JEDNAINE ENERGETSKOG BILANSA

Skica otvorenog sistema uz izvoenje energetskog bilansa

Ukupnu energiju sistema ine :
unutranja energija, U,
kinetika energija , Ek i
potencijalna energija , Ep .
Tako, za jedininu masu , ukupna energija, e (J/kg) je jednaka :

w2
e = u+
+ gz
2

(J/kg)

(5.1)

u specifina unutranja energija (J/kg);

w srednja brzina (m/s)
z - visina u odnosu na odabrani referentni nivo (m)
Unutranja (mu) i potencijalna (mgz) energija nemaju apsolutnu vrednost , ve mogu da
se odrede samo u odnosu na odabranu referentnu vrednost (za potencijalnu energiju ,to
znai , odabrani referentni nivo ).
Ulaz energije u sistem, ostvaruje se na dva naina :
sa ulaznom materijalnom strujom;

 kroz granicu sistema, u vidu toplote Q,dovedene iz okoline (slika)

Slino, izlaz energije iz sistema moe biti :
sa izlaznom materijalnom strujom;
kroz granicu sistema u vidu rada, W koga izvri sistem (slika).

Pri tom, vai dogovor :

> 0 toplota se dovodi u sistem
Q
< 0 sistem daje toplotu
(5.2)

> 0 sistem daje rad

W
< 0 sistemu se saopstava rad
Tako,

ULAZ IZLAZ = eul mul eiz miz + Q W t

(J )

Ako se kao referentne vrednosti pri definisanju unutranje energije ulaznog i izlaznog fluida
uzmu unutranje energije formiranja pojedinih komponenata, tada (ULAZ IZLAZ) ve
ukljuuje toplotne efekte reakcija pa generisanje treba uzeti jednakim nuli
GENERISANJE = 0
Akumulacija predstavlja prirataj energije sistema u posmatranom vremenskom periodu
AKUMULACIJA = E = (me)

(J)

m masa fluida u sistemu

e specifina energija fluida u sistemu (5.1)
Tako, energetski bilans posmatranog sistema za neki period vremena t glasi
eul mul eiz miz + Q Wt = ( me)

(J)

(5.8)

Rad W t u sebi ukljuuje koristan ili osovinski rad W (Sl 5.1), ali i
rad koji okolina izvri na ulazu da bi se fluid utisnuo u sistem, kao i

rad koji sistem saopti okolini pri isticanju iz sistema:

Wt = wul mul + W + wiz miz

Rad prodiranja ili utiskivanja u sistem, wul , po kg fluida, nalazimo kao proizvod sile
nasuprot koje se vri rad (sila pritiska fluida u sistemu): Ful = pulAul , gde je Aul veliina
povrine normalne na pravac strujanja, kroz koju struji fluid na ulazu u sistem ( popreni
presek cevi ) i puta, sul ,koji odgovara utisnutoj koliini fluida (1 kg) :
wul = Ful sul = pul Aul sul = pul vul

vul - specifina zapremina ulaznog fluida (m3/kg)

Imajui u vidu konvenciju o znaku rada ( 5.2) :

wul = pul vul

( J / kg )

Analogno, za rad isticanja fluida iz sistema :

wiz = piz viz
pa je :

( J / kg )

Wt = pul vul mul + piz viz miz + W

Jednaina (5.8) nakon unoenja dobijenih izraza za ukupan rad Wt kao i izraza (5.1) :

w2
w2
w2
h +
+ gz mul h +
+ gz miz + Q W = m u +
+ gz ( J ) (5.9)
2
2
2

ul

iz

h specifina entalpija fluida:

h = u + pv

(J/kg)

Ako bilans (5.9) formiramo za infinitezimalno kratak period vremena, dt i podelimo ga sa dt,
rezultat je bilans za jedinicu vremena:

w2
w2
dQ dW d
w2
Ful h +
+ gz Fiz h +
+ gz +

= m u +
+ gz ( J / s ) (5.10)
2
2
2
dt
dt

ul

iz dt

Ful , Ful maseni protoci fluida (kg/s)

Ako kroz granice otvorenog sistema protie ukupno NS materijalnih tokova (protoci izlaznih
tokova se uzimaju sa negativnim predznakom ):

wi2
d
w2
Fi i hi +
+ gzi + Q W = m u +
+ gz ( J / s )

2
2
dt

i =1
Ns

(5.11)

Fi zapreminski protok struje i (m3/s)

hi - specifina entalpija i-te struje, (J/kg) ;
wi - srednja brzina i-te struje, (m/s) ;
zi - nivo i-te struje u odnosu na referentni nivo , (m) ;
i gustina i-te struje (kg/m3) ;
Q - toplota razmanjena sa okolinom u jedinici vremena (J/s);
W - rad razmanjen sa okolinom u jedinici vremena (J/s)

sistem:

bilans

Stacionaran
otvoren sa Ns
struja:

wi2

h
+
+ gzi + Q W = 0

i i i
2
i =1

Ns

( J / s)

(5.12)

Q,W - razmenjena toplota i rad u jed. vremena

( dobija se iz jedn. 5.11 )

Stacionaran
otvoren sa jednim
ulazom i jednim
izlazom:

w2
w2
h +

+ gz h +
+ gz + Q W = 0
2
2

ul
iz

Stacionaran
otvoren bez
promena kinetike
i potencijalne
energije i razmene
rada sa okolinom:

Fh + Q = 0

( J / kg ) (5.13)

Q,W - razmenjena toplota i rad po kg fluida u sistemu

( dobija se delenjem jedn. 5.9 sa mul = miz )
Ns

i i

(5.14)

( J / s)

i =1

Q - razmenjena toplota u jedinici vremena

Fi , hi - konzistentan par protok - entalpija :
protok, Fi
maseni (kg/s)
molski (mol/s)

entalpija, hi
specifina (J/kg)
molska (J/mol)

jednaina (5.14) se zove i bilans entalpije

Zatvoren,
nepokretan:

U = Q W (J )
(dobija se polazei od jedn. 5.8)

(5.15)

PRIMER 5.1. U cilindrini rezervoar, snabdeven grejnim omotaem, uvodi se voda

temperature T0 ( skica). Kao grejni fluid se koristi suvozasiena para.
F, T0

D
a) Uz pretpostavke :

1. Temperatura vode u rezervoaru je uniformna (idealno meanje);

2. Grejna povrina je proporcionalna zapremini vode u rezervoaru;

3.Gustina i specifina toplota vode su u posmatranom opsegu temperatura konstantne,

4. Zanemarljivi su gubici snage mealice zbog unutranjeg trenja fluida

formulisati diferencijalnu jednainu koja opisuje promene temperature vode u rezervoaru u

toku vremena.
b)Izraunati temperaturu vode u rezervoaru kad se napuni, za sledee podatke:
Visina rezervoara, H = 1.2m
Prenik rezervoara, D = 1.2m
Ulazni protok vode, F = 2.5 l/min
Temperatura ulazne vode, T0 = 200C
Temperatura grejne pare, Ts = 1100C
Koeficijent prolaza toplote za zid rezervoara, KT = 8.7 kJ/(m2minK)
Polazimo od jedn.( 5.10) uz zul = 0 :

w
d
F hul + ul + Q W = (U + E k + E p )
2
dt

F - zapreminski protok ulazne struje, (m3/s)

( J / s)

Kinetika energija ulaznog toka prelazi u potencijalnu energiju vode u rezervoaru :

wul 2 dE p
=
2
dt

( J / s)

Sa druge strane, uloen rad mealice, W, ako se zanemare gubici usled trenja, tj. deo koji ide
na poveanje unutranje energije, jednak je poveanju kinetike energije vode u rezervoaru :
W =

dEk
dt

( J / s)

Tako se energetski bilans svodi na:

F hul + Q =

dU d ( mu)
du
dm
=
= m +u
dt
dt
dt
dt

(1)

Promenu koliine vode definie maseni bilans:

dm
= F
dt

(2)

m = F t

(3)

Reenje diferencijalne jednaine (2), uz poetni uslov: m(0) = 0 je :

i smena (3) i (2) u (1) , daje :

F( hul u) + Q = F t

du
dt

(4)

Za unutranju energiju, pri v = const., poto je za tenosti cv cp, vai :

du = cv dT c p dT = dh
Na osnovu iste aproksimacije, vai :

hul u = hul h = c p ( T 0 T )

(J/kg)

Konano,dovedena toplota u jedinici vremena, Q jednaka je ukupnom fluksu prolaza toplote

od pare u omotau, kroz zid rezervoara, do vode u rezervoaru:

Q = a(t ) K T ( Ts T )

(J/s)

gde je a(t), u vremenu promenljiva, povrina toplotne razmene. Za a(t), prema podacima,
vai proporcija :

a(t) : A = m(t) : M
gde je A ukupna povrina toplotne razmene, tj. povrina razmene kada je rezervoar pun, a M
je masa vode u punom rezervoaru. Dakle,

a (t ) =

m
F t
t
t
A=
A=
A= A
M
V
V F

= V F (s)
Nakon smene dobijenih izraza u (4) dobijamo :
F c p ( T 0 T ) + K T A

t
dT
Ts T ) = F c p
t
(
dt

ili nakon deljenja sa F cp,

T +t

dT
t
= T 0 + B (Ts T )
dt

gde je B bezdimenziona grupa :

B=

KT A
,
F c p

A = DH

(6)

Dobijena je traena diferencijalna jednaina (5), kojoj treba dodati poetni uslov :
t = 0 : T = T0
b) Preveemo jednainu u bezdimenzioni oblik smenom :
x=

t
T T0
, y=

Ts T 0

(T = T

+ y ( Ts T 0 )

Za izvod dT/dt imamo :

dT Ts T 0 dy
=
dt

dx

Nakon uvoenja smene i sreivanja,kao rezultat se dobija sledea jednaina :

dy
1

+ y B + = B ; y (0) = 0

dx
x

koja je linearna po tipu i reenje je (vidi Primer 4.22):

p ( x ) dx
p( x ) dx
q( x )e
y=e
dx + C ,

y=

e Bx
x

p( x ) = B +

1
, q( x ) = B
x

Bx

1
e x B + C Iz uslova y(0)=0 C = 1/B

Dakle, reenje glasi :

y = 1

1
(1 e Bx )
Bx

(7)

Proces karakterie bezdimenzioni parametar B, koji se moe interpretirati kao odnos brzine
dovo enja toplote vodi i njenog toplotnog kapaciteta. Preko originalnih promenljivih:

1
T = T 0 + Tp T 0 1
1 e Bt )
(
Bt

Za date podatke: B =

(8)

K T A 8.7 1.2 2 3.14

=
= 3.755
2.5 4.19 1
Fc p

Za pun rezervoar, t = i smenom brojnih vrednosti u jedn. (8), za temperaturu vode

dobijamo: T = 86.60C.

PRIMER 5.2 Stanje vazduha na ulazu u kompresor je : p1 = 100kPa, T1 = 255K , a na

izlazu iz kompresora : p2 = 1000kPa, T2 = 278K. Odgovarajue specifine entalpije su :
h1= 489 kJ/kg i h2 = 509 kJ/kg. Odrediti potrebnu snagu kompresora za komprimovanje 100
kg/h vazduha, ako je izlazna brzina vazduha 60 m/s . Zanemariti toplotu razmenjenu sa
okolinom, kao i brzinu gasa u usisnom vodu.

P1 , T1 ,w1,z 1

W=?
P2 , T2 ,w2 ,z 2

Poi emo od energetskog bilansa za stacionaran otvoren sistem (5.12):

w 2 w22
F (h1 h2 ) + 1
+ g (z1 z 2 ) + Q W = 0
2

(W )

gde je F = F1 = F2 maseni protok. Imamo : w1 = 0; Q = 0, z1 = z 2 , pa je :

60 2
w2
= 218
. 10 6 J / h
W = F ( h1 h2 ) 2 = 100 489000 509000
2
2

. 10 6 J / h
218
=
= 0.61kW
3600 s / h

Negativan znak ukazuje na ulaganje rada u sistem !

PRIMER 5.3 Crpka snage 1.5 kW izbacuje 0.76 m3/h vode iz bunara u vodeni rezervoar da
bi se odravao nivo vode u rezervoaru na vrednosti 50 m iznad zemlje. Ulaz usisne cevi crpke
je na dubini od 4.6 m. Da bi se spreilo smrzavanje vode tokom zime, transportna cev se
zagreva grejaem snage 32000 kJ/h. Procenjeni toplotni gubici iz celog sistema u okolinu su
26000 kJ/h . Oko 55% snage crpke se upotrebi korisno, a ostatak se gubi u atmosferu u vidu
toplote. Odrediti temperaturu vode u rezervoaru, ako je temperatura vode u bunaru 20C.
Uzeti da je brzina vode na ulazu u usisnu cev zanemarljiva, a za specifinu toplotu vode, 4.18
kJ/(kg K).

Poiemo od energetskog bilansa :

w 2 w12
F ( h2 h1 ) + 2
+ g ( z 2 z1 ) + Q W = 0
2

ili posle smene temperaturne zavisnosti za entalpiju :

w2 w12
F c p ( T2 T1 ) + 2
+ g( z 2 z1 ) + Q W = 0
2

l kg
Maseni protok : F = 760 1 = 760 kg / h
h
l
Brzine : w2 = w2 = 0
Visinska razlika : z 2 z1 = 4.6 + 50 = 54.6 m ; g = 9.81 m/s2
Dovedena toplota, prema podacima je: Q = Q1 Q2 = 32000 26000 = 6000 kJ / h
Razmenjeni rad : W = 0.55 15
. = 0.825 kW
Reavanjem energetskog bilansa po nepoznatoj temperaturi :
T2 = T1 +

Q W Fg( z 2 z1 )
= 4.7 0 C
F cp

MATEMATIKE RELACIJE ZA PROCENJIVANJE ENTALPIJE

Molska entalpija iste supstance
Zavisnost molske entalpije od T i p definie totalni diferencijal :
h
h
dh = dT + dP
T p
p T

gde su :

h
= cp
T p

( J / mol K )

(5.17a)

h
v
= v T
(5.17b)
( J / mol Pa )
T p
p T
i entalpija se moe dobiti integracijom totalnog diferencijala dh od odabranog referentnog
(T0, po) do posmatranog stanja (T,P), po proizvoljnoj putanji (promena h kao veliine
stanja zavisi samo od krajnjih stanja , a ne od procesa izmeu tih stanja)

Traena entalpija predstavlja zbir referentne entalpije i promene entalpije izmeu

referentnog i posmatranog stanja.

Izbor referentnog stanja je u principu proizvoljan, a pri izboru se vodi rauna o obimu
prorauna i problemima pribavljanja potrebnih TD podataka.

Entalpije gasova
Pri bilansiranju i simulaciji reaktora, najee se raunaju u odnosu na entalpiju idealnog
gasa u standardnom referentnom stanju: stanje idealnog gasa na temperaturi T0 = 298K i
bilo kom pritisku, jer entalpija idealnog gasa ne zavisi od p
p

h1 = C 0p dT ;
T

h (T , p )
p
h2

h 00

p 0
=0

T0

h1

T0

h2 =

v
v
T

T p dP
p=0

Referentno stanje karakterie temperatura T0, a za vrednost pritiska je uzeta vrednost bliska
nuli, jer se pri takvom pritisku i realan gas ponaa idealno. Entalpija referentnog stanja je h00.
Kao referentna entalpija se obino uzima :
h00 = 0

(5.18a)

ili, pri bilansiranju sistema u kojima se odigravaju hemijske reakcije:

h00 = h0f ( T0 )

(5.18b)

h 0f - entalpija formiranja iste supstance u standardnom stanju (standardna entalpija

formiranja supstance)
Entalpiju h(T,P) dobijamo kao :
h(T , p ) = h + C p0 (T ) dT + h rez (T , p )
T

0
0

(5.22)

T0

dp
T p

(T , p ) = h2 = v T v
p

rez

(5.22a)

Rezidualna entalpija h rez (T , p ) se rauna :

iz jednaine stanja F(p,v,T) = 0, ili

primenom troparametarskog principa korespodentnih stanja - TPKS

10

Prema TPKS, hrez se dobija uz pomo dve funkcije, f (0)(Tr pr) i f (1)(Tr pr), koje su tabelirane
u prirunicima i udbenicima :
h rez
= f ( 0) ( Tr , pr ) + f (1) ( Tr , pr )
RTc

(5.23)

Tr = T/Tc - redukovana temperatura

pr = p/pc - redukovan pritisak
- faktor acentrinosti supstance
Aproksimacije za gasove
Ako se radi o niskim pritiscima i visokim temperaturama, moe se zanemariti
rezidualna entalpija, tj. gas smatrati idealnim, pa se (5.22) redukuje :

h = h00 + C p0 (T ) dT =h00 +C p (T )( T T0 )
T

(5.24)

T0

C p (T ) srednja specifina toplota u intervalu [T0, T] :

0

1
C (T ) =
Cp0 (T ) dT

T T0 T0
T

0
p

(5.24a)

C p (T ) se moe u oblasti niih temperatura smatrati konstantom

0

Entalpije tenosti
Za nepolarne i umereno polarne supstance moe da se koristi isti postupak kao za gasove.
Uobiajeniji metod je integracija tot. diferencijala dh od odabranog realnog stanja kao
referentnog ( T0, p0), do posmatranog stanja (T, p):
L
v L
h(T , p ) = h + dh = h + h1 + h2 = h + C dT + v T
T
(T0 , p0 )
T0
p0

(T , p )

L
0

L
0

L
0

L
p

dP
p

h0L - referentna vrednost entalpije

Pri proraunima reaktora, uobiajen izbor referentnog stanja je kao kod gasova,
(5.18 a,b), pri emu se entalpija formiranja odnosi na standardno referentno stanje - tenost
na p0 = 1atm i T0= 298K

11

Aproksimacije za tenosti
Za male i umerene razlike pritisaka (p - p0), moe se zanemariti korekcija po
pritisku :
h L (T ) = h0L + C pL (T )dT
T

(5.25)

T0

U malim i umerenim temperaturnim opsezima, slino kao kod gasova, srednje

vrednosti specifinih toplota, C p (T ) , mogu se uzeti konstantnim, odnosno:
L

h L (T ) = h0L + C pL (T T0 )

Za vrste supstance, postupak je analogan onom za tenosti.

Proraun entalpije iste supstance u drugom agregatnom stanju u odnosu

na referentno
Znai da promena entalpije izmeu referentnog i posmatranog stanja ukljuuje i
promene entalpije pri faznim prelazima supstance (latentne toplote topljenja, isparavanja
itd.).

Kao ilustraciju, uzmimo da treba izraunati entalpiju gasovite supstance u odnosu na teno
referentno stanje. Fiktivan proces, koji omoguuje jednostavno izraunavanje promene
traene promene entalpije, skiciran je na slici

Referentno stanje,
tenost na (T 0,p0)

Tenost na (T0,p)

1a
h1

h0

Kljuala tenost
na (Tk(p), ,p)

5 Realan gas na (T,,p)

h5

1b

4
h 4

h 2
Suvo-zasiena
para na (Tk(p), ,p) 2

Idealan gas na
(T,,p)

h 3

Idealan gas na
(Tk(p), ,p)

12

Proces 0 1a predstavlja izotermsku kompresiju ili ekspanziju i sobzirom da se radi o

tenosti promena entalpije se moe zanemariti :

h0 0
Proces 1a 1b je izobarsko zagrevanje tenosti, pa je promena entalpije:

h1 = CpL dT
Tk

T0

Proces 1b 2 je fazni prelaz - isparavanje, pa je promena entalpije jednaka latentnoj

toploti isparavanja:

h2 = h isp Tk ( p)

Tk - temperatura kljuanja supstance na pritisku p

Proces 2 3 je fiktivan proces prelaza pare iz realnog u idealno stanje na datim
uslovima ( Tk, p) i u skladu sa definicijom rezidualne entalpije (5.21) :

h3 = h rez Tk ( p ), p

Proces 3 4 je izobarsko zagrevanje idealnog gasa :

h4 = Cp0 dT
T

Tk

Proces 4 5 je fiktivan proces prelaza iz idealnog u realno stanje na datim uslovima :

h5 = h rez (T , p)

Traena entalpija je jednaka :

h G (T , p ) = h0L + hi
5

(G u eksponentu oznaava gasovito agregartno stanje)

i =1

odnosno,
h G (T , p ) = h0L +

CpL dT + hisp Tk ( p) hrez ( Tk , p) +

Tk ( p )

T0

C (T )dT +h (T , p)
T

Tk ( p )

0
p

rez

(5.26)

13

Uz aproksimaciju da su rezidualne entalpije jednake nuli, koja je prihvatljiva na niskim

pritiscima,
h (T , p ) = h +
G

L
0

Tk ( p )

C (T ) dT +
L
p

T0

C (T )dT +h (T ( p))
T

Tk ( p )

0
p

isp

(5.27)

PRIMER 5.4 U ispariva se uvodi 1000 kg/h ugljentetrahlorida na T = 300C i 500 kg/h iste
tenosti na T = 70 0C i normalnom pritisku. Ako se u isparivau proizvodi para na
normalnom pritisku i T = 2000C, koliko je neophodno dovesti toplote? Pretpostaviti da se
para ponaa kao idealan gas.
Termodinamiki podaci za CCl4 :

C p0 (T ) = a V + b V T + cV T 2 + d V T 3 ( J / molK ) (T u K )
a V = 2.924, b V = 8.121 10 3 T , cV = 7.155 10 6 T 2 , d V = 2.103 10 9 T 3

C pL = a L + b LT + c LT 2
Tk = 76.70C,

a L = 175.9, b L = 0.4015T , c L = 8.409 10 4 T 2

( J / molK )

hisp(Tk) = 29894 J/mol

300C
2000C

CCl4(l)

1atm

3 CCl4(g)

ISPARIVA

1 atm
700C
Q=?

Poto su promene kinetike i potencijalne energije zanemarljive, a nema razmene rada sa

okolinom, energetski biulans se svodi na bilans entalpije stacionarnog sistema ( 5.14) :
F1h1 + F2 h2 F3 h3 + Q = 0

(1)

Iz bilansa mase :

F3 = F1 + F2 = 1500 kg / h
Za izraunavanje entalpije treba izabrati referentno stanje. Praktino je kao referentno stanje
uzeti stanje jedne od struja, a kao referentnu entalpiju uzeti nultu vrednost. Poto imamo dve
tene i jednu parnu struju, da bi minimizovali obim rauna, izabraemo stanje jedne od tenih
struja kao referentno, recimo stanje struje (1). Dakle,
T0 = T1 = 303 K

h1 = h0L = 0

14

h2 =

T2 =343 K

C pL dT = a L (T2 T1 ) +

T1 =303 K

bL 2
cL 3
T2 T12 +
T2 T13 = 5363.2 J/mol
2
3

Za h3, poto je u pitanju para, prema jedn. (5.27) :

h3 = CpL dT + Cp0 (T )dT +h isp ( Tk ) =
Tk

T3

T1

Tk

C pL dT = a L (Tk T1 ) +

bL 2
cL 3
Tk T12 +
Tk T13 = 6286 J / mol
2
3

C 0p dT = a V (T3 Tk ) +

bV 2
cV 3
dV 4
T3 Tk2 +
T3 Tk3 +
T3 Tk4
2
3
4

Tk = 350

T1 =303
T3 = 473

Tk = 350

= 640.6 J / mol

h3 = 36821 J/mol
Poto su zadati maseni protoci, preveemo entalpije iz molskih (J/mol) u specifine (J/kg) ,
zata nam treba mol.masa CCl4 : M = 153.8 kg/kmol. :

h2 =

53632
. kJ kmol
= 34.87 kJ / kg
1538
. kg kmol

h3 =

36821
.
= 239.4 kJ / kg
1538
.

Konano, iz (1) :

Q = F3 h3 F2 h2 = 3416
. MJ / h

Molska entalpija smee

Rauna se kao zbir entalpije idealne smee (idealna entalpija) i korekcije.
h = j =c1 x j h 0j (T , p ) + s h ( J / mol )
1442443
N

(5.29)

(
entalpija idealne sme s e

hj0 - entalpija komponente j u standardnom stanju

sh - korekcija idealne entalpije

15

Idealna entalpija i standardna stanja

Pri proraunu idealne entalpije u skladu sa termodinamikom rastvora, standardna stanja
biraju na sledei nain.

Za gasne smee, kao standardno stanje komponente uzima se (fiktivno) stanje

idealnog gasa na T i p smee i prema (5.24), entalpija u standardnom stanju se rauna
kao :
h 0j = h00, j + C p0, j (T )dT
T

(5.31)

T0

T0 - temperatura referentnog stanja

h00,j - referentna entalpija

Za tene smee :
a) Za komponente koje su na T i p smee u tenom stanju, standardno stanje je
realno stanje iste komponente na uslovima (T, p) i prema (5.25) :

h = h + CpL, j (T )dT
T

0
j

L
0, j

(5.32a)

T0

b) Za komponente koje su na uslovima (T,p) smee u parnom stanju , tj. u

gasovitom stanju, ali u podkritinoj oblasti ( T < Tc,j ), kao standardno stanje se
bira fiktivno teno stanje, a entalpija u tom stanju, zahvaljujui maloj osetljivosti
entalpija tenosti na varijacije pritiska, rauna kao :

h 0j = h Lj (T , p k (T )) = hlL , zas (T )

(5.32b)

pk(T) - pritisak kljuanja (napon pare) supstance za temperaturu T

hjL,zas - entalpija kljuale tenosti na temperaturi T
c) Za komponente koje su na T i p smee nekondenzibilni gasovi ( T >Tc,j ),u
skladu sa dogovorom o standardnim stanjima, standardno stanje je fiktivno
teno stanje definisano Henrijevim zakonom, pa njegovu entalpiju obijamo
iz eksperimentalnih podataka o entalpiji smee, kao parcijalnu molsku
entalpiju pri beskonanom razblaenju ( xj 0 ):

h 0j = lim H (T , p, x) = H j

x j 0

(5.32)

16

Korekcija idealne entalpije

Za gasne smee predstavlja rezidualnu entalpiju smee :
s h = h rez (T , p, x)

koja se rauna jednim od dva postupka ,

a) iz relacije (5.22a), primenom jednaine stanja na smeu, dakle analogno
postupku za istu supstancu;

b) primenom TPKS (5.23), koja zahteva prethodno izraunavanje kritinih

parametara smee, Tc i pc iz kritinih parametara komponenata i molskog
sastava, pomo u tzv. pravila meanja.
Za tene smee, korekcija predstavlja entalpiju meanja (promena entalpije pri
meanju komponenata), mh :
s h = m h(T , p, x ) = h x j h 0j
Nc

(5.34)

( J mol )

j =1

tj. toplotni efekat pri izobarsko - izotermnom meanju komponenata, pri

formiranju smee. Entalpija meanja se odreuje ili uz pomo dijagrama, dobijenih na
osnovu eksperimenata, ili redje, raunski iz jednaine koja se uz pomo odgovarajuih
termodinamikih relacija, izvodi iz modela za Gipsovu dopunsku funkciju GE .

LAN GENERISANJA TOPLOTE U ENERGETSKOM BILANSU

REAKTORA
lan generisanja,

jednak je nuli, ako se pri raunanju entalpija kao referentne vrednosti uzmu
standardne entalpije formiranja (jedn.5.18b) na referentnoj temperaturi
T0 = 298K , ime se toplotni efekti reakcija ukljuuju u lan (ulaz-izlaz) bilansne
jednaine
rauna se iz toplotnih efekata reakcija, ako se usvoje nulte referentne vrednosti .

Radi pojednostavljenja izvoenja, posmatrajmo otvoren sistem sa jednim ulazom i jednim

izlazom, bez promena kinetike i potencijalne energije i bez razmene rada sa okolinom
Q
1

F1

p1,T1,h1
x1,j, j =1,...,Nc

F2

p2,T2,h2
x2,j, j =1,...,Nc
17

Poi emo od jednaine:

F1h1 F2 h2 + Q = 0

(5.35)

( J / s)

gde se molske entalpije struja, h1 , h2 raunaju sa standardnim entalpijama formiranja istih

supstanci, na referentnoj temperaturi, kao referentnim entalpijama. Imajui u vidu da je,
prema jedn. (5.29):
F1 h1 = F1 x1, j h 0j + F1 ( s h)1 = n1, j h 0j + F1 ( s h)1
Nc

Nc

j =1

j =1

i analogno,
F2 h2 = n2 , j h 0j + F1 ( s h) 2
Nc

j =1

gde su ( s h)1 i ( s h) 2 ( J mol )

korekcije idealnih entalpija ulazne i izlazne struje,
energetski blans se moe prikazati kao:

n1, j h 0j + F1 ( s h)1 n2, j h 0j F2 ( s h) 2 + Q = 0

Nc

Nc

j =1

j =1

U poslednju jednainu emo dodati i oduzeti sume:

n1, j h 0f , j (T0 ) i
Nc

j =1

0
0f,j

su h

n
Nc

2, j

h 0f , j (T0 ) gde

j =1

(T0 ), j = 1,..., N c standardne entalpije formiranja supstanci na referentnoj temperaturi,

Nc
Nc
Nc

0
0
0
0

n
h

n
h
(
T
)
+
F
(

h
)

n
h

1, j j
1, j f , j
0
1
s
1
2, j j n2 , j h f , j (T0 ) + F2 ( s h) 2 +
j =1
j =1
j =1
j =1

Nc

+ n1, j h 0f , j (T0 ) - n 2 , j h 0f , j (T0 ) + Q = 0

Nc

Nc

j =1

j =1

Nije teko primetiti da su:

n1, j h 0j n1, j h 0f , j (T0 ) + F1 ( s h)1 = F1h1 ,

Nc

Nc

j =1

j =1

n2, j h 0j n2, j h 0f , j (T0 ) + F2 ( s h) 2 = F2 h2

Nc

Nc

j =1

j =1

gde su h1 i h2 molske entalpije struja raunate sa nultim referentnim entalpijama

supstanci, pa je poslednja jednaina ekvivalentna jednaini:

18

Nc
Nc

F1 h1 F2 h2 n 2, j h 0f , j (T0 ) - n1, j h 0f , j (T0 ) + Q = 0

j =1
j =1

(5.36)

Ostaje da razmotrimo razliku,

n
Nc

2, j

(T0 ) - n1, j h
Nc

0
f ,j

j =1

j =1

0
f ,j

(T0 ) = n j h 0f , j (T0 )
Nc

j =1

Ako se u sistemu odigrava Nr nezavisnih reakcija, promena broja molova supstance j

jednaka je :

n j = j ,k k
Nr

k =1

pa je :

n h
Nc

j =1

Kako suma

0
f ,j

(T0 ) = j , k k h 0f , j (T0 ) = k j ,k h 0f , j (T0 )

j

j ,k

h 0f , j predstavlja standardni toplotni efekat (jedn. 2.53) k-te reakcije na

referentnoj temperaturi, konano imamo

j

n h
Nc

j =1

0
f ,j

(T0 ) = k H 00, k
Nr

k =1

i kada taj izraz unesemo u jednainu (5.36), dobijamo energetski bilans u obliku:
F1h1 F2 h2 k H00, k +
Q
=0
{
1
4243 k =1
14243 dovedena toplota
ulaz - izlaz
Nr

( J / s)

(5.37)

generisanje

gde se entalpije struja h1 i h2 raunaju sa nultim referentnim entalpijama istih

supstanci

Ako bi jednainu (5.35) zamenili ekvivalentnom,

H + Q = 0

( J / s)

(5.38)

gde H ( J s) predstavlja promenu entalpije fluida izmeu ulaza i izlaza, mogli bi oblik
(5.37) energetskog bilansa izvesti i na sledei nain. Promena entalpije H , kao veliina
stanja, ne zavisi od puta, tj. procesa, pa je moemo izraunati iz bilo kog zamiljenog
procesa. S obzirom na definiciju standardnog toplotnog efekta hemijske reakcije, pogodno je
kao proces odabrati sledei.

19

(T1, p 1, x1,j) 1 ulazna struja

H1
(T1, p 1)

(T2, p 2, x2,j ) 2

izlazna struja
H4

a ne izmeane komponente
ulazne struje
H2

HR

(T0, p 0)
a
ne izmeane komponente
ulazne struje na standardnim
uslovima i refer. temperaturi

(T2, p 2) b ne izmeane komponente

izlazne struje
H3
b (T0, p 0)
ne izmeane komponente
izlazne struje na standardnim
uslovima i refer. temperaturi

Traenu ukupnu promenu entalpije, dobijamo, u zavisnosti od izbora referentnih

entalpija istih supstanci, h00, j kao :
H 1 + H 2 + H 3 + H 4 ,
za h00, j = h 0f , j
H =
za h00, j = 0
H 1 + H 2 + H R + H 3 + H 4 ,

( j = 1,..., N c ) (5.39)

h0f,,j - standardna entalpija formiranja supstance j na referentnoj temperaturi T0

Za proces 1 a , promena entalpije je jednaka toplotnom efektu pri meanju
komponenata ulazne smee, tj. entalpiji meanja, sa negativnim predznakom :

H1 = n1, j h j H1 = m H1
Nc

j =1

Za proces a a, promena entalpije je :

H 2 = n1, j h
Nc

0
0, j

j =1

n1, j h j (T1 , p1 )
Nc

j =1

Sada emo kao referentne entalpije komponenata usvojiti nulte vrednosti:

h00, j = 0,

j = 1,..., N c

pa za H2 dobijamo :

H2 = n1, j h j
j

a za sumu H1 +H2 :

H1 + H 2 = H1

(5.40)

Analognim postupkom, pri nultim vrednostima referentnih entalpija (5.37) dobijamo:

20

H 3 + H 4 = H 2

(5.41)

Promena entalpije u procesu a b, H R predstavlja toplotni efekat pri odvijanju

hemijskih reakcija, koji je rezultat razliitih entalpija formiranja reaktanata i produkata, i
raunamo ga kao :
H R = n j h 0f , j (T0 ) = k H 00,k
Nc

Nr

j =1

k =1

Tako, za H dobijamo konano izraz:

H = H 2 H 1 + k H 00,k = F2 h2 F1 h1 + k H 00, k ( J / s)
Nr

Nr

k =1

k =1

(5.42)

i smenom u (5.38) dobijamo bilans (5.37).

Da zakljuimo:

Pri nultim referentnim entalpijama komponenata, neophodno je u energetski bilans

ukljuiti lan generisanja toplote, QR
QR = k H 00,k
Nr

k =1

0
0,k

= H

0
R ,k

( J / s)

(T )

(5.43)

Iz izvo enja proizilazi pravilo :

Referentna stanja pri proraunu entalpija onih komponenata koje uestvuju u hemijskim
reakcijama moraju da budu jednaka odabranim standardnim stanjima pri izraunavanju
standardnih toplotnih efekata reakcija (idealan gas, tenost, ili vrsta supstanca na p0 = 1
atm.)

ZADACI
1. Voda se iz bunara pumpa u rezervoar sa protokom od 500 gal/h i to sa dubine od 200 ft na
visinu od 60 ft iznad zemlje. Snaga pumpe je 5ks (konjske snage, amerika oznaka je hp) od
ega se iskoriti 45%. Zimi je temperatura vode 8 u bunaru 400F. Voda u rezervoaru se
odrava na istom nivou i na temperaturi 450F zagrevanjem dovodne cevi grejaem. Izraunati
snagu grejaa.

(Re. Q = W + F(c p T + gz ) = 4.85kW )

21

2. U jednoj rafineriji 1000 lb/h benzola temperature 200 0F se u vodenom kondenzatoru na

normalnom pritisku hladi do 160 0F . Ako se zanemari razmena toplote sa okolinom,
izraunati potreban protok vode za hlaenje, koja se u kondenzatoru zagreje od 80 do 1000F.
Podaci za benzol : Tk = 353.3K , h isp (Tk ) = 7353 cal / mol

C p (T )

Koef. u jedn. za molski topl. kapacitet benzola :

za idealan gas:

b 10 3
39.064

-0.206

c 10 6
-13.301

= a + bT + cT 2

za tenost :

b 10 3
67.96

-0.747

(T u K )

c 10 6
-37.78

Za molski toplotni kapacitet vode vai jednaina:

C p (T )
R

= 8.72 + 1.25 10 3 T 1.8 10 7 T 2

(T u K )

(Re. 1.16 kg/s)

3. Ventilator izvlai vazduh iz neke prostorije kroz dobro izolovan vod konstantnog
poprenog preseka (0.6 m2). Izlazna brzina vazduha je 1.5 m/s, a ventilator ostvaruje pad
pritiska od 6 cm vodenog stuba. Temperature na ulazu i izlazu iz ventilatora su 21.1 i 22.8
0
C. Izraunati potrebnu snagu ventilatora. (Re. 1.827 kW)
4. Reiti Primer 5.2. uzimajui da je h3 = 0 .

5. Standardna entalpija formiranja benzola u gasnom stanju na

h0f, 298 K ( g ) = 82930 J / mol . Koristei termodinamike podatke iz 2. zadatka

250C je
izraunati

standardnu entalpiju formiranja tenog benzola na 250C i uporedi sa tanijom vrednou iz

literature: h0f, 298 K (l ) = 49080 J / mol . Zato se izraunata vrednost ne slae sa literaturnom ?

(Re. 49263J/mol)

6. Standardna toplota sagorevanja neke supstance predstavlja standardni toplotni efekat

reakcije sagorevanja, pri emu se pretpostavlja da je sagorevanje potpuno. Pri tom se
standardno stanje vode kao produkta moe izabrati kao gasno ili teno.
a) Izraunati standardnu toplotu sagorevanja na 250C,

tenog heksana sa produktima: H 2 O( g ), CO2 ( g )

( 3.855 103 kJ mol )

gasovitog heksana sa produktima: H 2 O( g ), CO2 ( g ) ( 3.887 103 kJ mol )

gasovitog heksana sa produktima: H 2 O (l ), CO2 ( g )

( 4.195 103 kJ mol )

b) Izraunati lan generisanja u energetskom bilansu pei u kojoj potpuno sagoreva 100 mol/s
heksana, sa kiseonikom iz vazduha, ako se kao reakcija uzme:

C 6 H 14 (l ) +

13
O2 ( g ) = 6CO2 ( g ) + 7 H 2 O( g )
2

( 3.855 10 5 kW )

22

C 6 H 14 ( g ) +

13
O2 ( g ) = 6CO2 ( g ) + 7 H 2 O ( g )
2

( 3.887 105 kW )

Podaci:
Supstanca:

h 0f , 298 K ( J / mol )

C 6 H 14 ( g )

-166920

C 6 H 14 (l )

-198600

H 2O( g )

-241818

H 2 O (l )

-285830

CO2 ( g )

-393509

7. Napojna smea za reaktor za proizvodnju ugljendisulfida se priprema meanjem i

predgrevanjem u izmenjivau toplote tenog sumpora i smee metan-azot. Smea metan-azot
sa 80% metana, temperature 1750C se pre ulaza u izmenjiva mea sa tenim sumporom
temperature 2200C u odnosu 2 mol metana na 1mol sumpora (S2). Iz izmenjivaa izlazi
gasovita smea sa temperaturom 7000C.

a) Kolika je entalpija ulazne struje sumpora, ako se uzme da je entalpija izlazne struje jednaka
nuli ? ( Re. -27.68 kJ/mol)
b) Izraunati snagu izmenjivaa toplote, potrebnu za isparavanje 100 kmol/h sumpora, pod
uslovom da nema gubitaka toplote. (Re. 2694 kW)
Podaci:
Kompo nenta

parametri u jedn. za molarni topl. kapacitet:

C p R = a + bT + cT 2 + d T 2
a

b103

c106

d10-5
-

CH4 (g)

1.702

9.081

- 2.164

N2 (g)

3.280

0.593

S2 (g)

4.321

1.511

0.040
-

Temperatura kljuanja i toplota isparavanja S2: Tk = 444.6 0 C , h isp (Tk ) = 2200 cal mol
cal
Toplotni kapacitet tenog sumpora: C pL = 7
mol

23