekonstruisani na oko 89% ukupne duìne, za stogodi{wu
veliku vodu. Nerekonstruisani nasipi, posebno u zoni uticaja uspora od HE \erdap I,
ne zadovoqavaju ni po visini, ni po stepenu sigurnosti. Slaba mesta u odbrambenoj
liniji su i kod Tise u zonama objekata izgra|enih u glavnoj liniji odbrane, kao i
lokaliteti ukr{tawa novih nasipa sa napu{tenim rukavcima Tise.
Tabela 3.1.2:
R.
br.
Sumarni pregled duìna postoje}ih nasipa za

za{titu od poplava
Vodotok
(1)
(2)
V.P. Dunav
1 Dunav
2 Tisa
3 Tami{ i ost. vod. u Vojvodini
4 OKM HS DTD
5 Ostale pritoke Dunava
V.P. Sava
1 Sava
2 Kolubara sa pritokama
3 Ostale pritoke Save
4 Drina sa pritokama
V.P. Morava
1 Velika Morava
2 Pritoke Velike Morave
3 Ju`na Morava sa pritokama
4 Zapadna Morava sa pritokama
5 Bina~ka Morava sa pritokama
6 Beli Drim sa pritokama
R. Srbija
Duìna nasipa (km)

leva
desna
ukupno
obala
obala
(3)
(4)
(5)
1 597,38
341,91
72,26
414,17
147,43
121,56
268,99
486,44
231,00
196,78
771,00
155,23
113,49
268,72
242,60
169,78
89,90
1 181,96
108,66
97,28
205,94
423,01
262,34
174,54
69,25
46,88
3 550,34
Za uspe{nu odbranu od poplava u Vojvodini od velikog zna~aja su i kanali, nasipi i odgovaraju}e ustave du` Osnovne kanalske mreè Hidrosistema Dunav-TisaDunav. U Banatu, HS DTD i vodotoci: Zlatica, Stari Begej, Plovni Begej, Tami{,
Brzava, Moravica (sa Rojgom), Vr{a~ki kanal i Kara{, ~ine jedan funkcionalni sistem u odbrani od poplava. Deonice odbrambene linije u Banatu su osposobqene da
prihvate velike vode verovatno}e 1%-5%, a u Ba~koj 2%-5%. Iako su uo~ena slaba mesta
na deonicama OKM u Banatu (kod u{}a Kikindskog kanala, I|o{a i Nove Crwe), moè
se konstatovati da je stawe na deonicama OKM i prese~enim vodotocima u Banatu uglavnom zadovoqavaju}e, osim na Kara{u gde sistem za{tite od poplava ne postoji.
Odbrambene linije du` Mlave i Peka su novijeg datuma, sa stepenom za{tite od
2%-ne velike vode. Odbrambena linija du` doweg toka Timoka, koja zajedno sa
dunavskim nasipom {titi najplodnije zemqi{te ovog dela Srbije, datira jo{ sa
po~etka ovog veka. Radovi na za{titi od velikih voda du` Mlave, Peka, Timoka i wegovih pritoka jo{ uvek nisu kompletirani
Odbrambena linija du` Save je vrlo heterogena po stepenu izgra|enosti, propusnoj mo}i major korita, tipovima nasipa i kejova, vremenu i tehnologiji izgradwe nasipa i drugim karakteristikama, te stepen za{tite nije adekvatan vrednosti brawenog
152
153
podru~ja. Stoga je potrebno da se prvo izvr{i neophodna dogradwa, a zatim i preispitivawe kompletnog za{titnog sistema. Pri tome se moraju uzeti u obzir i mogu}e promene hidrolo{kog i hidrauli~kog reìma Save pod uticajem nepovoqnog gazdovawa
(upravqawa) retenzijama i akumulacijama koje se nalaze van Republike Srbije.
Desnoobalni nasip du` Drine ne obezbe|uje kontinuirano stepen za{tite priobaqa od stogodi{we velike vode, ali se moè zakqu~iti da na izvedenim deonicama
stawe odbrambene linije delimi~no zadovoqava. Opasnost preti od pribliàvawa
ru{evnih obala odbrambenim nasipima, kao i od poplava koje mogu nastati izlivawem
voda iz desnih pritoka Drine. Na levoj obali Drine nizvodno od Badovinaca (na teritoriji Srbije), kao i na desnoj obali od Badovinaca do Loznice ne postoji sistem za
za{titu od poplava.
Odbrambeni nasipi du` Velike Morave izvo|eni su i parcijalno rekonstruisani u razli~itim periodima, te su i kvalitet i druge karakteristike nasipa vrlo razli~ite. S tim u vezi, moè se konstatovati da stepen za{tite od velikih voda nije zadovoqavaju}i, i to kako u pogledu visinskog poloàja nivelete krune nasipa, tako i u
pogledu stabilnosti i pouzdanosti tela nasipa. Lokalna fluvijalna erozija obala i nekontrolisan saobra}aj po kruni nasipa pogor{avaju op{te stawe odbrambene linije.
Postoji, tako|e, rizik od poplava zbog nièg stepena za{tite du` pritoka ili nezavr{enog sistema za za{titu kaseta.
Nasipi pored Ju`ne Morave {tite uglavnom poqoprivredno zemqi{te, te se, s
tim u vezi, na najve}oj duìni odbrambene linije stawe nasipa i stepen za{tite moè
smatrati zadovoqavaju}im. Me|utim, s obzirom da se unutar poqoprivrednog zemqi{ta
nalaze i seoska naseqa, kao i da postoje neke nezavr{ene deonice, a i deonice sa
niìm stepenom za{tite, potrebno je realizovati adekvatne radove.
Postoje}i nasipi pored Zapadne Morave nalaze se u zonama â~ka, Kru{evca i
Trstenika. Globalno se moè zakqu~iti da je stawe zadovoqavaju}e, izuzev na lokalitetima du` desne obale u Trsteniku i leve obale u zoni â~ka.
Na desnoj obali Ibra, kao i pored Ribnice i Kova~kog potoka izgra|eni su nasipi za za{titu Kraqeva od pedesetogodi{wih velikih voda. Stawe nasipa je zadovoqavaju}e, ali ne i stepen za{tite.
Du` Bina~ke Morave izgra|ene su deonice nasipa du` naseqa kojima se obezbe|uje za{tita od pedesetogodi{wih velikih voda. Stawe nasipa je zadovoqavaju}e.
Du` Belog Drima izvedeni su obostrani nasipi, ali sa prekidima, i to prvenstveno radi za{tite Kline, Zloku}e, Osoja i drugih naseqa.
Pored napred prikazanih objekata za za{titu od poplava, izgra|eni su i brojni
letwi, lokalizacioni, pograni~ni i drugi nasipi, koji u odre|enim uslovima sluè
odbrani od poplava, ali nisu ukqu~eni u plan za odbranu od poplava.
Brawene kasete ~esto su prostrane, bez dovoqno guste mreè lokalizacionih nasipa, tako da bi pri eventualnom prodoru prve linije odbrane bile ugroène zna~ajne
povr{ine. Drugim re~ima, raspored objekata za{titnih sistema uglavnom ne omogu}ava
efikasnu lokalizaciju eventualnog proboja nasipa. Objekti za lokalizaciju poplava posebno nedostaju u zonama nekih ve}ih gradova, koji bi mogli da budu ugroèni prodorima nasipa na uzvodnim sektorima vodotoka.
Na osnovu analize stawa postoje}ih nasipa du` glavnih tokova i pritoka mogu se
izvu}i slede}i op{ti zakqu~ci:
Kvalitet, gabariti, duìne, lokacije i druge karakteristike starih nasipa su u
ve}ini slu~ajeva nezadovoqavaju}e;
Novi i rekonstruisani nasipi su kvalitetniji u svakom pogledu, ali ve}ina novih
nasipa nije izvedena u planiranoj duìni, te takvi parcijalni nasipi ne obavqaju
u celini planiranu funkciju. U takvim uslovima javqaju se na odre|enim lokalitetima ~ak i nepovoqniji uslovi za{tite od poplava nego {to su bili pre izgradwe
parcijalnih nasipa;
154

Pojedini stari nasipi du` mawih vodotoka izvo|eni su u sopstvenoj reìji i bez
tehni~ke dokumentacije, a neki od takvih nasipa nisu ni ukqu~eni u planove odbrane od poplava, te se i ne odràvaju, a nisu ni u nadle`nosti vodoprivredne slu`be.
Stoga se analiza efekata takvih nasipa ne moè sprovesti bez detaqnog snimawa i
terenskog rekognoscirawa stawa nasipa, vodnog toka i priobaqa.
Akumulacije i retenzije u funkciji za{tite od poplava

U Planu za odbranu od poplava za 1993. godinu navedeno je 29 postoje}ih akumulacija i retenzija za ublaàvawe poplavnih talasa velikih voda u sklopu aktivnih mera
za{tite od poplava. Ve}ina akumulacija ima tzv. rezervisan prostor za prijem talasa
velikih voda odre|ene verovatno}e pojave, dok se kod nekih akumulacija (Bajina Ba{ta,
Uvac i Kokin Brod) u~e{}e u odbrani od poplava postiè kroz saradwu korisnika akumulacije sa nadle`nim slu`bama za sprovo|ewe Plana odbrane od poplava. Me|utim,
zbog relativno malog broja i veli~ine rezervisanih akumulacionih prostora predvi|enih Planom za odbranu od poplava, uloga akumulacija i retenzija u odbrani od poplava je, u odnosu na ulogu nasipa, sekundarna.
Naime, na vodnom podru~ju Dunav ukupna zapremina akumulacija i retenzija za
kontrolu poplava iznosi oko 3,5 miliona m3, na vodnom podru~ju Sava (bez Bajine
Ba{te, Uvca i Kokinog Broda) oko 6 miliona m3, dok je na vodnom podru~ju Morava
obezbe|eno oko 68 miliona m3. S obzirom na ove pokazateqe, jasno je da akumulacije i
retenzije imaju izrazito lokalne efekte i bez uticaja su na redukciju poplavnih talasa
na ve}im vodotocima. Me|utim, za{tita nekih naseqa zasniva se pre svega na retenzirawu velikih voda u akumulacijama (Leskovac akumulacija Barje, Kru{evac-akumulacija
]elije, itd.).
Treba ista}i da Plan za odbranu od poplava ne obuhvata sve postoje}e akumulacije i retenzije, te bi u narednom periodu trebalo predvideti plansko kori{}ewe svih
akumulacija u za{titi od poplava, bez obzira na osnovnu namenu akumulacije. Mogu}e je,
naime, uz blagovremenu i pouzdanu prognozu nailaska velikih voda, ostvariti takvo
upravqawe akumulacijom ili retenzijom koje }e doprineti redukciji ulaznog poplavnog
talasa. Takve mogu}nosti upravqawa bi trebalo ukqu~iti u Plan upravqawa vodnim
reìmom koji bi trebalo, po ~l. 12. Zakona o vodama, izraditi za teritoriju Republike
i vodna podru~ja.
Hidrosistem DTD u funkciji za{tite od poplava

Hidrosistem DTD, kao vi{enamenski vodoprivredni sistem, ima zna~ajnu ulogu
i u aktivnoj za{titi od poplava velikih povr{ina na podru~ju Ba~ke i Banata.
Izgradwom hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav postignute su pozitivne izmene
uslova odbrane od poplava, naro~ito na banatskim vodotocima. Osnovni problemi
odbrane od poplava banatskih vodotoka (Zlatica, Stari Begej, Plovni Begej, Tami{,
Brzava, Terezija, Moravica sa Rojgom i Vr{a~ki kanal) pre izgradwe hidrosistema DTD
proizilazili su iz nedovoqne propusne mo}i korita za sopstvene velike vode i
dugotrajnih uspora od visokih nivoa recipijenata Dunava i Tise. Magistralni kanal
DTD od Novog Be~eja do Banatske Palanke preseca vodotoke i prihvata wihove vode,
po~ev{i od Starog Begeja do Kara{a. Kikindski kanal, pak, spaja Zlaticu sa
Magistralnim kanalom DTD. Na taj na~in je dobijen jedinstven elasti~ni sistem, koji
sa~iwavaju prese~eni vodotoci i magistralni kanali. Ovaj sistem obezbe|uje mogu}nost
me|usobne preraspodele protoka u zavisnosti od veli~ine protoka u svakom vodotoku i
koincidencije sa nivoima u recipijentima. Transverzala (kanal DTD) omogu}uje preme{tawe u{}a na nizvodni deo recipijenta gde su vodostaji niì, ~ime se odstrawuje
uticaj uspora. Najve}i efekti su postignuti prokopavawem kanala DTD kroz
Potporawsku vododelnicu, ~ime je ceo sliv Brzave izdvojen iz sliva Tami{a i odveden
u Dunav kroz dolinu Kara{a. Naknadno izgra|eni sistem ustava na Dowem Tami{u
~ini u vodnoreìmskom smislu celinu sa hidrosistemom DTD. Naro~ito su zna~ajni
efekti postignuti izgradwom ustave na Kara{cu, ~ime su zna~ajno snièni nivoi na
Dowem Tami{u, {to se pozitivno odraàva na ceo Sredwi Banat.
156
157
Preostalo je jo{ ure|ewe Kara{a, kao i dodatno ure|ewe svakog vodotoka od

preseka sa kanalom DTD do dràvne granice, ali su ve} sada uslovi neuporedivo
povoqniji, jer je odstrawewem uticaja uspora stvoren potreban pad, odnosno niì
nivoi velikih voda.
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav i vodotoci: Zlatica, Stari Begej, Plovni Begej,
Tami{, Brzava, Moravica sa Rojgom, Vr{a~ki kanal i Kara{, u Banatu ~ine jedan
funkcionalan sistem u odbrani od poplava. U tom sistemu za{titne objekte ~ine
korita kanala i vodotokova sa ustavama Vrbica i Padej (Zlatica), Sajan, Novi Be~ej,
Boto{ i Kajtasovo (kanal DTD), Staji}evo (Begej), Toma{evac, Opovo, Pan~evo (Tami{)
i ênta (Kara{ac), kao i za{titni nasipi uz wihova korita.
Iako su dosada{wi efekti HS DTD u za{titi od poplava bili pozitivni i
zna~ajni, o~ekuje se daqe poboq{awe stawa posle detaqnijeg definisawa hidrolo{kog
reìma prese~enih vodotokova i realizacije celovitog hidrotehni~kog re{ewa.
Naime, rumunska strana na svojoj teritoriji, u slivovima banatskih vodotokova, za{titu od poplava re{ava veoma elasti~no i rukovode}i se sopstvenim interesima: povezivawem pojedinih vodotokova, akumulacijama na slivu, rekonstrukcijom korita i
izgradwom za{titnih nasipa, a da jugoslovenska strana sa tim nije dovoqno upoznata,
osim u grani~nom sektoru (od zajedni~kog interesa). To su, uglavnom, danas
limitiraju}i faktori za celovito racionalno i trajno hidrotehni~ko re{ewe za{tite
od poplava na banatskim vodotocima.
U Ba~koj su izgradwom HS DTD uslovi odbrane od poplava mawe izmeweni, ali
su promene, ipak, pozitivne. Spu{tawem ve}eg dela mreè ranije visoko leè}ih
kanala, ve}i deo podru~ja je oslobo|en odbrane od poplave. Naro~ito je zna~ajan
doprinos novoizgra|enih crpnih stanica Be~ej, @abaq i Bogojevo (reverzibilna), koje u
periodima visokih vodostaja recipijenata Tise i Dunava odràvaju niì nivo vode u
mreì, koji ne zahteva odbranu od poplava.
Izvedeni regulacioni radovi i gra|evine u Srbiji

U prethodnom periodu je najve}i obim regulacionih gra|evina i radova izgra|en
odnosno izvr{en na Dunavu, Tisi, Savi i Velikoj Moravi, a u znatno mawem obimu na
ostalim vodotocima. U tabeli 3.1.3 prikazan je sumarni pregled duìna postoje}ih
regulacionih gra|evina na svim vodotocima Srbije, po vodnim podru~jima, a grafi~ki
prikaz istih podataka na slici 3.1.1, u vidu histograma. Iz pomenute tabele se vidi da
su po ukupnoj duìni svih gra|evina najzastupqenije bile obaloutvrde (oko 486 km), a
zatim radovi na iskopu i ure|ewu korita minor (oko 420 km).
Tabela 3.1.3: Sumarni pregled postoje}ih regulacionih gra|evina i radova na podru~ju

Srbije
Vodotok
(1)
V.P.
1
2
3
4
5
(2)
Dunav
Dunav
Tisa
Reke u Vojvodini
Desne prit.
Dunava
Timok
sa pritokama
Ukupno
V.P. Sava
1
Sava
2
Desne prit.
Save
Obaloutvrde
Naperi
Paral.
gra|.
(3)
(4)
(5)
155 890
43 867
2 834
27 832
Duìne gra|evina - radova (m)

PrePragoDepoUsm.
grade
vi
nije
gra|.
(6)
(7)
Struj.
gra|.
Prosec.
krivina
(10)
(11)
Ure|ewe
korita
minor
(12)
(8)
(9)
21 912
-
51 180
690
980
2 800
6 728
15 539
7 320
920
322
1 094
360
-
58
285
-
15 000
31 500
1 500
3 050
3 219
1 980
10 227
3 485
216 037
27 832
29 244
7 050
2 144
22 892
58
285
48 000
57 030
37 604
-
7 847
-
1 949
-
39 661
158
(1)
(2)
3
Kolubara
sa pritokama
4
Drina
sa pritokama
Ukupno
V.P. Morava
1
Velika Morava
2
Pritoke
V. Morave
3
Zap. Morava
sa pritokama
4
Ju`. Morava
sa pritokama
5
Pritoke
Vardara
6
Pritoke
Belog Drima
Ukupno
R. Srbija

(3)
800
18 490
(4)
-
(5)
-
(12)
89 208
36
2 230
5 968
7 847
1 949
36
22 360
134 837
56 894
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
78 222
4 026
7 715
5 923
1 886
1 178
1 826
28 539
168 271
85 369
160
16 747
4 407
13 372
18 243
14 045
42 985
44 218
35 796
12 967
43 874
200
6 699
213 275
486 206
4 186
32 018
68 680
105 771
5 923
14 922
51 054
73 946
1 178
1 236
1 826
2 111
59 749
130 109
226 390
418 257
4 407
6 587
Na jugoslovenskom sektoru Dunava je realizovan najve}i broj i obim regulacionih gra|evina. Radovi su planski zapo~eti jo{ krajem XIX veka, u ciqu obezbe|ewa
plovnog puta i za{tite priobalnih podru~ja od re~ne erozije, a vr{eni su u nekoliko
faza:
U periodu do I svetskog rata osnovni radovi su se sastojali u prosecawu krivina,
pregra|ivawu rukavaca i osigurawu obala, ~ime je na potezu od jugoslovensko ma|arske granice do u{}a Tise obezbe|en plovni put za plovila sa gazom od 1,8 m,
{irine 100 m.
Izme|u dva svetska rata su radovi nastavqeni u ciqu obezbe|ewa plovidbe, bagerovawem brojnih pli}aka i izgradwom brojnih lokalnih obaloutvrda, napera, pregrada i drugih gra|evina.
Nakon II svetskog rata su regulacioni radovi izvo|eni sistematski, na bazi Investicionog programa iz 1965. godine i prate}e dokumentacije, u skladu sa Generalnim
planom Dunavske komisije i Me|unarodnom konvencijom o reìmu plovidbe na
Dunavu. Radovi u ovom periodu su izvo|eni na sektoru od jugoslovensko-ma|arske
granice do Beograda, dok na sektoru od Beograda do HE \erdap I radovi nisu ni
planirani, s obzirom na o~ekivani pozitivan uticaj uspora od brane HE \erdap I
na plovidbene uslove. Regulacione gra|evine iz ovog perioda su projektovane sa kotom krune koja je 1 m iznad niskog plovnog nivoa, pri ~emu je obezbe|ena minimalna
{irina plovnog puta od 180 m, uz gaz od 2,5 m i minimalni radijus krivina od
1 000 m.
Od regulacionih radova predvi|enih Investicionim programom do danas je
zavr{eno preko 60%. Na taj na~in je, osim na nekim deonicama gde nisu ispuweni svi
propisani elementi, stawe plovnog puta na sektoru od jugoslovensko-ma|arske granice
do Beograda dovedeno u zadovoqavaju}e stawe.
U celini gledano, dosada{wi regulacioni radovi na Dunavu su imali pozitivne
efekte u pogledu uslova plovidbe, op{te stabilizacije korita i poboq{awa propusne
mo}i za vodu, nanos i led, kao i u pogledu ure|ewa i kori{}ewa re~nih obala.
Na Dunavu nizvodno od Beograda je potreba za klasi~nim regulacionim radovima
prestala nakon izgradwe HE \erdap I (HE je izgra|ena 1972. godine, na km 943). Na
ovom sektoru Dunava uloga regulacionih gra|evina sada se uglavnom sastoji u za{titi
obala od erozionog dejstva talasa izazvanih vetrom i plovilima (u zonama naseqa, industrijskih pogona, pristani{ta, mostova, u{}a kanala, nasipa i drugih objekata). Du`
akumulacije HE \erdap II (brana je izgra|ena 1985. godine na km 863) izvedeni su radovi u ciqu za{tite desne obale u zonama naseqenih mesta od erozionog dejstva talasa i
velikih dnevnih oscilacija nivoa vode koje se javqaju usled rada hidroelektrana.
159
Veliki obim regulacionih radova na reci Tisi zavr{en je jo{ krajem XIX veka.
Do kraja 1875. godine je duìna korita Tise skra}ena sa 1419 km na 962 km izvo|ewem
110 proseka (od ~ega je na dana{woj jugoslovenskoj teritoriji izvedeno 13 proseka, ukupne duìne 28,8 km), uz istovremeno gra|ewe brojnih regulacionih gra|evina i obaloutvrda. U periodu od 1875. do 1918. godine radovi su vr{eni u ciqu ure|ewa ru{evnih
obala u zonama naseqa, u blizini vodoprivrednih i drugih objekata, kao i radi lokalnih korekcija u strujnoj slici i razvoju korita (naperima i paralelnim gra|evinama). U
ovom periodu je regulacionim objektima za{ti}eno 31,1 km obale. Posle I svetskog rata
na Tisi su gra|ene samo obaloutvrde: do II svetskog rata 11 km, a izme|u 1945. i 1979.
godine 3,7 km duìne. U okviru sanacionih radova koji su vr{eni na Tisi nakon prolaska talasa velikih voda iz 1970. godine, izgra|ene su ili rekonstruisane obaloutvrde
na 13 lokaliteta, u duìni 4,1 km. Nakon izgradwe brane na Tisi kod Novog Be~eja, na
km 63 vodotoka (brana je zavr{ena 1978. godine), do{lo je do povi{ewa nivoa vode (minimalna kota normalnog uspora 74,00 mnm) i potpunog ili delimi~nog potapawa regulacionih objekata u koritu na uzvodnom sektoru Tise. U periodu od zavr{etka brane do
danas izgra|eno je ili rekonstruisano oko 8,5 km obaloutvrda. Novi kejski zidovi su
izgra|eni u gradskim zonama Novog Be~eja, Novog Kneèvca i Sente (uz pragove u dnu
re~nog korita), a izvr{eno je i prosecawe o{tre krivine kod Sanada (km 130).
Banatski vodotoci: Stari Begej, Plovni Begej, Zlatica, Brzava, Moravica i Rojga
kanalisani su u toku XVIII, XIX i XX veka. Osnovni ciq ovih radova bila je za{tita
ravni~arskog podru~ja od velikih voda, formirawe stabilnih korita i plovnog puta.
Posle izgradwe kanalske mreè HS DTD ovi vodotoci su ukqu~eni u hidrosistem, tako
da imaju dirigovani reìm. U novije vreme je mawi obim radova izvr{en na Tami{u i
Neri, dok jedino na Kara{u nisu do sad izvo|eni regulacioni radovi, izuzev
najnizvodnije deonice od Grebenca do u{}a u Dunav (oko 14 km), koja je kanalisana i
ukqu~ena u OKM HS DTD.
U Ba~koj se nalaze mawi vodotoci Plazovi}, Krivaja (ulivaju se u kanal BezdanBe~ej, izgra|en krajem XVIII veka), Kere{, îk (ulivaju se u Tisu), Bajski kanal i
Mostonga. Dosada{wi radovi na ovim vodotocima su vr{eni u ciqu pove}awa
sposobnosti korita za prijem i odvo|ewe spoqnih i unutra{wih voda. U novije vreme
izvr{ena je regulacija dela nizvodnog sektora Plazovi}a u sklopu izgradwe HS
Severna Ba~ka.
Od mawih desnih pritoka Dunava na vodnom podru~ju Dunav regulacija je
vr{ena na Gro~ici, Bole~ici, Mlavi sa pritokama i Peku. Najobimniji radovi su
izvr{eni na reci Mlavi, u duìni od preko 30 km.
Na Timoku i pritokama je regulacija re~nih korita vr{ena u veoma malom obimu.
Najve}i broj gra|evina je lociran u Kwaèvcu, na spoju Trgovi{kog i Svrqi{kog
Timoka, a u novije vreme su izvo|eni i radovi na Crnom Timoku kod Gamzigradske bawe
i Zaje~ara, na Velikom Timoku u zoni u{}a, na Arnauti i Zmijancu kroz Boqevac.
Na Savi regulacioni radovi datiraju od davnina, na deonici kod Sremske
Mitrovice i na u{}u Drine. Sistematska regulacija celog toka reke Save nije,
me|utim, izvr{ena, ve} su samo hitnim regulacionim radovima re{avani problemi (u
vezi sa plovidbom i za{titom obala u zonama naseqa i drugih priobalnih objekata) na
pojedinim ugroènim lokalitetima i deonicama. Jedino su u zoni Beograda (od u{}a do
Maki{a) izvr{eni obimni i sistematski regulacioni radovi, posebno u sklopu izgradwe Novog Beograda, Sajmi{ta i rekreacionog centra na Adi Ciganliji.
Za potrebe obezbe|ewa plovidbenih gabarita ({irina plovnog puta 80 m, dubina
2,4 m) na pojedinim deonicama Save (kod u{}a Drine, Mr|enovca, Skele) izvr{ena je
regulacija korita za malu vodu. Ovi radovi nisu dali o~ekivane efekte, jer su krune
gra|evina bile niske i sistemi nisu u potpunosti zavr{eni. Nakon izvo|ewa objekti
nisu odràvani i o{te}eni su, tako da su izgubili funkciju. U novije vreme (1994.
160
godine) ure|en je za plovidbu sektor Kami~ak, koji je do sada predstavqao najve}u

prepreku za plovidbu Savom.
Od desnih pritoka Save (bez Kolubare) regulisane su u zoni Beograda Top~iderska i @elezni~ka reka sa pritokama. Regulacija Kolubare i wenih pritoka, kao i
reke Dobrave, prete`no je vr{ena pro{irewem i produbqewem osnovnog korita
vodotoka u obimu potrebnom za obezbe|ewe materijala za izgradwu prate}ih nasipa.
Na Drini je, i pored promovisanog koncepta integralnog ure|ewa vodotoka,
uglavnom vr{eno samo lokalno osigurawe obala, radi za{tite objekata i priobalnih
naseqa od erozionog dejstva reke. Na pritokama Drine regulisane su deonice na Jadru,
[tiri i Qubovi|i.
Na Velikoj Moravi je u periodu nakon 1950. godine minor korito regulisano na
devet odvojenih deonica. To su deonice od u{}a u Dunav do Saraoraca (30,6 km),
Trnov~e (2,8 km), @abarski most (8,8 km), uzvodno od Markova~kog mosta (2,5 km), Towa
(5,6 km), êpure (2,0 km) i Varvarin-Sastavci (4,0 km). U okviru regulacije izvedeno je
16 proseka, ~ime je duìna prirodnog korita skra}ena preko 20%, kao i veliki broj
razli~itih vrsta regulacionih gra|evina.
U istom periodu regulisani su kra}i potezi desnih pritoka Velike Morave
(potok Buliwak, Resava, Crnica, Sikiri~ki potok, Jovanova~ka reka) u zonama u{}a u
Veliku Moravu i kroz naseqa. Od levih pritoka regulisane su reka Raqa (u duìni od
15 km), Jasenica (od u{}a u V.Moravu do km 30), Kubr{nica (od u{}a u Jasenicu do km
16,4 i kroz Aran|elovac), Veliki Lug (od u{}a u Kubr{nicu do km 28,5), Gibavica i
Ra~a (zone u{}a), Lepenica (od u{}a do km 30), Belica (od u{}a do km 13,8) i Lugomir
(od u{}a do km 10).
Regulacioni radovi na Zapadnoj Moravi ra|eni su kroz duì period, ali je najve}i obim realizovan u periodu 1965-1969. godine na nekoliko odvojenih deonica: kod
Stala}a, Mrzenice, Jasike, Trstenika, Milo~aja, Gori~ana, Mr~ajevaca, na deonici
Lozni~ka reka-Qubi}-Parmenac i kod Draga~eva. Na pritokama Zapadne Morave,
regulacioni radovi su izvedeni na Rasini, Musinoj reci, Lozni~koj reci, êmernici,
Despotovici, \etiwi i Skrapeù.
Regulacioni radovi na Ibru i wegovim pritokama Ra{koj i Sitnici (sa Pri{tevkom, Qu{tom i Gadimkom) izvedeni su u novijem periodu. Osim Sitnice, na kojoj su
radovi izvr{eni u duìni od 65 km, na ostalim vodotocima, su radovi vr{eni
prete`no radi za{tite obala u naseqima, u zoni mostova i drugih objekata, kao i u
zonama u{}a. Me|utim, na ve}em broju lokaliteta su gra|evine i objekti o{te}eni, te
su i efekti izvedenih radova daleko ispod planiranih.
Na Ju`noj Moravi je samo na potezu od km 45 do km 73 izvr{ena klasi~na
regulacija, sa prosecawem krivina i izgradwom ve}eg broja regulacionih gra|evina.
Sve ostale gra|evine ra|ene su u ciqu lokalnih za{tita obala, mostova i u{}a pritoka.
Na Bina~koj Moravi i wenim pritokama regulacioni radovi su vr{eni u zonama u{}a
i kroz naseqa.
Na Belom Drimu i pritokama, kao i na Lepencu, izvedeni su prete`no lokalni
regulacioni radovi u zonama naseqa i va`nijih industrijskih i infrastrukturnih
objekata.
Uprkos zna~ajnom obimu do sada izvedenih radova na za{titi od poplava i
ure|ewu vodnih tokova, veliki deo teritorije Srbije je jo{ uvek realno ili
potencijalno ugroèn poplavama, posledicama deformacije re~nog korita, kao i drugim
nepovoqnim uticajima vodnih tokova. Va`niji razlozi za to su slede}i:
Radovi na za{titi od poplava nisu izvr{eni du` svih vodotokova odnosno deonica
na kojima se javqaju poplave;
161
Radovi na za{titi od poplava du` dolina ve}ih reka ~esto ne obuhvataju ure|ewe
pritoka, tako da dolazi do poplava iz zale|a;
Nedovoqan i neujedna~en stepen za{tite du` vodotoka odnosno du` sistema za odbranu od poplava;
Odbrambeni nasipi ~esto nisu zadovoqavaju}ih karakteristika u pogledu gabarita,
kvaliteta i vrste ugra|enog materijala i dr.;
Postoje}i objekti u re~nim koritima i inundaciji predstavqaju smetwu te~ewu i
izazivaju dodatni uspor;
Mostovi i drugi objekti u re~nom koritu nemaju dovoqnu propusnu mo};
Pri izgradwi za{titnih objekata na jednom vodotoku nije se uvek raspolagalo sa podacima o slivu ili na uzvodnim delovima vodotoka koji mogu da uti~u na promenu
karakteristika poplavnih talasa;
Redovno, teku}e odràvawe za{titnih objekata, kao produèni proces investicionih zahvata, ~esto je neadekvatno, a posledwih godina na nekim objektima ~ak i
potpuno izostaje, ~ime je dovedena u pitawe i wihova namena;
Sprovo|ewe odbrane od poplava i leda nije uvek zadovoqavaju}e, zbog nedovoqnog
broja kvalifikovanog kadra, nedovoqne opremqenosti i neadekvatne organizovanosti za odbranu od poplava i
Neodgovoran odnos pojedinaca prema objektima u sistemima za za{titu od poplava i
ure|ewe vodotoka (na primer, delovi tela nasipa nestaju jer se materijal koristi
u druge namene).
3.2. EROZIJA, BUJICE I RE^NI NANOS
Pristup problematici erozije, bujica i nanosa sa gledi{ta vodoprivrede

Produkcija nanosa u re~nim slivovima i transport ovog u vodotocima
predstavqaju dve komponente globalnog prirodnog procesa, koji zbog svojih posledica
ima veliki vodoprivredni zna~aj. Su{tinska povezanost fenomena erozije i transporta
nanosa zahteva integralan pristup ovoj problematici. U svetu je ovaj pristup u
potpunosti prihva}en i osnovana je nova nau~na i stru~na disciplina Upravqawe
nanosom (Sediment management). Posledwih godina, koncept Sediment management-a se
primewuje i u na{im istraìva~kim aktivnostima u oblasti erozije i re~nog nanosa.
Otuda je bila logi~na primena ovog koncepta i u izradi VOS-a.
Vodoprivredni aspekt erozije i nanosa je dobro poznat, jer su problemi erozione
produkcije i transporta nanosa prisutni u skoro svim oblastima i granama
vodoprivrede. Poznato je da transport nanosa u vodotocima, u slu~aju intenzivnijih
erozionih procesa u slivovima, naj~e{}e prevazilazi transportnu sposobnost re~nih
tokova. Usled toga dolazi do taloèwa nanosa, kao i do zasipawa vodoprivrednih
objekata nanosom. U tom kontekstu, najve}i vodoprivredni problem je zasipawe
akumulacija. Pored toga, re~ni nanos ugroàva i mnoge druge vodoprivredne objekte regulisana re~na korita, irigacione kanale, vodozahvate i dr. Erozijom zemqi{ta i
trasnportom nanosa pogor{avaju se kvalitativne karakteristike vodotoka, a posebno
nepoèqne efekte u ovoj oblasti imamo u akumulacijama zbog uno{ewa velikih
koli~ina hranqivih materija i procesa koji se ovim izazivaju.
Sa gledi{ta vodoprivrede, od maweg je interesa direktni efekat erozije degradacija erozionih podru~ja (osim u slu~aju kada erozija tla neposredno ugroàva
konstruktivnu stabilnost vodoprivrednih objekata), dok je od mnogo ve}eg zna~aja
indirektni efekat erozije-ugroàvawe vodoprivredne infrastrukture nanosom. U
sklopu antierozionog ure|ewa teritorije, osnovni interes vodoprivrede se sastoji u
za{titi vodoprivrednih objekata od zasipawa nanosom. Pored vodoprivrede,
problematika erozije, bujica i nanosa zadire i u druge grane privrede. Bujice i nanos
ugroàvaju saobra}ajnu infrastrukturu (puteve, èlezni~ke pruge, mostove, propuste i
dr.) i poqoprivredna podru~ja (brdski tokovi iz zale|a). Od posebnog je zna~aja
ugroènost naseqa i komunalnih i industrijskih objekata od erozije, bujica i nanosa.
162
Moè se, dakle, zakqu~iti da najve}i deo teritorije Srbije moè biti ugroèn nekim
od vidova erozionih i buji~nih procesa.
Sa stanovi{ta odnosa vodoprivrede prema problematici erozije, bujica i nanosa
mogu se usvojiti principi potpune ili delimi~ne nadle`nosti. Logi~no je da celokupna problematika erozije, bujica i nanosa bude u nadle`nosti vodoprivrede, ali sa
razli~itim stepenom odgovornosti. Primarni interes vodoprivrede je za{tita
vodoprivrednih i drugih objekata i sistema od erozije i nanosa i zbog toga za{tita od
erozije i nanosa mora biti u nadle`nosti vodoprivrede. Me|utim, kod za{tite ostalih
privrednih grana od erozije, bujica i nanosa, uloga i odgovornost vodoprivrede bi se
sastojala u obezbe|ewu adekvatnih tehni~kih re{ewa za{tite, vode}i ra~una o uklapawu
parcijalnih re{ewa u integralni vodoprivredni sistem Pri tome posebno treba
naglasiti problem potencijalne erozije, u slu~aju kada se izgradwom saobra}ajne
infrastrukture ili privrednih objekata naru{ava prirodna ravnoteà nekog podru~ja i
time otvaraju nova eroziona àri{ta. U ovom slu~aju, uloga i odgovornost vodoprivrede
bi se sastojali u upozorewu o riziku antropogene erozije i blagovremenom preduzimawu
mera za{tite.
Ugroènost od vodne i eolske erozije

Kao {to je poznato, voda i vetar su dva osnovna prirodna agensa erozije
zemqi{ta. Vodna erozija se javqa u vidu pluvijalne erozije na nagnutim povr{inama i
fluvijalne erozije u re~nim koritima. S druge strane, eolska erozija je naj~e{}e
prisutna na otvorenim, ravnim povr{inama, izloènim jakim vetrovima.
S obzirom na geomorfolo{ke karakteristike teriotorije Srbije, najzastupqenija
je pluvijalna erozija, koja se javqa na 86% ukupne povr{ine. Posmatraju}i raspored
erozije po regionima, najvi{e je ugroèno podru~je Kosova i Metohije (95%), a najmawe
teritorija Vojvodine (72%). Na podru~ju Srbije bez pokrajina, erozijom je zahva}eno 90%
povr{ina. Naime, 75 667 km2 (86%) teritorije Srbije je obuhva}eno erozionim
procesima od I do IV kategorije, a 31 412 km2 (36%) od I do III kategorije.
Erozioni procesi na teritoriji Srbije su razli~itog intenziteta. U na{oj
praksi je uobi~ajena klasifikacija erozije u 5 kategorija (od vrlo slabe do ekscesivne).
Na karti erozije prikazana je zastupqenost pojedinih kategorija erozije na teritoriji
Srbije. Na osnovu ove karte ura|ena je i kategorizacija erozije po ve}im re~nim
slivovima i prostornim celinama (tabela 3.2.1).
Tabela 3.2.1: Pregled zastupqenosti erozije po va`nijim slivnim celinama

Ime reke ili
podru~ja
(1)
J. Morava
Z. Morava
V. Morava
V. Morava - ukupno
Kolubara
Drina (sliv u Srbiji)
Timok
Mlava
Pek
Pore~ka reka
Podunavqe
Posavina
Beli Drim i pritoke
P~iwa, Dragov{tica i mawe
pritoke Vardara
Lepenac
Republika Srbija
Povr.
sliva
(km2)
(2)
14 653
15 465
6 810
36 928
3 619
6 110
4 510
1 886
1 233
523
21 403
5 452
4 754
1 247
695
88 361
I
Escesivna
(km2)
(3)
1 034
830
67
1 931
74
111
48
28
11
48
36
325
226
50
2 888
Zastupqenost erozije po kategorijama

II
III
IV
V
Jaka
Sredwa
Slaba
Vrlo slaba
(km2)
(km2)
(km2)
(km2)
(4)
(5)
(6)
(7)
2 029
3 085
7 292
1 213
3 120
5 334
5 423
1 098
857
1 788
2 743
1 355
6 005
10 208
15 459
3 666
248
1 519
1 448
329
536
1 694
3 632
137
283
1 697
2 235
246
79
418
1 164
225
139
293
728
45
78
243
185
6
336
947
15 090
4 981
152
544
2 082
2 638
612
1 509
1 647
661
490
178
9 138
151
163
19 386
338
247
44 255
42
58
13 035
Koef.
erozije
Z
(8)
0,487
0,529
0,404
0,490
0,444
0,547
0,433
0,355
0,436
0,515
0,275
0,250
0,488
0,712
0,551
0,440
Iz tabele 3.2.1 moè se zakqu~iti da na teritoriji Srbije preovla|uje slaba erozija (zatupqena na 48% povr{ine), a zatim osredwa erozija (23%), dok najmawe ima ekscesivne erozije (oko 4%). Posmatraju}i re~ne slivove, zastupqenost pojedinih kategorija erozije je promenqiva. Ekscesivne erozije ima najvi{e u slivu Ju`ne Morave i
163
Belog Drima (oko 7%), a kod mawih slivova u slu~aju P~iwe (18%). Jaka erozija je najizraènija u slivovima: P~iwe (39%), Lepenca (26%) i Zapadne Morave (20%). Najmawe
ugroèna erozijom su podru~ja Posavine i Podunavqa, i slivovi neposrednih pritoka
Save i Dunava.
Na osnovu rasprostrawenosti erozionih procesa, moè se proceniti koli~ina
nanosa na teritoriji Srbije. Ukupna godi{wa eroziona produkcija nanosa u Srbiji je
reda veli~ine (30-40) x 106 m3 (u prose~noj godini). Specifi~na produkcija nanosa
iznosi oko 400 m3 km 2god-1 (za celu teritoriju), pri ~emu varira od 80 m3 km-2 god-1
(Vojvodina) do 600 m3 km-2 god-1 (Kosovo i Metohija).
Fluvijalna erozija se javqa skoro u svim prirodnim vodotocima na podru~ju
Srbije, ali sa razli~itim intenzitetom. S obzirom na nedostatak podataka za ve}inu
vodotoka, ovaj vid erozije nije mogu}e kvantifikovati. Me|utim, treba ista}i da
fluvijalna erozija kod vodotoka sa vrlo promenqivom trasom, izraènim
meandrirawem i intenzivnom erozijom obala, moè biti vrlo zna~ajna. Na primer,
usled fluvijalne erozije na Ju`noj Moravi, u re~no korito prose~no godi{we dospeva
koli~ina nanosa koja odgovara polovini godi{weg ulaza nanosa preko pritoka iz sliva.
Ipak, treba napomenuti da je ovo jedan od ekstremnih slu~ajeva fluvijalne erozije i da
je kod ve}ine ostalih vodotoka, s obzirom na wihove morfolo{ke i psamolo{ke
karakteristike, intenzitet fluvijalne erozije znatno mawi. Moè se grubo proceniti
da ukupni obim fluvijalne erozije na svim vodotocima u Srbiji iznosi (10-20) % od
ulaza nanosa iz sliva (kao posledica pluvijalne erozije).
Eolska erozija na teritoriji Srbije je relativno malo zastupqena, zbog
geomorfolo{kih, pedolo{kih i meteorolo{kih uslova. Posmatraju}i celinu teritorije
Srbije, produkcija nanosa eolskom erozijom je zanemarqiva u odnosu na vodnu eroziju.
Me|utim, ako se posmatra samo podru~je Vojvodine, gde je eolska erozija najizraènija,
wen intenzitet i obim su zna~ajni. Procewuje se da je u Vojvodini prose~na godi{wa
vrednost potencijalne eolske erozije istog reda veli~ine kao produkcija nanosa usled
pluvijalne erozije (106 m3/god). Najugroènija su podru~ja jugoisto~nog Banata i severne
Ba~ke (Deliblatska i Suboti~ko-horgo{ka pe{~ara). Ovakvoj situaciji je doprinelo
intenzivno se~ewe vetro-za{titnih {uma, pa bi zbog toga trebalo da se izvr{i
revitalizacija i pro{irewe tih {uma.
Transport nanosa u hidrografskoj mreì

Kao posledica erozione produkcije nanosa u re~nim slivovima, javqa se
transport nanosa u re~nim tokovima. Na osnovu podataka merewa nanosa (na oko 40
vodomernih stanica u mreì RHMZ Srbije), kao i procene pronosa nanosa na
psamolo{ki neizu~enim vodotocima, moè se sagledati ukupan godi{wi transport
nanosa u hidrografskoj mreì na podru~ju Srbije. Globalni psamolo{ki bilans na
ovom podru~ju grafi~ki je interpretiran na slici 3.2.1. Ovaj ilustrativni prikaz
transporta nanosa u hidrografskoj mreì na teritoriji Srbije indicira slede}e
zakqu~ke:
Evidentna je kvalitativna saglasnost izme|u erozionog potencijala re~nih slivova
i psamolo{kog potencijala vodotoka. Slivovi Drima i Ju`ne Morave, gde je najve}a
zastupqenost erozionih podru~ja I i II kategorije, imaju i najve}i specifi~ni transport nanosa (po jedinici povr{ine). Me|utim, u kvantitativnom pogledu javqaju se
zna~ajne razlike, jer je ukupni godi{wi transport nanosa u hidrografskoj mreì na
teritoriji Srbije znatno mawi od ukupne erozione produkcije nanosa (zbog efekta
retenzije). Prose~na vrednost ukupnog godi{weg transporta nanosa, produkovanog na
teritoriji Srbije, iznosi oko 8 x 106 m3, tj. oko 25% od erozione produkcije.
Postoji potpuna saglasnost izme|u hidrolo{kog i psamolo{kog potencijala
vodotokova u Srbiji. Dunav i wegove glavne pritoke Tisa, Sava i Velika Morava
imaju daleko najve}i zna~aj u globalnom psamolo{kom bilansu.
164

Najve}i deo ukupnog transporta nanosa poti~e sa podru~ja izvan Srbije. Gorwi
Dunav (6,7x106 tona godi{we), Tisa (4,4x106 tona godi{we) i Sava (3,0x106 tona
godi{we) unose preko 80% ukupnog godi{weg pronosa nanosa u hidrografsku mreù
Srbije.
Akumulacija HE \erdap I je najve}i recipijent nanosa na podru~ju Srbije. U
akumulaciji se zadràva oko 80% ukupnog nanosa iz hidrografske mreè Srbije.
Prema tome, moè se konstatovati da postoji interesantna relacija izme|u ulaza i
izlaza nanosa sa podru~ja Srbije i sopstvene produkcije nanosa: koli~ine nanosa
koje dolaze sa podru~ja izvan Srbije pribli`no odgovaraju koli~inama koje se
zadràvaju u |erdapskoj akumulaciji. S druge strane, masa nanosa koja izlazi sa
podru~ja Srbije pribli`no odgovara transportu nanosa autohtonog porekla.
Izuzev Dunava, Tise, Save i Velike Morave, zna~ajniji pronos nanosa se odvija u
Belom Drimu i Timoku. Psamolo{ki potencijal Belog Drima je zna~ajan, zbog velike erozione produkcije nanosa u slivu (uslovqene geomorfolo{kim i hidrolo{kim
faktorima).
Transport nanosa na Drini odlikuje se izrazitim diskontinuitetima, zbog
postojawa akumulacija HE Bajina Ba{ta i HE Zvornik. U dowem toku Drine
(nizvodno od HE Zvornik), prose~an godi{wi transport nanosa iznosi oko
500 000 tona. U toj zoni je veoma izraèna produkcija nanosa (fluvijalnog porekla,
od nestabilnosti obala i erozije korita pri velikim vodama, zbog vr{nog rada
uzvodnih hidroelektrana i pri naglom ispu{tawu vode iz uzvodnih akumulacija).
Izgra|ene akumulacije na ve}em broju vodotokova na podru~ju Srbije imaju

zna~ajan efekat na globalni psamolo{ki bilans. Akumulacije zadràvaju znatan deo
nanosa, koji dolazi sa gravitiraju}ih podru~ja slivova. Taj efekat je pozitivan u
globalnom smislu, ali negativan sa lokalnog aspekta. Sumarni efekat svih akumulacija
u slivu Velike Morave manifestuje se smawenim ulazom nanosa u akumulaciju HE
\erdap I. S druge strane, zasipawem akumulacija se smawuje wihova korisna
zapremina i ugroàva osnovna funkcija, kako kod akumulacija sa hidroenergetskom
namenom, tako i kod onih za vodosnabdevawe. U tom pogledu, karakteristi~ni su
primeri akumulacija HE Zvornik, HE Potpe} i HE Me|uvr{je, koje su izgubile
znatan deo korisne zapremine usled zasipawa nanosom.
S obzirom na efekat akumulacija, globalni psamolo{ki bilans u hidrografskoj
mreì Srbije ne podrazumeva potpuni kontinuitet kretawa nanosa du` vodotoka. Pored
toga, postoji i odre|ena retenzija nanosa u hidrografskoj mreì, kao i potezi
fluvijalne erozije du` pojedinih vodotokova. Me|utim, to ne mewa globalnu
psamolo{ku sliku podru~ja Srbije.
U ukupnom transportu re~nog nanosa dominira suspendovani nanos. Kod ve}ih
vodotoka, suspendovani nanos predstavqa (90-95) % ukupnog nanosa, dok vu~eni nanos
u~estvuje sa (5-10) % u sumarnom transportu. Kod mawih vodotoka, buji~nih karaktera,
u~e{}e vu~enog nanosa je zna~ajnije i iznosi (10-20) %.
Ocena obima, strukture i efekata dosada{wih radova i mera na za{titi od

erozije, bujica i nanosa
Istorijat antierozionih radova u Srbiji je relativno dug, jer prvi radovi
datiraju od po~etka XX veka. Pre II svetskog rata ovi radovi su skoro iskqu~ivo bili
ograni~eni na za{titu èlezni~kih pruga i puteva od erozije i bujica. Takav pristup je
zadràn i posle 1945. godine, tako da je obim radova bio vrlo skroman, sve do 1955. god.
Period od 1955. do 1966. godine ima najve}i zna~aj u hronologiji antierozionih i
buji~arskih radova na podru~ju Srbije. Ovaj period se karakteri{e zna~ajnim zakonodavnim i organizacionim aktivnostima, u ciqu inicirawa sistematskog i planskog
rada na za{titi od erozije i bujica. Uporedo sa pove}anim investicionim ulagawima,
smawuje se i obim biolo{kih i biotehni~kih radova na erozionim podru~jima. Tako|e,
skoro potpuno prestaje antieroziona za{tita poqoprivrednih povr{ina.
166
167
Slika 3.2.2: Zastupqenost kategorija erozije po va`nijim slivovima
Me|utim, pove}ava se obim tehni~kih radova na ure|ewu buji~nih vodotoka. Drugim re~ima, noviji period karakteristi~an je po aktivnostima na regulaciji buji~nih
vodotoka u naseqenim zonama.
Na osnovu prethodnog prikaza moè se oceniti da se aktivnosti na antierozionom ure|ewu teritorije Srbije u prethodnom periodu odlikuju nedostatkom sistemati~nosti i kontinuiteta. Pristup ovoj problematici se mewao iz perioda u period, ali samo se za interval (1955-1966.) godine moè re}i da je antieroziono ure|ewe
teritorije imalo bar donekle adekvatan tretman, primeren wegovom ekonomskom i socijalnom zna~aju.
Sa stanovi{ta vodoprivrede, posebno treba ista}i problem nedovoqne koordinacije i sinhronizacije izgradwe vodoprivrednih objekata i antierozionih radova u
gravitiraju}im slivovima (pri tome treba naglasiti da se puni efekti biolo{kih radova postiù tek posle odre|enog vremenskog perioda). Zbog nedovoqne sinhronizacije
ovih radova, de{avalo se da neke novoizgra|ene akumulacije budu izloène intenzivnom
zasipawu nanosom.
[to se ti~e obima izvr{enih antierozionih radova, najpotpuniji su podaci za
period 1961-1988. godine. Ovi radovi se mogu svrstati u dve osnovne kategorije:
antierozioni radovi: po{umqavawe, melioracije {uma, melioracije pa{waka i
biotehni~ki radovi (zidi}i, terase i rovovi) i
buji~arski radovi: popre~ni objekti (buji~arske pregrade) i uzdu`ni objekti
(regulisana korita buji~nih vodotokova).
Dinamika biotehni~kih radova bila je pribli`no ujedna~ena u periodu (19611988.) godine. U ovom periodu je izvedeno ukupno oko 14 miliona kilometara zidi}a,
rovova i terasa, {to predstavqa godi{wi prosek od 500 000 m/god. [to se ti~e
biolo{kih radova, izvr{eno je po{umqavawe na povr{ini od oko 33 000 ha (sa prosekom od oko 1 200 ha/god.), a melioracije pa{waka i livada na povr{ini od 35 000 ha, sa
prosekom 1 250 ha/god. Ukupan obim {umskih melioracija u posleratnom periodu iznosi oko 8 000 ha (sa prosekom od oko 300 ha/god.).
Kod buji~arskih radova postojale su varijacije u dinamici izgradwe, u periodu
(1961-1988.) godine. [to se ti~e popre~nih objekata (buji~arskih pregrada), u periodu
(1961-1967.) godine gra|en je ve}i broj objekata godi{we nego u periodu (1967-1988.)
godine. U periodu (1961-1988.) godine ukupno je izvedeno oko 3 200 popre~nih objekata
(prose~no 125 pregrada godi{we), pri ~emu je sumarna koli~ina ugra|enog materijala
iznosila oko 470 000 m3 (sa prosekom od oko 17 000 m3/god.). Najnoviji period (posle
1975. godine) odlikuje se pove}anim obimom i ubrzanom dinamikom izgradwe uzdu`nih
objekata. U periodu (1961-1976.) godine ukupno je ugra|eno oko 400 000 m3 materijala (ug-
168
lavnom kamena) u regulisana korita buji~nih vodotokova, dok je u narednom, kra}em intervalu (1976-1988), ugra|eno oko 470 000 m3. Prose~an godi{wi obim radova u periodu
(1961-1988.) godine iznosi oko 30 000 m3/god.
Antierozioni i buji~arski radovi, izvedeni na podru~ju Srbije u periodu od
posledwih tridesetak godina, imali su vrlo zna~ajne direktne i indirektne efekte.
Pre svega, izvedeni protiverozioni radovi su znatno poboq{ali stawe ekosistema na
erozionim podru~jima. Pored toga, antierozioni i buji~arski radovi su, kroz smawewe
erozione produkcije nanosa, zna~ajno reducirali i transport nanosa u ve}em delu
hidrografske mreè podru~ja Srbije. Sa stanovi{ta vodoprivrede, ovaj efekat je od
posebnog zna~aja, jer je time smawena ugroènost vodoprivrednih objekata od zasipawa
nanosom.
Efekte antierozionih i buji~arskih radova na smawewe transporta nanosa u
hidrografskoj mreì nije mogu}e egzaktnije determinisati, zbog nedostatka sistematskih i sveobuhvatnih merewa nanosa na zna~ajnijim vodotocima na podru~ju Srbije. S
druge strane, nisu sistematski registrovani ni elementarni efekti buji~arskih radova,
tj. mase nanosa zadràne u zaplavima svih izgra|enih buji~arskih pregrada na podru~ju
Srbije. U nedostatku pouzdanijih i detaqnijih podataka, moè se dati samo globalna
ocena efekata izvedenih protiverozionih i buji~arskih radova.
Gruba kvantitativna procena efekata antierozionih radova na smawewe transporta nanosa u hidrografskoj mreì na podru~ju Srbije moè se dati na osnovu konstatovane ~iwenice da je godi{wi pronos na Ju`noj, Zapadnoj i Velikoj Moravi u novijem
periodu ((1974-1994.) godine) pribli`no dvostruko mawi nego u prethodnom periodu. To
odraàva sumarni efekat antierozionih radova i izgra|enih akumulacija u slivu.
Imaju}i u vidu da je akumulacija HE \erdap I recipijent za nanos iz sliva Velike Morave, redukcija prose~nog godi{weg pronosa nanosa od oko 2,5 miliona tona
zna~i da je u periodu (1974-1994.) godine u akumulaciju u{lo 50 miliona tona nanosa
mawe nego {ti bi to bio slu~aj da nije bilo antierozionih radova i izgra|enih akumulacija u slivu. Drugim re~ima, sa~uvano je pribli`no 50 miliona m3 akumulacionog
prostora, {to sigurno nije bezna~ajno.
Pored akumulacije HE \erdap I, efekat antierozionih radova na podru~ju Srbije se sigurno odrazio i na ostale postoje}e akumulacije. Me|utim, ove efekte nije
mogu}e kvantifikovati, s obzirom na nedostatak merewa. Zbog toga bi bilo poèqno da
se ubudu}e organizuje sistematsko pra}ewe zasipawa zna~ajnijih akumulacija na podru~ju
Srbije.
Posebno je zna~ajan efekat antierozionih i buji~arskih radova na za{titi
naseqa i saobra}ajne infrastrukture. Kao {to je istaknuto, u novijem periodu je
izvr{ena regulacija ve}eg broja buji~nih vodotoka u naseqenim zonama (ovi regulacioni radovi su prikazani u okviru za{tite od poplava i ure|ewa vodotoka). [to se
ti~e za{tite saobra}ajnica, najefektniji su primeri Grdeli~ke klisure u Ju`noj Moravi i Ibarske klisure. U slivovima i buji~nim pritokama na sektorima ovih klisura
izvr{en je veliki obim antierozionih i buji~arskih radova, ~ime je ostvaren potpuno
zadovoqavaju}i stepen bezbednosti saobra}aja na komunikacijama velikog republi~kog
zna~aja.
170
171
3.3. ODVODWAVAWE
Potrebe za odvodwavawem
Odvodwavawe potencijalno plodnih slabo dreniranih zemqi{ta uslov je za
poboq{awe strukture iskori{}avawa povr{ina u svrhe pro{irewa i pove}awa poqoprivredne proizvodwe.
Da bi se to postiglo na takvim povr{inama neure|enog vodnog reìma, nastalog
prevlaìvawem, potrebno je sprovesti odgovaraju}a re{ewa poznata u praksi odvodwavawa,
zavisno od porekla suvi{ne vode i stepena prevlaènosti zemqi{ta.
Neregularnost vodnog reìma u zemqi{tu manifestuje se kroz pojavu vode u
zemqi{nom profilu i dugotrajnim prevlaìvawem kriti~nim za razvi}e biqaka. Takve
pojave su prisutne na velikim povr{inama Srbije, u prostranim re~nim dolinama, na
vi{im terasama, zaravnima u brdsko breùqkastim podru~jima, kao i na blaìm padinama.
U bilansu vi{ka vode u zemqi{tima dominantni udeo pripada padavinama, podzemnim i plavnim vodama iz reka, potoka i sa vi{ih reqefskih prostora.
Stepen ugroènosti zemqi{ta prevlaìvawem izraèn kroz drena`ne klase, predstavqa polazni i meritorni pokazateq, usvojen za ocenu o potrebama odvodwavawa, jer odraàva stawe prirodne dreniranosti zemqi{ta i uticaj voda razli~itog porekla u tom
procesu.
Na svim melioracionim podru~jima postoje povr{ine koje se odvodwavaju, sa vrlo
velikom razlikom u broju sistema, povr{inama i stepenu izgra|enosti. Pod sisteme su
podvedene povr{ine i sa retkom kanalskom mreòm pod uslovom da su za{ti}ene
odbrambenim nasipima od plavqewa ili se nalaze na vi{im geomorfolo{kim jedinicama
van doma{aja plavnih voda.
Uloga i razvoj odvodwavawa zemqi{ta

Za{tita zemqi{ta na delovima prostora Srbije od suvi{nih voda primenom odvodwavawa, kao mere uvedene u praksu radi sigurnijeg i potpunijeg kori{}ewa povr{ina za
proizvodwu hrane, predmet je pisanih prikaza jo{ iz vremena Rimske imperije i kasnijih
perioda do na{ih dana.
Zna~ajniji organizovani poduhvati na isu{ivawu mo~varnih povr{ina, po obimu
velikih u Vojvodini tokom XVIII i XIX veka, obuhvatili su i radove na za{titi od poplava
izgradwom nasipa, kanala i crpnih stanica u priobaqu Dunava, Save, Tise i drugih
vodotoka. U istom periodu osnivaju se i Vodne zadruge pod ~ijim rukovo|ewem se sprovodilo organizovano odvodwavawe velikih i mawih zemqi{nih kompleksa. Uz navodwavawe
se primewuje i odvodwavawe u Metohiji po~ev XIX veka do danas.
Odvodwavawe je dostiglo {ire razmere kao vodoprivredna grana u XIX i XX veku.
Krupnim hidrotehni~kim radovima u drugoj polovini XX veka, u sklopu izgradwe
hidrosistema DTD u Vojvodini, prihvata se voda sa oko 1 000 000 ha i odvodi u Dunav i
Tisu. Na taj na~in stvoreni su uslovi za realizaciju modernih hidromeliorativnih re{ewa
odvodwavawa, koja uz primenu savremenih agrotehni~kih mera omogu}avaju ostvarewa
visokog i stabilnog nivoa u poqoprivrednoj proizvodwi.
Uporedo sa izgradwom HEPS-a \erdap na Dunavu i brane na Tisi, posle 1965.
godine na znatnim priobalnim povr{inama ovih reka i uz Savu, izvr{ena je
rekonstrukcija postoje}e i izgradwa nove kanalske mreè uz mestimi~no ugra|ivawe cevne
drenaè, da bi se otklonili mogu}i negativni uticaji od uspora u ovim rekama.
Do 1990. godine izgra|eni su brojni novi savremeni sistemi za odvodwavawe, u
slivovima Dunava, Tise, Tami{a, Save i Velike Morave.
Brojni objekti za pove}awe za{tite od poplava u svim pomenutim i slivovima
drugih reka, uz izgradwu novih crpnih postrojewa, sa znatnim progu{}ewem kanalske mreè
i dogra|ivawem druge prate}e infrastrukture, predstavqaju zna~ajno pove}awe obima, iako
relativno skromno, u odnosu na ukupne potrebe za{tite zemqi{ta od prevlaìvawa
suvi{nim vodama na evidentiranim ugroènim povr{inama.
172
Uzroci i na~in prevlaìvawa

Prevlaìvawe zemqi{ta dejstvom suvi{nih voda prete`no je prisutno u nizijama u
razli~itom obimu u svim slivnim podru~jima Srbije. Ova pojava je prisutna na povr{inama
bez sistema za odvodwavawe i u razli~itom stepenu na povr{inama gde postoje nedovoqno
funkcionalni i slabo odràvani sistemi.
Na delovima povr{ina relativno ravnih platoa i u breùqkasto-brdskim reonima
prevlaìvawe nastaje prete`no u prole}e uticajem povr{inskih voda od padavina i spoqnih voda sa vi{ih reqefskih oblika.
Suvi{na voda koja se zadràva na ugroènim povr{inama, sporo oti~e. Delom se
infiltrira u zemqi{te, dok drugi deo povr{inski oti~e bez kontrole i mogu}nosti da se
zadrì za potrebe poboq{awa i ure|ewa vodnog bilansa doti~nog podru~ja.
Ugra|ivawem re|e drenaè u sklopu odgovaraju}e kanalske mreè, uz primenu agromelioracionih mera, moè u znatnoj meri da se ublaì deficit vla`nosti u kasnijem vegetacionom periodu. Na taj na~in otklawa se i mogu}nost nekontrolisanog oticaja vi{ka
vode u vegetacionom periodu, kada za potrebe poqoprivrede i u druge svrhe ne postoji
problem mawka vode.
Dugotrajna prevlaènost zemqi{ta naro~ito u melioracionom podru~ju Gorwi Dunav na velikim povr{inama, naro~ito u prole}e, uz postojawe visokih nivoa podzemne
vode tokom su{nog perioda, generi{e proces zaslawivawa zemqi{ta dejstvom vodorastvornih soli uz pove}awe alkalne reakcije.
Odre|ivawe prirodnih dreniraju}ih sposobnosti i stepena ugroènosti zemqi{ta
suvi{nim vodama predstavqa glavne parametre za razvrstavawe zemqi{ta u drena`ne klase.
Klasifikacija zemqi{ta za odvodwavawe po drena`nim klasama

Glavni uzrok prevlaìvawa zemqi{ta je prisustvo suvi{nih voda kako na povr{ini
tako i u zemqi{nom profilu. Pojave suvi{nih voda su mogu}e u svim periodima godine,
naj~e{}e u prole}e i jesen u vreme glavnih radova u poqu.
Radi odre|ivawa negativnih efekata od suvi{nih voda, povr{ine podlo`ne prevlaìvawu na teritoriji Republike Srbije kategorisane su u I, II, III i IV drena`nu klasu
zavisno od stepena ugroènosti.
Svakoj drena`noj klasi odgovara izvesna prirodna drena`na sposobnost, zavisno od
svojstva zemqi{ta, mati~nog supstrata i drugih prirodnih karakteristika. Na osnovu takve
ocene mogu}e je sagledavawe odgovaraju}ih problema i re{ewa odvodwavawa.
U delu Podloge, poglavqe 2.5, prikazane su ukupne povr{ine drena`nih klasa
obradivih poqoprivrednih zemqi{ta na sva tri slivna podru~ja. Zemqi{ta I i II drena`ne
klase vrlo jako i jako ugroèna dejstvom suvi{nih voda, obuhvataju 945 449 ha, {to ~ini
35,7%. Sa 668 952 ha, ili 25% povr{ina u III drena`noj klasi kao slabije ugroènoj, ukupne
povr{ine I-III klase iznose 1 614 401 ha, odnosno 60,4% u grupi I-IV drena`ne klase.
Povr{ine pod IV drena`nom klasom mestimi~no su i povremeno ugroène suvi{nim
vodama, tako da je odvodwavawe kao interventna mera retko potrebna.
Ugroènost povr{ina suvi{nim vodama

Kriterijumi koji su posluìli u obradi sloènih pitawa vezanih za potrebe
odvodwavawa ukazuju na kori{}ewe podataka iz brojnih pedolo{ko-hidropedolo{kih
studija, kao osnove koje pruàju odgovor kroz podatke o svojstvima tipova zemqi{ta
ugroènih prekomernim vlaèwem, dejstvom vode razli~itog porekla: povr{inskih,
spoqnih i podzemnih.
U tabeli 3.3.1 i na karti datoj u okviru budu}eg stawa odvodwavawa prikazane su
povr{ine prevlaènih zemqi{ta, na teritoriji Republike Srbije, dejstvom suvi{nih voda
razli~itog porekla, odvojeno po melioracionim podru~jima: V.P. Dunav, V.P. Sava i
V.P. Morava. Iz datog prikaza, o~igledno je da se najve}e ugroène povr{ine suvi{nim
vodama nalaze na podru~ju V.P. Dunav. Dominantni deo u prevlaìvawu imaju sopstvene
povr{inske i podzemne vode visokih nivoa i to kao ~este pojave.
173
Tabela 3.3.1: Povr{ine ugroène suvi{nim vodama razli~itog porekla
(ha)
Poreklo suvi{nih voda

Vodno
podru~je
Melioraciono podru~je
(1)
(2)
Dunav
Gorwi Dunav
Dowi Dunav
Sava
Povr{inske i
podzemne vode
visokih nivoa
(~este pojave)
(3)
(4)
278 247
116 218
Unutra{we vode u
sistemima, sezonske
i mestimi~ne
(povremene pojave)
(5)
Ukupno
(6)
207 555
602 020
6 380
22 572
10 400
39 352
Svega
284 627
138 790
217 955
641 372
Srem
29 728
24 926
46 667
101 321
Podriwsko - Kolubarsko
41 875
100 675
77 000
219 550
Gorwe Drinsko
Svega
Morava
Povr{inske, spoqne
i podzemne vode
niskih nivoa
(umerene pojave)
2 500
2 500
71 603
128 101
123 667
323 371
Velika Morava
3 240
74 280
45 900
123 420
Ju`na Morava
4 230
27 990
78 270
110 490
Zapadna Morava
6 150
28 600
137 410
172 160
Ibar - Lepenac
9 850
30 400
33 800
74 050
Beli Drim
4 330
75 050
29 450
108 830
Svega
Republika Srbija
27 800
236 320
324 830
588 950
384 030
503 211
666 452
1 553 693
Za razliku od toga, u vodnom podru~ju Sava najve}e povr{ine su ugroène unutra{wim vodama, sezonski (povremenog karaktera) i mawe podzemnim vodama.
U V.P. Morava znaci prevlaìvawa zemqi{ta su najzna~ajniji i najzastupqiniji u
prostranim re~nim dolinama. U ovom slu~aju dominantna ugroènost suvi{nim vodama,
prema wihovom poreklu je ista kao i u V.P. Sava. Ukupno prevlaène povr{ine na
teritoriji Srbije iznose 1 553 693 ha.
Sistemi sa objektima za odvodwavawe

Najve}i deo povr{ina koje se odvodwavaju u Srbiji nalazi se u melioracionom
podru~ju Gorwi Dunav. Za ovo podru~je se raspolaè najve}im brojem informacija o
odvodwavawu, pa je i prikaz u vezi sa tim najobimniji.
Analiza stawa u odvodwavawu pokazuje da postoji veliki broj izgra|enih sistema
u ravni~arskom delu vodnog podru~ja Dunava. Stawe u pogledu izgra|enih sistema u
drugim melioracionim podru~jima je skromno i ispod stvarnih potreba zemqi{ta koje
potencijalno moè da pruì u uslovima efikasnog odvodwavawa suvi{ne vode.
U tabeli 3.3.2 prikazane su povr{ine i objekti na izgra|enim sistemima za odvodwavawe po glavnim delovima sva tri javna vodoprivredna podru~ja.
Tabela 3.3.2: Sistemi za odvodwavawe - postoje}e stawe - povr{ine i objekti

Vodno podru~je
(1)
Dunav
Sava
Melioraciono
podru~je
(2)
Gorwi Dunav
Dowi Dunav
Svega
Srem
Podriwsko-kolubar.
Gorwe Drinsko
Svega
Ukupne
povr{ine
(ha)
(3)
1 858 600
914 700
2 773 300
384 500
783 800
419 000
1 587 300
Povr{ine
sistem.
Broj
(bruto) sistema
(ha)
(kom.)
(4)
(5)
1 423 076
270
30 522
9
1 453 598
279
353 433
33
159 921
31
513 354
64
Cevna
drenaà
(ha)
(6)
37 226
3 678
40 904
7 920
1 315
9 235
ûvarnice
i privr.
zgrade
(kom.)
(7)
88
88
11
11
Crpne stanice na
elektro pogon
(m3/s)
(kom.)
(8)
(9)
132
321,9
16
40,4
148
362,3
27
115,1
20
56,6
47
171,7
174
(1)
Morava
(2)
V.Morava
J.Morava
Z.Morava
Ibar-Lepenac
Beli Drim
Svega
Ukupno
Vodno podru~je
Melioraciono
podru~je
(1)
Dunav
(2)
Gorwi Dunav
Dowi Dunav
Svega
Srem
Podriwsko-kolubar.
Gorwe Drinsko
Svega
V.Morava
J.Morava
Z.Morava
Ibar-Lepenac
Beli Drim
Svega
Ukupno
Sava
Morava
(3)
677 000
770 000
1 540 000
730 100
434 400
4 151 500
8 512 100
(4)
26
8
8
30
41
115
2 082
Kanali
Gustina
kanala
m/ha
(11)
10,6
10,4
10,5
14,3
7,8
12,3
19,6
23,2
10,7
8
8,5
10,9
(km)
(10)
15 023
320
15 343
5 071
1 252
6 323
481
23
93
380
977
22 643
730
500
700
000
130
060
012
(5)
16
14
17
1
9
57
400
(6)
3 880
240
340
3 670
8 130
58 269
(7)
99
Objekti u sistemima
Propusti Mostovi Ustave
(kom.)
(12)
10 843
39
10 882
3 841
939
4 780
464
10
12
84
570
16 232
(kom.)
(13)
1 692
1 692
830
142
972
33
3
4
40
2 704
(kom.)
(14)
215
3
218
19
15
34
8
8
260
(8)
13
2
15
210
Kaskade
Sifoni
(kom.)
(15)
311
45
356
33
37
70
426
(kom.)
(16)
6
6
3
3
4
4
13
(9)
7,5
1,2
8,7
542,7
Pod sisteme su podvedene povr{ine i sa retkom kanalskom mreòm, pod uslovom

da su za{ti}ene odbrambenim nasipima od plavqewa ili se nalaze na vi{im geomorfolo{kim jedinicama van doma{aja glavnih voda. To ima za posledicu odre|enu
nelogi~nost u tabelarnom prikazu da povr{ine pod izgra|enim sistemima prema{uju
ukupne ugroène prevlaène povr{ine.
Osnovne karakteristike sistema

Melioraciono podru~je Gorwi Dunav za{ti}eno od plavqewa vodom iz ve}ih
vodotoka obuhvata podru~je Ba~ke sa osam vodoprivrednih preduze}a: Zapadna
Ba~kaSombor; Severna Ba~ka, Subotica; Senta, Senta; Krivaja, Ba~ka Topola;
Sredwa Ba~ka, Be~ej; Ba~ka, Vrbas; Dunav, Ba~ka Palanka i [ajka{i, Novi
Sad, sa 117 sistema za odvodwavawe, na 657 960 ha. Banat ima 5 vodoprivrednih preduze}a: Gorwi Banat, Kikinda; Sredwi Banat, Zrewanin; Tami{-Dunav, Pan~evo;
Podunavqe, Kovin i Ju`ni Banat, Vr{ac sa 146 sistema na 731 297 ha i
Pan~eva~ki Rit sa 7 sistema na 33 819 ha. Ukupna povr{ina za odvodwavawe na 270 sistema iznosi 1 423 076 ha ili oko 78% od ukupnih povr{ina celog melioracionog podru~ja.
Na sistemima, posebno ve}im, ima vi{e slivova razli~ite veli~ine. Mawi slivovi se prete`no nalaze na priobalnim povr{inama recipijenata.
Vi{e od 50% povr{ina znatnog broja sistema je bez mreè kanala za odvodwavawe, ili su sistemi sme{teni u uskim pojasevima dolina prirodnih re~nih tokova
i drugih recipijenata.
Uporedo sa izgradwom HS DTD na podru~ju Gorwi Dunav koji je po osnovnoj
koncepciji u znatnom obimu namewen odvodwavawu, sakupqa se suvi{na voda sa oko
1 000 000 ha i odvodi u recipijente. U tu svrhu izgra|en je ve}i broj novih i rekonstruisano vi{e starih slabo efikasnih sistema sa produbqivawem kanala i pove}awem
kanalisanosti.
Primena cevne drenaè je neophodna da bi se pove}ala efikasnost sistema za
odvodwavawe na ugroènim povr{inama melioracionog podru~ja, naro~ito u proletwem
periodu, kada se naj~e{}e javqaju poplave kao, na primer, 1980. godine.
Sistemi sa cevnom drenaòm izgra|eni do 1991. godine na oko 37 000 ha potvrdili su o~ekivawa kroz pravovremeno i efikasno odvo|ewe suvi{ne vode iz
zemqi{ta. Pove}ani efekti su konstatovani kroz znatno pove}awe prinosa i uvo|ewe u
175
plodored novih kultura, za koje ranije nisu postojali takvi uslovi, naro~ito na te{kim
- glinovitim zemqi{tima.
Stvarawem uslova uz odvodwavawe cevnom drenaòm i navodwavawem omogu}ava
se realizacija koncepta melioracija slatina na oko 132 000 ha u wihovo ukqu~ewe u poqoprivrednu proizvodwu kao obradivih zemqi{ta.
Prema sada{woj izgra|enosti sistema za odvodwavawe kapaciteti novijih crpnih stanica zadovoqavaju potrebe evakuisawa suvi{nih voda petogodi{weg, a starije do
dvogodi{weg povratnog perioda javqawa. Me|utim, niz crpnih stanica je sa zastarelom
opremom, od kojih je neka na granici upotrebqivosti, {to prikazane kapacitete crpnih
stanica dosta relativizira. Neophodna je zamena niza agregata, kao i prebacivawe na
elektri~ni pogon.
Melioraciono podru~je Dowi Dunav na ukupnoj povr{ini na teritoriji vodoprivrednih preduze}a: Smederevo, Poàrevac i Negotin sa 914 700 ha ~ine dve
prirodne celine Podunavqe i Timok kao deo sliva Dunava na wegovoj desnoj obali
i sliva reke Mlave sa izgra|enim sistemima za odvodwavawe na 8 sistema: Godominsko
poqe sa 6 126 ha, Gorwe kostola~ko ostrvo sa 2 424 ha i Dowe kostola~ko ostrvo sa
3 690 ha, Velikogradi{tanski rit sa Ostrovom povr{ine 2 100 ha, Pek-VincePoèèna sa 1 052 ha, Grabovi~ko poqe sa 415 ha, Negotinska nizija do u{}a Timoka
povr{ine 7 215 ha i Mlava sa kompleksima povr{ina u slivove reke koje ~ine odvojene
celine za odvodwavawe sa 7 500 ha, {to ukupno iznosi 30 522 ha.
Izgra|eni sistemi pored Dunava raspolaù objektima sa primewenim re{ewima
za{tite od spoqnih voda i sistemom dubokih kanala u jednoj ili vi{e paralelnih
linija sa Dunavom. Na taj na~in direktno se interveni{e na obarawe pritisaka u
dowem vodonosnom sloju, {to se posredno odraàva i na nivoe podzemnih voda u gorwim slabopropusnim slojevima zemqi{ta brawenih povr{ina. Da bi se otklonila
opasnost od prevlaìvawa zemqi{ta na najniìm mikroreqefskim lokalitetima, usled
eventualnog uticaja visokih nivoa podzemne vode, kao i od vi{ka vode od padavina,
ugra|ena je horizontalna cevna drenaà. Pozitivni efekti takvih re{ewa doprineli su
uspostavqawu povoqnih uslova vodnog reìma u zemqi{tu i ostvarivawu pozitivnih
efekata u poqoprivrednoj proizvodwi.
Sremsko melioraciono podru~je pokrivaju tri vodoprivredna preduze}a za odvodwavawe : Galovica, Zemun sa 194 341 ha; Hidrosrem, Sremska Mitrovica sa
92 616 ha i [idine, [id sa 66 476 ha. Na delu ovog podru~ja za odvodwavawe nalaze
se i dva sistema Patka i Golubinci-St. Banovci u slivu Dunava.
Veliko u~e{}e hidromorfnih, a tako|e i znatno prisustvo halomorfnih
zemqi{ta u Sremu, uticalo je na potrebe izgradwe guste kanalske mreè radi brè evakuacije suvi{ne vode sa prostora izme|u podno`ja Fru{ke gore i Save.
Prisustvo halomorfnih i hidromorfno-halomorfnih zemqi{ta u jugoisto~nom
Sremu, ukazuje na potrebu primene hidromelioracija, kako na tim tako i na drugim
zemqi{tima potencijalno ugroènim od sekundarne salinizacije. U tom pogledu problematika odvodwavawa je sli~na prilikama u Banatu, {to intervenciju primenom
hidromelioracionih mera stavqa u isti rang potreba.
Za sisteme u Sremu je karakteristi~na velika duìna glavnih recipijenata kanalske mreè, koji istovremeno imaju tranzitnu funkciju vode od krajwih ta~aka
Fru{ke Gore do Save i Dunava. Takva okolnost potencira kao prioritetni zadatak potrebu redovnog odràvawa kanalske mreè u povoqnom funkcionalnom stawu, radi pravovremenog prikupqawa i tranzita suvi{nih voda do crpnih stanica i gravitacionih
ispusta na Savi.
Melioraciono podru~je Podriwsko-Kolubarsko obuhvata teritorije 4 vodoprivredna preduze}a: Beograd, Beograd; Erozija, Vaqevo; Sava, [abac i
Loznica, Loznica.
176
Povr{ine na kojima je potrebno odvodwavawe odre|ene su na osnovu pripadnosti zemqi{ta I-IV drena`noj klasi. Glavne karakteristike tih klasa su slaba
dreniraju}a sposobnost i nepovoqan stepen ugroènosti suvi{nim vodama. Zastupqenost takvih povr{ina na desnoj obali Save iznosi oko 30% od ukupnih povr{ina
melioracionog podru~ja. Povr{ine na sistemima za odvodwavawe evidentirane sa oko
160 000 ha iznose oko 69% od 232 000 ha (2.5.2-Podloge) na kojima treba izgraditi
za{titne mere od suvi{nih voda.
U ovom melioracionom podru~ju najve}e potrebe za odvodwavawem su na najniìm
povr{inama Ma~ve sa Podriwem do Loznice, Posavine do u{}a Duma~e u podru~ju cerskog obodnog kanala i u niziji sliva Kolubare.
Brojne mawe reke u Ma~vi i u regionu Loznice predstavqaju glavne sabirne recipijente razgranate kanalske mreè i mawih prirodnih vodotoka nièg reda. Svi ve}i
prirodni vodotoci u Ma~vi i Podriwu, i Posavini do Skele: Zasavica, Jerez, Bela
reka sa Mutnicom, Duma~a, Dobrava, Jadar i Le{nica i u posledwe vreme Cerski
obodni kanal (COK), predstavqaju posebne hidrolo{ke celine.
U dolini Kolubare postoji za{titni sistem od poplava du` leve i desne obale
reke Save do u{}a Tamnave i od u{}a Turije do Lazarevca i Lajkovca.
Prema izve{tajima vodoprivrednih preduze}a iz Beograda i Vaqeva samo mali
broj sistema od navedenih sa wihovih podru~ja zadovoqava u funkcionalnom smislu.
Melioraciono podru~je Gorwe Drinsko izme|u Qubovije i Bajine Ba{te na

desnoj obali Drine, nalazi se oko 1 000 ha na aluvijalnoj terasi. Daqe, na ovom podru~ju
uz Lim, po~ev od Priboja preko Prijepoqa do Brodareva, procewena je na nekoliko
poqa povr{ina od oko 1 500 ha u aluvijalnim nizijama. To su vrlo zna~ajne obradive
povr{ine za doti~na mesta, iako prema svojim dimenzijama i potencijalnim proizvodnim mogu}nostima nemaju {iri zna~aj.
Melioraciono podru~je Velika Morava objediwuje 4 vodoprivredna preduze}a:

Smederevo, Poàrevac, Smederevska Palanka i ]uprija. Wihova aktivnost je
do skora prete`no bila usmerena ka radovima za{tite od poplava, uz formirawe mawih
kaseta i mestimi~ni iskop kanala u wima.
Izgradwom nasipa du` Velike Morave od Dunava do Stala}a, uz neophodne rekonstrukcije na nekoliko relativno kra}ih deonica, stvoreni su uslovi za odvodwavawe ugroènih zemqi{ta suvi{nim vodama na velikim povr{inama primenom
savremenih re{ewa ure|ewa vodnog reìma.
Sagledavaju}i obim izvedenih radova oko odvodwavawa na melioracionom podru~ju, moè se naglasiti da je veliki deo povr{ina ostao neure|en. Ipak, donekle povoqna okolnost je da su u proteklom periodu izvr{ena istraìvawa zemqi{ta i u vezi
sa tim prirodnih uslova ovog podru~ja, ura|ene brojne studije, podloge i projektna dokumentacija. Spora realizacija projekata melioracionih re{ewa, ko~i brì razvoj poqoprivredne proizvodwe u ostvarewu visokih efekata sa povr{ina koje su potencijalno vrlo plodne, svakako i uz primenu agromelioracionih mera.
Za izgra|ene kao i budu}e sisteme na podru~ju Velike Morave od zna~aja je
mogu}nost gravitacionog odvo|ewa suvi{nih voda, iako se ne sme zanemariti potreba
za crpewem, naro~ito na niskim povr{inama, ~ije prisustvo nije malo u velikim moravskim dolinama.
Stawe novoizgra|enih sistema za odvodwavawe u slivu Jasenice, @abarskoj
kaseti i Raqi je zadovoqavaju}i, uz konstataciju korisnika da su izgradwom sistema
postignuti povoqni efekti odvodwavawa na ranije ugroènim povr{inama.
Odvodwavawe kao mera ure|ewa vodnog reìma zemqi{ta na melioracionom podru~ju Ju`na Morava retko se primewuje. Utisak je da razlog za takav odnos prema
primeni mera odvodwavawa postoji kod korisnika ugroènih povr{ina suvi{nim vodama, iz straha od mogu}ih {teta po sistem na neza{ti}enim povr{inama od plavqewa.
U slivu Ju`ne Morave postoje ve}i zemqi{ni kompleksi koji se brane od spoqnih voda iz ve}ih i mawih vodotoka. Odbrana od unutra{wih voda tako|e se mes-
178
179
timi~no sprovodi retkim kanalima sa gravitacionim ulivima u recipijente. Ocewuje

se da ima 17 takvih kaseta-sistema, me|u koje spadaju : Barje, Bobovi{te, Ni{ko
poqe, Trnava, Kravqe, Paligrace, Meki{, Pukovac, Lalinac, Vitinsko
poqe i drugi u slivovima pritoka Ju`ne Morave.
Melioraciono podru~je Zapadne Morave pokriva 770 000 ha. Razvrstavawem

zemqi{ta u drena`ne klase na osnovu prirodnih uslova sredine, dreniraju}e sposobnosti zemqi{ta i stepena prevlaènosti, proceweno je da je suvi{nim vodama ugroèn
i deo povr{ina na vi{im geomorfolo{kim oblicima, gde je odvodwavawe tako|e mestimi~no neophodno, prvenstveno zbog nepovoqnih fizi~ko-vodnih svojstava zemqi{ta.
Ve}a zastupqenost uticaja unutra{wih voda sezonskog karaktera, u odnosu na Veliku i Ju`nu Moravu, prikazana u tabeli 3.3.2, moè se objasniti ve}im prisustvom
povr{ina na te{kim glinovitim zemqi{tima male prirodne sposobnosti znatno zastupqenim u slivu, na vi{im reqefskim oblicima kru{eva~kog i ~a~ansko-uì~kog regiona.
U slivu Zapadne Morave postoje ve}i zemqi{ni kompleksi koji se brane od spoqnih voda sa vi{ih terena iz ve}ih i mawih vodotoka. Odbrana od unutra{wih voda
tako|e se sprovodi mestimi~no i to uglavnom sa retkim kanalima i gravitacionim
ulivima u recipijente.
Povr{ine u dolini Zapadne Morave mestimi~no na re|im deonicama {tite se
od plavqewa. Za{ti}ene povr{ine su istovremeno i najugroènija mesta prevlaìvawa
zemqi{ta od unutra{wih i spoqnih voda sa vi{ih reqefskih poloàja.
Na melioracionom podru~ju se nalaze dva mawa sistema za odvodwavawe cevnom
drenaòm kod Poège i Novog Pazara na ukupnoj povr{ini oko 240 ha.
Meliraciono podru~je Ibar-Lepenac bilo je u pro{losti predmet is-
traìvawa za potrebe i re{ewa navodwavawa.

Problemi u vezi odvodwavawa su posmatrani vi{e kroz za{titu povr{ina od
plavqewa iz glavnih vodotoka, da bi se obezbedili sigurniji uslovi eksploatacije sistema navodwavawa.
Sprovedenim analizama pojava suvi{nih voda na zemqi{tima, procewuje se da
prevlaìvawe ugroàva (70 000 i 80 000) ha. Najvi{e su ugroène povr{ine na najniìm poloàjima u dolini Sitnice i wenih pritoka dejstvom plavnih i podzemnih voda.
Prevlaìvawem su tako|e zemqi{ta ugroèna povr{inskim vodama od padavina i spoqnih voda, prete`no sa vi{ih reqefskih poloàja.
Pozitivni efekti sprovedenih mera za{tite od plavqewa na sektorima izvedenih deonica izme|u Kosovske Mitrovice i Kosova Poqa, odrazili su se na smawewe
{teta od dugotrajnijeg zadràvawa suvi{nih voda na obradivim povr{inama.
Ne raspolaè se podacima o izgra|enim objektima za podru~je Ibar-Lepenac,
mada postoji re|a kanalska mreà u zapu{tenom stawu koja gravitaciono odvodi deo
suvi{nih voda u Sitnicu. Za potrebe odvodwavawa su izgra|ene pored Sitnice dve
crpne stanice Baranovac kod Vu~itrna i Prilu`je nedaleko od Milo{eva. Obe
crpne stanice imaju po tri agregata nominalnog kapaciteta 200 l/s po agregatu.
S obzirom da su delovi podru~ja samo delimi~no za{ti}eni nasipima u zoni
crpnih stanica, a sistemi za odvodwavawe nisu izgra|eni, to su obe stanice van funkcije, iako su uz mawe tehni~ke intervencije sposobne za rad.
Melioraciono podru~je Beli Drim obuhvata povr{inu od 434 400 ha, od ~ega su
poqoprivredne povr{ine na 247 800 ha.
Potrebe za odvodwavawem nastale zbog brèg odvo|ewa suvi{nih voda, u tesnoj
su vezi sa nepovoqnim fizi~kim svojstvima zemqi{ta i primenom navodwavawa.
Dominantnu zastupqenost prema ugroènosti prevlaìvawem imaju povr{ine na
kojima poreklo suvi{nih voda poti~e od spoqnih, podzemnih i povr{inskih voda od
padavina i nekontrolisanog i prekomernog navodwavawa. To su prema prikazu
povr{ine u tabelama 3.3.1 i 3.3.2.
Svi veliki sistemi za navodwavawe istovremeno predstavqaju i sisteme za odvodwavawe. Prema raspoloìvoj evidenciji postoji 7 sistema: Radowi} sa 9 230 ha,
180
Vitomiri~ki plato sa 3 000 ha, Isto~ko-Drimski sa 3 000 ha, Dobru{ki platoDrimsko poqe povr{ine 2 000 ha, Prizrensko poqe sa 600 ha i stari tradicionalni
sistemi V.P. Pe} 11 600 ha i V.P. De~ani 11 700 ha. Ukupna povr{ina svih sistema
obuhvata 41 130 ha. Jedini novi sistem je Radowi} sa potrebnom kanalskom mreòm i
sa 3 600 ha izgra|ene cevne drenaè savremenim sistemom za navodwavawe. Stari tradicionalni sistemi za navodwavawe imaju retku kanalsku mreù za odvodwavawe u mawe
prirodne vodotoke.
Stawe kanalske mreè osim u sistemu Radowi} je veoma zapu{teno. Naro~ito
na starim tradicionalnim sistemima kanalska mreà se prakti~no ne odràva. Sli~no
stawe je i sa drugim objektima u sklopu kanalske mreè o ~ijem broju i vrsti ne postoji
evidencija.
Potrebe za odvodwavawem su posledwih godina na povr{inama u slivovima gorweg dela toka Belog Drima, Pe}ke Bistrice i posebno Isto~ke reke smawene. Prema
informaciji Vodoprivrednog preduze}a u Pe}i, nestale su pojave prevlaìvawa
zemqi{ta pedolo{ki ozna~enog kao mineralno mo~varno, zbog znatno produbqenih korita vodotoka usled bagerisawa {qunka u enormno velikim koli~inama za potrebe
gra|evinarstva.
U V.P. Pe} i V.P. De~ani isti~e se problem zaga|ewa voda u prirodnim
vodotocima, naro~ito u Ju`nope}kom, Taba~kom i Seravijskom kanalu, koji proti~u
kroz Pe}.
Efikasnost rada sistema za odvodwavawe

Poznato je da neefikasnost u radu postoje}ih sistema za odvodwavawe nastaje usled
dejstva ve}eg broja ~inilaca. Pojava ja~eg i dugotrajnijeg prevlaìvawa zemqi{ta u
proletwem periodu van sistema, kao i na nepotpuno izgra|enim sistemima prolongira
radove vezane za proletwu setvu i negativno uti~e na ozime useve. Nekih godina sli~ne
pojave se doga|aju i u jesewim periodima. Na najugroènijim povr{inama pod zemqi{tima I
i II drena`ne klase, nivoi podzemne vode u prole}e ~esto dostiù povr{inu terena.
Plavqewa povr{ina nastaju i od slivnih voda sa vi{ih na niè reqefske poloàje. Iz
te{kih i glinovitih zemqi{ta voda se sporo povla~i, jer sama kanalska mreà nije
dovoqna kao re{ewe, bez obzira na gustinu.
Brojna vi{egodi{wa istraìvawa u vezi sa pojavom prevlaìvawa posebno te{kih
hidromorfnih i obradivih zemqi{ta, u ciqu iznalaèwa efikasnih re{ewa odvodwavawa,
izvr{ena su i kod nas na brojnim mestima u posledwih 30 godina.
Rezultati tih istraìvawa pokazali su da se problem uspe{no re{ava primenom
horizontalne cevne drenaè i filterskih materijala, u sprezi sa agromelioracionim
merama kao {to su podrivawe, rastresawe i krti~ewe zemqi{ta.
Pra}ewa efekata sistema za odvodwavawe na velikim povr{inama su tako|e
pokazala da, pove}awe prinosa p{enice na dreniranim, u pore|ewu sa nedreniranim
povr{inama iznosi (10-30) %, kod kukuruza u proseku oko 50%, a sli~no je i sa drugim
kulturama (tabela 3.3.3):
Tabela 3.3.3: Pove}awe prinosa kukuruza i p{enice kori{}ewem cevne drenaè na

hidromorfnom
glinovitom zemqi{tu ravni~arskih podru~ja - bez
navodwavawa
PVC drenaà
Kukuruz
P{enica
na razmaku
Prose~an prinos
1970-1985
(t/ha)
Indeks pove}awa
prinosa
(1)
25
50
Bez drenaè
(2)
8,0
6,9
4,0
(3)
2,00
1,72
1,00
Prose~an prinos Indeks pove}awa

1969-1984
prinosa
(t/ha)
(4)
5,4
4,5
3,9
(5)
1,38
1,15
1,00
Investicije
u izgradwi
drenaè
(1982. god.)
(US $/ha)
(6)
1 500
1 200
-
Tako|e su konstatovane i druge koristi od primene kompleksnih mera u sklopu

odvodwavawa. Zemqi{te se brè osloba|a vode u prole}e, brè se zagreva (temperatura
181
zemqi{ta je vi{a za (2-3) C), {to omogu}ava ranije izvo|ewe setve, mawi je utro{ak
goriva u radu poqoprivrednih ma{ina u toku cele godine, naro~ito te{kih traktora.
Finansijski efekti drenaè u uslovima proizvodwe kukuruza i p{enice ukazuju na
vrlo kratak period (oko 2,5 godine) za povra}aj uloènih sredstava u drenaù.
Kao karakteristi~an primer o radu, efikasnosti i odràvawu sistema za odvodwavawe koji je sli~an po stawu i funkciji brojnim sistemima u ravni~arskim regionima kod
nas, posebno na povr{inama u zoni uticaja uspora od HEPS \erdap, uzet je Pan~eva~ki
Rit.
Pra}ewem rada crpnih stanica na ovom podru~ju sa 7 sistema tokom duèg perioda
pre 1984. godine, konstatovano je da nivoi vode u kanalima ispred crpnih stanica
osciliraju u propisanim granicama. Efekat rada crpnih stanica na nivoe u glavnim
odvodnicima i kanalima vi{eg reda bio je relativno dobar i pored izvesnih smetwi koje se
javqaju usled smawenih proticajnih profila ispod pojedinih mostova i kroz cevaste
propuste. Me|utim, u kanalima nièg reda na ve}oj udaqenosti malo je izraèn efekat rada
crpnih stanica. Detaqnim uvidom na terenu, u vreme ugroènosti povr{ina suvi{nim
vodama, konstatovano je da ve}ina kanala nièg reda slabo funkcioni{e zbog nedovoqnih
dimenzija i nemogu}nosti brzog oce|ivawa vode sa parcela gde je podzemna voda na niìm
delovima izbijala na povr{inu.
Tako|e je konstatovano da je mali efekat dejstva rada postoje}ih sistema posledica
sporog oticaja vode sa parcela, i pored neposredne blizine kanala, i da se posle snièwa
nivoa u kanalskoj mreì ona jo{ dugo zadràva na povr{ini. Kao zakqu~ak iz toga je da
oticaj vode sa parcele nije mogu} bez odgovaraju}ih mera koje ubrzavaju proces odvodwavawa
zemqi{ta, kao {to su cevna drenaà sa podrivawem, rastresawem i krti~ewem.
Izgradwom cevne drenaè u Pan~eva~kom Ritu (posle 1984. godine) na oko 7 400 ha
najugroènijih povr{ina, problemi od suvi{nih voda nisu zapaèni. Sli~ne pozitivne
promene posle ugra|ivawa cevne drenaè iz perioda (1964-1981.) godine, na povr{inama
pod postoje}im novim sistemima za odvodwavawe u Srbiji (primer Godominski Rit i
priobaqe Dunava), pokazali su rezultati na velikim dreniranim povr{inama, gde je
problematika vodnog reìma sloèna i potreba za odvodwavawem velika.
Sli~ni ili specifi~ni problemi u vezi efikasnosti postoje u izgra|enim
sistemima za odvodwavawe. Uzroci su vrlo sli~ni i uglavnom se povezuju sa slabim
odràvawem kanalske mreè i objekata u woj.
U nekim slu~ajevima, kao npr. u Godominskom Ritu, nepovoqne posledice u
poqoprivrednoj proizvodwi nastaju zbog neuskla|enih potreba izme|u interesenata za
odràvawem visine nivoa podzemnih voda u pojedinim vremenskim periodima tokom
godine.
Efikasnost rada sistema za odvodwavawe u odvo|ewu suvi{nih voda zavisi i od
reìma rada crpnih stanica. U nekim slu~ajevima i posle vi{e godina nisu stvoreni
uslovi za pu{tawe u pogon crpne stanice Baranovac i Prilu`je pored Sitnice i HS
Ibar. Potrebe za odvodwavawem na podru~ju V.P. Galovica su tako|e velike. Me|utim,
nova crpna stanica Boqava~ka nova izgra|ena 1991. godine, nije predata na upravqawe
korisniku, niti je pu{tena u pogon iako je namewena za odvodwavawe 2 300 ha u sistemu
Velika Bara. Verovatno da ima vi{e sli~nih problema ne samo me|u evidentiranim
crpnim stanicama (230) koje sluè za odvodwavawe na teritoriji Srbije. Izvesno je da u
kriti~nim periodima efikasnost, ina~e slabo drenirane kanalske mreè, zbog takvih
slu~ajeva doprinosi {tetama od suvi{nih voda na povr{inama sistema za odvodwavawe.
Izgradwa sistema za odvodwavawe - period (1987-1991.) godine

Dobijene informacije iz vodoprivrednih preduze}a o novoizgra|enim sistemima za
odvodwavawe u periodu od (1987-1991.) godine su oskudne i u nekim slu~ajevima neprecizne.
Relativno ve}e aktivnosti u ovom periodu odvijale su se na dogradwi postoje}ih sistema u
Banatu, mawe-vi{e kod svih vodoprivrednih preduze}a, i na izgradwi nekoliko ve}ih sistema u slivovima Save i Velike Morave. To su, na primer: Cerski kanal-COK, @abarska kaseta na desnoj obali Velike Morave izme|u Svilajnca i Poàrevca, zatim sistemi u
slivu reke Jasenice i sistemi na podru~ju izme|u Velike Plane i Mladenovca. Tako|e je
182
izgra|en ve}i sistem za odvodwavawe (I faza), sa crpnom stanicom Kosno Grlo, u

Negotinskoj niziji.
Raspoloìvi podaci o radovima i izgra|enim objektima na izgra|enim sistemima za
odvodwavawe prikazani su u tabeli 3.3.4.
Tabela 3.3.4: Izgra|eni sistemi i objekti za odvodwavawe u periodu od 1987. do 1991.

godine
Slivno podru~je i sistemi
(1)
V.P. Dunav
Sr. Banat, Mu`qa i L. selo - Zrewanin
[ajka{ka - Titel
Gradi{tanski rit - V. Gradi{te
Negotinski rit - I faza - Negotin
Pan~eva~ki rit - Pad. Skela
Sev. Banat - Kikinda
Svega :
V.P. Sava
Galovica - Zemun
Vuki}evica - Beograd
Breska - Skela
Cerski kanal - _[abac
Svega :
V.P. Morava
Vodoprivreda - Smed. Palanka
DP Poàrevac - Poàrevac
Raqa - Smederevo
J. Morava - Gwilane
Svega:
Republika Srbija
Povr{ina
novoizgra|enog
sistema za
odvodwavawe
(ha)
(2)
Cevna
drenaà
Crpne stanice
(ha)
(3)
(kom)
(4)
(m3/s)
(5)
7 215
7 215
650
50
1 638
2 338
2
2
1
1
1
7
4,0
10,5
4,0
2,7
1,0
22,2
4 280
8 740
7 771
20 791
3 200
750
3 950
600
8 074
500
1 280
10 454
38 460
2 550
240
2 790
9 078
22,2
U pore|ewu podataka iz tabele sa podacima o ukupno postoje}em stawu i objektima u

sistemima za odvodwavawe prikazanim u tabeli, zapaà se slede}e:
relativno ve}a aktivnost u dogradwi i izgradwi nekoliko novih sistema za odvodwavawe je zapaèna u JVP Sava na podru~ju [apca i Beograda u JVP Morava u
dowem delu toka Velike Morave, kao i u JVP Dunav u Negotinskom Ritu;
kao vredna se isti~e kompleksnost u izgradwi sistema za odvodwavawe, posebno zbog
zastupqenosti horizontalne cevne drenaè i crpnih stanica za evakuaciju suvi{nih
voda i
evidentiranim podacima nisu obuhva}eni radovi na iskopu kanalske mreè iza nasipa
pored velikih vodotoka, radi otklawawa negativnih uticaja nastalih izgradwom
hidroenergetskih objekata, iako su takvi radovi izvo|eni.
3.4. KANALISAWE NASEQA I INDUSTRIJE
Istorijski razvoj kanalizacionih sistema datira u vrlo daleku pro{lost (Indija); me|utim, na na{im prostorima u vreme vladavine Rimqana, a posebno u doba Vizantije, javqaju se sistemi sa svim karakteristikama savremene kanalizacije. Carski
gradovi, utvr|ewa, palate itd. imali su objekte za odvo|ewe upotrebqenih i ki{nih
voda. Naravno, gra|en je jedinstveni sistem za odvo|ewe svih ovih voda kako ga danas
nazivamo op{ti sistem kanalizacije (kao primer moè se navesti kanalizacija
Cari~inog grada (VI vek nove ere)).
U zapadnoj Evropi i Americi ovi sistemi su po~eli da se primewuju znatno kasnije (London 1815. god., Boston 1833. god., Pariz 1880. god., itd.) i to u prvom redu zbog
harawa kolere i drugih bolesti koje se prenose vodom.
Da bi se olak{ala izgradwa ovih sistema, gra|eni su kasnije za pojedine gradove
(gde su to uslovi omugu}avali i zahtevali) posebni sistemi za odvo|ewe otpadnih voda
183
naseqa (fekalna kanalizacija), a posebno za odvo|ewe ki{nih voda (atmosferska kanalizacija), takozvani separacioni sistem. Ovo je bilo posebno povoqno tamo gde se
gravitaciono, bez posledica po naseqe, mogla ki{na voda odvoditi u najbliì vodoprijemnik.
Sve ve}im zaga|ivawem gradskih povr{ina i ki{ne vode koje poti~u sa ovih
prostora postajale su sve vi{e i vi{e zaga|ene, pa se kao takve, nisu mogle upu{tati u
javne vode a da u wima ne izazovu prekora~ewe propisanih (potrebnih) standarda
~isto}e vode. Osim toga, izgradwom kanalizacije za otpadnu vodu (koja je obi~no predhodila ki{noj kanalizaciji) dolazi do prikqu~ivawa ki{nih voda sa pojedinih objekata, delova grada, itd.
Sve ovo je vodilo izgradwi i tre}eg sistema kanalisawa naseqa, takozvanom
me{ovitom kanalizacionom sistemu.
Postoje}a situacija u Srbiji je takva da je potrebno pre~i{}avawe, kako otpadnih tako i ki{nih, voda pre wihovog upu{tawa u prijemnike. Uslovi za prihvatawe
ovih voda od strane vodotoka su veoma razli~iti za pojedine delove (pojedina naseqa)
na{e zemqe. Potrebno je stoga, pored iznetih, (veli~ina naseqa, reqef, intenzitet
ki{a, urbanizacija) izu~iti i sve druge relevantne faktore pre opredeqewa za na~in
kanalisawa odre|enog naseqa.
Pri ovom, u prvom redu treba uvaàvati za{titu i unapre|ewe kvaliteta re~nih
voda, ekonomske ~inioce i druge faktore koji uti~u na mogu}nost realizacije sistema i
wegovu stabilnost pri eksploataciji.
Naravno, ovo se najracionalnije moè realizovati i odràvati u sklopu integralno kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema.
Najbrè se razvijao fekalni kanalizacioni sistem. Duìna mreè ovog sistema
pove}ala se za oko 2,7 puta u vremenskom preseku od oko 15 godina (separatno ili u okviru op{teg sistema), a samo fekalni kanalizacioni sistem 5 puta. U isto vreme
duìna atmosferskog kanalizacionog sistema pove}ala se za oko 1,8 puta, a ~isto atmosferskog za oko 3,2 puta. Op{ti sistem se u isto vreme pove}ao za oko 1,5 puta, a
separacioni za oko 4,6 puta.
O~igledno je zna~ajno napu{tawe izgradwe op{tih kanalizacionih sistema, a
tako|e i zaostajawe u izgradwi sistema za odvo|ewe atmosferskih voda. U ciqu podizawa nivoa sanitacije naseqa i boqe za{tite kvaliteta voda u vodoprijemniku, potrebna je dogradwa i rekonstrukcija postoje}ih kanalizacionih sistema op{teg tipa.
Postoje}i kanalizacioni sistemi dimenzionisani su veoma neujedna~eno
(prete`no prema individualnom stavu projektanta) i predvi|eni su za odvo|ewe voda
povratnog perioda dva puta u jednoj godini do jednom u dve godine (izuzetno i sa re|im
pojavama).
U tabeli 3.4.1 prikazan je razvoj kanalizacionih sistema u bliskoj pro{losti (od
1975. do 1991. godine) za gradsko i prigradsko stanovni{tvo. Treba napomenuti da, iako
je razvoj fekalnih kanalizacionih sistema najbrè napredovao od drugih vidova kanalisawa, on (zajedno sa razvojem op{teg sistema) znatno zaostaje za razvojem vodosnabdevawa stanovni{tva.
Tabela 3.4.1: Pregled razvoja kanalizacionih sistema (gradsko i prigradsko stanovni{tvo)
(1)
Vojvodina
Beograd
C. Srbija (bez
Beograda)
Kosmet
R. Srbija
Prikqu~.
na javnu kanalizac.
u%
(2)
(3)
Duìna cevne mreè (km)

kanalizacioni sistem
glavni kolektor
op{ti
fekalni
atmosferski
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
(10)
(11)
ukupna
duìna
(12)
(13)
1975.
17
68
29
1991.
45
85
55
1975.
253,4
408,0
651,5
1991.
994,0
255,o
576,6
1975.
121,0
91,1
393,0
1991.
612,5
705,3
2046,4
1975.
42,8
166,2
66,9
1991.
152,0
353,1
345,1
1975.
97,6
133,4
271,0
1991.
324,0
196,7
552,7
1975.
514,8
798,7
1382,4
1991.
2082,5
1510,1
3520,8
22
35
35
60
68,5
1381,4
189,5
2015,1
108,3
713,4
263,0
3627,2
16,3
292,2
108,5
958,7
66,2
568,2
161,5
1234,9
259,3
2955,2
722,5
7835,9
184
Kori{}ewe septi~kih jama, posebno u Vojvodini, i u seoskim naseqima, pored

izdizawa nivoa prve izdani podzemnih voda i opasnosti od zaga|ivawa osnovnog
vodonosnog kompleksa, pove}ava rizik po zdravqe stanovni{tva (i ìvotiwa).
Podaci o prikqu~ewu stanovni{tva morali su se oceniti posredno po{to nema
direktnih statisti~kih podataka.
Razvoj kanalizacija industrijskih preduze}a (pogona) je u bliskoj vezi sa usvojenom tehnologijom proizvodwe i lokacijom industrijskih objekata u odnosu na gradska
jezgra, karakteristikama vodoprijemnika, racionalnim zajedni~kim pre~i{}avawem
itd.
Prema raspoloìvim statisti~kim podacima, u javnoj kanalizaciji udeo otpadne
vode industrijskog porekla iznosi u 1991. godini oko 25%. Prema ranijim pokazateqima taj odnos bio je znatno ve}i i iznosio je oko 45%.
To pokazuje da je veliki deo otpadnih voda iz industrije bio prihvatan javnom
kanalizacijom i da u posmatranom vremenskom preseku industrije nisu radile punim
kapacitetom ili uop{te nisu radile. Oìvqavawem industrijske proizvodwe o~ekuje se
i pove}awe udela otpadnih voda industrija u ukupnim otpadnim vodama.
Industrijske otpadne vode pre upu{tawa u javni kanalizacioni sistem moraju
zadovoqiti odre|ene standarde kako ne bi do{lo do ugroàvawa qudi koji rade na ovim
sistemima, samih sistema, ometawa rada centralnih ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih
voda i ugroàvawa stawa kvaliteta voda u vodoprijemnicima onim materijama koje se
malo ili nikako ne otklawaju na centralnim ure|ajima.
Glavnim kolektorom i objektima na wemu, moraju se prihvatiti sve otpadne vode
i dovesti do ure|aja za pre~i{}avawe ovih voda.
U tabeli 3.4.2 dati su osnovni pokazateqi javne kanalizacije kao postoje}e stawe
1991. godine. Podaci su radi preglednosti dati po okruzima, i odnose se na ukupan broj
gradskog i prigradskog stanovni{tva, zatim wihove opremqenost i duìnu postoje}e
kanalizacione mreè i procewene koli~ine ispu{tenih otpadnih voda iz javnih kanalizacionih sistema. Tako|e je data procena veli~ine oticaja atmosferskih voda sa
povr{ina naseqa.
Raspoloìvi podaci o razvoju gradskih kanalizacionih sistema pokazuju da je u
pro{lom periodu uloèn zna~ajan napor na wihovom razvoju, ali da nas i u budu}nosti
o~ekuje jo{ ve}i napor da bi se ostvarili predvi|eni ciqevi:
obuhvatawe celokupnog gradskog i prigradskog stanovni{tva kanalizacionim sistemima u skladu sa razvojem vodosnabdevawa,
pripajawe odgovaraju}ih industrijskih otpadnih voda (posle predtretmana) i
pre~i{}avawe na zajedni~kim ure|ajima za tretman gradskih otpadnih voda,
podizawe verovatno}e ra~unskih ki{a koje se prihvataju atmosferskim kanalizacionim sistemom, kao i prihvatawe prvog talasa zaga|enih ki{nih voda fekalnom
kanalizacijom i
kod op{teg sistema, prelivne vode (stepen razblaèwa) treba prilagoditi mogu}nostima vodoprijemnika, odnosno za{titi propisanog stawa kvaliteta u vodotocima.
Na slici 3.4.1 prikazana je obuhva}enost gradskom i prigradskom kanalizacijom
po pojedinim op{tinama.
186
187
Tabela 3.4.2: Prikaz osnovnih pokazateqa javne kanalizacije u naseqima, po okruzima

postoje}e stawe
Okrug
Broj
korisnika
(1)
Severnoba~ki
Sredwebanatski
Severnobanatski
Ju`nobanatski
Zapadnoba~ki
Ju`noba~ki
Sremski
G. Beograd
Ma~vanski
Kolubarski
Podunavski
Brani~evski
[umadijski
Pomoravski
Borski
Zaje~arski
Zlatiborski
Moravi~ki
Ra{ki
Rasinski
Ni{avski
Topli~ki
Pirotski
Jablani~ki
P~iwski
Kosovski
Pe}ki
Prizrenski
Kosovskomitrova~ki
Kosovskopomoravski
Vojvodina
Beograd
C. Srbija (bez Beog.)
Kosmet
R. Srbija
(2)
143 400
119 800
112 500
196 800
118 100
401 400
167 400
391 300
142 400
82 000
131 600
85 300
211 500
133 000
94 900
77 600
172 100
132 200
16 400
134 600
243 100
54 600
70 900
107 300
110 800
261 100
148 500
112 400
97 600
60 600
259 400
391 300
000 300
680 200
331 200
1
1
2
5
Kanalizaciona
Duìna postoje}e
infrastruktura
kanalizacione mreè
%.
% prik. Op{ti Fekalni Atmosfer. Glavni
nu`nik.
fek.
kolektor
(km)
(km)
(km)
(km)
(3)
(4)
(5)
(6)
(7)
(8)
77
48
175
14
1
25
74
45
130
57
27
72
45
32
68
34
52
76
37
13
132
24
50
80
39
9
93
23
19
84
57
765
95
8
131
84
25
0
80.5
5
20
92
85
255
705,3
353,1
196,7
81
53
109,3
74,7
24
33,6
80
71
7,5
152,3
5,8
35,2
73
24
3,7
29,1
3,1
20,7
76
41
34,5
41,4
20,8
36,5
72
59
257,7
5,6
48
80
48
5
114,8
58,6
40,2
84
50
37,9
42,1
2,5
23,8
80
58
12
84,9
6,6
29,2
81
60
80,1
209,5
41,1
99,6
82
58
11,8
169,4
21,1
28,1
80
55
12,4
176,6
39,9
28
78
60
29,3
138,2
2,2
14,7
83
63
20,1
282,4
83,8
55,2
71
47
63,5
6,2
7,8
76
63
112,6
34,8
6,5
14
74
50
68,1
70,5
4,5
13,3
68
53
32,3
104,5
12,8
24,8
68
34
22,5
105
38
27
65
37
53
54
41
60,5
73
25
47,5
14,5
10
29,5
70
37
56,5
48
13,5
30,5
63
38
10
41,5
6
14
79
45
994,0
612,5
152,0
324,0
92
85
255,0
705,3
353,1
196,7
70
37
576,6
2046,4
345,1
552,7
68
35
189,5
263,0
108,5
161,5
82
60
2 015,1 3627,2
958,7 1 234,9
Ukupno
(km)
(9)
214
186
219
144
999
105.5
1 510
241,6
200,8
56,6
133,2
311,3
218,6
106,3
132,7
430,3
230,4
256,9
184,4
441,5
77,5
167,9
156,4
174,4
192,5
208,5
101,5
148,5
71,5
2 082,5
1 510,1
3 520,8
722,5
7 835,9
Otpadne
Ki{ne
vode
vode
(103 m3/god.)
(10)
(11)
12 321
4 040
12 601
3 410
10 116
3 090
22 797
6 240
12 110
3 415
40 867
11 510
17 774
4 880
153 470
14 100
7 637
910
7 047
570
6 702
790
7 302
490
16 522
1 220
8 288
740
7 335
580
7 879
430
18 918
1 200
11 920
895
10 707
1 040
11 376
800
22 286
1 265
2 703
290
9 513
380
8 133
610
8 797
590
22 479
1 680
15 637
1 130
8 827
850
8 891
630
3 614
390
128 586
36 585
153 470
14 100
173 065
12 800
59 448
4 680
514 569
68 165
188
4. KOMPLEKSNI VODOPRIVREDNI SISTEMI

4.1. TENDENCIJE RAZVOJA
Posledwih decenija u Srbiji se nastavqa razvoj vodoprivrednih sistema, a ovaj
razvoj se posebno intenzivirao osamdesetih godina. Do ovog intenzivirawa do{lo je
zbog sve ve}eg nesklada izme|u, prostorno i vremenski neravnomerno raspore|enih
raspoloìvih vodnih resursa, s jedne strane, i sve ve}ih potreba za vodom i sloènijih
problema u oblasti za{tite voda i za{tite od voda, s druge strane. Tu fazu razvoja
vodoprivrednih sistema karakteri{u u daqem tekstu navedene osobenosti.
Vodoprivredni sistemi ~ine jedinstvenu celinu koja proizilazi iz jedinstvenog
ciklusa voda i tesne povezanosti hidrografskih sistema. Ovo jedinstvo kod nas je dodatno potencirano neravnomernom raspodelom iskoristivih vodnih resursa po vremenu
i prostoru, poloàjem korisnika voda, me|uzavisno{}u sa odbranom od {tetnog dejstva
voda i sa za{titom kvaliteta voda. Ova me|uzavisnost u zna~ajnoj meri proteè se i van
teritorije Srbije, {to sve zahteva integralno i kompleksno upravqawe resursima voda.
Pojedina lokalna izvori{ta ne mogu da prate narasle potrebe, a neka se sve
vi{e i iscrpquju (u Vojvodini pre svega), te se voda u zone potro{we mora dovoditi sa
sve ve}ih rastojawa. Postaje neophodno da se voda prevodi na ve}e udaqenosti, ~ime
sistemi postaju sve granatiji, sa sve sloènijim konfiguracijama i sve brojnijim elementima koji obezbe|uju zahtevanu funkcionalnost.
Zbog godi{we neravnomernih vodnih reìma i napregnutih bilansa voda,
posebno u malovodnom periodu, sve potrebnije postaju vi{enamenske akumulacije, ~iji
je zadatak da obezbede vremensku preraspodelu voda, poboq{aju vodni reìm (smawewe
velikih i pove}awe malih voda), kao i da omogu}e podmirivawe potreba za vodom sa
traènom visokom obezbe|eno{}u.
Pored lokalnih izvori{ta podzemnih voda, koja su u nekim delovima zemqe i
preforsirana (pre svega u Vojvodini), postaju neophodna i regionalna izvori{ta
podzemnih voda, koja bi bila organizovana na savremen na~in, putem infiltracionih
sistema (infiltracioni bazeni i bunari). Ovakvi sistemi se odlikuju visokim stepenom za{tite kvaliteta vode i, po pravilu, ekonomi~nosti.
U ravni~arskim delovima zemqe, posebno u zonama u kojima se moraju koristiti
tranzitne vode (Vojvodina, Posavina, Podriwe), neophodno je da se, pored regionalnih
vodovodnih sistema, razvijaju sve sloèniji re~no-kanalski sistemi, sa vi{enamenskim
funkcijama: obezbe|ivawe vode za navodwavawe i industriju, za{tita od poplava, odvodwavawe, stvarawe povoqnih uslova za prijem pre~i{}enih upotrebqenih voda,
plovidbu itd. Ovi sistemi sluè za odgovaraju}u prostornu preraspodelu voda i
ure|ewe vodnih reìma na navedenim podru~jima.
Postaje neophodno da se pre|e sa relativno ekstenzivnog, ka intenzivnom
kori{}ewu voda u svim sferama kori{}ewa. To podrazumeva: (a) racionalizaciju potro{we vode i prelazak na resursno racionalnije tehnologije; (b) vi{ekratno
kori{}ewe voda, gde je to mogu}e, uz odgovaraju}a pre~i{}avawa.
Postavqaju se sve o{trija ekolo{ka ograni~ewa za uklapawe vodoprivrednih
sistema u okruèwe, posebno sa stanovi{ta obezbe|ivawa minimalnih protoka nizvodno od svih mesta na kojima se mewaju vodni bilansi.
Pojedina~ni vodovodni sistemi koji su se razvijali u prethodnim fazama razvoja
postepeno se povezuju u sve ve}e celine, formiraju}i sve prostranije i sloènije regionalne vodovodne sisteme. Vodeni tokovi i ve{ta~ki kanali, koji su ranije imali
lokalne funcije, postepeno prerastaju u sve sloènije i me|uzavisnije kompleksne, regionalne sisteme vodotoka. Kroz ove sisteme se integri{u vodovodni i svi drugi sistemi kori{}ewa voda, za{tite voda i za{tite od voda. Prerastawe ovih sistema u sve
ve}e regionalne komplekse i wihova me|usobna interakcija name}e potrebu integralnog, kompleksnog i jedinstvanog upravqawa reìmom svih voda na teritoriji Srbije,
imaju}i pri tom u vidu visok stepen interakcije sa susednim, uzvodnim zemqama.
189
Raste zahtevani stepen za{tite od poplava, zbog zaposedawa re~nih dolina krupnim urbanim, privrednim i infrastrukturnim sistemima. Zbog toga postaje neophodno
da se mere za{tite prenesu na nivo sliva, uz optimalnu kombinaciju aktivnih i pasivnih mera za{tite, kao i kori{}ewe niza neinvesticionih mera, kako bi se usporio
stalni rast potencijalnih {teta od poplava.
Za{tita kvaliteta voda se tako|e ne moè ostvariti parcijalnim merama, ve} i
sistemi za{tite kvaliteta voda postaju sve integralniji i komplesniji i prenose se na
ve}e prostore, obuhvataju}i prirodne i ~ovekom stvorene ~inioce, uz optimalnu kombinaciju tehnolo{kih, vodoprivrednih i normativno-upravnih mera. Za o~uvawe kvaliteta
vode sve vi{e se moraju koristiti akumulacije, radi poboq{awa reìma malih voda.
Planirani sistemi dobijaju sve vi{e funkcija, pretvaraju}i se postepeno u integralne sisteme, koji prelaze granice slivova, povezuju}i se me|usobno, sa sve ja~im
interakcijama izme|u prostorno udaqenih delova. Ve} sada u Srbiji elementarna egzistencija niza velikih naseqa zavisi od isporuke vode iz objekata (akumulacija, izvori{ta podzemnih voda) koji su udaqeni desetinama kilometara (ponekad i iz drugih
slivova), uz neophodnost da pojedina rastojawa izvori{ta od reona potro{we uskoro
postanu duà od 100 kilometara. To imperativno zahteva da se organizaciono-upravna
struktura ~itave vodoprivrede u toj fazi prilago|ava tom procesu povezivawa i integrisawa vodoprivrednih sistema i pove}avawa broja funkcija koje obavqaju u sferi
kori{}ewa voda, za{tite od voda i za{tite voda, na jedinstvenom prostoru Srbije, a
sve u ciqu {to racionalnijeg kori{}ewa ovog prirodnog resursa.
Raste potreba za sve efikasnijom i blagovremenom antierozionom za{titom,
kako bi se vodoprivredni sistemi za{titili od {tetnog dejstva svih vidova erozije i
uno{ewa nanosa. Posebno va`na postaje prethodna antieroziona za{tita slivova na kojima }e se graditi akumulacije, kako bi posle wihove izgradwe produkcija nanosa ve}
bila svedena na minimum.
Postaju sve sna`nije interakcije vodoprivrednih sistema sa drugim sistemima i
sistemskim okruèwem, {to se mora uzimati u obzir kako tokom planirawa, tako i u
fazi kori{}ewa vodoprivrednih sistema.
Pored razvoja regionalnih sistema, ne smeju se zapostaviti mali sistemi i lokalna izvori{ta, jer su, po pravilu, ekonomi~niji i u vanrednim (ratnim) uslovima
pruàju ne{to vi{i stepen sigurnosti. Ovi lokalni sistemi moraju se raditi na
savremen na~in, na visokom tehni~kom nivou, kako bi se mogli trajno zadràti, bez
bitnijih promena svojih karakteristika, u sistemu vodosnabdevawa.
Voda kao prirodni resurs po pravilu vr{i pozitivni uticaj na ìvi svet i
okruèwe, me|utim, ona tako|e moè biti i izuzetno destruktivna kako zbog svojih
prirodnih osobina (poplave, erozije i drugo), tako i zbog sve ve}eg zaga|ivawa.
Mnoga ve}a naseqa, industrije i drugi privredni kapaciteti, koji zahtevaju velike koli~ine vode i koji produkuju velika zaga|ewa, locirani su na vrhovima slivova gde su mogu}nosti za obezbe|ewe dovoqnih koli~ina vode veoma sku~ene i posebno
gde su uslovi za prihvatawe otpadnih voda (i drugih zaga|ewa koja iz ovih dospevaju u
vodotoke) izuzetno nepovoqni.
Zbog tehni~ko-ekonomskih nemogu}nosti da se ovi problemi razre{e, dolazi do
postupnog pretvarawa prirodnih vodotoka u kolektore otpadnih voda. Po{to su, zbog
hidrolo{kih, tehnolo{kih, ekolo{kih, pa i socijalnih razloga, vodotoci ograni~eni u
pogledu mogu}nosti da prihvate odre|enu koli~inu otpadnih materija, neophodno je da
se ti limiti po{tuju, kako vodotoci ne bi predstavqali opasnost po ìvotnu sredinu i
stanovni{tvo kraj re~nih obala.
Tendencije razvoja u ovoj oblasti su danas takve da se ovi ~inioci ne uzimaju u
obzir, pa imamo uz nepreduzimawe mera na za{titi voda sve vi{e vodotoka ~ije vode gube osobine prirodno ~istih voda. Prve `rtve ovakvog stawa su ìvotne zajednice i
korisnici ovih voda u rekreativne i druge namene.
Bez obzira na ovakvo stawe, priobalno stanovni{tvo prinu|eno je da koristi
ove vode i na taj na~in ugroàva svoje zdravqe. Zbog nepostojawa drugih voda i zbog
sadràja zna~ajnih koli~ina hranqivih materija u ovim vodama, one se u znatnom obimu
190
koriste za zalivawe, a potom povrtarski proizvodi iz ovih ba{ta dospevaju na pijace,

itd. Sli~no je i sa izlovom riba iz ovakvih vodotoka.
U zna~ajnom obimu se mrtvaje i udubqewa pored reka koriste za deponije sme}a.
Velike vode zahvataju ove materijale i transportuju daqe du` re~nog toka jer se
zaplavqavawem i oce|ivawem ovakvih deponija u zna~ajnom obimu u vodotoke unose
{tetne i opasne materije.
Sve napred ukazuje na razvoj negativnih tendencija koje dovode do sve brèg
smawivawa eksploatabilnih resursa vode i wene degradacije. Potrebno je ove tendencije zaustaviti i razvoj usmeriti ka pove}awu eksploatacionih voda za sve iskazane
potrebe. U tom smislu kao najracionalniji prilaz name}e se neophodnost realizacije
integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema na ~itavom prostoru
Srbije.
Tehnolo{kim merama na otpadnim vodama i izvorima zaga|ivawa voda do racionalnih granica smawilo bi se zaga|ewe koje se ubacuje u re~ne tokove. Dodatnim
vodoprivrednim i tehni~ko-tehnolo{kim merama obezbedile bi se prirodne karakteristike voda u na{im vodotocima. Ovo daqe vodi ka mogu}nosti racionalne za{tite
voda i kori{}ewu novih voda za sve predvi|ene namene, kao i ponovnom nesmetanom
kori{}ewu ve} kori{}enih voda. Samo kompleksno i racionalno iskori{}avawe ovako
raspoloìve vode moè da obezbedi dovoqne koli~ine voda za sve korisnike uz
obezbe|ewe najpovoqnijeg i najcelishodnijeg tehni~ko-ekonomskog i ekolo{kog re{ewa
za jedinstveno upravqawe vodama, za za{titu i kori{}ewe voda i za{titu od voda.
Radi sistematizacije prikaza ovaj jedinstveni vodoprivredni kompleks moèmo
uslovno podeliti u dve grupe sistema:
Kompleksni jedinstveni sistem vodosnabdevawa i
Kompleksni jedinstveni sistem vodotoka
Posebno se izdvajaju akumulacije, o kojima }e prvo i biti re~i, kao
vi{enamenski objekti svih vodoprivrednih oblasti i grana, a iste tako|e najsna`nije
uti~u na reìm voda, odnosno destruktivne vode prevode u iskoristive resurse voda.
4.2. AKUMULACIJE
Potreba za gradwom brana na na{im prostorima uslovila je da su prve brane podizane jo{ pre gotovo 15 vekova (brana kod Cari~inog grada, brana na Zlati).
U novije vreme brane prvo po~iwu da se grade za potrebe energetike (takozvana
Velika brana na \etiwi 1930. godine), a odmah zatim i za potrebe vodosnabdevawa
(Gro{nica kod Kragujevca 1937. godine).
Posle Drugog svetskog rata, u fazi ubrzane elektrifikacije zemqe nastaju prve
velike akumulacije od preko 10 miliona m3 (Vlasinsko jezero, Me|uvr{je, Zvornik).
Tabela 4.2.1: Zapremina postoje}ih akumulacija sa visokim branama

Vodotok
(1)
Zapadna Morava
Ju`na Morava
Morava (ukupno)
Dunav
Drina
Ostali vodotoci
svega:
V (106 m3)
(2)
605
603
1 213
3 606
1 146
190
6 155
Danas ukupna zapremina akumulacija sa visokim branama ve}ih od 10 miliona m3

(29 akumulacija) iznosi ne{to mawe od 6 milijardi m3, a ako se u obzir uzmu i akumulacije sa visokim branama ~ija je zapremina mawa od 10 miliona m3 (jo{ 31 akumulacija) dobijamo ukupnu zapreminu akumulacionog prostora od oko 6155 miliona m3.
191
Tabela 4.2.2: Izgra|ene akumulacije u Srbiji

Br.
Akumulacija
Vodotok
God.
izgrad.
Tip
(1)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
(2)
Vlasina
Me|uvr{je
Zvornik
Borsko jez.
Kokin Brod
Gra~anka
Bajina Ba{ta
Batlava
Potpe}
\erdap I
Gazivode
Tisa
Lisina
]elije
Bovan
Uvac
Radowi}
Paquvi Vi{
Vrutci
Lazi}i
Gruà
Brestovac
\erdap II
Grli{te
Zavoj
Barje
Prvonek
Selova
Stuborovni
(3)
Vlasina
Zap.Morava
Drina
Brestov. r.
Uvac
Gra~anica
Drina
Batlava
Lim
Dunav
Ibar
Tisa
Boì~ka reka
Rasina
Moravica
Uvac
Prue
Kladnica
\etiwa
Beli Rzav
Gruà
Pusta reka
Dunav
Grli{ka reka
Viso~ica
Veternica
Bawska
Toplica
Jablanica
(4)
1949
1953
1955
1959
1962
1965
1966
1966
1967
1972
1977
1978
1978
1978
1978
1979
1980
1984
1984
1984
1984
1985
1987
1988
1989
1991
u gr.
u gr.
u gr.
(5)
Z
G
G
K
K
Z
OG
Z
G
G
K
G/Z
K
K
Z
K
K
Z
L
K
L
K
G/Z
K
Z
K
K
K
K
Visina
brane
(m)
(6)
34
31
42
54
82
54
90
46
46
61
108
25
53
52
52
110
61
16
77
131
52
31
52
32
86
75
88
73
74
Duìna
(m)
(7)
239
190
269
350
1 227
270
461
302
212
1 278
520
341
244
220
151
307
776
760
241
218
288
330
899
101
262
326
250
210
430
Zaprem.
tela
brane
(103m3)
(8)
365
38
316
345
2 480
527
995
380
116
3 000
5 100
823
467
409
297
2 500
554
349
83
2 000
78
240
14 738
103
1 470
1 300
1 300
1 830
Kota
uspora
(mn.m.)
(9)
1 214
274
160
639
888
652
291
637
437
72
693
76
978
284
262
988
456
115
628
880
270
339
41
193
616
382
618
525
360
Ukupna
zapr.
Naakumul.
mena
(106 m3)
(10)
(11)
176
V,E
18
E
89
E
12
I
273
E
32
V
340
E
39
V
44
E
2 550
E
370 E,P,N,V
160
N,P
10
E
60
V,P
59
V,P
213
E
113
V,N
14
I
54
V
170
E
65
V
10
V
868
E
12
V
170
E
41
V,P
20
V
70
V
52
V
Napomena:
Namena: V-vodosnabdevawe stanovni{tva, I-snabdevawe vodom industrije, E-energetika,
N-navodwavawe, P-odbrana od poplava
Tip brane: Z-zemqana, K-kameni naba~aj, G-gravitaciona, OG-olak{ano-gravitaciona, L-lu~na
Pored toga, u Srbiji je do sada izgra|eno i preko 100 takozvanih malih akumulacija ~ija je procewena ukupna zapremina negde oko 35 miliona m3.
Od ukupnog broja akumulacija, za vodosnabdevawe stanovni{tva je nameweno 23
akumulacija sa visokim branama. Wihova ukupna zapremina je oko 760 miliona m3. U ovu
brojku su ukqu~ene i tri akumulacije koje su u izgradwi (Selova, Stuborovni i
Prvonek).
Pored ovih, postoji jedan broj akumulacija sa visokim branama ~ija je osnovna
namena proizvodwa energije, a koje su namewene i za vodosnabdevawe stanovni{tva, ali
koje se u ovom trenutku, zbog nedovoqno uskla|enih interesa korisnika, ne koriste ili
se koriste u veoma malom obimu u svrhu vodosnabdevawa (6 akumulacija ukupne zapremine od oko 1 milijarde m3).
Za snabdevawe vodom industrije je nameweno 5 akumulacija, sa ukupnom zapreminom od oko 27,5 miliona m3.
Za navodwavawe zemqi{ta uglavnom su gra|ene mawe akumulacije, tako da danas
prakti~no nema velikih akumulacija koje sluè za ove svrhe.
Ako se izuzmu akumulacije nastale pregra|ivawem Dunava (brane \erdap I i II),
ukupna zapremina akumulacionog prostora je oko 2,7 milijardi m3). U odnosu na ukupnu
koli~inu voda koje se formiraju na teritoriji Srbije (oko 16 milijardi m3) to je negde
oko 17%, {to pokazuje da ve} sada postoji podloga za gazdovawe vodama i upravqawe wihovim reìmom.
Problem sa postoje}im akumulacijama je u tome {to se one danas uglavnom jednonamenski koriste. Plan jedinstvenog upravqawa reìmom voda nije donet, pa je
efekat wihovog kori{}ewa mawi nego {to bi mogao da bude. Pored toga, jo{ su u fazi
izrade neki prate}i dokumenti koji bi mogli da pomognu da se postoje}e akumulacije
boqe iskoriste: informacioni sistem, vodoprivredni bilans, katastri, itd.
192
Tako|e, ni problemu za{tite akumulacija i ure|ewa slivnog prostora nije poklawana dovoqna pa`wa, tako da je kod jednog broja akumulacija do{lo do zna~ajnog zasipawa i gubitka akumulacionog prostora (Sokolovica, Ov~ar Bawa, Parmenac, Zvornik,
itd.).
Posebno treba ista}i obavezu korisnika akumulacija za istraìvawem i ispitivawem pojava i procesa u akumulacijama i nizvodno od akumulacija, kako bi se predupredili negativni efekti od wih, kao i obaveza korisnika akumulacija za nadoknadu
{tete koje se prouzrokuju eksploatacijom akumulacija ({to posebno vaì za akumulaciju
\erdap I i hidroenergetske akumulacije).
4.3. KOMPLEKSNI REGIONALNI SISTEMI
Kompleksni regionalni sistemi vodosnabdevawa

Kao {to je opisano u poglavqu 4.1 jedna od karakteristika sada{we faze razvoja
vodoprivrednih sistema je razvoj regionalnih vodoprivrednih sistema, wihovo postepeno pro{irivawe i povezivawe, uz pove}awe sloènosti, a ~esto i kompleksnosti.
Povezivawe vi{e op{tina u zajedni~ke, regionalne vodovodne sisteme }e biti
neophodno u budu}nosti. Prednosti ovakvog snabdevawa su vi{estruke, po~ev od sigurnosti po pitawu obezbe|enosti razli~itim izvori{tima (ili ~ak razli~itim tipovima
izvori{ta), pa ~esto i do cene kubnog metra isporu~ene vode. Razume se da i razvoj regionalnih sistema ima nepovoqne strane, a to su velika po~etna ulagawa, odre|ena
rawivost u ratnim uslovima, a zahtevaju i vrlo organizovane i stru~ne kadrove za
upravqawe istim.
Sada{wi vodovodni sistemi u Vojvodini za izvori{ta vodovoda uglavnom
koriste jedinstven osnovni vodonosni kompleks (paket izdani od oko 50 do oko 200 m
dubine). Sada se u ve}ini op{tina vr{i nadeksploatacija ovih voda, ~ije posledice
mogu biti i vrlo nepovoqne. Zbog ovakve situacije name}e se potreba za jedinstvenom i
racionalnom eksploatacijom i za{titom ovih voda, a zbog naraslih potreba za visokokvalitetnom vodom i za stvarawem regionalnih sistema za vodosnabdevawe koji bi dovodili vodu iz aluviona velikih reka (Dunav, Sava, Tisa, pa i Drina i velika Morava)
do krajwih potro{a~a.
U centralnoj Srbiji i na Kosmetu, pored izvori{ta podzemnih voda kao baznog
resursa, ve} sada se u zna~ajnom broju op{tina koriste akumulacije kao izvori{ta
vodosnabdevawa.
Daqi razvoj vodosnabdevawa odvija se u pravcu pove}awa postoje}ih sistema i
formirawa novih, gde dosad nisu formirani.
U sada{wem trenutku bliè su determinisani slede}i vodovodni sistemi: Regionalni vodovodni sistem Novi Sad, Sremska Mitrovica, Beograd, Gruà,
\etiwa, Rzav, Rasina, Ni{, Kosovska Mitrovica, Pri{tina.
Regionalni vodovodni sistem Novog Sada.

Najve}i i najrazvijeniji vodovodni sistem u Vojvodini je regionalni vodovod Novog Sada. Iz wega se danas snabdeva
vodom preko 250 000 qudi ili 12.4% ukupnog stanovni{tva Vojvodine. Koristi se voda
iz izdani formirane u okviru aluvijalnih naslaga Dunava kaptiranim bunarima uz samu
obalu reke. Sada u Novom Sadu postoje tri izvori{ta: [trand, Petrovaradinska ada i
Ratno ostrvo. Najstarije je [trand, koje sada daje oko 300 l/s. Izvori{te Petrovaradinska ada izgra|eno je pre desetak godina i zbog racionalnog kori{}ewa od po~etka svog
rada do danas, ono daje konstantno oko 600 l/s. Po kapacitetu, najmo}nije izvori{te je
Ratno ostrvo, koje bi moglo da daje oko 900 l/s. Sada se sa ovog izvori{ta crpi samo oko
600 l/s, zbog nedovoqnog kapaciteta postrojewa za pre~i{}avawe voda. Osim toga probleme stvaraju odre|eni delovi vodovodne mreè, mali kapaciteti rezervoara a u bliskoj
budu}nosti i prera|iva~ki kapaciteti.
Osnovni problem za razvoj vodovodnog sistema ovog regiona su ograni~ene
mogu}nosti postoje}ih izvori{ta i postrojewa za pre~i{}avawe voda. Izme|u Novog
Sada i Sremskih Karlovaca, sa leve i desne obale Dunava, postoji oblast pogodna kao
izvori{te vode za pi}e. Procewuju se kapaciteti ovog izvori{ta na oko 400-800 l/s,
193
{to bi, uz pove}awe kapaciteta postrojewa za pre~i{}avawe, za neko vreme re{ilo

probleme Novog Sada u ovom domenu.
Potrebno je razraditi dugoro~nu strategiju obezbe|ewa voda ovog vodovoda u okviru ukupnog obezbe|ewa voda na podru~ju Ba~ke (i Banata), odnosno Vojvodine u celini.
Regionalni vodovodni sistem Sremske Mitrovice. Regionalni vodovod Sremske
Mitrovice raspolaè postrojewem za deferizaciju. On tako|e zahteva pro{irewe kapaciteta i korekciju tehnologije. Vodovod pokriva potrebe stanovni{tva cele op{tine.
Izvori{ta vode uzvodno od grada su dovoqnog kapaciteta.
Na prostorima ovog sistema (uzvodno i nizvodno na Savi) nalaze se zna~ajne rezerve visokokvalitetnih podzemnih voda koje mogu da podmire potrebe ne samo naseqa na
ovom prostoru nego i na znatno ve}oj teritoriji.
Regionalni vodovodni sistem Beograda. Regionalni vodovodni sistem na{eg

glavnog grada sada opsluùje stanovni{tvo i privredu naseqa u op{tinama grada Beograda i u naseqima prigradskih op{tina Barajevo i dela naseqa op{tine Grocka, a u
toku je prikqu~ivawe na sistem naseqa u op{tini Mladenovac i Sopot. Ovaj sistem se
vodom snabdeva iz aluvijalne izdani u priobaqu reke Save, kao i direktnim zahvatawem
re~ne vode iz Save i Dunava, a pre~i{}ava se u postrojewu za pre~i{}avawe vode
(PPV) Maki{, PPV Bele vode, PPV Banovo brdo, PPV Beànija i PPV
Vin~a. Prose~na proizvodwa ~iste vode iznosi oko 7 m3/s.
Obezbe|ewe koli~ina podzemnih voda na izvori{tu za ovaj vodovodni sistem je
pokazalo vrlo veliku razliku izme|u rezultata istra`nih radova (donetih odluka) i
stvarnih mogu}nosti zahvatawa ovih voda.
Tako se 1962. godine ra~unalo sa kapacitetom pojedinog reni bunara od 250 l/s.
Generalnim re{ewem vodovoda Beograda do 2000. godine, ura|enim 1977. godine,
ra~unalo se da se iz priobaqa Save na sektoru od u{}a do iza Kupinova, angaùju}i obe
obale reke, moè, kao po~etni kapacitet, eksploatisati oko 25 m3/s podzemne vode, a sa
Velikog ratnog ostrva i sa leve obale Dunava jo{ oko 2 m3/s vode, tako da se planiralo
sa oko 27 m3/s podzemnih voda sa izvori{ta u neposrednoj okolini Beograda i sa oko (26) m3/s re~ne savske vode. Pojedini delovi planiranih izvori{ta nisu realizovani, a
na realizovanim, zbog nadeksploatacije, do{lo je do smawewa kapaciteta izvori{ta kao
posledica kolmirawa dna reke. Proces kolmirawa dna reke Save u odre|enoj meri potenciran je i izgradwom HE \erdap, a usled usporavawa toka, {to je vodilo smawewu
eksploatabilnih koli~ina vode na pomenutim izvori{tima. Na àlost, u praksi,
planirani rezultati nisu ostvareni (prose~na izda{nost reni bunara u kriti~nom periodu sada iznosi (50-60) l/s a ukupna koli~ina na aktiviranom delu izvori{ta (5-6)
m3/s. Ovako koncipirano izvori{te, pored opisanih problema, ima i relativno slabu
mogu}nost za{tite u slu~aju nailaska zaga|ewa re~nim vodama. Pokazalo se da se kod
izvori{ta sa zna~ajnijom eksploatacijom priobalnih voda ne mogu istraìvawa usmeriti samo na poroznu sredinu, ve} isto tako i na vodotok (sliv) ~ijim vodama se izdan
prihrawuje, kao i me|ureakcija vodotok-podzemna vodonosna sredina. Sada su nivoi
podzemne izdani na ovom izvori{tu znatno ispod nivoa dna reke, pa je daqa eksploatacija u velikoj meri uslovqena ve{ta~kim prihrawivawem izdani preko infiltracionih sistema.
Uop{te, iskqu~ivo kori{}ewe reke Save kao jedinog izvori{ta, vodosnabdevawe
Beograda nosi u sebi zna~ajne rizike, i potrebno je, kako na}i adekvatan na~in racionalne nadgradwe postoje}eg izvori{ta, tako i na}i najcelovitiji koncept za dugoro~no
snabdevawe ovog regiona vodom, kori{}ewem i drugih izvori{ta (Dunav, Drina-dowi
tok, Uvac-Rzav i eventualno kao dopuna Godominsko-[alina~ko poqe).
Regionalni vodovodni sistemGruà. Pored akumulacije Gruà, ovaj sistem se
sastoji i od slede}ih izvori{ta:
1) Gro{ni~ki vodovod kapaciteta oko 120 l/s, izgra|en 1937. godine i dogra|en posle
rata. Ovaj sistem snabdeva vodom naseqa u op{tinama Kragujevac, Kni} i Bato~ina.
194
2)
Moravski sistem kapaciteta oko 350 l/s koji koristi podzemne vode iz aluviona
pored Velike Morave. Ovaj sistem je gra|en u fazama od 1964. do 1975. godine.
Osnovna namena akumulacije Gruà je vodosnabdevawe. Pored ove osnovne namene, akumulacija uspe{no vr{i za{titu nizvodnog podru~ja od poplava. Iz akumulacije
voda se gravitacijom dovodi do postrojewa za pre~i{}avawe koje je locirano u podru~ju
ispod brane. Postrojewe je kapaciteta 1 200 l/s. Posle pre~i{}avawa voda se crpkama
potiskuje do prekidne komore Vu~kovica odakle se gravitaciono transportuje do Kragujevca. Sistem je u eksploataciji od 1984. godine. Tokom 1987. godine, sistem Gruà
povezan je ~eli~nim cevovodom pre~nika 800 mm sa rezervoarom [umari ispred
Kraqeva. Na ovaj na~in Kraqevu se obezbe|uju dodatne koli~ine vode. Od posebnog
zna~aja je pravilno kori{}ewe ovog sistema sa vi{e raznovrsnih izvori{ta. Potrebno
je u bazi koristiti kapacitete podzemnih voda kako bi se, s obzirom na veli~inu akumulacije, mogle obezbediti vr{ne vode u doba malovo|a i na taj na~in snabdeti
predvi|ena naseqa dovoqnim koli~inama kvalitetnih voda.
Osnovni problem kod ovog sistema predstavqa kvalitet vode, tj. proces eutrofikacije akumulacije. Poo{travawe standarda kvaliteta voda za pi}e trebalo je da
prati adekvatan razvoj ure|aja za pre~i{}avawe voda. Pored toga, treba prostudirati
mogu}nosti i dati adekvatna re{ewa razvoja kori{}ewa ove akumulacije s obzirom na:
karakteristike akumulacije, kvalitet vode u akumulaciji, za{titu vode u akumulaciji,
hidrolo{ki ciklus i uklapawe ove akumulacije u Ibarsko-{umadijski regionalni sistem, a i {ire.
Regionalni vodovodni sistem \etiwa. Nalaze}i se u vrlo te{koj situaciji u

pogledu vodosnabdevawa, Uìce je po~etkom sedamdesetih godina otpo~elo sa pripremama za izgradwu Regionalnog sistema Vrutci. Studije istraìvawa i projektovawa
zavr{ene su 1974. godine, od kada je zapo~ela izgradwa sistema Vrutci. Ovaj sistem
sastoji se od: dovoda sirove vode, postrojewa za pre~i{}avawe kapaciteta 800 l/s, realizovanom prvom fazom od 400 l/s, distribucionim sistemom ~iste vode u koju su
ukqu~eni rezervoari visoke, sredwe i niske zone. Sistem obezbe|uje snabdevawe vodom
Uìca i Sevojna. Zahvaquju}i visinskom poloàju akumulacije sistem je tako koncipiran da se oko 85% potro{we vode obezbe|uje gravitacijom. Sistem obezbe|uje i 450 l/s
vode za potrebe industrije koja se transportuje re~nim tokom i zahvata ispod grada.
Sistem Vrutci uspe{no vr{i funkciju za{tite od poplava i oplemewivawa malih
voda. Sistem je izgra|en 1981. godine.
Ovaj sistem podmiruje potrebe obuhva}enih korisnika dovoqnim koli~inama
voda i omogu}ava kori{}ewe akumulisanih voda i za re{avawe niza drugih zna~ajnih
pitawa (rekreacija, za{tita od poplave, za{tita voda \etiwe, ublaàvawe kriti~nih
stawa na znatno {irem prostoru Zapadne Morave, itd.), me|utim, sistem se nije razvijao prema predvi|enoj dinamici, odnosno istim je mogu}e obezbediti vodom znatan
dodatan broj korisnika visokokvalitetne vode.
Regionalni vodovodni sistem Rzav. Ovaj sistem sada opsluùje vodom stanovni{tvo i privredu naseqa u op{tinama Ariqe, Poèga, Lu~ani, â~ak, i Gorwi Milanovac. Voda se zahvata iz ìvog toka reke Rzav na postoje}oj pregradi [eveq, a
pre~i{}ava na PPV Rzav kapaciteta 1 200 l/s.
Vodovodni sistem Rzav je baziran na kori{}ewu akumulisanih voda ove reke.
Zbog nesinhronizovane izgradwe akumulacije i ostalog dela ovog vodovodnog sistema,
voda se privremeno zahvata iz ìvog toka reke. Potrebno je {to pre izgraditi adekvatnu akumulaciju, kako bi ovaj sistem mogao racionalno da obavqa svoju vodoprivrednu
funkciju.
Regionalni vodovodni sistem Rasina. Vodoprivredni sistem koji se oslawa na
akumulaciju ]elije obezbe|uje vodu za naseqa slede}ih op{tina: Kru{evac i Aleksandrovac, a u toku je prikqu~ewe naseqa iz op{tina ]i}evac i Varvarin. Godine 1984.
pu{teno je u eksploataciju postrojewe kapaciteta 650 l/s. U toku su pripreme za pro{irewe kapaciteta postrojewa.
195
Regionalni sistem koji se zasniva na kori{}ewu voda reke Rasine nije realizovan u predvi|enom obimu. Ova realizacija nije izvr{ena, u prvom redu, jer je
dominirala praksa prelaznih lokalnih re{ewa, pa su naseqa koja su trebala dobiti
dovoqne koli~ine vode iz ovog (i sopstvenih) izvori{ta, permanentno bila u oskudici
sa vodom i neprekidno gradila sopstvena izvori{ta.
Za{tita kvaliteta voda na slivu ovog izvori{ta nije adekvatno realizovana {to
bi trebalo u~initi, jer u protivnom moè do}i do mnogo ve}e {tete nego {to su
tro{kovi za za{titu kvaliteta.
Regionalni vodovodni sistem Ni{a. Ni{kim vodovodnim sistemom se snabdeva

oko 240 000 qudi i veoma razgranata ni{ka industrija, raspore|eni u dve visinske
zone. Snabdevawe Ni{a vodom danas se vr{i iz tri pravca:
1. Sa izvori{ta Mediana, kapaciteta 600 l/s.
2. Sa vrela Studena, kapaciteta (130-340) l/s.
3. Sa sistema vrela Qubera|a-Divqana-Mokra-Krupac, kapaciteta
(420-1 450) l/s.
1. Izvori{te Mediana nalazi se u isto~nom delu Ni{a. Prirodni uslovi
omogu}ili su obezbe|ewe dodatnih koli~ina podzemnih voda putem ve{ta~kog prihrawivawa izdani. Sistem za ve{ta~ko prihrawivawe se sastoji od vodozahvata na
reci Ni{avi, sistema za prethodni tretman re~ne vode, osam infiltracionih
bazena ukupne infiltracione povr{ine oko 20 000 m2, 8-12 bunara raspore|enih oko
svakog bazena, prate}eg sistema cevovoda za dovod sirove vode i sistema natega za
zahvatawe i transport podzemne vode iz bunara do sabirnog rezervoara na izvori{tu, stanice za hlorisawe vode, i crpne stanice za transport vode do rezervoara i distributivne mreè. Do 1988. godine izvori{te je davalo (400-500) l/s. Od
1988. do 1994. godine izvori{te je radilo smawenim kapacitetom ((200-250) l/s) zbog
zaga|ewa opasnim i {tetnim materijama koje je do{lo putem otpadnih voda industrijskih potro{a~a (EI, NISSAL) i iz naseqa Brzi Brod. Adekvatnim merama izvori{te je o~i{}eno i spa{eno, a u toku su radovi na wegovom pro{irewu, tako da
se predvi|a kapacitet od 600 l/s.
2. Izda{nost kaptiranog vrela Studena osciluje tokom godine od 130 do preko 400
l/s. Hlorna stanica je u sklopu izvori{ta. Sa ovog vrela gravitaciono se snabdevaju
pitkom vodom, pored grada Ni{a, Ni{ka Bawa i usputna sela od ovog karstnog vrela
do Ni{a.
3. Pomenuti sistem vrela, koja zajedni~kim cevovodom (duìne preko 70 km) prebacuju
vodu do Ni{a, pokazuju mnogo ve}e oscilovawa od vrela Studena. Wihovi sumarni
kapaciteti osciluju od 420 l/s (minimalne vrednosti zabeleèni 1994. godine) do
nekoliko kubika u sekundi. Najbliè Ni{u nalazi se vrelo Krupac, a zatim slede
Mokra, Divqana i Qubera|a.
Voda sa izvora Studena koristi se kao osnovna koli~ina koja zadovoqava bazne
potrebe za vodom. Zatim se ukqu~uje gravitacioni dovodi sa izvori{ta Mokra i
Divqana, a u slu~aju ve}ih potreba vr{i se prepumpavawe sa izvori{ta Krupac i
Qubera|a. Izvori{te Mediana ima ulogu rezervnog i vr{nog izvori{ta i ukqu~uje
se kontinualno (3-6) meseci u godini.
Dugoro~no re{ewe vodosnabdevawa Ni{a je, pored dogradwe izvori{ta Mediana, distributivne mreè i objekata na istoj, u rekonstrukciji i izgradwi magistralnih distributivnih cevovoda, koji bi dovodili vodu sa akumulacija Zavoj i
Selova (u izgradwi).
Regionalni vodovodni sistem Kosovske Mitrovice. Iz regionalnog vodovodnog
sistema Kosovska Mitrovica danas se vodom snabdevaju naseqa op{tina Kosovska
Mitrovica, Zve~an, Vu~itrn i Srbica. Sirova voda se zahvata iz pomo}ne akumulacije
Pridvorica koja se, uz vi{enamensku akumulaciju Gazivode, nalazi u sklopu hidrosistema Ibar-Lepenac, voda se kanalom (60-70% otvoren) duìne oko 15 km transportuje do postrojewa za pre~i{}avawe u Kosovskoj Mitrovici kapaciteta 450 l/s. Kao ve-
196
liki problem javqa se problem sanitarne za{tite izvori{ta i dovoda sirove vode, pa
se o~ekuje da se u narednoj fazi postrojewe locira pored akumulacije.
Sistem Kosovske Mitrovice ima obezbe|eno odgovaraju}e izvori{te, no dato
sada{we re{ewe treba preispitati, tako da se iskqu~e negativni efekti koji se javqaju
zbog zahvatawa voda na nizvodnom kompenzacionom bazenu.
Regionalni vodovodni sistem Pri{tine. Sistem sada opsluùje vodom stanovni{tvo i privredu naseqa u op{tinama Pri{tina, Kosovo Poqe i Obili}. Voda se zahvata sa akumulacija Gra~anka, Batlava i Gazivode.
Iz dokumentacije o razvoju vodosnabdevawa Pri{tine vidqive su, u ~itavom periodu, zna~ajne razlike izme|u planiranih i ostvarenih potro{wa vode (potcewene su
potrebe a precewene mogu}nosti izvori{ta). Tako|e su prisutne velike pote{ko}e u
pre~i{}avawu vode sa pojedinih izvori{ta. Potrebno je bliè definisati strategiju
razvoja vodosnabdevawa ovog regiona i potom je etapno realizovati, ina~e }emo neprekidno biti u prilici da gradimo iznu|ena re{ewa koja po pravilu nisu uvek najracionalnija.
Kompleksni regionalni sistemi vodotoka

Kompleksni regionalni sistemi vodotoka na teritoriji Republike Srbije imaju
veoma dugu istoriju svoga razvoja. Prvi ovakvi sistemi javqaju se jo{ u tre}em veku nove
ere (Srem - Jar~ine), u petom veku na podru~ju Puste reke (Zlatna i Cari~ina reka), a
onda od XI-XIV veka vr{i se regulacija reka i odvodwavawe na prostorima Vojvodine,
itd.
Intenzivniji radovi u ovoj oblasti realizuju se posle oslobo|ewa prostora Vojvodine od osmanlijske vladavine (Poàreva~ki mir). U kratkom vremenskom intervalu,
dolazi do veoma sna`nog razvoja ovih radova, posebno na prostoru Banata, a docnije i
na teritoriji Ba~ke i Srema. Ovi radovi se odvijaju sa promenqivim intenzitetom
skoro u ~itavom razdobqu od po~etka XVIII veka do danas.
Kompleksni regionalni Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, realizovan posle
Drugog svetskog rata, jedinstveno, sveobuhvatno i kompleksno re{ava osnovno ure|ewe
voda Ba~ke i Banata. Ovaj sistem jedan je od najve}ih kompleksnih vodoprivrednih sistema u Evropi. Kao celina neprekidno je u funkciji od 1977. godine, ali je kori{}ewe
pojedinih zavr{enih delova Hidrosistema po~elo mnogo ranije, jo{ u toku izgradwe.
Hidrosistem DTD je projektovan tako da mreà magistralnih kanala sa branom na
Tisi kod Novog Be~eja i pripadaju}im kqu~nim hidroobjektima, spaja Dunav sa Tisom u
Ba~koj i Tisu sa Dunavom u Banatu. Hidrosistem povezuje, a delom, ili u potpunosti,
ukqu~uje prese~ene vodotoke i velike kanale, i to: u Ba~koj: Bajski kanal, Plazovi},
Mostongu, Krivaju, Jegri~ku i stari Veliki kanal Bezdan-Be~ej, a u Banatu: Zlaticu,
Stari i Plovni Begej, Tami{, Brzavu, Vr{a~ki kanal, Moravicu i Kara{, jer im je izmenio prirodni vodni reìm. Tako, osnovna kanalska mreà HS DTD, prese~eni vodotoci i na wih prikqu~ena detaqna kanalska mreà za odvo|ewe i dovo|ewe voda, zajedno ~ine jednu funkcionalno nedeqivu celinu - Hidrosistem DTD, koji omogu}ava
odràvawe jedinstvenog vodnog reìma u Ba~koj, a tako|e i Banatu.
Osnovna kanalska mreà sa pripadaju}im objektima ~ini ki~mu Hidrosistema
DTD. Magistralni kanali su ujedno glavni odvodnici i glavni dovodnici vode sa 27
vodnih stepenica (visine (1,5-9,0) m) koje formiraju 14 bazena. Kroz sve magistralne
kanale te~ewe je gravitaciono sa dirigovanim nivoima i protokom vode koji omogu}ava:
prihvatawe i odvo|ewe suvi{nih unutra{wih voda, stranih voda, velikih voda
prese~enih vodotoka (odbranu od poplava), navodwavawe, snabdevawe vodom industrijskih kapaciteta, ribwaka, plovidbu, turizam i rekreaciju.
Osnovnu kanalsku mreù (OKM) Hidrosistema DTD ~ine: mreà magistralnih
kanala duìne oko 695 km (sa prese~enim vodotocima ukupno oko 930 km) od kojih su
oko 590 km plovni, zatim brana na Tisi (proto~na) kod Novog Be~eja sa brodskom
prevodnicom, i 47 pripadaju}ih hidroobjekata. Kqu~ni hidroobjekti su: 25 ustava, od
kojih su 3 vodozahvatne (Bezdan kapaciteta 60 m3/s, Novi Be~ej 120 m3/s i Padej
20 m3/s), preostalih 17 su regulacione i 5 sigurnosne ustave; 5 crpnih stanica, od kojih
197
su 2 reverzibilne za zahvatawe i ispu{tawe vode (Bezdan II 12 m3/s i Bogojevo

15 m3/s), 2 za ispu{tawe vrlo velikih unutra{wih voda (@abaq 16 m3/s i Be~ej
20 m3/s) i 1 za zahvatawe voda pri vrlo niskim vodostajima Dunava (Bezdan I 6 m3/s) i
17 brodskih prevodnica od kojih su 12 za 1000 tonske brodove. Pored nabrojanih, radi
odbrane od {tetnog dejstva uspora Dunava (\erdapa I) izgra|ene su ustave: ênta,
Opovo i ustava Pan~evo sa prevodnicom i crpnom stanicom.
Kori{}ewe potencijala hidrosistema DTD je slede}e:
Odvodwavawe suvi{nih unutra{wih voda ostvaruje se u potpunosti po projektu.
Izgra|ena je i detaqna kanalska mreà za odvodwavawe, pa je na taj na~in omogu}eno
prete`no gravitaciono sakupqawe, prihvatawe i odvo|ewe suvi{nih unutra{wih voda
sa oko milion hektara slivne povr{ine: u Ba~koj sa oko 548 000 ha u koli~ini od oko
230 m3/s (96% gravitaciono) i u Banatu sa oko 536 000 ha u koli~ini od oko 245 m3/s
(62% gravitaciono).
Prihvataju se i odvode suvi{ne vode sa dela teritorije Rumunije sa oko 1,5 miliona hektara i sa prostora Ma|arske sa oko 160 hiqada hektara slivne povr{ine.
Kori{}ewe voda iz Dunava i Tise i wihovo dovo|ewe do potro{a~a ostvaruje se
prema potrebama, ali je ono ispod projektom predvi|enih veli~ina. Kroz OKM HS DTD
u toku godine protekne oko 3,5 milijarde m3 vode (1,5 milijarda se zahvata, 1,5 milijardu unose prese~eni vodotoci i 0,4 milijarde m3 su unutra{we vode).
Kori{}ewe vode za navodwavawe se ostvaruje znatno ispod projektovanog obima
zbog niskog stepena izgra|enosti sistema za navodwavawe. Iz Hidrosistema DTD koristi se voda za oko 60 hiqada hektara zalivnih sistema u koli~ini oko 100 miliona m3
godi{we, od toga 60% u Ba~koj i 40% u Banatu.
Mogu}nosti za navodwavawe koje Hidrosistem DTD pruà su oko 510 000 ha (u
Ba~koj 210 000 ha u Banatu 300 000 ha). Ribarstvo se ostvaruje pribli`no 50% od ukupno
projektovanog obima. Ribwaci se snabdevaju vodom u koli~ini od oko 140 miliona m3
godi{we i prihvata vode pri pra`wewu 7 000 ha ribwaka lociranih du` OKM HS
DTD, a mogu}nosti su preko 15 000 ha.
Snabdevawe industrije vodom ostvaruje se u obimu oko 30 miliona m3 godi{we
(28 ve}ih industrijskih kapaciteta). Prihvatawe i odvo|ewe otpadnih voda ostvaruje se,
ali ne na na~in kako je projektovano. Direktno ili indirektno oko 115 industrijskih
kapaciteta upu{ta u HS DTD oko 30 miliona m3 godi{we otpadne vode u nedovoqno
pre~i{}enom ili nepre~i{}enom stawu. Sem toga iz Rumunije i Ma|arske u Hidrosistem DTD doti~e pribli`no isto toliko optere}ewa. Projektom je predvi|eno da se u
HS DTD upu{taju otpadne vode u tako pre~i{}enom stawu da se uz odgovaraju}e vodoprivredne mere mogu neposredno ponovo koristiti ili je predvi|eno odvo|ewe i
upu{tawe pre~i{}enih otpadnih voda u najbliè ve}e vodotoke. U ciqu razblaèwa
zaga|ewa u OKM HS DTD iz Dunava i Tise zahvata se oko 1,5 milijarda m3 vode
godi{we.
Plovidba, na Hidrosistemu DTD, ostvaruje se na pribli`no projektovanom
nivou, ali znatno ispod mogu}nosti koje Hidrosistem pruà. Na ukupno oko 600 km
plovnih kanala ostvaruje se robni promet (4-5) miliona tona godi{we, a mogu}nosti su
vi{estruko ve}e. Hidrosistem DTD omogu}ava izlazak plovila iz Ba~ke i Banata u
Tisu, Dunav, Crno more i Severno more (Kanal Rajna-Majna-Dunav).
Turizam i rekreacija ostvaruju se ispod mogu}nosti koje Hidrosistem DTD
pruà. Skromni su efekti organizovanih vidova kori{}ewa, izuzev sportskog ribolova
(registrovano je oko 40 hiqada sportskih ribolovaca).
Vi{enamenski regionalni sistem Radowi} koristi se za vodosnabdevawe
naseqa u op{tinama \akovica i Orahovac i zahvata ukupno 0,5 m3/s za ove namene.
Pored toga, iz istog sistema se navodwava zemqi{te u atarima op{tina \akovica,
Orahovac i Prizren, na povr{ini od 21 000 ha (izgra|eno do sada 9 230 ha). Voda se
obezbe|uje iz akumulacije Radowi} zapremine oko 110 miliona m3, a koriste se vode
reka Prue i De~anske Bistrice. U okviru sistema izvr{ena je regulacija vodotoka na
duìni od oko 35 km, poloèna cevna drenaà na duìni od oko 240 km, a sistem
198
obavqa i druge vodoprivredne funkcije (ribarstvo, poboq{awe malih voda, rekreacija,

itd.).
Vi{enamenski regionalni hidrosistem Ibar namewen je za vodosnabdevawe
naseqa u Kosovskomitrova~kom i Kosovskom okrugu. Sada se koristi oko 0,5 m3/s za ove
namene. Za snabdevawe industrije vodom upotrebqava se oko 50 miliona m3/god, a
predvi|eno je i navodwavawe zemqi{ta na povr{ini od oko 17 000 ha.
Sistem se sastoji od akumulacije Gazivode na reci Ibar, zapremine oko 370
miliona m3 i odgovaraju}eg sistema kanala i cevovoda.
Ovaj sistem je u spregnutom radu sa sistemima ~ija su izvori{ta akumulacije
Batlava i Gra~anka.
Pored ovih funkcija, predvi|ena je proizvodwa elektri~ne energije u koli~ini
od oko 70 miliona kWh/god, a sistem obavqa i dodatne namene (oplemewivawe malih
voda, ribarstvo, odbrana od poplava, rekreacija, itd.).
Regionalni hidrosistem Severna Ba~ka obezbe|uje makropreraspodelu vode za
vi{e namena, od kojih je najva`nija navodwavawe zemqi{ta na povr{ini od 275 000 ha.
Do sada su zavr{eni podsistemi Tisa-Pali} i Beqanska bara (ukupno 25 000 ha), a
zapo~eti su podsistemi: Plazovi}, Kula-Mali I|o{ i Orom-îk-Krivaja (kojima }e se u I fazi obezbediti voda za navodwavawe na oko 70 000 ha). Voda se zahvata iz
Tise i iz Dunava, posredstvom Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, zbog ~ega je potrebno
pove}ati kapacitet vodozahvata kod Bezdana i rekonstruisati kanal Bezdan-Stapar.
Ovim hidrosistemom voda se obezbe|uje za navodwavawe na prostoru severne Ba~ke
izme|u Tise, Hidrosistema DTD (kanal Bezdan-Be~ej) i jugoslovensko-ma|arske
dràvne granice.
Vi{enamenski regionalni Hidrosistem Nadela ve} nakon zavr{etka I faze, sa
82 km regulisanog korita Nadele, 2 crpne stanice i sistemom ustava, omogu}ava: odvodwavawe 100 000 ha, navodwavawe 35 000 ha, za{titu od usporenih voda Dunava (HE
\erdap), snabdevawe industrije vodom, prijem upotrebqenih voda i dr. U sada{woj
fazi izgradwe hidrosistem se u potpunosti koristi za: prijem suvi{nih voda sistema
za odvodwavawe (sa 32 800 ha gravitacionim putem), za{titu priobaqa od usporenih
voda Dunava, a za druge namene u mawoj meri: navodwavawe 4 200 ha, snabdevawe vodom
{e}erane u Kova~ici, prijem upotrebqenih voda i dr.
Na kraju treba ista}i da, izuzev kompleksnog regionalnog Hidrosistema DTD
koji se proteè na prostoru Ba~ke i Banata, na ostalim delovima teritorije Srbije nije
do{lo do formirawa kompleksnih regionalnih sistema vodotoka (re~ni sistemi), izuzev mawih poku{aja. Takav pristup vodnom resursu doveo je, u najve}em broju slu~ajeva,
do smawivawa upotrebqivosti voda iz vodotoka nizvodno od mesta gde se mewa vodni
reìm, a veoma ~esto i do wihove potpune neupotrebqivosti. Jedini na~in da se ovakvo
stawe prevazi|e, jeste da se ostvari integralno, kompleksno i jedinstveno upravqawe
ovim dragocenim resursom.
DEO III
BUDU]E STAWE VODOPRIVREDE
1. KORI[]EWE VODA...................................................................................... 201

1.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva ............................................................. 201
1.2. Snabdevawe vodom industrije............................................................... 218
1.3. Navodwavawe .......................................................................................... 221
1.4. Hidroenergetika..................................................................................... 229
1.5. Plovidba................................................................................................. 234
1.6. Ribarstvo ................................................................................................ 242
1.7. Rekreacija, turizam, le~ewe ................................................................. 245
1.8. Za{tita ìvotne sredine, priridnih i kulturnih dobara ............... 247
2. ZA[TITA VODA.............................................................................................. 250
2.1. Pristup re{avawu za{tite voda .......................................................... 250
2.2. Elementi re{ewa za{tite voda ............................................................ 260
3. ZA[TITA OD VODA ...................................................................................... 265
3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava ............................................. 265
3.2. Erozija, bujice i re~ni nanos .............................................................. 270
3.3. Odvodwavawe .......................................................................................... 280
3.4. Kanalisawe naseqa i industrije ......................................................... 289
4. INTEGRALNI KOMPLEKSNI JEDINSTVENI
VODOPRIVREDNI SISTEM SRBIJE ........................................................ 292
4.1. Akumulacije ............................................................................................ 293
4.2. Kompleksni jedinstveni sistem vodosnabdevawa............................... 297
4.3. Kompleksni jedinstveni sistem vodotoka........................................... 305
5. VODNI RE@IM .............................................................................................. 317
6. PRATE]I SISTEMI..................................................................................... 320
6.1. Monitoring ............................................................................................ 320
6.2. Vodoprivredni informacioni sistem Srbije ................................... 324
6.3. Upravqawe sistemima ........................................................................... 328
7. OSTALI ASPEKTI VODOPRIVREDE ........................................................ 331
201
1. KORI[]EWE VODA
1.1. VODOSNABDEVAWE STANOVNI[TVA
Analiza postoje}eg stawa i trendova razvoja vodosnabdevawa i sagledavawe svetskih iskustava omogu}ili su ocenu daqeg razvoja ove oblasti na na{em prostoru.
Srbija danas oskudeva u pogledu koli~ina pija}e vode, a u domenu kvaliteta,
situacija se moè oceniti jo{ nepovoqnijom. Oskudica vode u letwim mesecima se,
vi{e ili mawe, ose}a u skoro svim naseqima i na svim prostorima Srbije, a brojna su
i naseqa koja i van ovog perioda nemaju dovoqno vode. êst je slu~aj da stanovni{tvo, u
nedostatku kvalitetne pija}e vode, koristi vodu koja permanentno ne zadovoqava
fizi~ko-hemijske kriterijume za vodu za pi}e, a veoma ~esto je neispravna i po mikrobiolo{kim kriterijumima.
Danas se visokokvalitetne vode u zna~ajnom obimu koriste nenamenski (za
zalivawe ba{ti, u industrijama koje ne zahtevaju visokokvalitetnu vodu, itd.). Ova konstatacija vaì prvenstveno za mawi broj sistema koji imaju vi{ak pija}e vode i u
su{nim mesecima, ali vaì i za one sisteme (u ne{to mawem broju) koji oskudevaju sa
pija}om vodom. Tako|e su evidentirani i preterano veliki gubici u zna~ajnom broju
vodovodnih sistema. U ovim domenima, u bliskoj perspektivi, potrebno je adekvatnim
merama poboq{ati stawe.
Snabdevawe visokokvalitetnom vodom je prioritetan vid kori{}ewa vodnih resursa. Me|utim, ono ne moè da ima apsolutan prioritet po cenu potpunog nezadovoqewa ostalih korisnika, posebno nezadovoqewa potreba za rekom kao ekosistemom, pa
je potrebno definisati i strategiju ukupnog kori{}ewa i za{tite voda i na niìm
nivoima od Vodoprivredne osnove Srbije, uz uvaàvawe interesa i drugih korisnika
prostora (ekologija, industrija, poqoprivreda, {umarstvo, turizam, kulturno-istorijski kompleksi, itd.). Pritom se, u slu~aju nemogu}nosti zadovoqewa potreba i zahteva
svih korisnika, mora uvek voditi ra~una o prioritetima, kao i o posledicama donetih
re{ewa.
Neophodno je hitno sanirati i revitalizovati postoje}e stawe objekata i opreme vodovodne infrastrukture kako kvalitet isporu~ene vode za pi}e ne bi ugroàvao zdravqe
stanovni{tva. U tom ciqu, treba preispitati prelazna re{ewa i, tamo gde je to racionalno, dopuniti ih odgovaraju}im objektima kako bi isporu~ene vode odgovarale pozitivnim
jugoslovenskim standardima i svetskim tendencijama u ovoj oblasti. U protivnom, ove vode
treba koristiti za druge namene.
Opremqenost vodovodnim instalacijama
U budu}nosti se o~ekuje postepeno pove}awe procenta opremqenosti vodovodnim instalacijama u stanovima sa sada{wih 63% na nivou cele Srbije, za svo stanovni{tvo, na
oko 90% u 2021. godini. Za Vojvodinu i centralnu Srbiju se o~ekuje pove}awe za oko 25%,
odnosno 30% (sa sada{wih 75% u Vojvodini i 69% u centralnoj Srbiji na blizu 100% u
2021. godini). Na Kosmetu ne moè se o~ekivati ovakav stepen opremqenosti u 2021. godini,
kako zbog o~ekivawa nastavka visokog demografskog rasta, tako i zbog relativno niskog
procenta opremqenosti vodovodnim instalacijama sada{wih doma}instava. Prognozira se
pove}awe procenta opremqenosti od oko 35% (sa sada{wih pribli`no 30% na oko 65% u
2021. godini). Ova o~ekivawa, na nivou cele Srbije, moraju se realizovati i za seosko
stanovni{tvo, ukoliko se èli smawewe migracije stanovni{tva (posebno omladine) iz
sela u grad i revitalizacija sela.
Norma potro{we
Kao {to je nazna~eno, norma potro{we se u pro{losti stalno i zna~ajno pove}avala.
Taj trend nije karakteristi~an samo za na{u zemqu, ve} prakti~no za sve zemqe u svetu.
Sada{wa norma za gradske i prigradske korisnike od 460 l/kor. na dan ne podmiruje sve
potrebe. Ako bi se eliminisalo nenamensko kori{}ewe visokokvalitetnih voda i obezbedile sve potrebe korisnika, sada{we potrebe ovih korisnika ocewuju se da bi iznosile
ne{to preko 500 l/kor. na dan. Dosada{we ostvarene norme potro{we i isporu~ene vode iz
javnih vodovodnih sistema u centralnoj Srbiji, kao i prognozirane budu}e, date su na slici
1.1.1.
202
Za vremenski presek 2021. godine norma potro{we se procewuje na oko 600 l/kor. na
dan. Od ove koli~ine doma}instvima je nameweno u istom vremenskom preseku 230 l/kor. na
dan. Potrebe industrije koje se podmiruju iz javnih vodovodnih sistema cene se na 170 l/kor.
na dan, potrebe komercijale i javne potrebe (javne ustanove, restorani, bolnice, organizacije, banke, prawe ulica i zalivawe parkova, itd.) su oko 90 l/kor. na dan, a ra~una se i sa
gubicima u sistemu od oko 18%. Procentualno gledano, u odnosu na ukupno isporu~ene vode,
ovi gubici su mawi nego {to ih danas imamo u vodovodnim sistemima, tj. ra~una se da }e
komunalna preduze}a, uz moderniju opremu, gubitke vode u sistemima smawiti na
predvi|eni nivo.
Procewene norme potro{we za seosko stanovni{tvo su mawe i iznose oko 400 l/kor.
na dan u 2021. godini. Od toga doma}instvima je nameweno 215 l/kor. na dan. Preostali deo
voda namewen je potrebama ìvotiwa u seoskim doma}instvima i drugoj potro{wi (usluge,
javne slu`be), a neizbe`ni su i gubici u mreì, koji su i kod ove grupe korisnika uzeti
sli~no kao kod gradskog i prigradskog ìvqa - oko 18%.
Ovako procewene norme potro{we upore|ene su i uskla|ene i sa normama nekih
drugih zemaqa. Grafi~ki prikaz procewenih normi potro{we za gradske i prigradske, odnosno seoske korisnike u 2021. godini dat je na slici 1.1.2.
Slika 1.1.1: Gradski i prigradski korisnici u centralnoj Srbiji, ostvarene

i o~ekivane potrebe za vodom i norma potro{we u javnim vodovodima
800
800
1600
1600
1200
600
R
l/kor. na dan
10 m /god.
N O
M A
800
400
400
P
00
1950
1960
R O
1970
1980
200
1990
2000
2010
00
2020 god. 2030
2020
Slika 1.1.2: Raspodela potro{we vode u perspektivi (l/kor. na dan)

Gradski korisnici
Seoski korisnici
Gubici
18.3%
Komercijala
i dr.
Stanovni{tvo
Gubici
17.5%
Komercijala
i dr.
Stanovni{tvo
38.4%
3.8%
52.7%
15.0%
Stoka.
Industrija
25.0%
28.3%
Prikazane norme potro{we nisu i ne mogu biti preporuke za projektovawe konkretnih vodovodnih sistema. One sluè da se na nivou Vodoprivredne osnove rezervi{u vodni
resursi i utvrde smernice za budu}e kompleksno kori{}ewe voda.
Potrebe za vodom
Na osnovu broja stanovnika, prikqu~enosti na vodovodne sisteme i normi potro{we
odre|ene su ukupne potrebe stanovni{tva za pija}om vodom. Na osnovu analize budu}eg
stawa i razvoja potreba u pro{losti odre|ene su potrebe prehrambene industrije i turizma
za visokokvalitetnom vodom. Prikaz svih ovih potreba dat je po okruzima i op{tinama u
tabeli 1.1.1 (potrebe za vodom (2021. god.)). Analiza sada{wih i budu}ih potreba za vodom je
ura|ena po op{tinama, odnosno naseqima.
203
(106 m3/god.)
Tabela 1.1.1: Potrebe za vodom (2021. godine)

Br. Okrug
Uk .vis. vode Industrija*
(1)
(2)
(3)
(4)
1 Severnoba~ki okrug
Subotica
53,9
7,3
Ba~ka Topola
13,9
1,6
Mali I|o{
3,1
0,3
Ukupno okrug
70,9
9,1
2
Sredwebanatski okrug
Zrewanin
72,1
Novi Be~ej
5,5
Nova Crwa
5,7
@iti{te
3,3
Se~aw
2,1
Ukupno okrug
88,7
Severnobanatski okrug
Kikinda
31,0
Kawià
5,1
Senta
12,9
Ada
10,9
ôka
6,9
N. Kneèvac
8,9
Ukupno okrug
75,7
Ju`nobanatski okrug
Pan~evo
54,3
Plandi{te
2,4
Opovo
1,9
Kova~ica
5,2
Alibunar
7,3
Vr{ac
17,0
Bela Crkva
5,2
Kovin
8,4
Ukupno okrug
101,7
25,0
3,5
0,3
3,2
1,1
33,1
6,2
1,1
1,3
1,2
0,7
12,3
22,8
445,3
0,5
0,2
0,5
0,4
3,1
0,5
0,9
451,4
Ukupno Br.
(5)
(1)
7
61,2
15,5
3,4
80,1
97,1
9,0
6,0
6,5
3,2
121,8
37,2
6,2
14,2
12,1
7,6
21,2
98,5
499,6
2,9
2,1
5,7
7,7
20,1
5,7
9,3
553,1
Zapadnoba~ki okrug
Sombor
38,1
Apatin
23,7
Oxaci
8,9
Kula
14,2
Ukupno okrug
84,9
4,4
1,5
5,0
9,3
20,2
42,5
25,2
13,9
23,5
105,1
Ju`noba~ki okrug
Novi Sad
Srbobran
Ba~
Be~ej
Vrbas
Ba~ka Palanka
Ba~. Petrovac
@abaq
Titel
Temerin
Beo~in
Srem. Karlovci
Ukupno okrug
38,5
0,2
0,3
2,5
2,3
5,3
0,4
0,2
0,3
9,8
5,6
0,1
65,5
128,9
8,7
3,6
17,3
22,8
29,5
3,2
4,9
10,3
15,8
9,2
1,8
256,0
90,4
8,5
3,3
14,8
20,5
24,2
2,8
4,7
10,0
6,0
3,6
1,7
190,5
Okrug
Uk. vis. vode Industrija*
(2)
(3)
(4)
Sremski okrug
Srem. Mitrovica
30,7
253,5
[id
13,6
2,3
In|ija
16,2
1,9
Irig
1,8
0,3
Ruma
16,8
3,1
Stara Pazova
15,0
0,5
Pe}inci
2,8
0,2
Ukupno okrug
96,9
261,8
Ukupno
(5)
284,2
15,9
18,1
2,1
19,9
15,5
3,0
358,7
Vojvodina
709,3
864,0
1573,3
8 G.Beograd
Barajevo
Grocka
Lazarevac
Mladenovac
Obrenovac
Sopot
Gradsko jezgro
Ukupno g. Beograd
3,4
19,0
14,1
10,4
17,8
2,6
378,3
445,6
0,3
3,7
15,3
7,4
71,0
0,7
370,1
468,5
3,7
22,7
29,4
17,8
88,8
3,3
748,4
914,1
9 Ma~vanski okrug
[abac
Bogati}
Loznica
Vladimirci
Koceqeva
Mali Zvornik
Krupaw
Qubovija
Ukupno okrug
37,0
5,0
21,7
2,7
2,1
2,3
2,7
2,1
75,6
88,0
0,2
206,9
1,0
0,2
2,2
1,1
0,9
300,5
125,0
5,2
228,6
3,7
2,3
4,5
3,8
3,0
376,1
10 Kolubarski okrug
Vaqevo
Ose~ina
Ub
Lajkovac
Mionica
Qig
Ukupno okrug
25,9
4,1
4,9
2,9
2,1
2,3
42,2
21,5
0,6
0,8
1,2
0,5
1,1
25,7
47,4
4,7
5,7
4,1
2,6
3,4
67,9
11 Podunavski okrug
Smederevo
Smed. Palanka
Velika Plana
Ukupno okrug
34,9
16,6
17,9
69,4
189,6
7,7
4,6
201,9
224,5
24,3
22,5
271,3
12 Brani~evski okrug
Poàrevac
Veliko Gradi{te
Golubac
Malo Crni}e
@abari
Petrovac
28,8
3,1
2,3
2,4
1,1
4,9
10,9
1,4
0,6
0,2
0,5
3,3
39,7
4,5
2,9
2,6
1,6
8,2
204
(1)
(2)
Ku~evo
@agubica
Ukupno okrug
(3)
3,1
1,5
47,2
(4)
1,2
0,7
18,8
(5)
4,3
2,2
66,0
13 [umadijski okrug
Kragujevac
Aran|elovac
Topola
Ra~a
Bato~ina
Kni}
Ukupno okrug
51,9
20,9
4,1
1,6
5,0
1,2
84,7
47,2
5,3
3,7
0,6
2,1
1,1
60,0
99,1
26,2
7,8
2,2
7,1
2,3
144,7
14 Pomoravski okrug
Jagodina
]uprija
Para}in
Svilajnac
Despotovac
Rekovac
Ukupno okrug
35,3
20,2
15,3
5,8
4,6
0,9
82,1
28,2
28,3
14,0
3,7
2,7
1,5
78,4
63,5
48,5
29,3
9,5
7,3
2,4
160,5
15 Borski okrug
Bor
Kladovo
Majdanpek
Negotin
Ukupno okrug
15,0
4,8
5,8
13,7
39,3
35,1
2,1
8,5
218,7
264,4
50,1
6,9
14,3
232,4
303,7
16 Zaje~arski okrug
Zaje~ar
Boqevac
Kwaèvac
Soko Bawa
Ukupno okrug
28,0
2,3
10,6
4,9
45,8
30,8
3,2
6,0
1,3
41,3
58,8
5,5
16,6
6,2
87,1
17 Zlatiborski okrug
Uìce
Bajina Ba{ta
Kosjeri}
Poèga
âjetina
Ariqe
Priboj
Nova Varo{
Prijepoqe
Sjenica
Ukupno okrug
23,2
5,6
2,7
14,8
3,6
3,3
10,5
3,9
14,0
5,0
86,6
24,1
1,3
1,7
3,4
0,8
1,3
4,3
2,9
5,1
1,0
45,9
47,3
6,9
4,4
18,2
4,4
4,6
14,8
6,8
19,1
6,0
132,5
18 Moravi~ki okrug
â~ak
G. Milanovac
Lu~ani
Ivawica
Ukupno okrug
31,0
14,2
3,9
7,9
57,0
43,6
7,5
15,8
2,9
69,8
74,6
21,7
19,7
10,8
126,6
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
19 Ra{ki okrug
Kraqevo
Ra{ka
Vrwa~ka Bawa
Novi Pazar
Tutin
Ukupno okrug
32,2
8,1
11,5
19,7
4,9
76,4
29,6
4,3
1,7
13,4
1,0
50,0
61,8
12,4
13,2
33,1
5,9
126,4
20 Rasinski okrug
Kru{evac
Varvarin
Trstenik
Raàw
]i}evac
Aleksandrovac
Brus
Ukupno okrug
39,2
3,0
15,3
1,0
3,1
11,4
2,9
75,9
41,8
0,9
8,3
0,2
1,6
3,0
1,1
56,9
81,0
3,9
23,6
1,2
4,7
14,4
4,0
132,8
21 Ni{avski okrug
Ni{
Aleksinac
Svrqig
Mero{ina
Doqevac
Gaxin Han
Ukupno okrug
74,0
13,3
3,3
1,6
2,3
0,8
95,3
62,5
12,0
3,3
0,2
0,5
0,5
79,0
136,5
25,3
6,6
1,8
2,8
1,3
174,3
22 Topli~ki okrug
Prokupqe
Blace
Kur{umlija
@itora|a
Ukupno okrug
11,7
1,8
4,7
1,5
19,7
8,5
1,6
3,6
0,9
14,6
20.2
3,4
8,3
2,4
34,3
23 Pirotski okrug
Pirot
Bela Palanka
Babu{nica
Dimitrovgrad
Ukupno okrug
17,3
2,6
1,4
3,2
24,5
18,3
1,5
1,3
2,9
24,0
35,6
4,1
2,7
6,1
48,5
24 Jablani~ki okrug
Leskovac
Bojnik
Lebane
Medve|a
Vlasotince
Crna Trava
Ukupno okrug
37,3
1,0
3,6
1,8
5,3
0,7
49,7
22,1
1,1
2,5
2,2
2,4
0,3
30,6
59,4
2,1
6,1
4,0
7,7
1,0
80,3
25 P~iwski okrug
Vrawe
Vladi~in Han
Surdulica
23,8
5,6
3,7
16,8
7,9
2,4
40,6
13,5
6,1

(1)
(2)
Bosilegrad
Trgovi{te
Bujanovac
Pre{evo
Ukupno okrug
(3)
1,8
0,8
8,4
3,4
47,5
(4)
0,6
0,3
2,6
1,3
31,9
(5)
2,4
1,1
11,0
4,7
79,4
1464,5
1862,2
3326,7
26 Kosovski okrug
Pri{tina
Podujevo
Obili}
Kosovo Poqe
Glogovac
[timqe
Uro{evac
Ka~anik
Lipqan
Ukupno okrug
54,7
6,1
2,1
3,3
1,3
0,2
22,3
2,4
2,3
94,7
9,5
3,2
174,4
0,3
0,6
0,3
7,9
7,3
3,2
206,7
64,2
9,3
176,5
3,6
1,9
0,5
30,2
9,7
5,5
301,4
27 Pe}ki okrug
Pe}
Istok
Klina
De~ani
\akovica
Ukupno okrug
18,3
3,0
4,4
2,9
12,7
41,3
15,3
0,3
0,3
0,4
12,1
28,5
33,7
3,3
4,7
3,3
24,8
69,8
Centr. Srbija
205
(1)
(2)
28 Prizrenski okrug
Prizren
Suva Reka
Orahovac
[trpce
Gora
Ukupno okrug
(3)
(4)
(5)
22,6
4,4
15,7
1,3
0,4
44,4
88,9
1,6
6,2
0,3
0,3
97,3
111,5
6,0
21,9
1,6
0,7
141,7
29 Kosovskomitrova~ki okrug
Kos. Mitrovica
24,2
Zubin Potok
0,3
Leposavi}
0,8
Zve~an
1,3
Srbica
0,5
Vu~itrn
6,6
Ukupno okrug
33,7
131,4
0,3
12,6
0,3
0,3
6,5
151,4
155,6
0,6
13,4
1,6
0,8
13,1
185,1
30 Kosovsko-pomoravski okrug
Gwilane
12,2
Kosov. Kamenica
2,0
Novo Brdo
0,3
Vitina
2,0
Ukupno okrug
16,5
3,2
3,2
0,3
0,5
7,2
15,4
5,2
0,6
2,5
23,7
Kosmet
230,6
491,1
721,7
Republika Srbija
2404,4
3217,3
5621,7
Napomena:
* pod re~ju industrija podrazumevaju se potrebe za kvalitetnim vodama (vodama
ne{to nièg kvaliteta u odnosu na vode za pi}e), koje je potrebno obezbediti za snabdevawe industrije vodom
Izvori{ta voda za pi}e

Analizom su obuhva}eni svi zna~ajniji slivovi i rezerve podzemne vode kao potencijalna izvori{ta voda. Izu~avanoj grupi mawih izvori{ta lokalnog zna~aja, verovatno je mogu}e dodati izvestan broj mawih neizu~enih, jer ih nije mogu}e obraditi sve
na ovakvim nivoima obrade. Grupe razmatranih izvori{ta pripadaju {irem brdskoplaninskom podru~ju i dowim ravni~arskim arealima i ~ine odre|ene prostorne celine. Analizirana izvori{ta predstavqaju daleko najve}i potencijal u snabdevawu
stanovni{tva ~istom vodom. Ona ispuwavaju i ostale uslove: dominiraju nad grupom korisnika ili su lokacijom blizu korisnika, planskim merama usmeravawa mogu}e ih je
za{tititi; obezbe|uju pokrivawe planiranih potreba sa odre|enom rezervom i
omogu}avaju optimalni razvoj sistema vodosnabdevawa.
Pri planirawu budu}eg snabdevawa stanovni{tva vodom, u domenu izbora izvori{ta, prednost dobijaju ona izvori{ta koja su ekonomski povoqnija i koja su
izloèna mawim rizicima ugroàvawa kvaliteta voda, pa ih relativno lako moèmo
adekvatno za{tititi, odnosno svesti rizike na prihvatqivi nivo.
Neophodno je sva izvori{ta visokokvalitetnih podzemnih i povr{inskih voda
adekvatnim merama za{tititi i unaprediti (po{umqavawe slivova, sanirawe izvora
zaga|ivawa, itd.). Optimalnu dugoro~nu orijentaciju snabdevawa vodom stanovni{tva
predstavqa izgradwa racionalnih regionalnih i me|uregionalnih vodovodnih sistema u
koje bi bili integrisani i postoje}i vodovodni sistemi. Ovi sistemi treba na skladan
na~in da dopune nedostaju}e koli~ine voda sa lokalnih izvori{ta i pove}aju ukupnu
sigurnost rada sistema. Regionalni sistemi se oslawaju na za{ti}ena izvori{ta visokokvalitetne vode, sa zahvatawem iz akumulacija, ve}ih podzemnih izvori{ta, a samo
izuzetno, neposrednom preradom re~ne vode. Tako|e, postoje naseqa za koja nije racionalno povezivawe na regionalne vodovodne sisteme, odnosno gde je povoqnije koristiti
samo lokalna izvori{ta. Pritom se optimalno re{ewe nalazi u kori{}ewu podzemnih
206
i povr{inskih voda na najracionalniji na~in, za dato podru~je, odnosno Republiku u

celini.
Podzemna voda je, izme|u ostalog, povoqna kao izvori{te higijenski ispravne
vode, jer izdanska sredina predstavqa prirodni filtar i biohemijski reaktor u kome se
prirodnim fizi~kim, hemijskim i biolo{kim procesima vr{i transformacija
kvaliteta vode, naj~e{}e u smislu poboq{awa kvalitativnih osobina. Tako|e je prednost izvori{ta podzemnih voda u mogu}nosti postepenog razvoja, bilo da su u pitawu
bunari, infiltracioni bazeni ili druga tehni~ka re{ewa, kao i boqa za{ti}enost
ovih izvori{ta od odre|enih vrsta zaga|iva~a. Ograni~avaju}i faktor kod aluvijalnih
izvori{ta moè da bude zaga|ivawe voda iz kojih se dato izvori{te prihrawuje,
smawewe kapaciteta u malovodnom periodu, sukob interesa oko kori{}ewa prostora i,
~esto, dugotrajan proces regeneracije ve} zaga|enog izvori{ta.
Akumulacije su, kao izvori{te za vodosnabdevawe, izme|u ostalog, povoqne na
onim brdsko-planinskim lokacijama, ~iji se slivovi zbog slabe nastawenosti i male
privredne aktivnosti mogu relativno lako {tititi. Tako|e je wihova prednost to {to
~esto omogu}avaju gravitacioni transport vode do korisnika, lak{a regeneracija izvori{ta u slu~aju zaga|ewa, kao i vi{enamensko kori{}ewe, odnosno pretvarawe ovog
stihijskog resursa u eksploatabilne rezerve vode. Ograni~avaju}i faktor moè da bude
proces eutrofikacije akumulacije, zaga|ewe sa sliva, ~esto relativno veliko odstojawe
od korisnika, zauzimawe prostora drugim korisnicima, a odre|eni nedostatak je i relativno mala mogu}nost etapne izgradwe i angaòvawe velikih finansijskih sredstava
za izgradwu.
Eksploatabilne mogu}nosti pojedinih izvori{ta po pravilu su znatno mawe od
potencijalnih mogu}nosti i uslovqene su, pored prirodnih mogu}nosti datim u poglavqima o povr{inskim i podzemnim vodama, i drugim prirodnim i dru{tvenim faktorima koji ograni~avaju potencijalne mogu}nosti ovih izvori{ta na odre|enim lokalitetima (geografski prikazi izvori{ta dati su na karti akumulacija i izvori{ta visokokvalitetnih voda).
Ure|aji za pre~i{}avawe i kvalitet vode za pi}e

U Srbiji sada postoji skoro 1 000 ure|aja za pre~i{}avawe vode za pi}e. Wihova
izgra|enost i opremqenost, kao {to je istaknuto u okviru glave 2 Postoje}e stawe vodoprivrede, nije na nivou razvoja vodoprivredne mreè i objekata na woj. U bliskoj
budu}nosti, naro~ito kada su u pitawu ona podru~ja gde je kvalitet vode za pi}e konstantno ispod propisanih granica, potrebno je ovaj razvoj na adekvatan na~ina uskladiti. Sada{wi kvalitet isporu~ene vode u velikoj meri ne zadovoqava ni fizi~ko-hemijske ni mikrobiolo{ke standarde vode za pi}e. Razlike od okruga do okruga su
zna~ajne, i moè se re}i da prakti~no ne postoji okrug kod koga je kvalitet vode za pi}e
potpuno zadovoqavaju}i. Po fizi~ko-hemijskim parametrima situacija je najlo{ija u
Vojvodini, a jo{ su vrlo nepovoqni [umadijski, Topli~ki i P~iwski okrug. U pogledu
mikrobiolo{ke ispravnosti vode za pi}e, najugroènije je stanovni{tvo Vojvodine i
Kosmeta. Tabelarni prikaz nekih standarda (po parametrima koji se naj~e{}e prekora~uju u na{im vodama za pi}e): na{e zemqe (JU), Evropske ekonomske zajednice (EEZ),
Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Sjediwenih Ameri~kih Dràva (SAD), Kanade
(KA) i Bugarske (BG) dati su u tabeli 1.1.2.
Tabela 1.1.2: Kriti~ni parametri standarda vode za pi}e

Parametri
(1)
Boja
KMnO4
Nitrati
Amonijum
Gvo`|e
Mangan
Cink
Arsen
Jedinica
mere
(2)
mg/l Pt/Co
mg/l
NO3 mg/l
NH4 mg/l
Fe mg/l
Mn mg/l
Zn mg/l
Ar mg/l
JU
(3)
10,000
8,000
45,000
0.100
0,300
0,050
5,000
0,050
EEZ
(4)
20,00
5,00
50,00
0.5(N)
0,20
0,05
0,05
Standardi
SZO
SAD
(5)
(6)
15,000
15,00
10,000
0,300
0,100
5,000
0,005
45,00
0,5(N)
0,03
KA
(7)
<15,00
45,00
0,30
0.05
<5,00
0,05
BG
(8)
10,00
12,00
30,00
bez
0,30
0.10
3,00
0,05

(1)
Kadmijum
Cijanidi
Hrom
@iva
Olovo
Ukupni koliformi
(2)
Cd mg/l
Cn mg/l
Cr mg/l
Hg mg/l
Pb mg/l
n/100 ml
(3)
0,005
0,050
0,050
0,001
0,050
0,000
207
(4)
0,005
0,050
0,050
0,001
0,050
0,000
(5)
0,1,00
0,050
0,001
0,050
0,000
(6)
0,005
0,100
0,002
(7)
0,200
0,050
0,001
0,050
(8)
0,05
0,01
0,05
0,10
Iz tabele se vidi da se na{i standardi bitno ne razlikuju od standarda vode za

pi}e drugih zemaqa i organizacija. Prekora~ewe standarda prikazanih parametara
kvaliteta moè izazvati (podrazumeva se da sli~no vaì i za neprikazane parametre) i
brojne negativne posledice po qudski organizam (indikatori organskog i neorganskog
zaga|ewa, toksi~nost sa ve}om ili mawom opasno{}u, kancerogena svojstva, pojavu methemoglobinemije, itd.).
Neophodno je, kako zbog samog zdravqa stanovni{tva, tako i zbog ekonomskih
posledica, da se preduzmu adekvatne mere na poboq{awu kvaliteta vode za pi}e, kao i
o~uvawu kvaliteta ovih voda u onim sredinama gde je on na zadovoqavaju}em nivou. Da
bi se na racionalan na~in ispunili postavqeni kriterijumi, potrebno je posvetiti
posebnu pa`wu o~uvawu vodotoka i pre~i{}avawu otpadnih voda pre upu{tawa u vodoprijemnike, kao i preduzimawu drugih mera za op{tu za{titu kvaliteta voda. Svetska
zdravstvena organizacija i druge organizacije vr{e zna~ajne napore na poqu standardizacije kvaliteta voda za pi}e, druga kori{}ewa i uop{te kvaliteta javnih voda. Na{a
zemqa mora se ukqu~iti u ove tokove, pa je potrebno da razvoj ove oblasti prati svetske
trendove.
Distribucija vode i objekti na vodovodnoj mreì

Svi vodovodni sistemi imaju tendenciju razvoja, kako u smislu pove}awa distribucione mreè, tako i u smislu pove}awa kapaciteta objekata na istoj. O~ekuje se da
}e se ovaj razvoj u perspektivi nastaviti. Ovi objekti koji se dimenzioni{u za vi{e
desetina godina unapred, moraju se skladno uklapati u razvoj vodovodnih sistema i
naseqa uop{te i treba da omogu}e i podstaknu razvoj privrede i dru{tva u celini i
stvore uslove za o~uvawe i razvoj zdravqa qudi. Pored obezbe|ewa razvoja i unapre|ewa
funkcionisawa (nabavka savremenih ure|aja za pra}ewe rada sistema - monitoring,
obezbe|ewe rada sa savremenim informacionim sistemom - razni kompjuterski programi, atestirawe ure|aja i opreme i sli~no), posebno je va`no obezbediti adekvatnu
kadrovsku strukturu, kako bi se zagarantovala visoka funkcionalnost ovih sistema.
Treba shvatiti da vodovod mora da funkcioni{e neprekidno 24h u danu, 365 dana u
godini i tako ceo qudski vek i duè.
Orijentacija snabdevawa vodom

Kao {to je u ciqevima i polazi{tima istaknuto, optimalno re{ewe vodosnabdevawa se mora traìti u kompleksnom racionalnom jedinstvenom kori{}ewu i
za{titi vodnih resursa u celini, a posebno u oblasti resursa visokokvalitetnih voda.
Na osnovu sagledavawa potreba za vodom najvi{eg kvaliteta i mogu}nosti pojedinih izvori{ta (povr{inskih i podzemnih) visokokvalitetnih voda formirana su
varijantna alternativna re{ewa i po postupku prikazanom u glavi 4 - Integralni kompleksni jedinstveni vodoprivredni sistem Srbije (budu}e stawe vodoprivrede), definisani su najracionalniji putevi zadovoqewa potreba korisnika. Iz ovih analiza proizilazi da je perspektiva u sve ve}em obuhvatawu (prostornom i brojnom) korisnika
voda u jedinstvene vodovodne sisteme koji }e se vremenom razvijati i objediwavati. Naravno da }e ovakav razvoj zahtevati i adekvatnu podr{ku u svim vidovima. Ovakav pristup omogu}ava da se korisnici po pravilu snabdevaju sa dva ili vi{e izvori{ta i da se
uz lokalne mogu}nosti postiù najvi{i stepeni sigurnosti, kako u pogledu isporuke
koli~ine voda tako i u pogledu wihovog kvaliteta. Svakako da je i ekonomski element
jedan od najbitnijih ~inilaca racionalnog razvoja.
Moè se re}i da su, u okviru regionalnih sistema, osnovni pravci usmeravawa
voda u Srbiji sa oboda Republike ka unutra{wim, gu{}e naseqenim podru~jima. Koli~inom, pa i kvalitetom, posebno se izdvajaju vode zapadnog dela Srbije koje se upu}uju u
pravcu severa, severoistoka ili istoka. Opis postoje}eg stawa, kao i predvi|enih re-
208
gionalnih sistema, dat je u odgovaraju}im poglavqima ove Vodoprivredne osnove (4.3.Postoje}e stawe i 4.2.-Budu}e stawe).
Odre|eni problem u re{avawu pitawa snabdevawa vodom pojedinih podru~ja u
Srbiji predstavqa sukob interesa oko prostora predvi|enog za izvori{te sa drugim interesentima, kao i ograni~ewa kori{}ewa pojedinih resursa datog prostora (kulturnoistorijski objekti, poqoprivredne povr{ine, uticaj industrije i dr.), kao i nedovoqno
pouzdano poznavawe kapaciteta pojedinih izvori{ta podzemnih voda. U svim takvim
slu~ajevima i{lo se na ve}u, odnosno alternativnu obezbe|enost pojedinih potro{a~a.
Kod svih vrsta izvori{ta, a posebno kod izvori{ta ~ije su vode namewene
vodosnabdevawu stanovni{tva, moraju se preduzeti sve potrebne mere razvoja i preventivne za{tite izvori{ta voda od slu~ajnog ili namernog zaga|ivawa. Ovo se u prvom
redu odnosi na potrebu uvo|ewa zona sanitarne za{tite i op{te sanitarno ure|ewe izvori{ta, sistematsku kontrolu i adekvatnu slu`bu za realizaciju postavqenih ciqeva.
Detaqnija lokacija izvori{ta (kori{}ewe prostora) bi}e data u vodoprivrednim osnovama vodnih podru~ja, delova vodnih podru~ja i programima vodosnabdevawa.
Posebnim propisom treba definisati izvori{ta vodosnabdevawa, kao i na~in wihove
za{tite i iskori{}avawa.
Kao {to se iz poglavqa o bilansu voda vidi, ukupne koli~ine domicilnih malih
voda 95% obezbe|enosti (podzemnih i povr{inskih) na prostoru Srbije iznose oko
60 m3/s. Iz ovih voda podmiruje se najve}i deo potreba korisnika u kriti~nom periodu
za prostor ju`no od Save i Dunava: vodosnabdevawe stanovni{tva, snabdevawe industrije vodom, navodwavawe, ekstenzivna kori{}ewa voda, itd. Znatan deo malih voda ve}
danas se pri kori{}ewu utro{i (evapotranspiracija, isparavawe, itd.). Procewuje se
da to sada iznosi oko 20% domicilnih malih voda. O~ekuje se pove}awe nepovratnog
kori{}ewa malih voda i u perspektivi.
Kod pove}awa malih voda putem izgradwe akumulacije izvr{eni istraìva~ki
radovi i postoje}e podloge nisu dovoqni za preciznije definisawe lokacije ovih objekata. Ovo je posebno izraèno na odre|enim delovima centralne Srbije i Kosmeta,
gde su potrebe jako velike, a mogu}nosti izravnavawa voda ograni~ene. Sli~no vaì i za
mogu}nost izravnavawa voda na odre|enom profilu (ograni~ewe kota u akumulaciji),
~emu jo{ treba dodati i neke druge aspekte. Posebnu pa`wu treba posvetiti za{titi
slivova akumulacije, jer na nekima od wih postoje zna~ajniji koncentrisani izvori
zaga|ivawa, a ne mogu se zanemariti ni doprinosi rasutih izvora zaga|ivawa (poqoprivreda, mawa naseqa, itd.). U protivnom moè do}i do zaga|ewa razli~itim nepoèqnim sastojcima, kao i do izraènije eutrofikacije akumulacije, odnosno do znatno
nepovoqnijih uslova za kori{}ewe ovih voda.
Nije izvesna sudbina neobnovqivih rezervi (u Vojvodini pre svega) podzemnih
voda. Kriterijume, koji ranije nisu bili jasno definisani, a koji su u okviru ove Vodoprivredne osnove postavqeni kao limiti za mogu}nost wihove eksploatacije treba
proveriti, jer su ovi standardi u nekim drugim zemqama odre|eni znatno stroìje.
Generalno posmatrano, dugoro~na perspektiva ovih izvori{ta nije izvesna.
Zbog zanemarivawa istraìvawa, a u nekim slu~ajevima i neadekvatnog pristupa
istraìvawu podzemnih voda, pojedini podaci o wima su nesigurni, pa se i ocene o
wihovim koli~inama kre}u u {irokom rasponu. Kod razmatrawa potencijalnih izvori{ta podzemnih voda, posebno onih iz aluvijalnih izdani i voda koje se dobijaju
putem ve{ta~ke infiltracije, moraju se imati u vidu i ograni~ewa u kori{}ewu ovih
voda.
Zna~ajnije potencijalne mogu}nosti kori{}ewa aluvijalnih domicilnih voda
nalaze se u aluvionima oko Velike Morave. Da bi se ove vode mogle na ekonomi~an
na~in koristiti za vodosnabdevawe stanovni{tva, uz prihvatqive rizike po zdravqe
korisnika, mora se, pored lokalne za{tite izvori{ta, adekvatno za{tititi i kvalitet
vode Velike Morave, odnosno za{tititi kvalitet voda na ~itavom slivu reke Morave.
210
212
213
Od zna~ajnijih vodotoka koji doti~u na na{u teritoriju, ili su grani~ni vodotoci, najpovoqnije izglede u pogledu za{tite kvaliteta voda pruà reka Drina.
Naàlost, neposredno iznad zna~ajnog izvori{ta podzemnih voda koje bi se moglo formirati, pri u{}u ovog vodotoka, nalaze se izuzetno nepovoqni koncentrisani izvori
zaga|ivawa voda (i vazduha), a to su u prvom redu fabrike Viskoza i Celuloza u
Loznici, fabrika Glinica i rudnik i flotacija ruda olova i cinka u blizini Srebrenice na bosanskoj teritoriji. Bez adekvatne kontrole (u {irem smislu re~i) ovih
izvora zaga|ivawa voda, ne moè se ra~unati sa zna~ajnijim otvarawem ovog dragocenog izvori{ta.
U drugoj Jugoslaviji i pored mogu}nosti izvesnog uticaja na stawe kvaliteta voda
reke Save imali smo veoma ~esta incidentna zaga|ewa ovog vodotoka. Ovi incidenti ponekad su trajali i preko mesec dana (1986. godine), pa je bilo te{ko govoriti
da li su to incidenti ili trajno stawe. Na{e nade i pretpostavke da je Sava
doma}a reka i da se uspe{no moè {tititi, prisutna praksa nije potvrdila. Danas je
jasno da to nije doma}a reka i da je prisutna velika neizvesnost po pitawu budu}eg
kvaliteta voda ove reke. Rizik je tim ve}i {to se sada iz ovog vodotoka zahvataju najve}e
koli~ine voda za vodosnabdevawe stanovni{tva Srbije i {to se na vode u aluvionu ove
reke ra~una kao na najve}e potencijalne rezerve voda za pi}e u perspektivi na {irim
prostorima. Pored toga, neka od predvi|enih zna~ajnijih potencijalnih izvori{ta na
Savi ozbiqno su ugroèna velikim neposrednim zaga|iva~ima (Jarak-Grabovci od fabrike celuloze i papira i prehrambene industrije Sremske Mitrovice), a neka
sopstvenim drugim gradskim sadràjima (beogradsko izvori{te). Svakako da bi boqe
re{ewe ovih izvori{ta u pro{losti, kao i adekvatna koncepcija izgradwe u budu}nosti
smawilo i rizik od incidentnih situacija.
Izvori{ta podzemnih voda locirana pored Dunava izloèna su sna`nom uticaju
kvaliteta voda ove me|unarodne reke, a na{e mogu}nosti kontrole kvaliteta re~nih
voda Dunava relativno su skromne, pa se kvalitet ovih voda u budu}nosti te{ko moè
predvideti. Na sve ovo upozoravaju i postoje}i trendovi kretawa kvaliteta voda reke
Dunav, posebno u sektoru |erdapskih akumulacija.
Kvalitet voda reke Tise, koje se verovatno moraju u odre|enom obimu koristiti
za potrebe vodosnabdevawa stanovni{tva, nepovoqniji je i sada (a verovatno }e biti i
u budu}nosti) od kvaliteta voda reke Dunava.
Istraìvawa generalne strategije vodosnabdevawa stanovni{tva za teritoriju
Vojvodine do sada nisu vr{ena, iako je bilo poznato da rudarewe podzemnih voda ne
moè dugoro~no obezbediti zadovoqavawe potreba stanovni{tva i prehrambene industrije koja je posebno razvijena na ovim prostorima. Potrebno je po posebnom programu
bliè razraditi razvoj vodosnabdevawa na ovom prostoru.
I na prostoru Kosmeta nisu razra|ivane dugoro~ne orijentacije razvoja vodosnabdevawa stanovni{tva i industrije, {to tako|e treba realizovati po odre|enim programima.
I pored ~iwenice da je za prostor centralne Srbije 1977. godine prihva}ena i
ozakowena dugoro~na orijentacija vodosnabdevawa stanovni{tva i industrije, potrebno
je, s obzirom na odre|ene devijacije u realizaciji ovih re{ewa, izmewene odnose i
nove informacije, po posebnom programu detaqno preispitati data re{ewa i noveliranu dugoro~nu orijentaciju.
U navedenim uslovima, u okviru ove Vodoprivredne osnove daje se globalna
mogu}a orijentacija snabdevawa stanovni{tva i industrije vodom, {to u narednim
vodoprivrednim dokumentima treba precizirati i verifikovati. Odgovaraju}im propisima moraju se precizno definisati i za{tititi prostori nameweni za izvori{ta
vodosnabdevawa stanovni{tva.
Razmatrawe prioriteta u razvoju vodosnabdevawa za naredni period dato je na
kraju poglavqa 4.2.
Potrebno je u okviru Zakona o vodama (ili posebnim Zakonom) za{tititi izvori{ta vodosnabdevawa stanovni{tva i doneti osnove dugoro~nog snabdevawa vodom
celokupnog stanovni{tva na teritoriji Republike Srbije.
214
Okvirna orijentacija korisnika na pojedina izvori{ta vodosnabdevawa data je u

tabeli 1.1.3 etapno za sve op{tine u Srbiji, a grafi~ki prikaz dat je na karti Vodosnabdevawe stanovni{tva - Budu}e stawe.
Tabela 1.1.3: Orijentaciono sagledavawe snabdevawa vodom naseqa i industrije

Red.
broj
Okrug,
op{tina
Perspektiva vodosnabdevawa
Blià
Dugoro~na
Visokokvalitetne vode Vode nièg kvaliVisokokvalitetne vode Vode nièg kvaliteta
teta
(3)
(4)
(5)
(6)
(1)
1.
1.1.
1.2.
1.3.
2.
2.1.
(2)
Severnoba~ki okrug
Ba~ka Topola
OV, AIBB, (RVD)
Mali I|o{
OV, AIBB, (RVD)
Subotica
OV, RVT, (AIBB), ((RVD))
Sredwebanatski okrug
Zrewanin
OV, AIJL, (RVD),((RVDR))
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
3.
3.1.
3.2.
3.3.
6.12.
@iti{te
OV , (AIJL)
Novi Be~ej
OV, AIBB, (RVD)
Nova Crwa
OV, RVT, (AIJL)
Se~aw
OV , (AIJL)
Severnobanatski okrug
Ada
OV, RVT, ((AIBB, RVD))
Kikinda
OV, RVT, ((AIBB RVD))
Kawià
OV,RVT,
((AIBB, RVD))
Novi Kneèvac
OV,RVT,
((AIBB, RVD))
Senta
OV, RVT,
((AIBB, RVD))
ôka
OV, RVT,
((AIBB, RVD))
Ju`nobanatski okrug
Alibunar
OV, AIKD
Bela Crkva
OV, AIKD
Vr{ac
OV, AIKD
Kova~ica
OV, AIKD
Kovin
PV, AIKD
Opovo
OV, AIKD
Pan~evo
PV, AIKD
Plandi{te
OV, AIKD
Zapadnoba~ki okrug
Apatin
PV, AIBB
Kula
OV, AIBB
Oxaci
OV, AIBB
Sombor
OV, AIBB
Ju`noba~ki okrug
Ba~
OV, AIBB
Ba~ka Palanka
PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
Ba~ki Petrovac
PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
Beo~in
PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
Be~ej
OV, AIBB, (RVD)
Vrbas
OV, AIBB, (RVD)
@abaq
OV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
Novi Sad
PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
Srbobran
OV, AIBB, (RVD)
Srem. Karlovci
PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
Temerin
OV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
Titel
OV, AI^, (RVD), ((RVDR))
7.
7.1.
Sremski
In|ija
OV, AIBJ, (AIJL)
VT, AIBJ, (AIJL)
7.2.
Irig
OV, AIBJ, (AIJL)
VT, AIBJ, (AIJL)
7.3.
Pe}inci
OV, AIBJ, (AIJL)
VT, AIBJ, (AIJL)
7.4.
Ruma
OV, AIBJ, (AIJL)
VT, AIBJ, (AIJL)
3.4.
3.5.
3.6.
4.
4.1.
4.2.
4.3.
4.4.
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
5.
5.1.
5.2.
5.3.
5.4.
6.
6.1.
6.2.
6.3.
6.4.
6.5.
6.6.
6.7.
6.8.
6.9.
6.10.
6.11.
VT
VT
VT
OV, AIBB, (RVD)

OV, AIBB, (RVD)
OV, RVT, (AIBB), ((RVD))
VT
VT
VT
VT
OV, AIJL,
(RVD, AIBJ) ,((RVDR))
OV , (AIJL)
OV, AIBB, (RVD)
OV, RVT, (AIJL)
OV , (AIJL)
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
OV, RVT, ((AIBB, RVD))

OV, RVT, ((AIBB,RVD))
OV,RVT,
((AIBB,RVD))
OV,RVT,
((AIBB,RVD))
OV, RVT,
((AIBB,RVD))
OV, RVT,
((AIBB,RVD))
VT
VT
VT
OV, AIKD
VT
VT
OV, AIKD
VT
VT
VT
VT
OV, AIKD
OV, AIKD
OV, AIKD
OV, AIKD
PV, AIKD
OV, AIKD, (AI^)
PV, AIKD
OV, AIKD
OV, AIKD
VT
VT
OV, AIKD
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
PV, AIBB
OV, AIBB, (RVD)
OV, AIBB, (RVD)
PV, OV, AIBB
VT
VT
VT
VT
VT
VT
OV, AIBB, (RVD)

PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
OV, AIBB, (RVD)
OV, AIBB, (RVD)
OV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
OV, AIBB, (RVD)
PV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
OV, AIJL, (RVD),
((RVDR))
OV, AI^, (AIJL,RVD),
((RVDR))
VT
VT
OV, AIBJ, (AIJL),

((RVDR))
OV, AIBJ, (AIJL),
((RVDR))
OV, AIBJ, (AIJL),
((RVDR))
OV, AIBJ, (AIJL),
((RVDR))
VT, AIBJ, (AIJL)
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT, AIBJ, (AIJL)

VT, AIBJ, (AIJL)
VT, AIBJ, (AIJL)

(1)
7.5.
7.6.
(2)
Sr. Mitrovica
Stara Pazova
7.7.
8.
8.1.
[id
G. Beograd
Barajevo
8.2.
Vo`dovac
8.3.
Vra~ar
8.4.
Grocka
8.5.
Zvezdara
8.6.
Zemun
8.7.
Lazarevac
8.8.
Mladenovac
8.9.
Novi Beograd
8.10.
Obrenovac
8.11.
Palilula
8.12.
Rakovica
8.13.
Savski Venac
8.14.
Sopot
8.15.
Stari Grad
8.16.
ûkarica
9.
9.1.
9.2.
9.3.
9.4.
9.5.
9.6.
9.7.
9.8.
10.
10.1.
Ma~vanski
Bogati}
Vladimirci
Koceqeva
Krupaw
Loznica
Qubovija
Mali Zvornik
[abac
Kolubarski
Vaqevo
10.2.
Lajkovac
10.3.
Qig
10.4.
Mionica
10.5.
10.6.
Ose~ina
Ub
11.
11.1
11.2.
11.3.
12.
12.1.
12.2.
12.3.
12.4.
12.5.
12.6.
12.7.
12.8.
13.
13.1.
Podunavski
Velika Plana
Smederevo
Smed. Palanka
Brani~evski
Vel. Gradi{te
Golubac
@abari
@agubica
Ku~evo
Malo Crni}e
Petrovac
Poàrevac
[umadijski
Aran|elovac
13.2.
Bato~ina
(3)
OV, AIBJ, (AIJL)
OV, AIBJ, (AIJL)
OV, AIJL
PV, RVS, (RVSRD, RVD,
UVRZ)
UVRZ)
UVRZ)
PV, RVS, AIG[, UVRZ
(RVSRD)
UVRZ)
PV, RVS, (AIBJ, RVSRD,
RVD, UVRZ)
PV, Jablanica,
(UVRZ, RVSRD)
PV, RVS, (RVD, UVRZ,
AIG[, RVSRD)
PV, RVS, (RVD, AIBJ,
RVSRD, UVRZ)
PV, RVS, (UVRZ, RVSRD)
PV, RVS, (RVSRD,
UVRZ)
PV, RVS, (RVSRD,
UVRZ)
PV, RVS, (RVSRD,
UVRZ)
PV, RVS, (RVSRD,
UVRZ)
PV, RVS, (RVSRD,
UVRZ)
PV, RVS, (RVSRD,
UVRZ)
215
(4)
(5)
(6)
VT
OV, AIBJ, AIJL,((RVDR))
VT
VT, AIBJ, (AIJL)
OV, AIBJ, (AIJL),
VT, AIBJ, (AIJL)
((RVDR))
VT, AIJL
OV, AIJL, ((RVDR))
VT, AIJL
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
RVD,
VT
RVD,
VT
RVD,
VT
RVD,
VT
RVD,
VT
RVD,
VT
PV, RVS, UVRZ,

(RVD, RVSRD,)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD, )
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD,)
PV, RVS, AIG[, UVRZ,
(RVD, RVSRD)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD,)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD, AIBJ )
PV, Jablanica, UVRZ,
(RVSRD)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, AIG[, RVSRD)
PV, RVS UVRZ,
(RVD, RVSRD, AIBJ )
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD,)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD)
PV, RVS, UVRZ,
(RVD, RVSRD)
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
PV, (AIBJ)
PV , (AIBJ)
PV , (AIBJ)
PV, Qubovi|a
PV
PV, Qubovi|a
PV
PV, (AIBJ)
PV
PV
PV
PV, VT
VT
VT
VT
VT
PV, AIBJ
PV , AIBJ
PV, AIBJ
PV, Qubovi|a, (Likodra)
PV
PV, Qubovi|a
PV
PV, AIBJ
PV
PV
PV
PV, VT
VT
VT
VT
VT
PV, Jablanica, (RVSRD)
VT
VT
PV, Jablanica (UVRZ,

RVSRD)
PV, (Ribnica, UVRZ,
RVSRD)
PV, Jablanica, (Ribnica,
RVSRD, PV)
PV, Qubovi|a,
PV, Jablanica,
(UVRZ, RVSRD)
PV, VT
PV, Jablanica,
(UVRZ, RVSRD)
(RVSRD)
PV, Ribnica, UVRZ,
(RVSRD)
PV, Jablanica,
Ribnica (UVRZ,RVSRD)
PV, Qubovi|a,
(RVSRD)
PV
PV, AIG[
PV, (Mlava)
VT
VT
VT
PV, (AIG[, Mlava)

PV, AIG[, (Mlava)
PV, (AIG[, Mlava)
VT
VT
VT
PV
PV
PV, (Mlava, AIG[)
PV
PV, Bukovska
PV, AIP, (Mlava)
PV, AIP, (Mlava)
PV, AIP, (Mlava)
VT
VT
PV, VT
VT
VT
PV, VT
PV, VT
PV, VT
PV, (Mlava)
PV, (Mlava)
PV, Mlava, (AIG[)
PV
PV, Bukovska, (Mlava)
PV, AIP, Mlava
PV, AIP, Mlava
PV, AIP, Mlava
VT
VT
PV, VT
VT
VT
PV, VT
PV, VT
PV, VT
Ka~er,
Lopatnica-Studenica
PV, Gruà
PV, VT
Ka~er,
Lopatnica-Studenica
PV, Gruà,
Lopatnica-Studenica
PV, VT
PV, VT
PV, VT
PV, VT
VT
PV, VT
PV, VT
PV, VT
PV, VT
PV, VT
VT
PV, VT
216
(1)
13.3.
13.4.
(2)
Kni}
Kragujevac
13.5.
Ra~a
13.6.
Topola
14.
14.1.
14.2.
Pomoravski
Despotovac
Jagodina
14.3.
Para}in
14.4.
14.5.
14.6.
Rekovac
Svilajnac
]uprija
15.
15.1.
Borski
Bor
15.2.
15.3.
Kladovo
Majdanpek
15.4.
Negotin
16.
16.1.
16.2.
Zaje~arski
Boqevac
Zaje~ar
16.3.
16.4.
17.
17.1.
17.2.
17.3.
17.4.
17.5.
17.6
17.7.
Kwaèvac
Soko Bawa
Zlatiborski
Ariqe
Bajina Ba{ta
Kosjeri}
Nova Varo{
Poèga
Priboj
Prijepoqe
17.8.
17.9.
17.10.
18.
18.1.
18.2.
Sjenica
Uìce
âjetina
Moravi~ki
Gor. Milanovac
Ivawica
18.3.
18.4.
19.
19.1.
Lu~ani
â~ak
Ra{ki
Vrwa~ka Bawa
19.2.
Kraqevo
19.3.
19.4.
Novi Pazar
Ra{ka
19.5.
20.
20.1.
20.2.
20.3.
20.4.
20.5.
20.6.
Tutin
Rasinski
Aleksandrovac
Brus
Varvarin
Kru{evac
Raàw
Trstenik
20.7.
21.
21.1.
21.2.
21.3.
21.4.
]i}evac
Ni{avski
Aleksinac
Gaxin Han
Doqevac
Mero{ina
(3)
PV, Gruà
PV, Gruà,
Lopatnica-Studenica
PV,
Lopatnica-Studenica
PV,VT,
Lopatnica-Studenica
(4)
PV, VT
PV, Gruà
PV
PV, Rasina, Crnica, Resava
PV
PV, (Resava)
VT
VT
PV, Crni Timok

PV,VT
PV, Pek, Bukovska
PV, VT
PV, VT
VT
VT
VT
VT
Brestova~ka,
Otpadne vode
PV, VT
VT
PV, Grli{ka,
Crni Timok
PV, VT
PV, Crni Timok

PV, Grli{ka,
Crni Timok
PV, Aldina~ka, Grli{ka
PV, Moravica
VT
PV, VT
PV, Rzav
PV
PV, Se~a, (UVRZ)
PV, Uvac
PV, Rzav
PV, Uvac
PV, (Uvac)
PV, VT
VT
VT
PV, VT
VT
VT
VT
PV, (Uvac)
\etiwa
PV, Crni Rzav
PV, Rzav
PV, Moravica,
(No{nica)
PV, Rzav
PV, Rzav
(5)
PV, Gruà
PV, Gruà,
Lopatnica-Studenica
PV,
Lopatnica-Studenica
PV,VT,
Lopatnica-Studenica
(6)
PV, VT
PV, Gruà
PV, Resava
PV, Dulenka
PV, Resava
VT
VT
PV, Crni Timok
Brestova~ka, Otpadne vode

PV, VT
VT
PV, VT
PV, Pek, Bukovska,
(Mlava,Pore~ka)
PV, Grli{ka,
Crni Timok
PV, VT
PV, VT
VT
VT
VT
VT
PV, VT
PV, Crni Timok

PV, Grli{ka,
Crni Timok
PV, Aldina~ka, Grli{ka
PV, Moravica
VT
PV, VT
PV, VT
VT
VT
PV, VT
VT
VT
VT
VT
VT
PV, VT
PV, Rzav
PV, VT
PV, Se~a, UVRZ
PV, Uvac
PV, Rzav, \etiwa
PV, Uvac
PV, Uvac, (Seqa{nica,
Mile{evka)
PV, (Uvac)
\etiwa
PV, Crni Rzav
PV, VT
VT
PV, Rzav
PV, Moravica, No{nica
PV, VT
VT
VT
PV, VT
PV, Rzav
PV, Rzav
VT
PV, VT
PV,
Lopatnica-Studenica
PV, VT
PV, VT
PV,
Lopatnica-Studenica
PV, Qudska
PV, Qudska,
(Brvenica)
PV, (Vidrewak)
VT
PV,
Lopatnica-Studenica,
(Rasina)
PV,
Lopatnica-Studenica
PV, Qudska
PV, Qudska,
(Brvenica)
PV, (Vidrewak)
PV, Rasina
PV
PV, Rasina
Rasina
PV, Moravica, Rasina
PV,
Lopatnica-Studenica,
(Rasina)
PV, Rasina
PV, VT
PV
PV, VT
VT
PV, Moravica
PV, VT
PV, Moravica
PV, Viso~ica
PV, Toplica, Pusta
PV, Viso~ica,
Toplica, ((Vlasina))
VT
PV
PV, VT
PV, VT
VT
VT
VT
VT
VT
PV, Rasina
PV
PV, Rasina
Rasina
PV, Moravica, Rasina
PV,
Lopatnica-Studenica
PV, VT
PV
PV, VT
VT
PV, (Moravica)
PV, VT
PV, Rasina
PV, VT
PV, Moravica
PV, Viso~ica
PV, Toplica, Pusta
PV, Viso~ica,
Toplica
VT
PV
PV, VT
PV, VT
VT
VT
VT
VT
PV, VT
VT
VT
VT
VT
PV, VT

(1)
21.5.
Ni{
(2)
21.6.
22.
22.1.
Svrqig
Topli~ki
Blace
22.2.
22.3.
22.4.
23.
23.1.
23.2.
23.3.
23.4.
24.
24.1.
24.2.
24.3.
24.4.
24.5.
24.6.
25.
25.1.
25.2.
@itora|a
Kur{umlija
Prokupqe
Pirotski
Babu{nica
Bela Palanka
Dimitrovgrad
Pirot
Jablani~ki
Bojnik
Vlasotince
Lebane
Leskovac
Medve|a
Crna Trava
P~iwski
Bosilegrad
Bujanovac
25.3.
25.4.
Vladi~in Han
Vrawe
25.5.
25.6.
25.7.
26.
26.1.
26.2.
26.3.
Pre{evo
Surdulica
Trgovi{te
Kosovski
Glogovac
Ka~anik
Kosovo Poqe
26.4.
26.5.
Lipqan
Obili}
26.6.
26.7.
Podujevo
Pri{tina
26.8.
26.9.
27.
27.1.
27.2.
27.3.
27.4.
27.5.
28.
28.1.
28.2.
28.3.
Uro{evac
[timqe
Pe}ki
De~ani
\akovica
Istok
Klina
Pe}
Prizrenski
Gora
Orahovac
Prizren
28.4.
Suva Reka
28.5. [trpce
29. Kosovskomitrovi~ki
29.1. Vu~itrn
29.2. Zve~an
29.3. Zubin Potok
29.4. Kos. Mitrovica
29.5. Leposavi}
29.6. Srbica
(3)
PV, Viso~ica,
Toplica
PV, Okoli{ka
(4)
PV, VT
Pridvori~ka,
Toplica
PV, Toplica
PV, Toplica
PV, Toplica, Bresnica
Pridvori~ka, Toplica
VT
VT
VT
PV
PV
PV, Viso~ica
PV, Viso~ica
VT
VT
VT
VT
PV
PV
PV, Viso~ica
PV, Viso~ica
VT
VT
VT
VT
PV, Pusta
PV, Vlasina
[umanka, Veternica
PV, Veternica
PV, [umanka
PV
VT
VT
VT
PV, VT
VT
VT
PV, Pusta, ([umanka)

PV, Vlasina
[umanka, Veternica
PV, Veternica, (Vlasina)
PV, [umanka
PV
VT
VT
VT
PV, VT
VT
VT
PV, Boì~ka
PV, Bawska, P~iwa, (HE
Vrla)
PV, HE Vrla
Vrla)
PV, P~iwa, (HE Vrla)
PV, HE Vrla
PV, P~iwa
VT
VT
PV, Boì~ka
Vrla)
PV, HE Vrla
Vrla)
PV, P~iwa, (HE Vrla)
PV, HE Vrla
PV, P~iwa
VT
VT
VT
VT
VT
VT
VT
PV, P~iwa
PV, Ibar, Beli Drim

PV, Lepenac
Gra~anka, Batlava, Ibar,
(Beli Drim)
PV, Lepenac,
(Beli Drim)
PV, (Batlava)
(Beli Drim)
PV, Lepenac
PV, Lepenac
VT
VT
Ibar
(Beli Drim)
VT
Beli Drim
(5)
PV, Viso~ica,
Toplica, ((Vlasina))
PV, Okoli{ka
(6)
PV, VT
VT
Pridvori~ka,
Pridvori~ka, TopToplica
lica
PV, Toplica
VT
PV, Toplica
VT
PV, Toplica, Bresnica
VT
VT
VT
VT
VT, HE Vrla
PV, VT
VT, Beli Drim
VT
Ibar, Beli Drim
VT
Ibar,
(Beli Drim)
VT
VT
PV, Ibar, Beli Drim

PV, Lepenac
Beli Drim
PV, Lepenac
Beli Drim
PV, Batlava
Beli Drim
PV, Lepenac
PV, Lepenac
PV
PV, Prue-D. Bistrica
PV, (Beli Drim)
PV, (Beli Drim)
PV, (Beli Drim)
VT
VT
VT
VT
VT
PV
PV, Beli Drim
PV, Beli Drim
PV, Beli Drim
VT
VT
VT
VT
VT
PV, [arske vode

PV
PV, VT
VT
VT
PV, VT
VT
VT
PV
VT
PV, Lepenac
VT
PV, [arske vode

PV, Priz. Bistrica,
([arske vode)
PV, Priz. Bistrica,
([arske vode)
PV, Lepenac
Ibar
PV, Ibar
Ibar
Ibar
PV
PV, Ibar,
(Beli Drim)
VT
VT
VT
VT
VT
VT, Ibar
Ibar
PV, Ibar
Ibar
Ibar
PV
PV, Ibar,
Beli Drim
VT
VT
VT
VT
VT
VT, Ibar
VT
PV, VT
PV, Lepenac, (Golema)

PV, Prilepnica, Lepenac, Kriva, (Golema)
PV, Kriva, (Lepenac)
PV, Kriva
VT
PV, VT
30. Kosovskopo-pomoravski
30.1. Vitina
PV, Lepenac, (Golema)
30.2. Gwilane
PV, Prilepnica, Lepenac, Kriva
30.3. Kos. Kamenica
PV, Kriva, (Lepenac)
30.4. Novo Brdo
PV, Kriva
Napomena:
217
VT
PV, VT
VT
Beli Drim
VT
Beli Drim
VT
VT
VT
VT
VT
PV, VT
pod pojmom blià perspektiva, misli se na vreme oko 2021. godine, a kori{}ene su slede}e skra}enice:
OV - Osnovni vodonosni kompleks u Vojvodini;

AIBB - Aluvijalna izdan izme|u Bezdana i Bogojeva;
AIJL - Aluvijalna izdan izme|u Jamene i La}araka;
218

AIKD - Aluvijalna izdan izme|u Kovina i Dubovca;
AIBJ - Aluvijalna izdan kod Badovinaca (Drina) i Jarka (Sava). Napomena: iz razloga transporta voda sa ova dva izvori{ta u istim pravcima ona su data zajedno;
AI^ - Aluvijalna izdan ênta;
AIG[ - Aluvijalna izdan kod Godomina i [alinca;
AIP - Aluvijalna izdan Petka;
PV - Sve ostale podzemne vode;
VT - Vodotok;
RVD - Re~ne vode Dunava sa pre~i{}avawem putem postrojewa ili upu{tawem u podzemqe;
RVT - Re~ne vode Tise sa pre~i{}avawem putem postrojewa ili upu{tawem u podzemqe;
RVS - Re~ne vode Save sa pre~i{}avawem putem postrojewa ili upu{tawem u podzemqe;
RVDR - Re~ne vode Drine;
RVSRD - Re~ne vode sredwe Drine;
[arske vode - Skupqene vode sa planine;
Jablanica - Naziv reke (sa akumulacijom) iz koje se uzimaju vode;
UVRZ - Uvac-Rzav - Zajedni~ke vode dve reke (sa prevo|ewem);
(.....) - Alternativno re{ewe;
((.....)) - Alternativno re{ewe male verovatno}e ostvarewa (za slu~aj bitno druga~ijih prilika u
budu}nosti).
1.2. SNABDEVAWE VODOM INDUSTRIJE

U okviru snabdevawa industrije vodom razmatrane su potrebe za vodom industrije
(zajedno sa rudarstvom) koja tro{i vodu nièg kvaliteta u odnosu na kvalitet vode za
pi}e (tehnolo{ka voda), ukqu~uju}i i potrebe za vodom termoelektrana sa recirkulacionim sistemom hla|ewa. Ovde, dakle, nisu ukqu~ene potrebe za vodom prehrambene
industrije, koja po svojoj prirodi zahteva visokokvalitetnu vodu (samo za neposredni
proces proizvodwe hrane), pa se potrebe za ovom vodom razmatraju zajedno sa potrebama
vodosnabdevawa stanovni{tva.
S obzirom na to da se analizom postoje}eg stawa snabdevawa vodom industrijskih
potro{a~a utvrdilo da ono ne moè da bude podloga za ekstrapolaciju budu}eg razvoja
snabdevawa vodom industrije, prilikom odre|ivawa perspektivnih potreba za vodom
po{lo se od ne{to ublaènih trendova iz prethodnog perioda (do 1981. godine), a zatim
je na to ekstrapolovan razvoj industrijske proizvodwe. Naravno, pri tome se imala u
vidu ~iwenica da je u nekim op{tinama do{lo do ve}eg porasta potreba za vodom u periodu od 1981. do 1991. od onog planiranog u prethodnim planskim dokumentima, pa su u
tim slu~ajevima koli~ine vode uskla|ivane sa stvarnim stawem razvoja.
Prilikom sagledavawa razvoja industrijske proizvodwe, imaju}i u vidu sada{wu
dru{tvenu i ekonomsku situaciju u zemqi, utvr|ena je projekcija rasta u dve alternativne varijante. Nià varijanta zasnovana je na do sada istraènim doma}im resursima
i ne predvi|a ulagawe zna~ajnijih inostranih sredstava, a vi{a je u sebe ukqu~ila eventualno obezbe|ewe novih sirovina i energije i znatnije angaòvawe inostranog kapitala. Pretpostavqeni indeksi rasta fizi~kog obima industrijske proizvodwe za obe
varijante dati su u delu Podloge (tabela 3.2.4).
Kod odre|ivawa potreba za vodom industrije usvojena je neka hipoteti~na sredwa
varijanta, odnosno jedan umereniji, ali ipak zna~ajan razvoj industrijske proizvodwe,
koji obezbe|uje prosperitet dru{tva u celini.
Pri ovako pretpostavqenom stepenu razvoja, potrebne koli~ine vode za industriju 2021. godine, ukqu~uju}i vodu za hla|ewe recirkulacionih termoelektrana, iznose
oko 3,2 milijardi m3 godi{we.
Od ove koli~ine voda, oko 1,9 milijarde m3, odnosno oko 58%, tro{i}e se za potrebe industrijske proizvodwe u centralnoj Srbiji, dok }e se u Vojvodini i na Kosmetu
tro{iti oko 0,9 milijardi m3 (27%), odnosno 0,5 milijardi m3 (15%).
U odnosu na 1981. godinu, kada je industrija u Republici Srbiji za svoje potrebe
tro{ila oko 1,1 milijardi m3 vode, predvi|eno pove}awe potrebnih koli~ina vode za
2021. godinu iznosi oko 3 puta.
220
1.1.1.
221
Potrebne koli~ine vode za snabdevawe industrije, po okruzima, date su u tabeli
Najve}i korisnici vode u industriji bi}e, pored elektroprivrede, hemijska industrija, industrija papira i celuloze, obojena metalurgija, itd. Ove industrijske grane
najve}i deo potreba zadovoqava}e zahvatawem vode iz vodotoka.
U Vojvodini okruzi sa najve}om potro{wom industrijske vode bi}e Ju`nobanatski (oko 450 miliona m3) i Sremski (oko 260 miliona m3), a zatim Ju`noba~ki
(oko 65 miliona m3). Pojedina~no, po op{tinama: Pan~evo, Sremska Mitrovica, Novi
Sad, Zrewanin, itd.
U centralnoj Srbiji najve}a potro{wa industrijske vode bi}e na podru~ju grada
Beograda (oko 470 miliona m3), a zatim u slede}im okruzima: Ma~vanskom (oko 300 miliona m3), Borskom (oko 265 miliona m3) i Podunavskom (oko 200 miliona m3). Pojedina~no, po op{tinama: Loznica, Negotin, Smederevo, [abac, itd.
Na Kosmetu okruzi sa najve}om potro{wom bi}e: Kosovski (oko 205 miliona m3),
Kosovskomitrova~ki (oko 150 milona m3) i Prizrenski (oko 100 miliona m3). Pojedina~no, po op{tinama: Obili}, Kosovska Mitrovica, Prizren, itd.
Perspektivna orijentacija pojedinih op{tina na odgovaraju}a izvori{ta voda
data je u tabeli 1.1.3.
Kao {to se iz tabele moè videti, orijentacija u snabdevawu industrije vodom je
na {to ve}e kori{}ewe vodotoka, kao kompleksnih sistema, u kojima bi se planskim
gazdovawem koli~ine i kvalitet voda dràli na èqenom nivou. U ovom pogledu, naravno, najboqe mogu}nosti pruàju vodotoci sa najve}om koli~inom voda (Dunav i
Sava), tako da bi prostori u priobaqu ovih reka u budu}nosti trebalo da predstavqaju
okosnicu industrijskog razvoja Republike Srbije, naro~ito ako se uzme u obzir da i
drugi faktori povoqno uti~u na ovakavu orijentaciju (povoqan geosaobra}ajni poloàj
na me|unarodnom plovnom putu, dobra putna i èlezni~ka veza, raspoloìvost visokostru~nog i kvalifikovanog kadra, itd.). Odre|ene pogodnosti, mada u znatno mawoj
meri, pruàju i prostori u dowim tokovima reka Drine i Velike Morave.
U narednom periodu mora se vi{e pa`we posvetiti ~iwenici da odre|eni prostori Republike Srbije poseduju ograni~ene mogu}nosti po pitawu racionalnog snabdevawa industrijskom vodom, a da su oni po pravilu jo{ vi{e ugroèni nepostojawem
adekvatnog vodoprijemnika koji bi mogao da prihvati ispu{tene koli~ine dobro
pre~i{}enih otpadnih voda, ~ime se na najdrasti~niji na~in ugroàva ìvotna sredina
i dovodi u opasnost zdravqe qudi. Razvoj industrije u takvim sredinama mora}e biti
sveden na prihvatqiv nivo, odnosno mora}e se izvr{iti preorijentacija na tehnologije
koje produkuju mawe otpadnih materija, uz neophodan pove}an nivo pre~i{}avawa otpadnih voda (tercijarno pre~i{}avawe).
U okviru ovoga, potrebno je postepeno prelaziti na tehnologije koje zahtevaju
mawe specifi~ne koli~ine voda i drugih sirovina i materijala. Tako|e, u proces proizvodwe treba uvoditi princip recirkulacije i vi{ekratnog kori{}ewa voda, uz odgovaraju}a pre~i{}avawa u samom procesu proizvodwe. Pored toga, adekvatnim merama
mora se spre~iti kori{}ewe prqavih tehnologija kod kojih se u vode ispu{taju
enormne koli~ine opasnih i {tetnih materija.
Neophodno je dovesti u ispravno funkcionalno stawe i izvr{iti revitalizaciju
postoje}ih sistema za snabdevawe vodom industrije.
Re{ewa kompleksnih regionalnih sistema vodotoka, iz kojih }e se u najve}oj
meri snabdevati industrija Srbije, prikazana su u okviru poglavqa 4.3.
1.3. NAVODWAVAWE
Razvoj navodwavawa uslovqen je na teritoriji Srbije ve}im brojem ~inilaca. Najva`niji su zemqi{te i voda, dva obnovqiva prirodna resursa. Oba ova resursa nisu
ravnomerno zastupqeni po teritoriji Srbije. Srbija je siroma{na sopstvenim vodama,
ali ima velike koli~ine tu|ih - tranzitnih voda koje se unose na wenu teritoriju
Dunavom, Tisom i Savom. Zemqi{te je najkvalitetnije za poqoprivrednu proizvodwu na
severnim delovima Srbije i u dolinama vodotoka. Od oko 8,8 miliona ha ukupne povr{ine u Srbiji je oko 5,9 miliona ha poqoprivrednih povr{ina, oko 4,7 miliona ha
222
obradivih i oko 3,7 miliona ha oranica. Od obradivih povr{ina nisu sve pogodne za
navodwavawe.
Neophodno je dovesti u ispravno funkcionalno stawe i izvr{iti revitalizaciju
postoje}ih sistema i objekata za navodwavawe.
Pogodnost zemqi{ta za navodwavawe

Od obradivih povr{ina oko 3,6 miliona ha je pogodno za navodwavawe. U pogodnim zemqi{tima za navodwavawe nalaze se sva zemqi{ta klase I i klase II (IIa), kao i
zemqi{ta klase III koje traè delimi~ne (IIIa) ili kompleksne melioracije (hidro, agro
i hemijske - IIIv).
U tabeli (deo I-tabela 2.5.4) prikazana je pogodnost zemqi{ta za navodwavawe na
teritoriji Srbije.
U tabeli je uo~qivo da su I i II klasa pogodnosti za navodwavawe najvi{e zastupqene na Vodnom podru~ju Dunav sa oko 60% ukupno iskazanih povr{ina (Ba~ka ~ak
oko 86%, Banat oko 47%). Na Vodnom podru~ju Sava prve dve klase u~estvuju sa oko
48%, a na Vodnom podru~ju Morava I, II i IIa klasa ~ine oko 16%.
Strate{ka opredeqewa u domenu kori{}ewa vode za navodwavawe

Razvoj navodwavawa je dosta sloèno vremenski predvideti, me|utim, moè se
o~ekivati da }e pove}awe ukupnih potreba za primarnom poqoprivrednom proizvodwom
dovesti do pove}anog kori{}ewa vodnih resursa u ovom domenu.
Zna~ajan razvoj navodwavawa treba o~ekivati i daqim prodorom genetike, usmeravaju}i napore za maksimalno kori{}ewe vodnih resursa u ciqu stabilizacije proizvodwe kvalitetnih roba za trì{te na wenom vi{em nivou.
Komparativne prednosti glavnih proizvo|a~kih regiona Srbije su kvalitetna
zemqi{ta I, II i IIIa klase pogodnosti za navodwavawe i veoma povoqne toplotne sume i
osun~anost, za postizawe druge ètve {ireg registra postrnih, naknadnih i me|usezonskih kultura.
U razvojnom periodu do 2021. godine navodwavawem treba obuhvatiti oko 750 000
ha zemqi{ta I, II i IIIa klase pogodnosti za navodwavawe.
Iako je razvoj navodwavawa, po obimu rasta povr{ina za navodwavawe do 1991.
godine stagnirao, ekonomski atraktivni proizvodni program sto~arstva, vo}a i semenske robe vukli su napred razvoj tehnologije navodwavawa u domenu primene savremene
opreme za navodwavawe ({irokozahvatni ure|aji za zalivawe). âk i u uslovima restriktivnih ekonomskih mera izazvanih sankcijama ostvaren je rast povr{ina za
navodwavawe na oko 8 000 ha primenom {irokozahvatnih ure|aja za ve{ta~ku ki{u u Vojvodini, i lokalna navodwavawa na vo}arskim plantaàma, proizvodwi duvana, semenske robe i povr}a na jugu sredi{we Srbije.
Veliki je ekonomsko-tehni~ki u~inak sprovedene komasacije zemqi{ta u novoizgra|enim hidromelioracionim sistemima - Smederevska Palanka, @abare, HS Radowi} u Metohiji i dr. Revitalizacija zapu{tenih sistema za navodwavawe i unapre|ewe ekonomije privatnih poseda u wima mogu}a je i putem komasacije zemqi{ta i
primene savremenih {irokozahvatnih ure|aja za ve{ta~ku ki{u. Do sada se uglavnom
ulagalo u infrastrukturne objekte navodwavawa (izvori{ta, dovodi vode i dr.). U narednom periodu teì{te aktivnosti treba da se pomera prema intenzivnoj i racionalnoj
potro{wi voda za navodwavawe.
Okosnicu rasta povr{ina pod sistemima za navodwavawe ~ine regionalni vodoprivredni sistemi ~iji }e se fazni razvoj po fazama intenzivirati u narednom periodu. Prioritet pripada povr{inama bliìm ve}im prirodnim vodotocima,
izgra|enoj osnovnoj kanalskoj mreì (DTD), akumulacijama u sredi{woj Srbiji i na
Kosmetu. U slede}im fazama daqom gradwom bi se izvr{ilo povezivawe u integralne
regionalne sisteme.
Tamo gde je to racionalno, kanalska mreà za odvodwavawe koristi}e se i za
navodwavawe.
Utvr|eni programi razvoja navodwavawa po vodnim podru~jima (Dunav, Sava,
Morava) su respektovani pri odre|ivawu stope rasta povr{ina pod sistemima za na-
223
vodwavawe do 2021. godine, po vodoprivrednim preduze}ima, objektima, izvori{tima i

vodozahvatima.
Kori{}ewe voda za navodwavawe }e se zna~ajnije razvijati ~im nastupe povoqne
dru{tveno-ekonomske okolnosti. S toga, sa predvi|enim razvojem do 2021. godine treba
ra~unati u vodoprivrednim prognozama.
Norme i moduli navodwavawa za najzastupqenije kulture

Norme navodwavawa odre|ene su za deset oblasti na teritoriji Srbije prema
wihovoj pripadnosti meteorolo{kim stanicama za koje je izra~unata potreba za vodom
najzastupqenijih kultura u strukturi poqoprivredne proizvodwe. Zastupqenost pojedinih kultura iznosi: p{enica do 35%, kukuruz do 50%, {e}erna repa do 10%, lucerka
do 15%, suncokreta do 10% i ostalih kultura do 10% (zavisno od wihove zastupqenosti
u strukturi setve pojedinih oblasti). U svim oblastima je predvi|ena postrna, naknadna
i me|usezonska setva useva.
Za odabrane meteorolo{ke stanice, odnosno delove teritorije Srbije koje im
pripadaju, i odre|enu strukturu setve, potrebe za vodom iznose:
Tabela 1.3.1: Potrebe za vodom
(mm)
Br.
(1)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Meteorolo{ka stanica
(2)
S. Pali}, sa okolinom
Sombor, sa okolinom
Rimski [an~evi, sa okolinom
Zrewanin, sa okolinom
Sremska Mitrovica sa okolinom
Beograd, sa okolinom
Smederevska Palanka, sa okolinom
Ni{, sa okolinom
Negotin, sa okolinom
Prizren, sa okolinom
Koli~ina
(3)
350
335
375
370
325
365
340
350
360
360
Ove potrebe predstavqaju 80% obezbe|enost vodom svih kultura zastupqenih u

strukturi setve na sistemima za navodwavawe.
Za najzastupqenije kulture potrebe za vodom - norme navodwavawa - iznose (u periodu april-septembar) sa 80% obezbe|enosti: p{enica (1 750-2 100) m3/ha, kukuruz
(3 500-4 200) m3/ha, {e}erna repa (4 250-5 100) m3/ha, lucerka (4 450-5 300) m3/ha, ostale
kulture (3 500-4 250) m3/ha i postrna setva (1 700-2 150) m3/ha.
Na osnovu ovih normi navodwavawa, strukture setve, vrste izvori{ta, na~ina
zahvatawa vode, uslova distribucije vode do sistema i po sistemu (gubici 5-15%),
hidromodul navodwavawa kre}e se u granicama 0,5-0,6 l/s po ha.
Novi sistemi za navodwavawe, zastupqeni sistemi i oprema,

povr{ine koje }e se navodwavati do 2021. god.
Novi sistemi za navodwavawe gradi}e se na zemqi{tima I, II, IIa, IIIa i IIIb klase
pogodnosti za navodwavawe. Predvi|a se da }e se najve}i deo sistema izgraditi primenom ve{ta~ke ki{e kao na~ina navodwavawa (preko 90%) povr{ina. Navodwavawe
kapawem primewiva}e se u vi{egodi{wim zasadima (vo}waci i vinogradi), i to
iskqu~ivo novoprojektovanim. Povr{inski na~in (brazdama, prelivawem) bi}e zastupqen na mawim posedima lokalnog navodwavawa, a subirigacija u dolinama ve}ih
reka, naro~ito na onim delovima aluvijalnih ravni (ritova) koji su pod uticajem uspora
na tim rekama.
U tabeli 1.3.2 prikazane su povr{ine koje }e se navodwavati na pojedinim delovima teritorije Srbije (vodna podru~ja).
Tabela 1.3.2: Povr{ine navodwavawa u 2021 god.
(ha)
Vodno podru~je
Dunav
Sava
Morava
R. Srbija
do 2021. godine
475 000
132 560
187 590
795 150
Detaqniji prikaz razvoja navodwavawa po melioracionim podru~jima dat je u tabeli 1.3.3.
224
Najzna~ajniji budu}i zahvati po vodnim podru~jima su:

V.P. Dunav: Regionalni sistem Severna Ba~ka: podsistem Plazovi}
28 166 ha (u I fazi 22 100 ha), podsistem Tisa-Pali} 35 784 ha (u I fazi 10 300 ha),
podsistem Mali I|o{ 11 490 ha (u I fazi 5 600 ha); Regionalni sistem Banat, podsistem Novi Kneèvac 23 200 ha (u I fazi 8 000 ha), podsistem Kikinda 35 000 ha (u
I fazi 18 800 ha), podsistem Nova Crwa-@iti{te 18 900 ha (u I fazi 11 800 ha), Regionalni sistem Nadela 35 000 ha i Regionalni sistem Negotin 12 000 ha (u I fazi
6 000 ha).
Neophodna revitalizacija vodozahvata kod Bezdana (pove}awe kapaciteta CS za
12 m3/s u prvoj fazi), rekonstrukcije kanala HS DTD-a, prvo na potezu Bezdan-Stapari.
V.P. Sava: postupna izgradwa kanalskih sistema hidrosistema Drina-SavaDunav, hidrosistem Sava-Bosut-Sava i sistem Sava-Tamnava-Kolubara.
Podsistemi: Isto~ni Srem-dowa i gorwa zona, Zapadni Srem-dowa i gorwa
zona, Isto~noposavski, Zapadnoposavski, Tamnavski, Pocersko-posavski, Ma~va, i
drugi. Detaqnije je analizirano oko 100 000 ha.
Ve}i deo sistema se moè realizovati rekonstrukcijom postoje}ih sistema za odvodwavawe i CS ugradwom reverzibilnih agregata, koji pumpaju u dva smera.
V.P. Morava: navodwavawe moravsko-resavske doline i kasete (@abarsko,
Dragowe`, Ra~a, Bato~ina). Detaqnije je analizirano oko 120 000 ha.
Izgradwa derivacionih kanala za navodwavawe iz akumulacija: Bovan, Kqu~,
Odorovci, Kon~uq.
Razvoj lokalnog navodwavawa, posebno u gorwem toku Ju`ne Morave.
Ukupne povr{ine koje se mogu navodwavati na teritoriji Srbije, bez ograni~ewa
ili uz primenu odvodwavawa, kao i drugih meliorativnih mera, pribli`no iznose:
V.P. Dunav 1 984 900 ha, V.P. Sava 466 400 ha, V.P. Morava 1 189 600 ha {to ukupno iznosi 3 641 000 ha.
Razvoj navodwavawa i proizvodna orijentacija u poqoprivredi

Planirani razvoj navodwavawa zasnovan je na slede}im ciqevima:
Bilansu ìta,
Osigurawu sirovina za industriju (fabrike) uqa i {e}era,
Sto~arskoj proizvodwi - finalnoj proizvodwi mesa i mleka,
Proizvodwi postrnih, naknadnih i me|usezonskih useva, posebno krmnih kultura iz druge ètve,
Proizvodwa posebnih roba za trì{te: semenski materijal, kvalitetno vo}e i
povr}e.
U slu~aju ve}eg zaka{wewa setve, jedino se navodwavawem moè posti}i sigurna
proizvodwa u zrnu - suncokreta, soje, kukuruza. Ovi usevi sejani do kraja druge dekade
juna, uz navodwavawe daju prinose do 6 000 kg zrna kukuruza po hektaru, suncokreta oko
2 000 kg, i soje preko 2 000 kg.
Na ovim ciqevima zasnovani su modeli strukture setve, prilago|eni odgovaraju}im ekonomsko-tehni~kim komparativnim prednostima pojedinih areala poqoprivredne proizvodwe u Srbiji.
Zauzetost povr{ina u tzv. drugoj ètvi, postrnih, naknadnih i me|usezonskih
useva - ozna~ava se kao koeficijent iskoristivosti zemqi{ta u odgovaraju}em modelu
proizvodwe. Poqoprivredna proizvodwa u uslovima navodwavawa gubi svoja ranija
obele`ja proizvo|a~a sirovina i prelazi u objediweni agroindustrijski kompleks, sa
primarnom, sekundarnom i vi{im fazama proizvodwe i finalizacijom ovih proizvoda.
Poqoprivreda Srbije je na tom putu. [ire uvo|ewe navodwavawa doprine}e da se brè
i potpunije ostvare programi proizvodwe hrane za doma}e i inostrano trì{te.
Ispitivani modeli proizvodwe na zalivnim poqima u Vojvodini pokazali su za gazdinstva ratarsko - sto~arskog smera zna~ajno u~e{}e uqanih kultura i {e}erne repe i
do 40% kao useva u glavnoj (I setvi), a u~e{}e postrnih i naknadnih krmnih kultura do
30%. Generalno za Vojvodinu koeficijenti kori{}ewa zemqi{ta se kre}u od 1,2 do 1,3.
U zavisnosti od smera proizvodwe u sredi{woj Srbiji i na Kosmetu, sa nagla{enom
225
sto~arskom proizvodwom (mesa i mleka), mawe u~e{}e {e}erne repe i uqanih kultura u
glavnoj setvi, stepen iskoristivosti zemqi{ta se na pojedinim gazdinstvima kre}e od
1,2 do 1,4.
Potrebne koli~ine vode za navodwavawe odabranih povr{ina

Na osnovu predvi|ene povr{ine zemqi{ta koje }e se navodwavati i odre|ene
norme navodwavawa za kulture zastupqene u strukturi setve u sistemima za navodwavawe, odre|ene su potrebne koli~ine vode za 2021. god.
Potrebne koli~ine vode za navodwavawe prikazane su u tabeli 1.3.3. U tabelu su
unete i one koli~ine vode koje su potrebne za tzv. lokalna navodwavawa. Pod lokalnim
navodwavawima podrazumevaju se mawa zalivna poqa ispod 100 ha, namewena za proizvodwu specifi~nih kultura: vo}e, povr}e, duvan, semenska roba i drugo. Ona obuhvataju
re{ewa navodwavawa iz malih i mikro akumulacija i retenzija, na padinskim terenima
sredi{ne Srbije i Fru{ke Gore, i bunare prve izdani. Razvoj navodwavawa posledwih
godina ubrzale su nove tehnologije zalivawa opremom, {irokozahvatnim ma{inama za
ve{ta~ku ki{u (linear, pivot i drugi sistemi).
(povr{ine: 103 ha; vode 106 m3/god.)
Tabela 1.3.3: Razvoj navodwavawa

Vodno/meliraciono
podru~je
(1)
Ba~ka
Banat
Dowi Dunav
Srem
Podriwe-Kolubara
Velika Morava
Ju`na Morava
Zapadna Morava
Ibar-Lepenac
Beli Drim
V.P. Dunav
V.P. Sava
V.P. Morava
Republika Srbija
Vodno/meliraciono
podru~je
(1)
Ba~ka
Banat
Dowi Dunav
Srem
Podriwe-Kolubara
Velika Morava
Ju`na Morava
Zapadna Morava
Ibar-Lepenac
Beli Drim
V.P. Dunav
V.P. Sava
V.P. Morava
Republika Srbija
Klasa zemqi{ta
I
II-IIa
III-IIIa
(2)
(3)
(4)
118
101
8
68
53
63
8
12
44
48
36
9
3
24
12
8
35
11
20
24
10
12
12
14
42
194
166
115
51
60
221
8
91
89
253
317
225
Hidrosistemi
povr{.
(9)
163
125
36
26
288
62
350
vode
(10)
545
426
117
84
971
201
1 172
Ukupno
povr{.
(5)
227
185
63
93
39
54
44
10
24
56
475
132
188
795
Akumulac.
povr{.
(11)
12
4
21
27
17
21
36
65
102
vode
(12)
39
3
69
96
54
74
111
224
335
Prirodni vodotoci
povr{.
vode
(7)
(8)
42
145
34
123
42
130
42
160
11
34
48
166
7
21
7
22
35
121
118
398
53
194
97
330
268
922
vode
(6)
760
629
199
323
128
183
154
33
76
194
1 588
451
640
2 679
DKM
povr{.
(13)
5
20
8
25
8
33
vode
(14)
16
68
26
84
26
110
Ostalo
navodwavawe
povr{.
vode
(15)
(16)
4
15
3
10
-7
20
3
10
5
17
16
57
4
12
7
25
10
30
25
86
42
141
U praksi su se posledwih godina (od 1989. godine) razvila tzv. interventna

zalivawa. Broj zalivawa se svodi na kriti~ne faze kultura (2-3) normama od oko
300 m3/ha, a primewuju se ve}inom u proizvodwi semenske robe i rasa|ivawu duvana.
Iz tabele se vide potrebne koli~ine po delovima teritorije Srbije i po vodnim
podru~jima i po izvori{tima. Ukupne potrebe po V.P. u Srbiji i prose~na norma navodwavawa iznose:
V.P. Dunav 1 914,46 x 106 m3/god.
3 400 m3/ha
6
3
3 350 m3/ha
V.P. Sava
451,06 x 10 m /god.
6
3
3 000 m3/ha
V.P. Morava
600,00 x 10 m /god.
Najve}e koli~ine vode zahtevaju lucerka, {e}erna repa i vi{egodi{wi zasadi.
226
Prirodni vodotoci i postoje}i hidrosistemi obezbe|uju u nastupaju}em periodu

potrebne koli~ine voda, dok u daqoj perspektivi, moraju se ukqu~iti i ostala izvori{ta, naro~ito akumulacije i hidrosistemi sa dodatnim koli~inama voda.
Izvori{ta vode za navodwavawe

U tabeli 1.3.3 prikazane su pored povr{ina koje su predvi|ene za navodwavawe i
potrebne koli~ine vode za wihovo navodwavawe. Pored iskaza ukupnih povr{ina koje
}e se navodwavati, po meliorativnim podru~jima, iskazane su potrebne koli~ine vode
po tim delovima teritorije Srbije i po izvori{tima koje }e se koristiti. To su :
1. Re~ne vode (Dunav, Tisa, Tami{, Timok, Ju`na, Zapadna i Velika Morava, Beli
Drim);
2. Regionalni vi{enamenski hidrosistemi ili regionalni sistemi za navodwavawe
(HS DTD, HS Severna Ba~ka, HS Nadela, HS Isto~ni Srem, HS Zapadni
Srem, HS Drina-Sava-Dunav, HS Sava-Bosut-Sava, HS Radowi}, HS IbarLepenac i dr.);
3. Akumulacije (vi{enamenske i one za navodwavawe; Severna Ba~ka, Srem, centralna
Srbija: Kon~uq, Odorovci, Kqu~, Bovan, itd.);
4. Podzemna voda - prete`nim delom prva izdan (bunari);
5. Detaqna kanalska mreà za odvodwavawe (DKM), prete`nim delom dvonamenskim
kori{}ewem iste, a mawim kori{}ewem podzemnih voda (tereni pored velikih reka
sa peskovitim aluvialnim ravnima i oni koji se nalaze na takvim povr{inama pod
usporom u vodotocima. Pri rekonstrukciji sistema za odvodwavawe u dvonamenske
sisteme (navodwavawe) predvi|a se rekonstrukcija kqu~nih pumpnih stanica ugradwom reverzibilnih pumpnih agregata.
Iz tabele 1.3.3 se vidi da }e se kao izvori{te vode koristiti prirodni
vodotoci sa oko 34% svih predvi|enih povr{ina, regionalni vi{enamenski hidrosistemi (HS DTD na primer) i regionalni sistemi za navodwavawe (HS Isto~ni Srem, na
primer) sa oko 44%, akumulacije (prete`nim delom u slivu Velike Morave) sa oko 13%,
lokalno navodwavawe (bunari) sa oko 4% i kanali detaqne kanalske mreè oko 5%. U
regionalne hidrosisteme ukqu~eni su i svi podsistemi koji se iz wih snabdevaju vodom
ili se nalaze na podru~ju koje regionalni sistemi pokrivaju (kao {to su Plazovi},
Kikinda i dr.).
U tabeli 1.3.4 (Predvi|ene povr{ine za navodwavawe) data je perspektiva razvoja
navodwavawa po javnim vodoprivrednim preduze}ima (VP), melioracionim podru~jima
(MP), vodoprivrednim organizacijama, odnosno sistemima. Grafi~ki prikaz povr{ina
za navodwavawe dat je na karti izgra|enih sistema za navodwavawe sa projekcijom
budu}eg stawa do 2021. god. (brojevi dati na karti odgovaraju brojevima organizacija u
tabeli 1.3.4).
Tabela 1.3.4: Predvi|ene povr{ine za navodwavawe

Br.
org.
(1)
Organizacija
(2)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
V.P. Dunav
MP Gorwi Dunav
Zapadna Ba~ka Sombor
Ba~ka Vrbas
Dunav B. Palanka
Krivaja B. Topola
Severna Ba~ka Subotica
Sredwa Ba~ka Be~ej
Senta Senta
[ajka{ka Novi Sad
Gorwi Banat Kikinda
10.
Sredwi Dunav Zrewanin
Postoje}e
stawe
(3)
97
94
8
13
5
3
3
6
9
7
8
Bud. stawe
(2021. god.)
Br.
org.
(4)
(1)
168
110
222
775
647
333
096
625
971
177
407
475 000
411 900
35 980
31 320
26 950
21 630
27 900
18 620
27 400
37 000
39 100
21.
22.
8 463
46 400
23.
18.
19.
20.
(ha)
Organizacija
(2)
V.P. Sava
MP Srem
[idina [id
Hidro-Srem
Sr. Mitrovica
Galovica Zemun
MP PodriweKolubara
Sava [abac
JPM Beograd Beograd
Erozija Vaqevo
Postoje}e
stawe
(3)
Bud. stawe
(2021. god.)
(4)
9 560
8 230
-
132 560
93 230
10 280
2 101
6 129
36 350
46 600
1 330
950
380
39 330
21 330
9 000
4 000
228
(1)
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
(2)
Ju`ni Banat Vr{ac
Tami{-Dunav Pan~evo
Podunavqe Kovin
Sibnica Krwa~a
MP Dowi Dunav
Smederevo Smederevo
Poàrevac Poàrevac
Negotin Negotin
(3)
(4)
9 922
3 322
1 150
5 000
3 058
260
628
2 170
44 900
31 150
11 050
12 500
63 100
50 000
32 000
26 100
229
(1)
(2)
24.
VO Loznica Loznica
25.
26.
27.
28.
29.
V.P. Morava
MP Velika Morava
MP Ju`na Morava
MP Zapadna Morava
MP Ibar-Lepenac
MP Beli Drim
(3)
(4)
-
75
2
2
6
16
47
524
429
423
600
800
272
5 000
187
53
43
10
23
55
593
700
923
400
800
770
Prognoza razvoja navodwavawa po vremenu, iako je analizirana, nije prikazana u

ovom dokumentu, s obzirom na neizvesnost na{eg ukupnog razvoja (tranzicija). Navodwavawe }e se razvijati prema mogu}nostima i ukupnim potrebama dru{tva, pa treba realizovati odgovaraju}e Programe kojima }e se definisati etapnost izgradwe sistema za
navodwavawe.
Perspektive razvoja navodwavawa

U posledwem vremenskom razdobqu op{te je prihva}eno da navodwavawe u na{im
prirodnim uslovima ne moè da predstavqa samo interventnu meru u podizawu visokih
i stabilnih prinosa. Zna~aj pouzdanog i efikasnog navodwavawa posebno je izraèn
uvo|ewem savremene i raznovrsne setvene strukture sa kulturama koje se karakteri{u
visokim zahtevima za vodom.
Tako|e, ~itava struktura prehrambene industrije vi{ih nivoa finalizacije mora
se transformisati i razvijati imaju}i u vidu sasvim novu resursnu, ekonomsku i proizvodnu osnovu koja nastupa u uslovima razvoja poqoprivrede sa navodwavawem.
Bez takve korenite promene na planu poimawa navodwavawa i obaveze dru{tva u
domenu mewawa i dogradwe agrarne politike ne}e biti ve}ih pomaka na planu realizacije novih, i vaqanog kori{}ewa i odràvawa postoje}ih sistema za navodwavawe, a
time ni u znatnoj meri ispuwewa ambicioznih planova da se do 2021. godine navodwavawem u Srbiji obuhvati oko 800 000 ha.
Isti~e se potreba re{avawa pitawa odvodwavawa kod nekih povr{ina koje se
predvi|aju za navodwavawe.
1.4. HIDROENERGETIKA
Kao {to se u postoje}em stawu hidroenergetike isti~e, u razdobqu posle Drugog
svetskog rata intenzivno se razvijalo kori{}ewe elektri~ne energije na prostorima
biv{e Jugoslavije, a tako|e i na prostorima Srbije. Pri kori{}ewu energetskih potencijala najpre se krenulo sa kori{}ewem hidroenergije. Izra|eni su zna~ajni kapaciteti na Drini, Vlasini, Uvcu, Zapadnoj Moravi, Limu i Dunavu.
Intenzivan industrijski i poqoprivredni razvoj, kao i razvoj standarda stanovni{tva, zahtevali su sve ve}e koli~ine elektri~ne energije pa su, s obzirom na date uslove raspoloìvih kapaciteta, primat u proizvodwi preuzele termoelaktrane (Kosovo, Kolubara, Kostolac).
Potrebno je dovesti u ispravno funkcionalno stawe i izvr{iti revitalizaciju
postoje}ih hidroenergetskih objekata.
Tendencija razvoja proizvodwe elektri~ne energije kre}e se po istoj strategiji
koja je i ranije odabrana. Postoje odre|eni hidropotencijali koje treba iskoristiti,
me|utim, oni su relativno skromni u odnosu na potrebe koje se o~ekuju, pa }e i daqe
osnovni oslonac za proizvodwu elektri~ne energije biti termoelektrane i reverzibilne hidroelektrane. Ipak, hidroenergetika, kao jedini konvencionalni obnovqivi energetski resurs, ima veliki zna~aj, posebno u sklopu integralnih,
vi{enamenskih vodoprivrednih re{ewa i u ukupnom energetskom bilansu.
Odre|ena ograni~ewa u kori{}ewu hidropotencijala postoje kako zbog ukupnih
mogu}nosti na na{oj teritoriji, tako i zbog potrebe prethodnog ure|ewa slivova i vodotoka (zaga|ivawe, erozija, nanos) pre kori{}ewa ovih potencijala, odnosno zbog
zaposednutosti prostora od strane drugih korisnika.
230
Pored toga, neki od najzna~ajnijih potencijala (Dunav, Drina) nalaze se na grani~nim tokovima, a mnoga nere{ena pitawa oteàvaju realizaciju hidroenergetskih objekata na wima.
Izrazita nesta{ica voda na odre|enim lokalitetima gde se nalaze na{e najve}e
rezerve ugqa zahteva}e zna~ajne napore da se obezbedi voda za termoelektrane, a da se ne
naru{i op{ti reìm voda i ne ugroze drugi korisnici voda (Kosovo, Kolubara).
Dosada{wi rad hidroenergetskih objekata odvijao se uglavnom nezavisno od potreba i uslova op{teg reìma voda u vodotocima, odnosno bio je podre|en skoro
iskqu~ivo potrebama i zahtevima elektroenergetskog sistema Srbije.
Ova praksa ne moè se odràti u perspektivi, odnosno sva kori{}ewa voda,
za{tita od voda i za{tita voda moraju se podrediti integralnom kompleksnom jedinstvenom i racionalnom upravqawu reìmom voda. Posebno drasti~ni efekti na
reìm voda javqaju se zbog ovakvog rada hidroenergetskih objekata na Zapadnoj Moravi,
Ju`noj Moravi i Drini, a ukoliko se ne bi po{tovala navedena ograni~ewa i na
Ni{avi.
Ukupni nerealizovani hidroenergetski potencijal koji se moè iskoristiti na
postrojewima ve}im od 10 MW ocewuje se na oko 7 200 Gwh/god, u ~emu Drina u~estvuje
sa oko 3 000 Gwh/god, Dunav sa oko 1 000 Gwh/god, Velika Morava sa oko 800 Gwh/god,
Ibar sa oko 500 Gwh/god, Zapadna Morava i Lim sa oko 400 Gwh/god.
Imaju}i u vidu data ograni~ewa, navode se pojedini hidroenergetski potencijali, posebno zanimqivi sa gledi{ta proizvodwe elektri~ne energije, interakcije sa
drugim korisnicima voda, re{ewima za{tite voda i za{tite od voda, kao i sa ostalim
zainteresovanim korisnicima prostora:
Potez sredwe Drine izme|u hidroelektrana Bajina Ba{ta i Zvornik re{avao
bi se kontinuiranim kaskadama, pri ~emu }e se optimalno re{ewe traìti izme|u
varijanti sa dve (Tegare, Dubravica) ili vi{e stepenica, uzimaju}i u obzir potrebe
vodoprivrede, ali i ograni~ewa koja postoje od strane drugih korisnika prostora. U
pitawu je zna~ajan potencijal, ve}i od 1500 GWh/god, mogu}e instalisane snage i preko
400 MW, ~ija }e izgradwa, me|utim, u mnogome zavisiti od budu}eg statusa leve obale
Drine.
Potez dowe Drine na sada{wem nivou sagledavawa re{avao bi se sa ~etiri stepenice (Kozluk, Drina I, Drina II i Drina III, snage od 61 do 68 MW i prose~ne
godi{we proizvodwe po oko 350 GWh/god do 360 GWh/god). To su niske stepenice ((1012) m) koje se uspe{no mogu uklopiti u okruèwe. Neophodan uslov za realizaciju ovih
stepenica, kao i svih drugih niskih stepenica koje formiraju plitke akumulacije, jeste
prethodno ure|ewe slivova i kontrola izvora zaga|ivawa, koji su posebno izraèni na
ovom potezu (Celuloza i Viskoza u Loznici, Glinica na bosanskoj teritoriji). U
protivnom, bili bi opasno ugroèna izvori{ta podzemnih voda u priobaqu Drine, koja
u budu}nosti mogu biti jedna od okosnica re{avawa pitawa vodosnabdevawa Srbije.
Potez Lima u Srbiji moè se iskoristiti slede}im stepenicama: Brodarevouzvodno (49 MW, 189 GWh/god), Brodarevo-nizvodno (22 MW, 52 GWh/god), Prijepoqe (35 MW, 118 GWh/god), i Priboj (11 MW, 44 GWh/god).
Preostali hidroenergetski potencijal Ibra moè se iskoristiti, pre svega na
profilu Ribari}i (38 MW, 44 GWh/god), uzvodno od postoje}e akumulacije Gazivode,
kao i na nizu mawih stepenica (jedna od varijanti: Gok~anica, U{}e, Glavica,
Cerje, Gradina, Bela Glava, Dobre Strane, Magli} i Lakat), sa padovima
od 13 m do 14 m, snagama od 14 MW do 15 MW i prose~nom godi{wom proizvodwom od
oko 45 GWh/god do 58 GWh/god. Ono {to je po pitawu uslova za realizaciju objekata na
malim padovima re~eno za dowi tok Drine vaì i ovde. U daqoj perspektivi moè se
pokazati opravdanim i izgradwa stepenica na ~itavom toku Ibra nizvodno od Sitnice.
Kori{}ewe voda Velikog Rzava za potrebe hidroenergetike vr{i}e se u sklopu
integralnog i kompleksnog vodoprivrednog sistema kojim bi se prevo|ewem voda reke
Uvac (i Lim) re{avala mnoga pitawa iz oblasti kori{}ewa voda, za{tite voda i
za{tite od voda na velikom delu prostora Republike.
232
233
Izravnate vode Uvca tunelom bi se prevele u sliv Rzava, a pretvarawem

hidroelektrane Bistrica u reverzibilnu hidroelektranu (uz izgradwu brane Klak)
omogu}ilo bi se po potrebi i prebacivawe voda reke Lim. Izravnate vode Uvca i Lima,
kao i samog Rzava, koristile bi se nizom stepenica na Velikom Rzavu (jedna od varijanti: Orlova~a, Roge, Ariqe), kao i na postoje}im hidroelektranama na Zapadnoj
Moravi, a u daqoj perspektivi i na energetskim stepenicama Zapadne i Velike Morave,
pri ~emu bi se kona~no re{ewe na{lo u sklopu kompleksnog re{ewa iskori{}ewa
ovih voda, uzimaju}i u obzir, pre svega, potrebe vodosnabdevawa stanovni{tva i kompleksnog kori{}ewa i za{tite voda Zapadne (i Velike) Morave.
Na sada{wem nivou razmatrawa, re{avawe hidroenergetskog potencijala Velike
Morave sagledava se nizom od sedam kaskada, sa padovima od 6,5 m do 7 m, snagama od 20
MW do 25 MW i prose~nom godi{wom proizvodwom od oko 100 GWh/god. do 125
GWh/god. u postoje}em reìmu voda (Para}in, ]uprija, Bagrdan, Svilajnac,
Velika Plana, Vla{ki Do, Qubi~evo). Ove kaskade bi omogu}ila plovidbu na
~itavom toku Velike Morave. Me|utim, s obzirom na navedene probleme prilikom usporavawa (zajezeravawa) toka plitkim akumulacijama, ostvarivawe ovog sistema
uzro~no-posledi~no je vezano za re{avawe ostalih vodoprivrednih problema na slivu
~itave Morave (kontrola kvaliteta voda, kontrola nanosa, itd.). Ove hidroenergetske
stepenice mogle bi se koncipirati kao reverzibilne, {to bi omogu}ilo kori{}ewe
dunavskih voda za navodwavawe priobaqa Velike Morave.
Hidroenergetski potencijal Zapadne Morave tako|e se moè iskoristiti nizom
({est) stepenica sa padovima od 7,5 m do 8,2 m, snagama od 20 MW do 21 MW i
prose~nom godi{wom proizvodwom od oko 61 GWh/god do 65 GWh/god (jedna od varijanti: Vitanovac, Stubal, Trstenik, Medve|a, Kukqin I i Kukqin II). Ranije navedena ograni~ewa za izgradwu niskih stepenica vaè i za potencijalne hidroelektrane na Zapadnoj Moravi.
Na slivu Ni{ave planira se izgradwa nekoliko mawih hidroelektrana, snaga od
10 MW do 25 MW (Crnokli{te i Bela Palanka na samoj Ni{avi, Odorovci na
Jermi, Pakle{tica na Viso~ici).
Iskori{}avawe ve}eg dela preostalog hidropotencijala Dunava moglo bi se ostvariti izgradwom hidroelektrane Novi Sad (Beo~in) snage oko 250 MW i prose~ne
godi{we proizvodwe od oko 1000 GWh/god. Izgradwa ovog objekta, pored ostalog, povoqno bi se odrazila na rad hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, jer bi bilo omogu}eno
gravitaciono zahvatawe vode; me|utim, pre izgradwe jednog ovakvog objekta mora se izraditi detaqna studija wegovog uticaja na ìvotnu sredinu (posebno na kvalitet voda).
Tako|e, planira se pove}awe proizvodwe na pojedinim hidroenergetskim objektima prevo|ewem voda susednih slivova: Toplodolske reke u Viso~icu i iskori{}ewe
na hidroelektrani Pirot (Zavoj), Qubatske reke u Vlasinsko jezero i kori{}ewe u sistemu Vrla.
Od hidroenergetskih postrojewa najpovoqnije izglede za blisku realizaciju ima:
izgradwa sistema na Rzavu, sa prevo|ewem voda Uvca (i Lima) izgradwom reverzibilne elektrane Bistrica
kori{}ewe preostalog hidroenergetskog potencijala sredwe Drine i Lima,
kori{}ewe gorweg toka Zapadne Morave (No{nica i Moravica),
kori{}ewe pritoka Ni{ave (Jerma, Pakle{tica, Toplodolska reka).
daqi razvoj sistema Vlasina (pove}awe kori{}ewa voda Dragov{tice i Vlasine
preko sistema Vrla)
Ponovo se nagla{ava da kod kori{}ewa hidropotencijala na dowem Ibru, Velikoj i Zapadnoj Moravi i dowoj Drini potrebno je prethodno razre{iti pitawe
za{tite kvaliteta ovih vodotoka, odnosno izvr{iti pre~i{}avawe otpadnih voda i realizovati druge mere za za{titu kvaliteta voda u ovim objektima kao i za za{titu od
nanosa. Me|utim, re~ je o zna~ajnom potencijalu na malim padovima, koji se moè ekonomi~no koristiti primenom tipizirane opreme na vi{e elektrana.
234
Predvi|eno daqe energetsko kori{}ewe Dunava i Save treba realizovati u

skladu sa mogu}no{}u zadovoqewa ekolo{kih kriterijuma u ovim akvatorijama i wihovoj neposrednoj okolini.
Pored navedenih hidroenergetskih objekata potrebno je maksimalno koristiti i
sve druge mogu}nosti, a sve u sklopu integralnog, kompleksnog i jedinstvenog kori{}ewa vodnih resursa na teritoriji Srbije.
Za pokrivawe vr{ne potro{we do sada je izgra|ena jedna reverzibilna
hidroelektrana (Bajina Ba{ta). Dosada{wi rad ove elektrane imao je izuzetan zna~aj
za pouzdan rad elektroenergetskog sistema. Uslova za realizaciju dodatnih objekata ove
vrste ima na rekama: Limu, Uvcu, Dunavu i mnogim drugim lokacijama.
Prilikom upravqawa vodama, odnosno odràvawa i razvoja vodnog reìma u
smislu datih ciqeva u VOS-u, rad HE mora da bude pod neposrednom kontrolom vodoprivrede.
[tete ili pove}ane tro{kove koji su prouzrokovani radom ovih objekata
(hidroelektrane na Dunavu, Drini, Ju`noj i Zapadnoj Moravi i dr.), vlasnici HE
moraju da nadoknade o{te}enim subjektima, odnosno da preduzimaju mere za efikasno
otklawawe negativnih posledica rada ovih sistema i objekata na druge sisteme, objekte
i dobra (ukqu~uju}i ìvotnu sredinu, prirodna i kulturna dobra).
Potrebne koli~ine voda za hla|ewe termoelektrana

O~ekuje se do 2020. godine, prema nièm scenariju razvoja elektroenergetskog
sistema Srbije, pove}awe termoenergetskih kapaciteta od 2 100 MW ({est blokova po
350 MW) , osim dva bloka u TE Kolubara B koja su u izgradwi.
Od navedenih kapaciteta 2 bloka mogla bi biti na bazi ugqa u Kolubarskom
basenu. Na lokaciji TE Nikola Tesla B voda bi se obezbedila iz reke Save, kao i za
postoje}e objekte. U ciqu spre~avawa prekora~ewa termi~kog zaga|ewa reke Save u letwim mesecima potrebno je iskqu~ivati potreban broj blokova termoelektrana Nikola
Tesla A i Nikola Tesla B, odnosno u ovo vreme predvideti remonte ovih pogona.
Na lokaciji Kolubara B predvi|aju se 1-2 nova bloka sa recirkulacionim sistemom hla|ewa vla`nim kulama. Potro{wa vode za hla|ewe je oko 0,35 m3/s po bloku.
Voda bi se obezbedila iz re~nog toka Kolubare, odnosno akumulacija Stuborovni na
reci Jablanici i Struganik na reci Ribnici.
Na bazi ugqa u Kostola~kom basenu predvi|a se dogradwa jednog bloka na lokaciji TE Drmno. Dodatna koli~ina rashladne vode (oko 13 m3/s) obezbedila bi se iz
Dunava.
Ostali predvi|eni elektroenergetski termo blokovi bili bi u Kosovskom
basenu, na lokacijama Kosovo B i novoj lokaciji Kosovo C. Za ove termoelektrane
potrebno je obezbediti oko 5,5 m3/s dodatne vode iz sliva Belog Drima. Po{to se u
budu}nosti predvi|a kori{}ewe Ibra u pravcu postoje}eg toka, bi}e potrebno i
hla|ewe postoje}ih termoelektrana vr{iti vodama Belog Drima.
Pored planiranih, mogu}e je na Kosmetu u ovom periodu graditi i nove termo
kapacitete
1.5. PLOVIDBA
Budu}i razvoj plovidbe u Srbiji

Generalne ciqeve razvoja plovidbe u Srbiji u budu}nosti predstavqaju:
ukqu~ewe doma}ih plovnih puteva u evropsku mreù, uz modernizaciju flote, pristani{ta i drugih prate}ih objekata,
pro{irewe doma}e plovne mreè sa istovremenom izgradwom prate}ih infrastrukturnih objekata.
U periodu do 2020. godine prioritet treba dati radovima i aktivnostima vezanim za ukqu~ewe doma}ih plovnih puteva u evropsku mreù. Ostvarewe ovog ciqa
olak{ava ~iwenica da evropski magistralni plovni put - Dunav proti~e kroz na{u
zemqu u duìni od oko 600 km i ~ini okosnicu mreè unutra{wih plovnih puteva
Srbije, a ujedno Srbiju povezuje sa mreòm plovnih puteva Evrope.
235
Prvi prioritet, stoga, predstavqa ure|ewe i odràvawe me|unarodnog plovnog

puta na Dunavu, u skladu sa preuzetim obavezama Jugoslavije. Obezbe|ewe proklamovanog
ciqa - ukqu~ewe ostalih plovnih vodotokova u evropsku mreù moè se posti}i samo uz
odre|eni obim radova, kojima bi se obezbedili uslovi za bezbedno i ekonomi~no
kori{}ewe standardne dunavske flote. U tom smislu, ure|ewe Tise, koja i sada ima
status me|udràvnog plovnog puta, predstavqa slede}i prioritet. Dinamika i obim radova za ure|ewe plovnog puta na Savi, u skladu sa usvojenim ciqem, zavisi}e od wenog
budu}eg statusa i utvr|ene kategorije. U daqem tekstu }e se navesti mere potrebne za
ure|ewe postoje}ih plovnih puteva na Dunavu, Tisi i Savi.
Istovremeno sa ure|ewem plovne mreè, neophodno je sanirati i revitalizovati
postoje}u plovidbenu infrastrukturu, u ciqu wenog racionalnog funkcionisawa. Treba
modernizovati transportna sredstva, organizaciju i sistem transporta i razviti
savremene skladi{no-pretovarne i servisno-remontne kapacitete. U okviru pristani{ta treba predvideti izgradwu objekata za prihvatawe iskori{}enog uqa, maziva i
drugih zaga|ewa sa re~nih plovila.
Osnovni nedostatak mreè unutra{wih plovnih puteva u Srbiji, a time i unutra{we plovidbe, jeste ve} pomiwani nepovoqan prostorni poloàj mreè, usled koga
ve}i deo Republike nema mogu}nost kori{}ewa usluga jednog od najracionalnijih vidova transporta, bar kada su u pitawu odre|ene vrste tereta. Neravnomeran teritorijalni raspored mreè unutra{wih plovnih puteva u Srbiji je jedan od osnovnih uzroka
wegovog zaostajawa u odnosu na ostale saobra}ajne grane (drumski i èlezni~ki saobra}aj). Iz tog razloga pitawe pro{irewa ove mreè zaokupqa stru~ne krugove dugi niz
godina unazad. Naàlost, do danas je malo od toga realizovano (sa izuzetkom mreè
kanala u okviru HS DTD). U nastavku }e biti pomenute one najzna~ajnije, do sada
razra|ivane ideje za pro{irewe mreè unutra{wih plovnih puteva u Srbiji, kanalisawem danas neplovnih reka i izgradwom plovnih kanala. Te{ko je o~ekivati kompletnu realizaciju bilo koje od ovih ideja u periodu do 2020. godine, ali se trenutno
nepovoqna privredna situacija moè iskoristiti za istra`ne radove, studije i projekte, kao i za akcije ure|ewa reìma voda na podru~ju.
Dispozicija postoje}ih i potencijalnih plovnih puteva na teritoriji Republike
Srbije data je na slici 1.5.1.
Razvoj i ure|ewe postoje}ih plovnih puteva u Srbiji

Reka Dunav
Plovni put na Dunavu izme|u jugoslovensko-ma|arske granice (km 1433) i Beograda (km 1170), ima, izuzev na nekoliko izdvojenih kratkih deonica (ukupne duìne oko
30 km), obezbe|ene plovidbene gabarite propisane od strane Dunavske komisije.
Regulacione radove za potrebe plovidbe na ovom sektoru u perspektivi treba u
potpunosti zavr{iti, u skladu sa obavezama Jugoslavije prihva}enim potpisivawem
Me|unarodne konvencije o reìmu plovidbe na Dunavu, Generalnim planom za ure|ewe
Dunava i kriterijumima Dunavske komisije. Istovremeno, neophodno je stalno i sistematsko pra}ewe stawa dunavskog korita i plovnog puta unutar wega, kao i efekata do
sada izvedenih regulacionih radova. Bi}e potrebno i izvr{ewe dopunskih ili sanacionih mera i radova na deonicama na kojima nisu u potpunosti ostvareni planirani
efekti izvedenim regulacionim radovima, odnosno tamo gde ovim radovima nisu
obezbe|eni propisani gabariti plovnog puta. Pored toga, bi}e potrebno izvr{ewe lokalnih regulacionih radova za obezbe|ewe normalnog funkcionisawa postoje}ih i
budu}ih pristani{ta, zimovnika, marina, prilaznih kanala i drugih objekata na plovnom putu.
Mogu}nost daqeg poboq{awa plovidbenih uslova na sektoru Dunava uzvodno od
u{}a Save leì u kombinaciji dopunskih regulacionih mera (suèwe re~nog korita
regulacionim gra|evinama i wihovo nadvi{ewe u odnosu na dana{we stawe, po{tuju}i
uslove odbrane od velikih voda na ovom sektoru Dunava) i kanalisawa Dunava, izgradwom stepenica za potrebe plovidbe i hidroenergetskog iskori{}ewa vodnog potencijala.
Na Dunavu nizvodno od Beograda (km 1 170-km 862), plovidba se odvija du` akumulacija HEPS \erdap I i \erdap II, pri ~emu su na ovim sektorima u potpunosti
236
obezbe|eni plovidbeni gabariti propisani od strane Dunavske komisije za kanalisani

deo Dunava, dok nizvodno od HE \erdap II (km 862-km 845) zavisi od dispe~erskog
reìma rada ove hidroelektrane.
U narednom periodu planira se daqi razvoj pristani{ne mreè na Dunavu, koji
}e obuhvatiti pro{irewe i modernizaciju pretovarnih i skladi{nih kapaciteta,
poboq{awe organizacije rada i druge aktivnosti. Zna~ajnu ulogu u intenzivirawu unutra{weg vodnog saobra}aja na Dunavu ima}e pristani{ta u Novom Sadu, Beogradu,
Pan~evu i Prahovu, koja }e prerasti u robno-transportne centre. Planira se, tako|e,
daqi razvoj pristani{ta Apatin, Bogojevo, Bezdan, Ba~ka Palanka, Smederevo i Kovin.
Ukoliko bi se izgradile plovidbene i hidroenergetske stepenice na Dunavu nizvodno od na{e teritorije (kao {to je HEPS Turnu Magurele-Nikopoq), bio bi omogu}en pristup re~no-morskih brodova nosivosti do 5 000 t do Beograda, koji bi u perspektivi postao re~no-morska luka. Pristup re~no-morskih brodova bi, u daqoj budu}nosti,
bio mogu} sve do Bogojeva, ako se kanali{e i sektor Dunava uzvodno od akumulacije HE
\erdap.
Izvanredne prirodne lepote, brojni kulturno-istorijski spomenici i gradovi u
priobaqu (Novi Sad - Petrovaradin, Sremski Karlovci, Zemun, Beograd - Kalemegdan,
Vin~a, Smederevo, Golubac, Dowi Milanovac - Lepenski Vir, Trajanova tabla i drugi)
predstavqaju zna~ajan turisti~ko-rekreativni potencijal jugoslovenskog sektora Dunava.
Planirano intenzivno kori{}ewe plovnog puta na Dunavu u turisti~ko-rekreativne
svrhe zasniva se na rekonstrukciji odnosno izgradwi odgovaraju}e infrastrukture,{to
podrazumeva revitalizaciju postoje}ih i izgradwu novih putni~kih pristani{ta i marina sa prate}im sadràjima.
Reka Tisa
Na reci Tisi, plovidbeni uslovi su uglavnom povoqni, po{to je reìm vodostaja
na sektoru nizvodno od brane kod Novog Be~eja diktiran reìmom rada HEPS \erdap
I, a na sektoru uzvodno od brane do jugoslovensko-ma|arske granice (km 164) reìmom
rada ustava na brani kod Novog Be~eja. Mawi obim regulacionih radova je potrebno
izvr{iti na nekoliko kra}ih deonica (ukupne duìne oko 3 km), u smislu prosecawa
re~nih krivina, kako bi se zakrivqenost toka prilagodila zahtevima plovidbe.
U narednom periodu, u zavisnosti od robnog prometa na ovom plovnom putu, mora
se razmi{qati o rekonstrukciji postoje}e brodske prevodnice na brani kod Novog
Be~eja, s obzirom na wene nedovoqne gabarite i karakteristike prilaznih kanala (ili
o izgradwi nove - paralelne prevodnice, koja bi se koristila za prevo|ewe sastava
ve}ih dimenzija).
Plovni put na reci Tisi nije kategorisan, {to bi svakako trebalo u~initi u
narednom periodu, jer od toga zavisi karakter i obim radova na ure|ewu plovnog puta.
Neophodno je obezbediti stalno odràvawe propisanih gabarita plovnog puta i
wegovo obeleàvawe, kako bi se garantovala sigurnost plovidbe i kontinuitet, u skladu
sa me|udràvnim obavezama Jugoslavije.
U narednom periodu se planira daqi razvoj i modernizacija, pre svega pristani{ta u Senti (u sklopu izgradwe robno-transportnog centra), a po potrebi i drugih.
Reka Sava
U uslovima postojawa SFRJ planirano je da se reka Sava transformi{e u
plovni put IV kategorije, pri ~emu bi sektor koji pripada Srbiji (207 km), predstavqao
zavr{etak zna~ajnog plovnog puta duìne oko 651 km (do Rugvica). U dana{woj situaciji, nakon raspada SFRJ, u potpunosti je izmewena politi~ka i privredna situacija u
ovom regionu, uslovqavaju}i i veliki broj nepoznatih parametara. Wih je u ovom
trenutku prakti~no nemogu}e definisati (ho}e li ili ne}e biti izgra|en kanal
Vukovar-[amac, da li }e biti izgra|en sistem hidroelektrana na Dowoj Drini i kada,
itd.), tako da se bilo kakve ideje o budu}em unapre|ewu reke Save u plovni put vi{e
kategorije, zasnivaju na velikom broju pretpostavki, koje je u ovom momentu nemogu}e egzaktnije sagledati.
Ako se po|e od pesimisti~ke pretpostavke da }e reka Sava na delu koji pripada
Jugoslaviji, odnosno Srbiji, sluìti iskqu~ivo potrebama jugoslovenske privrede, kao
237
logi~na, name}e se revizija plana o tome da jugoslovenski sektor Save, duìne 207 km,
bude plovni put IV kategorije (minimalna plovna dubina 2,50 m; minimalna plovna
{irina 50 m i minimalni polupre~nik krivine 350 m).
S obzirom na navedenu situaciju, ure|ewe korita Save za potrebe plovidbe mora
se razmatrati varijantno, sa mogu}no{}u fazne izgradwe, pri ~emu bi prethodna faza
ure|ewa morala biti u funkciji one slede}e, vi{e faze. To prakti~no zna~i da bi pre
svega trebalo izvr{iti kategorizaciju plovnog puta, imaju}i u vidu gore navedene
~iwenice, te da bi u prvoj fazi ure|ewa reke Save za potrebe plovidbe trebalo po}i od
postoje}eg stawa i sprovesti samo one regulacione mere koje su neophodne da bi se na
sektoru Save od u{}a u Dunav do u{}a Drine, odnosno do Sremske Ra~e (km 180), obezbedili plovidbeni uslovi koji danas vladaju na deonicama povoqnim za odvijawe
plovidbe u toku navigacionog perioda. Ovo podrazumeva slede}e akcije:
zavr{etak ranije zapo~etih regulacionih radova, kako bi se obezbedili neophodni
plovidbeni uslovi (posebno zavr{etak radova na sektoru Kami~ak, km (83-85) i u
zoni u{}a Drine u Savu) i
obezbe|ewe kontinualnog odràvawa i obeleàvawa plovnog puta na Savi.
U slede}oj fazi, u zavisnosti od razre{ewa ranije postavqenih dilema, bilo bi
potrebno ra{~istiti slede}a otvorena pitawa:
definisati robne tokove i potencijalne korisnike vodnog saobra}aja u ovom delu
Srbije;
utvrditi kategoriju plovnog puta na reci Savi i u zavisnosti od toga definisati
plovidbene gabarite i
re{iti pitawe dugoro~nog obezbe|ewa sredstava za potrebe radova na ure|ewu,
odràvawu i obeleàvawu plovnog puta.
U zavisnosti od utvr|ene kategorije plovnog puta na Savi moraju se definisati
minimalni neophodni gabariti plovnog puta i u skladu sa tim, projektovati odgovaraju}i regulacioni radovi. Po{to na ovom sektoru Save ne dolazi u obzir weno
kanalisawe, ovi regulacioni radovi }e se svesti na primenu klasi~nih regulacionih
gra|evina, prosecawe nepovoqnih krivina i bagerovawe, koje moè biti ili osnovna
mera regulacije na pojedinim deonicama ili mera odràvawa.
Daqi razvoj i modernizacija re~nih pristani{ta u [apcu i Sremskoj Mitrovici, u sklopu izgradwe saobra}ajno-snabdeva~kih centara, neophodni su za intenzivirawe vodnog saobra}aja na reci Savi.
Mreà kanala HS DTD

Mreà plovnih kanala sa prate}im objektima u okviru HS DTD zahteva stalno
teku}e i investiciono odràvawe, kao i odre|ene zahteve prema Programu revitalizacije Hidrosistema.
Problem nedovoqnih dimenzija pojedinih delova mreè za plovidbu plovila
dunavskog tipa mora se re{avati primenom odgovaraju}e flote (LASH, SEABEE i sli~ni
sistemi), koji obezbe|uju kontinuitet plovidbe bez usputnog pretovara tereta. S obzirom da jugoslovenska brodarska preduze}a ne raspolaù ovakvim plovilima, u narednom
periodu se ovom pitawu mora posvetiti odgovaraju}a pa`wa.
Za aktivirawe plovidbe na kanalskoj mreì HS DTD i drugim plovnim vodotocima,
u Vojvodini, potrebno je u narednom periodu modernizovati postoje}a pristani{ta (od kojih su najzna~ajnija Novi Sad, Sombor, Zrewanin, Ba~ki Petrovac, Novi Be~ej, Vrbas i
Kikinda) i preko wih u {to ve}oj meri usmeriti transport masovnih tereta sa gravitiraju}ih podru~ja.
238
Razmatrawe mogu}nosti pro{irewa mreè unutra{wih plovnih puteva u

Srbiji
Projekat plovnog puta Dunav-Vardar-Egejsko more, jedan je od najranije razmatranih, ~ijom realizacijom bi bilo ostvareno najradikalnije pro{irewe mreè unutra{wih plovnih puteva u Srbiji. Prvi projekat ovog plovnog puta (1909. god.) i danas
zadivquje svojim originalnim i smelim idejama, koje naàlost nisu realizovane. Kasnije je ideja o spajawu Dunava sa Egejskim morem preko dolina Morave i Vardara
razra|ivana u jo{ nekoliko navrata (projekat izra|en 1961. godine u preduze}u Ivan
Milutinovi} i zajedni~ki jugoslovensko-gr~ki projekat pod okriqem Ujediwenih
Nacija, 1973-1980. god.). U projektu iz 1973. godine razmatrana je mogu}nost realizacije
plovnog puta ukupne duìne oko 650 km (od ~ega je Velike i Ju`ne Morave oko 345 km),
sa 63 stepenice (58 brana sa prevodnicama i 5 liftova). Tako|e su bili predvi|eni
prikqu~ni plovni putevi uz Zapadnu Moravu do Kraqeva (duìne oko 73 km) i du`
Ni{ave do Ni{a (duìne oko 15 km).
Od nastanka projekta (1973. god.), pri realizaciji regulacionih radova na Velikoj Moravi po{tovani su u wemu definisani uslovi, {to je ~esto iziskivalo
zna~ajno pove}awe investicija u odnosu na re{ewa pri kojima se ti uslovi ne bi
po{tovali i izazivalo o{tre polemike me|u stru~wacima i privrednicima. Me|utim,
kako je realizacija plovnog puta Dunav-Egejsko more u celini najverovatnije daleka perspektiva, s obzirom na promewene ekonomske uslove u svetu i vrlo sloène politi~ke
prilike na Balkanu, ove uslove ubudu}e treba po{tovati jedino u slu~aju da to ne
izaziva zna~ajno pove}awe investicija, odnosno od wih treba odstupiti u suprotnim
slu~ajevima. Ova Vodoprivredna osnova ne predvi|a realizaciju tog projekta u razmatranom planskom periodu.
Za razliku od plovnog kanala Dunav-Egejsko more, za ~ije ostvarewe je potrebno zadovoqewe brojnih faktora, od kojih su mnogi van jugoslovenskog doma{aja, realizacija plovnog puta du` Velike Morave, sa eventualnim produèwem uz Zapadnu Moravu do
Kraqeva, odnosno Ju`nu Moravu i Ni{avu do Ni{a, ~ini se znatno realnijom.
U okviru pomenutih studija i projekata, detaqno je razra|ivana ova deonica
plovnog puta Dunav-Egejsko more, i to u vi{e varijanti (varijante sa plovnim putem u
koritu Velike Morave, zatim tzv. kanalska varijanta itd.). Zajedni~ko za sve ove varijante je to da se plovidba na Velikoj Moravi moè ostvariti samo kanalisawem, pod
pretpostavkom da su za ovaj grandiozni zahvat, pored plovidbe, zainteresovane i druge
privredne grane (energetika i poqoprivreda). Formirawe savremenog plovnog puta IV
kategorije bi se postiglo u okviru izgradwe vi{e plovidbeno-energetskih stepenica na
sektoru Velike Morave od u{}a u Dunav do Stala}a (ukupne duìne oko 150 km, sa ukupnim padom oko 60 m). Sa izgradwom odre|enog broja stepenica na Zapadnoj Moravi i
Ju`noj Moravi, uz odgovaraju}e regulacione radove, ukupna duìna ovako formiranog
plovnog puta bi iznosila oko 280 km.
Izgradwom hidroenergetskog i plovidbenog sistema na Velikoj Moravi od u{}a
u Dunav do Stala}a (u prvoj fazi), kao i wegovim produèwem uzvodno Zapadnom Moravom do Kraqeva, odnosno Ju`nom Moravom i Ni{avom do Ni{a (u narednoj fazi),
postigli bi se vi{estruki efekti: iskori{}ewe hidroenergetskog potencijala, povezivawe najzna~ajnijih industrijskih centara uè Srbije sa Dunavom i preko wega sa Severnim morem i Crnim morem savremenom vodnom saobra}ajnicom, stvarawe uslova za
melioraciju zna~ajnih povr{ina u dolini Morave, ure|ewe priobaqa, turizam itd.
Stvorili bi se uslovi za masovni transport razli~itih vrsta tereta u oba smera
(ìtarica, poqoprivrednih i industrijskih sirovina i proizvoda, te~nih tereta, mineralnih |ubriva, gra|evinskih materijala - peska i {qunka, ugqa, drveta, itd.).
Pri realizaciji ovog projekta pojavi}e se potreba za izgradwom ve}eg broja
pristani{ta du` plovnog puta. Stoga bi u narednom periodu odgovaraju}im prostornim
planovima trebalo predvideti prostore za razvoj pristani{ta uz gradove: Poàrevac,
Velika Plana, Bato~ina, ]uprija i Stala} na Velikoj Moravi, Aleksinac i Ni{ na
Ju`noj Moravi, Kru{evac, Trstenik i Kraqevo na Zapadnoj Moravi.
240
241
Treba re}i da je u sada{wim uslovima, uz mawe regulacione radove (prvenstveno

bagerovawe) mogu}e obezbediti plovidbene uslove na najnizvodnijoj deonici Velike
Morave, pribli`no do Qubi~evskog mosta, ukoliko bi privreda Poàrevca i Stiga
na{la ekonomski interes za to.
Plovni put u dowem toku reke Drine. Ideja o regulaciji Drine za potrebe
plovidbe razmatrana je jo{ 1896. godine. U novije vreme se formirawe plovnog puta na
dowem toku Drine vezuje za hidroenergetsko iskori{}ewe ovog vodotoka. Ukoliko bi se
u dowem toku reke Drine na potezu od u{}a u Savu do Zvornika, izgradile hidroenergetske stepenice, stvorili bi se uslovi za formirawe plovnog puta na duìni od oko
80 km, s tim {to bi se uz brane hidroelektrana morale izgraditi brodske prevodnice sa
prate}im objektima, kao i urediti plovni put u zoni akumulacija. Uporedo sa realizacijom ovog plovnog puta bilo bi potrebno izgraditi pristani{ta u Loznici i kod
Zvornika. Ekonomski interes za otvarawe ove vodne saobra}ajnice mogao bi se na}i u
prevozu razli~itih vrsta rude i gra|evinskog materijala (peska i {qunka). U ovom momentu nema elemenata za bilo kakvu procenu robnog prometa. Me|utim, va`no je da se
aktivnostima u dolini i koritu doweg toka Drine, ne onemogu}i formirawe plovnog
puta na ovom potezu u budu}nosti.
Spojni plovni kanal Dunav-Metalur{ki kombinat Smederevo (MKS). Ideja o
izgradwi plovnog kanala od Dunava do Metalur{kog kombinata u Smederevu (duìne
oko 10 km), sa teretnim pristani{tem u krugu MKS razmatrana je do danas u vi{e
navrata, ali je umesto we, usvojeno i delimi~no realizovano re{ewe bilo specijalizovano pristani{te na desnoj obali Dunava (neposredno nizvodno od mosta na putu
Smederevo-Kovin). Me|utim, zbog ograni~enog kapaciteta ovog pristani{ta, ideju o
plovnom kanalu na relaciji Dunav-MKS ne treba definitivno napustiti. Kako projektovana trasa ovog kanala prolazi kroz poqoprivredno podru~je, ne postoji opasnost da
se na ovom terenu preduzmu radovi koji bi izgradwu pomenutog kanala onemogu}ili u
budu}nosti, ako se ukaè potreba. Ovo re{ewe bi iziskivalo i odgovaraju}u za{titu
Godominskog poqa od povi{enih nivoa Dunava, koji bi se preko plovnog kanala
preneli u unutra{nost.
Plovni kanal na Kolubari. Za potrebe transporta ugqa za REIK Kolubara
razmatrana je mogu}nost ostvarewa plovnog puta na potezu od u{}a u Savu do termoelektrane, duìne oko 38 km. Projektom je predvi|ena regulacija Kolubare od u{}a u Savu
do km 20 (potez pod uticajem uspora Save), a uzvodno izgradwa stepenica sa brodskim
prevodnicama, kojima se savla|uje denivelacija od 32,5 m. Ovo re{ewe je racionalno po
osnovnoj ideji da se masovni transport ugqa (oko 6 miliona tona godi{we), obavi vodnim putem.
Obodni i plovni kanal Drina-Sava-Dunav (DSD). Jedan od potencijalnih
elemenata razvoja vodoprivrede na Vodnom podru~ju Sava je vi{enamenski kanal
Drina-Sava-Dunav, ukupne duìne oko 100 km. Prvenstveno zami{qen kao melioracioni kanal, uz dodatne investicije za pove}awe wegovih gabarita i infrastrukturu
namewenu potrebama plovidbe (brodske prevodnice), ovaj kanal bi mogao predstavqati
najkra}u vezu industrijskih i poqoprivrednih kapaciteta u Ma~vi sa Dunavom i preko
wega i sa mreòm kanala HS DTD.
Vi{enamenski kanal Sava-Bosut-Sava (SBS). Pri planirawu izgradwe ovog
magistralnog kanala treba razmotriti mogu}nost wegovog kori{}ewa za plovidbu, ~ime
bi se ve}a naseqa u Sremu ukqu~ila, preko odgovaraju}ih pristani{ta, u unutra{wi
vodni transport.
U realizaciji projekata pro{irewa plovne mreè Srbije prednost treba dati
vi{enamenskim re{ewima koja, pored plovidbe, predvi|aju hidroenergetsko i druge vidove iskori{}ewa vodotoka. S obzirom na vi{estruki, u svim do sada ura|enim projektima i studijama utvr|eni zna~aj hidroenergetskog i plovidbenog sistema na Velikoj
Moravi, wegova realizacija }e verovatno imati prioritet u budu}nosti.
242
Smernice za razvoj plovidbe u Srbiji

Smernice daqeg razvoja unutra{weg vodnog saobra}aja i u skladu sa time odgovaraju}e saobra}ajne infrastrukture na teritoriji Srbije su slede}e:
obezbe|ewe uniformnih plovidbenih uslova na {to ve}em delu postoje}e mreè unutra{wih plovnih puteva, ukqu~uju}i i modernizaciju prate}ih objekata (zimovnika,
marina, brodskih prevodnica, itd.);
modernizacija flote i weno prilago|avawe potrebama sopstvene privrede, uzimaju}i u obzir i zahteve inostranih partnera za transportnim uslugama na{ih
prevoznika;
razvoj postoje}ih pristani{ta, kroz pro{irewe i modernizaciju pretovarnih i
skladi{nih kapaciteta i poboq{awe organizacije rada, a po potrebi, i izgradwa
novih pristani{ta;
razvijawe slobodnih carinskih zona u okviru pristani{ta, sa prate}im industrijskim kapacitetima i odgovaraju}om infrastrukturom;
razvoj putni~kog saobra}aja na mreì plovnih puteva, u sklopu razvoja turizma i
rekreacije, ukqu~uju}i prate}u infrastrukturu (flota, putni~ka pristani{ta, itd.)
i
pro{irewe mreè unutra{wih plovnih puteva, kako bi {to ve}i broj privrednih
preduze}a mogao koristiti usluge vodnog saobra}aja.
Po{to je o smernicama re~, na ovom mestu treba napomenuti da se u ve}ini razvijenih zemaqa sveta i Evrope administrativnim merama odràva sklad u razvoju
razli~itih vidova transporta, ukqu~uju}i i vodni. Zahvaquju}i wegovim prednostima
(ekonomi~nost, prakti~no neograni~eni kapaciteti vodnih saobra}ajnica, nesumwive
prednosti u odnosu na ostale vidove masovnog transporta sa ekolo{ke ta~ke gledi{ta
itd.), vodni saobra}aj se stimuli{e posebnim privrednim i administrativnim merama.
U Jugoslaviji, odnosno u Srbiji, to nije slu~aj, {to je verovatno jedan od osnovnih
razloga wegovog ozbiqnog zaostajawa u odnosu na ostale saobra}ajne grane, od Drugog
svetskog rata do danas. Zato je neophodno dono{ewe odgovaraju}ih mera, kojima bi se
pruìla podr{ka daqem nesmetanom razvoju vodnog transporta.
1.6. RIBARSTVO
Razvoj ribarstva na teritoriji Srbije odvija}e se u prirodnim vodnim ekosistemima - teku}im vodama i u ve{ta~kim vodnim ekosistemima. Za daqi razvoj neophodno je poboq{ati kvalitet voda tamo gde su one ve} mawe ili vi{e zaga|ene, odnosno o~uvati one koje su jo{ uvek kvalitetne. S obzirom na to da i na prirodnim i na
ve{ta~kim vodnim ekosistemima postoji ve}i broj zaga|iva~a koji svoje otpadne vode
direktno upu{taju u wih, mora se, ve} i zbog za{tite ìvotne sredine, insistirati na
pre~i{}avawu otpadnih voda, odnosno na kompleksnoj za{titi voda.
U ciqu o~uvawa vodnih ekosistema kod vodotokova neophodno je brigu o wima
vezati za organizacije kojima je povereno starawe o vodama, pa u tom smislu, ribe i
drugi ìvi organizmi u vodama moraju biti u nadle`nosti organizacija koje se brinu o
kvalitetu i uop{te o reìmu re~nih voda.
Vodni ekosistemi - teku}e vode

Sve teku}e vode u Srbiji raspore|ene su u ribarska podru~ja (RP). Samo najve}e
reke - wihova korita velikih voda - predstavqaju posebna RP. Dunav ima 4, Tisa 2 i
Sava 2. Ostalih 17 RP pored korita glavne reke tog podru~ja obuhvataju, po pravilu, sve
wihove pritoke, sve ribolovne vode prirodnih i ve{ta~kih jezera, bara, mrtvaja,
kanala, kao i druge vode u kojima ìve ribe. Na svakom od RP egzistencija riba zavisi
od vi{e ~inilaca. Od wih zavise i godi{wi ribqi prinosi. Moè se o~ekivati da u
potocima sa stalnim protokom vode prinos bude od (5-35) kg/ha povr{ine dna, u rekama
sa relativno dobro o~uvanom plavnom zonom, od (15-45) kg/ha mati~nog korita, a u plavnim zonama i do 70 kg/ha, ako se na wima voda zadràva tokom ve}eg dela vegetacione
sezone. Pomenutim re{ewem predvi|eno je da se na 11 RP (korita najve}ih reka i po-
243
dru~ja Ba~ka, Srem i Tami{) vode koriste za privredni i sportski ribolov, a na

14 ostalih samo za sportski.
Pored produkcije riba u teku}im vodama, ~ije se vrste u budu}nosti ne}e znatno
mewati, neophodno je na ribarskim podru~jima gde se preteranim ulovom i krivolovom,
kao i zbog zaga|ewa voda, smawio procenat u~e{}a cewenih vrsta riba, ve{ta~ki
izvr{iti nasad mladuncima tih vrsta (Dunav I, Dunav II i dr.). Treba obezbediti da se
pove}a brojnost populacija vrsta kao {to su {aran, {tuka, deverika, som i smu| tako da
wihovo u~e{}e bude bar 35% u ukupnoj biomasi ribqeg naseqa.
Iz teku}ih voda, od kojih samo neke imaju prirodan reìm, predvi|eno je da se
vodom snabdeva 52 nova {aranska ribwaka, od kojih su samo dva van Vojvodine. Najvi{e,
20, predvi|eno je da se snabdeva iz Tami{a, a iz Tise 10. Na pritokama reka u centralnoj Srbiji predvi|a se 6 pastrmskih ribwaka (na 6 lokacija), pri ~emu je najvi{e -3, na
pritokama Timoka. Od ukupno predvi|enih {aranskih ribwaka za snabdevawe teku}im
vodama, na oko 31 050 ha, do 2021. godine, o~ekuje se izgradwa na oko 13 000 ha.
Pastrmski ribwaci bi se skoro svi gradili do 2021. godine. Potrebne koli~ine vode oko 120 m3/s ne predstavqaju problem pri puwewu ribwaka u prole}e (1.III-1.V). Najvi{e se predvi|a da se uzima voda iz Tise, oko 42,5 m3/s, a iz Tami{a oko 30 m3/s za sve
postoje}e i budu}e ribwake kojima su te reke izvori{te vode.
Ve{ta~ki vodni ekosistemi

U Osnovnoj kanalskoj mreì hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM HS DTD)
neophodno je poribqavawe da bi se upotpunile nove vrste. Ve} su i dosada{wi
poku{aji poribqavawa dali dobre rezultate. Ovde je, na nekim deonicama kanala u
Ba~koj i Banatu, najva`nije re{iti pitawe zaga|iva~a, kako onih koji se nalaze neposredno na OKM tako i onih ~ija otpadna voda dolazi iz Rumunije (naro~ito na Plovnom
i Starom Begeju i Zlatici). U OKM je sa ribarskog i tehni~ko-tehnolo{kog aspekta, od
posebnog interesa poribqavawe biqojednim vrstama riba, kao biolo{ke borbe protiv
suvi{ne podvodne vegetacije (beli amur i tolstolobik). Iz OKM u Banatu predvi|eno
je snabdevawe vodom nova 4 ribwaka, a do 2021. godine 3 na 1 430 ha.
Akumulacije }e se u narednom periodu koristiti prete`nim delom za sportski
ribolov. U onim koje se ne koriste za snabdevawe vodom naseqenih mesta mogu} je i
privredni ribolov. To su one akumulacije ~ija je zapremina ve}a od 200 000 m3 i koje ne
presu{uju. To su skoro sve male akumulacije u Vojvodini i oko 30 malih akumulacija u
centralnoj Srbiji, kao i oko polovina onih sa visokim branama. Kori{}ewe akumulacija za uzgoj riba mora biti uskla|eno sa ostalim korisnicima. Kod onih koje imaju
odgovaraju}u dubinu, oko 10 m, mogu}a je primena kaveznog uzgoja riba. Pri tome treba
imati u vidu da se gajewem riba u jezera unosi ribqa hrana i dolazi do eutrofikacije.
Kavezni uzgoj ne moè se dozvoliti, bez posebnih saglasnosti, u akumulacijama koje
sluè ili su predvi|ene za zadovoqavawe potreba stanovni{tva. Na akumulacijama koje
su predvi|ene za vodosnabdevawe stanovni{tva ne dozvoqava se kavezno gajewe riba,
osim pod posebnim uslovima. Jezera Pali} i Ludo{ povezivawem sa Tisom, i
osveàvawem wenom vodom, mo}i }e se koristiti i za sportski ribolov, pri ~emu se
mora imati u vidu rekreaciono-turisti~ko kori{}ewe Pali}a kao i ~iwenica da su
oba jezera kao prirodna dobra posebno za{ti}ena.
Ribwaci ostaju i nadaqe najzna~ajnije privredne ribarske vode. U narednom periodu predvi|a se {irewe {aranskih ribwaka, a u ne{to mawoj meri i pastrmskih. U
tabelama se daju osnovni podaci za budu}e ribwake.
Tabela 1.6.1: Budu}i {aranski ribwaci

Ribolovno
podru~je
(1)
(9) Ba~ka
(9) Ba~ka
Izvori{te vode
(2)
Dunav
Tisa
Broj
ribwaka
Ukupna
povr{ina
(ha)
(3)
2
5
(4)
330
2 600
Ukupna
koli~ina
vode
(103 m3/god.)
(5)
6 600
52 000
Jedini~na
koli~ina pri
puwewu
(m3/s)
(6)
0,88
6,90
244
(1)
(10) Tami{
(10) Sava
(11) Tami{
(11) Tami{
(11) Tami{
(11) Tami{
(11) Tami{
(6) Sava II
(3) Dunav III
(4) Dunav IV
(14) Morava I
(15) Morava II
Ukupno
(2)
Dunav
Sava
Dunav
Tisa
Pl. Begej
Tami{
HS DTD Banat
Sava
Dunav
Dunav
Velika Morava
Velika Morava
(3)
1
4
1
10
1
20
4
4
1
1
1
1
56
(4)
600
330
2 500
10 900
1 000
9 200
2 930
2 500
600
420
50
120
34 080
(5)
12 000
6 600
50 000
218 000
20 000
184 000
58 600
50 000
12 000
8 400
1 000
2 400
681 600
(6)
1,60
0,88
6,64
28,96
2,66
24,44
7,78
6,64
1,60
1,16
0,13
0,32
90,59
U tabeli 1.6.1 su prikazane povr{ine pogodne za podizawe ribwaka. Realizacija

}e u prvoj meri zavisiti od potro{we ribe i odnosa cene ribqeg mesa u odnosu na cene
drugih vrsta mesa. Od predvi|enih {aranskih ribwaka oko 70% wihovih povr{ina
nalazi se na brawenim podru~jima u dolinama vodotoka i oko 30% u koritima wihovih
velikih voda (stara~e, depresije).
Po broju ribwaka pribli`no na polovini treba da se podignu polusistemski
ribwaci, ali svega na oko 20% wihovih ukupno predvi|enih povr{ina. To zbog toga
{to je re~, po pravilu, o odabranim povr{inama koje odgovaraju malim ribwacima.
Ve}ina wih, mawa je od 300 ha. Planira se proizvodwa od oko 2000 kg/ha.
Uzimaju}i u obzir izgra|ene {aranske ribwake, prikazane u tabeli 1.6.2-Postoje}e stawe, podaci o ukupnom broju na povr{ini ribwaka u perspektivi daju se u
slede}oj tabeli po izvori{tima vode:
Tabela 1.6.2: Postoje}i i budu}i {aranski ribwaci

Izvori{te vode
Broj
ribwaka
(1)
Dunav
Tisa
HS DTD Banat
HS DTD Ba~ka
Tami{
Plazovi}
Pl. Begej
Bosut
Sava
Velika Morava
Ukupno
(2)
9
18
10
7
24
1
2
1
8
2
82
Ukupna
povr{ina
(m2)
(3)
4 928
16 132
5 178
2 648
11 193
176
1 420
50
2 830
170
44 725
Ukupna koli~ina
vode
(103 m3/god.)
(4)
98 500
321 300
163 600
53 000
224 000
3 500
28 400
1 000
56 600
3 400
953 300
Jedini~na koli~ina pri puwewu

(m3/s)
(5)
13,14
42,66
15,77
7,04
29,75
0,46
3,77
0,13
7,52
0,45
120,69
Ni na jednom izvori{tu vode u prole}e, od 1. III do 1. V, potrebne koli~ine vode

za puwewe ribwaka ne predstavqaju zna~ajniji poreme}aj bilansa voda.
S obzirom na to da su sve salmonidne vode, pa i ribarska podru~ja na kojima se
one nalaze, predodre|ene za sportski ribolov, ovde se predvi|a samo nekoliko novih
pastrmskih ribwaka. Ne daje se pregled za one mawe koji se grade u okviru turisti~kih
objekata (moteli, letovali{ta i sl.). Na ribarskim podru~jima centralne Srbije i
Kosmeta predvi|aju se slede}i ribwaci (tabela 1.6.3):
Tabela 1.6.3: Budu}i pastrmski ribwaci

Ribarsko podru~je
(16)
(16)
(16)
(23)
(23)
(1)
Timok
Timok
Timok
Ni{ava
Ni{ava
Izvori{te vode
(2)
Zlotska reka
Trgovi{ni Timok
Svrqi{ki Timok
Viso~ka reka
Izvor Qubera|a
Koli~ina vode
u toku 24 sata (m3)
(3)
58 800
33 600
33 600
58 800
58 800
Povr{ina
(m2)
(4)
3 500
2 000
2 000
3 500
3 500

(1)
(25) Kosmet
Ukupno
(2)
Beli Drim
245
(3)
117 600
361 200
(4)
7 500
21 500
Pri obezbe|ewu koli~ine vode za planirane ribwake vo|eno je ra~una o drugim

korisnicima odgovaraju}ih izvori{ta, o ~emu se, pri realizaciji kori{}ewa izvori{ta, uskla|uju interesi.
1.7. REKREACIJA, TURIZAM, LEÊWE
Kako je jedan od najizraènijih sukoba interesa u oblasti vodoprivrede izme|u
kori{}ewa voda i dispozicija otpadnih voda, dana{wi trend ukazuje da je, kod
upravqawa vodnim resursima, najkriti~nija oblast upravo zaga|ivawe voda. Postavqawem separatnog ciqa da se naseqima obezbede dovoqne koli~ine visokokvalitetnih
voda za pi}e bez integralnog posmatrawa vodnih resursa, odnosno bez adekvatne za{tite
voda, mnogi vodotoci bili su `rtve takvog pristupa, a u prvom redu su bile iskqu~ene
mogu}nosti kori{}ewa voda za kontaktnu rekreaciju. Sada su i u na{oj zemqi mnogi
gradovi i pojedini regioni prinu|eni da rekreaciju obavqaju na udaqenim prostorima
na veoma skup na~in, a ona vremenski traje veoma kratko da bi se postigli zna~ajni
efekti (posebno kod pred{kolske dece i omladine uop{te).
Potrebno je obezbediti adekvatne mere za razvoj nauti~kog turizma. Zakonskom
regulativom o vodama treba bliè definisati navedena opredeqewa.
Razumni, bri`qivi odnos prema prirodnom bogatstvu kakvo je voda zahteva da se
u okviru vodoprivrede razmotre i drugi mnogobrojni i raznovrsni vidovi kori{}ewa
koji su ugroèni neprestanim zaga|ivawem voda, {to se najpovoqnije moè ostvariti
integralnim kompleksnim jedinstvenim vodoprivrednim sistemom.
Osim ve} razmotrenih potreba razli~itih korisnika, danas je neophodno osvetliti druge aspekte kori{}ewa vodnih resursa koji, tako|e, imaju ekonomsku i druge
dru{tvene dimenzije, a u nekim delovima zemqe i vitalni privredni zna~aj. To su, pre
svega, bawsko-turisti~ki kompleksi, turisti~ko-rekreacioni zimski centri, lovnoturisti~ki centri i rekreativne zone, vodni sportsko-rekreativni centri i pliva~ki
bazeni u naseqima i gradovima koje imaju sve ve}i zdravstveni i sociolo{ki zna~aj za
ìvot stanovni{tva u visokourbanizovanim sredinama.
U tom smislu, dugoro~ni razvoj i organizacija turisti~ke ponude u Republici
mogu se koncipirati u slede}im prostorno-funkcionalnim celinama: turisti~ke zone,
turisti~ke regije, tranzitni turisti~ki pravci, gradski turisti~ki centri i bawe.
Turisti~ke zone (regije) mogu se razvrstati na: isto~nu (Stara planina, Kraji{te
i Vlasina), sredi{wu (Kopaonik, Golija), ju`nu ([ar planina, Prokletije), zapadnu
(Tara, Zlatibor, Zlatar), centralnu (vaqevske planine, {umadijske planine, ku~ajske
planine, \erdap i Deliblatska pe{~ara) i severnu (Fru{ka gora, Gorwe Podunavqe,
Gorwa Tisa, Dowa Tisa).
Tranzitni turisti~ki pravci (sa centrima i punktovima) su autoputevi (E-70, E75, E-80, E-660, E-761, E-763, E-771) i magistralni put (M-22).
Od gradskih turisti~kih centara treba ista}i u prvom redu Beograd, a potom
Novi Sad, Ni{, Pri{tinu i Suboticu, daqe Uìce, Pirot, Vrawsku Bawu, Novi
Pazar, Prizren, Pe}, Vaqevo, Kladovo, Vr{ac, Sombor, Zrewanin, Leskovac i
Kraqevo.
Od bawa posebno se izdvaja Vrwa~ka Bawa, zatim Ni{ka Bawa, Sokobawa, Vrawska Bawa, Mataru{ka Bawa, Bawa Koviqa~a i Bukovi~ka Bawa, kao i brojne bawe drugog
stepena (petnaest bawa) i bawe tre}eg stepena ({esnaest bawa).
Prioriteti razvoja turisti~ke ponude i ostali elementi bliè su dati u Prostornom planu Republike Srbije.
Bawski kapaciteti prikazani su u poglavqu 1.7-Postoje}e stawe. U perspektivi
predvi|a se pove}awe broja leàjeva za oko 45%, odnosno broja no}ewa za oko 85% do
2010. godine.
Ve} je istaknuta pojava ovih dopunskih korisnika visokokvalitene vode za pi}e.
Oni su metodolo{ki pridruèni osnovnim potrebama u snabdevawu stanovni{tva i od-
246
nose se na prihvatawe pove}anog broja korisnika u turisti~kim centrima koji su oceweni preko razvoja turisti~kog prometa i zbirno prikazani.
Kvantitativna i kvalitativna ocena okolne sredine u ciqu valorizacije wene
turisti~ke i rekreacione vrednosti, pored prirodnih i stvorenih elemenata sredine,
ukqu~uje i faktore povezane sa boravkom i delatno{}u ~oveka koji su nu`no ograni~eni
kapacitetom sredine. Posebno je zna~ajno iskqu~iti naru{avawe postoje}ih vodnih
sistema na ovim prostorima.
Sva tri faktora uslovqena turisti~kim i rekreativnim aktivnostima ~oveka:
higijenski, estetski i faktor za{tite prirodnih i kulturnih dobara zahtevaju da se u
savremenim prilazima ocene takve sredine u {irem smislu, pored zahtevane za{tite
voda od zaga|ewa koje mogu prouzrokovati drugi korisnici, pa`qivo razmotre i koriste
svi vidovi za{tite vezani za zaga|ewe koje nastaje od razli~itih vidova turisti~korekreativnih aktivnosti i pove}anog broja korisnika u sezonskim odmarali{tima i
centrima.
Sva ova bawska mesta i rekreativni centri nemaju adekvatno re{enu kontrolu
za{tite kvaliteta voda.
Prema svetskim kriterijumima i svi ve}i bawski i sportsko-rekreativni centri treba da budu obuhva}eni programom kontrole kvaliteta voda i prostora uop{te.
Tako|e, i mawi turisti~ko-rekreativni i bawski centri treba da preduzmu odgovaraju}e mere kontrole kvaliteta ìvotne sredine, a posebno voda koje su na ovim prostorima
daleko najvi{e degradirani.
Razvoj komplementarnih aktivnosti (proizvodwa zdrave hrane, kori{}ewe termalne energije, termomineralnih izvora za zagrevawe, podsticaj razvoja doma}e radinosti i dr.), kao jedan od razvojnih ciqeva turisti~ke privrede, ima}e pozitivne
efekte na za{titu voda i ìvotne sredine uop{te.
S obzirom na to da visokoplaninski turizam ima prioritetno mesto u programima razvoja i potencijalne turisti~ke ponude, planirawe lokacije hotelskih i drugih
sme{tajnih kapaciteta mora se uskladiti sa mogu}ostima o~uvawa standarda kvaliteta
svih elemenata ìvotne sredine, a posebno vode. Brojna su mesta gde su, usled neadekvatnih re{ewa ovi prostori degradirani i poprimili sve karakteristike urbanih
sredina, pri ~emu su zanemareni prirodni kapaciteti sredine i mere adekvatne kontrole za{tite ìvotne sredine.
Zavisno od vrste rekreativno-sportskog kori{}ewa kontinentalnih vodotoka i
obala moraju se obezbediti adekvatne mere za{tite (propisno ure|ewe plaà, marina i
drugih rekreativnih objekata). Kod ovih objekata, odnosno na navedenim lokacijama
zabraweno je prawe automobila, ispu{tawe uqa iz motora itd., moraju se izgraditi odgovaraju}i parking prostori za prihvatawe automobila, tako da ne do|e do zaga|ivawa
vode i ìvotne sredine.
Poku{aji da se neka prirodna jezera i odre|ene akvatorije pretvore u turisti~ko-rekreativne centre obi~no su u po~etku davali izvesne pozitivne rezultate;
me|utim, nedostatak celovitog planskog pristupa, a u odre|enoj meri i sada{wa privredna situacija, dovela je do neadekvatnog kori{}ewa ovih objekata i wihove degradacije, kao i degradacije odnosnih zemqi{nih resursa. Kao krajwi produkt dolazi do
velikog zaga|ewa ovih akvatorija (hipereutrofikacija i bakteriolo{ko zaga|ivawe),
{to ograni~ava ili ~ak onemogu}ava wihovo kori{}ewe.
U vodoprivrednom kompleksu izdvaja se poseban vid rekreacionog kori{}ewa
voda u neposrednoj blizini urbanih sredina. Bruto tro{kovi naseqa za rekreacione usluge dostiù u nekim gradovima i do 10% ukupne potro{we, pa rekreaciono opsluìvawe naseqa dobija sve ve}i ekonomski zna~aj. Ove rekreativne aktivnosti
naj~e{}e su vezane za vodotokove, obale jezera i akumulacije.
Posebno su zna~ajne plaè uz ve}a naseqa i gradove koje i sada, uz veoma veliki
zdravstveni rizik, koristi zna~ajan deo populacije. U na{im uslovima mora se o~ekivati pro{irewe rekreacionih zona vezanih za slatkovodne sisteme uz poseban pritisak
na obale postoje}ih i novoizgra|enih ve{ta~kih jezera i akumulacija. Pri tome se zone
rekreacije moraju pa`qivo planirati i tretirati kao jedinstven teritorijalnorekreacioni sistem ~ija veli~ina zavisi od kapaciteta sredine. Sumarno optere}ewe
rekreacionog sistema zavisi}e od povr{ine zona za rekreaciju na vodi, povr{ine
247
priobalne teritorije sa najve}im brojem rekreacionih zona i vrsta rekreacije koje mogu
biti vrlo razli~ite.
Planirawe rekreacionih zona, vrste rekreacione aktivnosti i mera za{tite
moraju biti posebno pa`qivo provedeni kod akumulacija namewenih za vodosnabdevawe,
kako se ne bi ugrozila wihova osnovna namena. Za plaè nizvodno od akumulacija mora
se obezbediti selektivan zahvat iz akumulacija koji }e osigurati odgovaraju}u temperaturu vode.
Kako svi vidovi rekreativnih aktivnosti uslovqavaju izvesno zaga|ewe vodotoka
i uop{te okoline, ovakvi jedinstveni sistemi zahtevaju racionalno upravqawe u sklopu
integralnog upravqawa vodnim reìmom.
Razvoj i adekvatno upravqawe teritorijalno-rekreacionim sistemima mora biti
podràno vodoprivrednim re{ewima, kako bi zdravstveni rizici, danas vrlo visoki,
bili zna~ajno smaweni. Obezbe|ewem uslova za ovaj vid kori{}ewa voda {titi se
zdravqe velikog dela populacije koja u letwim periodima godine uzima u~e{}e u jednoj
od najmasovnijih rekreativnih aktivnosti.
Dobar primer rekreativne i turisti~ke valorizacije je ve{ta~ko jezero na Adi
Ciganliji (Sava). Tako|e u pojedinim gradovima imamo dobre primere ure|ewe obala i
priobalnih terena za sportsko-rekreativne aktivnosti. Ovu praksu treba podràti.
Planski zakonski za{ti}eni prostori visokih prirodnih i ekolo{kih vrednosti, s obzirom na ograni~ewa u kori{}ewu, imaju pozitivan uticaj na kvalitet voda,
ali zahtevaju i posebnu pa`wu pri preduzimawu bilo kojih vodoprivrednih mera koji bi
mogli uticati na dati ekosistem.
Za daqi razvoj turizma zasnovanog na prirodnom potencijalu i potrebama stanovni{tva, vodoprivreda }e, kori{}ewem voda, za{titom od voda i za{titom voda od
zaga|ewa, a naro~ito kompleksnim integralnim jedinstvenim reìmom voda stvoriti
potrebne uslove za ukqu~ewe voda u ukupnu ponudu savremenom ~oveku.
Krajwi ciq razvoja rekreacije na vodama je da se osigura svim gra|anima Srbije
mogu}nost da uìvaju u rekreaciji na vodama (u vodama i oko wih) dostupne wihovim
prebivali{tima. Ove mogu}nosti odnose se kako na rekreaciju na vodi u ambijentalnim
uslovima i u okolini voda (u prirodi) tako i na ve{ta~ki ure|enim prostorima, a vezana kako za razvoj vodnih resursa tako i za razvoj odnosnih zemqi{nih resursa i ostalih zavisnih ~inilaca.
Potrebno je ista}i da osnovni problem rekreativne aktivnosti u urbanim
sredinama (posebno ve}im) gde pored razvoja rekreativnih centara na vodi unutar samih
sredina, posebne mogu}nosti pruàju se u revitalizaciji, kori{}ewu re~nih voda za ove
namene, {to treba realizovati kod svih ve}ih urbanih centara.
1.8 ZA[TITA @IVOTNE SREDINE, PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA
Osnovna polazi{ta, zahtevi i zadaci

Sadràji i ciqevi dokumenta VOS-a u oblasti za{tite ìvotne sredine
uskla|uju se me|usobno sa odrednicama dokumenta Prostornog plana Republike Srbije
u svim poglavqima koja obra|uju ili me|udisciplinarno tretiraju kori{}ewe resursa
voda i vodnih sistema kao preduslova daqeg razvoja.
Kod neposredne realizacije projekata izgradwe vodoprivrednih i drugih objekata
i zahvata u kori{}ewu resursa voda ili kori{}ewu vodnih sistema obavezna je izrada
analize uticaja objekata i aktivnosti na ìvotnu sredinu (Pravilnik o analizi uticaja
objekata, odnosno radova na ìvotnu sredinu, Slu`beni glasnik RS br.61/92), za sva
podru~ja gde je ìvotna sredina ugroèna (efektivno ili potencijalno), a pre svega sa
gledi{ta:
procene rizika od svih vrsta i stepena zaga|ewa voda i tla,
procene i prognoze stawa ovodwenosti, kao osnovnog ~inioca opstanka ìvota u
postoje}im ekosistemima, u zonama uticaja i promena.
Pored posebnih aktivnosti u zonama za{tite izvori{ta podzemnih i
povr{inskih voda i za{titnim pojasevima vodotokova i bujica, u podru~jima priobaqa
248
svih vodnih sistema moraju se sprovoditi aktivnosti na za{titi prostora i ekosistema, a posebno, sa slede}ih gledi{ta:
a) Spre~avawe se~e drve}a, deponovawa materijala, odno{ewa materijala i sl. u
za{titnim pojasevima vodotokova i buji~nih tokova;
b) Spre~avawe neplanske eksploatacije prirodnog geolo{ko-gra|evinskog materijala (stena, pesak, {qunak) iz korita vodotokova i naru{avawe wihovih obala i
reìma voda;
c) Spre~avawe uni{tavawa postoje}ih ekosistema;
d) O~uvawe pejza`nih karakteristika prostora;
e) O~uvawe prirodnih i kulturnih resursa.
U okviru rezervisanih prostora VOS-a za postoje}a i potencijalna izvori{ta
podzemnih i povr{inskih voda moraju se po{tovati sve postoje}e zakonske odredbe u
oblasti ukupne za{tite prirodnih dobara i ìvotne sredine uop{te, do dovo|ewa u
namenu rezervisanih prostora.
U okviru monitoringa kvaliteta povr{inskih i podzemnih voda na teritoriji
Srbije treba da se obuhvate i vode posebno zna~ajnih akvati~nih ekosistema, naro~ito
onih za koje se zna da se obnavqaju vodom iz otvorenih vodotokova, podzemnih voda ili
komunalnih i drugih sistema.
Za{tita ìvotne sredine

U periodu realizacije Prostornog plana Srbije i sprovo|ewa zadataka i ciqeva
VOS-a (do 2021. godine), o~ekuje se da za{ti}eni prostori posebnih prirodnih vrednosti dostignu vi{e od 15% povr{ine ukupnog prostora Srbije.
Prostorno-regionalna diferencijacija ìvotne sredine sa gledi{ta wene
za{tite je slede}a: Gorwo-ba~ka zona, sa Potisjem i severnim Banatom; Ju`noba~ka i
Sredwebanatska zona; Posavskopodunavska zona; Zapadnomoravska industrijska zona;
Velikomoravska industrijska zona; Ni{avskoleskova~ka zona; Timo~ka zona;
Ju`nomoravska zona; Kosovsko-metohijska zona i zona Polimqa.
Kod svih ovih zona, u okviru VOS-a dato je re{ewe za{tite i unapre|ewa kvaliteta voda kori{}ewem svih racionalnih mera za{tite (pre~i{}avawe otpadnih voda,
smawewe potro{we, recirkulacija, izmena tehnologija, oplemewivawe malih voda itd.),
kao i strategijska orijentacija u pogledu pristupa za{titi voda i na~ina realizacije
(Integralni, kompleksni jedinstveni vodoprivredni sistem Srbije).
Posebno treba ista}i zna~aj me|unarodne saradwe, koja se prvenstveno odnosi na
kvalitet voda Dunava, Save, Tise, Tami{a, Drine, Bosuta i drugih grani~nih i granicom prese~enih vodotoka.
Za{tita prirodnih dobara

Uvaàvaju}u do sada za{ti}ena prirodna dobra kao {to su: nacionalni parkovi
(Tara, Kopaonik, [ar planina, \erdap, Fru{ka gora); rezervati prirode (op{ti i
specijalni) - oko dvestotine; predeli izuzetnih odlika; za{ti}ene okoline i druga, a u
okviru wih ustanovqene reìme stepena za{tite, koji odre|uju oblike, na~ine
pona{awa i uslove opstanka odre|enih ekosistema (kako vodenih, tako i kopnenih) izradi}e se za svako za{ti}eno prirodno dobro posebne vodoprivredne osnove uskla|ene
sa wihovim osnovnim vrednostima.
Posebno }e se obratiti pa`wa na prostoru Vojvodine na za{titu vodenih tokova
i obalnog podru~ja, za{ti}enih vla`nih, zabarenih povr{ina i zasoqenih terena, prirodnih jezera i bara.
Na prostoru centralne Srbije prednost imaju: za{tita izvori{ta i unapre|ivawe voda za vodosnabdevawe stanovni{tva, kao i za{tita vodotoka prve kategorije, za{tita i unapre|ewe vla`nih i zabarenih povr{ina uz Moravu, Savu i Dunav.
Na prostoru Kosmeta prioritet }e imati za{tita visokovrednih planinskih podru~ja i sanacija prirode u degradiranim podru~jima.
249
Za prirodna dobra koja su upisana na listu ili su u postupku valorizacije za

ramsarska podru~ja (mo~varna) obezbedi}e se neophodan reìm voda, kao i adekvatan
kvalitet voda, spre~avawem dotoka voda ~iji kvalitet ne zadovoqava utvr|ene kriterijume kvaliteta za odgovaraju}a prirodna dobra i ekosisteme.
U okviru za{tite prirodnih resursa neophodno je zakonskim uredbama regulisati
i staviti pod kontrolu daqu eksploataciju mineralnih sirovina, biqnog i ìvotiwskog sveta u rekama i oko wih. Uredbama obezbediti strogu za{titu, o~uvawe i racionalno kori{}ewe ovih resursa.
Za{tita nepokretnih kulturnih dobara

U okviru za{tite nepokretnih kulturnih dobara za{ti}ene su prostorne kulturno-istorijske celine, spomenici kulture, arheolo{ka nalazi{ta i znamenita mesta
i wihova za{ti}ena okolina, ~ime se obezbe|uje integralna za{tita prirodnih i spomeni~kih vrednosti.
Mere za{tite odnose se na kulturna dobra od izuzetnog zna~aja, kulturna dobra
od velikog zna~aja, ostala kulturna dobra i wihovu za{ti}enu okolinu. Za{ti}ena okolina uìva isti tretman po zakonu kao i nepokretno kulturno dobro.
Poseban tretman sa aspekta planirawa treba da dobiju kulturna dobra upisana u
Listu svetske kulturne i prirodne ba{tine, kulturna podru~ja, zna~ajna stara gradska i
crkvena sredi{ta, zone arheolo{kih nalazi{ta, zna~ajna seoska podru~ja.
Ostvarivawem re{ewa iz VOS-a, kao i izradom vodoprivrednih osnova mawih
teritorija vodi}e se ra~una i o ambijentalnoj celini ovih dobara kako bi se zajedno sa
samim dobrom o~uvala i unapre|ivala.
Zavr{na razmatrawa
Detaqne liste o za{titi ìvotne sredine, za{titi prirodnih dobara i za{titi
nepokretnih kulturnih dobara date su u dokumentu Prostornog plana Republike Srbije.
U zakonsku regulativu iz oblasti voda potrebno je uneti odgovaraju}e elemente iz
pravnih akata o za{titi ìvotne sredine, prirodnih i kulturnih dobara.
U Zakonu o za{titi i iskori{}avawu izvori{ta vodosnabdevawa iz 1977. godine
(koji se odnosio na prostor centralne Srbije), bila je predvi|ena preventivna za{tita
izvori{ta vodosnabdevawa. Zakonom o vodama Republike Srbije iz 1990. godine ukinuta
je ova preventivna mera, a Zakonom o vodama iz 1991. godine, prakti~no je ukinut Zakon
o za{titi i iskori{}avawu izvori{ta vodosnabdevawa.
Novim Zakonom o vodama neophodno je, pored ostalih izmena i dopuna, ponovo
definisati i za{tititi izvori{ta snabdevawa stanovni{tva vodom za pi}e na teritoriji ~itave Republike Srbije, obuhvataju}i sve povr{inske i podzemne vode koje
sluè ili mogu sluìti za navedenu namenu. Ovo stoga da bi se obezbedila {to ve}a
ekonomi~nost snabdevawa stanovni{tva i smawio rizik prilikom kori{}ewa predmetnih voda. (Ova materija moè biti detaqnije razra|ena i posebnim zakonom).
Podzemne i povr{inske vode u VOS-u ravnopravno se tretiraju u sklopu jedinstvenog vodnog ciklusa, a obezbe|ivawe odgovaraju}ih kvaliteta u zavisnosti od namene, defini{e se Planom za za{titu voda od zaga|ivawa. Treba definisati izvori{ta
podzemnih i povr{inskih voda, i wihovo kori{}ewe (osnove) do nivoa da se omogu}i
dono{ewe odgovaraju}ih zakonskih dokumenata kojima }e se obezbediti wihova racionalna za{tita i iskori{}avawe.
Za sve za{ti}ene prostore potrebno je izraditi vodoprivredne osnove u skladu
sa Prostornim planom Republike Srbije i u duhu Zakona o za{titi ìvotne sredine
Republike Srbije (Slu`beni glasnik RS br. 66/91), a prema programu za{tite i razvoja za{ti}enih dobara Ministarstva za{tite ìvotne sredine
250
2. ZA[TITA VODA
2.1. PRISTUP RE[AVAWU ZA[TITE VODA
Osnovni zadatak u oblasti za{tite voda je za{tita kvaliteta voda do nivoa da se one
mogu koristiti za potrebe korisnika sa najvi{im zahtevima u pogledu kvaliteta voda.
Ovaj zadatak jedino se racionalno moè ostvariti u okviru Integralnog kompleksnog
jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije.
Komponente ovog integralnog kompleksnog sistema, koji ima interakciju na
~itavom prostoru Srbije, jesu: racionalno zahvatawe koli~ina voda, mere unutar
tehnolo{ko-proizvodnih jedinica, racionalne tehni~ko-tehnolo{ke mere na otpadnim
vodama i drugim otpadnim materijama, mere na poboq{awu reìma vodoprijemnika
(druge tehni~ke mere prilikom upu{tawa vode u prijemnike), tehni~ke mere u vodotocima, kontrola rasutih i posrednih, kao i potencijalnih izvora zaga|ivawa voda, kontrola prometa i kori{}ewa opasnih supstanci; kao i druge neinvesticione mere. Sve
ovo ostvaruje se u sklopu integralnog kompleksnog jedinstvenog upravqawa reìmom
voda u saglasnosti sa racionalnim kori{}ewem drugih resursa (posebno zemqi{ta),
uzimaju}i u obzir i dru{tveno-ekonomska ograni~ewa.
Kao {to se vidi iz predo~ene dokumentacije i analize ukupne situacije u Republici Srbiji, za nama je dosta dug period permanentnog, raznovrsnog zaga|ivawa prirodnog resursa voda Zato je obavezna izrada posebnog plana za za{titu voda od
zaga|ivawa koji treba da:
uspostavi novi sistem organizovawa aktivnosti u kontroli zaga|iva~a i zaga|enosti, preventivnom delovawu, stvarawu informacione osnove i sanacije postoje}eg
stawa,
podrì daqi tehni~ko-tehnolo{ki razvoj Republike zasnovan na prestruktuirawu
privrede sa osloncem na ~istije tehnologije ~ija je primena i najracionalniji put u
za{titi okoline,
uspostavi pregled osnovnih pitawa koje treba pravno i organizaciono regulisati u
pripremnoj fazi realizacije Programa za{tite, budu}i da su finansijski, stru~ni
i organizacioni oslonac projekta i
ozna~i nivo prioriteta kod primene direktnih mera za{tite za dvadesetpetogodi{wi period.
Iz nama najbliìh zemaqa Evrope na na{e prostore sve vi{e dopiru visoki
zahtevi za kvalitet voda i ìvotne sredine uop{te, {to u narednom periodu mora usloviti aktivniji odnos dru{tva u celini prema za{titi i, verovatno, mnogo brì hod
od Programom predvi|enog.
Programske aktivnosti i mere

Osnovne postavke Programa za{tite voda pri sada{wem stawu zaga|enosti voda
trebalo bi da budu slede}e:
iz niza objektivnih razloga ciqevi ovog Programa su suèni i predstavqaju osnovu
realne politike ostvarive korak po korak,
uporedo sa re{avawem snabdevawa vodom u naseqima mora se re{avati odvo|ewe i
tretman otpadnih voda,
ocena mnogih me|unarodnih tela je da su gradovi najve}i izvori koncentrisanog organskog i bakteriolo{kog zaga|ewa i da u odre|enom roku moraju imati sisteme za
pre~i{}avawe otpadnih voda,
izgradwom gradskih postrojewa i povezivawem industrije na ista, kad god je mogu}e
i celishodno, postiù se efikasnija re{ewa nego kada se ovi izvori re{avaju odvojeno,
definisawe veli~ine najmaweg naseqa koje podleè Programu za{tite u prvoj fazi,
definisawe minimalnih zahteva za kvalitet efluenta urbanih izvora zaga|ewa za
zone koje nisu pod posebnom za{titom i za osetqive zone,
251
re{ewe otpadnih voda industrije koje po prirodi zaga|ewa ili lokaciji nije mogu}e zajedni~ki pre~i{}avati na gradskim postrojewima, mora se tako|e osnivati na
veli~ini i karakteru zaga|ewa, kao i poloàju u odnosu na osetqive zone, itd.
toksi~ne industrijske otpadne vode, bez obzira na veli~inu izvora, moraju biti
podvrgnute predtretmanu pre upu{tawa u gradsku kanalizaciju ili potpunom tretmanu ako se ispu{taju u prirodni recipijent; pri tome se kao minimalni zahtev
primewuju norme za kvalitet efluenta;
rekonstrukcija i modernizacija tehnolo{kih procesa postoje}ih postrojewa velikih industrijskih zaga|iva~a u ciqu smawivawa koli~ina izvornih zaga|ewa,
koli~ina zahva}enih i otpadnih voda,
recirkulacije i ponovnog kori{}ewa
pre~i{}enih otpadnih voda;
izgradwa deponija za bezbedno skladi{tewe otpadnih materija iz procesa proizvodwe i otpadnih muqeva iz postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda;
revitalizacija degradiranih vodotokova, priobaqa i {ire okoline;
uspostavqawe efikasnog sistema monitoringa i izrada katastra zaga|iva~a;
uspostavqawe kompleksnog, funkcionalnog informacionog i upravqa~kog sistema
za{tite ìvotne sredine;
uspostavqawe efikasne za{tite izvori{ta i zona vodosnabdevawa;
o~uvawe biodiverziteta i genetskog fonda flore i faune u vodenim, obalnim i
priobalnim ekosistemima, kao i o~uvawe i poboq{awe stani{ta za ìvotne zajednice, obezbe|ivawem istih neophodnim koli~inama kvalitetnih voda.
Napred pobrojane polazne ta~ke koje su razmatrane pri koncipirawu ovog Programa orijenti{u strategiju za{tite pre svega na direktne mere - smawewe zaga|ewa na
izvoru.
U ciqu postepenog smawewa zaga|ewa voda i dovo|ewa svih deonica vodotoka u
planskom periodu do 2021. godine u propisanu klasu predvi|a se:
smawewe emisije suspendovanog i organskog zaga|ewa iz koncentrisanih izvora
koji su obuhva}eni programom za oko 90%,
svo|ewe emisije te{kih metala na vrednosti propisane standardima efluenta,
svo|ewe emisije toksi~nih organskih supstancija na vrednosti normirane kvalitetom efluenta i
oplemewivawe malih voda.
Sam Program, programske mere i aktivnosti prikazane su na dve {eme (slike
2.1.1 i 2.1.2). Na prvoj {emi one su grupisane na redovne i interventne. Prva grupa podeqena je na {est podgrupa koje ukqu~uju mere za smawewe zaga|ewa, kontrolu tih mera,
organizacione i pravne osnove kontrole, stvarawe informacione osnove sistema kontrole, instrumente politike, optimizaciju mera za{tite i plan upravqawa kvalitetom
voda. Druga grupa odnosi se na interventna zaga|ewa.
Redovne mere
Mere za smawewe zaga|ewa voda
Sve akcije za smawewe zaga|ewa voda, kao prvu delotvornu meru, realizuju
smawewe emisije. Pri tome se ova mera efikasno i relativno jednostavno provodi samo
kod koncentrisanih izvora zaga|ewa. Druga osnovna linija redukcija emisije ({ema na
slici 2.1.2) koja poti~e iz rasutih izvora zahteva dugoro~niji pristup i lako izmi~e
kontroli. S obzirom na to da je u Republici pre~i{}avawem obuhva}en relativno mali
broj industrijskih i gradskih otpadnih voda, Program za{tite voda se orijenti{e na
smawewe emisije iz koncentrisanih izvora zaga|ewa.
a) Sanacione mere. U ciqu postizawa smawewa emisije iz svih koncentrisanih izvora
zaga|ewa Programom se predvi|a:

sanacija postoje}ih gradskih i industrijskih postrojewa,
rekonstrukcija, pro{irewe i gradwa novih kanalizacionih sistema,
izgradwa gradskih postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda naseqa sa pripadaju}om industrijom ~ije optere}we prelazi 5 000 ES,
252
izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe u industrijama ~ije otpadne vode ne zadovoqavaju standarde efluenta i
ispravno rukovawe i deponovawe svih otpadnih materijala iz procesa proizvodwe i
muqeva nastalih u toku pre~i{}avawa otpadnih voda sa striktnom primenom zakonskih uslova pri izboru lokacija deponija i svih radova na wihovoj realizaciji i
eksploataciji. Pri ovim radovima treba predvideti kori{}ewe biogasa svuda gde je
to racionalno.
Kona~no re{ewe problema zaga|ewa iz gradskih aglomeracija treba da bude
etapno, dovode}i sistem kanalizacionih mreà, objekata i postrojewa u optimalnu
funkciju. Pri tome, izgradwa kanalizacionog sistema koji obezbe|uje racionalan
obuhvat teritorije, stanovni{tva i industrije predstavqa prvu etapu.
Zbog oteàne mogu}nosti da se obezbedi pravilno rukovawe primarnim muqem,
po pravilu, ne treba predvi|ati etapnu realizaciju postrojewa.
U slu~aju kada za{tita voda u osetqivim zonama zahteva specifi~ne procese definisane posebnim normama za kvalitet efluenta (uklawawe makronutrijenata) zahtevana re{ewa se, tako|e, u celosti i bez odlagawa primewuju.
Slika 2.1.1.
SMAWEWE ZAGA\EWA POVR[INSKIH VODA
CIQ
MERE
AKTIVNOSTI
REDOVNE
INTERVENTNE MERE
MERE
1.
smawewe
zaga|ewa
voda
2.
kontrola
mera
3.
organizacione
mere i pravna
osnova kontrole
4.
stvarawe
informacione
osnove
5.
instrumenti
politike
6. optimizacija
za{tite
plan upravqawa
kvalitetom voda
7. mere za
spre~avawe
incidentnih
zaga|ewa (organizacja, na~in)
8.
utvr|ivawe
uzroka, vrste,
opsega, stepena
ugroènosti
1.1.
2.1.
neposredna
kontrola
postrojewa
3.1.
inspekcijski
i stru~ni
nadzor
4.1.
uspostavqawe
katastra
postrojewa
5.1.
kontrola
svih mera
6.1. optimizacija
za{tite
plan upravqawa
kvalitetom voda
7.1.
8.1.
2.2.
kontrola
emisije iz
koncentrisanih izvora
- efluenti -
3.2. zakonsko regulisawe standarda

za efluente
organizacija i
na~in kontrole
konc. izvora
zaga|ewa
4.2.
uspostavqawe
katastra
urbanih
i industrijskih
zaga|iva~a
5.2.
2.3.
3.3.
4.3.
uspostavqawe
katastra
kvaliteta
povr{inskih
voda
5.3.
direktne
mere
- sanacione
- preventivne
1.2.
ostale mere
za smawewe
emisije
1.3.
mere za
pove}awe
kapaciteta
vodotoka
kontrola
ukupne
emisije
pra}ewe
kvaliteta
povr{inskih
voda
poboq{awe
organizacije
i na~ina
kontrole
3.3.1.
rad na
usagla{avawu
postoje}e
regulative
4.3.1.
uspostavqawe
baze podataka
o grani~nim
vrednostima
toksi~nih i
{tetnih
materija
ekonomske
mere
6.2.
razvoj i
primena
matemati~kih
modela
6.3.
uklawawe
uzroka
spre~avawe
{irewa
sanacija
9.
kontrola {irewa zaga|ewa
informisawe
5.4.
obrazovawe
5.5.
istraìvawe
i razvoj
utvr|ivawe
mogu}ih
pravaca
{irewa
integralni
planovi
za{tite za
pojedine
slivove
10.
obave{tewe korisnika
11.
zabrana kori{}ewa vode
Na slici 2.1.2 prikazana su dva mogu}a puta smawewa emisije iz industrijskih

izvora. Primena zajedni~kog ili samostalnog tretmana zavisi na prvom mestu od karaktera zaga|ewa i lokacije industrije. Korisno i celishodno je i za industriju i za uù i
{iru zajednicu da se, gde god je to mogu}e, sa predtretmanom ili bez wega, otpadne vode
sekundarno obra|uju na gradskom postrojewu. Pri tome se moraju ispuniti prethodni
uslovi koji ukqu~uju smawewe hidrauli~kog optere}ewa, predtretman toksi~nih supstanci pre me{awa sa drugim efluentima fabrike i postizawe normi za kvalitet
efluenta koji se ispu{ta u gradsku kanalizaciju. Izbor lokacije centralnih postrojewa, kao i projektovawe i gradwa kanalizacionog sistema i postrojewa, moraju
po{tovati ovaj zahtev ukoliko, u konkretnim situacijama, on ne bude iskqu~en tehnoekonomskom analizom ili nekim drugim uslovom. U ciqu o~uvawa vodnih ekosistema
kod vodotoka neophodno je brigu o wima vezati za organizacije kojima je povereno starawe o vodama, pa u tom smislu, ribe i drugi ìvi organizmi u vodama moraju biti u
nadle`nosti organizacija koje se brinu o kvalitetu i uop{te o reìmu re~nih voda.
253
Slika 2.1.2.
IZVORI
ZAGA\EWA
RASUTI IZVORI
KONCENTRISANI IZVORI
komunalne otpadne
vode naseqa iznad
5000 ES i op{tinski
centri
industrijske
otpadne vode
razli~ite vrste zaga|.
na~in kontrole
- razgradqive organske
- izvan kontrole
materije
- makronutrijenti
- kontrola potro{we
makropolutanti
|ubriva, pesticida.
- veoma razli~iti agensi
URBANE AGLOMERACIJE
promena formulacije
deluju direktno ili
deterxenata
kao modificiraju}i
o~ekuje se smawewe po
faktori
drugim prog. za{tite
IZDVOJENE INDUSTRIJSKE LOKAC.
dogradwa kanalizacione
mreè i kolektora,
povezivawe
sa industrijsskim
kanalizacionim
sistemima
smawewe hidrauli~kog
optere}ewa
(recirkulacija, izdvajawe vode
od hla|ewa) pretretman
toksi~nih tokova pre ispu{tawa
u gradsku kanaliz., uvo|ewe
~istijih tehnologija
smawewe hidrauli~kog
optere}ewa
(recirkulacija, izdvajawe vode
od hla|ewa) prevencija nastanka
zaga|ewa pretretman toksi~nih
tokova pre ispu{tawa u op{ti
industrijski tok
norme za ispu{tawe
u gradsku kanalizac.
na~in i nadle`nost
kontrole
GRADSKA POSTROJEWA ZA PREÎ[].
po{to se izvr{i
prestruktuirawe i
iskoriste mogu}nosti
smawivawa na izvoru
INDUSTRIJSKA POSTROJEWA ZA PREÎ[].
norme za kvalitet
efluenata, na~in
i nadle`nost
kontrole
norme za kvalitet
efluenata, na~in
i nadle`nost
kontrole
EFLUENTI URE\AJA
SMAWEWE UKUPNE EMISIJE
OSNOVNI CIQEVI
PRATE]I POZITIVNI EFEKTI
OSNOVNE MERE
- obezbe|ewe sanitarano prihvatqivih

programom za vodosnabdevawe
uslova u gradovima
- za{tita slivova koji nisu jo{
- obezbe|ewe kontinuiteta u akcijama
degradirani
za{tite uz mogu}nost uspe{nog re{avawa
- postepena sanacija degradiranih
postavqenih ciqeva
slivova
- ekonomi~na re{ewa za finalni tretman
- kontrola svih koncentrisanih
industrijskih otpadnih voda
izvora zaga|ewa
- smawewe emisije suspendovanog organskog
i biolo{kog zaga|ewa iz urbanih aglomer.
primenom direktnih mera za{tite
- postepeno smawewe emisije iz industrije
pri prestruktuirawu privrede, uvo|ewe
programa kontrole emisije u sve medije
okoline, uvo|ewe ~istijih tehnologija
- zakonsko regulisawe
sprovo|ewa programa
za{tite voda
- uvo|ewe kriterija kvaliteta
gradskih i industrijskih
efluenata i odgovaraju}ih
procesa
- utvr|ivawe nadle`nosti i
na~ina kontrole
- obezbe|ewe organizacije
kontrole
- poboq{awe pra}ewa kval.
povr{inskih voda
- za{tita voda namewenih dugoro~nim
direktne mere za{tite
PRETHODNI USLOVI
o~ekuje se izvesno smawewe rasutog zaga|ewa

organizacija i u~inak ovih mera nisu definisani ovim programom
nekontrolisana emisija iz koncentrisanih izvora zaga|ewa
254
Kod velikih industrijskih zaga|iva~a za koje je predvi|en samostalan tretman,

re{avawu problema mora se pri}i fazno. U prvoj fazi industriji treba ostaviti vremena da iskoristi mogu}nosti za smawewe emisije koje pruàju novije ~istije tehnologije. Program kontrole emisije u sve medijume okoline, vrlo efikasna mera koja u
svetu dobija sve ve}i zna~aj, nagoni industriju da iz ekonomskih razloga napu{ta
tehnologije koje su veliki izvor zaga|ivawa, zamewuje staru proizvodnu opremu, smawuje
specifi~nu potro{wu vode, izdvaja i recirkuli{e vodu za hla|ewe i naro~ito da
kori{}ewe toksi~nih i drugih opasnih i {tetnih materija u proizvodnom ciklusu
svede na minimum.
Za uspe{no kori{}ewe iskustava razvijenih zemaqa u novijem integralnom prilazu za{titi okoline neophodno je, zbog stru~ne pomo}i industriji ali i svim
Vladinim i Vodoprivrednim organima, sakupiti i obraditi postoje}i fond podataka za
pojedine grane industrije. Ovo se pre svega, odnosi na standarde emisije vezane za
odre|ene tehnologije (Direktive EZ-a, BAT, BATNEEC, Wasserhaushaltsgesets itd.), zatim
na prioritetne crne liste hemikalija od kojih su neke u industrijskim zemqama potpuno sankcionisane ili je wihova upotreba vrlo ograni~ena.
Istovremeno sa gradwom postrojewa za pre~i{}avawe gradskih i industrijskih
otpadnih voda treba osigurati pravilnu manipulaciju i dispoziciju svih muqeva koji
nastaju u procesu pre~i{}avawa. Posebno treba razmotriti i zakonski regulisati upotrebu stabilizovanog muqa sa gradskih postrojewa za poboq{awe strukture zemqi{ta i
fertilizaciju. U okviru programa mera i aktivnosti za za{titu okoline treba obezbediti da se na~in sakupqawa, transportovawa i kona~ne dispozicije gradskih a
naro~ito toksi~nih industrijskih muqeva, obavqa u skladu sa zakonom.
b) Preventivne mere
Kontinuitet akcija za poboq{awe i o~uvawe kvaliteta voda bio bi ozbiqno
naru{en ako bi izostalo striktno sprovo|ewe preventivnih mera kod novih izvora
zaga|ewa. Pri planirawu, gradwi ili rekonstrukciji industrijskih i drugih privrednih objekata postoji zakonska obaveza da se obezbede sve podloge na osnovu kojih se mogu
utvrditi i usloviti potrebne mere za{tite, zahtevati i realizovati (u toku same investicije) na~in tretmana otpadnih voda koji daje zahtevani kvalitet efluenta i ne
naru{ava kvalitet voda u prijemnom vodotoku.
Razvoj nau~noistraìva~kog rada. Nau~noistraìva~ki rad iz oblasti za{tite

voda treba da bude usmeren na: podr{ku za razvoj novih i modernizaciju postoje}ih
tehnologija, koje koriste mawe koli~ine vode, omogu}uju recirkulaciju kori{}enih ili
pre~i{}enih voda; razvoj tehnologije pre~i{}avawa otpadnih voda i bezbednog deponovawa muqeva, kao i izu~avawe mogu}nosti revitalizacije zaga|enih vodotoka i priobaqa.
Razvoj i primena novih tehnologija. Nove tehnologije u napred nazna~enom
smislu treba da budu primewene u praksi, a takva primena treba da bude ekonomski
stimulisana od strane dràve.
Monitoring (ukqu~uju}i i hidro, bio, geo, zdrvstveni i dr.) efikasan je sistem kontrole kvaliteta voda. Treba ga razvijati za na{e uslove da bi obezbedili objektivne, pravovremene, stru~no zasnovane podloge i podatke za sve vode, kako bi se
omogu}ilo operativno i dugoro~no upravqawe reìmom voda u Republici Srbiji.
Izgradwa za{titnih pojaseva na vodotocima i buji~nim tokovima je neophodna
za spre~avawe {irewa zaga|ewa iz zaga|enih vodotoka, za{titu voda od koncentrisanih
i rasutih izvora zaga|ivawa i revitalizaciju degradiranih re~nih tokova, za{titu od
poplava; bujica i uspe{no kori{}ewe re~nih voda
Jedna od preventivnih mera je i
spre~avawe zaga|ivawa od ribarstva. Ovom pitawu u na{oj zemqi ne poklawa se dovoqno pa`we. Me|utim, u svetu je davno uo~eno da se nizvodno od velikih pastrmskih
ribwaka pogor{ava kvalitet voda, pa je jo{ 1982. godine Evropska savetodavna komisija
za slatkovodno ribarstvo (EIFAC) sakupila i objavila raspoloìve podatke pojedinih
evropskih zemaqa.
255
Konstatovano je da ribwaci mewaju sadràje pojedinih sastojaka vode dok ona

kroz wih prolazi, ali da su razlike u obimu tih promena veoma velike u zavisnosti od:
vrste riba koje se gaje, na~ina ispu{tawa vode, intenziteta i tipa proizvodwe, na~ina
ishrane, kori{}ewa sredstava profilakse, dezinfekcije, lekova, kao i vrste i kapaciteta recipijenta.
Toplovodni ribwaci. Po{to se voda u toplovodnim ribwacima tokom cele se-
zone gajewa zadràva u ribwa~kim bazenima, a ispu{ta tek pri izlovu, sporim intenzitetom, ne o~ekuju se zna~ajniji problemi pri ispu{tawu ovih voda. Problemi se mogu
javiti samo ukoliko do|e do povla~ewa muqa sa dna, tako da se mora voditi ra~una da
on ne dospe u recipijent.
Hladnovodni ribwaci. Kod kori{}ewa voda u pastrmskim ribwacima dolazi do

promena biolo{kih i hemijskih karakteristika vode (posebno: pove}awa sadràja suspendovanih materija, BPK5, i HPK, razli~itih oblika azota (pogotovu amonijaka) i fosfora, a sniàvawa sadràja rastvorenog kiseonika). Do ovih promena dolazi zbog otpadaka hrane i produkata metabolizma. Optere}ewe je najva}e pri ishrani konfiskatima ili sveòm ribom, a mnogo mawe pri ishrani peletiranim hranivima. Optere}ewe je mawe pri mawem broju izmena, jer se jedan deo istaloàva u bazenima koji
se povremeno ~iste.
Kavezni uzgoj. Najnagla{eniji je problem zaga|ivawe pri kaveznom uzgoju ribe,
posebno u hladnovodnim, oligotrofnim akumulacijama, gde i mawe pove}awe nutrijenata u vodi dovodi do velikih eutrofikacionih promena. Procenat nepojedene hrane
kod kaveznih ribwaka kre}e se od 10% do 30%, a u pitawu je hrana sa oko 25% do 50%
proteina. Ispod kaveza dolazi do stvarawa organskog depozita, a kavezi obrastaju algama. Zbog toga je neophodno za svaku akumulaciju ispitati koliki je mogu}i obim proizvodwe, a tako|e uvesti i obavezne mere za{tite (postavqawe platformi ispod kaveza,
i izno{ewe otpadnih produkata, itd.). Kavezi za uzgoj ribe ne smeju se postavqati u
akumulacije namewene vodosnabdevawu, ili na vodama koje ih napajaju, jer se negativne
posledice ne mogu iskqu~iti.
Akumulacije za vodosnabdevawe. Pored ostalih mera koje se predvi|aju kod akumulacija za vodosnabdevawe, moraju se predvideti i neke mere koje se odnose na ribarstvo:
ure|ewe slivnog podru~ja kako bi se odstranili negativni efekti koji su prouzrokovani zaga|ewima sa sliva {to dovodi u jezeru do preterane primarne produkcije,
redukcionih procesa, pojave gasova itd., {to ima za posledicu i negativnu selekciju ribqih populacija,
poribqavawe odgovaraju}im vrstama na razli~itim trofi~kim nivoima i
zabrana kaveznog uzgoja u akumulacijama ili na vodama koje ih napajaju.
Ograni~avawe zaga|ivawa voda restriktivnim merama uvodi se u ciqu o~uvawa
kvaliteta voda u izvori{nim podru~jima gde se {tite vode namewene za pi}e, ili u podru~jima od posebnog prirodnog i ambijentalnog zna~aja. Kod malog prijemnog kapaciteta vodotoka, kada potrebne mere za{tite nisu ni tehni~ki ni ekonomski
prihvatqive, tako|e se primewuje ova mera. Ona se sprovodi zabranom izgradwe novih
pogona u navedenim podru~jima ili ga{ewem, odnosno dislokacijom ve} postoje}ih. Sve
restriktivne mere uskla|uju se sa prostornim i razvojnim planovima i reguli{u
posebnim odlukama nadle`nih organa.
Ostale mere za smawewe emisije
Kontrola emisije iz rasutih izvora zaga|ewa obavqa se na podru~jima na kojima
nema tehni~kog i ekonomskog opravdawa za uvo|ewe direktnih mera za{tite. Zbog
na~ina nastanka i porekla zaga|ewa, provo|ewe dosta specifi~nih mera zahteva kontinalne aktivnosti koje nisu samo u nadle`nosti vodoprivrede i nisu predmet bliìh
razmatrawa navedenog Programa. Mere koje se preduzimaju su interresorskog karaktera,
pa, kao {to je nagla{eno na slici 2.1.2 rezultat treba da bude izvesno smawewe ove
vrste emisije.
256
Mere za pove}awe prijemnog kapaciteta vodotoka

Za o~uvawe kvaliteta voda u nepovoqnim hidrolo{kim uslovima primewuju se
dodatne mere kontrole i ograni~avawe proizvodwe. Mere se sastoje u poja~anoj kontroli rada svih postrojewa za pre~i{}avawe, dodatnoj kontroli kvaliteta voda u recipijentu i ograni~avawu ispu{tawa zaga|enih otpadnih voda smawewem proizvodwe u
industriji. Zbog redovne pojave ovakvih situacija na velikom broju vodotoka u Republici, u okviru Programa treba razraditi detaqne operativne programe za{tite voda u
ovakvim prilikama. Oni treba, pored prijemnog kapaciteta vodotoka ispod ispusta industrijskih i gradskih otpadnih voda, da za svaku industriju razmotre i mogu}nost
smawivawa i obustavqawa proizvodwe.
Pove}awem malih voda, ~ime se poboq{ava kapacitet prijemnih vodotoka, stvaraju se uslovi za upravqawe kvalitetom voda bez uvo|ewa restriktivnih mera u proizvodwi.
Kontrola mera za{tite

U vezi sa iskustvom u proteklom vremenu, u kome, i zbog nedostatka kontrole, ni
mnogi ina~e dragoceni projekti nisu doneli realno o~ekivani rezultat, zna~aj kontrole
u narednom periodu mora biti nagla{eniji. U oblasti za{tite voda kontrola je neodvojiva komponenta svake konkretne mere za{tite i ukupnog sistema. Upravo u toj homogenizaciji aktivnosti i kontrole treba postaviti ambicioznije ostvarive mere i
doslednu primenu. U konceptu Programa koji se oslawa na direktne mere i kvalitet
efluenta, kqu~no mesto u kontroli zauzima neposredni nadzor rada i funkcionalnosti
postrojewa za pre~i{}avawe i kontrola veli~ine emisije iz svih koncentrisanih izvora zaga|ewa.
U ciqu kontrole ukupne emisije i svih preuzetih mera za{tite potrebno je
stalno pratiti i kvalitet povr{inskih i podzemnih voda.
Neposredna kontrola postrojewa za pre~i{}avawe

U zemqama bez iskustva i tradicije u provo|ewu mera za{tite voda zna~ajan
problem je nedovoqna briga za izgra|ena postrojewa i nestru~no rukovawe, {to, ukoliko se ne preduzmu organizovanije mere kontrole, neumitno vodi obezvre|ivawu sredstava ve} uloènih u za{titu. Stoga je neophodno intenzivirati neposrednu inspekcijsku kontrolu rada postrojewa. Ona podrazumeva proveru na~ina kori{}ewa i
odràvawa objekata i ure|aja u odnosu na vodoprivredne dozvole, projektna re{ewa i
interne pravilnike i uputstva o radu. Na osnovu dnevnika rada, izve{taja redovne laboratorijske kontrole na postrojewu i rezultata ispitivawa ovla{}enih laboratorija,
sti~e se uvid o radnom reìmu, iskori{}enom kapacitetu, postignutim efektima i
kvalitetu efluenta. Prema stawu utvr|enom neposrednom kontrolom predlaù se ili, u
zavisnosti od samog nalaza, nare|uju odgovaraju}e mere koje se odnose na:
poboq{awe odràvawa postrojewa, boqe vo|ewe procesa pre~i{}avawa i zahteve da
se uo~eni nedostaci otklone,
potrebu rekonstrukcije, dogradwe i pro{irewa kapaciteta i
potrebu intervencije u ciklusu proizvodwe u ciqu smawewa hidrauli~kog optere}ewa ili zaga|ewa.
Kontrola emisije iz koncentrisanih izvora

U ciqu uspostavqawa ove kontrole neophodno je organizovati sistematska ispitivawa kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika ispu{tenih zaga|enih ili
pre~i{}enih voda iz industrija i naseqa prema adekvatnom Pravilniku koji reguli{e
ispitivawe otpadnih voda i Programu i Planu ispitivawa.
Kontrola ukupne emisije

Sistematsko pra}ewe kvaliteta povr{inskih i podzemnih voda provodi se sa
ciqem kontrole kvaliteta voda s obzirom na namenu vode, a putem stalne mreè profila. Zbog zna~aja koji ima u planskom upravqawu kvalitetom voda, ovaj vid kontrole
mora biti na odgovaraju}i na~in poboq{an.
257
Organizacione mere i pravna osnova

Inspekcijski i stru~ni nadzor
Za uspe{nost provo|ewa direktnih mera za{tite i neposredne kontrole rada
postrojewa neophodno je uspostavqawe organizacije koja }e trajno osigurati izvr{avawe
zadataka navedene kontrole. U Republici je do sada izgra|eno oko 18 ve}ih i mawih
postrojewa za predtretman ili potpuni tretman. Kontrolu wihovog rada obavqa malobrojni inspekcijski tim i ve}i broj ovla{}enih laboratorija koje, me|utim, nisu specijalizovane za obavqawe ovih radova. S obzirom da je jedan od ozbiqnih zadataka Programa, u narednom periodu, sanacija objekata i ure|aja svih izgra|enih postrojewa i
dovo|ewe u normalnu funkciju, organizacija neposredne kontrole mora ukqu~iti i sve
subjekte ~iji se rad kontroli{e, inspekcijsku slu`bu i laboratorije koje su stru~no
osposobqene za obavqawe ove funkcije. Organizaciono treba obezbediti:
obaveznu i organizovanu obuku kadrova za vo|ewe i kontrolu procesa,
osposobqavawe laboratorija pri gradskim i industrijskim postrojewima za svakodnevnu kontrolu rada postrojewa i kvaliteta efluenta i
pravno i organizaciono regulisawe pitawa metodologije pra}ewe rada, obrade podataka, na~ina saop{tavawa rezultata i ocene rezultata u odnosu na zahtevane standarde efluenta.
Centralno mesto u organizacionoj {emi kontrole i nadzora moraju imati Republi~ka vodoprivredna inspekcija i jedna centralna laboratorija koja je kadrovski i
stru~no u mogu}nosti da obavqa ova ispitivawa, vodi katastar postrojewa, organizuje i
kontroli{e rad drugih laboratorija na ovim zadacima.
U pripremnoj fazi rada na Programu kao prvi zadaci isti~u se: pravno regulisawe standarda za kvalitet efluenata kao i stru~ni i pravni koncept organizacije neposredne kontrole rada ure|aja koji moraju uzeti u obzir i zahteve koje postavqa stvarawe osnove informacionog sistema.
Organizacija i na~in kontrole emisije iz koncentrisanih izvora zaga|ewa

Dosada{wa organizacija kontrole emisije definisana Pravilnikom o minimalnom broju ispitivawa kvaliteta otpadnih voda nije u praksi dala dobre rezultate, o
~emu je ve} bilo govora.
Zbog zna~aja ove kontrole u upravqawu kvalitetom voda i lo{ih iskustava pri
dosada{wem organizovawu predlaè se ponovno pravno i organizaciono regulisawe
pra}ewe emisije na na~in koji }e omogu}iti kori{}ewe istih podataka za naplatu
naknade za ispu{teno zaga|ewe i za ostale potrebe kontrole, ukqu~uju}i i Katastar
zaga|iva~a. Kontrola emisije iz koncentrisanih izvora, s obzirom na broj ispusta koje
treba sistematski pratiti, zahteva racionalnu organizaciju sa jasno definisanim
zaga|iva~ima koji podleù kontroli. Kriterijumi za pojedine kategorije industrijskih
zaga|iva~a jesu: veli~ina emisije, kao i biohemijske i toksikolo{ke karakteristike
supstancija-zagaditeqa. Za naseqa, pored veli~ine emisije, uzima se u obzir i stepen
izgra|enosti kanalizacije, broj ispusta i broj industrija spojenih na gradsku kanalizaciju. Kontrola se obavqa prema godi{wim planovima za pojedine slivove.
Potrebno je uspostaviti Program sistematske kontrole za svakog velikog
zaga|iva~a i za ukupna zaga|ewa na odgovaraju}im kontrolnim stanicama, odnosno
oformiti adekvatni monotoring.
Poboq{awe pra}ewa imisije

Potrebno je poboq{ati pra}ewe kvaliteta povr{inskih i podzemnih voda
naro~ito u odnosu na lokaciju i broj mernih profila.
Informacione osnove sistema

U okviru redovnih aktivnosti mora se ostvariti puwewe i obezbe|ewe daqeg
odràvawa baze podataka o koncentrisanim izvorima zaga|ewa sa datotekama koje }e
pruìti informacionu osnovu za sve segmente Programa. Metodologija za izradu Katastra i projekat baze podataka koji su osnova ove aktivnosti su u fazi razmatrawa i usvajawa. Ovo se isto odnosi i na Katastar kvaliteta povr{inskih voda.
258
Instrumenti politike
Stvarawe ekonomske osnove dugoro~nog Programa za{tite voda zahteva da se u
pripremnoj fazi ~itavog projekta istraè (nove) kombinacije ekonomskih mera za{tite
i direktnih zakonskih regulacionih instrumenata. Potrebe i zna~aj definisawa ovih
instrumenata posebno su nagla{eni u uslovima promene politi~ko-ekonomskog sistema
i na{ih razvojnih mogu}nosti. S obzirom na to da obe grupe instrumenata obuhvataju
{irok krug pitawa od kojih zavisi uspe{no ostvarivawe ciqeva Programa, pravilan
izbor zahteva analizu sada{we prakse i zakonske regulative u Republici i instrumente
koji se koriste u zemqama sa razvijenom trì{nom ekonomijom.
Me|u instrumentima politike sve se vi{e ceni i organizaciono i finansijski
podràva stvarawe informacija koje omogu}avaju blagovremenu ocenu {tetnosti
zaga|ewa, mogu}nosti spre~avawa nastanka zaga|ewa ili sanacije i finansijskih sredstava koja su za to potrebna. Objektivno informisawe doprinosi stvarawu pozitivnog
odnosa prema sprovo|ewu mera za{tite i kod zaga|iva~a i korisnika vode, kao i celokupne javnosti. Uspe{nost ove aktivnosti zavisi od organizacije, dostupnosti i
brzine protoka potrebnih informacija, {to podrazumeva koordinisano angaòvawe
razli~itih vladinih tela. U sistemu informacija-korisnik informacija, pored organizacije koja obezbe|uje stvarawe potrebnih informacija i wihovu distribuciju u
prikladnom obliku, nu`no je i stalno obrazovawe koje omogu}uje industrijskim i svim
drugim zaga|iva~ima i korisnicima vode, kao i vladinim telima, da koriste generisane informacije, da ih interpretiraju i deluju u skladu sa wima.
Pristup u za{titi okoline koji daje prednost ekonomskim merama i trì{nom
mehanizmu podrazumeva uspostavqawe i dobro funkcionisawe sistema informacijaobrazovawe-odgovornost. Stoga u Programu za{tite voda treba ista}i kao dugoro~ni
zadatak, zbog zna~aja koji ima, potrebu da se razmotri i usvoji odgovaraju}a organizacija
i stvori mehanizam koji obezbe|uje izvestan automatizam i kontinuitet u funkcionisawu.
Pravci istraìvawa i razvoja moraju da podràvaju predloène mere i da budu u
funkciji dugoro~nog Programa za{tite voda, po{to su zna~ajan oslonac ukupne politike.
Optimizacija za{tite - plan upravqawa kvalitetom voda

Optimizacija za{tite i plan upravqawa kvalitetom voda kao deo redovnih mera
za{tite je kontinualan proces koji podrazumeva razra|ene integralne planove za pojedine slivove zasnovane na ve} analiziranim merama za{tite. Efikasno upravqawe
kvalitetom vode moè ublaìti pogor{awe kvaliteta voda. Kod kreirawa politike
planirawa i upravqawa kvalitetom voda, razvijeni softverski paketi za simulirawe
stawa za razne preduzete mere naro~ito su zna~ajni u fazama planirawa koje se odnose
na analize: uzroka i posledica, osetqivosti na budu}a pretpostavqena optere}ewa i
posebno na evaluaciju izabrane strategije za{tite.
Prioriteti i smernice izgradwe postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda

Definisawe terminskog plana izgradwe postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih
voda zahteva primenu vi{e kriterijuma koji treba da omogu}e {to objektivniju selekciju
pri izboru prioriteta:
lokacija izvora zaga|ewa u odnosu na osetqive zone (na ovim lokacijama mora se
primeniti i tercijarna obrada otpadnih voda),
lokacija na slivu,
stepen toksi~nosti otpadnih voda,
veli~ina izvora zaga|ewa i wen uticaj na kvalitet voda u ve}em delu sliva,
uticaj izvora zaga|ewa na kvalitet u neposrednom prijemniku,
mogu}nost zajedni~kog tretmana komunalnih i industrijskih otpadnih voda,
stepen izgra|enosti kanalizacionog sistema i
stepen izgra|enosti predtretmana u industriji.
Pri utvr|ivawu predloga za fazno re{avawe izgradwe postrojewa, osim navedenih kriterijuma, oslonac treba da budu i programi za{tite za pojedine slivove.
259
U skladu sa osnovnim konceptom, kori{}enim kriterijumima i ciqevima Vodoprivredne osnove, defini{u se tri stepena prioriteta:
I stepen:
sanacija ve} izgra|enih industrijskih i gradskih postrojewa,
izgradwa postrojewa u industrijama sa toksi~nim otpadnim vodama, bilo da je recipijent vodotok ili gradska kanalizacija (zavr{no pre~i{}avawe ili predtretman),
gradwa postrojewa za velike izvore zaga|ewa koji uti~u na kvalitet vode u
osetqivim zonama i
gradwa postrojewa za velike i sredwe izvore zaga|ewa (ES>15 000) ~ije otpadne
vode bitno uti~u na zna~ajnijem delu sliva.
II stepen:
gradwa postrojewa za pre~i{}avawe za zaga|iva~e ~ije otpadne vode bitno uti~u na
neposredni recipijent.
III stepen:
gradwa svih ostalih postrojewa za naseqa ve}a od 5 000 ES i sva mawa op{tinska i
druga mesta koja imaju centralizovano vodosnabdevawe i izgra|enu kanalizaciju.
Prema navedenim kriterijumima, u prvi stepen prioriteta mogu se, prema
azbu~nom redu i teritorijalnoj pripadnosti, svrstati slede}i koncentrisani izvori
zaga|ewa: Beograd, Bor, Blace, Brus, Bujanovac, Vaqevo, Vladi~in Han, Vlasotince,
Vrawe, Zaje~ar, Ivawica, Jagodina, Kraqevo, Kru{evac, Kur{umlija, Lazarevac,
Lebane, Leskovac, Loznica, Ni{, Obrenovac, Padinska Skela, Pirot, Poàrevac,
Poèga, Pre{evo, Sjenica, Smederevo, Uìce, [abac; Ba~, Be~ej, Vrbas, @abaq, Zrewanin, Kova~ica, Kovin, Novi Be~ej, Novi Kneèvac, Novi Sad sa mawim naseqima,
Nova Crwa, Pan~evo, Senta, Sombor, Srbobran, Sremska Mitrovica, Crvenka;
\akovica, Gwilane, Zve~an, Kosovska Mitrovica, Kosovo Poqe, Obili}, Pe}, Prizren, Pri{tina, Uro{evac, kao i sva naseqa prikqu~ena na regionalne sisteme za
prikupqawe i pre~i{}avawe otpadnih voda.
U planovima za{tite pojedinih slivova, ~ija izrada treba da usledi neposredno
posle usvajawa Vodoprivredne osnove, predvide}e se Akcioni plan izgradwe postrojewa
za pre~i{}avawe. U wima je mogu}a i izmena navedenih prioriteta koji }e se u Planovima za{tite odrediti na osnovu kompleksnog programa upravqawa vodama.
Pored osnovnih principa koje treba po{tovati pri re{avawu za{tite voda od
zaga|ivawa, prilikom planirawa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda mora se
voditi ra~una o slede}em:
izuzev kada su u pitawu iskqu~ivo komunalne otpadne vode, projektovawe postrojewa za pre~i{}avawe industrijskih ili me{avine industrijskih i gradskih efluenata mora se zasnivati na pouzdanim podacima koji su dobijeni u metodolo{ko dobro organizovanom ispitivawu kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika otpadnih voda, procesa pre~i{}avawa i lokalnih uslova ispu{tawa pre~i{}enog
efluenta,
pre projektovawa postrojewa za pre~i{}avawe u gradovima sa ve}im udelom industrijskih efluenata treba insistirati na izradi studija o otpadnim vodama u kojim
bi se razmotrila sva pitawa koja uti~u na izbor re{ewa (analize rezultata ispitivawa otpadnih voda, ukupno zaga|ewe i wegova dinamika tokom dana, nedeqe i
godine, vrsta i optere}ewe industrijskog zaga|ewa, potreba i vrsta predtretmana u
industrijama, neophodni efekti predtretmana i zavr{ne obrade zbirnih otpadnih
voda, izbor procesa predtretmana i zavr{ne obrade otpadnih voda, ocena uticaja
pre~i{}enog efluenta na prijemni vodotok, itd.),
pri projektovawu sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda iz industrijskih, poqoprivrednih i energetskih objekata razmotriti mogu}nost reciklaè otpadnih muqeva; projektovati takva postrojewa, a u protivnom, projektovati bezbedno odlagali{ta za wihovo skladi{tewe,
izradu studija poveravati institucijama koje imaju iskusan i multidisciplinaran
tim stru~waka,
260

pri razmatrawu pre~i{}avawa koncentrovanih otpadnih voda prehrambenih industrija potrebno je tehni~ki, ekolo{ki i ekonomski valorizovati mogu}nost primene
novijih anaerobnih procesa tretmana kao prvi stepen obrade,
nastojati da se adekvatnim predtretmanom industrijskih otpadnih voda anaerobno
stabilizovan muq sa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda moè koristiti u
poqoprivredi za fertilizaciju zemqi{ta,
na vreme obezbediti adekvatnu i dobro obu~enu posadu za vo|ewe procesa pre~i{}avawa i odràvawa opreme i
obavezuje se organizacija odgovorna za izgradwu postrojewa da formira stru~ni tim
koji }e mo}i da prati i kontroli{e projektante i izvo|a~e radova u svim fazama
projektovawa i izgradwe.
2.2. ELEMENTI RE[EWA ZA[TITE VODA
Prognoza demografskog razvoja Srbije od 1991. do 2021. godine ukazuje na znatne

promene u veli~ini naseqa. Me|utim, ova prognoza odnosi se samo na op{tinska mesta,
tako da se ne moè koristiti metodologija primewena u poglavqu 2.2-Postoje}e stawe, u
kome je razmatran broj svih naseqa zavisno od veli~ine.
U posmatranom tridesetogodi{wem periodu predvi|a se porast broja stanovnika
u Republici Srbiji od 9 834 266 u 1991. godini na 11 935 500 u 2021. godini, tj. za
21,37% (centralna Srbija za 14,56%, Vojvodina za 11,13% i Kosmet za 51,28%). Analiza
strukture op{tinskih naseqa pokazuje znatno smawewe broja mawih i pove}awe ve}ih
naseqa, naro~ito iznad 15 000 stanovnika.
Za ve}inu op{tinskih centara karakteristi~an je znatan porast broja stanovnika. Ali, ne mali broj ovih naseqa, prema sada{woj prognozi, o~ekuje opadawe ili
stagnacija broja stanovnika: Babu{nica, Bogati}, Bojnik, Brus, Varvarin, Vladimirci,
Gaxin Han, Golubac, @abari, @agubica, Kni}, Koceqeva, Raàw, Rekovac, Trgovi{te,
Ada, Mali I|o{, Nova Crwa, Pe}inci, Plandi{te, Se~aw i Srbobran.
U svim naseqima predvi|ena je znatno ve}a potro{wa vode u doma}instvima, pa
prema tome, i koli~ina otpadnih voda. Me|utim, ne bi trebalo o~ekivati porast specifi~nog organskog optere}ewa.
[to se ti~e optere}ewa otpadnih voda iz industrije situacija je znatno
sloènija. Jer, novi dru{tveni i ekonomski trendovi, kao i nova geopoliti~ka situacija, odnos me|unarodne javnosti prema za{titi okoline i ISO standardi, jako }e uticati na pravac razvoja industrije, a naro~ito na veli~inu zaga|ewa.
Iz navedenih razloga, nije mogu}e dati preciznije optere}ewe otpadnih voda
naseqa sa pripadaju}om industrijom kao {to je to dato u poglavqu 2.3. za Postoje}e
stawe.
Jedno je sigurno: najzad se mora prihvatiti ~iwenica da je dovo|ewe kvaliteta
povr{inskih voda na èqeni nivo i za{tita podzemnih izdani u Republici Srbiji
jedan od osnovnih uslova skladnog razvoja ìvotnog standarda stanovni{tva i privrede
uop{te. U skladu sa ovim stavom i razmatrawima u odeqku o programu mera za{tite
voda, sva industrija i naseqa ve}a od 5 000 ES, pored ostalih aktivnosti u ovom
domenu, moraju da do 2021. godine izgrade adekvatna postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, ukqu~uju}i i op{tinske centre.
Radi ilustracije efekata ovih mera na Karti za{tite i kori{}ewa vodotoka daje
se prognoza kvaliteta voda u wima, potro{wa vode za industriju i navodwavawe, kao i
prikaz koli~ina pre~i{}enih otpadnih voda iz svih ve}ih koncentrisanih izvora
zaga|ewa.
Za ovu prognozu kori{}en je slede}i postupak:
svi koncentrisani izvori organskog zaga|ewa (naseqa i biorazgradqivi industrijski efluenti) pre~i{}avaju se sekundarnim biolo{kim postupkom sa vredno{}u
BPK5 efluenta od 20 g O2/m3 (samo u specifi~nim slu~ajevima predvi|en je tercijarni tretman, nitrifikacija sa denitrifikacijom); BPK5 efluenta postrojewe za
pre~i{}avawe industrijskih neorganskih otpadnih voda iznosi 10 g O2/m3,
262
263
za koli~inu pre~i{}ene otpadne vode usvojena je prognozirana potro{wa vode za

2021. godinu umawena kod naseqa za 25% (ura~unati su i gubici vode u mreì), odnosno 10% kod industrije,
pri ovim analizama obuhva}ena je i razgradwa organskih materija u procesima samopre~i{}avawa u vodotoku (vrednost koeficijenta brzine razgradwe organske materije, k=0,1; brzina toka vode procewena je na osnovu ranijih istraìvawa: za
merodavni proticaj vode u vodotoku kori{}ene su minimalne sredwemese~ne vrednosti 95%-tne obezbe|enosti, uve}ane vodom iz novoizgra|enih i postoje}ih akumulacija),
za snabdevawe vodom industrije, navodwavawe i za{titu voda (ukqu~uju}i i kontaktnu rekreaciju) predvi|ena je izgradwa novih akumulacija,
osnovni fon sadràja organskih materija u vodotocima (od rasutih izvora) koji nisu
pod uticajem koncentrisanih izvora zaga|ewa, izraèn preko BPK5, iznosi
1,0 g O2/m3,
kvalitet vode u vodotocima ozna~en je u tabeli prema slede}em kriterijumu:
odli~an
vrlo dobar
dobar
dovoqan
prihvatqiv
lo{
BPK5 <2
odgovara klasi I
BPK5 <4
odgovara klasi IIa
BPK5 <6
odgovara klasi IIb
BPK5 <7
odgovara klasi III
BPK5 <12
nije normirana klasa (IIIb)
BPK5 <20
nije normirana klasa,
u osetqivim zonama (izvori{ta vodosnabdevawa i staja}e vode - kanali) predvi|eno
je, pored biolo{kog tretmana, i uklawawe makronutrijenata i
zaga|ewe iz fabrike celuloze kod Vladi~inog Hana nije uzeto u obzir, jer je
predloèna wena dislokacija.
Posle izgradwe sistema za kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda iz koncentrisanih izvora zaga|ivawa i oplemewivawa malih voda (postoje}e i novoizgra|ene
akumulacije) kvalitet voda odgovara}e stawu prikazanom na karti Za{tite i kori{}ewa
vodotoka - Budu}e stawe. U ve}ini vodotoka kvalitet voda odgovara}e II klasi. Ovo se
odnosi na ~itave tokove slede}ih vodotoka: Dunav, Sava, Ju`na i Velika Morava, Lim,
Drina, Mlava, svi kanali HS DTD u Ba~koj, itd.
Lo{ kvalitet voda predvi|a se na begejskim kanalima (Stari i Plovni Begej).
Prihvatqiv kvalitet voda predvi|a se u: Toplugi (od Suve Reke do u{}a), Sitnici (od Lipqana do Pri{tine), Pre{evskoj Moravici, Jablanici (od Medve|e do
Lebana), Belom Timoku, Borskoj reci, kanalu HS DTD u Banatu (od Begeja do u{}a u Dunav), Begeju (od Zrewanina do u{}a) i Nadeli (od Kova~ice do u{}a).
Dovoqnog kvaliteta voda su slede}i vodotoci: Pe}ka Bistrica (od Pe}i do
u{}a), Beli Drim (od u{}a Pe}ke Bistrice do granice), Prizrenska Bistrica (od
Prizrena do u{}a), Toplica (od Prokupqa do u{}a), Ni{ava (od Ni{a do u{}a), Despotovica (od Gorweg Milanovca do u{}a), Resavica (od rudnika do u{}a), Resava (od
Resavice do u{}a), Veliki Lug (od Sopota do u{}a), Svrqi{ki Timok (od Svrqiga do
Podvisa), Bosut, Progarska Jar~ina (od Pe}inaca do u{}a), Galovica (od Progarske
Jar~ine do u{}a), Zlatica, Kikindski kanal, kanal HS DTD (od Kikindskog kanala do
Begeja), Tami{ i Nadela (do Kova~ice).
Svi ostali vodotoci u Republici Srbiji ima}e visok kvalitet svojih voda.
U datim okolnostima, posebno se isti~e da ne bi bilo povoqno mewati postoje}u
klasifikaciju voda. Ovo stoga {to je postoje}a klasifikacija bila uskla|ena u svim
republikama biv{e Jugoslavije, pa u tom smislu sa Republikom Crnom Gorom imamo zajedni~ku klasifikaciju. Tako|e, ista moè biti baza za daqi razvoj klasifikacije voda
sa novostvorenim dràvama na prostoru stare Jugoslavije.
Sli~na klasifikacija je bila sporazumno utvr|ena sa Ma|arskom, Rumunijom i
Bugarskom.
Jugoslavija kao nizvodna zemqa trpi negativne posledice iz oblasti vodoprivrede, pored drugih, i u oblasti kvaliteta voda, pa bi nas jednostrane izmene
vratile na po~etak sporazumevawa, i sa ovim susednim dràvama trebalo bi na bazi
dostignutih saglasnosti sporazumno nadgra|ivati standarde.
264
Sli~no vaì i za kategorizaciju grani~nih i granicom prese~enih vodotoka.

Za unutra{we (domicilne) vode potrebno je posebnim programom izvr{iti odgovaraju}a istraìvawa i doneti bliì propis o klasifikaciji voda i kategorizaciji
vodotoka, shodno pozitivnom Zakonu o vodama.
265
3. ZA[TITA OD VODA
3.1. URE\EWE VODOTOKA I ZA[TITA OD POPLAVA
Osnovna koncepcija za{tite od poplava i ure|ewa vodnih tokova

Na bazi analize postoje}eg stawa, kao i dosada{wih doma}ih i stranih iskustava
u istraìvawu, projektovawu, izgradwi, eksploataciji i odràvawu sistema za za{titu
od poplava i ure|ewe vodnih tokova, osnovna koncepcija za{tite od poplava i ure|ewa
vodotoka na teritoriji Srbije u narednom periodu se zasniva na slede}im postavkama:
Okosnicu za{tite od poplava u narednom periodu predstavqa}e, na najve}em delu
povr{ina ugroènim poplavama, linijski sistemi za pasivnu za{titu, tj. sistemi
odbrambenih nasipa, uz wihovo kompletirawe, dogradwu, rekonstrukciju i odràvawe.
Osnovnu teritorijalnu celinu, koju brani povezani sistem odbrambenih objekata,
predstavqa kaseta. Radi racionalne i efikasne odbrane od poplava odre|ene
kasete, odnosno adekvatne izgradwe i odràvawa odbrambenih objekata, potrebno je
da cela kaseta, zajedno sa svim odbrambenim objektima pripada jednom vodnom podru~ju. Pri ovome podrazumeva se sinhronizovana odbrana du` ~itavog vodotoka.
Aktivne mere za{tite od poplava kori{}ewem postoje}ih i budu}ih akumulacija i
retenzija predstavqa}e, zajedno sa pasivnim merama, komponentu u sistemu odbrane
od poplava, na osnovu budu}eg Plana za upravqawe reìmom voda (u skladu sa ~l. 12
Zakona o vodama).
Na mawim vodotocima kqu~ni objekti za lokalnu za{titu od poplava mogu biti i
akumulacije, retenzije, rasteretni i obodni kanali.
Za smawewe direktnih i indirektnih {teta od poplava, odnosno za pove}awe ukupne efikasnosti mera za{tite od poplava primewiva}e se neinvesticione mere na
prostorima ugroènim poplavama: spre~avawe izgradwe skupih sadràja u
ugroènim ali neadekvatno za{ti}enim zonama primenom prostornih planova,
propisivawe uslova izgradwe u plavnim zonama, osavremewivawe sistema prognozirawa i obave{tavawa, aùrirawe planova operativne odbrane od poplava.
Sistemom lokalizacionih nasipa smawivati veli~inu brawenih kaseta, kako bi se
pri eventualnim prodorima glavnih nasipa smawila veli~ina ugroènih zona. Za
lokalizaciju poplava mogu se koristiti i saobra}ajnice, {to treba imati u vidu
pri davawu uslova za wihovo projektovawe.
Oko velikih naseqa i krupnih privrednih centara treba formirati mawe kasete,
kako bi se visoki zahtevani stepeni za{tite ostvarivali samo u tim prostorima,
bez uslovqavawa istog stepena za{tite na duìm deonicama vodotoka.
U okviru kasete, koja predstavqa zaokruènu za{ti}enu i proizvodnu celinu, sistem za{tite od spoqnih voda treba kombinovati sa sistemima za odvodwavawe i
navodwavawe.
Radovi na ure|ewu korita vodotoka usmerava}e se, pre svega, na obezbe|ewe stabilnosti i funkcionalnosti linijskih sistema za za{titu od poplava (nasipe), a zatim na ure|ewe vodotoka za plovidbu i druge namene, kao i na ure|ewe mawih vodotoka kroz naseqa.
za za{titu od ledenih poplava i drugih nepovoqnih dejstava leda treba, pored
specifi~nih radova na ure|ewu re~nih korita i reìma rada vodoprivrednih objekata, primewivati i druge mere i sredstva (ledolomci, i sl.). Integralno, kompleksno i jedinstveno upravqawe reìmom voda obuhvata i upravqawe reìmom
leda i ledenih pojava, kao i angaòvawe svih objekata koji mogu uticati na
pove}awe opasnosti od leda, kao i svih subjekata koji vr{e otklawawe negativnih
posledica ovih pojava.
Pri ure|ewu vodotoka treba po{tovati uslove i kriterijume za unapre|ewe i za{titu ìvotne sredine, a u zonama posebnih prirodnih vrednosti teìti ostvarewu
principa naturalne regulacije.
266

Eksploataciju materijala iz re~nih korita treba vr{iti planski, bez nepovoqnih
efekata na reìm vodotoka i na biocenozu, a uz respektovawe izgra|enosti objekata
u re~nom koritu i priobaqu.
Kod ure|ewa vodotoka kroz naseqena mesta treba imati u vidu estetske, funkcionalne, komunalne i druge zahteve vezane za kori{}ewe voda.
Pri izradi konkretnih projekata za za{titu od poplava i leda, i ure|ewe vodnih
tokova koji doti~u iz susednih zemaqa, mora se uzeti u obzir i dosada{wi i eventualni budu}i izmeweni hidrolo{ko-hidrauli~ki reìm tih vodnih tokova, odnosno
odsustvo realizacije ve} planiranih mera.
Bilateralna i multilateralna saradwa u domenu za{tite od poplava i ure|ewa vodotoka na tranzitnim i granicom prese~enim vodotocima mora se odvijati u skladu
sa relevantnim konvencijama i ugovorima.
Sva re{ewa, odnosno konkretni projekti za{tite od poplava i ure|ewa vodnih
tokova se moraju dokazati sa gledi{ta ekonomsko-tehni~kih i ekolo{kih uslova i
kriterijuma, pri ~emu se po{tuju odredbe na{ih zakona i relevantnih vaè}ih
me|udràvnih dogovora i konvencija.
Sve postoje}e, nove, dogra|ene i rekonstruisane sisteme za za{titu od poplava i
ure|ewe vodotoka treba uvesti u savremeni informacioni sistem. Za efikasnu
podr{ku u odlu~ivawu pri sprovo|ewu odbrane od poplava, treba formirati odgovaraju}e ekspertne sisteme.
Uraditi i dosledno sprovoditi planove za oskultaciju stawa i odràvawe objekata,
gra|evina i postrojewa.
Bitan uslov za obezbe|ewe efikasnosti sistema za za{titu od poplava i ure|ewe
vodotoka predstavqa wihovo kontinualno i sistematsko odràvawe, dogradwa i rekonstrukcija u fazi eksploatacije. U tom kontekstu, najpre treba izvr{iti rekonstrukciju i dovesti u ispravno funkcionalno stawe postoje}e sisteme i objekte za
za{titu od voda.
Pored poboq{awa republi~kih planova za odbranu od poplava, treba doneti i efikasno primeniti planove za odbranu od poplava za op{tine, preduze}a i druga
pravna lica, saglasno ~l. 30, stav 2 i 3 Zakona o vodama.
Pove}ati efikasnost vodoprivredne inspekcijske slu`be i drugih nadle`nih organa koji se staraju o stawu i operativnosti za{titnih sistema.
Bitan uslov za ostvarewe ukupnih pozitivnih efekata sistema za za{titu od poplava i ure|ewe vodnih tokova predstavqa}e i za{tita od erozije i buji~nih tokova.
Edukaciji stru~nih kadrova i stanovni{tva sa gledi{ta za{tite od poplava, ure|ewa i za{tite vodotoka treba posvetiti posebnu pa`wu (kroz adaptaciju {kolskih
programa, odràvawe kurseva i seminara, informativno-propagandnu delatnost javnih medija i sli~no).
Dopuniti i eventualno korigovati regulativu u ciqu pove}awa efikasnosti mera za
za{titu od poplava i ure|ewe vodotoka.
Razmotriti mogu}nost planskog ukqu~ivawa odgovaraju}ih jedinica VJ u situacijama
kada je to neophodno.
Kriterijumi za rangirawe i usvajawe merodavnih parametara za sisteme za{tite

od poplava i ure|ewa vodnih tokova
Osnovni kriterijumi za utvr|ivawe (kategorizaciju) prioriteta pri projektovawu i realizaciji sistema za za{titu od poplava su broj stanovnika, va`nost dobara
i veli~ina povr{ine brawene na odre|enom prostoru - kaseti. Za svaku kategoriju prioriteta predlaè se odgovaraju}i merodavni proticaj velike vode za dimenzionisawe
sistema. Ovaj predlog treba shvatiti uslovno, imaju}i u vidu da je stepen za{tite od
poplava dinami~ka kategorija, koja zavisi od tehni~ko-ekonomskih, ekolo{kih, socijalnih, politi~kih i drugih kriterijuma, uslova i ograni~ewa. U tabeli 3.1.1 prikazana
je predloèna kategorizacija prioriteta i odgovaraju}i merodavni proticaji.
Predloèna kategorizacija se primewuje na nove sisteme, kao i na postoje}e sisteme
koji se dogra|uju ili rekonstrui{u. Pri tome prioritet u realizaciji treba da imaju
ve} zapo~eti radovi.
267
Pri razradi konkretnog projekta moè se, na osnovu dokumentovanih i detaqnih

tehni~ko-ekonomskih, ekolo{kih i drugih analiza, usvojiti i druga~iji rang, odnosno
merodavni proticaj velike vode za dimenzionisawe za{titnog sistema, vode}i pritom
ra~una o kompleksnosti vodoprivrednih sistema za za{titu i kori{}ewe voda. Za{titnu visinu nasipa iznad nivoa merodavne velike vode, kao i druge parametre sigurnosti
i pouzdanosti sistema, treba u svakom konkretnom projektu dokazati.
Tabela 3.1.1: Okvirni kriterijumi za rangirawe i usvajawe merodavnih proticaja velikih voda za sisteme za{tite od poplava
Broj stanovnika i karakter dobara na za{ti}enom podru~ju - kaseti
Prioritet
(1)
Preko 50 000 stanovnika
Od 20 000 do 50 000 stanovnika
Vrlo veliki i zna~ajni industrijski i drugi privredni objekti
Od 5 000 do 20 000 stanovnika
Sredwi industrijski i drugi privredni objekti
Melioracioni sistemi i izvori{ta za vodosnabdevawe stanovni{tva
Do 5 000 stanovnika
Mali industrijski i drugi privredni objekti
Poqoprivredne povr{ine van melioracionih sistema
(2)
1
1
1
2
2
2
3
3
3
Povratni period
merodavne
velike vode (god.)
(3)
min. 200
min. 100
min. 100
min. 50
min. 50
min. 25
min. 25
min. 25
min. 20
Prioritet realizacije radova u sistemima za ure|ewe vodnih tokova vezuje se za

ciqeve, odnosno funkcije regulacionih gra|evina, radova i objekata. Kada su u pitawu
regulacione gra|evine i objekti kojima se obezbe|uju funkcije sistema za za{titu od
poplava, onda se rang takvih gra|evina i objekata izjedna~uje sa rangom sistema za{tite
definisanim u tabeli 3.1.1. Pri tome se kao merodavni hidrolo{ko-hidrauli~ki uticaj
za stati~ko i dinami~ko dimenzionisawe gra|evine i objekata usvajaju uticaji koji se
javqaju u dijapazonu od najmaweg do merodavnog proticaja velike vode iz tabele 3.1.1.
Kada su u pitawu radovi, regulacione gra|evine i objekti koji se izvode u sklopu
obezbe|ewa propisanih uslova za plovidbu na me|unarodnom plovnom putu, onda se
takvi radovi svrstavaju u prvi prioritet, a na ostalim postoje}im plovnim putevima u
drugi prioritet. Radovi na formirawu novih plovnih puteva se svrstavaju u tre}i prioritet. U slu~aju Dunava, koji je me|unarodni plovni put, treba imati u vidu potencijalno kanalisawe - izgradwu hidroenergetskih stepenica na sektoru uzvodno od Novog
Sada, te vrste i obim radova prilagoditi ovome. Naime, uzvodno od budu}e brane }e potrebe za regulacionim radovima biti redukovane, a nizvodno, do Beograda, usmerene na
formirawe plovnog puta dubine 3,5 m.
Rang regulacionih gra|evina, objekata i radova koji se izvode za specifi~ne namene, posebno se obrazlaè i dokazuje.
Vrste, obim i redosled realizacije predvi|enih radova i mera za

za{titu od poplava i ure|ewe vodnih tokova
Na osnovu detaqne analize vrlo obimne literature i dokumentacije, brojnih
konsultacija sa odgovornim stru~wacima iz svih javnih preduze}a i drugih kompetentnih institucija, a uz primenu kriterijuma izloènih u prethodnom poglavqu, razra|en
je predlog radova i mera za za{titu od poplava i ure|ewe vodotoka za period posle usvajawa Vodoprivredne osnove. Predlog radova za realizaciju u periodu do 2021. godine,
po vodotocima, prikazan je u tabeli 3.1.2 za slede}e vrste radova:
a) rekonstrukcija postoje}ih nasipa,
b) izgradwa novih nasipa i
v) radovi na ure|ewu korita.
Kod radova pod v) posebno su iskazani predvi|eni radovi u osnovnom koritu ve}ih vodotoka, ~ija je uloga vi{estruka (ure|ewe reìma voda i nanosa, za{tita od velikih
voda deonica kroz gradove, plovidba i sli~no), a posebno radovi na mawim vodotocima,
kod kojih je ure|ewe minor korita u sastavu za{tite od velikih voda.
Pri izradi predloga posebno se vodilo ra~una o stvarnom stawu i efektima ranije izvedenih radova, kao i o potrebama za izgradwu ili dogradwu - rekonstrukciju
postoje}ih objekata i sistema za za{titu od poplava i ure|ewe vodnih tokova. Saglasno
268
ovome, vrste i obim predloènih radova na ure|ewu vodotoka i za{titi od poplava

razlikuju se po vodnim podru~jima.
Na vodnom podru~ju Dunav osnovni radovi u narednom periodu usmereni su na
rekonstrukciju postoje}ih nasipa i kejskih zidova. Ovo je razumqivo kada se ima u vidu
da na najve}em delu podru~ja (Vojvodina, pre svega) ve} postoje sistemi za{titnih objekata, ~iju efikasnost treba podi}i na vi{i stepen. Ure|ewe korita mawih vodotoka, sa
istovremenom funkcijom za{tite od velikih voda, zahteva tako|e radove zna~ajnog
obima. Prioritetne radove na ovom vodnom podru~ju, ~iju bi realizaciju trebalo zavr{iti u narednom petogodi{wem periodu, predstavqa dogradwa i rekonstrukcija za{titnih sistema du` Dunava u zoni gradova: Novi Sad, Zemun, Smederevo, Veliko Gradi{te
i Golubac, rekonstrukcija levoobalnog nasipa u zoni Pan~eva, kao i radovi na poboq{awu efikasnosti za{titnog sistema du` Crnog i Belog Timoka kroz grad Zaje~ar.
Isti rang prioriteta imaju radovi u koritu Dunava i Tise, ~iji je ciq obezbe|ewe
zahtevanih plovidbenih gabarita. Ostali radovi na podru~ju Vojvodine (sa izuzetkom
poteza od Mako{a do @utog Brega na desnoj obali Tise, koji je najniì usvojeni rang
prioriteta), usmereni na kompletirawe funkcije za{titnih sistema, imaju drugi prioritet, sa po~etkom realizacije sa malim vremenskim pomakom u odnosu na prethodne
radove. Predloèni radovi du` vodotoka u desnom priobaqu Dunava svrstani su u drugi
i tre}i prioritet, {to ne zna~i da posebni zahtevi i uslovi na terenu ne mogu da
promene ovakav predlog.
Na podru~ju u nadle`nosti JVP Sava rekonstrukciju postoje}ih nasipa i kejskih zidova treba izvesti na duìni od oko 96 km, dok se izgradwa novih objekata za
za{titu predvi|a na duìni od oko 84 km. Na ne{to ve}oj duìni (oko 106 km) treba
izvr{iti ure|ewe korita mawih vodotoka, prvenstveno u funkciji za{tite od velikih
voda. Ovakva struktura predloènih radova je indikator stawa izgra|enosti objekata za
za{titu od poplava i ure|ewe vodotoka. Najve}i obim rekonstrukcije zahtevaju objekti
du` Save (na duìni od oko 80 km), a kompletirawe za{titnog sistema postiglo bi se
dogradwom novog levoobalnog nasipa kod Kupinova i od Grabovca do Hrtkovaca. Radove
prvog prioriteta na vodnom podru~ju Sava predstavqaju radovi na pove}awu efikasnosti za{tite od velikih voda podru~ja Beograda i Ma~ve. Za{tita podru~ja Beograda,
koja se moè posti}i rekonstrukcijom i dogradwom postoje}ih kejskih zidova i nasipa
du` Dunava, Save i najnizvodnijeg dela Top~iderske reke, predstavqa istovremeno prvi
prioritet za celu Srbiju, s obzirom na zna~aj i vrednost brawenog podru~ja. Za{titu
Ma~ve od plavqewa obezbedila bi rekonstrukcija postoje}ih nasipa na desnoj obali
Save (duìne oko 32 km) i izgradwa novog nasipa na desnoj obali Drine od Badovinaca
do Lipni~kog [ora. U prvi prioritet mogu se svrstati i radovi na sanaciji ru{evnih
obala Drine, u ciqu za{tite ugroènih objekata. Realizaciju ostalih predloènih radova dinami~ki treba prilago|avati ekonomskim i drugim uslovima, teè}i pritom da
prioritet imaju objekti kojima se brane dobra od najve}e vrednosti.
Na vodnom podru~ju Morava, iz veoma heterogene hidrografske mreè, topografskih karakteristika i aktuelnog stawa objekata za za{titu od poplava i ure|ewe
vodotoka, proisti~e u narednom periodu potreba za velikim obimom radova na ure|ewu
mawih vodotoka, prvenstveno u ciqu za{tite od poplava. Ovi radovi su uglavnom koncentrisani na teritoriji Kosmeta (deo sliva Ibra, Bina~ke Morave i Belog Drima), a
sluè prvenstveno za za{titu poqoprivrednog zemqi{ta, te im stepen za{tite i prioritet realizacije u tretiranom periodu do 2020. godine nisu visoki. U prioritetne
radove i na ovom vodnom podru~ju spada za{tita gradova: ]uprije (od Velike Morave i
Ravanice), Ni{a (kompletirawe regulacije Ni{ave kroz grad izgradwom obostranih kejskih zidova), Pe}i (od Pe}ke Bistrice i bujice âkalica), Prizrena (od Prizrenske
Bistrice), Kosovske Mitrovice (od Ibra i Qu{te), Gwilana (od Stani{orke i Dobru{e) i Vitine (Bina~ka Morava). Drugi rang prioriteta imaju radovi ~ija je svrha
kompletirawe za{titnih sistema za odbranu od poplava (rekonstrukcijom i dogradwom
objekata) u slivovima Velike, Ju`ne i Zapadne Morave. U tre}i prioritet spadaju, u najve}oj meri ve} pomenuti radovi na Kosmetu, kojima se uglavnom obezbe|uje za{tita po-
269
qoprivrednog zemqi{ta. I ovde, me|utim, treba naglasiti da je izmena prioriteta

mogu}a, ukoliko postoje posebni razlozi i uslovi za to.
Prioritet, odnosno redosled izgradwe akumulacija i retenzija koje se mogu
koristiti u sistemima za za{titu od poplava }e se definisati prema redosledu realizacije vi{enamenskih vodoprivrednih sistema u kojima akumulacije predstavqaju kqu~ne objekte sistema. Predvi|eno je da se u narednom periodu izgrade 33 akumulacije, koje
bi se mogle koristiti u sistemima za{tite od poplava. Postoje i mogu}nosti za formirawe tzv. nu`nih nizinskih retenzija u priobaqima Dunava, Tise i Save i drugih
vodotoka. Utvr|ivawe lokacija i drugih karakteristika nu`nih retenzija sprove{}e se
u okviru izrade vodoprivrednih osnova pojedinih vodnih podru~ja.
Tabela 3.1.2: Predvi|eni objekti i radovi za za{titu od poplava i ure|ewe vodotoka do 2021. godine
R
br.
(1)
Vodotok
(2)
V.P. Dunav ukupno
1. Dunav
2. Tisa
3. Vodotoci u Ba~koj
4. Tami{
5. Vodotoci u Banatu
6. Desne male pritoke Dunava
7. Timok sa pritokama
V.P. Sava ukupno
1. Sava
2. Desne male pritoke Save
3. Kolubara sa pritokama
4. Drina
5. Desne pritoke Drine
V.P. Morava ukupno
1. Velika Morava
2. Leve pritoke Velike Morave
3. Desne pritoke V. Morave
4. Ju`na Morava
5. Pritoke Ju`ne Morave
6. Bin. Morava sa pritokama
7. Zapadna Morava
8. Pritoke Z. Morave (bez Ibra)
9. Ibar sa pritokama
10. Beli Drim sa pritokama
11. Nerodimka i Lepenac
Republika Srbija
Napomena:
Rekonstrukcija nasipa i kejskih zidova

leva
desna
obala
obala
(km)
(km)
(3)
(4)
148,5
145,3
11,5
17,6
13,8
15,0
17,6
91,4
15,3
83,2
14,2
17,8
13,3
4,5
14,2
78,0
66,3
4,5
7,2
30,0
2,2
18,8
52,6
15,6
13,5
6,0
6,0
3,0
13,5
4,0
196,3
275,9
Izgradwa novih
nasipa i kejskih
zidova
leva
desna
obala
obala
(km)
(km)
(5)
(6)
20,6
26,4
6,8
18,8
7,6
13,8*
42,8
22,5
41,5
20,3
11,3
30,2
30,2
9,5
80,8
7,0
9,5
6,8
29,2
6,5
3,0
10,9
15,1
6,0
7,5
93,6
148,7
Radovi na ure|ewu
korita
minor i
major
(km)
(7)
161,6
37,2
58,5
65,9
106,2
42,2
64,0
287,3
2,0
4,7
7,0
25,9
1,5
117,2
129,0
555,1
Prioritet
minor
(km)
(8)
57,7
30,0**
3,0*
18,2
6,5
38,2
5,0**
20,0
13,2
51,6
2,0
4,0
20,5
2,2
2,8
10,0
5,0
3,1
4,0
147,5
(9)
1,2
1,2,3
2
1,2
2
2,3
1,2,3
1,2
2,3
1,2,3
1,2,3
2
1,2
1,2
1,2
2,3
1,2,3
1,2,3
2,3
2,3
1,2,3
1,2,3
2
* pograni~ni - lokalizacioni nasip

** radovi za potrebe plovidbe
Nagla{ava se da predloène vrste i prioriteti radova na ure|ewu korita i

za{titi od poplava du` Save i Drine podleù preispitivawu, po{to su kqu~ni objekti
za kontrolu reìma velikih voda (akumulacije, retenzije) locirani van granica Jugoslavije. S obzirom na ovo, neophodno je da se me|udràvnim sporazumom utvrdi reìm
voda Save i Drine.
Pored neregulisanih vodotoka potrebno je uspostaviti za{titne pojaseve u kojima se ograni~avaju aktivnosti u ciqu spre~avawa poplava i za{tite kvaliteta voda
(se~ewe {ume, deponovawe otpadnih materijala, va|ewe {qunka i sl.).
Kod regulisanih vodotoka, vodno zemqi{te koje pripada dru{tvu, svi objekti,
oprema, vegetacija, ìvotiwe i sli~no treba da budu u nadle`nosti javnih organizacija
na vodama.
Na kraju treba jo{ jednom naglasiti da ni budu}i, kao ni ve} izvr{eni investicioni zahvati u domenu za{tite od poplava i ure|ewa vodotoka, nisu garancija efikasne funkcije ovih sistema bez adekvatnog odràvawa.
Za sve nove akumulacije i retenzije potrebno je predvideti plansko kori{}ewe u
odbrani od poplava. Ovo treba regulisati kroz posebne planove za upravqewe vodnim
reìmom za teritoriju Republike i vodna podru~ja. Neophodnost izrade pomenutih planova proizilazi i iz ~iwenice da se pri neplanskom kori{}ewu akumulacija mogu ost-
270
variti ~ak i nepovoqniji hidrolo{ki reìmi tokova nizvodno od akumulacije. Na

primer, naglo pra`wewe akumulacija moè da izazove takvu koincidenciju proticaja na
reci na kojoj je izgra|ena akumulacija sa proticajem na recipijentu (ili nizvodnoj pritoci), pri kojoj sumarni koincidentni proticaj moè da bude daleko ve}i od proticaja
koji se ostvaruje u uslovima bez akumulacije. Treba, tako|e, imati u vidu i ~iwenicu da
je brzina propagacije poplavnog talasa kroz akumulaciju znatno ve}a od brzine propagacije talasa kroz prirodno korito. Sa gledi{ta za{tite od poplava priobalnog pojasa u
akumulacionom prostoru treba uzeti u obzir i promewene uslove za formirawe leda i
talasa, a za sektor vodotoka nizvodno od akumulacije od zna~aja je reìm ispu{tawa
vode iz akumulacija, posebno sa gledi{ta transporta nanosa, deformacije korita i
za{tite biocenoze. U svakom slu~aju, plan za upravqawe vodnim reìmom bi trebalo da
uzme u obzir i povoqne, ali i mogu}e nepovoqne uticaje svih akumulacija i retenzija na
sisteme za{tite od poplava, ure|ewa i kori{}ewa vodotoka. Nu`nost ovakvog pristupa
pri izradi plana za upravqawe vodnim reìmom proizilazi i iz ~iwenice da }e se u
narednom periodu, zbog sve ve}e potrebe za akumulirawem vode, sve teè obezbe|ivati
tzv. neprikosnoven, tj. stalno rezervisan prazan akumulacioni prostor za prihvatawe
talasa velikih voda.
Kod izrade Programa i Planova za odbranu od poplava prioriteti i nivoi treba
da budu odre|eni na bazi dobara koja se brane i dostignutog postoje}eg stepena odbrane.
3.2. EROZIJA, BUJICE I RE^NI NANOS
Strategija antierozionog ure|ewa teritorije Srbije sa aspekata vodoprivrede

Erozijom zemqi{ta je ugroèno vi{e privrednih grana i oblasti: vodoprivreda,
poqoprivreda, {umarstvo, saobra}aj i komunalna infrastruktura i dr. U svakoj od ovih
oblasti preduzimaju se pojedine mere za{tite od erozije, naro~ito u slu~aju ve}eg stepena ugroènosti konkretnog lokaliteta. Takav parcijalni pristup za{titi od erozije
u nekim slu~ajevima je neminovan i opravdan, pogotovu kada je neophodno urgentno
re{avawe problema. Me|utim, sasvim je izvesno da bi mnogo efikasniji i racionalniji bio integralni pristup antierozionom ure|ewu cele teritorije Srbije. U sklopu
takvog integralnog koncepta, treba jasno sagledati potrebe i interese vodoprivrede.
Pri razmatrawu antierozionih radova u budu}em periodu, treba imati u vidu
iskustva iz pro{losti. U tom kontekstu postoje i neki pozitivni efekti socijalnih i
demografskih procesa na stawe erozije. Naime, migracija seoskog stanovni{tva iz pasivnih krajeva (koja su naj~e{}e i eroziona podru~ja) imala je vrlo zna~ajan efekat na
smawewe intenziteta erozionih procesa. Smawewe agrarnog pritiska i sto~nog fonda
doprinelo je spontanom smirivawu erozionih procesa i revitalizaciji vegetacionog
pokriva~a. Ukoliko bi se ovi demografski i dru{tveno-ekonomski trendovi nastavili
u budu}nosti, to bi uticalo i na smawewe obima antierozionih radova.
U okviru Prostornog plana Republike Srbije, predvi|ena je i promena namene
pojedinih delova teritorija. Sa aspekata erozije zemqi{ta, od posebnog je zna~aja
planirano pretvarawe niskoproduktivnih i degradiranih poqoprivrednih povr{ina u
{umske komplekse. Po{umqavawem ovih povr{ina, ostvario bi se zna~ajan antierozioni efekat. Zbog toga je neophodno uskla|ivawe budu}ih radova na antierozionom
ure|ewu teritorije Srbije sa Prostornim planom. U tom smislu, na karti antierozionih mera na {umskim povr{inama prikazani su postoje}i i potencijalni {umski
kompleksi.
Potrebno je izvr{iti sanirawe i dovo|ewe u ispravno funkcionalno stawe, kao
i izvr{iti revitalizaciju radova i objekata koji sluè za za{titu od erozija i bujica.
Treba uspostaviti za{titne pojaseve na buji~nim tokovima u kojima se ograni~avaju aktivnosti u ciqu o~uvawa funkcionalnosti protivbuji~nih mera i radi spre~avawa
zaga|ivawa voda.
272
274
275
U sklopu antierozionog ure|ewa teritorije Srbije, osnovni interes vodoprivrede se sastoji u za{titi vodoprivrednih objekata od nanosa. Zbog toga se, pri razmatrawu antierozionih mera za potrebe vodoprivrede, mora voditi ra~una, s jedne strane,
o stepenu ugroènosti pojedinih objekata, a s druge strane, o stepenu osetqivosti objekata na zasipawe nanosom. Stepen ugroènosti objekata od nanosa zavisi od koli~ine
nanosa koja pristiè do objekta, odnosno, od veli~ine slivnog podru~ja i stawa erozionih procesa. Stepen osetqivosti pojedinih objekata na zasipawe nanosom zavisi od
toga koliko nanos ugroàva osnovnu funkciju objekata kao i od ~iwenice da li su nanosne naslage privremenog karaktera (kao u regulisanom re~nom koritu), ili stalnog
karaktera (u akumulacionom basenu).
Kada se razmatra osetqivost pojedinih vodoprivrednih objekata na zasipawe
nanosom, mora se imati u vidu da ovaj fenomen, pored mehani~kog aspekta (gubitak
korisnog prostora akumulacije), ima i hemijski i biolo{ki aspekt. Hemijski i
biolo{ki aspekti nanosa proizilaze iz ~iwenice da se prilikom spirawa tla sa
re~nih slivova u re~ne tokove i akumulacije unose razni hemijski elementi, koji su se
nalazili na erodiranom podru~ju. Ovi elementi mogu izazvati odre|ene hemijske i
biolo{ke reakcije, koje mogu imati zna~ajan uticaj na kvalitet voda u vodotocima i
akumulacijama. Otuda proizilazi potreba da se problematika erozije i nanosa tretira i
sa hemijskog i biolo{kog aspekta. To je posebno va`no u slu~aju akumulacija za vodosnabdevawe stanovni{tva.
Pri planirawu antierozionih radova za potrebe vodoprivrede, vrlo je va`no
voditi ra~una kako o prostoru, tako i o vremenu. Sa tog aspekta, od posebnog je zna~aja
sinhronizovawe aktivnosti na izgradwi vodoprivrednih objekata i antierozionom
ure|ewu. Kao {to je poznato, izgradwa ve}ih vodoprivrednih objekata (na primer visokih brana) dugo traje. S druge strane, biolo{ke mere za{tite od erozije (pre svega,
po{umqavawe) zahtevaju tako|e dosta vremena da bi se manifestovao wihov efekat. Zbog
toga je neophodno uskla|ivawe dinamike izgradwe vodoprivrednih objekata sa dinamikom realizacije antierozionih radova.
Koncept Prostornog plana Republike Srbije vodi ra~una o prioritetima pojedinih privrednih grana. U tom smislu, predvi|ena je rezervacija pojedinih prostornih
celina za potrebe vodoprivrede. To se posebno odnosi na slu~aj izgradwe ve}ih akumulacija. Imaju}i u vidu dugoro~ni karakter biolo{kih radova na za{titi od erozije,
neophodno je da se sa ovim radovima po~ne odmah po usvajawu Prostornog plana. Drugim
re~ima, kada se neki prostorni kompleks, kroz planska dokumenta, rezervi{e za potrebe vodoprivrede, potrebno je odmah zapo~eti sa izvo|ewem biolo{kih mera za{tite
od erozije.
Definisawe kriterijuma za izbor prioriteta antierozionih radova na

za{titi vodoprivrednih objekata
Pri razmatrawu kriterijuma za izbor prioriteta antierozionih radova na
za{titi vodoprivrednih objekata, treba imati u vidu slede}e ~iwenice:
zna~aj objekata za vodoprivredu Srbije,
stepen ugroènosti objekata od nanosa,
stepen osetqivosti funkcije objekata na zasipawe nanosom i
starost objekata (za postoje}e objekte - planirano vrema izgradwe objekata za budu}e
objekte).
Principijelna valorizacija pojedinih vodoprivrednih objekata i prioriteta
wihove za{tite moè se rezimirati slede}im stavovima:
Po vodoprivrednom zna~aju i stepenu osetqivosti funkcije na zasipawe nanosom,
apsolutni prioritet imaju akumulacije. Na drugom mestu su vodozahvati za vodosnabdevawe i za ve}e melioracione sisteme. Na tre}em mestu su regulisana re~na
korita, naro~ito u naseqenim zonama.
Izbor prioriteta za{tite pojedinih akumulacija zavisi od uloge akumulacije u
vodoprivrednom sistemu Srbije, kao i od stepena ugroènosti od zasipawa nano-
276
som. Po zna~aju za vodoprivredu Srbije u prvom planu su postoje}e (ili u izgradwi)

velike akumulacije za vodosnabdevawe.
[to se ugroènosti akumulacija od zasipawa nanosom ti~e, ona zavisi, s jedne
strane, od prirodnih uslova u slivu, a s druge strane, od vodoprivrednih karakteristika akumulacija (namena akumulacija, zna~aj u vodoprivrednom sistemu Srbije,
veli~ina basena i stepen izravnawa voda i dr.).
Sa aspekta zasipawa nanosom, najugroènije bi bile akumulacije u slivovima Belog Drima, Ibra i Zapadne Morave. Ovo je okolnost o kojoj se mora voditi ra~una
prilikom definitivnog opredeqewa za izgradwu budu}ih akumulacija (bilo u smislu
traèwa alternativnih lokacija, bilo u smislu blagovremenog preduzimawa antierozionih mera u slivovima izabranih akumulacija.
Ilustracija potencijalne ugroènosti postoje}ih i budu}ih akumulacija u Srbiji
od nanosa data je na karti na kojoj su uporedo prikazane zone pod erozijom I i II kategorije i slivovi akumulacija.
Prikaz osnovnih mera ukupnog antierozionog ure|ewa i procena mogu}e realizacije

u razmatranom periodu
Antieroziono ure|ewe obuhvata radove i mere za za{titu od erozije i bujica i
kontrolu nanosa na razmatranom prostoru. Ovi radovi i mere mogu se razvrstati na:
biolo{ke mere (po{umqavawe, melioracije {uma, melioracije pa{waka i livada i
zatravqivawe);
biotehni~ke mere (izgradwa zidova protiv spirawa, konturnih rovova, gradona,
terasa i dr.);
tehni~ke mere (buji~arske zidane pregrade, rustikalne pregrade i dr.);
administrativne antierozione mere (propisi kojima se reguli{u obaveze korisnika
da antieroziono gazduju posedom).
Obezbe|ewe najpovoqnijih i najcelishodnijih tehni~kih, ekonomskih i ekolo{kih
re{ewa antierozionog ure|ewa jednog podru~ja sastoji se u optimalnoj kombinaciji
biolo{kih, biotehni~kih i tehni~kih radova, uz adekvatnu primenu mera za za{titu
ìvotne sredine i administrativnih antierozionih mera. Primena pojedinih kategorija antierozionih mera zavisi od konkretnih uslova posmatranog lokaliteta - geomorfolo{kih, geolo{kih i pedolo{kih uslova terena, stawa vegetacije, meteorolo{kih
i hidrolo{kih faktora i dr.
Kada je re~ o za{titi od bujica, pristup ovoj problematici zavisi od veli~ine vodotoka. U slu~aju ve}ih buji~nih tokova, za{tita od voda se postiè klasi~nim merama
ure|ewa vodotoka i odbrane od poplava. Otuda su svi ve}i buji~ni vodotoci obuhva}eni
u poglavqu 3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava.
U slu~aju mawih buji~nih tokova, mere ure|ewa ovih vodotoka se tretiraju u sklopu
kompleksnog antierozionog ure|ewa slivova.
Pri planirawu antierozionih radova u bliskoj budu}nosti mora se imati u vidu
aktuelna ekonomska situacija u na{oj zemqi. Zbog toga je neophodna realnost u proceni
mogu}eg obima radova na za{titi od erozije i bujica. S druge strane, poznato je da
tro{kovi antierozionog ure|ewa predstavqaju relativno mali deo ukupnih investicija
u vodoprivredne objekte. Prema tome, dinamika realizacije potrebnih antierozionih
radova mora pratiti dinamiku finansirawa i izgradwe planiranih vodoprivrednih
objekata.
Prilikom procene mogu}nosti realizacije antierozionih radova uzeti u obzir
dosada{we trendove realizacije antierozionih radova, realizaciju drugih vodoprivrednih objekata i razvoj dru{tva u celini.
Na osnovu kvantitativnog prikaza izvr{enih antierozionih i buji~arskih radova
na podru~ju Srbije konstatovano je da je u periodu 1961-1988. godine prose~an godi{wi
obim radova po kategorijama bio slede}i: po{umqavawe 1200 ha/god.; melioracije {uma
277
300 ha/god.; melioracije pa{waka i livada 1250 ha/god; biotehni~ki radovi (zidovi, rovovi i terase) 500 km/god.; tehni~ki radovi (buji~arske pregrade) 17 000 m3/god.
Ukupni radovi i mere za sanaciju erozionih procesa u Republici Srbiji dati su u tabeli 3.2.1.
Tabela3.2.1 Tabelarni pregled potrebnih radova za sanaciju erozije u Srbiji
Slivno podru~je
(1)
Ju`na Morava
Zapadna Morava
Velika Morava
Ukupno B. Drim i pritoke
P~iwa
Lepenac
VP MORAVA
Kolubara
Drina
Posavina
VP SAVA
Timok
Mlava
Pek
Pore~ka reka
Podunavqe
VP DUNAV
Ukupno Srbija
Povr{ina
Kateg.
sliva
buji~.
Koefic.
erozije
(km2)
(2)
14 653
15 465
6 810
4 754
(3)
III
III
III
III
Z
(4)
0,487
0,529
0,404
0,488
1 247
695
43 624
3 619
6 110
5 452
15 181
4 510
1 886
1 233
524
21 403
29 556
88 361
II
III
III
III
III
IV
III
III
IV
III
III
IV
IV
III
0,712
0,551
0,529
0,444
0,547
0,250
0,414
0,433
0,355
0,436
0,515
0,275
0,403
0,440
Za sanaciju erozionih procesa potrebno radova

zidarski radovi
specifi~n
ukupni
i
(m3)
(m3)
(5)
(6)
78,6 1 151 694
86,9 1 343 812
62,6
426 464
78,8
374 760
124,9
91,4
87,2
70,2
90,6
34,8
65,2
68,0
53,4
68,6
84,1
39,2
62,7
66,6
155
63
3 515
253
553
189
997
306
100
84
44
838
1 374
5 887
747
516
994
910
553
707
170
695
655
595
025
517
487
650
biolo{ki radovi
specifi~n
ukupni
i
(ha)
(ha)
(7)
(8)
9,6
140 581
10,4
160 553
8,1
54 978
9,6
45 714
14,0
10,8
10,41
8,8
10,7
5,4
8,31
8,6
7,2
8,6
10,1
5,8
8,07
8,4
17
7
426
31
65
29
126
38
13
10
5
124
192
746
U tabeli su prikazani radovi sumarno za va`ne slivne celine i po vodnim podru~jima. U navedene koli~ine radova ukqu~eni su i radovi koji su potrebni za AE
za{titu akumulacija, kako budu}ih tako i postoje}ih. Navedene koli~ine AE radova su
dovoqne za sanaciju erozionih procesa na nivo slabe i vrlo slabe erozije. Navedene
koli~ine radova ne}e biti mogu}e realizovati tokom planskog perioda Vodoprivredne
osnove; me|utim, predvi|a se da }e se u ovom periodu mo}i realizovati oko 30% ukupno
navedenih radova u tabeli 3.2.1. Ve}ina ovih radova }e biti prvenstveno izvedena u
sklopu izgradwe sistema AE za{tite akumulacija, ali }e deo radova biti izveden i na
drugim povr{inama, a u skladu sa potrebama i finansijskim mogu}nostima.
Zna~ajne koli~ine nanosa dospevaju i sa poqoprivrednih povr{ina, pa se pored
prevo|ewa odre|enih poqoprivrednih zemqi{ta u {umska zemqi{ta, predvi|a i preduzimawe AE mera na poqoprivrednim povr{inama, kako bi se smawile koli~ine
nanosa koje dospevaju u vodotoke
Procena potrebnog obima antierozionih radova u slivovima postoje}ih i

budu}ih
akumulacija koje imaju vremenski prioritet za{tite
U vodoprivrednom sistemu Srbije postoji 29 velikih akumulacija (sa zapreminom
ve}om od 10 miliona m3) i preko 100 malih akumulacija. Sve ove akumulacije su u mawoj
ili ve}oj meri ugroène od zasipawa nanosom. Me|utim, s obzirom na vrlo veliki
obim radova, potreban za antieroziono ure|ewe svih pomenutih akumulacija, neophodna
je wihova selekcija po stepenu zna~aja za vodoprivredu Srbije. Na taj na~in se mogu definisati vremenski prioriteti za{tite pojedinih akumulacija.
Na osnovu kompleksnog sagledavawa zna~aja pojedinih akumulacija u okviru
re{ewa datog Vodoprivrednom osnovom, izdvojeno je 12 postoje}ih akumulacija, koje bi
428
512
766
815
579
480
874
723
559
658
296
752
987
628
278
imale vremenski prioritet antierozione za{tite. Ove akumulacije su prikazane u tabeli 3.2.2.
[to se ti~e budu}ih akumulacija, u VOS-u je usvojen plan izgradwe objekata koji
bi se realizovali do 2021. godine. Ove akumulacije bi imale vremenski prioritet
za{tite od zasipawa nanosom. S obzirom na karakter i efekat antierozionih radova,
slivovi budu}ih akumulacija bi morali biti obuhva}eni ovim radovima jo{ pre po~etka
izgradwe brana. U tabeli 3.2.3 su prikazane akumulacije sa prioritetom izgradwe u slivovima Ju`ne, Zapadne i Velike Morave, Drine, Kolubare, Mlave, Peka, Lepenca, Belog
Drima, Timoka i P~iwe. Ovim spiskom je obuhva}eno 33 akumulacija.
U okviru izrade VOS-a, mogu}a je samo gruba procena potrebnog obima antierozionih radova. Ova procena se moè izvr{iti na osnovu standardnih kriterijuma koji
se primewuju u buji~arskoj praksi i koji se baziraju na korelaciji obima antierozionih
radova i stepena ugroènosti podru~ja erozijom. S obzirom da je za sve slivove
postoje}ih i budu}ih akumulacija izvr{ena kategorizacija erozije, mogu}e je sagledati
potreban obim antierozionih radova. Prikaz potrebnog obima biolo{kih (po{umqavawe, melioracije livada i pa{waka) i gra|evinskih radova (u buji~nim vodotocima)
u svim slivovima postoje}ih i budu}ih akumulacija koje imaju prioritet u za{titi od
erozije dat je tabelama 3.2.2 i 3.2.3.
Tabela 3.2.2: Potreban obim antierozionih radova za za{titu akumulacija, postoje}e

akumulacije
Ime
akumulacije
(1)
Vrutci
Gruà
]elije
Barje
Zavoj
Bovan
Grli{te
Gazivode
Radowi}
Selova
Stuborovni
Prvonek
Sliv
(2)
Zapadna Morava
Zapadna Morava
Zapadna Morava
Ju`na Morava
Ni{ava
Ju`na Morava
Timok
Ibar
Beli Drim
Toplica
Kolubara
Ju`na Morava
Povr{ina
sliva
(km2)
(3)
138,59
269,49
605,69
239,97
567,63
521,91
177,85
966,78
34,00
309,25
110,33
83,64
Za ure|ewe potrebno radova

gra|evinski
biolo{ki
specifi~no
ukupno specifi~no
ukupno
3
2
3
(m /km )
(m )
(ha/km2)
(ha)
(4)
(5)
(6)
(7)
96,1
13 324
15,5
2 155
102,9
27 721
11,9
3 206
108,2
65 540
12,4
7 511
74,8
17 942
9,2
2 215
63,5
36 057
8,2
4 631
66,3
34 606
8,4
4 397
70,8
12 584
13,3
2 369
88,7
85 705
10,5
10 198
53,1
1 807
15,0
511
97,3
30 078
11,4
3 514
106,9
11 790
16,5
1 819
85,6
7 160
14,6
1 223
Tabela 3.2.3: Budu}e akumulacije

Redni
broj
(1)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
Sliv
(2)
Ju`na Morava
Profil
(3)
Bina~
Kremenata
Kon~uq
Kqu~
Svo|e
Odorovci
Zebice
Zapadna Morava Se~a Reka
Rokci
Orlova~a
Roge
Ariqe
Dobro{evac
Ribari}i
Vu~ini}e
Preprana
Bela Stena
Velika Morava Zabrege
Beqanica
Drina
Brodarevo
Klak
Tegare
Dubravica
Gorwa Qubovi|a
Vodotok
(4)
Golema reka
Kremenata
Bina~ka Morava
[umanka
Vlasina
Jerma
Velika Kosanica
Skrape`
No{nica
Rzav
Rzav
Rzav
Drenica
Ibar
Qudska reka
Studenica
Lopatnica
Crnica
Resava
Lim
Uvac
Drina
Drina
Qubovi|a
Orjentacioni obim radova

Povr{ina
gra|evinski
biolo{ki
(km2)
speci- ukupni speci- ukupni
fi~ni
fi~ni
(103m3)
(ha)
(103ha)
(m3)
(5)
(6)
(7)
(8)
(9)
72
127,5
9,2
14,2
1,0
56
93,4
5,2
11,0
0,6
1 632
125,4 204,7
14,0
22,9
110
65,6
7,2
8,4
0,9
349
72,3
25,2
9,0
3,1
665
85,2
56,7
10,2
6,8
92
108,5
10,0
12,4
1,1
97
78,0
7,6
9,5
0,9
180
97,3
17,5
11,4
2,0
290
93,6
27,2
11,0
3,2
424
85,0
36,0
10,2
4,3
564
83,7
47,2
10,1
5,7
348
72,6
28,2
9,0
3,5
850
49,9
42,5
6,9
5,8
180
97,5
17,6
11,4
2,0
371
97,4
36,1
11,4
4,2
80
105,6
8,4
12,1
1,0
70
65,2
4,6
8,3
0,6
120
101,4
12,2
11,8
1,4
2 762
103,2
285,1
11,9
32,9
1 420
86,3
122,5
10,3
14,7
1 020
81,7
83,3
9,9
10,0
375
81,8
30,7
9,9
3,7
72
106,7
7,7
12,3
0,9

(1)
25
26
27
28
29
30
31
32
33
(2)
Kolubara
Beli Drim
Mlava
Pek
Timok
Lepenac
P~iwa
(3)
Struganik
Mova
Vitman
Ku~evo
Okoli{te
@ukovac
Bogovina
Slatina
Prohor P~iwski
(4)
Ribnica
Klina
Mlava
Bukovska reka
Okoli{ka reka
Aldina~ka reka
Crni Timok
Lepenac
P~iwa
279
(5)
102
239
702
67
44
77
359
250
542
(6)
99,9
79,2
63,4
44,5
58,5
108,6
55,8
101,1
170,1
(7)
10,2
18,9
44,5
3,0
2,6
8,4
20,0
25,3
92,2
(8)
11,6
9,7
8,1
11,0
12,2
12,4
7,4
11,7
18,2
(9)
1,2
2,3
5,7
0,7
0,5
1,0
2,7
2,9
9,9
Iz tabele 3.2.3 se moè zakqu~iti da ukupni obim gra|evinskih radova za sve

akumulacije iznosi oko 1 700 000 m3 (340 000 m3 za postoje}e i 1 350 000 m3 za budu}e
akumulacije). [to se ti~e biolo{kih radova, wihov ukupni obim je oko 200 000 ha
(43 000 ha za postoje}e i 161 000 ha za budu}e akumulacije). Ove cifre se mogu uporediti
sa prose~nom dinamikom izvo|ewa antierozionih radova na teritoriji Srbije, u periodu 1961-1988. godine. S obzirom da je prose~an godi{wi obim gra|evinskih radova
(buji~arske pregrade i zidi}i na padinama) bio oko 40 000 m3, to zna~i da bi za realizaciju planiranih gra|evinskih radova za za{titu prioritetnih akumulacija bilo potrebno oko 40 godina. [to se ti~e biolo{kih radova (po{umqavawa, melioracija {uma
i melioracije livada i pa{waka), s obzirom na prose~nu dinamiku iz prethodnog perioda od 3 000 ha godi{we, za realizaciju planiranih radova za za{titu akumulacija iz
tabele 3.3.2 bi bilo potrebno oko 70 godina. Moè se zakqu~iti da bi, sa dosada{wom
prose~nom dinamikom antierozionih radova, isuvi{e dugo trajali radovi na za{titi
postoje}ih i budu}ih akumulacija. To zna~i da bi zasipawe akumulacija nanosom bilo
zna~ajno, {to bi ugrozilo wihovu funkciju i smawilo planirani vek trajawa. Zbog toga
je neophodno da se u budu}em periodu ubrza dinamika izvo|ewa antierozionih radova u
slivovima postoje}ih i budu}ih akumulacija. Pri tome treba imati u vidu planiranu
promenu namene degradiranih poqoprivrenih povr{ina u {umske komplekse (prema
karti antierozionih mera na {umskim povr{inama).
Stvarni godi{wi obim antierozionih radova za za{titu vodoprivrednih objekata u budu}em periodu zavisi}e od dinamike realizacije prioriteta i redosleda
izvo|ewa pojedinih vodoprivrednih objekata. Na osnovu konkretnih projekata antierozionog ure|ewa, bi}e mogu}e mnogo preciznije determinisati obim i dinamiku ovih
radova. U sklopu biolo{kih radova, treba ra~unati i na po{umqavawa nezavisno od
potreba vodoprivrede (kao {to je predvi|eno Prostornim planom), {to }e smawiti
fizi~ki i finansijski obim antierozionih radova za za{titu vodoprivrednih objekata.
[to se ti~e potrebnog obima antierozionih i buji~arskih radova za za{titu
naseqenih zona, do sada je u na{oj vodoprivredi bila praksa da se ovi radovi obuhvataju
u sklopu kompleksnog ure|ewa vodotoka (~ijem slivu pripadaju). Pri regulaciji dowih
tokova ve}ih buji~nih vodotoka, uporedo su izvo|eni antierozioni i buji~arski radovi
u slivovima (~ije je u~e{}e u ukupnim investicijama po pravilu marginalno u odnosu
na tro{kove regulacije re~nog korita). Drugim re~ima, najve}i deo radova na ure|ewu
ve}ih buji~nih vodotoka u naseqenim zonama se registruje u okviru hidrotehni~kih radova na za{titi od poplava.
Za{tita od fluvijalne i eolske erozije
Fluvijalna erozija predstavqa jednu komponentu kompleksnih re~nih procesa,

koji se odigravaju pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora. Otuda je logi~no da
se za{tita od fluvijalne erozije tretira u okviru ure|ewa vodotoka. Kontrola fluvijalne erozije ima dvostruki efekat: spre~avawem bo~ne erozije korita postiè se, s
jedne strane, za{tita obala i priobaqa, a s druge strane, zaustavqa se ulaz materijala iz
ru{evnih obala u re~no korito i time onemogu}ava formirawe nanosnih naslaga, koje
smawuje propusnu mo} korita. Za{tita od erozije obala je vrlo zna~ajna, kako u slu~aju
poqoprivredne namene priobaqa (spre~avawe gubitka zemqi{ta), tako i u slu~aju kada
se u priobaqu nalaze industrijski ili stambeni objekti i saobra}ajna infrastruktura.
U okviru antropogenih faktora fluvijalne erozije, posebno treba ukazati na
problem nekontrolisane eksploatacije materijala iz re~nog korita. Bagerovawe ve}eg
obima na nepovoqnim lokacijama naru{ava morfolo{ku ravnoteù vodotoka i dovodi
do velikih deformacija korita i obala. Na primeru Ju`ne Morave je konstatovana in-
280
terakcija bagerovawa i fluvijalne erozije. S jedne strane, na potezima ru{evnih obala

se formiraju nanosne naslage i sprudovi, koji su vrlo primamqivi za eksploataciju;
me|utim, s druge strane, bagerovawe sa ovih lokacija poja~ava prirodnu tendenciju fluvijalne erozije. Sa aspekta eksploatacije materijala, ovaj proces nije nepovoqan, jer
omogu}ava permanentno obnavqawe nanosnih zaliha. Me|utim, sa aspekta stabilizacije
re~nog korita i za{tite obala i priobaqa, interakcija bagerovawa i fluvijalne erozije
je vrlo nepovoqna. Otuda je neophodno da se eksploatacija materijala iz re~nog korita
vr{i samo na onim potezima gde ne}e izazvati proces fluvijalne erozije. Ovom Vodoprivrednom osnovom se precizira da se eksploatacija {qunka i peska iz re~nih korita
ne sme obavqati bez odgovaraju}ih projekata koji bi ta~no utvrdili na~in eksploatacije
materijala i mere koje se moraju preduzeti da bi se re~ni tokovi zadràli u neophodnom
stabilnom stawu.
S obzirom na povezanost problema fluvijalne erozije i eksploatacije materijala
iz re~nog korita, neophodan je adekvatni pristup ovoj problematici. Takav pristup se
podrazumeva kod primene koncepta sediment menagement, koji obuhvata genezu, transport
i kori{}ewe nanosa. Otuda je neophodno da ubudu}e sve studije i projekti ure|ewa
vodotoka obuhvate i aspekt upravqawa nanosom.
[to se ti~e eolske erozije, mere za{tite od ovog fenomena (vetroza{titni i
poqoza{titni pojasevi i agrotehni~ke mere) spadaju u domen poqoprivrede i {umarstva. Me|utim, za{tita od eolske erozije moè biti i u interesu vodoprivrede, u
slu~aju kada se u blizini podru~ja intenzivne erozije vetrom nalaze vodoprivredni objekti (akumulacije, regulisana re~na korita, irigacioni kanali i dr.). Pri tome treba
ista}i ~iwenicu da se na teritoriji Vojvodine, gde je problem eolske erozije najizraèniji, nalazi i zna~ajna vodoprivredna infrastruktura (re~ni tokovi, kanalska
mreà, akumulacije itd.). To zna~i da na podru~ju Vojvodine postoji neosporan interes
vodoprivrede za u~e{}em u za{titi od eolske erozije. U tom okviru, zadatak vodoprivrede bi se sastojao u determinisawu svih vodoprivrednih objekata koji mogu biti
ugroèni eolskom erozijim, kao i u razradi koncepcije wihove za{tite.
U vezi sa eolskom erozijom treba ista}i da, osim podru~ja Vojvodine, na teritoriji Srbije postoje jo{ neki potencijalno ugroèni regioni. U takve spada i podru~je
Ma~ve, koje ima geomorfolo{ke i meteorolo{ke predispozicije za razvoj eolske erozije. S obzirom da se na ovom podru~ju planira izgradwa velikog melioracionog sistema, sa razvijenom vodoprivrednom infrastrukturom, o~igledno je da }e za{tita od
eolske erozije u budu}nosti biti od neposrednog interesa za vodoprivredu.
Uvodi se mera antierozionog gazdovawa {umama, postoje}im i budu}im, u ciqu
spre~avawa erozionih procesa, posebno na izrazito ugroènim delovima Republike
Srbije.
Detaqnija reonizacija stepena antierozione za{tite {uma izvr{i}e se u vodoprivrednim osnovama vodnih podru~ja i preko posebnih programa za realizaciju ovih
radova.
Mere propisane tom reonizacijom moraju se ugraditi u {umsko-privredne osnove.
3.3. ODVODWAVAWE
Potrebe za odvodwavawem
Odvodwavawe potencijalno plodnih slabo dreniranih zemqi{ta uslov je za poboq{awe strukture iskori{}avawa povr{ina u svrhe pro{irewa i pove}awa poqoprivredne
proizvodwe.
Da bi se to postiglo na takvim povr{inama neure|enog vodnog reìma, nastalog
prevlaìvawem, potrebno je sprovesti odgovaraju}a re{ewa poznata u praksi odvodwavawa,
zavisno od porekla suvi{ne vode i stepena prevlaènosti zemqi{ta.
Stepen ugroènosti zemqi{ta prevlaìvawem izraèn kroz drena`ne klase,
predstavqa polazni i meritorni pokazateq, usvojen za ocenu o potrebama odvodwavawa, jer
odraàva stawe prirodne dreniranosti zemqi{ta i uticaj voda razli~itog porekla u tom
procesu.
281
Zavisno od toga, sagledavaju se potrebne mere re{ewa odvodwavawa za nova budu}a

re{ewa odvodwavawa, respektuju}i pri tom postoje}e stawe izgra|enih sistema i wihove
razli~ite efekte.
Evidentirani podaci o postoje}em stawu odvodwavawa i povr{inama, uporedo su
prikazani sa projekcijom budu}eg stawa i razvoja kome treba teìti kroz realizaciju za
2021. godinu. Razvoj u ovoj obalsti po pravilu treba da prethodi radovima na izgradwi
sistema za navodwavawe. U slu~ajevima kori{}ewa kanala za odvodwavawe poqoprivrednih
povr{ina i za prihvatawe i odvo|ewe upotrebqenih voda u industrijske, komunalne i druge
sli~ne svrhe, neophodno je uspostavqawe kriterijuma o reìmu i kvalitetu vode u kanalskoj
mreì, da bi se spre~ili sekundarni negativni efekti na zemqi{te i biqke.
Uzroci i na~in prevlaìvawa

Prevlaìvawe zemqi{ta dejstvom suvi{nih voda prete`no je prisutno u nizijama u
razli~itom obimu u svim slivnim podru~jima Srbije. Ova pojava je prisutna na povr{inama
bez sistema za odvodwavawe i u razli~itom stepenu na povr{inama gde postoje nedovoqno
funkcionalni i slabo odràvani sistemi.
Na delovima povr{ina relativno ravnih platoa i u breùqkasto-brdskim reonima
prevlaìvawe nastaje prete`no u prole}e uticajem povr{inskih voda od padavina i
spoqnih voda sa vi{ih reqefskih oblika.
Projekcija razvoja
U tabeli 3.3.1, prikazana je projekcija razvoja odvodwavawa za period 1996-2021.
godine.
Tabela 3.3.1: Projekcija razvoja odvodwavawa

(ha)
Naziv
(1)
Gorwi Dunav
Dowi Dunav
VP Dunav
Srem
Podrinsko-Kolubarsko
Gorwe Drinsko
VP Sava
Velika Morava
Ju`na Morava
Zapadna Morava
Ibar-Lepenac
Beli Drim
VP Morava
Republika Srbija
Naziv
(1)
Gorwi Dunav
Dowi Dunav
VP Dunav
Srem
Podrinsko-Kolubarsko
Gorwe Drinsko
VP Sava
Velika Morava
Ju`na Morava
Zapadna Morava
Ibar-Lepenac
Beli Drim
VP Morava
Republika Srbija
I
bruto
(2)
303 247
9 380
312 627
37 598
41 975
79 573
3 240
4 230
6 490
10 810
5 100
29 870
422 070
II
neto
(3)
272 920
8 440
281 360
33 840
37 780
71 620
2 920
3 810
5 840
9 730
4 590
26 890
379 870
bruto
(4)
128 218
23 570
151 788
24 926
100 675
125 601
78 950
27 990
31 400
32 600
75 050
245 990
523 379
Ukupno
bruto
neto
(10)
(11)
1 313 645
528 420
54 450
34 920
1 368 095
563 340
231 564
87 180
232 250
142 680
2 500
1 250
466 314
231 110
204 250
92 056
214 960
70 760
206 900
91 980
98 850
55 350
115 600
80 470
840 560
390 616
2 674 969 1 185 066
Povr{ine za drenaù
III
neto
bruto
neto
(5)
(6)
(7)
115 400
207 555
72 640
21 210
10 400
4 160
136 620
217 955
76 800
22 430
46 667
18 670
80 540
77 000
23 100
2 500
1 250
102 970
126 167
43 020
63 160
45 900
18 360
25 190
78 270
31 310
28 260
136 610
54 640
29 340
34 600
12 110
60 040
29 450
14 720
205 990
324 830
161 550
445 580
668 952
250 960
Izgra|ena cevna
drenaà do 1991.
(12)
37 226
3 678
40 9045
7 920
1 315
9 235
3 880
340
240
3 670
8 130
58 269
Daqe potrebe
za drenaòm
(13)
491 194
31 242
522 436
79 260
141 365
1 250
221 875
88 176
70 420
91 740
55 350
76 800
382 486
1 126 797
IV
bruto
(8)
674 625
11 100
685 725
122 373
12 600
134 973
76 160
104 470
32 400
20 840
6 000
239 870
1 060 568
neto
(9)
67 460
1 100
68 560
12 240
1 260
13 500
7 616
10 450
3 240
4 170
1 120
26 596
108 656
Fazna proj. izgr.

sist. cevne dren.
(14)
85 000
16 000
101 000
31 000
39 000
1 250
71 250
38 000
27 000
33 000
28 000
27 000
153 000
325 250
282
Odvodwavawem su obuhva}ene povr{ine I-IV drena`ne klase zemqi{ta. Neto

vrednosti po klasama predstavqaju analizama procewene eksploatacione povr{ine u
sistemima za odvodwavawe cevnom drenaòm. Neto povr{ine I i II klase iznose oko 90% od
svojih bruto povr{ina. Izuzetak predstavqa neto povr{ina od 60% u II drena`noj klasi na
melioracionom podru~ju Beli Drim, gde je ve} u znatnoj meri izgra|ena cevna drenaà ili
su u pitawu stari sistemi na kojima u praksi postoji odvodwavawe i navodwavawe. Na III
klasi neto povr{ine za odvodwavawe obuhvataju (30-40)%. Klasom IV obuhva}eno je 10% neto
od bruto povr{ina za cevnu drenaù koja bi se ugra|ivala samo na vrlo retkim mestima u
depresijama.
Budu}e drenirane povr{ine od 1 126 797 ha ili 42% predstavqaju vrednosti I-IV
drena`ne klase povr{ina za odvodwavawe kanalima i cevnom drenaòm i merama za
popravku zemqi{ta.
Projekcija izgradwe sistema za odvodwavawe uz primenu cevne drenaè, sa
kanalskom mreòm potrebne gustine, procewena je po vremenskim periodima na osnovu
iskustva u radovima na ve} izgra|enoj drenaì na oko 60 000 ha u Srbiji, a tako|e i u
Slavoniji kao i u inostranim zemqama i zemqama u razvoju.
Izbor povr{ina po prioritetima za odvodwavawe uskla|uje se na osnovu slede}ih
kriterijuma:
izvedena za{tita od spoqnih voda, ako je potrebna,
ve} ura|ena i revidovana projektna dokumentacija za izgradwu sistema sa cevnom
drenaòm, sa noveliranim elaboratom o ekonomskoj opravdanosti projektnog re{ewa
odvodwavawa,
sprovedena komasacija povr{ina,
izgra|ena kanalska mreà i infrastrukturni objekti u koje se moè uklopiti projektno
re{ewe cevne drenaè i
pribavqena tehni~ka dokumenta o izgra|enom sistemu za navodwavawe na povr{ini
predvi|enoj za odvodwavawe cevnom drenaòm.
Rekonstrukcija sistema za odvodwavawe za obezbe|ewe navodwavawa

U sistemima za odvodwavawe, pored kanalske mreè, nalazi se ve}i broj objekata
na mreì, koji svojom ulogom u zavisnosti od odràvawa, omogu}avaju rad sistema sa
razli~itim stepenom efikasnosti.
Izgradwa horizontalne cevne drenaè na povr{inama pod sistemima sa kanalskom mreòm, predstavqa vi{i nivo obezbe|enosti od uticaja {tetnog dejstva suvi{nih
voda, naro~ito na ravnim povr{inama, koje se karakteri{u minimalnim oticajima
povr{inskih voda. U takvim slu~ajevima, uporedo sa radovima na izgradwi cevne
drenaè, postavqa se pitawe dogradwe, rekonstrukcije i uskla|ivawa kanalske mreè
sa novonastalim zahtevima o odvo|ewu suvi{nih voda sa parcele i ispuwewu kriterijuma o spre~avawu sekundarnih pojava kao {to je salinizacija zemqi{ta.
S obzirom na to da radovi na izgradwi cevne drenaè u ve}em obimu tek predstoje na zemqi{tima podlo`nim prevlaìvawu, postavqa se zahtev uskla|ivawa re{ewa, postoje}im novim sistemima, sa drugom osnovnom funkcijom - navodwavawem.
Rekonstrukciji i dogradwi postoje}ih sistema sa vi{enamenskom ulogom ve} se
pristupilo na vi{e velikih kompleksa {irom Banata, u priobaqu Dunava (podru~ja
Pan~evo-Kovin, Pan~eva~ki rit), Save (Ma~va, Srem) i dr.
Efikasan rad sistema sa vi{enamenskom funkcijom mora da obezbedi optimalno
uskla|ivawe rada crpnih stanica i objekata na kanalskoj mreì, uz potpunu za{titu
zemqi{ta od potencijalne opasnosti koja nastaje od sekundarnih procesa. To je posebno
neophodno da se obezbedi na hidromorfnim i halomorfnim zemqi{tima, znatno zastupqenim u Vojvodini, usled dejstva nepovoqnog reìma podzemne vode.
U tako sloènoj funkciji rada postoje}ih sistema, zna~ajnu ulogu imaju crpne
stanice, na kojima je potrebno, gde je to mogu}e, ugraditi reverzibilne crpne agregate.
Posebno treba imati u vidu sloènost obezbe|ewa funkcije odvodwavawa i navodwavawa u istom sistemu kod novih re{ewa.
284
285
Navedene preporuke kod rekonstrukcije i revitalizacije postoje}ih sistema

neposredno iziskuju reviziju opreme i sistema, zamenom pre svega crpnih agregata.
Budu}e stawe na sistemima M.P. Gorwi Dunav

Ugra|ivawe cevne drenaè na oko 431 000 ha (bruto) iz I i II drena`ne klase je
zadatak kome treba {to pre pristupiti prema dinamici od oko (5 000-10 000) ha/god. i
vi{e, zavisno od finansijskih mogu}nosti. Prioritet u izvo|ewu cevne drenaè treba
da imaju povr{ine sa izgra|enom kanalskom mreòm, naro~ito na zemqi{tima I i II
drena`ne klase, gde neposredno predstoji izgradwa sistema za navodwavawe.
Va`ni poslovi u budu}em periodu odnose se na poboq{awe rada sistema za odvodwavawe dogra|ivawem postoje}e kanalske mreè, do gustine koju treba uskladiti sa
svojstvima drena`nih klasa zemqi{ta, konfiguracijom povr{ina i izvedenom komasacijom. Va`nu funkciju u poboq{awu vodnog i vazdu{no-toplotnog reìma zemqi{ta, uz
odgovaraju}u gustinu cevne drenaè na glinovitim i slabo vodopropusnim hidromorfnim i halomorfnim zemqi{tima, ima primena agromeliorativnih mera.
Otklawawe mawih problema, kao {to je mestimi~no zadràvawe suvi{ne vode u
plitkim ulegnu}ima - mikrodepresijama na zemqi{tima naro~ito III i IV drena`ne
klase, predstavqa zadatak me|u prvim prioritetima u budu}em periodu. Primena cevne
drenaè kolektorskog tipa na ugroènim lokalitetima, iziskuje relativno mawa finansijska ulagawa. Takvim radom obezbe|uju se visoki, dugotrajni i brzi pozitivni
efekti kao rezultat efikasnog odvo|ewa suvi{ne vode.
Na povr{inama pod slatinama na oko 132 000 ha kao i na zemqi{tima potencijalno ugroènih salinizacijom i alkalizacijom, gde su podzemne vode lo{eg kvaliteta,
treba se opredeqivati za re{ewa sa kanalskom mreòm jednonamenskog tipa. To je
posebno zna~ajno i potrebno na povr{inama gde je u istom sistemu zastupqeno i
navodwavawe. Pojave sekundarne salinizacije i alkalizacije zemqi{ta u uslovima
navodwavawa, bez vrlo efikasnih sistema odvodwavawa, predstavqaju mogu}u opasnost
za degradaciju zemqi{ta.
M.P. Dowi Dunav

Na izgra|enim sistemima za odvodwavawe izme|u Smedereva i Golupca, u kojima
se {tite 15 392 ha od direktnog uticaja uspora HE \erdap I i HE \erdap II, odràvawe objekata u najo{trijem smislu predstavqa uslov aktivnosti i koristi na brawenim povr{inama. Zbog toga se mora poklawati izuzetna pa`wa odràvawu kanalske
mreè u besprekornom stawu, a tako|e i ispravnost crpnih stanica.
Otklawawe negativnih pojava vodnog reìma zemqi{ta, kao posledice neuskla|enog nivoa podzemnih voda sa potrebama agrotehnike i biqne proizvodwe, u sistemu
odvodwavawa Godominsko poqe treba sprovoditi na propisani na~in za{tite priobalnih povr{ina
Uspostavqawe ve}eg stepena za{tite povr{ina od negativnog uticaja suvi{nih
voda u sistemima reke Mlave, tako|e predstavqa jedan od prioritetnih zadataka.
Mestimi~nom za{titom dolinskih povr{ina du` Pore~ke reke na podru~ju
Doweg Milanovca odbranilo bi se oko 750 ha od spoqnih voda, {to bi predstavqalo
ve}u sigurnost za rad i egzistenciju lokalnog stanovni{tva.
Sli~ne intervencije su potrebne prvenstveno sa za{titom povr{ina od
plavqewa uz postavqawe retke kanalske mreè na ve}em broju poqa u slivu Timoka.
Sagledani prioritetni radovi predstavqaju samo deo znatno ve}ih potreba i
mogu}nosti, naro~ito za navodwavawe u daqoj budu}nosti, {to je i realna vizija s obzirom na raspoloìve vodne i zemqi{ne resurse u zoni ovog melioracionog podru~ja.
M.P. Srem
Zapu{teni kanali u brojnim slu~ajevima glavni su uzrok sporog odvo|ewa vode od
parcele do recipijenta. S toga se osnovni programski prioritet u radovima na poboq{awu postoje}eg stawa odnosi na pove}awe efikasnije sposobnosti kanalske mreè
i objekata u odvo|ewu suvi{ne vode.
286
Sporo oticawe suvi{ne vode sa ugroènih vodole`nih parcela naj~e{}e je nezavisno od funkcionalne sposobnosti kanalske mreè, naro~ito na zemqi{tima I i II
drena`ne klase. Problem brzog odvo|ewa vode u ovom slu~aju re{iv je uz postojawe
horizontalne cevne drenaè i primenu agromeliorativnih mera.
Da bi se u {to kra}em roku stvorili povoqniji uslovi za ve}u proizvodwu na
podru~ju, prioritet u primeni cevne drenaè treba dati povr{inama III i IV drena`ne
klase zbog maweg obima investicionih radova potrebnih za ure|ewe povr{ina.
Pove}ana dobit od proizvodwe sa takvih povr{ina omogu}ila bi brù realizaciju
sli~nih i skupqih re{ewa za ure|ewa prvo povr{ina na II, a zatim i na I drena`noj
klasi.
Nastali problemi u vezi rada nekih crpnih stanica moraju se tako|e hitno
re{iti, u ciqu normalnog ukqu~ewa svih izgra|enih kapaciteta.
Pitawa oko melioracija halomorfnih zemqi{ta (slatinastih) istog su ili
sli~nog karaktera kao i u melioracionom podru~ju Gorwi Dunav, uz konstataciju da su
postupci u wihovoj popravci i kori{}ewu tako|e sli~ni. Bez visoko funkcionalnog
sistema odvodwavawa i obezbe|ewa potrebnih koli~ina vode za navodwavawe nema
uspe{nih melioracija na defektnim slanim i alkalnim zemqi{tima.
M.P. Podriwsko-Kolubarsko
Aktuelnost i potreba za realizacijom radova prvog prioriteta odnosi se svakako
na sisteme u Ma~vi, u priobalnim sistemima uz Savu i u zoni doweg toka Kolubare.
Potrebna su tako|e relativno mawa investiciona ulagawa za dogra|ivawe postoje}ih sistema - kaseta, dela sredweg i doweg toka Kolubare na oko 26 000 ha i poqa u
reonu Loznice na oko 6 200 ha. Ovi radovi predstavqaju zadatak zna~ajnog ranga u wihovoj realizaciji. Na taj na~in bi se obezbedilo odvodwavawe i stvorili uslovi za navodwavawe na oko 160 000 ha ovog melioracionog podru~ja, {to ~ini 69% od ukupno
procewenih potreba na oko 232 000 ha zemqi{ta I-IV drena`ne klase.
Zavr{ni radovi na neizgra|enim nasipima du` Kolubare, Tamnave i Uba vrlo su
aktuelni jer omogu}avaju primenu re{ewa odvodwavawa i na povr{inama koje su u toku
razvoja ove zna~ajne mere ure|ewa vodnog reìma zemqi{ta.
Ure|ewe povr{ina na bazi odvodwavawa u re~nim dolinama sliva Kolubare koncepcijski se prete`no re{ava kasetirawem i evakuacijom vode u recipijente gravitacionim ispustima. U kolubarskom slivu kao i u Podriwu postoje znatne povr{ine za
odvodwavawe na re~no-jezerskoj terasi. Tu su prete`no zastupqeni veliki kompleksi
zemqi{ta tipa smonice (vertisol) i pseudogleja, karakteristi~nih po vrlo slaboj prirodnoj dreniraju}oj sposobnosti i velikoj ugroènosti prevlaìvawem dejstvom
povr{inskih voda. Oko 7 700 ha takvih zemqi{ta je obuhva}eno novoizgra|enim sistemom odvodwavawa u okviru Cerskog obodnog kanala, uz mestimi~no izvedenu horizontalnu cevnu drenaù.
Revitalizacija povr{ina u delu sredweg toka Kolubare, u uslovima pro{irewa
kopova ugqa, treba da dobije svoj zna~aj, ne samo kroz ostvarewe poqoprivredne proizvodwe, ve} bi ona dala i doprinos na obezbe|ewu zdrave ekolo{ke sredine na
ugroènom prostoru.
M.P. Velika Morava

Nastavak radova na zapo~etoj izgradwi nekoliko sistema za odvodwavawe predstavqa zadatak prvog prioriteta. Ti radovi su aktuelni u svim vodoprivrednim preduze}ima osim u Poàrevcu, gde se smatra da su sa izgradwom sistema @abarska
kaseta veliki radovi na odvodwavawu okon~ani na podru~ju sliva Velike Morave.
Ipak, izvesni radovi kod wih, oko dogra|ivawa sistema i odràvawa, predstavqaju
zadatak kontinualnog karaktera.
Na podru~ju Smedereva u radove prvog prioriteta ocewena je potreba za izgradwom sistema za odvodwavawe na oko 6 000 ha u slivu Badrike. Slede}om predstoje}om
fazom na odvodwavawu predvi|a se komasacija i izgradwa sistema uz za{titu od spo-
287
qnih voda na 4 kasete: Dragowe` u Jasenici oko 500 ha, Ra~a i Bato~ina sa procewenim povr{inama oko 1 500 ha i Ugqe{ica na oko 800 ha.
Zavr{etak izgradwe sistema za odvodwavawe na oko 2 000 ha preostalih
povr{ina na teritoriji VP ]uprija trebalo bi da predstavqa jedan od prioritetnih
budu}ih zadataka.
Period do 2021. godine predstavqa nastavak izgradwe cevne drenaè prvenstveno
na povr{inama I i II, kao i mestimi~no III drena`ne klase. Aktivnosti na odvodwavawu
u ovoj III etapi treba usmeravati i na povr{ine izvan aluvijalnih ravni na vi{im
reqefskim oblicima, kao i na povr{inama gde }e uz navodwavawe biti potrebno i odvodwavawe zemqi{ta.
M.P. Ju`na Morava

Da bi se sprovelo odvodwavawe na ugroènim povr{inama potrebno je prethodno
sprovesti za{titu od plavqewa spoqnim vodama izgradwom nasipa du` vodotoka formirawem kaseta, odnosno realizovati aktivne mere za{tite od poplava.
U toku su radovi na regulacijama i izgradwi objekata na vi{e mawih vodotoka,
kao i na rekonstrukciji i izgradwi novih nasipa du` Morave i Toplice, na isu{ivawu
bara i iskopu kanala na brojnim kriti~nim mestima.
Na povr{inama koje nisu ugroène plavqewem ve} suvi{nim vodama drugog
porekla, u re~nim dolinama i na vi{im geomorfolo{kim jedinicama, mogu se sprovoditi mere odvodwavawa mestimi~no ili na ve}im kompleksima. Duì su{ni period
zadwih godina negativno se odrazio, odnosno do{lo je do usporavawa ve}e aktivnosti u
vezi odvodwavawa. Iskustvo pokazuje da se ova mera ne sme zanemarivati jer predstavqa
deo kompleksa ure|ewa zemqi{ta, koji omogu}ava ostvarewe pozitivnih efekata u svim
klimatskim uslovima. Kod primene navodwavawa, u brojnim slu~ajevima, odvodwavawe
je prate}a mera, naro~ito na glinovitim zemqi{tima, bez obzira na wihov poloàj u
geomorfolo{kom smislu.
M.P. Zapadna Morava

Prioritetni zadatak u oblasti odvodwavawa predstavqa osposobqavawe postoje}ih potoka koji prolaze kroz poqa i ure|ewe kanalske mreè i prate}ih objekata na
povr{inama starih sistema za navodwavawe na oko 8 500 ha izme|u Stala}a i â~ka.
Na ve}im brojnim povr{inama koje nisu ugroène plavqewima iz Morave, ve} su
ugroène unutra{wim i spoqnim vodama sa vi{ih terena, potrebno je u okviru II prioriteta i zavisnosti od drena`ne klase zemqi{ta, predvideti izgradwu kanalske mreè
sredwe gustine. Pri tome treba uvoditi u praksu i postavqawe cevne drenaè na delovima povr{ina, najugroènijih prevlaìvawem koji se iz tog razloga u postoje}im uslovima prete`no koriste za livade i pa{wake. Na vi{im zaravwenim geomorfolo{kim
jedinicama, odvodwavawe ranga III prioriteta je tako|e mestimi~no potrebno sa
kanalima i re|e cevnom drenaòm, uz agromeliorativne mere, jer su u pitawu znatno
prisutna glinovita slabo vodopropusna zemqi{ta tipa smonica, wenih varijeteta i
pseudoglejnih zemqi{ta.
M.P. Ibar-Lepenac
Kao osnovno i po aktuelnosti prioritetno, isti~e se potreba stru~ne revizije
ura|enih a nerealizovanih projekata, prvenstveno HS Ibar, da bi se proverio i eventualno poboq{ao bonitet ura|enih tehni~kih re{ewa sa aspekta za{tite od suvi{nih
voda razli~itog porekla. Da bi se odvodwavawem postigli odre|eni pozitivni efekti u
uòj dolini Sitnice i dowih tokova wenih pritoka, potrebno je dovr{iti radove na
za{titi povr{ina od plavqewa. S obzirom na ve} sprovedenu, u ve}em obimu za{titu
od spoqnih voda i delimi~no izvedene objekte povr{inskog odvodwavawa na 30 000 ha u
okviru HS Ibar, treba sistem dovesti u hidrotehni~kom smislu, a zatim i u agromeliorativnom, u stawe koje omogu}ava obradu zemqi{ta bez uticaja suvi{nih voda. Ve}
izgra|ene dve crpne stanice, uz retku kanalsku mreù za odvodwavawe, znatno bi popravile postoje}e stawe.
288
Aktuelizirawe radova na izgradwi razvodne mreè za navodwavawe, obavezuje na

prethodnu izgradwu sistema za odvodwavawe do potrebnog nivoa za{tite od suvi{nih
voda u uslovima navodwavawa. Na ovom melioracionom podru~ju pitawe odvodwavawa
naj~e{}e je objediweno sa odbranom od poplava: Nerodimsko poqe (10 000 ha), gorwi tok
Sitnice (12 000 ha), Dreni~ko poqe (6 500 ha) i dolina reke Lab (2 500 ha).
M.P. Beli Drim

Iz objektivnih razloga zbog kojih je do{lo do zastoja i u realizaciji planiranih
radova u izgradwi novih i rekonstrukciji starih sistema za odvodwavawe u Srbiji,
dogodilo se sli~no i sa stawem u Belom Drimu.
[to se ti~e prioriteta u realizaciji aktivnosti u oblasti odvodwavawa, prednost bi trebalo dati II fazi izgradwe sistema Radowi} za povr{inu od oko 12 000 ha
za koju su ve} izgra|eni glavni objekti za snabdevawe vodom naseqa i navodwavawe
(brana sa akumulacijom, dovodni kanali i cevovodi, crpne stanice i drugi objekti). Da
bi se pristupilo izgradwi razvodne mreè i prate}ih objekata II faze za navodwavawe,
treba prethodno izgraditi sistem za odvodwavawe kanalskom mreòm na celoj
povr{ini od 12 000 ha i cevnu drenaù sa agromeliorativnim rastresawem na oko
3 000 ha.
U slede}i po redu II prioritet stavqaju se radovi kao nastavak dogradwi i rekonstrukciji sistema na kojima je ve} delimi~no re{eno odvodwavawe: Vitomiri~ki
plato, Isto~ko-Drimski i Dobru{ki plato-Drimsko poqe. Wihova ukupna
povr{ina iznosi oko 8 000 ha.
Stari tradicionalni sistemi za navodwavawe na podru~jima VO Pe} i VO
De~ani sa retkim zapu{tenim kanalima za odvodwavawe, na ukupnoj povr{ini od
23 300 ha, iziskuju intervenciju na osposobqavawu kanalske mreè i objekata na woj.
Obim potrebnih radova nije poznat.
Za sve ostale sisteme postoji projektna tehni~ka dokumentacija, ~ija revizija je
neophodna radi ustanovqewa postoje}eg stawa, posle duèg perioda od izrade istih i
naknadno sprovedenih interventnih radova.
Odràvawe sistema
Pod pojmom odràvawa sistema za odvodwavawe podrazumeva se kompleksna i
redovna primena odre|enih mera, koje omogu}avaju neprekidno efikasan rad svih objekata u
odvo|ewu suvi{ne vode sa odre|ene slivne povr{ine, radi ispuwewa propisanih
kriterijuma na uspostavqawu optimalnog vodnog reìma zemqi{ta. Iz analize postoje}eg
stawa potpuno ili delimi~no izgra|enih sistema odvodwavawa u Srbiji, proisti~e
zakqu~ak o potrebi i obavezi odràvawa objekata sa namewenom funkcijom.
Da bi se otklonile {tete od zapu{tenosti kanalske mreè i naro~ito cevastih
propusta, propisana je primena slede}ih interventnih radova:
izmuqewe, odnosno tehni~ko ~i{}ewe kanala sa razastirawem iskopane zemqe u
proseku svake ~etvrte do pete godine i
~i{}ewe propusta i kosidba vegetacije u kanalima sa izuzetnom pa`wom u zoni
drenskih izlivnika, radi efikasnog rada cevne drenaè, svake godine.
Za odràvawe kanala uglavnom se predvi|aju neophodna sredstva u godi{wim planovima rada. Me|utim, do potrebnih sredstava se te{ko dolazi, a bez wih je nemogu}e
spre~iti {tete i obezbediti sigurne uslove za rad sistema i uspostavqawe povoqnog vodnog
reìma na slivnim povr{inama.
U ciqu efikasnosti rada sistema za odvodwavawe, neophodna je zamena i osavremewavawe nekih zastarelih agregata crpnih stanica.
Pitawe o~uvawa vode zadovoqavaju}eg kvaliteta u kanalima koji sluè osim odvodwavawu i za navodwavawe, predstavqa poseban problem sa gledi{ta i odràvawa reìma
evakuacije vode, nivoa vode u kanalima i kvaliteta vode. Neke negativne pojave koje su u
ovakvim uslovima ve} konstatovane, odraàvaju se na sekundarno zaslawivawe zemqi{ta
pod uticajem podzemne vode {to se mora pravovremeno spre~iti odgovaraju}im re{ewima
radi o~uvawa plodnog zemqi{ta od mogu}ih degradacionih procesa.
289
Lo{ kvalitet podzemne vode sa ~esto visokim oscilacijama nivoa u aktivnom sloju
zemqi{ta, npr. na povr{inama u slivu Velikog kanala za odvodwavawe u Severnom Banatu,
ve} ima za posledicu sekundarno zaslawivawe i pove}anu alkalizaciju zemqi{ta. Lo{
kvalitet vode za navodwavawe u kanalu za odvodwavawe i slaba dreniraju}a sposobnost
zemqi{ta, predstavqaju veliku opasnost od postepenog gubitka velikih povr{ina
potencijalno plodnog zemqi{ta. Zbog toga je odràvawe sistema u stawu povoqnog vodnog
reìma nezamenqivi na~in o~uvawa i kori{}ewa svih potencijalno ugroènih povr{ina.
Pitawe otpadnih voda predstavqa poseban problem. One se ne smeju me{ati sa vodom za
navodwavawe u kanalima za odvodwavawe {to se tako|e de{ava. Prema svom hemijskom i
drugom sastavu, otpadne, a naro~ito vode iz industrije, predstavqaju jako toksi~ne vode od
kojih stradaju ne samo biqke ve} i zemqi{te, kao i uop{te prirodna sredina.
3.4. KANALISAWE NASEQA I INDUSTRIJE
Osnovni zadatak kanalizacionog sistema je potpuna hidrotehni~ka sanitacija
urbanih prostora.
U tom okviru fekalni deo kanalizacije treba da prikupi i odvede van teritorije
naseqa sve otpadne vode formirane pri kori{}ewu i upotrebi vode. U principu,
kanalizacioni sistemi su u vrlo uskoj vezi sa snabdevawem naseqa vodom visokog
kvaliteta i predstavqaju organsku i funkcionalnu celinu sa wim. Zbog toga se ovi sistemi moraju razvijati uporedo sa razvojem sistema vodosnabdevawa.
Razvoj ki{ne kanalizacije ima zadatak sve potpunije i sigurnije za{tite urbanizovanih povr{ina unutar naseqa i industrijskih pogona od plavqewa atmosferskim vodama. Kako je prvi talas ki{nih voda obi~no veoma zaga|en, to je potrebno u
{to ve}em stepenu obezbediti u raznim sistemima kanalisawa odvo|ewe ovih voda na
zajedni~ke ure|aje za pre~i{}avawe otpadnih voda.
U odnosu na dostignut nivo razvoja kanalizacija i iznete principe, postavqaju
se u perspektivi dve grupe zadataka:
kanalizaciju za odvo|ewe otpadnih voda (fekalnu kanalizaciju) treba razvijati po
istom principu kao ki{nu kanalizaciju, pri ~emu ona treba da se paralelno realizuje sa razvojem vodovodnog sistema i
ki{nu kanalizaciju treba koncipirati za merodavne uslove (vremenski presek i
urbanizovanost, ra~unska ki{a itd.), a etapno realizovati tako da se izgra|ena
delom racionalno uklapa u budu}e re{ewe, odnosno da razvoj kanalizacionog sistema po vremenu bude optimalan.
Kako je odvo|ewe upotrebqenih i kori{}enih otpadnih voda sastavni deo usvojene tehnologije proizvodwe na industrijskim pogonima unutar gradskog tkiva, to je javnim kanalizacionim sistemima neophodno prihvatiti wihove fekalne otpadne vode, a
posle obezbe|ewa odre|enih uslova (predtretmana) i druge otpadne vode.
Uslovi predtretmana otpadnih voda treba da:
za{tite zdravqe osobqa koje radi na odràvawu kanalizacionih sistema,
za{tite kanalizacioni sistem i objekte na wemu,
za{tite procese pre~i{}avawa otpadnih voda na centralnim ure|ajima i
obezbede odstrawivawe iz industrijskih otpadnih voda materije koje se malo ili
nikako ne odstrawuju na centralnim ure|ajima za pre~i{}avawe otpadnih voda, a
koje mogu ugroziti zahtevani kvalitet voda recipijenta.
Potrebno je doneti na nivou Republike Srbije primarni standard za upu{tawe
industrijskih otpadnih voda u javne kanalizacione sisteme. Pojedini gradovi mogu doneti sekundardne standarde kojima se zbog specifi~nih uslova poo{travaju pojedine
odrednice primarnih standarda.
Kako je u postoje}em stawu kanalisawa konstatovano, izgradwa kanalizacionih
sistema zna~ajno zaostaje za izgradwom vodovodnih sistema. Zbog toga je potrebno ubrzati izgradwu kanalizacionih sistema i dovesti ih u sklad sa vodovodnim sistemima.
Prilikom izbora elemenata i tipa sistema za kanalisawe naseqa, potrebno je
uzeti u obzir slede}e osnovne parametre: reqef terena, (karakteristike vodova sa ob-
290
jektima), karakteristike naseqa, karakteristike voda koje se odvode (ki{e, otpadne vode, obezbe|enost i sl.), reìm vodoprijemnika, odnose kanalizacionih mreà i vodoprijemnika, kao i otpadnih voda i voda prijemnika, postrojewa za pre~i{}avawe (procesne linije, objekti i oprema), ekonomsko-finansijske faktore, sanitarno-civilizacijske faktore, itd. Potrebno je uraditi Pravilnik za izgradwu kanalizacionih sistema (obuhvataju}i pritom i regionalne kanalizacione sisteme).
Posle odre|enih analiza usvojena je perspektiva razvoja za separacioni sistem
kanalisawa (i delom me{ovit sistem), i to specifi~ne duìne odgovaraju}ih kanalizacionih mreà (za otpadne vode 2,5 m/kor, odnosno za ki{ne vode 1,5 m/kor. na nivou
Srbije). Izuzetak je grad Beograd, gde zbog postignutog stepena koncentracije
stanovni{tva u metropoli odgovaraju}e norme iznose 1,25 m/kor. za otpadne vode, odnosno 1,0 m/kor. za ki{ne vode.
Posebno je analizirana orijentacija odre|enih gradskih naseqa na izgradwu
op{tih sistema kanalizacija. Pri tome je podràna tendencija daqeg razvoja op{teg
sistema kod onih naseqa gde je prema op{tim kriterijumima za izbor kanalizacionih
sistema to oceweno kao povoqno, tako|e je sli~no podràna tendencija pojedinih gradova ka prelasku na me{ovit sistem kanalizacije.
Za ve}i broj mawih naseqa koji imaju nepovoqne uslove za evakuaciju svojih otpadnih voda, i shodno tome, visok stepen wihovog pre~i{}avawa prihva}ena je wihova
orijentacija na separatne sisteme.
Po broju sistema kanalizacije u Srbiji, preovla|uju separacioni sistemi (oko
60%), ali po broju stanovnika u naseqima koji ovi sistemi opsluùju zastupqenost
separacionog sistema iznosi oko 40%.
Imaju}i u vidu da dobar deo naseqa sa me{ovitim sistemom kanalizacije ima
razvijen deo op{teg sistema, a u wima postoji tendencija ka razvoju separacionih delova sistema kanalizacije, moè se tvrditi da u Srbiji ukupno preovla|uje izrada
separacionih i me{ovitih kanalizacionih sistema.
Izgradwa novih kanalizacionih sistema i ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih
voda mora se vr{iti paralelno sa izgradwom vodovodnih sistema. Postoje}e kanalizacione sisteme potrebno je posebnim planom (planovima) dovesti u ispravno funkcionalno stawe i revitalizovati u skladu sa datim strate{kim opredeqewima iz VOSa, tako da ne do|e do ugroàvawa kvaliteta voda na izvori{tima vodosnabdevawa, do
zaga|ivawa povr{inskih i podzemnih voda i ìvotne sredine.
U tabeli 3.4.1 dat je pregled perspektivnog razvoja duìna odgovaraju}ih kanalizacionih mreà koje su u saglasnosti sa istaknutim ciqevima u ovoj delatnosti. Pregled je dat po okruzima sa nazna~enim brojem i vrstom sistema kanalizacije analiziranih na nivou op{tina. Istovremeno je data ocena evakuacije otpadnih voda preko
kanalizacionih sistema kao i ocena evakuacije ki{nih voda preko atmosferskih
kanalizacija.
Procewuje se da }e 2021. godine, od ukupnog broja stanovni{tva Srbije biti
prikqu~eno na kanalizaciju oko 82%. Na prostoru centralne Srbije ocewuje se da }e
kanalizaciju imati oko 90% stanovni{tva. Sli~no je i na teritoriji Vojvodine. Na
Kosmetu, prikqu~enost stanovni{tva na kanalizaciju iznosila bi oko 60%.
Potrebno je kontrolisano ispu{tati ki{ne vode u vodoprijemnike, pa shodno
potrebi o~uvawa kvaliteta voda vodotoka preduzimati odgovaraju}e mere na atmosferskim vodama.
U glavi Za{tita voda, prikazani su i regionalni kanalizacioni sistemi (na
karti Za{tite i kori{}ewa vodotoka - Budu}e stawe).
291
Tabela 3.4.1: Prikaz osnovnih pokazateqa javne kanalizacije u naseqima, po okruzima

- perspektivno stawe (2021. godina)
Okrug
Severnoba~ki
Sredwebanatski
Severnobanatski
Ju`nobanatski
Zapadnoba~ki
Ju`noba~ki
Sremski
G. Beograd
Ma~vanski
Kolubarski
Podunavski
Brani~evski
[umadijski
Pomoravski
Borski
Zaje~arski
Zlatiborski
Moravi~ki
Ra{ki
Rasinski
Ni{avski
Topli~ki
Pirotski
Jablani~ki
P~iwski
Kosovski
Pe}ki
Prizrenski
Kosovskomitrovi~ki
Kosovsko-pomoravski
Vojvodina
Beograd
C. Srbija bez Beogr.
Kosmet
Republika Srbija
Broj i vrsta
Duìna kanalizacione mreè Orijentakanalizacionih sistema
(km)
ciona
Op{ti separacioni sistem koli~ina
op{ti separa- me{ovi- sistem Fekalna Atmosfe- otpadnih
cioni
ti
rska
voda
389
Orijentaciona
koli~ina
atmosf.
voda
60
(106 m3/god)
53,17
2 ,85
376
270
66,52
2 ,73
281
168
56,77
2, 01
624
447
76,27
5 ,48
362
221
63,67
2 ,43
572
236
142,87
8 ,32
86
32
52
1 527
630
415
72,67
3 ,63
255
2 085
1 545
334,20
21, 96
421
114
37
56,70
2 ,20
318
352
31,65
1 ,07
604
366
52,05
2, 14
55
228
134
35,40
0,99
735
450
63,52
2 ,68
517
313
61,57
1 ,75
132
171
80
29,47
1 ,17
30
213
145
34,35
1 ,04
151
520
271
64,95
2 ,69
30
421
268
42,75
1 ,90
42
585
348
57,30
2 ,46
50
480
292
56,92
2 ,00
70
768
481
71,47
2 ,77
159
85
14,77
0,49
174
57
30
18,37
0,65
296
37,27
1 ,45
46
357
217
35,62
1 ,38
24
871
522
71,02
5 ,52
204
223
138
30,92
3 ,39
137
71
41
33,30
2, 45
68
149
47
25,27
1 ,77
11
118
29
12,37
1 ,17
33
2 000
2 931
1 817
531,94
27, 51
255
2 085
1 545
334,20
21 ,96
24
66
1 514
6 247
3 869
763,13
28 ,83
18
444
1 432
777
172,88
14 ,30
33
107
33
4 213
12 695
8 008
1 803,15
92 ,60
292
4. INTEGRALNI KOMPLEKSNI JEDINSTVENI VODOPRIVREDNI

SISTEM SRBIJE
Po svojoj prirodi, vodoprivredni (vodni) sistemi su kompleksni i jedinstveni
za odre|ena podru~ja na kojima se formiraju, koriste ili za{ti}uju vodni resursi. Ovo
je posledica jedinstvenog ciklusa voda na na{oj planeti, pa je sliv (ili vi{e slivova)
jedintven vodoprivredni sistem. Iz ovih ~iwenica proisti~e da je vodoprivredni sistem na{e Republike samo deo jednog mnogo {ireg vodnog sistema.
Kod koncipirawa i daqe razrade ovog sistema moraju se uvaàvati svi ciqevi i
polazi{ta dati u uvodnom delu Vodoprivredne osnove Srbije.
Imaju}i u vidu prirodne karakteristike podru~ja Srbije, prostorni i vremenski
razme{taj resursa voda i wihovih korisnika, kao i me|usobnu interakciju kori{}ewa
voda, za{tite voda i za{tite od voda, proizilazi nuàn zakqu~ak da se vodama na
~itavoj teritoriji Srbije mora gazdovati integralno jedinstveno kompleksno i racionalno, sa gledi{ta svih navedenih aspekata, a u sklopu integralnog ure|ewa, kori{}ewa
i za{tite svih resursa i potencijala na prostoru Srbije (i {ire).
Ovaj integralni vodoprivredni sistem Srbije deli se na:
Kompleksne regionalne sisteme vodosnabdevawa,
Kompleksne regionalne sisteme vodotoka.
Razlozi za ovakvu podelu se nalaze u ~iwenici da su uslovi za kori{}ewe voda u
pogledu kvaliteta (koli~ine) kod ovih sistema veoma razli~iti, tako|e, da su uslovi za
za{titu voda i ure|ewa vodnog reìma druga~iji, da su rizici po zdravqe stanovni{tva
vrlo razli~iti i da im je institucionalna organizovanost i uklapawe u druge
dru{tvene sisteme posebna.
Ponovo se nagla{ava uslovnost ove podele i integralnost kompleksnost jedinstvenost vodoprivrednog (vodnog) sistema u celini.
Kompleksni regionalni sistemi vodosnabdevawa imaju slede}e zadatke:

1. Za{tita visokokvalitetnih voda;
za{tita prostora sa koga moè biti ugroèno izvori{te visokokvalitetnih voda

(koncentrisani, rasuti, posredni, potencijalni i atmosferski izvori zaga|ivawa),
za{tita izvori{ta visokokvalitetnih voda (akumulacije, podzemne izdani, re~ne
vode),
za{tita nizvodnog re~nog toka (vodoprivredni minimum, oplemewivawe malih
voda, za{tita kvaliteta nizvodnih re~nih voda).
2. Kori{}ewe visokokvalitetnih voda;
vodosnabdevawe stanovni{tva,
rekreacija,
ribarstvo,
obezbe|ewe voda ostalih korisnika.
3. Za{tita od voda;
za{tita od poplava nizvodnih prostora i re~nih obala,

za{tita od erozije i nanosa,
briga o vodama nastalim odvodwavawem (rudarstvo i sl.) sa za{ti}enih prostora.
4. Prikupqawe, odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda iz naseqa;

5. Odvo|ewe ki{nih voda iz naseqa i kontrolisano ispu{tawe u vodoprijemnik.
Kompleksni regionalni sistemi vodotoka imaju slede}e zadatke:
1. Op{ta za{tita re~nih voda od zaga|ivawa;
za{tita prostora sa koga mogu biti ugroèna izvori{ta re~nih voda i re~ne vode
uop{te,
briga o kanalisawu i pre~i{}avawu industrijskih otpadnih voda i ostalih koncentrisanih izvora zaga|ivawa (poqoprivreda, ribarstvo, energetika),
293
briga o rasutim izvorima zaga|ivawa (poqoprivreda i {umarstvo, ribarstvo, energetika, saobra}aj, atmosferska zaga|ivawa, itd.),
briga o deponijama.
2. Kori{}ewe re~nih voda;
snabdevawe industrije vodom,

navodwavawe zemqi{ta,
ribarstvo,
rekreacija na vodi,
plovidba,
hidroenergetika.
3. Za{tita od voda;
ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava,

za{tita od nanosa, erozije i bujice,
odvodwavawe zemqi{ta.
Institucionalna organizovanost ovog sistema daje se u delu IV VOS-a Smernice

razvoja vodoprivrede.
Pored ove institucionalne organizovanosti na nivou Republike Srbije, potrebno je, naravno, razviti odgovaraju}u organizovanost za pojedine delove ovog integralnog sistema ~ime bi se obezbedila mogu}nost racionalne i optimalne realizacije
navedenih ciqeva i opredeqewa.
Svakako da se ova predvi|awa ne moraju ostvariti na dati na~in, pa je du`nost
navedene institucionalne organizovanosti da prati realizaciju datih opredeqewa i
vr{i odgovaraju}e novelacije, shodno realnom razvoju konkretnih situacija.
Kao posebno zna~ajni vi{enamenski i kompleksni delovi navedenih sistema
izdvajaju se akumulacije, koje se posebno prikazuju.
4.1. AKUMULACIJE
Kori{}ewe postoje}ih akumulacija

Postoje}e akumulacije uglavnom se jednonamenski koriste. Upravqawe reìmom
rada akumulacija prepu{teno je korisnicima koji u nedostatku plana za upravqawe vodnim reìmom nastoje da svoju akumulaciju drè na {to vi{oj koti, ne bi li u periodima pove}ane potro{we obezbedili {to ve}e koli~ine voda za predvi|ene namene.
Projektovawe postoje}ih akumulacija bilo je prili~no heterogeno, odnosno zapremina akumulacionog prostora kod pojedinih objekata je predimenzionisana, a kod
izvesnog broja je preterano potcewena (nisu iskori{}ene prirodne mogu}nosti vodotoka i pregradnih mesta, a ne stoje ni u korelaciji sa potrebama korisnika). Ovo
nalaè da se izvr{i ponovna analiza radnih performansi svih akumulacija koje su u
fazi planirawa ili na po~etku gradwe.
Akumulacije, koje se koriste prema potrebama elektroenergetskog sistema, izazivaju niz nepovoqih efekata na reìm voda.
Ipak, i u odsustvu plana za upravqawe vodnim reìmom, neke od akumulacija daju
zna~ajne pozitivne efekte.
Odre|en broj akumulacija izgra|en je van opredeqewa definisanih u Osnovama
dugoro~nog snabdevawa centralne Srbije, pa je potrebno ponovo odrediti wihovu namenu i kori{}ewe u sklopu Integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije.
Da bi se postoje}e akumulacije {to boqe iskoristile, neophodno je da se svakoj
akumulaciji odredi wena funkcija i izradi model upravqawa akumulacijom, kao i plan
za upravqawe ukupnim vodnim reìmom na posmatranom vodotoku i slivu u celini (po
komponentama koli~ine i kvaliteta).
Operativnost toga plana mora se obezbediti odgovaraju}om podr{kom: monitoringom kako reìma voda tako i potreba i zahteva korisnika, kompletirawem Vodo-
294
privrednog informacionog sistema, operacionalizacijom razli~itih modela za analizu, prognozu i pomo} pri dono{ewu odluka, itd. Naravno, ovo zahteva formirawe
kompetentne nau~no-stru~ne institucije, ili posebne grupe koja bi se ovim bavila pri
ve} postoje}oj instituciji, za implementaciju datih opredeqewa i ostvarivawe datih
ciqeva.
Planirane akumulacije
U ciqu popravqawa op{teg reìma voda na teritoriji Republike Srbije, odnosno otklawawa vremenske i prostorne neuskla|enosti izme|u raspoloìvih koli~ina
vode i potreba za vodom, za za{titom voda i za{titom od voda, neophodno je, pored ostalog, izgraditi odre|en broj novih akumulacija.
Prilikom obrade ovog dokumenta analizirano je preko 300 potencijalnih akumulacija, kako onih predvi|enih ranijim vodoprivrednim osnovama, tako i onih obra|ivanih u vodoprivrednim osnovama pojedinih slivova, prostornim planovima op{tina i projektnim dokumentima, itd.
Na osnovu sagledavawa potreba za dugoro~nim zadovoqewem razli~itih korisnika voda (i van planskog perioda ovog dokumenta) do{lo se do broja od oko 130 akumulacija, da bi bliè bilo analizirano oko 50 novih objekata (odgovaraju}i hidrolo{ki,
meteorolo{ki i geolo{ki parametri).
Posle sagledavawa potreba za vodom, za za{titom voda i za{titom od voda u
predvi|enom planskom periodu i definisawa na~ina wihovog optimalnog razre{avawa, u ovom dokumentu predloèno je za izgradwu 35 akumulacija ve}ih od 10 miliona
m3 (velike akumulacije).
Ove akumulacije mogu se razvrstati u 3 osnovne grupe, pri ~emu se mora imati u
vidu da je ova podela veoma relativna, jer su akumulacije po pravilu vi{enamenski objekti, i kao takve su i prikazane u jedinstvenoj tabeli 4.1.1.
Akumulacije ~ija je prvenstvena namena vodosnabdevawe

Kod ovih akumulacija posebna pa`wa mora biti posve}ena merama sanitarne
za{tite slivnih podru~ja (pojasevi i zone sanitarne za{tite), radi o~uvawa kvaliteta
voda u wima i smawewa rizika po zdravqe korisnika wihovih voda.
Na bazi razmatrawa rezultata ocene nivoa trofi~nosti koji se o~ekuje u pojedinim akumulacijama, oceweni su napori koje treba uloìti kod realizacije pojedinih
izvori{ta, odnosno wihove relativne povoqnosti.
Kod ovih akumulacija prioritetno se predvi|a i za{tita od nanosa. Mere
za{tite detaqnije su specificirane u poglavqu 3.2. Erozija, bujice i re~ni nanos.
Akumulacije ~ija je prvenstvena namena obezbe|ewe potreba za vodom industrije, navodwavawa, ostalih kori{}ewa i za{tita voda
Kod ovih akumulacija ne predvi|aju se tako strogi uslovi sanitarne za{tite kao
kod akumulacija za vodosnabdevawe stanovni{tva. Me|utim, i ovde se moraju preduzeti
mere da bi stawe kvaliteta voda u akumulacijama bilo u predvi|enim granicama. Antierozione mere moraju se sprovesti na dosledan na~in, kao za akumulacije za vodosnabdevawe.
Akumulacije ~ija je prvenstvena namena energetsko kori{}ewe voda

Kod ovih akumulacija potrebno je racionalno uklopiti wihov rad u op{ti vodni
reìm i spre~iti (ublaìti) negativne efekte kako na neposrednim nizvodnim
delovima i priobaqu, tako i na nizvodnom re~nom toku. U pogledu za{tite kvaliteta
akumulisanih voda i za{tite od nanosa vaì isti nivo obezbe|enosti kao za prethodnu
grupu.
Pored ovih osnovnih namena, sve akumulacije se koriste i za druge potrebe (ribarstvo, sport, turizam, rekreacija, itd.).
Aktivna za{tita od poplava izgradwom akumulacija, pored re{avawa pitawa destruktivnog dejstva voda, obezbe|uje dodatne iskoristive koli~ine voda i ima druge po-
295
zitivne efekte na neposrednu okolinu i nizvodne deonice vodotoka. U takve efekte

spada i zadràvawe nanosa u akumulacijama. Naime, antierozionim radovima na slivu
moè se samo smawiti, ali ne i potpuno spre~iti ulaz nanosa u akumulacije. Zasipawe
akumulacija je u su{tini nepovoqno, zbog gubitka akumulacionog prostora. Me|utim, sa
aspekta uticaja na nizvodni sektor to je povoqna okolnost, jer se time ublaàvaju problemi sa nanosom na tom podru~ju. Optimalna za{tita od destruktivnog dejstva voda leì u skladnoj realizaciji aktivnih mera za{tite, pasivnih mera i neinvesticionih
mera.
U ciqu bezbednosti nizvodnog stanovni{tva i dobara potrebno je uspostaviti
odgovaraju}e sisteme za: pra}ewe pona{awa brana u ciqu predupre|ewa ru{ewa ovih
objekata, obave{tavawe i uzbuwivawe uz prethodnu analizu domena mogu}eg uticaja akumulisanih voda pri incidentnim situacijama, pra}ewe koli~ine i kvaliteta ispu{tanih voda iz akumulacije i istih parametara u samoj akumulaciji.
Jedan od prioriteta oboga}ivawa ukupnog vodnog potencijala na unutra{wim
prostorima Srbije je izgradwa sistema za zahvatawe i kori{}ewe domicilnih voda koje
oti~u sa na{e teritorije u ciqu wihovog {to ve}eg kori{}ewa na na{im prostorima
(Lim sa Uvcem, Beli Drim, Lepenac, P~iwa, Dragovi{tica).
Tako|e, treba dati prioritet i izgradwi mawih objekata na podru~jima koji su
izuzetno deficitarni sa vodom: [umadija, sliv Kolubare, Ra|evina, Jablanica,
Bina~ka Morava.
Po{to su mogu}nosti popravqawa reìma voda izgradwom akumulacija na unutra{wim (domicilnim) vodama relativno ograni~ene, neophodno je vr{iti izravnavawe voda na novim pregradnim mestima do maksimalno racionalnog nivoa, s obzirom na mogu}nosti lokacije, proticaj i razli~ita druga ograni~ewa.
Krajwi ciq izgradwe akumulacija i ure|ewa reìma voda na odre|enom prostoru
je obezbe|ewe dovoqnih koli~ina voda za potrebe svih korisnika, za{tita ~ovekove
sredine i iskqu~ewe destruktivnog dejstva voda, ure|ewe vodnog reìma, odnosno racionalno ure|ewe posmatranog prostora. Akumulacije su neophodni objekti pomo}u kojih se jedino moè ostvariti preraspodela vode po prostoru i vremenu, nu`na zbog veoma izraène neravnomernosti protoka na na{im prostorima.
Potrebno je ista}i da ure|ewe zemqi{ta, naseqa, saobra}ajnih i drugih struktura nije mogu}e bez adekvatnog ure|ewa voda, pri ~emu se posebno isti~e pitawe
o~uvawa i unapre|ewa kvaliteta voda, kao elementa ~ovekove sredine koji je u postoje}oj
fazi razvoja dru{tva najvi{e izloèn degradaciji.
Ure|ewe voda i zemqi{ta na odre|enim prostorima treba da omogu}i pove}awe
privredne aktivnosti kako bi ovi prostori bili atraktivni za zadràvawe i dolazak
stanovnika, posebno mla|e populacije (revitalizacija prostora, posebno seoskih
naseqa).
U vrlo maloj meri na{e akumulacije su iskori{}ene za uzgoj riba i sport i rekreaciju. Moè se o~ekivati da }e u budu}nosti, s obzirom na prisutne trendove u svetu,
ova jezera biti znatno vi{e kori{}ena u navedene namene, pa je pri koncipirawu i
razvoju ovih akvatorija potrebno ostaviti mogu}nost razvoja nazna~enih aktivnosti.
O~ekuje se vi{enamensko i jedinstveno kori{}ewe ovih objekata u ciqu stvarawa uslova za ekonomi~nu za{titu voda, obezbe|ewe rekreacije na vodama, razvoj svih
vidova ribarstva, obezbe|ewe voda za potrebe industrije, navodwavawa, a svuda gde je
ekonomski povoqno, potrebno je iskoristiti energiju vode za dobijawe elektri~ne energije.
U rekama nizvodno od brana moraju se obezbediti garantovani proticaji neophodni za opstanak i razvoj svih nizvodnih biocenoza (vodoprivredni minimum). Koli~ine voda koje se ispu{taju iz akumulacija ne smeju da budu mawe od koli~ina potrebnih
za nizvodne ekosisteme, za zadovoqewe racionalnih potreba nizvodnih korisnika voda
i o~uvawe propisanog stawa kvaliteta vodotoka.
Postoje}e i potencijalne akumulacije prikazane su na karti Akumulacija i izvori{ta visokokvalitetnih voda.
296
U tabeli 4.1.1 date su samo osnovne namene akumulacija. Ve}ina akumulacija

pored ovih osnovnih namena moè se koristiti i u druge svrhe: odbranu od poplava, ribarstvo, itd.
U navedenoj tabeli prikazane su samo one akumulacije za koje se procewuje da }e
biti potrebna wihova realizacija u planskom periodu Vodoprivredne osnove. U slu~aju
da do|e do ubrzanog privrednog razvoja ocewuje se da bi mogle biti izgra|ene akumulacije i na slede}im vodotocima: Obnica, Moravica, Grabovica, Kamenica, Di~ina,
Vidrewak, Pri{tevka, Lab, Ka~andolska reka, Crvena reka, Bistrica, Rasina, Pe}ka
Bistrica, Binxa, Labenica, Trava, Prizrenska Bistrica, @egranska reka, Jablanica,
Dojkina~ka reka, Plavska reka, Brodska reka, êmernica, Dulenka, Trgovi{ki Timok,
Kubr{nica, Mali Lug, Kozlujevska reka, Ub.
Tabela 4.1.1: Akumulacije ve}e od 10 miliona m3 planirane za izgradwu do 2021. godine.
br.
Reka
Op{tina
(1)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
(2)
Golema reka
Kremenata
Bin. Morava
P~iwa
Vlasina
[umanka
V. Kosanica
Jerma
Skrape`
No{nica
Rzav
Rzav
Rzav
Lepenac
Drenica
Ibar
Qudska reka
Studenica
Lopatnica
Crnica
Resava
Mlava
Bukovska r.
Okoli{ka r.
Aldina~ka r.
Crni Timok
Lim
Uvac
Drina
Drina
Qubovi|a
Ribnica
Klina
Dobrava
Ugqe{nica
(3)
Vitina
K. Kamenica
Bujanovac
Trgovi{te
Crna Trava
Lebane
Kur{umlija
Dimitrovgrad
Kosjeri}
Ivawica
Ariqe
Ariqe
Ariqe
[trpce
Glogovac
Tutin
Novi Pazar
Ivawica
Kraqevo
Para}in
Despotovac
Petrovac
Ku~evo
Svrqig
Kwaèvac
Boqevac
Prijepoqe
Nova Varo{
Bajina Ba{ta
Qubovija
Qubovija
Mionica
Klina
Vladimirci
Kragujevac
Napomena:
**
Orijentacioni
profil brane
(4)
Bina~
Kremenata/Kriva r.
Kon~uq
Prohor P~iwski
Svo|e
Kqu~
Zebice
Odorovci
Se~a Reka
Rokci
Orlova~a
Roge
Ariqe/Svra~kovo
Slatina/Cari}i
Dobro{evac
Ribari}i
Vu~ini}e
Preprana/Devi}i*
Bela Stena
Zabrege
Beqanica
Vitman
Ku~evo
Okoli{te
@ukovac
Bogovina
Brodarevo
Klak
Tegare**
Dubravica**
Gorwa Qubovi|a
Struganik
Mova
Vuko{i}
Drezga
Orij.
F (km2)
(5)
72
56
1 632
542
349
110
92
665
97
180
290
424
564
250
348
850
180
371
80
70
120
702
67
44
77
359
2 762
1 420
15 817
16 192
72
102
239
122
58
Orij.
Qsr (m3/s)
(6)
0,6
0,5
9,8
4,6
3,9
0,9
0,6
4,3
1,0
2,5
4,4
6,0
8,0
6,0
1,4
10,3
2,0
5,5
1,4
1,0
1,5
7,2
0,8
0,3
0,8
5,4
72,0
14,9
362,5
371,1
1,0
1,2
1,0
0,5
0.2
Osnovne
namene
(7)
V,N,O
V,N,O
O,N
V,O,N
V,E
V,O,N
O,N
O,N,E
V,I
V,O,N,E
O,N,E
V,O,N,E
V,O,N,E
V,O,N
V,I
V,O,N,E
V,O,N
V,E
V
V,E
V
V,N,O
V
V
V
V,O,N,E
E
E
V,O,N,E
E
V
V,O,I
V,N
N,O
N,O
uz prevo|ewe Studenice u Lopatnicu

vi{e niìh stepenica na sredwoj Drini (alternativa)
Legenda: V - vodosnabdevawe stanovni{tva, I - snabdevawe vodom industrije,
O - oplemewivawe malih voda, N - navodwavawe, E - energetika
Osim ovih objekata, na karti Akumulacija i izvori{ta visokokvalitetnih voda

prikazane su i druge akumulacije kod kojih je izu~avawe pokazalo pozitivne efekte i
opravdanost wihove izgradwe.
U okviru Prostornog plana Republike Srbije date su orijentacione kote normalnih uspora i zapremine jezera.
Pre izgradwe infrastrukturnih i drugih objekata i radova u domenu uticaja akumulacija i drugih ve}ih vodoprivrednih objekata, moraju se uraditi odgovaraju}i vodoprivredni uslovi za realizaciju navedenih radova i objekata.
297
Pre izgradwe akumulacija i drugih ve}ih vodoprivrednih objekata mora se uraditi vodoprivredna osnova za predmetni sliv, u kojoj }e po propisanoj proceduri biti
ura|ena analiza uticaja karakteristika sliva i aktivnosti na wemu na kvalitet voda u
akumulaciji, mere za za{titu akumulisanih voda, kao i uticaj akumulacije na nizvodne
tokove i priobaqe (za{tita ìvotne sredine).
4.2. KOMPLEKSNI JEDINSTVENI SISTEM VODOSNABDEVAWA
Analiza re{ewa
Analiza i izbor re{ewa prilikom izrade Vodoprivredne osnove Srbije izvr{eni su vi{ekriterijumskom optimizacijom, u kojem ciqu su obavqene slede}e aktivnosti:
Obrada varijantnih re{ewa

Varijantna re{ewa su formirana kombinacijom veza izvori{ta-korisnici, uz
zadovoqewe osnovnog ograni~ewa da kapaciteti predvi|enih izvori{ta najmawe budu
jednaki potrebnim koli~inama vode u datoj varijanti. Pri definisawu varijantnih
re{ewa vodilo se ra~una:
da okosnicu budu}ih sistema vodosnabdevawa predstavqaju regionalni sistemi u
sprezi sa racionalno iskori{}enim lokalnim izvori{tima povr{inskih i podzemnih voda, u sklopu integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije,
da se, kao izvori{ta visokokvalitetnih voda za regionalne sisteme, planiraju i
koriste ona izvori{ta podzemnih i povr{inskih voda koja omogu}avaju relativno
laku za{titu i racionalnu pripremu voda za pi}e istih, odnosno svode rizik
kori{}ewa voda sa datog izvori{ta u prihvatqive granice omogu}avaju}i optimalna re{ewa,
da se sporo obnovqive vode - duboke akumulacije podzemnih voda (u Vojvodini pre
svega), moraju koristiti do racionalnog nivoa koji obezbe|uje dugoro~nu eksploataciju bez bitne promene kvaliteta voda,
da se ni na jednom aluvijalnom izvori{tu podzemnih voda ne vr{i u duèm periodu
nadeksploatacija, tj. da se eksploati{e ona koli~ina vode koja omogu}ava dugoro~no
snabdevawe vodom sa datog izvori{ta bez bitnije promene specifi~ne izda{nosti
porozne sredine i izmene kvaliteta voda,
da se pri planirawu i izgradwi akumulacija, namewenih vodosnabdevawu, izvr{i
za{tita akumulacionih jezera kao i za{tita wihovih slivnih podru~ja, kako ne bi
do{lo do neèqenih zaga|ivawa voda u ovim objektima,
transport visokokvalitetne vode od izvori{ta do mesta potro{we predvi|a se magistralnim cevovodima sa te`wom da wihova izgradwa i eksploatacija bude {to racionalnija.
Definisawe kriterijuma i kriterijumskih funkcija i vrednovawe

varijantnih re{ewa.
Za vrednovawe varijanti regionalnih vodovodnih sistema, odnosno sistema visokokvalitetne vode, uz primenu vi{ekriterijumske optimizacije, definisani su
slede}i kriterijumi:
Ukupne investicije za obrazovawe regionalnog vodovodnog sistema predstavqaju

ukupnu cenu izgradwe novih objekata primarne infrastrukture regionalnih vodovodnih
sistema, kao i radove na ure|ewu izvori{ta voda. Ukupne investicije predstavqaju zbir
ko{tawa slede}ih pozicija: brane sa prate}im objektima, sanitarnog ure|ewa sliva
akumulacije, eksproprijacije i ure|ewa prostora akumulacije, ure|ewa izvori{ta
podzemnih voda, objekata za zahvatawe voda, postrojewa za pre~i{}avawe vode, cevovoda,
crpnih stanica, rezervoara i prekidnih komora. Procena investicionih vrednosti je
izvr{ena na osnovu svetskih cena.
298
Specifi~ne investicije predstavqaju odnos ukupnih investicija i maksimalnih

isporuka vode (kapaciteta) iz regionalnog vodovodnog sistema.
Specifi~ni eksploatacioni tro{kovi predstavqaju odnos godi{wih eksploatacionih tro{kova i ukupne godi{we zapremine isporu~ene vode iz regionalnog vodovodnog sistema. Godi{wi eksploatacioni tro{kovi se sastoje od: tro{kova potro{we
hemikalija za pre~i{}avawe vode, tro{kova potro{we elektri~ne energije i tro{kova
radne snage.
Cena vode predstavqa odnos ukupnih godi{wih tro{kova i ukupne godi{we isporu~ene koli~ine vode. Ukupni godi{wi tro{kovi su zbir tro{kova od investicija i
eksploatacionih tro{kova. Tro{kovi od investicija su odre|eni kao procenat od investicija za pojedine objekte sistema. Kod postoje}ih akumulacija predvi|enih za proizvodwu elektri~ne energije, u slu~aju da se voda koja se uzima za snabdevawe vodom energetski ne prera|uje, pogonski tro{kovi su uve}ani za vrednost umawewa elektroenergetske proizvodwe.
Pored ovih ekonomskih kriterijuma, u proces odlu~ivawa uvedeni su i slede}i
kriterijumi: ocena pogodnosti varijante sa gledi{ta odnosa i interakcija sa sistemom
za{tite i kori{}ewa re~nih voda i za{tite od voda; ocena pogodnosti varijante sa
gledi{ta kvaliteta vode izvori{ta (posebno sa gledi{ta mogu}nosti wihove
dugoro~nije za{tite); ocena pogodnosti varijante sa gledi{ta odnosa i interakcija sa
susednim zemqama; ocena pogodnosti varijante u odnosu na vlastito ekolo{ko, socijalno i kulturolo{ko okruèwe, ocena varijante sa gledi{ta pouzdanosti sistema
(prednost varijante sa napajawem sa vi{e strana, sa popre~nim vezama kojima se
obezbe|uje povezivawe sistema u havarijskim situacijama).
Vi{ekriterijumsko rangirawe alternativa

Za vi{ekriterijumsku optimizaciju izabrana je metoda vi{ekriterijumskog iterativnog kompromisnog rangirawa. Rezultat je kompromisna rang-lista varijantnih
re{ewa i predlog kompromisnog re{ewa, jedne ili vi{e bliskih varijanti. Zadavawem razli~itih vrednosti teìna kriterijuma ispitivana je stabilnost kompromisnog re{ewa. Pored zadavawa istih vrednosti teìna koje predstavqaju neutralni stav
u vezi sa zna~ajno{}u pojedinih kriterijuma, va`na je kombinacija teìna kriterijuma
koja izraàva stav da cena m3 isporu~ene vode predstavqa najzna~ajniji kriterijum pri
rangirawu, pa zatim specifi~ne investicije, specifi~ni eksploatacioni - pogonski
tro{kovi i na kraju ukupne investicije. Ostali kriterijumi su uzimani u drugoj iteraciji ocewivawa i rangirawa varijanti (postoptimizacione analize i usvajawe
kona~nog re{ewa).
Usvajawe kona~nog re{ewa

Nakon vi{ekriterijumskog rangirawa, u proces dono{ewa odluke su ukqu~eni i
ostali kriterijumi (ocene). Re{ewa za vodosnabdevawe naseqa su uklapana u re{ewa
integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije. Predloèno
re{ewe je usagla{eno sa re{ewima za za{titu i kori{}ewe re~nih voda, i za{titu od
voda.
Regionalni sistemi vodosnabdevawa

Osnovne jedinice kompleksnog jedinstvenog sistema vodosnabdevawa Srbije
predstavqaju regionalni sistemi vodosnabdevawa. Javni vodovodni sistemi obuhvata}e
kroz vreme sve ve}i i ve}i broj korisnika, {ire}i se i povezuju}i me|usobno u sve ve}e
i konzistentnije celine kompletiraju}i regionalne sisteme, a preko povezivawa regionalnih sistema formira}e se na kraju koherentan vodovodni sistem Srbije. U
nastavku daju se osnovne karakteristike predvi|enih regionalnih sistema. U ove sisteme racionalno su ukqu~ena i sva lokalna izvori{ta (podzemnih i povr{inskih voda).
Gorwe-ju`nomoravski regionalni sistem. Gorwe-ju`nomoravski regionalni sistem se oslawa na izgra|ene akumulacije Vlasinsko jezero na reci Vlasini, Lisina
299
na Boì~koj reci i Prvonek na Bawskoj reci (u izgradwi), i budu}u akumulaciju na

reci P~iwi.
P~iwski podsistem. Iz akumulacije na reci P~iwi obezbe|iva}e se visokokvalitetna voda za snabdevawe naseqa u op{tinama: Bujanovac, Pre{evo, Trgovi{te
i deo potrebnih voda za Vrawe. S obzirom da se ova akumulacija nalazi u drugom
slivu, predvi|eno je kori{}ewe wenih voda na prostorima Ju`ne Morave. Pored
snabdevawa vodom, ova akumulacija ima}e i zna~ajnu funkciju oplemewivawa voda
Ju`ne Morave i obezbe|ivawa potreba nizvodnih korisnika. Iz akumulacije
Prvonek, koja je u izgradwi, obezbe|iva}e se deo potreba za visokokvalitetnom
vodom naseqa u op{tinama Vrawe i Bujanovac. Napomiwe se, da je pored sanitacije
slivova pomenutih akumulacija, potrebno otpadne vode Trgovi{ta ispustiti nizvodno od akumulacije na reci P~iwi, odnosno izvr{iti visoko biolo{ko
pre~i{}avawe ovih voda i uklawawe hranqivih materija.
Podsistem Vlasinsko jezero. Iz akumulacije Vlasinsko jezero, koja je do sada
prvenstveno sluìla za proizvodwu elektri~ne energije, predvi|a se snabdevawe
vodom naseqa u op{tinama Vladi~in Han i Surdulica. Ve} realizovana akumulacija
Lisina (koja je deo hidroenergetskog sistema Vlasina), koja sluì za prevo|ewe
voda iz sliva Boì~ke reke u Vlasinsko jezero, koristila bi se i za snabdevawe
vodom naseqa u op{tini Bosilegrad. U ovaj sistem predvi|a se ukqu~ewe voda i sa
dela ostalog sliva reke Vlasine. Izvori{ta ovog podsistema sluìla bi i za zadovoqewe korisnika P~iwskog podsistema ukoliko se za to ukaè potreba.
Dowe-ju`nomoravski regionalni sistem. Ovaj sistem obuhvata sliv Ju`ne Morave

nizvodno od Grdeli~ke klisure. Izvori{ta visokokvalitetne vode nalaze se uglavnom
po obodu ovog podru~ja, dok su najve}i potro{a~ki centri u sredi{wem delu, u dolinama ve}ih reka. Snabdevawe visokokvalitetnom vodom naseqa obavqalo bi se iz nekoliko podsistema: Vlasinskog, Jablani~kog, Topli~kog, Ni{avskog i Moravi~kog.
Vlasinski podsistem se oslawa na podzemne vode i vi{enamenske akumulacije na
reci Vlasini iz kojih }e se snabdevati vodom naseqa u op{tinama: Vlasotince,
Babu{nica i Crna Trava, sa mogu}nostima daqeg transporta voda u pravcu Leskovca
i Ni{a, odnosno povezivawa sa Jablani~kim i Ni{kim podsistemom.
Jablani~ki podsistem obuhvata izgra|ene akumulacije Barje na Veternici i
Brestovac na Pustoj reci, kao i planiranu akumulaciju na reci [umanki.
Vi{enamenska akumulacija Barje, zajedno sa lokalnim izvori{tima podzemnih
voda, sluì za vodosnabdevawe naseqa u op{tini Leskovac. Ova akumulacija
koristi se i za odbranu Leskovca od poplava i za druge korisnike voda. Akumulacija Brestovac sluìla bi za snabdevawe vodom naseqa u op{tinama Bojnik i
Doqevac. Akumulacija na reci [umanki, pored oplemewivawa malih voda i drugih
kori{}ewa, predvi|ena je i za snabdevawe vodom naseqa u op{tinama Lebane i
Medve|a, sa mogu}no{}u prikqu~ewa i naseqa iz op{tine Bojnik.
Topli~ki podsistem. Okosnicu ovog sistema ~ini akumulacija Selova na Toplici, koja je u izgradwi. Iz we se obezbe|uju potrebne koli~ine voda za vodosnabdevawe naseqa u op{tinama: Kur{umlija, Blace, Prokupqe, @itora|a, Mero{ina i
Doqevac, kao i deo potreba za visokokvalitetnom vodom naseqa u op{tini Ni{.
Treba ista}i da su uslovi za za{titu kvaliteta voda reke Toplice i upotreba istih
od ostalih korisnika veoma oteàni zbog malih proticaja u doba malovo|a, pa je
pored kori{}ewa akumulacije za oplemewavawe malih voda, potrebno preduzeti sve
dodatne raspoloìve mere kako bi se proticaji u reci, u doba malovo|a, pove}ali.
U ovom ciqu data su i odre|ena alternativna re{ewa za vodosnabdevawe naseqa u
nekim od navedenih op{tina (Mero{ina, Doqevac i Ni{).
Ni{avski podsistem, pored voda zna~ajnih karstnih vrela, oslawa se na izgra|enu
akumulaciju Zavoj na reci Viso~ici (koja se sada koristi za proizvodwu elektri~ne energije) i akumulaciju Selova na Toplici. Pored toga, u ovaj sistem
ukqu~eno je izvori{te podzemnih voda Medijana gde se ve{ta~kim prihrawivawem
podzemnih izdani pove}ava wihova izda{nost. Iz ovog podsistema snabdevaju se vodom naseqa u op{tinama: Dimitrovgrad, Pirot, Bela Palanka, Gaxin Han, Ni{ i
300

Mero{ina. Zna~ajno je ista}i da se na ovaj na~in obezbe|uje snabdevawe najzna~ajnijih korisnika iz dva nezavisna pravca, {to je vrlo povoqno sa stanovi{ta visoke obezbe|enosti i pouzdanosti funkcionisawa sistema.
Moravi~ki podsistem, ~iju okosnicu ~ine lokalna izvori{ta i izgra|ena akumulacija Bovan na Aleksina~koj Moravici, sluì za snabdevawe vodom naseqa u
op{tinama Aleksinac, Sokobawa i Raàw, kao i za za{titu Aleksinca od poplava
i druga kori{}ewa. Otpadne vode Sokobawe moraju se upu{tati u vodoprijemnik
nizvodno od brane (uz odgovaraju}e pre~i{}avawe), ili visoko biolo{ki pre~istiti i odstraniti iz wih hranqive materije. Predvi|a se povezivawe ovog podsistema sa Ni{avskim podsistemom.
Zapadnomoravsko-rzavski regionalni sistem. Ovaj sistem obuhvata gorwi deo

sliva Zapadne Morave (uzvodno od Kraqeva) i slivove reka Lim i Uvac. Ovo podru~je
obuhvata najve}a potencijalna izvori{ta visokokvalitetnih voda koja po kapacitetu
prevazilaze potrebe ovom vrstom voda razmatranog podru~ja. Kqu~na izvori{ta sistema
su akumulacije: na reci \etiwi (izgra|ena: Vrutci), na reci Rzavu, akumulacije na
Uvcu (izgra|ene: Kokin Brod i Sjenica) ~ije se vode prevode u sliv Rzava, kao i
akumulacije na: Moravici, Skrapeù, Kamenici, êmernici i Di~ini. U perspektivi
se predvi|a, pored obezbe|ewa naseqa visokokvalitetnom vodom sa ovih prostora, wihovo upu}ivawe prema vodom deficitarnom podru~ju Kolubare i daqe prema Beogradu.
Podsistem Uvac oslawa se na kori{}ewe podzemnih voda i voda izgra|enih akumu-
lacija Sjenica i Kokin Brod koje bi, pored proizvodwe elektri~ne energije,
snabdevale vodom i naseqa u op{tinama: Nova Varo{, Priboj, Prijepoqe i
Sjenica. Planirano je prevo|ewe voda iz ovih akumulacija u sliv reke Rzav, odnosno podsistem Rzav. Neophodno je otpadne vode Sjenice, pre ispu{tawa, visoko
biolo{ki pre~istiti i izvr{iti odstrawivawe hranqivih materija.
Podsistem Vrutci oslawa se na kori{}ewe podzemnih voda, lokalnih izvroi{ta i
ve} izgra|enih akumulacija Vrutci na \etiwi i Zlatibor na Crnom Rzavu iz
kojih se snabdevaju vodom naseqa u op{tinama: Uìce, âjetina i Bajina Ba{ta.
Pored toga, akumulacija na \etiwi ima i funkciju oplemewivawa malih voda Zapadne Morave, za{tite od poplava Uìca i drugih kori{}ewa ovih re~nih voda.
Predvi|a se povezivawe ovog podsistema sa Rzavskim podsistemom.
Podsistem Rzav. Ovo je potencijalno najve}i podsistem u Srbiji, pa ga je povoqno
prikazati kao dva subsistema. Regionalni subsistem Rzav I obezbe|uje visokokvalitetnom vodom naseqa u op{tinama: Ariqe, Poèga, Lu~ani, â~ak i Gorwi Milanovac (realizacija ovog subsistema je u toku). Regionalni subsistem Rzav II obezbedio bi, u perspektivi, dodatne koli~ine visokokvalitetnih voda za naseqa u
slivu Kolubare i grada Beograda. Prevo|ewem voda iz sliva Uvca u sliv Rzava
pored obezbe|ewa dodatnih koli~ina visokokvalitetnih voda spre~ava se
naru{avawe reìma voda na ovim prostorima, omogu}ava se i wihovo kori{}ewe za
proizvodwu hidroenergije, zadovoqewe potreba ostalih korisnika voda i realizaciju uslova za racionalnu za{titu voda na nizvodnom delu Zapadne Morave i na
Velikoj Moravi. U daqoj perspektivi se o~ekuje kako povezivawe vodovodnih sistema na nazna~enom podru~ju (op{tine Ivawica i Kosjeri}), tako i ovih sistema sa
sistemima na {irim prostorima Srbije.
Ibarsko-{umadijski regionalni sistem. Ovaj sistem obuhvata slivove Ibra u
Centralnoj Srbiji, sredweg toka Zapadne Morave i ve}i deo [umadije. Kqu~ni
planirani objekti ovog sistema su akumulacije na rekama: Studenica, Lopatnica, Qudska, Gvozda~ka i Vidrewak. Sa ovih izvori{ta snabdeva}e se naseqa u dolini Zapadne
Morave: Kraqevo, Vrwa~ka Bawa i Trstenik, a jedan krak odvodi}e vodu do vodom vrlo
deficitarnog podru~ja centralne [umadije, gde }e snabdevati naseqa u op{tinama:
Kragujevac, Kni}, Bato~ina, Ra~a, Topola i Aran|elovac. Sastavni deo ovog sistema je,
pored lokalnih izvori{ta, ve} izgra|ena akumulacija Gruà, koja obezbe|uje deo potreba za vodom Kragujevca. Pored toga, zna~ajno je ista}i izvori{ta podzemnih voda u
301
aluvionima Velike Morave i Zapadne Morave sa Ibrom. Ovaj sistem obuhvata i vodosnabdevawe naseqa u op{tinama: Ra{ka, Novi Pazar i Tutin.
Rasinsko-pomoravski regionalni sistem.

Ovaj sistem obuhvata najnizvodniji deo toka Zapadne Morave i uzvodni deo toka Velike Morave. Pored eksploatacije
lokalnih izvori{ta podzemnih i povr{inskih voda, potrebne koli~ine vode se dobijaju
i iz postoje}e akumulacija ]elije na Rasini, i planiranih akumulacija na rekama Resavi, Crnici i Dulenki koje }e formirati jedinstven sistem. Osnovno izvori{te ovog
sistema je vi{enamenska akumulacija ]elije na Rasini iz koje se visokokvalitetnom
vodom snabdevaju naseqa u op{tinama Kru{evac i Aleksandrovac, dok je u realizaciji
prikqu~ivawe naseqa u op{tinama ]i}evac i Varvarin i deo naseqa op{tine Raàw.
Vode sa ovog izvori{ta mogu se uputiti daqe prema severu, ~ime bi se obezbedio deo
potrebnih voda za Jagodinu, ]upriju i Para}in (pri ~emu bi se izvr{ilo dodatno
pove}awe akumulisawa voda reke Rasine). Ostala izvori{ta podmirivala bi potrebe za
vodom naseqa u op{tinama: Despotovac, Svilajnac, Rekovac i Brus (ukupno ~ine}i jedinstven sistem). Potrebno je za{tititi akumulaciju ]elije od otpadnih voda naseqa
Brus i Blace, tj. iste treba pre~istiti i ispustiti nizvodno od brane, odnosno
izvr{iti wihovo visoko biolo{ko pre~i{}avawe uz odstrawivawe hranqivih materija.
Metohijski regionalni sistem. Ovaj sistem se oslawa prete`no na izvori{ta
podzemnih voda, kao i na ve} izgra|enu akumulaciju Radowi} na reci Prue i
planiranu akumulaciju na Klini. U perspektivi }e biti potrebne nove akumulacije za
snabdevawe vodom, kao i za kori{}ewe voda sa prostora Metohije na vodom deficitarnom podru~ju Kosova. Uo~avaju se slede}i podsistemi:
Podsistem Pe}-Istok-Klina. Pored izvori{ta podzemnih voda, kojih ima u
zna~ajnim koli~inama na ovom podru~ju, ovaj sistem se oslawa na vode reka Klina,
Pe}ke i De~anske Bistrice i obezbe|uje visokokvalitetnom vodom naseqa u
op{tinama Pe}, De~ani, Istok i Klina.
Podsistem Radowi} oslawa se na izvori{ta podzemnih voda u zoni \akovice i
Orahovca i ve} izgra|enu akumulaciju Radowi} na reci Prue obezbe|uju}i vodom
naseqa navedenih op{tina.
Podsistem Ju`na Metohija oslawa se na izvori{ta podzemnih i povr{inskih voda
ovog podru~ja i snabdeva vodom naseqa u op{tinama Prizren, Suva Reka i Gora.
Pri{tinsko-mitrova~ki regionalni sistem. Ovaj sistem obuhvata naseqa od
Kosovske Mitrovice do Pri{tine. Osnovna odlika ovog prostora je velika koncentracija stanovni{tva i industrije u dolinama reka i relativno mali kapaciteti lokalnih izvori{ta podzemnih voda, tako da se snabdevawe visokokvalitetnom vodom
obezbe|uje iz akumulacija koje se nalaze po obodu ovog podru~ja. Kqu~ni objekat sistema
je vi{enamenska akumulacija Gazivode. Iz ove akumulacije snabdevaju se naseqa Kosovskomitrova~kog okruga u op{tinama: Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Zve~an,
Vu~itrn i Srbica. Naseqa u op{tini Leposavi} snabdevala bi se iz lokalnih izvora i
ovog sistema. Tako|e, iz akumulacije Gazivode obezbe|ivala bi se voda za naseqa u
op{tinama: Pri{tina, Obili}, Kosovo Poqe i Glogovac. Za naseqa u op{tini
Glogovac, a sli~no i za naseqa u op{tini Srbica, alternativa je kori{}ewe voda Belog Drima. Pored voda iz ove akumulacije, Pri{tina dobija vodu i iz postoje}ih akumulacija Gra~anka i Batlava. Iz akumulacije Batlava obezbe|uju se vodom naseqa u
op{tini Podujevo. U perspektivi, u ovaj sistem }e biti potrebno dovoditi vodu iz
sliva Belog Drima (Metohija), {to }e omogu}iti rastere}ewe akumulacije Gazivode, i
pove}awe protoka vode Ibrom prema severu, gde }e u budu}nosti bilansi biti sve
napregnutiji. Kod ovog sistema, pored sanitacije slivova akumulacija, potrebno je ostvariti me|urepubli~ku saradwu i adekvatno pre~istiti otpadne vode Roàja, a za otpadne vode Tutina predvi|a se visoko biolo{ko pre~i{}avawe sa odstrawivawem
hranqivih materija.
Ju`nokosovsko-bina~ki regionalni sistem. Ovaj sistem obuhvata sliv reke
Bina~ke Morave, kao i op{tine [timqe, Uro{evac i Lipqan. Sistem se oslawa na
302
akumulisane vode Lepenca, akumulacije na Krivoj i Golemoj reci. Postoje}a akumulacija

Prilepnica je lokalnog zna~aja, i obezbe|uje deo potreba za vodom naseqa u op{tini
Gwilane. Iz ovih izvori{ta obezbe|uju se vodom naseqa u op{tinama: Lipqan,
[timqe, Uro{evac, [trpce, Ka~anik, Vitina, Gwilane, Kosovska Kamenica i Novo
Brdo. Predvi|a se ispu{tawe pre~i{}enih otpadnih voda [trpca nizvodno od akumulacije ili visoko biolo{ko pre~i{}avawe ovih voda, uz odstrawivawe hranqivih materija.
Timo~ki regionalni sistem.

Ovaj sistem obuhvata vodosnabdevawe naseqa na
slivu reke Timok. Pored kori{}ewa lokalnih izvori{ta podzemnih voda, sistem se
oslawa na akumulacije na Crnom Timoku i Grli{koj reci (izgra|ena akumulacija
Grli{te). Ove dve akumulacije ~ine jedinstveni sistem iz koga se snabdevaju vodom
naseqa u op{tinama: Bor, Zaje~ar, Boqevac, Negotin i Kwaèvac. Pored vodosnabdevawa ove vode imaju i druge namene. Snabdevawe vodom naseqa u op{tini Kwaèvac
predvi|a se i iz lokalnih izvori{ta kori{}ewem voda Aldina~ke reke, sa perspektivnim povezivawem u jedinstven Timo~ki regionalni sistem. Naseqa u op{tinama
Svrqig i Kladovo snabdevala bi se iz lokalnih izvori{ta i ~inila bi deo navedenog
sistema.
Mlavsko-moravski regionalni sistem. Sistem obuhvata naseqa u sredwem i
dowem toku Velike Morave, kao i naseqa u slivovima reka Mlave i Peka. Ovaj sistem
se oslawa na moravska i dunavska aluvijalna izvori{ta, od kojih se izdvajaju izvori{ta: Godomin, [alinac i Petka, kao i kori{}ewe voda Mlave i Peka. Iz
ovih izvori{ta snabdeva}e se vodom naseqa u op{tinama: Petrovac, Malo Crni}e,
Poàrevac, @abari, Velika Plana, Smederevska Palanka, Smederevo, Grocka, Veliko
Gradi{te, Golubac, Ku~evo i Majdanpek. Naseqa op{tine @agubica snabdevala bi se
vodom sa lokalnih izvori{ta, a wihove otpadne vode potrebno je visoko biolo{ki
pre~istiti uz odstrawivawe hranqivih materija. Tako|e iz lokalnih izvori{ta snabdevala bi se naseqa u okolini Doweg Milanovca. Posebno je zna~ajno otpadne vode
@elezare Smederevo adekvatno pre~i{}avati i ispustiti ih tako da ne}e ugroziti aluvijalna izvori{ta me|uregionalnog zna~aja.
Kolubarski regionalni sistem. Ovaj sistem obuhvata sliv reke Kolubare, jednog
od vodom najsiroma{nijih podru~ja Srbije. Okosnicu sistema ~ini akumulacija Stuborovni na Jablanici, ~ija izgradwa je u toku, iz koje se snabdevaju visokokvalitetnom
vodom naseqa u op{tinama: Vaqevo, Mionica, Lajkovac, Lazarevac i Ub. U ovaj sistem
su inkorporirana lokalna izvori{ta podzemnih voda, kao i postoje}i me|uop{tinski
vodovodni sistem Nepri~ava-Lazarevac. U budu}nosti u sistem }e biti ukqu~ene i akumulisane vode reke Ribnice, sa prikqu~ewem u Kolubarski sistem (koji je u gradwi) i
ukqu~ewem naseqa op{tine Qig. U perspektivi potrebno je pove}ati kapacitet sistema prevo|ewem voda iz drugih slivova (Uvac, Rzav, sredwa Drina), po{to sliv
Kolubare nije u stawu da obezbedi potrebe za vodom te regije u budu}nosti.
Savsko-beogradski regionalni sistem. Ovaj sistem karekteri{e vrlo visoka
koncentracija stanovni{tva i industrije i vrlo velike potrebe za vodom (preko 30% od
ukupnih potreba za vodom Srbije). Sistem obuhvata uè podru~je grada Beograda (10
op{tina) i naseqa u op{tinama: Grocka, Barajevo, Sopot, Mladenovac i Obrenovac. Do
sada je Beograd potrebe za visokokvalitetnom vodom obezbe|ivao eksploatacijom lokalnog savskog aluvijalnog izvori{ta, a od 1987. godine kao izvori{te koristi se i reka
Sava (izgra|eni zahvat iz re~nog toka i prva faza postrojewa za pre~i{}avawe vode
Maki{). U bliskoj perspektivi voda za pove}anu potro{wu u ovom sistemu obezbe|iva}e se pro{irivawem izvori{ta podzemnih voda i pove}awem kapaciteta postrojewa za preradu re~ne vode (vode reke Save i alternativno vode Dunava). Potrebne
koli~ine visokokvalitetne vode za Beogradski sistem mogu se dovesti sa Starovla{kih
planina (podsistem Uvac, Rzav), kao i iz sredweg toka Drine. Alternativno, deo
budu}ih potreba Beograd moè obezbediti i iz velikih aluvijalnih izvori{ta: drinskog
aluviona u Ma~vi (uz povezivawe Beogradskog sa Sremskim sistemom), i aluvijalnog izvori{ta Godomin-[alinac (za snabdevawe vodom Grocke i ju`nih i isto~nih delova
303
sistema). Neophodno je za{tititi izvori{ta od zaga|iva~a, u neposrednoj zoni sanitarne za{tite, koji sada bez pre~i{}avawa upu{taju otpadne vode u zoni izvori{ta.
Tako|e je potrebno izvr{iti sanitarnu za{titu u uòj zoni izvori{ta, a za sanitaciju
{ire zone treba ostvariti saradwu sa uzvodnim zemqama.
Ma~vanski regionalni sistem. Kapaciteti izvori{ta podzemnih voda su ve}i od

potreba ovog podru~ja. Ovaj sistem, kao izvori{te visokokvalitetne vode koristi
podzemne vode aluviona Ma~ve i Posavine, povr{inske vode i lokalna izvori{ta,
snabdevaju}i naseqa u op{tinama: [abac, Bogati}, Loznica, Mali Zvornik, Ose~ina,
Qubovija, Vladimirci i Koceqeva. Ve}i deo zahva}enih voda iz drinskog aluviona (izvori{te na potezu Badovinci-u{}e Drine u Savu) moè se odvoditi prema Sremu, za
potrebe snabdevawa vodom Srema, sa mogu}no{}u povezivawa sa beogradskim, novosadskim i ju`noba~kim sistemom, {to }e biti ne{to detaqnije obja{weno u opisu
regionalnih sistema Vojvodine. Va`no je napomenuti, da bi pomenuto drinsko izvori{te moglo biti eksploatisano kako se predvi|a, potrebno je za{titi vode ove reke
od ve}ih, koncentrisanih, neposrednih uzvodnih zaga|iva~a. To se odnosi, prvenstveno,
na fabrike viskoze i celuloze u Loznici i na fabriku Glinica na bosanskoj teritoriji. Za otpadne vode fabrike celuloze predvi|a se odstrawivawe organskih i opasnih supstanci, a za fabriku viskoze neutralizacija, odstrawivawe metala, organskih
materija i posebna kontrola specijalnih mikrozaga|iva~a, pre upu{tawa u vodoprijemnik. Iz otpadnih voda fabrike Glinica potrebno je odstraniti suspendovane i neorganske materije, kao i mikrozaga|iva~e, pre wihovog ispu{tawa u vodotok.
Sremski regionalni sistem.
Ovaj regionalni sistem moè se osloniti na
~etiri mo}na aluvijalna izvori{ta: dowa Drina, Sava od Jamene do Sremske Mitrovice
i Sava od Jarka do [apca kao i re~ne vode dowe Drine. Visokokvalitetne vode sa
Drinskog izvori{ta upu}uju se preko Bogati}a i Sremske Mitrovice do Rume gde se
spajaju sa vodama iz savskog izvori{ta i daqe zajedni~ki snabdevaju vodom naseqa u
op{tinama: Irig, Pe}ince, In|iju i Staru Pazovu. Treba naglasiti da, s obzirom na
kapacitete ovih izvori{ta, ovaj sistem pruà mogu}nost snabdevawa i drugih zna~ajnih
potro{a~a u slu~aju promewene globalne situacije ili novih podataka o razvoju korisnika ovih voda u budu}nosti: Beograd se moè povezati preko Stare Pazove, Novi Sad
preko In|ije i Sremskih Karlovaca, Ju`nobanatski sistem preko Stare Pazove i Opova, a Zrewanin preko Stare Pazove i Surduka. Lokalna izvori{ta ostaju u upotrebi do
racionalnih limita. Predvi|a se, uz pre~i{}avawe otpadnih voda Sremske Mitrovice,
wihovo sprovo|ewe nizvodno od pomenutog budu}eg savskog izvori{ta, odnosno nizvodno od [apca.
Novosadski regionalni sistem. Pored lokalnih izvori{ta, kao izvori{ta visokokvalitetne vode, ovaj sistem moè koristiti aluvijalna izvori{ta: dowa Drina,
Sava od Jamene do Sremske Mitrovice i Sava od Jarka do [apca, izvori{te sa leve i
desne obale Dunava izme|u Novog Sada i Sremskih Karlovaca, a deo vode moè se dobijati preradom re~ne, dunavske vode kao i re~ne vode dowe Drine. Ovim sistemom snabdevaju se naseqa u op{tinama: Sremska Mitrovica, [id, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Novi Sad, Sremski Karlovac, @abaq, Temerin, Zrewanin i alternativno Se~aw, @iti{te i Titel. Pored pomenutih mogu}ih veza sa Sremskim sistemom,
povoqno je povezivawe ovog sistema sa Ba~kim sistemom preko Temerina i Srbobrana,kao i Ba~kog Petrovca i Ba~a. Ukoliko bi kvalitet voda reke Tise bio nezadovoqavaju}i, ovaj sistem se moè pro{iriti i za obezbe|ewe potreba u vodi u naseqima
severnog Banata. Potrebno je ostvariti me|udràvnu saradwu sa uzvodnim zemqama,
kako bi se aluvijalno izvori{te Jamena-La}arak prihrawivalo vodom koja se posle
odre|enih tretmana moè, sa prihvatqivim rizikom, koristiti kao voda za pi}e.
Ba~ki regionalni sistem. Osnovno izvori{te ovog sistema su aluvijalne izdani
Dunava na sektoru od Bezdana do Bogojeva i kori{}ewe OVK-a. Za zadovoqewe potreba
vodosnabdevawa naseqa u Ba~kom sistemu mogu se koristiti i re~ne vode Dunava (neposredno ili upu{tawem u podzemqe) ukoliko je kvalitet istih zadovoqavaju}i. Ovim
sistemom snabdevala bi se naseqa u op{tinama: Apatin, Sombor, Oxaci, Ba~, Kula,
304
Mali I|o{, Ba~ka Topola, Vrbas, Srbobran, Be~ej i Novi Be~ej, alternativno vodosnabdevala bi se i naseqa u op{tini Subotica. Pored povezivawa sa Novosadskim sistemom, ovaj sistem je povoqno povezati sa sistemom gorwe Tise preko Ba~ke Topole i
Subotice, odnosno preko Be~eja i Ade. O~ekuje se ostvarewe me|udràvne saradwe kojom
bi se regulisao kvalitet voda Dunava.
Regionalni sistem gorwe Tise. Za snabdevawe ovog regiona predvi|ene su, pored
postoje}ih izvori{ta, i prera|ene re~ne vode Tise. S obzirom na kvalitet voda ove
reke, posebna pa`wa se mora posvetiti na~inu pre~i{}avawa ovih voda. Ovom sistemu
pripadaju naseqa u op{tinama: Subotica, Kawià, Novi Kneèvac, Senta, ôka, Ada,
Kikinda i Nova Crwa. Alternativna re{ewa vezana su za dovo|ewe voda sa ve}e udaqenosti. Podrazumeva se ostvarewe me|udràvne saradwe kojom bi se kvalitet re~ne vode
Tise popravio ili, najmawe zadrào na sada{wem nivou.
Ju`nobanatski regionalni sistem. Pored lokalnih izvori{ta i OVK-a koristilo bi se veliko aluvijalno izvori{te pored Dunava Kovin-Dubovac. U perspektivi
moè se ostvariti prebacivawe odre|ene koli~ine voda sa Godominsko-[alina~kog
izvori{ta u ovaj sistem, kao i kori{}ewe voda reke Dunava (neposredno ili
upu{tawem u podzemqe) ukoliko iste imaju odgovaraju}i kvalitet. Iz ovog sistema
vr{ilo bi se vodosnabdevawe naseqa u slede}im op{tinama: Kovin, Pan~evo, Opovo,
Kova~ica, Alibunar, Vr{ac, Plandi{te i Bela Crkva. Postoji mogu}nost slawa voda
iz ovog sistema daqe na sever, u pravcu Zrewanina i Se~wa. Problemu o~uvawa priobalnih voda na delu izvori{ta Kovin-Dubovac mora se posvetiti posebna pa`wa.
Naime, usporavawe Dunava usled izgradwe \erdapa izaziva taloèwe materijala organskog i neorganskog porekla, sa znatnim koli~inama te{kih metala i stvarawa uslova za
eutrofikaciju jezera sa svim negativnim posledicama po kori{}ewe ovih voda.Tako|e
postoje problemi mogu}e eksploatacije ugqa u ovom prostoru.
U Srbiji, u narednom periodu u domenu vodosnabdevawa, planirana je izgradwa
brojnih objekata koji treba da omogu}e, i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu,
boqe snabdevawe vodom. Prioritet u izgradwi moraju dobiti oni objekti koji garantuju
visok kvalitet, koji su najracionalniji i koji re{avaju probleme u najugroènijim podru~jima. Veliki gradovi tako|e moraju imati odre|enu prednost, jer wihovi ìteqi,
po pravilu, nemaju druge alternative nego da koriste vodu iz vodovodne gradske mreè, a
i sanitarno stawe u slu~aju nesta{ice vode je najkriti~nije. U domenu izgradwe izvori{ta (i podzemnih i povr{inskih voda), prednost moraju dobiti ona koja se relativno lako mogu {tititi od svih vrsta zaga|ivawa, tj. gde su rizici zaga|ewa mali i,
razume se, koja imaju povoqne ekonomske parametre.
Nesta{icu vode najvi{e ose}aju stanovnici sredi{weg i pojedina naseqa jugoisto~nog dela Republike Srbije ([umadija, Kolubarski okrug, pojedina mesta u Pomoravqu, isto~ni deo centralne Srbije, neke op{tine u jugoisto~nom i ju`nom delu
Srbije, pa i Beograd). Zna~ajno poboq{awe situacije u nekim od ovih regiona o~ekuje se
nakon izgradwe objekata ~ija je gradwa u toku ili su pred po~etkom iste (akumulacije
Barje na Veternici, Selova na Toplici, Prvonek na Bawskoj reci, Stuborovni
na Jablanici, i Bogovina na Crnom Timoku, kao i dogradwa beogradskog izvori{ta).
Ovi objekti treba da dobiju prednost, kako bi naseqa datih podru~ja {to pre dobila dovoqnu koli~inu vode za pi}e i kako bi se ve} uloèna sredstva {to pre aktivirala.
U pogledu kvaliteta vode za pi}e, kao {to je pomenuto u okviru vodosnabdevawa
stanovni{tva, najugroènije je podru~je Vojvodine. Pored stanovni{tva Vojvodine, koje
je najugroènije i po fizi~ko-hemijskim i po bakteriolo{kim parametrima kvaliteta
voda, jo{ su vrlo ugroèni ìteqi [umadijskog, Topli~kog i P~iwskog okruga (po
fizi~ko-hemijskim parametrima) kvalitet voda i Kosmet (po mikrobiolo{kim parametrima), kao stanovni{tvo pojedinih op{tina u drugim okruzima. Ova podru~ja, u
domenu re{avawa pitawa kvaliteta vode za pi}e treba da dobiju prioritet.
Pored toga, za Vojvodinu i Kosmet nije do sada ra|ena detaqna analiza (Akcioni
plan) dugoro~nog snabdevawa vodom, {to je neophodno {to pre uraditi i ~ija izrada se
moè smatrati prioritetom. Zbog opisanog problema rudarewa podzemnih voda u Vojvodini, sa svim negativnim posledicama i neizvesnostima vodosnabdevawa u daqoj
305
perspektivi, potrebno je pristupiti istraìvawu nazna~enih aluvijalnih izvori{ta i

wihovom ukqu~ivawu u regionalne vodovodne sisteme ovog na{eg posebno razvijenog
prostora. Re{ewa koja su skicirana ovom Vodoprivrednom osnovom zasnovana su na
postoje}oj fondovskoj dokumentaciji i istraìvawima izvedenim tokom izrade Vodoprivredne osnove. Me|utim, za usvajawe racionalne strategije dugoro~ne orijentacije
snabdevawa vodom prostora Ba~ke i Banata, potrebno je po posebnom programu
izvr{iti adekvatne istra`ne radove, obraditi alternativne prognoze mogu}ih razvoja u
perspektivi, izu~iti navedene i druge alternative i posle toga odabrati dugoro~nu orijentaciju. I za ostale prostore Srbije, posebno za pojedine wene delove, treba novelirati obra|ena re{ewa, sagledavaju}i eventualne nove mogu}nosti (Akcioni planovi).
Opremqenost vodovodnim instalacijama je najlo{ija u ju`nim delovima Srbije i
u pojedinim op{tinama ostalog dela republike (uglavnom ona mawa naseqa koja nemaju
ni zapo~et vodovodni sistem). Dok se situacija na Kosmetu moè pravdati visokim natalitetom i nemogu}no{}u pra}ewa istog visokim standardom, za situaciju u ostalim
podru~jima sa niskim procentom opremqenosti (slika 1.1.1. - Postoje}e stawe) ne mogu
se na}i prihvatqivi razlozi. Navedena podru~ja, treba da imaju prioritet u ovom domenu u narednom periodu.
Pored svega navedenog, prednost pri izgradwi treba da imaju oni projekti, ~ijom
se izgradwom re{ava pitawe i drugih vodoprivrednih grana (navodwavawe, za{tita
voda, za{tita od voda, plovidba, itd.), a sve u sklopu integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije.
4.3. KOMPLEKSNI REGIONALNI SISTEMI VODOTOKA
Kao {to je ranije istaknuto, kompleksni regionalni sistemi vodotoka ~ine
sastavni deo Integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Republike
Srbije.
U delu 4.2. bliè su opisani kompleksni regionalni sistemi vodosnabdevawa;
me|utim, nema sumwe da ovi sistemi zna~ajno uti~u na kompleksne regionalne sisteme
vodotoka i obrnuto. Ovaj uticaj ogleda se, pre svega, preko ispu{tawa garantovanih
malih voda koji je predvi|en kod svih akumulacija koje sluè za vodosnabdevawe stanovni{tva ili za neke druge namene. Akumulacije koje su namewene za snabdevawe vodom
industrije, navodwavawe zemqi{ta, ostvarivawe mogu}nosti za rekreaciju itd. ovim
funkcijama prakti~no obezbe|uju oplemewivawe malih voda do nivoa potrebnih za
o~uvawe kvaliteta voda u vodotoku pri preduzimawu adekvatnih tehni~ko-tehnolo{kih
mera na izvorima zaga|ivawa. Ukoliko ovo nije dovoqno, iz ovih akumulacija se posebno ispu{taju dodatne koli~ine voda za o~uvawe propisanog (potrebnog) kvaliteta
re~ne vode. Ovim re{ewem pored o~uvawa prisutnih resursa re~nih voda isti se
pove}avaju za koli~ine otpadnih voda koje se ispu{taju u vodotoke (reuse) jer je
obezbe|eno da se nizvodno od uliva otpadnih voda kvalitet voda u vodotoku zadrì na
potrebnom nivou ~isto}e. Uticaj kompleksnog sistema visokokvalitetnih voda naro~ito
se ogleda u upu{tawu otpadnih voda u vodotokove u dana{wim uslovima prakti~no bez
pre~i{}avawa, {to izaziva smawivawe upotrebqivosti re~nih voda ili onemogu}avawe
wihovog kori{}ewa uz rizike po zdravqe stanovn{tva i o{te}ewa ostalog ìvog sveta.
Predloènim re{ewem kompleksnim merama na izvorima zaga|ivawa, na otpadnim vodama, pove}awe malih voda i drugim tehni~kim merama privode se sve vode u
propisane uslove za wihovo kori{}ewe, ~ime se i otpadne vode od destruktivnog
~inioca prevode u eksploatabilne rezerve voda.
Na karti snabdevawa vodom industrije i navodwavawa-budu}e stawe, i na karti
za{tite i kori{}ewa vodotoka - budu}e stawe, daju se grafi~ki prikazi elemenata ovog
sistema.
U nastavku se daju osnovne karakteristike kompleksnih regionalnih sistema vodotoka. Ova podela tako|e je uslovna zbog me|uzavisnosti svih ovih Vodoprivrednih
sistema (na primer, na slivu Morave).
306
Ju`nomoravski sistem
Na ovom prostoru, pored 13 velikih akumulacija (postoje}ih i planiranih) za
vodosnabdevawe stanovni{tva (Vlasina, Bovan, Brestovac, Zavoj, Lisina, Barje,
Prvonek, Selova, Prohor P~iwski, Svo|e, Kqu~, Kremenata, Bina~), predvi|ene su i
tri velike akumulacije za snabdevawe vodom industrije, navodwavawe, za{titu voda,
rekreaciju i omogu}avawe drugih kori{}ewa (Kon~uq, Zebice, Odorovci).
Na pojedinim deonicama re~nih tokova ni posle uspostavqawa reìma predvi|enog ovom Vodoprivrednom osnovom ne}e biti mogu}e postizawe èqenog kvaliteta
voda (vrlo dobre vode); tako je: Moravica na deonici od Pre{eva do Bujanovca prihvatqivog kvaliteta, Jablanica na deonici od Medve|e do Lebana tako|e prihvatqivog
kvaliteta, Toplica na deonici od Prokupqa do u{}a u Ju`nu Moravu i Ni{ava na deonici od Ni{a do u{}a u Ju`nu Moravu tako|e dovoqnog kvaliteta.
Za{tita voda na ~itavom slivu Ju`ne Morave je veoma kriti~na, a posebno na najuzvodnijim deonicama osnovnog toka i pritoka. Bez ure|ewa reìma malih voda, samo
tehni~kim merama bez pre~i{}avawa otpadnih voda, ne mogu se racionalno ostvariti
propisani efekti.
Na odre|enom broju grupnih zaga|iva~a predvi|eno je biolo{ko pre~i{}avawe sa
nitrifikacijom i denitrifikacijom kako bi se omogu}ilo daqe kori{}ewe ovih voda
(Vitina, Kosovska Kamenica, Kur{umlija, @itora|a, Babu{nica i Medve|a). Za
Trgovi{te, Pre{evo, Crnu Travu i Gwilane, po{to se nalaze u zoni izvori{ta vodosnabdevawa, pored ovih mera, predvi|a se i uklawawe hranqivih materija ili izvo|ewe
otpadnih voda nizvodno od akumulacija uz sekundarno pre~i{}avawe. Na ostalim grupnim sistemima predvi|eno je sekundarno pre~i{}avawe (odnosno odgovaraju}i tretman
industrijskih voda). Tako|e, za dovo|ewe kvaliteta voda reke Ju`ne Morave u stawe koje
omogu}ava wihovo daqe kori{}ewe, neophodna je relokacija fabrike celuloze u
Vladi~inom Hanu. Osim toga postoje brojne deponije neposredno uz korito reke koje
produkuju zna~ajna zaga|ewa pa ih treba dislocirati, a ove prostore sanirati.
U ciqu za{tite izvori{ta voda i posebno ugroènih delova vodotoka, kod
odre|enih zaga|iva~a predvi|ena je derivacija otpadnih voda (Dimitrovgrad, Sokobawa,
Surdulica).
Sistemom se omogu}ava obezbe|ewe voda nièg kvaliteta za industriju 30 naseqa
i navodwavawe 43 900 ha obradivih povr{ina.
Uzvodno od gotovo svih naseqa na vodotocima se predvi|a dovo|ewe kvaliteta
re~nih voda do nivoa koji omogu}ava kontaktnu rekreaciju, odnosno ova rekreacija
omogu}ena je na akumulacijama koje se nalaze u blizini naseqa.
Upravqawem akumulacionim prostorima i izgradwom linijskih sistema
predvi|a se adekvatna za{tita od poplava na ve}im vodotocima.
Pored za{tite akumulacionih prostora predvi|a se sanacija prostora sa intenzivnom erozijom i buji~nih tokova.
U ovom sistemu postoje odre|eni energetski kapaciteti koje treba daqe razvijati
(Vlasinski sistem, uvo|ewe Toplodolske reke u akumulaciju Zavoj, itd.).
U ciqu poboq{awa op{teg reìma voda predvi|a se dovo|ewe zna~ajnih
koli~ina voda iz susednih slivova (Lepenac, P~iwa, Dragovi{tica).
U daqoj perspektivi postoji mogu}nost izgradwe plovnog puta od stava do Ni{a.
Ovaj sistem zajedno sa odnosnim sistemima na Zapadnoj i Velikoj Moravi
prakti~no predstavqa jedinstvenu celinu.
Zapadnomoravski sistem
Na ovom prostoru, pored 14 velikih akumulacija (postoje}ih i planiranih) za
vodosnabdevawe (Gra~anka, Batlava, Gazivode, ]elije, Vrutci, Gruà, Rokci, Roge,
Ariqe, Dobro{evac, Vu~ini}e, Studenica, Bela Stena, Se~a Reka), tri velike akumulacije mogu se iskoristiti za snabdevawe vodom industrije, navodwavawe, za{titu voda,
rekreaciju i omogu}avawe drugih kori{}ewa (Ribari}i, Me|uvr{je, Orlova~a).
I u Zapadnomoravskom, kao u Ju`nomoravskom sistemu, na pojedinim re~nim deonicama ne}e biti mogu}e postizawe èqenog kvaliteta voda. Tako je: Despotovica na
307
deonici od Gorweg Milanovca do u{}a u Di~inu dovoqnog kvaliteta, Di~ina od u{}a

Despotovice do uliva u Zapadnu Moravu dovoqnog kvaliteta, [timqanka od [timqa do
u{}a i Sitnica od [timqanke do Pri{tine prihvatqivog kvaliteta, Sitnica od
Pri{tine do Kosovske Mitrovice, Lab od Podujeva do u{}a, Ibar od Kosovske Mitrovice do Ra{ke i Ra{ka od Novog Pazara do u{}a dobrog kvaliteta, \etiwa od Sevojna do u{}a i Zapadna Morava od â~ka do Kraqeva tako|e dobrog kvaliteta.
(âjetina, Gorwi Milanovac, Aleksandrovac i naseqa u slivu Sitnice: [timqe,
Lipqan, Pri{tina, Glogovac, Podujevo, Obili}, Kosovo Poqe, Tutin, Vu~itrn i Novi
Pazar). Na ostalim grupnim sistemima predvi|eno je sekundarno pre~i{}avawe (odnosno odgovaraju}i tretman industrijskih voda).
U ciqu za{tite akumulacije ]elije na Rasini predvi|ena je derivacija otpadnih
voda gradova Brus i Blace.
Kao i kod Ju`ne Morave, na Zapadnoj Moravi i pritokama, zna~ajne koli~ine
~vrstih otpadaka se ubacuju u vodotoke ili se deponuju neposredno pored wih, pa ih
treba dislocirati i sanirati.
i navodwavawe 22 200 ha obradive povr{ine.
Kod svih ve}ih naseqa predvi|a se dovo|ewe kvaliteta re~nih voda uzvodno od
naseqa do nivoa koji omogu}ava kontaktnu rekreaciju, odnosno ova rekreacija omogu}ena
je na akumulacijama u blizini naseqa.
U ovom sistemu postoje zna~ajni energetski kapaciteti, koji }e posebno do}i do
izraàja posle prevo|ewa voda reke Uvac u Rzav, a zatim energetskim kori{}ewem na
ovom vodotoku, kao i na Zapadnoj i Velikoj Moravi (u daqoj perspektivi).
U daqoj perspektivi posle ure|ewa otpadnih voda i za{tite od nanosa u slivu
Ibra planira se i energetsko kori{}ewe voda reke Ibra.
Za potrebe termoenergetike predvi|a se kori{}ewe voda reke Beli Drim
(kori{}ewe metohijskih voda na podru~ju Kosova). Kori{}ewe tih voda na pravcu
prema Kosovu moè se ostvariti samo ako se akumulacijama i drugim objektima (cevovodi, crpne stanice, tuneli i dr.) obezbede uslovi za upravqawe reìmom voda. U
daqem razvoju navodwavawa treba ispitati mogu}nosti zadovoqewa potreba Kosova vodama Belog Drima, s obzirom na to da se kod ovog vida kori{}ewa voda nepovratno
utro{i wihov najve}i deo.
Potrebno je vratiti prirodni tok reke Ibra prema delovima centralne Srbije.
U daqoj perspektivi postoji mogu}nost izgradwe plovnog puta na Zapadnoj Moravi od stava do Kraqeva.
Sistem Velike Morave

Na ovom prostoru, pored tri velike akumulacije koje se planiraju za vodosnabdevawe (Zabrege, Beqanica, Vitman - Mlava) u posmatranom planskom periodu nisu
predvi|ene druge ve}e akumulacije.
U sistemu Velike Morave, kao i u prethodnim sistemima, na pojedinim pritokama ne}e biti mogu}e postizawe èqenog kvaliteta; tako je: Lepenica na deonici od
Kragujevca do u{}a u Veliku Moravu dovoqnog kvaliteta, Resavica do u{}a u Resavu dovoqnog kvaliteta i Resava do u{}a u Veliku Moravu dovoqnog kvaliteta, Veliki Lug na
deonici od Mladenovca do u{}a u Kubr{nicu i Kubr{nica do u{}a u Jasenicu, Jasenica od Kubr{nice do u{}a u Veliku Moravu dovoqnog kvaliteta, Kubr{nica od
Aran|elovca do Velikog Luga dobrog kvaliteta.
(Kragujevac, Despotovac, Ra~a, Topola, Rekovac, Mladenovac, Aran|elovac, Sopot,
308
@abari, Petrovac, Malo Crni}e i @agubica). Iz otpadnih voda Aran|elovca pored visokog biolo{kog pre~i{}avawa treba odstraniti i hranqive materije. Na ostalim
grupnim sistemima predvi|eno je sekundarno pre~i{}avawe (odnosno odgovaraju}i
tretman industrijskih voda).
U ciqu za{tite izvori{ta voda i posebno ugroènih delova vodotoka, kod
odre|enih zaga|iva~a predvi|ena je derivacija otpadnih voda (Jagodina, Svilajnac, Velika Plana, Smederevska Palanka i Poàrevac).
i navodwavawe 53 000 ha obradive povr{ine.
Uzvodno od gotovo svih naseqa predvi|a se dovo|ewe kvaliteta re~nih voda do
nivoa koji omogu}ava kontaktnu rekreaciju, odnosno ova rekreacija omogu}ena je na akumulacijama u blizini naseqa.
Ocewuje se da se u planskom periodu ne}e mo}i realizovati kori{}ewe energetskih kapaciteta Velike Morave, s obzirom na potrebu prethodne za{tite kvaliteta voda
i za{tite od nanosa na celom wenom slivu, {to vaì i za realizaciju plovnog puta.
Me|utim, ukoliko ekonomske mogu}nosti budu povoqne, realizacija ovog zahvata mogla
bi se ostvariti i u planskom periodu.
U ciqu poboq{awa op{teg reìma voda predvi|a se prevo|ewe zna~ajnih
koli~ina voda iz susednih slivova (Starovla{ke planine, Mlava, Rasina) namewenih
prete`no vodosnabdevawu.
Alternativa pre~i{}avawa otpadnih voda datom re{ewu na karti za{tite i
kori{}ewa vodotoka - budu}e stawe, za trogra|e (Para}in, ]uprija i Jagodina) je izgradwa zajedni~kog ure|aja.
Kolubarski sistem
Na ovom prostoru, pored dve velike akumulacija za vodosnabdevawe (Stuborovni,
Struganik) postoji i jedna velika akumulacija za snabdevawe vodom industrije (Paquvi
Vi{).
Za otpadne vode Lazarevca, Lajkovca, Uba i Obrenovca predi|en je regionalni
sistem kanalisawa i visoko pre~i{}avawe otpadnih voda. Za ostala naseqa (Qig,
Mionicu, Vaqevo i Koceqevu) predvi|eno je biolo{ko pre~i{}avawe sa nitrifikacijom i denitrifikacijom.
Kao alternativa za Lazarevac, Lajkovac i Ub umesto regionalnog sistema moè se
realizovati biolo{ko pre~i{}avawe sa nitrifikacijom i denitrifikacijom.
Potrebno je ista}i potrebu adekvatnog pre~i{}avawa otpadnih voda termoelektrana i rudnika ugqa Veliki Crqani. Tako|e, posebna pa`wa mora se posvetiti
za{titi Save od termi~kog zaga|ewa izazvanog upu{tawem vode posle wenog
iskori{}avawa za hla|ewe termoelektrana u Obrenovcu.
Sistemom se omogu}ava obezbe|ewe voda nièg kvaliteta za industrije devet
naseqa.
U daqoj perspektivi predvi|a se dovo|ewe drinskih voda u sliv Kolubare, ~ime
bi se re{ilo pitawe potrebnih koli~ina voda za za{titu kvaliteta voda i druga
kori{}ewa (navodwavawe, industrija, energetika).
Pri izboru re{ewa sistema na sredwoj Drini treba imati u vidu i dispozicione zahteve prevo|ewa vode u sliv Kolubare.
Sistem Lima sa Drinom

Na ovom prostoru, pored dve velike akumulacije za vodosnabdevawe (Tegare,
Gorwa Qubovi|a), predvi|eno je i 9 velikih akumulacija za snabdevawe vodom industrije, navodwavawe, za{titu voda, rekreaciju i omogu}avawe drugih kori{}ewa
(Zvornik, Kokin Brod, Bajina Ba{ta, Potpe}, Uvac, Brodarevo, Klak, Dubravica,
Lazi}i).
309
U sistemu Lima sa Drinom, kao i u predhodnim sistemima ne}e biti mogu}e

postizawe èqenog kvaliteta vode; tako }e: Likodra od Krupwa do u{}a u Jadar biti
dobrog kvaliteta i Jadar do u{}a u Drinu tako|e dobrog kvaliteta.
U ciqu za{tite izvori{ta voda i posebno ugroènih delova vodotoka kod Nove
Varo{i predvi|ena je derivacija otpadnih voda ovog naseqa u reku Lim. Za naseqa Krupaw i Ose~inu predvi|a se biolo{ko pre~i{}avawe sa nitrifikacijom i denitrifikacijom.
Sistemom se omogu}ava obezbe|ewe voda nièg kvaliteta za industriju 10 naseqa.
Uzvodno od gotovo svih naseqa predvi|a se dovo|ewe kvaliteta re~nih voda do
nivoa koji omogu}ava kontaktnu rekreaciju, odnosno ova rekreacija omogu}ena je na akumulacijama u blizini naseqa.
Postoje zna~ajni energetski potencijali izme|u akumulacija Bajina Ba{ta i
Zvornik. Na~in iskori{}avawa ovog potencijala treba bliè definisati u narednim
izu~avawima. Predvi|ene energetske stepenice u dowem toku Drine mogu se realizovati
posle sanacije zna~ajnih izvora zaga|ivawa (Celuloza i Viskoza u Loznici,
Glinica na bosanskoj teritoriji).
Pored brojnih postoje}ih energetskih objekata, predvi|a se izgradwa RHE Bistrica kao i daqe iskori{}avawe energetskog potencijala reke Lim na teritoriji
Srbije.
S obzirom na to da je ovaj sistem bogat vodom, predvi|a se zna~ajno kori{}ewe
drinskih voda (podzemnih i povr{inskih) za potrebe sredi{wih i severnih delova
teritorije Srbije.
Timo~ki sistem
Na ovom prostoru, pored ~etiri velike akumulacije (postoje}e i planirane) za
vodosnabdevawe (Grli{te, Bogovina, @ukovac, Okoli{te), realizovana je i jedna akumulacija za snabdevawe vodom industrije, za{titu voda, rekreaciju i omogu}avawe drugih
kori{}ewa (Brestova~ka reka).
U Timo~kom sistemu pojedini vodotoci na odre|enim deonicama ni posle uspostavqawa reìma predvi|enog ovom Vodoprivrednom osnovom ne}e imati zadovoqavaju}i
kvalitet; tako je: Svrqi{ki Timok na deonici od Svrqiga do Podvisa dovoqnog kvaliteta, a od Podvisa do u{}a dobrog kvaliteta, Beli Timok na deonici od Kwaèvca do
Zaje~ara i Borska reka od Bora tako|e do u{}a prihvatqivog kvaliteta, Veliki Timok
od Zaje~ara do u{}a dobrog kvaliteta.
nitrifikacijom i denitrifikacijiom kako bi se omogu}ilo kori{}ewe ovih voda
(Svrqig, Bor i Kwaèvac). Na ostalim grupnim sistemima predvi|eno je sekundarno
pre~i{}avawe (odnosno odgovaraju}i tretman industrijskih voda).
Sistemom se omogu}ava obezbe|ewe voda nièg kvaliteta za industriju 5 naseqa i
navodwavawe oko 7 000 ha obradive povr{ine.
Posebno treba preduzeti mere kod za{tite i sanacije zaga|ewa koja poti~u od
industrije Bora. U okviru ovih mera treba izvr{iti revitalizaciju vodotoka i okolnog
zemqi{ta Borske reke i Velikog Timoka nizvodno od Vraògrnca.
Sistem Belog Drima

Na ovom prostoru, pored dve velike akumulacije za vodosnabdevawe (Radowi},
Mova), u planskom periodu treba ispitati mogu}nost izgradwe dodatnih velikih akumulacija.
310
Pojedine re~ne deonice u sistemu Belog Drima ni posle uspostavqawa reìma

predvi|enog ovom Vodoprivrednom osnovom ne}e imati èqeni kvalitet voda (vrlo dobar); tako }e: vode Suve reke od Suve Reke do u{}a biti u prihvatqivom kvalitativnom
stawu, dobrog kvaliteta bi}e vode Pe}ke Bistrice (od Pe}i do u{}a), Belog Drima (od
u{}a Pe}ke Bistrice do granice) i Prizrenske Bistrice (od Prizrena do u{}a).
(Istok, De~ani, Pe}, Klina, Srbica i Suva Reka). Na ostalim grupnim sistemima
predvi|eno je sekundarno pre~i{}avawe (odnosno odgovaraju}i tretman industrijskih
voda).
i omogu}ava se navodwavawe 79 000 ha obradive povr{ine.
Iz ovog sliva predvi|a se snabdevawe vodom potro{a~a na Kosovu (termoenergetika, navodwavawe).
Ba~ki sistem
Na prostoru Ba~ke osnovnu hidrolo{ku mreù ~ine konturni vodotoci, sa
re~nim akumulacijama uzvodno od brana \erdap I na Dunavu i Be~ej na Tisi, zatim
izgra|eni kanali i objekti (ustave, prevodnice i crpne stanice vi{enamenskog regionalnog Hidrosistema DTD i ravni~arske akumulacije, kanali, crpne stanice i ustave
vi{enamenskog regionalnog Hidrosistema Severna Ba~ka. Kompleksnom i jedinstvenom sistemu prirodnih i ve{ta~kih vodotoka pripadaju i vodotoci: Bajski kanal,
Mostonga, îk, Krivaja, Jegri~ka i drugi, koji su svi me|usobno vodnoreìmski usagla{eni.
Stawe pre~i{}avawa voda je dosta oteàno s obzirom na velike koli~ine organskih materija koje se produkuju od strane gradova, prehrambene industrije i poqoprivrede.
Kao povoqna mogu}nost iskazuje se regionalno prikupqawe i pre~i{}avawe otpadnih voda i potom upu{tawe u ve}e vodotoke van uspornih zona. Sistemi prikupqawa
voda du` starog kanala (Kula, Vrbas, Srbobran, Ba~ka Topola, Mali I|o{) i du` Tise
(ôka, Senta, Ada, Be~ej i Novi Be~ej sa prikqu~ewem Temerina), posle biolo{kog
pre~i{}avawa upu{tali bi se u Tisu nizvodno od brane na Tisi.
Sistemi koji upu{taju svoje vode u mirne ili vode sa sporim kretawem, potrebno
je da, pored visokog biolo{kog pre~i{}avawa odstrane iz svojih voda i hranqive materije (tercijalno pre~i{}avawe).
U ove sisteme spadaju ure|aji za pre~i{}avawe otpadnih voda Subotice, Kawiè,
Novog Kneèvca i Ba~kog Petrovca. Za ostale sisteme za pre~i{}avawe otpadnih voda
potrebno je biolo{ko pre~i{}avawe sa potrebnim derivacijama i upu{tawe u vodotoke
koji imaju ve}i kapacitet za prihvatawe otpadnih voda. Predvi|eni su regionalni
kanalizacioni sistemi na teritoriji sredwe Ba~ke, gde i sada postoje za~eci zajedni~kog kanalisawa gradova, u ciqu za{tite kvaliteta voda na delu mreè kanala
DTD. Osobenost regionalnog sistema kanalizacije na ovom prostoru je prisutnost
malih padova. Prethodno pre~i{}avawe otpadnih voda, omogu}ava daqi transport otpadnih voda u uslovima raspoloìvih minimalnih padova. Duì transport zahteva
aerisawe kanalske vode, kako ova ne bi dolazila u septi~ke uslove. Na ovaj na~in
mogu}e je planirati regionalni sistem kanalisawa, koji }e radikalno za{tititi kanalsku mreù DTD-a, a posebno usporenu Tisu. Naime, sve otpadne vode (prethodno tretirane) odvode se na daqi biolo{ki tretman i upu{taju u Tisu pod povoqnijim uslovima
(posle brane). Analizirani razvoj ovakvih regionalnih sistema kanalizacije ima efekte
na ve}e smawewe ukupnih godi{wih tro{kova, uz neznatno pove}awe investicija.
Karta A3: Integralni kompleksni jedinstveni vodoprivredni sistem Srbije
312
Za mawa naseqa primenila bi se tehnika ruralne sanitacije ili prikqu~ewe

ve}im gradskim sistemima.
Reìm rada kanala DTD treba odràvati tako da se, pored podmirewa potreba u
vodi i omogu}avawa plovidbe, obezbede povoqni uslovi za za{titu kvaliteta voda,
posebno za one deonice ~ije vode mogu biti namewene za vodosnabdevawe stanovni{tva.
Za potrebe navodwavawa, snabdevawe industrije vodom i druge namene predvi|en
je (i delimi~no izgra|en) ve}i broj mawih akumulacija koje bi pored akumulisawa voda
sa doti~nih vodotoka, sluìli kao retenzioni bazeni za dopremu voda Dunava i Tise. S
obzirom na znatne koli~ine zaga|ewa koje u ove objekte mogu do}i iz rasutih izvora
zaga|ivawa, potrebno je preduzeti adekvatne mere kako bi se kvalitet voda u wima
zadrào u odgovaraju}im granicama.
Ukupno se omogu}ava obezbe|ewe (iz vodotoka i kanala) voda nièg kvaliteta za
industriju 23 naseqa i omogu}ava se navodwavawe 226 800 ha obradive povr{ine.
Na odre|enim objektima i ve}im re~nim tokovima potrebno je omogu}iti rekreaciju na vodi.
Za{tita od spoqnih voda na Dunavu predvi|a se linijskim sistemom, a od unutra{wih voda unutra{wim vodotocima i navedenim kanalima. Za{tita od spoqnih voda
je u najve}em delu ve} realizovana. Potrebna je izvesna dogradwa, rekonstrukcija i
pove}awe stepena za{tite od poplave, posebno u zoni pojedinih ve}ih gradova.
Izgradwa predvi|ene elektrane na Dunavu moè se realizovati ukoliko
ekolo{ke i druge analize pokaù pozitivne rezultate. Wenom izgradwom otklonila bi
se ograni~ewa u pogledu mogu}nosti zahvatawa koli~ina vode iz Dunava za ba~ki deo HS
DTD.
Racionalnu za{titu kvaliteta voda Dunava kao i pritoka koje dolaze sa uzvodnih
teritorija mogu}e je adekvatno realizovati jedino kroz saradwu sa susednim dràvama.
Predvi|a se da se zna~ajne koli~ine voda iz sliva Dunava zahvate i koriste na
prostoru Ba~ke, odnosno zajedno sa vodama Tise prevode na prostore Banata.
Za{tita od poplave vodama reke Tise realizovana je linijskim sistemom odbrane
(nasipi).
Za{titi od poplava vodama reke Tise mogu}e je racionalno realizovati samo uz
saradwu sa susednom Ma|arskom (odnosno uzvodnim zemqama). Ve} danas je na ovom vodotoku izgra|en veliki broj akumulacija (od toga i jedna u na{oj zemqi - Novi Be~ej)
koje sna`no uti~u na ukupni reìm reke Tise, a ukupno kori{}ewe ovih voda potrebno
je sporazumno urediti sa susednom Ma|arskom. Odbrambeni linijski sistem je realizovan; me|utim, potrebna je odre|ena dogradwa i pove}awe stepena sigurnosti na izvesnim deonicama ovog vodotoka.
Predvi|a se o~uvawe kvaliteta unutra{wih voda i voda Dunava na nivou vrlo
dobrog kvaliteta, izuzev Kere{a od Pali}kog jezera do u{}a u Tisu koji je dobrog
kvaliteta. Tako|e, predvi|a se da }e Tisa na ~itavom potezu kroz na{u zemqu biti u
dobrom kvalitativnom stawu. Posebno treba ista}i da treba preduzeti adekvatne mere
na sanaciji i otklawawu negativnih posledica na potezu gde je reìm ovog vodotoka
izgradwom brane kod Novog Be~eja, poreme}en (ve} sada se vrlo jasno pojavquju negativni efekti - pomor riba, itd.).
Dunav, kao me|unarodna plovna reka povezana sa plovnim sistemom Evrope, od
posebnog je zna~aja za na{ me|unarodni robni i putni~ki transport. Kanali DTD-a i
reka Tisa uklapaju se u ovaj evropski plovni sistem.
Treba ista}i i predvi|awa, da }e se pored intenzivnijeg kori{}ewa voda
Dunava, Tise i kanala DTD za privredni i sportski ribolov, zna~ajne povr{ine biti
namewene izgradwi {aranskih ribwaka (oko 6 600 ha).
Ukupna povr{ina slivnog podr~ja sa koje se prihvataju vode koje sve prakti~no
drenira HS DTD u Ba~koj iznosi preko 560 000 ha.
U pogledu kanala DTD, da bi se poboq{ale wegove funkcije potrebno je pove}ati
proto~nost OKM-a. U vezi s tim i pove}ati kapacitete zahvata vode, a kod gravitacionih zahvata preduzeti mere na spre~avawu uvla~ewa vu~enog nanosa u OKM.
Tako|e, potrebno je reìm rada OKM-a, pored potreba korisnika voda, prilagoditi i
313
potrebama za{tite voda, posebno u slu~aju da se delovi ovog sistema koriste za vodosnabdevawe stanovni{tva.
Jedan od prioritetnih zadataka u ovom smislu je re{avawe pitawa za{tite voda u
najzaga|enijim deonicama ovog sistema.
Podru~je severne Ba~ke (Tele~ka), sa ukupnom povr{inom od oko 400 000 ha, ~iji
najve}i deo obuhvataju lesne zaravni i lesne terase (preko 90%), izdvaja se svojim visinskim poloàjem (oko 20 do 50 m iznad inundacionih ravni reka), pa je potrebno izdizawe vode prilikom wenog dopremawa do korisnika. Voda bi se za ovaj prostor dopremala iz Tise i Dunava (odnosno preko OKM HS DTD).
Pored obezbe|ewa voda za navodwavawe, potrebe industrije i dr., ovim vodama bi
se osveìle vode Ludo{kog i Pali}kog jezera.
S obzirom na vrlo velike funkcionalne me|uzavisnosti kanala DTD u Ba~koj i
Banatu, moè se smatrati da ove teritorije ve} sada a u perspektivi i vi{e predstavqaju jedinstvenu vodoprivrednu celinu, pa i kod institucionalnog organizovawa i
eksploatacije ovakvih sistema treba isto uzeti u obzir.
Banatski sistem
Na prostoru Banata, osnovnu hidrolo{ku mreù ~ine konturni vodotoci Dunav i
Tisa sa re~nim akumulacijama uzvodno od brana \erdap I na Dunavu i Be~ej na
Tisi, Banatski vodotoci: Zlatica, Stari Begej, Plovni Begej, Tami{, Brzava, Kara{ i
Nera, zatim: banatski deo vi{enamenskog regionalnog Hidrosistema DTD i
Nadela, spojni kanal izme|u Dunava i Tami{a Kara{ac, sistem hidrotehni~kih objekata Dowi Tami{, kao i za{titni sistem od uspora HE \erdap I, koji su svi
me|usobno vodnoreìmski usagla{eni.
Za{tita od spoqnih voda pored nazna~enih vodotoka u prvom redu se odnosi na
za{titu od voda reke Tise i Dunava. Za{tita od voda reke Tise i Dunava data je u opisu
Ba~kog sistema.
Ukupni vodni reìm na ovim vodotocima i kanalima (kvalitet, raspodela vode,
poplave, itd.) pod sna`nim je uticajem izmewenih uslova nastalih ukqu~ewem ovih
vodotoka u mreù hidrosistema DTD-a, tako da oni u hidrotehni~kom smislu ~ine jedinstvenu celinu.
U budu}nosti se o~ekuje da ukoliko se u susednoj Rumuniji ne preduzmu adekvatne
mere na za{titi kvaliteta voda Stari Begej i Plovni Begej bi bili lo{eg kvaliteta,
prihvatqivog kvaliteta bi bili: Begej (od Zrewanina do u{}a), DTD (od u{}a Starog
Begeja do u{}a u Dunav) i Nadela (nizvodno od Kova~ice); dovoqnog kvaliteta bi bili:
Zlatica, Kikindski kanal, Tami{, DTD (od uliva Kikindskog kanala do uliva Starog
Begeja); dobrog kvaliteta: Rojga, Moravica, Vr{a~ki kanal, Kara{, Nera i DTD (od Tise
do u{}a Kikindskog kanala).
Buji~ni karakter ovih vodotoka uslovqava da je efikasnu odbranu od poplava
mogu}e vr{iti samo uz saradwu sa susednom Rumunijom, odnosno obezbe|ewem rada brojnih akumulacija u Rumuniji i adekvatnom preraspodelom voda, uz pasivne mere za{tite
i optimalnim upravqawem banatskim delom hidrosistema u slu~aju nailaska velikih
voda.
u Banatu (dva naseqa iz Banata ukqu~ena su u sistem Ba~ke: ôka i Novi Be~ej) i
omogu}ava se navodwavawe 185 100 ha obradive povr{ine.
Kod za{tite kvaliteta voda banatskih vodotoka pored te{ko}a koje su prisutne
zbog malih proticaja i sporog kretawa vode u ovim vodotocima i kanalima, neke od vode
koje doti~u na na{u teritoriju, izuzetno visoko su zaga|ene, pa nije mogu}e re{iti pitawe wihove za{tite bez tesne saradwe sa susednom Rumunijom. U tom smislu potrebno
je definisati kako pre~i{}avawe ovih voda tako i proticaj malih voda. Sli~no kao i
na teritoriji Ba~ke, i ovde je potrebno iz istih razloga kod odre|enih sistema primeniti tercijalno pre~i{}avawe otpadnih voda, pa u ove sisteme spadaju postrojewa:
Kikinda, Nova Crwa, @iti{te, Se~aw, Kova~ica, Alibunar, Plandi{te i Vr{ac. Za
314
ostale sisteme ve}ih gradova povoqno je koristiti biolo{ko pre~i{}avawe uz odgovaraju}u derivaciju do najblièg ve}eg vodotoka.
Potrebno je, tako|e, posti}i sporazume o ukupnoj raspodeli i kori{}ewu voda sa
susednom Rumunijom, kako bi se mogle zadovoqiti potrebe i omogu}io intenzivan razvoj
ovih prostora, odnosno planirati dovo|ewe dodatnih voda iz reke Dunav.
Sistemom je obuhva}eno 14 naseqa.
Na ve}im re~nim tokovima i u zajezerenim vodama potrebno je omogu}iti rekreaciju u prirodi.
[to se ti~e plovidbe, vaì sli~no kao i za Ba~ku.
Na prostorima Banata od davnina je vr{en ve{ta~ki uzgoj riba, pa se o~ekuje da
}e se ovaj razvoj intenzivno nastaviti i u perspektivi. Predi|a se da se do planskog
perioda realizuju {aranski ribwaci na ukupnoj povr{ini od oko 33 500 ha, {to bi
omogu}ilo da se po potro{wi ribqeg mesa pribliìmo ostalom delu Evrope. Na svim
rekama se predvi|a razvoj privrednog i sportskog ribolova, posebno ukoliko se budu
primenile adekvatne mere na za{titi kvaliteta voda.
Sremski sistem
Na prostoru Srema dominantni domicilni vodotoci teku sa prostora Fru{ke
Gore. Ove vode u pro{losti su se razlivale na ravni~arskom delu obronaka planine, pa
su od davnina (III vek n.e.) morale biti regulisane, odnosno izvr{ena za{tita od poplava.
U ciqu ublaàvawa buji~nosti ovih tokova i obezbe|ewa odre|enih koli~ina
voda izgra|ene su (i predvi|a se izgradwa) brojnih mawih akumulacija.
U budu}nosti se o~ekuje da }e pored mera predvi|enih ovom Vodoprivrednom osnovom: Bosut celim svojim tokom, Kuda{, Jar~ina (od Pe}inaca do u{}a u Savu), Galovica i kanal Stara Pazova biti dovoqnog kvaliteta.
Sistemom se omogu}ava obezbe|ewe voda nièg kvaliteta za industriju sedam
naseqa i omogu}ava se navodwavawe preko 63 000 ha obradive povr{ine.
Na podru~ju Srema isti~e se povoqnost regionalnih re{avawa kanalisawa i
pre~i{}avawa otpadnih voda naseqa du` starog puta Beograd-Novi Sad kao i sistem
Irig-Ruma-Sremska Mitrovica sa derivacijom nizvodno od velikog izvori{ta za vodosnabdevawe Jarak-Klenak. Od sistema na ovome prostoru, biolo{ko pre~i{}avawe
sa nitrifikacijom i denitrifikacijom potrebno je predvideti za sistem naseqa [id
i Pe}inci a ostali sistemi bi imali biolo{ko pre~i{}avawe i odgovaraju}e derivacije i upu{tawe u reku Savu odnosno u Dunav. Za re{avawe ostalih mawih naseqa
vaì sli~an pristup kao u Banatu i Ba~koj.
Kvalitet voda reke Save, u prvom redu zavisi od razvoja urbanizacije, industrijalizacije i intenzivirawa poqoprivredne proizvodwe na uzvodnim prostorima sliva.
S obzirom na to da je 5/6 sliva reke Save van teritorije Republike Srbije, bez saradwe
sa uzvodnim zemqama nije mogu}e o~uvawe kvaliteta wenih voda, {to se mora imati u
vidu kod re{avawa vodoprivrednih problema Republike Srbije.
Tako|e, ranijim re{ewima za{tite od poplava reke Save bile su predvi|ene odre|ene intervencije na uzvodnom delu toka (retenzija Lowsko poqe i dr.) kako bi se
ublaìle posledice na nizvodnom podru~ju.
Me|utim, u novim uslovima nije izvesno da }e se ove mere realizovati, a tako|e
prisutna je opasnost koincidencije velikih voda Save i Drine, pa je potrebna saradwa
i upravqawe reìmom voda kako bi se posledice poplava ublaìle na posmatranom podru~ju.
Potrebno je detaqno razmotriti opravdanost i funkcionalnost izgradwe razmatranog kanala Dunav-Sava, kao kanala Sava-Bosut-Sava. Ovim re{ewima pored kori{}ewa voda i za{tite od voda zna~ajno bi se poboq{ala i za{tita kvaliteta voda.
Na delu toka na teritoriji Republike Srbije, Sava prima tako|e zna~ajna
zaga|ewa od strane industrija i naseqa (Sremska Mitrovica, [abac, Beograd), kao i od
termoelektrana (termi~ko zaga|ewe). Potrebno je izvr{iti prikupqawe i biolo{ko
pre~i{}avawe gradskih i industrijskih otpadnih voda, kao i spre~iti prekora~ewa
limita termi~kog zaga|ewa parcijalnim iskqu~ewewima rada odre|enih blokova termo-
315
elektrana kako je dato u poglavqu 1.4. Hidroenergetika, odnosno poboq{awem reìma

vode Save na ovom prostoru.
Tako|e, vode Novog Beograda, Zemuna i Beograda potrebno je prikupiti i
pre~i{}ene upustiti u reku Dunav.
Neposredni uzvodni zaga|iva~i u uòj zoni beogradskog izvori{ta vodosnabdevawa potrebno je da svoje otpadne vode pre~i{}avaju visoko biolo{kim postupkom
(nitrifikacija, denitrifikacija), {to se odnosi na Bari~, Umku i Ostru`nicu.
Potrebno je obezbediti mogu}nost rekreacije na vodama Save i Dunava u okolini
ve}ih naseqa (javne vode, zajezereni rukavci, otvoreni bazeni u prirodi, bazeni u zatvorenim prostorima, itd.).
Na Savi, Bosutu i kanalima u Sremu se predvi|a razvoj privrednog i sportskog
ribolova, a tako|e i izgradwa {aranskih ribwaka na povr{ini od oko 3 000 ha kao i
kori{}ewe svih malih akumulacija za iste namene.
316
5. VODNI RE@IM
Pod vodnim reìmom podrazumeva se kvalitativno i kvantitativno stawe voda
na odre|enom podru~ju u odre|enom vremenu.
Sada{we stawe vodnog reìma prikazano je u delu Ciqevi, polazi{ta i podloge.
Ovde je prikazan vodni reìm za planski horizont Vodoprivredne osnove (oko 2021.
godine).
U ovom vremenskom preseku o~ekuje se poboq{awe vodnog reìma domicilnih
voda. Ovo }e se ostvariti izgradwom akumulacija i racionalnim kori{}ewem ukupnih
vodnih resursa, kontrolom nanosa (erozija, bujice i transport nanosa), izgradwom ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda, odnosno ukupnom kontrolom zaga|ewa koja dospevaju u vodotoke i ure|ewem re~nih tokova i za{titom od poplava.
Akumulacije kao vi{enamenski objekti u najve}oj meri spre~avaju nizvodnu propagaciju nanosa, sme{taju u akumulacione prostore talase velikih voda i omogu}avaju
wihovo kori{}ewe prema nizvodnim korisnicima i prema potrebama za{tite kvaliteta voda.
Posebno treba ista}i da su one jedini vodoprivredni element kojim se destruktivne vanbilansne vode pretvaraju u upotrebqive resurse voda. Na ovaj na~in, u su{tini se pove}avaju raspoloìvi vodom potencijali.
Tako|e, od posebnog je zna~aja o~uvawe kvaliteta voda na nivou koji obezbe|uje
kori{}ewe voda za korisnike sa najvi{im zahtevima, jer se u slu~aju zaga|ewa, odnosno
prekora~ewa standarda, korisne re~ne vode pretvaraju u mawe korisne ili beskorisne
vode (sa relativno malim koli~inama opasnih i {tetnih supstanci mogu se vrlo velike
koli~ine voda u~initi neupotrebqivim). Tako se i vrednost postoje}ih eksploatabilnih resursa voda umawuje, odnosno ovi resursi postaju neupotrebqivi.
Izgradwom akumulacija omogu}ava se, uz racionalne tehni~ke mere na izvori{tima zaga|ivawa i sinhronizovano kori{}ewe voda, o~uvawe kvaliteta re~nih voda
(odnosno postoje}ih resursa) i posle prijema otpadnih voda koje u ovakvoj konstelaciji
i same postaju dodatni upotrebqivi vodni resurs (reuse).
Koli~ine unutra{wih sredwih voda, i pored prevo|ewa voda koje oti~u na
susedne teritorije, u posmatranom vremenskom preseku za date uslove kori{}ewa voda
smawile bi se za oko 15%.
Tabela 5.1: Ocena promene reìma sredwih vi{egodi{wih proticaja za karakteristi~ne profile (2021.)
Red.
broj
(1)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Vodotok
(2)
Beli Drim
Lepenac
Bina~ka Morava
P~iwa
Ju`na Morava
Ibar
Zapadna Morava
Velika Morava
Lim
Timok
Profil
(3)
Vrbnica
\eneral Jankovi}
Kon~uq
Prohor P~iwski
Mojsiwe
Lopatnica Lakat
Jasika
Qubi~evski Most
Priboj
Sokolovica
Povr{. sliva
(km2)
(4)
4 360
582
1 632
542
15 390
7 818
14 721
37 320
3 684
4 005
Prose~ni godi{wi prot. (m3/s)

Sada
Perspektiva
(5)
(6)
59,0
46,5
9,6
2,0
9,8
11,6
4,6
1,0
96,6
88,2
57,0
39,1
106,0
96,0
230,0
208,0
95,7
80,4
31,0
26,7
O~ekuje se, shodno skladnom razvoju izgradwe ure|aja za tretman otpadnih voda po
datom prioritetu i razvoja kori{}ewa voda i oplemewivawa malih voda, poboq{awe
stawa kvaliteta domicilnih voda do nivoa kako je to dato u poglavqu Za{tita voda i na
karti za{tite i kori{}ewa vodotoka - budu}e stawe.
Tako|e, o~ekuje se znatno pove}awe malih voda, odnosno omogu}avawe kori{}ewa
vodotoka na wihovom najve}em delu do nivoa kontaktne rekreacije.
U pogledu vodnog reìma vodotoka koji doti~u na na{u teritoriju o~ekuje se najmawa izmena sredwih voda na reci Drini, izuzev u slu~aju prevo|ewa dela ovih voda u
druge slivove (Crna Gora, Bosna).
317
Tako|e, na ovom vodotoku ne o~ekuje se zna~ajnije pogor{awe kvaliteta voda.

Me|utim, moè se dogoditi da se i ova prognoza ne realizuje ukoliko se ne preduzmu
odre|ene mere na za{titi kvaliteta, posebno od zna~ajnih izvora zaga|ivawa od industrije i naseqa (Berane, Pqevqa, Gora`de, Loznica, itd.). U tom smislu potrebno je u
perspektivi ostvariti odgovaraju}e sporazume sa svim zainteresovanim za kori{}ewe i
za{titu reke Drine.
Kod reke Save i wenih uzvodnih pritoka postoje zna~ajne mogu}nosti kori{}ewa
voda za navodwavawe zemqi{ta, izgradwu ribwaka, termoenergetskih kapaciteta i druge
namene, {to vodi ka smawivawu sredwih proticaja ove reke.
Posebno treba ista}i da je sliv Save veoma propulzivan u smislu razvoja, tako da
trendovi zaga|ewa koji su bili prisutni u drugoj Jugoslaviji mogu se i ubrzati ukoliko
se ne bi preduzele adekvatne mere za kontrolu zaga|iva~a.
U delu o vodosnabdevawu stanovni{tva posebno su istaknuti zna~ajni rizici
koji su prisutni pri kori{}ewu savskih voda za vodosnabdevawe stanovni{tva, na {ta
se ponovo ukazuje.
Reka Tisa do na{e teritorije ima povr{inu sliva od oko 140 000 km2 od ~ega je
najve}i deo terena ravni~arski sa deficitom padavina, pa je realno o~ekivati vrlo
zna~ajna smawewa sredwih proticaja na ulazu u na{u zemqu, sa ~im je neminovno povezano kako kori{}ewe voda na na{oj teritoriji, tako i za{tita voda, na {ta ukazuju do
sada ura|ene studije i prognoze.
Naravno da stawe u prvom redu zavisi od usvojene konstelacije na ~itavom sistemu, odnosno slivu Dunava i Tise posmatrano jedinstveno.
Promena vodnog reìma na Dunavu je tako|e mogu}a u zna~ajnoj meri; me|utim, s
obzirom na veli~inu sliva, ne o~ekuju se takve izmene fizi~kog reìma voda kakve se
mogu o~ekivati na reci Tisi.
Kvalitet voda Dunava prakti~no zavisi od preduzimawa mera na wihovoj za{titi
u uzvodnim zemqama po{to je u~e{}e Srbije u ukupnom zaga|ewu svega oko 10%.
Posebno se moè ista}i izmena stawa kvaliteta voda u akumulaciji \erdap, gde
su ve} danas prisutne promene kako pojedinih parametara voda, tako i taloèwa materijala optere}enog opasnim supstancama koji, udruèni sa intenzivnim razvojem makro i mikrofita, stvaraju uslove za jaku eutrofikaciju ovog vodnog sistema.
Kod budu}ih radova na ovim vodotocima (izgradwa akumulacija i sli~no) mora se
posebna pa`wa posvetiti o~uvawu kvaliteta voda i deponovawu opasnih i nepoèqnih
supstanci u koritima ovih vodotoka.
Posebno je te{ko stawe kod banatskih vodotoka koji dolaze iz susedne Rumunije.
Vodni reìm ovih vodotoka nije mogu}e predvideti bez uzimawa u obzir radova i mera
koji }e se realizovati u navedenoj susednoj zemqi. Moè se o~ekivati, zbog nastavka
pove}awa kori{}ewa voda ovih vodotoka u Rumuniji, daqe smawivawe prose~nih proticaja. Prakti~no ~itav reìm ovih tokova ve} danas je u velikoj meri ve{ta~ki regulisan, a u budu}nosti jo{ }e i vi{e zavisiti od ~ovekovog uticaja.
Za zadovoqewe potreba za vodama na ovom prostoru treba u prvom redu ra~unati
sa dovo|ewem dunavskih voda, a tako|e ostaje prisutno i pitawe koncipirawa re{ewa
za{tite ovako dovedenih voda od zaga|enih vodotoka koji dolaze sa susedne teritorije.
O~ekuje se da }e do kraja planskog perioda u velikoj meri biti iskori{}ene vode
koje se u Vojvodini rudare.
Kako potencijalne koli~ine podzemnih voda preko 75% pripadaju aluvijalnim
podzemnim vodama ili vodama koje se dobijaju ve{ta~kim prihrawivawem podzemnih izdani, kvalitet ovih voda je u visokoj korelaciji sa kvalitetom povr{inskih voda kojima
se ove vode alimentiraju. Tako|e, i karstne vode su pod sna`nim uticajem povr{inskih
voda. Zna~i, na na{oj teritoriji postoji svega oko 10% potencijalnih podzemnih voda
koje imaju zna~ajnu za{titu od zaga|ivawa ({to uglavnom ~ine osnovna izdan u Vojvodini i neogene podzemne vode).
Iscrpqivawem neobnovqivih rezervi podzemnih voda i pove}awem kori{}ewa
aluvijalnih (sa prihrawivawem) i karstnih podzemnih voda, kao i pove}awem kori{}ewa povr{inskih voda, integralno kompleksno jedinstveno kori{}ewe oba ova resursa
jedinstvenog ciklusa voda u perspektivi }e dolaziti do sve ve}eg izraàja.
318
Ukupan razvoj vodoprivrede a posebno za{tite kvaliteta voda i ~ovekove sredine

uop{te, zavise u velikom stepenu od razvoja dru{tvene svesti o kvalitetu voda koje se
koriste za pi}e, kvalitetu javnih voda, sanitacije naseqa i sli~no, pa se na osnovu
trendova u svetu moè o~ekivati i brì (uspe{niji) razvoj navedenih oblasti.
Reìm malih i velikih voda datim re{ewem u Vodoprivrednoj osnovi zna~ajno
se poboq{ava putem Plana za upravqawe vodnim reìmom i Plana za za{titu voda od
zaga|ivawa, a sve u okviru Integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije, preko koga se realizuju potrebna stawa u vodotocima, kako bi se obezbedio
predvi|eni kvalitet voda, ublaìle (eliminisale) {tete od poplava i osigurale potrebne koli~ine voda za sve korisnike.
319
6. PRATE]I SISTEMI
Realizacija kompleksnih vodoprivrednih sistema u skladu sa predloènim
re{ewima iz Vodoprivredne osnove Srbije, kao i operativno upravqawe takvim sistemima u uslovima wihove vi{enamenske funkcije i zahteva za optimalnim efektima,
mora se zasnivati na kvalitetnim i pouzdanim informacijama. Obim zahtevanih informacija je veoma veliki, a one su razli~ite po karakteru i nameni.
U ciqu dono{ewa optimalnih odluka vezanih za strate{ki razvoj, za projektovawe i realizaciju vodoprivrednih sistema, te za operativno upravqawe wima, potrebne su informacije koje moraju zadovoqiti nekoliko osnovnih zahteva:
1. Dovoqnost informacija po obimu i karakteru;
2. Pouzdanost i kvalitet informacija;
3. Blagovremenost u prikupqawu i obradi;
4. Sistemati~nost i uniformnost;
5. Dostupnost zainteresovanim subjektima.
Pojedini zahtevi se mogu zadovoqiti kroz razli~ite postupke i procedure: pravovremenim uspostavqawem mreè osmatra~kih stanica i wenom modernizacijom; poveravawem odre|enih poslova specijalizovanim, kadrovski i tehni~ki osposobqenim organizacijama; kontrolom i verifikacijom informacija; uspostavqawem adekvatnih organizacionih i tehni~kih veza me|u zainteresovanim subjektima i sl. Iz navedenog
proizilazi da se sveukupni zahtevi mogu ispuniti u uslovima postojawa i adekvatne integrisanosti razli~itih sistema ~ije se osnovne delatnosti sastoje u prikupqawu,
obradi, brzoj i direktnoj razmeni i kori{}ewu informacija. U takvim uslovima
granice izme|u uloga pojedinih sistema nisu sasvim o{tre i one zavise od konkretnih
uslova (prethodna praksa i tradicija, kulturno-istorijsko nasle|e, stepen op{te ekonomske i vodoprivredne razvijenosti, itd.).
Vodoprivredni razvoj i vodoprivredna praksa imaju i svoje specifi~ne zahteve u
odnosu na informacije. Naime, osnovne ulazne komponente u vodoprivredne sisteme su
karakterisane neravnomernom raspodelom prirodnih faktora u vremenu i prostoru.
Nadaqe, op{te stawe potreba i kvaliteta voda veoma je podlo`no sloènim uticajima
antropogenih ~inilaca koji uglavnom imaju kumulativni karakter. Radi toga se, za potrebe upravqawa strate{kim razvojem vodoprivrede i efikasnog kori{}ewa vode
uop{te, mora raspolagati informacijama koje odraàvaju stawe vodnih i drugih relevantnih resursa.
Sa druge strane, funkcionisawe vodoprivrednih sistema se odvija u me|unarodnom i nacionalnom okruèwu koje je uslovqeno karakterom voda (tranzitne i domicilne vode), te odre|enim me|unarodnim konvencijama kao i nacionalnom zakonskom regulativom i relevantnim standardima. U isto vreme, regionalni razvoj i prirodne odlike
pojedinih re~nih slivova, kao i specifi~ni problemi vodoprivrede u odre|enim podru~jima uslovqavaju dodatne zahteve u pogledu informacija.
Napred navedene okolnosti, pored uobi~ajenih zahteva za racionalno{}u sistema
za prikupqawe, obradu, distribuciju i kori{}ewe informacija, ukazuje na potrebu
~vrstog integrisawa celokupne delatnosti u jedinstvenu funkcionalnu celinu sa jedinstvenim upravqawem i centralizovanim administrirawem. Prilikom integrisawa
spomenutih aktivnosti mora se imati na umu da kvalitetne i pouzdane informacije
predstavqaju prvorazredni proizvodni resurs, tako da ostvaruju vrlo pozitivan uticaj
na vodoprivredni razvoj i ekonomski progres u celini.
6.1. MONITORING
Poloàj i uloga monitoringa u razvoju vodoprivrede

Osnovni preduslov za dobijawe kvalitetnih i pouzdanih informacija neophodnih za {iroki spektar vodoprivrednih delatnosti (racionalno kori{}ewe voda, efikasna za{tita vodnih resursa i uspe{na odbrana od {tetnog delovawa voda) predstavqa
blagovremeno i plansko prikupqawe pouzdanih, dobro sistematizovanih i adekvatno
320
obra|enih i verifikovanih podataka. U svrhu daqeg razmatrawa, mogu se razlikovati

osnovne grupe podataka razli~itih hijerarhijskih nivoa:
1. Podaci op{te namene o teku}im procesima u atmosferi, hidrosferi, na povr{ini
i ispod povr{ine terena, za koje postoji interes zajednice;
2. Podaci od interesa za vodoprivredne delatnosti i druge grane privrede (poqoprivreda, {umarstvo, zdravstvo itd.), i za ~ije prikupqawe mora se formirati
posebna mreà (na nivou regiona, slivova, dràva) komplementarna sa mreòm za
prikupqawe podataka me|unarodnog zna~aja;
3. Podaci od prvenstvenog zna~aja za pojedine vodoprivredne sisteme (navodwavawe,
vodosnabdevawe itd.), koje, tako|e, mogu da koriste i drugi infrastrukturni i komunalni sistemi (na primer: elektroprivreda, saobra}aj, itd.) i
4. Podaci od iskqu~ivog zna~aja za konkretne objekte ili delove vodoprivrednih sistema.
Savremeni sistemi za merewe, obradu, razmenu i kori{}ewe podataka su mnogo
vi{e nego monitoring. Naime, termin monitoring uglavnom podrazumeva pasivan sistem za prikupqawe i odgovaraju}u sistematizaciju podataka. Tek kada se sistem za
prikupqawe podataka integri{e u mreù za obradu, on-line razmenu i vi{enamensko
kori{}ewe, prikupqeni podaci mogu dati pune efekte u razli~itim fazama razvoja
vodnih resursa i operativnog upravqawa vi{enamenskih vodoprivrednih sistema.
Integrisani sistemi u kojima monitoring igra kqu~nu ulogu mogu se svrstati u
~etiri nivoa:
1. Sistemi za merewa, registraciju, prenos, obradu i kori{}ewe podataka integrisani u me|unarodne mreè;
2. Integrisani nacionalni sistemi (hidrolo{ki, meteorolo{ki, radarski, kvalitet
vode itd.);
3. Integrisani sistemi za pojedine privredne grane ili wihove grupacije;
4. Integrisani sistemi na nivou mawih prostornih sistema (grad, sliv i sl.).
Pored navedenih, mogu se formirati i dva nivoa zasebnih sistema nièg stepena
integrisanosti za prikupqawe podataka:
a) Pojedini zna~ajniji objekti ili vodoprivredni sistemi (na primer: brana sa akumulacijom, regionalni sistemi za vodosnabdevawe itd.) i
b) Sistem zasebnih mernih stanica (mernih mesta) sa ili bez kontinualne registracije
podataka i sa rezervnim (dopunskim) mestima za povremena ili ad hoc merewa u nekom od gore pomenutih sistema.
Sa stanovi{ta dugoro~nog razvoja svih oblasti vodoprivrede, dve posledwe grupe
sistema treba postepeno modernizovati, uklapaju}i ih u ve}e, integrisane sisteme. Na
taj na~in }e se pove}ati kvalitet i pouzdanost informacija i obuhvatiti ve}i prostor
(kombinacijom rasterske tehnike sa merewima u odre|enim ta~kama). Funkcija ovih
komponenti monitoringa je posebno zna~ajna u vanrednim i havarijskim situacijama.
Savremene tehnologije omogu}avaju me|unarodni pristup i kori{}ewe podataka
dobijenih sistemom satelita, mreà radara i ostalih sistema daqinske detekcije. Ovi
izvori podataka i informacija omogu}avaju uvid u prostornu i vremensku raspodelu velikog broja veli~ina od direktnog interesa i za planirawe i operativno upravqawe
radom vodoprivrednih sistema. Podaci ovakvog (rasterskog) tipa su dragoceni i ne
mogu se dobiti direktnim merewem u kona~nom broju ta~aka - mernih mesta na
povr{ini. Sa druge strane merewa na povr{ini zemqe su nezamenqiva za kalibraciju
signala dobijenih daqinskom detekcijom.
Na osnovu prethodnih razmatrawa, a uzimaju}i u obzir postoje}e stawe sistema za
prikupqawe, obradu, razmenu i kori{}ewe podataka koje se ne moè oceniti kao zadovoqavaju}e, mogu se identifikovati prioritetni zadaci u razmotrenoj oblasti na
razli~itim nivoima.
Prioritetni zadaci vodoprivrede kao celine

U okviru vodoprivrednih delatnosti postoji interes za veoma {irok spektar podataka, me|u kojima mnogi nemaju ~isto vodoprivredni karakter. Umesto formirawa
321
sopstvenih sistema za prikupqawe i obradu podataka, vodoprivreda mora nastojati da se

aktivno prikqu~i na me|unarodne i doma}e mreè proizvo|a~a i korisnika svih
raspoloìvih informacija. U tom pogledu mogu se definisati slede}i prioriteni interesi vodoprivrede na dràvnom nivou:
1. Zajedno sa ostalim interesentima definisati potrebe i razviti sopstvene kapacitete za komunikacije i ukqu~iti se u me|unarodne i doma}e integrisane sisteme daqinske detekcije i prikupqawa podataka;
2. Neophodno je definisati prostorno i kvantitativno sva regionalna izvori{ta
podzemnih i povr{inskih voda, definisati mere za{tite pre wihovog kori{}ewa,
kao i osnovne mere za{tite tokom wihove eksploatacije. Shodno tome treba formirati odgovaraju}i monitoring sistem koji bi bio dovoqna podloga za optimalno
upravqawe vodovodnim regionalnim sistemom, kao i integralnim kompleksnim i
jedinstvenim vodoprivrednim sistemom Srbije
3. Definisati interes za minimalnim obimom merewa sistemom povr{inskih
hidrolo{kih, meteorolo{kih, radarskih, stanica za kvalitet voda, i drugih koje
treba da imaju vi{enamenski karakter;
4. Definisati zaduèwa i nadle`nosti organizacija i institucija u domenu
prikupqawa i obrade odre|enih kategorija podataka (zaga|ivawe podzemnih voda
poqoprivrednim aktivnostima, koli~ine i kvalitet otpadnih voda razli~itog
porekla, zdravstveni aspekti zaga|ewa mikropolutantima, izrada digitalizovanih
topografskih karata, podaci o infrastrukturi i urbanizaciji zna~ajni za vodoprivredu i sl.);
5. Razvijati sopstvene metode integracije podataka sa sistemima ra~unarske grafike,
GIS (geografskim informacionim sistemom) i drugih srodnih informacija sa
sopstvenim simulacionim i upravqa~kim modelima i raditi na osposobqavawu korisnika za rad sa takvim inoviranim pristupom;
6. Definisati standarde za kvalitet i uticati na pove}awe kvaliteta i pouzdanosti
podataka - informacija dobijenih iz doma}ih izvora prilago|avaju}i se postepeno
me|unarodnim (ISO 9000 i ISO 14 000) standardima;
7. Uvoditi sistem kontrole kvaliteta u sva preduze}a i druge institucije i ispuwavati uslove za dobijawe me|unarodnog sertifikata za sopstveno poslovawe;
8. Obezbediti modernizaciju i prilago|avawe zakonskih propisa stvarnim zahtevima
i me|unarodnim standardima i
9. Omogu}iti izradu koncepcija i razvoj sistema nièg hijerarhijskog nivoa i razvoj
kadrova za wihovo kori{}ewe.
Prethodno nazna~eni prioritetni zadaci imaju prevashodni zna~aj u planirawu
i pra}ewu strate{kog razvoja i kori{}ewa vodnih resursa, a i za operativno upravqawe vodoprivrednim sistemima.
Prioritetni zadaci monitoringa

kori{}ewa vodoprivrednih sistema
sklopu
efikasnog
Primarna uloga vodoprivrednih struktura vezana je za operativno upravqawe

vodoprivrednih sistema ~ije performanse moraju biti optimalne. U ciqu obezbe|ewa
osnovnih uslova da ispuni pred wu postavqene zadatke, vodoprivreda ima slede}e prioritetne interese:
1. Preispitati programe rada organizacija nadle`nih za prikupqawe i obradu podataka sa ciqem da se obim i intenzitet istraìvawa usaglasi sa potrebama koje
proisti~u iz budu}ih tehni~kih re{ewa predvi|enih Vodoprivrednom osnovom
Srbije;
2. Aktivno raditi na uspostavqawu VIS-a Srbije u koga treba inkorporisati katastre
vodoprivrednih sistema i buji~nih tokova;
3. Oja~ati i intenzivirati saradwu sa relevantnim organizacijama ukqu~enim u VIS
Srbije (hidrometeorolo{ka slu`ba, zavodi za statistiku, Vojnogeografski institut,
geodetska slu`ba, elektroprivreda, saobra}ajna infrastruktura i dr.);
322
4.
5.
6.
7.

Usmeriti napore na automatizaciji prikupqawa i obrade podataka (opremawem
mernih mesta automatskim ure|ajima za merewe) i za on-line razmenu podataka. U okviru ovih nastojawa poseban naglasak staviti na one lokalitete koji zahtevaju
promptnu reakciju (sistemi odbrane od poplava, mesto velikih rizika incidentnih
zaga|ewa, operativno upravqawe sloènim vi{enamenskim sistemima kao {to su
akumulacije i sistemi vodosnabdevawa i navodwavawa i sl.);
Raditi na kadrovskom, tehni~kom i organizacionom ja~awu sopstvenih potencijala
kako bi se efikasno odgovorilo na izazove vezane za kori{}ewe voda (tehni~ka
modernizacija, usvajawe novih metoda i pristupa, {kolovawe kadrova i sl.) i
Inicirati i sprovoditi aktivnosti na stvarawu regionalnih prikaza onih faktora
koji su od bitnog uticaja za rad vodoprivrednih struktura (hidrogeolo{ke i pedolo{ke karte, karte erozije, ekstremne meteorolo{ke i hidrolo{ke pojave itd.).
Treba predvideti sistematska merewa i osmatrawa na profilima budu}ih akumulacija i zahvata podzemnih voda za regionalne vodovodne sisteme. Ove stanice
postaviti tako da se posle izgradwe sistema mogu produìti osmatrawa i iste
sluìti za operativno i plansko upravqawe sistemom.
Obim i karakter neophodnih podataka

Uvaàvaju}i napred navedene interese i uslove za uspe{an rad vodoprivrednih
struktura, moè se konstatovati da je zadatak monitoringa da obezbedi informacije
neophodne za odràvawe i razvoj vodnog reìma. Drugim re~ima, sistem monitoringa
treba da obezbedi podatke i informacije potrebne za sagledavawe stawa i pona{awa
kako prirodnih sistema (reke, akviferi i dr.), tako i tehni~kih (vodoprivrednih) sistema, zatim za vrednovawe uticaja okoline na sam sistem, te za ocenu uticaja sistema na
okolinu. Dakle, zadatak monitoringa je da stvori uslove ne samo za sagledavawe trenutnog stawa, nego i za ocenu tendencija promena u vremenu i prostoru. Na taj na~in stvaraju se uslovi za racionalnu eksploataciju vodoprivrednih sistema i za blagovremeno
preduzimawe mera na spre~avawu posledica nepoèqnih tendencija. U tom smislu je
neophodno prikupqati slede}e osnovne grupe podataka:
a) U re~nim sistemima:
Podaci o kvantitativnom reìmu povr{inskih i podzemnih voda (vodostaji, proticaji, nanos, led i sl.) i
Podaci o kvalitativnom reìmu voda (fizi~ki, hemijski i biolo{ki parametri).
b) Na tehni~kim vodoprivrednim sistemima:
Iste kategorije podataka kao pod (a) na svim va`nim komponentama i ~vorovima
sistema;
Podaci o kvantitetu (utro{ku resursa) i kvalitetu isporu~enih i iskori{}enih
voda, sa wihovim promenama u vremenu;
Podaci o pogonskoj spremnosti i performansama relevantnih komponenata sistema, posebno oni koji su zna~ajni za rad sistema u havarijskim i vanrednim uslovima i
Podaci o uticaju tehni~kog sistema na promenu reìma voda u re~nom sistemu.
c) Podaci o uticaju okoline na re~ni i tehni~ki sistem:
Podaci o stawu i procesima u atmosferi, posebno oni koji uti~u na promene
kvaliteta voda (stawe i tendencije zaga|ewa vazduha);
Podaci o na~inu kori{}ewa zemqi{ta od uticaja na rad vodoprivrednih sistema
(poqoprivredne aktivnosti, rudarewe, urbanizacija i dr.) i
Podaci o pre~i{}avawu i dispoziciji komunalnih i industrijskih otpadnih voda.
d) Podaci o uticaju tehni~kog sistema na okolinu:
Podaci o uticaju sistema na kvantitativno-kvalitativni reìm povr{inskih i
podzemnih voda u okruèwu;
Podaci neophodni za valorizaciju uticaja sistema na procese u atmosferi (promene
klimatskog reìma u okolini sistema);
Podaci o uticaju sistema na biqni i ìvotiwski svet;
Podaci o uticaju sistema za kori{}ewe zemqi{ta i
323
Podaci o eventualnim uticajima sistema na ostale privredne i neprivredne delatnosti.

Na~ini i tehnike prikupqawa podataka su razli~iti od sistema do sistema. Oni
}e zavisiti od zna~aja i veli~ine sistema, od stepena wegove interakcije sa okolinom,
od me|usobne zavisnosti vodoprivrednih i drugih sistema. Radi toga je neophodno za
vodoprivredni sistem Republike Srbije u celini i za svaki postoje}i ili planirani
vodoprivredni sistem, napraviti projekat prikupqawa podataka, uvaàvaju}i
mogu}nosti etapne realizacije radova. Pri tome je posebno va`no da se komponente sistema monitoringa integri{u u jedinstvenu mreù za prikupqawe, razmenu i obradu informacija i da se ostvari odgovaraju}a saradwa sa drugim sistemima monitoringa. Isto
tako je zna~ajno da se sistematski i planski usavr{ava i pro{iruje sistem za on-line
prikupqawe podataka
Uslovi za uspe{an rad organizacija zaduènih za prikupqawe

i obradu podataka
Iz prethodnih izlagawa je o~igledno da su interesi i zadaci vodoprivrede u
sferi prikupqawa i obrade podataka veoma veliki i raznovrsni. Zbog toga, a i radi
drugih objektivnih ograni~ewa postavqeni zadaci se ne mogu realizovati u kratkom
vremenskom periodu. Ono {to treba ista}i na ovom mestu jeste da mora postojati jedinstven, dru{tveno verifikovan, plan aktivnosti koji odslikava dugoro~na opredeqewa. Detaqan plan ove vrste ne moè se sa~initi u okviru Vodoprivredne osnove,
po{to se wime mora obuhvatiti vrlo veliki dijapazon aktivnosti, koje po svom karakteru ne pripadaju vodoprivredi, ali su od izuzetnog zna~aja za wu. Takav plan treba da
bude sa~iwen u posebnom dokumentu, ~ija izrada treba da usledi nakon zavr{etka i
dru{tvene verifikacije Vodoprivredne osnove.
Prilikom izrade ovog dokumenta moraju se po{tovati napred iznesena na~ela.
Pored toga, neophodno je voditi ra~una i o nizu drugih aspekata me|u kojima su najva`niji:
1. Na dràvnom nivou moraju postojati organizacije i institucije ~ije nadle`nosti,
obaveze prava i zadaci su precizno utvr|eni u svim fazama rada. Ovakve, tehni~ki
opremqene i kadrovski osposobqene organizacije predstavqaju jedan od osnovnih
uslova za prikupqawe kvalitetnih i pouzdanih podataka i informacija.
2. Poèqan oblik organizovawa i finansirawa takvih institucija je da one rade po
principu slu`be za odre|ene zadatke, a ne po principu ugovora za izvr{avawe
odre|enih poslova. Uobi~ajeni nadzor i kontrola nad ovim institucijama od strane
dràvnih organa treba da obezbedi plansko realizovawe postavqenih zadataka i racionalno tro{ewe dru{tvenih sredstava.
3. Moè se oceniti da }e u neposrednoj budu}nosti biti potrebno da se postoje}im
organizacijama dodele novi zadaci u pogledu prikupqawa i obrade podataka, pa ~ak
i da se formiraju nove ustanove. Ovo podrazumeva da se organizaciona struktura,
kadrovska osposobqenost i tehni~ka opremqenost takvih institucija mora usaglasiti sa obimom wihovih zadataka. Dugoro~no gledano, neophodno je uspostaviti mehanizme finansirawa odgovaraju}ih slu`bi.
6.2.
VODOPRIVREDNI INFORMACIONI SISTEM SRBIJE
Predvi|eni razvoj vodoprivrede Srbije, koji karakteri{e razvoj sve sloènijih

vodoprivrednih sistema i sve sloènije integralno upravqawe vodama, ne moè se realizovati bez operativnog vodoprivrednog informacionog sistema (VISS). Razvoj
VISS-a, ~iji je Idejni projekat ura|en (1993.), a zapo~eta je i realizacija pojedinih
modula, ima najve}i prioritet, jer se bez wega ne mogu ostvariti planirani ciqevi
razvoja utvr|eni Osnovom.
KONCEPCIJA ORGANIZACIJE VISS-a. Osnovna na~ela na kojima se temeqi organizacija VISS-a su slede}i:
324
VISS se realizuje kao distribuiran sistem, kod koga se najve}i broj subjekata
nalazi istovremeno u ulozi davaoca i korisnika informacija. Nosioci informacija koji imaju javni karakter u VISS-u su po principu obaveznosti;
VISS je otvoren sistem koji podràva heterogeno ra~unarsko okruèwe sa
mogu}no{}u primene novih informacionih tehnologija;
Organizacija VISS-a je takva da primarne informacije ostaju na mestima redovnog
sakupqawa i osnovne obrade, tj. tamo gde se wihova ta~nost moè pratiti i kontrolisati. Sekundarne informacije se nalaze na mestima wihovog nastajawa obradom primarnih informacija;
VISS je organizovan po principu punog grafa, u kome svi subjekti mogu da komuniciraju neposredno (ra~unar sa ra~unarom). Da bi se to postiglo organizuje se
jedinstven Vodoprivredni informacioni centar Srbije (VICS), ~iji je osnovni
zadatak da bude operativni servis u VISS-u, koji pruà informacije o informacijama, obavqa operativne poslove i koordinira utvr|ivawe metoda i standarda
u VISS-u i bavi se unapre|ewem programske podr{ke za rad sistema;
VISS je operativno povezan sa drugim IS Republike, kao i sa odgovaraju}im IS
iz me|unarodnog okruèwa;
Svojinski odnosi u VISS-u proisti~u iz karaktera svojinskih odnosa subjekata u
wemu i karaktera informacija. Informacije dràvnih institucija (HMZS, JVP) i
informacije koje nastaju u drugim subjektima finansirawem od strane dràve imaju
javni karakter i dostupne su svim ovla{}enim subjektima u VISS-u. Informacije
koje su nastale kao rezultat rada subjekata u privatnom ili me{ovitom vlasni{tvu
mogu se koristiti samo uz dozvolu wihovih vlasnika;
VISS koristi javnu namensku (JUPAK) i op{tu telekomunikacionu mreù. Kasnije, sa prelaskom na upravqawe vodoprivrednim sistemima u realnom vremenu,
mreà }e se dopuwavati onim delovima koji su potrebni samo vodoprivredi (veza
od mernog mesta do prve upotrebqive telekomunikacione linije);
VISS treba da obezbedi operativnu podr{ku funkcionisawu vodoprivrednog sistema Srbije. Stabilnu komponentu realnog sistema predstavqaju funkcije sistema,
a nestabilnu, odnosno promenqivu komponentu predstavqa organizaciona struktura. Zato VISS treba da bude stabilan i u uslovima promene postoje}e organizacije. Ujedno, on treba da bude otvoren za sve nove funkcije u upravqawu vodoprivredom Republike.
STRUKTURA VISS-a. Struktura VISS-a definisana je na osnovu funkcija i
kategorija logi~ki povezanih informacija. Kategorizacija informacija izvr{ena je na
osnovu definisanih grupa funkcija. Pet osnovnih funkcija VISS-a su:
1. Pra}ewe i procene prirodnih i izgra|enih resursa.
2. Planirawe, strate{ko upravqawe i projektovawe vodoprivrednih sistema i objekata.
3. Operativno upravqawe objektima i sistemima, upravqawe u vanrednim
situacijama.
4. Administrativno-upravno upravqawe vodoprivredom.
5. Upravqawe razvojem i operativnim radom VISS-a.
Strukturu VISS-a ~ine informacioni podsistemi (IP), informacioni krugovi (IK) i funkcionalni moduli (FM), s tim da identifikovana struktura nije
kona~na. Me|usobni odnosi IP, IK i FM prikazana je na slici 6.2.1.
325
VODOPRIVREDNI INFORMACIONI SISTEM SRBIJE

INFORMACIONI PODSISTEMI
(IP)
INFORMACIONI KRUG
FUNKCIONALNI MODULI
(VISS)
(IK)
(FM)
Slika 6.2.1. [ema odnosa segmenata dekomponovanog VISS-a

Podsistemi VISS-a proizilaze iz pet navedenih osnovnih grupa funkcija. Oni
se daqe razlaù na informacione krugove, krugovi na funkcionalne module, za ~ije se
potrebe formiraju odgovaraju}e baze podataka. Najva`niji deo tako razloène strukture
VISS-a bio bi slede}i:
IP1: Pra}ewe i procena resursa: IK1.1: Prirodni resursi. FM: Meteorologija, Hidrografija, Hidrologija (povr{inske i podzemne vode), Kvalitet voda,
Bujice i erozija, Kvalitet ìvotne sredine. IK1.2: Izgra|eni resursi. FM: Objekti, sistemi i radovi, Bezbednost objekata i sistema, Katastri zaga|iva~a voda,
Zahva}ene i ispu{tene vode. IK1.3: Dru{tveno-ekonomski sistem. FM:
Dru{tveno-ekonomski uslovi, Nau~no-tehnolo{ki uslovi, itd. IK1.4: Procene i
bilansi. FM: Procene i prognoze koli~ine i kvaliteta voda, Bilansi, Kvalitativne i kvantitativne analize, Modelirawe procesa.
IP2: Planirawe i projektovawe vodoprivrednih sistema. IK2.1: Planirawe i
strate{ko upravqawe. FM: Dugoro~no i sredwero~no planirawe razvoja i potreba
za vodom, Vodoprivredne osnove, Planirawe upravqawa vodnim reìmima, Analize
pouzdanosti i stepena kori{}ewa objekata i sistema, Planirawe me|unarodne
saradwe, itd. IK2.2: Projektovawe. FM: Studijsko-istra`ni radovi, Projektovawe, Analize i utvr|ivawe vodoprivrednih uslova, itd. IK2.3: Planirawe realizacije projekata. FM: Planirawe realizacije i usagla{avawe sa drugim planovima.
IP3: Operativno upravqawe objektima i sistemima u regularnim i vanrednim
stawima. IK3.1: Upravqawe objektima i sistemima. FM: Sistemi za kori{}ewe
voda i vodotoka, Sistemi za ure|ewe voda i vodotoka i za{titu od poplava, Sistemi za{tite voda, Teku}e investiciono odràvawe. IK3.2: Upravqawe realizacijom objekata i sistema. FM: Upravqawe realizacijom i resursima, Obezbe|ewe
funkcionisawa okolnih sistema, itd. IK3.3: Upravqawe bezbedno{}u objekata i
sistema. FM: Operativno osmatrawe objekata i sistema, Analize stawa, Preventivno delovawe, itd. IK3.4: Upravqawe u incidentnim situacijama. FM:
Upravqawe u uslovima o{te}ewa objekata, Operativno upravqawe pri zemqotresima, Upravqawe pri velikim vodama, Upravqawe u vreme havarijskih zaga|ewa,
itd.
IP4: Administrativno-upravno poslovawe. IK4.1: Finansirawe vodoprivrede.
FM: Planirawe i pra}ewe realizacije sredstava, Odlu~ivawe o sredstvima i
izvo|a~ima radova, itd. IK4.2: Upravno odlu~ivawe i nadzor. FM: Zakonodavstvo,
Administrativne mere, Izdavawe uslova, saglasnosti i dozvola, Upravni i inspekcijski nadzor. IK4.3: Javna vodoprivredna delatnost. FM: Vodoprivredni
poslovi na podru~ju JVP, Realizacija zakonskih i planskih mera, Realizacija
me|unarodne saradwe i me|unarodnih obaveza. IK4.4: Podr{ka odlu~ivawu. FM:
Modeli za podr{ku odlu~ivawu u resoru za vodoprivredu, Fondu za vode, JVP.
IK4.5: Op{ti poslovi republi~kih organa. FM: Finansijsko, materijalno i administrativno poslovawe, Obaveze prema drugim resorima.
326
IP5: Upravqawe razvojem i operativnim radom VISS-a. IK5.1: Upravqawe

razvojem. FM: Pra}ewe i evaluacija razvoja, Edukacija u~esnika u VISS-u, Informacione usluge. IK5.2: Upravqawe podacima. FM: Prikupqawe i
skladi{tewe podataka, Administracija baza podataka, Procedure pristupa, pretraìvawa i prioriteta. IK5.3: Razmena informacija. FM: Razmena informacija,
Ovla{}ewa; Protokoli, formati razmene; Povezivawe sa drugim IS i bazama podataka.
Baze podataka su dvojake: centralizovane i distribuirane. Centralizovane }e
biti baze podataka sa informacijama op{teg karaktera, koje su potrebne svim
u~esnicima i korisnicima VISS-a. To bi svakako bile BP za IK1.1 o prirodnim resursima, BP o bezbednosti objekata i sistema; BP za IK1.3, kao i BP specijalizovanog
sistema za nau~no-tehni~ke informacije i informacije iz vodoprivrednog zakonodavstva. Ostale baze podataka bile bi distribuirane, po pravilu particione, a ne duplirane.
ORGANIZACIONA STRUKTURA VISS-a. Organizacija VISS-a definisana je
po slede}im principima:
Svi vodoprivredni i drugi subjekti koji prikupqaju i obra|uju informacije postaju
odre|eni centri VISS-a.
U VISS-u obavezno postoje slede}i centri: (a) pri svakom JVP, sa odgovaraju}om
organizacijom na vi{e nivoa, prema teritorijalnoj, poslovnoj i upravqa~koj organizaciji JVP; (b) u okviru organa vodoprivredne uprave i Fonda za vode; (v) kod
svih subjekata koji za svoj rad koriste i sredstva u dràvnoj svojini (projektne i
izvo|a~ke organizacije koje projektuju i izvode objekte u dràvnoj svojini, instituti koji rade na istraìvawima koja se finansiraju iz dràvnih fondova. Informacioni sistem HMZS, sa svojom organizacijom na vi{e nivoa, sadejstvuje najte{we sa VISS-om, pri ~emu sa razvojem upravqa~kih funkcija u vodoprivredi
treba da ja~aju vidovi organizacione integracije ta dva IS.
Organizaciono jezgro VISS-a ~ini Vodoprivredni informacioni centar Srbije
(VICS) koji ima organizacionu i koordinacionu ulogu;
VISS-om organizaciono rukovodi Ministarstvo nadle`no za poslove vodoprivrede koje za tu svrhu formira Komisiju za pra}ewe rada i razvoja VISS-a, koja
utvr|uje programe razvoja, prioritete, odlu~uje o uslovima ukqu~ivawa zainteresovanih subjekata u sistem.
Organizaciona struktura VISS-a prikazana je na slici 6.2.2. Zapaà se da je
VICS povezan sa Informacionim centrom organa uprave (UVIC) i IS HMZS. Postoje podru~ni centri pri JVP (PVIC). (Npr. PVIC pri JVP 'Morava' imao bi, zbog
ve} uspostavqene organizacione tehnologije LVIC u â~ku, Leskovcu, ]upriji,
Pri{tini i Prizrenu, iz istih razloga i PVIC pri JVP 'Dunav' imao bi pet LVIC u
Subotici, Somboru, Zrewaninu, Pan~evu i Smederevu). PVIC pri JVP 'Sava' imao bi
LVIC u Zemunu, Sremskoj Mitrovici, Priboju, [apcu. Informacioni centri institucija (IVIC) povezani su 'punim grafom' sa svim ostalim centrima VISS-a. Daqa
dekompozicija podrazumeva da lokalni informacioni centri mogu imati svoje Operativne informacione centre (OVIC), naj~e{}e pri pojedinim objektima i sistemima.
One se mogu razlagati na MS (merne stanice) na pojedinim objektima i sistemima, dok
je merno mesto (MM) krajwi merni element u ~itavom sistemu. Wega ~ini konkretni
merni instrument (npr. automatski limnigraf/pluviograf, neki digitalizovani oskultacioni instrument za oskultaciju brane, itd.).
Vodoprivredni informacioni sistem Srbije treba da bude kompatibilan i
povezan sa drugim informacionim sistemima za koje je zainteresovana vodoprivreda.
327
IVIC 1
UVIC
IVIC 2
...
VICS
HMZS
IVIC N
MSn121
MMn1121
OVIC 2m1
...
LVIC 31
OVIV 2mr
MS12mr
MMnm121
...
LVIC 2m
...
OVIC 12k
...
...
LVIC 21
PVIC 3
MSk12mr
MSk2mr
...
MS1121
...
OVIC 121
...
LVIC 12
...
LVIC 11
PVIC 2
...
PVIC 1
MSks2mr
Slika 6.2.2. Organizaciona struktura VISS-a
6.3. UPRAVQAWE SISTEMIMA

Realizacija sloènih vodoprivrednih sistema predvi|enih vodoprivrednom osnovom Srbije, posebno kompleksnih regionalnih sistema vodotoka i kompleksnih regionalnih sistema vodosnabdevawa - zna~ajno pove}ava stepen wihove upravqa~ke
sloènosti. Kqu~ni razlozi za to su slede}i:
Spajawem pojedinih parcijalnih sistema iz odre|enih vodoprivrednih oblasti i
wihovim povezivawem sa sistemima iz drugih vodoprivrednih oblasti i grana sve
vi{e se pove}ava wihova upravqa~ka sloènost. Sistem }e postajati prostorno sve
ve}i, razu|eniji, sa sve sloènijim konfiguracijama - sa sve brojnijim objektima i
sloènijim vezama izme|u wih;
Sistemi }e dobijati sve brojnije i sloènije ciqeve, koji }e se mewati tokom vremena i koji }e se morati organizovati u sve sloènije ciqne strukture;
Ograni~ewa koja postavqa sistemsko okruèwe postaja}e sve brojnija i sloènija i
mewa}e se tokom vremena;
Sve sloènija i delikatnija postoje}a interakcija vodoprivrednih sistema sa drugim sistemima i okolinom, posebno sa ekolo{kim i socijalnim okruèwem;
Zbog sve ve}ih iscrpqivawa vodnih potencijala i rada sistema u sve napregnutijim
uslovima ja~a}e oponencije u sistemu - pojedinih korisnika sistema me|usobno, ali
i sistema prema okruèwu - te }e sve neophodnije biti integralno i racionalno
upravqawe, sa sve brojnijim i ve{ezna~nijim kriterijumima koji se moraju obuhvatiti u procesu odlu~ivawa;
Problemi sigurnosti rada vodoprivrednih sistema postaja}e sve delikatniji, kako
u pogledu ispuwewa planiranih funkcija, tako i sa stanovi{ta obezbe|ivawa neophodne pouzdanosti objekata u sistemu i sistema u celini i
328

Zahteva}e se sve kra}e vreme za dono{ewe upravqa~kih odluka, posebno upravo u
bezbedonosno najdelikatnijim periodima rada sistema (period odbrana od poplava,
protivhavarijsko delovawe sistema). Ti zahtevi za pove}awem operativnosti sistema pove}ali bi i rizik da se donesu i sprovedu i neke odluke sa opasnim posledicama, ukoliko se sistem od takvog rizika ne bi branio primenom odgovaraju}ih
vrlo operativnih metoda proveravawa svih upravqa~kih odluka na odgovaraju}im
modelima i u okviru sistema za podr{ku upravqawa.
Za realizaciju takvih sistema i racionalno kori{}ewe svih wihovih radnih

performansi tokom eksploatacije moraju se koristiti najsavremenije metode upravqawa. Svi sloèni sistemi mogu se uspe{no planirati i koristiti samo ukoliko se, uz
odgovaraju}u institucionalnu organizovanost, obezbedi odgovaraju}a mera (monitoring),
informaciona i upravqa~ka podr{ka i time ovi prevedu u klasu kibernetizovanih sistema, uz kori{}ewe odgovaraju}ih simulacionih, optimizacionih i drugih modela, kao
i drugih postupaka sistema za podr{ku upravqawu.
Za svaki od regionalnih sistema iz obe klase (za vodu visokog kvaliteta i za sisteme vodotoka), bi}e neophodna izrada odgovaraju}eg lanca estimacionih, simulacionih
i optimizacionih modela, kao i sistema za podr{ku upravqawu. Navode se samo wihove
kqu~ne funkcije.
Estimacioni modeli ima}e dvojak zadatak: (a) u fazi planirawa sistema treba da
modeliraju sve ulazne procese na bazi kojih se vr{i izbor re{ewa i dimenzioni{e
sistem, kako bi se omogu}ilo {to pouzdanije wegovo planirawe; (b) u fazi eksploatacije sistema estimacioni modeli treba da daju prognozu relevantnih ulaznih
procesa (protoka na svim ulazima u regionalni sistem, zahtevane potro{we, itd.), kako
bi se ostvarila najboqa operativna upravqawa.
Simulacioni modeli opisuju zakonitosti pona{awa sistema na relaciji: ulazstawe-upravqawa-izlaz, koji bi omogu}ili da se pre sprovo|ewa neke upravqa~ke akcije
u sistemu proveri {ta }e se u wemu desiti ako se takvo upravqawe sprovede. Time se
omogu}ava da se svaka upravqa~ka odluka proveri na modelu pre nego {to se sprovede u
realnom sistemu, ~ime se izbegavaju {tetne, pa i opasne upravqa~ke odluke. U regionalnim sistemima vodosnabdevawa to }e biti lanac hidrauli~kih modela, ukqu~uju}i tu
i modele pona{awa sistema u prelaznim i vanrednim reìmima (npr. modeli vodnog
udara za razne hipoteti~ke situacije manevara i ispada pumpnih i drugih, ure|aja). U
sistemima vodotoka simulacione modele ~ini}e ~itav lanac modela (MM) od kojih se
navode samo neki: MM kvaziustaqenog i neustaqenog te~ewa (ovi drugi su va`ni za period odbrane od poplava), MM rada ustava i zatvara~a na branama, MM transformacije
poplavnih talasa u akumulacijama, MM turbulentne difuzije i propagacije zaga|uju}e
supstance u vodotocima i akumulacijama, MM promena kvaliteta vode u akumulacijama
tokom vremena, itd. Neki od ovih MM ve} se uvode u kori{}ewe na nekim velikim sistemima (npr. MM upravqawa ustavama u okviru banatskog dela HS DTD), a bi}e
neizbe`ni na svim regionalnim sistemima. Bi}e neophodni i modeli koji }e vr{iti
simulacionu agregaciju pona{awa sistema vi{eg reda (npr. MM spregnutog rada svih
sistema vodotoka u okviru ~itavog sliva Velike Morave, ili u okviru ~itavog HS DTD).
Optimizacioni modeli }e imati zadatak da omogu}e da se svim regionalnim sistemima optimalno upravqa, na bazi usvojenih ciqeva, kriterijuma i ograni~ewa.
Razli~iti su ne samo od sistema do sistema, ve} }e i u okviru jednog istog sistema postojati vi{e optimizacionih modela (MOM), zavisno od upravqa~ke situacije koja je
trenutno prioritetna (npr. jedan se MOM koristi u periodu odbrane od poplava, drugi
u periodu malovo|a i poboq{awa ekolo{kog stawa na karakteristi~nim re~nim deonicama, tre}i u periodu normalne eksploatacije sistema).
Sistemi za podr{ku upravqawa su najvi{i nivo kibernetske podr{ke u procesu
upravqawa sloènim sistemima. Najoperativniji od wih - Ekspertni sistemi (ES)
bi}e neophodni za dono{ewe odluka u regionalnim sistemima vodotoka, posebno za
dono{ewe odluka u nekim kriznim situacijama (period vanredne odbrane od poplava,
krizna stawa kvaliteta u vodotocima, havarijske situacije u sistemu, itd.). Za ove sis-
329
teme je karakteristi~no da su u stawu da prepoznaju kriti~ne situacije u sistemu , te da

imaju generator zakqu~aka u kome na osnovu do tada prikupqenih informacija i informacija koje dodatno traè i dobijaju od korisnika, donosi se zakqu~ak koji
upravqa~ku odluku treba primeniti, kako bi se na najboqi na~in re{ila teku}a krizna
situacija u sistemu. To je vrlo bitno za upravqawe u kriznim situacijama, kada je zbog
vremenske iznudice i psihofizi~ke napregnutosti donosilac odluka, suèn prostor za
brzo i racionalno zakqu~ivawe. ES se ve} razvijaju za neke sisteme (npr. za ocenu bezbednosti brana), a budu}i regionalni sistemi ne}e se mo}i racionalno koristiti bez
takve podr{ke u procesu upravqawa. Bi}e neophodni za re{avawe problema projektovawa sloènih sistema, za odlu~ivawe o remontu i odràvawu objekata i sistema, za
ocenu bezbednosti sistema i objekata, za izbor upravqawa u uslovima havarijskog delovawa, za upravqawe u raznim situacijama, posebno u kriznim stawima, za obu~avawe
osobqa itd.
Razvija}e se Ekspertni sistemi za razne nivoe odlu~ivawa. Pored ES za upravqawe raznim pojedina~nim vodoprivrednim sistemima, ES za upravqawe raznim regionalnim sistemima, svi oni bi}e inplementirani u wihovim upravqa~kim centrima
(npr. svaki regionalni sistem treba da ima svoj upravqa~ki centar), tako|e postoja}e
ES za dono{ewe upravqa~kih odluka na nivou javnih korporacija, ~iji je zadatak objediwavawe upravqawa vi{e takvih sistema na nivou ve}ih celina, zatim ES na nivou
republike, za re{avawe problema koordinacije svih upravqa~kih akcija na ovom nivou.
Svi ti Ekspertni sistemi bi}e neposredno povezani sa informacionim i monitoring
sistemima, kako bi podr{ku u odlu~ivawu zasnivali na irelevantnim informacijama,
koje bi se dobijale u realnom vremenu. Zbog toga se i sam proces planirawa tih sistema
mora prilagoditi operativnim upravqa~kim funkcijama.
Od posebnog zna~aja je formirawe i opremawe specijalizovanih, multidisciplinarnih vodoprivrednih organizacija koje bi sluìle za podr{ku i upravqawu Integralnim kompleksnim jedinstvenim vodoprivrednim sistemom Srbije i za implementaciju re{ewa datih Vodoprivrednom osnovom Srbije.
330
7. OSTALI ASPEKTI VODOPRIVREDE

Kao {to je u ciqevima istaknuto, razvoj vodoprivrede treba da ostvari
pozitivne efekte na ukupni ekonomski razvoj zemqe, da otkloni (ublaì) socijalne
probleme na odre|enim prostorima i u Republici u celini, i da za{titi i unapredi
~ovekovu sredinu, posebno u oblasti voda. Vodoprivredna delatnost, kao infrastrukturna aktivnost koja omogu}ava razvoj svih drugih privrednih delatnosti i grana, mora
prethoditi i biti usko sinhronizovana sa ukupnim razvojem dru{tva. Zaostajawe vodoprivrede dovodi do lan~anog zaostajawa drugih grana privre|ivawa, uzrokuju}i
naru{avawe celokupne ekonomske i socijalne stabilnosti zajednice. Ovo zaostajawe se
kasnije te{ko moè nadoknaditi, s obzirom na dugo trajawe realizacije ovih sloènih
sistema.
Iz analize postoje}eg stawa vidi se da razvoj vodoprivrede nije adekvatno pratio razvoj dru{tva u celini. Propisana zakonska opredeqewa i donete odluke realizovane su samo delimi~no, a nekad i van datih opredeqewa, a i objektivna ograni~ewa
su spre~avala da se realizuju usvojeni ciqevi. U narednom periodu moraju se izbe}i
(ublaìti) ova nepovoqna iskustva.
U oblasti vodosnabdevawa stanovni{tva ilustrativan je odnos ekonomskih gubitaka zbog le~ewa (ne obuhvataju}i umrle) i potrebnih ulagawa za vodosnabdevawe
stanovni{tva i za sanitaciju naseqa, do koga je do{la zdravstvena slu`ba druge Jugoslavije (1950. godine). Iz ovih analiza se vidi da je re{ewe pitawa obezbe|ewa zdrave
vode i sanitacije naseqa po idealnoj (maksimalnoj) varijanti dva puta jeftinije od
le~ewa qudi prouzrokovanog nere{avawem ovih pitawa. U dana{wim uslovima, kada se
broj stanovnika kod nas ubrzano smawuje, ovo pitawe dobija i dodatne konotacije i
postavqa se veoma dramati~no u smislu fizi~kog opstanka naroda koji ovde ìve. Stoga
najvi{i socijalni zahtev upu}uje na potrebu da se kao imperativ dru{tva mora postaviti obezbe|ewe dovoqne koli~ine kvalitetne vode za svakog na{eg gra|anina, {to
bi morala da bude briga dru{tva, odnosno dràve.
Otvarawe novih radnih mesta i omogu}avawe sticawa dodatnog dohotka stanovni{tva (i dràve) postiè se i preko poboq{awa i pove}awa kori{}ewa voda. Bez
ure|ewa reìma voda (povr{inskih, podzemnih i zemqi{ne vlage) ne moè se
o~ekivati visoka i stabilna poqoprivredna proizvodwa. Ure|ewe i za{tita zemqi{ta
moè se uspe{no realizovati samo uz odgovaraju}u interakciju sa ure|ewem voda. U tom
smislu, ure|ewe odre|enog proizvodnog poqoprivrednog prostora svodi se na racionalno ure|ewe voda i zemqi{ta na wemu. Ve}im kori{}ewem i ure|ewem reìma voda
poboq{avaju se ekonomski efekti i u drugim granama vodoprivrede (hidroenergetika,
industrija, plovidba, rekreacija i dr.) i podsti~e razvoj svih ostalih privrednih i
vanprivrednih delatnosti, pa se u istom smislu moraju realizovati odre|ene sinhronizovane aktivnosti.
Za{titom od voda i kontrolom nanosa, ne {tite se samo postoje}a dobra; ve},
kao {to je istaknuto, aktivira se, poboq{ava i pro{iruje kori{}ewe postoje}ih potencijala, odnosno stvaraju se dodatna dobra, {to je su{tinska razlika izme|u za{tite
od voda i nekih drugih vidova za{tite. Za{tita od voda mora se realizovati u kompleksu vodoprivrede i ostvarivawa ukupnih ciqeva dru{tva.
Posebno zna~ajno pitawe je za{tita ~ovekove okoline, ovde u vodoprivredi
za{tita voda. Od svih resursa neophodnih za ìvot na na{oj planeti daleko najugroèniji je resurs slatkih ili presnih voda. Istraìvawa ukazuju da je ovo gotovo op{ta pojava u ~itavom (razvijenom) svetu. Kod nas, ovo stawe je dodatno potencirano zbog brze urbanizacije, intenzivne poqoprivredne proizvodwe, razvoja industrije i drugo, i nepreduzimawa skoro nikakvih ozbiqnijih zahvata na za{titi voda.
Pre vi{e od dvadeset pet godina doneta je uredba o klasifikaciji i kategorizaciji vodotoka. Istovremeno je bila doneta odluka da svi postoje}i zaga|iva~i urade
odgovaraju}e ure|aje za pre~i{}avawe svojih otpadnih voda do 1972. godine. Ova odluka
je potom pomerena do 1978. godine, a daqe aktivnosti na ovom planu su izostale, {to ne
moè biti praksa u narednom periodu. Za{tita voda, kao deo za{tite ìvotne sredine,
331
mora biti sinhronizovana sa ostalim aspektima ove za{tite. Osim toga, za{tita voda je
u odre|enom smislu {ira od oblasti za{tite ìvotne sredine, jer obuhvata za{titu i
samog ~oveka i unapre|ewe proizvodnih i neproizvodnih delatnosti dru{tva u celini.
S obzirom na prirodni reìm na{ih vodotoka, planirawe razvoja naseqa i industrije bez uzimawa u obzir asimilacionog kapaciteta odre|enih lokacija, da prihvate zaga|ewa, dovodi do ekonomski nestabilnih re{ewa u oblasti za{tite voda. Razvoj naseqa i privrede na odre|enim prostorima mora se odvijati uz adekvatno
uvaàvawe ~ovekove sredine, posebno uz uvaàvawe mogu}nosti vodotoka da prihvate
zaga|ene vode, a da isti pri tom o~uvaju stawa kvalitativno prirodno ~istih voda,
imaju}i pri tom u vidu i mogu}nosti pove}awa proticaja malih voda (oplemewivawe
voda). Optimalno re{ewe za{tite voda i ìvotne sredine leì u realizaciji Integralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije, predloènog u okviru
ove Vodoprivredne osnove, ~ime se kvalitet voda u rekama vra}a u I i II klasu,
pove}avaju proticaji malih voda, ublaàvaju talasi velikih voda, vr{i antieroziono
ure|ewe slivova, itd., odnosno vra}a ìvot rekama.
Pored problema interakcije voda sa drugim prirodnim resursima koji se moraju
na racionalan na~in razre{avati, od posebnog su zna~aja aktivnosti u vodoprivredi i
za{tita i unapre|ewe kulturno-istorijskih dobara. Ova dobra radovima u vodoprivredi
ne smeju se umawivati i ugroàvati; naprotiv, ovim radovima treba u racionalnoj meri
pove}avati wihovu vrednost i bezbednost.
DEO IV
SMERNICE RAZVOJA VODOPRIVREDE
1. REGULATIVA.................................................................................................... 335
2. INSTITUCIONALNA ORGANIZOVANOST ............................................. 343
3. FINANSIRAWE............................................................................................. 346
4. ME\UNARODNI I ME\UREPUBLI^KI
VODOPRIVREDNI ASPEKTI...................................................................... 352
5. NAU^NOISTRA@IVA^KI RAD................................................................... 366
335
1. REGULATIVA
Da bi bilo mogu}e ostvarewe opredeqewa utvr|enih Vodoprivrednom osnovom,
neophodno je obezbediti konzistentan sistem vodnopravnih normi, razvijen na gra|anskim osnovama Ustava Republike Srbije iz 1990. godine. Sa tim normama treba da
budu u skladu druge pravne norme u pravnom poretku zemqe (kojima se ure|uje kori{}ewe zemqi{ta, upravqawe {umama, za{tita ìvotne sredine i dr.).
Ovo poglavqe sadrì razmatrawa o vaè}im propisima u Republici Srbiji i
Saveznoj Republici Jugoslaviji, o principima za budu}e ure|ewe nadle`nosti i svojine
na vodama i vodotocima, o vodoprivrednim objektima, vodoprivrednim delatnostima i
vodoprivrednim institucijama, o principima finansirawa vodoprivrednih delatnosti
i razvoju vodnog prava.
Vaè}i propisi u Republici Srbiji

Pitawa koja se ti~u upravqawa vodama u Republici Srbiji ure|ena su pozitivnim
propisima Republike Srbije. Osnovni normativni dokument je Zakon o vodama, donet 1991.
godine, na osnovu Ustava Republike Srbije iz 1990. godine. Zakonom je ure|ena za{tita
voda, za{tita od {tetnog dejstva voda, kori{}ewe i upravqawe vodama kao dobrima od
op{teg interesa, uslovi i na~ini obavqawa vodoprivredne delatnosti, organizovawe i finansirawe delatnosti, kao i nadzor nad sprovo|ewem Zakona.
Odredbe Zakona odnose se na sve povr{inske i podzemne vode, ukqu~uju}i vodu za
pi}e, termalnu i mineralnu vodu. Odredbe Zakona odnose se, tako|e, i na grani~ne i
dràvnom granicom prese~ene vodotoke i me|urepubli~ke vode u granicama Republike
Srbije, ako posebnim zakonom nije druga~ije propisano.
Postavqa se pitawe kojim posebnim zakonom bi se ova pitawa mogla druga~ije urediti. Ukoliko bi kompleks pitawa koja se odnose na vodotoke koji ~ine dràvnu granicu
ili su prese~eni dràvnom granicom i na me|urepubli~ke vode u granicama Republike
Srbije i bio ure|en saveznim zakonom, savezni zakon se ne bi mogao smatrati posebnim zakonom u smislu navedene odredbe republi~kog zakona. Drugim re~ima, samo posebnim zakonom Republike Srbije ova pitawa bi mogla biti druga~ije ure|ena.
Vaè}i propisi Savezne Republike Jugoslavije

Saveznim ustavom iz 1992. godine, utvr|eno je da Savezna Republika Jugoslavija,
izme|u ostalog, preko svojih organa utvr|uje politiku, donosi i izvr{ava savezne zakone i
druge propise u pitawima osnova za{tite ìvotne sredine, reìma atmosfere i voda (od
interesa za celu zemqu i me|unarodnih voda) i plovnih puteva na vodama (na kojima vaì
me|unarodni i me|udràvni reìm plovidbe).
Imaju}i u vidu na~in odre|ivawa nadle`nosti federacije na vodama, primewivan u
sistemu federalnog zakonodavstva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (u Zakonu o me|urepubli~kim i me|udràvnim vodama Sl. list SFRJ br. 2/74), moglo bi se, po
analogiji, zakqu~iti da su vode od interesa za celu zemqu one vode koje ~ine granicu
izme|u republika ili su prese~ene republi~kom granicom, odnosno vode koje ~ine dràvnu
granicu i vode koje su prese~ene dràvnom granicom. Takvim prilazom bi se fakti~ko
odre|ewe voda, koje po ovom kriterijumu spadaju u nadle`nost federacije, moglo izvr{iti
bez ve}ih problema. Wihovo konkretno odre|ewe je mogu}e izvr{iti i metodom enumeracije, bilo u samom tekstu zakona ili u podzakonskom aktu, {to bi, verovatno, bio najboqi metod.
Me|utim, ako se kao kriterijum za odre|ewe voda od interesa za celu zemqu uvede,
recimo, hidrolo{ki (prirodni), privredni ili neki drugi kriterijum, moè se o~ekivati
i druga~ije tuma~ewe nadle`nosti federacije. Na primer, vodama u federalnom pravnom
reìmu mogle bi se smatrati i pritoke reka od interesa za celu zemqu, odnosno
me|unarodnih voda. Do sli~nog rezultata bi se moglo do}i i u slu~aju kad su u pitawu vodoprivredni objekti koji uti~u na reìm voda, odnosno pojedine elemente reìma voda od interesa za celu zemqu i me|unarodnih voda (kao {to je kanal Dunav-Tisa-Dunav, koji uti~e
na reìm vi{e me|unarodnih vodotoka).
336
Do sada je bila re~ samo o povr{inskim vodama. Ako se prihvati stav o jedinstvu
voda u raznim fazama hidrolo{kog ciklusa, tj. stav da se povr{inske vode ne mogu odvojeno
posmatrati od podzemnih voda, {to je op{teprihva}eno u okviru principa o integralnom
upravqanu vodama, potrebno je, s obzirom na wihovu specifi~nu prirodu, posebno utvrditi
i kriterijum po kome bi se odre|ivala i federalna nadle`nost nad podzemnim vodama.
Uzgred treba napomenuti da sadràj pojma integralno upravqawe vodama, zasluùje
posebno razmatrawe. U svakom slu~aju, uvek kad se taj pojam koristi potrebno je razjasniti
da li se misli na upravqawe vodama nekog vodotoka kao celine, na upravqawe re~nim
slivom kao celinom, na upravqawe vodotokom ili re~nim slivom sa stanovi{ta svih vodoprivrednih delatnosti, na upravqawe povr{inskim i podzemnim vodama, ili svim vodama
u hidrolo{kom ciklusu, ili na upravqawe vodama kao jednim od elemenata ìvotne
sredine, u interakciji sa drugim elementima (holisti~ki pristup), ili se ima u vidu neko
drugo zna~ewe ovog termina.
Uporedo sa traèwem odgovora na izloèna pitawa, treba konstatovati da pojam reìm voda, u smislu navedene norme saveznog ustava, moè obuhvatati isti sadràj kao pojam reìma voda u smislu republi~kih propisa - dakle kvantitativne i kvalitativne aspekte povr{inskih i podzemnih voda, u wihovoj vremenskoj i prostornoj dimenziji. Svakako bi, u daqoj, ne vi{e samo pravnoj, ve} multidisciplinarnoj, analizi trebalo jasno definisati {ta su kvantitativni, a {ta kvalitativni aspekti voda u federalnoj
nadle`nosti.
Polaze}i od izloènog, mogao bi se izvu}i zakqu~ak da federacija utvr|uje politiku
i donosi zakone o pitawima kvantitativnih i kvalitativnih aspekata povr{inskih i
podzemnih vodnih resursa, koji ~ine granicu ili su prese~eni granicom izme|u Savezne
Republike Jugoslavije i drugih dràva, odnosno izme|u Republika Srbije i Republike Crne
Gore.
Principi za budu}e ure|ivawe nadle`nosti i svojine na vodama

Odnos republi~kih i saveznih propisa o vodama
Bitno je imati u vidu ~iwenicu da je Savezna Republika Jugoslavija trebalo da donese Zakon o reìmu voda, u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, ali da ni
posle vi{e prolongirawa planiranih rokova to nije u~iweno. S tim u vezi je od zna~aja
pitawe da li je jo{ uvek na snazi i da li je primenqiv Zakon o me|urepubli~kim i
me|udràvnim vodama iz 1974. godine. Naime, saglasno ~lanu 12. Ustavnog zakona za
sprovo|ewe Ustava Savezne Republike Jugoslavije (Sl. list SRJ br. 1/92), savezni zakoni
(me|u koje spada i Zakon o me|urepubli~kim i me|udràvnim vodama) i drugi savezni
propisi, ostaju na snazi do wihovog uskla|ivawa sa Ustavom u rokovima odre|enim Zakonom. Striktno gledaju}i, Zakon o me|urepubli~kim i me|udràvnim vodama jo{ uvek je na
snazi. (Ovo, naravno, pod pretpostavkom da dono{ewem Ustava Republike Srbije, odnosno
Zakona o vodama iz 1991. godine, nije de iure ili de facto prestala wegova va`nost u kojem
slu~aju se navedena odredba Ustavnog zakona ne bi odnosila i na taj Zakon).
Postoje, me|utim, odre|ene okolnosti koje ukazuju na nemogu}nost wegove primene.
Prvo, tim zakonom se reguli{u osnove reìma voda (koje ~ine elementi koji uti~u na kvalitativno i kvantitativno stawe voda na odre|enom mestu i u odre|eno vreme) na me|urepubli~kim vodotocima od interesa za dve ili vi{e republika i osnove reìma me|udràvnih voda. Odredbe Zakona se odnose na teku}e, izvorske, podzemne i staja}e me|urepubli~ke i me|udràvne vode.
Sva ova pitawa su Zakonom o vodama Republike Srbije iz 1991. godine preneta u nadle`nost Republike Srbije iz nadle`nosti dotada{we federacije. Zakon o vodama iz 1991.
godine, kao lex specialis jeste u primeni, za razliku od saveznog zakona, koji nije u primeni.
Drugo je pitawe da li je svaki segment vodoprivredne problematike u pravnom reìmu Zakona o vodama iz 1991. godine ure|en u dovoqnoj meri i na zadovoqavaju}i na~in. Primera
radi, za{tita me|urepubli~kih vodotoka i me|udràvnih voda od zaga|ewa naftom, odnosno
mineralnim uqima sa brodova, koja je bila ure|ena Zakonom o me|urepubli~kim i
me|udràvnim vodama, nije uop{te ure|ena republi~kim Zakonom o vodama iz 1991. godine.
337
Daqe, treba zapaziti da se savezni zakon o kome je re~ odnosi na osnove reìma voda, dok je u pozitivnom pravu Republike Srbije, na osnovu Ustava iz 1990. godine ure|en reìm voda. Bilo kakva rasprava o primeni saveznog Zakona o me|urepubli~kim i me|udr-
àvnim vodama iz 1974. godine, u vreme vaèwa i primene Zakona o vodama Republike Srbije iz 1991. godine, zahteva prethodnu raspravu o sadràju pojmova osnove reìma voda i
reìm voda.
Jo{ jednu okolnost treba imati u vidu. Naime, u ustavnopravnom reìmu Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije iz 1974. godine, republike su imale nadle`nost za
izvr{avawe saveznih zakona, tako da, kad je re~ o Zakonu o me|urepubli~kim i me|udràvnim vodama iz 1974. godine, na nivou federacije nisu postojali odgovaraju}i uslovi za
izvr{avawe tog zakona, koji bi omogu}ili wegovo izvr{avawe u novom ustavnopravnom
reìmu. Na~in na koji je to ure|eno u ustavnopravnom reìmu Savezne Republike Jugoslavije izaziva razli~ite interpretacije. Po jednom gledi{tu (koje ima svoje upori{te u
Ustavu Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. godine, u ~l. 77.), za wihovo izvr{avawe su
nadle`ni iskqu~ivo savezni organi. Bez odgovaraju}e modifikacije Ustava Savezne Republike Jugoslavije, izvr{avawe saveznih propisa se ne moè druga~ije organizovati.
Po drugom mi{qewu (koje tako|e ima svoje upori{te u Ustavu Savezne Republike
Jugoslavije, u ~lanu 118, u odre|enim tuma~ewima ~lana 77, kao i u postoje}oj praksi
izvr{avawa odre|enih saveznih propisa), vr{ewe pojedinih javnih ovla{}ewa, odnosno
izvr{avawe saveznih zakona, mogu}e je poveriti drugim licima (dakle izvan kruga organa
savezne dràve). U ovom slu~aju, to bi trebalo da bude ure|eno odgovaraju}im propisima,
{to, kad je re~ o Zakonu o me|urepubli~kim i me|udràvnim vodama iz 1974. nije slu~aj. I
ova okolnosti pokazuju da taj zakon, iako je (ukoliko je!), stricto sensu, na snazi, nije i u primeni, nije pozitivan propis.
Pri razmatrawu ovih pitawa va`no je, isto tako, imati u vidu i ~iwenicu da je, saglasno Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, Republika Srbija u obavezi da uskladi Ustav
Republike Srbije sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, ali da to do sada nije u~iweno.
Ova ~iwenica je od zna~aja zbog toga {to do uskla|ivawa Ustava Republike Srbije sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, ne}e biti mogu}e koncipirati konzistentan sistem
republi~kih i federalnih pravnih normi u ovoj oblasti. âk i da se donesu odgovaraju}i
savezni propisi, u uslovima potpune regulisanosti predmetnih pitawa republi~kim
propisima, (koji i ne mogu biti druga~iji u pogledu nadle`nosti, jer se zasnivaju na Ustavu
Republike Srbije), ne bi ih bilo mogu}e primeniti. Kako je uskla|ivawe Ustava Republike
Srbije sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije u ovom trenutku pre svega politi~ko pitawe, ~iji se kona~an ishod ne moè znati unapred, pri regulisawu ovih oblasti treba se
dràti okvira utvr|enih republi~kim ustavom i teìti poboq{awu i integrisawu republi~ke regulative. Priroda materije o kojoj raspravqamo ne trpi nejasna normativna
stawa. Od ìvotne va`nosti je da ova oblast bude ure|ena jasnim propisima, i da postoji
konzistentan institucionalnopravni sistem u zemqi, jer posledice neure|enosti ovih
oblasti ili sistemskih neuskla|enosti mogu biti katastrofalne.
Onog trenutka kad se uspostavi sklad u ustavnopravnom sistemu zemqe (bilo kroz
promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije, uskla|ivawe Ustava Republike Srbije sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije ili preno{ewem nadle`nosti republike na federaciju, na osnovu postoje}eg ustavnog mehanizma), bi}e mogu}e razvijati koncept koji bi
obuhvatao i saveznu i republi~ku regulativu.
O konceptu svojine na vodama

Ono {to }e u razvoju federalnog sistema upravqawa vodama biti neophodno razre{iti, jeste pitawe razgrani~ewa svojine i nadle`nosti izme|u Federacije i Republike.
Kako su i federalna dràva i dràve ~lanice federacije korporativni entiteti,
one imaju imovinu i nadle`nosti, koje su jasno razgrani~ene izme|u wih i od imovine i
nadle`nosti drugih korporativnih entiteta (pravnih lica). Ono {to je u svojini federalne
dràve, ne moè istovremeno i u istom obimu biti i u svojini dràve ~lanice federacije.
(Izuzetak je suvlasni{tvo - dakle obi~an civilnopravni odnos). Govore}i o vodama i
vodotocima, to zna~i da na jednom istom vodotoku (vodnom resursu) ne moè biti konstituisano istovremeno svojinsko pravo i republike i federacije. Radi se o tome da na
338
odre|enim elementima republi~kog javnog domena (ili republi~ke svojine, javne svojine)
federacija moè imati odre|ena prava i obaveze, pod odre|enim uslovima i vice versa, ali
da sve to mora biti jasno razgrani~eno. Va`no je voditi ra~una o tome da se svojinska
ovla{}ewa i republika i federacije izvode iz ideje o dràvnom suverenitetu.
Ustavom Republike Srbije odre|eno je da su prirodna bogatstva i dobra u op{toj
upotrebi, kao dobra od op{teg interesa, u dràvnoj ili dru{tvenoj svojini, i da se
za{tita, kori{}ewe, unapre|ivawe i upravqawe dobrima od op{teg interesa ostvaruje pod
uslovima utvr|enim zakonom. Ustavom Savezne Republike Jugoslavije propisano je da su
prirodna bogatstva u dràvnoj svojini. Pojam prirodnog bogatstva obuhvata i vodne resurse,
iako to ni ustavnim normama ni republi~kom ni saveznom regulativom, za sada, nigde nije
izri~ito odre|eno. Posebno bi se moglo analizirati pitawe o svojini koje dràve je re~
(Republike Srbije ili Savezne Republike Jugoslavije) u jednom i drugom ustavnom tekstu.
Me|utim daqe analize mogu se uspe{no vr{iti i bez te (prethodne) rasprave, polaze}i od
logi~ne pretpostavke da je re~ o svojini Republike Srbije. U ustavima nema bliìh
odre|ewa o tome o kakvoj vrsti dràvne svojine je re~. Osim neodre|enih pojmova dobra u
op{toj upotrebi i dobra od op{teg interesa, nema drugih indikacija o tome, ve} je
ostavqeno da se zakonom urede sva op{ta i posebna pitawa.
Stoga je neophodno opredeliti teorijska i prakti~na razgrani~ewa izme|u pojedinih
vrsta dràvne svojine. Naime, u vr{ewu klasi~nih dràvnih funkcija (spoqni poslovi,
odbrana, unutra{wi poslovi) koristi se dràvna svojina za{ti}ena posebnim korpusom
pravnih normi, koje predstavqaju ius imperii i razlikuje se od dràvne svojine koja se koristi
u aktivnostima dràve kao privatnog lica, na koju se primewuju propisi koji vaè za privatna lica (ius privatum, ius comercii). Posebna vrsta dràvne svojine je svojina na prirodnim
bogatstvima i dobrima u op{toj upotrebi, odnosno dobrima od op{teg interesa. Pravni pojmovi kao {to su dobra u op{toj upotrebi, dobra od op{teg interesa, javna dobra i
sl, nisu definisani u na{em pozitivnom pravu. Wihovo precizno odre|ewe otklonilo bi
mnoge nedoumice, koje se ina~e ~esto javqaju, a pri izradi propisa ~ine nepremostivu
te{ko}u. Pri odre|ivawu sadràja ovih pojmova treba imati u vidu da je i u na{em pravu
bilo propisa kojima su ure|ivana ta pitawa (SGZ i Zakon o vodama iz 1878.), a svakako
treba imati u vidu i austrougarski Zakonski ~lanak XXIII: o vodnom pravu iz 1885. res communes omnium, mogu biti i u dru{tvenoj svojini i wihov pravni reìm se posebno ure|uje
zakonima, na {ta je napred ve} ukazano.
îni se nespornim da je potrebama modernog dru{tva, u kome se privre|ivawe zasniva na zakonitostima trì{ta, najprimereniji takav svojinski koncept u okviru koga se
dràva pojavquje ne kao nosilac imperiuma niti kao vlasnik u privatnopravnom smislu, ve}
kao agent, staralac (steward, trustee) koji prirodnim resursima upravqa u interesu svih gra|ana. Koncept starateqstva (stewardship) je, u su{tini, blizak konceptu javnog domena. Bitne
karakteristike ovog koncepta su otvorenost, kako za uvaàvawe (uskla|ivawe) svih privatnih i javnih interesa, tako i za u~e{}e javnosti (interesenata i javnosti u naj{irem
smislu) u procesu planirawa i odlu~ivawa.
Ne treba zanemariti ni problem privatnih voda. Kao {to je poznato, wihov zna~aj
je, u savremenim dru{tvima, neuporedivo mawi (upravo zanemarqiv) u odnosu na zna~aj voda
u javnom vlasni{tvu. Ipak, pa`qivo ih treba definisati vodnopravnim propisima, jer }e
to doprineti demokratizaciji dru{tvenih odnosa i koherentnosti sistema upravqawa vodama.
Vodoprivredni objekti
U na{em pozitivnom pravu, vodoprivrednim objektima smatraju se objekti za
za{titu od {tetnog dejstva voda sa vodoprivrednim ure|ajima i opremom (nasipi, regulacione gra|evine, retenzije, brane, akumulacije, odvodni kanali, drena`ni bunari, ustave,
crpne stanice i objekti za za{titu od erozije i bujica), objekti za kori{}ewe voda (akumulacije, vodozahvati, crpne stanice, rezervoari za vodosnabdevawe, magistralni cevovodi
ili kanali sa objektima, postrojewa za pripremu pitke vode i brodske prevodnice), objekti
za za{titu voda (glavni kolektor za dovo|ewe otpadnih voda do ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda, ure|aji za pre~i{}avawe otpadnih voda i objekti za odvo|ewe pre~i{}enih
339
voda) i hidromelioracioni objekti sa vodoprivrednim ure|ajima i opremom (objekti za odvodwavawe i objekti za navodwavawe).
Neki od ovih vodoprivrednih objekata smatraju se dobrima u op{toj upotrebi, ukoliko nisu izgra|eni za sopstvene potrebe preduze}a ili drugih pravnih lica. Ti vodoprivredni objekti nalaze se u dràvnoj svojini, a wima upravqaju javna vodoprivredna preduze}a. To su objekti za za{titu od {tetnog dejstva voda, akumulacije i brodske prevodnice
koje su u funkciji kori{}ewa voda i hidromelioracioni objekti.
Dràvnosvojinski reìm vodoprivrednih objekata uveden je prostom zakonskom deklaracijom. Do tada u dru{tvenoj svojini i na upravqawu kod (regionalnih) vodoprivrednih
organizacija u dru{tvenoj svojini, koje su bile elementi (delovi) jedinstvenog (nacionalnog) institucionalnog sistema upravqawa vodama, ovi vodoprivredni objekti su, danom
po~etka rada javnih vodoprivrednih preduze}a ustanovqenih Zakonom o vodama iz 1991.
godine, trebalo da budu preuzeti od strane tih javnih vodoprivrednih preduze}a. Me|utim,
primopredaja vodoprivrednih objekata, koja je trebalo da predstavqa i ~in wihove svojinske
transformacije, nije izvr{ena, izuzev OKM HS DTD, {to ukazuje na neadekvatnost i
proma{enost odabranog zakonskog re{ewa.
Posebno je potrebno zapaziti raznovrsnost vodoprivrednih objekata s obzirom na
wihovu namenu, {to je imalo svog izraza u na{em ranijem vodnom zakonodavstvu. Svi ti objekti, me|utim, bili su u dru{tvenoj svojini i wima su upravqali pravni subjekti, ~ija je
aktivnost u potpunosti zasnivana na dru{tvenoj svojini. U takvom pravnom reìmu od maweg je zna~aja bilo pitawe svojinskog reìma vodoprivrednih objekata. Me|utim, u uslovima proklamovanog svojinskog pluralizma, da bi mogli biti uspostavqeni zadovoqavaju}i
odnosi izme|u zainteresovanih subjekata, neophodno je vrlo precizno fizi~ki (prostorno)
i funkcionalno definisati vodoprivredne objekte i odrediti wihov svojinski reìm i
time omogu}iti definisawe uslova i na~ina upravqawa wima i wihovog kori{}ewa. U okviru kriterijuma koji bi bio primewen na ova razgrani~ewa, trebalo bi utvrditi korist
koju pojedini korisnici ili grupe korisnika, imaju od odre|enog vodoprivrednog objekta i
utvrditi da li je wihova finansijska obaveza za kori{}ewe tog objekta, adekvatna toj koristi. Nikako se ne bi smela tolerisati situacija da jedni (ili svi) pla}aju, a da korist
imaju samo neki, jer to dovodi do neopravdanog beneficirawa trì{nog poloàja jednih
lica na {tetu drugih. Ovaj kriterijum se odnosi na sve vodoprivredne objekte i primenqiv
je pri odlu~ivawu o gradwi novih objekata, ali mogao bi biti uspe{no primewen i na definisawe novog pravnog reìma za vodoprivredne objekte koji su do sada bili u dru{tvenoj
svojini.
Vaàn aspekt ovog pitawa je progla{ewe vodoprivrednih objekata dobrima u op{toj
upotrebi. Kad je re~ o regulacionim i za{titnim objektima, osnovano je teorijsko shvatawe
po kome ti objekti, po svojoj prirodi i nameni, iskqu~uju svaku upotrebu koja nije u skladu
sa wihovom funkcijom. Nisu to objekti na kojima bi svako imao subjektivno pravo da ih
koristi u meri i prema sadràju svojih potreba, kao {to je slu~aj kad su u pitawu vodoprivredni objekti koji u potpunosti potpadaju pod reìm op{te upotrebe. Svojstvo dobra u
op{toj upotrebi diskutabilno je i kad je re~ o drugim vodoprivrednim objektima. U kakvoj
je to, na primer, op{toj upotrebi jedna crpna stanica na sistemu za odvodwavawe jednog
podsliva (u kome je ograni~en broj interesenata), ili za{to kolektor za dovo|ewe otpadnih
voda do ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih voda nije dobro u op{toj upotrebi (po zakonu o
vodama)?
Vodoprivredna delatnost
Ne ulaze}i ovom prilikom u razmatrawe raznih teorijskih stanovi{ta i prakti~nih
re{ewa o vodoprivrednim delatnostima, smatramo da je neophodno samo konstatovati
postojawe nekih va`nih karakteristika na{eg pozitivnog prava u ovoj oblasti. U prvom
redu, treba imati u vidu da, prema Jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti (koja je doneta na
osnovu Zakona o Jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti Sl. list SFRJ br. 6/76), delatnosti u vodoprivredi nose oznaku Podru~je 04, i da obuhvataju iskori{}avawe i upotrebu
voda, za{titu od {tetnog dejstva voda i za{titu voda od zaga|ivawa. Vodoprivredna delatnost, kako se odre|uje u teoriji i, ~esto, u uporednom pravu, obuhvata i druge delatnosti koje
su, u na{em pravu, Jedinstvenom klasifikacijom delatnosti razvrstane u druge oblasti,
340
~ime je, de iure izvr{eno razgrani~ewe izme|u vodoprivrede, gra|evinarstva, komunalnih

delatnosti, elektroprivrede, ribarstva itd. Posebno je pitawe da li su postoje}a
razgrani~ewa izme|u pojedinih delatnosti opravdana sa stanovi{ta struke. Uvidom u
uporednopravna re{ewa, moè se do}i do saznawa da je vodoprivredna delatnost znatno
{ire struktuirana nego u na{em pravu, da nije tako striktno odeqena od nekih drugih delatnosti (ovo se naro~ito odnosi na delatnosti snabdevawa stanovni{tva i industrije
vodom i pre~i{}avawe otpadnih voda, koje su vodoprivredne delatnosti).
Vodoprivrednom delatno{}u, u na{em pozitivnom vodnom pravu, smatra se ure|ewe
voda i vodotoka, za{tita od {tetnog dejstva voda, za{tita voda od zaga|ivawa i
obezbe|ivawe vode za kori{}ewe, dok delatnost javnih vodoprivrednih preduze}a obuhvata
{iru listu poslova i zadataka, utvr|enu Zakonom.
Logi~no je postaviti pitawe u kakvom su odnosu propis o Jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti (savezni) i vodnopravni propis kojim se, tako|e, ure|uje vodoprivredna delatnost (republi~ki). îni se da nije sporno da vodoprivrednu delatnost, po vodnopravnim
propisima, mogu obavqati samo vodoprivredne organizacije koje, u okviru (nacionalnog)
institucionalnog sistema upravqawa vodama, to ~ine samo na odre|enoj teritoriji. Za
razliku od tih organizacija, vodoprivrednu delatnost po op{tim propisima (Jedinstvena
klasifikacija delatnosti) mogu obavqati sva pravna lica koja se za to registruju. Ova delatnost se vr{i sa profitnim ciqem, pod uslovima pod kojima se obavqaju i druge
profitne delatnosti, na jedinstvenom trì{nom prostoru (ustanovqenom Ustavom Savezne
Republike Jugoslavije), a ne na striktno odre|enom podru~ju i pod posebnim uslovima
(ustanovqenim vodnopravnim propisima Republike Srbije).
Institucionalni aspekt
Imaju}i do sada izloèno u vidu, mogu}e je zapaziti da postoje}e stawe upravqawa
vodoprivrednim objektima karakteri{e wihov nejasan, neure|en i principijelno neujedna~en pravni i svojinski status. Javna vodoprivredna preduze}a koja wima upravqaju,
mogu to da ~ine samo na posredan na~in, jer ne raspolaù ni kompetentnim qudskim, ni tehni~kim resursima. Taj posredan (poseban) na~in podrazumeva da se profitnim vodoprivrednim organizacijama, putem ugovora, poverava fakti~ko vr{ewe najvitalnijih vodoprivrednih funkcija. Za tako ne{to, istina, postoji zakonski osnov (ustanovqen 1993.
godine), ali treba re}i da takvo upravqawe vodama u jednoj zemqi ne moè biti oceweno
kao sigurno i perspektivno re{ewe. Primena takvog re{ewa, u tako ozbiqnoj meri, nepoznata je u sistemima upravqawa vodama razvijenih zapadnih zemaqa.
Sem toga, po{to se vitalna dràvna (javna) ovla{}ewa (na primer u oblasti regulisawa vodotoka i odbrane od poplava) ugovorima poveravaju onim organizacijama koje su
do stupawa na snagu Zakona o vodama iz 1991. godine bili elementi (delovi) institucionalnog sistema upravqawa vodama - postavqa se pitawe: Zbog ~ega one to vi{e nisu?
Od odgovora na ta i sli~na pitawa zavisi}e i formulisawe budu}e koncepcije institucionalnog sistema upravqawa vodama, primerene savremenim potrebama na{eg
dru{tva. Institucionalni sistem upravqawa vodama u na{em pozitivnom pravu u osnovi je
sveden na Fond voda i javna vodoprivredna preduze}a. Obe vrste vodoprivrednih institucija zapravo su institucije republi~ke vlade. Interesenti i javnost nemaju nikakvog uticaja na wihov rad, niti (normativno utvr|enog, sistematskog) uvida u wihove aktivnosti i
posledice tih aktivnosti (izuzev preko parlamentarnog mehanizma, {to je nedovoqno). To
zna~i da je dràva u potpunosti preuzela institucionalni sistem upravqawa vodama i da je
postala wegov jedini i apsolutni akter. To istovremeno zna~i da je dràva (preko svojih
organa izvr{ne vlasti) postala iskqu~ivi tuma~ i javnih (odnosno op{tih) i privatnih
interesa u oblasti vodoprivrede. Opredeqewe za ovakav model institucionalnog sistema
upravqawa vodama (i vodotocima) jeste, u su{tini, nepotrebno ponavqawe davno prevazi|enih iskustava i kod nas i u svetu, koja su apsolvirana sa nestankom dràvnog socijalizma.
Jedan od mogu}ih modela institucionalnog sistema upravqawa vodama, koncipiran
po ugledu na postoje}u praksu razvijenih zemaqa Zapada, u svom razvijenom vidu, podrazumevao bi ustanovqavawe mogu}nosti u pravnom sistemu za kreirawe svojevrsnih, sui generis,
pravnih lica, javnopravnih korporacija, u ~ijoj pravnoj li~nosti bi bilo institu-
341
cionalizovano usagla{avawe i uskla|ivawe privatnih i javnih interesa. Postoje}i koncept dràvnog vlasni{tva u na{oj vodoprivredi i postoje}i institucionalni i personalni supstrat dru{tvenih vodoprivrednih organizacija, koje su 1991. godine prestale da
budu subjekti institucionalnog sistema upravqawa vodama, pruàju mogu}nost za ex lege
raspore|ivawe svojinskih prava (prevashodno svojinskih prava na vodoprivrednim objektima) i nadle`nosti za vode (i vodotoke) takvim pravnim subjektima.
U takvim javnopravnim korporacijama, predstavnici interesenata i predstavnici
organa vlasti upravqali bi vodama i vodotocima, imaju}i uticaj u zavisnosti od veli~ine
privatnog ili javnog interesa koji zastupaju. Ovo se, na~elno, odnosi na vodoprivredne organizacije svih nivoa - na one koje bi obavezno bile formirane na podslivovima (melioracionim podru~jima), kao regionalne javne korporacije, na javne korporacije osnovane za
vodna podru~ja, kao i za specijalne javne korporacije osnovane po funkcionalnom principu, za upravqawe pojedinim vodoprivrednim sistemima.
Ovakav, hijerarhijsko-funkcionalni sistem javnih korporacija morao bi biti
podràn odgovaraju}im nadle`nostima op{tinskih, regionalnih (pokrajinskih) i centralnih organa vlasti, tj. sistemom dràvnih institucija, na ~ijem ~elu bi se nalazio kompetentan, posebno struktuiran resorni organ (ministarstvo nadle`no za vode).
Principi finansirawa vodoprivredne delatnosti

Vodoprivredne delatnosti finansiraju se iz raznih, javnih i privatnih izvora.
Naj~e{}i i najva`niji izvori su dràvni buxet i parafiskalne vodoprivredne da`bine.
Ostali izvori finansirawa (profitne aktivnosti, na primer) od sasvim sporednog su
zna~aja, a nije redak slu~aj i da su potpuno iskqu~eni propisima vodnog prava. Zbog
ograni~enog prostora, a imaju}i u vidu pravne specifi~nosti instituta, u nastavku }emo se
zadràti samo na parafiskalnim vodoprivrednim da`binama.
Pod parafiskalnim vodoprivrednim da`binama podrazumevaju se razne vrste instrumenata za ostvarivawe vanbuxetskih javnih prihoda (takse, doprinosi, naknade, porezi,
prirezi). Re~ je o prihodima samostalnih institucija (vodoprivrednih organizacija u uèm
smislu), koje je dràva sama (ciqno) formirala ili koje su formirala druga lica, na koje je
prenet, u ograni~enoj meri, fiskalni suverenitet. To je sporedni fiskalitet (parafiskalitet), koji egzistira naporedo sa buxetskim (dràvnim) fiskalitetom.
Pravni osnov za ubirawe parafiskalnih vodoprivrednih da`bina uvek se nalazi u
vodnom zakonodavstvu, kojim se vodoprivrednim organizacijama prenosi deo fiskalnog suvereniteta. Obaveza odre|ene klase pravnih subjekata, na odre|enom podru~ju, da pla}a vodoprivredne da`bine uprkos svome protivqewu, zasniva se na potrebi ostvarivawa i za{tite javnog interesa, o kome se stara najvi{a vlast, bilo direktno, bilo delegirawem suverenih ovla{}ewa niìm segmentima dràvne administracije, ili na oba na~ina istovremeno.
Vodoprivredna organizacija disponira sredstva kolektirana iz parafiskalnih vodoprivrednih da`bina, za svrhe utvr|ene saglasno namenskoj prirodi da`bina. Vodoprivredne da`bine se uvode radi re{avawa odre|enih vodoprivrednih problema na odre|enom
podru~ju, u definisanom vremenu, i vodoprivredna organizacija, koja se pojavquje iskqu~ivo kao administrator potpuno definisanih javnih ovla{}ewu, moè postupati samo unutar
tako utvr|enih granica. Svako odstupawe od utvr|ene {eme za ubirawe parafiskalnih
vodoprivrednih da`bina i finansirawe definisanih vodoprivrednih delatnosti tim
sredstvima, moè dovesti do neopravdanog interregionalnog prelivawa sredstava. Ukoliko,
pak, postoji izgra|en sistem interregionalne uzajamnosti u finansirawu vodoprivrednih
delatnosti, koji kontroli{u obveznici pla}awa parafiskalnih vodoprivrednih da`bina,
ne bi se moglo govoriti o neopravdanom prelivawu sredstava.
Vodoprivredne organizacije kolektiraju vodoprivredne da`bine u sopstvenoj reìji
ili preko posebnih organa. U slu~aju nemogu}nosti naplate, mogu koristiti postupak za
prinudno ubirawe prihoda fiscusa. Ta mogu}nost je ~esto, u uporednom pravu, predvi|ena
vodnopravnim i finansijskim propisima.
342
Razvoj vodnog prava

Zna~aj problematike upravqawa vodama raste sa tehnolo{kim napretkom civilizacije, jer u tim uslovima raste i zna~aj (slatkih) voda kao iscrpivih (ograni~enih) prirodnih resursa, koji su sve vi{e ugroèni neèqenim posledicama samog tog napretka.
Vodno pravo je, kao kompleksna nau~na disciplina, u okviru koje se izu~avaju brojni komplikovani dru{tveni odnosi koji nastaju povodom voda (koja svoje korene ima u davnim
vremenima, posebno u rimskom pravu), jedna od onih pravnih disciplina koje sa razvojem
civilizacije dobijaju na aktuelnosti.
U ovom periodu koji se moè ozna~iti kao period tranzicije na{eg dru{tva od kolektivisti~kog ka civilnom dru{tvu, neophodno je pokloniti i odgovaraju}u pa`wu razvoju
vodnog prava kao posebne discipline, koja bi se izu~avala na pravnim fakultetima. Time
bi se obezbedili uslovi za obrazovawe potrebnih stru~waka. Time bi se obezbedili i neophodni uslovi i koncentrisali potencijali za kontinuirano izu~avawe i pra}ewe pravnih aspekata vodoprivredne problematike u teoriji i praksi i izradu stru~nih podloga za
pravno ure|ivawe odnosa i adekvatno usmeravawe dru{tvenog razvoja u ovoj oblasti.
Realizacija postoje}e regulative

Sopstvenici, odnosno korisnici pojedinih vodoprivrednih objekata i postrojewa du`ni su da na~in kori{}ewa tih objekata usklade u roku od 3 godine sa Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije.
Nadle`ni dràvni organi du`ni su najkasnije u roku od 3 godine od dana dono{ewa Vodoprivredne osnove Republike Srbije da donesu podzakonska akta predvi|ena
pozitivnim Zakonom o vodama.
Radi realizacije opredeqewa usvojenih Vodoprivrednom osnovom, novi zakon
(zakone) treba doneti najkasnije u roku od godinu dana od dana usvajawa Vodoprivredne
osnove, a podzakonske akte u roku od dve godine od dana stupawa na snagu novog zakona.
343
2. INSTITUCIONALNA ORGANIZOVANOST
Proklamovani op{ti i javni interes za izgradwom dru{tva zasnovanog na
gra|anskim kategorijama kakve su trì{na privreda, po{tovawe gra|anskih prava i
druge, podrazumeva i novo definisawe dru{tvenih odnosa u oblasti vodoprivrede,
odnosno upravqawa vodama, zasnovano na principima gra|anske demokratije - u prvom
redu novo definisawe uloge dràve i drugih subjekata u realizaciji aktivnosti i mera
predvi|enih Vodoprivrednom osnovom Srbije. Drugim re~ima, potrebna je temeqna
rekonstrukcija ~itavog institucionalnog sistema upravqawa vodama u Srbiji, bez koje
je te{ko zamisliva i izvodiva tako o~igledno neophodna svojinska i statusna
transformacija u vodoprivredi.
Definisawe temeqnih transformacionih principa podrazumeva jasno odre|ewe
svih elemenata unutar odnosa koji se u dru{tvu uspostavqaju povodom voda, kao
iscrpivog (i ugroènog) prirodnog resursa. Dràva i weni organi ne mogu biti ni
jedini ni kqu~ni spiritus movens u vodoprivredi. Dràvna ili javna vodoprivredna
svojina, {to bi trebalo da bude isto, sa stanovi{ta upravqawa, morala bi biti jasno
definisana i razgrani~ena na svim nivoima (republi~kom, pokrajinskom, gradskom,
op{tinskom, seoskom - tj. naseqenog mesta), kao i javni interes (koji moè biti
stepenovan od najvi{eg, nacionalnog, preko nivoa teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave do nivoa naseqenog mesta). Morali bi biti definisani i organi, wihova
ovla{}ewa i postupci koji ~ine normativni okvir za upravqawe ovom svojinom.
U tom, na~elnom, okviru pravni poloàj institucija sistema upravqawa vodama
(onih izvan kruga dràvnih organa i dràvnih organizacija) - vodoprivrednih
organizacija, bio bi koncipiran tako da na zadovoqavaju}i na~in omogu}i ispoqavawe
i javnog interesa (razli~itih nivoa) i privatnih interesa (raznih interesnih grupa).
Dràva je, u reìmu administrativnog upravqawa privredom (u kome je bila
univerzalni vlasnik - vlasnik svih stvari, izuzev onih koje su bile u li~noj svojini i
odre|enog volumena sredstava za proizvodwu u privatnoj svojini koje je bilo mogu}e
posedovati u granicama utvr|enim imperativnim propisima) raspore|ivala razne vrste
stvari (sredstava) raznim vrstama svojih organa (ustanovama i preduze}ima) radi
upravqawa i kori{}ewa. U samoupravnom socijalisti~kom sistemu to raspore|ivawe
sredstava (u dru{tvenoj svojini) vr{ila je dru{tveno-politi~ka zajednica, uz
(zakonsko) preno{ewe i ograni~enog prava raspolagawa tim sredstvima na organizacije
udruènog rada.
Dràva je 1945. godine de facto nacionalizovala vodoprivrednu imovinu brojnih
privatnih vodoprivrednih korporacija. Predajom te imovine na upravqawe
zaposlenima u organizacijama udruènog rada, uzurpirana su prava interesenata korisnika te imovine. Ponovnim podràvqewem te imovine 1991. godine, otvorena je
mogu}nost da se ta prava (u prvom redu svojinska prava na vodoprivrednim objektima)
vrate wihovim biv{im vlasnicima (interesentima) u srazmeri sa wihovim interesima
(na pojedinim vodoprivrednim objektima ili sistemima). Interesenti bi morali biti
obavezani na kreirawe (na delu vodnog podru~ja, odnosno melioracionom podru~ju ili
podslivu) podru~nih, javnih korporacija za upravqawe vodama, kojima bi ta imovina
bila preneta u vlasni{tvo ili na upravqawe. U slu~aju da interesenti u odre|enom
roku ne formiraju javnu korporaciju ~ija obaveza osnivawa je utvr|ena, javnu
korporaciju bi osnovala dràva. Pri formirawu ovih javnih vodoprivrednih
korporacija, treba se osloniti na postoje}e resurse vodoprivrednih organizacija, koje
od 1991. godine nisu elementi sistema upravqawa vodama u Srbiji. Pored
vodoprivredne imovine koja bi javnim korporacijama bila poverena na upravqawe i
kori{}ewe u smislu kako je napred navedeno, mogla bi im biti poveravana i druga javna
imovina, a mogla bi sticati i sopstvenu imovinu i raspolagati wome.
Ovim javnim vodoprivrednim korporacijama upravqali bi kolegijalni i individualni organi. Najvi{i organ bi bio skup{tina (ili woj po poloàju i funkcijama
odgovaraju}i drugi organ) - vodoprivredni parlament podru~ja, u kojem svaki interesent ima pravo glasa srazmerno svom interesu. Pritom je neophodno definisati
344
osnovnu jedinicu tog interesa (koja nosi jedan glas) i maksimalni broj glasova koje
moè imati jedan interesent, bez obzira na veli~inu interesa. Skup{tina treba da ima
svoj kolegijalni izvr{ni organ. Ove korporacije treba da imaju i odre|en individualni organ - upravnika, na primer.
Propisima vodnog prava potrebno je uspostaviti supsidijarni, interventni
pravni sistem, koji bi se aktivirao u slu~ajevima nefunkcionisawa regularnog
sistema, u ciqu otklawawa slabosti.
Ove javne korporacije, ~ija bi osnovna uloga bila upravqawe vodama na odre|enom (melioracionom) podru~ju bile bi samostalne organizacije, koje bi se, kao delovi
jedinstvenog (nacionalnog) institucionalnog sistema upravqawa vodama, nalazile u
posebnim odnosima sa drugim subjektima institucionalnog sistema upravqawa vodama:
sa dràvnim organima, organima teritorijalne autonomije i organima lokalne
samoupravne, nadle`nim za upravqawe vodama i specijalizovanim (dràvnim)
organizacijama za pojedine aspekte upravqawa vodama (planirawe i finansirawe,
na primer),
sa osniva~ima (boqe re~eno: korisnicima, interesentima), kao licima zainteresovanim za ostvarivawe specifi~nih ciqeva zbog ~ijeg ostvarivawa su vodoprivredne
javne korporacije i formirane i
sa drugim vodoprivrednim korporacijama (u horizontalnom smislu - to bi bila
wihova asocijacija, pool, savez, unija; u vertikalnom smislu - to je hijerarhijskofunkcionalna veza sa vodoprivrednom javnom korporacijom na svom vodnom
podru~ju).
Odnosi izme|u vodoprivrednih javnih korporacija i drugih subjekata
institucionalnog sistema upravqawa vodama ure|uju se propisima vodnog prava, dok se
na odnose vodoprivrednih javnih korporacija i drugih subjekata pravnog sistema izvan
kruga lica obuhva}enih pojmom institucionalnog sistema upravqawa vodama, primewuju
op{ti propisi.
Na nivou vodnog podru~ja tako|e bi se osnovale javne vodoprivredne korporacije,
kao multifunkcionalni upravqa~ki entiteti. U hijerarhijsko-funkcionalnom smislu,
te organizacije bi obezbe|ivale uskla|enost upravqa~kih mera na vodnom podru~ju.
Kroz wihove nadle`nosti omogu}ilo bi se otklawawe konflikata funkcija unutar
nadle`nosti javnih vodoprivrednih korporacija na melioracionim podru~jima, kao i
konflikata interesa izme|u javnih vodoprivrednih korporacija na razli~itim
melioracionim podru~jima.
Javne vodoprivredne korporacije ovog nivoa tako|e bi upravqale poverenom im
javnom vodoprivrednom imovinom, onim prirodnim dobrima (vodotocima i vodama) koja
se nalaze na wihovom podru~ju.
U wihovim upravqa~kim telima bila bi obezbe|ena zastupqenost pojedinih
interesnih grupa na vodnom podru~ju (poqoprivreda, industrija, saobra}aj, komunalne
delatnosti, naseqena mesta, turizam i rekreacija, qubiteqi prirode, ekolo{ki pokreti
itd.). Same te grupacije bi, preko svojih profesionalnih asocijacija i komora,
obezbe|ivale izbor unapred odre|enog broja predstavnika. Zastupqene bi tako|e morale
biti i javne vodoprivredne korporacije sa melioracionih podru~ja na vodnom podru~ju,
kao i organi teritorijalne autonomije i organi centralne vlasti.
Konflikt funkcija u nadle`nosti ovih organizacija i konflikt interesa
izme|u organizacija na drugim vodnim podru~jima otklawao bi se na najvi{em nivou
izvr{ne vlasti - u Ministarstvu voda, koje bi bilo najvi{i dràvni organ - vrh
piramide vodoprivrednih nadle`nosti. (Ovo treba uslovno shvatiti, jer odre|ene
nadle`nosti u upravqawu vodama ima i Vlada Republike).
Unutar institucionalnog sistema upravqawa vodama nalazile bi se i javne
korporacije za upravqawe sloènim tehni~ko-tehnolo{kim sistemima (HS Dunav-TisaDunav, i drugim, na primer). Struktura wihovih organa upravqawa bila bi sli~na
strukturi organa upravqawa javnih vodoprivrednih korporacija na melioracionim i
vodnim podru~jima, uz razvijene veze sa tim javnim korporacijama i odgovaraju}im
dràvnim i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
345
Pored formirawa ovih organizacija, vodnim pravom bi trebalo podsta}i

revitalizaciju i razvoj privatnih formi vodoprivrednog organizovawa, koje svoje
korene imaju u na{oj tradiciji. U prvom redu se misli na razne oblike udruìvawa
korisnika voda. Ta udruèwa treba, ukoliko je mogu}e, sa~uvati od istorijskog zaborava
i obezbediti im mogu}nosti za opstanak.
Ovakav institucionalni sistem upravqawa vodama zasniva se na javnim
vodoprivrednim korporacijama u ~ijim pravnim li~nostima se sti~u javni i privatni
interesi, u ~ijoj pravnoj prirodi se proìmaju elementi javnog i privatnog prava. Sve
te javne korporacije, kao i pomenute privatnopravne forme vodoprivrednog
organizovawa su neprofitni pravni entiteti. Ciq wihovih aktivnosti nije sticawe
profita, ve} obezbe|ivawe neophodnih materijalnih uslova za ostvarivawe profitnog
ili nekog drugog ciqa svojih osniva~a. Wihovo funkcionisawe - odràvawe i pogon
vodoprivrednih objekata - finansira se sredstvima iz parafiskalnih izvora. Me|utim,
mogu}e je ostaviti pravo ovim organizacijama da se bave i odre|enom vrstom profitnih
aktivnosti, pod uslovom da se time ne ugroàva obavqawe delatnosti zbog kojih su
formirane. U svakom slu~aju, ovakve karakteristike javnih vodoprivrednih korporacija
moraju imati uticaja na poreski reìm kome su podvrgnute u obavqawu svojih
delatnosti.
Kao zaseban segment institucionalnog sistema upravqawa vodama trebalo bi
razviti sistem organizacija za snabdevawe stanovni{tva vodom i odvo|ewe i tretman
otpadnih voda. Re~ je o javnim sllu`bama. Sistem bi trebalo da se sastoji od podru~nih
i regionalnih organizacija javnih slu`bi. U vr{ewu svojih delatnosti ove organizacije
bi bile povezane sa organima lokalne autonomije i vodoprivrednim javnim
korporacijama. Ministarstvo voda bi bilo najvi{i, hijerarhijsko i funkcionalno,
organ izvr{ne vlasti, nadleàn za upravqawe sistemom ovih organizacija.
Postojawe ovakvog, u funkcionalnom smislu jedinstvenog, institucionalnog
sistema upravqawa vodama omogu}uje osnivawe, delovawe i razvoj raznih vrsta
privatnih i javnih subjekata, koji bi se vodoprivrednim delatnostima bavili na
profitnoj osnovi, uz punu kontrolu wihovog uticaja na reìm voda od strane nadle`nih
javnih vodoprivrednih korporacija.
Samosvojne karakteristike javnih vodoprivrednih korporacija i sloènost samog
institucionalnog sistema upravqawa vodama zasnovanog na predloènim osnovama,
podrazumevaju ure|ivawe ovih pitawa posebnim zakonom i drugim specifi~nim
propisima. Pokazuje se, zapravo, potreba za odvojenim normativnim ure|ivawem
organizacionih pitawa upravqawa vodama.
346
3. FINANSIRAWE
Razvoj sistema finansirawa
Po~ev od 1945. godine moè se izdvojiti nekoliko perioda u razvoju sistema finansirawa vodoprivrede:
Izme|u 1945. i 1953. godine, sredstva za vodoprivredu (teku}e poslovawe i razvoj)

obezbe|ivana su iz buxeta, na osnovu godi{wih i sredwero~nih planova dràvnih
organa. Neposredno posle rata ovakvo finansirawe imalo je prednosti, jer su se u
buxet mogla prikupiti znatna sredstva i efikasno usmeriti radi re{ewa akutnih
problema vodoprivrede.
Nedostatak ovoga sistema - centralizovano prikupqawe sredstava i odlu~ivawe,
sve vi{e je dolazilo do izraàja sa ja~awem proizvodne snage privrede, te je
po~etkom pedesetih godina centralizovano buxetsko finansirawe napu{teno.
Od 1953. do 1965. godine, preovla|ivalo je finansirawe iz dru{tvenih investicionih fondova. Op{ti investicioni fond pokrivao je 4/5 sredstava za investicije, a ostatak su obezbe|ivali posebni investicioni fondovi, banke, privredne
organizacije i dr. Novi kvaliteti ovoga vida finanisirawa su: prethodno namensko
usmeravawe sredstava za investicije, decentralizacija (po biv{im republikama),
smawena uloga administracije pri odlu~ivawu.
Privrednom reformom 1965. godine ukinuti su investicioni fondovi i buxetsko

finansirawe kao osnovni vid obezbe|ewa sredstava. Saveznim i republi~kim zakonima o vodama (1965. i 1967. godine) osnovani su republi~ki i dva pokrajinska
fonda voda iz kojih je finansiran razvoj vodoprivrede i odràvawa za{titnih
vodoprivrednih objekata. Sredstva fondova obezbe|ivana su iz vodnog doprinosa,
pove}anog doprinosa iz li~nih dohodaka, dodatnog poreza na promet na malo i
buxetskih dotacija. Visinu doprinosa utvr|ivale su skup{tine Srbije i autonomnih
pokrajina. Sredstva za odràvawe i rad objekata kori{}ewa voda, za{tite voda,
za{tite od erozije i odvodwavawa, obezbe|ivana su iz naknada, koje su korisnici
pla}ali vodoprivrednim organizacijama. Visina naknada utvr|ivana je srazmerno
tro{kovima vodoprivrednih organizacija za odràvawe i pogon melioracionih i
drugih objekata. Pored sredstava vodoprivrede u razvoju su bila angaòvana sredstva
korisnika i drugih interesenata.
Ustav iz 1974. godine, Zakon o udruènom radu iz 1976. godine, Zakoni o vodama
Srbije iz 1975. god. i pokrajina iz 1977. godine, stvorili su osnov za uvo|ewe sistema finansirawa, zasnovanog na dogovornom udruìvawu sredstava za razvoj vodoprivrede. Ukinuti su fondovi voda, a starawe o odràvawu i razvoju reìma voda,
finansirawe izgradwe, odràvawe vodoprivrednih objekata i dr. stavqeno je u
nadle`nost novoosnovanih interesnih zajednica za vodoprivredu (centralne Srbije,
pokrajina, vodnih podru~ja Dunava, Save i Morave, odnosno regiona) i specijalizovanih interesnih zajednica. Zajednice su sredstva obezbe|ivale iz doprinosa
(doprinos iz dohotka i li~nog dohotka, posebni dopinosi), izdvojenih sredstava
dru{tveno-politi~kih zajednica, udruènih sredstava korisnika i interesenata i
ostalih izvora. Osnovicu i stopu doprinosa utvr|ivale su vodoprivredne zajednice.
Korisnici vodoprivrednih usluga, odvodwavawa, navodwavawa, za{tita od erozije,
snabdevawa vodom, odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda i plovidbe, pla}ali su
naknadu organizacijama za izvr{ene usluge.
Od 1976. do 1990. godine u~e{}e sredstava pribavqenih iz pobrojanih izvora u
ukupnim sredstvima vodoprivrede centralne Srbije bilo je: (Tabela 3.1)
347
Tabela 3.1: Struktura prihoda vodoprivrede (centralna Srbija) (%)

Izvor
(1)
doprinosi
buxetska sredstva
naknade
krediti
ostali izvori
1976-1980
(2)
17.5
20.9
14.2
33.1
14.3
Period
1981-1985
(3)
48.3
20.9
15.4
4.2
11.2
1986-1990
(4)
64.4
5.7
29.9
U istom periodu u Vojvodini struktura investicija u osnovna sredstva vodoprivrede u odnosu na izvore finansirawa bila je: (Tabela 3.2)
Tabela 3.2: Struktura investicija vodoprivrede (Vojvodina) (%)

Izvor
(1)
sopstvena sredstva
udruèna sredstva
finansijski krediti
fondovi
1976-1980
(2)
34,9
29,9
35,2
Period
1981-1985
(3)
52,7
8,0
37,5
1,8
1986-1990
(4)
70,6
8,3
17,3
3,8
Ne raspolaè se podacima za Pokrajinu Kosovo.

Sistem finansirawa zasnovan na regulisawu me|usobnih odnosa kroz dru{tvene
dogovore i samoupravne sporazume nije dao zadovoqavaju}e rezultate. Priliv sredstava i wihova visina bili su neizvesni i neredovni. Naj~e{}e su preuzimane
obaveze koje nisu izvr{avane, nisu primewivane sankcije za prekr{ioce dogovora i
sl. {to je stvaralo sloène situacije pri izvr{avawu teku}ih aktivnosti sa
vi{estruko negativnim posledicama.
Po odredbama Zakona o vodama iz 1991. godine, finansirawe vodoprivrede na nivou

Republike preuzeo je jedinstveni Fond za vode. Sredstva fonda koriste se za
odràvawe, rekonstrukciju i izgradwu: objekata za{tite od {tetnog dejstva voda,
vi{enamenskih akumulacija, regionalnih sistema za vodosnabdevawe, hidromelioracionih objekata, za{titu od erozije i sl. Izvori sredstava Fonda su naknade za
kori{}ewe voda i za{titu voda (koje su u prethodnom periodu u~estvovale sa samo
nekoliko procenata u ukupno angaòvanim sredstvima vodoprivrede), izdvajawa iz
buxeta, i sredstva obezbe|ena po posebnom zakonu.
Na nivou vodnih podru~ja (Dunava, Save i Morave) formiraju se sredstva od:
naknada za odvodwavawa i navodwavawe, naknada za kori{}ewe materijala iz
vodotoka, naknada za kori{}ewe vodoprivrednih objekata, zatim iz sopstvenog
poslovawa organizacija koje se bave vodoprivrednim uslugama, iz participacija republi~kog Fonda za vode i interesenata po posebnim programima.
Razvoj sistema finansirawa u posleratnom periodu odvijao se u pravcu postepenog napu{tawa administrativnog prilaza finansirawu vodoprivrede. Primetno je
da se (istina fragmentarno) uspostavqaju ekonomski odnosi u vodoprivredi, time
{to su naknade stavqene u zavisnost od tro{kova za u~iwene vodoprivredne usluge
(napla}ivane zavisno od vrste i obima usluga - na primer, od koli~ine zahva}ene
vode, koli~ine, stepena zaga|enosti i vrste zaga|ewa ispu{tene otpadne vode i dr.).
Razvoj sistema nije uvek bio kontinualan. Evidentne su nedoslednosti u primeni
predvi|enih mera, oscilacije u obezbe|ewu sredstava u pojedinim periodima i
prikupqawu sredstava iz raspoloìvih izvora. Tako|e je deo sredstava namewen vodoprivredi kori{}en za druge namene.
Ipak i pored nedostataka, u proteklom pedesetogodi{wem periodu prikupqena
su i uloèna u vodoprivredu zna~ajna sredstva, {to je omogu}ilo izgradwu velikog broja
vodoprivrednih objekata i sistema, posebno u oblasti za{tite od voda i vodosnabdevawa. Me|utim, objektivne potrebe stanovni{tva, privrede, infrastrukture i dr.
danas su tolike da prema{uju raspoloìve kapacitete. Zbog toga je u neposrednom perspektivnom periodu potrebno obezbediti intenzivniji razvoj svih grana vodoprivrede.
348
U tome angaòvawu, koncipirawe jedinstvenog sistema finansirawa, u osnovi zasnovanog na ekonomskim odnosima u vodoprivredi, jedan je od bitnih uslova neophodnog
razvoja.
Osnova sistema finansirawa vodoprivrede

Vodoprivreda je izuzetno zna~ajna delatnost neposredno povezana sa svim oblastima ìvota i privre|ivawa. Na sada{wem nivou razvoja delatnost vodoprivrede obuhvata:
kori{}ewe voda (vodosnabdevawe stanovni{tva, snabdevawe vodom industrije, navodwavawe, energetika, plovidba, ribarstvo i ostali vidovi kori{}ewa),
za{titu voda (sanirawa izvori{ta zaga|ivawe, pre~i{}avawe otpadnih voda, preduzimawa mera za za{titu voda) i
za{titu od voda (ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava, za{tita od erozija, bujica
i nanosa, odvodwavawe i kanalisawe).
Evidentna je tehni~ko-tehnolo{ka i dru{tveno ekonomska povezanost izme|u pojedinih vodoprivrednih oblasti i grana i izme|u vodoprivrede i ostalih privrednih i
neprivrednih delatnosti. U su{tini, razvoj vodoprivrede uslov je biolo{ke egzistencije stanovni{tva i bitan, u odre|enim domenima iskqu~ivi uslov razvoja nekih
oblasti privre|ivawa. Takvi odnosi osnova su opredeqewa da u ovoj oblasti treba uspostaviti ekonomske odnose i sistem finansirawa koji }e vodoprivredi obezbediti
dovoqno sredstava za efikasno poslovawe i razvoj.
Tempo razvoja vodoprivrede mora biti kontinualan i uskla|en sa potrebama
korisnika. U odnosu na razvojne potrebe drugih delatnosti nedostatak kapaciteta, nedovoqna funkcionalnost vodoprivrednih objekata zbog lo{eg odràvawa, odlagawa, ili
produèwa radova izgradwe novih objekata i dr, ozbiqni su ograni~avaju}i faktori.
Da bi se izbegle {tetne posledice neusagla{enog razvoja, potrebno je u domenu
finansirawa vodoprivrede obezbediti sigurne izvore, stalan i blagovremeni priliv
sredstava.
Strate{ka razvojna opredeqewa u vodoprivredi utvr|uju se na nivou Republike u
okviru jedinstvene nacionalne politike u oblasti voda, dono{ewem, usvajawem i
sprovo|ewem posebnih Programa vodoprivrednih radova i mera. Materijalna podr{ka
realizaciji tih Programa su sredstva koja treba formirati na nivou Republike, radi
u~e{}a u finansirawu razvoja.
Prirodni faktori i tehnolo{ke specifi~nosti uslovqavaju potrebu jedinstvenog prilaza, stvarawu uslova za poslovawe i razvoj pojedinih grana vodoprivrede
i/ili razvoj vodoprivrede u granicama vodnih i slivnih podru~ja U tome smislu sredstva za razvoj vodosnabdevawa, kanalisawa i za{tite voda formirala bi se i na nivou
grane (regionalni sistemi vodosnabdevawa i dr.), sredstva za izgradwu objekata za{tite
od voda na nivou vodnih odnosno slivnih podru~ja.
Tako|e organizacije koje vr{e neposredne usluge vodosnabdevawa, navodwavawa,
pre~i{}avawa voda i dr. naplatama od korisnika ostvaruju prihod koji treba da
omogu}i pokri}e tro{kova poslovawa i odre|ena ulagawa u razvoj tih organizacija.
Prema tome, konzistentan sistem finansirawa zahteva da se sredstva za poslovawe i razvoj vodoprivrede koja se obezbe|uju u okviru same delatnosti, prikupqaju i
angaùju na nivou Republike, vodoprivrednih grana i grupacija, vodnih i slivnih podru~ja i neposredno kod organizacija ~ija je delatnost pruàwa usluga korisnicima.
Konkretnim re{ewima sistem treba postaviti na nove ekonomske osnove, uspostavqawem {to neposrednijih veza izme|u tro{kova poslovawa i razvoja vodoprivredne delatnosti, i doprinosa, naknada i cena kojima se obezbe|uju sredstva za finansirawe. U odnosu na postoje}a re{ewa predvi|a se da naknade za kori{}ewe voda i
za{titu voda, dobiju pravni (i ekonomski) status doprinosa, da se uvede doprinos za
za{titu od voda, da se doprinos za za{titu voda pro{iri obuhvatawem do sada neobuhva}enih zaga|iva~a (poqoprivredni prizvo|a~i, izdvojene farme stoke, seoska naseqa,
gradovi).
349
Orijentacija na uspostavqawe ekonomskih odnosa i trì{no privre|ivawe u nas

osnova je za opredeqewe, da se {to ve}i deo sredstava za poslovawe i razvoj vodoprivreda obezbedi u okviru same delatnosti. Me|utim pri postoje}im odnosima primarne raspodele dru{tvenog proizvoda, sredstava koja se mogu prikupiti su nedovoqna,
pa je neophodno da se u finansirawu vodoprivrede angaùju sredstva dru{tvenopoliti~kih zajednica, neposrednih korisnika i svih drugih zainteresovanih za razvoj
vodoprivredne aktivnosti.
Svojinsko prestruktuirawe i jednaki tretman svih vidova svojine, sada
omogu}uju, da se (kada postoji ekonomski interes) deo razvoja obezbedi poslovnim
aran`manima vodoprivrede i drugih subjekata. Zainteresovanim, ukqu~uju}i doma}i i
strani privatni kapital, mogu se (pod ugovorenim uslovima, uz efikasnu kontrolu i
sankcije za neizvr{ewe preuzetih obaveza) ustupiti koncesije za obavqawe vodoprivredne delatnosti (na pr. snabdevawe nekoga naseqa vodom za pi}e, pre~i{}avawa
vode i sl.), ili se razvoj moè ostvariti kroz neki od vidova poslovnog povezivawa
prikazanih u narednom modelu finansirawa.
Model finansirawa vodoprivrede

Finansirawe vodoprivredne delatnosti, od investicija do odràvawa objekata i
podmirivawa tro{kova poslovawa i upravqawa u narednom periodu treba organizovati
na tri nivoa:
I
Republike,
II
Vodnih podru~ja - slivova, vodoprivrednih grana,
III
Vodoprivrednih i drugih organizacija i vodnih zadruga.
Za obezbe|ivawe finansijskih sredstava za razvoj vodoprivrednih grana a prema
predloènim nivoima, sastavqen je model na osnovu kojeg je mogu}e sagledati interakcije pojedinih u~esnika u finansirawu. U modelu se razlikuje: finansirawe teku}e delatnosti i finansirawe razvoja.
Svrha finansirawa teku}e delatnosti je u obezbe|ewu finansijskih sredstava za
pokri}e tro{kova funkcionisawa i eksploatacije postoje}ih vodoprivrednih objekata,
postrojewa i opreme kod za{tite od voda i za{tite voda na nivou proste reprodukcije,
a kod kori{}ewa voda sa elementima pro{irene reprodukcije (ostvarewe izvesne dobiti).
Za finansirawe razvoja vodoprivrede koristi}e se razli~iti izvori sredstava
koji pokrivaju:
tro{kove izgradwe objekata i nabavku opreme,
tro{kove rekonstrukcije postoje}ih objekata i opreme,
tro{kove modernizacije i automatizacije postoje}ih objekata i opreme.
Predloèni model predstavqa modifikovan princip finansirawa ove delatnosti i sadrì instrumente finansirawa koje imaju razvijene zemqe u ovoj oblasti.
I nivo: Zbog zna~aja vodoprivrede za ekonomiju cele Republike kao i zbog zna~aja
vodnih resursa, potrebno je obezbe|ivati sredstva koja bi ~inila vodoprivredni buxet,
koji bi se formirao od:
doprinosa za kori{}ewe voda (industrijski potro{a~i tehnolo{ke vode najvi{eg
kvaliteta nezavisno od na~ina zahvatawa povr{inske ili podzemne vode, hidroelektrane, termoelektrane sa recirkulacionim hla|ewem, korisnici mineralnih voda,
ribwaci i dr.),
doprinosa za za{titu voda (sva preduze}a i drugi subjekti koji u vodotoke ispu{taju
otpadne vode, bilo preko javne kanalizacije ili preko svojih vlastitih kanalizacija) i
doprinosa za za{titu od voda (direktni ili indirektni korisnici za{tite).
doprinosa za obezbe|ewe voda i za{titu voda (svi objekti koji proizvode opremu,
ure|aje i materijale koji se koriste u vodoprivredi i koji koriste vode.
Doprinose bi pla}ale sve radne organicacije, individualni proizvo|a~i i ostali obveznici.
350
Sredstva prikupqena na ovaj na~in pokrivala bi teku}u delatnost i razvoj kod

odbrane od poplava i erozije. Kod kori{}ewa voda sredstva bi pokrivala izdatke vodoprivrede potrebne za finansirawe wene primarne delatnosti (obezbe|ewe voda za
kori{}ewe). Kod za{tite voda sredstva bi pokrivala izdatke za primarnu za{titu.
Tako|e, sredstva prikupqena na ovom nivou koristi}e se kao finansijska
podr{ka konkretnim programima razvoja.
Kod finansirawa razvoja potrebno je predvideti sredstva za me|udràvnu
saradwu i nau~no-istaìva~ki rad. Sredstva za me|udràvnu saradwu Srbije sa ostalim
dràvama odnose se na odbranu od poplava i leda, odvodwavawe i za{titu voda. Izdvajawem sredstava za nau~no-istraìva~ki rad omogu}uje se brì i uspe{niji razvoj
sopstvene tehnike i tehnologije koja je zasnovana na savremenim nau~no-tehni~kim
dostignu}ima. Iznos sredstava koji bi se izdvajao za ove namene obezbe|ivao bi se na
osnovu verifikovanih programa saradwe i istraìvawa.
Vaàn izvor sredstava za daqi razvoj vodoprivrede ~inili bi prihodi iz vodoprivrednog buxeta (posebnih namenski prikupqenih sredstava za vodoprivredu).
Iskustva drugih zemaqa pokazuju da bez institucionalnog prikupqawa sredstava nema
napretka u ovoj oblasti.
II nivo: Obezbe|ivawe sredstava na nivou podru~ja - slivova bilo bi u vidu vodoprivrednih doprinosa i naknada, i to:
Naknada za izva|eni materijal iz vodotoka (visina je u zavisnosti od koli~ine
izva|enog materijala i koristi za ure|ewe vodotoka).
Doprinos za odvodwavawe. Pla}a se prema vrsti zemqi{ta (poqoprivredno, {umsko
i gra|evinsko) po jedinici povr{ine i u funkciji je katastarskog prihoda. Visina
naknade pokriva tro{kove eksploatacije sistema za odvodwavawe kao i deo za
pro{irenu reprodukciju (za izgradwu ili rekonstrukciju sistema).
Naknada za kori{}ewe objekata. Zavisi od vrste korisnika i kvaliteta vode koji
zahtevaju kao i na~ina obezbe|ewa vodom (povr{inske i podzemne vode, ve{ta~ki objekti - akumulacije, regionalni sistemi). Korisnici vodoprivrednih usluga u ovom
slu~aju su: ribwaci, plovidba. Visina naknade pokriva tro{kove odràvawa i funkcionisawa vodoprivrednih objekata za kori{}ewe vode, deo tro{kova izgradwe i
rekonstrukcije objekata i u funkciji je kvaliteta i koli~ine zahva}ene vode. Naknadu za plovidbu na plovnim kanalima pla}aju korisnici odnosno vlasnici plovila.
Naknada za za{titu zemqi{ta od erozije pla}a se za hidrotehni~ke i biolo{ke intervencije u slivu na bazi utvr|enih programa.
III nivo: Vodoprivredne organizacije i druge organizacije i vodne zadruge formirale bi individualne cene proizvoda i usluga na bazi stvarnih tro{kova i odre|enog nivoa akumulacije za:
obezbe|ivawe, zahvatawe, pripremu i dopremu vode do potro{a~a (snabdevawe stanovni{tva i privrede vodom, navodwavawe i sl.) po m3 isporu~ene vode,
odvodwavawe poqoprivrednog i drugog zemqi{ta po hektaru povr{ine i
pre~i{}avawe zaga|enih voda, po m3 pre~i{}ene vode (cena bi se formirala zavisno od stepena i vrste zaga|ewa, kao i vrste zaga|iva~a).
Osim navedenih grupa vodoprivrednih grana (I-III) poseban zna~aj kod finansirawa imaju vi{enamenski vodoprivredni sistemi (akumulacije i regionalni sistemi). Finansirawe teku}e delatnosti u ovom slu~aju bilo bi zavisno od namene. Za objekte primarne vodoprivredne infrastrukture sredstva bi se obezbe|ivala putem navedenih doprinosa. Sredstva za ostale namene obezbe|ivala bi se preko vodoprivrednih
naknada. Finansirawe razvoja vi{enamenskih vodoprivrednih sistema obezbe|ivalo bi
se iz sredstava prikupqenih na svim nivoima.
Za finansirawe razvoja vodoprivrede zna~ajna sredstva treba da obezbede i neposredni korisnici vodoprivrednih usluga, kao i drugi brojni interesenti. U~esnici
u finansirawu razvoja vodoprivrede iz ove grupe su:
351
neposredni korisnici iz ostalih privrednih delatnosti (poqoprivrede, industrije,

turizma, saobra}aja i dr.), za koje se traì obavezno u~e{}e u investicijama,
Ministarstvo za{tite ìvotne sredine (iz domena voda kao elementa ìvotne
sredine),
Ministarstvo za zdravqe (iz domena zdravstvene za{tite),
Ministarstvo rudarstva i energetike (za{tita voda, hidrogeologija, termomineralne
vode, itd.),
Ministarstvo gra|evina (komunalna hidrotehnika),
Ministarstvo saobra}aja i veza (plovidba),
Ministarstvo industrije (obezbe|ivawe voda, za{tita voda, za{tita od voda industrije),
Ministarstvo za turizam (obezbe|ewe i za{tita voda u turizmu),
Ministarstvo trgovine (obezbe|ewe voda, objekata i ure|aja koji se plasiraju na
trì{tu).
Republika (ostala sredstva iz buxeta),
op{tine (iz svojih buxetskih prihoda) i
vodni samodoprinos gradskog i seoskog stanovni{tva.
Posebno je zna~ajno uspostavqawe poslovnih odnosa sa bankama, akcionarima,

stranim i doma}im ulaga~ima koji se ostvaruju u vidu:
zajedni~kih ulagawa (joint venture),
finansijskog kreditirawa,
povezivawa u konzorcijumu,
koncesija i dr.
Neophodno je merama ekonomske politike Vlade Repulike Srbije podsticati
ulagawa u razvoj vodoprivrede Srbije i time doprinositi bròj realizaciji usvojenih
programa, kako bi se otklonile opasnosti od zaostajawa ovih izuzetno va`nih
infrastrukturnih oblasti, {to moè ugroziti normalan ìvot gra|ana i postati
smetwa i prepreka razvoju drugih dru{tvenih segmenata, a naro~ito onemogu}iti
ostvarivawe elementarnih interesa ugroènih podru~ja.
Neophodno je da se na bazi odgovaraju}ih istraìvawa programski odrede (od
strane kompetentne organizacije (organizacija) potrebe i mogu}nosti obezbe|ewa
sredstava za finansirawe vodoprivrede i wihova raspodela na osnovama zakonskih i
prate}ih propisa (pravilnici, uputstva, normativi, cenovnici, i sl.). Na ovaj na~in
bi trebalo obezbediti stabilne izvore finansirawa kojim bi se pokrili tro{kovi
razvoja planiranih vodoprivrednih sistema, kao i realni tro{kovi eksploatacije i
odràvawa postoje}ih sistema, uz normalno pra}ewe tehnolo{kog razvoja (odnosno
adekvatna implementacija Vodoprivredne osnove Republike Srbije).
352
4. ME\UNARODNI I ME\UREPUBLI^KI VODOPRIVREDNI ASPEKTI

Po{to upravqawe tranzitnim vodama zavisi od saradwe sa zemqama u wihovim
slivovima, u ovom poglavqu daje se pregled me|unarodne vodoprivredne saradwe zasnovane
na bilateralnim i multilateralnim sporazumima, ~iji je potpisnik na{a zemqa. Posebno
se razmatra me|unarodna vodoprivredna problematika na pojedinim slivovima koja nije
ure|ena me|udràvnim ugovorima, a ~ije se ure|ivawe o~ekuje u budu}nosti. Dat je odgovaraju}i osvrt na problematiku me|urepubli~kih voda i prikazane su najzna~ajnije aktivnosti
me|unarodnih i transnacionalnih organizacija koje se bave ovom problematikom i ~ija
iskustva i predlozi model dokumenata mogu biti od koristi pri ure|ivawu ovih pitawa na
me|unarodnom planu.
Pri razmatrawu ove problematike neophodno je imati u vidu i me|udràvne
dokumente, koji nisu posebno razmatrani u ovom radu, kao {to su Sporazum o ribarstvu u
vodama Dunava izme|u Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Narodne Republike
Bugarske, Rumunske Narodne Republike i Saveza Sovjetskih Socijalisti~kih Republika iz
1958. godine, Sporazum izme|u vlade FNRJ i savezne vlade Austrije o vodoprivrednim
pitawima Drave iz 1954. godine, Sporazum sa Republikom Austrijom o vodoprivrednim
pitawima u pogledu grani~nog sektora Mure i grani~nih voda Mure iz 1954. godine,
Sporazum izme|u vlade FNRJ i NR Ma|arske o ribarstvu u grani~nim vodama iz 1957.
godine i Sporazum izme|u vlade FNRJ i vlade NR Rumunije o ribarstvu u grani~nim
vodama iz 1961. godine i Sporazum izme|u Saveznog Izvr{nog Ve}a Socijalisti~ke
Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne republike Ma|arske o kori{}ewu reke
Drave na deonici od zajedni~kog interesa iz 1990. godine.
Bilateralni sporazumi sa susednim zemqama

Ma|arska
Vodoprivredna saradwa izme|u Jugoslavije i Ma|arske izme|u I i II svetskog rata
odvijala se od slu~aja do slu~aja, uglavnom na preduzimawu mera za odbranu od poplava. Po
zavr{etku II svetskog rata uspostavqena je saradwa na nivou lokalnih organa, koja se
odvijala do 1948. godine. Kompleksna saradwa dve zemqe zapo~ela je sklapawem Sporazuma
izme|u Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike
Ma|arske 1955. godine. Sporazumom su se strane ugovornice obavezale da razmatraju i
sporazumno re{avaju sva vodoprivredna pitawa, mere i radove na vodotocima koji ~ine
dràvnu granicu i vodotocima i hidrosistemima prese~enim dràvnom granicom.
Sporazum se naro~ito odnosi na regulisawe i kanalisawe vodotoka, odràvawe korita,
odvodwavawe i sli~ne mere, odbranu od poplava i leda, akumulacije i retenzione radove,
snabdevawe vodom i kanalizaciju, za{titu voda od zaga|ivawa, na podzemne vode,
iskori{}avawe podzemnih voda, iskori{}avawe vodnih snaga, za{titu tla od erozije,
iskori{}avawe voda u poqoprivredi, hidrolo{ke studije, izradu projekata i izvo|ewe
radova, raspodelu tro{kova u vezi sa istraìva~kim, projektnim i izvo|a~kim radovima,
pogonom i odràvawem, na razmenu podataka i projekata i me|usobno obave{tavawe, kao i
na razmenu podataka o vodostajima. Sporazumom je obrazovana zajedni~ka komisija, ~iji
statut ~ini sastavni deo Sporazuma. Na osnovu Sporazuma je doneto niz zajedni~kih
pravilnika i zakqu~aka, kojima se bliè ure|uju odnosi u pojedinim oblastima vodoprivredne saradwe dve zemqe.
Za Sporazum se danas moè re}i da je u toj meri sveobuhvatan, da je izdrào probu
vremena i da i u budu}nosti moè biti osnov za razvijawe svestrane saradwe. Hidrografski
uslovi prirodno upu}uju dve zemqe na primenu Sporazuma, tako da rezultati koji su
postignuti nisu mali. Oni su izrazito pozitivni u domenu za{tite od velikih voda i leda.
Na rekama Dunavu i Tisi izgra|eni su nasipi koji {tite velika prostranstva u obema
zemqama, na kojima se odvija intenzivna privredna aktivnost. Uskla|enost mera nadle`nih
vodoprivrednih organa i organizacija dve zemqe u odbrani od velikih voda, poplava i leda
od ìvotnog je zna~aja za brawena podru~ja. U tom smislu je velika va`nost Zajedni~kog
pravilnika za odbranu od poplavnih spoqnih i unutra{wih voda i zagu{ewa ledom na
353
grani~nim ili dràvnom granicom prese~enim vodotocima i hidrotehni~kim sistemima na

sektorima od zajedni~kog interesa.
Postignutim rezultatima saradwe ipak ne moèmo biti u potpunosti zadovoqni.
Naime, Ma|arska nikada nije bila saglasna da se, kroz bilateralnu saradwu, razmatra ceo
sliv Dunava i Tise na wenoj teritoriji, a u vezi s tim i hidrotehni~ki radovi i objekti
koji se izvode na wima, pravdaju}i takav stav potrebom multilateralne saradwe, budu}i da
se ti slivovi prostiru na teritorijama vi{e dràva. îwenica je, me|utim, da se
multilateralna saradwa do danas pokazala nedovoqno efikasnom u re{avawu prakti~nih
problema i da je iz takvih oblika saradwe, u proteklom periodu, za na{u zemqu proizi{lo
malo pozitivnih rezultata.
Pored toga, pojedine obaveze ustanovqene zajedni~kim dokumentima ne ispuwavaju se.
Primer takve prakse je vodotok Kere{. Jo{ na V zasedawu Jugoslovensko-ma|arske komisije
za vodoprivredu (1960. godine), usvojen je Pravilnik o rukovawu sistemom kanala Kere{,
kojim je ustanovqena obaveza ma|arske strane da i za vreme maweg priliva unutra{wih voda
propu{ta 100 l/s (~lan 6). U praksi se doga|a da u dugim vremenskim periodima proticaj na
grani~nom profilu bude blizu nule ili da ga uop{te nema. Treba ista}i i ~iwenicu da
na{i nadle`ni organi ne reaguju u takvim situacijama. Isto tako, u vi{e slu~ajeva, kod
mawih vodotoka, Ma|arska nije prijavqivala radove ni tehni~ku dokumentaciju za izgradwu
ribwaka. Takav je slu~aj na Plazovi}u, na primer. Pravilnik o hidrolo{koj saradwi u
slivu Tise tako|e se ne sprovodi u potpunosti, tako da do danas nisu usagla{eni pogonski
pravilnici brana Ki{kere (koja je izgra|ena bez saglasnosti Jugoslavije) i Novi Be~ej, u
ciqu ure|ivawa odnosa u domenu sredwih i malih vodostaja Tise, koji su od neprocewivog
zna~aja za na{u zemqu.
U vreme izgradwe kapitalnih hidrotehni~kih objekata u dvema zemqama, aspekt
za{tite kvaliteta voda evidentno nije bio u prvom planu. Izgra|eni hidrotehni~ki
objekti, odnosno wihov direktan i indirektan uticaj na kvalitet voda, kao i nagli
posleratni razvoj industrije, poqoprivrede i privrede uop{te, za{titu kvaliteta voda
vodotoka prese~enih dràvnom granicom dovode na nivo najosetqivijih pitawa
vodoprivredne saradwe u narednom periodu. Realna permanentna opasnost od pove}anog ili
havarijskog zaga|ewa voda, pogotovu reka kao {to su Dunav i Tisa i incidentne situacije u
tom smislu, mogu za posledicu imati drasti~an negativan uticaj na sveukupni razvoj regiona, pogotovu na{e zemqe, kao nizvodne.
Kod reke Tise sve je izraèniji problem kanalisanosti sliva, pa i samog
vodotoka. Na Tisi postoje tri izgra|ene brane (dve u Ma|arskoj - Tisalek i Ki{kere - i
jedna u na{oj zemqi - Novi Be~ej). Ma|arska planira izgradwu jo{ jedne vodne stepenice,
kod ôngrada. Sa stanovi{ta odbrane od poplava, pove}ava se sigurnost za{ti}enih
podru~ja. Me|utim, posledica velikih hidrotehni~kih zahvata na slivu i na samoj reci
Tisi (izgradwa nasipa i niza akumulacija) i ~iwenice da se pri tome nije vodilo dovoqno
ra~una o drugim aspektima ure|ewa slivnog podru~ja, imaju kao krajwi rezultat sve
izraèniju tendenciju pogor{awa kvaliteta voda reke Tise. Takva situacija zahteva potrebu
obezbe|ivawa minimalnih proticaja na grani~nom profilu, koji bi zadovoqili na{e
potrebe, jer se u letwim periodima proticaji, koji do sada nisu bili predmet
usagla{avawa, drasti~no smawuju usled nekontrolisanog i neusagla{enog upravqawa vodama
iz akumulacija.
Kod reke Dunav, sve je prisutnija te`wa za ve}im kori{}ewem energetskog
potencijala, tj. za izgradwom novih brana. Uz sve nesporne koristi koje bi takvi novi
hidrotehni~ki objekti doneli, kao {to je poboq{ana plovnost, mogu}nost naglog razvoja
navodwavawa i dr., problem dodatne za{tite priobaqa sa svim posledicama dugotrajnog
uspora, ne sme se zanemarivati.
Imaju}i u vidu suprotnost interesa raznih oblika kori{}ewa voda koja se odraàva
i na upravqawa velikim hidrotehni~kim objektima kao {to su brane na Dunavu ili Tisi, u
narednom periodu neophodno je intenzivirati saradwu sa Ma|arskom, uz u~e{}e eksperata
svih potrebnih profila. Jedan od posebnih razloga za to je i nuklearna elektrana Pak{ na
Dunavu, koja se nalazi na oko 100 km od na{e granice i sastoji se od ~etiri bloka po
440 MW, od kojih svaki ima po jedan heterogeni termi~ki reaktor sa lakom vodom, tipa
354
VVER - sovjetske proizvodwe. Prvi blok po~eo je sa radom decembra 1982. godine, a
posledwi - ~etvrti - avgusta 1987. godine. Istovremeno Ma|arska planira i izgradwu jo{
jedne nuklearne elektrane kod Moha~a, prakti~no uz samu granicu sa Saveznom Republikom
Jugoslavijom, {to problem za{tite, i to ne samo voda, diè na najvi{i nivo.
Akcident u nuklearnoj elektrani u êrnobiqu 1986. godine i posledice koje je,
pored ostalih, osetila i na{a zemqa, upu}uju na neizbe`no preispitivawe rada postoje}e
NE Pak{ i blagovremeno otvarawe pregovora o predvi|enoj lokaciji nove NE Moha~ i
uticaju na ìvotnu sredinu uop{te, a posebno na reku Dunav.
Rumunija
Vodoprivredna saradwa sa Rumunijom ima dugu tradiciju. Izme|u dva svetska rata
sprovodila se na bazi dva me|udràvna sporazuma iz 1931. godine (Konvencija o plovidbi i
hidrotehni~kom sistemu kanala i reke Plovni Begej i Sporazum kojim je regulisana podela
dobara, prava i interesa biv{eg Udruèwa za regulaciju voda doline Tami{-Begej).
Odmah posle Drugog svetskog rata, po pitawu odbrane od poplava, uspostavqena je
saradwa na nivou lokalnih organa, koja se odvijala do 1948. godine. Intenzivna saradwa dve
zemqe zapo~ela je 1955. godine sklapawem Sporazuma izme|u Federativne Narodne
Republike Jugoslavije i Narodne Republike Rumunije o hidrotehni~kim pitawima na
hidrotehni~kim sistemima i vodotocima grani~nim ili prese~enim dràvnom granicom.
Sporazumom je utvr|eno da }e hidrotehni~ka pitawa, mere i radovi na
hidrotehni~kim sistemima, vodotocima, dolinama i uvalama, grani~nim ili prese~enim
dràvnom granicom, koji mogu usloviti promenu reìma voda i kvalitet voda, ukoliko su u
tome zainteresovane obe dràve ugovornice, biti razmatrana i ure|ivana od obe dràve,
shodno odredbama Sporazuma. Odredbe Sporazuma odnose se na oticawe voda na stalnim
vodotocima i odvo|ewe unutra{wih voda, regulisawe vodotoka i odràvawe korita,
odbranu od poplava i leda, za{titu voda od zaga|ivawa, melioracije zemqi{ta,
iskori{}avawe vodnih snaga, plovnost Begejskog Kanala, za{titu od erozije, razmenu
hidrometeorolo{kih podataka, izradu studija i projekata i izvo|ewe radova i saop{tavawe
podataka po svim pitawima. Sporazum se odnosi i na Dunav, ukoliko neko od navedenih
pitawa nije ure|eno Konvenciojom o reìmu plovidbe na Dunavu iz 1948. godine.
Sporazumom je predvi|eno osnivawe Me{ovite jugoslovensko-rumunske hidrotehni~ke
komisije, koja je osnovana i koja je donela Pravilnik o svome radu.
Me{ovita jugoslovensko-rumunska hidrotehni~ka komisija utvrdila je slede}e
vodotoke, kanale i hidrotehni~ke sisteme od zajedni~kog (me|udràvnog) interesa: Sistem
Zlatica (Aranka), Sistem Galacka, Kanal Stari Begej, Kanal Plovni Begej, reka Tami{,
Hidrotehni~ki sistem Me|a i u{}e Tami{ca na jugoslovenskoj teritoriji i Hidrotehni~ki
sistem Tami{ac-Ceba na rumunskoj teritoriji, Sistem Itebej-Crwa na jugoslovenskoj
teritoriji i sistem Ke~a-@omboq na rumunskoj teritoriji, Sistem Itebej na jugoslovenskoj
teritoriji i sistem Pustini{-Ujvar na rumunskoj teritoriji, Dolina Birda, Dolina Lnaka,
vodotok Brzava, vodotok Moravica, vodotok Rojga, kanal Topoqa Gaj i Stamora Gaj na
rumunskoj teritoriji, Hidrotehni~ki sistem Konak na jugoslovenskoj teritoriji i BanlokTolvadija na rumunskoj teritoriji, Hidrotehni~ki sistem Mileti}evo na jugoslovenskoj
teritoriji i Sistem Parto{ na rumunskoj teritoriji, reke Kara{ i Nera, koja je jednim
delom i grani~na reka.
Osnovna karakteristika vodotoka koji doti~u sa rumunske teritorije je da im je
recipijent Osnovna kanalska mreà Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, izuzev reke Nere, i
da u tom smislu, vodotoci i hidrotehni~ki sistemi ~ine jedinstvenu hidrografsku celinu.
Ova konstatacija je uslovila intenzivnu vodoprivrednu saradwu dve zemqe. Zbog prete`no
buji~nog karaktera banatskih vodotoka, {to u praksi zna~i brzo formirawe i propagaciju
poplavnih talasa, od uskla|enosti mera dve zemqe prilikom odbrane od velikih voda
umnogome zavisi efikasnost preduzetih odbrambenih mera u za{titi infrastrukturnih i
uop{te privrednih objekata.
Rezultat ove saradwe je i Zajedni~ki pravilnik za odbranu od poplava na vodotocima
i hidrotehni~kim sistemima grani~nim ili prese~enim dràvnom jugoslovenskorumunskom granicom, sa odgovaraju}im prilozima. Me|utim, imaju}i u vidu hidrografsku
povezanost Jugoslavije i Rumunije, inicirana je sa na{e strane izrada novog zajedni~kog
355
pravilnika. Ciq kome se teì jeste inèwerski logi~an - to je odbrana od poplava na

celom slivu. Pri tome, zajedni~ka odbrana od poplava podrazumeva sinhronizovan rad
sistema akumulacija izgra|enih u Rumuniji, kao i reìma rada Hidrosistema Dunav-TisaDunav, kao recipijenta velikih voda vodotoka koji doti~u iz Rumunije. Jedino ovakvim
pristupom mogu biti zadovoqeni inèwersko-tehni~ki kriterijumi efikasne odbrane od
poplava.
Izgradwa akumulacija i retenzija na teritoriji Rumunije, u mnogim slu~ajevima i
bez saglasnosti jugoslovenske strane, zbog tuma~ewa Sporazuma od strane Rumunije da samo
neke od akumulacija i retenzija mogu biti predmet usagla{avawa, dovela je sli~no kao i u
saradwi sa Ma|arskom, do situacije da je na~in kori{}ewa akumulacija uz nagli razvoj
industrije, poqoprivrede i privrede uop{te, vremenom doveo do znatnog pogor{awa kvaliteta voda banatskih vodotoka. Veoma lo{ kvalitet voda koji na na{u teritoriju dolaze iz
Rumunije u malovodnim periodima, direktno ugroàva funkcionisawe banatskog dela
Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i preti pravom ekolo{kom katastrofom. Stoga je, u
narednom periodu, potrebno posvetiti izuzetnu pa`wu ovom aspektu bilateralne saradwe.
Posle vi{e godina bezuspe{nih pregovora sa Rumunijom, na posledwem XXVIII
zasedawu Me{ovite jugoslovensko-rumunske hidrotehni~ke komisije 1990. godine, u~iwen je
zna~ajan napredak u vodoprivrednoj saradwi dve zemqe, jer se do{lo do zajedni~kih
zakqu~aka ~ijom realizacijom vodoprivredna saradwa dve zemqe moè dobiti sasvim drugi
kvalitet na obostranu korist. Na tom zasedawu zakqu~eno je da je neophodno, sa stanovi{ta
odbrane od poplava, analizirati reìm eksploatacije ustava, akumulacija i retenzija na
teritorijama obe zemqe, u ciqu utvr|ivawa mogu}nosti pruàwa uzajamne pomo}i u
vanrednim situacijama, uskla|enog rukovawa ustavama, akumulacijama i retenzijama pri
velikim vodama i utvr|ivawa odnosa proticaja i vodostaja velikih voda u sektoru od
zajedni~kog interesa, da bi se izbegle mogu}e {tete, pove}ala sigurnost u odbrani od
poplava i leda i smawili tro{kovi eksploatacije.
Imaju}i u vidu potrebu racionalnog upravqawa vodama, na tom zasedawu, Me{ovita
komisija je formirala Potkomisiju za gazdovawe vodama, sa zadatkom da izradi predlog
programa saradwe u ovoj oblasti i da izradi analizu reìma eksploatacije akumulacija i
ustava na teritorijama obe zemqe koje uti~u na reìm proticaja i vodostaja malih i sredwih
voda i uskla|enog rukovawa akumulacijama i ustavama pri malim i sredwim vodama. Od
realizacije ovih zakqu~aka u mnogome zavisi promena stawa u vodoprivrednoj saradwi dve
zemqe, za koju se opravdano, posebno u domenu kvaliteta voda, zakqu~uje da je
nezadovoqavaju}a.
Drugi, ne mawe vaàn deo vodoprivredne saradwe dve zemqe odvija se kroz rad
Jugoslovensko-rumunske me{ovite komisije za \erdap, koja je formirana na osnovu
Sporazuma izme|u SFR Jugoslavije i NR Rumunije o izgradwi i eksploataciji
hidroenergetskog i plovidbenog sistema \erdap na reci Dunav, iz 1963. godine, Konvencije
o eksploataciji HEPS \erdap na reci Dunav iz 1963. godine i Statuta Jugoslovenskorumunske me{ovite komisije za \erdap iz 1963. godine. Razvojem ove saradwe bliè
definisawe zadataka koji su u direktnoj vezi sa vodoprivrednom problematikom dve zemqe
regulisano je Konvencijom izme|u SIV Skup{tine SFR Jugoslavije i Vlade NR Rumunije
1987. godine o eksploataciji i odràvawu hidroenergetskih i plovidbenih sistema \erdap I
i \erdap II.
U radu Jugoslovensko-rumunske me{ovite komisije za \erdap evidentno je
preplitawe interesa energetike i vodoprivrede, pa i sukob tih interesa. Pri tome se mora
ista}i da je niz zadataka i obaveza koje proizilaze iz dosada{wih dokumenata dve zemqe
realizovan. Me|utim, dosta toga je ostalo nerealizovano, a izvr{ewe nekih obaveza, koje je
zapo~eto, suprotno interesima vodoprivrede, prekinuto je ili im je smawen obim
izvr{ewa, uz konstatacije da nema finansijskih sredstava. U ciqu sagledavawa stepena
za{tite priobaqa od posledica izgradwe HEPS \erdap I i \erdap II, neophodno je, imaju}i
u vidu sve do sada preduzete mere od strane investitora, uraditi katastar objekata koji su u
funkciji za{tite priobaqa, u kome }e jasno biti nazna~en stepen wihove za{tite u odnosu
na obaveze po svim relevantnim dokumentima, kao i neophodne mere za dovo|ewe za{tite na
potreban nivo.
356
Kroz rad Jugoslovensko-rumunske me{ovite komisije za \erdap, kao i kroz rad

Jugoslovensko-rumunske hidrotehni~ke komisije, pojavquje se veoma sloèn problem
deponije jalovine rudarskog preduze}a Nova Moldava na ostrvu Ostrov u Dunavu, koji mora
biti pod stalnim monitoringom sa stanovi{ta za{tite kvaliteta voda \erdapske
akumulacije.
U bilateralnoj saradwi sa Rumunijom posebnu pa`wu treba posvetiti za{titi
kvaliteta voda i sedimenata \erdapskih jezera i voda u priobaqu. U kontekstu saradwe
sa Rumunijom izraèn je interes Srbije za formirawe me|unarodnog nacionalnog parka
\erdap .
Bugarska
Vodoprivredna saradwa Jugoslavije i Bugarske zapo~ela je razmatrawem pitawa
regulacije reke Timok 1955. godine. Sklapawem Sporazuma o vodoprivrednim pitawima
izme|u Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike
Bugarske, 1958. godine otpo~ela je intenzivna vodoprivredna saradwa dve zemqe.
Me|udràvnu saradwu sa Bugarskom u oblasti vodoprivrede treba {to pre obnoviti i
intenzivirati kroz rad Jugoslovensko-bugarske komisije za vodoprivredu, u ciqu
re{avawa zajedni~kih problema na osnovu postoje}eg me|udràvnog sporazuma iz 1958.
godine.
Sporazumom su se strane ugovornice obavezale da razmatraju i re{avaju sva
vodoprivredna pitawa, ukqu~uju}i mere i radove koji mogu biti od uticaja na promenu
koli~ine i kvaliteta voda, na rekama, wihovim pritokama i wihovim slivovima, kojima
prolazi dràvna granica ili su prese~ene dràvnom granicom. Sporazum se naro~ito
odnosi na regulisawe i kanalisawe reka i wihovih pritoka i odràvawe korita,
odvodwavawe, akumulacije i retenzione radove, snabdevawe vodom i kanalizaciju, za{titu
voda od zaga|ivawa, prou~avawe i iskori{}avawe podzemnih voda, iskori{}avawe vodnih
snaga, za{titu tla od erozije {umskih i poqoprivrednih rejona (po{umqavawe, konzervacija zemqi{ta, izrada pregrada i borba protiv nanosa), iskori{}avawe voda za
navodwavawe, hidrolo{ka, geolo{ka i druga prou~avawa, projektovawe, izvo|ewe i
iskori{}avawe vodoprivrednih objekata i radova, raspodelu tro{kova u vezi sa
istraìva~kim, projektnim i izvo|a~kim radovima i odràvawem objekata i razmenu
podataka i projekata i me|usobna obave{tavawa. Sporazumom je obrazovana Jugoslovenskobugarska komisija za vodoprivredu.
Reke i vodotoci koji ~ine dràvnu granicu sa Bugarskom ili su prese~eni dràvnom
granicom su Timok, Viso~ica, Ni{ava, Jerma, Gaberska i Dragovi{tica. Timok je u dowem
toku, do u{}a, grani~na reka. Radi boqe hidrografske predstave, treba re}i da su reke koje
oti~u iz Jugoslavije u Bugarsku, Dragovi{tica i Jerma, a da su reke koje doti~u u Jugoslaviju
Jerma, Viso~ica, Ni{ava i Gaberska. Tako|e treba re}i da sve reke pripadaju Crnomorskom
slivu, osim Dragovi{tice, koja pripada Egejskom slivu.
Saradwa dve zemqe dobro je po~ela. Me|utim, ocewuju}i postignute rezultate kroz
primenu Sporazuma, mora se konstatovati da je moglo biti i vi{e ura|eno. Na prvim zasedawima Komisije glavne teme usagla{avawa bile su regulacija reke Timok, mere i radovi
koje treba preduzeti na rekama i wihovim pritokama i ispitivawe kvaliteta voda vodotoka
od zajedni~kog interesa. Vremenom su se formirala tri osnovna pitawa u bilateralnoj
saradwi, i to: pitawe regulacije grani~nog dela reke Timok, rezultati ispitivawa kvaliteta voda u grani~nim ili dràvnom granicom prese~enim vodotocima i pitawe raspodele voda grani~nih reka i reka prese~enih dràvnom granicom. Posledwe, XIII zasedawa
Jugoslovensko-bugarske komisije odràno je 1982. godine. Taj neprirodni prekid saradwe
sigurno nije dobar sa stanovi{ta za{tite interesa Jugoslavije.
Regulacija grani~nog dela reke Timok nije zavr{ena, a ni usagla{ena. Razlozi za to
se mogu na}i u brojnim nedore~enostima u projektima o regulaciji i u samim zakqu~cima
Komisije. Realizaciji ovog zadatka nije doprineo ni Sporazum o delimi~noj izmeni
grani~ne linije na reci Timok iz 1961. godine, zakqu~en izme|u Federativne Narodne
Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske, kojim je, izme|u ostalog, predvi|eno
da se regulacioni radovi izvedu u tri uzastopne godine. Najavom izgradwe HK Turnu
357
Magurele-Nikopoq na Dunavu, od strane Rumunije i Bugarske, od 1974. godine zapo~eli su i

tripartitni pregovori koji se jednim delom odnose i na participaciju Rumunije i Bugarske
u delu tro{kova koji se odnose na regulaciju Timoka, {to je oteàlo i pregovore u
bilateralnoj saradwi dve zemqe. Regulacija Timoka je svakako zadatak koji se u narednom
periodu mora okon~ati, imaju}i u vidu na{ o~igledan interes, jer parcijalna re{ewa
sigurno ne}e obezbediti potreban stepen za{tite.
Ispitivawe kvaliteta voda u vodotocima koji ~ine dràvnu granicu ili su wome
prese~eni, vr{ena su jednom godi{we, a u retkim slu~ajevim i ~e{}e, sa veoma malo
parametara, {to svakako nije dobro, i tim aspektima me|udràvne saradwe neophodno je u
narednom periodu posvetiti mnogo vi{e pa`we.
Razmatrawe pitawa raspodele voda grani~nih reka i reka koje su prese~ene jugoslovensko-bugarskom granicom, pripremqeno je i dovedeno prakti~no do samog kraja, ali kada
se do{lo do kriterijuma raspodele voda, Komisija nije uspela da se usaglasi. Uz strpqiv
rad na{ih stru~waka, trebalo bi da se i ovo veoma va`no pitawe bilateralne saradwe
usaglasi.
Albanija
Hidrografska povezanost Srbije i Albanije ostvaruje se preko reka Beli Drim i
Plavske reke. Vodoprivredna saradwa izme|u Jugoslavije i Albanije zapo~ela je 1956.
godine sklapawem Sporazuma izme|u Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i
Vlade Narodne Republike Albanije o vodoprivrednim pitawima. Odredbe ovog Sporazuma
odnose se, izme|u ostalog, na vodotoke koji ~ine dràvnu granicu i vodotoke i
hidrosisteme prese~ene dràvnom granicom. Strane ugovornice su se obavezale da
razmatraju i sporazumno re{avaju sva vodoprivredna pitawa, mere i radove koji mogu biti
od uticaja na promenu koli~ine i kvaliteta vode, vode}i ra~una o odràvawu jedinstva
vodoprivrednih odnosa i priznaju}i prava i obaveze koje iz toga jedinstva proizilaze.
Predmet Sporazuma je iskori{}avawe vodnih snaga, regulisawe i kanalisawe vodotoka i
jezera i odràvawe wihovih korita, oticawe voda, odvodwavawe i sli~ne mere, odbrana od
poplava, akumulacije i retenzioni radovi, snabdevawe vodom i kanalizacija, plovidba,
podzemne vode, za{tita tla od erozije, kori{}ewe voda u poqoprivredi, hidrolo{ke
studije, izrada projekata i izvo|ewe radova, ribarstvo, raspodela tro{kova u vezi sa
istraìva~kim, projektnim i izvo|a~kim radovima, sa pogonom i odràvawem objekata, na
razmenu podataka i projekata i me|usobna obave{tavawa o navedenim pitawima i na
razmenu podataka o vodostajima. Sporazumom je osnovana Jugoslovensko-albanska komisija za
vodoprivredu.
Me|utim, ve} na prvom zasedawu Komisije, u Beogradu, 1958. godine, Albanija je
zauzela kurs ka zao{travawu odnosa, {to je za rezultat imalo izdvojene stavove dve zemqe.
Zbog kasnije neadekvatno vo|ene politike s na{e strane, Srbija i danas trpi posledice
nerazumnih odluka Komisije u vezi sa izgradwom HE Fierza. Naime, na III redovnom
zasedawu Komisije, 1960. godine., Albanija je pokrenula pitawe izgradwe akumulacije, u to
vreme nazvane Kuks, sa branom na pogodnom profilu nizvodno od sastava Belog i Crnog
Drima, {to podrazumeva potapawe dela teritorije Federativne Narodne Republike
Jugoslavije. Na II vanrednom zasedawu Komisije 1962. godine, jugoslovenska strana se
sloìla da se kod grada Kuks izgradi hidroelektrana i akumulacija sa normalnom kotom
uspora od 295 m nad JM, uz rezervisawe prostora za prihvatawe poplavnih talasa. To je
direktno vodilo potapawu jugoslovenske teritorije, a da apsurd bude ve}i, na Komisiji je
doneta odluka da }e svaka strana na svojoj teritoriji preduzeti mere za izme{tawe
saobra}ajnica i drugih objekata pre potapawa. U realizaciji ovih odluka Komisije,
Albanija je izgradila HE Fierza 10 m iznad dogovorene kote a umesto predvi|enih
preliva za evakuaciju velikih voda, koji automatski funkcioni{u, izgra|ena su dva
tunelska evakuatora sa zatvara~ima, {to u vanrednim situacijama moè izazvati potapawe
mnogo ve}ih povr{ina na{e teritorije.
Imaju}i u vidu izloèno ~iweni~no stawe, neophodno je na~initi radikalni
zaokret u bilateralnoj saradwi sa Albanijom, koji podrazumeva reviziju postoje}ih odnosa i
iznalaèwe re{ewa za otvorena pitawa.
358
Problematika na pojedinim
dokumentima
slivovima
koja
nije ure|ena me|unarodnim
Sliv Drine
Kori{}ewe hidroenergetskog i vodoprivrednog potencijala sliva reke Drine od
prvorazrednog je zna~aja za Republiku Srbiju. Zbog nedostatka sopstvenih vodnih resursa,
Srbija je prirodno upu}ena na maksimalno kori{}ewe tranzitnih voda, uz sve objektivne
te{ko}e koje kori{}ewe tranzitnih voda sobom nosi. Srbija kao jedan od prioritetnih
zadataka u bliskoj budu}nosti ima ure|ivawe odnosa zainteresovanih strana, sklapawem
odgovaraju}ih sporazuma. Za Srbiju je, sa stanovi{ta vodosnabdevawa, zahvatawe voda reke
Drine nu`na mera. Budu}i da je reìm voda u slivu reke Drine izuzetno neravnomeran i da
se moè kontrolisati samo preduzimawem kompleksnih mera od kojih je jedna i izgradwa
~eonih akumulacija, koje su zna~ajne i za navodwavawe, pove}awe malih voda i za
proizvodwu hidroelektri~ne energije, posebnu pa`wu u narednom periodu treba
posvetititi nazna~enim problemima.
Istorijat pregovora o kori{}ewu hidroenergetskog i vodoprivrednog potencijala
reke Drine, vo|enih izme|u Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u Socijalisti~koj
Federativnoj Republici Jugoslaviji, pokazuje da je do dogovora te{ko do}i. Obimne studije
i projekti koji su tretirali ovo pitawe, ra|eni su 1960., 1967., 1970. i 1976. godine. Izme|u
brojnih tehni~kih dokumenata, ukazujemo na poseban zna~aj Investiciono-tehni~ke
dokumentacije o ure|ewu slivova Drine, Tare, Pive, Lima i Mora~e, iz avgusta 1976.
godine, koju su, tokom izrade radnog teksta Dogovora o kori{}ewu hidroenergetskog i
vodoprivrednog potencijala reka Drine i Mora~e, iz 1989. godine, sve tri republike
prihvatile kao osnovnu ekonomsko-tehni~ku dokumentaciju.
Treba pomenuti da su tri republike 1984. godine zakqu~ile dogovor kojim je bila
predvi|ena izgradwa akumulacije Bijeli Brijeg, u o~uvanom delu kawona reke Tare, koji je
stavqen pod posebnu za{titu. Ovaj dogovor je savezni ustavni sud ukinuo 1987. godine. Isto
tako treba pomenuti da je, kao prirodna potreba proizi{la iz dugogodi{wih razmatrawa
problema kori{}ewa sliva Drine, izme|u tri republike, bio postignut dogovor o izradi
vodoprivredne osnove sliva reke Drine.
Sve izloèno govori sa kojim }e se problemima suo~iti Republika Srbija pri
realizaciji strategije kori{}ewa vodoprivrednog potencijala sliva reke Drine, u
objektivno novom me|udràvnom okruèwu. Zbog toga je potrebno pristupiti dogovarawu
sa odgovaraju}im entitetima na slivu Drine, kada se za to stvore neophodni uslovi. Od
naro~itog zna~aja je saradwa i koordinacija sa Republikom Crnom Gorom, a sve, u ciqu
racionalnog gazdovawa vodama reke Drine.
Sliv Save
Kao najnizvodnija u slivu reke Save, Republika Srbija je ìvotno zainteresovana za
kompleksno re{avawe svih vodoprivrednih problema. Na{a Republika je u vi{e navrata
bila pokreta~ akcija kojima je bio ciq sagledavawe i razre{avawe otvorenih pitawa
saradwe na slivnom podru~ju reke Save. Mora se konstatovati da je ~esto bilo lak{e
pregovarati u bilateralnoj saradwi sa nekom od susednih zemaqa, nego dogovoriti
konkretan plan i wegovu razradu unutar biv{e federacije.
Pitawe vodoprivrednog ure|ewa sliva reke Save, u pro{losti je vi{e puta razmatrano sa raznih aspekata, a prvi put ozbiqnije 1958. godine, kada je revidovana tehni~ka
dokumentacija sa predlogom Zakona o Savi odbijena od strane Savezne skup{tine.
Neposredno posle katastrofalnih poplava 1964., 1965. i 1966. godine, zatraèna je,
1968. godine tehni~ka pomo} Ujediwenih Nacija (od Programa za razvoj - UNDP), nakon ~ega
se pristupilo izradi studije Regulacija i ure|ewe reke Save, ~ija je zavr{na studija
predata 1972. godine. Studija sadrì tehni~ko re{ewe kompleksnog ure|ewa sliva reke
Save na prostoru tada{we Jugoslavije. Do dana{wih dana se, me|utim, nije odmaklo daqe od
studije. Svaka republika je izvodila radove u slivu vode}i uglavnom ra~una o svojim
parcijalnim interesima.
359
Potrebno je re}i da je Institut za vodoprivredu Jaroslav êrni radio

Simulacioni model za odbranu od poplava na slivu reke Save, koji je trebao biti
realizovan u pet faza. Okon~ane su tri faze projekta (1980., 1986. i 1990. godine).
Simulacioni model je bitan posebno imaju}i u vidu potrebu da se upravqa~kim merama u
slivu Save kontroli{e mogu}nost superponirawa poplavnih talasa Save i Drine i otkloni
opasnost od poplava na teritoriji Srbije. Ozbiqnost ugroènosti teritorije Srbije od
voda Save i Drine u slu~aju (akcidentnog ili namernog) superponirawa poplavnih talasa,
nagla{ava potrebu zavr{etka Simulacionog modela i zna~aj regulisawa ovih pitawa na
me|unarodnom planu.
Ovaj pregled je izloèn u nameri da se ukaè na realne probleme koji predstoje
prilikom budu}ih bilateralnih i multilaterlanih pregovora o vodoprivrednoj problematici reke Save. Imaju}i to u vidu, trebalo bi na vreme izvr{iti pripreme za izradu
me|unarodnih dokumenata o za{titi i kori{}ewu tako zna~ajnog vodnog resursa kao {to je
reka Sava sa svojim pritokama, jer od uspe{nosti regulisawa tih pitawa u mnogome zavisi
i mogu}nost kori{}ewa voda reke Save u na{oj zemqi.
Problem uticaja NE Kr{ko na vode sliva reke Save, odnosnu ìvotnu sredinu,
mora biti razmatran u okviru multilateralne saradwe.
Sliv Drave
Reka Drava, kao veoma va`na pritoka Dunava, u situaciji kada su na tlu biv{e
Jugoslavije formirane nove dràve, za na{u zemqu postaje predmet posebnog interesa i
izu~avawa.
Pored toga, od 1990. godine, na snazi je bilateralni sporazum zakqu~en izme|u
Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije i Ma|arske o kori{}ewu reke Drave na
deonici od zajedni~kog interesa. Tim Sporazumom predvi|eno je da se na reci Dravi
izgrade ~etiri vodne stepenice i da se za primenu ovog Sporazuma formira posebna
me{ovita potkomisija u okviru Me{ovite komisije za vodoprivredu.
Na{a zemqa mora biti angaòvana na pra}ewu uticaja na vodni reìm Drave,
odnosno Dunava, svih, kako postoje}ih hidrotehni~kih objekata, tako i onih koji su
planirani za gradwu. Uskla|ivawe mera na odbrani od leda dobija tako|e novu dimenziju,
kao i pitawe za{tita voda u slivu reke Drave i wihovom uticaju na Dunav.
Sliv Dunava
U prethodnim izlagawima (sliv Drine, sliv Save i sliv Drave) ukazano je na
kompleksnost re{avawa vodoprivrednih pitawa koja nisu ure|ena me|unarodnim
dokumentima. Slivovi ovih reka su istovremeno i podslivovi reke Dunav. Svi radovi koji
su izvedeni ili se planiraju imaju ili }e imati uticaja na sliv Dunava u na{oj zemqi. U
vezi sa rekom Dunav, potrebno je pristupiti bilateralnim, odnosno multilateralnim
pregovorima sa susednim zemqama, radi regulisawa odbrane od poplava i leda, za{tite voda
i drugih pitawa. U tom ciqu je potrebno {to pre izvr{iti potrebne pripreme za pregovore. Polazna osnova za pregovore treba da bude Konvencija o za{titi Dunava (Sofija,
1994.).
Sliv Vardara
Srbija ima uzvodni poloàj u odnosu na Biv{u Jugoslovensku Republiku Makedoniju.
Hidrografski, Makedonija pripada Egejskom slivu. Za Srbiju i Makedoniju zna~ajna su dva
vodotoka - Lepenac i P~iwa, koji se ulivaju u Vardar. Bitno je konstatovati da do sada nije
bilo spornih momenata u vodoprivrednoj saradwi izme|u Srbije i Makedonije.
Lepenac, kao pritoka Vardara, u slu~ajevima velikih voda i koincidencije talasa
dve reke ima odre|eni uticaj na velike vode na profilu Skopja. U studiji regulacije
Vardara, koja je ura|ena uz pomo} Ujediwenih Nacija, kao re{ewe ovog problema predvi|eno
je da se poplavni talas zadràva na teritoriji Srbije. Imaju}i u vidu ovu potrebu
Makedonije, kao i predvi|eno navodwavawe podsistemom Lepenac na 40 000 ha na teritoriji Srbije, sa Makedonijom je usagla{eno re{ewe koje predvi|a prevo|ewe voda Lepenca u
HS Ibar-Lepenac. U narednom periodu bi}e neophodno da se o raspodeli voda Lepenca
zakqu~i i odgovaraju}i me|udràvni sporazum.
360
U vezi sa rekom P~iwom, do sada nije bilo ispoqenih problema u kori{}ewu voda.
Ovom Osnovom utvr|eno je da je nu`no prevo|ewe voda reke P~iwe u sliv Ju`ne Morave,
putem akumulacija, o ~emu u perspektivi treba tako|e zakqu~iti me|udràvni sporazum.
Imaju}i u vidu sve objektivne te{ko}e, gledano i na duì rok, u realizaciji
projekta plovnog puta Dunav-Egejsko more, koji je verifikovan od strane eksperata
Ujediwenih Nacija 1980. godine, nije opravdano u vodoprivrednim planovima Srbije voditi
ra~una o re{ewima iz tog projekta. Ne zbog celishodnosti projektovanih re{ewa, koja su
sama po sebi tehni~ki sasvim opravdana, ve} zbog ~iwenice da bi uvaàvawe tih tehni~kih
re{ewa objektivno oteàlo realizaciju i mnogostruko poskupelo izvo|ewe hidrotehni~kih
radova u Srbiji, ~ija realizacija je mogu}a u bliòj budu}nosti.
Sa Biv{om Jugoslovenskom Republikom Makedonijom predstoji priprema i sklapawe bilateralnog sporazuma o vodoprivrednim pitawima, kad se za to stvore objektivni
uslovi.
Multilateralni sporazumi
Konvencija o reìmu plovidbe Dunavom
Ova Konvencija (koja je potpisana u Beogradu 1948., izme|u Saveza Sovjetskih
Socijalisti~kih Republika, Narodne Republike Bugarske, Ma|arske Republike, Rumunske
Narodne Republike, Ukrajinske Sovjetske Socijalisti~ke Republike, êhoslova~ke
Republike i Federativne Narodne Republike Jugoslavije) odnosi se na pitawa plovidbe i
ure|ewa i odràvawa plovnog puta na plovnom delu reke Dunav od Ulma do Crnog Mora
rukavcem Suline, sa izlazom na more kroz Sulinski kanal.
Dunavska konvencija odlu~uju}e je uticala na regulaciju Dunava za plovidbu, ~ime je
omogu}eno formirawe korita za pronos leda.
Konvencija ne sadrì odredbe koje se odnose na za{titu voda Dunava od zaga|ivawa.
Konvencijom je osnovana Dunavska komisija, koja je 1986. godine utvrdila Preporuke koje se
odnose na spre~avawe zaga|ewa voda Dunava usled plovidbe. Preporuke se odnose na za{titu
plovnog dela Dunava i voda u lukama, pristani{tima i na mestima utovara i istovara.
Preporuke su namewene za primenu na novim plovilima, odnosno plovilima koja se
rekonstrui{u i modernizuju. U ovom drugom slu~aju, re~ je o osnovnim zahtevima u pogledu
tehni~kih sredstava i opreme za spre~avawe zaga|ewa vode ugqovodonicima, upotrebqenim
vodama i fekalijama.
Predvi|ene mere za spre~avawe zaga|ewa voda obuhvataju zabranu bacawa, prosipawa,
ispu{tawa ili izlivawa u dunavske vode predmeta, materija i naftnih proizvoda kojima se
ometa ili ugroàva plovidba ili zaga|uju vode. Svi otpaci treba da se skladi{te na
plovilu i istovaruju u lukama na instalacijama za wihov prihvat ili da se spaquju na samom
plovilu u pe}i za sagorevawe. Predvi|ene su i mere koje treba preduzimati kad do|e do
slu~ajnih izliva ugqovodonika u vodu, kao i mere za kontrolu i me|unarodnu saradwu koja se
odnosi na spre~avawe prekograni~nog zaga|ewa voda Dunava. Me|u pitawima koja se odnose
na spre~avawe zaga|ewa voda Dunava sa sanitarnog, veterinarskog ili fitosanitarnog
stanovi{ta, preporu~uje se oslawawe na propise o sanitarnom nadzoru Dunava i propise o
veterinarskom i fitosanitarnom nadzoru Dunava.
Iako je Zakonom o me|urepubli~kim i me|udràvnim vodama iz 1974. godine (koji
vi{e nije na snazi, odnosno u primeni, a novi zakon na nivou Savezne Republike
Jugoslavije jo{ nije donet), u~iwen je poku{aj da se urede odre|ena pitawa u vezi sa
zaga|ewem voda zbog plovidbe. Mora se konstatovati da je to bio tek po~etni, pozitivni
impuls, koji nije podràn kasnijom participacijom Socijalisti~ke Federativne Republike
Jugoslavije u dono{ewu ovih Preporuka, po{to jugoslovenski predstavnici u Dunavskoj
komisiji nisu prihvatili Preporuke.
U za{titi voda prekograni~nih vodotoka kakav je Dunav, nijedna zemqa, pogotovu ako
je u dowem toku takve reke, ne moè o~ekivati da postigne èqene rezultate samo svojom
regulativom. Jedino zajedni~ki napori u okviru me|unarodne saradwe pribre`nih, odnosno
svih zemaqa u slivu, mogu dovesti do usvajawa me|unarodnih dokumenata kao pravnog osnova
za preduzimawe efikasnih mera.
361
Sporazum o za{titi voda reke Tise i wenih pritoka od zaga|ivawa

Ovim Sporazumom, zakqu~enim (izme|u vlada SFRJ, ^SSR, NR Ma|arske, NR Rumunije i SSSR) pod pokroviteqstvom SEV-a, posle vi{egodi{wih pregovora, dràve potpisnice su, polaze}i od odredaba zavr{nog dokumenta Konferencije o evropskoj bezbednosti, Konferencije UN za za{titu ~ovekove sredine odràne u Stokholmu 1971. godine i
Konferencije UN o problemima voda odràne u Mar del Plati 1977. godine, pored ostalih,
preuzele i obavezu da u skladu sa svojim unutra{wim pravom i materijalnim mogu}nostima
preduzimaju mere za spre~avawe i smawewe zaga|ewa voda u pograni~nim profilima Tise i
wenih pritoka, polaze}i od stvarnog stawa kvaliteta voda.
Za slu~aj zaga|ivawa voda Tise i wenih pritoka usled havarije, elementarne nepogode
ili druge vanredne okolnosti na teritoriji neke od zemaqa ugovornica, utvr|ena je obaveza
da ta zemqa preduzima mere za otklawawe ili ograni~avawe posledica i obavesti druge
ugroène zemqe o opasnosti.
Sporazumom je predvi|eno da se, prema potrebi, a najmawe jednom u dve godine, po
odre|enom redosledu, odràvaju savetovawa predstavnika nadle`nih organa zemaqa
ugovornica. Pitawa koja se ne budu re{ila na tom savetovawu, predvi|eno je da se
razmatraju na savetovawu ovla{}enih predstavnika vlada.
Jugoslavija je 1989. godine, (kao posledwa!), ratifikovala ovaj Sporazum, ali on
nikad nije primewen zbog prekida multilateralne vodoprivredne saradwe zemaqa u slivu,
do koje je do{lo sa raspadom isto~nog bloka i stvarawem novih dràva u slivu Tise.
Konvencija o saradwi na za{titi i odrìvom kori{}ewu reke Dunav

(Konvencija o za{titi Dunava)
Konvencija je potpisana sredinom 1994. godine u Sofiji, izme|u podunavskih zemaqa. Kao ciqevi i principi saradwe, postavqeni su postizawe odrìvog i pravi~nog
upravqawa vodama, ukqu~uju}i o~uvawe, unapre|ewe i racionalno kori{}ewe povr{inskih
i podzemnih voda u slivu Dunava. Strane ugovornice su se obavezale da preduzimaju sve mere
za kontrolu rizika koji proizilaze iz akcidenata sa materijama opasnim za vode, i od
poplava i leda na reci Dunav.
Konvencija sadrì norme kojima se utvr|uje obim i forma me|unarodne saradwe,
mere za spre~avawe, kontrolu i smawewe prekograni~nih uticaja, odredbe o specifi~nim
merama za za{titu vodnih resursa, o ograni~ewu emisija polutanata, ciqevima i kriterijumima za odre|ivawe kvaliteta voda, odredbe o katastrima zaga|iva~a, akcionim programima i razmatrawu rezultata postignutih realizacijom zajedni~kih akcionih programa, o
monitoringu, o obavezi obave{tavawa me|unarodne komisije o odre|enim pitawima, o
razmeni informacija i konsultacijama, o za{titi dostavqenih informacija, o obave{tavawu javnosti, istraìvawu i razvoju, o sistemu upozoravawa i uzbuwivawa i planovima za slu~aj vanrednih okolnosti, o uzajamnoj pomo}i, o zadacima i nadle`nostima
me|unarodne komisije, kao i odredbe o drugim va`nim pitawima, ukqu~uju}i i funkcionisawe sistema uspostavqenog na osnovu Bukure{tanske deklaracije.
Konvencija ima pet aneksa kojima su ure|ena pitawa kori{}ewa najboqe dostupne
tehnike i najboqe prakse za{tite ìvotne sredine, utvr|ena lista industrijskih sektora i
industrijskih postrojewa, vodi~ za utvr|ivawe opasnih materija i grupa materija, op{ti
vodi~ za ciqeve i kriterijume kvaliteta voda, statut Me|unarodne komisije za za{titu reke
Dunav i arbitraà.
Veoma va`no je naglasiti da je na{a zemqa iskqu~ena iz pripreme ove Konvencije, i
da nije u~estvovala u wenom potpisivawu. S obzirom na veliki zna~aj Konvencije i nesporan izuzetan interes na{e zemqe da bude ukqu~ena u sve oblike multilateralne saradwe na
ovom poqu, od prvorazrednog je zna~aja da na{a zemqa pristupi toj Konvenciji. U tom ciqu
je neophodno preduzimawe svih potrebnih mera. U me|uvremenu, do pristupawa Konvenciji,
trebalo bi poku{ati da se od vlade depozitara (Rumunije) obezbedi redovno informisawe
na{ih dràvnih organa o aktivnostima koje se preduzimaju.
362
Drugi multilateralni sporazumi

Pri razmatrawu ove problematike, potrebno je imati u vidu i veoma zna~ajnu
Konvenciju o za{titi i kori{}ewu prekograni~nih vodotoka i me|unarodnih jezera
(Helsinki, 1992. godine). Ova konvencija doneta je u ciqu unapre|ewa me|unarodne
saradwe na poqu spre~avawa, kontrole i smawewa zaga|ewa prekograni~nih voda i
odrìve upotrebe prekograni~nih voda. Ona sadrì, pored ostalih, odredbe koje se odnose na sve zemqe potpisnice, odredbe koje se odnose na pribre`ne zemqe i odredbe
institucionalnog karaktera. Konvencija ima ~etiri aneksa - I, kojim se defini{e termin najboqa dostupna tehnologija; II - vodi~ za razvoj najboqe prakse po ìvotnu
sredinu; III - vodi~ za razvoj ciqeva i kriterijuma kvaliteta voda; IV - arbitraà. Konvencija je jedno od osnovnih polazi{ta pri zakqu~ivawu multilateralnih i bilateralnih sporazuma o prekograni~nim vodama i vodotocima. Na tu konvenciju se poziva u
preambuli Konvencije o za{titi Dunava (Sofija, 1994.), kao i u Sporazumu izme|u
Vlada Republike Ma|arske i Republike Hrvatske o pitawima iz oblasti vodoprivredne
saradwe (Pe~uj, 1994.).
Isto tako, potrebno je imati u vidu da se pod okriqem Ujediwenih nacija ve}
dugi niz godina priprema Konvencija o neplovidbenom kori{}ewu me|unarodnih vodotoka. Pripreme za weno zakqu~ivawe su u zavr{noj fazi.
Me|urepubli~ke vode
Crna Gora predvi|a izgradwu akumulacije Ba} na reci Ibar. Realizacija ovog
hidrotehni~kog objekta odgovara Srbiji. Pre izgradwe brane neophodno je pristupiti
usagla{avawu reìma upravqawa akumulacijom izme|u nadle`nih organa obe republike,
kako bi se obezbedilo jedinstvo reìma voda.
Srbija je tako|e zainteresovana za realizaciju ~eonih akumulacija u gorwem toku
reke Lim. Tako|e nema primedbi na hidrotehni~ko re{ewe sredweg Lima u Crnoj Gori,
putem realizacije hidroelektrana. Posebno je zainteresovana za za{titu kvaliteta voda reke
Lim i definitivno odustajawe od rada fabrike celuloze u Beranu.
Posebni primeri me|unarodne saradwe

Jedan primer mekog prava
Pri razmatrawu metoda stvarawu me|unarodnog prava, treba imati u vidu ~iwenicu
da su postoje}e metode, kako se isti~e u teoriji, spore, nejasne, skupe, nekoordinirane i
neizvesne. Predlaù se novi putevi za stvarawe me|unarodnog prava, a sve vi{e se
uo~avaju prednosti mekog prava.
Da je takav pristup delotvoran pokazuje i primer Deklaracije podunavskih zemaqa o
vodoprivrednim pitawima reke Dunav i posebno o za{titi wegovih voda od zaga|ivawa.
Deklaracija je usvojena u Bukure{tu 13. decembra 1985., posle vi{e od deset godina priprema. Deklaracijom su predstavnici vlada podunavskih zemaqa izjavili, izme|u ostalog, da
je spre~avawe zaga|ivawa voda reke Dunav i kontrolisawe kvaliteta ovih voda neodvojivi
deo nacionalne politike u oblasti ìvotne sredine. Imaju}i u vidu ~iwenicu da se vode
Dunava koriste za obezbe|ivawe vode za pi}e, u Deklaraciji je izraèno opredeqewe vlada
ovih zemaqa da u interesu sada{wih i budu}ih generacija, u skladu sa vaè}im
nacionalnim zakonodavstvima i u okviru svojih tehni~ko-ekonomskih mogu}nosti
preduzimaju mere za spre~avawe zaga|ivawa voda reke Dunav, posve}uju}i posebnu pa`wu
spre~avawu zaga|ivawa opasnim i radioaktivnim materijama i postepenom smawivawu
stepena zaga|enosti, vode}i ra~una o ekolo{kim uslovima reke Dunav.
Deklaracija, za razliku od nekog me|unarodnog sporazuma, konvencije ili ugovora,
nema pravno obavezuju}i karakter. U pitawu je dokument kojim se izraàva dobra voqa vlada
podunavskih zemaqa za preduzimawe mera i aktivnosti kojima bi trebalo da se postignu
konkretni rezultati i kad je u pitawu za{tita voda Dunava od zaga|ivawa. Ali, treba
posebno ista}i da je, i pored takvog mekog pravnog karaktera Deklaracije, tek posle
wenog zakqu~ewa, prvi put u istoriji po~elo kontinuirano mese~no merewe parametara
363
kvaliteta voda Dunava (od 1989. god.) na pograni~nim profilima i to uz primenu sli~nih
analiti~kih metoda.
Treba, me|utim, ista}i da je u primeni dogovorenih aktivnosti zapaèn zna~ajan
oportunizam zemaqa potpisnica Deklaracije. One su, bez izuzetka, u~estvovale u radu
ekspertskih grupa i realizaciji zadataka i programa, onoliko koliko im je to u odre|enom
momentu odgovaralo. Pri realizaciji pojedinih zadataka i programa ~esto su posebnim
izjavama ili neangaòvawem opstruirale punu realizaciju usvojenih programa.
Doga|aji koji su usledili raspadom SSSR i isto~nog bloka zaustavili su
realizaciju aktivnosti zapo~etih 1987. godine.
Bez obzira na sve specifi~nosti i te{ko}e u primeni ovakvog me|unarodnog
dokumenta mekog prava, na{a zemqa bi trebala da inicira i podràva i ovakve oblike
multilateralne saradwe, jer se time moè zna~ajno doprineti za{titi na{ih interesa.
Me|unarodna hidrolo{ka decenija UNESCO-a

U ciqu racionalnog kori{}ewa vodnog potencijala Dunava i odbrane od poplava,
Jugoslovenski nacionalni komitet za MHD je 1970. godine pokrenuo inicijativu da se
pristupi izradi Hidrolo{ke monografije Dunava. Ova inicijativa je bila u skladu sa
jednim od osnovnih ciqeva Me|unarodne hidrolo{ke decenije UNESCO-a (1965-1974.), da se
u slivovima me|unarodnih reka podstakne regionalna saradwa u domenu hidrologije.
Inicijativa je prihva}ena od osam podunavskih zemaqa, koje su, po usvojenoj metodologiji,
svaka za svoju teritoriju, obradile nacionalne monografije Hidrolo{ki bilans Dunava i
dogovorile se za daqu faznu saradwu.
U nastavku saradwe, a u okviru I faze saradwe (1985-1990.), objavqene su dve
zajedni~ke publikacije - interna publikacija Dunav i wegov sliv na nema~kom (1986.) i
ruskom (1988.) i druga reprezentativna publikacija Hidrologija reke Dunav (1988.) na
engleskom, ruskom, francuskom i nema~kom jeziku.
U II fazi saradwe (1991-1993.) podunavskih zemaqa objavqene su monografije:
Nanosi reke Dunav i mehanizmi wihovog formirawa (koordinator je bila Ma|arska) i
Toplotni reìm i reìm leda na Dunavu i mehanizmi wihovog formirawa (koordinator
je bila êhoslova~ka). U zavr{noj fazi su monografije Atmosferske padavine u slivu
Dunava (koordinator je Austrija) i Koincidencija velikih voda Dunava i wegovih glavnih
pritoka (koordinator je Jugoslavija).
U toku je realizacija III faze (1994.- ) koja obuhvata obradu novih osam monografija i
gde je Jugoslavija u~esnik u pripremi neophodnih osnovnih podataka sa svoje teritorije.
Aktivnosti me|unarodnih i transnacionalnih organizacija

Jedan broj me|unarodnih organizacija, me|u kojima se posebno isti~e Ekonomska
komisija Ujediwenih Nacija za Evropu (UN ECE), kao i transnacionalne organizacije,
poput Udruèwa za me|unarodno pravo (ILA), intenzivno se bave izu~avawem me|unarodnopravnih aspekata vodnih resursa. Rezultati ~esto i vi{egodi{weg rada tih organizacija
dragocene su podloge za ure|ivawe me|unarodnih i me|udràvnih odnosa u oblasti za{tite
voda.
Pravilnik o postupawu u slu~aju havarijskih zaga|ewa me|udràvnih voda

Pravilnik, koji je UN ECE prihvatila 1990. godine, prvi je kolektivni odgovor
vlada ~lanica UN ECE na potrebu ja~awa me|unarodne saradwe u prevenciji i suzbijawu havarijskih zaga|ewa, koja se u regionu UN ECE pojavquju sa posledicom povratnog uticaja na
unutra{we vode i akvati~ne sisteme, koji se ~esto pro{iruju izvan zemqe akcidenta. U
akcidentnim i situacijama opasnosti, u mnogim slu~ajevima se pokazala nepripremqenost
za adekvatan odgovor, kako na nacionalnom, tako i na me|unarodnom planu. Pokazale su se
praznine u pravnom sistemu (u propisima) kao i nedostatak mera i postupaka za efikasno
suprotstavqawe opasnostima i wihovim prekograni~nim uticajima na ìvotnu sredinu.
Pravilnik je sa~iwen kao vodi~ vladama za za{titu me|udràvnih unutra{wih voda
od zaga|ivawa do kojih dolazi zbog opasnih aktivnosti, u slu~aju akcidenata ili prirodnih
nesre}a i predupre|ivawe wihovog uticaja na akvati~nu sredinu. Pravilnik se odnosi na
364
prekograni~ne efekte takvih zaga|ewa. Wegov ciq je harmonizacija nacionalnih mera koje
se preduzimaju na ovom poqu i definisawe osnovnih okvira me|unarodne saradwe. Ciq mu
je, daqe, pove}awe spremnosti dràva da efikasno reaguju u akcidentnim situacijama.
Pravilnik se odnosi na opasne aktivnosti zbog kojih je do{lo ili izgleda da je
do{lo do akcidentnog zaga|ewa me|udràvnih voda na teritoriji druge dràve, posebno ako
je akcident nastao:
zbog ekstrakcije, proizvodwe, tehnolo{kog procesa ili transporta (preme{tawa)
opasnih supstanci,
namernim ispu{tawem opasnih materija u formi gasova, te~nosti i ~vrstih materija u
vodu,
povr{inskim ili podzemnim skladi{tewem opasnih materija,
pogre{nim rukovawem opasnim materijama i/ili tehnologijama i
prirodnom nesre}om.
Pravilnik ima 16 poglavqa (Definicije, Op{te odredbe, Nacionalne legislativne
i administrativne mere, Me|unarodna saradwa, Institucionalna re{ewa, Razmena
informacija, Pokretawe postupaka, Ekonomski instrumenti, Regulatorni instrumenti,
Procena rizika i mogu}ih {teta, Planovi za vanredne okolnosti, Sistem ranog
upozoravawa i obave{tavawa, Obave{tavawe o akcidentima, Spre~avawe i otklawawe
{tetnih posledica, Procena {tetnih posledica i kompenzacije, Postakcidentna analiza),
i osam aneksa (Pitawa koja treba regulisati, Funkcije me|unarodnih institucija za
me|unarodne vode, Rokovi i uslovi za administrativne saglasnosti, Identifikacija
opasnih tehnologija, Planovi za slu~aj vanrednih okolnosti, Obave{tavawe o akcidentu,
Metode i tehnike za otklawawe posledica, Procena {tetnih posledica), u okviru kojih su
sistematski i iscrpno obra|ena tretirana pitawa. Komisija je preporu~ila vladama da
usvoje Pravilnik kao bitan element daqe saradwe izme|u wih i kao sastavni deo
nacionalnih politika kontrole zaga|ewa voda. Daqe, Komisija je pozvala vlade ~lanica da
povezuju ili oja~avaju metodologije, mere i praksu u pogledu havarijskih zaga|ewa
me|unarodnih voda, kako u preakcidentnom, tako i u postakcidentnom periodu.
Udruèwe za me|unarodno pravo (ILA)

ILA je 1966. godine usvojila Pravila o kori{}ewu voda me|unarodnih reka, poznata
kao Helsin{ka pravila (The Helsinki Rules on the Uses of the Waters of International Rivers).
Pravilima je obuhva}ena pravi~na upotreba voda i zaga|ewe voda u me|unarodnom slivu za
odvodwavawe, plovidba rekama i jezerima koji dele ili presecaju teritorije dve ili vi{e
dràva kao i splavarewe. Pravila sadrè i postupke i model pravila za obrazovawe
komisije za spre~avawe i re{avawe sporova.
Prema Pravilima, svaka dràva ima obavezu da, u skladu sa principom pravi~nog
kori{}ewa voda me|unarodnog sliva za odvodwavawe, spre~i svaki novi oblik zaga|ivawa
voda i svaki porast nivoa postoje}eg zaga|ewa voda, koje bi moglo prouzrokovati materijalnu {tetu na teritoriji druge dràve i da preduzme sve razumne mere za suzbijawe postoje}eg zaga|ewa voda u onoj meri u kojoj se obezbe|uje izbegavawe nano{ewa materijalne
{tete na teritoriji druge dràve u slivu.
U razradi Helsin{kih pravila prihva}eni su i ~lanovi kojima je utvr|eno da
dràve ne}e ispu{tati niti dozvoqavati ispu{tawe materija koje su op{tepoznate kao
izuzetno opasne, u vode me|unarodnog sliva za odvodwavawe, kao i da }e doneti sve
potrebne zakone i druge propise i obezbediti efikasne i adekvatne administrativne mere
i sudske procedure za primenu tih zakona i drugih propisa, pri ~emu }e sara|ivati sa
drugim zemqama u slivu.
U ciqu obezbe|ivawa efikasnog sistema za{tite i suzbijawa zaga|ewa voda
me|unarodnog sliva za odvodwavawe, dràve }e uspostaviti odgovaraju}i administrativni
mehanizam za ~itav sliv, a u svakom slu~aju }e koordinirati ili povezivati svoje nau~ne i
tehni~ke istraìva~ke programe da bi se borile protiv zaga|ewa voda, ustanoviti
uskla|ene, koordinirane mreè ili jedinstvenu mreù za permanentno osmatrawe i
kontrolu zaga|ewa i ustanoviti zajedni~ke ciqeve i standarde kvaliteta voda za ~itav sliv
ili za deo sliva.
365
ILA je tako|e usvojila model pravnih normi koje se odnose na odbranu od poplava u
me|unarodnom slivu, na odràvawe i unapre|ivawe prirodnih plovnih puteva koji dele ili
presecaju nekoliko dràva, na za{titu vodnih resursa i vodnih instalacija u vreme oruànih sukoba, na upravqawe me|unarodnim vodnim resursima, na regulisawe toka me|unarodnih vodotoka, na povezanost me|unarodnih vodnih resursa sa drugim prirodnim resursima i elementima ìvotne sredine, na pravo me|unarodnih vodnih resursa i komplementarna pravila primewiva na me|unarodne vodne resurse. Komitet ILA za vodne resurse upravo
radi na nacrtu pravila za otklawawe prekograni~nih {teta u me|unarodnim vodotocima.
Me|unarodne nevladine organizacije u slivu Rajne

Me|unarodne (nevladine) organizacije vodnih kompanija (RIWA, ARW, AWBR i wihova
ki{obran asocijacija IAWR) imale su pozitivna iskustva u aktivnostima na otklawawu
poznatog zaga|ewa Rajne, koje je kulminiralo izme|u 1950-1975.
One su uspostavile {iroku mreù stanica za merewe kvaliteta voda na svim va`nim
ta~kama, uspostavile su blisku saradwu sa nacionalnim vladama, EEZ, hemijskom industrijom itd. Obezbedile su razmenu podataka, uspostavile sisteme obave{tavawa i uzbuwivawa, organizovale kongrese. Podaci o merewima, kao osnova za raspravu i preduzimawe
mera, dostavqani su u godi{wim izve{tajima ne samo vodnim kompanijama, ve} i javnosti,
vladinim slu`bama, hemijskoj industriji, {tampi i svima zainteresovanima - besplatno.
Ove aktivnosti, u saradwi sa drugim organizacijama aktivnim na poqu za{tite voda,
bile su izuzetno uspe{ne, {to dana{wi kvalitet voda Rajne jasno pokazuje. Taj primer je
svakako paradigma koju treba imati u vidu i kad je za{tita voda, ali i re{avawe drugih
me|unarodnih vodoprivrednih problema u pitawu.
Zakqu~na razmatrawa
Me|unarodni bilateralni i multilateralni odnosi na{e zemqe sa drugim zemqama
povodom vodoprivrednih pitawa, zahtevaju pa`qivo preispitivawe, u prvom redu zbog
~iwenice da su neke zemqe i{~ezle, a druge nastale. Naredni period treba iskoristiti za
izu~avawe svih aspekata vodoprivrednih problema, definisawe strategije vodoprivredne
saradwe sa susednim i drugim dràvama u slivovima vodotoka koji proti~u kroz na{u zemqu
i pripremu kadrova koji }e biti u stawu da kompetentno zastupaju interese na{e zemqe na
ovom poqu.
U analizi pojedinih vodoprivrednih pitawa i definisawa na{ih stanovi{ta, treba
polaziti od postoje}ih doma}ih i stranih iskustava i zna~ajnih stru~nih podloga
me|unarodnih i transnacionalnih organizacija, koje odraàvaju savremeni razvoj
civilizacijskih ideja i koje su nezaobilazne u savremenom svetu pri ure|ivawu
vodoprivrednih pitawa izme|u dràva.
Pri izboru metoda za ure|ivawe vodoprivredne bilateralne i multilateralne
saradwe, pored inicirawa nastavka saradwe po postoje}im me|unarodnim sporazumima,
treba podràti i pokretati nove inicijative za ure|ivawe vodoprivredne saradwe
me|unarodnim sporazumima, a do stupawa u ugovorne odnose, treba koristiti mogu}nosti
koje pruàju instrumenti mekog me|unarodnog prava.
366
5. NAU^NOISTRA@IVA^KI RAD
Unapre|ewe vodoprivrede, kao privredne grane od posebnog zna~aja u celokupnom
dru{tvenom i ekonomskom razvoju zemqe, uslovqeno je i odgovaraju}im nau~nim i
tehnolo{kim progresom.
Aktivnosti u domenu voda, bilo da se radi o kori{}ewu voda, za{titi od {tetnog dejstva voda ili za{titi voda, moraju se bazirati na savremenim nau~nim
dostignu}ima i savremenim tehnologijama.
Polaze}i od zna~aja vodoprivrede, Republika Srbija je u proteklih ~etrdeset
godina obezbe|ivala odre|enu podr{ku osnovnim i primewenim istraìvawima u
nau~nim disciplinama u okviru vodoprivrede, energetike, poqoprivrede, gra|evinarstva, saobra}aja i drugih grana. Na osnovu ovih istraìvawa ste~ena su nova znawa, razvijeni novi tehnolo{ki procesi, unapre|ene su tehnologije projektovawa, gradwe i
upravqawa vodoprivrednim objektima i sistemima, razvijeni su ure|aji i oprema, itd.
Nau~noistraìva~ki rad u oblasti vodoprivrede u Srbiji je imao svoje mesto i
bio u odre|enoj meri koordiniran sa politikom razvoja vodoprivrede i drugih
privrednih grana. Me|utim, evidentno je da nau~ni i tehnolo{ki razvoj nije i{ao
uzlaznom linijom, da razvoj nije obuhvatio vodoprivredu kao privrednu granu u celini,
da se nije bazirao na dugoro~nom programu razvoja vodoprivrede i da nije imao kontinualnu politiku finansirawa.
Zbog nepostojawa dugoro~ne politike u oblasti vodoprivrede i odgovaraju}e
podr{ke (institucionalne i finansijske) za sprovo|ewe te politike, nau~na istraìvawa u oblasti vodoprivrede izgubila su korak u odnosu na razvijene zemqe sveta.
Imaju}i u vidu sve probleme i planove razvoja vodoprivrede, koji su zacrtani u
Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije, neophodno je usvojiti Strate{ki plan razvoja
vodoprivrede, a u okviru wega i Strate{ki program nau~noistraìva~kih aktivnosti za
naredni period.
Kako su istraìvawa u domenu voda od izuzetnog zna~aja za vitalne funkcije
dru{tva i razvoj privrede, definisani su osnovni ciqevi i pravci istraìvawa.
Osnovni ciqevi nau~noistraìva~kog rada

Ciqevi nau~noistraìva~kog rada u domenu voda formulisani su u skladu sa usvojenom politikom nau~nog i tehnolo{kog razvoja zemqe i konkretnim potrebama vodoprivrede.
Osnovni ciqevi su:
1. Unapre|ewe i razvoj nau~nih disciplina za potrebe boqeg kori{}ewa voda,
za{tite od voda i za{tite vodnih resursa, radi obezbe|ewa dru{tvenog i privrednog razvoja Republike, odnosno realizacije wenih prioriteta;
2. Uspostavqawe ~vrste veze izme|u nauke i primene rezultata nau~noistraìva~kog
rada formirawem multidisciplinarnih projekata sa definisanim potencijalnim
korisnicima;
3. Uspostavqawe takve forme organizovanosti nau~noistraìva~kih organizacija u
oblasti vodoprivrede i na~ina finansirawa koji treba da obezbedi potrebne
efekte za razvoj vodoprivrede kao privredne grane;
4. Stvarawe uslova, posebno kadrovskih i tehni~kih resursa na nivou
nau~noistraìva~kih organizacija, koji treba da budu osnov za unapre|ewe znawa,
uvo|ewe i prihvatawe novih tehnologija;
5. Pra}ewe svetskih dostignu}a u oblasti nauke i tehnologije, wihovo prilago|avawe
i primena u zemqi;
6. Unapre|ewe regulative kojom }e se definisati prava, obaveze i na~in finansirawa vodoprivrednih aktivnosti i
7. Dono{ewe dugoro~nog programa nau~noistraìva~kih aktivnosti u oblasti vodoprivede.
8. Pomo} unapre|ewu i razvoju nau~nih disciplina koje za predmet izu~avawa imaju
za{titu vodenih ekosistema i o~uvawe biodiverziteta.
367
Osnovni pravci istraìvawa

Pri definisawu pravaca istraìvawa u domenu voda po{lo se od najakutnijih
problema vodoprivrede, koji su ve} sada (ili }e to veoma brzo biti) limitiraju}i faktor dru{tveno-ekonomskog razvoja Srbije. Predloèna opredeqewa u izboru istraìva~kih aktivnosti su na liniji op{teg trenda koji je prihva}en u svetu, a to je
usmeravawe istraìvawa u pravcu integralnog upravqawa vodnim resursima sa aspekta
odrìvog razvoja. U skladu sa ovim predvi|eni pravci istraìvawa odnose se na upravqawe vodnim resursima koje obezbe|uje zadovoqewe dru{tveno-ekonomskih interesa i
ne ugroàva ìvotnu sedinu (gledano na duì period ~ak je i unapre|uje).
Predvi|eni pravci istraìvawa odnose se prvenstveno na optimalno upravqawe
vodoprivrednim objektima i sistemima i na za{titu ìvotne sredine.
Integralno upravqawe vodnim resursima

Optimalno kori{}ewe raspoloìvih vodnih resursa i wihova za{tita u okviru
kompleksnih vi{enamenskih vodoprivrednih sistema name}e kao prioritetna slede}a
istraìvawa:
razvoj metoda za optimizaciju integralnih vodoprivrednih sistema sloènih konfiguracija,
razvoj metoda za planirawe vodoprivrednih sistema u uslovima neodre|enosti,
razvoj ekspertnih sistema kao sistema za podr{ku upravqawa sloènim sistemima u
realnom vremenu,
razvoj metoda za analizu pouzdanosti funkcionisawa vodoprivrednih sistema i objekata i
metode za pra}ewe razvoja procesa u akumulacionim jezerima.
Za{tita voda i kori{}ewe voda za vodosnabdevawe

Za pouzdano snabdevawe vodom za pi}e urbanih i seoskih zajednica, snabdevawe
industrije vodom, kao i optimalno kori{}ewe raspoloìvih vodnih resursa neophodno
je preduzimawe mera za za{titu izvori{ta i stvarawe uslova za adekvatno upravqawe
vodnim resursima.
Osnovni pravci istraìvawa su:
za{tita povr{inskih voda,
za{tita podzemnih voda,
za{tita karstnih izvori{ta,
istraìvawa kvaliteta vode za pi}e,
tretman vode za pi}e i tretman otpadnih voda,
planirawe i vi{enamensko kori{}ewe vodnih resursa i
incidentna zaga|ewa.
Istraìvawima bi se pored terenskih i laboratorijskih ispitivawa obuhvatio i
razvoj matemati~kih modela. Ovako koncipirani pravci istraìvawa treba da omogu}e
sagledavawe akutnih problema kvaliteta voda i za{tite istih u rekama, akumulacijama,
podzemnim i karstnim izdanima i jezerima. Ista treba da obezbede re{ewa za sanaciju
postoje}eg stawa, kao i mere i re{ewa za za{titu podzemnih i povr{inskih voda i
za{titu ìvotne sredine pre izgradwe novih vodoprivrednih objekata i sistema.
Predloèna istraìvawa treba da omogu}e i unapre|ewe doma}ih tehnologija za tretman vode za pi}e i tretman otpadnih voda, pove}awe izda{nosti podzemnih voda, metode i postupke za za{titu povr{inskih i podzemnih voda, razvoj metoda za identifikaciju zaga|ewa itd.
S obzirom na ograni~ene vodne resurse neophodno je razvijati metode za racionalizaciju potro{we vode i tehni~ka re{ewa za smawewe gubitaka u sistemima.
368
Ure|ewe vodotoka i za{tita od {tetnih dejstava voda

Za skladan razvoj i optimalno kori{}ewe vodnih i drugih resursa neophodno je
da istraìvawa u oblasti ure|ewa vodotoka i za{tite od {tetnih dejstava voda
obuhvate:
unapre|ewe metoda za prora~un - prognozu hidrolo{ko-hidrauli~kih, morfolo{kih
i psamolo{kih parametara vodnih tokova u prirodnim uslovima i pod dejstvom
razli~itih objekata i radova u koritima i na slivnim podru~jima,
razvoj metoda za ekonomsko-tehni~ku i ekolo{ku valorizaciju radova i mera usmerenih na kori{}ewe i ure|ewe vodnih tokova, kao i na za{titu od poplava i erozije,
istraìvawa kvantitativnih efekata realizovanih radova i mera na utvr|ewu i
kori{}ewu na{ih vodotoka, kao i na za{titu od poplava i erozije i
detaqno upoznavawe i analizu dostignu}a i iskustava u oblasti ure|ewa vodnih tokova i za{tite od poplava u razvijenim zemqama.
Kori{}ewe hidropotencijala
Sloèni problemi razvoja hidroenergetskih sistema uslovqavaju primenu
savremenih postupaka vrednovawa, optimizacije i odlu~ivawa.
Razvoj potencijalnih hidroenergetskih sistema u Srbiji je delikatan i oteàn
zbog interakcije sa drugim namenama prostora i potrebama za vi{enamensko
kori{}ewe raspoloìvih vodnih resursa.
Istraìvawima bi se obuhvatila:
razvoj metoda za vi{ekriterijumsku optimizaciju hidroenergetskih sistema,
razvoj metoda za unapre|ewe planirawa i eksploatacije objekata i opreme,
razvoj metoda za optimalno vi{enamensko kori{}ewe vodnih resursa i hidropotencijala i
razvoj metoda za pra}ewe i pove}awe bezbednosti hidroenergetskih objekata i wihovog okruèwa.
Hidrotehni~ke melioracije
Da bi se u uslovima vi{egodi{weg ponavqawa su{nih i ki{nih godina i wihovih sezona obezbedila optimalna poqoprivredna proizvodwa, neophodna su i istraìvawa u oblasti hidrotehni~kih melioracija i drugih prate}ih mera.
hidrotehni~ke melioracije kao mera u okviru op{te politike unapre|ewa poqoprivredne proizvodwe i upravqawa prirodnim resursima,
razvoj savremenih metoda u oblasti projektovawa, realizacije i upravqawa sistemima za navodwavawe i odvodwavawe i
razvoj novih tehnologija u hidrotehni~kim melioracijama (unapre|ewe tehnolo{kih
procesa za realizaciju sistema, razvoj opreme za navodwavawe, monitoring, automatsko upravqawe, itd.).
Razvoj primene savremenih informacionih tehnologija

Integralno upravqawe vodnim resursima i ekolo{ki stabilan i odrìv razvoj
ne moè se ostvariti bez primene savremenih informacionih tehnologija.
Glavni pravci istraìvawa su:
primena savremenih komercijalnih softverskih paketa za upravqawe bazama podataka i primenu GIS-a,
razvoj primene GIS tehnologije (formirawe sistema, institucionalna podr{ka,
pilot studije),
razvoj upravqa~kih modela, sistema za podr{ku odlu~ivawu i ekspertnih sistema i
razvoj ra~unarske mreè za potrebe Vodoprivrednog informacionog sistema na svim
nivoima od mesta prikupqawa informacija do krajwih korisnika.
369
Unapre|ewe metoda i tehnologija za istraìvawe, projektovawe

i gradwu hidrotehni~kih objekata i sistema
Uvo|ewe novih tehnologija za projektovawe i izgradwu hidrotehni~kih objekata
stvara uslove za racionalizaciju tro{kova i skra}ewe rokova izgradwe.
razvoj metoda i postupaka za istraìvawa vezana za izgradwu hidrotehni~kih objekata,
unapre|ewe fizi~kih i matemati~kih modela u svim oblastima hidrotehnike,
razvoj metoda i postupaka u procesima planirawa i realizacije vodoprivrednih objekata,
razvoj i primena novih materijala i tehnologija za izgradwu visokih brana i drugih
vodoprivrednih objekata i sistema i
razvoj metoda za operativno pra}ewe pona{awa visokih brana i ocenu wihove bezbednosti.
Ekonomsko vrednovawe vodnih resursa

Odre|ivawe realne cene vode je primarni zadatak u sprovo|ewu trì{ne ekonomije u oblasti voda. Cenu vode treba odrediti tako da se obuhvate stvarni tro{kovi
obezbe|ewa odgovaraju}ih koli~ina kvalitetne vode uz istovremeno odràvawe odre|enog ekolo{kog reìma u otvorenim tokovima i podzemqu.
Prioritetni pravci istraìvawa su:
ekonomske mere za podsticawe racionalne potro{we i recirkulaciono kori{}ewe
vode,
razvoj postupaka za kvantifikovawe uticaja ispu{tenih otpadnih voda na ekosistem
i
razvoj metoda za procenu {teta kod ispu{tawa opasnih materija u vodotoke i
podzemqe i kod incidentnih zaga|ewa.
Uticaj vodoprivrednih aktivnosti na ìvotnu sredinu

Da bi se obezbedio odrìvi razvoj neophodno je sprovesti istraìvawa radi
utvr|ivawa uticaja vodoprivrednih aktivnosti na ìvotnu sredinu. Problemi su brojni, izuzetno sloèni i multidisciplinarni.
Zna~ajni pravci istraìvawa su:
za{tita povr{inskih voda,
za{tita podzemnih voda i karstnih izdani,
razvoj metoda i postupaka za tretman opasnih materija,
definisawe termi~kih kapaciteta vodotoka u uslovima ispu{tawa rashladne vode iz
termoelektrana,
ekolo{ki aspekti ure|ewa vodnih tokova,
razvoj metoda za utvr|ivawe uticaja vodoprivrednih objekata i sistema na biocenozu
i prirodni ambijent,
razvoj biolo{kih i bioinèwerskih metoda za{tite ìvotne sredine,
iznalaèwe mera i postupaka za spre~avawe neèqenih uticaja na ekosistem (eutrofikacija akumulacionih sistema, zaga|ewe izvori{ta, plavqewe ili isu{ivawe
prostora, bagerovawe re~nog nanosa) i
razvoj metoda i postupaka za revitalizaciju i renaturalizaciju degradiranih prostora i uklapawe vodoprivrednih objekata i sistema u prirodno okruèwe.
PRILOG 1
UÊSNICI U IZRADI
VODOPRIVREDNE OSNOVE
A) RADNI TIM...............................................................................................
B) REVIDENTSKI TIM ...............................................................................
VIII
V) KOORDINATORI ......................................................................................
XI
G) ZAVR[NA OBRADA ...................................................................................
XI
A) RADNI TIM
a) OBRA\IVAÎ
Odgovorni obra|iva~ i rukovodilac izrade
Vodoprivredne osnove Republike Srbije - radna verzija:
Mr Milija Jovi~i}, dipl.in`.

Odgovorni obra|iva~i i rukovodioci pojedinih vodoprivrednih oblasti:
1. KORI[]EWE VODA
2. ZA[TITA VODA
3. ZA[TITA OD VODA

Dr
Mirko Popovi}, dipl.in`.
Dr
Miodrag Boìnovi}, dipl.in`.
Obra|iva~i pojedinih poglavqa izrade VO Republike Srbije:
I PODLOGE
1. CIQEVI, POLAZI[TA I PODLOGE
- Grupa autora, nosioci pojedinih vodoprivrednih oblasti i odre|enih
vodoprivrednih grana.
2. PRIRODNI ÎNIOCI
2.1. Klimatske karakteristike
2.2. Reìm povr{inskih voda
2.3. Reìm podzemnih voda
Dr
Dr
Dr
Stevan Prohaska, dipl.in`.

Vojislav Vukmirovi}, dipl.in`.
Predrag Srna, dipl.in`.
Tiosav Petkovi}, dipl.in`.
Branka Miloradovi}, dipl.in`.
Vesna Risti}, dipl.in`.
Mr Milena Tomani}, dipl.in`.
Dr
Dr
Dr
Dr
Dr
2.4. Bilans voda
Radmila Kqai}, dipl.met.

Jelena Golubovi}, dipl.met.
Stevan Prohaska, dipl.in`.
An|elko Soro, dipl.in`.

Miomir Komatina, dipl.in`.
Jovan Josipovi}, dipl.in`.
Milan Vukovi}, dipl.in`.
Mladen Boreli, dipl.in`.
Predrag ûbrilovi}, dipl.in`.
Qubi{a Palavestri}, dipl.in`.
Du{an Mijovi}, dipl.in`.
Milan Raki}, dipl.in`.
Zoran Radenkovi}, dipl.in`.
Tibor Slimak, dipl.in`.

Dr Stevan Prohaska, dipl.in`.
II
2.5. Ostali ~inioci
3. DRU[TVENI ÎNIOCI
Dr
Dr

Jovan Josipovi}, dipl.in`.
Miodrag Milovanovi}, dipl.in`.
Dr
Nikola Miqkovi}, dipl.in`.

Dejan Rujevi}, dipl.in`.
âslav Rundi}, dipl.in`.
Bratislav ôli}, dipl.in`.
Boris Siko{ek, dipl.in`.
Dr
Dr
Dr
@arko Nikoli}, dipl.ek.

II POSTOJE]E STAWE VODOPRIVREDE

1. KORI[]EWE VODA
1.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva
1.2. Snabdevawe industrije vodom
1.3. Navodwavawe
1.4. Hidroenergetika
1.5. Plovidba

Stevan Milovanovi}, dipl.in`.
Dr Miloje Milojevi}, dipl.in`.
Dejan Dimki}, dipl.in`.
Aleksandar \uki}, dipl.in`.
Mihajlo Radosavqevi}, dipl.in`.
Ivica Veli~kov, dipl.in`.
Sla|ana Savi}, dipl.in`.
Mirjana Markovi}, dipl.in`.
Tatjana Tri~kovi}, dipl.in`.
Zoran Marjanovi}, dipl.in`.
Dragan Vesi}, dipl.in`.
Dr
Dr
Milan Stoj{i}, dipl.in`.

Mile Boì}, dipl.in`.
Mirko Krstanovi}, dipl.in`.
Goran Nikoli}, dipl.in`.
Nikola Miqkovi}, dipl.in`.
Mr Velimir Nikoli}, dipl.in`.

Dragan Vukosavi}, dipl.in`.
Mirko Ili}, dipl.in`.
dipl.in`.
III
Mr Marina
Dr
dipl.in`.
1.6. Ribarstvo
dipl.biol.
1.7. Rekreacija, turizam, le~ewe
dipl.biol.
2. ZA[TITA VODA
dipl.biol.
dipl.biol.
Dr
Dr
Babi}-Mladenovi},
Svetlana Varga, dipl.in`.

Vladislava
Barto{-Divac,
Milutin Raspopovi}, dipl.biol.
Vera Mitrovi}-Tutunxi},
Dr
Ivanka
Brkovi}-Popovi},
Dr

Dr
Dr

Ivanka
Brkovi}-Popovi},
Lazar Popovi}, dipl.in`.

Dragica Vuli}, dipl.in`.
Dr \ura Jovanovi}, dipl.in`.
Dr Boà Dalmacija, dipl.in`.
Mr Muhamed Shkoza, dipl.in`.
Zoran Markovi}, dipl.in`.
Bratislav Krsti}, dipl.in`.
Mr An|a Marjanovi}, dipl.in`.
Miomir Vasiqevi}, dipl.in`.
@ivadin Jeli}, dipl.in`.
Dr Dejan @ivadinovi}, lekar
Dr Milan Simi}, lekar
Dr Vera
Mitrovi}-Tutunxi},
Dr
Dejan Qubisavqevi}, dipl.in`.
3. ZA[TITA OD VODA
3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava
Dr
dipl.in`.
3.2. Erozija, bujice i re~ni nanos

Mr Marina
Babi}-Mladenovi},
Milan Male{ev, dipl.in`.
Zoran Kova~, dipl.in`.
Mr Radovan Savi}, dipl.in`.
Dr
Slobodan Petkovi}, dipl.in`.

Zoran Gavrilovi}, dipl.in`.
Milivoje Brajkovi}, dipl.in`.
Du{ko Isakovi}, dipl.in`.
IV
3.3. Odvodwavawe
3.4. Kanalisawe naseqa i industrije
Milutin Stefanovi}, dipl.in`.

Sini{a Milosavqevi}, dipl.in`
Dr
Nikola Plamenac, dipl.in`.

Branislav Hiba, dipl.in`.
Milica Obu{kovi}, dipl.in`.
Mirko Ili}, dipl.in`.
4. KOMPLEKSNI VODOPRIVREDNI SISTEMI

Dr Vojislav Pokri}, dipl.in`.
Lazar Jovanovi}, dipl.in`.
Dragan Zdravkovi}, dipl.in`.
Dr Bratislav ôli}, dipl.in`.
Dr Boris Siko{ek, dipl.in`.
Miodrag Dedi}, dipl.in`.
Radovan Rexi}, dipl.in`.
Predrag Srna, dipl.in`.
III BUDU]E STAWE VODOPRIVREDE

1. KORI[]EWE VODA
1.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva
1.2. Snabdevawe industrije vodom

Mr Radomir Filipovi}, dipl.in`.
Mihajlo Radosavqevi}, dipl.in`.

1.3. Navodwavawe
1.4. Hidroenergetika
1.5. Plovidba
dipl.in`.
Dr
Mr Velimir Nikoli}, dipl.in`.

Dragan Vukosavi}, dipl.in`.
Mr Marina
Dr
dipl.in`.
1.6. Ribarstvo
Dr
Dr
1.7. Rekreacija, turizam, le~ewe
dipl.biol.
2. ZA[TITA VODA
dipl.biol.
dipl.biol.


Vladislava
Barto{-Divac,
Vera Mitrovi}-Tutuxi}, dipl.biol.
Dr
Ivanka
Dr

Dr
Dr

Ivanka
Brkovi}-Popovi},
Brkovi}-Popovi},

Dragica Vuli}, dipl.in`.
Dr Dejan Qubisavqevi}, dipl.in`.
Miomir Vasiqevi}, dipl.in`.
Dr Dejan @ivadinovi}, lekar
Dr Milan Simi}, lekar
Dr Vera
Mitrovi}-Tutunxi},
Bratislav Krsti}, dipl.in`.
3. ZA[TITA OD VODA
3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava
Dr
dipl.in`.
Babi}-Mladenovi},

Mr Marina
Babi}-Mladenovi},
VI
3.2. Erozija, bujice i re~ni nanos
3.3. Odvodwavawe

Milan Male{ev, dipl.in`.
Zoran Kova~, dipl.in`.
Dr
Slobodan Petkovi}, dipl.in`.

Milivoje Brajkovi}, dipl.in`.
Du{ko Isakovi}, dipl.in`.
Milutin Stefanovi}, dipl.in`.
Dr
Nikola Plamenac, dipl.in`.

3.4. Kanalisawe naseqa i industrije
4.
Branislav Hiba, dipl.in`.

Mirko Ili}, dipl. in`.
INTEGRALNI KOMPLEKSNI JEDINSTVENI VODOPRIVREDNI SISTEM

SRBIJE
Mr
Dr
Dr
Dr
Dr
Mr
5. VODNI RE@IM
Milija Jovi~i}, dipl.in`.

Vojislav Pokri}, dipl.in`.
Serafim Opricovi}, dipl.in`.
Milena Tomani}, dipl.in`.
Tina Milanovi}, dipl.in`.

Dr Miomir Komatina, dipl.in`.
Dr Jovan Josipovi}, dipl.in`.
6. i 7. PRATE]I SISTEMI i OSTALI ASPEKTI VODOPRIVREDE
VII
Mr
Dr
Mr
Dr
Dr
Jelisaveta Mu{katirovi}, dipl.in`.

Dragoslav Isailovi}, dipl.in`.
Milija Jovi~i}, dipl.in`.
IV SMERNICE RAZVOJA VODOPRIVREDE

Dr Slavko Bogdanovi}, dipl.prav.
@arko Nikoli}, dipl.in`.
Dr Nikola Plamenac, dipl.in`.
Dr Mirko Popovi}, dipl.in`.
Dr Miodrag Boìnovi}, dipl.in`.
Mladen Vu~ini}, dipl.in`.
Dr Svetlana Potkowak, dipl.ek.
Mr Jelisaveta Mu{katirovi}, dipl.in`.
Mr Milan Dimki}, dipl.in`.
b)
RECENZENTI SVIH DELOVA V.O. REPUBLIKE SRBIJE

Dr Mirko Melentijevi}, dipl.in`.
Miqan \uki}, dipl.in`.
Petar Panteli}, dipl.in`.
Milan Dimki}, dipl.in`.
v)
SRBIJE
RECENZENTI
POJEDINIH
Dr
Dr
Dr
Dr
Dr
DELOVA
V.O.
REPUBLIKE

Milo{ Miloradovi}, dipl.in`.
Budimir Filipovi}, dipl.in`.
Vojislav Vukmirovi} dipl.in`
Dejan Qubisavqevi} dipl.in``.
Mirko Melentijevi} dipl.in`.
Milutin Jevremovi} dipl.in`.
Vera Mitrovi}-Tutunxi} dipl.in`.
Petar Panteli} dipl.in`.
Radovan Rexi} dipl.in`.
Miodrag Dedi} dipl.in`.
VIII
g)
REDAKCIONI ODBOR V.O. REPUBLIKE SRBIJE

Dr Nikola Plamenac, dipl.in`.
Dr Slavko Bogdanovi}, dipl.prav.
@arko Nikoli}, dipl.ek.
Dr Slobodan Petkovi}, dipl.in`.
Mr Jelisaveta Mu{katirovi}, dipl.in`.
Dr Milan Stoj{i}, dipl.in`.
Mr Velibor Nikoli}, dipl.in`.
Dr Jovan Josipovi}, dipl.in`.
Dr Ivanka Brkovi}-Popovi},
dipl.biol.

Dr Svetlana Potkowak, dipl.ek.
Dr Serafim Opricovi}, dipl.in`.
Mr Marina Babi}-Mladenovi},
dipl.in`.
Dr
Dr
B) REVIDENTSKI

Dragoslav Isailovi}, dipl.in`.
Mladen Vu~ini}, dipl.in`.
Bratislav ôli}, dipl.in`.
TIM
Koordinator Revizije i odgovorni revident za uskla|ivawe svih delova Vodoprivredne

osnove Republike Srbije:
Dr
Branislav \or|evi}, dipl.in`.
I CIQEVI, POLAZI[TA I PODLOGE

1.
CIQEVI I POLAZI[TA: Grupa revidenata, odgovornih za pojedine oblasti.

Sve uskla|uje
2.
PRIRODNI ÎNIOCI:
2.1. Klimatske karakteristike:
2.2. Reìm povr{inskih voda:
Dr
Dr
Miroslava Unka{evi}, dipl.met.
Dr
2.3. Reìm podzemnih voda:

2.4. Bilans voda:
2.5. Ostali ~inioci:
3.
DRU[TVENI ÎNIOCI:
IX
Dr
Zoran Radi}, dipl.in`.
Dr
Dr
Petar Milanovi}, dipl.in`.

Milo{ Vlahovi}, dipl.in`.
Dr
Dr
Dr

Dr
Dr
Dr
Dr
Stojan Stojanovi}, dipl.in`.

Vuk Radevi}, dipl. in`.
Dimitrije Avakumovi}, dipl.in`.
Dr
Dr
Ksenija Petovar, dipl.soc.

Miodrag Pani}, dipl.prav.
II. POSTOJE]E STAWE VODOPRIVREDE

1.
KORI[]EWE VODA:
1.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva:
1.2. Snabdevawe industrije vodom:
1.3. Navodwavawe:
1.4. Hidroenergetika:
1.5. Plovidba:
1.6. Ribarstvo:
dipl.biol.
1.7. Rekreacija, turizam, le~ewe:
Dr
Dr
Miloje Milojevi}, dipl.in`.

Dr
Dr

Dr
Dr
Dr
Dragutin Mu{katirovi}, dipl.in`.
Dr
Vera-Mitrovi} Tutunxi},
Dr
Dr
Dr
Dr

Sneàna Dakovi}, dipl.in`.
2.
ZA[TITA VODA:
3.
ZA[TITA OD VODA:
3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava:
3.2. Erozija, bujice i re~ni nanos:
3.3. Odvodwavawe:
3.4. Kanalisawe naseqa i industrije:
4.
Dr
Dr
Dr
Qubi{a Jevti}, dipl.in`.

Dr
Dr
Dr
KOMPLEKSNI VODOPRIVREDNI SISTEMI:
III
Dr
Dr
Dr

Boìdar Batini}, dipl.in`.
Dr
Dr

Dr
Dr

Dr
Dr
Dr
Dr
Vera Mitrovi}-Tutunxi},
Dr
Dr
Dr
Dr

Sneàna Dakovi}, dipl.in`.
BUDU]E STAWE VODOPRIVREDE
1. KORI[]EWE VODA:
1.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva:
1.2. Snabdevawe industrije vodom:
1.3. Navodwavawe:
1.4. Hidroenergetika:
1.5. Plovidba:
1.6. Ribarstvo:
dipl.biol.
1.7. Rekreacija, turizam, le~ewe:
2.
ZA[TITA VODA:
3.
ZA[TITA OD VODA:
3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava:
3.2. Erozija, bujice i re~ni nanos:
3.3. Odvodwavawe:
3.4. Kanalisawe naseqa i industrije:
4.
5.
Dr
Dr
Dr
Qubi{a Jevti}, dipl.in`.

Dr
Dr
INTEGRALNI KOMPLEKSNI JEDINSTVENI VODOPRIVREDNI

SISTEM SRBIJE:
VODNI RE@IMI:
Dr
Dr
Dr
Dr

Boìdar Batini}, dipl.in`.
Dr
Dr
Dr
Dr
Dr

êdo Maksimovi}, dipl.in`.
6. i 7. PRATE]I SISTEMI I OSTALI ASPEKTI VODOPRIVREDE:
XI
Dr
Dr

Serafim Opricovi}, dipl.in`.
XII
IV SMERNICE RAZVOJA VODOPRIVREDE:

Dr
Dr
Dr
Dr

Miodrag Pani}, dipl. prav.
Zaharije Ratarac, dipl.prav.
Pored gore navedenih eksperata, koji su bili nosioci revizije pojedinih delova
Osnove, u Reviziji je u~estvovao i izvestan broj saradnika - asistenata koji se ovde ne
navode.
V) KOORDINATORI
Bogoqub Bogdanovi}, dipl.in`.,
Ministarstvo za poqoprivredu,
{umarstvo i vodoprivredu
Petar Panteli}, dipl.in`.,
Javno Vodoprivredno Preduze}e

Dunav
Dr
Slobodan Milenkovi}, dipl.in`.,

Morava
Arpad Varga, dipl.in`.,

Sava
Koordinatori su dali li~ni doprinos za uspe{nu izradu ovog dokumenta, kao
i brojni pojedinci iz navedenih institucija.
G) ZAVR[NA OBRADA
a) Uredni~ki Kolegijum V.O. Republike Srbije

Dragana Milovanovi}, dipl.in`.
b) Kompjuterska obrada teksta
v) Lektor/korektor
g) Likovno re{ewe korica
d) Kartografska obrada
Tibor Slimak, dipl.in`.

Helena Petrovi}-Bajec, lektor
Zoran Maleti}
Ugqe{a Bugar~i}, dipl.in`.

Vodoprivredna Osnova Republike Srbije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodoprivredna Osnova Republike Srbije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE

INSTITUT ZA VODOPRIVREDU JAROSLAV ^ERNI

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

III BUDU]E STAWE VODOPRIVREDE ................................................................... 199

Vodoprivredna osnova Republika Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

CIQEVI, POLAZI[TA I PODLOGE

1. CIQEVI I POLAZI[TA ................................................................................5

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Kao delovi osnovnog strate{kog ciqa sistematizovani su slede}i ciqevi:

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

1.2. POLAZI[TA ZA IZRADU VODOPRIVREDNE OSNOVE

Razvoj vodoprivrede Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Integralni kompleksni jedinstveni vodoprivredni sistem Srbije

Kompleksni jedinstveni sistem vodosnabdevawa

Polazi{ta iz domena kori{}ewa voda

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

mnogobrojnih pastrmskih ribwaka i kaveznog uzgoja riba u akumulacijama predvi|enim za

Polazi{ta iz domena za{tite voda

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

kategorije vodotokova, ili neposredni nizvodni vodozahvat, odnosno potrebno je izvr{iti

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Polazi{ta iz domena za{tite od voda

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Tabela 2.1.1: Prose~ne mese~ne i godi{we temperature vazduha

Verovatno}e pojave, sra~unate za sredwe godi{we temperature vazduha, ukazuju da se

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Padavine su jedan od najva`nijih klimatskih elemenata. S obzirom na atmosferske

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Tabela 2.1.4: Prose~ne mese~ne i godi{we sume padavina

Ekspertske grupe Svetske meteorolo{ke organizacije, koje su ukqu~ene u projekat

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Re`im povr{inskih voda na hidrolo{kim stanicama

Tabela 2.2.2: Minimalni sredwe mese~ni proticaji 95%-ne obezbe|enosti, prose~ni

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Tabela 2.2.3: Prose~ni vi{egodi{wi proticaji

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Na osnovu sra~unatih teorijskih vrednosti maksimalnih godi{wih proticaja vidi

Dunava, Timoka i Kolubare

Prostorna raspodela povr{inskog oticaja

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Raspodela oticawa unutar godine

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Definisawe re`ima proticaja na profilima potencijalnih akumulacija

Tabela 2.2.4: Sumarni pregled analiziranih potencijalnih akumulacija

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Podru~je Ba~ke i Banata

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Propusne stenske mase (pe{~ari, konglomerati, bre~e, kre~waci i dr), u dubqim

Podru~je Srema, Ma~ve i Posavo-Tamnave

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

Vodoprivredna osnova Republike Srbije

U ju`nom delu Srema nalaze se zna~ajne akumulacije podzemnih voda formirane u