Struni komentar

KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O

OCENJIVANJU UENIKA U SREDNJEM
OBRAZOVANJU I VASPITANJU - "Sl. glasnik
RS", br. 82/2015
Na osnovu lana 109. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
("Slubeni glasnik RS", br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 - autentino tumaenje i
68/2015 - dalje: Zakon), ministar prosvete, nauke i tehnolokog razvoja doneo je novi Pravilnik
o ocenjivanju uenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Slubeni glasnik RS", broj
82/2015 - dalje: Pravilnik).

Predmet Pravilnika (lan 1)

Ovim Pravilnikom utvruju se nain, postupak i kriterijumi ocenjivanja uspeha iz pojedinanih
nastavnih predmeta i vladanja i druga pitanja od znaaja za ocenjivanje, ne samo uenika, ve i
odraslih u srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Svrha i principi ocenjivanja uenika (lan 2)

Ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i uenja kojim se obezbeuje stalno praenje
ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignua uenika i kvalifikacija u toku
savladavanja kolskog programa, odnosno ocenjivanje je kontinuirana pedagoka aktivnost
kojom se iskazuje odnos prema uenju i znanju, podstie motivacija za uenje i uenik se
osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih postignua i postignua drugih uenika i razvija
sistem vrednosti.
U smislu Pravilnika, principi ocenjinvanja su: pouzdanost; valjanost; raznovrsnost naina
ocenjivanja; redovnost i blagovremenost ocenjivanja; ocenjivanje bez diskriminacije i izdvajanja
po bilo kom osnovu; uvaavanje individualnih razlika, obrazovnih potreba, uzrasta, prethodnih
postignua uenika, a sve u cilju da nastavnik obezbedi da ocena bude objektivan pokazatelj
postignua uenika.

Predmet i vrste ocenjivanja uenika (lan 3)

Uenik se ocenjuje iz nastavnog predmeta i vladanja, opisnom i brojanom ocenom, u skladu sa
Zakonom, Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Slubeni glasnik RS", broj
55/2013) i Pravilnikom.
Pravilnikom je utvrena primena dve vrste ocenjivanja uenika: formativno i sumativno
ocenjivanje, kojima se prati razvoj, napredovanje i ostvarivanje postignua uenika u toku
kolske godine.

Formativno ocenjivanje je redovno i plansko prikupljanje relevantnih podataka o napredovanju

i postignuu uenika, sadri povratnu informaciju i preporuke za dalje napredovanje i, po pravilu,
evidentira se u pedagokoj dokumentaciji nastavnika, u skladu sa Pravilnikom.
Sumativno ocenjivanje je vrednovanje postignua uenika na kraju programske celine, modula
ili za klasifikacioni period iz predmeta i vladanja, a ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem su,
po pravilu, brojane i unose se u propisanu evidenciju o obrazovno-vaspitnom radu, a mogu biti
unete i u pedagoku dokumentaciju nastavnika.

Ocena uenika (lan 4)

Ocene uenika su brojane i opisne, one predstavljaju objektivnu i pouzdanu meru
napredovanja i razvoja uenika i pokazatelj su kvaliteta i efikasnosti zajednikog rada
nastavnika, uenika i kole u celini, u ostvarivanju propisanih ciljeva, ishoda i standarda
postignua. Ocene su javne i saoptavaju se ueniku odmah po sprovedenom postupku
ocenjivanja, sa obrazloenjem.
Opisnom i brojanom ocenom izraava se:
ostvarenost, odnosno stepen ostvarenosti ciljeva i propisanih, odnosno prilagoenih
standarda postignua u toku savladavanja programa predmeta;
angaovanje uenika u nastavi,
napredovanje uenika u odnosu na prethodni period,
preporuka za njegovo dalje napredovanje.
Brojane ocene su: odlian (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1).
Odnos uenika prema vannastavnim aktivnostima ili njegovo neprimereno ponaanje u koli ne
mogu biti osnov za umanjenje ocene iz predmeta.

Kriterijumi brojanog ocenjivanja (l. 5-11)

U odnosu na raniju normativu, sada su jasnije precizirani kriterijumi za brojano ocenjivanje
uspeha uenika iz predmeta i oni predstavljaju objektivnu meru na osnovu koje se procenjuje
uspenost uenika u ostvarivanju obrazovnih ishoda i razvijanja kompetencija.
Kriterijumi su definisani tako da ukljuuju i elemente optih i meupredmetnih kompetencija,
usaglaavaju se sa ishodima predmeta i modula i iskazuju kakve sposobnosti treba da poseduje
uenik, odnosno, ta uenik treba da bude u stanju da uradi za svaku konkretnu brojanu ocenu.

Uvaavanje individualnih razlika prilikom ocenjivanja (lan 12)

Ocenjivanje se obavlja uz uvaavanje uenikovih sposobnosti, stepena spretnosti i
umenosti.

Odredbama Pravilnika ureen je nain i kriterijumi ocenjivanja za uenike sa izuzetnim

sposobnostima, za uenike koji ima tekoe u uenju usled socijalne uskraenosti, smetnji u
razvoju, invaliditeta i drugih razloga i kome je potrebna dodatna podrka u obrazovanju i
vaspitanju, a koji stiu obrazovanje primenom individualnog obrazovnog plana.

Nain i postupak ocenjivanja (l. 13-16)

Novina koju propisuje Pravilnik u odnosu na dosadanji nain ocenjivanja jeste tzv. "inicijalno
procenjivanje", koje na poetku kolske godine obavlja nastavnik procenjivanjem stepena
razvijenosti kompentencija uenika u okviru odreene oblasti, predmeta, modula ili teme, od
znaaja za nastavu u toj kolskoj godini.
Rezultati inicijalnog procenjivanja se ne ocenjuju brojano, ali se ueniku daje povratna
informacija o postignuima i koriste se kao podatak za dalje unapreivanje rada kole u oblasti
nastave i uenja.
Uenik se ocenjuje na osnovu usmene i pismene provere postignua i praktinog rada, odnosno
primenom razliitih metoda i tehnika, koje nastavnik bira u skladu s kriterijumima ocenjivanja i
prilagoava potrebama i razvojnim specifinostima uenika.
Pored navedenih naina ocenjivanja, uenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i njegovih
rezultata rada, a naroito:
izlaganja i predstavljanja (umetniki nastupi, sportske aktivnosti, izlobe radova,
rezultati istraivanja, izvetaji, uee u debati i diskusiji, dizajnerska reenja,
praktini radovi, uee na takmienjima i smotrama i dr.);
produkta rada (modeli, makete, posteri, grafiki radovi, crtei, eseji, domai zadaci,
prezentacije i dr.);
uea i angaovanja u razliitim oblicima grupnog rada i na projektima, ukljuujui i
interdisciplinarne projekte, uee u aktivnostima samovrednovanja i vrnjakog
vrednovanja;
zbirki odabranih uenikovih radova - portfolio i dr.
Pravilnikom je posebno ureeno da kriterijumi ocenjivanja moraju biti usvojeni na
pedagokom kolegijumu i usklaeni na nivou strunog vea u okviru istog i/ili srodnih
predmeta, a ocenjivanje iz istog predmeta u jednoj koli izvodi se na osnovu istih ili uporedivih
kriterijuma i instrumenata ocenjivanja.
Karakteristike ocenjivanja uenika na osnovu pismene provere postignua su:
rasporedom pismenih zadataka i pismenih provera duih od 15 minuta, planira se
najvie jedna provera u danu, a tri u nastavnoj nedelji;
raspored i promene rasporeda utvruje odeljensko vee na preporuku pedagokog
kolegijuma i on se upisuje u dnevnik rada i objavljuje za svako odeljenje na oglasnoj

tabli kole, odnosno na zvaninoj internet strani kole etiri puta u toku kolske
godine, prema godinjem planu rada kole;
nastavnik je duan da obavesti uenike o nastavnim sadrajima koji e se pismeno
proveravati prema pomenutom rasporedu, najkasnije pet dana pre provere.
Provera postignua uenika obavlja se na svakom asu, a uenik u toku asa moe da bude
ocenjen samo jedanput za usmenu ili pismenu proveru postignua.
Novinu predstavljaju odredbe kojima se propisuje da, ukoliko posle pismene provere
postignua vie od polovine uenika jednog odeljenja dobije nedovoljnu ocenu, pismena
provera se ponavlja za uenika koji je dobio nedovoljnu ocenu i za uenika koji nije
zadovoljan ocenom. Ovakva provera se ponavlja jedanput i moe da bude organizovana na
asu dopunske nastave.
Pre organizovanja ponovljene provere, nastavnik je duan da odri dopunsku nastavu,
odnosno da organizuje dopunski rad.
Plan organizovanja dopunske nastave sa uenicima utvruje nastavniko, odeljensko i struna
vea.
Ocena dobijena posle pismene provere postignua upisuje se u dnevnik rada u roku od osam
dana od dana provere.
Uenik i roditelj imaju pravo uvida u pisani rad uenika na osnovu koga je ocena data
(pismene radove, kontrolne zadatke, testove znanja, proizvode praktinog rada, prezentacije i
dr.), kao i pravo na obrazloenje ocene.

Zakljuna ocena iz predmeta (l. 17-18)

U pogledu zakljune ocene iz izbornog predmeta nije bilo izmena. Ona je opisna, kao i do
sada:
iz izbornog predmeta verska nastava: istie se, dobar i zadovoljava;
izbornog predmeta graansko vaspitanje: veoma uspean i uspean.
Iz ostalih predmeta zakljuna ocena je brojana i utvruje se na osnovu svih ocena dobijenih od
poetka kolske godine na osnovu sagledavanja razvoja, napredovanja i angaovanja uenika i
na osnovu prikupljenih podataka u pedagokoj dokumentaciji nastavnika.
U muzikoj i baletskoj koli uenik na kraju drugog polugodita polae godinji ispit, ako je
ocenjen pozitivnom ocenom iz glavnog predmeta.
Uenik muzike ili baletske kole polae godinji ispit i iz predmeta utvrenog nastavnim planom
i programom.

Zakljuna ocena iz predmeta utvruje se na kraju prvog, odnosno drugog polugodita, pod
uslovom da uenik ima najmanje tri ocene u toku polugodita, odnosno ne moe da se utvrditi
zakljuna ocena ukoliko uenik ima manje od tri ocene u toku polugodita.
U cilju usklaivanja ocenjivanja uenika u srednjoj koli sa odredbama Zakona i Zakona o
srednjm obrazovanju i vaspitanju, Pravilnikom je propisan izuzetak da, ako je nedeljni fond
asova predmeta jedan as, ueniku moe da se utvrdi zakljuna ocena ako je ocenjen
najmanje dva puta u polugoditu (lan 17. stav 8).
Novina u Pravlniku su odredbe kojima se propisuje obaveza za predmetnog nastavnika koji
nije utvrdio propisan broj ocena u toku polugodita da ueniku, koji redovno pohaa nastavu, a
nema propisani broj ocena, sprovede ocenjivanje u toku trajanja polugodita (u toku poslednje
nedelje nastave), na redovnom asu ili asu dopunske nastave na kome prisustvuje, pored
predmetnog nastavnika i odeljenjski stareina, lan strunog vea, struni saradnik (pedagog ili
psiholog) ili grupa uenika.
U situaciji kada predmetni nastavnik, iz bilo kojih razloga, nije u mogunosti da organizuje (u
toku trajanja polugodita) ocenjivanje na posebno organizovanom asu, kola je duna da
obezbedi odgovarajuu strunu zamenu radi ocenjivanja uenika (lan 17. stav 10).
Odeljenski stareina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje uenika, sarauje sa
predmetnim nastavnicima i ukazuje im na broj propisanih ocena koje uenik treba da ima u
polugoditu radi utvrivanja zakljune ocene.
U okolnostima kada dva ili vie nastavnika predlau jedinstvenu ocenu za predmet,
ocenjivanje se vri na isti nain kao i do sada. Predlog zakljune ocene odreuje se na
osnovu usaglaavanja miljenja dva ili vie nastavnika u odnosu na utvrene kriterijume i ne
moe se predloiti pozitivna ocena ukoliko nastavnik jednog dela predmeta predlae nedovoljnu
ocenu.
Prema novim odredbama Pravilnika propisan je izuzetak da zakljuna ocena za uspeh iz
predmeta moe izuzetno da bude i najvea pojedinana ocena upisana u dnevnik,
dobijena bilo kojom tehnikom provere postignua (lan 17. stav 13).
Zbog estih nesuglasica u dosadanjoj praksi, a u vezi sa zakljuivanjem ocena, novim
Pravilnikom je utvrena aritmetika sredina koja je potrebna za zakljunu ocenu za uspeh iz
predmeta, odnosno propisano je da zakljuna ocena za uspeh iz predmeta ne moe da bude
manja od:
odlian (5), ako je aritmetika sredina svih pojedinanih ocena najmanje 4,50;
vrlo dobar (4), ako je aritmetika sredina svih pojedinanih ocena od 3,50 do 4,49;
dobar (3), ako je aritmetika sredina svih pojedinanih ocena od 2,50 do 3,49;
dovoljan (2), ako je aritmetika sredina svih pojedinanih ocena od 1,50 do 2,49,
nedovoljan (1), ako je aritmetika sredina svih pojedinanih ocena manja od 1,50
(lan 17. st. 14. i 15).

Kao i do sada, zakljunu ocenu iz predmeta utvruje odeljensko vee na predlog

predmetnog nastavnika, a ako ne prihvati predlog zakljune ocene predmetnog nastavnika,
odeljensko vee moe da utvrdi novu ocenu glasanjem prema kriterijumima utvrenim ovim
Pravilnikom, uz obrazloenje koje se upisuje u dnevnik rada, u predvienu rubriku i evidentira se
u napomeni, dok se u zapisniku sa odeljenskog vea ire obrazlae (lan 17. st. 16-19).
Novina u Pravilniku su i odredbe lana 18. kojima se propisuje nain ocenjivanja uenika iz
samostalnog modula.
Prema navedenim odredbama ukoliko uenik ima nedovoljnu zakljunu ocenu iz
samostalnog modula na kraju prvog polugodita nastavnik je duan da organizuje
dopunsku nastavu za pripremu uenika, na kojoj moe da sprovede i ocenjivanje u vezi sa
popravljanjem ocene uz prisustvo odeljenjskog stareine ili strunog saradnika ili e ocenjivanje
uenika, u vezi sa popravljanjem ocene, sprovesti na asu dopunske nastave u toku trajanja
polugodita.

Ocenjivanje vladanja uenika (lan 19)

Odredbama Pravilnika detaljno je ureen nain ocenjivanja vladanja.
Ueniku se vladanje ocenjuje u toku polugodita opisno, odnosno opisnom ocenom, a na
kraju prvog i drugog polugodita brojanom ocenom.
Opisno ocenjivanje vladanja izraava se u toku polugodita opisom uenikovog odnosa prema
kolskim obavezama i sopstvenim pravima i obavezama, drugim uenicima, zaposlenima u
koli, drugim organizacijama u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, kolskoj imovini,
imovini drugih i zatiti i ouvanju ivotne sredine, kao izreenoj vaspitnoj ili vaspitno-disciplinskoj
meri.
Opisna ocena sadri predlog mera i aktivnosti koje kola planira i preduzima radi promene
ponaanja uenika, kao i nain ukljuivanja odgovarajuih ustanova, organizacija i pojedinaca i
dinamiku praenja ponaanja uenika.
Opisna ocena iz vladanja evidentira se u toku prvog i drugog polugodita u pedagokoj
dokumentaciji nastavnika, odnosno odeljenskog stareine.
Na kraju prvog i drugog polugodita, samo redovan uenik se ocenjuje iz vladanja i to
brojanom ocenom: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), dovoljno (2) i nezadovoljavajue
(1), koja utie na opti uspeh uenika.

Zakljuna ocena iz vladanja (l. 20. i 21)

Odredbe l. 20. i 21. Pravilnika kojima se ureuje nain utvrivanja zakljune ocene iz vladanja,
su novina u odnosu na raniju normativu.
Ove odredbe jasno definiu situacije na osnovu kojih se uenicima, na kraju prvog i drugog
polugodita, zakljuuje odreena brojana ocena iz vladanja.

Odreuju se posebni kriterijumi na osnovu kojih odeljenjsko vee, na predlog odeljenjskog

stareine, utvruje zakljunu ocenu iz vladanja kojom se ocenjuje vladanje uenika na kraju
polugodita.
Zakljuna ocena iz vladanja utvruje se na osnovu:
sagledavanja linosti i ponaanja uenika u celini;
procenjivanja njegovog ponaanja i izvravanja obaveza propisanih zakonom, a
naroito na osnovu odnosa prema: kolskim obavezama, drugim uenicima,
zaposlenima kole i drugih organizacija u kojima se ostvaruju pojedini oblici
obrazovno-vaspitnog rada, kolskoj imovini, imovini drugih lica ili organizacija u
kojima se ostvaruje nastava ili pojedini oblici obrazovno-vaspitnog rada i zatiti i
ouvanju ivotne sredine;
efekata izreenih vaspitnih ili vaspitno-disciplinskih mera (lan 20. stav1).
Ocena iz vladanja se popravlja na predlog odeljenskog stareine, najkasnije na kraju
polugodita kada uenik:
pokazuje pozitivne promene u svom ponaanju;
prihvata odgovornost za svoje postupke;
koriguje svoje ponaanje nakon ukazivanja na neprimereno ponaanje, nakon
izreene vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere i kroz pojaani vaspitni rad
(lan 20. stav 2).
Vano je napomenuti da se odredbama lana 21. Pravilnika eksplicitno propisuje kada se
ueniku, na kraju prvog i drugog polugodita, vladanje ocenjuje ocenom:
primerno (5): redovno pohaa nastavu i druge oblike rada u koje je ukljuen, potuje
dogovorena, odnosno propisana pravila ponaanja i mere bezbednosti, neguje
atmosferu drugarstva i konstruktivnog reavanja konflikata u odeljenju; svoje stavove
brani argumentovano vodei rauna o oseanjima drugih i usvojenim pravilima
ponaanja, potuje kolsku imovinu i imovinu drugih, ima aktivan odnos prema
ouvanju i zatiti ivotne sredine;
vrlo dobro (4): ponaa se na nain opisan na prvom nivou u skladu sa Pravilnikom o
protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje
("Sl. glasnik RS", br. 30/2010 - dalje: Pravilnik o protokolu postupanja), ako nakon
izreene vaspitne mere i preduzetih aktivnosti pojaanog vaspitnog rada nije dolo
do pozitivne promene u ponaanju uenika;
dobro (3): ponaa se na nain opisan na drugom nivou u skladu sa Pravilnikom o
protokolu postupanja, ako nakon izreene vaspitne mere i preduzetih aktivnosti
pojaanog vaspitnog rada nije dolo do pozitivne promene u ponaanju uenika;
dovoljno (2): ponovi ponaanje na nain opisan na drugom nivou u skladu sa
Pravilnikom o protokolu postupanja, ako nakon izreene vaspitne ili vaspitno-

disciplinske mere i preduzetih aktivnosti pojaanog vaspitnog rada nije dolo do

pozitivne promene u ponaanju uenika;
nezadovoljavajue (1) ponaa se na nain opisan na treem nivou u skladu sa
Pravilnikom o protokolu postupanja, ako nakon izreene vaspitne ili vaspitnodisciplinske mere i preduzetih aktivnosti pojaanog vaspitnog rada koji je u
intenzitetu primeren potrebama uenika nije dolo do pozitivne promene u
ponaanju uenika.
Odredbama Pravilnika ureeno je smanjenje ocene iz vladanja na kraju prvog ili drugog
polugodita, ueniku koji neopravdano izostaje sa nastave i to:
1) neopravdano izostajao sa nastave od 5 do 8 asova, ocena vrlo dobro (4);
2) neopravdano izostajao sa nastave od 9 do 16 asova, ocena dobro (3);
3) neopravdano izostajao sa nastave od 17 do 25 asova, ocena dovoljno (2);
4) neopravdano izostajao sa nastave 26 i vie asova, ocena nezadovoljavajue (1),
(lan 21. stav 3).

Zakljuni rezime u pogledu ocenjivanja

kole su u prethodnom periodu svojim aktima ureivale nain utvrivanja zakljune ocene iz
vladanja u odnosu na izreene vaspitne i vaspitno-disciplinske mere, odnosno na broj
neopravdanih izostanaka sa nastave.
Meutim, sada se odredbama Pravilnika uvodi "razvrstavanje ponaanja uenika po nivoima" u
skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje,
zlostavljanje i zanemarivanje ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010), a koje utie na utvrivanje
zakljune ocene iz vladanja.
Bitno je napomenuti da, prema odredbama Pravilnika, na smanjenje ocene iz vladanja utiu i
izreene vaspitne i vaspitno disciplinske mere, kao i okolnost da nije dolo do pozitivne promene
u ponaanju uenika, nakon izreene vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere i preduzetih
aktivnosti pojaanog vaspitnog rada.
Prema Pravilniku:
na ocenu iz vladanja vrlo dobro (4) i dobro (3), pored ponaanje uenika na nain
opisan na prvom, odnosno na drugom nivou, utiu i izreene vaspitne mere
(opomena, ukor odeljenskog stareine, ukor odeljenskog vea);
na ocenu iz vladanja dovoljno (2), pored ponaanja uenika na nain opisan na
drugom nivou, koje je ponovljeno, utiu, pored izreenih vaspitnih mera i vaspitnodisciplinske mere izreene za povredu zabrane i tee povrede obaveze (ukor
direktora, ukor nastavnikog vea, iskljuenje uenika iz kole, odnosno kole sa
domom);

 na ocenu iz vladanja nezadovoljavajue (1) pored ponaanja uenika na nain

opisan na treem nivou, utiu izreene vaspitne mere i vaspitno-disciplinske mere
(ukor direktora, ukor nastavnikog vea, iskljuenje uenika iz kole, odnosno kole
sa domom).
Takoe, odredbama Pravilnika je propisan broj neopravdanih izostanaka na osnovu kojih se
ueniku smanjuje ocena iz vladanja.
Podsetnik:
Pravilnikom o protokolu postupanja utvruje se razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i
zanemarivanja na nivoe, kada su akteri uenici:
Prvi nivo:
Oblici fizikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: udaranje vrga, guranje, tipanje,
grebanje, gaanje, upanje, ujedanje, saplitanje, utiranje, prljanje, unitavanje
stvari.
Oblici psihikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: omalovaavanje, ogovaranje,
vreanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje,
"prozivanje".
Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: dobacivanje, podsmevanje,
iskljuivanje iz grupe ili zajednikih aktivnosti, favorizovanje na osnovu razliitosti,
irenje glasina.
Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naroito, neumesno, sa seksualnom
porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, irenje pria, etiketiranje,
seksualno nedvosmislena gestikulacija.
Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih
komunikacionih programa su, naroito: uznemiravajue pozivanje, slanje
uznemiravajuih poruka SMS-om, MMS-om.
Drugi nivo:
Oblici fizikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: amaranje, udaranje, gaenje,
cepanje odela, "utke", zatvaranje, pljuvanje, otimanje i unitavanje imovine,
izmicanje stolice, upanje za ui i kosu.
Oblici psihikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: ucenjivanje, pretnje, nepravedno
kanjavanje, zabrana komuniciranja, iskljuivanje, manipulisanje.
Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: spletkarenje, uskraivanje panje
od strane grupe (ignorisanje), neukljuivanje, neprihvatanje, manipulisanje,
iskoriavanje.
Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: seksualno dodirivanje,

pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlaenje.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naroito:
oglaavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i
etovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom
nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika.
Trei nivo:
Oblici fizikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: tua, davljenje, bacanje,
prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraivanje hrane i sna, izlaganje
niskim temperaturama, napad orujem.
Oblici psihikog nasilja i zlostavljanja su, naroito: zastraivanje, ucenjivanje uz
ozbiljnu pretnju, iznuivanje novca ili stvari, ograniavanje kretanja, navoenje na
korienje narkotikih sredstava i psihoaktivnih supstanci, ukljuivanje u destruktivne
grupe i organizacije.
Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: pretnje, izolacija, maltretiranje
grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima
za posledicu povreivanje drugih.
Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naroito: zavoenje od strane odraslih,
podvoenje, zloupotreba poloaja, navoenje, iznuivanje i prinuda na seksualni in,
silovanje, incest.
Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naroito:
snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, deija pornografija.
Radi ujednaenog i primerenog postupanja, ustanova u prevenciji i intervenciji na nasilje,
zlostavljanje i zanemarivanje, optim aktom utvruje kao lake povrede obaveza uenika:
ponavljanje nasilnog ponaanja sa prvog nivoa kada vaspitni rad nije delotvoran;
nasilno ponaanje sa drugog nivoa kada pojaani vaspitni rad nije delotvoran.
Nasilno ponaanje sa treeg nivoa moe da bude tretirano kao tea povreda obaveza i kao
povreda zabrane utvrene Zakonom, u zavisnosti od okolnosti (posledice, intenzitet, uestalost,
uesnici, vreme, mesto, nain i dr.), to procenjuju tim za zatitu i direktor.
Nivo nasilja i zlostavljanja uslovljava i preduzimanje odreenih interventnih mera i aktivnosti.
Na prvom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima samostalno odeljenjski stareina, nastavnik,
odnosno vaspita, u saradnji sa roditeljem, u smislu pojaanog vaspitnog rada sa vaspitnom
grupom, odeljenjskom zajednicom, grupom uenika i individualno.
Izuzetno, ako se nasilno ponaanje ponavlja, ako vaspitni rad nije bio delotvoran, ako su
posledice tee, ako je u pitanju nasilje i zlostavljanje od strane grupe prema pojedincu ili ako isto
dete i uenik trpi ponovljeno nasilje i zlostavljanje za situacije prvog nivoa, ustanova intervenie

aktivnostima predvienim za drugi, odnosno trei nivo.

Na drugom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima odeljenjski stareina, odnosno vaspita, u
saradnji sa pedagogom, psihologom, timom za zatitu i direktorom, uz obavezno uee
roditelja, u smislu pojaanog vaspitnog rada. Ukoliko pojaani vaspitni rad nije delotvoran,
direktor pokree vaspitno-disciplinski postupak i izrie meru, u skladu sa Zakonom.
Na treem nivou, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zatitu, uz obavezno angaovanje
roditelja i nadlenih organa, organizacija i slubi (centar za socijalni rad, zdravstvena sluba,
policija i druge organizacije i slube). Ukoliko prisustvo roditelja nije u najboljem interesu
uenika, tj. moe da mu teti, ugrozi njegovu bezbednost ili ometa postupak u ustanovi, direktor
obavetava centar za socijalni rad, odnosno policiju.
Na ovom nivou obavezni su vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama uenika, kao i
pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka i izricanje mere, u skladu sa Zakonom. Ako je za rad
sa uenikom angaovana i druga organizacija ili sluba, ustanova ostvaruje saradnju sa njom i
meusobno usklauju aktivnosti.

Ocenjivanje na ispitu (lan 22)

Ocena na ispitu koji uenik moe da polae dnevno samo iz jednog predmeta jeste konana i
utvruje se veinom glasova ukupnog broja lanova komisije, u skladu sa Zakonom i Zakonom o
srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Opti uspeh uenika (lan 23)

Ueniku se ne utvruje opti uspeh ako ima nedovoljnu ocenu iz predmeta ili ako je neocenjen iz
predmeta koji se ocenjuju brojanom ocenom, odnosno opisnom ocenom, do okonanja
postupka ocenjivanja.

Obavetavanje o ocenjivanju (lan 24)

Na poetku kolske godine uenici, roditelji, odnosno staratelji se obavetavaju o kriterijumima,
nainu, postupku, dinamici, rasporedu ocenjivanja i doprinosu pojedinanih ocena zakljunoj
oceni.
Odredbama Pravilnika utvrena je obaveza za odeljenskog stareinu da na primeren nain i
blagovremeno (najmanje etiri puta u toku kolske godine) obavetava roditelje o postignuima
uenika, napredovanju, motivaciji za uenje, vladanju i drugim pitanjima od znaaja za
obrazovanje i vaspitanje.

Evidencija o uspehu uenika (lan 25)

Nastavnik ima obavezu da u postupku ocenjivanja prikuplja i belei podatke o postignuima
uenika, procesu uenja, napredovanju i razvoju uenika tokom godine u propisanoj evidenciji i
svojoj pedagokoj dokumentaciji.
Pod "pedagokom dokumentacijom", u smislu ovog Pravilnika, smatra se pisana
dokumentacija nastavnika koja sadri: line podatke o ueniku i njegovim individualnim

svojstvima koja su od znaaja za postignua, podatke o proveri postignua, angaovanju

uenika i napredovanju, datim preporukama, ponaanju uenika i druge podatke od znaaja za
rad sa uenikom i njegovo napredovanje.

Zavrne odredbe (l. 26-27)

Ovaj Pravilnik stupa na snagu 6. oktobra 2015. godine, kada poinje i da se primenjuje, a danom
njegovog stupanja na snagu prestaje da vai Pravilnik o ocenjivanju uenika u srednjoj koli
("Slubeni glasnik RS", br. 33/99 i 108/2003).