12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.

indd i

23.4.2015 14:04:43

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd ii

23.4.2015 14:05:02

Preveo
Nikola Pajvani

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd iii

23.4.2015 14:05:05

Naslov originala
George R. R. Martin
Elio M. Garcia, JR and Linda Antonsson
THE WORLD OF ICE & FIRE
THE UNTOLD HISTORY OF WESTEROS
AND THE GAME OF THRONES
Copyright 2014 by George R. R. Martin
Images on pages 38, 92, 116, 136, 181, 188-189, 230-231, 248 and 293 are Fantasy Flight Publishing. Inc
All rights reserved
This translation published by arrangement with Bantam Books, an imprint of Random House, a division of Random House LLC
Translation copyright 2015 za srpsko izdanje, LAGUNA

Dord R. R. Martin
Elio M. Garsija i Linda Antonson
SVET LEDA I VATRE
Neispriana povest Vesterosa i Igre
prestola
Za izdavaa
Dejan Papi
Slog i prelom
Jelena Radojii
Lektura i korektura
Tanja Bii
Dragana Mati Radosavljevi
tampa i povez
Rotografika, Subotica
Izdava
Laguna, Beograd
Resavska 33
Klub italaca: 011/3341-711
www.laguna.rs
e-mail: info@laguna.rs

CIP -
,
, . , 1948
Svet leda i vatre : neisprana povest Vesterosa i igre prestola / Dord R. R. Martin, Elio M. Garsija mlai i Linda Antonson ; preveo Nikola
Pajvani - Beograd : Laguna, 2015 (Subotica : Rotografika). - 326 str. : ilustr. ; 30 cm
Prevod dela: The World of Ice and Fire / George R. R. Martin, Elio M. Garcia, jr and Linda Antonsson. Registar.
ISBN 978-86-521-1914-1
821.111(73)-31
COBISS.SR-ID 214642188

FORZEC | Zmajkamen DESNO | Zmajkamen

iv

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd iv

23.4.2015 14:05:08

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd v

23.4.2015 14:05:11

Sadraj
Uvod .........................................................................ix

Eris I ....................................................................... 104

Drevna istorija ............................................03

Mekar I ...................................................................106

Doba praskozorja ..................................................05

Egon V ....................................................................107

Dolazak Prvih ljudi...............................................08

Deheris II..............................................................111

Doba junaka ............................................................10

Eris II........................................................................113

Dugaka no ............................................................11

Pad zmajeva .................................................... 122

Uspon Valirije..........................................................13

Godina lanog prolea ......................................124

Deca Valirije.............................................................15

Robertova buna ................................................... 127

Dolazak Andala ..................................................... 17

Kraj ........................................................................129

Deset hiljada brodova .......................................... 21

Slavno kraljevanje ..................................131

Propast Valirije ......................................................26

Sedam kraljevstava .................................133

Vladavina zmajeva ....................................29

Sever .........................................................................135

Osvajanje ...................................................................31

Kraljevi zime ..............................................137

Targarjenski kraljevi ...........................47

Planinski klanovi...................................... 139

Egon I ........................................................................49

Kameni ljudi sa Skagosa ........................ 139

Enis I .......................................................................... 52

Movarci sa Vrata .................................. 140

Megor I ..................................................................... 55

Gospodari Zimovrela............................. 141

Deheris I ............................................................... 60

Zimovrel .....................................................142

Viseris I.....................................................................66

Zid i iza njega .......................................................145

Egon II ...................................................................... 73

Nona straa .............................................145

Egon III.....................................................................82

Divljani........................................................147

Deron I .....................................................................87

Rene zemlje ..........................................................151

Belor I........................................................................89

Kua Tulija................................................. 156

Viseris II ...................................................................94

Brzoreje .....................................................160

Egon IV..................................................................... 95

Dol ........................................................................ 163

Deron II................................................................. 100

Kua Erina .................................................169

Gnezdo sokolovo .....................................170
Gvozdena ostrva ..................................................175
Krune od naplavine ................................ 178
Gvozdeni kraljevi..................................... 182
Crna krv...................................................... 183

vi

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd vi

23.4.2015 14:05:14

Najuzvienijem i najmilostivijem
velianstvu Tomenu,
prvom svog imena, kralju Andala,
Rojnara i Prvih ljudi,
gospodaru Sedam kraljevstava
i zatitniku itave zemlje Jandel, skromni
metar iz Citadele, eli hiljadostruko
blagostanje i danas i doveka i mudrost
kakvoj nema ravne.

vi i i

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd viii

23.4.2015 14:05:19

Grejdoji od Hridi ................................... 187

Crvena sipa ................................................ 188
Stari i novi obiaji ....................................190
Hrid .............................................................. 193
Zapadne zemlje ................................................... 195
Kua Lanistera u doba zmajeva............198
Livaka stena ............................................204
Hvat ....................................................................... 207
Gart Zelenoruki ...................................... 207
Kraljevi Gardeneri ................................. 209
Andali u Hvatu .........................................211

Svadljivi sinovi: Mir, Lis i Tiro .........261

Starigrad ......................................................213

Pentos ......................................................... 266

Kua Tirela ................................................ 217

Volantis .......................................................267

Visoki sad ................................................... 218

Bravos .......................................................... 271

Olujne zemlje........................................................ 221

Iza Slobodnih gradova .......................................277

Dolazak Prvih ljudi ................................222

Letnja ostrva..............................................277

Kua Durandona .....................................223

Nat ................................................................282

Andali u Olujnim zemljama ................225

Baziliskova ostrva ...................................282

Kua Barateona ........................................227

Sotorios ...................................................... 284

Narod Olujnih zemalja .......................... 231

Zemlje trave...............................................287

Krajoluj ....................................................... 233

Drhtavo more .......................................... 294

Dorna ...................................................................... 235

Ib ...................................................................295

Lom .............................................................. 237

Istono od Iba ...........................................298

Kraljevstva Prvih ljudi ...........................238

Kosti i iza njih ......................................................299

Andali u Dorni ........................................238

Ji Ti .............................................................. 300

Dolazak Rojnara .....................................240

Ravnice Dogos Naja ........................... 304

Nastrani junjaki obiaji......................241

Leng ............................................................. 306

Dorna protiv zmajeva ...........................243

Aai kraj Senke ........................................308

Sunevo koplje ......................................... 248

Pogovor .....................................................................311

Iza Kraljevstva zalazeeg sunca ..... 251

Dodatak: Rodoslov Targarjena ........................... 312

Druge zemlje .........................................................252

Dodatak: Rodoslov Starkova ...............................314

Slobodni gradovi.................................................. 253

Dodatak: Rodoslov Lanistera .............................. 316

Lorat............................................................. 253

Dodatak: Vladavina kraljeva ...............................319

Norvos .........................................................256

Indeks ...................................................................... 320

Kohor...........................................................259

Ilustratori ................................................................326

vi i

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd vii

23.4.2015 14:05:16

Uvod
TANO JE ONO TO LJUDI GOVORE da se svaka zgrada gradi kamen po kamen,
a isto vai i za znanje, koje kamiak po kamiak otkrivaju i sakupljaju mnogi mudri ljudi
i svaki od njih nadograuje delo svojih prethodnika. Ono to jedan ne zna poznato je
drugom, a malo toga ostaje istinski nepoznato ako se ovek dovoljno potrudi. Sada je na
mene, metra Jandela, red da se oprobam kao zidar, da ukleem ono to znam i ugradim
jo jedan kamen u veliki bedem znanja koji se vekovima gradi i u Citadeli i van nje zid
koji su digle nebrojene ruke pre mene, i koji e, nema sumnje, nastaviti da diu nebrojene ruke to slede.
ivot sam zapoeo kao nahoe, u desetoj godini vladavine poslednjeg targarjenskog
kralja. Ostavili su me na praznoj tezgi u Pisarskom ognjitu, gde neuk svet dolazi da im
uenici sastavljaju pisma. Tog dana je odreen itav tok mog ivota, kada me je naao
jedan uenik i odveo me kod seneala za tu godinu, velemetra Ederana. Ederan, iji
su prsten, tap i maska bili srebrni, pogledao je moje lice iskrivljeno od plaa, pa je rekao
da e moda i biti od mene neke koristi. Kada su mi to u detinjstvu prvi put ispriali,
mislio sam da je on tako prorekao moju sudbinu metra; tek sam mnogo kasnije od arhimetra Ebroza saznao da je Ederan pisao raspravu o prepovijanju odojadi, pa je eleo
da proveri neke teorije.
Svejedno, koliko god neslavan bio taj poetak, predali su me na staranje slugama i
metri su mi povremeno poklanjali malo panje. Odrastao sam kao sluga, meu dvoranama, komorama i bibliotekama, ali mi je velemetar Volgrejv podario dar pismenosti.
Tako sam upoznao i zavoleo Citadelu i vitezove uma koji uvaju njenu dragocenu mudrost. eleo sam samo da postanem jedan od njih da itam o dalekim mestima i davno
pokojnim ljudima, da posmatram zvezde i merim smene godinjih doba.
I tako je i bilo. Sa tri i deset iskovao sam prvu kariku svoga lanca, a za njom su usledile druge. U devetoj godini vladavine kralja Roberta, prvog svog imena, spojio sam prvi
lanac i poloio zavet, pa mi se ukazala ast da nastavim u Citadeli, da sluim velemetrima
i pomaem im u svim njihovim poduhvatima. To je bila velika ast, ali je moja najvea
elja bila da napiem sopstveno delo, delo kakvo e skromni ali ueni ljudi itati i sami i
svojim enama i deci da saznaju o dogaajima i plemenitim i podmuklim, pravednim
i nepravednim, velikim i malim, i da ire vidike ba kao to sam ih ja proirio uei u Citadeli. I zato se ponovo dajem na posao za svojim nakovnjem, da iskujem neto novo
i zanimljivo od velikih dela davno pokojnih metara koji su mi prethodili. Stranice to
slede plod su te elje: povest o delima vrlim i zlim, ljudima slavnim i neznatnim, i zemljama bliskim i dalekim.

ix

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd ix

23.4.2015 14:05:21

G ORE | Egon Osvaja na Balerionu Crnom Uasu

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd x

23.4.2015 14:05:25

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd 1

23.4.2015 14:05:28

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd 2

23.4.2015 14:05:30

Drevna
istorija

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd 3

23.4.2015 14:05:34

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd 4

23.4.2015 14:05:37

D OBA PR ASKOZOR JA

NIKO NE MOE sa sigurnou rei kada je nastao svet,

a ipak to nije spreilo mnoge metre i uene ljude da za
tim odgovorom tragaju. Je li on star etrdeset hiljada godina, kao to neki tvrde, ili moda petsto hiljada, ili ak
i vie? To ne pie ni u jednoj nama znanoj knjizi, jer u
prvom razdoblju sveta, dobu praskozorja, ljudi nisu poznavali pismena.
Moemo meutim biti sigurni da je svet tada bio mnogo
jednostavniji naseljen varvarskim plemenima to su ivela od lova i sakupljanja plodova, poto nisu znali vetinu
obrade metala i kroenja ivotinja. Ono malo to nam je
o tim danima poznato sadrano je u najstarijim spisima:
predanjima koja su zapisali Andali, Valirijci i Giani, pa
ak i daleki narodi mitskog Aaija. Ipak, koliko god bili
pradrevni ti ueni narodi, oni u doba praskozorja nisu
bili ak ni deca. Zato je u njihovim spisima teko odvojiti istinu od neistine, kao ito od kukolja.
ta se pouzdano moe rei o dobu praskozorja? Istonim zemljama lutali su mnogi narodi necivilizovani,
kao to je itav svet bio necivilizovan, ali brojni. U Vesterosu, meutim, od Zemalja veite zime do obala Letnjeg
mora postojala su samo dva naroda: deca ume i stvorenja poznata kao dinovi.
O dinovima iz doba praskozorja veoma se malo moe
rei, poto niko nije sabrao njihove prie, njihove legende
i njihove povesti. Ljudi Strae kau da divljani pripovedaju o dinovima kako ive u miru s decom, putuju kuda
ih noge nose i uzimaju ta poele. Sve se prie slau da su
bili ogromna i snana stvorenja, ali priglupa. Pouzdani
izvori meu izvidnicima None strae, poslednji ljudi
koji su videli dinove dok su ovi jo iveli, tvrde da im
je koa bili obrasla gustim krznom i da nisu bili prosto
veoma krupni ljudi, kako su opisani u dejim priama.
Brojni dokazi o sahranama dinova zabeleeni su u Pogrebnim obiajima metra Keneta, koji je izuavao mogile

i grobnice na Severu dok je sluio u Zimovrelu za vreme

dugake vladavine Kregana Starka. Po kostima koje su
naene na Severu i poslate u Citadelu, neki metri procenjuju da su najvei dinovi bili visoki i etrnaest stopa,
mada drugi kau da je dvanaest stopa blie istini. Prie
davno pokojnih izvidnika koje su zapisali metri Strae
sve se slau da divovi nisu zidali kue ni ili odeu, i da
nisu poznavali bolji alat ni oruje od grana koje bi otkinuli sa drveta.
Dinovi nisu imali ni kraljeva ni gospodara. Nisu
imali domove, sem u peinama ili ispod visokih stabala,
i nisu obraivali ni metal ni zemlju. Ostali su stvorenja
doba praskozorja, ak i poto su dola druga doba, kada
su se ljudi namnoili a ume se proredile. Sada dinova
vie nema ak ni u zemljama s one strane zida, a poslednji izvetaji o njima vie su od stotinu godina stari. A i
oni su pre matovite prie, kakvima se izvidnici Strae
zabavljaju oko vatre.
Deca ume su, po mnogo emu, bila suprotnost dinovima. Sitna kao ljudska deca, ali tamnoputa i prelepa,
ivela su na nain koji bismo mi moda danas zvali prostim, ali su ipak bila manje divlja od dinova. Nisu obraivala metal, ali su od opsidijana (koji obian svet zove
zmajstaklo, dok su Valirijci za njega koristili re koja znai
zamrznuta vatra), izuzetno veto pravila alat i oruje
za lov. Nisu tkali, ali su bili veti u ivenju odee od lia
i kore. Nauili su da izrauju lukove od straarike i prave
klopke od trave.
Za njihove pesme i muziku pria se da su bile prelepe
kao i oni sami, ali o emu su pevali nije upameno, preostao je tek poneki odlomak iz tih drevnih dana. Kraljevi
zime ili legende i rodoslovi Starkova od Zimovrela, delo metra ildera, sadri deo balade koja navodno peva o dobu
kada je Brendon Zidar traio pomo dece dok je gradio
Zid. Odvela su ga na sastanak na neko tajno mesto, ali

arhivama Citadele nalazi se pismo metra Emona iz prvih godina vladavine Egona V, u kome opisuje jedan
takav izvetaj izvidnika po imenu Redvin, napisan u doba kralja Dorena Starka. Metar opisuje putovanje do
rta Lorn i Ledene obale, i tvrdi da su se izvidnik i njegovi saputnici tukli sa dinovima i trgovali sa decom ume. U
Emonovom pismu stoji da je istraujui arhive Strae u Crnom zamku naiao na mnoge sline izvetaje, i da deluju
verodostojno.)

PRETHODNE STRANE | Izgradnja Zida

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd 5

23.4.2015 14:05:40

on isprva nije razumeo njihov govor, koji je opisao kao

pesmu kamenja u potoku, vetra u liu, ili kie na vodi.
Kako je Brendon nauio jezik dece posebna je pria, koju
ovde ne moemo preneti, meutim ini se jasno da je njihov jezik poticao iz zvukova koje su svakodnevno sluali,
i verovatno je od njih poticalo mnogo njegove lepote.
Deca su se klanjala onim bezimenim bogovima koje
e kasnije prihvatiti Prvi ljudi bezbrojnim bogovima

potoka, uma i kamenja. Deca su urezala lica u uvardrva,

moda da bi ova imala oi i tako bdela nad njima. Drugi,
bez mnogo dokaza, tvrde da su zelenvidi mudraci meu
decom mogli da gledaju kroz te oi. To navodno potkrepljuje injenica da su i Prvi ljudi isto verovali; njihov
strah da ih uvardrva nadziru naterao ih je da poseku
mnoga stabla sa licima da bi uskratili deci takvu prednost
u sukobima. Ipak, Prvi ljudi bili su manje ueni nego mi
sada, i verovali su u mnogo toga u ta njihovi potomci
danas ne veruju; uzmimo delo metra Jorika Venani s
morem, povest o istoriji Belih Sidrita od njihovih najranijih dana, u kome se opisuje obiaj prinoenja krvnih
rtava starim bogovima. Sudei po opisima prethodnika metra Jorika u Belim Sidritima, takve rtve
prinosile su se sve do pre pet vekova.
To naravno ne znai da zelenvidi nisu poznavali
zaboravljene vetine koje pripadaju meu tajna znanja na primer posmatranje dogaaja ili razgovor
na veliku daljinu (kao to su to inili Valirijci, koji su
se pojavili mnogo posle njih). Mogue je, meutim,
i da mnoge navodne moi zelenvida zapravo potiu
iz praznovernih pria. Zelenvidi nisu mogli da se
pretvaraju u divlje zveri, kao to su tvrdili neki, ali
se ini da su umeli da razgovaraju sa ivotinjama
kako mi to danas ne moemo; iz toga su se rodile legende o zverobrazima.
Zaista, legende o zverobrazima su brojne,
ali one najee koje su s one strane zida doneli ljudi None strae, i koje su na Zidu zapisali
obrednici i metri iz prohujalih vekova kazuju
kako zverobrazi ne samo da govore sa ivotinjama
ve mogu i da njima upravljaju, tako to im se duhovi promu. Tih zverobraza plae se ak i divljani,
i smatraju ih za neprirodna bia, koja mogu prizvati sebi ivotinje kao saveznike. U nekim priama govori se o zverobrazima koji su se izgubili
u svojim ivotinjama, a druge kau da te ivotinje
umeju da progovore ljudskim glasom, kada su u
vlasti oveka. Sve se meutim slau da su najei zverobrazi ljudi koji su ovladali vukovima pa
ak i jezovucima a oni kod divljana imaju posebno
ime: varge.
Prema legendama, zelenvidi su takoe mogli da pogledaju u prolost i vide daleko u budunost, meutim
sveukupno nae uenje tvrdi da su vie misterije koje
se bave vizijama onoga to sledi mutne i esto varljive

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd 6

23.4.2015 14:05:43

ada se u nae doba to delo smatra nepouzdanim, jedan odlomak iz Neprirodne povesti obrednika Barta
izvor je nesuglasica u dvoranama Citadele. Obrednik Bart je, naime, tvrdio da se upoznao s tekstovima
koji su navodno sauvani u Crnom zamku i izneo je tezu da su deca ume umela da razgovaraju s gavranovima i
da su ovi umeli da ponavljaju njihove rei. Po Bartu, deca su nauila Prve ljude tom tajnom znanju da bi gavranovi mogli da nose poruke preko velikih razdaljina. Ta vetina je u jednom umanjenom vidu stigla do dananjih
metara, koji vie ne znaju kako da razgovaraju s pticama. Istina je da na red razume govor gavranova... ali pod
tim podrazumevamo samo osnovnu svrhu njihovog graktanja, kako izraavaju strah i bes ili iskazuju da su bolesni ili spremni za parenje.
Gavranovi se ubrajaju meu najpametnije ptice, ali nisu pametniji od male dece, a mnogo su manje sposobni za
istinski govor, ta god o tome verovao obrednik Bart. Nekoliko metara posveenih kariki od valirijskog elika tvrdilo je da je Bart bio u pravu, ali nijedan nije uspeo da dokae njegove tvrdnje o razgovoru ljudi i gavranova.

ljeva s one strane zida

metra Herika. Njih
su pozvali da posreduju izmeu klana
brdske dece i jedne
porodice dinova u
sporu oko neke peine. Gendel i Gorn,
pria se, na kraju su
spor reili prevarom,
nateravi obe strane
da se odreknu prava
na peinu, poto su
otkrili da je ona deo
veeg lanca peina koji na
kraju prolazi ispod Zida. S
obzirom na to, meutim, da
divljani ne znaju za pismo, njihova predanja moraju se uzimati sa sumnjom.
Divljim umskim zverima
i dinovima naposletku su se,
meutim, pridruile i druge,
vee opasnosti.

korisne moda samo za gatanje i obmanu lakovernih.

Mada su deca imala svojih vetina, istina se uvek mora
odvojiti od praznoverica, a znanje se mora iskuati i proveriti. Vie misterije, magijske vetine, oduvek su bile a
i sada jesu izvan sposobnosti prouavanja nas smrtnika.
A ipak, bez obzira na pravu istinu o tim njihovim
vetinama, decu jesu predvodili njihovi zelenvidi i nema
sumnje da su se ona nekada mogla sresti od Zemalja veite zime pa do obala Letnjeg mora. Domove su gradila
jednostavno i nisu podizala utvrde, zamkove niti gradove.
Umesto toga su obitavala u umama, u movarama, ritovima i pearama, pa ak i u peinama i u planinskim
jazbinama. Pria se i da su u umama gradila zaklone od
lia i prua u kronjama tajne umske gradove.
Uvreeno je verovanje da su to deca ume radila zarad
zatite od grabljivaca kakvi su jezovuci i crni risovi, protiv
kojih njihovo jednostavno kameno oruje a ni njihovi
slavni zelenvidi nisu bili dovoljna zatita. Drugi izvori
meutim ovo osporavaju i tvrde kako su njihovi najvei
dumani bili dinovi, kao u starim priama sa Severa i kao
to, mogue je, dokazuje metar Kenet u raspravi o mogili
kod Dugakog jezera grobnici dina kome su meu rebrima naene opsidijanske strele, a to podsea i na prepis
divljanske pesme o brai Gendelu i Gornu iz Istorije kra-

ostoji mogunost da je Sedam kraljevstava u doba praskozorja nastanjivala i trea rasa , ali je ona gotovo u celini
zasnovana na nagaanju, te emo joj se posvetiti tek u najkraem.
Kod gvozdenroenih se govori da su prvi meu Prvim ljudima koji su stigli na Gvozdena ostrva nali slavnu stolicu od morskog kamena na Starom Viku, ali da su ostrva bila nenastanjena. Ako je to istina, priroda i poreklo tvoraca te stolice su tajna. Metar Kirt u svojoj zbirci legendi gvozdenroenih Pesme to ih pevaju utopljenici nagaa da
su stolicu ostavili posetioci s druge strane Mora zalazeeg sunca, ali za to ne postoje dokazi.

LEVO | Din G ORE | Dete ume

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd 7

23.4.2015 14:05:46

D OLAZAK PRVIH LJUDI

PREMA NAJUVAENIJIM IZVORIMA iz Citadele,

pre nekih osam do dvanaest hiljada godina, na samom
jugu Vesterosa, jedan novi narod preao je zemljouz koji
je presecao Uzano more i spajao istone zemlje sa zemljama u kojima su ivela deca i dinovi. Tako su Prvi
ljudi stigli u Dornu, preko Slomljene ruke, koja jo nije
bila slomljena. Razlog za njihov odlazak iz postojbine
nestao je u maglama vremena, ali kada su doli, bili su
brojni i odluni. Stigle su ih hiljade i poele da naseljavaju zemlju, a kako su prolazile decenije, irili su se sve
dalje na sever. Predanjima o tim danima seobe koja su
do nas doprla ne moemo verovati, jer ona tvrde da su
Prvi ljudi proli Vrat i prodrli na Sever za samo nekoliko godina, a zapravo bi im za to trebale decenije, pa
ak i vekovi.
Izgleda, meutim, da je iz svih tih pria tano to da
su Prvi ljudi uskoro zaratili s decom ume. Za razliku od
dece, Prvi ljudi su obraivali zemlju i podizali zemljane
utvrde i sela. Pritom su poeli da seku uvardrva, a posebno ona sa urezanim licem, i zbog toga su ih deca napala, to je izazvalo vievekovni rat. Prvi ljudi koji su
sa sobom doveli konje i goveda i doneli udne bogove i
bronzano oruje bili su takoe krupniji i snaniji od
dece, pa su zato za njih bili velika pretnja.
Lovci meu decom njihovi umski plesai postali
su ujedno i njihovi ratnici, ali bez obzira na sve njihove

tajne vetine drveta i lista, uspeli su samo da uspore nadiranje Prvih ljudi. Zelenvidi su koristili svoje vetine, a
prema predanjima, mogli su da pozovu zveri iz movare,
ume i vazduha da se uz njih bore: jezovuke i udovine
snene medvede, peinske lavove i orlove, mamute i zmije
i jo mnoge. Prvi ljudi su meutm bili prejaki i deca su
naterana na oajnike korake.
Legende kau da je velika poplava koja je skrila kopneni most koji je sada Slomljena ruka delo zelenvida, koji
su se okupili na mestu danas poznatom kao Kejlinov anac
mada neki to osporavaju. Jer ipak su Prvi ljudi ve bili
u Vesterosu kada se to desilo i time bi deca samo usporila bujicu to je navirala sa istoka. tavie, takva mo je
prevelika ak i za ono to su, prema predanjima, zelenvidi
bili u stanju da izvedu... a ak i ta predanja deluju preterano. Verovatnije je da je lom Ruke bio prirodan dogaaj,
verovatno izazvan velikim zemljotresom ili prirodnim
potapanjem kopna. Dobro je poznato ta se desilo s Valirijom, a na Gvozdenim ostrvima zamak Hrid stoji na
kamenim stubovima, ostacima velikog ostrva iji su se
delovi survali u more.
Svejedno, deca ume su se, branei svoje ivote, borila
jednako estoko kao Prvi ljudi. Rat je, neumitno, trajao
pokolenjima, sve dok napokon poslednja deca nisu shvatila da ne mogu pobediti. Prvi ljudi, kojima je moda rat
dojadio, takoe su eleli da se borbe okonaju. Prevladali

G ORE | uvardrvo DESNO | Deca ume i Prvi ljudi sklapaju Sporazum

12414_WOIF_MECHS[int]i-75_r2_ispravljeno.indd 8

23.4.2015 14:05:49