IAASB je Odbor za Meunarodne standarde revizije i uvjeravanja (International Auditing and

Assurance Standards Board) kao nezavisno regulatorno tijelo Meunarodne federacije

raunovoa (IFAC);
IASB je Odbor za meunarodne raunovodstvene standarde (the International Accounting
Standards Board) kao nezavisno regulatorno tijelo Fondacije Komiteta za meunarodne
raunovodstvene standarde - IASCF (the International Accounting Standards Committee
Foundation);
IFAC je Meunarodna federacija raunovoa (International Federation of Accountants), koja
je globalno regulatorno tijelo iz oblasti raunovodstvene profesije;
IFRIC (International Financial Reporting Interpretations Committee - Komitet za tumaenje
meunarodnog finansijskog izvjetavanja) je komitet IASB zaduen za analizu pitanja iz
oblasti raunovodstva u kontekstu postojeih Meunarodnih raunovodstvenih standarda MRS (IAS) i Okvira IASB;
kodeks etike za profesionalne raunovoe je Kodeks prihvaen na osnovu IFAC-ovog
Meunarodnog kodeksa etike za profesionalne raunovoe (International Code of Ethics for
Professional Accountants - ICEPA) kojim se definiu opteprihvaeni standardi ponaanja
profesionalnih raunovoa;
MRS su Meunarodni raunovodstveni standardi (International Accounting Standards - IAS),
Meunarodni standardi finansijskog izvjetavanja - MSFI (International Financial Reporting
Standards - IFRS) i odgovarajua objanjenja Standarda i izmjene ovih standarda i
odgovarajua objanjenja izdati ili prihvaeni od strane IASB i IFRIC-a;
MSR su Meunarodni standardi revizije (International Standards of Auditing - ISA), koje je
objavio IAASB i IFAC;

Nadlenost revizorskog odbora

Revizorski odbor:
1) prati postupak finansijskog izvjetavanja,
2) prati djelotvornost interne kontrole drutva i interne revizije,
3) prati zakonom propisanu reviziju godinjih i konsolidovanih finansijskih iskaza,
4) prati nezavisnost angaovanih ovlaenih revizora ili drutava za reviziju, koji
obavljaju reviziju, kao i ugovore o dodatnim uslugama iz lana 16 stav 3 ovog
zakona,
5) daje preporuke skuptini drutva odnosno osnivaima o izboru ovlaenog
revizora ili revizorskog drutva,
6) raspravlja o planovima i godinjem izvjetaju unutranje kontrole, kao i o
drugim pitanjima koja se odnose na finansijsko izvjetavanje i reviziju.
Okvir Odbora za MRS odobren je od strane Odbora Komiteta za MRS u aprilu 1989. godine
za objavljivanje u julu 1989. godine i konano je usvojen od strane Odbora za MRS u aprilu
2001. godine.
Sadraj
PREDGOVOR
UVOD

Stavovi
1 - 11

Namena i status
1-4
Domet
5-8
Korisnici i njihove potrebe za informacijama
9 - 11
CILJ FINANSIJSKIH IZVETAJA
12 - 21
Finansijski poloaj, uspenost i promene na finansijskom poloaju 15 - 21
Napomene i dodatni pregledi
OSNOVNE PRETPOSTAVKE
22 - 23
Naelo nastanka poslovnog dogaaja (naelo uzronosti)
22
Naelo stalnosti
23
KVALITATIVNA OBELEJA FINANSIJSKIH IZVETAJA
24 - 46
Razumljivost
25
Vanost
26 - 30
Znaajnost
29 - 30
Pouzdanost
31 - 38
Verodostojno prikazivanje
33 - 34
Sutina je vanija od forme
35
Neutralnost
36
Obazrivost
37
Potpunost
38
Uporedivost
39 - 42
Ogranienja u pogledu vanosti i pouzdanosti informacija
43 - 45
Blagovremenost
43
Ravnotea izmeu koristi i troka
44
Ravnotea izmeu kvalitativnih obeleja
45
Istinito i poteno prikazivanje/Poteno prikazivanje
46
ELEMENTI FINANSIJSKIH IZVETAJA
47 - 81
Finansijski poloaj
49 - 52
Sredstva
53 - 59
Obaveze
60 - 64
Sopstveni kapital (Kapital)
65 - 68
Uspenost
69 - 73
Prihodi
74 - 77
Rashodi
78 - 80
Usklaivanja za odranje kapitala
81
PRIZNAVANJE ELEMENATA FINANSIJSKIH IZVETAJA
82 - 98
Verovatnoa budue ekonomske koristi
85
Pouzdanost merenja
86 - 88
Priznavanje sredstava
89 - 90
Priznavanje obaveza
91
Priznavanje prihoda
92 - 93
Priznavanje rashoda
94 - 98
MERENJE ELEMENATA FINANSIJSKIH IZVETAJA
99 - 101
KONCEPTI KAPITALA I ODRANJA KAPITALA
102 - 110
Koncepti kapitala
102 - 103
Koncept odranja kapitala i utvrivanje dobitka
104 - 110

PREDGOVOR
Finansijski izvetaji se pripremaju i izdaju za eksterne korisnike od strane mnogih preduzea
irom sveta. Iako ti finansijski izvetaji mogu da izgledaju slino od zemlje do zemlje, ipak
postoje razlike koje su verovatno izazvane raznovrsnou drutvenih, ekonomskih i pravnih
okolnosti i zbog toga to razliite zemlje imaju na umu potrebe razliitih korisnika
finansijskih izvetaja kada ustanovljavaju svoje nacionalne zahteve.
Ove razliite okolnosti dovele su do razliitih definicija elemenata finansijskih izvetaja, kao
to su, na primer, sredstva, obaveze, sopstveni kapital, prihodi i rashodi. One su takoe imale
za posledicu upotrebu razliitih kriterijuma za priznavanje pozicija u finansijskim izvetajima
i davanju prednosti razliitim osnovama za merenje. Obuhvatnost finansijskih izvetaja i
obelodanjivanja su takoe pod tim uticajem.
Komitet za Meunarodne raunovodstvene standarde (KMRS) se obavezao da suzi ove
razlike traei harmonizaciju regulacije, raunovodstvenih standarda i postupaka koji se
odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izvetaja. On veruje da harmonizacija moe
danas da se najbolje odvija usmeravanjem na finansijske izvetaje koji se pripremaju za
potrebe obezbeenja informacija koje su korisne za donoenje ekonomskih odluka.
Odbor Komiteta za MRS veruje da finansijski izvetaji pripremljeni za ovu namenu
zadovoljavaju zajednike potrebe najveeg broja korisnika. To je stoga to skoro svi korisnici
donose ekonomske odluke, na primer, pri:
a) odluivanju kada da se kupi, dri ili proda instrument kapitala;
b) proceni naina upravljanja i polaganja rauna od strane rukovodstva;
c) proceni mogunosti preduzea da plati i obezbedi druge naknade svojim zaposlenima;
d) proceni sigurnosti iznosa datih u zajam preduzeu;
e) utvrivanju poreske politike;
f) utvrivanju dobitka za raspodelu i dividendi;
g) pripremu i korienja statistike nacionalnog dohotka;
h) regulisanju aktivnosti preduzea.
Odbor priznaje da ipak, u odreenim sluajevima vlade mogu da utvrde razliite ili dodatne
zahteve za svoje potrebe. Ovi zahtevi, ipak ne bi trebalo da imaju uticaja na finansijske
izvetaje koji se objavljuju za potrebe drugih korisnika sve dok oni takoe ne budu
zadovoljavali potrebe i tih drugih korisnika.
Finansijski izvetaji su obino pripremljeni u skladu sa raunovodstvenim modelom koji je
zasnovan na istorijskoj vrednosti i konceptu odranja nominalnog finansijskog kapitala. Drugi
modeli i koncepti moda vie odgovaraju zadovoljenju ciljeva obezbeenja informacija koje
su upotrebljive za donoenje ekonomskih odluka, ali do danas o tome jo uvek nije postignut

konsenzus. Ovaj okvir je razvijen tako da je primenljiv na vei broj raunovodstvenih modela
i koncepta kapitala i odranja kapitala.
UVOD
Namena i status
1. Ovaj okvir utvruje koncept na kome se zasniva sastavljanje i prikazivanje finansijskih
izvetaja za eksterne korisnike. Cilj Okvira je da:
a) pomae Odboru Komiteta za MRS u razvoju buduih Meunarodnih raunovodstvenih
standarda i u kritikom razmatranju postojeih Meunarodnih raunovodstvenih standarda;
b) pomae Odboru Komiteta za MRS da promovie harmonizaciju regulative,
raunovodstvenih standarda i postupaka koji se odnose na prikazivanje finansijskih izvetaja,
obezbeujui podlogu za smanjenje broja alternativnih raunovodstvenih postupaka koje
doputaju MRS;
c) pomae nacionalnim organima za donoenje standarda i u razvoju novih nacionalnih
standarda;
d) pomae u pripremi finansijskih izvetaja kada se oni pripremaju u skladu sa Meunarodnim
raunovodstvenim standardima i u reavanju pitanja koja tek treba da se urede Meunarodnim
raunovodstvenim standardima;
e) pomae revizorima u formiranju miljenja o tome da li su finansijski izvetaji usaglaeni sa
Meunarodnim raunovodstvenim standardima;
f) pomae korisnicima finansijskih izvetaja pri tumaenju informacija koje su sadrane u
finansijskim izvetajima, pripremljenim u skladu s Meunarodnim raunovodstvenim
standardima, i
g) onima koji su zainteresovani za rad Komiteta za MRS obezbeuje informacije o njegovom
pristupu pri formulisanju Meunarodnih raunovodstvenih standarda.
2. Okvir nije Meunarodni raunovodstveni standard i stoga ne utvruje standarde za bilo koji
specifini postupak merenja ili obelodanjivanja. Nita u ovom Okviru nema prednost nad
sadrajem bilo kojeg Meunarodnog raunovodstvenog standarda.
3. Odbor Komiteta za MRS priznaje da u ogranienom broju sluajeva moe doi do sukoba
izmeu Okvira i nekog Meunarodnog raunovodstvenog standarda. U onim sluajevima gde
postoji sukob, zahtevi Meunarodnog raunovodstvenog standarda imaju prednost nad
zahtevima Okvira. Meutim, budui da e se Odbor Komiteta za MRS uvek rukovoditi
Okvirom u razvoju buduih Standarda i pri preispitivanju postojeih Standarda, broj sluajeva
u kojima e se javljati sukob izmeu Okvira i Meunarodnog raunovodstvenog standarda
vremenom e se smanjivati.
4. Okvir e se s vremena na vreme preraivati na temelju iskustva koje Odbor stie tokom
rada na Meunarodnim raunovodstvenim standardima.

Domet
5. Okvir se bavi:
(a) ciljevima finansijskih izvetaja;
b) kvalitativnim karakteristikama koje utvruju korisnost informacija u finansijskim
izvetajima;
c) definicijama, priznavanjem i merenjem elemenata od kojih su sastavljeni finansijski
izvetaji, i
d) konceptima kapitala i ouvanja kapitala.
6. Okvir se bavi finansijskim izvetajima opte namene (dalje u tekstu: finansijski izvetaji)
ukljuujui i konsolidovane finansijske izvetaje. Takvi finansijski izvetaji se pripremaju i
prikazuju najmanje jednom godinje i usmereni su na zajednike informacione potrebe
irokog kruga korisnika. Neki od tih korisnika mogu da zahtevaju i imaju pravo da pribave
dodatne informacije, pored onih koje su sadrane u finansijskim izvetajima. Mnogi korisnici
ipak mora da se oslone na finansijske izvetaje kao svoj glavni izvor finansijskih informacija i
takvi finansijski izvetaji se zbog toga pripremaju i prikazuju sa stanovita njihovih potreba.
Izvetaji za specijalne namene, na primer, prospekti i obrauni pripremljeni za poreske
potrebe, nalaze se van obuhvatnosti ovog okvira. I pored toga, Okvir moe da se primeni i za
pripremanje takvih izvetaja za specijalne namene, kada to doputaju zahtevi po kojima se oni
pripremaju.
7. Finansijski izvetaji ine deo procesa finansijskog izvetavanja. Potpun skup finansijskih
izvetaja obino ukljuuje bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na finansijskom
poloaju (koji moe da se prikae na razliite naine, na primer, kao izvetaj o tokovima
gotovine ili izvetaj o izvorima i upotrebi sredstava) i takve napomene i druge izvetaje i
objanjenja koji su sastavni delovi finansijskih izvetaja. Oni takoe mogu da ukljue i
dodatne preglede i informacije koje su na takvim izvetajima zasnovane ili koje su iz tih
izvetaja izvedene. Takvi pregledi i dodatne informacije mogu da se odnose, na primer, na
finansijske informacije o industrijskim i geografskim segmentima i obelodanjivanjima
uinaka promena cena. Meutim, finansijski izvetaji ne sadre takve stavke kao to su
izvetaji direktora i sline stavke koje mogu da se ukljue u godinji ili finansijski izvetaj.
8. Okvir se primenjuje na finansijske izvetaje svih trgovinskih, industrijskih i poslovnih
preduzea koja izdaju izvetaje, bilo da su u javnom ili privatnom sektoru. Preduzee koje
izdaje izvetaj je ono preduzee koje ima korisnike koji se oslanjaju na finansijske izvetaje
kao glavni izvor finansijskih informacija o preduzeu.
Korisnici i njihove potrebe za informacijama
9. Korisnici finansijskih izvetaja jesu sadanji i potencijalni investitori, zaposleni, kreditori,
dobavljai i ostali poverioci, kupci, vlade i njihove agencije i javnost. Oni koriste finansijske
izvetaje kako bi zadovoljili neku od svojih razliitih potreba za informacijama. Te potrebe
ukljuuju sledee:

a) Investitori. Donosioci rizinog kapitala i njihovi savetnici usmereni su na rizike koji su

svojstveni ulaganju i na povraaj prinosa od tih ulaganja. Njima su potrebne informacije koje
im pomau u opredeljenju, da li da kupe, da dre ili da prodaju. Akcionari su takoe
zainteresovani za informacije koje im omoguuju da procene sposobnost preduzea da isplati
dividende.
b) Zaposleni. Zaposleni i njihove predstavnike grupe zainteresovani su za informacije o
stabilnosti i uspenosti svojih poslodavaca. Oni su takoe zainteresovani za informacije koje
im omoguavaju da procene sposobnost preduzea da im obezbedi zarade, naknade penzija i
mogunost zapoljavanja.
c) Zajmodavci. Zajmodavci su zainteresovani za informacije koje im omoguuju da odrede,
da li e njihovi zajmovi i pripadajue kamate, biti plaene o roku.
d) Dobavljai i ostali poverioci. Dobavljai i ostali poverioci zainteresovani su za informacije
koje im omoguavaju da odrede, da li e iznosi koje potrauju, biti plaeni o roku. Dobavljai
su obino zainteresovani za poslovanje preduzea tokom kraeg perioda nego zajmodavci,
ukoliko ne zavise od kontinuiteta poslovanja preduzea, kao svog glavnog kupca.
e) Kupci. Kupce zanimaju informacije o nastavku poslovanja preduzea, posebno kada imaju
dugorone poslovne odnose s njim ili su zavisni od tog preduzea.
f) Vlade i njihove agencije. Vlade i njihove agencije su zainteresovane za alokaciju resursa i
stoga za aktivnost preduzea. One takoe imaju potrebu za informacijama radi regulisanja
aktivnosti preduzea, utvrivanje poreskih politika i osnovice za obraun nacionalnog
dohotka i slinih statistikih podataka.
g) Javnost. Preduzea utiu na pojedince u javnosti na razliite naine. Preduzea, na primer
mogu znaajno doprineti lokalnoj privredi na mnogo naina, ukljuujui zapoljavanje veeg
broja ljudi i nabavkama od lokalnih dobavljaa. Finansijski izvetaji mogu pomoi javnosti da
proceni kretanja i nedavne promene u prosperitetu preduzea i raspon njihovih aktivnosti.
10. Premda se svim informacionim potrebama navedenih korisnika ne moe udovoljiti putem
finansijskih izvetaja, postoje potrebe koje su svima njima zajednike. Poto su investitori oni
koji snabdevaju preduzea rizinim kapitalom, obezbeenje finansijskih izvetaja koji
zadovoljavaju njihove potrebe e, takoe, zadovoljiti najvei deo potreba drugih korisnika
finansijskih izvetaja.
11. Rukovodstvo preduzea ima prvenstvenu odgovornost za pripremu i prikazivanje
finansijskih izvetaja preduzea. Rukovodstvo je takoe zainteresovano za informacije koje su
sadrane u finansijskim izvetajima i pored toga to ima pristup drugim upravljakim i
finansijskim informacijama, koje mu pomau u izvravanju poslova planiranja, odluivanja i
nadzora za koje je odgovorno. Rukovodstvo ima mogunosti da utvruje formu i sadraj tih
dodatnih informacija da bi zadovoljilo svoje potrebe. Izvetavanje o takvim informacijama je
pak izvan delokruga ovog okvira. Ipak, objavljeni finansijski izvetaji se zasnivaju na
informacijama o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju
preduzea, koje koristi rukovodstvo.
CILJ FINANSIJSKIH IZVETAJA

12. Finansijski izvetaji imaju za cilj da prue informacije o finansijskom poloaju, uspenosti
i promenama u finansijskom poloaju preduzea, koje su korisne irokom krugu korisnika za
donoenje ekonomskih odluka.
13. Finansijski izvetaji koji su pripremljeni za ovu svrhu, zadovoljavaju uobiajene potrebe
veine korisnika. Meutim, finansijski izvetaji ne pruaju sve informacije koje bi
korisnicima mogle biti nune pri donoenju nekih ekonomskih odluka, budui da uglavnom
daju sliku o finansijskim uincima prolih dogaaja i ne pruaju nefinansijske informacije.
14. Finansijski izvetaji, takoe, pokazuju rezultate naina na koji rukovodstvo upravlja ili
nain na koji rukovodstvo polae raune za resurse koji su mu povereni. Oni korisnici koji
ele da ocene nain upravljanja i nain polaganja rauna rukovodstva ine to radi donoenja
ekonomskih odluka; ove odluke mogu, na primer, da obuhvate odluke o tome da li da zadre
ili da prodaju svoja ulaganja u preduzee ili da li da ponovo imenuju ili zamene rukovodstvo.
Finansijski poloaj, uspenost i promene u finansijskom poloaju
15. Ekonomske odluke koje donose korisnici finansijskih izvetaja zahtevaju procenu
sposobnosti preduzea da stvara novac i ekvivalente novca, kao i dinamiku i izvesnost
njegovog stvaranja. Ova sposobnost u krajnjem sluaju odreuje, na primer, sposobnost
preduzea da plati svoje zaposlene i dobavljae, da plati kamate, vraa uzete zajmove i isplati
raspodeljene iznose svojim vlasnicima. Korisnici lake procenjuju tu sposobnost stvaranja
novca i ekvivalenata novca, ako imaju informacije koje su usredsreene na finansijski
poloaj, uspenost i promene u finansijskom poloaju preduzea.
16. Finansijski poloaj preduzea je pod uticajem ekonomskih resursa koje ono kontrolie,
njegove finansijske strukture, likvidnosti i solventnosti i sposobnosti da se prilagodi
promenama okruenja u kojem posluje. Informacije o ekonomskim resursima koje kontrolie
preduzee i o njegovoj ranijoj sposobnosti da upravlja tim resursima, korisne su u predvianju
sposobnosti preduzea da stvara novac i ekvivalente novca u budunosti. Informacije o
finansijskoj strukturi su korisne za predvianje buduih potreba za zaduivanjem i o tome,
kako e budui dobitak i tokovi gotovine da se raspodeljuju izmeu onih koji imaju svoje
interese u preduzeu; one su takoe korisne pri predvianju uspenosti preduzea da pribavlja
dodatne izvore finansiranja. Informacije o likvidnosti i solventnosti korisne su za predvianje
sposobnosti preduzea da udovolji svojim finansijskim obavezama o rokovima dospea.
Likvidnost se odnosi na raspoloivost novca u bliskoj budunosti nakon to se uzmu u obzir
finansijske obaveze iz tekueg perioda. Solventnost se odnosi na raspoloivost novca na dugi
rok, radi plaanja finansijskih obaveza o rokovima dospea.
17. Informacije o uspenosti poslovanja preduzea, posebno o njegovoj prinosnosti, se trae
da bi se procenile potencijalne promene u ekonomskim resursima koje e preduzee
najverovatnije da kontrolie u budunosti. Informacije o varijacijama u uspenosti poslovanja
su u tom smislu potrebne. Informacije o uspenosti su korisne za predvianje sposobnosti
preduzea da stvara tokove gotovine korienjem postojeih resursa. One su takoe korisne za
donoenje sudova o efektivnosti sa kojom bi preduzee moglo da zaposli dodatne resurse.
18. Informacije o promenama u finansijskom poloaju preduzea su korisne za procenu
njegovih investicionih, finansijskih i poslovnih aktivnosti u izvetajnom periodu. Te
informacije su korisne, jer obezbeuju korisnicima osnovu za procenu sposobnosti preduzea
da stvara novac i ekvivalente novca i za procenu potreba preduzea da koristi te tokove

gotovine. Pri oblikovanju izvetaja o promenama na finansijskom poloaju, sredstva mogu da

se definiu na razliite naine, kao ukupni finansijski resursi, obrtni kapital, likvidna sredstva
ili gotovina.
19. Informacije o finansijskom poloaju prvenstveno se pruaju u bilansu stanja. Informacije
o uspenosti pruaju se prvenstveno u bilansu uspeha. Informacije o promenama u
finansijskom poloaju obezbeuju se u finansijskim izvetajima putem posebnog finansijskog
izvetaja.
20. Sastavni delovi finansijskih izvetaja su uzajamno povezani, jer odraavaju razliite
aspekte istih transakcija ili drugih dogaaja. Premda svaki izvetaj prua informacije koje se
razlikuju od ostalih, ni jedan ne slui samo jednoj jedinoj svrsi, niti prua sve informacije za
odreene potrebe korisnika. Na primer, bilans uspeha prua nepotpunu sliku o uspenosti, ako
se ne koristi zajedno s bilansom stanja i izvetajem o promenama na finansijskom poloaju.
Napomene i dodatni pregledi
21. Finansijski izvetaji takoe sadre napomene i dodatne preglede i ostale informacije. Na
primer, oni mogu da sadre i dodatne informacije o pozicijama iz bilansa stanja i bilansa
uspeha koje su vane za njihove korisnike. Oni mogu da sadre i obelodanjivanja o rizicima i
neizvesnostima koji mogu da utiu na preduzee, kao i bilo koji resurs i obavezu koja nije
priznata u bilansu stanja (kao to su zalihe minerala). Informacije o geografskim i poslovnim
segmentima i uinak promene cena na preduzee mogu takoe da se prue u vidu dodatnih
informacija.
OSNOVNE PRETPOSTAVKE
Naelo nastanka poslovnog dogaaja (naelo uzronosti)
22. Da bi postigli svoje ciljeve, finansijski izvetaji se pripremaju na naelu nastanka
poslovnog dogaaja. Po ovom naelu, uinci poslovnih promena i drugih dogaaja se priznaju
u momentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati) i evidentiraju u
poslovnim knjigama i ukljuuju u finansijske izvetaje u periodima na koji se odnose.
Finansijski izvetaji pripremljeni na naelu nastanka poslovnog dogaaja informiu korisnike
ne samo o poslovnim promenama iz prethodnog perioda, koje ukljuuju isplatu i prijem
gotovine, ve takoe i o obavezama za isplatu gotovine u buduem periodu i o resursima koji
predstavljaju gotovinu koja e biti primljena u buduem periodu. Stoga ti izvetaji obezbeuju
takvu vrstu informacija o prolim poslovnim promenama i ostalim dogaajima koje su
najkorisnije za korisnike pri donoenju ekonomskih odluka.
Naelo stalnosti
23. Finansijski izvetaji se uobiajeno sastavljaju pod pretpostavkom da e preduzee da
posluje na neogranieni vremenski period i da e da nastavi sa poslovanjem i u doglednoj
budunosti. Stoga se pretpostavlja da preduzee nema ni nameru ni potrebu da likvidira ili
znaajno smanji svoje poslovanje; ako takva namera ili potreba postoji, finansijski izvetaji
treba da se sastavljaju na drukijoj osnovi i, ako je tako, ta osnova treba da se obelodani.
KVALITATIVNA OBELEJA FINANSIJSKIH IZVETAJA

24. Kvalitativna obeleja su ona svojstva koja ine da su informacije obezbeene u

finansijskim izvetajima korisne za njihove korisnike. etiri glavna kvalitativna obeleja su:
razumljivost, vanost, pouzdanost i uporedivost.
Razumljivost
25. Sutinski kvalitet informacija koje su pruene u finansijskim izvetajima je, da su one
odmah razumljive korisnicima. U tom cilju, podrazumeva se da korisnici poseduju razumno
poznavanje prirode poslovanja i ekonomskih aktivnosti i raunovodstva i volju da proue
informacije s dovoljno panje. Meutim, informacije o sloenim pitanjima koje se ukljuuju u
finansijske izvetaje, zbog svoje vanosti za korisnike pri donoenju ekonomskih odluka, ne
bi trebalo izostaviti samo zato to bi mogle da izvesnim korisnicima budu previe teke za
razumevanje.
Vanost
26. Da bi bila korisna, informacija mora da bude vana za korisnika koji donosi odluku.
Informacije poseduju kvalitet vanosti kad utiu na ekonomske odluke korisnika pomaui im
da procene prole, sadanje ili budue dogaaje ili da potvrde ili koriguju preanje procene
korisnika.
27. Odlike informacija da predviaju i potvruju se meusobno prepliu. Na primer,
informacije o tekuem nivou i strukturi sredstava imaju vrednost za korisnike kad nastoje da
predvide sposobnost preduzea da iskoristi prednosti i mogunosti i sposobnost preduzea da
reaguje na nepovoljne situacije. Iste te informacije imaju potvrdnu ulogu u odnosu na prola
predvianja, na primer, nain na koji bi preduzee trebalo da bude strukturirano ili na ishod
planiranih poslova.
28. Informacije o finansijskom poloaju i uspenosti u prethodnom periodu se esto koriste
kao osnova za predvianje budueg finansijskog poloaja i uspenosti i drugih injenica za
koja su korisnici neposredno zainteresovani, kao to su isplate dividendi i zarada, promene
cena hartija od vrednosti i sposobnosti preduzea da udovolji svojim obavezama o rokovima
dospea. Da bi imale vrednost u predvianjima, informacije ne moraju da budu u obliku
izriite prognoze. Mogunost da se vre predvianja na osnovu finansijskih izvetaja
poveava se nainom na koji su informacije o prolim poslovnim promenama i dogaajima
prikazane. Na primer, predvidiva vrednost bilansa uspeha je poveana ako se vanredne,
neuobiajene i retke stavke prihoda ili rashoda obelodane kao posebne stavke.
Znaajnost
29. Vanost informacija je pod uticajem njihove prirode i znaajnosti. U nekim sluajevima
priroda informacije sama za sebe je dovoljna da odredi njenu vanost. Na primer, izvetavanje
o novom segmentu moe da utie na ocenu rizika i mogunosti s kojima se preduzee
suoava, bez obzira na znaaj rezultata koji je ostvaren na novom segmentu u izvetajnom
periodu. U drugim sluajevima, priroda i znaajnost mogu da budu podjednako znaajni, na
primer, iznos zaliha po svakoj od glavnih vrsta koje su znaajne za poslovanje preduzea.
30. Informacije su znaajne ako njihovo izostavljanje ili pogreno navoenje moe da utie na
ekonomske odluke korisnika koje su zasnovane na finansijskim izvetajima. Znaajnost zavisi
od veliine stavke ili pogrene ocene u okolnostima njenog izostavljanja ili pogrenog

navoenja. Znaajnost je stoga pre referentna taka razgranienja nego primarna kvalitativna
karakteristika, koju inae mora da ima da bi bila korisna.
Pouzdanost
31. Da bi bile korisne, informacije moraju da budu pouzdane. Informacije imaju kvalitet
pouzdanosti kad u njima nema znaajne greke i pristrasnosti i u koje se korisnici mogu
pouzdati da verno prikazuju ono to predstavljaju ili bi se moglo razlono oekivati da to
predstavljaju.
32. Informacija moe da bude vana, ali tako nepouzdana zbog prirode ili naina na koji je
prikazana, da njena identifikacija moe da navede na pogrean zakljuak. Na primer, ako su
valjanost i iznos odtetnog zahteva u pravnom postupku sporni, moglo bi da bude
neodgovarajue da preduzee prizna pun iznos tog zahteva u bilansu stanja, iako moe da
bude odgovarajue da se obelodane iznos i okolnosti spora.
Verodostojno prikazivanje
33. Da bi bile pouzdane, informacije treba verno da prikau poslovne promene i druge
dogaaje, bilo one na koje ukazuju da ih predstavljaju ili one za koje bi se s razlogom moglo
oekivati da ih predstavljaju. Tako na primer, bilans stanja treba verno da prikae transakcije i
druge dogaaje po osnovu kojih su nastali sredstva, obaveze i kapital preduzea na dan
izvetavanja, u skladu sa kriterijumima priznavanja.
34. Veina finansijskih informacija je podlona odreenom riziku da nee verodostojno
prikazati ono to u stvari treba da prikae. To nije zbog predrasuda, nego prvenstveno zbog
svojstvenih tekoa, bilo pri identifikaciji transakcija i drugih dogaaja koje su predmet
merenja ili pri izradi i primeni tehnika merenja i prikazivanja, koje ukazuju na poruke koje
odgovaraju tim transakcijama i dogaajima. U odreenim sluajevima, merenje finansijskih
uinaka moe da bude toliko neizvesno da ih preduzea uopte ne bi mogla priznati u
finansijskim izvetajima; na primer, iako veina preduzea tokom vremena ostvaruje interni
goodwill, obino je vrlo teko da se taj goodwill identifikuje ili meri pouzdano. U drugim,
pak, sluajevima moe da bude vano da se priznaju stavke i obelodani rizik greke povezan
sa njihovim priznavanjem i merenjem.
Sutina je vanija od forme
35. Ako informacija treba da prikae verno poslovne promene i druge dogaaje za koje se
pretpostavlja da ih prikazuje, tada je potrebno da su oni obuhvaeni i prikazani u skladu sa
svojom sutinom i ekonomskom sutastvenou, a ne samo svojom zakonskom formom.
Sutina transakcija ili drugih dogaaja nije uvek u skladu s onim na ta ukazuju njihova
zakonska ili ugovorna forma. Na primer, preduzee moe otuiti sredstvo drugoj strani na
nain da dokumentacija ukazuje na prelazak prava vlasnitva toj strani, a da pri tom mogu da
postoje sporazumi koji osiguravaju da preduzee nastavlja da uiva budue ekonomske koristi
koje su ugraene u to sredstvo. U takvim okolnostima, izvetavanje o prodaji ne bi verno
prikazalo transakciju u koju se ulo (ako je transakcija uopte i nastala).
Neutralnost

36. Da bi bile pouzdane, informacije sadrane u finansijskim izvetajima moraju da budu

neutralne, odnosno bez predrasuda. Finansijski izvetaji nisu neutralni ako putem izbora ili
naina prikazivanja informacija utiu na donoenje odluke ili prosuivanja tako da postiu
unapred odreeni rezultat ili ishod.
Obazrivost
37. Oni koji pripremaju finansijske izvetaje, moraju da se suoe sa nesigurnou koja
neizbeno okruuje mnoge dogaaje i okolnosti, kao to su naplativost spornih potraivanja,
verovatni vek upotrebe postrojenja i opreme i broj zahteva po garancijama koji mogu da se
pojave. Takve se nesigurnosti priznaju obelodanjivanjem njihove prirode i razmera i
dodatnom obazrivou prilikom pripreme finansijskih izvetaja. Obazrivost predstavlja
primenjen stepen opreznosti pri prosuivanju koje je potrebno za vrenje procena u uslovima
neizvesnosti, takvih da sredstva ili prihodi nisu precenjeni, a obaveze ili rashodi potcenjeni.
Meutim, obazrivost ne doputa, na primer, stvaranje skrivenih rezervi ili prekomernih
rezervisanja, namerno potcenjivanje sredstava ili prihoda ili namerno precenjivanje obaveza
ili rashoda, jer finansijski izvetaji ne bi bili neutralni i stoga ne bi imali kvalitet obazrivosti.
Potpunost
38. Da bi bile pouzdane, informacije u finansijskim izvetajima treba da budu potpune u
granicama znaajnosti i trokova. Izostavljanje moe da informacije uini lanim ili da navede
na pogrean put, a time i nepouzdanim i manjkavim u pogledu vanosti.
Uporedivost
39. Korisnici treba da budu u mogunosti da uporede finansijske izvetaje preduzea u
protoku vremena, kako bi mogli da identifikuju razvoj u finansijskom poloaju i uspenosti.
Korisnici moraju da budu u mogunosti da uporede finansijske izvetaje razliitih preduzea,
kako bi procenili njihov relativni finansijski poloaj, uspenost i promene u finansijskom
poloaju. Stoga, merenje i prikazivanje finansijskog uinka slinih transakcija i drugih
dogaaja mora da se sprovede dosledno u okviru jednog preduzea i tokom dueg niza
perioda za jedno preduzee i na dosledan nain za razliita preduzea.
40. Vana posledica kvalitativnog obeleja uporedivosti je da su korisnici obaveteni o
raunovodstvenim politikama koje su primenjene pri sastavljanju finansijskih izvetaja i
promenama tih politika i uincima takvih promena. Korisnici treba da budu u mogunosti da
identifikuju razlike izmeu raunovodstvenih politika za sline transakcije i druge dogaaje
koje primenjuje jedno preduzee iz perioda u period i razliita preduzea. Usaglaenost sa
Meunarodnim raunovodstvenim standardima, ukljuujui obelodanjivanje
raunovodstvenih politika koje primenjuju preduzea, pomae da se postigne uporedivost.
41. Potrebu za uporedivou ne treba zamenjivati sa samom jednoobraznou i ne bi smelo da
se dopusti da to postane prepreka za uvoenje poboljanih raunovodstvenih standarda. Nije
prihvatljivo za jedno preduzee da nastavi s raunovodstvenim obuhvatanjem transakcije na
stari nain, ako usvojena politika vie nije u skladu s kvalitativnim obelejima vanosti i
pouzdanosti. Takoe, nije dobro za preduzee da ne menja svoju raunovodstvenu politiku,
ako postoje vanije i pouzdanije alternative.

42. Radi toga to korisnici ele da porede finansijski poloaj, uspenost i promene u
finansijskom poloaju preduzea tokom vremena, vano je da finansijski izvetaji prikau
uporedne informacije za prethodne periode.
Ogranienja u pogledu vanosti i pouzdanosti informacija
Blagovremenost
43. Ako doe do nepotrebnog kanjenja u izvetavanju o informacijama, one time gube svoju
vanost. Rukovodstvo moda treba da iznae ravnoteu izmeu relativne vrednosti
blagovremenog izvetavanja i pribavljanja pouzdanih informacija. Da bi informacije pruilo
blagovremeno, esto moe da bude nuno da se izda izvetaj pre nego to su svi aspekti
transakcije i drugih dogaaja poznati i da se tako umanji pouzdanost. Nasuprot tome, ako se
sa izvetavanjem odlae dok svi aspekti ne postanu poznati, takve informacije mogu da budu
vrlo pouzdane, ali od male vrednosti za korisnike koji su u meuvremenu morali donositi
odluke. Pri postizanju ravnotee izmeu vanosti i pouzdanosti, pre svega treba utvrditi kako
najbolje zadovoljiti potrebe korisnika u donoenju ekonomskih odluka.
Ravnotea izmeu koristi i troka
44. Ravnotea izmeu koristi i troka vie je ogranienje nego kvalitativno obeleje. Koristi
koje proizlaze iz informacija treba da prevaziu trokove njihove pripreme. Procena izmeu
koristi i trokova u osnovi je proces prosuivanja. tavie, trokove ne snose uvek oni
korisnici koji uivaju koristi. U koristima mogu takoe uivati i drugi korisnici, pored onih za
koje se informacije pripremaju. Na primer, pribavljanje dodatnih informacija kreditorima
moe preduzeu smanjiti trokove zaduivanja. Zato je teko izvriti analizu trokova i koristi
u svakom pojedinanom sluaju. Svakako da ova ogranienja treba da imaju u vidu i oni koji
utvruju standarde, kao i oni koji sastavljaju i koriste finansijske izvetaje.
Ravnotea izmeu kvalitativnih obeleja
45. U praksi je ravnotea ili odnos, izmeu kvalitativnih obeleja esto preko potrebna.
Uopte gledano, namera je da se postigne odgovarajua ravnotea izmeu kvalitativnih
obeleja, da bi se postigao cilj finansijskih izvetaja. Relativna vanost kvalitativnih obeleja
u razliitim sluajevima je stvar profesionalnog prosuivanja.
Istinito i poteno prikazivanje/Poteno prikazivanje
46. Finansijski izvetaji se esto opisuju kao istiniti i poteni ili da poteno prikazuju
finansijski poloaj, uspenost i promene u finansijskom poloaju preduzea. Premda se ovaj
okvir ne bavi neposredno takvim konceptima, primena glavnih kvalitativnih obeleja i
odgovarajuih raunovodstvenih standarda nesumnjivo doprinosi da finansijski izvetaji
imaju za rezultat ono to se uopteno podrazumeva kao istinito i poteno prikazivanje ili
poteno prikazivanje takvih informacija.
ELEMENTI FINANSIJSKIH IZVETAJA
47. Finansijski izvetaji prikazuju finansijske uinke transakcija i drugih dogaaja grupiui
ih u iroke klase prema njihovim ekonomskim obelejima. Ove iroke klase nazivaju se
elementi finansijskih izvetaja. Elementi koji su u neposrednom odnosu s merenjem

finansijskog poloaja u bilansu stanja jesu sredstva (ili imovina), obaveze i kapital (ili
sopstveni kapital). Elementi koji su u neposrednom odnosu s merenjem uspenosti u bilansu
uspeha jesu prihodi i rashodi. Izvetaj o promenama finansijskog poloaja obino odraava
elemente izvetaja bilansa uspeha i promene u elementima bilansa stanja; shodno tome, ovaj
okvir ne identifikuje ni jedan elemenat koji je jedinstven za taj izvetaj.
48. Prikazivanje ovih elemenata u bilansu stanja i bilansu uspeha ukljuuje proces njihovog
daljeg razvrstavanja. Na primer, sredstva i obaveze mogu se razvrstati prema svojoj prirodi ili
funkciji u poslovanju preduzea sa ciljem da se prikau informacije na nain koji bi najbolje
odgovarao korisnicima, kao podloga za donoenje ekonomskih odluka.
Finansijski poloaj
49. Elementi koji su u neposrednom odnosu s merenjem finansijskog poloaja su sredstva,
obaveze i sopstveni kapital. Oni se definiu na sledei nain:
a) Sredstvo je resurs koji kontrolie preduzee kao rezultat prolih dogaaja i od kojeg se
oekuje priticanje buduih ekonomskih koristi u preduzee.
b) Obaveza je sadanja obaveza preduzea, proizala iz prolih dogaaja za ije se izmirenje
oekuje da e dovesti do odliva resursa koji sadre ekonomske koristi iz preduzea.
c) Kapital je preostali interes u sredstvima preduzea nakon odbitka svih njegovih obaveza.
50. Definicije sredstva i obaveze identifikuju njihove osnovne odlike, ali bez namere da blie
utvrde kriterijume koje treba zadovoljiti pre nego to se priznaju u bilansu stanja. Tako te
definicije ukazuju na stavke koje se ne priznaju kao sredstva ili obaveze u bilansu, jer ne
zadovoljavaju kriterijume za priznavanje navedene u st. od 82 do 98. Posebno, oekivanja da
e se budue ekonomske koristi ulivati u preduzee ili odlivati iz njega, mora da budu u
dovoljnoj meri izvesna da zadovolje kriterijum verovatnoe iz stava 83 pre nego to se
sredstvo ili obaveza prizna.
51. Pri procenjivanju da li neka stavka zadovoljava definiciju sredstva, obaveze ili kapitala,
treba posvetiti panju samoj njenoj sutini i ekonomskoj stvarnosti, a ne samo njenoj pravnoj
formi. Tako, na primer, u sluaju finansijskih lizinga, sama sutina i ekonomska stvarnost su
da zakupac stie ekonomske koristi od upotrebe zakupljenog sredstva tokom najveeg dela
njegovog veka upotrebe, zauzvrat preuzimajui obavezu da plati za to pravo iznos koji je
priblino jednak potenoj vrednosti sredstva koje je uzeto u zakup i odgovarajueg troka
finansiranja. Zato finansijski zakup dovodi do nastanka stavki koje zadovoljavaju definiciju
sredstva i obaveze, takvih da se priznaju u bilansu stanja zakupca.
52. Bilansi stanja koji su izraeni u skladu s vaeim Meunarodnim raunovodstvenim
standardima mogu ukljuiti stavke koje ne zadovoljavaju definicije sredstva ili obaveza i koje
nisu prikazane kao deo kapitala. Definicije utvrene u stavu 49 e, svakako, biti osnov za
budua preispitivanja Meunarodnih raunovodstvenih standarda i formulaciju buduih
Standarda.
Sredstva

53. Budua ekonomska korist ugraena u sredstvo jeste potencijal koji doprinosi, neposredno
ili posredno, prilivu gotovine i gotovinskih ekvivalenata u preduzee. Taj potencijal moe biti
proizvodni, kao deo poslovnih aktivnosti preduzea. On takoe moe poprimiti oblik
konvertibilnosti u gotovinu ili gotovinske ekvivalente ili u sposobnost da smanji odlive
gotovine, kada kao alternativni proizvodni proces smanjuje trokove proizvodnje.
54. Preduzee obino upoljava svoja sredstva za proizvodnju robe ili pruanje usluga,
sposobne da zadovolje elje i potrebe kupaca; zbog toga to ti proizvodi ili usluge mogu da
zadovolje ove elje ili potrebe, kupci su spremni da plate za njih i tako doprinesu
gotovinskom toku preduzea. Gotovina sama po sebi slui preduzeu tako to se njome
upravlja drugim resursima.
55. Budue ekonomske koristi ugraene u sredstvo mogu priticati u preduzeu na bezbroj
naina. Na primer, sredstvo moe da bude:
a) upotrebljeno pojedinano ili u kombinaciji s ostalim sredstvima za proizvodnju robe i
pruanje usluga koje e preduzee da prodaje;
b) razmenjeno za druga sredstva;
c) upotrebljeno da se izmiri obaveza;
d) raspodeljeno vlasnicima preduzea.
56. Mnoga sredstva, na primer, nekretnine, postrojenja i oprema, imaju fiziki oblik. Pa ipak,
fiziki oblik nije sutinski vaan za postojanje sredstva; tako su patenti i autorska prava, na
primer, sredstva, ako se oekuje da e iz njih proizai budue ekonomske koristi za preduzee
i ako su pod kontrolom preduzea.
57. Mnoga sredstva, na primer, potraivanja i nekretnine povezana su sa zakonskim pravima,
ukljuujui i pravo vlasnitva. U odreivanju postojanja sredstva, pravo vlasnitva nije
sutinski vano; tako, na primer, nekretnina u zakupu je sredstvo ako preduzee ima kontrolu
nad koristima za koje se oekuju da e proistei od nekretnine. Iako je sposobnost preduzea
da kontrolie koristi obino posledica zakonskih prava, neka stavka moe ipak da zadovolji
definiciju sredstva ak kada ne postoji zakonska kontrola. Na primer, "znati kako" koje je
steeno kao rezultat razvojnih aktivnosti moe da zadovolji definiciju sredstva kada,
uvanjem "znati kako" kao tajne, preduzee kontrolie koristi koje se oekuju da e iz toga
proistei.
58. Sredstva preduzea su rezultat preanjih transakcija ili drugih preanjih dogaaja.
Preduzea obino pribavljaju sredstva kupovinom ili proizvodnjom, ali i druge transakcije i
dogaaji mogu da stvaraju sredstva; primeri toga ukljuuju dobijanje nekretnine od drave
kao deo programa za podsticanja ekonomskog razvoja na nekom podruju i otkrivanje
mineralnih nalazita. Transakcije ili dogaaji za koje se oekuje da e nastati u budunosti
sami po sebi ne spadaju u sredstva; tako, na primer, namera da se kupe zalihe ne zadovoljava
sama po sebi definiciju sredstva.
59. Postoji tesna veza izmeu nastanka izdataka i sticanja sredstava, ali ta dva dogaaja ne
moraju da se nuno podudaraju. Tako, kada preduzee uini izdatak, to moe pruiti dokaze
da je postojala namera pribavljanja budue ekonomske koristi, ali nije konani dokaz da tako

nabavljeni predmet zadovoljava definiciju sredstva. Slino tome, odsutnost takvog izdatka ne
spreava predmet da zadovolji definiciji sredstva i tako postane podobno za priznavanje u
bilansu stanja; na primer, predmeti koji su darovani preduzeu mogu zadovoljiti definiciju
sredstava.
Obaveze
60. Bitno obeleje obaveze je postojanje dunike obaveze u sadanjem periodu. Obaveza je
dunost ili odgovornost da se postupi ili neto izvri na odreeni nain. Obaveze mogu biti
zakonski izvrive kao posledica obavezujueg ugovora ili zakonskog zahteva. To je obino
sluaj, kada na primer, postoje iznosi koje treba platiti za primljena dobra i usluge. Meutim,
obaveze takoe proistiu i iz uobiajene poslovne prakse, obiaja i elje da se odre dobri
poslovni odnosi ili deluje na podjednak nain. Ako, na primer, preduzee odlui da kao deo
svoje politike popravi nedostatke na svojim proizvodima ak i onda kad nastanu nakon to je
garantni rok istekao, iznosi za koje se oekuje da e biti utroeni u vezi s ve prodatim
dobrima su obaveze.
61. Treba praviti razliku izmeu sadanje obaveze i budue obaveze. Odluka rukovodstva
preduzea da nabavi sredstva u budunosti ne znai sama po sebi nastanak sadanje obaveze.
Obaveza obino nastaje samo kada je sredstvo isporueno ili kada preduzee zakljuuje
neopoziv sporazum o pribavljanju sredstva. U drugom sluaju, neopoziva priroda sporazuma
znai da ekonomske posledice u sluaju nepotovanja obaveza, na primer, zbog postojanja
znatnih penala, ostavljaju preduzeu malo ili nimalo mogunost da izbegne oticanje resursa ka
drugoj strani.
62. Izmirenje sadanje obaveze obino ukljuuje ustupanje resursa preduzea u koja su
ugraene ekonomske koristi, da bi se zadovoljilo potraivanje druge strane. Izmirenje
sadanje obaveze moe da se izvri na mnotvo naina, na primer, putem:
a) plaanja gotovinom;
b) prenosom drugih sredstava;
c) pruanjem usluga;
d) zamenom te obaveze sa nekom drugom obavezom;
e) konverzijom obaveze u kapital.
Obaveza takoe moe da se ugasi na drugi nain, takvom da se poverilac odrekne svojih
prava ili da ih izgubi.
63. Obaveze proizilaze iz prolih transakcija ili drugih prolih dogaaja. Tako na primer,
sticanje dobara i korienje usluga ima za posledicu nastanak obaveza prema dobavljaima
(ako nisu plaene unapred ili pri isporuci), a uzimanje bankarskog zajma ima za rezultat
obavezu vraanje zajma. Preduzee takoe moe priznati budue rabate zasnivane na
godinjim nabavkama kupaca, kao obaveze; u tom sluaju, prodaja dobara u prethodnom
periodu je transakcija iz koje proistie obaveza.

64. Neke obaveze mogu da se utvrde samo putem znaajnog obima procenjivanja. Neka
preduzea opisuju takve obaveze kao rezervisanja. U nekim zemljama, takva rezervisanja se
ne smatraju obavezama zbog toga to se koncept obaveze ue definie tako da ukljuuje samo
iznose koji mogu da se zasnuju bez potrebe da se vre procene. Definicija obaveze u stavu 49
ima iri pristup. Tako, kada rezervisanje ukljuuje sadanju obavezu i zadovoljava drugi deo
definicije, to je obaveza ak i kada se iznos mora da proceni. Primeri obuhvataju rezervisanja
za plaanja koja treba izvriti po postojeim garancijama i rezervisanja za obaveze po
penzionim planovima.
Kapital (ili sopstveni kapital)
65. Iako je kapital definisan u stavu 49, kao preostali iznos, on moe da se dalje ralani u
bilansu stanja. Na primer, u akcionarskom drutvu, na doprinose akcionara, nerasporeeni
dobitak, rezerve iz raspodele nerasporeenog dobitka i rezerve za ouvanje kapitala, koje
mogu da se prikau kao posebne stavke. Takva ralanjivanja mogu da budu vana za potrebe
donoenja odluka od strane korisnika finansijskih izvetaja kada ukazuju na zakonska ili
druga ogranienja u vezi sa sposobnou preduzea da raspodeljuje ili drugaije koristi svoj
kapital. Ona takoe mogu da odraze injenicu da strane s vlasnikim interesima u preduzeu
imaju razliita prava u odnosu na primanje dividendi ili povraaj kapitala.
66. Formiranje rezervi se ponekad zahteva zakonom ili drugim propisom radi pruanja
dodatnih mera zatite od gubitaka preduzeu i njegovim poveriocima. Druge rezerve mogu da
se formiraju ako ih poreski zakon izuzima iz poreske osnovice ili odbija od poreske obaveze
kada se sredstva prenose u takve rezerve. Postojanje i veliina tih pravnih, zakonskih i
poreskih rezervi je informacija koja moe da bude vana korisnicima pri donoenju odluka.
Prenosi u takve rezerve vre se iz raspodele nerasporeenog dobitka, a ne iz rashoda.
67. Iznos u kojem je kapital prikazan u bilansu stanja zavisi od merenja sredstava i obaveza.
Uobiajeno, ukupan iznos glavnice samo sluajno moe da se poklapa s ukupnom trinom
vrednou akcija preduzea ili zbirom koji bi se mogao dobiti prodajom bilo neto imovine na
pojedinanoj osnovi, bilo prodajom preduzea kao celine na naelu stalnosti poslovanja.
68. Trgovake, proizvodne i poslovne aktivnosti esto se preduzimaju preko preduzea kao
to su: inokosna preduzea, ortakluci, udruenja i razliite vrste dravnih preduzea. Pravni i
zakonski okvir za takva preduzea esto je razliit od onoga koji se primenjuje na akcionarska
drutva. Na primer, moe biti malo ili nimalo ogranienja na raspodelu iznosa ukljuenih u
glavnicu vlasnicima i drugim uesnicima. Pa ipak, definicija kapitala i drugih pitanja u ovom
okviru koji se bave kapitalom vae i za takva preduzea.
Uspenost
69. Dobitak se esto koristi kao merilo uspenosti ili kao osnovica za druga merenja, kao to
je prinos na ulaganja ili zarada po akciji. Elementi koji su u neposrednom odnosu s merenjem
dobitka jesu prihodi i rashodi. Priznavanje i merenje prihoda i rashoda, pa stoga i dobitka,
zavise delom o konceptima kapitala i ouvanja kapitala koje koristi preduzee pri pripremanju
svojih finansijskih izvetaja. O tim konceptima se govori u st. 102 i 110.
70. Elementi prihoda i rashoda definisani su prema sledeem:

a) Prihodi su poveanja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku priliva ili
poveanja sredstava ili smanjenja obaveza, to dovodi do poveanja kapitala, izuzev onih koja
su povezana sa doprinosima uesnika u kapitalu.
b) Rashodi su smanjenja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku odliva ili
smanjenja sredstava ili stvaranja obaveza to dovodi do smanjenja kapitala, izuzev onih koja
su povezana sa raspodelom uesnicima u kapitalu.
71. Definicije prihoda i rashoda identifikuju njihova bitna obeleja, ali ne pokuavaju da
utvrde kriterijume koje bi trebalo da zadovolji pre nego to se priznaju u bilansu uspeha.
Kriterijumi za priznavanje prihoda i rashoda navedeni su u st. od 82 do 98.
72. Prihodi i rashodi mogu da budu prikazani u bilansu uspeha na razliite naine tako da
pruaju informacije koje su vane za donoenje ekonomskih odluka. Na primer, uobiajena je
praksa da se pravi razlika izmeu onih stavki prihoda i rashoda koji proistiu iz obavljanja
redovnih aktivnosti i onih koji ne proistiu iz njih. Ta razlika se pravi na osnovu toga to je
izvor stavke vaan u procenjivanju sposobnosti preduzea da stvara gotovinu i gotovinske
ekvivalente u narednom periodu; na primer, sluajne aktivnosti kao to je prodaja dugoronih
ulaganja verovatno se nee pojavljivati na regularnoj osnovi. Kada se pravi razlika izmeu
stavki na ovaj nain, paljivo treba razmotriti prirodu preduzea i njegovo poslovanje. Stavke
koje proistiu iz redovnih aktivnosti jednog preduzea mogu biti neuobiajene za drugo
preduzee.
73. Razlikovanje stavki prihoda i rashoda i njihovo kombinovanje na razliite naine takoe
doputa primenu nekoliko merila uspenosti preduzea. Ona imaju razliite stepene
obuhvatnosti. Na primer, u bilansu uspeha mogu da se prikau bruto poslovni dobitak gross
margin, dobitak iz redovnih aktivnosti pre oporezivanja, dobitak iz redovnih aktivnosti nakon
oporezivanja i neto dobitak.
Prihodi
74. Definicija prihoda obuhvata kako obrt tako i dobitke. Obrt proistie iz uobiajenih
aktivnosti preduzea i oznaava se razliitim nazivima, kao to su prihodi od prodaje,
naknade, kamate, dividende, tantijeme i zakupnine.
75. Dobici predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju prihoda i mogu, ali ne
mora da proisteknu iz uobiajenih aktivnosti preduzea. Dobici predstavljaju poveanja
ekonomskih koristi i kao takvi po prirodi nisu razliiti od prihoda. Stoga se ne smatra da ine
poseban element u ovom okviru.
76. Dobici, na primer ukljuuju dobitke proistekle iz prodaje dugoronih sredstava. Definicija
prihoda takoe ukljuuje nerealizovane dobitke; na primer one to proistiu iz revalorizacije
utrivih vrednosnih papira i one to rezultiraju iz porasta iskazane vrednosti dugoronih
sredstava. Kada se dobici priznaju u bilansu uspeha, oni se obino prikazuju kao posebna
stavka, zato to je njihova spoznaja korisna za potrebe donoenja ekonomskih odluka. Dobici
se esto prikazuju na neto osnovi, nakon umanjenja za odgovarajue rashode.
77. Razliite vrste sredstava mogu da budu primljena ili veane preko prihoda; primeri
ukljuuju gotovinu, potraivanja i robu i usluge koje su primljene u zamenu za isporuene
proizvode i usluge. Prihodi takoe mogu nastati iz izmirenja obaveza. Na primer, preduzee

moe da isporui robu i prui usluge radi izmirenja obaveze po osnovu otplate preostalog
duga.
Rashodi
78. Definicija rashoda obuhvata gubitke kao i one trokove koji proistiu iz uobiajenih
aktivnosti preduzea. Trokovi koji proistiu iz uobiajenih aktivnosti preduzea ukljuuju, na
primer, trokove prodatih proizvoda, zarade i amortizaciju. Oni obino uzimaju oblik izdatka
ili smanjenja sredstava kao to su gotovina i gotovinski ekvivalenti, zalihe, nekretnina,
postrojenja i oprema.
79. Gubici predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju rashoda i mogu, ali ne
moraju, da proisteknu iz uobiajenih aktivnosti preduzea. Gubici predstavljaju smanjenja
ekonomskih koristi i kao takvi nisu po svojoj prirodi razliiti od drugih rashoda. Stoga se ne
smatraju posebnim elementom ovog okvira.
80. Gubici ukljuuju, na primer, one koji su posledica katastrofa, kao to su poar i poplava,
ali i one koji su proizali iz prodaje dugoronih sredstava. Definicija rashoda, takoe,
ukljuuje nerealizovane gubitke, na primer, one proizale iz efekata porasta kurseva strane
valute u vezi sa zaduivanjima preduzea u toj valuti. Kada se gubici priznaju u bilansu
uspeha, obino se prikazuju posebno, zbog toga to je saznanje o njima korisno pri donoenju
ekonomskih odluka. Gubici se obino prikazuju na neto osnovi, nakon umanjenja za
odgovarajue prihode.
Usklaivanja za odranje kapitala
81. Revalorizacija ili preraunavanje sredstava i obaveza imaju za posledicu poveanje ili
smanjenje kapitala. Iako ta poveanja ili smanjenja zadovoljavaju definiciju prihoda i rashoda,
ona se, prema izvesnim konceptima ouvanja kapitala, ne ukljuuju u bilans uspeha. Umesto
toga, ove stavke se ukljuuju u glavnicu, kao usklaivanja radi ouvanja kapitala ili kao
revalorizacione rezerve. Koncepti ouvanja kapitala su obraeni u st. od 102 do 110 ovog
okvira.
PRIZNAVANJE ELEMENATA FINANSIJSKIH IZVETAJA
82. Priznavanje je proces uvrtavanja u bilans stanja ili bilans uspeha stavke koja zadovoljava
definiciju nekog elementa i zadovoljava kriterijume za priznavanje postavljene u stavu 83. On
ukljuuje opis stavke reima i novani iznos i ukljuivanje tog iznosa u bilans stanja ili bilans
uspeha. Propusti u priznavanju takvih stavki ne mogu se ispravljati obelodanjivanjem
primenjenih raunovodstvenih politika niti u napomenama niti u posebnim objanjenjima.
83. Stavka koja zadovoljava definiciju elemenata treba se priznati ako:
a) je verovatno da e bilo koja budua ekonomska korist povezana s tom stavkom priticati u
preduzee ili oticati iz njega;
b) ako stavka ima nabavnu vrednost ili cenu kotanja ili vrednost koja moe da se pouzdano
izmeri.

84. Pri ocenjivanju da li neka stavka zadovoljava kriterijume i stoga ispunjava uslove za
priznavanje u finansijskim izvetajima, treba posvetiti panju kvalitativnoj karakteristici
znaajnosti, izloenoj u st. 29 i 30. Meuzavisnost elemenata znai da stavka koja
zadovoljava definiciju i kriterijume priznavanja za odreeni element, na primer sredstvo,
automatski zahteva priznavanje drugog elementa, na primer, prihoda ili obaveze.
Verovatnoa budue ekonomske koristi
85. Koncept verovatnoe se koristi kao kriterijum priznavanja da oznai stepen neizvesnosti
da e budue ekonomske koristi, povezane sa tom stavkom, priticati u preduzee ili oticati iz
njega. Koncept je povezan sa stalnom neizvesnou koja karakterie okruenje u kojem
preduzee posluje. Procena stepena neizvesnosti toka buduih ekonomskih koristi vri se na
osnovu dokaza koji su raspoloivi u momentu pripreme finansijskih izvetaja. Na primer,
kada je verovatno da e potraivanje preduzea biti naplaeno, tada je opravdano, u odsutnosti
bilo kakvog suprotnog dokaza, priznati potraivanje kao sredstvo. Meutim, za veliki broj
potraivanja neki stepen nenaplativosti se obino smatra verovatnim; tada se priznaje rashod
koji predstavlja oekivano umanjenje ekonomskih koristi.
Pouzdanost merenja
86. Drugi kriterijum za priznavanje stavke je taj da ona poseduje nabavnu vrednost ili cenu
kotanja ili vrednost koja moe da se pouzdano izmeri, kao to je objanjeno u st. od 31 do 38
ovog okvira. U mnogim sluajevima, nabavna vrednost ili cena kotanja ili vrednost mora da
se proceni; upotreba razumnih procena vaan je deo pripreme finansijskih izvetaja i ne
umanjuje njihovu pouzdanost. Kad se pak razumna procena ne moe da izvri, stavka se ne
priznaje u bilansu stanja ili bilansu uspeha. Na primer, oekivani prihodi iz parnice na sudu
mogu da zadovolje i definiciju sredstva i definiciju prihoda, kao i kriterijum verovatnosti za
priznavanje; ipak, ako nije mogue da se ovaj sudski zahtev pouzdano izmeri, ne bi ga trebalo
priznati ni kao sredstvo ni kao prihod; postojanje takvog zahteva, meutim, treba obelodaniti
u napomenama, obrazloenjima ili dopunskim pregledima.
87. Stavka koja, u odreenom trenutku, ne zadovoljava kriterijume priznavanja navedene u
stavu 83 moe da se kvalifikuje za priznavanje u nekom narednom periodu kao rezultat
naknadnih okolnosti ili dogaaja.
88. Stavka koja ima bitna obeleja elemenata, ali ne zadovoljava kriterijume za priznavanje,
moe ipak da bude obelodanjena u napomenama, obrazloenjima ili dopunskim pregledima.
To je primereno kada se smatra da je spoznaja o stavkama vana za procenjivanje finansijskog
poloaja, uspenosti i promena u finansijskom poloaju preduzea od strane korisnika
finansijskih izvetaja.
Priznavanje sredstava
89. Sredstvo se priznaje u bilansu kada je verovatno da e budue ekonomske koristi priticati
u preduzee i kada sredstvo ima nabavnu vrednost ili cenu kotanja ili vrednost koja moe da
se pouzdano izmeri.
90. Sredstvo se ne priznaje u bilansu stanja kada nastane izdatak za koji nije verovatno da e
po isteku tekueg obraunskog perioda prouzrokovati priticanje ekonomskih koristi u
preduzee. Umesto toga, takva transakcija ima za posledicu priznavanje rashoda u bilansu

uspeha. Ovaj postupak ne ukazuje niti da je namera rukovodstva preduzea pri nastanku
izdatka bila neto drugo nego stvaranje buduih ekonomskih koristi za preduzee, niti da je
rukovodstvo donelo pogrenu odluku. Jedina posledica je ta da stepen izvesnosti o priticanju
ekonomskih koristi u preduzee po isteku tekueg obraunskog perioda nije dovoljno visok za
priznavanje sredstava.
Priznavanje obaveza
91. Obaveza se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da e odliv resursa koji sadre
ekonomske koristi proistei iz podmirenja sadanjih obaveza i kada se iznos obaveze koja e
se podmiriti moe pouzdano da izmeri. U praksi, obaveze po ugovorima koje su neispunjene u
jednako srazmernim iznosima (na primer, obaveze za zalihe koje su naruene, ali koje jo nisu
primljene) uopte se ne priznaju kao obaveze u finansijskim izvetajima. Meutim, takve
obaveze mogu zadovoljiti definiciju obaveza pod uslovom da je kriterijum za priznavanje
zadovoljen, tj. mogu da se kvalifikuju za priznavanje. U takvim okolnostima, priznavanja
obaveza utiu na priznavanje s njima povezanih sredstava ili rashoda.
Priznavanje prihoda
92. Prihod se priznaje u bilansu uspeha kada je poveanje buduih ekonomskih koristi
povezano s poveanjem sredstava ili smanjenjem obaveza koja mogu da se pouzdano izmere.
To znai, u stvari, da priznavanje prihoda nastaje istovremeno sa priznavanjem poveanja
sredstava ili smanjenja obaveza (na primer, neto poveanje sredstava koje je proizalo iz
prodaje robe ili usluga ili smanjenje obaveza koje je proizalo iz odustajanja od naplate duga).
93. Postupci koji su uobiajeno prihvaeni u praksi za priznavanje prihoda, na primer, zahtev
da prihod treba da bude zaraen, jesu izraz primene kriterijuma za priznavanje iz ovog okvira.
Takvi postupci se po pravilu usmeravaju prema ograniavanju priznavanja prihoda na one
stavke koje mogu da se pouzdano izmere i imaju zadovoljavajui stepen izvesnosti.
Priznavanje rashoda
94. Rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje buduih ekonomskih koristi koje je
povezano sa smanjenjem sredstava ili poveanjem obaveza moe pouzdano da se izmeri. To
znai, u stvari, da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza
ili smanjenja sredstava (na primer, nastale obaveze prema zaposlenima ili amortizacija
opreme).
95. Rashodi se priznaju u bilansu uspeha na osnovu direktne povezanosti izmeu nastalih
trokova i zaradom posebnih stavki prihoda. Ovaj proces, koji se obino naziva sueljavanje
trokova s prihodima, ukljuuje istovremeno ili kombinovano priznavanje prihoda i rashoda
koji proizlaze direktno i zajedniki iz istih transakcija ili drugih dogaaja; na primer, razne
komponente rashoda, koje ine trokove prodatih proizvoda, priznaju se istovremeno kad i
prihod od prodaje proizvoda. Meutim, primena naela uzronosti prema ovom okviru ne
doputa priznavanje stavki u bilansu stanja koje ne zadovoljavaju definiciji sredstava ili
obaveza.
96. Kada se oekuje da e ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obraunskih perioda, a
povezanost s prihodom moe da se ustanovi samo u irem smislu ili posredno, rashodi se
priznaju u bilansu uspeha putem postupaka sistemske i razumne alokacije. Ovo je esto

potrebno kada treba priznavati rashode vezane sa troenjem sredstava kao to su nekretnine,
postrojenje, oprema, goodwill, patenti i zatitni znakovi; u takvim sluajevima rashodi se
nazivaju trokovi amortizacije materijalne i nematerijalne imovine. Cilj ovih postupaka
alociranja je da se priznaju rashodi u obraunskim periodima u kojima su ekonomske koristi
povezane s tim stavkama potroene ili istekle.
97. Rashod se odmah priznaje u bilansu uspeha kada izdatak ne donosi nikakve budue
ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg budue ekonomske koristi ne ispunjavaju
uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo.
98. Rashod se takoe priznaje u bilansu uspeha u onim sluajevima kada nastane obaveza bez
istovremenog priznavanja sredstva, na primer, kada nastane obaveza po jemstvu za proizvod.
MERENJE ELEMENATA FINANSIJSKIH IZVETAJA
99. Merenje je proces utvrivanja novanih iznosa po kojima bi trebalo priznati elemente
finansijskih izvetaja i iskazati ih u bilansu stanja i bilansu uspeha. To ukljuuje izbor
odreene osnovice za merenje.
100. U finansijskim izvetajima se upotrebljava mnotvo razliitih osnovica za merenje, u
razliitom obimu i u razliitim kombinacijama. One ukljuuju sledee:
a) Istorijska vrednost. Sredstva se evidentiraju u iznosima isplaene gotovine ili gotovinskog
ekvivalenta ili prema potenoj vrednosti naknade koja je data za njihovo pribavljanje u
momentu sticanja. Obaveze se evidentiraju u iznosima koji su primljeni u zamenu za obaveze
ili u odreenim okolnostima (na primer, porez na dobitak), u iznosu gotovine ili gotovinskog
ekvivalenta za koje se oekuje da e biti plaen na ime izmirenja obaveze u normalnom toku
poslovanja.
b) Tekua vrednost. Sredstva se evidentiraju u iznosima gotovine ili gotovinskog ekvivalenata
koje bi trebalo platiti ako bi isto ili ekvivalentno sredstvo bilo pribavljeno u tekuem periodu.
Obaveze se iskazuju po nediskontovanom iznosu gotovine ili gotovinskog ekvivalenta koji bi
bio potreban da se takve obaveze podmire u tekuem periodu.
c) Prodajna vrednost. Sredstva se evidentiraju u iznosu gotovine ili gotovinskog ekvivalenta
koji bi mogao da se pribavi prodajom sredstva u redovnom postupku otuenja. Obaveze se
iskazuju po vrednostima u kojima e biti izmirene, odnosno, po nediskontovanim iznosima
gotovine ili gotovinskih ekvivalenata za koje se oekuje da e biti plaeni da bi se obaveze
izmirile u normalnom toku poslovanja.
d) Sadanja vrednost. Sredstva se evidentiraju po sadanjoj diskontovanoj vrednosti buduih
neto priliva gotovine, za koje se oekuje da e ih ostvariti pojedina stavka u uobiajenom toku
poslovanja. Obaveze se evidentiraju po sadanjoj diskontovanoj vrednosti buduih neto odliva
gotovine za koje se oekuje da e biti potrebni za izmirenje takvih obaveza u okviru
uobiajenog poslovanja.
101. Osnovica za merenje koju najee usvajaju preduzea pri sastavljanju svojih
finansijskih izvetaja je istorijska vrednost. Ona se obino kombinuje sa ostalim osnovicama
za merenje. Na primer, zalihe se obino iskazuju po ceni nioj od cene kotanja ili neto
prodajne vrednosti, utvrive hartije od vrednosti se mogu iskazati po trinoj vrednosti, a

obaveze za penzije se iskazuju po sadanjoj vrednosti. Nadalje, neka preduzea koriste

osnovicu tekueg troka kao odgovor na nesposobnost raunovodstvenog modela istorijske
vrednosti da se nosi sa uincima promena cena nemonetarnih sredstava.
KONCEPTI KAPITALA I ODRANJA KAPITALA
Koncepti kapitala
102. Finansijski koncept kapitala je usvojen od strane veine preduzea pri sastavljanju
finansijskih izvetaja. Prema finansijskom konceptu kapitala, kao uloenom novcu ili
uloenoj kupovnoj moi, kapital je sinonim za neto imovinu ili kapitala preduzea. Prema
fizikom konceptu kapitala, kao poslovnoj sposobnosti, kapital se smatra proizvodnom
sposobnou preduzea koja se izraava, na primer, u broju jedinica proizvoda za jedan dan.
103. Izbor odgovarajueg koncepta kapitala od strane preduzea treba da se zasniva na
potrebama korisnika njegovih finansijskih izvetaja. Stoga, finansijski koncept kapitala treba
da bude usvojen ukoliko su korisnici finansijskih izvetaja primarno zainteresovani za
odravanju nominalne vrednosti uloenog kapitala ili za kupovnu mo uloenog kapitala.
Meutim, ako su korisnici uglavnom zainteresovani za poslovnu sposobnost preduzea, tada
treba da se koristi fiziki koncept kapitala. Odabrani koncept ukazuje na cilj koji treba postii
pri odreivanju dobitka, ak i kad mogu da nastanu neke tekoe pri merenju u primeni
koncepta.
Koncept odranja kapitala i utvrivanja dobitka
104. Iz koncepta kapitala iz stava 102 proizlaze sledei koncepti ouvanja kapitala:
a) Ouvanje finansijskog kapitala. Po ovom konceptu dobitak je zaraen samo ako finansijski
(ili novani) iznos neto imovine na kraju perioda premauje finansijski (ili novani) iznos neto
imovine na poetku perioda, nakon iskljuivanja bilo kakvih raspodela vlasnicima ili
doprinosa vlasnika u toku perioda. Ouvanje finansijskog kapitala moe da se meri bilo u
nominalnim monetarnim jedinicama bilo u jedinicama konstantne kupovne moi.
b) Ouvanje fizikog kapitala. Po ovom konceptu dobitak je zaraen samo ako fizika
proizvodna sposobnost (ili poslovna sposobnost) preduzea (ili resursa ili sredstava potrebnih
da se postigne ta sposobnost) na kraju perioda premauje fiziku proizvodnu sposobnost na
poetku tog perioda, nakon iskljuivanja bilo kakvih raspodela vlasnicima ili doprinosa
vlasnika u toku perioda.
105. Koncept ouvanja kapitala bavi se time kako preduzee definie kapital koji nastoji da
ouva. On obezbeuje vezu izmeu koncepta kapitala i koncepta dobitka stoga to prua
referentnu taku u odnosu na koju se dobitak meri; on je preduslov za razlikovanje izmeu
prinosa na ukupan kapital preduzea i profitne stope; samo prilivi sredstava koji premauju
iznose potrebne za ouvanje kapitala mogu da se smatraju dobitkom i stoga prinosom na
kapital. Dobitak je preostali iznos koji preostaje nakon to se svi rashodi (ukljuujui i
rashode za odranje kapitala) odbiju od prihoda. Ako rashodi prelaze prihode, preostali iznos
je neto gubitak.
106. Koncept fizikog ouvanja kapitala zahteva usvajanje tekue vrednosti kao osnove za
merenje. Koncept ouvanja finansijskog kapitala, meutim, ne zahteva upotrebu odreene

osnove za merenje. Izbor osnove, prema ovom konceptu zavisan je od vrste finansijskog
kapitala koji preduzee nastoji da odri.
107. Glavna razlika izmeu ta dva koncepta ouvanja kapitala je postupak prema uincima
promena cena sredstava i obaveza preduzea. Opte reeno, preduzee je odralo svoj kapital
ako je iznos kapitala na kraju perioda jednak iznosu kapitala na poetku perioda. Svaki iznos
preko onog koji je potreban za ouvanje kapitala sa poetka perioda predstavlja dobitak.
108. Po konceptu ouvanja finansijskog kapitala, kada se kapital definie u nominalnim
monetarnim jedinicama, dobitak predstavlja porast nominalnog iznosa novanog kapitala
tokom perioda. Tako, poveanje cena sredstava koja se dre tokom perioda, koje se
uobiajeno naziva dobitkom od posedovanja, je, konceptualno posmatrano, dobitak. On ne
mora da bude priznat kao takav, sve dok se sredstva ne otue u transakciji razmene. Kada se
koncept odravanja finansijskog kapitala definie pomou jedinica stalne kupovne moi,
dobitak predstavlja poveanje uloene kupovne moi tokom tog perioda. Tako se, samo onaj
deo poveanja cena sredstava koji prelazi opti nivo rasta cena smatra dobitkom. Ostatak
porasta se smatra usklaivanjem za potrebe ouvanja kapitala i, stoga, za deo kapitala.
109. Po konceptu ouvanja fizikog kapitala, kada se kapital definie u smislu fizike
proizvodne sposobnosti, dobitak predstavlja poveanje tog kapitala tokom perioda. Sve
promene cena koje utiu na sredstva i obaveze preduzea smatraju se promenom u merenju
fizike proizvodne sposobnosti preduzea; stoga se one smatraju usklaivanjem za potrebe
ouvanja kapitala koji je deo kapitala, a ne dobitka.
110. Izbor osnovice za merenje i koncepta ouvanja kapitala odreuje i raunovodstveni
model koji e se koristiti u pripremanju finansijskih izvetaja. Razliiti raunovodstveni
modeli pokazuju razliite stepene vanosti i pouzdanosti i, kao i u drugim oblastima,
rukovodstvo mora da nae ravnoteu izmeu vanosti i pouzdanosti. Ovaj okvir je primenjljiv
na niz raunovodstvenih modela i obezbeuje smernice za pripremanje i prikazivanje
finansijskih izvetaja izraenih po izabranom modelu. Za sada Odbor Komiteta za MRS nema
nameru da propie poseban model, izuzev u retkim okolnostima, kao to je onaj za ona
preduzea koja izvetavaju u valuti hiperinflatorne privrede. Ova namera e, svakako, biti
preispitana u svetlu daljeg svetskog razvoja.