Procena uticaja na ivotnu sredinu

Svrha EIA(procena uticaja na ivotnu sredinu) je da se sistematski proceni I dentifikuje

potencijalni uticaj projekta ili programa. Obratite panju da nisu ukljueni samo tradicionalni
projekti ve I programi.Tako 401 program akta iste vode , donet da zatiti amerike
movare, mora da se proui da bi se utvrdio njegov uticaj na ivotnu sredinu. Ako se
primenjuje NEPA svi vani projekti e morati da prou ekoloki test, ak i preduzea koja
se bave istraivanjem svemira ili ratnom opremom. Pre nego to se krenulo sa
proizvodnjom selt bombardera BI on je proao tajnu studiju uticaja na ivotnu sredinu.
Ponekad se moe smatrati da je ova metodologija suvie ozbiljna . Mnogi ne bi smatrali
da je normalno uzeti u obzir projekte ili trgovinske programekoji se deavaju u nekoj
udaljenoj oblasti izvan nae zemljeak i ako oni unitavaju ivotnu sredinu te oblasti.
Procene na uticaj ivotne sredine koje su opte prihvaene jo vie su naglaenekada
je Odbor narodnog kongresa za ivotnu sredinu predloio EIA zakonodavstvo Narodne
republike Kine. NRKina ima EAI zakone slicne onima u SAD ukljuujui uticaj javnosti u
formulaciju ekolikih programa I projekata.
Ovo sugerie da je dobra ekoloka politika takoe dobra socijalna politika. Jedan ukaz
kao to je NEPA otvara demokratske kanale kod naroda koji su prethodno imali samo
ograniene oblasti u kojima su mogli da deluju, meaju se ili ih menjaju.
Dok je Nepa federalni ukaz u SAD veina drava imaju sopstvene verzijekoje emo
zvati zakoni slini NEPA. Mnogi dravni zakoni o ekologiji moraju da se bave projektima
koji se privatno finansiraju kao to je stambena izgradnja ili tereni za golf.Dravni zakoni
takodje uzimaju u razmatranje veliinu projekta. Oigledno to je projekat vei to je i vei
nadzor.
Alternative projekta ( Ukljuujui opciju neizgradnje )
Iako je NEPA decenijama star njegova implementacija je I dalje bolna. Predlaga
projekta uvek veruje da e njegov predloeni projekat biti delotvoran. Teko je ukazati da
multimilionski projekat nee uspeti sa ekoloke take gledita , posebno kada se
unitavanje ivotne sredine deava na nekom drugom mestu ili se uticaj ini minijaturnim.
Poznati primer tie se pua dartera , ugroene vrste ribe koja ivi u udaljenoj oblasti Tenesi
doline koja je zaustavila Teliko branu , vaan konstrukcioni projekat. Kada zakonski zahtevi
nisu mogli da se ispune Kongres je dozvolio da se projekat nastavi ali tek nakon otre
debate.
Postoje opcije, od kojih su mnoge izvodljive, kao to je promena veliine projekta ili
njegove lokacije. Najmunija od svih je opcija neizgradnje. Teko je rei preduzeu za
autoputeve da ne gradi put. Izgradnja puteva je ono ime se oni bave. Ipak zog zakona
slinih NEPA ovo je upravo ono to se desilo. I zbog toga ne postoji veza nekih od kljunih
gradova na severoistoku Amerike sa autoputem .

Odravanje dugorone produktivnosti

Deo ekoloke procene je i istraiti vezu izmeu kratkorone upotrebe ivotne sredine I
odravanja dugorone produktivnosti. Ovo je pitanje odrivosti. Ne samo da brinemo o
tome ta e se desiti recimo projektu za navodnjavanje u sledeih 20 godina , ve elimo
da znamo da li e posle 50 godina zemlja biti toliko slana da nee moi da se koristi. Ovo je
ono to se deava ako projekat navodnjavanja nije propisno dizajniran. Funkcionisae
dobro 10, 20,ili 40 godina , a onda e tlo iznenada postati jako slano I neodgovarajue za
poljoprivredu. Normalno kada pogledamo 20 godina u pudunost to nam izgleda razumno,
ali NEPA zahteva ak I iri pogled.Ekonomska procena takoe postavlja pitanje da li
postoje nepovratne angaovanosti resursa I da li su one opravdane I verodostojne. Sada
vidimo da pitanje odrivosti izbija u prvi plan. Oigledno je da postoje dugoroni projekti ali
neki moraju da se posmatraju kroz milenijume. U skoranjoj odluci federalnog suda
odlueno je da Nevada ne moe da blokira upotrebu Juka planine kao skadita za
nuklearni otpad, ali je I sud presudio da EPA treba da proceni I osigura bezbednost
postrojenja ne za 20000 kao to je EPA predloila , ve za 100000 godina !
Zadovoljavajui CEQ uslovi
Posao CEQ je da asistira predsedniku to se tie ekolokih pitanja ( NEPA SI05, 42
USCodeljak 4342) ali njegova glavna odgovornos je da izdaje smernice da se protumae
uslovi (zahtevi) NEPA ( L.Malone 2003) ( isticanje originalnog navoenja je sklonjeno). .
Kada je prvobitno oformljen CEQ je pregledao do 2000 izjava o ekolokom uticaju godinje.
Od tada broj je opao na 400 do 500 godinje Sada se projekti sprovode ali agencije rade
onako kako treba. Posle nekoliko godina korienja NEPA ljudi su nauili ta treba da rade
I razumeli su zakon. Mnogi projekti koji bi bili odbijeni nikad nisu ni zapoeti. To je postao
proces filtriranja. Ako brojevi ne priaju celu ili potpunu priu oni nam ipak govore da ljudi
ue iz svojih greaka. Jo jedan razlog za manje recenzija je da su u zakone ubaeni
izuzeci ( kategoriki I nekategoriki).
Vojna jedinica ininjerije ima oko 18 kategorikih izuzetaka koji ne zahtevaju izvetaj
uticaja. Veina izuzetaka bavi se raspravama o transakciji zemljita, prebacivanju zemljita
iz privatnog u javno dobro. Drugi izuzetak odnosi se na renoviranje sopstvene infrastrukture
Jedinica. Iako su mnogi od projekata Jedinice (vojska) osloboeni nadgledanja od strane
NAPA , jedinica je sama osnovala unutranji mehanizam da procenjuje ekoloki uticaj
kumulativnog efekta ovih individualnih projekata I da bude sigurna da oni nee izazvati
probleme.
Najznaajniji projekti podpadaju pod kategoriju nekategorikih izuzetaka I treba da budu
procenjeni (L.Malone 2003) . Ako EQ dodeli odluku da nema znaajnog uticaja na ivotnu
sredinu projekat moe odmah da pone. Ako se oekuje znaajan uticaj onda projekat
mora da se preradi, ponovo priloi, znaajno imeni ili da se odustane. Mnogi projekti
moraju da prolaze kroz ovu proceduru nekoliko puta. CEQ ne odobrava bez razmiljanja.

Pregled procene zasnovan na politici, planovima, programima I projektima

Hajde da pregledamo procedure procene za predloeni put pos pretpostavkom da je
ve proao kriterijum neizgradnje ( slika 5I) . Ukljuena su etiri nivoa vlade : narodna ili
federalna, regionalna ili dravna , podregionalna I lokalna. Za sva etiri nivoa vlade postoje
etiri kategorije : politika, planovi, programi I projekti. Za prva tri je potrebna strateka
ekoloka procena (SEA) ; za etvrtu kategoriju, projekte je potrebna studija ekolokog
uticaja (EIS ) . Kako se proces kree ka regionalnom , podregionalnom I lokalnom nivou
izvetaji o uticaju moraju postati odreeniji. Na primer kada federalna vlada odobri
petogodinji program za izgradnju puta izvoa radova jednostavno mora da pokae da
mrea puteva nee tetiti ivotnoj sredini. Ali na podregionalnim I lokalnim nivoima izvoa
radova mora ne samo da da izvetaj o ekolokom uticaju koji e putevi imati ve takoe
mora da demonstrira kako r projekat doprineti lokalnoj ekonomiji I infrastrukturi. Ovaj tip
akcije I pregleda procene se nairoko koristi u mnogim dravama koje ne samo da
razmatraju projekte ve ve takoe posmatraju politiku, planove I programe kao deo
procene ekolokog uticaja.
Jaanje napora: ADB I Svetska banka
ABD I Svetska banka su dve institucije u javnom vlasnitvu koje se bave velikim brojem
projekata irom sveta.Ove dve institucije kao I mnoge druge ukljuujui bilateralne agencije
kao to je USAID su pod stalnom kritikom ve due vreme jer ne rade dobar posao to se
tie ekolokih pitanja, kao to ga rade privatne banke koje pozajmljuju zemljama u razvoju.
Deo problema odnosi se na prirodu razvojnih banaka kao to su ADB I Svetska banka; one
su u osnovi banke I njihova tradicionalna funkcija je da pozajmljuju novac. Nekada je
vladalo miljenje da je osnovna odgovornost onog koji pozajmljuje novac da ga pametno
iskoristi. Ovaj nain razmiljanja je ipak pojednostavljem. Oilgedno multilateralne razvojne
banke (MDBs ) treba da brinu kako e se novac koristiti. Ako projekti koji su konkurisali za
njihov fond promoviu odrivi razvoj onda bi tebalo da bude lako da se pristupi zajmovima.
Ako bi bilo koji od ovih projekata znaajno negativno uticao na ivotnu sredinu zahtev za
zajam bi trbao da bude odbijen.
Nakon to je otro kanjena zcog uea u projektima kao to je Namader brana u Indiji
I pod pritiskom njenih deoniara Svetska banka je potrila ekoloke zahteve.Od sredine
devedesetih obe banke su uinile velike napore da poprave situaciju, kao to je uradila I
Inter-amerika razvojna banka (IADB ) I mnoge manje razvojne banke I veina razvojnih
banaka u privatnom vlasnitvu. Za razliku od toga neke privatne institucije za pozajmicu
novca srene su da uskoe I zahtevaju samo fiskalnu odgovornost od strane dunika. Neke
drave koriste selektivne pozajmice. Kada su im potrebne pozajmice za sporne projekte ili
za projekte koji tete ivotnoj sredini onee odlaze u privatne banke koje daju pozajmice bez
puno koraka koji bi osigurali primenu smernica I regulacija I podizanja ekoloke svesti I
drutvenih dimenzija. U isto vreme ove drave imaju milijarde dilara na svojim raunima
kod Svetske banke koji stoje neiskorieni. . Neko bi rekao da su ovo siromane zemlje
kojima je potreban novac, ali njima novac nije toliko preko potreban da bi dozvolili Svetskoj
banci da im govori da urade neto to za njih predstavlja potekou.

Neslaganja (polemika ) oko zakona

NEPA I njena sestra zakonodavstvo , akt (zakon ) o ugroenim vrstama trpe dosta
kritika .Mnogi smatraju da potpuno potovanje ovih strogih zakona usporava progres.
Nema sumnje da su agencije koje sprovode ova dva zakona pod velikim pritiskom. Ako
su izvetaji predlagaa o ekolokom uticaju odbijeni to znai da su oni u ozbiljnom
problemu jer moraju ili da prerade projekat ili da odustanu od njega. Jedini drugi izbor je
parnica. Meutim prvobitna namera zakona nije bila da da se to pretvori u beskonanu
parnicu. Ideja je bila da se pomogne poboljanju delovanja vlade ida se uvede
demokratsko uee u donoenju odluka. Osim toga ako se projekat uspori moda je
to I zaslueno.
Razmisliti , a zazim uraditi je uvek bolje nego uraditi a kasnije razmiljati. Dobar primer
je predloeni projekat za Diki Linkoln branu. Da je realizovan potopila bi se velika
povrima Mejna samo da bi se proizvela mala koliina struje. Ovo je trenutak kada na
scenu stupa vrednost procene. Studija je pokazala da bi bilo bolje da se sagradi mala
termoelektrana na drva I da se see drvee nego da se poplavi velika oblast I izgubi
mnogo vie drvea. Ovo je primer EIA koji je obavio ba ono to je trebalo.
Kategorije projekata zasnovane na ekolokim uticajima
Tip nadzora koji projekat dobija zavisi od njegovih uticaja kategorisanih kao A, B ili C
od strane ADB i Svetske banke. Ovo su opte kategorizacije, ali projekti su promenljivi i
Projekat koji je zapoet kao B moe se zavriti ka C nakon to se obavi ekoloka
procena.
Kategorija A su projekti za koje se smatra da imaju znaajan ekoloki uticaj i za koje
je potrebna detaljnija studija. Jedan primer bilo bi umarstvo. Velike promene na
poumljenom zemljitu menjaju ceo ekosistem u toj oblasti jer izuzetno utiu na floru i
faunu. Drugi projekti kategorije A ukljuuju navodnjavanje, razvoj novih resursa vode,
razvoj rezervata, veliki rezervoari vode, nove eleznice i javni prevoz, i pristanita i luke.
Srednje i velike termoelektrane takodje podpadaju pod kategoriju A zato to utiu na
vodu i kvalitet vazduha i mogu zavisiti od neobnovljivih resursa kao to je gorivo.
Kategorija B projekti imaju manji ekoloki uticaj. Oni obuhvataju poljoprivrednu
industriju, manje projekte vezano za vodu, industrije male privrede, ovladavanje
obnovljivom energijom, male elektrane, razvoj vodenih slivova i obnavljanje vodenih
slivova, i snabdevanje vodom .

Kategorija C teko da imaju veliki tetan ekoloki uticaj. Mnogi od ovih poduhvata koji
su veliki su istraivanja ili obrazovni projekti kao to je itraivanje uma, ekstenzioni
programi i poljoprivredni programi gde eksperti pomau stanovnitvu da efikasnije
obavljaju posao. Drugi programi kao primarna i ruralna istraivanja zdravlja i geoloka i
mineralna istraivanja ( ali ne i rudarstvo) su projekti kategorije C kao to je i
obrazovanje, planiranje porodice i neki drugi projekti fizikog planiranja. Mnogi od ovih
projekata esto nisu malog obima i i mogu imati budet od 100 miliona dolara ili vie.
Metode identifikacije uticaja
Metodologija koja se koristi za naune ekoloke analize je veoma kompleksna i esto
glomazna. ( Sot L Canter 1995 za detalje) .
Matrice
Najjednostavniji nain da se izloe razlozi za i protiv projekta je matrica i razvijeno ih je
nekoliko tipova. Rani model nazvan Leopold matrica razvio je dr Luna Leopold i njegove
kolege sa amerikog geolokog istraivanja i on se sastoji od kolona iredova , radnji koje
izazivaju ekoloki uticaj i ivotna sredina na koju se utie. Ima 90 redova i 100 kolona i
svaka elija je podeljena na dva dela, jedan za veliinu uticaja i drugi za vanost uticaja i
oba imaju skalu od 1 do 10. Problem je, ako projekat obuhvata tropske praume on moe
imati i oko 18000 ulaza u matricu. Uzmite samo jednu vrstu. Postoje stotine radnji koje
mogu imati uticaj i veliina svake i vanost svake mora da se shvati.
Step matrice su bolje zato to istiu povezanost matrice sa drugom matricomi to se nie
dok se podaci ne kompletiraju.
Ideja svih ovih matrica je da se stvori osnova za vane podatke : bioloke, fizike,
hemijske, kulturoloke, biokulturoloke, itd. Skala vanosti, skala trenutnih uslova i skala
raspolaganja se postavljaju na osnovu brojeva . Meutim dodeljivanje vrednosti postaje
odluujue i zato se gubi nauna validnost. Takoe postoji i problem koliine podataka.
Niko ne moe da proita i da obradi podatke u popunjenoj Leopold matrici. Najbolje to se
moe uraditi je da se doe do zakljuka da je prikupljeno puno injenica i podataka i da se
izaberu oni koji su od pomoi u odreenom sluaju.
Tehnike za predvianje ekolokog uticaja
Veina podataka koji se koriste potiu iz tehnikog istraivanja. Zagaenje vazduha je
dobar primer zato to je intenzivno prouavanoi ljudi koji rade na merenju zagaenja
vazduha su obavili dobar posao. Oni su kreirali urbane statistike modele, modele
receptora i boks modele. Drugi istraivai su stvorili kvantitativne modele da bi prouavali
povrinu vode, uskopojasno zagaenje i irokopojasno zagaenje, kvalitet poljoprivredne
vode i dozvoljene nivoe zagaenosti.

EOA je sponzorisala vei deo ovog istraivanja tako da postoje modeli koji zapravo
mogu da se primene na podzemne vode, itraivanje uzroka zagaenja, indekse izloenosti
tla i podzemnih voda, testiranje prirodno preienih voda, modele irenja individualnih
izvora, statistike modele uticaja i indeks uticaja buke.
Buka je interesantan ekolo[ki problem. Postoji puno modela testiranja nivoa buke. Iako
faktori zdravlja kod buke obino nisu toliko ozbiljni kao faktori zdravlja kod kvaliteta vode
ljubi su izgleda svesniji buke.; tako da se na to esto vie obraa panja. Njujork siti je
predloio zakon o smanjenju buke da bi se limitirao dozvoljeni broj decibela u kvartovima.
Slino mnogi gradovi ukljuujui i Njujork su promenili putanje letova da bi smanjili buku
aviona pri poletanjima i sletanjima iznad naseljenih oblasti.
Bioloke, istorijske i vizuelne tehnike mogu predvideti nivoe buke datog projekta pre
neko to se finalizira. Danas korienjem softvera virtuelne realnosti kompjuteri nam
omoguavaju da izmerimo tehnike smanjenja nivoa buke i zvukaa pre nego to se
graevina sagradi. Ali pre pojave sofisticiranih kompjuterskih programa ininjeri i naunici
su se ve bavili problemom smanjenja buke. Pre nego to je zapoela gradnja amerikog
autoputa sa ogranirnin pristupom naunici i inenjeri akustike su napravili model puta.
Korienjem modela i kompjuterske projekcije mogli su da predvide iskorienost i ablon
saobraaja.Mogunost da vide bilo koji deo autoputa u bilo kojim uslovima , danju ili nou,
omoguio je ininjerima da kreiraju indekse i naprave neophodne promene. Dananj moni
kompjuteri dozvoljavaju vonju i peaenje po autoputu u virtuelnoj realnosti to
omoguava naunicima i ininjerima da lako i tano podstiu, pregledaju, mere i procenjuju
projekte dok se jo planiraju.
Proces procene ekolokog uticaja
EAI proces prati sudbinu i tansport zagaivaa kroz razliite delove ekosistema. Poinje
kada se zagaiva oslobodi u vazduh, vodu ili tlo.Faktori koji se uzimaju u obzir su priroda
zagaivaa, priroda ivotne sredine, distribucija zagaivaa i kako e se distribuirati.
Takoe elmo da znamo kako e uticati na stanovnitvo.To je linearni proces emisije,
transporta i disperzije plus uticaj na primaoce- to su faktori koji treba da se mere i
procenjuju.
Takoe treba da se proceni izloenost i nivo opasnosti. Prosto reeno lo kvalitet
vazduha nije dovoljan. elimo da znamo ko je izloen, na koliko ljudi e to uticatii koji je
nivo izloenosti.Takoe elimo da znamo koji su uzroci i kakvi e biti efekti. Zbog sloenosti
problema reenja su prilino teka.
Zaustavljanje zagaenja na izvoru
esto oblast A moe biti zagaena aktivnostima iz regiona B, ali B se nalazi negde
daleko, moda ak i u drugoj dravi. Jezero Supirior je veoma zagaeno ivomali brza

procena pokazuje da ive nema nigde u blizini jezera. P odakle dolazi zagaenje ? Prenosi
se vazduhom sa farmi dalje na zapadu gde se tlo tretira ubrivom na bazi fosfata koje
sadri ivu. ive takoe ima u veim koliinama zbog sagorevanja uglja sa ivom u manjim
dozama.U ovom sistemu vetar ima naziv latentnog transportnog sistema.
Deo IAE prati puteve ovih latentnih transportnih sistema i tako jo vie komplikuje
otkrivanje mesta gde e zagaivai zavriti i poskupljuje proces.
Posmatrajmo putovanje trihloroetilena, industrijskog rastvora koji se koristi da odmasti
maine. Od 100 jedinica enisije, 80 se isputa u vazduh dok preostalih 20 odlazi u tlo i
vodu. Ovde je potrebna analiza ivotnog ciklusa zagaivaa.
Najbolji nain je da se zagaenje zaustavi na samom izvoru. Kada duh izae iz boce
veoma je teko da se vrati unutra. Procesi proizvodnje moraju se modifikovati tako da ne
stvaraju zagaivae koji e odlaziti u ivotnu sredinu i kontaminirati je. Smiljanje reenja
jedno po jedno je naporan i skup zadatak.Jednom kada zagaiva dospe u stanite teko
je boriti se sa tim. Moemo zabraniti pecanje na jezeru Supirior , zbrisati industriju i oblasti
za rekreaciju ili moemo ubediti farmere na zapadu da koriste bezbednija ubriva.
ADB-ov CD tutorijala o EIA
ADB je napravio kompjuterski program koji demonstrira ta EIA preduzima u
hipotetikoj studiji irenja pilane( dobar izbor jer ak i mali mlinovi mogu praviti nered).
Program funkcionie skoro kao video igrica.
Likovi u igrici su autor ili predlaga projekta, vladin agent , moda neko iz
ministarstva za umarstvo ili rudarstvo, ekoloki planer , graanin na koga e uticati
projekat ; ADB menader projekta koji e biti odgovoran i koji e osigurati da se prate sve
odgovarajue regulacije; i ADB vii menader.
Podeavanje pozadine igrice Pilana sa seditem u Waigtonu DC se nalazi negde u
Aziji. Radi od 1960 i skoro je prodata. Novi vlasnici ele da proire obim posla za 500
miliona dolara . Zatraili su pozajmicu od ADB. Pilana sada postaje subjekat procesa
ekoloke procene ADB-a.
Tako sada imamo projekat koji e voditi multinacionalna kompanija i koji regulie zemlja
domain.Da bi se projekat realizovao njegovi predlagai moraju da prihvate zahteve
drave. Da bi osigurali ADB pozajmicu tako moraju da prihvate ekoloke zahteve ADBa.Kao to ste ranije mogli da primetite da su vlasnici pilane otili do privatnih institucija za
pozajmice sve to su moda morali da urade je da prihvate ekoloke regulative drave to
ne bi bilo toliko strogo kao to su zahtevi nametnuti od strane ABD. A opet neke privatne
institucije za pozajmice su stroge ili stroe od ADB-a.

Po skoranjim smernicama koje su prihvatile mnoge razvojne banke svako ko se

prijavljuje za zajam mora da prati njihove procedure to obuhvata i zapoljavanje
konsultanata koji rade u skladu sa dogovorenim projektnim zadacima.ADB-ove procedure
za ocenjivanje projekta su sloene pa predlaga ne moe da koristi manjkavost procedura
u zemlji domainu. Ove procedure mogu iziskivati vreme i napor da bi se propratile, ali su
uspene u praksi i ak mogu pomoi da se sprei ekoloka katastrofa
Kako igrica funkcionie. Kada autor projekta kontaktira ADB zbog zajmavri se
poetna ekoloka procena. U ovom sluaju osoblje ADB poetno kategorie ovaj projekat
kao B. Ovo znai da verovatno nee biti potrebno EIA iako je potrebno jo procenjivanja. U
daljoj proceni ADB konsultant proverava projekat zbog znaajnih ekolokih pitanja i
preporuuje da se prikupi vie informacija o dva vana faktora vodena ivotna sredina i
kvalitet vazduha. Zatim poto postoji velika zabrinutost za vodenu ivotnu sredinu, umske
resurse i javno zdravlje da se potpuno opravda EIA projekat se ponovo klasifikuje kao
Kategorija A. Ovo je sutina stvari; poetna procena je napravljena ali bila je povrna.Kada
je konsultant pregledao detalje u skladu sa ADB standardima isplivali su mogui ekoloki
problemi.
Izvrna agencija angauje privatnunezavisnu konsultantsku firmu da preduzma EIA.
Dok ADB ne ograniava predlagaa projekta da angauje svog ekolokog konsultanta ona
snano preporuuje da se izabere neko sa ADB liste. Lista sadri imena kompanija koje su
priznate i koje esto rade samo u jednom delu sveta.
Konsultantska firma zavrava EIA, u pet toma sa izvetajem na 1100 stranakoji sadri
podatke o manjkavim oblastima.Zakljuak i potpun EIA se prilau ADB-u na procenu kao i
vladi da bi bio objavljen najkasnije 120 dana pre datuma kada se zahtev za zajam uzima u
razmatranje da bi bio odobren od strane ADB odbora direktora.Odbor direktora pregleda
sie EIA i oni onda mogu odobriti predmet pozajmice pod velikim brojem uslova.
Jo jednom razlike izmeu razvojne banke i inekih komercijalnih banaka postaju
oigledne.Poto ovaj zajam dolazi od ADB , angaovanje ADB-a ne prestaje sa uplatom
poetne trane novca. Oekuje se da dunik ispuni zahteve ADB-a to je takoe
neophodno da bi se pustila sledea trana zajmai za druge potencijalne zajmove od ADB u
ovom sektoru.
Ako predlaga projekta prihvati ADB preporuke i zadovolji ekoloke zahteve utvrene
dogovorom o zajmu za projekat onda dokument kao to je ekoloko odobrenje moe da se
ptpie od strane odgovarajueg ADB zvaninika.
Mogu poeti da se javljaju modifikacije tokom konstrukcione faze koje su u saglasnosti
sa planom ekolokog monitoringa. Ovo je deo liste zahteva razvojne banke i to je deo celog
EIA procesa. Monitoring se ne zavrava kada je konstrukcija zavrena; to je trajni proces.
Zahtev se esto stavlja u dogovor o zajmu. Treba naglasiti da je dugoroni monitoring
vaan i van samog projekta. Ono to se naui ini da sledei projekat bude bolji.

ADB menader projekta podnosi postrevizionu evaluaciju, koja obuhvata podatke

prikupljene iz plana ekolokog monitoringa, ADB ekolokom strunjaku na procenu. Ovi
podaci zatim postaju deo ADB ekoloke biblioteke sa seditem u Manili.
Vremenski okvir ovog projekta je est godina od faze predloga koja stupa na cenu
veoma brzo.
Iako odlazak u razvojnu banku kao to je ADB moe izgledati kao da usporava stvar na
kraju to je ipak u korist predlagaa. Istina mogli su da smanje ekoloka pitanja i strogu
lokalnu vladu do odobrenja projekta ali je sada njihov projekat dobio akreditaciju od glavne
institucije pa tako imaju verifikaciju da je ekoloki bezbedan. Oni su pratili EIA metodologiju
kao to je navedeno od strane ADB-a i imaju verifikaciju saglasnosti ADB.
Usklaivanje EIA odobrenja sa proizvodnim normama
Prilagoavanje ekolokim regulativama esto je u suprotnosti sa normama proizvodnje. Na
primer standardna metoda proizvodnja papira zahteva dosta izbeljivaa , tenosti koja sadri
hlor. Da bi ublaila ovaj problem filipinska EPA predloila je da sve pilane moraju da smanje
otpad organskog hlora na n1,5 kg po toni smeeProcena koju je agencija utvrdila takoe
ukljuuje privremen cilj od 2,5 kg po toni. Veina fabrika teko moe ispuniti ove ciljeve osim
ako industrija ne modernizuje svoje proizvodne metode to je skup poduhvat.
U sluaju modela fabrike za preradu papira kompanija je procenila vrednost usklaivanja
sa EPA kontrolnim ciljevima na 70 do 120 miliona dolara.
Deo IIE je opis ivotne sredine koji obuhvata i mapu. Opis mora obuhvatiti geografiju i
geologiju pogoenog regiona, poslove u toj oblasti i ak rekreativne aktivnosti. Da je fabrika
zadrala B klasifikaciju nijedan od ovih zahteva ne bi bio postavljen.
Kada ne postoje ustanovljene procedure kao to je ova ishodi za ivotnu sredinu i ljude koji
ive u pogoenoj oblasti mogu biti katastrofalni.
Implementacija i primenjivanje ekolokih standarda
Buka, svet divljine, korienje zemljitadeponija, voda itd su faktori koji utiu na projekat ili
se na njih utiei EIA mora opisati svaki od njih. Ali ko e biti odgovoran za postavljanje
standarda i njihovo primenjivanje? Vano je imati institucije koje e uvesti parametre.Deo
problema u prolosti je bio volja banki da daju pozajmice u mestima gde nije bilo funkcionalnih
institucija. Da bi projekat bio odriv moraju da postoje institucije kojemogu da reguli[u sve
aktivnosti i da prate ta se zaista dogaa.
Sve vie i vie drava irom sveta prihvataju evropske i amerike zdravstvene standarde o
koliini prihvatljivog zagaenja vazduha.Na primer takvi standardi ne dozvoljavaju vie od 60
mg TSP po kubnom metru. Ali u Pekingi ili Nju Delhiju prosean nivo zagaenja moe biti
preko 400 mg pom3. Nije udo to neki ljudi kalju, a zagaenje se moe videti u vazduku

kada sunce jako sija . Zakon je dobar, standardi su dobri , ali primena nije. Reenje za problem
implementacije moe ukljuivati kombinovanje poboljane svesti javnosti, jae politike volje i
jae institucije koje to primenjuju, ukljuujui otriju primenu zakona od strane tuilaca i sudija.
Traenje miljenja od stanovnika mesta projekta
Kao to je ranije istaknuto EIA mora utkrit kako e pojekat uticati na ljude koji ive u
pogoenoj oblasti i ta oni kau o ovom projektu. U ADB modelu postoji prilino tipian
odgovor od enskog ispitanika : Pa mislim da se ADB pomalo zaneo ... Brinemo zbog ume.
Odakle e nabavljati drvo kada proire fabriku? Mise izdravamo od ume. Ona ne smatra da
su predlagai projekta i ADB obratili dovoljno panje na temu odrivosti. ena ivi u pogoenoj
oblasti. U afektu ona kae : saekaj minut ! Gradiete ogromnu fabriku papira i isei ete svo
drvee. A gde se mi uklapamo u ovu sliku? Da dobiemo posao na poetku ali u krajnjoj liniji
postaemo gubitnici.
Njen odgovor je tipian i to je ono to ini ovaj ADB program vrednim oruem. On realistini
prikazuje procenu peojekta. Predlagai drsko odgovaraju : Ne vidim u emu je problem.
Vladin agent je prikazan kao predusretljiv dok menader projekta ostaje profesionalan. On
kae : Mi balansiramo izmeu ciljeva projekta i i briga za ivotnu okolinu i drutvo.
Novi nain obavljanja posla
Dobra vest je da veina kompanija razume da se nain na koji se posao obavlja promenio.
EIA proces nas uvodi u drugaiji svet. To se ne deava odjednom; niti je to univerzalno. U
lokalnim kompanijama u Kini gde drava poseduje sredstva za proizvodnjumoe se uvesti
veoma malo propisa. Ali ako se premestimo u globalizovano podneblje gde su multinacionalne
kompanije ne samo da imamo razvojne banke koje reguliu koji posao moe a koji ne moe da
se obavlja, ve su i kompanije postale osetljive na javno miljenje. Prijekat mora da izgleda
bezbedno ak i kada kompanija poseduje samo mali deo njega, jer se kompanijino ime dovodi
u vezu sa njim. ak i ako ove kompanije nisu oduevljene troenjem novca za odravanje
ivotne sredine one shvataju da e ako to ne rade ugroziti njihov posao i u drugim oblastima.
Ovo je jedan od pozitivnih aspekta globalizacije.
Kada priamo o EIA mi takoe govorimo i o demokratiji- dozvoljavamo ljudima da uestvuju
u rukovoenju njihove ivotne sredine. Na sreu ovo viamo i u zemljama treeg sveta. Ovaj
projekat fabrike pilane tano oslikava miljenja onih koji ranije nikada nisu imali nain da izraze
svoje stavove. Naravni vlade ipredlagai mogu pokuati da promene miljenja ali poeo je da
se javlja oseaj kod ljudi da mogu neto da urade, da ustvari mogu uestvovati u razvojnom
procesu.
Procena odrivosti projekta
Deo diskusije moe i trebao bi da bude otome da li je proces uopte odriv. U sluaju
naeg modela pitanje bi moglo da glasi da li fabrika pilana treba da se proiri ili treba da se

sagradi jo jedna fabrika. ta ima vie smisla poeti sa konsruisanjem nove fabrike sa
modernom opremom ili graditi na postojeoj infrastrukturi korienjem puteva koji se ve tu
nalaze? Ovde apostrofiramo pitanje alternativa. Ako softver podrava alternativu neizgradnje
jo je i bolje; u stvarnom svetu to je uvek opcija koja se razmatra.
EIA doprinosi vladi
Na kraju pozitivan efekat koji EIA ima na vladu ne sme da se umanji. Vlada moe znati da
je kvalitet vazduha i vode lo, ali moda ne zna koliko lo, i nema novca da to sazna. EIA
meutim zahteva da ljudi prate pogoenu ivptnu sredinu pa se iznenada dolazi do novca i
tehnike ekspertize koji su posveeni prouavanju kvaliteta vazduha i vode. Sada vlada ima
ekoloku procenu koju moda nije morala da platii, dobila je nain kako da sazna kako da
izvodi procene u budunosti, i verovatno visoko kvalitetnu opremu i ureaje za praenje koji e
ostati na tom mestu.
Iako je hipotetika fabrika pilana samo studija jednog sluaja, ona ukljuuje puno detalja
kako i nakoji nain je EIA poela,koji su projekti zadaci, koji je ciklus projekta i po kom
redosledu se deluje.
POGLAVLJE 6
EKOLOKI MENADMENT:
TRENDOVI I POLITIKE

Ekoloki menadment nije o menadmentu ivotne sredine; on je o menadmentu

razvojnih aktivnosti u granicama asimilativnog kapaciteta ivotne sredine. Ekolokom
menadmentu se moe prii na svakom nivou- od individualnog pa do nivoa firme ili
kompanije; od optinskih pa do subregionalnih nivoa ; nacionalnom, regionalnom i
globalnim nivoima. Pristup svakom nivou je drugaiji. Poinjemo pregledom nekih globalnih
prekretnica u konceptu i praksi ekolokog menadmenta.
Prekretnice ekolokog menadmenta
Konceptualno razmiljanje o ivotnoj sredini zapoelo je ezdesetih godina prolog
veka. Meutim koncept ekolokog menadmenta u vreme je bio ogranien uglavnom na
smanjenje zagaenja uzrokovanog prebrzim razvojem u zemljama u razvoju.
1972 odran je prvi UN globalni sastanak u Stokholmu da bi se diskutovalo o temi ivotne
sredine i njenog uticaja na ljudsku vrstu. Sazvana je konferencija ujedinjenih nacija o
ivotnoj sredini ljudske vrste kojoj su prisustvovali svetski lideri i najbolji naunici za
ekologiju; Nije prolo bez kontraverzi. Mnogi od naroda zemalja u razvoju smatrali su da
je konferencija smicalica razvijenog sveta da se obeshrabri razvoj zemalja treeg sveta.

Neki od njih su istakli da su konferenciju osmislili veoma urbanizovani i industrijalizorani

razvijeni narodi ; u stvari ostrvske zemlje Pacifika odluile su da ne prisustvuju. Tako je
UNCHE imao skroman uspeh.
1975 , na osnovu ishoda i preporuka UNCHE, osnovana je nova meunarodna organizacija
UNEP. Uz pomo UNEP-a mnoge drave poele su da formiraju svoje sopstvene
ekoloke odbore , agencije i ministarstva. Neki narosi, na osnovu UNCHE preporuka,
poeli su da postavljaju ekoloke standarde i da formuliu ekoloko zakonodavstvo.
UNEP je odrao prvu svetsku konferenciju o ivotnoj sredini na ministarskom nivou 1982,
i usvojen je Montevideo program za razvoj meunarodnih ekolokih zakona, koje su Kis i
elton kasnije opisali kao davanje okvira veini normativnih aktivnosti.
U skladu sa rezolucijom UN generalne skuptine donetom 1983 , osnovan je WCED
1984 i njim je precedavao Gro Harlem Brundland koji je u to vreme bio premijer
Norveke. Prema Kisu i eltonu WCED je bio nezavisno telo povezano, ali izvan, UN
sistema. Zadatak komisije koja je kasnije postala poznatija kao Bundlandska bio je da
ispitaju kritina ekoloka i razvojna pitanja i da formuliu realne predloge kako da se oni
ree; da predloi nove oblike meunarosne kooperacije po ovim pitanjima da bi se uticalo
na politiku ka potrebnim promenama. ; i da se podignu nivoi razumevanja i posveenosti
akciji pojedinaca, organizacija , poslova i vlada.
Brundlandska komisija objavila je izvetaj1987 ( Svetska komisija za ekologiju i razvoj)
gde je predstavljen koncept odrivog razvoja i naglaena potreba za integrisanim
pristupom ka razvoju u kontekstu vrste ekoloke politike. Rad komisije i sadraj njenog
izvetaja doveo je do UNCED takoe nazvanog i zemaljski samit u Rio de eneiru Brazil
1992.Usmeren je vi fokus ka ivotnoj sredini , i obuhvaena su i pitanja siromatva i
stanovnitva.Naziv konferencije pokrio je ivotnu sredinu i razvoj , gde se o ivotnoj
sredini govorilo kao o integralnom delu razvoja, to je i dokumentovano u Brundlandovom
izvetaju. UNICED je izmeu odtalih usvojio i plan akcije u 21.veku o ivotnoj sredini i
razvoju, poznat kao Agenda 21.
Devedesetih godina UN agencije i tela su organizovali brojne globalne samite o
razliitim temama. Prva konferencija 1991 bila je posveena dobrobiti dece.
Skandinavske zemlje u dogovoru sa UN sponzorisale su Samit naroda 1992 u Kairu.
1995 osnovane su tri znaajna dogaaja: drutveni samit u Kopenhagenu; Samit ena u
Pekingu; osnivanje WTO koji se bavi pitanjima trgovine, ivotne sredine i razvoja. Drugi
sastanci obuhvatili su konferenciju o stanitu 1996 u Istambulu i Svetski Samit o hrani
1996 u Rimu. !997 procenjivan je napredak implementacije UNICED iz 1992 od strane
UN generalne suptine nakon 5 godina.
Uprkos svim ovim konferencijama i diskusijama ekoloka situacija je nastavila da se
pogorava u veini zemalja u razvoju. Ovo se desilo zato to je jedna od preporuka koja
je doneta na konferenciji u Stokholmu 1972 bila da svaka drava treba da osnuje
ministarstvo za ivotnu sredinu i da donese ekoloko zakonodavstvo. Bez ovih
preduslova ekoloka situacija ne bi mogla da se pobolja. Iako je mogue da je ovo tano
ispostavilo se da napori uloeni za implementaciju preporuka nisu bili ba vrsti ,
jednostavno to samo zakoni i politika sami nisu mogli da ree ekoloke probleme nacije.

Na prvom mestu ministarstvo mora da ima mo da reakuje nakon saznanja i istovremeno

da poseduje realan budet . Obino ono nema ni jedno ni drugo. Drugo dok su u urbi
formulisale zakone zemlje u razvoju koristile su zakone i standarde razvijenih zemalja kao
to su Nemaka, SAD i Ujedinjeno kraljevstvo kao modele. Nakon to su prihvatili te
strane zakone i politiku i pratili obrazac institucija koje su razvijene nacije stvorile za
ekoloki menadment, zamlje u razvoju su otkrile da zakoni i politika ne funkcioniu ako
nisu primenljivi. Slino tome zemlje u razvoju su shvatile da ne mogu potpomagati
institucije iz budeta. Drave su takoe uoile da ekoloka politika nee biti efektivna dok
se politika sektora o ekologiji ne nae na svom mestu. Ministarstvo ekologije moe
formulisati kiobran politiku za ivotnu sredinu , ali to na primer ne reava problem ako
ministarstvo industrije ne formulie politiku za industrijsko zagaenje, a ministarstvo voda
ne formulie politiku za ouvanje voda. Vlade mnogih zemalja u razvoju mislile su da
jedno ministarstvo moe da radi sve to zaboravljajui da ostala ministarstva moraju da
sarauju i takoe i deluju. Shvativi ovo mnoge vlade zemalja u razvoju poele su da
ispravljaju problem u skoranjoj prolosti. Ekoloko zakonodavstvo i politika koji su
zapoeli sedamdesetih godina prolog veka posle stokholmske konferencije ponovo su
revidirani200 da bi se obratila panja na kompleksna pitanja siromatva, trgovine,
transfera tehnologije, finansija i drugih stvari povezanih sa celokupnom ekolokom i
slikom razvoja.
Sledei vaan ekoloki samit odrao se u Njujorku pod okrljem UN generalne skuptine.
Odran 2000 bio je prikladno nazvan Milenijumski samit. Na ovoj konferenciji delegati UN
su postavili niz odreenih meunarodnih ciljeva razvoja MGD.
2001: Meunarodna konferencija o sveoj vodi, Bon
Decembra 2001 odrana je Meunarodna konferencija o sveoj vodi u Bonu, Nemaka.
Ministarske izjave na ovoj konferenciji, kako je istaknuto da 1,2 milijarde ljudi ivi ivot u
siromatvu bez pristupa bezbednoj vodi za pie , a da 2,5 milijardi nemaju kanalizaciju,
pokazuju da vlade, meunarodna zajednica privatni sektoe, nevladine organizacije i svi
otali akteri treba da baziraju svoje akcije na sledee : upravljanje, nedostatak fondova,
ulogu meunarodne zajednice, kapaitet izgradnje i tehnolokog transfera, uzrok i sledee
korake.
to se tie upravljanja ministri su izjavili da primarna odgovornost za osiguranje
odrivog i pravednog menadmenta za resurse vode poiva na vladi. Ministri su pozvali
privatni sektor da se pridrui vladi i civilnom drutvu da bi doprineo dovoenju vode i
kanalizacije onima koji to nemaju i da ojaa investicije i sposobnosti menadmenta.
2002 : Konferencija o finansijskom razvoju , Monterej
Lideri iz razvijenih i zemalja u razvoju diskutovali su o postizanju dogovora o radnjama
koje treba izvriti na Internacionalnoj konferenciji o finansijskom razvoju 2002 u
Montereju, Meksiko tako da bi politike i ekonomske reforme koje se deavaju u
zemljama u razvoju bile podrane od strane razvijenih zemalja u obliku pomoi,

oslobaanja duga, investicija,i trgovine. efovi drava i vlada izjavili su : Reili smo da
odrimo govor o izazovima finansiranja razvoja irom sveta , posebno u zemljama u
razvoju. I posle te konferencije ostali su mnogi problemi finansiranja.
2002 : Svetski samit o odrivom razvoju, Johanesburg
U avgustu i septembru 2002 najvee okupljanje efova drava i vlada i delegata iz
drava irom sveta i razvijenih i nerazvijenih dogodilo se u Johanesburgu, Juna
Afrika da bi se smislio plan akcija da se sauva planeta Zemlja od neodrivog razvoja.
efovi drava i vlada potpisali su politiku deklaraciju kojom su se obavezali da postignu
odrivi razvoj. Dlega ti na konferenciji su se sloili oko Plana za implementaciju i
predstavili su akcije koje su obuhvatale smanjenje siromatva, promenu neodrivog
obrasca potronje i proizvodnje, zatitu i upravljanje bazama prirodnih resursa,
prihvatanje izazova globalizacije i zatitu ljudskog zdravlja. Kritino pitanje ovde je koji su
zahtevi finansijskih resursa i odakle oni potiu ?
Revizija kompleksnih pitanja
Iako su konferencije i samiti doveli do mnotva obeanja i zaveta, nije se inilo da ce se
predloene akcije brzo ostvariti. Situacija je iziskivala reviziju sloenih pitanja da bi se
zapoelo sa ispravljanjem problema Ekoloka politika i zakonodavstvo koji su zapoeti
sedamdesetih godina posle stokholmske konferencije ponovo su pregledani i da bi se
obratila panja na pitanja siromatva, trgovine, finansija, i druge stvari koje se odnose na
celokupnu ekoloku sliku.
Definisanje politike odrivog razvoja
Jedna bitna oblast koja nedostaje na UN listi pitanja je politika odrivog razvoja
ta je politika odrivpg razvoja i kako je definisana? Naa zajednika budunost
takoe poznata i kao bruntlandski izvetaj definie odrivi razvoj kao obezbeenje da se
ispune potrebe sadanjosti bez kompromitovanja mogunosti buduih generacija da
ispune njihove sopstvene potrebe. Politika odrivog razvoja obuhvata institucionalne i
ekoloke garancije koje e zatititi ivotnu okolinu i ekonomiju kao celinukao i drugi niz
smernica o ekonomiji i drutvenoj odrivosti. Svaka od ovih komponenti politike e
poivati na drugaijem politikom nizu kao to je opsano.
Institucionalne garancije
Mnogi smatraju da je najvaniji od etiri principa odrivog razvoja institucionalna
garancija, zato to ona omoguava ostale tri ( ekonomsku odrivost, drutvenu odrivost,
i ekoloke garancije). Institucionalna garancija sastoji se od upravljanja , obelodanjivanja
informacija, antikorupcije i politike inspekcije. Mnoge grave u svetu imaju problem velike

korupcije. Prema izvetaju Meunarodnog monetarnog fonda ak i do 10 % GDP drave

se potroi na korupciju. Kao kontrameru svetska banka i ADB su doneli politiku
antikorupcije i inspekcije. Prema njihovoj politici inspekcije projekat se moe stopirati , ak
i iako je bio odobren, ako se akteri ale zbog krenja neke od politika institucija koje ga
finansiraju.
Ekploke garancije
Ekoloke garancije integriu ekoloke dimenzije u razvojni projekat u poetnoj fazi. EIA
je obavezan uslov za veinu glavnih razvojnih projekata. Monitoring je takoe postao
obavezan tako da se nadzire da li projekat potuje navedene ciljeve.
Ekonomska i drutvena odrivost
Ekonomska odrivost zavisi od niza sektorskih politika u razliitim oblastima ukljuujui
energiju, umarstvo, vode, poljoprivredu i ribarstvo. O nekim od ovih sektorskih politika se
diskutuje u ovom poglavlju. Drutvena odrivost zavisi od politika kao to su pol,
prinudno raseljavanje, autohtono stanovnitvo, kooperacija sa NVO, i smanjenje
siromatva. O ovim drutvrnim politikama se govori u poglavlju 8
Da bi razvoj postao odriv politika drutvene i ekonomske odrivosti mora da ide ruku
pod ruku sa ekolokom i politikom institucionalnih garancija.
Sektorska politika koja se tie ivotne sredine
Kao to je ranije navedeno ekoloki menadment podrazumeva menadment razvojnih
aktivnosti unutar asimilativnog kapaciteta ivotne sredine. Zbog toga ekoloka politika
ukljuuje kiobran politiku koja se odnosi na nadgledanje globalne ivotne sredine .
Posle ovog se ekoloka politika u sutini ukljuuje u niz sektorskih politika ivotne
sredine. Kao ilustraciju razmatraemo tri sektorske politike za ekoloku odivost.
Politika vode
Tabela 6-1 je kratak pregled stanja svetskoih zaliha vodomVidimo da je dostupnost
svee vode po glavi stanovnika u svetu najnia na srednjem istoku i u severnoj Africi, a
zatim sledi juna Azija: procenat populacije koja ima pristup poboljanim izvorima vode je
najnii55% u posaharskoj Africi ; to se tie poljoprivrede procenat svee vode je veoma
visok od 63%-93% , najvii 93% u junoj Aziji.
Moraju se uoiti est jedinstvenih karakteristika vode kao sektora pre nego to moe da
se razvije efektivna politika vode. Prvo je posebna priroda vode. Voda je udna stvar zato
to je to tena meavina kiseonika i vodonika H2O koja je apsolutno neophodna da bi
opstao ivot, ekosistemi i poljoprivredne i industrijske aktivnosti. Njena jedinstvena
priroda nam govori da se moe lako premetati od jednog do drugog izvora sa malo

potekoa. Drugo, voda se ne distribuira jednako irom globusa. Veoma je promenljiva

zavisno od lokacije i njena lokacija je prirodna hidroloka jedinica koja ne mora obavezno
da prati geografske granice. Tree voda je promenljiv sektor to se tie i zaliha i
potranje. U zalihe spadaju povrinska voda, podzemna voda, kinica i morska voda. to
se tie potronje voda se obezbeuje za pie, kanalizaciju, navodnjavanje , drenau,
plovidbu, ribolov i hidroelektrane. etvrta karakteristika odnosi se u stvari na drugu: voda
ima visok multidimenzionalni institucioni okvir . Na nacionalnom nivou ak i ako postoji
ministarstvo koje se bavi vodom to je ipak sektor kojim se bavi nekoliko ministarstava
ribolov, poljoprivreda, plovidba , zdravlje (Za snabdevanje vode u domainstvima) i
energija.Peto, voda nije prosta ekonomsko dobro ; ponekad pokazuje osobine javnog
dobra, a ponekad privatnog dobra. Unutar hidroloke jedinice voda moe biti limitirana ali
se moe razmenjivati skoro bilo koja koliina ili se moe uvoziti iz drugog hidrolokog
basena po nekoj ceni.
I na kraju voda ima veoma vnu kulturnu, versku i politiku dimenziju. Najdrevnije
civilizacije su nastale du obala reka . Na Tajlandu voda se oboava u toku Songkran i Loj
Kratong festivala . U Indiji Gang je sveta reka ; za kupanje u Gangu , iako je zagaen ,
smatraju da proiuje ljude i duhovno i fiziki .
Na osnovu ovih karakteristika ADB je razvio politiku vode za Aziju iji su glavni elementi
sledei:

Promovisanje uspene nacionalne politike vode i akcionih programa

Investiranje u menadment vodenih resursa, a prvenstveno renih basena
Poboljanje usluga snabdevanja vodom kroz autonomne i pouzdane snabdevae
Podsticanje efikasne i odrive upotrebe i ouvanje vode u drutvu
Poboljanje meusobno korisne upotrebe vodenih resursa koji se dele unutar i
izmeu drava
Olakavanje konsultacija zainteresovanih strana, uee i partnerstvo
Poboljanje upravljanja kroy izgradnju kapaciteta , nadgledanje i procenu

Iako bi politika vode trebalo da se bavi glavnim pitanjima koja su povezana sa

sektorom vode u datoj dravi ili regionu, ovi glavni elementi su obino zajedniki za
sve situacije.
Politika energije
Tabela 6.2 predstavlja pregled globalne upotrebe energije i stalnu emisiju CO2. to
se tie globalne upotrebe energije i njenog uticaja moe se napraviti nekoliko
zapaanja: na vrhu liste po upotrebi komercijalne energije po glavi stanovnika su
Evropa i Centralna Azija sa 2637 kg nafte i emitovanjem 3,3 miliona kolotona CO2
svake godine. Ovo se prevodi u 6,9 metrikih tona CO2 emisije po glavi stanovnika
to je najvie u svetu.

U sutini postoji najmanje devet glavnih ekolokih elementa vrste politike energije.
Oni su :

Uhvatiti se u kotac sa ekolokim pitanjima pre nego to se pojave

Koristiti visokokvalitetan ugalj ( sa manje sumpora) za snabdevanje energijom
Praktikovati pranje uglja u rudnicima
Zapoeti velike programe poumljavanja da bi se stvorili upijai ugljenika kao
i da se pobolja snabdevanje ogrevnim drvetom
Razvijanje nekonvencionalnih izvora energije ( solarna, biomasa, vetar)
Navikavanje menadmenta tranje na ouvanje energije u industrijskim,
komercijalnim i stambenim prostorima.
Dati fer cenu energije i odrei se subvencija za energiju
Osigurati energetske kapacitete

Plan energetskog programa grupe Svetske banke koji se tie smanjenja

siromatva , odrivosti i selektivnosti podrava ciljeve smanjenja siromatva i
poveanog odrivog ekonomskog rasta u tranzicionim i ekonomijama u razvoju. Da
bi se ovi ciljevi ostvarili moraju se obezbediti odrive i dostupne energetske usluge
za sve ukljuujui i siromane i ove usluge se najbolje mogu obezbediti stvaranjem
efikasnih trita energije koja su otvorena za investitore i preduzea velikih i malih,
privatnih i dravnih, centralizovanih i decentralizovanih. Plan se zavrava
naglaavanjem da irenje pristupa energetskim uslugama za siromane treba da
bude bazirano na tritima koja funkcioniu po jakim komercijalnim principima i na
ouvanju ivotne sredine.
Kljuni elementi ADB politike energije su

Smanjenje siromatva ( uticaj energetskih usluga na siromane, pristup

ruralnoj energiji, pristup javnim subvencijama )
Uestvovanje privatnog sektora i i restruktuiranje sektora ( monopol javnog
sektora, restruktuiranje podsektora fosilnog tenog goriva, restruktuiranje
podsektora struje, cena energije, dobro upravljanje
Regionalni i globalni ekoloki uticaj ( kisele kie, smanjenje efekta staklene
bate, upotreba obnovljive energije )
Regionalna kooperacija ( regionalna trgovina energijom, projekti o struji
orjentisani ka izvozu)
Uticaj na finansijsku krizu ( uticaj na potranju energije i investicije, uloga u
projektima sagraditi upravljati transferovati )

Politika poumljavanja

Poumljene svetske oblasti se stalno menjaju. Brzo se smanjuje globalna

pokrivenost drveem i na to treba obratiti panju. Svet poseduje 38,6 miliona
kvadratnih kilometara ume to obuhvata 29,7% ukupne Zemljine povrine. Veina
uma nalazi se u dva regiona : Evropi i centralnoj Aziji, i Latinskoj Americi i
Karibima. Trenutno godinja rata krenja uma u Evropi i centralnoj Aziji kao i na
srednjem istoku i u severnoj Africi je -0,1% , a u Latinskoj Americi i Karibima 0,5%.
2000 oba regiona su prema gruboj proceni imala jednaku koliinu poumljene
zemlje to je otprilike bilo oko 9,4 miliona kvadratnih kilometara svaka. Prema
aktuelnoj rati krenja uma Latinska Amerika i Karibi uskoro e dosta zaostajati iza
Evrope i centralne Azije.
Jo jednom kao i to bi se moglo oekivati najnepovoljniji uslovi se nalaze na
bliskom istoku i u severnoj Africi gde je samo 168000 kvadratnih kilometara
poumljene oblasti od ukupno 38609000 kvadratnih kilometara na celom svetu.
Juna Azija ima najnii procenat 16,3% poumljene oblasti u odnosu na ukupnu
teritoriju.
Slede neki od mnogih uzrika degradacije i unitavanja uma.
1. Destruktivna sea drveta
Prvo i najoiglednije pitanje u svakoj diskusiji o krenju uma je preterana i
destruktivna sea drveta. Procenjuje se da se godinje posee oko 4,4 miliona
hektara ume da bi se zadovoljile potrebe za graom u Evropi, severnoj Americi i
Japanu. Japan ima pokrivenost umom od 67%, moda vie od bilo koje drave na
svetu . Ipak Japan uvozi grau i druge proizvode od drveta iz jugoistone Azije i sa
Pacifika da bi njegove ume ostale netaknute. Iako je ovo dobra nacionalna
politika umarstva , to ima negativne posledice na stanje uma u Aziji i regionu
Pacifika.
2. Ekspanzija useva i stoke
Drugi razlog za nestanak uma je ekspanzija useva i stoke. Svetska banka
procenjuje da ekspanzija useva i stoke unitava 70% uma u Africi, 50% u Aziji,
i35% u Latinskoj Americi.U Africi jo uvek ima puno netaknutih uma uglavnom
zbog male populacije na velikoj povrini zemlje. U mnogim zemljama sveta velike
poljoprivredne farme (posebno farme kampi ) i industrija umura unitavaju
mangrove ume. Ovo je opasan korak jer mangrove su prva linija odbrane od
tajfuna. U Bangladeu je obala riena od mangrove ume , pa su se smrtni
sluajevi povezani sa olujama drastino poveali. Novembra 1970 je otprilike
300000ljudi koji su iveli du obale umrlo tokom jedne velike oluje.
Putevi koji prolaze kroz ume su druga opasnost. Jednom kada se put izgradi kroz
umu tu poinju i druge aktivnosti. Kada su hidroelektrane srednje veliine
izgraene u Kini i Indoneziji sav materijal za izgradnju je donet helikopterima. Da
su sagraeni putevi kroz ume da bi se stiglo do mesta za gradnju tu bi se zauvek
pojavili drvosee i lovokradice.

Poveana migracija ruralnog stanovnitva na poumljeno zemljite je drugo pitanje

koje bi trebalo da se sagleda. Ljudi koji kre ume zbog obraivanja zemlje,
ogrevnog drveta i krmnog bilja je razumljiva pojava , ali nije potpuno bezopasna.
Vlade su takoe krive zbog krenja uma . Vlasnitvo nad velikim kompanijama za
seu drveta, niski porezi, poreske olakice, politika cena koja ide u korist
uklanjanja uma ohrabruju seu drveta. Ekolozi kau da je pretvaranje uma u
druge oblike korienja zemljita koje podrava vlada jedan od vodeih uzroka
krenja uma.
3. Nedostatak vlasnitva
Jo jedno pitanje je vlasnitvo. Ko poseduje ume ? Zato umske zajednice
nerado investiraju vreme i novac u menadment uma ? Moglo bi se pomislit da bi,
poto su ume njihov glavni izvor prihoda i izdravamja , one to titile i da bi to bio
njihov logian izbor. Ipak one to ne rade jer ove zajednice nemaju oseaj da su
vlasnici, poto ume pripadaju dravi i nisu zajednika svojina.

4.umski poari
umski poari izazvani od strane ljudi ili prirode su glavno ekoloko pitanje u SAD.
U indonezijskoj umi poar izazvan nepanjom doveo je do izmaglice od dima
irom jugoistone Azije 1998. Eksperti veruju da su nezabeleene poplave u Kini i
Bangladeu 1998 izazvane unitavanjem uma u gornjim tokovima zbog poara ili
nekih drugih razloga.