M.

PETROVI

POLIMERNI KOMPOZITI U GRAEVINARSTVU

MILO PETROVI

Struni rad
UDC:624.012'036.8

Polimerni kompoziti u graevinarstvu

Kompozitni materijali nastaju sjedinjavanjem dva ili vie raznolika materijala. Polazni materijali
imaju meusobno razliite osobine a njihov spoj daje potpuno nov materijal. On ima jedinstvena,
sasvim nova i drugaija svojstva u odnosu na sastavne komponente. Cilj je da se poboljaju strukturne,
termike, hemijske ili neke druge karakteristike pojedinanih materijala. Komponente se meusobno
ne meaju niti rastvaraju tako da se unutar kompozita jasno razlikuju dve ili vie faza. Poboljane
osobine kompozitnih materijala pruaju mogunost njihove iroke primene.
Kljune rei: polimeri, polimerizacija,kopoziti, inhibicija, monomeri...

1. UVOD
Razvoj novih materijala je oblast u koju se danas
najvie ulae. Kompozitni materijali postoje i koriste
se ve hiljadama godina. Malo je poznato da drvo
predstavlja prirodni kompozit u kome lignin povezuje
duga vlakna celuloze. U ovu vrstu materijala spadaju
i svima dobro poznati i iroko korieni cigla i beton,
sastavljen od estica peska ili ljunka sjedinjenih
pomou cementa[1-3]. Prvi savremeni kompozitni
materijali su oni sa staklenim vlaknima, proizvedeni
kasnih etrdesetih godina prolog veka. Oni su jo
uvek najee korieni i ine 65 % svih kompozita
koji se danas proizvode.
Kompozitni materijali nastaju sjedinjavanjem dva
ili vie raznolika materijala. Polazni materijali imaju
meusobno razliite osobine a njihov spoj daje potpuno nov materijal. On ima jedinstvena, sasvim nova i
drugaija svojstva u odnosu na sastavne komponente.
Cilj je da se poboljaju strukturne, termike, hemijske
ili neke druge karakteristike pojedinanih materijala.
Komponente se meusobno ne meaju niti rastvaraju
tako da se unutar kompozita jasno razlikuju dve ili
vie faza. Jedna faza nazvana ojaivaem, daje jainu
i tvrdou. Druga se naziva matricom ili vezivom i ona
okruuje i dri zajedno grupe vlakana ili fragmente
ojaivaa. Konstituenti kompozita mogu biti raznorodni materijali: nemetali, keramike, metali, polimeri.
Od njihovih osobina, zastupljenosti, raspodele i vezivanja zavisie svojstva novonastalog materijala.
2. POLIMERI
Polimer ili makro-molekul je supstanca koja se
sastoji od molekula velike molekulske mase a koji se
Adresa autora: Milo Petrovi, dipl. in. gra. - PhD
student, Graevinsko arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu
Rad primljen: 20.01.2012.

sastoje od ponavljajuih strukturnih jedinica, monomera, povezanih kovalentnim vezama. Re je izvedena iz grke rei , "" i grke rei ,
"deo". Poznati primeri polimera su: plastika, DNK i
proteini.
Polimeri pripadaju u grupu organskih jedinjenja i
mogu se podeliti na:

prirodne,
bitumen,
vosak,
prirodni kauuk,
ilibar,
celuloza,
proteini..., i
vetake.
Polimeri su sastavljeni od velikih molekula
makromolekula koji nastaju povezivanjem jednostavnih strukturnih jedinica monomera (malih molekula) u dugake lance. U sastav makromolekula ulaze
najmanje 1000 atoma [4].
Na polivinhloridu bie objanjeno povezivanje
monomera.
3. POLIVIN-HLORID (PVC)
Najvanija plastina masa je uprvo polivinil-hlorid (PVC). Dobija se polimerizacijom vinil-hlorida,
CH2 = CHCl. Monomer vinilhlorida CH2CHC1 je na
sobnoj temperaturi i normalnom pritisku gasa neprijatno slatkog mirisa, zapaljiv, veoma toksian i
kancerogen. Polivinilhlorid nije zapaljiv jer sadri
hlor. Veoma je tvrd i krut, u veini sluajeva mu se
dodaju omekivai npr. trikrezilfosfata i difutilftalata
da bi bio elastian. Primena mu je znatno manja zato
to se omekava na temperaturi iznad 80 S [5].
Hemijski je veoma otporan.

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 2

163

M. PETROVI

POLIMERNI KOMPOZITI U GRAEVINARSTVU

4. POLIMERIZACIJA I PRODUKT
POLIMERIZACIJE

Slika 1 - Vinil-hlorid i polivinil-hlorid

Slika 2 - Polimer polivinilhlorida

Polimerizacija je reakcija usled koje hemijska

jedinjenja male molekulske mase (monomeri) ili
smea nekoliko takvih jedinjenja reaguju meusobno,
sve dok se ne iscrpe slobodne funkcionalne grupe,
usled ega nastaju molekuli sa mnogo veom molekulskom masom od reaktanata. Produkat ove reakcije
je polimer. Polomerizacija se moe definisati i kao
hemijska rekacija tokom koje se monomeri meusobno povezuju kvalitetnom hemijskom vezom u
polimer [4].
Reakcije polimerizacije se dele na:

Postepena polimerizacija - kod ove polimerizacije

reakcija se odvija "korak po korak", tj. prvo meusobno reaguju dva monomera gradei dimer, a
potom dimeri reaguju meusobno gradei tetramere itd., i
Slika 3 - Povezivanje polimer polivinhlorida
Polivin hlorid ili PVC se veinom proizvodi postupkom koji se naziva suspenzioni postupak polimerizacije. Suspenziona polimerizacija je diskontinuiran
proces koji se odvija u zatvorenom proizvodnom
sistemu. Teni vinilhlorid (monomer) dispergira se u
demineralizovanoj vodi i polimerizira pomou inicijatora polimerizacije uz dodatak sredstva za odravanja
stabilnosti suspenzije. Reakcija polimerizacije zapoinje raspadom inicijatora. Ta reakcija se odvija na
temperaturi od 55-75C i pritisku od 7-13 bara. Ukupno trajanje tog procesa je oko 4 do 7 sati. Reakcija se
prekida pri 85%-tnom pretvaranju monomera u polimer dodavanjem inhibitora reakcije u polimerizator.
Kako je reakcija polimerizacije egzotermna, mora se
odvoditi toplota da bi se mogla kontrolisati temperatura samog procesa. Toplota se odvodi posredstvom
plata polimerizatora. Rashladni mediji su voda (oko
23C) i rashlaena voda (oko 5C). Neizreagovani
monomer se otplinjavanjem odvodi u zaseban sistem
koji se naziva rekuperacija gde je se nakon komprimiranja ukapljuje i skladiti kako bi se ponovno mogao
koristiti u procesu. Vodena suspenzija PVC-a se
odvodi dalje za skladitenje suspenzije, a zatim se
uvodi u kolonu gde se suspenziji oduzima monomer.
Demonomerizirana suspenzija se skladiti odakle se
odvodi na centrifugiranje gde se oduzima veina vode
iz PVC-a, dok se ostatak vlage (vode) oduzima u
rotacionom suionicama strujom vrueg vazduha.
Osueni proizvod se ciklonima odvaja, zatim se prosijava te se prebacuje pneumatskim transportom u
silose na skladitenje kao gotov proizvod [6].
164

lanana polimerizacija - kod ove polimerizacije

reakcija se odvija kao "lavina", ona poinje od reakcije iniciranja aktivne forme monomera, koja je
u stanju da sebi prikljui sledee monomere u reakciji propagacije. U ovom procesu nastaju polimeri velikih molekulskih masa.
Poevi od tridesetih godina HH veka mnoge
reakcije polimerizacije su poele da se koriste u industriji. Brzina polimrizacije zavisi od temperature,
pritiska, koliine i vrste inicijatora ili katalizatora.
Prema tehnikom nainu sprovoenja polimerizacije se dele na:
1. Polimerizacija u rastvoru - kod koje je sredina u
kojoj se odvija polimerizacija odgovarajui rastvara, u kome se rastvaraju kako monomeri tako
i inicijatori,
2. Emulzijna polimerizacija - kod koje monomeri
grade emulzione molekule, dok se inicijator
nalazi u vlastitom rastvoru,
3. Polimerizacija u bloku - kod koje se tenom
monomeru direktno dodaje inicijator,
4. Polimerizacija u gasnoj fazi - kod koje su monomeri gasovi niske kritine temperature, i
5. Polimerizacija na granici faza - kod koje se monomer nalazi u jednoj tenoj fazi, a inicijator u
drugoj.
Ukoliko polimer nastaje polimerizacijom samo
jedne vrste monomera onda on pripada grupi homopolimera, a ako u procesu polimerizacije uestvuju dva ili vie monomera onda on pripada grupi
kopolimera. Smatra se da je prvi potpuno sintetiki

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 2

M. PETROVI

POLIMERNI KOMPOZITI U GRAEVINARSTVU

polimer razvio Lio Bekelend 1907. godine i poznat

je pod nazivom bekelit. Polimere i plastine mase
ne treba poistoveivati jer je polimer komponenta
koja sa 5 do 10% ulazi u sastav plastinih masa [4].

polimetilmetaklirat,

Hemijske reakcije predstavljaju trajne promene

u strukturi polaznih supstanci (reaktanata ili
reagujuih supstanci) i nastajanje novih supstanci
(proizvoda) koje se po sastavu i svojstvima
razlikuju od polaznih supstanci. Dve osnovne vrste
hemijskih rekacija polimerizacije su:

Sinteza poroznih polimera je uvek predmet velikog interesovanja, jer se pri tom dobijaju materijali
razliite namene. Ako imaju otvorene pore mogu se
koristiti kao polazne supstance za dobiajnje razliitih
tipova jonoizmenjivakih smola, kao adsorbenti,
inertni nosai estica katalizatora [5]. Termoplastini
polemeri imaju lineranu strukturu makromolekula.

adiciona, i
kondezaciona.
Adiciona polimerizacija se sastoji u
povezivanju istih ili razliitih monomera po emi:
A+A+A+...+An A-A-A-...-An

(1)

A+B+A++B+...+An+Bn A-B-A-B-...-An-Bn

(2)

Kod formule (1) prikazano je povezivanje jednih

te istih monomera pa je produkt rekacije homopolimer. U formuli (2) dolazi do povezivanja dva razliita monomera tako da nastaje kopolimer. Adiciona
polimerizacija se moe vriti na razliite naine:

zagrevanjem,
primenom razliitih katalizatora.
Kondezacionom polimerizacijom se dobijaju polimeri koji se po svom hemijskom sastavu potpuno
razlikuju od sastava dva polazna monomera:
A+B+...+An+Bn AB+ niz produkt

(3)

Termoplastini polimeri su polimeri koji se pri

zagrijavanju razmekavaju, a zatim tope. Nakon hlaenja ponovo ovravaju zadravajui osnovna svojstva. Postupak razmekavanja i stvrdnjavanja moe se
ponoviti vie puta bez opasnosti od menjanja tehnikih karakteristika. Karakteriu se malim specifinim
masama (1000-1200 kg/m3), malom toplotnom provodljivou i visokom hemijskom otpornou. Nedostaci su: nepostojanost na povienim temperaturama,
nizak modul elastinosti, krtost na niim temperaturama, sklonost ka starenju, negativna promena
pod dejtsvom UV zraenja itd.
Najpoznatiji termoplastini polimeri su:

polivinilhlorid,
polistirol,

polizobutilen.

Termostabilni polmeri nakon zagrijavanja i hlaenja nepovratno ovrsnu u netaljiv i netopiv polimer.
Ova svojstva nastaju kao posledica hemijskih reakcija
umreenja koje nastaje kod zagrijavanja. Imaju veu
vrstou, tvrdou i bolju toplotnu postojanost nego
termoplastini polimeri, a otporni su prema hemikalijama.
Najpoznatiji termostabilni polimeri su:

epoksidi,
fenolformaldehidi,
poliesteri, i
silikoni.
Termostabilni polimeri imaju umreenu strukturu
makromolekule.

poveavanjem pritiska, ili

polietilen,

polivinilacetat, i

Elastini polimeri ili elastomeri imaju jako

izraenu osobinu visokoelastinog ponaanja, znaajnu malu vrednost modula elastinosti i veliku granicu elastinosti u odnosu na druge materijale. Pripadaju grupi termostabilnih polimera. Zahtevaju proces vulkanizacije. Vulkanizacija je hemijska reakcija
kojom se linerane makromolekule popreno povezuju
stvarajui umreene strukture. Tim procesom se polimer prevodi iz plastinog u elastino stanje, a u nekim sluajevima i u ebonitno stanje. Konvertovanje
polimera u mnogo postojaniji materijal se vri dodavanjm sumpora. Sumpor omoguava umreavanje lanaca to daje sposobnost elastomerima da pod dejstvom napona mogu prekonfigurisati svoje dugake
lance i distribuiraju napon unutar svoje mase. Po
prestanku dejstva napona bone veze izmeu lanaca
omoguavaju elastomerima da se vrate u prvobitan
oblik [4].
Elastina deformacija moe iznositi i do 700% pa
i znatno vie u odnosu na poetne dimenzije. Elastomeri pripadaju grupi amorfnih polimera kod kojih
ne postoji nikakva pravilnost u rasporedu lanaca.
Suprotno od njih su kristalni polimeri sa odreenom
pravilnou u raspodeli lanaca.

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 2

165

M. PETROVI

POLIMERNI KOMPOZITI U GRAEVINARSTVU

Slika 4 - Primer vulkanizacije

Da bi se olakala praktina primena polimera za
spravljanje polimer-betonskih kompozita koriste se
dodatne supstance. To su:

inhibitori,
katalizatori, i
akceleratori.
6. POLIMER BETONSKI KOMPOZITI
I DODATNE SUPSTANCE
Brzina reakcije u kojoj je enzim prisutan moe
biti smanjena inhibicijom. Postoji nekoliko vrsta
inhibicija enzimatskih reakcija:

konkurentna inhibicija,
nekonkurentna inhibicija,
parcijalna inhibicija, i
izmeana inhibicija.
U konkurentoj inhibiciji, inhibitor, tj. molekul
koji dovodi do zaustavljanja reakcije, se povezuje
sam na aktivni region enzima, i time spreava
regularno povezivanje molekula na koji enzim treba
da deluje. Ova reakcija se naziva konkurentna, jer je
konkurentni inhibitor u osnovi istog oblika kao i
molekul na koji enzim treba da deluje, i na taj nain
inhibitor prevari enzim i nadovee se na aktivni
region. To dovodi do toga da pravilni molekul ne
moe da se povee, jer je mesto povezivanja zauzeto i
kao posledica toga enzim stvara potpuno pogrean
produkat. Konkurentna inhibicija dovodi do rasta Km
vrednosti, ali nema efekta na Vmax, tj. na maksimalnu brzinu reakcije.Enzim moe da ima puno mesta povezivanja, odnosno vei broj aktivnih regiona
[7].
166

Slika 5 - Primer konkurentne inhibicije

U nekonkurentnoj inhibiciji inhibitor se nadovee
na ono aktivno mesto koje je prazno, i koje nee
uticati na povezivanje molekula koji treba da se
nadovee na onaj pravi aktivni region, kako bi
reakcija bila realizovana, tako da u ovom sluaju ne
postoji konkurencija inhibitora i molekula na koji
enzima treba da deluje. Na slici 6. je prikazan
inhibitor i molekul na koji enzim treba da deluje.
Meutim, postoje dva aktivna regiona, tako da ne
dolazi do konkurencije izmeu inhibitora i molekula,
i otud i ime ovoj vrsti inhibicije. Nekonkurentna
inhibicija dovodi do smanjenja Vmax, tj. maksimalne
brzine, ali nema efekta na koncentraciju Km [7].
Mehanizam parcijalne inhibicije je slian nekonkurentnoj inhibiciji. Jedina razlika je u tome da
kompleks enzim-inhibitor-molekul na koji enzim deluje moe da ima vii stepen katalitike aktivnosti od
kompleksa koji ine enzim-molekul na koji enzim
deluje. U parcijalnoj inhibiciji vrednost maksimalne
brzine, Vmax, je niska, dok je vrednost koncentracije,
Km, ne promenjena.

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 2

M. PETROVI

POLIMERNI KOMPOZITI U GRAEVINARSTVU

Kako je put krive na odgovarajuem energetskom
dijagramu krai i sama reakcija je bra iako e energija konanih proizvoda biti ista za katalizovanu i za
nekatalizovanu reakciju. Katalizator ne utie na poloaj povratne reakcije, jer ubrzava (u istom stepenu)
reakciju u obe strane. Katalizator moe da povea
selektivnost reakcije ukoliko ubrzava stvaranje glavnog produkta, a ne ubrzava (ili manje ubrzava)
sporedne reakcije.
Tvrdnja koja se javlja u nekim kolskim udbenicima da katalizator nema udeo u hemijskoj rekaciji
je potpuno netana [7].

Slika 6 - Prikaz nekonkurentne inhibicije

Izmeana inhibicija se zove tako kako se zove jer
ima osobine konkurentne i nekonkurentne inhibicije.
U ovoj vrsti inhibicije inhibitor moe da se nadovee
ili na sam enzim, pri emu zauzme aktivni region i
tad molekul ne moe da se nadovee jer je region
zauzet, ili na ve postojeli enzim molekul na koji
enzim deluje kompleks, ali ne zauzime aktivni region
namenjen pravom molekulu. Pad vrednosti Vmax,
maksimalne brzine, i Km, koncentracije, su uoljive u
ovoj vrsti inhibicije.
Inhibitori samoubice su inhibitori koji se sami
ugrade u enzim i zauvek ga deaktiviraju [7].
Mehanizam delovanja katalizatora je takav da on
smanjuje energiju aktivacije (energiju potrebnu dovesti spolja sistemu da bi dolo de reakcije) gradei sa
reaktantima prelazni kompleks manjeg energetskog
sadraja nego to je on za prelazni kompleks reaktanata bez vezanog katalizatora. Veliina i oblik estica katalizatora kao i njegove performanse dodatno
utiu na svojstva krajnjeg polimera koji se u reakciji
stvara [6].

Slika 7 - Dijagram generisane potencijalne energije

koji pokazuje uticaj na katalizatora na
hipotetiku egzotermnu reakciju

Akceleratori se koriste da ubrzaju proces polimerizacije. Najee jedinjenja hlorida, pri emu je
najpoznatiji i najee upotrebljavan akcelerator kalcijum hlorid. On ne utie bitno na vezivanje cementa, ali u znaajnoj meri ubrzava proces ovravanja. Akceleratori koji se koriste na visokim energijama generiu produkte aktivacije [1].
Generalna podela cementno-polimernih kompozita je na:

betone impregmentirane polimerima,

betone modifikovane polimerima, I
polimer betone.
Glavni nedostatak za iroku primenu cementnopolimernih kompozita je cena monomera tj. polimera.
Polimerima modifikovan beton je oko 3 puta skuplji
od obinog betona, impregnirani beton do 6 puta a
polimerni beton ak do 20 puta skuplji.
7. ZAKLJUAK
Cilj je da se poboljaju strukturne, termike, hemijske ili neke druge karakteristike pojedinanih
materijala. Komponente se meusobno ne meaju niti
rastvaraju tako da se unutar kompozita jasno razlikuju
dve ili vie faza. Jedna faza nazvana ojaivaem, daje
jainu i tvrdou. Druga se naziva matricom ili vezivom i ona okruuje i dri zajedno grupe vlakana ili
fragmente ojaivaa. Konstituenti kompozita mogu
biti raznorodni materijali: nemetali, keramike, metali,
polimeri. Od njihovih osobina, zastupljenosti, raspodele i vezivanja zavisie svojstva novonastalog materijala. Sve kompozite karakteriu neke zajednike
odlike koje ih ine posebnim i izdvajaju od drugih
materijala: velika jaina i krutost - mogu biti jai od
elika, mala gustina i masa, otpornost na koroziju i
visoke temperature, hemijska inertnost, mogunost
obrade i oblikovanja u raznovrsne oblike, izdrljivost
i postojanost. Poboljane osobine kompozitnih materijala pruaju mogunost njihove iroke primene. U
poslednjim decenijama napravljeno je mnotvo novih
sa nekim izuzetno korisnim osobinama. Paljivim iz-

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 2

167

M. PETROVI

POLIMERNI KOMPOZITI U GRAEVINARSTVU

borom materijala ojaivaa i matrice i proizvodnog

procesa kojim se oni spajaju, mogu se dobiti kompoziti sa svojstvima potrebnim za specijalne primene.
Koriste se u avionskoj, automobilskoj i elektronskoj
industriji, medicini, graevinarstvu itd. Jedan od najpoznatijih i najee korienih kompozita je beton sa
esticama peska ili ljunka povezanih cementom [7].

[2] Radonjanin V.,Malesev M.,Marinkovic M., Zastita

materijala,51(2010) 3,pp.178-189.

LITERATURA
[1] Ateia, E., Ciraj-Bjelac, O., Kovaevi, M., Believ,
P., Cvetkovi, B., Aniin, I., Procena dodatne doze
kao posledica aktivacije kod linearnih akceleratora
visokih energija u radioterapiji", Nuclear Technology and Radiation Protection, 23.2 (2008): 58-64.
Beograd, Srbija.

[3] Marku J., Zastita materijala, 51 (2010) 3, pp. 159165.

[4] Grdi, Z., Tehnologija betona, Univerzitet u Niu,
Graevinsko-arhitektonski fakultet, (2011): 282291. Ni, Srbija.
[5] Nikoli, L., Nikoli, V., Stankovi, M., Todorovi,
Z., Vukovi, Z., Porozni poli(metilmetakrilat) i
poli(metilmetakrilat-co-akrilamid)", Hemijska industrija, 60.11-12 (2006): 327-332. Beograd, Srbija.
[6] Sewell, G., Chau, W., Shih, K. Y., Davison
katalizatori - prolost, sadanjost i budunost, Svet
polimera, 6.1 (2003), 13-17. Beograd, Srbija
[7] www.sr.wikipedia.org

ABSTRACT
POLYMER COMPOSITES IN CIVIL ENGINEERING
Composite materials formed union of two or more diverse material. The startingmaterials have
different properties to each other and their combination with a completely new material he has a
unique, completely new and different propertiescompared to the constituent components. The aim is to
improve the structural, thermal, chemical or other characteristics of individual materials. The
componentsdo not interfere with each other nor to dissolve within the composites clearly distinguish
two or more phases. Improved properties of composite materials offer the possibility of their wide
application.
Key words: polymers, polymerization, composites, inhibition, monomers.
Paper received: 20.01.2012.
Professional paper

168

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 2