Visoka zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studija Visan

SEMINARSKI RAD
Predmet: Patologija
Tema: Ciroza

Mentor:

Srudent:

Beograd, maj, 2016.

SADRAJ:

Seminarski rad

UVOD.......................................................................................................................2
1. PROCENA STRUKTURE JETRE.................................................................3
2. PROCENA FUNKCIJE JETRE......................................................................3
3. ODREIVANJE UZROKA BOLESTI..........................................................5
3.1. Bolesti jetre usled dejstva toksinih agenasa............................................5
3.1.1. Alkoholna bolest jetre.....................................................................5
3.1.2. Medikamentno oteenje jetre.........................................................6
3.1.3. Profesionalne bolesti jetre...............................................................7
3.2. Virusne bolesti jetre..................................................................................7
3.3. Autonomne bolesti jetre...........................................................................9
4. CIROZA JETRE............................................................................................10
5. CIROZA JETRE PROGNOZA I SMRTNOST.........................................11
ZAKLJUAK........................................................................................................13
LITERATURA.......................................................................................................14

UVOD
Strana 1

Seminarski rad
Lekar opte prakse igra veoma vanu ulogu u dijagnostici i terapiji bolesnika sa
oteenjem jetre. Ove aktivnosti mogu se podeliti prema fazama procesa obrade. Jedna od
najvanijih je otkrivanje oteenja jetre kod prethodno zdravih osoba. Od ove faze zavisi
blagovremeno otpoinjanje ispitivanja i leenja. Propusti u detekciji bolesnika koji zahtevaju
dalju obradu mogu se nenadoknadivo negativno odraziti na uspeh leenja. Inicijalna dijagnostika
podrazumeva prikupljanje informacija koje opredeljuju dalji tretman, tj. da li e bolesnik biti
dalje ispitivan, praen i leen u ambulanti opte prakse, ili e biti upuen specijalisti
gastroenterologu/hepatologu, hirurgu, infektologu i dr. Veoma vane aktivnosti lekara opte
prakse su u fazi praenja efekata leenja, tj. toka bolesti, od ega zavisi prognoza i dalja terapija.
Od primene adekvatnih mera ispitivanja, leenja i praenja zavisi ishod bolesti, i to ne samo
kvalitet ivota bolesnika, ve i sam ivot.
Pristup bolesniku sa oteenjem jetre podrazumeva tri aspekta. To su utvrivanje uzroka
bolesti i procenu poremeaja strukture i funkcije jetre koji odreuju stadijum bolesti. Ispitivanje i
leenje hepatolokih bolesnika posebno je oteano injenicom da raznovrsnost etiolokih faktora
uslovljava postojanje bolesti potpuno razliite prirode, a time i prognoze i leenja. Pored toga,
jetra ima rezervni funkcionalni potencijal, tako da moe biti znaajno oteena, a da jo dobro
funkcionie i ispoljava se oskudnom klinikom slikom. To moe dovesti do kasnog otkrivaiija
bolesti jetre, kada je ona u odmakloj fazi, koja se mnogo tee lei. Takoe, i blagovremena
primena adekvatnih mera leenja u zavisnosti od stadijuma bolesti i tana prognoza moe
izostati. To iziskuje potrebu za preciznim karakterisanjem kako morfolokih, tako i funkcionalnih
poremeaja.

1. PROCENA STRUKTURE JETRE

Strana 2

Seminarski rad
Morfoloke metode su veoma vane za procenu stepena struk- turnog oteenja organa
etiolokim agensom. U makromorfoloke metode spadaju palpacija i perkusija jetre, metode
oslikavanja (ultrazvuk, kompjuterska tomografija, nuklearna magnetna rezonanca), laparoskopija
i eksplorativna laparotomija.1 Scintigrafske metode zadrale su svoju ulogu u di- jagnosti
hemangioma (obeleeni eritrociti - Blood pool) i apscesa (obeleeni leukociti). Mikromorfoloke
metode podrazumevaju mikroskopski pregled elija (citologija) i tkiva (patohistologija) jetre uz
primenu posebnih bojenja, imunocito i histohemijskih metoda i kultivisanja u uzorku dobijenom
biopsijom.
Postupak u ambulanti opte prakse. Fizikalni pregled jetre je sastavni deo pregleda
svakog pacijenta i izuzetno vaan inicijalni postupak koji detektuje bolesnike sa oteenom
jetrom. Ovo je posebno vano u sluaju kad postoje znaajna strukturna oteenja bez
funkcionalnih poremeaja, te moe biti i jedina mogunost da se dobiju podaci koji nas
usmeravju u daljem radu.
Upuivanje na ehotomografski pregled svakog bolesnika sa sumnjom na oteenje jetre
predstavlja obavezni deo rada svakog lekara opte prakse.

2. PROCENA FUNKCIJE JETRE

Jetra obavlja veliki broj funkcija koje su od velikog znaaja za ceo organizam. 2 To su
detoksikacija endogenih i egzogenih toksina i raspadnih produkata metabolizma (bilirubin,
azotne materije uklj. amonijak i ureju i brojne vazodilatatorne materije uklj. Pg, NO i dr.), sinteza
proteina (albumini, faktori koagulacije i dr.), intermedijarni metabolizam (ATP, glikoza i dr.),
deponovanje rezervnih materija (glikogen, hormoni, krv u celini, vitamini i dr.), stvaranje i
izluivanje ui (une soli, bilirubin, i dr.), obezbeivanje protoka krvi (portni i hepatiki venski
i arterijski sistem), odbrambeni mehanizmi (Kupferove elije), uloga u nutriciji i dr.
Insuficijencija jetre nastaje kada dejstvom etiopatogenetskog procesa doe do a)
smanjenja koliina parenhima ili nekih njegovih delova, i/ili b) zaobilaenja postojeeg
1 Perii V., Bolesti jetre, U: Stefanovi S., ed., Intema medicina, Medicinska knjiga,
Beograd, 1985., str. 354.
2 Sherlock S., Dooley J., Diseases of the liver and biliary system, ford: Blackwell
Science Ltd, 2002, p. 213.
Strana 3

Seminarski rad
parenhima usled prolaska krvi kroz intra i ekstrahepatike kolateralne krvne sudove.
Insuficijencija jetre ispoljava se nizom klinikih i laboratorijskih znakova koji se iz praktinih
razloga svrstavaju u sindrome. Metode za procenu funkcije jetre, pre svega kliniki pregled i
laboratorijske analize, veoma su vani za procenu posledica strukturnih oteenja. Svi
subjektvini i objektivni znaci insuficijencije jetre mogu se svrstati u klinike sindrome
insuficijencije hepatocita, holestaze i portne hipertenzije.
I laboratorijski poremeaji svrstavaju se prema patogenezi u odgovarajue sindrome.
Postupak u ambulanti opte prakse. Obzirom da se navedeni znaci, kliniki i
laboratorijski, uglavnom otkrivaju rutinskim dijagnostikim metodama, njihova detekcija i
evaluacija spadaju u domen rada i lekara opte prakse. Time se odreuje teina poremeaja
funkcionisanja jetre, to omoguava:
1. Procenu potrebe i hitnosti upuivanja specijalisti:
Pre svega neophodno je utvrditi kod kojih bolesnika je neophodno urgentno

zbrinjavanje u roku od 24-48h.

Pregledi specijaliste se obino zakazuju, pri emu je uloga lekara opte prakse u
praenju toka bolesti u periodu ekanja u cilju detekcija brze progresije bolesti i
potrebe

za

ubrzavanjem

daljeg

postupka. Takoe,

vreme

do

zakazanog

specijalistikog pregleda moe se popuniti slanjem na dopunska ispitivanja ime se

skrauje ukupna duina dijagnostikog postupka.

Postojanje blaih poremeaja omoguava lekaru opte prakse da uvidom u rezultate

samostalno uestvuje u postavljanju dijagnoze, terapiji i praenju toka bolesti.

2. Praenje toka bolesti, pre svega efekata terapije uklj. i neeljena dejstva lekova. Lekar u
primarnoj zatiti mora biti upoznat sa faktorima koji precipitiraju pogoranje bolesti kako
bi bio u mogunosti da ih prevenira i rano otkrije njihove posledice. Precipitirajui faktori
mogu biti hidro-elektrolitski dizbalans (diuretici, povraanje, proliv), krvarenje (variksi,
gastrine erozije, Mallory-Weiss sindrom), toksini efekti (alkohol, sedativi), infekcije,
zatvor, obilni proteinski obrok Lekar mora biti upoznat i sa neeljenim reakcijama na
lekove koji se primenjuju, ukljuujui i one koje propisuje specijalista. Takoe, rano
otkrivanje komplikacija predstavlja preduslov za njihovo uspeno saniranje. Tu spada
profilaksa antibioticima kod sprovoenja invazivnih procedura.3
3 Milosavljevi T., Krsti M., Bolesti digestivnog sistema i jetre, Stubovi kulture,
Beograd, 2007, str. 114.
Strana 4

Seminarski rad

3. ODREIVANJE UZROKA BOLESTI

Najefikasnije mere prevencije i leenja bolesti podrazumevaju spreavanje i uklanjanje
uzroka bolesti. Stoga je postojea klasifikacija bolesti u hepatologiji u stvari bazirana uglavnom
na etiologiji bolesti.4 Za utvrivanje uzronika bolesti koriste se razliite klinike i laboratorijske
metode, uklj. i patohistoloki pregled. Ovde e biti iznete osnovne karakteristike najeih bolesti jetre, koje su od znaaja u ambulanti opte prakse.

3.1. Bolesti jetre usled dejstva toksinih agenasa

Etioloki faktori koji izazivaju bolesti iz ove grupe su etil alkohol, medikamenti, toksine
materije u radnoj sredini i dr.5
3.1.1. Alkoholna bolest jetre
Alkoholna bolest jetre obuhvata 3 podtipa:
1. Masna promena jetre koja moe izolovano postojati u inicijalnim fazama alkoholizma,
2. Alkoholni steatohepatitis kod koga postoji i inflamatorni i nekrotini proces koji, ukoliko
se unos alkohola nastavi, vodi u zavrni stadijum,
3. Alkoholnu cirozu jetre. Alkoholni hepatitis moe imati i fulminantnu formu.
Koja e se od ovih bolesti i kada javiti zavisi od:
1. Genetski uslovljenog metabolizma alkohola u organizmu,
2. Koliine unetog etil alkohola u odreenom vremenskom periodu, i
3. Opteg zdravstvenog stanja, uklj. uhranjenost i prisustvo drugih bolesti.
Dijagnostika u ambulanti opte prakse. Nekoliko stvari moe usmeriti lekara ka ovoj
etiolokoj dijagnozi. Anamnestiki socijalno-epidemioloki podaci o unosu alkohola su od
izuzetne vanosti te ih treba pomno ispitati. Heteroanamneza takoe pomae, i to posebno u
4 Grendel H., McQuaid R., Friedmann L., eds. Current diagnosis and treatment in
gastroenterology, Stanford, Connecticut: Lange Medical Book, 1996, p. 421.
5 Popovi O., Staji M., Digestivna semiologija, Nauna knjiga, Beograd, 1984, str. 372.
Strana 5

Seminarski rad
sluaju alkoholizma kod ena. Kada razmatramo unos alkohola, bitna je koliina unetog etil
alkohola (a ne vrsta alkoholnog pia) koja se odreuje prema unetoj koliini pia i procenta
sadraja alkohola u njemu. Obzirom da vie faktora utiu na stepen oteenja jetre, moemo
govoriti samo o riziku za nastanak bolesti jetre u zavisnosti od koliine unetog alkohola. U cilju
dijagnoze, potrebno je sagledati i postojanje propratnih poremeaja usled dejstva alkohola, kao
to

su

teleangiektazije,

Duipitrenove

kontrakture,

pankreatitis,

parotidno

bubrenje,

polineuropatija i dr. Pojedini laboratorijski poremeaji takoe mogu usmeriti panju lekara, kao i
prisustvo masne infitracije jetre pri ultrazvunom pregledu.
Terapija u ambulanti opte prakse. U poetnim fazama ispitivanja neophodan je trenutni
prestanak unosa svih alkoholnih pia uz polivitaminsku terapiju, do restitucuije jetre. Ukoliko se
radi o poetnim fazama oteenja jetre, dozvoljen je veoma kontrolisani unos.
Upuivanje specijalisti. Ukoliko postoji sumnja da se radi o odmaklijem stepenu
oteenja jetre neophodno je upuivanje specijalisti radi preciznog utvrivanja stadijuma i daljeg
leenja, pre svega u cilju zaustavljanja procesa i spreavanja komplikacija. U tom sluaju jedna
od osnovnih mera je apsolutna, doivotna i potpuna, zabrana konzumiranja alkoholnih pia.
Obzirom na veliki broj recidiva, najee je neophodno i slanje u ustanove za leenje
alkoholizma.
3.1.2. Medikamentno oteenje jetre
Lekovi mogu imati neeljena hepatoloka dejstva koja podseaju na veinu postojeih
bolesti jetre, od hepatitisa, do tumora. Iako se lekovi razlikuju po uestalosti postojanja oteenja
jetre u toku njihove primene, smatra se da ne postoji lek koji ne moe da oteti jetru.6
Dijagnostika u ambulanti opte prakse. Neophodno je kod svakog bolesnika kod kojeg
postoji oteenje jetre utvrditi koje je lekove uzimao u poslednjih 3 meseca i pokuati da se
proceni mogui etioloki znaaj svakog od njih. Sumnja na medikamentno oteenje jetre raste
sa utvrivanjem negativnih nalaza koji ukazuju na prisustvo drugih etiolokih faktora, a koji se
uvek simultano sprovode.
Terapija u ambulanti opte prakse. Ukoliko postoji sumnja da u nastanku postojeeg
poremeaja jetre lekovi mogu biti etioloki faktor, neophodno je pokuati da se isti po mogustvu
ukinu i po potrebi zamene drugim lekovima istog efekta ali drugaijeg bezbednosnog profila.
6 Teodorovi J., ed.. Gastroenterologija - III deo, Excelsior, Beograd, 1999, str. 295.
Strana 6

Seminarski rad
Najvei problem predstavljaju lekovi koji se ni u kom sluaju ne mogu ukinuti niti zameniti.
Njihovu upotrebu treba racionalizovati maksimalnim smanjenjem doze, uz primenu lekova koji
spreavaju i suzbijaju njihove neeljene reakcije. Pri tome uvek pratiti i procenjivati odnos
bezbednosti i rizika pri primeni neophodnih lekova.
Ukoliko se radi o lakim oteenjima jetre, potrebna je kontrola nalaza u roku od
nekoliko dana po ukidanju leka. U sluaju poboljanja nalaza, potrebno je dalje praenje do
normalizacije rezultata.
Upuivanje specijalisti. U sluaju bilo kog znaajnog oteenja jetre, pogotovo u sluaju
pogoranja nalaza i pored iskljuivanja leka, neophodno je to pre upuivanje specijalisti.
3.1.3. Profesionalne bolesti jetre
Mnoge toksine materije sa kojima se zaposleni sreu u svojoj randnoj sredini, mogu
dovesti do oteenja jetre. Raznovrsnost uzronika i vidova ispoljavanja oteenja jetre u okviru
profesionalnih bolesti ukazuju da uputanje u svaki pojedinani sluaj vodi ka nepotrebnom
detaljisanju koje prevazilazi potrebe ovog rada.
Dijagnostika u ambulanti opte prakse. Svakog bolesnika sa bilo kakvim klinikim,
laboratorijskim ili ultrazvunim poremeajem jetre treba anamnestiki ispitati u smislu
profesionalne izloenosti toksinim materijama.
Terapija u ambulanti opte prakse. Svakog bolesnika kod koga postoji mogunost da je
prisutni poremeaj jetre posledica profesionalne izloenosti toksinim materijama, tj. da su one
prisutne u radnoj sredini bolesnika sa oteenjem jetre, treba odmah ukloniti osobu iz navedene
sredine dok se prava priroda bolesti ne utvrdi.
Upuivanje specijalisti. Definitivna dijagnoza i terapija se utvruje specijalistikim
pregledima, najee uklj. biopsiju jetre.

3.2. Virusne bolesti jetre

Virusne bolesti jetre najee su uzrokovane hepatotropnim virusima, koji primarno
zahvataju jetru, a oznaeni su slovi- ma abecede. U naoj sredini najei su hepatitis A virus
(HAV), hepatitis B virus (HBV) i hepatitis C virus (HCV). Ovi virusi mogu izazvati teka
oboljenja jetre, pre svega akutni hepatitis, koji moe imati fulminantnu formu. HBV i HCV, koji

Strana 7

Seminarski rad
se prenose parenteralnim putem, pored toga izazivaju i hronini hepatitis, cirozu i
hepatocelularni karcinom (HCC).7
Takoe, jetra moe biti oteena i dejstvom nehepatotropnih virusa, gde spadaju svi ostali
virusi koji mogu pored osnovne bolesti dovesti i do oteenja jetre. U ovu grupu spada veina
ostalih virusa, a oteenja koja izazivaju uglavnom su blaga, nespecifina i prolaze bez znaajnih
terapijskih zahvata.
Dijagnostika u ambulanti opte prakse. Skoro svakog bolesnika sa oteenjem jetre treba
razmatrati kao potencijalno inficirane virusima. Procena pripadnosti rizinim grupama za HBV i
HCV infekciju i epidemioloki podaci o postojanju utice su nezaobilazni. Kod bolesnika sa
faktorom rizika neophodno je pored klinikog pregleda odrediti parametre hepatograma, a najpre
transaminaze, kao i urobilinogen u urinu. Svakom bolesniku kod kojeg postoji i najmanja sumnja
da postoji virusno oteenje jetre treba uraditi pregled krvi/seruma na HBsAg (antigen HBV) i
anti-HCV (antitela na HCV). Posebno kod mladih osoba uvek treba misliti na mononukleozu, te
prisustvo virocita, Paul-Bunnel reakcija i posebno antitela na EB virus klase IgM, ukazuju na
ovu mogunost.
U sluaju postojanja blagog oteenja jetre kod koga se ne moe utvrditi drugi etioloki
faktor (uklj. antitela klase IgM na HAV -antiHAV IgM), a u anamnezi postoji neka virusna
infekcija u poslednjih nekoliko nedelja, potrebno je ponoviti rezultate u roku od nekoliko dana.
U sluaju poboljanja, ponavljati nalaze na 1-2 nedelje do normalizacije. U sluaju pogoravanja,
uputiti specijalisti.
Terapija u ambulanti opte prakse. Leenje bolesti odreuje specijalista, te je uloga
lekara opte prakse u praenju bolesnika u cilju utvrivanja recidiva i komplikacija bolesti i
neeljenih dejstava lekova, u sadejstvu sa specijalistom. Tu spada i sprovoenje epidemiolokih
mera zatite, kao to su vakcinacija lanova porodice HB vakcinom, uklj. novoroenad
inficiranih majki, korienje prezervativa pri seksu sa nezatienim osobama, i dr. Vakcinacija
osoba koji pripadaju rizinim grupama takoe mora biti jedan od postupaka.
Upuivanje specijalisti. Svakog bolesnika inficiranog hepatotropnim virusom treba
uputiti hepatologu radi postavljanja dijagnoze i odreivanja leenja i epidemiolokih mera.

7 Popovi O., ed., Gastroenterologija u 100 lekcija, Savinac, Beograd, 1995, str. 173.
Strana 8

Seminarski rad
3.3. Autonomne bolesti jetre
Autoimune bolesti jetre, u kojima sopstveni odbrambeni sistem oteuje organizam zbog
neprepoznavanja sopstvenih tkiva, tj. tretiranja istih kao tuih protiv kojih se treba boriti,
obuhvataju 3 osnovne bolesti:
1. Autoimuni hepatitis. Ima dva osnovna podtipa 1 i 2, koji se karakteriu odgovarajuim
autoantitelima. Kod ovih bolesti primarno je izraena insuficijencija hepatocita, usled
nekroze i inflamacije.
2. Primarna bilijarna ciroza (PBC).
3. Primarni sklerozirajui holangitis (PSC) su bolesti sa primarno oteenim bilijarnim
sistemom. Karakterie ih sindrom holestaze, na koji se moe nadovezati slika ciroze i
insuficijencije hepatocita. Prefiks primarni oznaava da je osnovni proces oteenje
bilijarnih struktura autoimunim procesom. Sekundarni tipovi oteenja bilijarnih
struktura su posledica drugih procesa, pre svega holangitisa infektivnog porekla, koji su
obino komplikacija kalkuloze, postoperativnih striktura i dr.
4. Sindromi prekrivanja (Overlap) gde se kod jednog bolesnika sreu znaci dve
autoimune hepatoloke bolesti.8
Karakteristika autoimunih bolesti razliitih organa da se javljaju udrueno kod istog
bolesnika i da su ee u srodnika, prisutna je i kod ovih bolesti jetre. Takoe, ove bolesti
karakteriu se prisustvom autoantitela i imunoglobulina odreene klase.
Dijagnostika u ambulanti opte prakse. Postojanje drugih autoimunih bolesti (lina
anamneza, anamneza po sistemima) kod bolesnika, kao i prisustvo navedenih bolesti u srodnika
obolelog (porodina anamneza), ukazuje na mogunost da se radi o ovoj grupi bolesti.
Mogunost za to potvruju pre svega prisutna autoantitela. Ultrazvuni pregled je posebno
znaajan jer moe iskljuiti ekstrahepatiku holestazu - opstruktivni ikterus ukoliko nema
proirenja intrahepatikih unih kanalia.
Upuivanje specijalisti. Definitivna dijagnoza se postavlja specijalistikim pregledima,
najee ukljuuju biopsiju jetre.

8 Perii V., Bolesti jetre, U: Stefanovi S., ed., Intema medicina, Medicinska knjiga,
Beograd, 1985., str. 366.
Strana 9

Seminarski rad
Terapija u ambulanti opte prakse. Leenje bolesti odreuje specijalista, te je uloga
lekara opte prakse u praenju bolesnika u cilju utvrivanja recidiva i komplikacija bolesti i
neeljenih dejstava lekova, u sadejstvu sa specijalistom.

4. CIROZA JETRE
Ultrazvune karaketritike jetre u cirozi se individualno razlikuju zavisno od stepena
razvoja ciroze. Po definiciji u cirozi se radi o zapaljenskom procesu sa fibrozom i pretvaranjem
normalne grae jetre u strukturalno abnormalne noduluse. Destrukcija grae jetre i regeneratorni
nodulusi su iskljuiva karakateritika ciroze, to je znaajno u tumaenju ukltrazvunog nalaza.
Ultrazvune karakteritike jetre u cirozi:
1. Hepatomgelaija u kompenzovanoj cirozi do skvrene jetre u termninalnoj fazi,
2. Konture jetre su nepravilne, nazubljene do grubo voraste,
3. Povrina jetre je mikro do makronodularna uili mikromakronodularna.
4. Ehostruktura, bleda nehomogena jetra difuzno
5. Splenomegalija
6. Ascites
7. Dilatirana lijenalna vena
8. Dilatirana portna vena
9. Dilatirane koronarne vene eluca
10. Rekanalizovana umbilikalna vena.9
U difrencijalnoj dijagnozi treba razlikovati bledu jetru u steatozi jetre kao i maligne
metastatske tumore.
Glavni ultrazvuni znaci kod portne hipertenzije: Ultrazvuk je danas rutinska i najranija
dijagnostika metoda u otkrivanju ranih znakova portne hipertenzije. Takoe je nezamenjiva
metoda u praenju operisanih bolesnika kod kojih su uraeni antovi, mezokavalni ili
portokaavalni.
1. Dijametar portne vene, normalno portna vena je dijametra do 12 mm, siguran znak portne
hipertenzije ako je preko 20 mm, ili 16 mm uz postojanje jo dva znaka.
2. Dijametar lijenalne vene, normalno do 8 mm.
3. Dijametra gomje mezenterine vene.
4. Kolateralne vene jednjaka.
9 Milosavljevi T., Krsti M., Bolesti digestivnog sistema i jetre, Stubovi kulture,
Beograd, 2007, str. 190.
Strana 10

Seminarski rad

Slika 1. Ciroza jetre

Dopunski ultrazvuni znaci za postojanje portne hipertenzije, splenomegaluija, odsustvo
promene dijametra lijenalne i gomje mezenterine vene za vreme disanja /Valsalvin manevar/
suenje hepatikih vena i periportna fibroza.10
Tromboza portne vene u toku ciroze nije retkost. Tromb u lumenu portne vene se
prikazuje kao hiperehogene masa a na tom mestu se zapaa pulsnim Dopplerom odsustvo
cirkulacije - protoka.

5. CIROZA JETRE PROGNOZA I SMRTNOST

U svojim ranim stadijumima, uz energinu, pravovremenu i neto agresivniju terapiju,
ciroza jetre se moe uspeno leiti, pod uslovom da ve nije uzrokovala odreene komplikacije u
organizmu. Osnovi uslov od kojeg i zavisi ova prognoza, je da li se pacijent pridrava terapije i
to je najvanije da li je u potpunosti ukinuo unos alkoholnih pia i drugih toksina i otrova
(cigarete, industrijska hrana, gazirana pia). Ovo je naroito vano za dalji tok bolesti i leenje.
Zdrava, pravilna i uravnoteena ishrana uz dodatke neophodnih minerala i vitamina, te
pripravaka od lekovitog bilja su takoe veoma vani za dalji oporavak. Kod ozbiljnijih
komplikacija, kod uznapredovale ciroze, danas se radi i transplatacija jetre. Ako osoba kod koje
je utvrena alkoholna ciroza jetre, nastavi sa konzumacijom alkoholnih pia, dovee sebe u
ivotnu opasnost i teko e preiveti vie od 5 godina. Smrtnost kod ozbiljnijih oteenja jetre je
10 Teodorovi J., ed.. Gastroenterologija - III deo, Excelsior, Beograd, 1999, str. 307.
Strana 11

Seminarski rad
veoma visoka. Odluka da oboleli prestane piti u manje uznapredovaloj fazi ponekad znai i
usporavanje toka i daljeg napredovanja kod ove teke bolesti, stoga je odvikavanje od alkohola
najvaniji prioritet. 85 odsto osoba koje se izlei od alkoholizma, preivi due od 5 godina.

ZAKLJUAK
Minimalne promene, ili masna jetra - uzdravanje od alkohola i poboljana ishrana uz
normalnu telesnu teinu.
Strana 12

Seminarski rad
Alkoholni hepatitis - u blagim sluajevima samo uzdravanje od alkohola i zdrava ishrana
pomau. U tekim tekim sluajevima sa uticom, krvarenjima i ascitom, neophodno je bolniko
leenje. Kortikosteroidi mogu da pomognu, ali ak i sa ovim lekovima 10 do 15 % pacijenata
umre u roku od tri meseca od razvoja simptoma.
Ciroza jetre moe dati niz komplikacija i leenje je usmereno upravo na njih.
Komplikacije koje mogu da se razviju su krvarenja iz varikoziteta jednjaka (abnormalne vene
jednjaka), ascit, utica i encefalopatija (konfuzija, smanjenje nivoa svesti i koma).
Krvarenja varikoziteta se lee endoskopijom kako bi se unitile nenormalno proirene
vene u zidu jednjaka. Leenja beta-blokatorima, kao to je propranolol (npr. Inderal) moe da
smanji rizik od daljeg krvarenja smanjivanjem krvnog pritiska.

LITERATURA

Strana 13

Seminarski rad
1. Grendel H., McQuaid R., Friedmann L., eds. Current diagnosis and treatment in
gastroenterology, Stanford, Connecticut: Lange Medical Book, 1996.
2. Milosavljevi T., Krsti M., Bolesti digestivnog sistema i jetre, Stubovi kulture, Beograd,
2007.
3. Perii V., Bolesti jetre, U: Stefanovi S., ed., Intema medicina, Medicinska knjiga,
Beograd, 1985.
4. Popovi O., ed., Gastroenterologija u 100 lekcija, Savinac, Beograd, 1995.
5. Popovi O., Staji M., Digestivna semiologija, Nauna knjiga, Beograd, 1984.
6. Sherlock S., Dooley J., Diseases of the liver and biliary system, ford: Blackwell
Science Ltd, 2002.
7. Teodorovi J., ed.. Gastroenterologija - III deo, Excelsior, Beograd, 1999.

Strana 14