VISOKA TURISTIKA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI BEOGRAD
MENADMENT HOTELSKIH I
RESTORANSKIH PREDUZEA
PRVI DEO

Mr Georgi GENOV predava

qZa pripremu polaganja prvog kolokvijuma iz

predmeta,, MENADMENT HOTELSKIH
PREDUZEA
studenti koriste :
- Prezentaciju
- Predavanja
- Vebe

ta je to menadment?
Menadment je proces oblikovanja,
usmeravanja i usklaivanja svih inioca
proizvodno - uslunog programa u kome
pojedinci, radei zajedno u preduzeu,
efikasno ostvaruju odabrane ciljeve kroz
izvravanje etri glavne funkcije:
planiranja,
organizovanja,
voenja i
kontrole.

Osnovna definicija hotelskog

preduzea
Hotelsko preduzee je pravno lice, koje obavlja
ugostiteljsko - hotelijersku delatnost na tritu, radi
sticanja profita i realizacije vlastitih postavljenih ciljeva.

DEFINICIJA (DEFINISANJE) HOTELSKOG

MENADMENTA
Pod hotelskim menadmentom se podrazumeva uopteno
upravljanje hotelskih preduzea.
Hotelski menadment se bavi oblikovanjem, organizovanjem
,voenjem i razvojem jednog hotelskog preduzea.

TRENDOVI KOJI E POVEATI ILI SMANJITI

POTREBE ZA HOTELSKIM KAPACITETIMA
faktori koji ukljuuju rast slobodnog vremena,
razvoj sopstvenog koncepta zadovoljstva,
rast u neogranienom prihodu,
trend prema manjih porodicama,
promene u poslovnim putovanjima i
irenje putovanja kao iskustva.
Ekonomski i politiki trendovi :
kao to je javna odgovornost, trokovi osiguranja, gradnja,
vrednost evra u prekookeanskim zemljama, cene benzina,
sigurnost od sluajne opasnosti tokom putovanja, i
zakonodavstvo.

RAZVOJ TRENDOVA KOD TRANJE

Kada se posmatra strana tranje mogu se zapaziti
veoma razliitI TRENDOVI.To su pre svega :

Trend sve kraih putovanja a, sve eih putovanja,

Rastui nivo oekivanja kod gosta
Smanjena elja za rizikom tokom putovanja
Ttrend za jeftinim putovanjem,
Poveana potreba za doivljajima tokom putovanja
Promene se deavaju i u poslovnom turizmu posebno u
oblasti dnevnog i kongresnog turizma
Sve vea diferencijacija i individualizacija zahteva
Veliko turistiko iskustvo

RAZVOJ TRENDOVA NA STRANI PONUDE

JE PRE SVEGA OBELEEN KROZ :
Preticanje ponude, ponuda se razvije i spremi pre nego
tranja.
Sa takozvanom ,,naprednom ,, koncentracijom sa veim
firmama,
Tenja biznis - hotelijera ka "odmor"-hotelijerstvu gde se
pokuava napraviti jo jedan oslonac,
Aktivnosti hotelskih kompanija u oblasti TAJM ERINGA,
Sve vee razdvajanje kapitala i menadmenta.

OSNOVNA PODRUJA PROMENA U

POSLOVNOJ ORIJENTACIJI HOTELSKIH I
RESTORANSKIH PREDUZEA
1.Orijentacija na meunarodno poslovanje
2.Prilagoavanje svih aktivnosti preduzea zahtevima tranje i
upte trinim tendencijama

1. Orijentacija na meunarodno poslovanje

1.

Orijentacija na meunarodno poslovanje svojstvena je

svakom preduzeu u turizmu, bez obzira na njegovu veliinu ili
podruje aktivnosti. Bilo da je samo potencijalno ili pretvoreno u
stvarne aktivnosti na tritu, to svojstvo proizlazi iz definicije
turiste i turizma kao drutveno - ekonomske pojave.
Mera pretvaranja tog potencijala u efektivne akcije, odnosno
angaovanja u meunarodnom poslovanju, odreena je pre
svega trinim tendencijama koje podstiu putovanja, a onda i
brojnim drugim eksternim, kao i internim faktorima.

2. Prilagoavanje svih aktivnosti preduzea

zahtevima tranje i upte trinim
tendencijama podrazumeva:
- proirivanje asortimana usluga
- unapreenje tehnologije u funkciji
poboljanja kvaliteta usluga
- uvoenje kompjuterske tehnologije
- organizacione promene-horizontalno i vertikalno
- znaajno poboljanje u domenu prodaje

HOTELSKA PREDUZEA U PROCESU

GLOBALIZACIJE POSLOVANJA
Navedeni opti pristup u literaturi o promenama u poslovnoj
orijentaciji preduzea, vezan za faze njegovog prerastanja od
domaeg ka globalnom i za poslovno ponaanje na tritu,
prvenstveno se odnosi na proizvodne, a zatim i na uslune
firme. Kada je re o uslunom preduzeu, navode se
odgovarajue razlike u odnosu na proizvodno i najveim delom
primenjuje isti prilaz tim fazama i poslovnom ponaanju.
Meutim, kod hotelskih preduzea, a i restoranskih, pa
delimino i putnikih agencija, neophodan je kompleksniji
pristup ovim pitanjima. To posebno vai za hotelska preduzea
i njihovu ulogu u procesu globalizacije, tj. internacionalizacije
poslovanja. Stoga je potrebno da se detaljnije razmotre ova
pitanja i ukae na sledee:
1.Internacionalizacija i globalizacija podrazumeva poslovne
aktivnosti u drugim zemljama
2.Tranja na globalnom planu za uslugama i proizvodima
hotelskih i restoranskih preduzea

1.Poslovne aktivnosti u drugim zemljama

PRVO hotelska tranja se kree ka ponudi
DRUGO ukljuivanje turoperatora na tritu tranje
TREE udruivanje hotelskih i restoranskih preduzea u
saveze i udruenja po raznim osnovama

2.Tranja na globalnom planu za uslugama i

proizvodima hotelskih i restoranskih preduzea
Globalno preduzee nije ono koje ima samo prodaju, investicije i
ostale poslovne operacije u drugim zemljama - potrebna je i
globalna tranja za njegovim produktima (proizvodima ili
uslugama), globalna konkurencija i trite uopte. Otuda je teko
nai primer istog" globalnog preduzea. Ali, zato sve vei broj
preduzea ispoljava mnoge ili veinu odlika globalnog poslovanja.
Tipian primer takvih preduzea u hotelijerstvu su meunarodni
hotelski lanci. Najvei i najpoznatiji meu njima su ili
multinacionalna (intemacionalna) ili u mnogirn elementima,
globalna preduzea, sa policentrinom i regiocentrinom
orijentacijom, uz prisustvo i elemenata geocentrine (svetske)
orijentacije. U svakom sluaju, meunarodni hotelski lanci su
veoma intezivno ukljueni u procese internacionalizacije i
globalizacije poslovanja tokom poslednjih tridesetak godina, sa
izrazitim tenjima da takvu tendenciju zadre i u narednom
periodu. Istovremeno, oni su znaajan faktor u pomenutom
ukljuivanju manjih i uopte domaih (nacionalnih) hotelskih
preduzea u meunarodno poslovanje i to putem odgovarajuih
aranmana, razvoja pojedinih marki u odreenim zemljama ili
regijama i na druge naine.

FAKTORI FORMIRANJA HOTELSKIH

LANACA
Nastanak i razvoj meunarodnih hotelskih lanaca bili su
uslovljeni delovanjem brojnih faktora. Mada nisu delovali
simultano, ti faktori su ipak u neposrednoj vezi. Stoga je
teko oceniti koji su faktori imali najvei uticaj - njihove
kombinacije razlikuju se u konkretnim sluajevima, tj. u
formiranju konkretnih hotelskih lanaca meunarodnih
razmera. Ipak, oni mogu da se grupiu, kako bi se
obuhvatili najvaniji. U tom cilju, najbolje je poi od samih
lanaca: tada se svi faktori njihovog nastanka i daljeg
razvoja mogu podeliti na dve osnovne grupe - vodei
rauna da meu njima postoji neposredna veza - i to na:
1.) Eksterne faktore i
2.) Interne faktore

EKSTERNI FAKTORI FORMIRANJA

MEUNARODNIH HOTELSKIH LANACA
Eksterni faktori obuhvataju opte okolnosti
koje su pogodovale nastanku i irenju
meunarodnih hotelskih lanaca. Pored
ostalih, takve okolnosti koje su posebno
uticale na pojavu ovog oblika hotelskih
preduzea, bile su:
a.) ekspanzija tranje za hotelskim uslugama u svetu i
b.) potreba da se ubrza razvoj u pojedinim regionima.

EKSTERNI FAKTORI
a.) Ekspanzija tranje za hotelskim uslugama u svetu
1. Turistika putovanje
2. Poslovna putovanja

A.1.Najvaniji pokretaki faktori

truristikog putovanja:
- rast diskrecionog dohotka,
- rast ivotnog standarda,
- poveanje slobodnog vremena i
- porast urbanizacije i motorizacije

A.2. Poslovna putovanja su zasnovana

vie strukturom ekonomskih aktivnosti
nego rastom drutvenog proizvoda
Prva faza - poslovna putovanja na lokalnom nivou
Druga faza - kompanije se okreu meunarodnom tritu
(kongresi,simpozijumi savetovanja)
Trea faza - razgranatost kompanijskih jedinica i poslova u
meunarodnim okvirima.
Marginalni porast poslovnih putovanja u odnosu na drugu
fazu uslovio je da se prilagodi hotelska industrija novim
zahtevima poslovnih ljudi

- Izgradnjom posebnih apartmana

- Formiranjem hotelskih klubova
- Politikom cena

INTERNI FAKTORI FORMIRANJA

MEUNARODNIH HOTELSKIH LANACA
Svako hotelsko preduzee potencijalno
preferira za meunarodnim poslovanjem
Opredeljeni su interesima konkretnog preduzea
Interni faktori opredeljuju poetak meunarodnog
poslovanja i uveka su rezultat strategijskog pristupa koji
mora da obuhvata trine (marketing / potroa) i
organizacione aspekte
Kvalitet usluga
Efikasnost

DEFINICIJA HOTELSKIH LANCA

To su hoteli nacionalnih ili internacionalnih hotelskih

drutava odnosno konpanija, njihove pravne forme su
razliite kao i forme upravljanja ali zato imaju jednu
jedinstvenu koncepciju sve u smislu sleenja jedne
marke (brenda).

PREDNOST LANAC - HOTELIJERSTVA:

Razmiljanje da je ekonomski interes je primaran ima
prednost.
Poslovni rizik moe se raspodeliti u lancu.
Zbog veliine preduzea postoje mnogobrojne prednosti
racionalizacije u odnosu na individualne hotele.
Standardizacija kvaliteta usluga je lake izvodljiva nego
kod individualnih hotela. Samim tim je i produktivnost bolja
to naravno dovodi finansijsku prednost.
HOTELI iz lanca imaju na raspolaganju stepenovani
menadment (Top-, Middle-Lower-management), koji je u
stanju da preraspodelom reava menadmentske zadatke.

NEGATIVNE POJAVE KOD HOTELSKIH

LANACA :
Kruta hijerarhija moe izazvati potekoe,
Gubitak na individualnosti povezan sa nedostatkom line
atmosfere u hotelu,
Opasnost negativnog transfera imida izmeu hotela
jednog lanca.

RAZVIJENOST I VRSTE MEUNARODNIH

HOTELSKIH LANACA
Dobrovoljni lanci/udruenja
Korporativni lanci
Upravljake kompanije( kompanije za menadment)

DOBROVOLJNI HOTELSKI LANCI

Ova grupa hotelskih preduzea najee zasniva svoju
aktivnost na pruanju usluga globalnog marketinga i
rezervacija nezavisnim hotelima i korporativnim lancima,
naroito onima nacionalnog karaktera. Alternativni i
esto upotrebljavani naziv im je konzorcijumi". U osnovi
se radi o dobrovoljnom udruivanju grupe nezavisnih
hotela ili nacionalnih lanaca koji trae meunarodnu
klijentelu i ukljuuju se kroz navedene aktivnosti u procese
globalizacije hotelskog poslovanja.

KORPORATIVNI HOTELSKI LANCI

Korporativni lanci se idetifikuju po jakoj marki (markama)

hotela - kvalitet, cena,nain pruanja usluga)
Markom ili markama mogu da upravljaju sami ili angauju
kompanije za menadment
Najvei korporativni lanci razvijaju vie marki

Osnovne aktivnost dobrovoljnih

hotelskih lanaca
1.Prodaja i rezervacioni sistem
2.Oglaavanje i ostale promotivne aktivnosti
3.Saradnja sa aviokompanijama i turoperatorima
4.Ostale usluge dobrovoljnih lanaca
Savetodavne,poboljanje standarda,pomou podizanju
kategorije hotela,pomo u obuci,

KOMPANIJE ZA MENADMENT
Visokostrune kompanije koje upravljaju razliitim
markama hotela korporativnih lanaca ili njihovim
delovima, (esto datim u franizu), zatim svojim
markama, kao i nezavisnim hotelima (hotelima van
lanaca) koji nemaju sopstvenu marku.
Dobar broj ovih kompanija ima akcijski kapital (equity) u
hotelima (drugih preduzea) kojima upravljaju.

OSNOVNI NAIN DOSADANJEG RASTA I

RAZVOJA MEUNARODNIH HOTELSKIH
LANACA
Oblici i metodi rasta meunarodnih hotelskih lanaca ne razlikuju
se od uobiajenih za transnacionalne korporacije. Koriena su
dva osnovna naina:
direktno investiranje kroz formu izgradnje novih objekata,
ukljuujui i zajednika ulaganja sa domicilnim partnerima, kao
i kroz akvizicije i
ugovorni i drugi aranmani kojima se obezbeuje kontrola
poslovnih operacija i plasman u drugim zemljama, a meu koje
spadaju pre svega franizing i ugovor o upravljanju
(menadmentu), a zatim i drugi oblici sa konzorcijumima,
odnosno dobrovoljnim lancima kao najpoznatijim primerom.
Svi ovi oblici pomenuti su u opisu aktivnosti korporativnih i
dobrovoljnih lanaca i kompanija za menadment. Navedena
podela na dva osnovna naina rasta zasnovana je na
kombinovanju vie kriterijuma koji inae slue za ocenu oblika
poslovanja preduzea na meunarodnom tritu.

FRANIZING
Franizom primalac franize franizant,samostalni trgovac ili
preduzetnik, priznaje davaocu franize franizeru direktnu ili
inirektnu naknadu prava da odreene proizvode i ili usluge
plasira korienjem imida,imena,zatitnog znaka,opreme
obeleja,simbola ili drugih zatitnih prava franizera,kao i
njegovih tehnikih i proizvodnih iskustva,vodei rauna o
sisistemu organizacije i marketinga koje je franizer razvio,pri
emu franizer s jedne strane garantuje franizantu pomo i
savet,s druge strane kontrolie odravanje svoje poslovne
koncepcije i njeno sprovoenje putem instrukcija.

Vrste franizinga
Franizing poslovnog formata
Celokupan poslovni odnos izmeu davaoca i primaoca
franize:priizvod-usluga,marku, strategiju marketinga,kontrolu
kvaliteta
Investicioni franizing
Nadoknada koju primaoci franize plaaju paualno ili po sobi
za ulazak u sistem franizera
- trokove investicija-inicijalnu osnovnu cenu franize (trokovi
izrade feasilibity study izvodljivosti franizinga)
- trokovi operacije nadoknade za rezervacije oglaavanje

Franizing kao strategija razvoja

Franiza se hotelskim lancima nudi kao strategija
sprovoenja politike brenda gde nema investicija u sopstveni
hotel ve se nudi kompletan paket usluga.
Hotelski lanci koriste franizu da bi osigurali dugoronu
ekspanziju.
Kod FRANIZE radi se o VERTIKALNOJ kooperativnoj
formi, gde davalac franize (hotelski lanac) i korisnik franize
(vrilac dunosti) sklapaju ugovor kojim su regulisani odnosi
(prava i zaduenja) za obe strane. U centru panje franize je
takozvani PROIZVODNI PROGRAM u koji su ukljueni i
davalac i korisnik franize.

Obaveze davaoca franize

sprovoenje i pomaganje poslovnig plana, izgradnja i sreivanje,
snabdevanje sa robom, opremanje ili upuivanje na dobavljae sa
odgovarajuim uslovima
poslovni Know How (kontrola, raunosvodstvo, analiza mesta,
ispitivanje trita, odnosi sa javnou, reklama, proces prodaje,
personal, planiranje i kolovanje),
ustupanje sistema sa njegovim "upustvima za korienje"
(poslovna knjiga),
dozvola i obaveza za korienje obeleja proizvoda ,firme i
brenda,
razvoj markentikog koncepta,
motivacija korisnika franize.

Obave korisnika franize

pripravne nekretnine ili kapital,
pripravan personal,
poslovna inicijativa i lini angaman kod upravljanja
hotelom,
preuzimanje rizika i obavezan promet,
preuzimanje i plaanje radnog paketa zakljuno sa
opremanjem hotela,
obaveza odravanja kvalitativnih standarda,
plaanje obaveza,
periodino izvetavanje,pravljenje poslovnog
preseka.

AKVIZICIJE
Pod akvizicijom se podrazumevaju svi oblici sticanja, tj.
povezivanja (spajanja) i preuzimanja. preduzea u
meunarodnom hotelskom poslovanju. Kako je re o
kupoprodajnoj osnovi, ovaj oblik rasta i razvoja
meunarodnih hotelskih Ianaca (zajednika ulaganja),
moe da se oznai kao oblik direktnog investiranja u
inostranstvu.
Prvi izmeu avio kompanija i meunarodni hotelskih lanaca
Drugi,izmeu preduzea iz ostalih privrednih delatnosti i
hotelskih lanaca
Trei,izmeu meunarodnih hotelskih lanaca meusobno

ZAJEDNIKA ULAGANJA

Ovaj oblik direktnog investiranja takoe je esto korien u ekspanziji

meunarodnih hotelskih lanaca, pre svega na nova i perspektivna podruja,
sa osnovnim ciljem da se povea uee na globalnom tritu i steknu
konkurentske prednosti u tim relacijama. Polazite je u pogodnostima
zajednikog ulaganja za meunarodno hotelsko preduzee i njegovog
domicilnog partnera. Na bazi prethodno obostrano definisanih ciljeva, te
pogodnosti ukratko mogu da se svedu na kombinovanje karakteristika obe
firme kako bi se rasporedila tri osnovna elementa: ulaganja, rizik i koristi.
Meunarodni hotelski lanci koristili su razne varijante zajednikih ulaganja,
najee diktirane zakonskim i drugim uslovima u konkretnoj zemlji. U
mnogim zemljama su zajednika ulaganja jedini legalni oblik direktnog
(stranog) investiranja. Varijante su, zavisno od toga, ile od klasinih
ugovornih formi do sloenijih oblika sa ukljuivanjem ugovora o franizingu,
menadmentu i sl., osnivanjem za-jednikih preduzea koja e biti nosioci
ovih ulaganja i kroz druge oblike.

FORMIRANJE HOTELSKIH KLUBOVA I

OSTALI OBLICI PRILAGOAVANJA
OBJEKTA I USLUGA PREDUZEA
Najvaniji trendovi koji su u ponudi hotelskih preduzea mogu
da se grupiu u pogledu namene i sadraja i veliine
objekata. Obe grupe istovremeno su protkane odgovarajuim
promenama kvaliteta usluga, odnosno njegovom poboljanju i
prilagoavanju vrsti ho-telskog objekta.

(a) Namena i sadraj objekata.Ova grupa je sloena i moe dalje da se deli na odgovarajue podgrupe. Ona
je u osnovi vezana za nastojanja hotelskih preduzea da adekvatno odgovore
zahtevima relevantnih segmenata tranje, ali i da kroz aktivan i kreativan
odnos utiu na stvaranje novih proizvoda (usluga) koje e potroai prihvatiti.
Najvanije promene u ovom pogledu su:
1. Formiranje i razvoj hotelskih klubova.- Koncept odmora uz more, pesak i
sunce dobrim delom je prevazien pravom lepezom novih zahteva turistike
tranje koji su masovnije poeli da se ispoljavaju krajem poetkom 80-ih
godina, pre svega u Evropi. Vie faktora uslovilo je takvo ponaanje tranje, a
hotelska preduzea reagovala su, izmeu ostalog, razvijanjem nove ponude ili
novih sadraja u postojeim objektima. Naputanje pomenutog koncepta
odmora nepovoljno se odrazilo pre sbega ba na hotelsko poslovanje, jer se i
ono sa klasinom ponudom do tada uklapalo u takav koncept. Pobuna" protiv
klasine pansionske usluge u hotelu vodila je ka zahtevima da se obezbedi
maksimalna dnevna sloboda u ak-tivnostima gostiju i uvaavaju njihovi sve
raznovrsniji i sve dinaminiji zahtevi. To je vodilo nizu novih smetajnih oblika:
turistikih naselja, kamping smetaja, timesharing-a, zatim smetaja vezanog
za nautiki turizam i raznih drugih.. Resort objekti i centri, Hoteli namenjeni
odravanju raznih skupova (konvencija).- Luksuzni i jeftini (budget) hoteli.U takvim uslovima nastao je i koncept hotelskog kluba, iji je zaetnik bio Club
Mediterranee, danas veliki francuski korporativni lanac i istovremeno, veliki
organizator putovanja.

(b) Veliina objekata. Svi do sada navedeni i izraunati podaci pokazuju da u

svetskom hotelijerstvu preovlauju manji objekti, a da
su mnogi od njih tzv. familijarnog (porodinog) tipa sa
samo nekoliko soba. Manjim hotelima operiu i neki od
najveih korporativnih lanaca (Best Western, Forte Plc),
tnnogi drugi korporativni lanci, kao i najvei broj vodeih
kompanija za menadment i dobrovoljnih lanaca.

VREMENSKI ZAKUP (TIMESHARING) I

OSTALI OBLICI IZNAJMLJENOG SMETAJA
Koncept timesharinga i uopte, iznajmljivanja stambenih
jedinica (kua, stanova, apartmana) za provoenje odmora,
nastao je kao rezultat prilagoavanja ponude onim zahtevima
turistike tranje koji su je udaljavali od klasinog i
tradicionalnog boravka pansionskog tipa. Po dimenzijama koje
je ubrzo dobio, timesharing se moe nazvati pokretom, isto kao
i (svojevremeno) naturizam i drugi oblici ispoljavanja zahteva
tranje za to veom slobodom u izboru naina i organizacije
provoenja odmora i slobodnog vremena uopte.

 Holloway, jedan od najpoznatijih autora iz oblasti poslovanja u

turizmu, odreuje timesharing kao emu po kojoj se jedan
apartman ili kua prodaje nekolicini suvlasnika od kojih svaki
tom kupovinom stie pravo korienja smetaja za odreeni
period u toku godine - od jedne do nekoliko nedelja - s tim da
se ukupan period precizira ugovorom i moe biti 5,10, 20, 30 ili
vie godina.
Osnovna cena smetaja zavisi od duine vremena (broja
godina) na koji je kupljen, ali i od doba godine, tako da je
nedelja dana npr. u julu ili avgustu znatno skuplja nego u
drugim mesecima. U zimskim turistikim centrima cena je
naravno najvia u odgovarajuim zimskim
mesecima.Kupovinom vremenskih deonica - jedne ili vie
nedelja za odreeni broj godina - najee se stie vlasnitvo,
odnosno suvlasnitvo nad odgovarajuim smetajem. U tom
sluaju se upravljanje takvim objektima vri kroz neku od
akcionarskih formi. Meutim, postoji i varijanta timesharing-a po
kojoj kupac samo zakupljuje smetaj, odnosno stie pravo
njegovog korienja na opisani nain. Upravljanje je tada u
nadlenosti investitora kao vlasnika objekta, koji to najee
prenosi na neku kompaniju za menadment. Obe osnovne
varijante timesharing-a - vlasnika ili sa klasinim zakupom imaju u praksi vie podvarijanti.

NAJVANIJI FAKTORI TRANJE ZA

USLUGAMA RESTORANSKIH PREDUZEA

1. Razvoj meunarodnog i domaeg turizma

2. Nain provoenje vremena i organizaciji ishrane pri boravku u
nekoj destinaciji
3. Razvoj saobraaja
4. Stil ivota

OSNOVNI ELEMENTI KONCEPTA

RESTORANSKOG POSLOVANJA
Elementi koji ine koncept poslovanja svakog
restorana:

Meni
Strategija proizvodnje (pripremanja) hrane
Usluga
Cene
Enterijer i ambijent - dizajn

HOTELASKA PREDUZEA I POSLOVNO

POVEZIVANJE - PARTNERSTVO

Poslovno povezivanje - partnerstvo od saradnje do

spajanja dva ili vee preduzea
Ne gubljenje poslovne samostalnosti

TEORIJSKI PRISTUPI POSLOVNOM

POVEZIVANJU PREDUZEA U TURIZMU

HORIZANTAlNO POVEZIVANJE

VERTIKALNO POVEZIVANJE

KONGLOMERATSKO POVEZIVANJE

HORIZONTALNO POVEZIVANJE HOTELSKIH

PREDUZEA
POVEZIVANJE NA NIVOU HOTELSKE
INDUSTRIJE
Kako je reeno, povezivanje hotelskih preduzea na ovaj
nain moe da se javi u nekoliko oblika. Pre svega, moe
doi do spajanja ili preuzimanja, odnosno akvizicije meu
hotelskim preduzeima koja imaju konkurentske proizvode,
tj. uslune programe (pakete). Ve su navedeni primeri
takvog povezivanja meu naj-veim meunarodnim
hotelskim lancima, koji su tim putem ostvarivali svoj rast i
razvoj.

VERTIKALNO POVEZIVANJE
Komplementarnost turistike ponude, potencirana zahtevima tranje za
jedinstvenom i celovitom uslugom, stvara irok prostor za vertikalno
povezivanje hotelskih sa ostalim preduzeima u cilju obezbeenja upravo
takve usluge ili za vertikalno integrisanje hotelskih sa drugim poslovima u
jednom preduzeu. Ekonomski racio tome pridodaje pomenute modalitete
- unapred i unazad. Mogua je i kombinacija oba modaliteta u jednom
preduzeu, pri emu je ono onda primer za potpunu vertikalnu integraciju.
Zavisno od irine delatnosti koje zahvata takvo preduzee, u praksi ga je
ponekad teko razgraniiti od konglomerata, tim pre to za tako neto ne
postoje metodoloki ili neki drugi praktini postupci, ve samo teorijska
odreenja.

a.) Unapred:
-povezivanje hotelskih i saobraajnih preduzea
-povezivanje hotelskih i turoperatorskih,agencijskih i drugih
poslova u turizmu
b.) Unazad - povezivanje hotelskih preduzea sa dobavljaima
c.) Potpuno - povezivanje hotelskih preduzea unapred i
unazad

KONGLOMERATI
Konglomerati su preduzea koja svoj rast ostvaruju
diversifikovanjem, tj. razgraniavanjem proizvodnog
(uslunog) programa tako da se tehnologije i proizvodi
(usluge), pa prema tome i njihovi kanali prodaje i trita,
meusobno bitno razlikuju i najee nemaju nikakvih
dodirnih taaka.
U jednom preduzeu objedinjen je irok spektar poslova, ali je
njihova povezanost praktino samo u tome to se nalaze ,,pod
istim krovom". Proizvodi i usluge takvih preduzea pripadaju
razliitim privrednim oblastima, delatnostima ili granama.
Upravo to, kao i veoma nizak stepen meusobne povezanosti
poslova, razlikuje konglomerate od preduzea koja svoj rast
zasnivaju na vertikalnoj ili koncentrinoj diversifikaciji.

Izvori:
ai,K.,POSLOVANJE HOTELSKIH PREDUZEA,igoja tampa,
Beogra,1995.
S,MEDLIK&H.INGRAM,HOTELSKO POSLOVANE,
Prevod,Golden marketing,Zagreb.2002.
- Predavanja
- Internet
www.ih-ra.com
www.hotres.org
www.unwto.org
www.horest.rs