BEZBEDNA PRIMENA BILJNIH LEKOVA U

TRUDNOI I TOKOM PERIODA DOJENJA

Silvana Petrovi, Silva Dobri, Institut za
farmakognoziju,
Farmaceutski
fakultet,
Univerzitet u Beogradu, Vojvode Stepe 450,
11221 Beograd 2
Institut
za
naune
informacije,
Vojnomedicinska akademija, Crnotravska 17,
11000 Beograd
Napomena
Rad je u preuzet u originalu iz asopisa Arhiv
za farmaciju br 3/2006 i izloen na 48.
Simpozijumu Farmaceutskog drutva Srbije,
odranom
na
Kopaoniku
(15-18.
jun
2006.god.), sa temom: Trudnoa i dojenje
lekovi, hrana i nega.
Kratak sadraj
Trudnoa je veoma specifian period u kome
treba biti posebno oprezan pri primeni lekova,
ukljuujui i biljne. Ovo se odnosi i na period
dojenja, budui da se svi lekovi, u veem ili
manjem stepenu, raspodeljuju i izluuju
mlekom s moguim ispoljavanjem dejstavana
odoje. Za manji broj biljnih lekova ne postoji

ogranienje za primenu u ovim stanjima, neki

su kontraindikovani zbog poznatih neeljenih
efekata na plod i odoje, dok za najvei
broj biljnih lekova podaci o primeni u trudnoi
i tokom perioda dojenja ne postoje ili su
nepotpuni. U skladu sa optom medicinskom
praksom, oni se ne smeju koristiti bez
savetovanja i nadzora lekara. Meutim, iz
bezbednosnih razloga, najbolje je izbegavati
ih tokom trudnoe idojenja, kada god je to
mogue, naroito u prvom trimestru kada je
fetus najosetljiviji. Izvesne biljne droge mogu
da se koriste za terapiju propratnih tegoba u
trudnoi (npr. Rizom umbira, Zingiberis
rhizoma kod munine i povraanja, seme lana,
Lini semen, seme isemenjaa ispagule,
Plantaginis ovatae semen/testa i seme
indijske
bokvice,
Psyllii
semen kod
opstipacije).
Primena
biljnih
droga
za
stimulaciju laktacije iskljuivo je tradicionalna,
tj. ni za jednu ne postoji klinika potvrda
efikasnosti i bezbednosti ovakve primene.
Kljune rei:
trudnoa, dojenje, biljni lekovi, kontra
indikacije, propratne tegobe u trudnoi,
stimulacija laktacije

SAFE USE OF HERBAL DRUGS DURING

PREGNANCY AND LACTATION
Summary
Pregnancy is very specific period in which
special warnings in drug use, includingherbal
drugs are recommended. This is related on
period
of
lactation,
too,
since
all
drugsdistributed and excreted into human
milk potentially producing effects on nursing
babies.There are no limits for use during
pregnancy and lactation only for few herbal
drugs.Some herbal drugs are contraindicated
for use in these conditions due to their known
adverseeffects on fetus and newborns.
However, for most herbal drugs there are no
data, or they arevery scarce, on the use
during pregnancy and lactation. According to
generalrecommendations in these cases, such
herbal drugs should only be used after
consultuing
a physician
or
under
his
supervision. However, for safety reasons, their
use should be avoidedevery time if it is
possible, especially in the first trimester when
a fetus is the most vulnerable.
Some herbal drugs can be used for therapy of
pregnancy-related conditions (e.g. ginger for

nausea and vomiting, and Lini semen,

Plantaginis ovatae semen/testa and Psyllii
semen for constipation).The use of herbal
drugs for stimulation of lactation is traditional,
and for none of them aclinical confirmation on
efficacy and safety exist.
Key words:
pregnancy,
lactation,
herbal
drugs,
contraindications, pregnancy-relateddisorders,
stimulation of lactation
Uvod
U gotovo svim dravama, lanicama Evropske
Unije, biljni lekovi (biljni lekoviti proizvodi,
fitopreparati) predstavljaju jednu podgrupu
lekova (Direktive 65/65 EEC, 2001/83EC,
2003/63 EC, 2004/24 EC i 2004/27 EC). I
prema
naem
Zakonu
o
lekovima
i
medicinskim sredstvima (Slubeni glasnik RS
84/2004), lekoviti proizvodi na bazi biljnih
sirovina svrstani su u grupu lekova (pojam
biljnog leka ne figurie kao takav, ali proistie
iz definicije leka, odnosno lekovite supstance).
Kao
i
u
sluaju
konvencionalnih
lekova,registracija i odobrenje za stavljanje u
promet biljnih lekova zasnovani su na
potvrenom
farmaceutskom
kvalitetu,

nekodljivosti (bezbednoj primeni) i terapijskoj

efikasnosti [1].Uprkos injenici da se danas u
promet stavljaju iskljuivo lekovi dokazane
efikasnostii prihvatljive tetnosti, njihova
upotreba u trudnoi i tokom perioda dojenja
predstavlja i dalje veliki problem, prvenstveno
zbog odsustva ili nepotpunih podataka o
bezbednosti primene utim stanjima [2]. U
sluaju biljnih lekova ovaj problem postaje jo
sloeniji, ako se uzme uobzir injenica da se
oni prvenstveno koriste kroz samo medikaciju
(na osnovu sopstvene odluke pacijenata).
Pogreno je verovanje da su, s obzirom da su
prirodnog porekla, samim tim i bezbedni.
Istraivanja pokazuju da znaajan procenat
ena koristi biljne lekove tokom trudnoe i
dojenja,
prvenstveno
zasnovano
na
tradicionalnim iskustvima. Rezultati jedne
ankete, sprovedene u Australiji, pokazali su da
oko 15% ena koristi bar jedan biljni preparat
tokom trudnoe [3]. Iako slina istraivanja
kod nas nisu vrena, obzirom na veliku
zastupljenost fitopreparata na domaem
tritu i njihovu sve veu popularnost, moe
se pretpostaviti da se uznaajnoj meri koriste
tokom trudnoe i u periodu dojenja. Stoga je
neophodno izdravstvenim profesionalcima,

lekarima i farmaceutima, kao i trudnicama i

dojiljama, pruiti neophodne informacije o
svim aspektima primene biljnih lekova u
trudnoi i tokom perioda dojenja. Cilj ovog
rada jeste da se iznesu informacije o biljnim
lekovima za koje ne postoji ogranienje
primene u trudnoi i/ili tokom perioda dojenja,
zatim da se ukae na one za koje nema
podataka o bezbednosti primene i koji se,
samim tim, ne smeju koristiti bez saveta i
nadzora lekara (najsigurnije je ne primenjivati
ih, naroito u prvom trimestru trudnoe) i,
naroito, da se ukae na one za koje postoje
dokazi o tetnom delovanju na majku,
odnosnona plod i odoje. Takoe, bie dati
primeri biljnih lekova koji se mogu koristiti u
terapiji propratnih
tegoba
u
trudnoi
(munina, povraanje, opstipacija), kao i
kritiki osvrt na tradicionalnu primenu biljnih
droga za stimulaciju laktacije.
Biljni lekovi za koje nema podataka o
tetnom delovanju u trudnoi i /ili tokom
perioda dojenja
U najnovijim naunim monografijama biljnih
droga, za samo mali broj njih se navodida nije

zabeleeno tetno delovanje u trudnoi i

tokom perioda dojenja, odnosno da ne postoje
razlozi za ogranienje njihove primene.
Evropsko nauno udruenje za fitoterapiju
(ESCOP)u ovu grupu droga ubraja: cvast
kamilice ( Matricariae flos), seme lana (Lini
semen),
seme
i
semenjau
ispagule
(Plantaginis ovatae semen/testa), seme
indijske bokvice (Psyllii semen), kao i
preparate na bazi cvasti nevena (Calendulae
flos) i cvasti arnike (Arnicae flos) za spoljanju
primenu [4]. Za izvestan broj biljnih lekova
postoje odreeni kliniki podaci o bezbednosti
primene u trudnoi i/ili tokom perioda dojenja.
Meutim, za njih vai generalno pravilo da se
ne smeju koristiti tokom trudnoe ili dojenja
bez savetovanja sa lekarom, odnosno bez
nadzora lekara.Tako je npr. bezbednost
peroralne primene preparata na bazi herbe i
korena ehinacee (Echinaceae herba/radix,
Echinacea purpurea) pokazana u kontrolisanoj
klinikoj studiji na 412 trudnica, od kojih je
50% koristilo preparate ehinacee (od toga njih
112 tokom prvog trimestra), a preostala
polovina placebo. Rezultati ove studije
pokazuju da se tok i ishod trudnoa nije
razlikovao u posmatranim grupama, te da

primena ehinacee u periodu organogeneze (I

trimestar) ne dovodi do poveanog rizika od
malformacija ploda [5]. Ovo se, meutim, ne
odnosi
i
na
preparate
ehinacee
za
parenteralnu primenu, te su oni, zbog
nedostatka podataka, kontraindikovani u
trudnoi [4]. U sluaju rizoma veprine (Rusci
rhizoma) i semena divljeg kestena (
Hippocastani semen), podaci o bezbednosti
primene odnose se na kasnu trudnou (ne i na
prvi trimestar). Meutim, ekstrakt semena
divljeg kestena nije pokazao teratogeno
delovanje u eksperimentima na ivotinjama
[4]. Rizom umbira, Zingiberis rhizoma, moe
se koristiti u terapiji munine i povraanja u
trudnoi, ali u propisanoj dozi (1 g rizoma
dnevno, u podeljenim dozama, najee 4 x
250mg) i pod nadzorom lekara [6].
Biljni lekovi za koje ne postoje podaci o
bezbednosti primene u trudnoi i/ili
tokom perioda dojenja
Za najvei broj biljnih lekova podaci o primeni
u trudnoi i tokom perioda dojenja ne postoje
ili su nepotpuni [4,6-11]. Iz etikih razloga,
ispitivanja
lekova,
ukljuujui
i
biljne,

nesprovode se na populaciji trudnica i dojilja.

O
njihovom
eventualnom
uticaju
na
organizamene, odnosno na njen plod ili
novoroene, sudi se uglavnom na osnovu
eksperimenata naivotinjama. Ispitivanja na
ivotinjama nikada ne mogu biti apsolutno
prediktivna za ljudskuvrstu, u prvom redu
zbog razlika u osetljivosti i metabolizmu
lekova izmeu pojedinihivotinjskih vrsta i
oveka (tragian primer za to je talidomidska
katastrofa) [2]. Zbog toga, i u sluaju da je
eksperimentima na ivotinjama pokazano
odsustvo
fetotoksinog
iliteratogenog
delovanja (kao npr. za list i cvet gloga,
Crataegi folium cum flore), i za ovedroge,
odnosno odgovarajue biljne lekove, vai
generalno pravilo da se, u skladu sa
uobiajenom medicinskom praksom, ne smeju
koristiti
u
trudnoi
i
tokom
dojenja
bezsavetovanja, odnosno nadzora lekara koji
treba da proceni odnos izmeu rizika (tete) i
koristinjihove primene (tzv. risk/benefit ratio)
(Tabela I) [4, 6-11]. Najbezbednije je, ukoliko
nema odgovarajuih podataka o primeni u
trudnoi i/ilitokom perioda dojenja, ne
primenjivati ih u ovim stanjima, a naroito ne
u prvom trimestrutrudnoe.

Tabela I
Biljne droge za koje nema podataka o primeni
u trudnoi i/ili tokom perioda dojenja [4,6-11]
Table I
Herbal drugs without data about the use
during pregnancy and/orlactation [4,6-11]
Koren belog sleza (Althaeae radix)
Talus islandskog liaja (Lichen islandicus)
List breze (Betulae folium)
Herba kokoca (Meliloti herba)
Plod kima (Carvi fructus)
List matinjaka (Melissae folium)
List i cvet gloga (Crataegi folium cum flore)
Koren zeijeg trna (Ononidis radix)
Herba kiice (Centaurii herba)
List ortosifonisa (Orthosiphonis folium)
List artioke (Cynarae folium)
Herba pasiflore (Passiflorae herba)
Kora/list
hamamelisa
(Hamamelidiscortex/folium)
List/herba
bokvice (Plantaginis lanceolatae folium/herba)
Etarsko
ulje
eukaliptusa
( Eucalyptiaetheroleum)
Koren jagorevine (Primulae radix)

Herba suruice (Filipendulae ulmariaeherba)

List crne ribizle ( Ribis nigri folium)
Koren lincure (Gentianae radix)
Kora vrbe (Salicis cortex)
List ginka (Ginkgo folium)
Herba zlatice (Solidaginis virgaureae herba)
Herba kantariona (Hyperici herba)
List/koren maslaka (Taraxaci folium/radix)
List brljana (Hederae helicis folium)
List/herba koprive (Urticae folium/herba)
Biljni lekovi kontraindikovani u trudnoi
i/ili
tokom
perioda
dojenja
zbog
dokazanih neeljenih efekata
Veliki broj biljnih lekova kontraindikovan je u
trudnoi i/ili tokom perioda dojenjazbog
poznatih
ili
moguih
(na
osnovu
eksperimenata na ivotinjama) neeljenih
efekata namajku, plod ili novoroene.
Najee su zabranjeni zbog potencijalnog
emenagognog, uterotoninog, abortivnog,
teratogenog,
mutagenog,
kancerogenog,
hormonskog ili hepatotoksinog delovanja.

Droge
sa
emenagognim
i/ili
uterotoninim (abortivnim) delovanjem

U ovu grupu spadaju, uglavnom, aromatine

droge. Tako npr. neka etarska ulja uvelikoj
koliini mogu da dovedu do iritacije i da
poveaju kontraktilnost gravidnog uterusa.
Usluaju droga koje se koriste kao kulinarski
zaini, kontraindikacija se odnosi samo
nadozirane
farmaceutske
oblike
(fitopreparate), ali ne i na njihovu upotrebu
kao zaina.
Od aromatinih droga, emenagogno i/ili
uterotonino (abortivno) delovanje mogu
ispoljiti npr.: koren anelike (Angelicae radix),
bobiaste
iarice
kleke
(Juniperi pseudofructus),
list
ruzmarina
(Rosmarini folium), herba barske nane
( Menthae pulegii herba), herba i koren
peruna (Petroselini herba/radix), rizom
kurkume (Curcumae longaerhizoma) i mira
( Myrrha) [3,8,9,11]. Zbog potencijalnog
emenagognog efekta, u ranoj trudnoi je
takoe
zabranjena prekomerna
upotreba
etarskog ulja pitome nane (Menthae piperitae
aetheroleum) [9]

Emenagogno i/ili uterotonino i abortivno

delovanje mogu da ispolje i: rizom cimicifuge
(Cimicifugae racemosae rhizoma), herba
povratia (Tanaceti parthenii herba),herba
rusomae ( Bursae pastoris herba), herba
oajnice ( Marrubii herba), herba srdaice
( Leonuri cardiacae herba), koren rena
(Armoraciae rusticanae radix), igovi afrana
(Crocistigma), koren senege (Senegae radix),
herba/cvast
hajduke
trave
(Millefolii
herba/flos),eventualno cvast rimske kamilice
(Anthemidis flos), ali ne i cvast obine
kamilice ( Matricariae flos) i dr. [3,8,9,11].
Koren
sladia
( Liquiritiae
radix),
kontraindikovan je u trudnoi, jer glicirizin,
uvisokoj koncentraciji, udvostruuje rizik za
pojavu prevremenog poroaja (pre 38.
nedeljegestacije) [11].
Droge koje deluju kao stimulirajui
laksansi
U laksantne droge koje iritacijom stimuliu
peristaltiku
creva
(stimulirajui
laksansi)spadaju:- ricinusovo ulje (Ricini
oleum) i - antranoidne droge: kora kruine
(Frangulae cortex), kora amerike kruine
(Rhamni purshiani cortex), list i plod sene

(Sennae folium/fructus), koren reuma ( Rhei

radix) i aloja ( Aloe). Stimulirajui laksansi
kontraindikovani su u trudnoi, tokom dojenja
i kod dece mlae od 12, odnosno 10 godina.
Oni mogu da izazovu kontrakcije gravidnog
uterusa.
Takoe, postoje
eksperimentalni
podaci o genotoksinom potencijalu mnogih
antranoida (emodin, aloe-emodin, fiscion).
Primena antranoidnih droga tokom laktacije
ograniena je zbognedovoljno podataka o
izluivanju metabolita aktivnih principa u
majino mleko [4,8,9,11].
Droge sa uticajem na CNS
Herba
efedre
(Ephedrae
herba)
ne
preporuuje se tokom trudnoe i dojenja
zbogstimulativnog dejstva efedrina na CNS
[3].
Osim
toga,
postoje
podaci
o
kardiovaskularnim poremeajima
i
malformacijama ploda kod ena koje su u
ranoj trudnoi uzimale preparate na bazi
simpatomimetika tipa pseudoefedrina, kao i
podaci
o
smanjenoj
produkciji
mleka
irazdraljivosti dojenih beba ije su majke u
periodu laktacije uzimale preparate koje
sadreherbu efedre [12]. Preparati korena
odoljena (Valerianae radix) kontraindikovani

su tokom trudnoe i dojenja, jer ne postoje

kliniki podaci o bezbednosti njihove primene.
Za valepotrijate,estarske sastojke sveeg
korena odoljena, u in vitro uslovima pokazano
je da ispoljavajumutageno i kancerogeno
delovanje. Meutim, u ispitivanjima na
ivotinjama ovakvodelovanje za ekstrakt
korena odoljena nije potvreno. Naime,
valepotrijati su vrlo nestabilni iuglavnom
bivaju razgraeni ve tokom stajanja droge ili
procesa ekstrakcije, tako da praktino nisu
prisutni u gotovim fitopreparatima [4,11]. List
aja (Theae folium) prema literaturnim
izvorima nije kontraindikovan tokom trudnoe
i dojenja. Ipak, postoje podaci o poremeajima
spavanja odojeta ije majke tokomlaktacije
konzumiraju vee koliine aja [9].
Droge sa tujonom
List alfije (Salviae folium) i herba belog
pelena (Absinthii herba), kontraindikovanisu u
trudnoi i tokom dojenja zbog sadraja tujona
koji
moe,
u
veoj
koliini,
da
delujekonvulzivno i neurotoksino [4].
Droge sa estragolom i anetolom

Herba
bosiljka
(Basilici
herba)
kontraindikovana je u trudnoi, a izolovano
etarskoulje u trudnoi, tokom dojenja, kod
odojadi i male dece. Estragol, koga ima
preko 85% uetarskom ulju, deluje mutageno
in vitro i kancerogeno u eksperimentima na
ivotinjama [8].
Plod anisa (Anisi fructus) i plod moraa
(Foeniculi
fructus)
mogu
se
koristiti
tokomtrudnoe i dojenja samo u vidu infuza.
Preparati na bazi alkoholnih ekstrakata i
izolovanihetarskih
ulja
ovih
droga
su
kontraindikovani [4]. Anetol, glavni sastojak
ovih
etarskih
ulja,ispoljava
blago
antifertilitetno i estrogeno delovanje [6].
Droge sa arbutinom
Preparati na bazi lista planike (Uvae ursi
folium), lista brusnice (Vitis-idaeae folium)
iherbe bergenije ( Bergeniae crassifoliae
herba), ne smeju se primenjivati tokom
trudnoe,dojenja i kod dece mlae od 12
godina, jer njihovi aktivni sastojci u veoj dozi
mogu
delovatiteratogeno
(arbutin)
i
hepatotoksino (hidrohinon) [4,8-10].

 Droge sa pirolizidinskim alkaloidima

Koren gaveza (Symphyti radix), herba boraa
( Boraginis herba), list podbela( Farfarae
folium), list lopuha (Petasitidis folium) i druge
droge sa pirolizidinskim alkaloidima, ne smeju
se primenjivati interno u trudnoi i tokom
dojenja. Pirolizidinski alkaloidi u velikoj dozi ili
posle
due
primene
mogu
delovati
hepatotoksino, a prema nekimautorima i
mutageno i teratogeno. Spoljanja primena
nije kontraindikovana (pirolizidinskialkaloidi se
slabo resorbuju kroz kou) [3,8,9].
Droge sa berberinom
Rizom kanadske utike (Hydrastidis rhizoma),
herba ruse (Chelidonii herba), koren ikora
imirike ( Berberidis radix/cortex) i druge
droge
sa
berberinom,
ne
smeju
se
primenjivatitokom trudnoe. Alkaloid berberin
moe da dovede do porasta bilirubina u
neonatalnom periodu i da izazove neonatalnu
uticu. Takoe, moe da povea kontraktilnost
gravidnoguterusa [3,8,9,11].
Plod konopljike, Agni casti fructus
Plod konopljike (Agni casti fructus) poveava
nivo progesterona i sniava nivoestrogena.

Kontraindikovan je u trudnoi, jer moe

negativno da utie na seksualni razvojafetusa
[11].U Tabeli II navedene su droge ija je
primena kontraindikovana u trudnoi, a u
TabeliIII droge koje se ne preporuuju za
upotrebu ni tokom trudnoe, ni u periodu
laktacije*.
Tabela II
Biljne droge kontraindikovane u trudnoi
[14,6-10]
Table II
Herbal
drugs
contraindicated
pregnancy [14,6-10]

during

Koren anelike ( Angelicae radix)

Koren senege (Senegae radix)
List ruzmarina ( Rosmarini folium)
Herba bosiljka ( Basilici herba)
Herba barske nane ( Menthae pulegiiherba)
Plod moraa (Foeniculi fructus*)
Herba/koren
peruna
(Petroseliniherba/radix)**
Plod anisa ( Anisi fructus*)
Rizom kurkume (Curcumae longaerhizoma)

Rizom kanadske utike (Hydrastidisrhizoma)

Mira ( Myrrha) Herba ruse (Chelidonii herba)
Cvast rimske kamilice ( Anthemidis flos)
Koren/kora imirike ( Berberidis*
S obzirom na uoenu nekoherentnost
literaturnih podataka u pojedinim sluajevima,
za klasifikaciju je bio opredeljujui stroiji
zahtev.

radix/cortex)
Herba/cvast
hajduke
trave
(Millefoliiherba/flos)
Plod konopljike (Agni casti fructus)
Herba rusomae ( Bursae pastoris herba)
K o r e n k o p r i v e ( Urticae radix)
Herba oajnice ( Marrubii herba)
Herba timijana (Thymi herba)
Herba srdaice ( Leonuri cardiacaeherba)
Koren en ena (Ginseng radix)
igovi afrana (Croci stigma)
Herba krstovnika ( Nasturtii herba)
Cvast
hmelja
( Lupuli
flos)
*Osim
infuza.**Dozvoljena primena kao zaina.
Tabela III

Biljne droge kontraindikovane u trudnoi

i tokom dojenja [14,6-10].
Table III
Herbal
drugs
contraindicated
pregnancy and lactation [14,6-10].

during

Bobiaste
iarice
kleke
(Juniperi pseudofructus)
List alfije (Salviae folium)
Kora cejlonskog cimeta (Cinnamomiceylanici
cortex)
Herba belog pelena (Absinthii herba)
Kora kineskog cimeta (Cinnamomicassiae
cortex)
Etarsko ulje bosiljka ( Basiliciaetheroleum)
Perikarp narande (Aurantii pericarpium)
Etarsko ulje moraa (Foeniculiaetheroleum)
Rizom
cimicifuge
(Cimicifugaeracemosae
rhizoma)
List planike (Uvae ursi folium)
Herba povratia (Tanaceti partheniiherba)
List brusnice (Vitis-idaeae folium)
Koren rena ( Armoraciae rusticanae radix)
Herbe
bergenije
( Bergeniae
crassifoliaeherba)

Koren sladia (Liquiritiae radix)

Koren gaveza (Symphyti radix)
Ricinusovo ulje (Ricini oleum)
Herba boraa ( Boraginis herba)
Kora kruine (Frangulae cortex)
List podbela (Farfarae folium)
List/plod sene (Sennae folium/fructus)
List lopuha (Petasitidis folium)
Kora
amerike
kruine
( Rhamni
purshianicortex)
Kava-kava rizom (Piperis methysticirhizoma)
Koren reuma ( Rhei radix)
Koren avolje kande (Harpagophytiradix)
Aloja (Aloe capensis)
Plod sabal palme (Fructus Seronoaerepentis)
Herba efedre (Ephedrae herba)
Grko seme (Foenugraeci semen)
Koren odoljena (Valerianae radix)
Koren sibirskog en ena (Eleutherococci
radix)
Terapija propratnih tegoba u trudnoi
Trudnoa je veoma specifian period tokom
kojeg nastaju znaajne promene uorganizmu
ene (porast telesne mase, poveanje
volumena i protoka krvi, promenahormonskog

statusa i dr.). Ove promene, nezavisno od

toga da li je ena zdrava ili ve boluje od neke
bolesti, mogu da prouzrokuju razliite tegobe,
kao to su: munina i povraanje, goruica,
hemoroidi, tromboembolijske komplikacije,
razliita bolna stanja (glavobolja, zubobolja,
artralgije, blae kolike), anemija, hipertenzija i
dr. Propratne tegobe, ponekad,mogu da
ugroze ne samo zdravlje trudnice, vei njenog
ploda. Zbog toga je u trudno iznaajno
sprovoditi odgovarajue preventivne mere
(npr. primena preparata gvoa u prevenciji
anemije), odnosno leiti nastale poremeaje.
Blai oblici munine i povraanja,goruice i
opstipacije
mogu
se
kontrolisati
odgovarajuim dijetetskim merama. U teim
sluajevima primenjuju se odgovarajui biljni
ili konvencionalni lekovi [2].
Munina i povraanje
Munina je najei problem koji se javlja kod
veine
trudnica
(50-90%),
uglavnom
u jutarnjim asovima i najee tokom prvog
trimestra (obino od osme doetrnaeste
nedelje).Kod 1-2% trudnica munina i
povraanje su toliko izraeni, da dovode do
iscrpljenosti,dehidratacije
i
disbalansa

elektrolita. Ovo stanje poznato je pod nazivom

hyper emesis gravidarum
[13]. U narodnoj medicini (tradicionalno), od
biljnih droga protiv munine u trudnoi
najee se koriste: rizom umbira (Zingiberis
rhizoma),
list
pitome
nane
(Menthae
piperitae folium), cvast kamilice (Matricariae
flos), list matinjaka ( Melissae folium) i list
maline (Rubiidaei folium) [13,14]. Meutim,
efikasnost primene kliniki je potvr ena samo
za rizomumbira. Vano je istai da je
anketiranjem trudnica u SAD i Kanadi
zabeleeno par sluajeva primene herbe
indijske konoplje (Canabis sativa) protiv
munine ili za stimulaciju apetita[13].
Rezultati ovih anketa su, oigledno, bili razlog
da se u izdanju PDR-a za biljne lekove iz2004.
godine posebno istakne da je indijska konoplja
kontraindikovana u trudnoi i tokom dojenja
[9]. U nekim klinikim studijama utvrena je
povezanost
njene
upotrebe
sa
malomtelesnom
teinom
novoroenadi,
prevremenim
poroajima,
poveanim
mortalitetom beba iusporenim psihikim i
fizikim razvojem dece, iako potencijalna
teratogenost
nije
dokazana.U
nekim
literaturnim izvorima navodi se da ova droga

ima i emenagogno dejstvo.Herba indijske

konoplje opravdano se upotrebljava samo kao
antiemetik kod pacijenata na hemioterapiji i
onih sa AIDS-om, uz obavezan nadzor lekara
[13].
Rizom
umbira,
Zingiberis
( Zingiber officinale)

rhizoma

Rizom umbira je poznati antiemetik, ija je

efikasnost kliniki dokazana u sluaju kinetoza
(bolesti putovanja) i postoperativne munine
[4,6].
U
dvostruko
slepoj,
placebokontrolisanoj, ukrtenoj studiji u koju je bilo
ukljueno 27 trudnica, pokazano je da
spraenirizom umbira, primenjivan per os (4
x 250 mg) tokom 4 dana, dovodi do znaajnog
smanjenja simptoma hyperemesis gravidarum
i da ne prouzrokuje neeljene efekte na plod
[15]. Slini rezultati dobijeni su i u studiji
Vutyavanich-a i sar. [16], sprovedenoj na 67
trudnica kod kojih je primena spraenog
rizoma umbira (250 mg, 4 puta na dan,
tokom 4dana) dovela do znaajno veeg
smanjenja uestalosti munine i povraanja
(za 62,5%) uodnosu na placebo (za 28,6%). U
monografiji Komisije E iz 1998. godine bilo je

navedeno da je primena rizoma umbira

kontraindikovana u trudnoi [7]. Ovakav stav
Komisije E bio jezasnovan na rezultatima in
vitro ispitivanja sprovedenih osamdesetih
godina u Japanu ukojima je gingerol-6,
izolovani
sastojak umbira,
u
visokim
koncentracijama, ispoljiomutageno delovanje.
Kasnijim klinikim ispitivanjima, meutim, nije
dokazano da rizom umbira u terapijskim
dozama teti fetusu ili majci. Utvreno je da
rizom
umbira
sadri
isastojke
sa
antimutagenim delovanjem (zingeroni). U
azijskoj tradicionalnoj medicini (Kina,Indija),
umbir se stotinama godina primenjuje protiv
munine i povraanja u trudnoi, bez pojave
neeljenih efekata. Ni u jednom od novijih
izdanja kineske farmakopeje rizom umbira
nije kontraindikovan u trudnoi (DD 3-9 g
suvog ili sveeg rizoma) [6,13].Imajui u vidu
sve ove injenice, u Proirenim monografijama
Komisije E iz 2000.godine odobrena je
primena rizoma umbira kao antiemetika u
trudnoi (6). Evropsko nauno udruenje za
fitoterapiju (ESCOP) naglaava da se u ove
svrhe rizom umbira moe primenjivati samo
nakon savetovanja i pod kontrolom lekara [4].
Preporuena dnevna dozaiznosi najvie 1 g

osuenog rizoma. Uglavnom se primenjuje u

obliku ajnih napitaka ilitableta. Uprkos
injenici da nema klinikih dokaza da moe
delovati
abortivno,
treba
se pridravati
preporuene dnevne doze i izbegavati ga u
sluaju kontrakcija i krvarenja izuterusa.
Rizomumbira
je
kontraindikovan
na
poroaju,
jer
moe
da
dovede
do
poveanog postpartalnog krvarenja [13].
Opstipacija
Opstipacija se takoe esto javlja u trudnoi.
U blaim slu
ajevima, prednost treba datidijetetskim
merama. Meutim, u teim sluajevima
savetuje
se
upotreba
zapreminskihlaksativa[2]. Od biljnih droga, za
primenu u ove svrhe pogodna su semena
nekih biljaka kojau epidermalnim elijama
semenjae imaju lokalizovanu sluz:-seme lana
( Lini semen; Linum usitatissimum
)i semena nekoliko vrsta bokvica koje se gaje
u Indiji, Francuskoj i paniji:-seme ispagule
(Plantaginis ovatae semen;Plantago ovata,
sin. P. ispaghula ) , odnosno semenjaa
ispagule
(Plantaginis
ovatae
testa,
sin. Ispaghulae husk ) i-seme indijske bokvice

(Psyllii semen; Plantago psyllium, sin.P. afra i

P. indica, sin. P.arenaria). U lumenu creva sluz
bubri, pritiska zid creva, lokalno izaziva
pojaanje peristaltikih pokreta i stimulie
pasairanje
crevnog
sadraja
[17].Kod
opstipacija u trudnoi ne smeju se koristiti
stimulirajui laksansi. Droge kojeiritacijom
stimuliu peristaltiku creva (npr. ricinusovo
ulje, Ricini
oleum;
antranoidne
droge:
Frangulae cortex
i dr.), mogu izazvati kontrakcije gravidnog
uterusa [4, 8-10].
Stimulacija laktacije
Ni za jednu biljnu drogu ne postoji klinika
potvrda efikasnosti i bezbednosti primenekao
sredstva za stimulaciju laktacije. Upotreba je
iskljuivo tradicionalna.Za stimulaciju laktacije
tradicionalno se koriste droge sa etarskim
uljima ikumarinima. Sastojci droga izluuju se
preko
majinog
mleka
i
deluju
karminativno(ublaavaju gr eve kod beba). U
ove svrhe obino se koriste: plod anisa ( Anisi
fructus), moraa (Foeniculi fructus), kima
(Carvi fructus), korijandra (Coriandri fructus),
miroije(Anethi fructus), koren bedrinca
(Pimpinellae
radix),
herba
majorana

( Majoranae herba) i listmatinjaka (Melissae

folium) [14]. U narodnoj medicini, za
poveanje luenja mleka dojilja, zabeleena je
i primena:cveta zove (Sambuci flos), gr kog
semena (Trigonellae foenugraeci semen),
herbe
verbene(Verbenae
herba),
herbe
draljevine (Galegae herba) i kore korena
pamuka (Gossypii radiciscortex) [18,19].
Meutim, zvanino, herba draljevine je
kontraindikovana u trudnoi i tokomperioda
dojenja,
zbog
potencijalno
toksinog
delovanja njenih alkaloida. Trudnoa i
laktacijasu kontraindikacije i za upotrebu
gr kog semena, zbog konfliktnih podataka o
reproduktivnojtoksinosti
ove
droge
[4,8].Tradicionalno, za stimulaciju laktacije
koristi se i plod konopljike ( Agni casti fructus).
Meutim, u ispitivanjima in vitro i na
eksperimentalnim ivotinjama, plod konopljike
ispoljio je suprotan, tj. anti-galaktogogni
efekat. Zbog nedovoljno podataka o uticaju na
nivo prolaktina kod dojilja, nije mogue
predvideti
njegov
laktogeni
potencijal.
Dugotrajna primena ploda konopljike tokom
laktacije (due od 2 nedelje) moe da dovede
do prekidalaktatne amenoreje i ranog
povratka plodnosti (to moe biti eljeni, ali i

neeljeni efekat)[11].Ono to se svakako

moe preporuiti dojiljama jeste ulje semena
nourka (Oenotheraebiennis oleum). Naime,
ono ne ispoljava direktan laktagogni efekat,
ali je bogato upravo onimesencijalnim
masnim kiselinama koje ulaze u sastav
majinog mleka ( -linolenska i drugekiseline).
Uzima se dva puta dnevno po 500 mg (ujutru i
uvee). Ulje nourka preporuuje se i
trudnicama s obzirom da, prema Svetskoj
zdravstvenoj
organizaciji
(WHO),
esencijalnemasne kiseline tokom trudnoe
treba daine 5% dnevnog unosa kalorija. Ulje
nourka seupotrebljava i u terapiji ciklinih
mastalgija [11].
Zakljuak
Osnovni problem, kada je u pitanju primena
biljnih
lekova
u
trudnoi
i
tokom
periodadojenja, je taj to za veinu njih nema
podataka o primeni u ovim stanjima ili su
podaci nepotpuni. U takvim sluajevima,
najbolje je izbegavati ih tokom trudnoe i
dojenja, anaroito u prvom trimestru, kada je
fetus najosetljiviji ili ih, kada je to neophodno,

koristitiveoma oprezno, uz konsultovanje sa

lekarom ili farmaceutom.
Literatura
1. Petrovi S, Kundakovi T. Tradicionalna i
racionalna
fitoterapija.
U:
Integracijafarmaceutske delatnosti i nauke na
putu ka Evropskoj Uniji. XI Seminar. 31.3.3.4.2005, Zlatibor. Farmaceutska komora
Srbije,
Beograd
i
Naunoistraivaki
centar,Uice. Zbornik radova 2005: 53-7.
2. Dobri S. Embriotoksinost i teratogenost
lekova
s
posebnim
osvrtom
na
terapiju propratnih tegoba u trudnoi. U:
Bilten
II
Simpozijuma
Farmaceutske
komoreRepublike Srpske. 23-26. 6. 2005,
Jahorina.
Banja
Luka:
Farmaceutska
komoraRepublike Srpske; 2005: 18-24.
3. Belew C. Herbs and the childbearing
woman.
Guidelines
for
midwives.
J
NurseMidwifery 1990; 44: 231-52.
4. ESCOP Monographs.
Thieme Verlag, 2003.

Stuttgart:

Georg

5. Gallo M, Sarkar M, Au W, Pietrzak K, Comas

B, Smith M, Jaeger TV, Einarson A,Koren G.
Pregnancy outcome following gestational
exposure
to
echinacea:
a prospective
controlled study. Arch Intern Med 2000; 160:
3141-3.
6. Blumenthal M, Goldberg A, Brinckmann J
eds. Herbal Medicine. ExpandedCommission E
Monographs. Austin: American Botanical
Council, 2000.
7. Blumenthal M, Busse WR, Goldberg A,
Gruenwald J, Hall T, Riggins CW, Rister RSeds.
The Complete German Commission E
Monographs.
Austin:
American
BotanicalCouncil, 1998.
8. PDR for Herbal Medicines. Montvale, New
Jersey: Medical Economics Company,2000.
9. PDR for Herbal
Thomson PDR, 2004.

Medicines.

Montvale:

10. WHO monographs on selected medicinal

plants. Geneva: WHO, 1999.

11. Blumenthal M, Hall T, Goldberg A, Kunz T,

Dinda, K eds. The ABC Clinical Guideto Herbs.
Austin: American Botanical Council, 2003.
12. McKenna JD, Jones K, Hughes K, Humphrey
S. Botanical Medicines. The Desk Reference
for Major Herbal Supplements, 2nd ed. New
York-Oxford: The HaworthHerbal Press; 2002:
299-300.
13. Westfall RE. Use of anti-emetic herbs in
pregnancy: women's choices, and thequestion
of safety and efficacy. Complement Ther Nurs
Midwifery 2004; 10: 30-6.
14. Tucakov J. Leenje biljem. Beograd: Rad,
1990.
15. Fischer-Rasmussen W, Kjaer S, Dahl C,
Asping
U.
Ginger
treatment
of
hyperemesisgravidarum. Eur J Obstet Gynecol
Reprod Biol 1990; 38: 19-24.
16. Vutyavanich T, Kraisarin T, Ruangsri RA.
Ginger for nausea and vomiting in pregnancy:
Randomized,
double-masked,
placebo-

controlled trial. Obstet Gynecol2001; 97: 57782.

17. Hnsel R, Sticher O, Steinegger
Pharmakognosie-Phytopharmazie.
Berlin,Heidelberg: Springer-Verlag, 1999.

E.

18. Zinn B. Supporting the employed

breastfeeding mother. J Midwifery Womens
Health2000; 45: 216-26.
19. Pinn G, Pallett L. Herbal medicine in
pregnancy.
Complement
Ther
Nurs
Midwifery2002; 8: 77-80.