X Sistemi datoteka

SAD R AJ
10.1 Pojam sistema datoteka
10.2 Pojam datoteke
10.3 Metodi pristupa datotekama
10.4 Zatita i prava pristupa
10.5 Pojam direktorijuma
10.6 Dodela prostora za datoteke
10.7 Realizacija sistema datoteka
10.8 Strukture podataka za pamenje
10.9 Vrste sistema datoteka

10.1 Pojam sistema datoteka

Podaci se uvek menjaju u radnom podruju primarne memorije,a zatim
se tako promenjeni prenose u neku strukturu na sekundarnu memoriju
U toku izvravanja programa podaci su uvek u radnoj, primar.memoriji
U sekundarnoj memoriji oni se uvaju u blokovima(klasterima) oblika:
datoteka, baze podataka, registara ili internih struktura.
Podaci u aplikaciji moraju efikasno da koriste sekundarnu memoriju
Baze podataka po pravilu zauzimaju znatno vie mem. prostora nego
sekvencijalne datoteke, naroito kada je re o malom broju podataka
Upravljanje sadrajem datoteka neraskidivo je povezano sa
premetanjem blokova podataka izmeu primarne i sekundarne memorije
Podaci se prebacuju iz primarne u sekundarnu radi njihovog trajnog
uvanja, a iz sekundarne u primarnu memoriju radi obrade
Operativni sistem koristi razliite naine za organizaciju i kontrolu
pristupa podacima koji se nalaze na sekundarnoj memoriji
Sistem datoteka (File System) je generalno ime koje podrazumeva
logiku strukturu i softverske rutine koje se koriste za kontrolu
pozivanja i smetanja podataka na sekundarnu memoriju.

10.1 Pojam sistema datoteke

U veini sluajeva, sistem datoteka je nevidljiv aspekt operativnog
sistema koji obezbeuje mehanizam za uvanje i pristup datotekama i
programima koji pripadaju operativnom sistemu ili korisnicima
Zadatak sloja za upravljanje datotekama je da obezbedi punu slobodu
upravljanja podacima koji se nalaze u datotekama.
Ovakva sloboda podrazumeva:
mogunost proizvoljnog dodavanja podataka u fajl,
brisanje podataka iz fajla,
direktno pristupanje svakom podatku u fajlu.
Punu slobodu upravljanja podacima nudi predstava sadraja datoteke
kao niza bajtova, pod uslovom da se taj niz moe, po potrebi produavati
ili skraivati, kao i da se bajtovima iz niza moe proizvoljno pristupati
Ovakva predstava datoteke dozvoljava da se iznad nje izgrade razliiti
pogledi na sam fajl.
Razliiti operativni sistemi razliiti tipovi sistema datoteka
Sistem datoteka se sastoji od dva dela: datoteka i direktorijumima

10.2 Pojam datoteke

Operativni sistem prua uniformni logiki pogled na sekundarnu
memoriju apstrakujui fizike osobine pojedinog memorijskog ureaja i
definiui logiku jedinicu datoteku (file).
Datoteka predstavlja fiziki skup podataka u sekundar.memoriji - tako
je vidi OS, ali predstavlja i imenovani skup informacija koji ine logiku
celinu (tekst, slika, muziki ili video sadraj) - tako je vidi korisnik.
Datoteke sadre podatke i programe i smetaju se na razliite fizike
medijume kao to su magnetne trake, diskovi, USB memoriju i slino.
Informacije smetene u datoteci definie kreator datoteke.
Razliiti tipovi informacija mogu biti smeteni u datoteci: izvrni
program, objektni program, numeriki podaci, tekst, itd.
Datoteka ima odreenu definisanu strukturu saglasno njenoj upotrebi.
Podaci jedne datoteke su esto smeteni na razliitim segmentima
diska. Da bi korisnik mogao svaki put da ih vidi i dosegne putem
definisanog imena, operativni sistem mora posedovati niz kontrolnih
podataka za svaku od datoteka metapodaci ili atributi datoteke.

10.2 Pojam datoteke

Datoteka se sastoji od:
podataka - smetenih u sekundarnoj memoriji
metapodataka - definiu ime, tip, raspored blokova u memoriji, prava
i vlasnitvo, veliinu, vreme, datum - kontrolni blok datoteke (FCB)
Mnogi operativni sistemi razlikuju vie tipova datoteka:
regularne: standardne korisnike datoteke (obini nizovi bajtova)
koje mogu biti ASCII ili binarni fajlovi (ovu razliku pravi korisnik, a
ne OS). ASCII fajlovi sadre tekst, a binarni fajlovi bilo ta drugo.
ureajne: pod Unix-om ureajima pridruujemo fajlove (ako
elimo neto da tampamo to aljemo-piemo u odgovarajui fajl).
specijalne: zavise od OS-a. Na primer, pod DOS-om imamo
specijalan fajl koji sadri ime diska
direktorijumi: sistemski fajlovi koji sadre informacije o strukturi
sistema datoteka
Datoteke se prema nameni dele na: izvrne i datoteke sa podacima.
Prema formatu podataka datoteke mogu biti tekstualne i binarne

10.2 Logika struktura datoteke

1. Datoteka je niz bajtova - najjednostavnija struktura gde OS ne vodi
rauna o tome ta se u njoj nalazi, sve to vidi to je niz bajtova.
Korisniki programi su oni koji treba da dodeljuju znaenje fajlovima
(tj. da znaju kako treba da posmatraju/tretiraju taj niz bajtova). Ovu
realizaciju koriste DOS, UNIX, Windows.
2. Datoteka je niz slogova iste veliine - predstavljaju strukture zapisa,
pri emu je jedan zapis moe biti fiksne ili promenljive duine.
Primer zapisa moe da bude jedan red u datoteci. Zastareli tip.
3. Datoteke u obliku B-stabla - Predstavlja sloenu strukturu gde su
podaci strogo formatirani i kod kojih je potrebno brzo pretraivanje
datoteke po zadatom kljuu.
Pravila imenovanja fajlova razlikuje se od sistema do sistema.
Uglavnom svi sistemi koriste niz znakova za imenovanje fajlova.
Neki sistemi dozvoljavaju i korienje specijalnih znakova i brojeva.
Neki prave razliku izmeu malih i velikih slova-UNIX a neki ne-DOS
DOS - imena fajlova se sastoje iz 2 dela: ime fajla(8).ekstenzija(3)
UNIX dozvoljava imena duine do 255 karaktera.

10.2 Tipovi datoteke

U veini OS, svakoj datoteci se pridruuje tip - ekstenzija imena
Tip se odreuje u zavisnosti od aplikacije u kojoj je izraena i formata
i namene podataka koji se uvaju u datoteci.
Informacija o tipu datoteke pomae operativnom sistemu da povee
datoteku sa aplikacijom u kojoj se datoteka moe koristiti.
Neki od najpoznatijih tipova datoteka su:
Tip datoteke

Vrsta datoteke

Exe,com
Obj
Lib, dll
Bat
Doc, txt
Zip, rar, arj
JPEG,bmp,PCX
MP3, WAW
MPEG, wmv

Binearna izvrna datoteka

Prevedeni izvrni kod
Statike i dinamike datoteke
Izvrna datoteka (paketna obrada)
Tekstualne datoteke
Arhivirane datoteke
Rasterske datoteke
Audio datoteke
Multimedijalne datoteke

10.2 Operacije sa datotekama

1. Kreiranje datoteke - Neophodna su dva koraka: odreivanje prostora u
fajl sistemu i unoenje odgovarajue stavke u direktorijum.
2. Upis u datoteku - sistemski poziv gde se specificira i ime datoteke i
podaci koji treba da se upiu u datoteku. Za dato ime datoteke sistem
pretrauje direktorijum da bi pronaao lokaciju datoteke.
3. itanje datoteke - sistemski poziv specificira ime datoteke i mesto u
memoriji gde sledei oitani blok datoteke treba da se smesti. I ovde se
pretrauje direktorijum, a odgovarajua stavka treba da sadri pointer
na blok koji treba sledei da se proita. Kada se itanje bloka obavi, taj
pointer se aurira.
4. Pozicioniranje u datoteci ne predstavlja pravu U/I aktivnost, ve se
samo pretrauje direktorijum i u odgovarajuoj stavci se pointer tekue
pozicije resetuje da ukazuje na poetak datoteke
5. Brisanje datoteke - Za brisanje datoteke se u direktorijumu trai
specificirana datoteka, a onda se sav prostor dodeljen datoteci
oslobaa, a dotina stavka u direktorijumu ponitava (invalidira).

10.2 Operacije sa datotekama

Za sve opisane operacije potrebno je pretraivanje direktorijuma.
Da bi olakao pretraivanje OS kreira malu tabelu sa informacijama o
svim trenutno otvorenim datotekama.
Kada datoteka vie nije potrebna, ona se zatvara i odgovarajua stavka
se brie iz tabele otvorenih datoteka.
Veina sistema ipak zahteva da se datoteke eksplicitno otvaraju od
strane programera - sitemski poziv (open) koji dodeljuje jedinstven ID
Svaki OS ima svoj skup sistemskih poziva za rad sa datotekama:
CREATE (ime) - kreiranje nove, prazne datoteke
DELETE (ime) - brisanje datoteke
OPEN (ime) otvaranje datoteke, vraa file descriptor fd
CLOSE (fd) - zatvaranje datoteke koja je prethodno otvorena
READ (fd) ita podatke iz otvorene datoteke od trenutne pozicije
WRITE (fd,podaci) upisivanje podataka od trenutne pozicije
APPEND(fd,podaci)-isto kao WRITE,podaci se dodaju na kraj fajla
SEEK (fd,pos) - pomera pokaziva fajla na zadatu poziciju
GETATTRIBUTES (ime), SETATTRIBUTES (ime,atr)

10.3 Metodi pristupa datotekama

Sekvencijalni pristup - podaci se prosleuju tanim redosledom,
jedan iza drugog, u odnosu na vrednost tekueg pokazivaa
itanje jednog bloka podataka automatski uveava vrednost
pokazivaa (current pointer, CP), a slino se deava i kod upisa.
Mogue je vriti itanje podataka samo u redosledu u kome su upisani,
odnosno vriti upis uzastopnih blokova podataka
Da bismo proitali n-ti bajt, moramo oitati prethodnih n-1 bajtova
Ovakav pristup zasnovan je na modelu datoteka koje su upisivane na
magnetne trake koje su po svojoj prirodi sekvencijalni ureaji.
Sekvencijalni pristup zahteva da postoji mogunost premotavanja
datoteke na poetak, tako da vrednost pokazivaa bude nula (CP=0).
Pri sekvencijalnom pristupu, mogu se izvesti sledee operacije:
itanje sledeeg bloka
upis u sledei blok
pozicioniranje na poetak

10.3 Metodi pristupa datotekama

Direktni pristup-karakteristino za model datoteka upisanih na disk.
Ovde se datoteka vidi kao numerisana sekvenca slogova fiksne duine.
Uz navoenje relativnog broja bloka moe se pristupiti proizvoljnom
slogu datoteke tj. moemo aurirati bilo koji bajt unutar fajla
Direktna metoda pristupa omoguava pristup bilo kom delu datoteke,
tako to se odredi njegova pozicija na disku, a zatim pristupi podacima.
Direktan pristup omoguava korisniku da prustupi krajnjem bloku
datoteke bez itanja prethodnog sadraja.
Operacije koje se mogu izvesti su:
itanje n-tog bloka
upis u n-ti blok
pozicioniranje na n-ti blok
itanje sledeeg bloka
itanje prethodnog bloka

10.3 Metodi pristupa datotekama

Indeksni pristup za svaku datoteku koristi se dodatna indeksna
datoteka koja koristi ukazatelje na svaki od blokova datoteke.
Svakoj datoteci pridruena je indeksna datoteka, ureena po nekom
kriterijumu, pomou koje se prilikom itanja brzo moe nai
odgovarajui zapis.
Da bi se pronala stavka u datoteci, najpre se pretrauje indeksna
datoteka i onda koristi ukazatelj da bi se direktno pristupilo podacima
Prilikom upisa
novog zapisa u
datoteku, aurira se i
indeksna datoteka.
Jako brza metoda za
pronalaenje podataka
pa se koristi kod baza
podataka

10.4 Zatita i prava pristupa

Kontrola pristupa i promene sadraja datoteka je jedna od veoma
znaajnih funkcija koje operativni sistem mora da ispuni.
Kod Unix/Linux sistem zatita se ostvaruje pomou dva mehanizma:
1. Definisanja vlasnike kategorije Vlasnik, Grupa i Svi
2. Definisanje pristupnih prava - proizvoljna kombinacija osnovnih
prava: itaj (Read), Pii (Write) i Izvravaj (Execute)

Kod Windows sistema, administracija kontrole pristupa i prava nad

datotekama je ostvarena kroz sistem Korisnika i Grupa. Korisnik
pripada Grupi koja moe pripadati nadgrupi itd. Pri odreivanju prava
se potuju principi: nasleivanja, sabiranja dozvola, jae zabrane.
Dozvole za rad sa odreenim datotekama se formiraju kao standardne
dozvole u koje spadaju: itanje, Pisanje, Puna kontrola, Modifikacija,
itanje i Izvravanje

10.5 Pojam direktorijima

Sadri kontrolne blokove datoteka koje su u njemu logiki smetene.
Svi direktorijimi sa svojim datotekama obrazuju sistem datoteka.
Informacije koje se za svaku datoteku uvaju u direktorijumu variraju
od jednog do drugog OS i one se obino odnose na:
Ime datoteke - Simboliko ime datoteke.
Tip datoteke - Za one sisteme koji podravaju razliite tipove datoteka.
Lokacija - pointer na ureaj i lokaciju na tom ureaju gde je datoteka
Veliina - trenutna veliina datoteke (u bajtovima, reima ili blokovima)
Tekua pozicija-pointer na tekuu poziciju za itanje ili upis u datoteku.
Zatita-podatak o upravljanju pristupu radi itanja, upisa, izvravanja,dr.
Broja korienja-ukazuje na broj procesa koji trenutno koriste datoteku
Vreme, datum i identifikacija procesa
Operacije koje se mogu izvesti nad direktorijumima su:
Prikazivanje sadraja direktorijuma listanje
Pretraivanje direktorijuma
Promena imena direktorijuma
Izrada i brisanje direktorijuma

10.5 Pojam direktorijima

Direktorijum se sastoji od skupa kontrolnih blokova svih datoteka koje
mu pripadaju i skup meta podataka koji opisuju strukturu direktorijuma
Da bi smo zapisali ove informacije za neku datoteku moe nam biti
potrebno od 16 do 1000 bajtova. Tako se direktorijum koji se nalazi na
ureaju moe uitavati u memoriju samo u manjim delovima, po potrebi.
Direktorijumi se u okviru sistema datoteka moraju implementirati tako
da obezbede efikasno pronalaenje postojeih datoteka to se postie
tehnikama B+ stabla i he tabelama.

Logika struktura direktorijuma se moe organizovati na vie naina:

1. na jednom nivou,
2. na dva nivoa
3. na vie nivoa (stablo direktorijuma)
Koriste se sledee strukture kod realizacije:
linearna lista - zahteva linearno pretraivanje za pronalaenje
odgovarajue stavke. Jednostavan ali troi previe vremena.
he tabela. Najvei problem sa he tabelama jeste njihova generalno
fiksirana veliina i zavisnost he funkcije od veliine he tabele

10.5 Jedan i dva nivoa direktorijima

Jedan nivo

Dva nivoa

10.5 Stablo direktorijima

Vie nivoa

10.6 Dodela prostora - Kontinualna dodela

Svaka datoteka zauzima skup kontinualnih adresa (prostor) na disku
Za svaku datoteku u direktorijumu pamti se poetna adresa prvog
bloka datoteke i broj blokova koji su joj dodeljeni.
Praenje slobodnog prostora na disku - kreira se lista slobodnog
prostora
Lista sadri sve blokove na disku koji su slobodni, tj. nisu dodeljeni
Lista se implementira kao bit mapa ili bit-vektor.
Svaki blok predstavljen je jednim bitom,0-blok slobodan,1-blok zauzet
Javlja se problem kada treba pronai prostor za novu datoteku.
Ovde se javlja problem eksterne fragmentacije
Osnovni problem je odrediti koliko prostora da se dodeli datoteci.
Problem proirivanja datoteke (dodavanje novih podataka)
Datoteke koje narastaju sporo, tokom dugog vremenskog perioda u
tom sluaju u dobroj meri nepotrebno zauzimaju prostor.
Dobra strana ovog algoritma je jednostavnost i brzina.
Loa strana je ogranien prostor.

10.6 Dodela prostora - Povezane liste

Svaka datoteka predstavlja povezanu listu blokova na disku, pri emu

se ti blokovi mogu nalaziti bilo gde na disku.
Direktorijum sadri ukazatelj na prvi i poslednji blok datoteke.
Koristi se metoda lananih listi kod kojih postoji ukazatelj u okviru
samog bloka koji ukazuje na sledei blok
Informacija o slobodnim blokovima formira se kao posebna lista
Ova metoda je mnogo sporija od mape bitova, ali je koliina
sistemskih podataka o slobodnom prostoru na disku znaajno manja.
Ovde ne postoji eksterna fragmentacija.
Pri kreiranju datoteke nije potrebno deklarisati veliinu datoteke
Datoteka moe da raste dokle god ima slobodnih blokova na disku.
Ovaj metod efikasan samo kod sekvencijalnog pristupa datoteci.
Za prelazak cele liste treba utroiti dosta vremena.
Mana je to se troi prostor za ukazatelje i smanjena je pouzdanost.
Oteenjem jednog bloka gubimo pokaziva na sve naredne blokove.

10.6 Dodela prostora - Povezane liste

Adresa prve liste
Podaci
Link
Podaci
Link

.
.
.

Podaci
0

10.6 Metod indekse dodele

Ovde su svi ukazatelji zajedno smeteni u indeksni blok.
Svaka datoteka ima sopstveni indeksni blok koji predstavlja polje
adresa blokova na disku u kojima su podaci.
Direktorijum sadri adresu indeksnog bloka.
Indeksna dodela podrava direktni pristup
Eksterne fragmentacije ovde nema
Postoji problem utroka prostora zbog ukazatelja u indeksnom bloku
koji je vei nego kod povezane dodele.
Ovaj problem je povezan sa veliinom ideksnog bloka pa se tei da on
bude relativno mali, dok se za vee datoteke ulanava vie indeksnih
blokova ili se koristi indeksiranje u vie nivoa.
Jo jedna alternativa je da u adresaru uvamo prvih nekoliko ukazatelja
indeksnog bloka, tako da za male datoteke indeksni blok nije potreban
(UNIX operativni sistem).

10.7 Realizacija sistema datoteka

Prilikom realizacije sistema datoteka, definie se:
1. Logika struktura sistema datoteka podrazumeva na koji nain
je sistema datoteka predstavljen korisniku; pod ovim se podrazumeva
definicija datoteka, direktorijuma, njihovih atributa i dozvoljenih
operacija nad njima tj. sve to predstavlja logiku sliku sistema
datoteka.
2. Fizika struktura sistema datoteka ine je strukture podataka na
disku koje slue za skladitenje podataka. U ove strukture spadaju,
blokovi (UNIX, Linux) i klasteri (clusters (sistem datoteka FAT))
3. Preslikavanje logike strukture sistema datoteka u fiziku pod
ovim preslikavanjem podrazumeva se uspostavljanje veze izmeu
sadraja konkretne datoteke ili direktorijuma i struktura na disku;
preslikavanje odreuje da se sadraj datoteke PRIMER.txt iz
direktorijuma c:\1, nalazi u blokovima 15,16 i 25...

10.7 Realizacija sistema datoteka

Po pravilu, sistem datoteka se realizuje u vie nivoa - slojeva (layers)
Pri radu sa objektima sistema datoteka potrebno je prei put od imena
datoteke do konkretnog fizikog bloka na disku.
Nivo logikog sistema datoteka - na najviem nivou, kome pristupaju
korisniki programi, nalazi se logiki sistem datoteka (logical file
system). Na ovom nivou se upravlja meta podacima, tj svim
strukturama podataka vezanim za datoteku osim njenog sadraja.
Nivo organizovanja datoteka - na sledeem nivou nalazi se modul za
organizovanje datoteka (file organization module), koji vodi evidenciju
o adresama logikih blokova datoteka. Na osnovu zahteva za pristup
delu datoteke, modul odreuje logiku adresu na kojoj se taj deo nalazi
Nivo fizikog sistema datoteka - predstavlja osnovni, tj fiziki sistem
datoteka (basic file system), koji drajveru alje osnovne komande za
rad sa diskom. Ovde se logike adrese transformiu u fizike adrese.
Nivo upravljanja ureajima - na najniem nivou smeteni su drajveri
za ureaj i rutine za obradu prekida. Upravlja se samim ureajima tj
podaci se prebacuju izmeu diska i memorije. Adresiranje je fiziko.

10.8 Strukture podataka za pamenje

Operativni sistem koristi tri vrste struktura podataka koje se primenjuju
kod implementiranja datoteka:
1. Sekvenca bitova ne vodi se rauna o tome ta je u datoteci ve je
samo potreban podatak gde poinje sekvenca za odreenu datoteku i
koliko je ona dugaka. UNIX i WIN OS koriste ovu strukturu.
2. Sekvenca slogova fiksne duine imamo fiksni broj bajtova
udruenih u slog koji se reaju jedan za drugim. Nijedan operativni
sistem opte namene ne koristi ovu strukturu, ve se ona strogo koristi
kod baza podataka (data base) orijentisanim operativnim sistemima.
3. Stablo (indeksna sekvenca) - ovde su vorovi slogovi datoteke. Svaki
slog ima svoj klju na fiksnoj poziciji u slogu. Stablo se sortira po
odreenom kljuu i predstavlja vrlo efikasno reenje kod velikih
mainframe raunara za brzi pristup datotekama.

10.8 Strukture podataka za pamenje

1. BCB (boot control block) - BCB sadri informacije koje su potrebne
za otpoinjanje procesa podizanja jednog operativnog sistema. BCB je
obino prvi blok sistema datoteka.
2. Kontrolni blok particije (PCB, partition control block)-sadri podatke
o sistemu datoteka, kao to su veliina bloka, ukupan broj blokova,
broj slobodnih blokova sa pokazivaem na listu slobodnih blokova ,
listu slobodnih kontrolnih blokova datoteka i pokaziva na tu listu
3. Kontrolne strukture za dodeljivanje datoteka - ovim strukturama se
odreuje konkretan sadraj datoteke tj. logiki blokovi u kojima je
smeten sadraj.U ove strukture spadaju tabela indeksnih vorova
(inode table)(UNIX), FAT tabela (FAT), MFT(NTFS).
4. Direktorijumske strukture - sadre kontrolne blokove datoteka
5. Kontrolni blokovi datoteka (FCB, file control block) - sadri atribute
datoteka i opis prostornog rasporeda datoteke tj. pokazivae na
blokove dodeljene datoteci.

10.9 MS-DOS (FAT-12, FAT-16)

Jednostavan sistem datoteka zasnovan na principu mape datoteka
(realizovane u vidu FAT tabele sa 12 ili 16-bitnim adresiranjem).
Ima ogranienje ukupne veliine sistema datoteka na 16535 klastera
Veliina klastera praktino odreuje i maksimalnu veliinu sistema
Maksimalna veliina se postizala sa klasterima veliine 64 KB, to
unosi znaajne gubitke kroz internu fragmentaciju.
Svaka datoteka u FAT ima svoje ime, datum i vreme i osnovne atribute.
Ime datoteke se moe zadati iskljuivo korienjem 7-bitnog ili 8bitnog ASCII ili ANSI strandarda.
Pristupna prava i vlasniki odnosi nisu regulisani, tako da se na nivou
sistema datoteka uopte ne moe kontrolisati pristup.
Pouzdanost sistema je relativno niska: postoje dve identine FAT tabele
koje su fiziki smetene jedna do druge na disku.
U sistemu datoteka FAT, ne postoji dnevnik transakcija, tako da je
upotreba write-back keiranja krajnje rizina.
Sistem datoteka FAT danas se koristi pri formatiranju disketa.
Pristup sistemu datoteka FAT moe se ostvariti iz gotovo svih OS

10.9 Windows FAT32

S porastom kapaciteta diskova, Microsoft je ponudio FAT32 kao
proirenje sistema datoteka FAT.
Osnovna promena u odnosu na stari FAT predstavlja 32-bitno
adresiranje, ime je omogueno formiranje veih sistema datoteka s
klasterima prihvatljive veliine.
Omogueno je formiranje velikih particija veih od 2 GB na
diskovima veim od 8 GB koji su se tada pojavili.

NTFS (New Technology File System)

Ovaj fajl sistem koristi 64 bit-ne adrese - veliina particija do 264 bajta
Korienje NTFS tehnologije znai veu sigurnost, tj. zatitu i veu
toleranciju i korekciju greki.
Potpun pristup podacima na sistemu datoteka NTFS iskljuivo je
mogu iz operativnih sistema Windows 2000/XP/2003.
NTFS se moe aktivirati u reimu itanja i pisanja i pod UNIX/Linux
Maksimalna veliina NTFS volumena je od 2 do 16 TB
Maksimalna veliina datoteke odreena je veliinom volumena
NTFS sistemi datoteka ne mogu se formirati na disketama
Osnovna struktura sistema datoteka NTFS jeste volumen zasnovan na
logikoj particiji diska.
Volumen moe zauzeti deo diska, ceo disk ili vie diskova.
Svi metapodaci, kao to su informacije o volumenu, smeteni su u
regularnoj datoteci.
NTFS koristi klastere kao osnovne jedinice dodele diska.
Klasteri se na NTFS sistemu adresiraju korienjem logikih brojeva
klastera (Logical cluster numbers, LCN) kao adresa diska.

NTFS (New Technology File System)

Prednosti NTFS-a u odnosu na FAT i FAT32:
Otpornost u sluaju otkaza (fault tolerance) postie se korienjem
RAID tehnike.
Ukoliko OS otkrije neispravan deo na disku, iskoristie ispravnu
kopiju podataka i napraviti nov sektor koji e nadalje koristiti
Mogunost pravljenja aktivnog direktorijuma (hijerarhijske baze
distribuirane na kontrolerima domena)
Mogunost kompresije datoteka i direktorijuma u cilju smanjenja
zauzetog prostora na diskovima
Mogunost ifrovanja datoteka radi poveanja sigurnosti
Kontrola pristupa pomou odreenih skupova pristupnih prava
dodeljenih ovlaenim korisnicima i grupama
Praenje aktivnosti na sistemu datoteka, koje omoguava brz oporavak
od logikih oteenja (dnevnik transakcija)
Disk kvote-kontrolie se zauzetost sistema datoteka od strane korisnika
kojima se moe na upotrebu dodeliti odreeni prostor na disku
Prelomne take koje omoguavaju izvravanje razliitih programa

Hvala na panji !!!

Pitanja
? ? ?