Aleksis de Tokvil

O DEMOKRATIJI U AMERICI
Preveo s francuskog
IVOJIN IVOJNOVI

IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA

SREMSKI KARLOVCI
CIID (Centar za istraivako-izdavaku delatnost) - TITOGRAD 1990.
Biblioteka THEORIA
Urednik ZORAN STOJANOVI

Recenzenti: SRETEN MARI i ZORAN STOJANOVI

Korektori: JOVANKA STOJIEVI i DOBRILA VUIEVI
Kompjuterski slog: GRAFIAR, Novi Sad
Naslov originala
Alexis de Tocqueville, De la democratie en Amerique,
d. Gallimard, Paris 1986.
Redakcija i administracija
21000 Novi Sad
ekspirova 11/19
Tel.: (021) 365-467
tampa Prosveta Novi Sad"
Novi Sad, Stevana Sremca 13

PRVA KNJIGA
[1]
NAPOMENA UZ DVANAESTO IZDANJE
Ma koliko krupni i iznenadni bili dogaaji koji su se za tren zbili pred naim
oima, pisac ovog dela ima prava da kae da ga oni nisu nimalo iznenadili. Ovu sam
knjigu pisao, pre petnaest godina, obuzet jednom jedinom milju: o skorom,
neodoljivom, sveoptem nastupanju demokratije u svetu. Proitajte je opet, pa ete
na svakoj strani naii na sveano upozorenje koje podsea da se oblik drutva
menja, menja se stanje oveanstva i blii se jedna nova budunost.
Na elu su bile ispisane ove rei:
Postupni razvoj jednakosti delo je provienja. Takva su mu glavna svojstva:
sveopti je, trajan, svakodnevno izmie ljudskoj moi, sva zbivanja i svi ljudi
sluili su tome razvoju. Da li bi bilo mudro verovati da bi jedno pokolenje moglo
zaustaviti drutveno kretanje koje tee od davnina? Mislite li da e demokratija,
poto je sruila feudalizam i pobedila kraljeve, ustuknuti pred buroazijom i
bogataima? Hoe li se zaustaviti sada kad je postala tako snana, a protivnici joj
tako slabi?
ovek koji je, u monarhiji koju je Julska revolucija vie uvrstila no to ju je
uzdrmala, ispisao te redove to su se kroz zbivanja ispostavili proroanskim, sme
danas bez bojazni da ponovo privue panju javnosti na svoje delo.
Valja mu isto tako dopustiti da doda da sadanje okolnosti pridaju njegovoj knjizi

aktuelnost i praktinu korisnost kakve nije imala kad se prvi put pojavila.
Tada je postojalo kraljevstvo. Danas je ono srueno. Amerike institucije, koje
su za monarhijsku Francusku bile samo predmet zanimanja, za republikansku
Francusku treba da budu predmet prouavanja. Novu vlast ne zasniva samo sila
nego i dobri zakoni. Posle borca, zakonodavac. Onaj rui, ovaj utemeljuje. Svaki
treba da izvri svoje delo. Sad se vie ne pita hoemo li u Francuskoj imati
kraljevstvo ili republiku, nego nam ostaje da vidimo hoemo li imati nemirnu
republiku ili spokojnu republiku, republiku postojanu ili nepostojanu, republiku
miroljubivu ili ratniku, republiku liberalnu ili tlaiteljsku, republiku koja ugroava
sveta prava vlasnitva i porodice ili republiku koja ih priznaje i potvruje. Strahovit
problem, ije je reenje vano ne samo za Francusku nego i za celi svet. Ako
spasemo sebe, spasavamo u isti mah i sve narode to nas okruuju. Ako se
upropastimo, upropaujemo sa nama i sve njih. Ako budemo imali demokratsku
slobodu ili ako pak budemo imali demokratsku tiraniju, sudbina sveta nee biti ista,
pa se moe rei da danas od nas zavisi hoe li se najzad republika svugde
uspostaviti ili e se svugde ukinuti.
A taj problem, koji smo mi tek postavili, Amerika je reila pre vie od ezdeset
godina. Naelo suverenost naroda, koje smo mi kod nas jue ustoliili, onde vlada u
potpunosti ve ezdeset godina. Ono se onde primenjuje najneposrednije,
najneogranienije, najapsolutnije. Ve ezdeset godina, narod koji je od tog naela
stvorio izvor svih svojih zakona, neprestano raste po broju stanovnika, kao teritorija,
po bogatstvu, a imajte naroito u vidu i to da je za to vreme ne samo najvie

napredovao nego je bio i najstabilniji od svih naroda sveta. Dok su sve narode
Evrope tamanili ratovi ili razdirali graanski razdori, ameriki narod jedini je u
civilizovanom svetu ostao u miru. Gotovo celu Evropu potresale su revolucije;
Amerika nije imala ak ni pobuna; republika nije onde remetila, nego uvala prava;
lina svojina bila je onde vema zajemena nego u ikojoj zemlji sveta, anarhija je u
njoj ostala isto tako nepoznata kao i despotizam.
Gde bismo drugde mogli nai veih nada i veih pouka? Ne svraajmo pogled
ka Americi zato da bismo ropski preslikavali ustanove koje je ona sebi stvorila, ve
da bismo bolje shvatili kakve nama odgovaraju, ne toliko da bismo odande crpli
primere, ve da bismo crpli pouke, da bismo zajmili naela njenih zakona vie nego
njihove pojedinosti. Zakoni Francuske Republike u mnogim sluajevima mogu i treba
da budu drugaiji nego oni koji vladaju u Sjedinjenim Dravama, ali naela na kojima
se zasnivaju amerike ustanove, ta naela reda, meusobne uravnoteenosti
pojedinih vlasti, naela istinske slobode, iskrenog i dubokog potovanja prava
neophodna su svim republikama, treba da budu zajednika svima, i moe se
unapred rei da e onde gde se ta naela ne budu stekla republika ubrzo prestati
da postoji.
1848.
UVOD
Meu novim predmetima posmatranja koji su mi za mog boravka u Sjedinjenim

Dravama privlaili panju, nijedan mi nije toliko pao u oi koliko graanska

jednakost. Nije bilo teko otkriti ogroman uticaj koji ta prva injenica vri na
drutvena kretanja; ona usmerava graansku svest, daje izvestan kroj zakonima;
onima koji vladaju postavlja nova naela, a graanima uliva svojstvene navike.
Ubrzo sam uoio da se uticaj iste te injenice prostire i daleko izvan politikih
obiaja i zakona i da graanska jednakost isto tako mono dejstvuje na graanstvo
koliko i na vladu: ona stvara izvesria shvatanja, budi izvesna oseanja, sugerira
obiaje, a uobliava i sve ono to sama ne stvara.
Tako sam, dakle, to sam vie prouavao ameriko drutvo, sve vie video u
graanskoj jednakosti ono izvorite iz koga kao da proizilazi svaka pojedinost i
neprestano sam je viao pred sobom kao sredinju taku u kojoj su se sticala sva
moja zapaanja.
A onda sam upravio misli ka naoj hemisferi, i uinilo mi se da i tu razabiram
neto slino prizoru koji mi je pruao Novi svet. Uoio sam kako se graanska
jednakost, mada nije dostigla krajnje granice kao u Sjedinjenim Dravama, njima
svakim danom sve vie blii; i uinilo mi se da se i kod nas brzo primie vlast iste
takve demokratije kakva vlada u amerikom drutvu.
U tome asu rodila mi se zamisao o knjizi koju itate.
Jedna velika demokratska revolucija odvija se meu nama; svi je vide, ali svi ne
sude jednako o njoj. Jedni je smatraju neim novim, i drei da je sluajan dogaaj,
nadaju se da e je jo moi zaustaviti; drugi je smatraju nesavladivom, jer im se ini
da je ona najneprekidnija i najustrajnija stvar u istoriji.

Pomiljam za asak kakva je bila Francuska pre sedam stotina godina: vidim je
izdeljenu meu malobrojnim porodicama koje poseduju zemlju i vladaju
stanovnicima; pravo zapovedanja prelazi tada nasledstvom s kolena na koleno; ljudi
imaju samo jedno sredstvo da deluju jedni na druge, silu; nalazimo samo jedan izvor
moi, zemljini posed.
Ali evo gde se zainje politika mo svetenstva i ubrzo se iri. Svetenstvo
otvara svoje redove svima, siromahu i bogatau, puaninu i plemiu; jednakost
poinje prodirati putem crkve u samu vlast, i onaj koji je, kao kmet, tavorio u
veitom ropstvu stupa, kao svetenik, usred plemia i esto stoluje iznad kraljeva.
Kako drutvo vremenom biva sve civilizovanije i postojanije, razliiti odnosi
izmeu ljudi postaju sloeniji i mnogobrojniji. Potreba za graanskim zakonima sve
jae se osea. Tada se javljaju pravnici; izlaze iz tame sudnica i pranjavih budaka
pisarnica i zasedaju na vladarskom dvoru uz feudalne velikae prekrivene
hermelinom i oklopima.
Kraljevi se upropauju u golemim poduhvatima; plemii se iscrpljuju u ratovanju
za svoj raun; graani se bogate trgovinom. Uticaj novca poinje se oseati u
dravnim poslovima. Trgovina postaje novi izvor moi, a finansijeri postaju politika
snaga koju i preziru i laskaju joj.
Malo pomalo i prosveenost se iri; vidimo kako se budi smisao za knjievnost i
umetnost; i duhovne sposobnosti postaju sad inilac uspeha; nauka je jedno od
sredstava vladanja, inteligencija je jedna od drutvenih snaga; obrazovani stupaju u
javne poslove.

Meutim, to se vie otkrivaju novi putevi da se doe do moi, vidimo kako

opada vrednost porekla. U XI veku plemstvo je bilo od neprocenjive vrednosti; u XIII
ono se kupuje; prva takva dodela plemstva bila je 1278, i jednakost se najzad uvlai
u vlast putem same aristokratije.
Tokom sedam stotina proteklih godina deavalo se katkad da su plemii, u borbi
protiv kraljevske vlasti ili da bi preoteli mo suparnicima, davali izvesnu politiku
mo puku.
Jo se ee vialo da kraljevi daju uea u upravljanju niim klasama u dravi,
da bi potisnuli aristokratiju.
U Francuskoj su se kraljevi pokazali najaktivniji i najpostojanijim izjednaiteljima.
Kad su bili ambiciozni i jaki, radili su na tome da puk uzdignu na nivo plemstva; a
kad su bili umereni i slabi, doputali su da narod stane i iznad njih samih. Jedni su
pomagali demokratiji svojom darovitou, drugi svojim manama. Luj XI i Luj XIV
starali su se da pod svojim prestolom sve izjednae, a Luj XV se najposle sa svojim
dvorom spustio u prah.
Otkako su graani poeli posedovati zemlju i izvan zakupa od feudalaca, a
pokretno bogatstvo, budui poznato, moglo i samo da utie i pribavlja mo, svaki je
izum u umeima, svako usavrenje u trgovini i proizvodnji stvaralo nove elemente
jednakosti meu ljudima. Od toga asa, svi postupci koji se otkrivaju, sve potrebe
koje se raaju, sve elje koje trae da budu zadovoljene znae napredak ka
sveoptem izjednaavanju. Sklonost ka raskoi, ljubav prema ratovanju, vlast mode,
najpovrnije strasti ljudskog srca kao i one najdublje, sve kao da slono radi na

tome da osiromai bogate a obogati siromane.

Otkako su radovi ljudskog uma postali izvor moi i bogatstva, svako
unapreenje nauke, svako novo saznanje, svaka nova ideja morali su se smatrati
zametkom moi nadohvat narodu. Pesnitvo, govornitvo, pamenje, ari duha,
vatrometi uobrazilje, duboke misli, svi ti darovi koje nebo deli nasumce, koristili su
demokratiji, pa i kad su bili u posedu njenih protivnika, ipak su sluili njenoj stvari
time to su isticali prirodnu veliinu oveka; tekovine demokratije irile su se, dakle,
sa tekovinama civilizacije i prosveenosti, a knjievnost je bila arsenal otvoren
svima, u koji su slabi i siromani svakodnevno dolazili po oruje.
Kad listamo stranice nae istorije, ne nailazimo takorei ni na jedan krupan
dogaaj u proteklih sedamsto godina koji nije ispao u korist jednakosti.
Krstaki ratovi i ratovi sa Englezima desetkuju plemie i rasparavaju njihove
zemlje; uspostavljanje optina uvodi demokratsku slobodu usred feudalne
monarhije; izum vatrenog oruja izjednaava seljaka i plemia na bojnom polju,
tamparstvo prua podjednaku hranu njihovoj inteligenciji; pota donosi videlo na
prag kolibe siromaha kao i pred kapije palata; protestantizam ui da su svi ljudi u
stanju da nau put do neba. Amerika, kad je otkrivena, otvara uspenim
poduhvatima hiljade novih puteva i neznanom pustolovu nudi bogatstvo i mo.
Ako razmotrite ta se od XI veka zbiva u Francuskoj svakih pedeset godina,
svakako ete zapaziti da se na kraju svakog takvog perioda desila jedna dvostruka
revolucija u stanju drutva. Plemi se spustio na drutvenoj lestvici, puanin se
popeo; jedan se sputa, drugi se penje. Svako pola veka pribliava ih i oni e se

uskoro sresti.
A to nije svojstveno samo Francuskoj. Na koju god stranu bacili pogled,
opaamo kako se ista revolucija nastavlja u svem hrianskom svetu.
Svugde smo videli kako su razni dogaaji u ivotu nacija ispali u korist
demokratije; svi su joj ljudi pomagali svojim naporima: i oni koji su smerali da
doprinesu njenim uspesima i oni koji nisu ni pomiljali da joj slue; i oni koji su se za
nju borili, a i oni koji su se izjasnili kao njeni neprijatelji; svi su, jedni preko drugih, bili
gonjeni istim putem, svi su radili zajedniki, jedni i protiv svoje volje, drugi i ne
znajui, slepa orua u rukama Boijim.
Postupni razvoj graanske jednakosti delo je, dakle, Provienja, takva su mu
glavna svojstva: sveopti je, trajan, svakodnevno izmie ljudskoj moi; sva zbivanja i
svi ljudi slue tome razvoju.
Da li bi bilo mudro verovati da e napori jednog pokolenja moi zaustaviti takvo
drutveno kretanje koje tee od davnina? Mislite li da e demokratija, poto je
sruila feudalizam i pobedila kraljeve, ustuknuti pred buroazijom i bogataima?
Hoe li se zaustaviti sada kad je postala tako snana, a protivnici joj tako slabi?
Kuda li mi to idemo? Niko to ne bi umeo rei; jer ve nam nedostaju mere za
poreenje: drutvena jednakost u nae je dane vea meu hrianima nego to je u
ikoje doba bila u ikojoj zemlji na svetu; tako nam veliina onog to je ve uinjeno
onemoguava da predvidimo ta se jo moe uiniti.
Cela ova knjiga koju poinjete itati napisana je pod utiskom neke vrste pobone
strave koju je u pievoj dui izazvao prizor te neodoljive revolucije to ve toliko

vekova koraa preko svih prepreka i koju i danas vidimo kako napreduje usred
ruevina koje je oborila.
Nije nuno da Bog sam progovori da bismo otkrili pouzdane znake njegove volje;
dovoljno je da ispitamo kakvo je uobiajeno kretanje prirode i stalni smer zbivanja; i
da Tvorac ne podigne glas, znam da zvezde hode prostorom po krivuljama koje je
njegov prst ocrtao.
Kad bi dugotrajno posmatranje i iskreno promiljanje navelo ljude naeg doba da
uvide da je postupni i sve vei razvoj jednakosti u isti mah i prolost i budunost
njihove istorije, ve samo to otkrie pridalo bi tome razvoju svojstvo volja Svevinjeg
gospodara. Hteti zaustaviti demokratiju inilo bi se onda boriti se protiv samoga
Boga, te bi narodima preostalo samo da se povinuju drutvenom stanju koje im
Provienje namee.
ini mi se da hrianski narodi pruaju danas stravian prizor: kretanje koje ih
nosi ve je dovoljno snano, te se ne moe zaustaviti, a nije jo dovoljno brzo da bi
se ljudi odrekli nade da mogu njime upravljati; sudbina njihova u njihovim je rukama,
ali uskoro e im izmai.
Pouiti demokratiju, podstai, ako se moe, verovanja koja su joj svojstvena,
proistiti njen moral, uiniti joj kretanje ravnomernim, zameniti malo pomalo
neiskustvo umeem u javnim poslovima, njene slepe nagone zameniti spoznajom o
njenim istinskim interesima; upravljanje njome prilagoditi okolnostima i ljudima, to je
prva meu dunostima koje se u nae dane nameu onima koji upravljaju drutvom.
Jednome sasvim novom svetu treba novo politiko umee.

Ali na to mi i ne mislimo: naavi se usred brze reke, uporno upiremo oi u

poneku olupinu koju jo opaamo na obali, dok nas struja nosi i vue unatrake ka
ponorima.
Nema naroda u Evropi u kojeg je velika revolucija to sam je opisao bre
uznapredovala nego u nas; ali ona se u nas uvek kretala nasumce.
Nikada nai dravni poglavari nisu pomiljali da ita unapred za nju pripreme;
ona se odvijala protiv njihove volje ili bez njihova znanja. Najmoniji, najumniji i
najmoralniji stalei nacije nisu se nimalo trudili da njome ovladaju i upravljaju.
Demokratija je, dakle, bila preputena svojim divljim nagonima; rasla je kao ona
deca liena oinskog staranja, to rastu sama po ulicama naih gradova i upoznaju
samo poroke i bedu drutva. Za njeno postojanje kao da se nije ni znalo, a ona se
ve odjednom doepala vlasti. Svako se onda pokorno potinio i najsitnijim njenim
prohtevima; oboavali su je kao simbol moi; kad je, potom, oslabila usled
sopstvenih preterivanja, zakonodavci su nepromiljeno naumili da je unite, umesto
da nastoje da je poue i poprave, pa ne elei da je naue vladati, mislili su samo
na to kako da je istisnu iz vlasti.
Iz toga je proizalo to da se demokratska revolucija dogodila u drutvenoj grai
a da je nije bilo u zakonima, idejama, navikama i moralu, to bi bila promena nuna
da bi ta revolucija postala korisna. Tako imamo demokratiju bez onoga to treba da
ublai njene mane a istakne joj prirodne prednosti; te videi ve zla koja ona donosi
sobom, ne znamo jo dobra koja moe doneti.
Dok je kraljevska vlast, oslanjajui se na aristokratiju, mirno upravljala evropskim

narodima, drutvo je, i usred bede, uivalo izvesne vrste blagodeti, koje danas
teko moemo da razumemo i da cenimo.
Mo nekolicine podanika postavljala je nesavladive prepreke vladarevoj tiraniji; a
kraljevi, oseajui, uostalom, da u oima puka imaju gotovo boansko svojstvo, ba
su iz toga strahopotovanja koje su ulivali crpli volju da ne zloupotrebljavaju svoju
vlast.
Nalazei se na ogromnom odstojanju od puka, plemii su istovremeno njegovoj
sudbini poklanjali onakvu blagonaklonu i spokojnu panju kao pastir svome stadu; pa
premda nisu u siromahu gledali nekoga sebi ravnog, bdeli su nad njegovom
sudbinom kao nad neim to im je Provienje poverilo na uvanje.
Budui da nije imao ni predstavu o nekakvom drugaijem drutvenom poloaju
nego to je bio njegov, te nije ni zamiljao da bi se ikad mogao izjednaiti s
glavarima, narod je primao njihova dobroinstva, a prava im nije osporavao. Voleo
ih je kad su bili milostivi i pravedni, a njihovoj strogosti potinjavao se bez muke i
bez ponienja kao neizbenim nevoljama koje mu alje Boja ruka. Praksa i obiaji
postavljali su, uostalom, granice tiraniji i uspostavljali neku vrstu prava i usred
silnitva.
Poto ni plemi nije ni pomiljao da bi mu ko hteo oteti povlastice koje je
smatrao legitimnim, a kmet je svoju podreenost smatrao posledicom
nepromenjivog prirodnog poretka, moemo pojmiti to se nekakva meusobna
blagonaklonost mogla uspostaviti izmeu tih dveju klasa koje je sudbina tako
nejednako darovala. Jeste tada bilo u drutvu nejednakosti, bede, ali due nisu bile

uniene.
Ljude ne izopaava vlast ili navikavanje na poslunost, ve korienje moi koju
smatraju nezakonitom i poslunost vlasti koju smatraju uzurpiranom i ugnjetakom.
S jedne strane bila su blaga, sila, dokolica, a sa njima i probirljivost u raskoi,
profinjenost ukusa, duhovna uivanja, kult umetnosti; s druge, rad, prostota i
neznanje.
Ali i usred toga neukog i neotesanog mnotva nailazilo se na snane strasti,
plemenita oseanja, duboku veru i sirove vrline.
Tako sazdana drutvena zajednica mogla je imati postojanosti, moi, a naroito
slave.
Ali evo gde se staleke razlike remete; pregrade izmeu ljudi umanjuju se;
posedi se rasparavaju, vlast se deli, prosveenost iri, pameti se izjednauju;
drutveno stanje postaje demokratsko, i carstvo demokratije uspostavlja se
najposle mirnim putem u institucijama i obiajima.
Zamiljam onda jedno drutvo u kome bi svi, videi u zakonu svoje delo, voleli
zakon i bez muke mu se potinjavali; u kome bi se autoritet vlasti uvaavao kao
nuan, a ne kao od Boga dat, te ljubav prema dravnom poglavaru ne bi bila
nekakva strast, nego jedno razlono i spokojno oseanje. Poto bi svako imao
prava i bio siguran da e ta prava sauvati, izmeu svih stalea uspostavilo bi se
jedno muevno poverenje i kao nekakva uzajamna blagonaklonost, isto tako daleka
i od oholosti kao i od ponienja.
Poznajui svoje istinske interese, narod bi shvatao da treba prihvatati i obaveze

ako se elimo koristiti blagodetima drutva. Slobodno udruivanje graana moglo bi

onda zameniti pojedinanu mo plemia, a drava bi bila zatiena i od tiranije i od
bezvlaa.
Shvatam da u tako ustrojenoj dravi drutvo nee biti nepromenljivo; ali
drutvena kretanja moi e u njoj biti ravnomerna i postupna; ako i bude u njoj
manje sjaja nego u aristokratskoj, bie bar i manje bede; uivanja e se u njoj manje
dovinuti do vrhunca, ali e blagostanje biti u veoj meri sveopte; uenost e biti
manje visoka, ali i neznanje ree; oseanja manje snana, ali i obiaji pitomiji;
zapaae se manje poroka i zloina.
Umesto oduevljenja i arke vere, prosveenost i iskustvo postizae ponekad od
graana velike rtve; poto je svaki ovek podjednako slab, oseae podjednaku
potrebu za svojim blinjima; a znajui da njihovu podrku moe dobiti samo pod
uslovom da sa njima sarauje, lako e otkriti da se za njega lini interes
poistoveuje sa optim.
Nacija, uzeta u celini, bie manje blistava, manje slavna, manje snana moda;
ali u njoj e blagostanje veine graana biti vee, i narod e se pokazati smirenijim,
ne to nee imati nade da e mu biti bolje, nego to e znati da mu je dobro.
Ako sve i ne bi bilo dobro i korisno u takvom poretku, drutvo bi bar usvojilo sve
to takav poredak moe pruiti korisnog i dobrog, a ljudi bi, naputajui zauvek
drutvene prednosti koje moe da prui aristokratija, stekli sva dobra koja moe
ponuditi demokratija.
Ali ta smo mi, napustivi drutveni poredak naih predaka, odbacivi njihove

institucije, ideje i obiaje, ta smo mi stekli umesto toga?

Ugled kraljevske vlasti iezao je, a nije zamenjen visokim dostojanstvom
zakona; u nae vreme, narod prezire vlast, ali je se boji, a strah otima od njega vie
nego to je nekada davalo potovanje i ljubav.
Zapaam da smo unitili individualne egzistencije koje su mogle pojedinano da
se bore protiv tiranije; ali vidim da je samo vlast nasledila sve prerogative otete
porodicama, korporacijama ili pojedincima: namesto ponekad ugnjetake sile
jednoga malog broja graana, ali koja je odravala drutveni poredak, nastupila je,
dakle, slabost sviju.
Rasparavanje imetaka smanjivalo je rastojanje koje je delilo siromaha od
bogataa; ali time to su se pribliili, oni kao da su nali novih razloga da se mrze, i
bacajui jedan na drugog poglede pune straha i zavisti, jedan drugog potiskuju sa
vlasti; ni za jednog ni za drugog ne postoji pojam prava, i sila im se obojici ini
jedinim razlogom sadanjeg stanja i jedinim jemstvom budunosti.
Siromah je sauvao veinu predrasuda svojih dedova, ali bez njihove vere;
njihovo neznanje, ali bez njihovih vrlina; prihvatio je, kao pravilo za svoje postupke,
doktrinu interesa, ali bez njenog pravog poznavanja, a sebinost mu je isto toliko
slepa koliko mu je nekada slepa bila i odanost.
Drutvo je mirno, ne zato to je svesno svoje snage i blagostanja, ve naprotiv
zato to veruje da je slabo i nemono; boji se da e izdahnuti ako uini kakav napor:
svako osea zlo, ali niko nema hrabrosti ni energije neophodne da se potrudi radi
boljitka; imamo elje, aljenja, ucveljenost i radosti koje ne daju nita vidljivog ni

trajnog, nalik na starake strasti koje dovode samo do nemoi.

Tako smo napustili ono to je nekadanje stanje moglo pruati dobrog a da
nismo stekli ono to bi sadanje stanje moglo nuditi korisnog; sruili smo
aristokratsko drutvo, pa stojei samozadovoljno usred ruevina staroga zdanja,
kao da hoemo da se u njima zauvek nastanimo.
Ni ono to se dogaa u misaonom svetu nije manje alosno.
Ometana u svom hodu ili preputena bez potpore svojim nesreenim strastima,
demokratija je u Francuskoj oborila sve to joj se nalo na putu, uzdrmala ono to
nije unitila. Nismo videli da je malo pomalo ovladala drutvom da bi u njemu mirnim
putem uspostavila svoju mo; nije prestala koraati usred nereda i bojnog metea.
Obuzet borbenim arom, prekoraujui prirodne granice svog ubeenja pod
pritiskom ubeenja i preterivanja svojih protivnika, svako gubi iz vida pravi predmet
kome tei i rei mu malo odgovaraju istinskim oseanjima i skrivenim porivima.
Otud ova udesna zbrka kojoj smo prinudni svedoci.
Uzalud traim po seanju, ne nalazim nita to bi zasluivalo da zada vie bola i
izazove vie saaljenja nego ovo to nam se zbiva pred oima; izgleda da su se u
nae doba pokidale veze koje spajaju miljenje sa sklonostima i dele s uverenjima;
saglasnost koja se oduvek zapaala izmeu oseanja i ideja ljudi kao da je
unitena, i reklo bi se da su svi zakoni duhovne analogije ukinuti.
Jo sreemo meu nama hriane pune revnosti, ija pobona dua voli da se
hrani istinama zagrobnog ivota; oni e se, bez sumnje, pokrenuti u prilog ljudske
slobode, koja je izvor svake moralne uzvienosti. Hrianstvu, koje je sve ljude

izjednailo pred Bogom, nee biti nemilo da vidi sve graane jednake pred
zakonom. Ali nekim udnim sticajem okolnosti, religija se uhvatila u kolo sa silama
koje demokratija obara, i esto joj se deava da odbacuje jednakost, koju inae
voli, i da proklinje slobodu kao kakvog neprijatelja, a kad bi je uzela za ruku, mogla
bi osvetiti njene napore.
Pored tih pobonih ljudi, otkrivam i druge, iji su pogledi uprti vie u zemlju nego
u nebo; pristalice slobode, ne samo zato to u njoj vide ishodite najplemenitijih
vrlina, nego naroito zato to je smatraju izvorom najveih blagodeti, oni iskreno
ele da obezbede njeno carstvo te da svi ljudi okuse njena dobroinstva: shvatam
da e oni pohitati da prizovu religiju u pomo, jer moraju znati da se ne moe
uspostaviti carstvo slobode bez carstva morala, niti utemeljiti moral bez verovanja;
ali opazili su religiju u redovima svojih protivnika, i to im je dosta: jedni je napadaju,
a drugi se ne usuuju da je brane.
Proli vekovi videli su niske i potkupljive due kako preporuuju ropstvo, dok su
se nezavisni duhovi i blagorodna srca borili bez nade da spasu ljudsku slobodu. Ali u
nae dane esto sreemo ljude po prirodi plemenite i ponosne, a miljenje im je u
direktnoj suprotnosti s njihovim sklonostima, te hvale poniznost i niskost, koje sami
nisu nikad pokazivali. Ima ih i drugih, koji, naprotiv, o slobodi govore kao da bi mogli
oseati to je u njoj sveto i veliko, i buno trae za oveanstvo prava koja su sami
uvek poricali.
Opaam ljude vrle i miroljubive, koje njihovo estito vladanje, smirene navike,
imetak i znanje prirodno stavljaju na elo ljudstva koje ih okruuje. Puni iskrene

ljubavi prema otadbini, oni su spremni da za nju prinesu velike rtve: meutim,
civilizacija nalazi esto u njima protivnike; oni brkaju njene zloupotrebe s njenim
blagodetima, a u njihovom mnenju pojam zla je nerazluivo spojen s pojmom
novoga.
Bliske njima vidim i neke druge, koji, u ime progresa, nastojei da oveka
materijalizuju, hoe da nau to je korisno ne marei za ono to je pravo, nauku
daleko od verovanja i blagostanje odvojeno od vrline: ovi sebe nazivaju zatonicima
moderne civilizacije i bezono joj staju na elo, uzurpirajui mesto koje im se
preputa, a koje im osporava njihova nedostojnost.
Gde smo, dakle, sada?
Poboni ljudi bore se protiv slobode, a prijatelji slobode napadaju religiju;
plemeniti i blagorodni duhovi hvale ropstvo, a niske i ropske due preporuuju
nezavisnost; estiti i prosveeni graani neprijatelji su svakog progresa, dok ljudi
bez rodoljublja, ljudi nedolinog vladanja proglaavaju sebe apostolima civilizacije i
prosveenosti!
Zar su svi vekovi bili nalik naem? Je li ovek uvek, kao u nae dane, video pred
sobom takav svet u kome se nita ne usklauje, u kome je vrlina bez stvaralakog
dara, a stvaralatvo bez asti; u kome se ljubav prema redu brka sa sklonou ka
tiraniji, a sveti kult slobode s prezirom prema zakonima; u kome savest baca tek
mutnu svetlost na ljudske postupke; u kome se vie nita ne ini zabranjeno, ni
doputeno, ni poteno, ni sramno, ni istinito, ni lano?
Da li da pomislim da je Tvorac stvorio oveka da bi ga ostavio da se beskrajno

koprca u misaonoj bedi koja nas okruuje? Ne bih to mogao verovati: Bog priprema
evropskim drutvima postojaniju i mirniju budunost; ne znam njegove naume, ali
neu prestati da u njih verujem samo zato to ne mogu da ih prozrem, a radije
sumnjam u svoju pamet nego u njegovu pravinost.
Ima jedna zemlja na svetu gde je velika drutvena revolucija o kojoj govorim
priblino dostigla, ini se, svoje prirodne granice; ona se onde dogodila jednostavno
i lako, ili bi se jo pre moglo rei da ta zemlja vidi rezultate demokratske revolucije
koja se odvija u nas, a da i nije imala samu revoluciju.
Iseljenici koji su otili u Ameriku i onde se nastanili poetkom XVII veka nekako
su izdvojili naelo demokratije od svih onih protiv kojih su se borili u starim
evropskim drutvima, pa su jedino njega presadili na obale Novog sveta. Tu je ono
moglo da raste u slobodi, i koraajui uporedo s naravima, moglo je mirnim putem
da se razvije u zakonima.
ini mi se van sumnje da emo i mi, ranije ili kasnije, doi, kao i Amerikanci, do
gotovo potpune graanske jednakosti. Ne zakljuujem otuda da nam je sueno da
jednog dana, iz takvoga drutvenog stanja, izvedemo politike konsekvence kakve
su Amerikanci iz njega izveli. Daleko sam od toga da verujem da su oni pronali
jedini oblik vlasti koji demokratija moe za sebe da izabere; ali dovoljno je da uzrok
iz koga se raaju zakoni i obiaji bude u dve zemlje istovetan pa da nam bude od
ogromnog znaaja da saznamo ta je on proizveo u svakoj od njih.
Nisam, dakle, samo zato posmatrao Ameriku da bih zadovoljio radoznalost,
uostalom opravdanu; hteo sam da naem i pouku kojom bismo se mogli koristiti.

Grdno bi se prevario onaj ko bi pomislio da sam hteo da piem slavopojku; ko god

proita ovu knjigu sasvim e se uveriti da mi nije to bila namera; cilj mi nije bilo ni to
da preporuim ovakav ili onakav oblik vlasti uopte; jer ja sam od onih koji veruju da
gotovo nikad nema apsolutne valjanosti u zakonima; nisam ak imao na umu ni da
prosudim da li je drutvena revolucija, ije mi se nastupanje ini neodoljivim,
probitana ili pogubna za oveanstvo; uzeo sam tu revoluciju kao svren in, ili kao
in koji je blizu izvrenja, pa sam meu narodima koji su doiveli da se ona u njih
dogodi potraio onaj u koga je ona dostigla najpotpuniji i najmirniji razvoj, kako bih
jasno razabrao njene prirodne posledice i sagledao, ako je moguno, nain da se
ona uini korisnom ljudima. Priznajem da sam u Americi video vie nego samo
Ameriku; traio sam u njoj jedan obrazac same demokratije, njenih sklonosti, njenog
karaktera, njenih predrasuda, njenih strasti; hteo sam da je upoznam, ma i samo
zato da bih bar saznao emu treba da se od nje nadamo ili pribojavamo.
U prvome delu ovog rada pokuao sam, dakle, da pokaem pravac u kome je
demokratija, predavi se u Americi svojim sklonostima i preputena, gotovo bez
sputavanja, svojim nagonima, prirodno usmeravala zakone, kako je delovala na
vlasti i uopte kakvu je mo postizala u javnim poslovima. Hteo sain da saznam koja
su dobra i koja zla to ih ona proizvodi. Istraivao sam koje su mere
predostronosti Amerikanci preduzimali da je usmeravaju, a koje pak nisu, i
nastojao sam da razaberem uzroke koji joj omoguuju da vlada drutvom.
Cilj mi je bio da u drugome delu prikaem uticaj graanske jednakosti i vlasti
demokratije na graansko drutvo, na navike, ideje i vladanje ljudi; ali oseam

manje ara za ostvarenje te zamisli. Pre no to bih mogao da tako izvrim zadatak
koji sam sebi postavio, moj rad bi postao gotovo izlian. Drugi jedan pisac treba
uskoro da prikae itaocima glavne crte amerikih naravi, a on e, zaklanjajui
lakim velom ozbiljnost te slike, pridati istini takve ari kakvima je ja ne bih umeo
[2]
ukrasiti.
Ne znam jesam li uspeo da prikaem ono to sam video u Americi, ali siguran
sam da sam iskreno imao tu elju i da nikad nisam do moda nehotice
popustio potrebi da injenice prilagodim idejama, umesto da ideje potinim
injenicama.
Kad se neto moglo ustanoviti pomou pisanih dokumenata, starao sam se da
[3]
pribegnem originalnim tekstovima i najautentinijim i najcenjenijim delima.
Izvore
sam oznaio u napomenama, i svako e ih moi proveriti. Kad je re o miljenjima,
o politikoj praksi, o zapaanjima o moralu, nastojao sam da konsultujem
najupuenije ljude. Kad je stvar bila znaajna ili sumnjiva, nisam se zadovoljavao
samo jednim svedokom, nego sam se opredeljivao po sveukupnim svedoenjima.
Ovde italac nuno treba da mi veruje na re. U potvrdu onoga to iznosim
esto sam mogao navesti autoritet imena koja su poznata ili su bar dostojna da to
budu; ali uzdrao sam se da to inim. Stranac esto sazna u domu svog domaina
vane istine, koje bi ovaj moda skrio od prijatelja; pred strancem ovek olaka dui
kazujui i ono o emu inae mora da uti; ne boji se da e ovaj biti indiskretan, jer je
samo u prolazu. Sve to mi je tako poveravano beleio sam odmah, ali to nikad

nee izai iz mojih belenica; vie volim nauditi uspehu svog izlaganja nego da svoje
ime dodam spisku onih putnika koji za velikoduno gostoprimstvo uzvraaju jedom i
neugodnostima.
Uprkos mom trudu, znam da nita nee biti lake nego kritikovati ovu knjigu, ako
iko ikad naumi da je kritikuje.
Oni koji budu hteli da poblie razmotre moje delo nai e u njemu celome,
mislim, jednu osnovnu misao, koja takorei povezuje sve njegove delove. Ali vrlo je
velika raznovrsnost predmeta kojima sam imao da se pozabavim, pa e onaj koji
preduzme da neku pojedinost suprotstavi svekolikim injenicama koje navodim, i
neku izdvojenu ideju celini ideja, bez po muke u tome uspeti. eleo bih, dakle, da
italac bude toliko milostiv da me ita u istome onom duhu koji je proimao moj rad i
da o mojoj knjizi sudi po optem utisku koji ostavlja, kao to sam i ja sam tako
odluio, ne sa ovog ili onog razloga, nego sa mnotva razloga.
Ne treba isto tako zaboraviti ni to da je autor prinuen, ako hoe da ga italac
razume, da svaku svoju ideju razvije do svih njenih teorijskih konsekvenci, pa esto i
do granica netanog i neprimenljivog; jer mada je u delanju nekad nuno udaljiti se
od pravila logike, u izlaganju se to ne moe initi, pa ovek nailazi na gotovo isto
toliko tekoa u tome da bude nedosledan u reima koliko ih obino nalazi u tome
da u delima bude dosledan.
Zavravam time to u i sam ukazati na neto to e veliki broj italaca smatrati
glavnom manom ovog dela. Ova knjiga ne svrstava se ni iza koga; piui je, nisam
imao na umu niti da posluim niti da se suprotstavim ikojoj stranci; preduzeo sam da

vidim, ne drugaije, nego dalje nego stranke; i dok se one bave sutranjicom, ja
sam hteo da mislim na budunost.

Prvi deo
GLAVA I
KONFIGURACIJA SEVERNE AMERIKE
Severna Amerika deli se na dve prostrane oblasti, jedna se sputa ka polu,
druga ka ekvatoru. Dolina Misisipija. Tragovi preobliavanja globusa koje tu
nalazimo. Obala Atlantskog okeana na kojoj su osnovane prve engleske
naseobine. Razliit izgled June i Seveme Amerike u doba otkria Amerike.
ume Seveme Amerike. Prerije. Nomadska uroenika plemena. Njihov
izgled, obiaji, jezik. Tragovi jednog nepoznatog naroda.
U svojoj geografskoj konfiguraciji Severna Amerika pokazuje neke opte crte
koje se ve prvim pogledom lako uoavaju.
Nekakav metodian red vladao je u rasporeivanju kopna i vode, planina i
dolina. Nekakav jednostavan i velianstven poredak otkriva se tu ak i usred
raznorodnih prizora i krajnje raznolikosti pejsaa.
Severna Amerika deli se na dve gotovo podjednake prostrane oblasti.
Jednoj je na severu granica Severna polarna oblast, na istoku i na zapadu dva
velika okeana. Ona se dalje prostire ka jugu i obrazuje trougao, ije se nepravilne
strane sustiu ispod velikih kanadskih jezera.
Druga poinje gde se zavrava prva i prostire se po svem ostalom delu

kontinenta.
Prva je blago nagnuta ka polu, druga ka polutaru.
Zemljite koje obuhvata prva oblast sputa se ka severu tako neosetnim
nagibom da bi se gotovo moglo rei da obrazuje visoravan. U unutranjosti te
ogromne zaravni ne nailazimo ni na visoke planine, ni na duboke udoline.
Vodeni tokovi vijugaju po njoj bez ikakva reda; reke se tu prepliu, spajaju,
razdvajaju, ponovo susreu, gube se u hiljadama movara, vijugaju neprestano
vodenim lavirintom koji stvaraju, i tek posle bezbrojnih krivudanja najposle stiu do
polarnih mora. Velika jezera kojima se zavrava ta prva oblast nisu obrubljena
brdima ili stenama kao veina jezera Starog sveta; obale su im ravne i uzdiu se tek
nekoliko stopa iznad ravni vode. Svako od njih tvori, dakle, kao kakav golem,
vrkom pun pehar; i najmanje promene u strukturi globusa izruile bi njihove valove
prema polu ili ka tropskim morima.
Druga je oblast neravnija od prve i bolje priugotovljena da postane stalno
stanite ljudi; dva duga planinska lanca dele je po svoj duini; jedan, po imenu
Aligenski ili Apalaki masiv, prati obalu Atlantskog okeana; drugi se sputa
paralelno sa Tihim okeanom.
[4]
Prostor obuhvaen tim dvama planinskim lancima iznosi oko 3,500.000 km2.
[5]
Povrina mu je, dakle, oko est puta vea od Francuske.
Ta ogromna teritorija ini, meutim, jednu jedinu udolinu, koja se sputa sa
zaobljenih vrhova Aligenskih planina, pa ne nailazei na prepreke, ponovo se penje

do vrhova Stenovitih planina.

U dnu te doline tee jedna ogromna reka. Ka njoj sa svih strana pritiu vodeni
tokovi koji se slivaju s planina,
Francuzi su tu reku nekad zvali Sveti Luj, za spomen na odsutni zaviaj; a
Indijanci su je, na svom pompeznom jeziku, zvali Ocem Voda ili Misisipi.
Misisipi izvire na razmedi dveju velikih oblasti o kojima sam malopre govorio, oko
vrha visoravni koja ih razdvaja.
[6]
Blizu njega izvire i druga jedna reka, koja se uliva u polarna mora. Misisipi kao
da se neko vreme koleba kojim e putem krenuti: vie puta vraa se u suprotnom
pravcu i tek poto uspori tok u jezerima i movarama, odlui se najzad i polako
opisuje svoju putanju ka jugu.
as miran u svome glinenom koritu, koje mu je priroda izdubila, as nabujao od
[7]
pljuskova, Misisipi svojim tokom natapa vie od hiljadu milja.
Dve hiljade kilometara uzvodno od ua reka ve ima prosenu dubinu od pet
metara i brodovi od trista tona plove uz nju u duini od osamsto kilometara.
Pedeset sedam velikih plovnih reka uliva se u nju. Meu pritoke Misisipija ubraja
[8]
[9]
se jedna reka od 3.765 km duine,
jedna od 3.400 km,
jedna od 1.500
[10]
[11]
km,
etiri od 400 km,
da i ne govorimo o bezbrojnom mnotvu potoka koji
odasvud uviru u njega.
Dolina kojom protie Misisipi kao da je samo za njega stvorena; on tu po volji

udeljuje dobro i zlo, pa je on kao nekakvo boanstvo te doline. U okolini reke,

priroda je razvila neiscrpnu plodnost; to se vie udaljavamo od njenih obala, biljne
sile sahnu, zemljite biva sve posnije, sve vene ili umire. Veliki poremeaji globusa
nigde nisu ostavili oevidnije tragove nego u dolini Misisipija. Sveukupni izgled toga
kraja svedoi o dejstvu voda. Njegova neplodnost kao i izobilje njihovo je delo. Voda
prvobitnog okeana nataloila je na dnu udoline ogromne slojeve plodne zemlje, koja
se vremenom zaravnila. Na desnoj obali reke nalaze se ogromne ravnice, ravne kao
povrina njive kad po njoj pree ratarov valjak. to se vie pribliavamo planinama,
zemljite biva, naprotiv, sve neravnije i neplodnije; na hiljadama mesta tlo je takorei
probijeno, i prvobitne stene tre ovde-onde kao kosti kad vreme oko njih rastoi
meso. Granitni pesak, nepravilno srezano kamenje prekrivaju povrinu zemlje;
poneka biljka s mukom se probija svojim izdankom izmeu tih prepreka; lii to na
plodno polje prekriveno ruevinama kakve goleme zgrade. Kad se analiziraju to
kamenje i pesak, lako se odista zapaa savrena slinost njihovog sastava sa
graom golih i izlomljenih vrhova Stenovitih planina. Kad su otplavile zemlju na dno
doline, vode su bez sumnje najposle povukle sobom i deo samih stena; skotrljale su
ih niz oblinje padine; i poto su ih izmrvile jedne o druge, rasejale su po podnoju
[12]
planina taj kr to su ga otrgle s njihovih vrhova.
Kad se sve uzme u obzir, dolina Misisipija najdivnije je stanite koje je Bog ikad
pripremio za ljudsko obitavanje, pa ipak se moe rei da ona jo predstavlja samo
jednu ogromnu pustinju.
Sa istone strane Aligenskih planina, izmeu njihovog podnoja i Atlantskog

okeana, prua se dug pojas stena i peska, koje more kao da je zaboravilo kad se
povuklo. Taj je pojas irok proseno samo dvesta kilometara, ali je dug 1.600 km.
U tome delu amerikog kontinenta zemljite je jedva pogodno za zemljoradnju. Biljni
svet je tu mrav i jednolian.
Na tu su se negostoljubivu obalu prvo usresredili napori ljudske delatnosti. Na
tom su se pojasu neplodne zemlje rodile i rasle engleske naseobine koje e jednog
dana postati Sjedinjene Amerike Drave. Tu se i danas nalazi jezgro moi, dok se
u pozadini, gotovo potajno, sakupljaju istinski sastojci velikog naroda kome bez
sumnje pripada budunost kontinenta.
Kad su Evropljani pristali uz obale Antila i, kasnije, uz obale June Amerike,
poverovali su da su dospeli u predele iz bajki, koje su opevali pesnici. More se
iskrilo od arke tropske svetlosti; izvanredna prozirnost vode prvi put je otkrivala
[13]
oima moreplovca dubinu morskog bezdana.
Ovde-one ukazivala su se
mirisava ostvrca, koja kao da su plutala nalik na korpe cvea po mirnoj povrini
okeana. Sve to se u tim arobnim predelima prualo oaranom pogledu inilo se
priugotovljeno za ovekove potrebe ili sraunato za njegova uivanja. Veina drvea
bila je puna hranljivih plodova, a i ono najmanje korisno oveku opinjavalo je oi
sjajem i arenilom boja. U umi mirisavih limuna, divljih smokava, mirti s okruglim
liem, bagremova i lovora, isprepletenih rascvetanim ljiljanima, mnotvo ptica
nepoznatih u Evropi blistalo je purpurnim i aurnim krilima i dopunjavalo horom svoje
[14]
pesme harmoniju prirode pune kretanja i ivota.

Pod tim blistavim omotaem krila se smrt; ali tad se ona nije opaala, a u
vazduhu tog podneblja vladalo je ne umem rei kakvo omamljujue dejstvo koje je
vezivalo oveka za sadanji trenutak i inilo ga nehajnim za budunost.
Severna Amerika ukazala se u drukijem ruhu: sve je tu bilo ozbiljno, oporo,
sveano; inilo se kao da je stvorena da postane podruje uma, kao to je ona
druga bila obitavalite ula.
Uzburkan i maglovit okean obavijao joj je obale; njih su opasavale granitne stene
ili peana ala; ume koje su prekrivale obale prostirale su svud svoje tamne i
alostivne kronje; tu su se viali samo borovi, ari, zimzeleni hrast, divlja maslina i
lovor.
Poto se proe kroz taj prvi pojas, ulazilo se pod kronje centralne ume; tu je
bilo izmeano najvee drvee to raste na obe hemisfere. Platan, katalpa, eerni
javor i virdinijska topola preplitali su svoje grane sa granama hrasta, bukve i lipe.
Kao i u umama koje je ovek osvojio kao svoja podruja, i tu je smrt bez
prestanka ruila; ali niko nije nita preduzimao da pokupi otpatke koje je ona
ostavljala. Tako su se oni gomilali jedni preko drugih: vreme nije stizalo da ih
dovoljno brzo pretvori u prah i da pripremi novog mesta. Ali i usred tih ostataka
neprestano se nastavljao rad razmnoavanja. Puzavice i svakovrsne trave probijale
su se kroz prepreke; puzale su uz ogromna drveta, uvlaile se u njihove ostatke,
podlubljivale i lomile natrulu koru koja ih je jo prekrivala i krile put svojim mladim
izdancima. Tako je tu smrt na neki nain pomagala ivotu. Oboje su bili prisutni
zajedno kao da su hteli da pomeaju i stope svoja dela.

Te ume krile su u sebi duboku tamu; hiljade potoka, kojima ljudska delatnost
jo nije bila usmerila tok, odravale su u njima veitu vlagu. Jedva ako se video
poneki cvet, neto divljih plodova, pokoja ptica.
Pad kojeg drveta, kad ga vreme obori, vodopad na nekoj reci, rika bivola i
zavijanje vetra jedini su tu remetili tiinu prirode.
Istono od velike reke, ume su delom nestajale; umesto njih prostirale su se
beskrajne prerije. Je li priroda, u svojoj beskrajnoj raznolikosti, uskratila semenje
drvea tim plodnim poljima ili e pre biti da je umu koja ih je prekrivala unitila
nekada ljudska ruka? To ni predanja ni nauna istraivanja nisu mogla da otkriju.
Te ogromne pustoi nisu, meutim, bile sasvim liene ovekovog prisustva;
poneka plemena lutala su vekovima pod kronjama uma ili po panjacima prerija.
Poev od ua Svetog Lorenca pa do delte Misisipija, i od Atlantskog do Tihog
okeana, ti divljaci pokazivali su izvesne meusobne slinosti, koje su svedoile o
njihovom zajednikom poreklu. Ali u ostalome su se razlikovali od svih poznatih
[15]
rasa:
nisu bili ni beli kao Evropljani, ni uti kao veina Azijata, ni crni kao crnci;
koa im je bila crvenkasta, kosa duga i sjajna, usne tanke, a jagodice veoma
ispupene. Jezici kojima su govorila ta divlja plemena Amerike razlikovali su se
meusobno po reima, ali su svi imali ista gramatika pravila. Ta pravila razlikovala
su se u mnogom pogledu od onih za koja se dotad inilo da upravljaju uobiavanjem
ljudskog govora.
Jezik Amerikanaca inio se proizvodom nekih novih kombinacija; ukazivao je na
takav napor uma u onih koji su ga izumeli za kakav se dananji Indijanci ine malo

[16]
sposobni.
Drutveno stanje tih naroda takoe se u mnogom pogledu razlikovalo od onoga
to se vida u Starom svetu: rekao bi ovek da su se slobodno mnoili usred svojih
pustoi, bez dodira sa rasama civilizovanijim od njih. Tako se kod njih nije nailazilo
na one sumnjive i nesaglasne pojmove dobra i zla, na onu duboku iskvarenost koja
se obino nadovezuje na neznanje i na grube obiaje u naroda koji su bili civilizovani
pa se vratili u varvarstvo. Indijanac je sve dugovao samo sebi samom: njegove
vrline, poroci, predrasude bili su njegovo sopstveno delo; rastao je u divljoj
nezavisnosti svoje prirode.
Prostatvo ljudi iz naroda, u civilizovanim zemljama, ne potie samo otud to su
neuki i siromani, nego to su, takvi, svakodnevno u dodiru s ljudima prosveenim i
bogatim.
Prizor sopstvene nevolje i slabosti, koji svakodnevno odudara od sree i moi
pojedinih njihovih blinjih, raspaljuje im u srcu istovremeno i gnev i strah; oseanje
svog nieg poloaja i zavisnosti razdrauje ih i poniava. To duevno stanje
unienosti ispoljava se u njihovom ponaanju i govoru; oni su u isti mah i drski i
ponizni.
Ta istina lako se dokazuje onim to zapaamo. Prostatvo je vee u narodu u
aristokratskim zemljama nego bilo gde drugde, i u bogatim gradovima vee nego po
selima.
Onde gde se sreu tako moni i tako bogati ljudi, slabi i siromani oseaju se
kao smodeni svojom srozanou; ne nalazei nita ime bi mogli ponovo osvojiti

ravnopravnost, padaju u oajanje i srozavaju se ispod ljudskog dostojanstva.

Tu munu posledicu protivnosti drutvenih poloaja ne nalazimo uopte u ivotu
divljaka: Indijanci, poto su svi neuki i siromani, svi su i ravnopravni i slobodni.
U doba kad su doli Evropljani, severnoameriki uroenik jo nije znao vrednost
bogatstva i pokazivao se ravnoduan prema blagostanju koje bogatstvo prua
civilizovanom oveku. Nije se, meutim, zapaalo u njega nita prostako; u
njegovom ponaanju vladala je, naprotiv, neka prirodna uzdranost i kao nekakva
aristokratska uglaenost.
Pitom i gostoljubiv u miru, nemilosrdan u ratu, ak preko svih znanih granica
ljudske svireposti, Indijanac se izlagao smrti od gladi da bi ukazao pomo tuinu
kad zakuca na vrata njegove kolibe, a ipak je svojim rukama kidao udove
zarobljeniku u samrtnim trzajima. Ni najuvenije antike republike nisu imale prilike
da se dive stamenijoj hrabrosti, ponositijim duama, neobuzdanijoj ljubavi prema
nezavisnosti nego to su bile te to su ih tada krile u sebi divlje ume Novoga
[17]
sveta.
Evropljani nisu mnogo uzbudili Indijance kad su pristali uz obale Severne
Amerike; njihovo prisustvo nije pobudilo ni zavist ni strah. ta su oni mogli takvim
ljudima? Indijanac je umeo da ivi ne oseajui nikakvih potreba, da trpi ne alei se
[18]
i da umre pevajui.
Kao god i svi drugi lanovi velike ljudske porodice, i ti divljaci
verovali su, uostalom, u postojanje jednoga boljeg sveta i oboavali su pod raznim
imenima Boga tvorca sveta. Njihovi pojmovi o velikim misaonim istinama bili su
[19]
uglavnom jednostavni i filozofski.

Ma koliko nam se primitivnim inio narod ije osobine ovde opisujemo, ne bi se

ipak moglo sumnjati u to da mu je drugi neki narod, civilizovaniji i napredniji u svemu,
prethodio u tim predelima.
Jedno predanje, nerazgovetno ali rasprostranjeno u veini indijanskih plemena
na obalama Atlantika, ukazuje na to da je stanite tih naroda nekada davno bilo
zapadno od Misisipija. Du obala Ohaja i po svoj centralnoj ravnici nalaze se jo
svakodnevno humke nainjene ljudskom rukom. Kopajui do sredita tih uzviica,
kau da se gotovo uvek nailazi na ljudske kosture, na neobina orua, oruje,
svakakve metalne posude, koje ukazuju na obiaje nepoznate sadanjim
plemenima.
Dananji Indijanci ne umeju da dadu nikakva obavetenja o istoriji toga
nepoznatog naroda. Ni oni koji su iveli pre trista godina, u doba otkria Amerike,
isto tako nisu nita rekli iz ega bi se mogla izvesti ma i kakva hipoteza. Predanja, ti
netrajni i stalno obnavljani spomenici primitivnog sveta, ne pruaju nikakvo
obavetenje. Tu su, meutim, ivele hiljade naih blinjih, u to se ne moe sumnjati.
Kada su tu doli, kojeg su porekla bili, kakva im je bila sudbina, istorija? Kada su i
kako izumrli? Niko to ne bi umeo rei.
udnovata stvar! Ima naroda koji su tako potpuno iezli sa lica zemlje da se
izbrisalo ak i seanje na njihovo ime; jezik im je nestao, slava im je iezla kao glas
bez odjeka; ali ne znam ima li ijednog a da nije ostavio bar neki grob za spomen na
svoj prolazak. Tako je od svih ovekovih dela najtrajnije ipak ono koje najbolje slika
njegovu nitavnost i bedu!

Mada ogromnu zemlju koju sam opisao nastanjuju mnogobrojna uroenika

plemena, moe se s pravom rei da je u doba otkria ona jo bila samo pustinja.
Indijanci su je zauzimali, ali je nisu posedovali. Tek zemljoradnjom ovek prisvaja
zemljite, a prvobitni stanovnici Severne Amerike iveli su od lova. Njihove
nesavladive predrasude, neukrotive strasti, poroci, a jo i vie moda njihove divlje
vrline izlagale su ih neizbenom unitenju. Propast tih naroda poela je onog dana
kad su se Evropljani iskrcali na njihove obale; otada se stalno nastavljala; dovrava
se u nae dane. Kao da im je Provienje, postavivi ih usred bogatstava Novog
sveta, dalo ta bogatstva samo na kratkotrajno korienje; oni su tu, u neku ruku, bili
samo u meuvremenu. Te obale, tako pogodne za trgovinu i industriju, te duboke
reke, ta neiscrpna dolina Misisipija, ceo taj kontinent, bili su tada nalik jo praznoj
kolevci jedne velike nacije.
Tu e civilizovani ljudi pokuati da izgrade drutvo na novim temeljima, i
primenjujui prvi put teorije koje su dotad bile nepoznate ili se smatrale
neprimenljivim, pruiti svetu prizor za kakav ih dotadanja istorija nije bila pripremila.
GLAVA II
O POLAZNOJ TAKI ANGLOAMERIKANACA I NJENOM ZNAAJU ZA NJIHOVU
BUDUNOST
O koristi poznavanja polazne take naroda za razumevanje njihovog drutvenog

stanja i njihovih zakona. Amerika je jedina zemlja u kojoj se moe jasno

zapaziti polazna taka jednog velikog naroda. Po emu su svi ljudi koji su doli
da nasele englesku Ameriku bili slini. Po emu su bili razliiti. Primedba
koja se moe primeniti na sve Evropljane koji su doli da se nastane na obalama
Novoga sveta. Naseljavanje Virdinije. Naseljavanje Nove Engleske.
Osobenosti prvih stanovnika Nove Engleske. Njihov dolazak. Njihovi prvi
zakoni. Drutveni ugovor. Krivini zakonik preuzet iz Mojsijevog zakonika.
Verski ar. Republikanski duh. Prisno jedinstvo religioznog i
slobodarskog duha.
Rodi se ovek; prve mu godine protiu neznano u deijim uivanjima ili
poslovima. Odrasta; poinje muevno doba; vrata sveta otvaraju se najzad da ga
prime; dolazi u dodir sa blinjima. Tad ga prouavamo i verujemo da vidimo kako se
u njemu obrazuju klice poroka i vrlina zrelog doba.
U tome je, ako se ne varam, velika zabluda.
Vratite se unazad; prouite dete jo u majinom naruju; pogledajte kako se
spoljni svet prvi put ogleda u njegovom jo mutnom umu; osmotrite prve primere koji
mu padaju u oi; oslunite prve rei koje u njemu bude jo neprobuene klice misli;
prisustvujte najzad prvim borbama koje ima da izdri; i tek tada shvatiete odakle
potiu predubeenja, navike i strasti koje e vladati njegovim ivotom. Sav je ovek
takorei ve u povoju u svojoj kolevci.
Neto se slino zbiva i s narodima. I narodi nose uvek u sebi posledice svog

porekla. Okolnosti koje su pratile njihovo raanje i sluile njihovom razvoju utiu i na
sav ostali njihov ivotni put.
Da nam je moguno da se u prolost vratimo sve do poetnih sastojaka
drutava i da ispitamo prve spomenike njihove istorije, ne sumnjam da bismo mogli
otkriti osnovni uzrok predubeenjima, navikama, preovladujuim strastima, jednom
reju svemu to sainjava ono to zovemo nacionalnim karakterom; deavalo bi
nam se da naemo objanjenje obiajima koji se, danas, ine protivni vladajuim
ponaanjima; zakonima koji izgledaju u suprotnosti sa priznatim naelima;
neusklaenim uverenjima na koja ovde-onde nailazimo u drutvu kao na one patrljke
pokidanih lanaca koji ponekad vise sa svodova kakvog starog zdanja, a ne nose
vie nita. Tako bi se mogla objasniti sudbina izvesnih naroda koje nekakva
nepoznata sila kao da nosi ka nekom cilju koji im je i samima nepoznat. Ali za takvo
prouavanje nedostajale su dosad injenice; smisao za analizu stekli su narodi tek
kad su poeli stariti, te kad su najzad doli na misao da osmotre svoju kolevku,
vreme ju je ve obavilo maglom, neznanje i gordost okruili su je legendama iza
kojih se skrila istina.
Amerika je jedina zemlja gde smo mogli prisustvovati prirodnom i mirnom razvoju
jednog drutva i gde je bilo moguno tano utvrditi uticaj polazne take na
budunost drava.
U doba kad su se evropski narodi iskrcali na obale Novoga sveta, crte njihovog
nacionalnog karaktera bile su ve ustaljene; svaki od njih imao je osobenu
fizionomiju; a kako su oni ve dostigli onaj stupanj civilizacije koji oveka navodi da

prouava samog sebe, preneli su nam vernu sliku svojih uverenja, svojih obiaja i
zakona. Ljudi XV veka poznati su nam gotovo isto toliko koliko i ljudi naeg veka.
Amerika nam, dakle, pokazuje u punom svetlu ono to su neznanje ili varvarstvo
drevnih vremena skrili od naih oiju.
Poto smo dovoljno blizu onom vremenu kad su osnovana amerika drutva da
bismo mogli podrobno poznavati njihove sastojke, a dovoljno daleko od toga doba
da ve moemo suditi o tome ta su te klice dale, nama kao da je dato da dublje
nego nai prethodnici sagledamo ljudska zbivanja. Provienje nam je stavilo
nadohvat ruke jednu luu koja je nedostajala naim dedovima i omoguilo nam da
nazremo izvorne uzroke sudbine nacija, koje je njima tama prolosti zaklanjala.
Kad se briljivo ispita politiko i drutveno stanje Amerike, poto se paljivo
prouila njena istorija, ovek se osea duboko ubeen u ovu istinu: da nema
nijednog uverenja, nijedne navike, nijednog zakona, mogao bih rei nijednog
dogaaja koje polazna taka bez muke ne objanjava. Oni koji budu itali ovu knjigu
nai e, dakle, u ovom poglavlju klicu onoga to sledi dalje i klju gotovo celoga
dela.
Iseljenici koji su u razna razdoblja doli da zauzmu teritoriju koju danas pokriva
amerika Unija, u mnogom su se pogledu meusobno razlikovali; cilj im nije bio isti,
a i svojim poslovima upravljali su po razliitim naelima.
Ti ljudi imali su, meutim, i zajednikih crta, a i nalazili su se svi u slinom
poloaju.
Jezika spona je moda najjaa i najtrajnija od svih koje mogu spajati ljude. Svi

iseljenici govorili su istim jezikom; svi su bili sinovi istog naroda. Poto su se rodili u
zemlji koju su ve vekovima potresale stranake borbe i gde je svaka opoziciona
stranka u svoje vreme bila prinuena da se stavi pod zatitu zakona, njihovo
politiko vaspitanje obavilo se u toj tekoj koli, pa je u njih bilo rasprostranjeno vie
shvatanja svojih prava, vie naela istinske slobode nego u veine evropskih
naroda. U doba prvih iseljenika, optinska uprava, ta plodna klica slobodnih
institucija, ve je bila duboko usaena u engleske navike, a s njom je i dogma o
suverenosti naroda bila uvedena u monarhiju Tjudora.
Hrianski svet bio je tada u jeku verskih zavada koje su ga potresale. Engleska
se nekako pomamno bacila tim novim putem. Narav njenih stanovnika, koja je
oduvek bila ozbiljna i promiljena, postala je stroga i sklona raspravljanju i
dokazivanju. Obrazovanost se veoma uveala u tim intelektualnim borbama; duh je
u njima stekao dublju kulturu. Dok su ljudi bili obuzeti razgovorima o religiji, moral je
postao neporoniji. Sve te opte crte nacije nalazile su se i u liku onih njenih sinova
koji su doli da potrae jednu novu budunost na suprotnoj obali okeana.
Jedna napomena, na koju emo, uostalom, imati jo prilike da se vratimo, tie
se ne samo Engleza nego i Francuza, panjolaca i svih Evropljana koji su jedni za
drugim doli da se nastane na obalama Novoga sveta. Sve nove evropske
naseobine sadravale su, ako moda i ne razvijenu, a ono bar zametak potpune
demokratije. Dva su uzroka vodila tom rezultatu: moe se uopteno rei da
iseljenici, pri polasku iz svoje postojbine, nisu imali nikakvu ideju o bilo kakvom
prvenstvu jednih prema drugima. Ne iseljavaju se rado sreni i moni, a siromatvo i

nevolja najbolji su dosad znani jemci jednakosti meu ljudima. Deavalo se,
meutim, da su u vie prilika i velikai prelazili u Ameriku, usled politikih i verskih
kavgi. Stvarani su zakoni da se i tu uspostavi plemika hijerarhija, ali se ubrzo
zapazilo da ameriko tlo potpuno odbija zemljoposedniku aristokratiju. Videlo se
da su za krenje toga tvrdokornog tla potrebni nita manje do stalni napori samoga
vlasnika, koji od tih napora oekuje korist. A poto bi zemljite bilo pripremljeno,
ispostavljalo se da prinos nije dovoljno velik da bi obogatio istovremeno i gospodara
i zakupca. Zemljite se, dakle, prirodno usitnjavalo u male posede, koje je
obraivao sam vlasnik. A aristokratija tei zemljinom posedu, za tlo se ona vezuje i
na nj oslanja; nju ne uspostavljaju same povlastice, ne zasniva je roenje, nego
zemljini posed koji se prenosi nasleivanjem. U nekoj naciji moe biti ogromnih
bogatstava i velike bede; ali ako ta bogatstva nisu u zemljinim posedima, vidimo
siromahe i bogatae; aristokratije u pravom smislu rei tu nema.
Sve engleske naseobine, u doba njihovog raanja, pokazivale su, dakle, kao
nekakvu veliku porodinu slinost. Sve one, jo od poetka, kao da su bile
predodreene da ispolje razvoj slobode, ne aristokratske slobode kao u njihovoj
postojbini, nego graanske i demokratske slobode, iji potpuni obrazac istorija
sveta jo ne bee pruila.
Usred toga opteg tona opaale su se, meutim, vrlo velike nijanse, koje je
nuno prikazati.
U toj velikoj angloamerikoj porodici mogu se razlikovati dva glavna izdanka,
koja su dosad rasla ne meajui se potpuno, jedan na jugu, drugi na severu.

Prva engleska naseobina stvorena je u Virdiniji.

Iseljenici su tu stigli 1607. Evropa je u to doba jo bila neobino obuzeta idejom
da rudnici zlata i srebra ine bogatstvo nacija, pogubnom idejom, jer je vema
osiromaila evropske narode koji su se poveli za njom i unitila vie ljudi u Americi
nego ratovanja i svi loi zakoni zajedno. I tako su, dakle, u Virdiniju poslali kopae
[20]
zlata,
ljude bez igde iega i besprizorne, ija je nemirna i buntovna narav
[21]
remetila naseobinu u povoju
i dovela u neizvesnost njen napredak. Potom su
stigli preduzetnici i zemljoradnici, soj moralniji i smireniji, ali koji se skoro ni u kom
[22]
pogledu nije uzdizao iznad nivoa niih klasa Engleske.
Nikakva uzviena misao,
nikakva nematerijalna zamisao nije predvodila zasnivanje tih novih naseobina. im bi
[23]
se stvorila naseobina, uvodilo se u njoj ropstvo;
to je bila bitna injenica koja e
silno uticati na karakter, zakone i svu budunost Juga.
Ropstv, kao to emo kasnije objasniti, liava rad ugleda; ono uvodi dokolicu u
drutvo, a s njom i neznanje i oholost, rasko a i siromatvo. Ono slabi umne snage
i uspavljuje ljudsku delatnost. Uticaj ropstva, udruen s engleskom naravi,
objanjava obiaje i drutveno stanje Juga.
Na istoj toj engleskoj osnovi oslikavale su se na Severu sasvim suprotne nijanse.
Dopustite mi ovde nekoliko pojedinosti.
U tim su se severnim engleskifn naseobinama, poznatijim pod nazivom drave

[24]
Nove Engleske,
kombinovale dve-tri glavne ideje koje danas ine osnovu
drutvene teorije Sjedinjenih Drava.
Naela Nove Engleske rairila su se prvo na susedne drave; potom su, iz jedne
u drugu, dospela i u najudaljenije, te su naposletku, ako tako mogu da kaem,
proela celu konfederaciju. Sada ona utiu i izvan njenih granica, na sav ameriki
svet. Civilizacija Nove Engleske bila je kao one vatre to ih zapale na visovima, pa
one prvo ogreju sve oko sebe, a onda jo dugo bacaju rumene odbleske i po
najudaljenijim predelima vidokruga.
Osnivanje Nove Engleske pruilo je jedan nov prizor; sve je tu bilo osobeno i
originalno.
U skoro svim naseobinama prvi stanovnici bili su ljudi bez obrazovanja i bez
imetka, koje su beda i loe vladanje gonili iz zaviaja, ili su to pak bili pohlepni
pekulanti i preduzetnici. Ima naseobina koje ne mogu da se pozovu ak ni na takvo
poreklo: San Domingo osnovali su gusari, a i u nae dane o naseljavanju Australije
staraju se sudovi Engleske.
Iseljenici koji su doli da se nastane na obalama Nove Engleske pripadali su svi
imunim klasama matine otadbine. Njihov skup na amerikom tlu predstavljao je,
od samog poetka, jedinstvenu pojavu drutva u kome nije bilo ni velikaa ni puka,
takorei ni siromaha ni bogataa. Ukupna prosveenost bila je meu tim svetom
srazmerno vea nego i u jednoj evropskoj naciji naeg doba. Svi su oni, moda bez
ijednog izuzetka, bili stekli prilino obrazovanje, a vie njih bilo se istaklo u Evropi
svojim talentima i uenou. Druge naseobine osnovali su pustolovi bez porodice; u

Novu Englesku donosili su naseljenici sobom divne sastojke reda i morala; oni su u
pustinju odlazili u pratnji svojih ena i dece. Ali ono to ih je naroito razlikovalo od
svih drugih bio je sam cilj njihovog poduhvata. Nije nuda njih terala da napuste
svoju zemlju; ostavljali su drutveni poloaj za kojim se moglo aliti i sredstva koja
su im obezbeivala ivot; nisu prelazili u Novi svet ni zato da bi poboljali svoj
poloaj ili da bi uveali svoje bogatstvo; liili su se miline ivota u zaviaju da bi se
povinovali jednoj isto intelektualnoj potrebi; izlaui se neizbenim nevoljama u
tuini, hteli su da postignu trijumf jedne ideje.
Ti iseljenici, ili kako su sami sebe lepo zvali hodoasnici (pilgrims), pripadali su
onoj sekti u Engleskoj koja je zbog strogosti svojih naela nazvana puritanskom.
Puritanizam nije bio samo verska doktrina; on se u mnogo emu poistoveivao sa
najapsolutnijim demokratskim i republikanskim naelima. Zbog toga je stekao
najopasnije protivnike. Progonjeni od vlasti u otadbini, pozleivani, u strogosti
svojih naela, svakodnevnim ivotom drutva u kome su iveli, puritanci su potraili
neku tako surovu i tako naputenu zemlju na ovome svetu gde bi jo bilo doputeno
iveti po svome i Bogu se moliti slobodno.
Nekoliko citata pokazae duh tih pobonih pustolova bolje nego sve to bismo
mi sami mogli tome dodati.
Natanijel Morton, istoriar prvih godina Nove Engleske, ovako zapoinje svoje
[25]
izlaganje:
"Oduvek sam verovao da je sveta dunost nas iji su dedovi primili
tolike i tako znamenite zaloge Boije dobrote pri osnivanju ove naseobine, da
seanje na to i pismeno ovekoveimo.

Ono to smo videli i to su nam oevi priali treba da saoptimo svojoj deci, da
bi budua pokolenja nauila da slave Gospoda; da bi loza Avrama, njegovog sluge,
i sinovi Jakova, njegovog izabranika, zauvek pamtili udesna dela Boja (Psalam
CV, 5, 6). Treba da znaju kako je Gospod doneo lozu svoju u pustinju; kako ju je
zasadio i sklonio od nje bezbonike; kako joj je pripremio mesto, duboko usadio
korene i pustio je potom da se rairi i nadaleko prekrije zemlju (Psalam LXXX, 13,
15); i ne samo to nego jo i kako je vodio svoj narod ka svome svetom atoru i
nastanio ga na njegovoj naslednoj gori (Izlazak, XV, 13). Te stvari treba da se
znaju, da Bogu pripadne ast koju mu dugujemo i da koji zraak njegove slave
mogne pasti na asna imena svetaca koji su bili njegovo orue."
Nemogue je itati taj poetak a da oveka i nehotice ne prome poboan i
svean utisak; ini se da to odie nekom drevnom starinom i nekakvim biblijskim
mirisom.
Ubeenje koje ispunjava tog pisca ini mu jezik reitim. U vaim oima, kao i u
njegovim, to vie nije gomila pustolova koja ide u lov na sreu preko mora; to je
seme jednog velikog naroda, koje je Bog svojom rukom zasejao na predodreenu
zemlju.
[26]
Pisac nastavlja i ovako opisuje odlazak prvih iseljenika.
"Tako su otili iz toga grada (Delft-Haleft), koji za njih bee mesto predaha; no
bili su spokojni; znali su da su hodoasnici i stranci na ovome svetu. Nisu bili
privreni ovozemaljskim stvarima, nego su dizali pogled ka nebu, svome dragom
zaviaju, gde im je Bog pripremio svoju svetu prestonicu. Najposle stigoe u luku

gde ih je ekao brod. Veliki broj prijatelja koji nisu mogli da pou s njima hteo je bar
dotle da ih isprati. No protee u bdenju; provedoe je u izlivima prijateljstva, u
pobonom razgovoru, u izrazima punim istinske hrianske nenosti. Sutradan se
ukrcae; prijatelji su hteli jo i tu da ih isprate; i tad se zaue duboki uzdasi, videe
se suze kako teku iz svih oiju, dugi zagrljaji, i ue se arke molitve, tako da su i
sami tuini bili potreseni. Kad je zazvonilo za polazak, svi padoe na kolena, a
njihov pastor, digavi k nebu oi pune suza, preporui ih milosti Boijoj. Najzad se
oprostie i pozdravie, to e za mnoge od njih biti poslednje zbogom."
Tu je bilo po prilici stotinu i pedeset iseljenika, to ljudi, to ena i dece. Cilj im je
bio da osnuju naseobinu na obalama Hadsona; ali poto su dugo lutali po okeanu,
bili su najposle prisiljeni da pristanu uz neplodne obale Nove Engleske, na mestu
gde se danas uzdie grad Plimut. I danas jo pokazuju stenu gde su se iskrcali ti
[27]
hodoasnici.
"Ali pre no to nastavimo", kae istoriar koga sam ve imenovao, "osmotrimo
za asak tadanji poloaj toga jednog naroda i divimo se Boijoj dobroti koja ga je
[28]
spasla."
"Preplovili su ogromni okean, stigli na cilj svog putovanja, ali nisu videli prijatelja
koji bi ih doekali, ni ikakve nastambe gde bi nali utoita; bilo je to usred zime; a
ko poznaje nau klimu zna kako su zime surove i kakvi pomamni uragani pustoe
tada naim obalama. U to godinje doba teko je proi i poznatim predelima, a tim
vie naseliti se na nepoznatoj obali. Oko njih se ukazivala samo grozna i tura

pusto, puna zveri i divljaka, za koje nisu znali ni koliko ih je ni da li su krvoedni.

Zemlja je bila zaleena; kraj je bio pokriven umama i grmljem. Sve je izgledalo
divlje. Iza sebe videli su samo beskrajni okean, koji ih je razdvajao od civilizovanog
sveta. Da nau bar malo spokojstva i nade, ostalo im je samo da ka nebu uprave
pogled."
Ne treba pomisliti da je pobonost puritanaca bila samo spekulativna niti da se
tuila stvari ljudskog ivota. Kao to sam ve rekao, puritanizam je bio skoro isto
toliko politika teorija koliko i verska doktrina. Tek to su se iskrcali na tu
negostoljubivu obalu koju opisuje Natanijel Morton, iseljenicima je, dakle, prva briga
[29]
bila da se organizuju u drutvo. Odmah donose akt koji glasi:
"Mi, potpisani, koji smo u slavu Boju, radi razvoja hrianske vere i u ast nae
otadbine, preduzeli da uspostavimo prvu naseobinu na ovim dalekim obalama,
ovim ugovaramo, meusobnim i sveanim dogovorom, i pred Bogom, da
obrazujemo politiku drutvenu zajednicu u svrhu da upravljamo sobom i da radimo
na izvrenju naih zamisli; i na temelju ovog ugovora saglasni smo da donosimo
zakone, odluke i uredbe i da po potrebi postavljamo zvaninike, kojima obeavamo
pokornost i poslunost."
To se zbilo 1620. Od toga doba nije se vie zaustavljalo doseljavanje. Verske i
politike strasti koje su razdirale Britansko Carstvo za sve vreme vladavine arlsa I
gonile su svake godine ka obalama Amerike nove rojeve pripadnika te sekte. U
Engleskoj je arite puritanizma i dalje bilo u srednjim klasama; iz srednjih klasa
poticala je i veina doseljenika. Stanovnitvo Nove Engleske brzo se uveavalo, i

dok je u otadbini staleka hijerarhija jo despotski razvrstavala ljude, naseobina je

sve vie pruala jedan novi prizor drutva homogenog u svim njegovim delovima.
Demokratija o kakvoj se nije usudio ni sanjati antiki svet istrgla se, razvijena i
potpuna, usred starog feudalnog drutva.
Engleska vlada bez aljenja je gledala to mnogobrojno iseljavanje, zadovoljna
to od sebe udaljava klice nemira i elemente novih revolucija. ak mu je i ila
naruku koliko god je mogla, a inilo se da se malo brine za sudbinu onih koji su
odlazili na ameriko tlo da potrae pribeite od njenih surovih zakona. Kao da je na
Novu Englesku gledala kao na oblast koja se predala snovima uobrazilje, koju treba
prepustiti slobodnim ogledima novatora.
Engleske naseobine a to je i bio jedan od glavnih uzroka njihovog
prosperiteta oduvek su uivale vie unutranje slobode i vie politike
nezavisnosti nego naseobine drugih naroda; ali to naelo slobode nigde nije
potpunije primenjeno nego u dravama Nove Engleske.
Tada se obino prihvatalo da zemlje Novoga sveta pripadaju onoj evropskoj
naciji koja ih je prva otkrila.
Gotovo cela obala Severne Amerike postala je tako, krajem XVI veka, engleski
posed. Sredstva kojima se britanska vlada koristila da naseli te nove posede bila su
razliite prirode: u izvesnim sluajevima kralj je neke delove Novoga sveta stavljao
pod vlast guvernera, koga je sam birao i ija je dunost bila da zemljom upravlja u
[30]
kraljevo ime i po njegovim neposrednim naredbama;
takav su kolonijalni sistem
usvojile ostale zemlje Evrope. U nekim drugim sluajevima ustupao je nekom oveku

[31]
ili kompaniji vlasnitvo nad izvesnim delovima zemlje.
Sva graanskopravna i
politika vlast nalazila se tada usredsreena u rukama jednog ili vie pojedinaca,
koji su, pod nadzorom i kontrolom krune, prodavali zemljita i upravljali
stanovnitvom. Trei sistem, najzad, sastojao se u tome da se izvesnom broju
iseljenika da pravo da obrazuju politiku zajednicu, pod pokroviteljstvom matine
zemlje, i da sami sobom upravljaju u svemu to nije protivno njenim zakonima.
Ovaj nain naseljavanja, tako povoljan za slobodu, primenjen je samo u Novoj
[32]
Engleskoj.
[33]
Ve 1628.
takvu povelju izdao je arls I iseljenicima koji su otili da osnuju
naseobinu Masausets.
Ali takve povelje darivane su obino naseobinama Nove Engleske kad je njihovo
postojanje ve odavno postalo svren in. Plimut, Providens, Nju Hevn, Konektikat i
[34]
Rod Ajlend
osnovani su bez saradnje i takorei bez znanja matine zemlje.
Njihovi novi stanovnici, mada nisu poricali vrhovnu vlast metropole, nisu iz nje crpli
izvor svoje vlasti, oni su je sami uspostavili, i tek je trideset-etrdeset godina
kasnije, pod arlsom II, kraljevskom poveljom njihovo postojanje legalizovano.
Stoga je esto teko, kad se pregledaju prvi istorijski i zakonodavni dokumenti
Nove Engleske, zapaziti vezu koja iseljenike vezuje za zemlju njihovih predaka. Svaki
as vidimo da postupaju suvereno; imenuju zvaninike, objavljuju rat i sklapaju mir,
propisuju uredbe o javnom redu, sami donose zakone kao da su podredeni samo

[35]
Bogu.
Nita nije neobinije i u isti mah i pounije nego zakonodavstvo iz tog doba;
naroito se u njemu nalazi odgonetka velike drutvene zagonetke koju danas
Sjedinjene Drave predstavljaju za svet.
Meu tim spomenicima izdvojiemo naroito, kao jedan od najosobenijih,
[36]
zakonik
koji je 1650. donela mala drava Konektikat.
[37]
Zakonodavci Konektikata
bave se prvo krivinim zakonom; a u njegovom
sastavljanju polaze od udne ideje da crpu iz svetih tekstova:
"Ko god bude oboavao drugog Boga osim Gospoda", kau oni na poetku,
"bie pogubljen."
Sledi desetak-petnaest odredaba iste prirode, uzetih doslovce iz starozavetnih
knjiga Ponovljenih zakona, Izlaska i Levitskog zakonika.
[38]
Bogohuljenje, vradbine, brakolomstvo,
silovanje, kanjavani su smru; i
uvreda roditelja podlegala je istoj kazni. Tako je zakonodavstvo jednog sirovog i
upola civilizovanog naroda preneto u drutvo iji je duh bio prosveen a naravi
pitome; stoga se jo nikad nije videlo da je smrtna kazna obilnije propisivana
zakonima niti da je primenjivana na manje krivaca.
U tome korpusu krivinih zakona zakonodavci se pre svega staraju da u drutvu
odre moralni poredak i dobro vladanje; tako oni neprestano zadiru u domen
savesti, i gotovo da nema greha koji ne uspevaju da podvrgnu sudskoj kazni.

italac je mogao zapaziti s kakvom su strogou ti zakoni kanjavali brakolomstvo i

silovanje. I sami odnosi izmeu nevenanih osoba strogo su kanjavani. Sudiji se
ostavlja pravo da takve krivce kazni jednom od ove tri kazne: novanom,
[39]
bievanjem ili sklapanjem braka;
a ako je verovati zapisnicima starih sudova Nju
Hevna, krivino gonjenje takve vrste nije bilo retko; pod datumom 1. maja 1660.
nalazimo jednu presudu kojom se izrie novana kazna i ukor jednoj devojci
optuenoj da je izgovorila nekoliko nepristojnih rei i da je dopustila da je mukarac
[40]
poljubi.
Zakonik iz 1650. obiluje preventivnim merama. Lenarenje i pijanstvo u
[41]
njemu se strogo kanjavaju.
Gostioniari ne smeju toiti gostu vie od odreene
koliine vina; novanom kaznom ili bievanjem kanjava se i sama la, kad moe da
[42]
nakodi.
Na drugim mestima zakonodavac, sasvim zaboravljajui velika naela
verske slobode, koju je sam zahtevao u Evropi, prisiljava, pod pretnjom novane
[43]
kazne, da se prisustvuje slubi Bojoj,
pa ide ak dotle da preti strogim
[44]
kaznama,
esto i smru, hrianima kojima se prohte slaviti Boga po nekom
[45]
drugom obrascu nego to je njegov.
Ponekad, najzad, toliko je obuzet revnou
da sve i svata propie da se stara i o onome to je najmanje dostojno
zakonodavca. Tako u istome tom zakoniku nalazimo jedan zakon koji zabranjuje
[46]
upotrebu duvana.
Ne treba, uostalom, izgubiti iz vida da ti udni ili tiranski zakoni

nipoto nisu bili nametnuti; bili su izglasavani slobodnim pristankom samih graana,
a moral je bio jo i stroi i vema puritanski nego zakoni. Tako vidimo da je u
Bostonu 1649. sveano osnovano udruenje u svrhu suzbijanja noenja duge kose,
[47] [48]
kao luksuza otmenog sveta.
Takva zastranjivanja bez sumnje su sramota za ljudski duh; ona svedoe o
nedoraslosti nae prirode, koja, budui da nije kadra da se vrsto dri onog to je
istinito i pravo, ograniena je esto na to da bira samo izmeu dveju krajnosti.
Uz krivino zakonodavstvo tako snano proeto skuenim sektakim duhom i
svakakvim verskim strastima, koje behu raspalila proganjanja, pa su jo tinjala u
dnu due, postavljen je, i u neku ruku tesno povezan s njim, korpus politikih zakona
koji, propisani pre dvesta godina, kao da jo daleko prednjae ispred duha slobode
naeg doba.
Opta naela na kojima poivaju moderni ustavi, ta naela, koja je veina
Evropljana XVII veka jedva shvatala, a koja su tada nepotpuno trijumfovala u Velikoj
Britaniji, priznata su sva i utvrena zakonima Nove Engleske: uee naroda u
javnim poslovima, slobodno izglasavanje poreza, odgovornost dravnih slubenika,
lina sloboda i porotno suenje, sve je to tu utvreno bez diskusije i stvarno.
Ta izvorna naela nalaze tu takve primene i razrade kako se to jo nijedna
evropska nacija nije usudila uiniti.
U Konketikatu su birako telo, jo od poetka, sainjavali svi graani, to se
[49]
lako moe shvatiti.
U tom narodu to se raao vladala je tada gotovo savrena

[50]
jednakost po imovnom stanju, a jo vie po obrazovanju.
U Konektikatu su, u to doba, svi organi izvrne vlasti bili birani, sve do guvernera
[51]
drave.
Graani stariji od esnaest godina bili su onde obavezni da nose oruje:
sainjavali su nacionalnu miliciju, koja je imenovala svoje oficire i morala biti
[52]
spremna u svako doba da krene u odbranu zemlje.
Tu, u zakonima Konektikata, kao i po svoj Novoj Engleskoj, vidimo kako se raa
i razvija ona optinska nezavisnost koja je jo i sad naelo i ivot amerike slobode.
U veini evropskih nacija politiko postojanje poelo je u viim delovima drutva,
pa se malo pomalo, i uvek nepotpuno, irilo na razne delove drutvene zajednice.
U Americi, naprotiv, moe se rei da se optina organizovala pre sreza, srez pre
drave, drava pre Unije.
U Novoj Engleskoj, ve 1650, optina je potpuno i konano uspostavljena. Oko
optinske individualnosti okupljaju se i snano povezuju interesi, strasti, dunosti i
prava. U optini vidimo da tee stvaran, aktivan, sasvim demokratski i republikanski
politiki ivot. Naseobine jo priznaju vrhovnu vlast metropole, ali republika je ve
sasvim iva u optini.
Kad se paljivo proue zakoni koji su doneti u tome prvom razdoblju amerikih
republika, iznenauju razumevanje u upravljanje i napredne teorije zakonodavaca.
Oevidno je da oni o dunostima drutva prema svojim lanovima imaju
uzvienije i potpunije shvatanje nego tadanji evropski zakonodavci i da drutvu

nameu obaveze koje drugde jo nije imalo.

[53]

Od samog poetka, u dravama

[54]
Nove Engleske, poloaj siromaha je obezbeen;
stroge se mere preduzimaju za
[55]
odravanje puteva, imenuju se zvaninici da ih nadziru;
optine imaju javne
matine knjige, u koje se zapisuju ishodi optih veanja, umrli, venani i roeni
[56]
[57]
graani;
postavljaju se pisari za voenje tih knjiga;
postoje zvaninici ija je
dunost da upravljaju neraspravljenim zaostavtinama, i drugi, da nadziru mee
zemljinih zaostavtina; mnogima je glavna funkcija da odravaju javni red i mir u
[58]
optini.
Zakon ulazi u hiljade raznih pojedinosti da bi predupredio ili zadovoljio mnotvo
drutvenih potreba o kakvima u nae doba imamo u Francuskoj tek neku nejasnu
slutnju.
Ali tek se u propisima o prosveti, jo od poetka, otkriva u punom svetlu
originalni karakter amerike civilizacije.
"Budui da Sotona, neprijatelj ljudskog roda kae zakon nalazi u ljudskom
neznanju svoje najmonije oruje, te da je nuno da saznanja koja su stekli nai
dedovi ne ostanu sa njima u grobu pokopana; budui da je vaspitanje ece, uz
[59]
pomo Gospodnju, jedan od prvih interesa drave..."
Slede odredbe kojima se
osnivaju kole u svim optinarna i obavezuju stanovnici, pod pretnjom visokih kazni,
da razreu porez za njihovo odravanje. Na isti nain osnivaju se vie kole u

najmnogoljudnijim okruzima. Optinski zvaninici treba da se staraju da roditelji alju

decu u kolu; imaju pravo da izriu kazne onima koji se o to oglue; a ako nastave
da se opiru, onda drutvo preuzima ulogu porodice, uzima dete u svoje ruke i
oduzima roditeljima prava koja im je dala priroda a koja su oni tako loe umeli
[60]
koristiti.
italac je bez sumnje zapazio uvodni deo tih uredaba: u Americi, religija
vodi prosveenosti; pridravanje Boijih zakona vodi oveka slobodi.
Poto smo tako bacili kratak pogled na ameriko drutvo iz 1650, kad
razmotrimo stanje Evrope, a osobito stanje naeg kontinenta u ono doba, duboko
se zaudimo: na evropskom kontinentu, na poetku XVII veka, na sve strane je
apsolutistika monarhija trijumfovala na ruevinama oligarhijske i feudalne slobode
srednjeg veka. U toj blistavoj Evropi, sa razvijenom knjievnou, moda nikada
pojam prava nije bio potpunije nepriznat; nikada narodi nisu manje iveii politikim
ivotom; nikada se ljudski um nije manje bavio pojmovima istinske slobode; a ba
tada su ta ista naela, nepoznata ili prezrena u evropskih nacija, proglaavana po
pustoima Novoga sveta i postojala budui simbol jednoga velikog naroda.
Najsmelije teorije ljudskog uma pretvarane su u praksu u tome na izgled tako
nitavnom drutvu, koje tada bez sumnje nijedan dravnik ne bi udostojio da se
njime pozabavi; preputena originalnosti svoje prirode, ovekova imaginacija je tu
improvizovala jedno zakonodavstvo kome nije bilo prethodnika. U toj nitavnoj
demokratiji, koja jo ne bee rodila ni generala, ni filozofa, ni velikih pisaca, jedan
ovek mogao je, u prisustvu slobodnog naroda, da ustane i izrekne, uz
odobravajue klicanje, ovu lepu definiciju slobode:

"Nemojmo biti u zabludi o onome to valja razumeti pod naom nezavisnou.

Postoji, naime, jedna vrsta izopaene slobode, koja je zajednika i ivotinjama i
ljudima, a sastoji se u tome da se radi to se kome svidi. Ta je sloboda neprijatelj
svake vlasti; ona nestrpljivo podnosi svaki propis; s njom se srozavamo ispod sebe
samih; ona je neprijatelj istine i mira; pa i Bog je smatrao da treba da ustane protiv
nje! Ali postoji i jedna graanska i duhovna sloboda koja snagu crpe iz jedinstva i
koju i sama vlast ima dunost da titi: to je sloboda da se ini sve to je pravo i
dobro. Tu svetu slobodu treba da branimo u svim sluajevima, pa ako treba, i ivot
[61]
svoj za nju da zaloimo."
Dovoljno sam ve rekao da u pravom svetlu prikaem karakter amerike
civilizacije. Ona je proizvod (a to polazite valja stalno imati na umu) dva savreno
odelita elementa, koja su drugde esto meusobno ratovala, ali koja su u Americi
uspeli da u neku ruku sjedine i divno kombinuju. Hou da kaem, proizvod
religioznog duha i slobodarskog duha.
Osnivai Nove Engleske bili su u isti mah i arki sektai i vatreni novatori.
Najtenje sapeti izvesnim religijskim verovanjima, bili su slobodni od ikakvih politikih
predubeenja.
Otuda dve razline, ali ne i suprotne tendencije, kojima je lako svuda nai trag, u
ponaanjima kao i u zakonima.
Ljudi se iz verskog ubeenja odriu prijatelja, porodice i otadbine; poverovali
bismo da su iskljuivo obuzeti tenjom da postignu to misaono blago koje kupuju po
tako skupu cenu. Vidimo, meutim, da s gotovo podjednakim arom tee

materijalnom bogatstvu i duhovnim radostima, nebu na onome svetu a i blagostanju

i slobodi na ovome.
Politika naela, zakoni i ljudske ustanove ine se u njihovim rukama savitljivi,
podobni da se po volji obru i kombinuju.
Pred njima padaju ograde to su sputavale drutvo u kome su se oni rodili;
nestaju stara ubeenja, koja su vekovima upravljala svetom; otkriva se put skoro
neogranien, polje nedogledno: ljudski duh hrli, prelee ih u svim pravcima; ali kad
stigne na granicu politikog sveta, sam od sebe zaustavi se; sa strepnjom se odrie
svojih najstranijih moi; odrie se sumnje; odustaje od potrebe da uvodi novine;
uzdrava se ak i da odkrine zastor pred svetinjom; sa strahopotovanjem klanja
se pred istinama koje prihvata bez raspravljanja.
Tako, u duhovnom svetu, sve je razvrstano, usklaeno, predvieno, unapred
odlueno. U svetu politike, sve je uzburkano, osporavano, neizvesno; u prvome,
pasivna, premda dragovoljna poslunost; u drugome, nezavisnost, prezir prema
obiknutom i ljubomora prema svakoj vlasti.
Daleko od toga da kode jedna drugoj, te dve tendencije, prividno tako
suprotne, kreu se slono i kao da se uzajamno podupiru.
Religija vidi u graanskoj slobodi plemenito upranjavanje ovekovih
sposobnosti; a u politikom svetu, polje koje je Tvorac pruio naporima uma.
Slobodna i mona u svojoj sferi, zadovoljna mestom koje joj je obezbeeno, ona zna
da joj je mo tim vre utemeljena to vlada samo sopstvenim silama i to srcima
gospodari bez tue potpore.

Sloboda vidi u religiji saborca u svojim bitkama i pobedama, kolevku iz koje je

ponikla, boanski izvor svojih prava. Ona religiju smatra uvarkom morala, a moral
[62]
jemcem svojih zakona i zalogom svoje trajnosti.
RAZLOZI NEKIH OSOBENOSTI U ZAKONIMA I OBIAIIMA
ANGLOAMERIKANACA
Nekoliko ostataka aristokratskih institucija usred najpotpunije demokratije.
Zato. Valja briljivo razluiti ta je puritanskog, a ta engleskog porekla.
Iz onog to prethodi italac ne sme izvlaiti odvie uoptene i apsolutne
zakljuke. Drutveni poloaj, religija i obiaji prvih doseljenika jesu, dodue, imali
ogroman uticaj na sudbinu njihove nove otadbine. Ipak, nije bilo u njihovoj moi da
zasnuju drutvo ije bi polazite bilo samo u njima samima; niko se ne moe
potpuno otresti prolosti; deavalo im se da idejama i obiajima koji su im bili
svojstveni pripoje, bilo namerno ili nehotice, i primese drugih obiaja i ideja, koji su
poticali iz njihovog vaspitanja ili iz nacionalnih tradicija njihove postojbine.
Ako elimo upoznati dananje Angloamerikance i suditi o njima, treba, dakle,
briljivo razluivati ta je puritanskog, a ta engleskog porekla.
esto nailazimo u Sjedinjenim Dravama na zakone ili na obiaje koji odudaraju
od svega to ih okruuje. Takvi zakoni kao da su sazdani u duhu suprotnom
preovlaujuem duhu amerikog zakonodavstva; takvi obiaji ine se suprotni

sveukupnom drutvenom poretku. Da su engleske naseobine osnovane u nekom

nama nedokuivom veku ili da im se poreklo ve gubi u tami vekova, problem bi bio
nereiv.
Naveu samo jedan primer, da bolje objasnim ta mislim.
Graansko i krivino zakonodavstvo Amerikanaca poznaje samo dva sredstva u
postupku: zatvor i kauciju. Prva radnja u proceduri sastoji se u tome da se dobije
kaucija od okrivljenog ili, ako on to odbije, da se stavi u zatvor; potom se raspravlja
o valjanosti optube ili o teini krivice.
Oevidno je da je takvo zakonodavstvo upereno protiv siromanog i da
povlauje bogatog.
Siromah ne nae uvek novac za kauciju, ak ni u graanskim stvarima, a ako je
prinuen da eka pravdu u zatvoru, prinudni nerad dovodi ga brzo do bede.
Bogati, naprotiv, uvek uspeva da izbegne zatvor u graanskim stvarima; tavie,
ak i ako je izvrio zloin, lako izbegne kaznu koja treba da ga stigne: poto plati
kauciju, nestane. Moe se, dakle, rei da se za njega sve kazne koje propisuje
[63]
zakon svode na novanu kaznu.
Ima li ita vema aristokratsko od takvog
zakonodavstva?
U Americi, meutim, siromani imaju prevlast i obino obezbeuju sebi najvee
pogodnosti u drutvu.
Objanjenje te pojave treba traiti u Engleskoj: zakoni o kojima govorim engleski
[64]
su.
Amerikanci ih, nisu izmenili, iako su protivni celini njihovog zakonodavstva i

veini njihovih ideja.

Ono to svaki narod najmanje menja, posle svojih obiaja, jeste graansko
zakonodavstvo. Graanske zakone prisno poznaju samo pravnici, to jest oni iji je
neposredni interes da ih zadre takve kakvi jesu, dobri ili loi, iz razloga to ih
poznaju. Glavnina nacije jedva ih poznaje; njihovo dejstvo vidi samo u posebnim
sluajevima, teko im uoava tendenciju i potinjava im se ne razmiljajui.
Naveo sam jedan primer, a mogao sam ukazati i na mnoge druge.
Slika koju prua ameriko drutvo prekrivena je, ako mogu tako da kaem,
jednim demokratskim slojem, ispod koga se s vremena na vreme vidi kako probijaju
nekadanje aristokratske boje.
GLAVA III
DRUTVENO STANJE ANGLOAMERIKANACA
Drutveno stanje obino je proizvod neke injenice, ponekad proizvod zakona,
najee oba ta uzroka zajedno; ali kad se ve uspostavi, moemo i njega smatrati
uzrokom veine zakona, obiaja i ideja to upravljaju ponaanjem nacija; i to ono
ne proizvodi, to modifikuje.
Da bi se upoznali zakonodavstvo i obiaji nekog naroda, treba, dakle, najpre
prouiti njegovo drutveno stanje.

O TOME DA JE UPADLJIVA ODLIKA DRUTVENOG STANJA

ANGLOAMERIKANACA TO TO JE ONO SUTINSKI DEMOKRATSKO
Prvi doseljenici u Novoj Engleskoj. Meusobno ravnopravni. Aristokratski
zakoni uvedeni na Jugu. Doba revolucije. Promena zakona o nasledivanju.
Posledice te promene. Jednakost dovedena do krajnjih granica u novim
dravama Zapada. Intelektualna jednakost.
Mogli bismo izneti vie vanih zapaanja o drutvenom stanju Angloamerikanaca,
ali jedno dominira nad ostalima.
Drutveno ureenje Amerikanaca prevashodno je demokratsko. Ono je to
svojstvo imalo ve pri raanju naseobina; danas ga ima jo i vie.
U prethodnoj glavi rekao sam da je vrlo velika jednakost vladala meu
doseljenicima koji su se naselili na obalama Nove Engleske. Ni samo seme
aristokratije nikad nije zasejano u tome delu Unije. Nikada se tu nije mogao
zasnovati nikakav drugi uticaj do misaonog. Narod se navikao da potuje izvesna
imena kao znamenja prosveenosti i vrlina. Glas nekih graana sticao je izvesnu
mo koju bismo moda s razlogom mogli nazvati aristokratskom da se mogla
nepromenljivo prenositi s oca na sina.
Tako je bilo istono od Hadsona; jugozapadno od te reke, pa silazei sve do
Floride, bilo je drukije.
U veini drava jugozapadno od Hadsona behu se naselili engleski

veleposednici. Tu su bila preneta aristokratska naela, a s njima i engleski zakoni o

nasledivanju. Izloio sam razloge koji su spreavali da se ikad mogne u Americi
uspostaviti mona aristokratija. Ti razlozi, mada su postojali i jugozapadno od
Hadsona, nisu tu bili onoliko moni kao istono od te reke. Na Jugu, jedan je ovek
mogao sam, pomou robova, obraivati veliku povrinu zemljita. U tome su se delu
kontinenta viali, dakle, bogati zemljoposednici; ali njihov uticaj nije zapravo bio
aristokratski onako kako se to shvata u Evropi, poto nisu imali nikakvih privilegija i
poto, obraujui zemlju pomou robova, nisu imali zakupaca, pa prema tome ni
osoba nieg stalea koje bi od njih zavisile. Ipak su veleposednici juno od Hadsona
inili jednu viu klasu, koja je imala svoje ideje i sklonosti, i obino obuhvatala u sebi
politiko delanje. Bila je to neka vrsta aristokratije, koja se malo razlikovala od
mase naroda, ije je strasti i interese lako prihvatala i nije budila ni ljubavi ni mrnje;
sve u svemu, nejaka i nedugovena. Ta se klasa, na Jugu, stavila na elo ustanka:
amerika revolucija njoj duguje svoje najvee ljude.
U to doba, celo je drutvo bilo uzdrmano: narod, u ije se ime borilo, postavi
drutvena snaga, poeleo je da dejstvuje samostalno; probudili su se demokratski
nagoni; kad je zbaen jaram metropole, omilela je svakovrsna nezavisnost: uticaji
pojedinaca malo pomalo prestali su se oseati; navike i zakoni usmerili su se
zajedno ka istom cilju.
Ali zavrni korak ostvarila je jednakost zahvaljujui zakonu o nasleivanju.
udim se to nekadanji a i savremeni publicisti nisu pripisali zakonima o
[65]
nasleivanju
vei uticaj na tok ljudskih poslova. Ti zakoni spadaju, istina, u

graanskopravni poredak; ali trebalo bi ih staviti na elo svih politikih institucija, jer
oni neverovatno utiu na drutveno stanje naroda, iji su samo izraz politiki zakoni.
Zakoni o nasleivanju, tavie, pouzdano i jednoobrazno deluju na drutvo; oni u
neku ruku obuhvataju pokolenja jo i pre njihovog roenja. Pomou njih ovek je
naoruan gotovo boanskom moi nad budunou svojih blinjih. Nasleivanje
meu graanima uredi zakonodavac jednom, pa se odmara vekovima: poto mu se
delo pokrene, on ga moe i pustiti iz ruku; mehanizam dejstvuje sopstvenim silama i
usmerava se kao sam od sebe ka unapred oznaenom cilju. Sazdan na izvestan
nain, on oko izvesnih osoba usredsreuje, grupie vlasnitvo, a ubrzo potom i
vlast; on u neku ruku ini da aristokratija nikne iz tla. Ako je voen drugim naelima i
usmeren drugim jednim putem, dejstvo mu je jo bre; tada on rasparava,
razdeljuje, rasejava imovine i mo; biva katkad da smo prestravljeni brzinom
njegovog hoda; gubei nadu da emo mu zaustaviti kretanje, nastojimo bar da mu
ispreimo potekoe i prepreke; hoemo da mu dejstvo uravnoteimo suprotnim
naporima; uzaludan trud! On drobi i razmrskava sve to mu se nae na putu,
neprestano se die i sruuje na tlo sve dok ono pred naim oima ne postane nita
vie do pokretljiv i neopipljiv prah, na kome se utemeljuje demokratija.
Kad zakon o nasleivanju doputa, a tim vie kad nalae ravnomernu deobu
oevih dobara meu svom decom, posledice su dvojake; treba ih briljivo
razlikovati, mada tee istom cilju.
Usled zakona o nasleivanju, smrt svakog vlasnika dovodi do prevrata u posedu;
ne samo to dobra menjaju gospodara nego se menja takorei i njihova priroda;

ona se neprestano drobe na sve manje delove.

To je neposredni i takorei materijalni efekat zakona. U zemljama gde zakon
uspostavlja jednakost u deobama, dobra, a osobito zemljini posedi, moraju, dakle,
imati neprestanu tendenciju da se smanjuju. Ipak, kad bi zakon bio preputen
sopstvenim silama, posledice takvog zakonodavstva osetile bi se tek vremenom;
jer, sem ako se porodica sastoji od vie od dvoje dece (a porodini prosek u zemlji
nastanjenoj koliko je nastanjena Francuska iznosi, kau, samo tri), ta deca, delei
imovinu oca i majke, nee biti siromanija nego svako od roditelja pojedinano.
Ali zakon o podjednakoj deobi ne utie samo na sudbinu dobara; on deluje i na
samu duu vlasnika i doziva u pomo njihove strasti. Te njegove posredne posledice
brzo unitavaju velika bogatstva, a naroito velike posede.
U narodima gde se nasleivanje zasniva na pravu prvorodstva zemljini posedi
prelaze najee s pokolenja na pokolenje ne delei se. Iz toga proizilazi da se
porodini duh takorei materijalizuje u zemljitu. Porodica predstavlja zemljite,
zemljite predstavlja porodicu; ono joj ovekoveava ime, poreklo, slavu, mo, vrline.
To je neprolazan svedok prolosti i dragocena zaloga budueg postojanja.
Kad zakon o nasleivanju uspostavlja podjednaku deobu, on kida prisnu vezu
koja je postojala izmeu porodinog duha i ouvanja zemljinog poseda; zemlja
prestaje predstavljati porodicu, jer ne mogavi izbei da bude podeljena posle
jednog ili dva pokolenja, oevidno je da se mora neprestano smanjivati i naposletku
potpuno nestati. Sinovi veleposednika, ako su u malom broju, mogu, dodue,
sauvati nadu da nee biti manje bogati od svog roditelja, ali ne i da e imati

istovetnu imovinu kao on; njihovo bogatstvo nuno e se sastojati od drugaijih

sastojaka nego njegovo.
A im zemljoposednicima oduzmete taj veliki znaaj oseanja, uspomena,
ponosa, ambicije da sauvaju zemlju, moete biti sigurni da e je oni ranije ili kasnije
prodati, jer imaju veliki novani interes da je prodadu, poto novani kapitali donose
vie interesa nego drugi i mnogo su podobniji da zadovolje trenutne strasti.
A jednom podeljeni, veliki zemljini posedi vie se ne obnavljaju; mali posednik
[66]
izvlai srazmerno vei prihod iz svoje njive
nego veleposednik sa svoje; on je,
dakle, prodaje mnogo skuplje nego ovaj drugi. Tako e ekonomska raunica, koja
je bogataa navela da proda veliki posed, njega tim pre spreiti da kupuje male
posede da bi obnovio veliki.
Ono to zovemo porodinim duhom esto se zasniva na jednoj obmani
individualnog egoizma. ovek tei da se ovekovei i na neki nain obesmrti putem
svojih pobonih potomaka. A tamo gde se zavrava porodini duh, individualni
egoizam vraa se svojim stvarnim sklonostima. Kako se porodica ukazuje jo samo
kao neto nejasno, neodreeno, neizvesno, svako se usredsreuje na sadanje
ugodnosti; misli se na zbrinjavanje sledeeg pokolenja i nita vie.
Ljudi, dakle, ne nastoje da ovekovee porodicu, ili bar nastoje da je ovekovee
drugim sredstvima a ne zemljinim posedom.
Tako zakon o nasleivanju ne samo to oteava porodicama da sauvaju
netaknute iste posede nego im oduzima i elju da to pokuaju, pa ih tako u neku
ruku privlai da sarauju s njim na sopstvenom upropaavanju.

Zakon o podjednakoj deobi dejstvuje na dva naina: dejstvujui na stvar,

dejstvuje na oveka; dejstvujui na oveka, postie stvar.
Na oba naina uspeva da duboko nane zemljini posed i da postigne da brzo
[67]
nestanu i porodica i bogatstva.
Mi, Francuzi XIX veka, koji smo svakodnevni svedoci politikih i drutvenih
promena koje stvara zakon o nasleivanju, svakako ne moemo dovoditi u sumnju
njegovu mo. Vidimo ga svakog dana kako prolazi naim tlom, ruei na svom putu
zidove naih domova i obarajui ograde naih polja. No, mada je zakon o
nasleivanju ve mnogo ta obavio kod nas, mnogo mu jo i ostaje da uradi. Nae
uspomene, naa ubeenja i nae navike suprotstavljaju mu snane prepreke.
U Sjedinjenim Dravama njegovo je ruilako delovanje gotovo dovreno. Onde
se mogu prouiti njegovi najznaajniji ishodi.
Englesko zakonodavstvo o nasledivanju dobara ukinuto je u gotovo svim
dravama u doba revolucije.
Zakon o supstituisanju naslednika izmenjen je tako da tek neosetno ometa
[68]
slobodnu cirkulaciju dobara.
Prolo je prvo pokolenje; zemljita su se poela deliti. To kretanje postajalo je
sve bre to je vreme vie proticalo. Danas, kad je proteklo ezdeset godina, izgled
drutva ve se ne moe prepoznati; porodice zemljinih veleposednika utopile su
se, gotovo sve, u sveoptu masu. U dravi Njujork, gde ih je bio veliki broj, dve jo
jedva lebde nad ponorom koji je spreman da ih proguta. Sinovi tih bogatih graana

danas su trgovci, advokati, lekari. Veina ih je potonula u najdublju anonimnost.

Uniten je i poslednji trag naslednih klasnih poloaja i povlastica; zakon o
nasledivanju svud je preao svojim valjkom.
Ne znai da u Sjedinjenim Dravama nema bogataa kao i drugde; ne znam ak
zemlju gde bi ljubav prema novcu zauzimala vee mesto u ovekovom srcu i gde bi
se ispovedao vei prezir prema teoriji o trajnoj jednakosti u posedovanju dobara. Ali
imovine se tu promeu neverovatnom brzinom, a iskustvo ui da se retko via da
dva pokolenja uivaju njegove blagodeti.
A i ta slika, ma koliko se pretpostavljalo da je ivopisno obojena, prua tek
nepotpunu predstavu o onome to se zbiva u novim dravama na Zapadu i
Jugozapadu.
Krajem prolog veka odvani pustolovi poeli su prodirati u dolinu Misisipija. Bilo
je to kao jo jedno otkrie Amerike: ubrzo se onamo uputila veina iseljenika; i tad
su se dotle nepoznata drutva odjednom pojavila iz pustinje. Drave ije ni ime nije
postojalo nekoliko godina ranije zauzele su mesto u amerikoj Uniji. I upravo se na
Zapadu moe videti demokratija koja je dostigla svoje krajnje granice. U tim
dravama, takorei improvizovanim srenim sticajem okolnosti, stanovnici su tek od
jue na tlu koje zauzimaju. Jedva se meusobno i poznaju, i niko ne zna prolost ni
najblieg suseda. U tom delu amerikog kontinenta stanovnitvo, dakle, ne samo da
nije pod uticajem velikih imena i krupnih bogatstava nego ni pod uticajem one
prirodne aristokratije to proistie iz prosveenosti i vrline. Niko tu nema onu
uvaenu mo koju ljudi priznaju nekome zbog seanja na ceo jedan ivot posveen

vrenju dobra pred njihovim oima. Te nove zapadne drave ve imaju stanovnika;
drutvo tu jo ne postoji.
Ali nisu samo imovna stanja podjednaka u Americi; jednakost se do izvesne
mere proiruje i na prosveenost.
Mislim da nema zemlje na svetu u kojoj bi, srazmerno broju stanovnika, bilo tako
malo neznalica, a i manje uenjaka.
Osnovno obrazovanje tu je svakome dostupno; visoko obrazovanje nije dostupno
skoro nikome.
To se lako razume, jer je takorei nuna posledica onoga to smo ranije izneli.
Gotovo svi su Amerikanci imuni; mogu, dakle, lako da pribave osnovna ljudska
znanja.
Bogataa malo ima u Americi; skoro svi Amerikanci moraju, dakle, da se bave
nekim zanimanjem. A svako zanimanje iziskuje neku obuku. Amerikanci mogu,
dakle, optem obrazovanju da posvete samo prve godine ivota: sa petnaest
godina stupaju u neki poziv; tako se njihovo obrazovanje najee zavrava u
uzrastu kad nae tek poinje. Ako se i nastavi, ono se usmerava samo ka nekoj
posebnoj materiji koja obeava zaradu; nauka se prouava kao to se polazi na
zanat; a uzimaju se u obzir samo one njene primene ija je sadanja korisnost
priznata.
Bogatai su u Americi veinom poeli kao siromasi; veina dokonih bili su u
mladosti veoma zaposleni; otud proizilazi da ovek, u uzrastu kad bi imao sklonosti
za uenje, nema vremena da mu se posveti; a kad doe do takvog slobodnog

vremena, nije mu vie do toga.

Nema, dakle, u Americi takve klase u kojoj bi se sklonost intelektualnim
zadovoljstvima prenosila zajedno sa bogatstvom i nasleenom dokolicom i koja bi
gajila potovanje prema intelektualnom radu.
Stoga volja da se ovek posveti takvom radu nedostaje isto koliko i mogunost.
U Americi se uspostavio izvestan prosean nivo u ljudskim znanjima. Svi su mu
se pribliili; jedni uzdiui se, drugi sputajui se.
Nailazimo, dakle, na ogromno mnotvo jedinki koje poseduju priblino
podjednaku koliinu pojmova iz oblasti religije, istorije, prirodnih nauka, politike
ekonomije, zakonodavstva, politikog ureenja.
Intelektualna nejednakost potie neposredno od Boga, i ovek ne bi ni mogao
spreiti da se ona uvek javlja.
Ali iz onoga to smo rekli proizilazi bar to da umnim sposobnostima, mada
ostaju nejednake, kao to je to Tvorac hteo, stoje na raspolaganju podjednaka
sredstva.
Te tako, u nae dane, u Americi, aristokratski element, oduvek slab, jo od
njenog nastanka, ako moda i nije uniten, toliko je oslabljen da mu je teko
pripisati ikakav uticaj na javne poslove.
A nasuprot tome, vreme, zbivanja i zakoni uinili su da je demokratski element
ne samo pretean nego takorei i jedini. Ne opaa se nikakav uticaj porodice niti
kakvog stalea; esto se ne moe otkriti ak ni imalo trajan uticaj pojedinca.
Amerika pokazuje, dakle, u svom drutvenom stanju, jednu najneobiniju pojavu.

Ljudi se tu pokazuju vema jednaki, po imovnom stanju i po prosveenosti, ili,

drugim reima, vema podjednako moni nego to su to u ikojoj zemlji na svetu i
nego to su bili u ikoje doba koje pamti istorija.
POLITIKE POSLEDICE DRUTVENOG STANJA ANGLOAMERIKANACA
O politikim posledicama takvog drutvenog stanja lako je izvesti zakljuak.
Nemoguno je zamisliti da jednakost ne prodre naposletku i u svet politike kao i
drugde. Ne bi se moglo zamisliti da ljudi ostanu veito meusobno neravnopravni u
jednom jedinom pogledu, a ravnopravni u ostalima; u nekom odreenom vremenu
postii e, dakle, da budu ravnopravni u svemu.
A samo dva naina znam da u svetu politike zavlada ravnopravnost: treba dati
prava svakom graaninu ili ih ne dati nikome.
Za narode koji su dospeli do istog drutvenog stanja kao Angloamerikanci vrlo je
teko, dakle, otkriti nekakav srednji put izmeu suverenosti svih i apsolutne vlasti
jednog jedinog.
Ne treba kriti da takvo drutveno stanje kakvo sam opisao gotovo podjednako
lako vodi i jednoj i drugoj od tih dveju posledica.
Postoji naime jedna muevna i legitimna strast ka jednakosti, koja podstie ljude
da ele biti svi moni i cenjeni. Ta strast tei da male uzdigne u red velikih; ali
nailazimo u ovekovom srcu i na takvu izopaenu ljubav prema jednakosti koja u
slabih budi elju da jake svuku na svoj nivo i koja ljude dovodi dotle da vie vole

jednakost u ropstvu nego nejednakost u slobodi. To ne znai da oni narodi ije je

drutveno ureenje demokratsko prirodno preziru slobodu; imaju oni, naprotiv,
nagonsku ljubav prema njoj. Ali sloboda nije glavni i neprestani predmet njihove
elje; ono to oni vole veitom ljubavlju jeste jednakost; vinu se oni ka slobodi hitrim
porivom i naglim naporima, pa ako promae cilj, pomire se s tim; ali nita ih ne bi
moglo zadovoljiti bez jednakosti, te bi pre pristali da poginu nego da je izgube.
S druge strane, kad su svi graani priblino ravnopravni, postaje im teko da
svoju nezavisnost brane od agresija vlasti. Poto nijedan od njih tada nije dovoljno
jak da se uspeno bori, jedino udruene snage svih mogu obezbeivati slobodu. A
takva udruenost ne sree se uvek.
Iz istog drutvenog stanja narodi mogu, dakle, da dou do dva krupna politika
ishoda; ti se ishodi meusobno ogromno razlikuju, ali proizilaze iz iste injenice.
Suoeni prvi s tom stranom alternativom koju sam opisao, Angloamerikanci su
bili toliko sreni da izbegnu apsolutistiku vlast. Okolnosti, poreklo, prosveenost, a
naroito obiaji, omoguili su im da zasnuju i odre suverenost naroda.
GLAVA IV
O NAELU SUVERENOSTI NARODA U AMERICI
To naelo vlada celim amerikim drutvom. Kako su Amerikanci primenjivali
to naelo jo i pre revolucije. Kakav mu je razvoj obezbedila revolucija.

Postupno i neizbeno smanjivanje cenzusa.

Ako hoemo da govorimo o politikim zakonima Sjedinjenih Drava, uvek treba
poi od dogme o suverenosti naroda.
Naelo suverenosti naroda, koje je uvek manje-vie u sri gotovo svih ljudskih
institucija, obino ostaje u njima nekako zapretano. Ljudi mu se povinuju ne
priznajui to otvoreno, ili ako se i desi da ga za trenutak iznesu na videlo, brzo
pohitaju da ga opet zarone u tamu svetilita.
Volja naroda jedna je od onih rei koju su smutljivci svih vremena i despoti svih
doba najobilnije zloupotrebljavali. Jedni su njen izraz videli u kupljenoj podrci
nekolicine zvaninika; drugi u glasovima koristoljubive ili zaplaene manjine; ima ih
ak koji su je otkrili potpuno izraenu u utanju naroda, pa su smatrali da iz
injenice pokornosti proizilazi za njih pravo zapovedanja.
U Americi to naelo suverenosti naroda nije skriveno ili besplodno kao u nekih
drugih naroda; ono se priznaje obiajima, proklamuje zakonima; rasprostire se
slobodno i bez prepreka see do krajnjih konsekvenca.
Ako ima zemlje na svetu gde bismo se mogli nadati da moemo proceniti pravu
vrednost dogme o suverenosti naroda, prouiti je u njenoj primeni u drutvenim
poslovima i prosuditi o njenim prednostima i opasnostima, ta je zemlja zacelo
Amerika.
Rekao sam ve da je, jo od poetka, naelo suverenosti naroda bilo izvorno
naelo veine engleskih naseobina u Americi.

Ipak, daleko od toga da je tada to naelo vladalo u upravljanju drutvom onako

kao to vlada danas.
Dve su prepreke, jedna spoljna, druga unutranja, usporavale njegovo
sveobuhvatno napredovanje.
Ono se nije moglo javno ispoljavati u zakonima, poto su naseobine jo bile
prinuene da se pokoravaju metropoli; bilo je, dakle, prinueno da se krije u
pokrajinskim skuptinama, a naroito u optini. Tu se ono potajno irilo.
Tadanje ameriko drutvo nije jo bilo pripremljeno da ga usvoji sa svim
njegovim posledicama. Prosveenost u Novoj Engleskoj, bogatstva juno od
Hadsona, dugo su imali neku vrstu aristokratskog uticaja, kao to sam izloio u
prethodnoj glavi, koji je teio da u malo ruku prikupi vrenje vlasti u drutvu. Jo je
bilo daleko do toga da svi zvaninici budu birani i svi graani birai. Birako pravo
bilo je svugde ogranieno izvesnim meama i zavisno od cenzusa. Taj cenzus bio je
vrlo nizak na Severu, znatniji na Jugu.
Izbila je Amerika revolucija. Dogma o suverenosti naroda izala je iz optine i
prigrabila vlast; sve su klase istupale u njeno ime; svi su se u ime nje borili i
trijumfovali; ona je postala zakon nad zakonima.
Gotovo isto tako brza promena izvrila se i u samom drutvu. Zakon o
nasleivanju dovrio je slamanje lokalnih uticaja.
U asu kad se ta posledica zakona i revolucije poela otkrivati svaijim oima,
pobeda je ve neopozivo presudila u korist demokratije. Vlast je, samim tim, bila u
njenim rukama. Nije ak vie bilo ni doputeno boriti se protiv nje. Vie klase

povinovale su se, dakle, bez gunanja i bez borbe, jednom zlu sada ve
neizbenom. Dogodilo im se ono to se obino deava snagama koje padnu:
individualni egoizam obuzeo je njene lanove; i kako se mo vie nije mogla istrgnuti
iz ruku naroda, a prost se narod nije toliko mrzeo da bi neko naao zadovoljstva u
tome da mu prkosi, snevalo se jo samo o tome da se po svaku cenu stekne
njegova naklonost. Najdemokratskije zakone utrkivali su se da izglasaju oni isti ije
su interese ti zakoni najvema krnjili. Tako vie klase nisu u narodu raspaljivale
strasti protiv sebe; ali su i same od sebe ubrzale trijumf novog poretka. I tako je
zbilja retko udo! uzlet demokratije bio najneodoljiviji u onim dravama gde je
aristokratija imala najdublje korene.
Drava Merilend, koju behu osnovali velikai, prva je proglasila opte pravo
[69]
glasa
i u celoj svojoj upravi uvela najdemokratskije oblike.
Kad neki narod dirne u izborni cenzus, moe se predvideti da e u manje-vie
kratkom roku doi dotle da ga potpuno ukine. To je jedno od najpostojanijih pravila
koja vae u drutvu. to se vie ire granice birakog prava, sve se vie osea
potreba da se one jo vie proire, jer posle svakog novog ustupka snage
demokratije rastu i poveavaju se zajedno s njihovom novom moi. Ambicija onih
koji su ostavljeni ispod cenzusa raspaljuje se srazmerno velikom broju onih koji se
nalaze iznad te granice. Izuzetak naposletku postane pravilo; ustupci se neprestano
niu i vie nema zaustavljanja dokle god se ne stigne do opteg prava glasa.
U nae dane, naelo suverenosti naroda ostvarilo je u Sjedinjenim Dravama sve
praktine primene koje se mogu zamisliti. To naelo otreslo se svih fikcija kojima su

se drugde postarali da ga okrue; vidimo da poprima sve oblike redom, ve prema

potrebi. Nekad narod kao celina donosi zakone, kao u Atini; nekad pak poslanici,
proizali iz opteg prava glasa, predstavljaju narod i dejstvuju u njegovo ime, pod
njegovim gotovo neposrednim nadzorom.
Ima zemalja u kojima vlast, u neku ruku izvan drutvene zajednice, dejstvuje na
nju i prisiljava je da koraa izvesnim putem.
Ima ih i takvih gde je mo podeljena, i nalazi se u isti mah i u drutvu i izvan
njega. Nita slino ne vidi se u Sjedinjenim Dravama; drutvo tu dejstvuje samo
sobom i na samo sebe. Ne postoji nikakva mo do u njemu samom; ne nalazimo
gotovo nikoga ko bi se i usudio da zamisli, a pogotovo da izrazi pomisao da tu mo
trai negde drugde. Narod uestvuje u sastavljanju zakona izborom zakonodavaca,
a u njihovoj primeni izborom zvaninika izvrne vlasti; moe se rei da on sam vlada,
toliko je udeo preputen administraciji malen i ogranien, i toliko ta administracija
osea da joj je izvor u narodu, pa se pokorava sili iz koje izvire. Narod vlada
amerikim politikim svetom kao Bog vasionom. On je izvor i utoka svega; sve iz
[70]
njega izvire i sve u nj uvire.
GLAVA V
NUNO JE PROUITI TA SE ZBIVA U SAVEZNIM DRAVAMA PRE NO TO
SE PROGOVORI O VLASTI UNIJE

U ovoj glavi namera mi je da ispitam kakav je u Americi oblik vlasti zasnovan na

naelu suverenosti naroda; kakve su mu mogunosti delovanja, tekoe,
preimustva i opasnosti.
Tu se javlja jedna prva potekoa: Sjedinjene Drave sloenog su sastava; u
njima zapaamo dva odelita drutva, uklopljena, i ako tako mogu da kaem,
uglavljena jedno u drugo; vidimo u njemu dve vlasti potpuno odvojene i gotovo
nezavisne: jednu, uobiajenu i neodreenu, koja odgovara svakodnevnim potrebama
drutva, i drugu, izuzetnu i ogranienu, koja se primenjuje samo na izvesne opte
interese. To su, jednom rei, dvadeset i etiri male suverene nacije, ija
sveukupnost ini veliku zajednicu Unije.
[71]
Ispitivati Uniju pre no to se proui pojedinana drava
znai krenuti putem
punim prepreka. Oblik savezne vlasti u Sjedinjenim Dravama pojavio se poslednji;
on je bio tek jedna modifikacija republike, rezime politikih naela koja su u elom
drutvu bila rasprostranjena pre njega i postojala nezavisno od njega. Savezna
vlast, uostalom, kao to sam rekao, samo je izuzetak; vlast pojedinane drave
opte je pravilo. Pisac koji bi poeleo da prikae celinu takve slike pre no to je
prikazao pojedinosti nuno bi zapao u nejasnoe ili u ponavljanja.
Glavna politika naela koja danas vladaju amerikim drutvom rodila su se i
razvila u dravi-, u to se ne moe sumnjati. Treba, dakle, upoznati dravu da bi se
imao klju za sve ostalo.
Drave koje u nae doba sainjavaju ameriku Uniju pruaju sve isti prizor to se
tie spoljanjeg izgleda institucija. Politiki ili administrativni ivot usredsreen je tu u

tri arita delanja, koja bi se mogla uporediti sa ivanim centrima koji pokreu
ljudsko telo.
[72]
Na prvom stupnju nalazi se optina, na viem srez,
najzad drava.
O OPTINSKOM SISTEMU U AMERICI
Zato pisac zapoinje ispitivanje politikih institucija od optine. Optinu
nalazimo u svih naroda. Tekoa da se uspostavi i ouva optinska sloboda.
Njen znaaj. Zato je pisac odabrao optinsku organizaciju Nove Engleske
za glavni predmet ispitivanja.
Nije sluajno to najpre razmatram optinu.
Optina je jedina zajednica koja je toliko prirodna da svud gde se ljudi sami od
sebe okupe obrazuju optinu.
Optinsko drutvo postoji, dakle, u svih naroda, ma kakvi im bili obiaji i zakoni;
kraljevstva i republike ovek stvara; optina kao da izlazi neposredno iz Boijih ruku.
Ali mada optina postoji otkad postoje i ljudi, optinska sloboda je stvar retka i
krhka. Narod moe uvek uspostaviti velike politike skuptine; jer obino se u njemu
nae izvestan broj ljudi u kojih um zamenjuje do izvesne mere umee u poslovima.
Optina se sastoji od priprostih elemenata, koji sc esto opiru delovanju
zakonodavca. Tekoa da se zasnuje nezavisnost optina, umesto da opada
ukoliko se nacije prosveuju, rasle s njihovom prosveenou. Veoma civilizovano

drutvo teko podnosi pokuaje optinske slobode; ono se buni protiv njenih brojnih
zastranjivanja i gubi nadu u uspeh pre no to se postigne konaan ishod
eksperimenta.
Meu svim slobodama, sloboda optina je isto tako i najvie izloena nametanju
vlasti. Preputene same sebi, optinske institucije jedva mogu da se bore protiv
preduzimljive i snane vlade; da bi se uspeno odbranile, treba da su sasvim
razvijene i da su ule u nacionalne ideje i navike. Tako, dokle god optinska sloboda
nije uobiajena, lako je unititi je, a ona ne moe da se uobiaji sve dok nije ve
dugo postojala u zakonima.
Optinska sloboda, dakle, izmie takorei ovekovim naporima. Stoga retko i
biva da se ona stvori; ona se takorei raa sama od sebe. Gotovo potajno razvija
se u krilu jo upola varvarskog drutva. Neprekidno dejstvo zakona i obiaja,
okolnosti, a naroito vreme uspevaju da je uvrste. Od svih nacija evropskog
kontinenta moe se rei da nema nijedne koja je poznaje.
A upravo u optini lei snaga slobodnih naroda. Optinske institucije jesu za
slobodu ono to su osnovne kole za nauku; one slobodu ine pristupanom
narodu; one mu omile njeno miroljubivo korienje i navikavaju ga da se njome slui.
Bez optinskih institucija neka nacija moe sebi stvoriti slobodnu vlast, ali ne moe
posedovati slobodarski duh. Prolazne strasti, sluajne okolnosti mogu mu dati
spoljne oblike nezavisnosti; ali despotizam potisnut u unutranjost drutvene
zajednice ranije ili kasnije izroni na povrinu.
Da bi italac dobro razumeo opta naela na kojima poiva politika organizacija

optine i sreza u Sjedinjenim Dravama, mislio sam da je korisno uzeti kao obrazac
jednu dravu posebno; ispitati podrobno ta se u njoj zbiva, pa zatim baciti za
trenutak pogled na ostatak zemlje.
Odabrao sam jednu od drava Nove Engleske.
Optina i srez nisu na isti nain organizovani u svim delovima Unije; lako je,
meutim, uvideti da su u celoj Uniji ista naela, ili priblino ista, upravljala njihovim
obrazovanjem.
Uinilo mi se ipak da su ta naela ponajznatnije razraena u Novoj Engleskoj i da
su tu izvedena do najdaljih konsekvenca vie nego bilo gde drugde. Tu se ona,
dakle, ispoljavaju takorei reljefnije i lake se otkrivaju stranevom posmatranju.
Optinske institucije Nove Engleske ine jednu potpunu i pravilnu celinu; one su
davnanje; one su snane zahvaljujui zakonima, a jo snanije zahvaljujui
obiajima; imaju ogroman uticaj na celo drutvo.
Zbog svega toga zasluuju da privuku nau panju.
OBIM OPTINE
Optina u Novoj Engleskoj (Township) na sredini je izmeu optine i sreza u
[73]
Francuskoj. Ona obino broji dve do tri hiljade stanovnika;
nije, dakle, toliko
velika da svi njeni stanovnici ne bi imali priblino iste interese, a s druge strane, ima
dovoljno stanovnika da bi se u njenom krugu sigurno uvek moglo nai osoba za
dobru upravu.

OPTINSKE VLASTI U NOVOJ ENGLESKOJ

Narod kao izvor svih vlasti u optini kao i driigde. On se tu neposredno bavi
najvanijim poslovima. Nema optinskog vea. Najvei deo optinske vlasti
sabran je u rukama select-men-a. Kako dejstvuju select-men. Opta
skuptina stanovnika optine (Town-Meeting). Nabrajanje svih optinskih
zvaninika. Obavezne i plaene funkcije.
U optini, kao i svuda drugde, narod je izvor drutvenih vlasti, ali nigde on ne vri
neposrednije svoju vlast nego u optini. Narod je u Americi gospodar kome valja
uiniti po volji do krajnjih mogunih granica.
U Novoj Engleskoj, kad se obavljaju opti dravni poslovi, veina dejstvuje putem
predstavnika. Nuno je bilo da tako bude; ali u optini, gde je zakonodavno i
upravno delanje blie graanstvu, ne prihvata se zakon o predstavnitvu. Nema
optinskog vea; birako telo, poto imenuje svoje zvaninike, upravlja njima u
[74]
svemu to nije prosto izvravanje zakona drave.
Takvo stanje stvari toliko je protivno naim shvatanjima i tako suprotno naim
navikama da je neophodno ovde pruiti nekoliko primera da bi se to moglo dobro
razumeti.
Javne funkcije krajnje su mnogobrojne i veoma izdeljene u optini, kao to emo
dalje videti; meutim, najvei deo upravnih ovlaenja usredsreen je u rukama

[75]
malog broja pojedinaca, koji se biraju svake godine, a zovu se select-men.
Opti zakoni drave nametnuli su select-men-ima izvestan broj obaveza. Oni
nemaju potrebe za ovlaenjem svojih biraa da bi ih izvrili, a i ne mogu izbei te
obaveze a da se ne izloe linoj odgovornosti. Zakon drave im nalae, na primer,
da u svojoj optini saine birake spiskove; ako propuste da to uine, skrivili su
prekraj. Ali u svim stvarima koje su preputene optinskoj upravi, select-men su
izvrioci narodne volje kao to je kod nas predsednik optine izvrilac odluka
optinskog vea. Oni najee delaju pod privatnom odgovornou i samo izvruju u
praksi konsekvence naela koja je veina prethodno postavila. Ali htednu li da
uvedu bilo kakvu promenu u uspostavljenom poretku, poele li da preduzmu kakav
nov poduhvat, moraju da se obrate izvoru svoje vlasti. Pretpostavimo da je re o
osnivanju kakve kole: select-men sazivaju odreenog dana sve birae na neko
unapred oznaeno mesto; tu oni izloe potrebu koja se osea; predoe biraima
sredstva da se ta potreba zadovolji, novac koji treba utroiti, mesto koje je uputno
izabrati. Skuptina, upitana o svemu tome, usvaja naelo, utvruje mesto, izglasava
porez i preputa izvrenje svoje volje selectmen-ima.
Jedino select-men imaju pravo da sazovu optinski skup (town-meeting), ali se
mogu izazvati da to uine. Ako deset vlasnika nekretnina zamisle kakav nov pojekt i
hoe da ga podnesu na saglasnost skuptini, zahtevaju sazivanje svih stanovnika;
select-man je prinuen da se tome povinuje i zadrava samo pravo da predsedava
[76]
skuptini.

Takvi politiki obiaji, takva drutvena praksa nama su bez sumnje daleki. U
ovom asu nije mi elja da sudim o njima niti da iznosim skrivene uzroke koji ih
stvaraju i daju im ivotnu snagu; ograniavam se na to da ih izloim.
Select-men se biraju svake godine u aprilu ili maju. Optinska skuptina bira
[77]
istovremeno i mnotvo drugih opinskih zvaninika,
koji su zadueni izvesnim
vanim upravnim poslovima. Jedni, nazvani razrezivai poreza (assessors) treba da
utvruju poreze; drugi, pod nazivom skupljaa poreza (collectors) treba da ga
ubiraju.
Jedan asnik, nazvan constable, zaduen je rukovoenjem policijom, nadzorom
nad javnim mestima i staranjem o materijalnom izvrenju zakona. Drugi jedan,
nazvan optinskim zapisniarem, registruje sve odluke; on vodi i matiarsku slubu.
Jedan blagajnik uva optinska novana sredstva. Dodajte tim zvaninicima jednog
nadzornika sirotinje, ija je dunost, veoma teka, da primenjuje zakone koji se tiu
siromanih; kolske komesare, koji upravljaju javnim kolstvom; inspektore puteva,
koji se staraju o svim pojedinostima glavnih i sporednih puteva, pa ete imati spisak
glavnih zvaninika optinske uprave. Ali raspodela funkcija tu se ne zaustavlja: meu
optinskim asnicima nalazimo jo i komesare parohija, koji treba da se staraju o
trokovima bogotovlja; svakovrsne inspektore, od kojih je jednima povereno da
rukovode naporima graana u sluaju poara; drugima, da se staraju o etvi i
berbama; neki privremeno otklanjaju potekoe koje mogu nastati u vezi s
ogradama imanja; neki nadziru merenje drveta ili kontroliu tegove i mere.
U optini ima devetnaest glavnih funkcija. Svaki stanovnik obavezan je, pod

pretnjom novane kazne, da se prihvati tih raznih funkcija; ali veina njih je i plaena,
kako bi i siromani graani mogli da im posvete svoje vreme a da zbog toga ne trpe
tete. Ameriki sistem inae nije da se daje fiksna plata zvaninicima. Obino svaka
radnja njihove slube ima neku cenu, pa su nagraeni samo u srazmeri s onim to
su obavili.
O OPTINSKOM IVOTU
Svako je najbolji sudija o onome to se samo njega tie. Posledice naela
suverenosti naroda. Kako amerike optine primenjuju te doktrine. Optina
u Novoj Engleskoj, suverena u svemu to se samo nje tie, podreena u svemu
ostalom. Obaveza optine prema dravi. U Francuskoj, vlada ustupa svoje
slubenike optini, U Americi, optina ustupa svoje dravi
Ve sam rekao da naelo suverenosti naroda lebdi nad itavim politikim
sistemom Angloamerikanaca. Svaka strana ove knjige pokazae poneku novu
primenu te doktrine.
U nacijama u kojima vlada dogma o suverenosti naroda svaki pojedinac ini
podjednaki deo suverena i podjednako uestvuje u vladanju dravom.
Smatra se, dakle, da je svaki pojedinac isto toliko prosveen, da ima isto toliko
vrlina, da je isto tako moan kao i bilo koji drugi njegov sugraanin.
Zato se onda on pokorava drutvu i koje su prirodne granice te pokornosti?

On se pokorava drutvu ne zato to je nii od onih koji drutvom upravljaju ili to

bi bio manje sposoban nego koji drugi ovek da upravlja sam sobom; pokorava se
drutvu zato to mu se jedinstvo sa sugraanima ini korisno i to zna da to
jedinstvo ne moe postojati bez neke regulativne vlasti.
U svemu to se tie meusobnih dunosti graana, on je, dakle, postao
podanik. U svemu to se tie samo njega, ostao je gospodar: slobodan je, i o
svojim postupcima polae raune samo Bogu. Otud maksima da je pojedinac
najbolji i jedini sudija o svom linom interesu i da drutvo nema prava da upravlja
njegovim postupcima do li kad se smatra od njega oteenim ili kad ima potrebu da
trai njegovu saradnju.
Ta je doktrina opteprihvaena u Sjedinjenim Dravama. Na drugom u mestu
razmotriti kakav opti uticaj ona ima ak i na obine postupke u ivotu; no ovde
govorim o optinama.
Optina, uzeta kao celina i u odnosu na centralnu vlast, samo je jedinka kao i
svaki pojedinac, pa se i na nju primenjuje teorija koju sam malopre izloio.
Optinska sloboda proistie, u Sjedinjenim Dravama, upravo iz dogme o
suverenosti naroda; sve su amerike republike manje ili vie priznale tu nezavisnot;
ali u narodu Nove Engleske okolnosti su osobito pogodovale njenom razvoju.
U tome delu Unije politiki ivot zaeo se u krilu samih optina; moglo bi se
gotovo rei da je iz poetka svaka od njih bila jedna nezavisna nacija. Kad su potom
engleski kraljevi zahtevali svoj udeo u suverenitetu, ograniili su se na to da uzmu
centralnu vlast. Optinu su ostavili u poloaju u kome su je zatekli; sada su optine

Nove Engleske podreene; ali, u naelu, nisu to bile ili su jedva to bile. Svoju vlast
one, dakle, nisu dobile; naprotiv, one kao da su se odrekle, u prilog drave, jednog
dela svoje nezavisnosti; to je znaajna razlika, koju italac treba uvek da ima na
umu.
Optine su uglavnom podreene dravi samo kad je u pitanju neki interes koji u
nazvati drutvenim, to jest takav koji im je zajedniki sa ostalim optinama.
U svemu to se tie samo njih, optine su ostale nezavisne zajednice; meu
stanovnicima Nove Engleske ne moe se nai nijedan, mislim, koji bi vladi drave
priznao pravo da se mea u upravljanje isto optinskim interesima.
Vidimo, dakle, da optine Nove Engleske prodaju i kupuju, tue i brane se pred
sudovima, poveavaju ili smanjuju svoj budet a da bilo kakva upravna vlast i ne
[78]
pomilja da se tome suprotstavi.
to se tie drutvenih obaveza, dune su da im udovolje. Tako, ako je dravi
[79]
potreban novac, optina nije slobodna da joj pomo prui ili uskrati.
Ako drava
hoe da izgradi put, optina nije vlasna da joj zatvori svoju teritoriju. Ako drava
donese neki policijski propis, optina je duna da ga izvrava. Ako drava eli da
organizuje kakvu nastavu po jednoobraznom planu na celoj teritoriji zemlje, optina
[80]
je obavezna da otvori kole propisane zakonom.
Kad budemo govorili o
upravnim slubama u Sjedinjenim Dravama, videemo kako i ko u tim raznim
sluajevima prinuuje optine da se povinuju. Ovde hou samo da ustanovim
postojanje obaveze. Ta obaveza je stroga, ali vlada drave, postavljajui je, samo

objavljuje naelo: pri njegovom ostvarenju, optina obino ponovo stie sva prava
svoje individualnosti. Tako je doprinos, dodue, izglasalo zakonodavstvo, ali optina
ga razrezuje i naplauje; nametnuto je postojanje kole, ali gradi je, plaa i njome
upravlja optina.
U Francuskoj, dravna poreska uprava naplauje i optinske poreze; u Americi,
optinska poreska uprava naplauje i dravne poreze.
Tako, kod nas, centralna vlada ustupa svoje slubenike optini; u Americi,
optina ustupa svoje slubenike vladi. Ve i samo po tome moe se razumeti u kojoj
se meri ta dva drutva razlikuju.
O OPTINSKOM DUHU U NOVOJ ENGLESKOJ
ime optina u Novoj Engleskoj stie ljubav svojih stanovnika. Tekoe na
koje nailazimo u Evropi u stvaranju optinskog duha. Optinska prava i
dunosti doprinose u Americi staranju tog duha. Otadbina ima u Sjedinjenim
Dravama izrazitiju fizionomiju nego drugde. U emu se ispoljava optinski duh
u Novoj Engleskoj. Kakve on povoljne posledice proizvodi.
U Americi ne samo da postoje optinske institucije nego postoji i jedan optinski
duh koji ih podrava i uliva im ivotnu snagu.
Optina u Novoj Engleskoj objedinjuje dve prednosti koje, gde god se nau, ivo
pobuuju zanimanje ljudi, a to su nezavisnost i mo. Optina, istina, dejstvuje u

jednom opsegu iz koga ne moe da izae, ali tu joj je dejstvo slobodno. Ve i sama
ta nezavisnost donela bi joj stvarni znaaj, ak i kad joj ga ne bi obezbedivali broj
stanovnika i prostorna veliina.
Budimo uvereni da se naklonost ljudi obino usmerava samo tamo gde ima
snage. Ne via se da ljubav prema otadbini vlada dugo u pokorenoj zemlji.
Stanovnik Nove Engleske privren je svojoj optini ne toliko to se tu rodio koliko
to u toj optini vidi slobodnu i snanu zajednicu kojoj i sam pripada i koja vredi
truda da se njome upravlja.
U Evropi se esto deava da i sami vlastodrci ale zbog odsustva optinskog
duha; jer svi se slau da je optinski duh krupan inilac javnog reda i mira; ali ne
znaju kako da ga stvore. Kad bi optinu ojaali i osamostalili, boje se da bi
rascepkali drutvenu mo i dravu izloili anarhiji. No, oduzmete li optini mo i
nezavisnost, u njoj ete nai samo podanike, a nikako graane.
Treba, uostalom, uoiti jednu vanu injenicu: optina u Novoj Engleskoj tako je
ustrojena da moe biti ia arke privrenosti, a u isti mah niega nema izvan nje
to bi snano privlailo ambiciozne strasti ljudskog srca.
Zvaninici sreza nisu birani i vlast im je ograniena. I sama drava ima tek
drugorazredni znaaj; njeno postojanje je nezapaeno i tiho. Malo je ljudi koji, radi
postizanja prava da njome upravljaju, pristaju da se udalje od sredita svojih
interesa i da poremete svoj ivot.
Savezna vlada pribavlja mo i slavu onima koji njome upravljaju; ali vrlo su
malobrojni oni kojima je dato da utiu na njenu sudbinu. Predsednika funkcija

visoko je zvanje, do koga se obino stie tek u poodmaklim godinama; a na druge

visoke savezne funkcije stie se takorei sluajno, kad se ovek ve proslavio
bavei se nekim drugim pozivom. Te funkcije ne mogu biti predmet stalnih napora
ambicije. elja za uvaenjem, potrebe stvarnih interesa, vlastoljublje i slavoljublje
usredsreuju se u optini, u sreditu redovnih odnosa u ivotu; svojstva tih strasti,
koje inae tako esto uzburkavaju drutvo, drukija su kad mogu tako da se
ispoljavaju blizu domaeg ognjita i takorei u porodinom krugu.
Pogledajte kako su se u amerikoj optini znalaki postarali da rascepkaju mo,
ako tako mogu da kaem, da bi vie ljudi zainteresovali za javne poslove. Nezavisno
od biraa, koji se s vremena na vreme pozivaju da obave in vlasti, koliko li je raznih
funkcija, koliko raznih zvaninika, koji svi, u svom delokrugu, predstavljaju monu
zajednicu u ije ime delaju! Koliko ljudi tako koristi za svoje dobro optinsku mo, pa
su tako i sami zainteresovani za nju!
Dok tako deli optinsku vlast na veliki broj graana, ameriki sistem se ne boji ni
da umnoava optinske dunosti. U Sjedinjenim Dravama s razlogom se misli da je
rodoljublje neka vrsta kulta, kome ljudi postaju privreni vrei ga.
Tako ovek osea optinski ivot takorei u svakom trenutku, vrenjem neke
dunosti ili korienjem nekog prava.
Takav politiki ivot unosi u drutvo jedno neprestano, ali u isti mah i mirno
kretanje, koje ga pokree, ali ne uzburkava.
Amerikanci su svom gradu privreni iz jednog razloga koji je slian onome zbog
koga brani vole svoj zaviaj. Zaviaj tu ima upadljivije i osobenije crte, ima

izraeniju fizionomiju nego drugde.

Optine Nove Engleske, uopte uzev, ive srenim ivotom. Vlast im je po
njihovom ukusu a i po njihovom izboru. U dubokom miru i prosperitetu koji vladaju u
Americi, malobrojne su bure u optinskom ivotu. Upravljanje optinskim interesima
je lako. Uz to, politiko vaspitanje naroda odavno je postignuto, bolje reeno ono je
ve stiglo takvo na tlo koje zauzima. U Novoj Engleskoj podela na klase ne postoji
ak ni u seanju; nema, dakle, nekog dela optine koji bi bio u iskuenju da tlai
neki drugi deo, a nepravde, koje pogaaju samo izdvojene pojedince, gube se u
optem zadovoljstvu. Ako vlast pokae nedostataka, a dakako, lako ih je zapaziti,
oni ne bodu oi, poto vlast stvarno izvire iz graanstva, pa je dovoljno da vlast svoj
posao obavlja manje-vie dobro te da je zatiti neka vrsta oinske gordosti.
Graani, uostalom, nemaju ni sa ime da je poree. Engleska je nekad vladala nad
celinom naseobina, ali narod je uvek upravljao optinskim poslovima. Suverenost
naroda u optini ne samo da je, dakle, davnanje stanje nego je to prvobitno stanje.
Stanovnik Nove Engleske privren je svojoj optini zato to je snana i
nezavisna; zanima se za nju jer uestvuje u njenoj upravi; voli je jer u njoj ne moe
da se poali na svoju sudbinu; u njoj on vidi svoje ambicije i svoju budunost;
uestvuje u svakom dogaaju optinskog ivota: u toj ogranienoj sferi, koja je u
njegovom domaaju, on se ogleda u upravljanju dravom; navikava se na oblike bez
kojih sloboda pribegava samo revolucijama, proima se njihovim duhom, zavoli red,
shvata sklad razliitih vlasti, jednom rei, stie jasne i praktine predstave o prirodi
svojih dunosti kao i o obimu svojih prava.

O SREZU U NOVOJ ENGLESKOJ

Srez u Novoj Engleskoj, analogan srezu u Francuskoj. Stvoren iz isto
administrativnih razloga. Nema predstavnikog tela. Njime upravljaju
neizborni zvaninici
Ameriki srez ima mnogo slinosti sa srezom u Francuskoj. Obim mu je, kao i
naem srezu, ocrtan proizvoljno; on ini jedinicu iji delovi nemaju nunih
meusobnih veza i za koju se ne vezuju ni ljubav, ni uspomene, ni zajedniki ivot.
Stvoren je iz isto administrativnih razloga.
Optina je bila suvie ogranienog obima da bi se njome moglo obuhvatiti
pravosue. Srez predstavlja, dakle, prvo pravosudno sredite.
[81]
Svaki srez ima sud,
erifa da izvrava presude, zatvor za smetaj zloinaca.
Ima potreba koje priblino podjednako oseaju sve optine u srezu; prirodno je
bilo da se stvori neka centralna vlast koja bi se o njima starala. U Masausetsu je
ta vlast u rukama izvesnog broja zvaninika koje imenuje guverner drave, na
[82]
osnovu miljenja svog saveta.
Zvaninici sreza imaju ogranienu i izuzetnu vlast, koja se primenjuje samo na
vrlo mali broj unapred predvienih sluajeva. Ti zvaninici samo pripremaju budet

[83]
sreza, a zakonodavstvo ga izglasava.
Nema nikakve skuptine koja bi
neposredno ili posredno predstavljala srez.
Srez nema, dakle, uistinu politiko postojanje.
U veini amerikih ustava zapaa se dvosmerna tendencija, koja zakonodavce
navodi da raspodeljuju izvrnu vlast, a da zakonodavnu koncentriu. Optina u Novoj
Engleskoj sadri sama po sebi princip postojanja, kojeg je ne mogu liiti; ali u srezu
bi takav ivot trebalo fiktivno stvoriti, a nije se videla korist od toga: sve optine
imaju jedno jedino skupno predstavnitvo, dravu, centar svih nacionalnih vlasti;
izvan optinskog i nacionalnog delanja moe se rei da postoje samo individualne
sile.
O JAVNOJ UPRAVI U NOVOJ ENGLESKOJ
U Americi se javna uprava ne zapaa. Zato. Evropljani veruju da slobodu
zasnivaju kad drutvenoj vlasti oduzmu poneka prava; a Amerikanci, kad
raspodeljuju njeno vrenje. Gotovo sva uprava, u pravom smislu rei,
obuhvaena je u optini, a raspodeljena meu optinske zvaninike. Nema ni
traga kakvoj upravnoj hijerarhiji ni u optini ni iznad nje. Zato je tako. Kako
ipak dolazi do toga da se u dravi upravlja jednoobrazno. ija je dunost da
upravu optine i sreza prinudi da potuju zakon. O uvoenju pravosua u
upravu. Posledica naela izbornosti prostire se na sve zvaninike. O

mirovnom sudiji u Novoj Engleskoj. Ko ga imenuje. On upravlja srezom.

Obezbeuje upravljanje optinama. Sudsko vee. Kako ono dejstvuje. Ko
mu se obraa. Pravo nadzora i albe, raspodeljeno kao i sve upravne funkcije.
Oni koji prokau kakav prekraj podstaknuti su deobom novane kazne.
Kad putuje po Sjedinjenim Dravama, Evropljaninu najvie pada u oi odsustvo
onog to kod nas zovemo vladom ili upravom. U Americi, vide se pisani zakoni;
opaa se njihovo svakodnevno izvravanje; sve se oko vas kree, a nigde ne
otkrivate pokretaku silu. Ruka koja pokree drutveni stroj u svakom trenutku
izmie pogledu.
Meutim, kao god to svi narodi, da bi izrazili svoje misli, moraju da pribegnu
izvesnim gramatikim oblicima, koji sazdaju ljudske jezike, tako su i sva drutva, da
bi opstala, prinuena da se potinjavaju izvesnoj koliini vlasti, bez koje bi pala u
anarhiju. Ta vlast moe biti razliito raspodeljena, ali uvek mora negde da se nalazi.
Postoje dva naina da se umanji sila vlasti u jednoj naciji.
Prvi je da se vlast oslabi u samoj njenoj sutini, tako to se drutvu oduzima
pravo ili mogunost da se u izvesnim sluajevima brani: oslabiti vlast na taj nain, to
se u Evropi zove utemeljiti slobodu.
Postoji i drugi nain da se dejstvo vlasti umanji: on se ne sastoji u tome da se
drutvo lii nekih svojih prava ili da se paraliu njegovi napori, nego da se
primenjivanje njegovih sila raspodeli u vie ruku; da se zvaninici umnoe tako da se
svakome od njih dodeli sva mo koja mu je potrebna da ini ono to mu je odreeno

da izvrava. Ima naroda koje i takva raspodela drutvene vlasti moe da odvede u
anarhiju; sama po sebi, meutim, ona nije anarhina. Raspodeljujui vlast tako,
inimo njeno dejstvovanje manje neodoljivim i manje opasnim, ali ga ne unitavamo.
Revoluciju u Sjedinjenim Dravama ostvarila je zrela i promiljena ljubav prema
slobodi, a ne nekakav nejasan i neodreen nagon ka nezavisnosti. Nije se ona
oslanjala na strast za neredom, nego je, naprotiv, napredovala s ljubavlju prema
redu i zakonitosti.
U Sjedinjenim Dravama nije se, dakle, tvrdilo da bi ovek u slobodnoj zemlji
trebalo da ima pravo da sve ini; nametnute su mu, naprotiv, jo raznovrsnije
drutvene obaveze nego drugde; zamisao nije bila da se mo drutva napadne u
njenoj sutini i da joj se ospore prava; ograniilo se na to da se ona izdeli u njenom
vrenju. Na taj se nain htelo postii to da vlast bude velika, a izvritelj mali, kako bi
drutvo i dalje bilo dobro ureeno, a ostalo slobodno.
Nema zemlje na svetu gde bi zakon govorio tako bespogovornim jezikom kao u
Americi, a nema ni takve gde bi pravo njegove primene bilo izdeljeno u toliko ruku.
Upravna vlast u Sjedinjenim Dravama ne pokazuje u svom ustrojstvu nita
centralistiko ni hijerarhijsko; zato se ona i ne primeuje. Vlast postoji, ali ne znamo
gde bismo nali njenog predstavnika.
Videli smo ve da optine u Novoj Engleskoj nisu bile pod starateljstvom. One
se, dakle, same staraju o svojim posebnim interesima.
Optinskim zvaninicima se takoe poverava da obezbeuju izvrenje optih
[84]
zakona drave ili da ih sami izvravaju.

Nezavisno od optih zakona, drava ponekad donosi i opte propise o javnom

redu; ali obino optine i optinski zvaninici, u zajednici sa mirovnim sudijama i ve
prema potrebama naselja, ureuju pojedinosti drutvenog ivota i donose propise
[85]
koji se tiu narodnog zdravlja, reda i vladanja graana.
Optinski zvaninici, najzad, sami od sebe, bez potrebe da ih iko podstakne,
[86]
udovoljavaju nepredvienim potrebama kakve se esto u drutvu osete.
Iz svega to smo rekli proizilazi da je u Masausetsu upravna vlast gotovo
[87]
potpuno obuhvaena u optini;
ali ona je tu izdeljena u mnogo ruku.
U francuskoj optini postoji uistinu samo jedan upravni zvaninik, predsednik
optine.
Videli smo da ih je najmanje devetnaest u optini Nove Engleske.
Zakon je briljivo ocrtao delokrug svakoga od njih. U tome krugu, oni su
svemoni u vrenju svoje dunosti i ne zavise ni od koje optinske vlasti.
Ako upravimo pogled iznad optine, jedva da opaamo trag kakve upravne
hijerarhije. Deava se ponekad da zvaninici sreza preinae odluku koju su donele
[88]
optine ili optinski zvaninici,
ali uglavnom se moe rei da sreski zvaninici
[89]
nemaju prava da upravljaju postupcima upravnih zvaninika optine.
Oni im
zapovedaju samo u onome to se tie sreza.
Zvaninici optine i sreza obavezni su, u vrlo malom broju unapred predvienih

[90]
sluajeva, da ishod svojih postupaka saopte zvaninicima centralne vlade.
Ali
centralna vlast nije predstavljena nekim licem ija bi dunost bila da donosi opte
propise o javnom redu ili uredbe za izvrenje zakona, da redovno opti sa
zvaninicima sreza i optine, da nadgleda njihovo ponaanje, da upravlja njihovim
postupcima i da kanjava njihove greke.
Nigde, dakle, nema nekog sredita u kome bi se sticali ogranci upravne vlasti.
Kako se onda uspeva da se drutvom upravlja priblino jednoobrazno? Kako se
postie poslunost srezova i njihovih zvaninika, optina i njihovih asnika?
U dravama Nove Engleske zakonodavna vlast obuhvata vie predmeta nego
kod nas. Zakonodavac prodire takorei i u samu upravu; zakon se uputa i u sitne
pojedinosti; on istovremeno propisuje i naela i sredstva njihove primene; tako on
vezuje sekundarne zajednice i njihove zvaninike mnotvom strogih i tano
definisanih obaveza.
Iz toga proizilazi, ako se sve nie zajednice i svi zvaninici pridravaju zakona,
da se drutvo ponaa jednoobrazno u svima svojim delovima; ali ostaje jo da se
vidi kako se mogu prisiliti nie zajednice i njihovi zvaninici da se pridravaju zakona.
Moe se uopteno rei da drutvu stoje na raspolaganju samo dva sredstva da
zvaninike prinudi da se povinuju zakonu:
moe jednome od njih poveriti diskrecionu vlast da upravlja svim ostalima i
da ih smeni u sluaju neposlunosti;
ili pak moe poveriti sudovima da izriu krivine kazne prekriocima.
Ne postoji uvek sloboda da se posluimo jednim ili drugim sredstvom.

Pravo da se upravlja zvaninikom pretpostavlja i pravo da se on smeni ako se

ne pridrava datih mu naredaba, ili da se unapredi ako revnosno vri sve svoje
dunosti. Ali izabrani zvaninik ne moe se smeniti ni unaprediti. Priroda je izbornih
funkcija da su neopozive do isteka mandata. Ustvari, kad sve javne funkcije
proizilaze iz izbora, izabrani zvaninik nema ta ni da oekuje niti ega da se boji od
svojih biraa. Ne moe, dakle, biti istinske hijerarhije izmeu zvaninika, poto ne
moe da se u istoj osobi objedini pravo nareivanja i pravo efikasnog suzbijanja
neposlunosti i poto se pravu zapovedanja ne moe pripojiti pravo nagraivanja i
kanjavanja.
Narodi koji uvedu izbornost u sekundarni sklop svoje vlasti nuno, dakle, dolaze
do toga da se umnogome slue sudskim kaznama kao sredstvom upravljanja.
To se ne otkriva na prvi pogled. Graani smatraju prvim ustupkom to to
ustanovljuju da su funkcije izborne, a drugim ustupkom to izbornog zvaninika
podreuju odlukama sudija. Oni se podjednako boje obeju inovacija; a kako se od
njih vie trai ona prva nego ova druga, odobravaju zvaniniku izbornost, a ostavljaju
ga nezavisnim od sudije. Meutim, jedna od tih mera jedina je protivtea koja se
moe postaviti drugoj. Valja zapaziti da izborna vlast koja nije podreena sudskoj
vlasti ranije ili kasnije izmie svakoj kontroli ili biva unitena.
Izmeu centralne vlasti i izabranih upravnih tela jedino sudovi mogu sluiti kao
posrednici. Samo oni mogu prisiliti izabranog zvaninika na poslunost a da ne
povrede prava biraa.
Obim sudske vlasti u svetu politike treba, dakle, da bude srazmeran obimu

izborne vlasti. Ako te dve stvari ne idu zajedno, drava naposletku pada u anarhiju ili
u ropstvo.
Odvajkada se zapaalo da pravosudne navike dosta loe pripremaju ljude za
vrenje upravne vlasti.
Amerikanci su od svojih predaka, Engleza, preuzeli zamisao o jednoj instituciji
kojoj nema sline ni u emu to poznajemo na evropskom kontinentu, a to je mirovni
sudija.
Mirovni sudija je neto izmeu oveka iz dobrog drutva i zvaninika, upravnog
funkcionera i sudije. Mirovni sudija je prosveen graanin, ali nije nuno struan u
poznavanju zakona. Stoga mu se poverava samo da se bavi redom u drutvu, a to
je stvar koja trai vie zdravog razuma i ispravnosti nego uenosti. U upravne
poslove, kad u njima uestvuje, mirovni sudija unosi izvesno potovanje formi i
javnosti u radu, to ga ini oruem vrlo neugodnim za despotizam; ali pri tom on ne
pokazuje da robuje zakonskom sitniarenju, koje sudije ini malo sposobnim da
upravljaju.
Amerikanci su usvojili instituciju mirovnog sudije, ali oduzevi mu aristokratski
karakter koji je imao u matinoj zemlji.
[91]
Guverner Masausetsa
imenuje, u svim srezovima, izvestan broj mirovnih
[92]
sudija, ija funkcija treba da traje sedam godina.
Uz to, izmeu tih sudija, odreuje trojicu u svakom srezu, koji obrazuju ono to
se zove sudsko vee.

Mirovne sudije uestvuju pojedinano u javnoj upravi. Ponekad su im poverene,

[93]
uporedo s izbornim zvaninicima, izvesne upravne odluke;
ponekad obrazuju sud
pred kojim zvaninici, po kratkom postupku, optuuju graanina koji odbija da se
povinuje ili graanin ukazuje na prekraj zvaninika. Ali najvanije svoje upravne
funkcije mirovne sudije vre u sudskom veu.
Sudsko vee okuplja se dvaput godinje u glavnom gradu sreza. Zadatak mu je,
[94]
u Masausetsu, da obezbedi poslunost najveeg broja zvaninika.
Treba imati u vidu da je u Masausetsu sudsko vee u isti mah i upravno telo u
pravom smislu rei i politiki sud.
[95]
Rekli smo da srez
postoji samo u isto administrativnom smislu. A sudsko
vee, samo po sebi, upravlja malim brojem interesa koji se tiu istovremeno vie
optina ili svih optina sreza i koji se, sledstveno, ne mogu poveriti nijednoj od njih
posebno.
Kad je re o srezu, dunosti sudskog vea su isto upravne, a to ono esto
uvodi pravosudne oblike u svoj postupak, to je samo sredstvo da pribavi miljenje
[96]
graana
i garantija koju ovima time prua. Ali kad valja obezbediti upravu u
optinama, vee postupa gotovo uvek kao pravosudno telo, a samo u nekim retkim
sluajevima kao upravno telo.
Prva potekoa koja se javlja jeste da se optina, vlast gotovo nezavisna,
natera da se povinuje optim zakonima drave.

Videli smo da optine treba svake godine da imenuju izvestan broj zvaninika
koji, pod nazivom razrezivaa poreza (assessor), razrezuju porez. Neka optina
pokua da izbegne obavezu da plaa porez tako to ne imenuje razrezivaa poreza.
[97]
Sudsko vee osudi je na visoku novanu kaznu.
Kazna se naplauje kolektivno,
od svih stanovnika. erif sreza, kao pravosudni asnik, nareuje da se presuda
izvri. Tako u Sjedinjenim Dravama vlast kao da se ljubomorno krije od pogleda.
Upravna naredba gotovo uvek se zaodeva sudskim nalogom; time je ona samo jo
monija, poto tada ima uza se onu gotovo neodoljivu snagu koju ljudi priznaju
zakonskoj formi.
Takvo postupanje lako je pratiti i lako se razume.
Ono to se od optine zahteva obino je jasno i odreeno; sastoji se od
[98]
jednostavne a ne sloene stvari, od naela a ne od detaljne primene.
Ali
potekoa poinje kad treba naterati na poslunost ne optinu, nego optinske
zvaninike.
Sva kanjiva dela koja moe da izvri javni slubenik svrstavaju se u krajnjoj liniji
u jednu od ovih kategorija:
moe da bez ara i revnosti obavlja ono to mu nalae zakon;
moe da ne ini ono to mu zakon nalae;
najzad, moe da ini neto to mu zakon zabranjuje.
Sud moe osuditi zvaninika samo u poslednja dva sluaja. Kao osnova za
sudski postupak moe posluiti samo pozitivna i znatnija injenica.

Tako, ako select-men ne obave formalnosti predviene zakonom u sluaju

[99]
optinskih izbora, mogu biti osueni na novanu kaznu.
Ali kad zvaninik nerasudno vri svoju dunost; kad bez ara i revnosti potuje
zakonske propise, u potpunosti je van domaaja nekog sudskog tela.
Sudsko vee, i kad su mu poverene upravne nadlenosti, nemono je da ga u
tome sluaju prisili da u potpunosti izvri svoje obaveze. Samo bojazan od opoziva
moe preduprediti te kvazi-prestupe, a sudsko vee nema u sebi izvor optinskih
vlasti; ono ne moe opozvati zvaninika, poto ga i ne imenuje.
Uostalom, da bi se utvrdilo da postoji nemar i nedostatak revnosti, trebalo bi
vriti neprestan nadzor nad tim niim zvaninikom. A sudsko vee zaseda samo
dvaput godinje; ono ne nadzire, ono sudi o kanjivim delima koja mu se prijave.
Proizvoljna vlast da se smene javni slubenici jedina moe obezbediti njihovu
razlonu i aktivnu poslunost, koju sudska prinuda ne moe da im nametne.
U Francuskoj, garantiju za to traimo u upravnoj hijerarhiji-, u Americi je trae u
izbornosti.
Tako, da u nekoliko rei samem to sam izloio:
izvri li zvaninik u Novoj Engleskoj kakav zloin pri vrenju svojih funkcija,
uvek su redovni sudovi pozvani da mu sude;
poini li upravnu greku, isto upravni sud nadlean je da ga kazni, a kad je
[100]
stvar tea ili hitna, sudija obavi ono to je trebalo da uini zvaninik;
najzad, ako zvaninik skrivi neki od onih prekraja koje ljudska pravda ne

moe ni da definie ni da proceni, on jednom godinje izlazi pred sud na ije odluke
nema priziva i koji mu moe odjednom oduzeti vlast; vlast mu izmie zajedno s
mandatom.
Taj sistem sadri svakako velikih prednosti, ali u primeni nailazi na jednu
praktinu potekou na koju je nuno ukazati.
Ve sam skrenuo panju na to da upravni sud, koji se zove sudsko vee, nema
pravo da nadzire optinske zvaninike; on moe da dejstvuje samo kad je, po
pravosudnom izrazu, pokrenut postupak. A ba to je osetljiva taka toga sistema.
[101]
Amerikanci u Novoj Engleskoj nisu ustanovili tuilatvo pri sudskom veu,
a
mora se priznati da bi im i bilo teko da ga uspostave. Da su se ograniili na to da
u glavnom gradu svakog sreza uspostave jednog tuioca, a da mu nisu dali
pomonike u optinama, po emu bi taj tuilac bio bolje obaveten o tome ta se
dogaa u srezu nego sami lanovi sudskog vea? A da su mu dali pomonike u
svakoj optini, centralizovali bi u njegovim rukama najstraniju od svih vlasti, vlast da
sudskim putem upravlja. Zakoni su, uostalom, sinovi navika, a nita slino nije
postojalo u engleskom zakonodavstvu.
Amerikanci su, dakle, razdvojili pravo nadzora i albe kao i sve druge upravne
funkcije.
lanovi velike porote treba, po slovu zakona, da obaveste sud u kome su
[102]
imenovani o prekrajima svih vrsta koji se izvre u njihovom srezu.
Postoje
izvesni krupni upravni prekraji koje redovno tuilatvo treba da goni po slubenoj

[103]
dunosti;
obaveza da se za prekraje zatrai kazna najee je poverena
poreskom asniku, ija je dunost da ubira iznose kazni; tako je dunost optinskog
blagajnika da goni veinu upravnih prekraja uinjenih pred njegovim oima.
[104]
Ali naroito se na lini interes poziva ameriko zakonodavstvo;
to je ono
veliko naelo na koje neprestano nailazimo kad prouavamo zakone Sjedinjenih
Drava.
Ameriki zakonodavci pokazuju tek malo poverenja u ljudsko potenje; ali uvek
pretpostavljaju da je ovek pametan. Najee se, dakle, uzdaju u lini interes u
izvrenju zakona.
Kad je pojedinac pozitivno i stvarno oteen kakvim upravnim prekrajem,
shvata se, odista, da lini interes garantuje podnoenje tube.
Ali lako je predvideti da e se svako kolebati da istupi kao tuitelj ako je re o
nekom zakonskom propisu koji, mada koristan za drutvo, nije od takve koristi koju
bi pojedinac u sadanjosti oseao. Na taj nain, i po nekakvom preutnom
pristanku, zakoni bi se lako mogli izobiajiti.
U takvoj krajnjoj opasnosti u koju ih dovodi njihov sistem, Amerikanci su
prinueni da zainteresuju otkrivaoce prekraja time to im u izvesnim sluajevima
[105]
ustupaju deo novane kazne.
To je opasno sredstvo koje izvrenje zakona obezbeuje srozavajui moral.
Iznad sreskih zvaninika, nema vie, uistinu rei, upravne vlasti, nego postoji
samo vlast vlade.

OPTE IDEJE O JAVNOJ UPRAVI U SJEDINJENIM DRAVAMA

U emu se drave Unije meusobno razlikuju u pogledu sistema uprave
Manje aktivan i manje potpun optinski ivot to se vie silazi ka jugu. Vlast
zvaninika biva pri tom sve vea, mo biraa sve manja. Uprava prelazi iz
optine u srez. Drave Njujork, Ohajo, Pensilvanija. Upravna naela
primenljiva na celu Uniju. Izbornost zvaninika ili stalnost njihovih funkcija.
Odsustvo hijerarhije. Uvoenje pravosudnih sredstava u upravu.
Nagovestio sam ve da u, poto podrobno razmotrim ustrojstvo optine i sreza
u Novoj Engleskoj, baciti jedan opti pogled na ostali deo Unije.
Postoje optine i optinski ivot u svakoj amerikoj dravi; ali ni u jednoj meu
ostalim dravama ne nailazimo na optinu istovetnu s optinom u Novoj Engleskoj.
to se vie silazi ka jugu, zapaa se da optinski ivot biva sve manje aktivan;
optina ima sve manje zvaninika, prava i dunosti; stanovnitvo nema tako
neposredan uticaj na poslove; optinske skuptine nisu tako este i bave se manjim
brojem predmeta. Vlast izbornog zvaninika je, dakle, srazmerno vea, a mo
[106]
biraa manja, optinski duh nije tako budan ni moan.
Te razlike poinju se opaati u dravi Njujork; ve su veoma osetne u
Pensilvaniji; ali one bivaju manje upadljive ako krenemo ka severozapadu. Veina

iseljenika koji idu da osnuju drave severozapada potiu iz Nove Engleske, pa

prenose upravne navike iz matine u dravu naseljavanja. Optina u Ohaju ima
mnogo slinosti sa optinom u Masausetsu.
Videli smo da se u Masausetsu naelo javne uprave nalazi u optini. Optina je
arite oko koga se okupljaju interesi i privrenost ljudi. Ali to prestaje biti tako to
vie silazimo ka dravama gde prosveenost nije toliko sveopte rasprostranjena i
gde, prema tome, optina prua malo garantija za mudrost i znanje osoba
sposobnih za upravljanje. to se vie udaljavamo od Nove Engleske, optinski ivot
prelazi u neku ruku u srez. Ovaj postaje veliki upravni centar i ini prelaznu vlast
izmeu vlade i obinih graana.
Rekao sam da u Masausetsu poslove sreza vodi sudsko vee. Ono se sastoji
od izvesnog broja sudija koje imenuju guverner i njegov savet. Srez nema
predstavnikog tela, a njegov budet izglasava zakonodavno telo drave.
U velikoj dravi Njujork, naprotiv, u dravi Ohajo i u Pensilvaniji, stanovnici
svakog sreza biraju izvestan broj poslanika; skup tih poslanika obrazuje
[107]
predstavniku skuptinu sreza.
Skuptina sreza ima pravo, u izvesnim granicama, da oporezuje stanovnike; u
tom pogledu, ona predstavlja pravo zakonodavstvo; ona istovremeno i upravlja
srezom, u mnogim sluajevima rukovodi upravom optina i mnogo ue ograniava
njihovu vlast nego to je to u Masausetsu.
To su glavne razlike koje pokazuje ustrojstvo optine i sreza u razliitim
dravama. Kad bih hteo da zaem u pojedinosti u pogledu sredstava izvrenja,

imao bih da ukaem i na jo mnoge druge razlike. Ali svrha mi nije da napiem
raspravu o amerikom upravnom pravu.
Mislim da sam o tome rekao dovoljno da se razume na kakvim se optim
naelima zasniva uprava u Sjedinjenim Dravama. Ta se naela razliito primenjuju;
ona dovode do veeg ili manjeg broja posledica ve prema mestu; ali u sutini su ta
naela svugde ista. Zakoni se razlikuju; njihova fizionomija se menja; ali nadahnuti
su istim duhom.
Optina i srez nisu svugde na isti nain ustrojeni; ali moe se rei da se
organizacija optine i sreza svugde u Sjedinjenim Dravama zasniva na istoj ideji: da
je svako najbolji sudija u onome to se tie samo njega i da je najpodobniji da se
stara o svojim posebnim potrebama. Dunost je, dakle, optine i sreza da se
staraju o svojim posebnim interesima. Drava vlada, ali ne upravlja. Nailazimo i na
izuzetke od tog naela, ali ne i na kakvo suprotno naelo.
Prva posledica te doktrine bila je da sami stanovnici biraju sve upravne
zvaninike optine i sreza ili bar da se ti zvaninici biraju meu njima.
Budui da su upravni zvaninici svugde izborni, ili bar neopozivi, iz tog je
proizalo da nigde nisu mogla biti uvedena pravila hijerarhije. Bilo je, dakle, gotovo
onoliko nezavisnih zvaninika koliko i funkcija. Upravna vlast nala se tako rasejana
u mnotvu ruku.
Poto upravna hijerarhija nigde ne postoji, a zvaninici se biraju i neopozivi su do
kraja mandata, iz toga je sledila nunost da se u upravu manje ili vie uvedu i
sudovi. Otud sistem novanih kazni, pomou kojih se sekundarne zajednice i njihovi

predstavnici prisiljavaju da se povinuju zakonima. Taj sistem nalazimo irom Unije.

Vlast da kanjavaju upravne prekraje ili da po potrebi postupaju u upravnim
stvarima nije, uostalom, u svim dravama data istim sudijama.
Angloamerikaci su iz zajednikog izvora crpli instituciju mirovnog sudije; nalazimo
ga u svim dravama.
Ali ne koriste ga uvek na isti nain.
[108]
Svugde mirovne sudije sarauju u upravljanju optinama i srezovima,
bilo
to i sami upravljaju ili to kanjavaju izvesne upravne prekraje; ali u veini drava
najtei takvi prekraji podleu redovnim sudovima.
I tako, izbornost upravnih zvaninika ili neopozivost njihovih funkcija, odsustvo
upravne hijerarhije, uvoenje pravosudnih sredstava u sekundarnu vlast u drutvu, to
su glavne odlike po kojima se prepoznaje amerika uprava, od drave Mejn do
Floride.
Ima nekoliko drava u kojima se poinju opaati tragovi upravne centralizacije.
Drava Njujork najdalje je odmakla na tom putu.
U dravi Njujork funkcioneri centralne vlade vre, u izvesnim sluajevima, neku
[109]
vrstu nadzora i kontrole nad ponaanjem sekundarnih zajednica.
U nekim
drugim sluajevima, obrazuju neku vrstu apelacionog suda u odluivanju o
[110]
sporovima
U Dravi Njujork sudske kazne koriste se manje nego drugde kao
upravno sredstvo. A i pravo gonjenja upravnih prekraja povereno je tu manjem

broju lica.

[111]

[112]
Ista takva tendencija pomalo se opaa i u nekim drugim dravama.
Ali,
uopte uzev, moe se rei da je istaknuta odlika javne uprave u Sjedinjenim
Dravama to da je ona neverovatno decentralisana.
O DRAVI
Govorio sam o optini i o upravi; ostaje mi da govorim o dravi i vladi.
Tu mogu biti krai, bez bojazni da me italac nee razumeti; ono to imam da
[113]
kaem potpuno je zapisano u pisanim ustavima koje svako moe pribaviti.
Ti
ustavi i sami poivaju na jednoj prostoj i racionalnoj teoriji.
Veinu oblika koje oni propisuju prihvatile su sve ustavne zemlje; tako su nam oni
postali prisno poznati.
Dovoljno je, dakle, da ih ovde ukratko izloim. Kasnije u se potruditi da
prosudim o onome to u ovde opisati.
ZAKONODAVNA VLAST DRAVE
Podela zakonodavnog tela na dva doma. Senat. Predstavniki dom.
Razlike u nadlenosti ta dva doma.

Zakonodavna vlast poverena je dvema skuptinama; prva se obino naziva

senat.
Senat je, obino, zakonodavno telo; ali ponekad on postaje upravno i
pravosudno telo.
[114]
U upravi on uestvuje na vie naina, ve prema raznim ustavima;
ali
obino on u sferu izvrne vlasti zadire time to uestvuje u izboru funkcionera.
U pravosudnoj vlasti uestvuje time to presuuje u izvesnim politikim
[115]
prekrajima a ponekad i odluujui u izvesnim graanskim sporovima.
Njegovi lanovi uvek su malobrojni.
Drugi krak zakonodavne vlasti, koji se obino naziva predstavniki dom, uopte
ne uestvuje u upravnoj vlasti, a u sudskoj samo utoliko to optuuje zvaninike pred
senatom.
lanovi oba doma podleu gotovo svugde istim uslovima izbora. I jedni i drugi
biraju se na isti nain i biraju ih isti graani.
Jedina razlika koja postoji izmeu njih potie otud to je mandat senatora obino
dui nego mandat poslanika. Ovi drugi retko ostaju u svojoj funkciji due od godinu
dana; senatori ostaju obino dve ili tri godine.
Time to je senatorima dao privilegiju da budu imenovani na vie godina i time
to ih obnavlja po grupama, zakon se postarao da u krugu zakonodavaca odri
jedno jezgro ljudi vinih poslovima, koji bi mogli korisno uticati na novoimenovane.

Podelom zakonodavnog tela na dva doma Amerikanci nisu, dakle, hteli da stvore
jednu naslednu i jednu izabranu skuptinu, nisu smerali da od jedne naine
aristokratsko telo, a od druge predstavnika demokratije; svrha im nije bila ni da
pomou prve prue oslonac vlasti, a da drugoj prepuste interese i strasti naroda.
Da se zakonodavna mo podeli, da se tako uspori rad politikih skuptina i
stvori drugostepeni sud za reviziju zakona, to su jedine prednosti koje proizilaze iz
sadanjeg ustrojstva dva doma u Sjedinjenim Dravama.
Vreme i iskustvo pokazali su Amerikancima da je podela zakonodavne vlasti,
svedena na te prednosti, ipak jo prvorazredna nunost. Pensilvanija je, jedina od
svih drava, isprva pokuala da ustanovi jednu jedinstvenu skuptinu. I sam je
Franklin, ponet loginim konsekvencama dogme o suverenosti naroda, uestvovao
u toj odluci. No ubrzo se zakon morao izmeniti i uspostavljene su dve skuptine.
Naelo podele zakonodavne vlasti bilo je time konano osvetano; odsad se, dakle,
moe smatrati da je nunost podele zakonodavnog delanja meu vie tela dokazana
istina. Ta teorija, gotovo nepoznata antikim republikama, uvedena u svetu skoro
sluajno, kao i veina velikih istina, potcenjena u vie modernih naroda, ula je
najzad kao aksiom u politiku nauku naeg doba.
O IZVRNOJ VLASTI DRAVE
ta je guverner u amerikoj dravi. Kakav mu je poloaj u odnosu na
zakonodavstvo. Koja su mu prava i dunosti. Njegova zavisnost od naroda.

Izvrnu vlast drave predstavlja guverner.

Nisam sluajno upotrebio re predstavlja. Guverner drave uistinu predstavlja
izvrnu vlast, ali vri samo nekolika njena prava.
Taj najvii funkcioner, koji se naziva guverner, postavljen je uz zakonodavnu vlast
kao neko ko usmerava i savetuje. On raspolae suspenzivnim vetom, koje mu
omoguava da po svojoj volji zaustavi ili bar uspori postupke zakonodavstva. On mu
iznosi potrebe zemlje i upoznaje ga sa sredstvima koja smatra korisnim da bi se te
potrebe zadovoljile; on je prirodni izvrilac njegove volje u svim poduhvatima koji se
[116]
tiu cele nacije.
U odsustvu zakonodavnog tela, on treba da preduzme sve
mere podobne da dravu obezbede od estokih potresa i nepredvienih opasnosti.
Guverner u svojim rukama objedinjuje svu vojnu silu drave. On je zapovednik
milicije i ef vojne sile.
Kad se desi da se ne potuje mo javnog mnenja, koju ljudi saglasno priznaju
zakonu, guverner istupa na elu materijalne sile drave; on slama otpor i uspostavlja
uobiajeni red.
Guverner, uostalom, ne zalazi u upravljanje optinama i srezovima, ili bar u tome
uestvuje tek veoma posredno, time to imenuje mirovne sudije, koje potom ne
[117]
moe da opozove.
Guverner je izborni zvaninik. Obino se ak staraju da ga biraju samo na jednu
ili dve godine; tako da on uvek ostaje u tesnoj zavisnosti od veine koja ga je

izabrala.
O POLITIKIM POSLEDICAMA UPRAVNE DECENTRALIZACIJE U
SJEDINJENIM DRAVAMA
Razlika koju treba uoiti izmeu centralizacije vlasti i centralizacije uprave. U
Sjedinjenim Dravama nema upravnog centralizma, ali ima vrlo velikog
centralizma vlasti. Neke nezgodne posledice koje proistiu iz krajnje upravne
decentralizacije. Prednosti takvog stanja stvari. Sila koja upravlja drutvom
manje pravilna, manje prosveena, mnogo vea nego u Evropi. Politike
prednosti takvog poretka. U Sjedinjenim Dravama otadbina se svud osea.
Podrka koju graani pruaju vladi. Provincijske institucije nunije su to
vie drutvo postaje demokratsko. Zato.
Centralizacija je re koja se u nae vreme neprestano ponavlja, a obino se niko
ne trudi da joj tano odredi znaenje.
Postoje dve vrlo razliite vrste centralizacije, koje valja dobro upoznati.
Izvesni interesi zajedniki su svim delovima nacije, kao to su donoenje optih
zakona i odnosi nacije s inostranstvom.
Neki drugi interesi svojstveni su izvesnim delovima nacije, kao, na primer,
optinski poduhvati.
Objediniti na istom mestu ili u istoj ruci vlast upravljanja onim prvima znai

zasnovati ono to u nazvati centralizmom vlasti.

Na isti nain objediniti vlast upravljanja ovim drugima, znai zasnovati ono to u
nazvati upravnim centralizmom.
Ima taaka u kojima se te dve vrste centralizacije poistoveuju. Ali ako se uzmu
u celini poslovi koji osobito spadaju u domen jedne ili druge, lako uspevamo da ih
razluimo.
Moe se razumeti to centralizovana vlast stie ogromnu snagu kad se spoji s
upravnim centralizmom. Na taj nain ona navikava ljude da potpuno i stalno
apstrahuju svoju volju; da se pokoravaju, ne jedanput i u jednom pitanju, nego u
svemu i svakodnevno. Ona tada ne samo da ih kroti silom nego ih i sputava
navikom; izdvaja ih, pa ih onda hvata jednog po jednog iz opte mase.
Te dve vrste centralizacije uzajamno se potpomau, privlae; ali ne mogu da
verujem da su nerazdvojne.
Pod Lujem XIV Francuska je iskusila najvema centralizovanu vlast koja se
moe zamisliti, poto je isti ovek donosio opte zakone i imao vlast da ih tumai,
predstavljao Francusku pred inostranstvom i delao u njeno ime. Drava sam ja,
govorio je; i imao je pravo.
Meutim, pod Lujem XIV bilo je mnogo manje upravnog centralizma nego u nae
dane.
U ovo nae doba vidimo jednu silu, Englesku, u koje je centralizacija vlasti
dovedena do vrlo visokog stupnja: drava kao da nastupa kao jedan ovek; po
svojoj volji pokree ogromne mase, objedinjuje i usmerava kuda god hoe sav

napor svoje moi.

A Engleska, koja je postigla tako velike stvari za prolih sto pedeset godina,
nema upravne centralizacije.
to se mene tie, ne mogu da zamislim da bi neka nacija mogla iveti, a
naroito ne prosperirati, bez snane centralizovane vlasti.
Ali mislim da je upravni centralizam kadar samo da oslabi narode koji mu se
potine, jer on neprestano tei da u njima umanji graansku svest. Upravni
centralizam uspeva, istina, da za neko dato vreme i na jednom mestu objedini sve
raspoloive snage nacije, ali on kodi obnavljanju tih snaga. On obezbeuje trijumf
na dan bitke, ali vremenom smanjuje mo nacije. Moe, dakle, divno doprineti
prolaznoj veliini jednog oveka, ali ne trajnom blagostanju naroda.
Kad se kae da neka drava ne moe da dejstvuje zato to nije centralizovana,
obratite dobro panju na to da se tad gotovo uvek, i ne znajui, govori o centralizmu
vlasti. Germansko Carstvo, ponavlja se, nikad nije uspelo da svoju snagu potpuno
iskoristi. Slaem se. Ali, zato? Zato to snaga nacije nikad nije bila centralizovana;
zato to drava nikad nije postigla da se svi povinjuju njenim optim zakonima; zato
to su odvojeni delovi toga velikog tela uvek imali pravo ili mogunost da nosiocu
zajednike vlasti uskrate sudelovanje, ak i u stvarima koje su se ticale svih
graana; drugim reima, zato to nije bilo centralizovane vlasti. Ista primedba moe
se primeniti i na srednji vek: svu bedu feudalnog drutva izazivalo je to to je vlast
ne samo upravljanja nego i vladanja bila izdeljena u hiljadu ruku i rascepkana na
hiljadu naina; odsustvo svake centralizovane vlasti spreavalo je tad evropske

nacije da snano koraaju ka bilo kakvom cilju.

Videli smo da u Sjedinjenim Dravama ne postoji upravna centralizacija. Jedva
da se nailazi na trag kakve hijerarhije. Decentralizacija je onde dovedena do takvog
stupnja kakav nijedna evropska nacija ne bi, mislim, mogla podneti bez duboke
pometnje, a ona i u Americi dovodi do neugodnih posledica. Ali centralizacija vlasti
postoji u Sjedinjenim Dravama u najveoj meri. Lako bi bilo dokazati da je
nacionalna mo onde centralizovana vie nego to je bila u ikojoj nekadanjoj
evropskoj monarhiji. Ne samo to u svakoj pojedinanoj dravi ima samo jedno telo
koje donosi zakone; ne samo to postoji samo jedna sila koja moe da stvara
politiki ivot oko sebe, nego se uglavnom izbeglo da se stvaraju mnogobrojne
skuptine srezova, da ne bi te skuptine dole u iskuenje da prekorae svoje
upravne nadlenosti i da ometaju delanje vlade. U Americi zakonodavstvo svake
drave nema pred sobom nikakvu vlast koja bi joj se mogla odupreti. Njega nita ne
moe zaustaviti na njegovom putu, ni privilegije, ni lokalni imunitet, ni lini uticaj, ak
ni autoritet razuma, jer ono predstavlja veinu, koja za sebe smatra da je jedini
organ razuma. Ono, dakle, u svom delanju nema druge granice do sopstvene volje.
Pored njega i pod njegovom rukom nalazi se predstavnik izvrne vlasti, koji, pomou
materijalne sile, treba da prinudi nezadovoljnike na poslunost.
Slabost se otkriva samo u izvesnim pojedinostima vladinog delanja.
Amerike republike nemaju stajae vojske radi suzbijanja manjina, ali manjine
nisu dosad nikad ni bile dovedene dotle da zarate, pa se potreba za vojskom nije
jo osetila. Drava se najee slui zvaninicima optine ili sreza da dejstvuje na

graane. Tako, na primer, u Novoj Engleskoj, optinski razreziva poreza

(assessor) razrezuje porez; optinski poreski izvritelj ga ubira; optinski blagajnik
dostavlja ga dravnoj blagajni, a prigovori se podnose redovnim sudovima. Takav
nain ubiranja poreza spor je, zamren; on bi svaki as sputavao rad neke vlade
koja bi imala velike potrebe za novcem. Uopte uzev, trebalo bi eleti da za sve to
joj je potrebno za njen ivot, vlada ima svoje slubenike, koje je ona odabrala i koje
moe opozvati i da ima brze forme postupka; ali centralnoj vlasti organizovanoj tako
kako je organizovana u Americi uvek e biti lako da po potrebi uvede energinija i
efikasnija sredstva postupka.
Nee, dakle, republike Novoga sveta propasti zato, kako se esto ponavlja, to
u Sjedinjenim Dravama nema centralizacije; daleko od toga da nisu dovoljno
centralizovane, moe se tvrditi da su amerike vlade i suvie centralistike;
dokazau to kasnije. Zakonodavne skuptine svakog dana gutaju poneke ostatke
vladinih ovlaenja; tee da ih sve objedine u sebi, kao to je to uinio Konvent.
Drutvena vlast, tako centralizovana, prelazi neprestano iz jednih ruku u druge, jer
je podreena narodnoj volji. esto joj se deava da nema dovoljno mudrosti ili
promiljenosti, jer moe sve. U tome je opasnost za nju. Ba zbog njene snage,
dakle, a ne zbog slabosti, preti joj da jednog dana propadne.
Upravna centralizacija proizvodi u Americi vie razliitih posledica.
Videli smo da su Amerikanci gotovo potpuno odvojili upravu od vlade; ini mi se
da su u tome preli razumne granice, jer red, ak i u drugorazrednim stvarima,
[118]
takode je nacionalni interes.

Poto drava nema svojih upravnih funkcionera koji bi bili postavljeni na stalna
mesta po raznim takama teritorije i na koje bi mogla da dejstvuje jedinstvenim
podsticajima, iz toga proizilazi da drava retko pokuava da uspostavi neke opte
upravne propise. A potreba za takvim propisima jako se osea. Evropljanin esto
zapaa njihovo odsustvo. Taj prividan nered koji vlada na povrini uveri ga, u prvi
mah, da u tome drutvu vlada potpuna anarhija; tek kad razmotri sutinu stvari, on
se razuveri.
Izvesni poduhvati tiu se cele drave, a ne mogu se ipak izvesti zato to nema
nacionalne uprave koja bi njima upravljala. Preputeni staranju optina i srezova,
povereni izabranim i privremenim zvaninicima, ne dovode ni do kakvih razultata ili ni
do ega trajnog.
Pristalice centralizacije u Evropi tvrde da vlada bolje upravlja optinama nego
to bi one mogle same sobom upravljati; to moe biti tano kad je centralna vlast
prosveena, a optine neprosveene, kad je ona aktivna a ove inertne, kad ona ima
naviku da dela, a ove naviku da se pokoravaju. Moe se ak razumeti da se te
suprotne tendencije pojaavaju to se vie pojaava centralizacija, a i sposobnost
vlade i nesposobnost optina time bivaju sve izraenije.
Ali poriem da je tako kad je narod prosveen, svestan svojih interesa i naviknut
da misli na njih kao to je to u Americi.
Ubeen sam, naprotiv, da e u tome sluaju kolektivna snaga graana uvek biti
sposobnija da ostvari drutveno blagostanje nego to bi to mogla vlast vlade.
Priznajem da je teko sa sigurnou ukazati na sredstva da se razbudi narod

koji drema, da bi mu se ulile strasti i prosveenost koje nema; ubediti ljude da treba
da se bave poslovima koji ih se tiu muan je poduhvat, znam to. esto bi bilo lake
zainteresovati ih za pojedinosti etikecije na nekom dvoru nego za popravku njihove
zajednike kue.
Ali mislim isto tako da se centralizovana uprava vara ili da hoe da obmane ljude
kad tvrdi da e ona u potpunosti zameniti slobodno sudelovanje onih koji su najvie
zainteresovani.
Ma koliko centralnu vlast zamislili prosveenom, znalakom, ona ne moe sama
obuhvatiti sve pojedinosti ivota jednog velikog naroda. Ona to ne moe zato to
takav posao prevazilazi ljudske snage. Kad hoe sopstvenim staranjem da stvori i
pokrene tolike razliite snage, zadovoljava se vrlo nepotpunim rezultatom ili se
iscrpljuje u uzaludnim naporima.
Centralizacija, istina, lako uspeva da ovekove spoljne delatnosti potini izvesnoj
jednoobraznosti, koja se naposletku zavoli radi nje same, nezavisno od stvari na
koje se primenjuje, kao to bogomoljci oboavaju kip, a zaboravljaju boanstvo koje
on predstavlja. Centralizacija lako uspeva da tekuim poslovima nametne pravilan
tok, da znalaki ureuje pojedinosti drutvenog reda, da suzbija manje poremeaje i
sitne prekraje, da drutvo odrava u izvesnom status quo koje nije zapravo ni
dekadencija ni progres, da u drutvenoj zajednici odrava nekakvu administrativnu
[119]
dremljivost koju administrativci po svom obiaju zovu redom i javnim mirom.
Jednom rei, centralizacija se odlikuje time to spreava, ne to stvara. Kad treba
drutvo duboko pobuditi, pokrenuti ga na brzo kretanje, snaga je naputa. Zatreba li

njenim merama saradnja pojedinaca, sasvim nas iznenadi slabost te ogromne

mainerije; odjednom je onemoala.
Deava se onda da centralizam pokua, kao oajniko sredstvo, da graane
prizove u pomo; ali on im kae: Radiete kako ja budem hteo, koliko budem hteo i
tano u onom smislu kako budem hteo. Postaraete se o ovim pojedinostima, ali
neete teiti da rukovodite celinom; radiete po mraku, a kasnije ete o mom delu
suditi po rezultatima. Pod takvim uslovima ne postie se saradnja volje ljudi. Njihovoj
volji treba slobode u kretanju, odgovornosti u delanju. ovek je takav da vie voli
ostati nepokretan nego bez nezavisnosti koraati ka nepoznatom cilju.
Ne poriem da u Sjedinjenim Dravama esto ale to ne nalaze onakvih
jednoobraznih pravila koja kao da neprestano bde nad svakim od nas.
Nalazimo onde s vremena na vreme krupne primere nemara i drutvene nebrige.
Ovde-onde izbijaju grube mrlje koje se ine u potpunom neskladu s okolnom
civilizacijom.
Oni korisni poduhvati koji, da bi uspeli, iziskuju neprekidno staranje i strogu
tanost, esto bivaju naposletku naputeni; jer i u Americi kao i drugde, narod, to
radi, radi u trenutnim naporima i po naglim podsticajima.
Evropljanin, navikao da uvek ima pri ruci nekog slubenika koji se bavi otprilike
svim i svaim, teko se navikne na tako raznolike mehanizme optinske uprave.
Moe se uopteno rei da su u Americi zanemarene one sitne pojedinosti ureenja
drutvenog ivota koje ivot ine prijatnim i lagodnim; ali garantije bitne za oveka u
drutvu postoje i tu kao i drugde. Kod Amerikanaca, snage koje upravljaju u dravi

mnogo su manje sreene, manje vine, manje uene, ali sto puta vee nego u
Evropi. Nema zemlje na svetu gde bi ljudi, sve u svemu, ulagali tolike napore da
stvore drutveno blagostanje. Ne znam narod koji je uspeo da uspostavi toliko kola
i tako efikasnih, hramova u skladu s verskim potrebama stanovnika, bolje
odravane optinske puteve. Ne treba, dakle, u Sjedinjenim Dravama traiti
jednoobraznost i trajnost gledita, birljivost u sitnicama, savrenost u upravnim
[120]
postupcima;
ono to u njoj nalazimo olienje je snage, pomalo divlje, istina, ali
mone; olienje ivota, praenog nezgodama, ali i kretanjem i naporima.
Doputam, uostalom, ako hoete, da bi selima i srezovima u Sjedinjenim
Dravama korisnije upravljala kakva centralna vlast postavljena daleko od njih, koja
bi im ostala tua, nego zvaninici iz njihove sredine. Priznau, ako hoete, da bi u
Americi vladalo vie sigurnosti, da bi se drutvena sredstva koristila mudrije i
razboritije kad bi uprava cele zemlje bila usredsreena u jednim rukama. Ali zbog
politikih prednosti koje Amerikanci stiu iz sistema decentralizacije ipak mi je taj
sistem miliji nego suprotni.
Nato mi je, najposle, da postoji stalno budna vlast, koja bdi nad tim da mi
uivanja budu spokojna, koja se utrkuje da ispred mene otkloni sve opasnosti a da
ja ne treba ni da mislim o tome, ako je ta vlast, dok tako sklanja i najsitniji trn s mog
puta, apsolutni gospodar nad mojom slobodom i mojim ivotom, ako ona do te
mere monopolie delatnosti i ivot da sve oko nje mora da umane kad ona
umane, da sve spava kad ona spava, da sve pomre kad ona umre?
Ima nacija u Evropi gde stanovnik sebe smatra kao nekakvim naseljenikom,

ravnoduan prema sudbini mesta u kome ivi. I najkrupnije promene zbiju se u

njegovoj zemlji bez njegovog uea; on i ne zna tano to se zbilo; on samo sluti;
uo je sluajno o dogaaju. tavite, blagostanje njegovog sela, red u njegovoj ulici,
sudbina njegove crkve i svetenikog stana, sve ga to ne uzbuuje; misli da ga se
sve to nimalo ne tie i da to pripada jednome monom tuinu koga zovu vlada. A on
sam koristi svoju imovinu kao kakav plodouivalac, bez sopstvenike svesti i bez
ideja za ikakva poboljanja. Ta nezainteresovanost za samoga sebe ide tako
daleko da ako naposletku bude ugroena njegova bezbednost ili bezbednost
njegove dece, umesto da pregne da otkloni opasnost, on skrsti ruke i eka da mu
cela nacija pritekne u pomo. A taj ovek, uostalom, mada je tako potpuno rtvovao
svoju slobodu prosuivanja, ne voli pokornost kao ni iko drugi. Pokorava se, istina,
samovolji dravnog slubenika, ali uiva da prkosi zakonu kao pobeen neprijatelj
im se sila povue. Stoga vidimo kako neprestano prelazi iz ropstva u razularenost i
obratno.
Kad nacije doteraju do te take, moraju ili da promene svoje zakone ili da
propadnu, jer izvor graanskih vrlina u njih kao da je presahnuo: jo nalazimo u njih
podanika, ali graana vie ne.
Velim da su takve nacije spremne da podlegnu osvajau. Ako ne ieznu sa
svetskog pozorja, znai da su okruene slinim ili jo slabijim nacijama; znai da u
njihovim grudima jo ostaje nekakvog neodreenog rodoljubivog nagona, ne znam
kakve nerazlone gordosti zbog imena koje nose, nekakvo nejasno seanje na
prolu slavu, koje je, mada se ne vezuje ni za ta odreeno, dovoljno da im probudi

nekakav nagon za samoodranje.

Greio bi ko bi se umirivao mislei na neke narode koji su uloili udesne napore
da odbrane otadbinu u kojoj su iveli takorei kao tuini. Ako se bolje pogleda,
videe se da im je gotovo uvek vera tada bila glavna pokretaka sila.
Trajnost, slava ili prosperitet nacije za njih su bili postali svete dogme, pa su
branei otadbinu branili tu svetinju iji su svi bili graani.
Turski narod nikad nije imao nikakvog uea u upravljanju drutvenim
poslovima; izvodio je, meutim, ogromne poduhvate dokle god je u sultanovim
osvajanjima video trijumf muhamedanske vere. Danas vera nestaje; ostaje
despotizam sam: nacija propada.
Time to je despotizmu pripisao neku svojstvenu mu snagu, Monteskje mu je,
mislim, ukazao ast koju ne zasluuje. Despotizam, sam po sebi, ne moe odrati
nita trajno. Kad se izblie pogleda, zapaa se da je ono zahvaljujui emu su
apsolutistike vlade dugo prosperirale bila religija, a ne strah.
Ma ta se inilo, nikad se meu ljudima nee nai istinske moi do u slobodnoj
saradnji njihovih volja. A na svetu samo patriotizam ili religija mogu zadugo pokretati
ka istom cilju sveukupno graanstvo..
Ne zavisi od zakona da oive verovanja koja se gase; ali od zakona zavisi da
ljude zainteresuju za sudbinu njihove zemlje. Od zakona zavisi da probude i usmere
onaj neodreeni nagon rodoljublja koji nikad ne naputa ljudsko srce i da ga,
povezujui ga sa svakodnevnim mislima, zanosima i navikama, pretvore u razlono i
trajno oseanje. I neka niko ne kae da je prekasno to pokuati; nacije ne stare

onako kao ljudi. Svako pokolenje koje se u njoj rodi isto je kao jedan nov narod koji
se nudi zakonodavevoj ruci.
Ono emu se najvie divim u Americi nisu upravne posledice decentralizacije,
nego njene politike posledice. U Sjedinjenim Dravama otadbina se osea
svugde. Ona je predmet staranja s ljubavlju, od sela do celokupne Unije. Stanovnik
usvaja svaki interes svoje zemlje kao svoj sopstveni. I on se sam dii slavom svoje
zemlje; u njenim uspesima njemu se ini da prepoznaje svoje delo, pa ga to uzdie;
raduje se optem blagostanju, koje i sam koristi. Prema otadbini gaji oseanje
slino onom koje ovek gaji prema svojoj porodici, pa mu je tako opet iz neke vrste
egoizma stalo do drave.
Evropljanin esto u javnom slubeniku vidi samo silu; Amerikanac u njemu vidi
pravo. Moe se, dakle, rei da se u Americi nikad ovek ne pokorava oveku, nego
pravdi i zakonu.
Stoga je Amerikanac stvorio o sebi miljenje, esto preuveliano, ali gotovo
uvek zdravo. On se bez bojazni uzda u svoju snagu, koja mu se ini dorasla svemu.
Pojedinac zamisli kakav bilo poduhvat; ak i ako je taj poduhvat u neposrednoj vezi
sa drutvenom dobrobiti, ni na pamet mu ne pada da se za pomo obrati javnim
vlastima. Objavi svoj naum, ponudi se da ga ostvari, pozove u pomo individualne
snage i uhvati se ukotac sa svim preprekama. esto, bez sumnje, ne uspe onako
kao to bi drava da je na njegovom mestu; ali, na dui rok, ukupni rezultat svih
individualnih poduhvata daleko prevazilazi ono to bi vlada mogla da uradi.
Kako je upravna vlast postavljena pokraj graana i predstavlja takorei njih

same, ona ne izaziva ni zavist ni mrnju. A kako su joj sredstva delanja ograniena,
svako osea da se ne moe osloniti jedino na nju.
Te tako, i kad upravna vlast intervenie u svome delokrugu, ne biva preputena
sama sebi kao u Evropi. Ne smatra se da su dunosti pojedinaca prestale zato to
je predstavnik javne vlasti stupio u dejstvo. Svako ga, naprotiv, vodi, podupire i
podrava.
Kad se tako delanje individualnih snaga pridrui dejstvu drutvnih snaga, esto
se uspe uiniti i ono to i najcentralizovanija i najenerginija uprava ne bi bila u
[121]
stanju da izvri.
Mogao bih navesti mnogo injenica u prilog ovome to tvrdim; ali vie volim izneti
samo jednu, odabirajui onu koju najbolje poznajem.
Sredstva koja su na raspolaganju vlastima u Americi za otkrivanje zloina i
gonjenje zloinca malobrojna su.
Upravna policija ne postoji; pasoi su nepoznati. Krivina policija u Sjedinjenim
Dravama ne moe se ni porediti s naom; osoblje javnog tuilatva malobrojno je i
nema uvek inicijativu u gonjenju; istraga je brza i usmena. Sumnjam, ipak, da u ikojoj
zemlji zloin tako retko izbegne kaznu.
Razlog je to to se svako smatra zainteresovan da prui dokaze o zloinu i da
se prestupnik uhvati.
Za vreme mog boravka u Sjedinjenim Dravama video sam kako su stanovnici
jednog sreza, gde se desio teak zloin, sami od sebe obrazovali odbore u svrhu
da gone krivca i predadu ga sudu.

U Evropi, zloinac je nesrenik koji se bori da spase glavu od organa vlasti;

stanovnitvo takorei prisustvuje toj borbi. U Americi, on je neprijatelj ljudskog roda i
ima protiv sebe celo oveanstvo.
Verujem da su pokrajinske institucije korisne svim narodima; ali ini mi se da
nijednome nisu toliko stvarno potrebne kao onome ije je drutveno ureenje
demokratsko.
U aristokratiji, uvek smo sigurni da e se izvestan red odrati i usred slobode.
Poto vlastodrci imaju mnogo ta da izgube, red je za njih veoma vaan. Moe se
isto tako rei da je u aristokratiji narod zatien od krajnosti despotizma zato to se
uvek nae organizovanih snaga da se odupru despotu.
Demokratija bez pokrajinskih institucije nema nikakvih zatita od takvih zala.
Kako postii da slobodu u krupnim stvarima podnese takvo mnotvo koje nije
nauilo da se njome slui u sitnim stvarima? Kako se odupreti tiraniji u zemlji u kojoj
je svaki pojedinac slab i gde pojedinci nisu povezani nekakvim zajednikim
interesom?
Oni koji se boje razularenosti i oni koji se plae apsolutistike vlasti treba, dakle,
podjednako da ele postepeni razvoj pokrajinskih sloboda.
Ubeen sam, uostalom, da nikoja nacija nije vema izloena tome da padne pod
jaram upravne centralizacije nego ona ije je drutveno ureenje demokratsko.
Vie razloga doprinosti takvom ishodu, a meu ostalima i ovi:
Stalna tendencija u tih nacija jeste da se sve mo vlade usredsredi u rukama
jedine vlasti koja neposredno predstavlja narod, zato to se, osim naroda, opaaju

samo jo ravnopravni pojedinci, koji se gube u optoj masi.

A kad su ve jednoj vlasti dati svi atributi vlade, vrlo joj je teko da ne nastoji da
prome sve delove uprave, pa vremenom ne moe da ne pronae prilike da to uini.
Bili smo svedoci toga kod nas.
U Francuskoj revoluciji bila su dva kretanja u suprotnim pravcima, koje ne treba
brkati: jedan naklonjen slobodi, drugi naklonjen despotizmu.
U nekadanjoj monarhiji, kralj je jedini donosio zakone. Nie od te najvie vlasti
nalazili su se neki napola uniteni ostaci pokrajinskih institucija. One su bile
nekoherentne, loe ureene, esto apsurdne. U rukama aristokratije, one su
nekada bile orua tlaenja.
Revolucija se izjasnila istovremeno i protiv kraljevstva i protiv pokrajinskih
institucija. Istom mrnjom obuhvatila je sve to joj je prethodilo, i apsolutistiku vlast
a i ono to je moglo ublaiti njenu krutost; bila je u isti mah i republikanska i
centralistika.
Ta dvostruka odlika Francuske revolucije jeste injenica koju su revnosno prigrlili
prijatelji apsolutistike vlasti. Kad vidite kako brane upravni centralizam, mislite li da
rade u korist despotizma? Nipoto, oni brane jednu od velikih tekovina
[122]
revolucije.
Na taj nain moe se ostati popularan, a i neprijatelj prava naroda;
prikriveni sluga tiranije, a javni ljubitelj slobode.
Posetio sam dve nacije koje su u najveoj meri razvile sistem pokrajinskih
sloboda i sluao sam glas stranaka koje podvajaju te nacije.
Naiao sam u Americi na ljude koji potajno tee da unite demokratske institucije

svoje zemlje. U Engleskoj sam naiao i na takve koji su estoko napadali

aristokratiju; nisam sreo nijednog koji pokrajinsku slobodu nije smatrao velikim
blagom.
U obe te zemlje viao sam da loe strane drave pripisuju beskrajno razliitim
uzrocima, ali nikad optinskoj slobodi.
Sluao sam kako graani veliinu ili prosperitet otadbine pripisuju mnotvu
razloga; ali svi su oni stavljali na prvo mesto i svrstavali na elo svih drugih
pogodnosti pokrajinsku slobodu.
Kad se ljudi tako podeljeni, da se ne slau ni u pogledu verskih doktrina, ni
politikih teorija, slau samo u jednom, o emu mogu najbolje da sude, poto se to
svaki dan zbiva pred njihovim oima, mogu li poverovati da su u zabludi?
Samo oni narodi koji imaju malo ili nimalo pokrajinskih institucija poriu njihovu
korisnost; to e rei da samo oni koji stvar ne poznaju o njoj loe govore.
GLAVA VI
O PRAVOSUDNOJ VLASTI U SJEDINJENIM DRAVAMA I O NJENOM
DELOVANJU NA POLITIKO DRUTVO
Angloamerikanci su pravosudnoj vlasti ostavili sva svojstva koje je odlikuju i u
drugih naroda. Meutim, oni su od nje nainili i veliku politiku vlast. Kako.
ime se pravosudni sistem Angloamerikanaca razlikuje od svih ostalih.

Zato amerike sudije imaju pravo da zakone proglase protivustavnim. Kako

amerike sudije koriste to pravo. Mere predostronosti koje zakonodavac
primenjuje da bi spreio zloupotrebe tog prava.
Mislio sam da jednu posebnu glavu treba da posvetim pravosudnoj vlasti. Njen
politiki znaaj tako je velik da mi se inilo da bi znailo umanjiti ga u itaoevim
oima kad bih o tome govorio samo uzgred.
I drugde je bilo konfederacija, a ne samo u Americi; viale su se republike i
drugde, a ne samo na obalama Novoga sveta; predstavniki sistem usvojen je u
vie drava Evrope; ali mislim da nijedna nacija na svetu nije dosad ustrojila
pravosudnu vlast na isti nain kao Amerikanci.
Ono to stranac najtee razume u Sjedinjenim Dravama jeste organizacija
pravosua. Nema takorei politikog dogaaja u kome on ne uje da se neko
poziva na autoritet sudije, pa prirodno zakljui da je sudija u Sjedinjenim Dravama
jedna od prvih politikih sila. Kad potom razmotri ustrojstvo sudova, u njima na prvi
pogled otkriva samo pravosudna ovlaenja i obiaje. Koliko on vidi, sudija se
nikad, osim sluajno, ne uplie u javne poslove; ali takav sluaj ponavlja se
svakodnevno.
Kad je nezavisni sud Pariza, u nekadanjem francuskom kraljevstvu, stavljao
prigovore i odbijao da ozvanii neki ukaz, kad je pozivao na odgovornost nekog
zvaninika koji je izvrio prekraj, zapaala se otvorena politika akcija sudske
vlasti. Ali nita se slino ne via u Sjedinjenim Dravama.

Amerikanci su sudskoj vlasti sauvali sva svojstva po kojima smo navikli da je

prepoznajemo. Obuhvatili su je delokrugom u kome se ona obino kree.
Prvo svojstvo pravosudne vlasti u svih naroda jeste da slui tome da presuuje.
Da bi bilo razloga za dejstvo suda, treba da bude sporenja. Da bi bilo sudije, treba
da postoji spor. Dokle god zakon ne prua mogunost osporavanja, sudska vlast
nema, dakle, prilike da se bavi zakonom. Ona postoji, ali ga ne vidi. Kad sudija,
povodom nekog spora, napadne zakon koji se odnosi na taj spor, on proiruje krug
svojih ovlaenja, ali ne izlazi iz njega, poto je morao, u nekom smislu, da prosudi
o zakonu da bi doao do toga da sudi o sporu. Kad izrie sud o nekom zakonu ne
polazei od nekog spora, on potpuno izlazi iz svoje sfere i zadire u sferu
zakonodavne vlasti.
Drugo svojstvo sudske vlasti jeste to da ona izrie sud o pojedinanim
sluajevima, a ne o optim naelima. Ako sudija, presuujui u nekom
pojedinanom pitanju, obori neko opte naelo, pa je to naelo tako postalo
obesnaeno, poto smo sigurni da e svaka konsekvenca toga naela biti isto tako
oborena, sudija ostaje u prirodnom krugu svog delanja; ali ako sudija napadne
neposredno opte naelo i obori ga nemajui u vidu neki poseban sluaj, on izlazi iz
kruga u koji su ga svi narodi saglasno zatvorili: on postaje neto znaajnije, korisnije
moda nego to je sudija, ali ne predstavlja vie sudsku vlast.
Tree svojstvo pravosudne vlasti jeste da moe da dejstvuje samo kad je
pozvana, kad je stvar izneta pred nju. To svojstvo ne sree se tako redovno kao
prva dva. Verujem ipak da ga, uprkos izuzecima, moemo smatrati sutinskim. Po

svojoj prirodi, pravosudna vlast je nedelatna; treba je pokrenuti da bi dejstvovala.

Prijavi joj se zloin, i ona kazni krivca; pozovu je da ispravi neku nepravdu, i ona je
ispravi; podnese joj se neka odluka, i ona je protumai; ali ona sama od sebe nee
goniti zloince, tragati za nepravdom ni razmatrati injenice. Pravosudna vlast bi
takorei grubo prekrila tu svoju pasivnu prirodu kad bi sama od sebe stupala u
dejstvo i postavljala se kao cenzor zakona.
Amerikanci su pravosudnoj vlasti ostavili te tri svojstvene joj osobine. Ameriki
sudija moe da presudi samo kad postoji spor. Bavi se uvek samo pojedinanim
sluajem; i, da bi dejstvovao, mora uvek saekati da se spor iznese pred njega.
Ameriki sudija savreno je, dakle, slian sudijama u drugim nacijama. Meutim,
njemu je data i ogromna politika mo.
Otkuda to? On se kree u istom delokrugu i slui se istim sredstvima kao i
druge sudije; po emu on poseduje mo koju druge sudije nemaju?
Uzrok lei jedino u ovome: Amerikanci su sudijama priznali pravo da svoje odluke
zasnivaju pre na ustavu nego na zakonima. Drugaije reeno, dopustili su im da ne
primene zakone koji bi im se inili protivustavnim.
Znam da su i sudovi drugih zemalja ponekad zahtevali takvo pravo, ali im takav
ustupak nikad nije uinjen. U Americi im ga priznaju sve vlasti; ne nailazimo ni na
jednu stranku, pa ak ni na jednog pojedinca koji bi im ga osporio.
Objanjenje trba traiti u samom naelu amerikih ustava.
U Francuskoj je ustav nepromenjivo delo, ili se bar smatra takvim. Nijedna vlast
[123]
ne moe u njemu nita izmeniti: takva je usvojena teorija.

U Engleskoj se parlamentu priznaje pravo da menja ustav. U Engleskoj se,

dakle, ustav moe neprestano menjati, ili, bolje reeno, on i ne postoji. Parlament je
[124]
istovremeno i zakonodavno i ustavotvorno telo.
U Americi su politike teorije jednostavnije i racionalnije.
Ameriki ustavi ne smatraju se nepromenljivim kao francuski; ali ustav ne mogu
menjati redovne vlasti drutva, kao u Engleskoj. Ustav predstavlja jedno odelito
delo, koje izraava volju celog naroda, pa obavezuje i zakonodavce i obine
graane, ali se moe izmeniti voljom naroda, putem utvrenog postupka i u
predvienim sluajevima.
U Americi se, dakle, ustav moe menjati; ali dok postoji, on je izvor svih vlasti.
Preovlaujua sila samo je u njemu.
Lako je shvatiti kako te razlike moraju uticati na poloaj i prava pravosudnog tela
u trima zemljama koje sam naveo.
Kad bi se u Francuskoj sudovi mogli ne povinovati zakonima, na osnovu toga to
bi nali da su zakoni protivustavni, ustavotvorna vlast bila bi stvarno u njihovim
rukama, poto bi jedino oni imali pravo da tumae ustav, ije slovo niko ne moe
izmeniti. Oni bi, dakle, stali na mesto nacije i gospodarili bi drutvom, bar onoliko
koliko bi im to doputala slabost svojstvena sudskoj vlasti.
Znam da time to uskraujemo sudijama pravo da zakone proglaavaju
protivustavnim dajemo indirektno zakonodavnom telu vlast da menja ustav, poto
vie ne nailazi na zakonske prepreke koje bi ga u tome zaustavljale. Ali ipak je bolje
da se vlast menjanja ustava naroda dade ljudima koji makar i nesavreno

predstavljaju volju naroda nego da se ona da drugima, koji predstavljaju samo sebe
same.

Jo bi nerazumnije bilo dati engleskim sudijama pravo da se opru volji

zakonodavnog tela, poto parlament, koji tvori zakone, tvori isto tako i ustav, te se,
sledstveno, ni u kom sluaju ne moe neki zakon nazvati protivustavnim kad
proizilazi iz sve tri vlasti.
Nijedno od tih rasuivanja ne moe se primeniti na Ameriku.
U Sjedinjenim Dravama, ustav je iznad zakonodavaca kao i iznad obinih
graana. On je, dakle, prvi meu zakonima i ne bi mogao biti izmenjen nekim
zakonom. Ispravno je, dakle, da se sudovi povinuju ustavu pre nego ikojim
zakonima. To proistie iz same sutine sudske vlasti: odabrati izmeu zakonskih
propisa onaj koji najvie obavezuje, to je u neku ruku prirodno pravo sudije.
U Francuskoj je ustav isto tako prvi meu zakonima i sudije imaju isto takvo
pravo da ga uzmu za osnovu svojih odluka; ali koristei se tim pravom, oni bi morali
pogaziti drugo jedno pravo, jo svetije od njihovog: pravo drutva u ije ime
dejstvuju. Tu obian razlog mora da ustukne pred dravnim razlogom.
U Americi, gde nacija moe uvek, time to bi izmenila ustav, da natera sudije na
poslunost, takva opasnost ne preti. U tome su politika i logika saglasne, a narod
kao i sudije podjednako zadravaju svoje privilegije.
Kad se pred sudovima Sjedinjenih Drava neko pozove na neki zakon koji sudija
smatra protivnim ustavu, sudija moe, dakle, da odbije da ga primeni. To je jedino
ovlaenje koje je svojstveno amerikom sudiji, ali iz njega proistie veliki politiki
uticaj.
Veoma je malo, naime, takvih zakona koji bi dugo izmicali pravosudnoj analizi,

jer ih je vrlo malo koji ne povreuju kakav individualni interes pa da se stranke ne bi

mogle ili morale pozivati na njih pred sudovima.
A kad sudija odbije da primeni jedan zakon u nekom sporu, taj zakon istog asa
gubi deo svoje moralne snage. Oni ije je interese on povreivao znaju tada da
postoji sredstvo da se izbegne obaveza da mu se povinuju: procesi bivaju sve
brojniji, i zakon je obesnaen. Tada se dogodi jedno od dvoga: narod izmeni ustav ili
zakonodavstvo ukine zakon.
Amerikanci su, dakle, svojim sudovima poverili ogromnu politiku mo; ali time
to su ih obavezali da zakone napadaju samo pravosudnim sredstvima veoma su
umanjili opasnosti koje bi pretile od takve moi.
Kad bi sudija mogao zakone napadali teorijski i uopteno, kad bi mogao
preuzimati inicijativu i cenzurisati zakonodavca, upadljivo bi stupio na politiku
pozornicu; postajui zatonik ili protivnik ove ili one stranke, prizvao bi sve strasti
koje podvajaju zemlju da uestvuju u borbi. Ali kad sudija napadne zakon u nekoj
neznanoj raspravi i u sluaju njegove pojedinane primene, on delimino sklanja
znaaj tog napada od oiju javnosti. Njegovoj odluci svrha je da presudi o nekom
individualnom interesu; zakon je tek sticajem sluaja okrnjen.
Uostalom, tako cenzurisan zakon nije poniten: njegova je moralna snaga
umanjena, ali njegovo materijalno dejstvo nije ukinuto. Tek malo pomalo i pod
ponovljenim udarima pravosua on najzad podlegne.
Uz to, lako se shvata da time to je ostavljeno interesu pojedinca da izazove
cenzuru zakona, time to se prisno povezuje proces protiv zakona sa procesom

protiv jedne osobe, drutvo se obezbeuje da zakonodavstvo nee biti olako

napadnuto. U tome sistemu ono vie nije izloeno svakodnevnim napadima
stranaka. Time to se ukazuje na zakonodaveve greke, udovoljava se jednoj
stvarnoj potrebi: polazi se od jedne pozitivne injenice, koja se moe proceniti,
poto treba da poslui kao osnova za spor.
Ne znam nije li takav postupak amerikih sudova ne samo najpovoljniji za javni
red nego istovremeno i najpovoljniji za slobodu.
Kad bi sudija mogao zakonodavce napasti samo frontalno, u neka doba bojao bi
se da to ini, a u neka druga bi ga stranarski duh navodio da se svaki dan na to
usudi. Tako bi se deavalo da bi zakoni bivali napadani kad je vlast od koje potiu
slaba, a pokoravali bi im se bez gunanja kad je ta vlast snana; to jest, zakoni bi
esto bili napadani onda kad bi bilo korisnije potovati ih, a potovali bi ih onda kad
bi bivalo lako tlaiti u njihovo ime.
Ali ameriki sudija je i bez svoje volje uvuen na teren politike. On sudi o zakonu
zato to treba da presudi u jednom sporu, a ne moe izbei da presudi. Politiko
pitanje koje on treba da rei u vezi je s interesom parniara, i on ne moe da odbije
da ga rei a da ne uskrati pravdu. Upravo ispunjavajui striktne dunosti postavljene
pozivu sudije izvrava on taj in graanina. Pravosudna cenzura zakonodavstva koju
na taj nain vre sudovi ne moe se, istina, proiriti na sve zakone bez razlike, jer
ima ih koji nikada ne mogu biti povod takvom jasno formulisanom osporavanju koje
se zove sudski spor. A i kad je takvo osporavanje moguno, moe se zamisliti da
se ne nae niko ko bi hteo da ga pred sudom pokrene.

Amerikanci su esto osetili tu nepogodnost, ali su taj lek ostavili nepotpun, iz

bojazni da mu ne dadu, u svim sluajevima, jednu opasnu efikasnost.
Pa i tako omeena, vlast data amerikim sudovima da presuuju o ustavnosti
zakona predstavlja ipak jednu od najmonijih prepreka koje su ikad postavljene
protiv tiranije politikih skuptina.
DRUGA OVLAENJA DATA AMERIKIM SUDIJAMA
U Sjedinjenim Dravama svi graani imaju pravo da tue javne slubenike pred
redovnim sudovima. Kako oni koriste to pravo. lan 75 francuskog ustava iz
godine VIII. Amerikanci i Englezi ne mogu da razumeju smisao tog lana.
Ne znam treba li i da kaem da u slobodnom narodu kao to su Amerikanci svi
graani imaju pravo da tue javne slubenike pred redovnim sudijama i da sve
sudije imaju pravo da osude javne slubenike, toliko je ta stvar prirodna.
Ne znai dati sudovima neku osobitu privilegiju ako im se dopusti da kanjavaju
slubena lica izvrne vlasti kad prekre zakon. Znailo bi oduzeti im jedno prirodno
pravo kad bi im se to branilo.
Nije mi se uinilo da su u Sjedinjenim Dravama oslabljene mogunosti vlade
time to su svi zvaninici odgovorni pred sudovima.
Uinilo mi se, naprotiv, da su Amerikanci, postupivi tako, uveali potovanje
koje se duguje upravljaima, poto se ovi mnogo vie staraju da izbegnu kritiku.

Nisam isto tako zapazio ni da se u Sjedinjenim Dravama pokree mnogo

politikih sporova, i lako to objanjavam. Proces je uvek, ma kakve prirode bio,
teak i skup poduhvat. Lako je optuiti neku javnu linost u novinama, ali pozvati je
pred sud, na to se ovek ne odluuje bez ozbiljnih razloga. Da se neki zvaninik
optui pred sudom, za to treba, dakle, opravdan razlog za tubu; a zvaninici malo
daju povoda za to kad se boje da e biti gonjeni.
To ne zavisi od republikanskog oblika, koji su usvojili Amerikanci, jer isto
iskustvo moe se svakog dana stei i u Engleskoj.
Ti narodi nisu smatrali da su obezbedili svoju nezavisnost time to su omoguili
da se sudi glavnim predstavnicima vlasti. Mislili su da se sloboda uspeva obezbediti
mnogo vie malim procesima, koji su svakodnevno dostupni i najobinijem
graaninu, nego velikim procedurama kojima se nikad ne pribegava ili koje se
koriste prekasno.
U srednjem veku, kad je bilo vrlo teko domoi se zloinca, kad bi sudije nekog
od njih uhvatile, deavalo se esto da te zlosrenike podvrgnu groznim mukama; a
to nije smanjivalo broj krivaca. Kasnije se otkrilo da pravda, kad se postigne da ona
bude u isti mah i pouzdanija a i blaa, postaje istovremeno i efikasnija.
Amerikanci i Englezi misle da samovolju i tiraniju treba tretirati kao i krau:
olakati gonjenje, a ublaiti kaznu.
U godini VIII Francuske Republike donet je ustav iji je lan 75 glasio ovako:
"Lica u slubi vlade, osim ministara, mogu biti gonjena za krivice u vezi s njihovim
funkcijama samo na osnovu odluke Dravnog saveta; u tome sluaju, spor se vodi

pred redovnim sudovima."

Ustav iz godine VIII je minuo, ali ne i taj lan, koji je ostao i posle njega; i njega
jo, svakodnevno, suprotstavljaju opravdanim prigovorima graana.
esto sam pokuavao da smisao tog lana 75 objasnim Amerikancima ili
Englezima i uvek sam vrlo teko u tome uspevao.
Oni bi najpre primetili da je Dravni savet, u Francuskoj, visoki sud u sreditu
kraljevstva; po njima, ima neega tiranskog u tome da se svi tuitelji prethodno
upuuju na taj sud.
Ali kad sam pokuavao da im objasnim da na Dravni savet nije pravosudno
telo u uobiajenom smislu rei, nego upravno telo, iji lanovi zavise od kralja, tako
da kralj, poto suvereno naredi jednome od svojih sluitelja, koji se naziva prefekt,
da izvri neku nepravdu, moe suvereno narediti drugome jednom svom sluitelju,
zvanom dravni svetnik, da sprei da onaj prvi bude kanjen; kad sam im tako
prikazao graanina, oteenog po vladarevoj naredbi, kako mu ne ostaje drugo
nego da od istoga tog vladara trai odobrenje da zahteva pravdu, nisu hteli da
poveruju u takvu strahotu i optuivali su me za la ili neznanje.
U starom kraljevstvu, pre revolucije, deavalo se da nezavisni sud odlui da se
lii slobode javni slubenik koji je izvrio kakav prekraj. Kraljevska vlast je ponekad
intervenisala i ponitavala postupak. Despotizam je tad izbijao na videlo, a sud,
povinujui se, pokoravao se samo sili.
Mi smo, dakle, veoma nazadovali od one take dokle behu dospeli nai dedovi;
jer mi se, pod prividom pravde, predajemo i doputamo da se ozakoni ono to je

njima samo nasilje nametalo.

GLAVA VII
O POLITIKOM SUENJU U SJEDINJENIM DRAVAMA
ta pisac podrazumeva pod politikim suenjem. Kako se politiko suenje
shvata u Francuskoj, u Engleskoj, u Sjedinjenim Dravama. U Americi se
politiki sudija bavi samo javnim slubenicima. On izrie pre smenjivanje nego
kaznu. Politiko suenje, uobiajeno sredstvo vlade. Politiko suenje,
onako kako se shvata u Sjedinjenim Dravama, uprkos svojoj blagosti, ili moda
ba zbog nje, veoma je mono oruje u rukama veine.
Pod politikim suenjem podrazumevam odluku koju donosi neko politiko telo
kome je trenutno dato pravo da sudi.
U apsolutistikim reimima, izlino je davali presudama neke izuzetne forme:
poto je vladar, u ije se ime optueni goni, gospodar suda kao i svega ostalog, on
nema potrebe da trai garantije u drugom emu do u predstavi koja se ima o
njegovoj moi. Jedino ega bi se mogao pribojavati jeste da se nee sauvati
spoljni privid pravde, pa da e se tako baciti ljaga na njegov autoritet, ba u elji da
se on uvrsti.
Ali u veini slobodnih zemalja, gde veina ne moe nikad delovati na sudove kao

to to moe apsolutni vladar, deavalo se ponekad da se pravosudna mo za

trenutak preda u ruke upravo predstavnicima drutva. Tako su za trenutak spojili
razliite vlasti, radije nego da prekre nuno naelo jedinstva vladanja. Engleska,
Francuska i Sjedinjene Drave uvele su politiko suenje u svoje zakone; zanimljivo
je razmotriti kako su ta tri velika naroda u tome postupila.
[125]
U Engleskoj i Francuskoj, gornji dom skuptine jeste i vrhovni sud nacije.
On ne sudi u svim sluajevima politikih prekraja, ali moe suditi u svima.
Pored gornjeg doma, postoji i druga jedna politika vlast, kojoj je dato pravo
tube. Jedina razlika koja u tom pogledu postoji izmeu te dve zemlje u ovome je: u
Engleskoj, poslanici mogu da pred gornjim domom optue koga hoe, dok u
francuskoj mogu na taj nain da gone samo kraljeve ministre.
U obe zemlje, za kanjavanje prekrilaca, gornjem domu stoje na raspolaganju
svi krivini zakoni.
U Sjedinjenim Dravama, kao i u Evropi, jedan od dva zakonodavna doma ima
pravo da optuuje, a drugi pravo da sudi. Predstavniki dom optuuje krivca, senat
ga kanjava.
Ali tubu senatu mogu podneti samo lanovi predstavnikog doma, a ovi mogu
otpuiti samo javne slubenike. Tako je nadlenost senata vema ograniena nego
nadlenost gornjeg doma u Francuskoj, ali poslanici imaju ire pravo optuivanja
nego kod nas.
No evo u emu je najvea razlika izmeu Amerike i Evrope: u Evropi, politiki
sud moe primeniti sve odredbe krivinog zakonika; u Americi, kad krivca lii

svojstva javnog slubenika koje je imao i proglasi ga nedostojnim da ubudue

obavlja bilo kakvu politiku funkciju, pravo suda je iscrpeno i poinje dunost
redovnih sudova.
Pretpostavimo da predsednik Sjedinjenih Drava izvri zloin veleizdaje.
Predstavniki dom ga optui, senatori proglase njegovo svrgnue. On potom
izlazi pred porotu, koja jedina moe da mu oduzme slobodu ili ivot.
To dokraja baca jasno svetio na predmet kojim se bavimo.
Time to su u svoje zakone uveli politiko suenje, Evropljani su hteli da domae
krupne zloince, ma kakvog roda oni bili, ma kakvog ranga ili moi u dravi. Da bi to
postigli, objedinili su u jednom velikom politikom telu sve prerogative sudova.
Zakonodavac se tako pretvorio u sudiju: mogao je da ustanovi zloin, da ga
okvalifikuje i kazni. Time to mu je dao pravo da sudi, zakon mu je nametnuo i sve
sudske obaveze i obavezao ga da se pridrava svih pravosudnih formi.
Kad francuski ili engleski politki sud sudi nekom zvaniniku i osudi ga, on mu
time oduzima i njegove funkcije i moe ga proglasiti nedostojnim da vri ikakvu u
budunosti: ali ovde su smenjivanje i zabrana posledica presude a ne sama
presuda.
U Evropi je, dakle, politiko suenje vie pravosudni in nego administrativna
mera.
U Sjedinjenim Dravama vidimo suprotno, i lako je uveriti se da je onde politiko
suenje mnogo vie administrativna mera nego pravosudni in.
Istina je da je odluka senata pravosudna po formi; da bi je doneli, senatori

moraju da se saobraze sveanom karakteru i pravilima sudskog postupka.

Pravosudna je i po razlozima na kojima se zasniva: senat obino mora da za osnovu
svoje odluke uzme neko krivino delo. Ali administrativna je po svom predmetu.
Da je glavna svrha amerikom zakonodavcu stvarno bila da jednom politikom
telu dade veliku pravosudnu mo, on ne bi njegovu nadlenost ograniio na krug
javnih slubenika, jer najopasniji dravni neprijatelji mogu nemati nikakve javne
funkcije: to naroito vredi za republike, gde je podrka stranaka najvia mo i gde
je neko utoliko moniji ukoliko ne vri zakonski nikakvu vlast.
Da je ameriki zakonodavac hteo da samom drutvu dade pravo da kao sudija,
pretnjom kazne, sprei velike zloine, stavio bi na raspolaganje politikom sudu sva
raspoloiva sredstva krivinog zakonika; ali on ga je naoruao tek nepotpunim
sredstvom, koje ne moe pogoditi najopasnije zloince. Jer ta mari za kaznu
zabrane vrenja politike funkcije onaj koji hoe da obori same zakone.
Glavna svrha politikog suenja u Sjedinjenim Dravama jeste, dakle, da se lii
ovlaenja onaj koji ga je zloupotrebio i da se sprei da isti taj graanin ubudue
imadne takvo ovlaenje. To je, kao to se vidi, administrativna odluka, kojoj je dat
sveani karakter sudske odluke.
U toj materiji, Amerikanci su, dakle, stvorili neto meovito. Oni su
administrativnom smenjivanju pridodali garantije politikog suenja, a politikom
suenju oduzeli su najstroe mere.
Poto smo to utvrdili, sve se usklauje; sad otkrivamo zato ameriki ustavi
podreuju sve civilne zvaninike jurisdikciji senata, a izuzimaju vojna lica, iji su

zloini, meutim, jo opasniji. U civilnim slubama, Amerikanci takorei nemaju

zvaninika koji bi se mogli opozvati: jedni su stalni, drugi svoja prava crpu iz
mandata koji se ne moe povui. Da bi im se oduzelo ovlaenje, svima im se mora
suditi. Ali vojna lica zavise od efa drave, koji je i sam civilni zavisnik. Sudei efu
[126]
drave, moe se dejstvovati samim tim i na sve njih.
Ako sad uporedimo evropski i ameriki sistem, po posledicama koje svaki od
njih izaziva ili moe izazvati, otkrivamo ne manje osetne razlike.
U Francuskoj i Engleskoj, politiko suenje smatra se izuzetnim sredstvom,
kojim drutvo treba da se poslui da bi se spasio u asovima velikih opasnosti.
Ne bi se moglo porei da politiko suenje, kako se u Evropi shvata, kri naelo
podele vlasti, kao naelo predohrane, i da neprestano preti slobodi i ivotu ljudi.
U Sjedinjenim Dravama, politiko suenje tek posredno krnji naelo podele
vlasti; ono ne ugroava ivot graana; ono ne lebdi nad svaijom glavom, kao u
Evropi, poto se tie samo onih koji su se, prihvativi javne funkcije, unapred
podvrgnuli njegovoj strogosti.
Ono je u isti mah i manje zastraujue i manje efikasno.
Stoga ga zakonodavci Sjedinjenih Drava i nisu zamislili kao krajnji lek za velika
drutvena zla, nego kao uobiajeno sredstvo upravljanja.
U tome pogledu, ono vri moda vei stvarni uticaj na drutvenu zajednicu u
Americi nego u Evropi. Ne treba, naime, da nas obmane prividna blagost amerikog
zakonodavstva u svemu to se tie politikog suenja. Valja, najpre, zapaziti daje
sud koji u Sjedinjenim Dravama izrie te presude sainjen od istih elemenata i

potinjen istim uticajima kao i telo zadueno da optuuje, to gotovo neodoljivo

podstie osvetnike strasti stranaka. Ako politike sudije u Sjedinjenim Dravama
ne mogu da izreknu onako stroge kazne kao u Evropi, optueni ima, dakle, manje
izgleda da bude osloboen. Presuda nije tako strana, ali je i izvesnija.
Kad su ustanovili politike sudove, Evropljanima je glavna svrha bila da kazne
krivce; Amerikancima, da im oduzmu ovlaenja. Politiko suenje je u Sjedinjenim
Dravama u neku ruku preventivna mera. Sudiju, dakle, nije potrebno pri tom
obavezati na sasvim precizne krivine definicije.
Nita nije stranije od neodreenosti amerikih zakona kad definiu politike
zloine u pravom smislu rei. "Zloini koji mogu biti razlog za osudu predsednika,
kae ustav Sjedinjenih Drava, odeljak IV, lan 1, jesu veleizdaja, korupcija ili drugi
krupni zloini i prekraji." Veina ustava pojedinanih drava jo je nejasnija.
"Javni slubenici," kae ustav Maseusetsa, "bie osueni zbog kanjivog
[127]
postupanja i zbog loeg upravljanja."
"Sva slubena lica koja budu dovela
dravu u opasnost loim upravljanjem, korupcijom ili drugim prekrajima, kae ustav
Virdinije, mogu biti optuena od strane predstavnikog doma." Ima ustava koji i ne
oznaavaju poimence nikakav zloin, da bi ostavili javne slubenike pod teretom
[128]
neograniene odgovornosti.
Ali ono to amerike zakone u toj materiji ini tako zastraujuim proizilazi ba iz
njihove blagosti, ako tako smem rei.
Videli smo da su u Evropi smenjivanje zvaninika i zabrana vrenja funkcije jedna

od posledica kazne, a da je u Americi to sama kazna. Iz toga proizilazi sledee:

politiki sudovi u Evropi imaju strahovita prava, kojima ponekad ne znaju kako da se
slue; i deava im se da ne kazne, iz bojazni da ne kazne odvie. A u Americi sud
ne ustukne pred kaznom, koja ne pozleduje ovenost: osuditi politikog protivnika
na smrt, da bi mu se oduzela vlast, to je u svaijim oima grozno ubistvo; proglasiti
protivnika nedostojnim da poseduje to ovlaenje i oduzeti mu ga, ostavljajui mu
slobodu i ivot, moe se initi asnim ishodom borbe.
Ali takva presuda, koju je tako lako izrei, nije zato nimalo manje vrhunac
nesree za sve one na koje se primeni. Krupni zloinci prkosie, dodue, njenoj
nitavnoj strogosti; ali obini ljudi videe u njoj odluku koja im unitava poloaj, baca
ljagu na njihovu ast i osuuje ih na sramnu besposlicu goru od smrti.
Politiko suenje ima, dakle, u Sjedinjenim Dravama utoliko vei uticaj na
funkcionisanje drutva to se ini manje strano. Ono ne dejstvuje neposredno na
graane, nego ini da veina potpuno gospodari onima koji vladaju; ono ne daje
zakonodavstvu neku ogromnu mo koju bi ono moglo vriti samo u kritinom asu;
ono mu daje umerenu i redovnu mo, kojom se moe svakodnevno sluiti. Mada joj
je snaga manja, njena primena je, s druge strane, podesnija, a zloupotreba laka.
Time to su spreili politike sudove da izriu krivine kazne, ini mi se da su
Amerikanci predupredili najstranije posledice zakonodavne tiranije, vie nego samu
tiraniju. A ne znam nije li politiko suenje, takvo kako se ono shvata u Sjedinjenim
Dravama, uzev sve u obzir, najstranije oruje koje je ikad dato veini.
Kad se amerike republike ponu izroivati, mislim da e se to lako moi

prepoznati: dovoljno e biti videti da li je porastao broj politikih suenja.

[129]

GLAVA VIII
O SAVEZNOM USTAVU
Dosad sam svaku dravu u sastavu Unije posmatrao kao da ini jednu potpunu
celinu i prikazao razne mehanizme koje narod u njima pokree, kao i sredstva za
akciju kojima se slui. Ali sve te drave koje sam posmatrao kao da su nezavisne
ipak su prisiljene da se u izvesnim sluajevima povinuju jednoj vioj vlasti, vlasti
Unije. Vreme je da razmotrimo deo suvereniteta koji je ustupljen Uniji i da bacimo
[130]
kratak pogled na savezni ustav.
ISTORIJAT SAVEZNOG USTAVA
Poreklo prvobitne Unije. Njena slabost. Kongres se obraa ustavotvornoj
vlasti. Interval od dve godine, od toga trenutka pa do proglaenja novog ustava.
Trinaest naseobina koje su istovremeno zbacile engleski jaram krajem prolog
veka imale su, kao to sam ve rekao, istu religiju, isti jezik, iste obiaje, gotovo
istovetne zakone; borile su se protiv zajednikog neprijatelja; morale su, dakle, imati

dovoljno jake razloge da se prisno ujedine i stope u jednu jedinu naciju.

Ali poto je svaka od njih oduvek postojala odvojeno i raspolagala svojom
vladom, stvorila je svaka i svoje osobene interese i obiaje, pa su bile nesklone
vrstom i potpunom ujedinjenju, u kome bi njihov individualni znaaj nestao u
skupnom znaaju. Otuda dve suprotne tendencije: jedna, koja je navodila
Angloamerikance da se ujedine, i druga, koja ih je navodila da se odele.
Dok je trajao rat s matinom otadbinom, nuda je naelo jedinstva inila
pretenijim. I mada su zakoni koji su uspostavljali to jedinstvo bili manjkavi, veza
[131]
koja ih je spajala opstala je uprkos takvim zakonima.
Ali im je sklopljen mir, izbile su na videlo mane zakonodavstva: drava kao da
se odjednom poela rasturati. Svaka naseobina, postavi nezavisna republika,
prigrabila je potpun suverenitet. Savezna vlada, koju je i samo njeno ustrojstvo
osuivalo na slabost, a oseanje opte opasnosti nije je vie podravalo, doivela je
da joj zastava bude preputena povredama od strane velikih evropskih naroda, a
istovremeno nije mogla da nae dovoljno sredstava da se suprotstavi indijanskim
narodima i da plaa dugove kojima se zaduila za vreme rata za nezavisnost.
Suoena sa svojom propau, sama je zvanino objavila svoju nemo i apelovala na
[132]
ustavotvornu vlast.
Ako je ikad Amerika umela da se za koji trenutak uzdigne do onako visokog
stepena slave na kakvom bi gorda uobrazilja njenih stanovnika elela da nam je
uvek prikae, bilo je to u tome odsudnom asu kad se nacionalna vlast u neku ruku

odrekla svoje moi.

Srana borba nekog naroda da osvoji nezavisnost prizor je koji su pruali svi
vekovi. Mnogo su, uostalom, i preuveliavani napori koje su Amerikanci uloili da se
oslobode engleskog jarma. Na 1.300 milja morskog prostranstva od svojih
neprijatelja, potpomognute jednim monim saveznikom, Sjedinjene Drave dugovale
su pobedu mnogo vie svom poloaju nego hrabrosti svoje vojske ili rodoljublju
svojih graana. Ko bi se usudio porediti ameriki rat s ratovima francuske revolucije
i napore Amerikanaca s naima, kad je Francuska, izloena napadima cele Evrope,
bez novca, bez kredita, bez saveznika, bacila jednu dvadesetinu svog stanovnitva
nasuprot neprijateljima, jednom rukom uguila poar koji joj je pustoio unutranjost,
a drugom pronosila luu svuda unaokolo? Ali ono to je novo u istoriji ljudskih
drutava to je prizor jednog velikog naroda koji, upozoren od svojih zakonodavaca
da se mehanizam vlasti zaustavlja, bez nagljenja i bez zazora upravlja pogled na
samog sebe, ispituje dubinu zla, uzdrava se cele dve godine, da bi natenane otkrio
lek, a kad je taj lek utvren, dobrovoljno mu se potinjava bez ijedne suze i bez
ijedne kapi krvi.
Kad se osetila manjkavost prvoga saveznog ustava, uzavrele politike strasti
koje bee raspalila revolucija delimino su se ve bile smirile, a svi velikani koje je
ta revolucija rodila jo su bili ivi. To je bila dvostruka srea za Ameriku. Malobrojna
[133]
skuptina
koja je preduzela da saini drugi ustav obuhvatala je najbolje umove i
najplemenitije karaktere koji su se ikad pojavili u Novome svetu. Predsedavao joj je
Dord Vaington.

Ta nacionalna komisija, posle dugog i zrelog razmatranja, podnela je najzad

narodu na usvajanje ustavni zakon koji je i danas jo na snazi u Uniji. Sve savezne
[134]
drave usvojile su ga jedna za drugom.
Nova savezna vlada preuzela je vlast
1789, posle ve godine interregnuma. Amerika revolucija zavrila se, dakle, tano
u asu kad je naa poela.
SAET PRIKAZ SAVEZNOG USTAVA
Podela vlasti izmeu saveznog suvereniteta i suvereniteta pojedinanih drava.
Vlast pojedinanih drava ostaje opte pravo; savezna vlast je izuzetak.
Jedna prva potekoa morala je izai pred oi Amerikancima. Radilo se o tome
da se suverenitet podeli tako da pojedine drave koje obrazuju Uniju nastave da
same upravljaju sobom u svemu to se tie samo njihove unutranje dobrobiti, a da
nacija u celini, predstavljena Unijom, ne prestane da ini jednu zajednicu i da
udovoljava svim optim potrebama. Sloeno i teko reivo pitanje.
Nemoguno je bilo tano i potpuno utvrditi unapred deo vlasti koji bi trebalo da
pripadne svakoj od dveju vlasti izmeu kojih e se suverenitet podeliti.
Ko bi mogao unapred predvideti sve podrobnosti u ivotu jednog naroda?
Dunost i prava savezne vlasti bilo je prosto i dosta lako definisati, jer je Unija
bila obrazovana u cilju da odgovori nekim krupnim optim potrebama. Dunosti i
prava vlasti pojedinanih drava bili su, naprotiv, mnogostruki i sloeni, jer je ta vlast

zadirala u sve pojedinosti drutvenog ivota.

Briljivo su, dakle, definisana ovlaenja savezne vlasti, pa se izjavilo da sve ono
to nije obuhvaeno tom definicijom spada u nadlenosti vlasti pojedinanih drava.
[135]
Tako je vlast drava postala opte pravo; savezna vlast postala je izuzetak.
Ali poto se predvialo da bi se u praksi mogla pokretati pitanja u pogledu
tanih granica te izuzetne vlasti i da bi bilo opasno prepustiti reavanje tih pitanja
redovnim sudovima ustanovljenim u pojedinanim dravama od strane samih tih
[136]
drava, uspostavljen je jedan vrhovni savezni sud,
jedinstven sud ija je jedna
od nadlenosti da izmeu dveju suparnikih vlasti oddrava podelu vlasti onako kako
[137]
ju je ustav ustanovio.
NADLENOSTI SAVEZNE VLASTI
Ovlaenje dato saveznoj vlasti da sklapa mir, da objavljuje rat, da ustanovljava
opte poreze. Predmeti unutranje politike kojima se ona moe baviti. Vlast
Unije vema je centralistika nego to je to bila kraljevska vlast u staroj francuskoj
monarhiji.
Narodi su izmeu sebe isto to i individue. Pre svega radi toga da bi povoljno
istupala prema stranim zemljama, svakoj naciji potrebna je jedinstvena vlast.

Uniji je, dakle, dato iskljuivo pravo da objavljuje rat i sklapa mir; da zakljuuje
[138]
trgovinske ugovore; da dri vojsku i oprema flotu.
Nunost nacionalne vlasti ne osea se isto toliko neodoljivo u voenju unutranjih
poslova drutva.
Ipak postoje neki opti interesi kojima samo jedna opta vlast moe korisno
udovoljiti.
Uniji je, dakle, preputeno pravo da ureduje sve to se tie vrednosti novca;
zaduena je potanskom slubom; dato joj je pravo da uspostavlja velike
[139]
saobraajnice, koje treba da spajaju razliite delove teritorije.
Uopte uzev, vlast pojedinanih drava smatra se slobodnom u svojoj sferi;
meutim, ona bi mogla zloupotrebiti tu nezavisnost i ugroziti nepromiljenim merama
bezbenost cele Unije; u tim retkim i unapred oreenim sluajevima dozvolilo se
[140]
saveznoj vlasti da intervenie u unutranjim poslovima drava.
Tako se
repulikama, priznajui im, dakako, vlast da modifikuju i menjaju svoje
zakonodavstvo, ipak zabranilo da donose retroaktivne zakone i da u svojoj dravi
[141]
stvaraju plemiko telo.
Najzad, kako je trebalo da savezna vlast mogne ispunjavati obaveze koje su joj
[142]
pripale, dato joj je neogranieno pravo da ubira poreze.
Kad se obrati panja na podelu vlasti kako ju je uspostavio svaezni ustav, kad

se, s jedne strane, razmotri deo suverenosti koji su sebi zadrale drave, a s druge
strane deo vlasti koji je uzela Unija, lako se otkriva da su savezni zakonodavci imali
jasne i vrlo tane pojmove o onome to sam ranije nazvao centralizacijom vlasti.
Sjedinjene Drave ine ne samo republiku nego i konfederaciju. Meutim,
nacionalna vlast je u njima, u nekim stvarima, vema centralizovana nego to je bila
u isto doba u vie apsolutistikih evropskih monarhija. Naveu samo dva primera.
Francuska je imala trinaest suverenih sudova, koji su, najee, imali pravo da
bez priziva tumae zakon. Imala je, uz to, izvesne pokrajine zvane dravne zemlje,
koje su, poto bi suverena vlast naredila ubiranje nekog poreza, mogle uskratiti
svoju saradnju.
Sjedinjene Drave imaju samo jedan sud koji tumai zakon, kao to imaju i samo
jedno zakonodavno telo koje ga donosi; porez izglasan od predstavnika nacije
obavezuje sve graane. Unija je, dakle, vema centralizovana u te dve bitne stvari
nego to je to bila francuska monarhija; a ipak, Unija je samo skup republika u
konfederaciji.
U paniji, izvesne pokrajine bile su vlasne da uspostave sopstveni sistem carina,
to je ovlaenje koje, po svojoj sutini, pripada nacionalnom suverenitetu.
U Americi, kongres ima jedini pravo da ureuje trgovinske odnose izmeu
saveznih drava. Vlast konfederacije je, dakle, u tom pogledu, vema
centralizovana nego vlast kraljevine panije.
Istina, poto je u Francuskoj i u paniji kraljevska vlast uvek u mogunosti da
izvri, po potrebi i silom, ono to joj ustav kraljevine uskrauje, dolazi se, u krajnjoj

liniji, do istog. Ali ja ovde govorim o teoriji.

SAVEZNE VLASTI
Poto je savezna vlast ograniena na jasno omeen delokrug, trebalo je utvrditi
kako e ona u tom delokrugu dejstvovati.
ZAKONODAVNA VLAST
Podela zakonodavne vlasti na dva doma. Razlike u obrazovanju tih dvaju
domova. Naelo nezavisnosti saveznih drava trijumfuje u obrazovanju senata.
Dogma nacionalne suverenosti trijumfuje u sastavu predstavnikog doma.
Osobene posledice koje proizilaze iz toga to su ustavi logini samo dok su
narodi mladi.
U ustrojstvu vlasti Unije umnogome se sledio plan koji je unapred postavljen
posebnim ustavima pojedinanih drava.
Savezno zakonodavno telo sastoji se od senata i predstavnikog doma.
Zahvaljujui pomirljivom duhu, u obrazovanju svake od tih dveju skuptina
postupalo se po razliitim pravilima.
Nagovestio sam ve ranije da su se suoila dva suprotna interesa kad se
preduzelo da se uspostavi savezni ustav. Iz ta dva interesa rodila su se i dva

miljenja.
Jedni su hteli da od Unije naine savez nezavisnih drava, neku vrstu kongresa,
gde bi predstavnici odelitih naroda dolazili da pretresu izvesna pitanja od
zajednikog interesa.
Drugi su hteli da sve stanovnike nekadanjih naseobina ujedine u jedan
jedinstven narod i da im dadu jednu vladu koja bi, mada bi joj delokrug bio
ogranien, mogla ipak u tom delokrugu dejstvovati kao jedini i jedinstven
predstavnik nacije. Praktine posledice tih dveju teorija bile su vrlo razliite.
Tako, ako bi u pitanju bilo to da se organizuje jedan savez, a ne nacionalna
vlada, zakon bi bila volja veine drava, a ne veine stanovnika Unije. Jer svaka
drava, bila velika ili mala, sauvala bi tada svojstvo nezavisne sile i ulazila bi u Uniju
na savreno ravnoj nozi s drugima.
Ali ako se, naprotiv, smatra da stanovnici Sjedinjenih Drava ine jedan isti
narod, prirodno je bilo da zakon bude jedino volja veine graana Unije.
Moe se shvatiti da male drave nisu mogle pristati na primenu te doktrine a da
se ne odreknu potpuno svog postojanja u onome to spada u savezni suverenitet;
jer od saupravljake vlasti postale bi beznaajni deo jednoga velikog naroda. Onaj
prvi sistem dodelio bi im nerazlonu mo; ovaj drugi bi ih ukinuo.
Pri takvom stanju stvari desilo se ono to se deava skoro uvek kad su interesi
u suprotnosti s rasuivanjem: pravila logike morala su se prilagoditi. Zakonodavci su
izabrali jedno srednje reenje, koje je nasilno pomirilo dva teorijski nepomirljiva
sistema.

Naelo nezavisnosti drava trijumfovalo je u obrazovanju senata; dogma

nacionalne suverenosti trijumfovala je u sastavu predstavnikog doma.
Svaka drava imala je da poalje u kongres dva senatora i izvestan broj
[143]
predstavnika, u srazmeri sa brojem svog stanovnitva.
Iz takvog ureenja proizilazi da u nae dane drava Njujork ima u kongresu
etrdeset predstavnika, a samo dva senatora; drava Delavar, dva senatora, a
samo jednog predstavnika. Drava Delavar je, dakle, u senatu ravna dravi Njujork,
dok ova, u predstavnikom domu, ima etrdeset puta vei uticaj od prve. Tako
moe da se dogodi da manjina nacije, dominirajui u senatu, potpuno paralie volju
veine, predstavljene predstavnikim domom; a to je protivno duhu ustavnih
ureenja.
Sve to pokazuje koliko se retko i teko povezuju meusobno, na logian i
racionalan nain, svi delovi zakonodavne vlasti.
Vremenom uvek, u jednom istom narodu, nastanu razliiti interesi, i razliita
prava postanu osvetana. Kad potom zatreba da se uspostavi jedan opti ustav,
svaki taj interes i to pravo predstavljaju prirodne prepreke koje se protive tome da
se bilo koje politiko naelo sprovede do svih svojih konsekvenca. Samo se pri
roenju drutava, dakle, moe biti potpuno logian u zakonima. Kad vidite da neki
narod uiva to preimustvo, ne hitajte da zakljuite da je mudar; pomislite radije da
je mlad.
U doba kad je uoblien savezni ustav, postojala su meu Angloamerikancima tek
dva izriito meusobno suprotstavljena interesa: interes individualnosti pojedinanih

drava i interes ujedinjenja za celi narod; i valjalo je doi do nekog kompromisa.

Mora se ipak priznati da taj deo ustava nije dosad doveo do neprilika kojih bi se
moglo bojati.
Sve su savezne drave mlade; meusobno su bliske; imaju istorodne obiaje,
ideje i potrebe; razlike koje proistiu iz njihove manje ili vee veliine nisu dovoljne
da stvore veoma suprotstavljene interese. Nikada se, dakle, nije desilo da se male
drave udrue, u senatu, protiv zamisli velikih drava. Uostalom, u legalnom izrazu
volje celoga jednog naroda ima toliko neodoljive snage da se senat osea dosta
slab suoen sa veinom, kad se ova izjasni putem predstavnikog doma.
Ne sme se uz to zaboraviti da nije od amerikih zakonodavaca zavisilo da naine
jednu jedinstvenu naciju od naroda kome su hteli da dadu zakone. Svrha saveznog
ustava nije bila da se ukine postojanje drava, nego samo da se ono ogranii.
Samim tim, dakle, to se ostavila stvarna vlast tim sekundarnim zajednicama a nije
im se mogla ni oduzeti, unapred se odustalo od toga da se uobiaji korienje
prinude da bi se one potinile volji veine. Pri takvom stanju stvari, uvoenje njihovih
individualnih sila u mehanizam savezne vlasti nije bilo nita neobino. Time se samo
konstatovala postojea stvarnost, postojanje jedne priznate sile s kojom je trebalo
obazrivo postupati, a ne prinuavati je.
DRUGA JEDNA RAZLIKA IZMEU SENATA I PREDSTAVNIKOG DOMA
Senatore imenuju pokrajinski zakonodavci. Poslanike predstavnikog doma

bira narod. Dva stepena izbora za senat. Jednokratni izbori za predstavniki

dom. Trajanje razliitih mandata. Nadlenosti.
Senat se od predstavnikog doma ne razlikuje samo po samom naelu
predstavnitva nego i po nainu izbora, po trajanju mandata i po drugaijim
nadlenostima.
Predstavniki dom bira narod; senat imenuju zakonodavna tela svake drave.
Prvi proizilazi iz neposrednih izbora, drugi iz posrednih.
Mandat poslanika u predstavnikom domu traje samo dve godine; mandat
senatora est.
Predstavniki dom ima samo zakonodavne funkcije; u sudskoj vlasti on uestvuje
samo optuivanjem javnih slubenika; senat sauestvuje u donoenju zakona; on
sudi o politikim prekrajima koje pred njega iznese predstavniki dom; on je, uz to,
i visoki izvrni savet nacije. Ugovore koje sklopi predsednik treba da potvrdi senat;
[144]
njegove odluke, da bi bile konane, treba da dobiju saglasnost istoga tela.
O IZVRNOJ VLASTI

[145]

Predsednikova zavisnost. Izabran i odgovoran. On je slobodan u svojoj

sferi, senat ga nadzire, ali ne upravlja njime. Predsednikova plata utvruje se
pri njegovom preuzimanju funkcije. Suspenzivni veto.

Ameriki zakonodavci imali su da obave teak zadatak: hteli su da stvore izvrnu

vlast koja bi zavisila od veine, a koja bi ipak bila sama po sebi dovoljno jaka da
slobodno dejstvuje u svojoj sferi.
Odravanje republikanskog oblika iziskivalo je da predstavnik izvrne vlasti bude
podreen nacionalnoj volji.
Predsednik je izborni zvaninik. Njegova ast, njegov imetak, njegova sloboda,
njegov ivot, neprestano odgovaraju narodu da e on svoju vlast dobro vriti. U
vrenju svoje vlasti, on uostalom nije sasvim nezavisan: senat ga nadzire u
odnosima sa stranim silama kao i u dodeljivanju zvanja; tako da se on ne moe
korumpirati niti moe korumpirati druge.
Zakonodavci Unije uvideli su da izvrna vlast ne bi mogla dostojno i korisno
izvravati svoj zadatak ako joj oni ne bi uspeli dati vie stabilnosti i snage nego to
joj je dodeljeno u pojedinanim dravama.
Predsednik je bio imenovan na etiri godine i mogao biti ponovo biran. S
budunou pred sobom, bio je oran i imao je sredstava da radi za javno dobro.
Predsednik je jedini predstavnik izvrne vlasti Unije. Dobro se pazilo da se
njegova volja ne podreduje kakvom savetu, to je opasno sredstvo jer slabi dejstvo
vlade a istovremeno i umanjuje odgovornost upravljaa. Senat ima pravo da
proglasi nitavim neke predsednikove odluke; ali ne moe da ga prisili na dejstvo niti
da s njim podeli izrnu vlast.
Dejstvo zakonodavne vlasti na izvrnu moe biti neposredno; videli smo da su se

Amerikanci postarali da to ne bude. Ono moe biti i posredno.

Liavajui zvaninika plate, skuptine mu oduzimaju deo njegove nezavisnosti;
poto su vlasne da donose zakone, treba se bojati da mu one malo pomalo ne
oduzmu deo vlasti koju mu je ustav hteo sauvati.
Ta zavisnost izvrne vlasti jedna je od mana svojstvenih republikanskim
ustavima. Amerikanci nisu uspeli da onemogue tu sklonost zakonodavnih skuptina
da sebi podrede vladu, ali su tu sklonost ograniili.
Predsednikova plata utvruje se, pri njegovom stupanju na dunost, za celo
trajanje njegovog mandata. Uz to, predsednik raspolae suspenzivnim vetom, koji
mu omoguava da zadri stupanje na snagu zakona koji bi mogli ponititi deo
nezavisnosti koji mu je ustav ostavio. Ipak, borba izmeu predsednika i
zakonodavstva moe biti samo neravnopravna, poto je zakonodavstvo, ako istraje
u svojim namerama, uvek u mogunosti da savlada otpor koji mu se suprotstavlja;
ali suspenzivni veto prisiljava zakonodavstvo da se bar vrati na poetak; ono mora
ponovo da razmotri to pitanje i sada moe odluiti samo dvotreinskom veinom.
Veto je, uostalom, neka vrsta obraanja narodu. Izvrna vlast, koja bi, bez te
garantije, mogla biti prikriveno potisnuta, brani tada svoj stav i obznanjuje svoje
razloge. Ali ako zakonodavstvo istraje u svojim namerama, zar ne moe uvek
savladati otpor koji mu se suprotstavlja? Na to u odgovoriti da u ustavu svih
naroda, ma kakve prirode bio, postoji jedna taka na kojoj je zakonodavac prinuen
da se osloni na zdrav razum i vrlinu graana. Ta je taka blia i vidljivija u
republikama, dalja i briljivije skrivena u monarhijama; ali ona se uvek negde nalazi.

Nema zemlje u kojoj zakon moe sve predvideti i gde bi institucije mogle zameniti
razum i obiaje.
PO EMU SE POLOAJ PREDSEDNIKA U SJEDINJENIM DRAVAMA
RAZLIKUJE OD POLOAJA USTAVNOG MONARHA U FRANCUSKOJ
Izvrna vlast je u Sjedinjenim Dravama ograniena i izuzetna kao i suverenitet u
ije ime dejstvuje. U Francuskoj se izvrna vlast prostire na sve. Kralj je
jedan od tvoraca zakona. Predsednik je samo izvrilac zakona. Druge
razlike, koje proistiu iz trajanja tih dveju vlasti. Predsednik sputan u sferi
izvrne vlasti. Kralj u njoj slobodan. Uprkos tim razlikama, Francuska vie
lii na republiku nego Unija na monarhiju. Poredenje broja zvaninika koji u tim
dvema zemljama zavise od izvrne vlasti.
Izvrna vlast igra tako krupnu ulogu u sudbini nacija da hou ovde da se zadrim
za trenutak da bih bolje objasnio kakvo mesto ona zauzima kod Amerikanaca.
Da bi se stekla jasnija i tanija predstava o poloaju predsednika Sjedinjenih
Drava, korisno je uporediti ga s poloajem kralja u nekoj evropskoj ustavnoj
monarhiji.
Pri tom poreenju malo u panje obratiti na spoljne oznake moi; one
obmanjuju posmatraa vie nego to ga obavetavaju.
Kad se monarhija malo pomalo pretvara u republiku, izvrna vlast zadrava

titule, poasti, uvaenje, pa ak i novac, jo dugo poto je izgubila stvarnu mo.

Kad su odrubili glavu jednome svom kralju, a drugog oterali s prestola, Englezi su
se jo uvek samo kleei obraali naslednicima tih vladara.
S druge strane, kad republika padne pod jaram jednog oveka, vlast se u njoj i
dalje pokazuje jednostavna, smirena i skromna u svom ponaanju, kao da se ve ne
uzdie iznad sviju. Kad su imperatori despotski raspolagali imovinom i ivotom svojih
sugraana, jo su ih nazivali Cezarima obraajui im se, a oni su jo sasvim prosto
ili da veeraju kod svojih prijatelja.
Treba, dakle, zanemariti povrinu i zai malo dublje.
Suverenitet je u Sjedinjenim Dravama podeljen izmeu Unije i saveznih drava,
dok je kod nas on jedan i kompaktan; otud proistie prva i najvea razlika koju
zapaam izmeu predsednika Sjedinjenih Drava i kralja Francuske.
U Sjedinjenim Dravama izvrna vlast je ograniena i izuzetna kao i suverenitet u
ime kojeg ona dejstvuje; u Francuskoj, ona se prostire na sve.
Amerikanci imaju saveznu vlast; mi imamo nacionalnu vlast.
To je prvi uzrok manje moi, koji proizilazi iz same prirode stvari; ali nije jedini.
Drugi po vanosti je ovaj: suverenitet se, u pravom smislu rei, moe definisati kao
pravo donoenja zakona.
U Francuskoj, kralj stvarno ini deo suverena, poto zakoni ne postoje ako on
odbije da ih potvrdi; on je, uz to, i izvrilac zakona.
Predsednik je takoe izvrilac zakona, ali on ne uestvuje stvarno u njihovom
donoenju, poto, ako i uskrati svoj pristanak, on ne moe da sprei da dotini

zakon postoji. On, dakle, ne ini deo suverena; on je samo njegov punomonik.
U Francuskoj, kralj ne samo da ini deo suverena nego on i uestvuje u
obrazovanju zakonodavnog tela, koje je drugi deo suverena. On u tome uestvuje
time to imenuje lanove jednog doma i to po svojoj volji prekida trajanje mandata
drugog doma. Predsednik Sjedinjenih Drava niukoliko ne uestvuje u obrazovanju
zakonodavnog tela i ne moe ga raspustiti.
Kralj deli sa skuptinom pravo predlaganja zakona. Predsednik ne raspolae
takvom inicijativom.
Kralj je u skuptini predstavljen izvesnim brojem zvaninika koji izlau njegova
gledita i doprinose da prevagnu njegova naela vladanja.
Predsednik nema pristupa u kongres; njegovi ministri iskljueni su iz kongresa
kao i on sam, i tek posrednim putevima mogu u to veliko telo da prodru njegov
uticaj i njegovo gledite.
Kralj, dakle, istupa ravnopravno sa zakonodavstvom, koje ne moe da dejstvuje
bez njega, kao ni on bez zakonodavstva.
Predsednik je postavljen uz zakonodavstvo, kao nia i zavisna vlast.
U vrenju izvrne vlasti u pravom smislu rei, u emu se njegov poloaj ini
najpribliniji poloaju kralja u Francuskoj, postoji jo nekoliko uzroka mnogo manje
predsednikove moi.
Kraljeva vlast, u Francuskoj, ima, u poreenju s predsednikovom, preimustvo u
trajnosti. A trajnost je jedan od prvih elemenata moi. Voli se ono, i pribojava se
onoga to treba dugo da postoji.

Predsednik Sjedinjenih Drava je zvaninik izabran na etiri godine. Kralj je, u

Francuskoj, nasledni poglavar.
U vrenju izvrne vlasti, predsednik Sjedinjenih Drava neprestano je podvrgnut
ljubomornoj kontroli. On priprema ugovore, ali ih ne zakljuuje; on predlae
[146]
dodeljivanje zvanja, ali ne imenuje.
Kralj je u Francuskoj apsolutni gospodar u sferi izvrne vlasti.
Predsednik Sjedinjenih Drava odgovoran je za svoje postupke. Francuski zakon
kae da je linost kralja Francuske nepovrediva.
Meutim, i iznad jednoga kao i iznad drugoga stoji jedna upravljaka vlast, vlast
javnog mnenja. Ta vlast je manje definisana u Francuskoj nego u Sjedinjenim
Dravama; manje priznata, manje formulisana u zakonima; ali stvarno ona postoji. U
Americi, ona se ispoljava izborima i odlukama; u Francuskoj, revolucijama. Uprkos
razlikama u ustavima, Francuskoj i Sjedinjenim Dravama je tako zajedniko to to
je u njima, u krajnjoj liniji, javno mnenje dominantna sila. Naelo koje raa zakone
zapravo je, dakle, isto u oba naroda, mada su razrade tog naela manje ili vie
slobodne, a i konsekvence koje se iz njega izvode esto razliite. To naelo je, po
svojoj prirodi, u sutini republikansko. Stoga mislim da Francuska, sa svojim
kraljem, vie lii na republiku nego to Unija, sa svojim predsednikom, lii na
monarhiju.
U svemu to prethodi starao sam se da ukaem samo na glavne razlike. Da
sam zaao i u podrobnosti, slika bi bila jo upeatljivija. Ali imam i odvie toga da
kaem, pa elim da budem kratak.

Zapazio sam da se vlast predsednika Sjedinjenih Drava vri samo u sferi

ogranienog suvereniteta, dok kraljeva vlast, u Francuskoj, dejstvuje u krugu
potpunog suvereniteta.
Mogao sam pokazati kako mo kraljevske vlasti u Francuskoj ak i prevazilazi
svoje prirodne granice, ma koliko one bile iroke, i kako na hiljadu naina zadire i u
ureivanje individualnih interesa.
Tome uzroku uticaja mogao sam dodati i onaj koji proizilazi iz velikog broja javnih
slubenika, koji, skoro svi, svoj mandat duguju izvrnoj vlasti. Taj broj je kod nas
[147]
prevaziao sve poznate granice; on dostie 138.000.
Svako od tih 138.000
imenovanja treba smatrati jednim elementom moi. Predsednik nema apsolutno
[148]
pravo naimenovanja u javna zvanja, a ta zvanja ne prevazilaze 12.000.
UZGREDNI UZROCI KOJI MOGU POVEATI UTICAJ IZVRNE VLASTI
Spoljna bezbednost koju uiva Unija. Politika iekivanja. Vojska od 6.000
vojnika. Samo nekoliko ratnih brodova. Predsednik ima velike prerogative
kojima nema prilike da se poslui. U onome to ima prilike da izvri slab je.
to izvrna vlast u Americi nije tako jaka kao u Francuskoj treba pripisati moda
jo i vie okolnostima nego zakonima.
Prilike da ispolji umenost i snagu nalazi izvrna vlast neke nacije poglavito u

odnosima s inostranstvom.
Da je opstanak Unije neprestano ugroen, da se njeni krupni interesi
svakodnevno ukrtaju s interesima drugih monih naroda, videlo bi se kako izvrna
vlast raste u oima javnosti, zbog onoga to bi se od nje oekivalo i zbog onoga to
bi ona obavljala.
Predsednik Sjedinjenih Drava je, istina, vrhovni komandant vojske, ali ta se
vojska sastoji od 6.000 vojnika; on komanduje i flotom, ali ona broji samo nekoliko
brodova; on vodi poslove Unije u odnosima sa stranim narodima, ali Sjedinjene
Drave nemaju suseda. Odvojene okeanom od ostalog sveta, jo suvie slabe da bi
htela gospodariti morima, one nemaju neprijatelja, a njihovi interesi tek retko dolaze
u doticaj s interesima drugih nacija globusa.
To dobro pokazuje da o praksi vlasti ne treba suditi po teoriji.
Predsednik Sjedinjenih Drava ima gotovo kraljevske prerogative, kojima nema
prilike da se poslui, a prava kojima se dosad mogao koristiti vrlo su ograniena:
zakoni mu doputaju da bude moan, okolnosti ine da ostaje slab.
A kraljevoj vlasti u Francuskoj, naprotiv, okolnosti jo i vie nego zakoni daju
najvie moi.
Izvrna vlast u Francuskoj neprestano se bori s ogromnim preprekama i
raspolae ogromnim sredstvima da ih savlada. Ona jaa zahvaljujui veliini onoga
to izvrava i znaaju zbivanja kojima upravlja, a da se pri tom njeno ustrojstvo ne
menja.
I da su je zakoni stvorili isto onako slabu i ogranienu kao to je to u Uniji, njen

bi uticaj ubrzo postao mnogo vei.

ZATO PREDSEDNIKU SJEDINJENIH DRAVA, DA BI UPRAVLJAO
POSLOVIMA, NIJE POTREBNO DA IMA VEINU U SKUPTINAMA
U Evropi je postavljen aksiom da ustavni monarh ne moe da vlada kad miljenje
zakonodavnih domova nije saglasno s njegovim.
Videli smo vie predsednika Sjedinjenih Drava koji su izgubili podrku veine u
zakonodavnom telu, a da nisu bili prinueni da napuste vlast niti da je iz toga
proizalo kakvo veliko zlo za drutvo.
Sluao sam kako se ta injenica pominje da bi se dokazala nezavisnost i snaga
izvrne vlasti u Americi. Dovoljno je razmisliti koji asak pa da se u tome vidi
naprotiv, dokaz o njenoj nemoi.
Kralju je u Evropi potrebno da dobije podrku zakonodavnog tela da bi ispunio
zadatak koji mu namee ustav, jer je taj zadatak ogroman. Evropski ustavni monarh
nije samo izvrilac zakona: staranje o njegovom izvrenju tako mu je potpuno
povereno da bi on mogao, ako bi mu zakon bio protivan, da paralie njegovu snagu.
Njemu je potrebna skuptina da bi tvorio zakone, skuptini je potreban on da bi ih
izvravao: to su dve moi koje ne bi mogle iveti jedna bez druge; mehanizam vlasti
zaustavlja se im izmeu njih izbije nesaglasnost.
U Americi, predsednik ne moe da sprei donoenje zakona; on ne moe izbei
da ih izvrava. Njegovo revnosno i iskreno sudelovanje bez sumnje je korisno, ali

nije nuno za funkcionisanje vlasti. U svemu bitnom to on radi podreen je,

neposredno ili posredno, zakonodavstvu; tamo gde je potpuno nezavisan od njega,
ne moe skoro nita. Njegova slabost, a ne snaga, omoguuju mu da ivi u opoziciji
sa zakonodavnom vlau.
U Evropi treba da postoji saglasnost izmeu kralja i skuptine zato to bi moglo
biti ozbiljne borbe izmeu njih. U Americi saglasnost nije obavezna zato to je borba
nemoguna.
O IZBORU PREDSEDNIKA
Opasnost sistema izbornosti u srazmeri s obimom prerogativa izvrne vlasti.
Amerikanci su mogli da usvoje taj sistem jer im nije nuna jaka izvrna vlast.
Kako okolnosti pogoduju uspostavljanju sistema izbornosti. Zato izbornost
predsednika ne menja naelo vladanja. Uticaj koji izbornost predsednika ima
na sudbinu sekundarnih zvaninika.
Sistem izbornosti, primenjen na efa izvrne vlasti kod nekog velikog naroda
nosi u sebi opasnosti na koje su iskustvo i istoriari dovoljno ukazali. Stoga u ja o
tome govoriti samo u odnosu na Ameriku.
Opasnost koje se treba bojati pri sistemu izbornosti manja je ili vea u zavisnosti
od mesta koje zauzima izvrna vlast i od njene vanosti u dravi i u zavisnosti od
naina izbora i od okolnosti u kojima se nalazi narod koji bira.

Sistemu izbornosti efa drave zamera se, ne bez razloga, to taj sistem prua
tako veliki mamac linim ambicijama i toliko ih raspaljuje u borbi za vlast da te
ambicije esto, kad im zakonska sredstva nisu dovoljna, pribegavaju sili ako im
pravo postane nedovoljno.
Jasno je da je privlanost utoliko vea to izvrna vlast ima vee prerogative;
to je vie raspaljena ambicija pretendenata to vie podrke nalazi ona u mnotvu
sekundarnih ambicija, koje se nadaju da e deliti mo kad njihov kandidat bude
trijumfovao.
Opasnosti sistema izbornosti rastu, dakle, u direktnoj srazmeri s uticajem koji
izvrna vlast ima na dravne poslove.
Poljske revolucije ne treba pripisivati samo sistemu izbornosti uopte, nego i
tome to je izabrani zvaninik bio poglavar jedne velike monarhije.
Pre no to se razmotri apsolutna valjanost sistema izbornosti, uvek treba reiti
jedno prethodno pitanje, a to je da li geografski poloaj, zakoni, navike, obiaji i
uverenja naroda u kome se on eli uvesti doputaju da se ustanovi slaba i zavisna
izvrna vlast; jer hteti istovremeno i da predstavnik drave ostane naoruan velikom
moi a i da bude biran, znai, po meni, izraziti dve kontradiktorne elje. Ja
poznajem samo jedan nain da se nasledno kraljevstvo pretvori u izbornu vlast:
treba unapred suziti njegovu sferu dejstvovanja, smanjiti postupno njegove
prerogative i malo pomalo naviknuti narod da ivi bez njegove pomoi. Ali time se
evropski republikanci nimalo ne bave. Kako mnogi od njih mrze tiraniju samo zato
to su izloeni njenoj surovosti, opseg izvrne vlasti im ne smeta; oni napadaju

samo njeno poreklo, ne opaajui tesnu vezu koja povezuje te dve stvari.
Nije se jo naao niko kome bi palo na pamet da stavi na kocku svoju ast i
ivot da bi postao predsednik Sjedinjenih Drava, zato to predsednik ima samo
privremenu, ogranienu i zavisnu vlast. Srean ishod treba da ponudi neki ogroman
dobitak da bi neki oajnici izali na poprite. Nijedan kandidat dosad nije mogao da
pobudi za sebe nekakve arke simpatije niti kakve opasne strasti u narodu. Razlog
je tome prost: kad stigne na elo vlade, on ne moe prijateljima razdeliti ni mnogo
moi, ni mnogo bogatstva, ni mnogo slave, a njegov uticaj u dravi suvie je slab da
bi u njegovom usponu na vlast stranke videle svoj uspeh ili svoju propast.
Nasledne monarhije imaju jedno veliko preimustvo: poto je u njima lini interes
jedne porodice stalno tesno povezan sa dravnim interesom, ovaj nijednog trenutka
nije preputen samom sebi. Ne znam da li se u tim monarhijama poslovi vode bolje
nego drugde; ali uvek bar ima nekoga ko se, dobro ili loe, ve prema svojim
sposobnostima, o njima stara.
U izbornim dravama, naprotiv, sa pribliavanjem izbora, a i mnogo pre njih,
mehanizam vlasti u neku ruku ne funkcionie vie do po inerciji. Zakoni se, dodue,
mogu tako kombinovati da se izbori obave odjednom i brzo, te da stolica izvrne
vlasti ne ostane takorei nikad prazna; ali, ma ta se inilo, praznina postoji, makar
samo zamiljena, uprkos naporima zakonodavaca.
Kad se blie izbori, ef izvrne vlasti misli samo na borbu koja se sprema; on
vie nema budunosti; ne moe vie nita da preduzme i tek mlako nastavlja ono
to e neko drugi moda dovriti. "Tako sam blizu asa mog povlaenja," pisao je

predsednik Deferson 21. januara 1809. (est nedelja pre izbora), "da u poslovima
uestvujem jo samo time to iznesem svoje miljenje. Pravo je, ini mi se, da svom
nasledniku prepustim inicijativu u merama ije e izvrenje on imati da prati i da za
njih snosi odgovornost."
Nacija, sa svoje strane, upire oi samo u jednu taku: ona samo motri to raanje
to se sprema.
to vee mesto u voenju poslova zauzima izvrna vlast, to je vee i nunije
njeno uobiajeno dejstvovanje, tim je opasnije takvo stanje stvari. Kod naroda koji je
stekao naviku da njime vlada izvrna vlast, a jo i vie da ona upravlja njegovim
poslovima, izbori ne mogu da ne izazovu duboke poremeaje.
U Sjedinjenim Dravama dejstvovanje izvrne vlasti moe bez tete da se uspori,
zato to je to dejstvo slabo i ogranieno.
Kad se ef vlade bira, iz toga gotovo uvek proizilazi manjak stabilnosti u
unutranjoj i spoljnoj politici drave. To je jedna od glavnih mana tog sistema.
Ali ta se mana osea manje ili vie zavisno od udela u moi koji je dodeljen
izbornom poglavaru. U Rimu se naela vladanja nisu menjala, mada su se konzuli
smenjivali svake godine, zato to je senat bio upravljaka vlast, a senat je bio
nasledno telo. U veini evropskih monarhija, kad bi se kralj birao, kraljevstvo bi
menjalo lik sa svakim novim izborom.
U Americi, predsenik ima dosta velik uticaj na dravne poslove, ali ih on ne vodi;
preovlaujua vlast ostaje u celokupnom nacionalnom predstavnitvu. Da bi se
naela politike promenila, trebalo bi da se promeni celina naroda a ne samo

predsednik. Stoga u Americi sistem izbornosti, primenjen na efu izvrne vlasti, ne

kodi naroito osetno stabilnosti vlasti.
Nedostatak postojanosti boljka je, uostalom, toliko priroena sistemu izbornosti
da se ona jako osea u sferi presednikovog delanja, ma koliko ova bila ograniena.
Amerikanci su s razlogom mislili da ef izvrne vlasti, da bi zvrio svoju misiju i
snosio teret pune odgovornosti, treba da ostane slobodan, koliko god je moguno,
da sam bira svoje saradnike i da ih po volji opoziva; zakonodavno telo vie nadzire
predsednika nego to upravlja njime. Iz tog proizilazi da je pri novim izborima svaki
put sudbina svih saveznih zvaninika u neizvesnosti.
U evropskim ustavnim monarhijama ale se na to da i sudbina niih javnih
slubenika esto zavisi od sudbine ministara. Jo je gore to u dravama gde se ef
vlade bira. Razlog je prost: u ustavnim monarhijama ministri se brzo smenjuju, ali
glavni predstavnik izvrne vlasti ne menja se nikad, to duh novaenja sputava u
izvesne granice. Upravni sistemi menjaju se, dakle, vie u pojedinostima nego u
naelima; ne bi se mogli naglo promeniti a da se ne izazove neka vrsta revolucije. U
Americi se ta revolucija izvri svake etiri godine u ime zakona.
to se tie nevolja pojedinaca koje su prirodna posledica takvog zakonodavstva
treba priznati da odsustvo stalnosti zvaninika ne dovodi u Americi do takvih nevolja
kakve bi se mogle oekivati drugde. U Sjedinjenim Dravama tako je lako stvoriti
sebi nezavisnu egzistenciju da ako se nekom slubeniku oduzme mesto koje
zauzima, to ponekad znai liiti ga imunog ivota, ali nikad ne i sredstava za
opstanak.

Rekao sam na poetku ove glave da su opasnosti izbornosti primenjene na efa

izvrne vlasti manje ili vee zavisno od okolnosti u kojima se nalazi narod koji ga
bira.
Uzalud je truditi se da se smanji uloga izvrne vlasti, jer jedna stvar ostaje na
koju ta vlast ima velik uticaj, a to je spoljna politika: pregovori se teko mogu
plodonosno zapoeti i voditi drugaije do ako ih vodi jedan ovek. to se vie jedan
narod nalazi u neizvesnom i tekom poloaju tim se vie osea potreba za
doslednou i postojanou u voenju spoljnih poslova, a tim opasnije postaje i
primena sistema izbornosti na efa drave.
Politika Amerikanaca prema ostalom svetu jednostavna je; gotovo bi se moglo
rei da oni nikom nisu potrebni i da njima niko nije potreban. Nezavisnost im nikad
nije ugroena.
Uloga izvrne vlasti kod njih je, dakle, ograniena isto toliko okolnostima koliko i
zakonima. Predsednik moe esto menjati gledita a da drava zato ne trpi niti da
propadne.
Ma kakvi bili prerogativi izvrne vlasti, vreme koje neposredno prethodi izborima
i vreme dok se oni obavljaju treba uvek smatrati vremenom nacionalne krize.
to su vee neprilike u unutranjoj situaciji u nekoj zemlji i to su vee spoljne
opasnosti to je i taj kritini trenutak opasniji. Meu evropskim narodima vrlo ih je
malo koji se ne bi morali bojati spoljne najezde ili anarhije kad god bi birali novog
poglavara.
U Americi je drutvo tako sazdano da moe da opstoji samo po sebi i bez

ikakve pomoi; spoljne opasnosti nikad ne prete odvie. Izbor predsednika izaziva
uzbuenje, ne propast.
NAIN IZBORA
Dovitljivost koju su ispoljili ameriki zakonodavci pri utvrivanju naina izbora.
Staranje jednog naroitog izbornog tela. Odvojeno glasanje posebnih biraa.
U kojim je sluajevima predstavniki dom pozvan da izabere predsednika. ta
se dogodilo prilikom dvanaest izbora otkako je ustav na snazi.
Nezavisno od opasnosti svojstvenih naelu izbornosti, postoje i mnoge druge
koje proizilaze iz samog oblika izbora, a koje se mogu izbei ako se zakonodavac o
tome postara.
Kad se neki narod pod orujem okupi na trgu da bi izabrao poglavara, izlae se
ne samo opasnostima sistema izbornosti kao takvog nego i svim opasnostima
graanskog rata, koje proizilaze iz takvog naina izbora.
Poljski zakoni, po kojima je izbor kralja zavisio od veta jednog oveka, mamili su
na ubistvo tog oveka ili su unapred uspostavljali anarhiju.
to vie prouavamo institucije Sjedinjenih Drava i paljivije posmatramo
politiku i drutvenu situaciju te zemlje, zapaamo divni sklad izmeu srene sudbine
i napora ljudi. Amerika je bila jedna nova oblast; meutim, narod koji ju je
nastanjivao ve je drugde odavno koristio slobodu: to su bila dva krupna uzroka

unutranjeg reda. Uz to, Amerika se nije imala bojati zavojevaa, koristei se tim
povoljnim okolnostima, amerikim zakonodavcima nije bilo teko da ustanove slabu i
zavisnu izvrnu vlast; stvorivi je takvu, mogli su bez opasnosti da je uspostave kao
izbornu.
Ostalo im je jo samo da izmeu raznih naina izbora odaberu najmanje opasan;
pravila koja su postavili u tom pogledu divno dopunjuju garantije koje su ve pruili
fiziki i politiki sklop zemlje.
Problem koji je trebalo reiti bio je da se nae takav nain izbora koji bi,
izraavajui stvarnu volju naroda, malo raspaljivao strasti i drao narod to je
moguno manje u neizvesnosti. Najpre se prihvatilo da e prosta veina biti zakon.
Ali teko je ipak bilo doi do te veine bez bojazni od odugovlaenja, koje se pre
svega htelo izbei.
Retko se, naime, via da jedan ovek otprve okupi veinu glasova u nekom
velikom narodu. Ta tekoa se jo poveava u republici koja je konfederacija
drava, gde su lokalni uticaji vema razvijeni i moniji.
Postojao je jedan nain da se otkloni ova druga smetnja, a to je da se izborna
ovlaenja nacije prenesu na jedno telo koje bi je predstavljalo.
Takav nain izbora inio je postizanje veine verovatnijim; jer to su birai
malobrojniji lake im je da se sporazumeju. A on je pruao i vie garantija za valjan
izbor.
Ali da li je pravo izbora trebalo poveriti samom zakonodavnom telu, koje je
redovni predstavnik nacije, ili je, naprotiv, trebalo obrazovati jedno birako telo ija

bi jedina svrha bila da obavi imenovanje predsednika?

Amerikanci su se priklonili ovom drugom reenju. Mislili su da bi ljudi izaslani da
donose redovne zakone tek nepotpuno predstavljali elje naroda u pogledu izbora
njegovog prvog zvaninika. Budui da su izabrani na vie godina, mogli bi, uostalom,
predstavljati jednu ve izmenjenu volju. Kad bi se zakonodavnom telu poverilo da
bira efa izvrne vlasti, smatralo se i da bi lanovi tog tela, uveliko pre izbora,
postajali meta manevara korumpiranja i intriga; dok bi posebni birai, poput kakvih
porotnika, ostali nepoznati u masi sve do dana kad treba da dejstvuju, i pojavili bi se
za asak samo da izreknu svoj sud.
[149]
Ustanovljeno je, dakle, da e svaka drava imenovati izvestan broj biraa,
koji e potom birati predsednika. A kako se zapazilo da su skuptine kojima je
povereno da izaberu efa vlade u zemljama sa izbornim sistemom neizbeno
postajale arita strasti i ujdurmi, da su one ponekad prigrabljivale ovlaenja koja
im nisu pripadala i da su se esto njihove procedure i neizvesnost koja je iz ovih
proizilazila oduivale toliko da su dovodile dravu u opasnost, propisano je da e svi
[150]
birai glasati u odreeni dan, ali ne okupljajui se na jednom mestu.
Takvim nainom dvostepenih izbora postizanje veine postalo je verovatno, ali
ne i obezbeeno, jer moguno je bilo da se meu delegiranim biraima pojave
razlike kakve bi se mogle pojaviti i meu onima koji su im poverili da biraju.
Kad bi se desio takav sluaj, nuno bi se morala primeniti jedna od ove tri mere:
trebalo bi ili imenovati nove birae, ili traiti novo izjanjavanje ve imenovanih, ili,

najzad, poveriti izbor nekom drugom telu.

Prva dva naina, nezavisno od toga to bi bila i malo pouzdana, dovodila bi do
sporosti i produavala bi nemir, uvek opasan.
Ostalo se, dakle, pri treem reenju, i odlueno je da e se glasovi biraa
predati zapeaeni predsedniku senata; da e ovaj, u odreeni dan i u prisustvu
oba doma, izvriti prebrojavanje. Ako nijedan kandidat nije dobio veinu,
predstavniki dom e odmah sam pristupiti biranju; ali postaralo se da se njegova
prava ogranie. Predstavnici su mogli izabrati samo jednoga od tri kandidata koji su
[151]
dobili najvei broj glasova.
Kao to vidimo, samo se u retkom sluaju, i koji je teko unapred predvideti,
izbor poverava redovnim predstavnicima nacije, pa i tada oni mogu da izaberu samo
takvog graanina kojeg je ve naznaila znaajna manjina za to pozvanih biraa;
srena kombinacija, koja izmiruje potovanje koje se duguje volji naroda sa brzinom
izvrenja i garantijama za red koje iziskuje dravni interes. Time to se odluka
poveravala predstavnikom domu, u sluaju podeljenih glasova, nije se, uostalom,
jo postizalo potpuno reenje svih potekoa; jer moglo se desiti da i u
predstavnikom domu veina opet bude neizrazita, a u tom sluaju ustav nije nudio
nikakvog leka. Ali time to su ustanovljeni obavezni kandidati, jer je njihov broj
ogranien na tri, i time to se izbor preputao nekolicini razboritih, ustav je otklonio
[152]
potekoe
koliko je bilo u njegovoj vlasti; druge su svojstvene samom sistemu
izbornosti.

Za etrdeset i etiri godine otkako postoji savezni ustav, Sjedinjene Drave ve

su dvanaest puta birale svog predsednika.
Deset izbora obavljeno je u jednom trenutku, istovremenim glasanjem naroitih
biraa koji su se nalazili na raznim takama nacionalne teritorije.
Predstavniki dom samo je dvaput koristio izuzetno pravo koje mu je dato u
sluaju neodlunog izbora. Prvi put 1801, prilikom izbora Defersona, i drugi put
1825, kad je izabran Kvinsi Adams.
IZBORNA KRIZA
as izbora predsednika moe se smatrati asom nacionalne krize. Zato.
Strasti u narodu. Predsednikova briga. Smirenje koje nastupa posle izbornih
komeanja.
Rekao sam ve u kakvim su se okolnostima, povoljnim za usvajanje sistema
izbornosti, nalazile Sjedinjene Drave i prikazao kakve su mere predostronosti
preduzeli zakonodavci da bi umanjili opasnosti toga sistema. Amerikanci su navikli
da vre svakovrsne izbore. Iskustvo ih je nauilo do kolikog komeanja mogu da
dospeju i gde treba da se zaustave. Veliko prostranostvo njihove teritorije i
rasejanost stanovnitva ini sudare izmeu raznih sranaka manje verovatnim i manje
pogubnim nego drugde. Politike prilike u kojima se nala nacija prilikom izbora nisu
dosad predstavljale nikakvu opasnost.

Ipak se trenutak izbora predsednika Sjedinjenih Drava moe smatrati

vremenom nacionalne krize.
Uticaj koji predsednik ima na poslove slab je i samo posredan, dodue, ali se
prostire na celu naciju; izbor predsednika od osrednjeg je znaaja za svakog
graanina, ali vaan je za sve graane. A neki interes, ma koliko mali, dobija veliku
vanost im postane sveopti interes.
U poreenju s nekim evropskim kraljem, predsednik, istina, ima malo
mogunosti da sebi stvori privrenika; ipak, poloaji kojima on raspolae dosta su
mnogobrojni da bi vie hiljada biraa bilo neposredno ili posredno zainteresovano za
njegovu stvar.
Uz to, stranke u Sjedinjenim Dravama, kao i drugde, oseaju potrebu da se
grupiu oko jednog oveka, da bi tako lake doprle do svesti masa. Obino se,
dakle, slue imenom predsednikog kandidata kao simbolom; u njemu personifikuju
svoje teorije. Stoga je njima uveliko u interesu da izbore odlue u svoju korist, ne
toliko da bi pomou predsednika trijumfovale njihove doktrine koliko da bi njegovim
izborom pokazale da su te doktrine pridobile veinu.
Mnogo pre utvrenog asa, izbori postaju najkrupnija i takorei jedina stvar
kojom su svaije misli obuzete. ar stranakih borbi udvostruava se; sve vetake
strasti koje uobrazilja moe da stvori u jednoj srenoj i mirnoj zemlji izbijaju tad na
videlo.
Predsednik, sa svoje strane, obuzet je brigom da odbrani svoj poloaj. On vie
ne upravlja u interesu drave, nego u interesu svog ponovnog izbora; pada niice

pred veinom i esto, umesto da se opire njenim strastima, kao to mu dunost

nalae, predusretljivo ugaa njenim udima.
to se vie blie izbori zapleti su sve ivlji, sve se vie iri i sve je ivlja
uzavrelost. Graani se dele na vie tabora, a svaki nosi ime svoga kandidata. Cela
nacija pada u grozniavo stanje, izbori su sadraj svih novinskih lanaka, tema svih
privatnih razgovora, cilj svih istupanja, predmet svaijih misli, jedino to je vano u
tome trenutku.
A im izborna srea presudi, taj ar se, istina, stia, sve se smiri, i reka to se
za asak bila izlila vrati se mirno u korito. Ali ne treba li se uditi to se bura uopte
mogla dii?
O PONOVNOM IZBORU PREDSEDNIKA
Kad ef izvrne vlasti moe biti ponovo biran, onda sama drava spletkari i
korumpira. elja da bude ponovo izabran vlada svim mislima predsednika
Sjedinjenih Drava. Nepogodnost ponovnog izbora svojstvena Americi.
Prirodna mana demokratija jeste postupno podreivanje svih vlasti i najsitnijim
eljama veine. Ponovni izbor predsednika pogoduje toj mani.
Jesu li zakonodavci Sjedinjenih Drava pogreili ili su bili u pravu to su dopustili
ponovni izbor predsednika?
Spreiti da ef izvrne vlasti bude ponovo biran ini se na prvi pogled protivno

razumu. Zna se koliki uticaj imaju darovitost i karakter jednog oveka na sudbinu
celog naroda, naroito u tekim prilikama i u vreme krize. Zakoni koji bi graanima
branili da ponovo izaberu prvog zvaninika uskratili bi im najbolje sredstvo da
obezbede prosperitet drave ili da je spasu. Tako bi se, uostalom, dolo do udnog
rezultata da bi neko bio iskljuen iz vlasti upravo u asu kad je potpuno dokazao da
je zbilja sposoban da upravlja.
Ti su razlozi, bez sumnje, jaki; ipak, ne mogu li im se suprotstaviti neki jo jai?
Spletka i korupcija mane su prirodne u izbornim vladama. Ali kad ef drave
moe biti ponovo biran, te se mane neogranieno ire i dovode u opasnost i samo
postojanje drave. Kad neki obian kandidat eli da uspe pomou spletaka, njegove
ujdurme mogu zahvatiti neki ogranien prostor. Kad se, naprotiv, sam ef drave
kandiduje, on za sebe koristi mo vlasti.
U prvom sluaju jedan ovek, svojim slabim sredstvima, a u drugom, sama
drava, sa svojim ogromnim mogunostima, intrigira i korumpira.
Kad se obian graanin slui nepotenim ujdurmama da bi dospeo na vlast, on
tek posredno moe da kodi optem prosperitetu; ali kad predstavnik izvrne vlasti
izlazi na poprite, onda mu staranje o upravi postaje drugorazredna briga; glavna
mu je briga da bude izabran. Pregovori, kao i zakoni, sad su za njega samo izborne
kombinacije; poloaji postaju nagrada za usluge uinjene ne naciji, nego njenom
poglavaru. Pa i kad takvo delovanje vlade ne bi uvek bilo suprotno interesima
zemlje, ono im u najmanju ruku ne bi sluilo. A vlada je samo za to stvorena.
Ne moe se posmatrati uobiajeni tok javnih poslova u Sjedinjenim Dravama a

da se ne zapazi da elja da bude ponovo izabran dominira predsednikovim mislima;

sva politika njegove uprave tome tei; i najmanja njegova istupanja podreena su
tome cilju; a naroito, to se vie blii kritini as, lina korist u njegovim mislima
zamenjuje optu korist.
Usled naela ponovnog izbora korumpirajui uticaj izbornih vlada dejstvuje,
dakle, ire i opasnije. To naelo deluje tako to srozava politki moral naroda, a
dovitljivou zamenjuje patriotizam.
U Americi on jo neposrednije napada izvore nacionalne egzistencije.
Svako ureenje nosi u sebi neku prirodnu manu, koja je, ini se, povezana sa
samim naelom njegovog ivota; mudrost zakonodavca sastoji se u tome da je
dobro uoi. Drava moe da prevlada mnoge loe zakone, i esto se preuveliava
zlo koje oni izazivaju. Ali svaki zakon koji dovodi do razvoja te klice smrti neizbeno
e, vremenom, postati koban, mada se njegove loe posledice ne zapaaju odmah.
Poreklo propasti u apsolutistikim monarhijama jeste neogranieno i nerazumno
uveanje kraljevske vlasti. Neka mera koja bi uklonila protivtee koje je ustav
postavio toj vlasti bila bi, dakle, iz osnove loa, ak i ako bi se njene posledice dugo
inile neosetnim.
Isto tako, u zemljama gde vlada demokratija i gde narod neprestano sve vue
sebi, zakoni koji njegovu akciju ine sve brom i sve neodoljivijom, neposredno
napadaju opstanak ureenja.
Najvea zaluga amerikih zakonodavaca u tome je to su jasno uoili tu istinu i
imali hrabrosti da je u praksi primene.

Zamislili su da bi, izvan naroda, trebalo da postoji izvestan broj vlasti koje bi,
iako ne bi bile potpuno nezavisne od naroda, ipak uivale, u svojoj sferi, prilino
visok stepen slobode; tako da bi, mada prisiljene da se povinuju stalnom upravljanju
veine, mogle ipak da se bore protiv njenih udi i da se oglue o njene opasne
zahteve.
U tu svrhu svu izvrnu vlast u naciji usredsredili su u jednoj ruci; dali su
predseniku iroke prerogative i naoruali ga vetom da bi se odupro
prekoraenjima zakonodavne vlasti.
Ali time to su uveli naelo ponovne izbornosti delimino su ponitili to svoje
delo. Dodelili su predsedniku veliku mo, a oduzeli su mu volju da se njome koristi.
I da se ne moe ponovo birati, predsednik ne bi bio nezavisan od naroda, jer mu
ne bi prestao biti odgovoran; ali naklonost naroda ne bi mu bila toliko nuna da bi se
morao u svemu povinovati njegovoj volji.
Poto moe biti ponovo biran (a to je naroito istinito u nae doba, kad politki
moral labavi, a nestaju vrsti karakteri), predsednik Sjedinjenih Drava samo je
posluno orue u rukama veine. On voli ono to ona voli, mrzi ono to ona mrzi;
hita da unapred udovolji njenoj volji, predusetljiv je prema njenim albama, povinuje
se i najsitnijim njenim eljama: zakonodavci su hteli da on nju vodi, a on ide za njom.
I tako, eleli su da dravu ne lie sposobnosti jednog oveka, a uinili su ih
gotovo nekorisnim; a da bi obezbedili jedno sredstvo za izuzetne okolnosti, izloili su
zemlju svakodnevnim opasnostima.

[153]
O SAVEZNIM SUDOVIMA
Politiki znaaj pravosudne vlasti u Sjedinjenim Dravama. Tekoe u
razmatranju ovog predmeta. Korisnost pravosua u konfederacijama. Kojim
se sudovima mogla posluiti Unija. Nunost uspostavljanja saveznih sudova.
Organizacija saveznog pravosua. Vrhovni sud. ime se on razlikuje od
svih sudova koje poznajemo.
Razmotrio sam zakonodavnu i izvrnu vlast Unije. Ostaje mi jo da razmotrim
pravosudnu vlast.
Tu moram itaocu da izloim svoje bojazni.
Pravosudne ustanove vre velik uticaj na sudbinu Angloamerikanaca; one
zauzimaju vrlo znaajno mesto meu politikim ustanovama u pravom smislu rei. U
tom pogledu osobito zasluuju da privuku nau panju.
Ali kako razumeti politiko delovanje amerikih sudova a da se ne ue u neke
strune podrobnosti u njihovom ustrojstvu i oblicima; a kako se upustiti u te
podrobnosti a da ne obeshrabrimo itaoevu radoznalost, zbog suvoparnosti koja je
u prirodi ovakvog predmeta? Kako ostati jasan, a i ne prestati biti saet?
Ne laskam sebi da sam izbegao te razne potekoe. Obini itaoci nai e da
sam jo i suvie opiran; pravnici e misliti da sam odvie kratak. Ali to je nezgoda
svojstvena mom predmetu uopte, a i osobenoj materiji koju sad razmatram.
Najvea tekoa nije bila u tome kako da se ustroji savezna vlast, nego kako

dase postigne poslunost njenim zakonima.

Vlade obino imaju samo dva sredstva da savladaju otpor koji im suprotstavljaju
graani: materijalnu silu, koju nalaze u samima sebi, i moralnu silu, koju im pruaju
odluke sudova.
Vlada koja bi samo ratovanjem mogla postizati pokornost svojim zakonima bila
bi vrlo blizu propasti. Dogodilo bi joj se verovatno jedno od ovoga dvoga: ako bi bila
slaba i umerena, upotrebila bi silu tek u krajnjoj nudi i propustila da neopazice
mnotvo deliminih neposlunosti; tad bi drava malo pomalo pala u anarhiju.
Ako bi bila odvana i mona, svakodnevno bi pribegavala prisili i ubrzo bi se
izrodila u isti vojni despotizam. I njena delatnost a i nedelatnost podjednako bi bile
pogubne za graane.
Glavna svrha pravosua jeste da pojam prava stavi na mesto pojma sile; da
postavi posrednike izmeu vlade i primene materijalne sile.
Iznenauje koliku mo nad javnim mnenjem ljudi obino pripisuju intervenciji
sudova. Ta je mo tolika da ostaje pravosudnoj formi i kad sutine vie nema; ona
tada senci daje telo.
Moralna snaga kojom raspolau sudovi ini primenu materijalne sile beskrajno
reom, time to je zamenjuje u veini sluajeva; a kad ova druga mora najzad da
stupi u dejstvo, nju ta moralna snaga udvostruava time to joj se pridruuje.
Savezna vlast mora vie nego koja druga eleti da dobije podrku pravosua,
zato to je, po svojoj prirodi, slabija i to se protiv nje lake mogu organizovati
[154]
otpori.
Kad bi uvek i otprve morala da primeni silu, ne bi izala nakraj sa

svojim zadacima.
Da bi postigla poslunost graana zakonima ili da bi suzbila naruavanje tih
zakona, Uniji su, dakle, bili naroito potrebni sudovi.
Ali kakvim je sudovima trebalo da se poslui? Svaka drava imala je ve
organizovanu pravosudnu vlast. Je li valjalo pribei tim sudovima? Je li valjalo
stvoriti neko savezno pravosue? Lako je dokazati da Unija nije mogla prilagoditi
svojoj potrebi pravosudnu vlast uspostavljenu u pojedinanim dravama.
Vano je, dakako, za svaiju bezbednost i za slobodu sviju da pravosudna vlast
bude odvojena od svih drugih; ali nije nimalo manje nuno za nacionalni opstanak da
razliite vlasti u dravi imaju isto poreklo, da se dre istih naela i da dejstvuju u
istoj sferi, jednom reju da budu korelativne i homogene. Niko, zamiljam, nije
nikada ni pomislio da bi trebalo da strani sudovi sude o prekrajima poinjenim u
Francuskoj, da bismo bili sigurni u nepristrasnost sudija.
Amerikanci ine jedan jedini narod u odnosu na saveznu vlast; ali u tome narodu
ostavljeno je da postoje politike zajednice koje u nekoliko stvari zavise od savezne
vlasti, a u svim drugim nezavisne su od nje; imaju svaka svoje posebno poreklo,
sopstvene doktrine i osobena sredstva delanja. poveriti izvrenje zakona Unije
sudovima ustavnovljenim u tim politikim zajednicama znailo bi izruiti naciju
stranim sudijama.
tavie, svaka drava nije samo stranac u odnosu na Uniju nego i svakodnevni
protivnik, poto suverenitet Unije moe da gubi samo u korist suvereniteta drava.
Time to bi se prepustilo sudovima pojedinanih drava da primenjuju zakone

Unije nacija bi se, dakle, ne samo izruila stranim sudijama nego i pristranim
sudijama.
Uostalom, nisu samo zbog svoga svojstva sudovi rava nepodobni da slue
nacionalnoj svrsi nego su za to nepodobni naroito i zbog svog broja.
U asu kad je uspostavljen savezni ustav, u Sjedinjenim Dravama bilo je ve
trinaest sudova koji su sudili bez priziva. Danas ih je dvadeset etiri. Kako zamisliti
da bi jedna drava mogla opstati ako se njeni osnovni zakoni mogu tumaiti i
primenjivati istovremeno na dvadeset etiri razna naina! Takav sistem isto je toliko
protivan razumu koliko i poukama iskustva.
Ameriki zakonodavci sloili su se, dakle, da stvore jednu saveznu pravosudnu
vlast za primenu zakona Unije i za odluivanje u izvesnim pitanjima od opteg
interesa, koja su bila briljivo unapred odreena.
Sva pravosudna vlast Unije usredsreena je u jednom jedinom sudu zvanom
Vrhovni sud Sjedinjenih Drava. Ali da bi se olakalo obavljanje poslova, pridodati
su mu nii sudovi, zadueni da suvereno sude u manje vanim sporovima ili da u
vanijim sporovima sude u prvom stepenu. lanove vrhovnog suda ne biraju ni
narod ni zakonodavno telo; imenuje ih predsednik Sjedinjenih Drava po
pribavljenom miljenju senata.
Da bi bili nezavisni od drugih vlasti, oni su neopozivi, a odlueno je i da e
[155]
njihove prinadlenosti, jednom utvrene, biti izuzete od kontrole zakonodavca.
Dosta je lako bilo proglasiti naelo uspostavljanja saveznog pravosua, ali
mnotvo tekoa iskrslo je im mu je trebalo utvrditi nadlenosti.

NAIN UTVRIVANJA NADLENOSTI SAVEZNIH SUDOVA

Tekoe u utvrivanju nadlenosti raznih sudova u konfederacijama. Sudovi
Unije dobili su pravo da utvruju sopstvenu nadlenost. ime to pravilo
naruava deo suverenosti koje su pojedinane drave sebi zadrale.
Suverenost drava ograniena zakonima i tumaenjem zakona. Pojedinane
drave izlau se time vie prividnim nego stvarnim opasnostima.
Postavljalo se jedno prvo pitanje: poto je ustav Sjedinjenih Drava postavio
jednu naspram druge dve razliite suverenosti, koje, to se pravosue tie,
predstavljaju dva razliita reda sudova, nije se moglo spreiti da izmeu ovih ne
doe do estih kolizija, ma koliko se briljivo utvrdila jurisdikcija svakoga tog reda
sudova. A u tom sluaju, kome je trebalo da pripadne pravo da utvrdi nadlenost?
Kod naroda koji obrazuju jednu jedinu politiku zajednicu, kad se pokrene pitanje
nadlenosti izmeu dva suda, ono se obino iznosi pred neki trei sud, koji slui kao
arbitar.
To se obavlja bez tekoa, jer u tih naroda pitanja pravosudne nadlenosti
nemaju nikakve veze s pitanjima nacionalnog suvereniteta.
Ali iznad vrhovnog suda neke pojedinane drave i vrhovnog suda Sjedinjenih
Drava nemoguno je bilo uspostaviti bilo kakav sud koji ne bi bio ni jedno ni drugo.
Nuno je trebalo, dakle, dati jednome od tih sudova pravo da sudi u sopstvenoj

stvari i da preuzme ili zadri za sebe suenje o predmetu koji mu je osporen. Ta se

privilegija nije mogla dati sudovima pojedinanih drava; to bi znailo unitili
suverenitet Unije de facto, dok je on prvo ustanovljen de iure jer tumaenje ustava
ubrzo bi vratilo pojedinanim dravama onaj deo nezavisnosti koji im je slovo ustava
oduzimalo.
Time to je stvoren savezni sud htelo se da se sudovima drava oduzme pravo
da, svaki na svoj nain, presuuju u pitanjima od nacionalnog interesa, te da se
tako postigne uspostavljanje jednog jednoobraznog pravosudnog tela za tumaenje
zakona Unije. Taj cilj ne bi bio postignut da su sudovi drava, i kad bi se uzdrali od
toga da sude u nekim sporovima kao saveznim, mogli da sude u istim sporovima
tvrdei da nisu savezni.
Pravo odluivanja u svim pitanjima nadlenosti dato je, dakle, Vrhovnom sudu
[156]
Sjedinjenih Drava.
To je bio najopasniji udarac nanet suverenosti saveznih drava. Ona se tako
nala ograniena ne samo zakonima nego i tumaenjima zakona; jednom poznatom
meom, a i jo jednom nepoznatom; jednim utvrenim propisom, a i jednim
proizvoljnim pravilom. Ustav je, dodue, postavio precizne granice saveznom
suverenitetu; ali kad god se taj suverenitet sukobljava sa suverenitetom drava, da
presudi treba savezni sud.
Opasnosti kojima se inilo datakav postupak ugroava suverenost drava nisu,
uostalom, bile tako velike u stvarnosti kao to se to inilo.
Videemo kasnije da u Americi stvarna mo pripada pokrajinskim vladama vie

nego saveznoj vlasti. Savezne sudije oseaju relativnu slabost vlasti u ije ime
deluju, pa su spremnije da odustanu od ponekog prava nadlenosti u sluajevima
kad im ga zakon daje nego to bi bili skloni da ga nezakonito zahtevaju.
RAZNI SLUAJEVI NADLENOSTI
Materija i stranke, osnove savezne nadlenosti. Sporovi pokrenuti protiv
ambasadora, protiv Unije, protiv pojedinane drave. Ko sudi u tim sporovima.
Sporovi koji proizilaze iz zakona Unije. Zato o njima sude savezni sudovi.
Sporovi zbog neizvrenja ugovora u kojima sudi savezno pravosue.
Posledice toga.
Poto su usvojili nain utvrivanja savezne nadlenosti, zakonodavci Unije utvrdili
su pravosudne sluajeve na koje e se ta nadlenost primenjivati.
Usvojeno je da postoje izvesna lica kojima mogu da sude samo savezni sudovi,
ma kakav inae bio predmet spora.
Potom je ustanovljeno da postoje izvesni sporovi u kojima mogu odluivati samo
ti isti sudovi, ma kakvo inae bilo svojstvo lica u sporu.
Lice i materija postali su, dakle, dve osnove savezne nadlenosti.
Ambasadori predstavljaju nacije prijatelje Unije; sve to se tie ambasadora tie
se u nekom smislu i cele Unije. Kad je neki ambasador stranka u sporu, taj spor
postaje stvar koja se tie dobrobiti cele nacije; prirodno je da presuuje savezni

sud.
I sama Unija moe biti stranka u sporu; u takvom sluaju bilo bi protivno razumu,
i praksi svih nacija, da se pribegne sudovanju sudova koji predstavljaju neki drugi
suverenitet a ne njen. Jedino savezni sudovi treba da odluuju.
Kad su u sporu dva pojedinca koji pripadaju dvema razliitim saveznim
dravama, neuputno bi bilo da im sude sudovi jedne od tih dveju drava. Pouzdanije
je da se odabere sud koji ne moe pobuditi podozrenje nijedne stranke, a tu se
sasvim prirodno pojavljuje sud Unije.
Kad su stranke ne vie pojedinci, nego drave, istim razlozima pravinosti
dodaje se i jedan prvorazredni politiki razlog. Tu svojstvo stranaka pridaje svim
sporovima nacionalni znaaj; i najsitnije sporno pitanje izmeu dveju drava tie se
[157]
mira cele Unije.
esto je i sama priroda spora morala posluiti za pravilo o nadlenosti. Tako su
u svim pitanjima vezanim za pomorsku trgovinu morali odluivati savezni
[158]
sudovi.
Razlog je lako uoiti: skoro sva ta pitanja zadiru u razmatranje meunarodnog
prava. U tom pogledu, tiu se sutinski cele Unije u odnosu na strance. A i poto
more, uostalom, nije obuhvaeno pre ovim nego onim pravosudnim okrugom, samo
nacionalno pravosue moe imati pravo da sudi u sporovima pomorskog porekla.
Ustav je obuhvatio u jednu jedinu kategoriju gotovo sve sporove koji, po svojoj
prirodi, treba da spadaju u nadlenost saveznih sudova.

Pravilo koje on u tom pogledu postavlja prosto je, ali ono samo sobom obuhvata
golem sistem ideja i mnotvo injenica.
Savezni sudovi, kae ustav, sudie u svim sporovima koji proizilaze iz zakona
Sjedinjenih Drava.
Dva primera savreno e objasniti zakonodavevu misao.
Ustav uskrauje saveznim dravama pravo da donese zakone o novanom
prometu; uprkos toj zabrani, neka drava donese takav zakon. Zainteresovane
stranke odbiju da mu se povinuju, budui da je on u suprotnosti sa ustavom. Treba
se obratiti saveznom sudu, poto je razlog tube zakon Sjedinjenih Drava.
Kongres uspostavi neku carinu na uvoz. Jave se potekoe oko naplate te
carine. Opet treba izai pred savezni sud, poto je uzrok spora tumaenje jednog
zakona Sjedinjenih Drava.
To pravilo savreno je u skladu sa osnovama usvojenim za savezni ustav.
Takva kakva je ustanovljena 1789, Unija, istina, ima tek ogranien suverenitet,
[159]
ali htelo se da u tome opsegu ona ini jedan jedini narod.
U tome opsegu, ona
je suverena. Poto je to postavljeno i usvojeno, sve ostalo postaje lako; jer ako
priznajete da Sjedinjene Drave, u granicama postavljenim njihovim ustavom, ine
samo jedan narod, valja im priznati prava koja pripadaju svim narodima.
A od postanja drutva, svi se slau u ovome: da svaki narod ima pravo da
svojim sudovima poverava da sude u svim pitanjima koja se tiu izvrenja njegovih
zakona. Ali na to neko odgovara: Unija je u jednom osobenom poloaju, zato to ini
jedan narod samo u odnosu na izvesne predmete; u svim drugim, ona nije nita. ta

proizilazi iz toga? To da ona, bar u vezi sa svim zakonima koji se odnose na te

predmete, ima prava koja bi se priznala i svakom potpunom suverenitetu. Stvarna
potekoa jeste u pitanju koji su ti predmeti. Kad je to razreeno (a videli smo
malopre, kad smo raspravljali o nadlenosti, kako je to reeno), uistinu nema vie
pitanja; jer kad se ustanovi da je neki spor savezni, to jest da spada u onaj deo
suvereniteta koji je ustavom ostavljen Uniji, prirodno sledi da jedino savezni sud
treba da odluuje.
Kad god se, dakle, ele napasti zakoni Sjedinjenih Drava ili se pozvati na njih u
svojoj odbrani, valja se obratiti saveznim sudovima.
Tako se nadlenost sudova Unije iri ili suava ve prema tome da li se
suverenitet Unije suava ili iri.
Videli smo da je glavni cilj zakonodavaca iz 1789. bio da suverenitet podele na
dva odvojena dela. U jedan su postavili upravljanje svim optim interesima Unije; u
drugi, upravljanje svim interesima svojstvenim pojedinim njenim delovima.
Glavna im je briga bila da saveznu vlast naoruaju dovoljnim ovlaenjima da bi
se mogla, u svojoj sferi, braniti od prekoraenja pojedinanih drava.
to se ovih drugih tie, kao opte naelo usvojeno je da se ostave slobodne u
njihovoj sferi. Centralna vlast ne moe u toj sferi ni da upravlja njima ni ak da
nadgleda njihovo ponaanje.
U poglavlju o podeli vlasti ukazao sam na to da se ovo poslednje naelo nije
uvek potovalo. Ima izvesnih zakona koje pojedinane drave ne mogu donositi,
mada se oni prividno tiu samo njih.

Kad neka drava Unije propie takav zakon, graani koji su oteeni primenom
tog zakona mogu se aliti saveznim sudovima.
Tako se nadlenost saveznih sudova prostire ne samo na sve sporove koji
proizilaze iz zakona Unije nego i na sve one koji proizilaze iz zakona koje su
pojedinane drave propisale protivno ustavu.
Saveznim dravama zabranjuje se da donose retroaktivne zakone u krivinoj
materiji; ovek koji je osuen na osnovu takvog zakona moe se aliti saveznom
pravosuu.
Ustav je takoe zabranio dravama da donose zakone koji bi mogli ponititi ili
izmeniti prava steena na osnovu kakvog ugovora (impairing the obligations of
[160]
contracts).
Kad neko privatno lice smatra da neki zakon njegove drave povreduje jedno
[161]
takvo pravo, ono moe uskratiti poslunost i aliti se saveznom pravosuu.
ini mi se da ova odredba krnji suverenost drava vie nego sve ostalo.
Prava priznata saveznoj vlasti, radi oevidno saveznih ciljeva, odreena su i lako
shvatljiva. Ona koja joj posredno priznaje maloas navedeni lan nisu tako lako
sama po sebi razumljiva, a njihove granice nisu jasno ocrtane. Postoji, naime,
mnotvo politikih zakona koji imaju dejstvo na ugovore i koji bi tako mogli pruiti
povoda za prekoraenja ovlaenja centralne vlasti.
POSTUPAK SAVEZNIH SUDOVA

Prirodna slabost pravosua u konfederacijama. Napori koje treba da uloe

zakonodavci da bi, koliko god je to moguno, sa saveznim sudovima suoavali
samo pojedince, a ne i drave. Kako su Amerikanci u tome uspeli.
Neposredno dejstvo saveznih sudova na privatna lica. Posredan napad na
drave koje kre zakone Unije. Odluka saveznog pravosua ne ukida
pokrajinski zakon, ona ga obesnauje.
Prikazao sam prava saveznih sudova; ne manje je vano znati kako ih oni vre.
U Zemljama gde suverenitet nije podeljen neodoljiva snaga pravosua potie
otud to sudovi, u tim zemljama, predstavljaju celu naciju u borbi protiv pojedinca
koga pogaa presuda. Pojmu prava pridruuje se pojam moi koja to pravo
podupire.
Ali u zemljama gde je suverenitet podeljen nije uvek tako. Pravosue nalazi pred
sobom najee ne pojedinca, nego deo nacije. Njegova moralna mo i materijalna
sila zbog toga se smanjuju.
U dravama sa federativnim ureenjem pravosue je, dakle, prirodno slabije, a
oni kojima se sudi jai.
U konfederacijama, zakonodavac treba neprestano da radi na tome da
sudovima dade mesto slino onome koje oni imaju u naroda koji nisu podelili
suverenitet; drugim reima, njegovi najpostojaniji napori treba da tee tome da
savezno pravosue predstavlja naciju, a onaj kome se sudi neki pojedinani interes.

Svaka vlada, ma kakve prirode bila, ima potrebu da dejstvuje na graane da bi

ih prisilila da izvravaju svoje obaveze prema njoj; ima potrebu da dejstvuje protiv
njih da bi se odbranila od njihovih napada.
to se tie neposrednog dejstva vlade na graane, da bi se ovi prisilili da se
povinuju zakonima, ustav Sjedinjenih Drava postupio je tako (a to je njegovo
remek-delo) da savezni sudovi, postupajui u ime tih zakona, uvek imaju posla
samo s pojedincima. Poto se, naime, izjavilo da konfederacija ini jedan jedini
narod u delokrugu oznaenom ustavom, iz tog je proizilazilo da vlada stvorena tim
ustavom i dejstvujui u njegovim granicama, ima sva prava jedne nacionalne vlade,
meu kojima je glavno pravo da svoje naloge bez posrednika upuuje obinom
graaninu. Kad je, dakle, Unija naredila ubiranje nekog poreza, na primer, nije
morala da se obraa saveznim dravama da ga ubiraju, nego svakom amerikom
graaninu, ve prema njegovom razrezu. Savezno pravosue, sa svoje strane,
duno da obezbedi izvrenje tog zakona Unije, imalo je da sudi ne nekoj dravi koja
bi se tome opirala, ve poreskom obvezniku. Kao god i pravosua drugih naroda,
ono je pred sobom imalo samo pojedinca.
Obratite ovde panju na to da je Unija sama odabrala protivnika. Odabrala ga je
slabog; sasvim je prirodno da on podlegne.
Ali kad je Unija, umesto da tui, dovedena i sama do toga da se brani,
potekoe se uveavaju. Ustav priznaje dravama vlast da propisuju zakone. Ti
zakoni mogu kriti prava Unije. Tu onda nuno dolazi do borbe sa suverenitetom
drave koja je takav zakon propisala. Ostaje onda samo da se meu sredstvima

dejstvovanja izabere najmanje opasno. To je sredstvo unapred oznaeno optim

[162]
naelima koja sam ranije izloio.
U takvom pretpostavljenom sluaju moe se zamisliti da bi Unija mogla tuiti
pojedinanu dravu saveznom sudu, koji bi dotini zakon proglasio nitavim; to bi bio
prirodni tok razmiljanja. Ali na taj nain savezno pravosue neposredno bi se
suoilo sa jednom dravom, a to se htelo izbei koliko god je mogue.
Amerikanci su smatrali da je gotovo nemogue da neki nov zakon pri svom
izvrenju ne povredi neki pojedinani interes.
Na takav se pojedinani interes oslanjaju tvorci saveznog ustava, da bi se
napala neka zakonska mera na koju bi se Unija mogla aliti. Zatita se nudi tome
pojedinanom interesu.
Uzmimo da jedna drava proda neko zemljite kakvoj kompaniji; godinu dana
kasnije neki nov zakon odlui drugaije o tome istom zemljitu i time prekri onaj
deo ustava koji zabranjuje da se menjaju prava steena ugovorom. Kad se lice koje
je kupilo na osnovu novoga zakona pojavi da bi stupilo u posed, dralac, koji svoja
prava pridrava po starom zakonu, tui ga sudu Unije i postie da se njegovo pravo
[163]
proglasi nitavim.
Tu se, ustvari, savezno pravosue nalazi u sukobu sa
suverenitetom pojedinane drave; ali ga ono napada tek posredno i povodom
jedne pojedinane primene. Ono tako obara taj zakon u njegovim posledicama, ne u
naelu; ne ukida ga, nego ga obesnauje.
Ostajala je jo jedna poslednja hipoteza.

Svaka drava obrazovala je zajednicu koja je imala svoju posebnu egzistenciju i

graanska prava; sledstveno tome, mogla je da pokree postupak pred sudovima,
a i da bude predmet pokretanja takvog postupka. Jedna drava mogla je, na
primer, da tui sudu neku drugu dravu.
U takvom sluaju, za uniju vie nije re o tome da napadne neki pokrajinski
zakon, nego da sudi u sporu u kome je jedna drava stranka. To je spor kao i svaki
drugi; jedino je svojstvo stranaka drukije. I ovde opet postoji opasnost na koju sam
ukazao na poetku ove glave; ali sad se ona vie ne moe izbei; ona je sutinski
svojstvena federativnim ustavima, iji e rezultat uvek biti da u krilu nacije stvaraju
toliko mone pojedince da se pravda protiv njih teko vri.
VISOKI RANG KOJI VRHOVNI SUD ZAUZIMA MEU VISOKIM DRAVNIM
VLASTIMA
Nijedan narod nije uspostavio tako veliku pravosudnu vlast kao Amerikanci.
Opseg ovlaenja te vlasti. Njen politiki uticaj. Mir, pa i sam opstanak Unije
zavise od mudrosti sedam saveznih sudija.
Poto se podrobno razmotri organizacija vrhovnog suda i kad se u celini
pogledaju data mu ovlaenja, bez tekoa se otkriva da nikad jo ogromnija
pravosudna mo nije uspostavljena ni u jednom narodu.
Vrhovni sud postavljen je vie nego ijedan poznati sud i po prirodi svojih prava i

po vrsti lica kojima sudi.

U svih civilizovanih naroda Evrope vlade su se uvek pokazivale veoma protivne
tome da redovnom pravosuu prepuste da presuuje u pitanjima koja su se ticala
samih vlada. To je protivljenje prirodno tim jae to je vlast apsolutnija. Ukoliko se,
naprotiv, sloboda uveava, krug ovlaenja sudova stalno se iri; ali nijedna
evropska nacija nije nikada jo smatrala da bi svako pravosudno pitanje, ma kakvo
mu bilo poreklo, moglo biti preputeno sudijama po optem pravu.
U Americi se primenila ba ta teorija. Vrhovni sud Sjedinjenih Drava jedini je
sud cele nacije.
Njemu je povereno tumaenje zakona i meudravnih ugovora; pitanja koja se
tiu pomorske trgovine i uopte sva ona koja su u vezi s meunarodnim pravom
iskljuivo su u njegovoj nadlenosti. Moe se ak rei da su njegova ovlaenja
skoro potpuno politika, mada je njegovo ustrojstvo potpuno pravosudno. Njegova
je jedina svrha da obezbedi izvrenje zakona Unije, a Unija regulie samo odnose
vlade sa graanima i nacije sa inostranstvom; meusobne odnose graana ureuje,
suverenitet drave.
Tome prvom uzroku znaaja treba dodati i jedan drugi, jo krupniji. U evropskim
nacijama sudovi sue samo pojedincima; ali za Vrhovni sud Sjedinjenih Drava moe
se rei da on poziva preda se suverene. Kad sudski vratar istupi na stepenike pred
sudskim stolom i izgovori ovo malo rei: "Drava Njujork protiv drave Ohajo",
odmah se oseti da tu vie nismo u obinoj sudnici. A kad pomislimo da jedna od tih
stranaka predstavlja milion ljudi, a druga dva miliona udimo se odgovornosti koja

lei na sedmorici sudija ija e odluka obradovati ili rastuiti tako veliki broj njihovih
sugraana.
U rukama sedmorice saveznih sudija neposredno lei mir, prosperitet, pa i sam
opstanak Unije. Bez njih je ustav mrtvo slovo na papiru; njima se obraa izvrna
vlast da bi se oduprla prekoraenjima zakonodavnog tela; zakonodavno telo, da se
odbrani od nauma izvrne vlasti; Unija, da postigne poslunost drava; drave, da
odbiju preterane zahteve Unije; javni interes protiv privatnog interesa; duh
samoodranja protiv demokratske nestabilnosti. Ogromna je njihova mo; ali to je
mo mnenja. Oni su svemoni dokle god narod pristaje da se povinuje zakonu; ne
mogu vie nita im ga on prezre. A mo mnenja je mo kojom je najtee sluiti se,
jer je nemogue rei gde su joj tano granice. esto isto tako opasno ostati ipod tih
granica koliko i prekoraiti ih.
Savezne sudije treba da budu ne samo valjani graani, obrazovani i estiti ljudi,
to su osobine nune svakom suiji, ve u njima treba da se nae i dravnik; oni
treba da umeju razabrati duh vremena, suoiti se s preprekama koje se mogu
savladati, a okrenuti lea struji kad bujica preti da odnese sa njima i suverenitet
Unije i poslunost koja se duguje zakonima.
Predsednik moe da pogrei a da drava ne trpi od toga, poto je dunost
predsednikova ograniena. I kongres moe greiti a da Unija ne propadne, poto
se iznad kongresa nalazi birako telo, koje mu moe promeniti duh time to e mu
promeniti lanove.
Ali ako bi se ikad desilo da se Vrhovni sud sastoji od nepromiljenih ili

korumpiranih ljudi, konfederacija bi se morala bojati anarhije ili graanskog rata.

Ne treba, uostalom, biti u zabludi, prauzrok opasnosti nije u sastavu tog suda,
nego u samoj prirodi federativnih ureenja. Videli smo da nigde nije nunije snano
uspostaviti pravosudnu vlast nego u narodima koji su u federativnoj zajednici, zato
to nigde pojedinani subjekti koji se mogu boriti protiv cele zajednice nisu krupniji i
vema u stanju da se opru primeni materijalne sile vlasti.
A to je nunije da neka vlast bude jaka to joj treba dati vie opsega i
nezavisnosti. to je pak neka vlast opsenija i nezavisnija to je opasnija njena
moguna zloupotreba. Izvor nevolje nije, dakle, u ustrojstvu te vlasti, nego u
ustrojstvu same drave koje iziskuje postojanje takve vlasti.
PO EMU JE SAVEZNI USTAV BOLJI OD USTAVA POJEDINANIH DRAVA
Kako se moe porediti ustav Unije s ustavom pojedinanih drava. to je
ustav Unije bolji, treba osobito pripisati mudrosti saveznih zakonodavaca.
Zakonodavstvo Unije manje je zavisno od naroda nego zakonodavstvo drava.
Izvrna vlast slobodnija je u svojoj sferi. Pravosudna vlast manje je potinjena
volji veine. Praktine posledice toga. Savezni zakonodavci ublaili su
opasnosti svojstvene vladavini demokratije; zakonodavci drava uveali su te
opasnosti.
Savezni ustav bitno se razlikuje od ustava pojedinanih drava po cilju koji sebi

postavlja, ali veoma im je blizak po sredstvima za postizanje toga cilja. Cilj vlasti je
razliit, ali oblici vlasti su isti. U tome posebnom pogledu oni se mogu korisno
porediti.
Mislim da je savezni ustav bolji od svih ustava pojedinanih drava. To proizilazi
iz vie uzroka.
Sadanji ustav Unije donet je posle ustava veine drava; moglo se, dakle,
koristiti steeno iskustvo.
Uveriemo se ipak da je taj razlog tek drugorazredan, ako pomislimo da se, od
uspostavljanja saveznog ustava, amerika konfederacija uveala za jedanaest novih
drava i da su ove gotovo uvek vie poveale nego ublaile mane koje su postojale
u ustavima njihovih prethodnica.
Glavni uzrok to je savezni ustav bolji jesu same odlike zakonodavaca.
U doba kada je taj ustav stvaran, inilo se da neposredno preti propast
konfederacije; ta propast bila je takorei svima pred oima. U takvoj krajnjoj nevolji,
narod je izabrao ne moda ljude koje je najvie voleo, nego one koje je najvie
cenio.
Ve sam skrenuo panju na to da su zakonodavci Unije bili gotovo svi ljudi koji su
se odlikovali umom, a jo vie rodoljubljem.
Svi su se oni uzdigli usred jedne drutvene krize, za vreme koje je duh slobode
imao neprestano da se bori protiv jedne snane i gospodaree vlasti. Kad se ta
borba zavrila i dok su se, po obiaju, raspaljene strasti naroda jo bacale u borbu
protiv opasnosti koje ve odavno nisu vie postojale, oni su se zaustavili; bacili su

spokojniji i pronicljiviji pogled na otadbinu; videli su da je jedna konana revolucija

izvrena i da pogibli koji prete narodu u budue mogu proizai samo iz zloupotrebe
slobode. To to su mislili imali su hrabrosti i da kau, zato to su u dnu srca gajili
iskrenu i arku ljubav upravo prema toj slobodi; usudili su se da progovore o tome
[164]
da se ona ogranii, zato to su bili sigurni da ne ele da je unite.
Veina ustava saveznih drava odreuje mandat predstavnikog doma u trajanju
od samo godinu dana, a senata u trajanju od dve godine. Tako lanove
zakonodavnog tela neprestano i najtenje obavezuju i najsitnije elje njihovih biraa.
Zakonodavci Unije smatrali su da takva krajnja zavisnost zakonodavstva
izopaava glavne efekte predstavnikog sistema time to u sam narod postavlja ne
samo izvor vlasti nego i samu vlast.
Oni su poveali trajanje mandata da bi poslaniku ostavili due korienje njegove
slobodne volje.
Savezni ustav, kao i ustavi drava, podelio je zakonodavno telo na dva doma.
Ali u saveznim dravama ta dva dela zakonodavstva sastoje se od istorodnih
elemenata i po istom nainu izbora. Iz toga je proizalo da su se strasti i volja
veine sa istom lakoom ispoljile i nale podjednako brzo organ i orue i u jednom
kao i u drugom domu. To je donoenju zakona dalo silovitiji i nagliji karakter.
I po saveznom ustavu oba doma proizilaze iz glasanja naroda; ali uslovi da se
bude izabran i nain izbora razliiti su; ovo zato da bi jedan od dvaju domova
mada, kao i u izvesnih nacija, ne predstavlja drugaije interese nego drugi dom
predstavljao bar jednu viu mudrost.

Trebalo je biti u zrelijim godinama da se postane senator, a i izbor je poveren

jednoj skuptini koja je ve i sama izabrana i malobrojna.
Demokratije su prirodno sklone da svu drutvenu mo usredsrede u rukama
zakonodavnog tela. Poto je ono vlast koja najneposrednije izvire iz naroda, ona
najvie ima u sebi i njegove svemoi. Kod zakonodavnog tela se, dakle, zapaa
jedna uobiajena tendencija da u sebi obuhvati sve vrste moi.
Takva koncentracija vlasti kodi osobito dobrom voenju javnih poslova, a
istovremeno je i osnova despotizma veine.
Zakonodavci saveznih drava esto su se preputali takvim nagonima
demokratije; zakonodavci Unije uvek su se odvano borili protiv njih.
U saveznim dravama izvrna vlast predata je u ruke jednom zvaniniku, koji je
prividno postavljen uz zakonodavstvo, ali koji je ustvari samo slepi izvrilac i pasivno
orue njegove volje. Odakle da on crpe snagu? Iz trajanja svojih funkcija? Obino
se imenuje samo na godinu dana. Iz svojih prerogativa? On ih takorei i nema.
Zakonodavstvo ga moe uiniti nemonim time to izvrenje svojih zakona moe
poveritj naroitim komisijama izbranim iz svoga kruga. Kad bi mu se prohtelo,
mogao bi ga takorei ukinuti time to bi mu uskratio platu.
Savezni ustav usredsredio je sva prava izvrne vlasti, kao i svu odgovornost za
nju, u jednom jedinom oveku. On je predsedniku dao etiri godine postojanja;
obezbedio mu je, za sve vreme njegove funkcije, raspolaganje njegovim
prinadlenostima; sainio mu je celu jednu klijentelu i naoruao ga suspenzivnim
vetom. Jednom rei, poto je briljivo obeleio sferu izvrne vlasti, nastojao je da

joj, u toj sferi, dade poloaj koliko god je moguno jak i slobodan.
Pravosudna vlast je, od svih vlasti, u ustavima saveznih drava ostala najmanje
zavisna od zakonodavne.
Ipak, u svim dravama, zakonodavstvo je ostalo vlasno da odreuje plate sudija,
to ih neizbeno podreuje njegovom neposrednom uticaju.
U nekim dravama sudije se imenuju samo na izvesno vreme, to im opet
oduzima veliki deo moi i slobode. U nekim drugim via se da su zakonodavna i
sudska vlast potpuno poistoveene. Senat Njujorka, na primer, predstavlja, za
izvesne sporove, najvii sud drave.
Savezni ustav postarao se, naprotiv, da sudsku vlast odvoji od svake druge. On
je, povrh toga, uinio sudije nezavisnim proglasivi njihove plate fiksnim, a njihove
funkcije neopozivim.
Lako je uoiti praktine posledice tih razlika. Svakom paljivom posmatrau
oevidno je da se poslovi unije beskrajno bolje vode nego posebni poslovi ikoje
drave.
Savezna vlada pravinija je i umerenija u svom funkcionisanju nego vlade drava.
Ima vie mudrosti u njenim gleditima, vie trajnosti i znalakog kombinovanja u
njenim planovima, vie umenosti, doslednosti i vrstine u izvrenju njenih mera.
I malo rei dovoljno je da se rezimira ovaj odeljak.
Dve glavne opasnosti ugroavaju opstanak demokratija:
potpuno potinjavanje zakonodavne vlasti prohtevima birakog tela;
koncentracija svih vlasti u zakonodavnoj.

Zakonodavci saveznih drava pripomogli su razvoju tih opasnosti. Zakonodavci

Unije uinili su to su mogli da one ne budu toliko opasne.
IME SE SAVEZNI USTAV SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA RAZLIKUJE OD
SVIH DRUGIH SAVEZNIH USTAVA
Amerika konfederacija prividno lii na sve konfederacije. Efekti su meutim
drugaiji. Otuda to potie. ime se ta konfederacija razlikuje od svih drugih.
Amerika vlada nije savezna vlada, nego nepotpuna nacionalna vlast.
Sjedinjene Amerike Drave nisu prvi i jedini primer konfederacije. Da i ne
govorimo o antikom svetu, savremena Evropa pruila je vie takvih primera.
vajcarska, Germansko Carstvo, Nizozemska republika bili su i jo su
konfederacije. Kad prouavamo ustave tih zemalja, s iznenaenjem zapaamo da
su ovlaenja koja oni daju saveznoj vlasti priblino ista kao i ona koja ameriki
ustav dodeljuje vladi Sjedinjenih Drava. Kao i ovaj, i oni daju centralnoj vlasti pravo
da objavljuje rat i da sklapa mir, da mobilie ljudstvo i novac, da se stara o optim
potrebama i upravlja optim interesima nacije.
Meutim, u tih raznih naroda savezna vlast ostala je gotovo slaba i nemona,
dok vlast Unije vrsto i lako vodi poslove. tavie, prva amerika Unija nije mogla
da opstane zbog preterane slabosti svoje vlade, a ta tako slaba vlada ipak je imala
isto tako iroka prava kao i sadanja savezna vlast. Moe se ak rei da su, u

izvesnom pogledu, njena iskljuiva ovlaenja bila ak i vea.

Znai da se u sadanjem ustavu Sjedinjenih Drava nalaze neka nova naela,
koja isprva ne padaju u oi, ali iji se uticaj duboko osea.
Taj ustav, koji smo na prvi pogled u iskuenju da poistovetimo sa saveznim
ustavima koji su mu prethodili, zasniva se ustvari na jednoj potpuno novoj teoriji,
koja e ostati kao veliki izum u politikoj nauci naeg doba.
U svim konfederacijama koje su prethodile amerikoj iz 1789, narodi koji su u
njih stupali u jednom zajednikom cilju pristajali su da se povinuju nalozima jedne
savezne vlasti, ali su zadravali pravo da kod sebe nareuju i nadziru izvrenje
zakona unije.
Amerike drave koje su se ujedinile 1789. pristale su ne samo da im savezna
vlast diktira neke zakone nego i da ona sama obezbeuje izvrenje svojih zakona.
U oba sluaja pravo je isto, razliito je samo vrenje prava. Ali ta jedina razlika
proizvodi ogromne posledice.
U svim konfedracijama koje su prethodile dananjoj amerikoj uniji, savezna
vlast, da bi obezbedila svoje potrebe, obraala se vlastima pojedinanih drava. U
sluaju kad se propisana mera nije svidela nekoj od ovih, ova je mogla da odrekne
poslunost. Ako je bila jaka, laala se oruja; ako je bila slaba, tolerisala je otpor
zakonima Unije, premda su postali i njeni, izgovarala se svojom nemoi i
pribegavala sili inercije.
Stoga se stalno deavalo jedno od dvoga: ili je najmoniji od ujedinjenih naroda,
uzimajui u svoje ruke prava savezne vlasti, u njeno ime gospodario nad

[165]
ostalima;
ili je savezna vlast ostajala preputena sopstvenim snagama, i tad je
nastajala anarhija meu ujedinjenim dravama, a unija je padala u nemo da
[166]
dejstvuje.
U Americi, Unija upravlja ne dravama, nego obinim graanima. Kad hoe da
uspostavi kakav porez, ne obraa se vlastima Masausetsa, nego svakom
stanovniku Masausetsa. Nekadanje savezne vlasti imale su naspram sebe
narode, vlast Unije ima naspram sebe pojedince. Ona ne zajmi snagu, nego je crpe
iz sebe same. Ima sopstvene upravne slubenike, sopstvene sudove, sopstveno
pravosudno osoblje i sopstvenu vojsku.
Dodue, nacionalni duh, kolektivne strasti, pokrajinska predubeenja svake
drave jo neobino tee da umanje opseg tako ustanovljene savezne vlasti i da
stvore sredite otpora njenoj volji; ograniena u svom suverenitetu, ona ne moe biti
onoliko jaka kao onaj ko poseduje potpun suverenitet; ali to je ve boljka svojstvena
federativnom sistemu.
U Americi, svaka drava ima mnogo manje prilike i manje je u iskuenju da se
opire; a i kad bi joj to palo na um, mogla bi to da uini samo otvoreno krei zakone
Unije, prekidajui normalno odvijanje pravosua, diui zastavu bune; trebalo bi,
jednom rei, da se odjednom odlui na jednu krajnost, to se ljudi dugo kolebaju da
uine.
U nekadanjim konfederacijama prava koja su bila data uniji bivala su za nju
uzrok ratovanja, a ne moi, poto su ta prava uveavala zahteve unije a da joj nisu

uveavala i sredstva da postigne poslunost. Stoga se gotovo uvek deavalo da je

stvarna slabost saveznih vlasti rasla u direktnoj srazmeri s njihovim nominalnim
ovlaenjima.
Nije tako u amerikoj Uniji; kao i veina obinih vlada, savezna vlast moe da
uini sve to joj se daje pravo da vri.
Ljudski um lake izumeva stvari nego rei: otud upotreba:toliko neodgovarajuih
termina i nepotpunih izraza.
Vie nacija obrazuju stalni savez i uspostave jednu najviu vlast, koja, bez
dejstva na obine graane, kakvo bi imala jedna nacionalna vlada, dejstvuje,
meutim, na svaki od ujedinjenih naroda uzet kao celina. Takva vlast, tako razliita
od svih ostalih, dobija naziv savezne vlasti.
Potom otkrivamo jedan oblik drutva u kome se vie naroda stvarno stapaju u
jedan u pogledu izvesnih zajednikih interesa, a ostaju odvojeni i samo u savezu u
pogledu svih ostalih.
Tu centralna vlast dejstvuje bez posrednika na graane, upravlja i sudi ona
sama, kao to to ine nacionalne vlade, ali dejstvuje tako samo u jednom
ogranienom delokrugu. To oevidno nije vie savezna vlast, to je nepotpuna
nacionalna vlast. Tako je pronaen jedan oblik vlasti koja nije zapravo ni nacionalna
ni savezna; ali tu se stalo, a nova re koja treba da izrazi tu novu stvar jo ne
postoji.
Zato to nisu spoznale tu novu vrstu konfederacije, sve su Unije zavrile u
graanskom ratu, u podvlaivanju ili u inerciji. Narodima koji su ih obrazovali

nedostajalo je, svima, mudrosti da uvide lek svojoj boljci ili hrabrosti da ga primene.
Prva amerika Unija bila je takode zapala u iste greke.
Ali drave koje su u Americi stupile u konfederaciju dugo su, pre no to su stekle
nezavisnost, bile u sastavu jednoga istog carstva; one, dakle, nisu bile stekle naviku
da potpuno upravljaju same sobom, pa nacionalna predubeenja nisu mogla pustiti
duboke korene; jasnijih pogleda u svemu tome nego ostali svet, bile su i meusobno
podjednako jasnih pogleda i tek su slabo oseale strasti koje se obino, u drugih
naroda, protive proirivanju savezne vlasti, a protiv takvih strasti borili su se njihovi
najodlinijj graani. Amerikanci su istovremeno i osetili boljku i odluno odabrali lek.
Ispravili su svoje zakone i spasli zemlju.
O PREDNOSTI FEDERATIVNOG SISTEMA UOPTE I O NJEGOVOJ
OSOBITOJ KORISNOSTI ZA AMERIKU
Srea i sloboda koju uivaju male nacije. Mo velikih nacija. Velika carstva
pogoduju razvoju civilizacije. Snaga je esto prvi inilac prosperiteta nacija.
Federativnom sistemu svrha je da sjedini prednosti koje narodi crpu i iz veliine i
iz malenosti svoje teritorije. Prednosti koje Sjedinjene Drave nalaze u tom
sistemu. Zakon se prilagoava potrebama stanovnitva, a ne prilagoava se
stanovnitvo nunosti zakona. Aktivnost, progres, ljubav prema slobodi i njeno
korienje u amerikom narodu. Graanska svest samo je saetak
pokrajinskog rodoljublja. Stvari i ideje slobodno cirkuliu po teritoriji Sjedinjenih

Drava. Unija je slobodna i srena kao kakva mala nacija, potovana kao
velika.
U malim nacijama, oi drutva prodiru svud; smisao za poboljanja sputa se i
do najsitnijih podrobnosti; poto je ambicija nacije umerena zbog njene slabosti,
njeni napori i mogunosti okreu se skoro potpuno ka njenoj unutranjoj dobrobiti i
ne preti im da se rasipaju na tatu nitavnost slave. tavie, poto su svaije
mogunosti obino ograniene, i elje su ograniene isto tako. Imovna stanja su
osrednja, pa su i drutveni poloaji priblino jednaki; ponaanje ljudi je jednostavno i
miroljubivo. Tako, sve u svemu i imajui u vidu razliite stupnjeve moralnosti i
obrazovanosti, obino u malim nacijama nalazimo vie blagostanja i vie spokojstva
nego u velikima.
Kad se desi da se tiranija uspostavi u nekoj maloj naciji, ona je tu nelagodnija
nego bilo gde, zato to se, dejstvujui u jednom ogranienijem krugu, prostire na
sve u njemu. Nemajui neki veliki predmet na koji bi se okomila, bavi se mnotvom
sitnih; pokazuje se u isti mah i kao nasilje i kao ikaniranje. Iz sveta politike, koji je
zapravo njen domen, ona prodire i u privatni ivot. Posle ponaanja, tei da
propisuje i ukuse; posle drave, hoe da upravlja i porodicama. Ali do toga retko
dolazi; sloboda uistinu predstavlja prirodno stanje malih drutava. Vlast tu nudi
odvie malo mamaca ambiciji, mogunosti pojedinaca odvie su ograniene da bi
se najvie vlast lako koncentrisala u rukama jednog jedinog oveka. Kad se to i
desi, graanima nije teko da se ujedine i da skupnim naporom obore istovremeno i

tiranina i tiraniju.
Male su nacije, dakle, odvajkada bile kolevka politike slobode. Deavalo se da
je veina njih izgubila tu slobodu uveavajui se, to dobro pokazuje da je ona
zavisila od toga to je narod bio malen, a ne od samog naroda.
Svetska istorija ne prua primer neke velike nacije koja bi bila dugo ostala
[167]
republika,
zbog ega se govorilo da je to neostvarljivo. Ja pak mislim da je vrlo
nepromiljeno kad ovek hoe da ogranii moguno i da sudi o budunosti, on
kome i ono to je stvarno i sadanje izmie svakodnevno i koga neprestano
iznenauje neto neoekivano i u stvarima koje najbolje poznaje. Sa sigurnou se
moe rei samo to da e opstanak neke velike republike uvek biti beskrajno
ugroeniji nego opstanak male.
Sve strasti kobne za republike rastu sa veliinom teritorije, dok se vrline koje im
slue kao potpora ne uveavaju u istoj meri.
Ambicija pojedinaca raste zajedno sa moi drave; snaga stranaka, sa
znatnou cilja koji sebi postavljaju; ali ljubav prema otadbini, koja treba da se bori
protiv tih ruilakih strasti, nije vea u velikoj republici nego u maloj. Lako bi ak bilo
dokazati da je ona onde manje razvijena i manje snana. Velika bogatstva i duboka
beda, moralna izopaenost, indivudalni egoizam, sloenost interesa, sve su to
pogibli koje se skoro uvek raaju iz veliine drave. Mnogo ta od toga ne kodi
opstanku monarhije, poneto moe ak i da doprinosi njenoj trajnosti. U
monarhijama, uostalom, vlast ima sopstvenu snagu; ona se slui narodom, a ne
zavisi od njega; to je narod vei to je vladar snaniji; ali republikanska vlast moe

da suprotstavi tim opasnostima samo podrku veine. A taj element snage nije
moniji, srazmerno uzev, u nekoj velikoj republici nego u maloj. Tako, dok sredstva
ugroavanja neprestano rastu po broju i po snazi, snaga otpora ostaje ista. Moe
se ak rei i da se smanjuje, jer to je narod brojniji i to vie duh ljudi i njihovi
interesi bivaju razliiti po svojoj prirodi to je, sledstveno, tee obrazovati neku
kompaktnu veinu.
Zapaalo se, uostalom, da ljudske strasti bivaju intenzivnije ne samo usled
veliine cilja koji tee da postignu nego i usled mnotva jedinki koje ih istovremeno
oseaju. Nema toga ko se nije osetio vema uzbuen usred kakve zapaljene gomile
sa zajednikom emocijom nego to bi to bio da ju je oseao usamljen. U velikoj
republici politike strasti postaju neodoljive ne samo zato to je cilj kome tee
ogroman nego i zato to ih milioni ljudi oseaju na isti nain i u istom asu.
Smemo, dakle, uopteno rei da nita nije tako protivno dobrobiti i slobodi ljudi
kao to su to velika carstva.
Velike drave imaju, meutim, i prednosti koje su im svojstvene i koje treba
priznati.
Kao god to je, u njima, u sirovih priroda, udnja za vlau arka vie nego
drugde, tako je i ljubav prema slavi razvijenija u nekih dua koje u odobravanju
velikog naroda nalaze cilj dostojan napora i kadar da ih takorei uzvisi iznad njih
samih. Misao tu dobija u svemu bri i moniji podsticaj, ideje cirkuliu slobodnije,
metropole su tu kao kakve ogromna intelektualna sredita gde se stiu, blistaju i
kombinuju sva zraenja ljudskog uma: ta nam injenica objanjava zato velike

nacije vie unapreuju prosveenosl i optu stvar civilizacije nego male nacije.
Treba dodati da velika otkria esto iziskuju takav razvoj nacionalne snage za kakav
vlada malog naroda nije sposobna; u velikih nacija, vlast ima vie optih ideja,
potpunije se oslobaa rutine uobiajenoga i lokalnih egoizama. Ima vie nadahnua
u njenim zamislima, vie odvanosti u njenom delanju.
Unutranje blagostanje potpunije je i rasprostranjenije u malih nacija dok se
odravaju u miru; ali ratno stanje za njih je pogubnije nego za velike. Kod ovih,
udaljenost granica ponekad omoguava veini naroda da vekovima ostane daleko
od opasnosti. Za nju je rat vie uzrok nelagodnosti nego propasti.
U ovim pitanjima, kao i u mnogim drugim, javlja se jedna okolnost koja pretee
nad svim ostalim, a to je nunost.
Da ima samo malih nacija, a velikih uopte ne, oveanstvo bi zacelo bilo
slobodnije i srenije; ali ne moe se izbei da bude velikih nacija.
To u svet unosi jedan nov inilac nacionalnog prosperiteta, a to je snaga. ta
vredi to je neki narod uzor blagostanja i slobode, ako je svakodnevno izloen tome
da bude opustoen ili porobljen? ta vredi to je on proizvoa i trgovac, ako neki
drugi vlada morima i vedri i oblai na svim pijacama? Male su nacije esto u bedi ne
zato to su male, nego zato to su slabe; velike prosperiraju ne zato to su velike,
nego to su snane. Snaga je, dakle, za nacije esto jedan od prvih uslova sree i
ak i opstanka. Otuda, sem u sluaju kakvih osobitnih okolnosti, mali narodi bivaju
na kraju uvek nasilno pripojeni velikim ili im se sami pripoje. Ne znam da postoji
alosniji poloaj od poloaja naroda koji ne moe da se odbrani niti da sam sebi

bude dovoljan.
Upravo zato da bi spojio razne prednosti to proizilaze iz veliine i iz malenosti
nacija stvoren je federativni sistem.
Dovoljno je baciti pogled na Sjedinjene Amerike Drave pa da se zapaze sve
dobrobiti to za njih proistiu iz usvajanja tog sistema.
U velikim centralizovanim nacijama zakonodavac je primoran da zakonima da
jednoobrazan karakter, koji se ne slae sa raznolikou krajeva i obiaja; ne
uviajui nikako osobene sluajeve, on postupa samo po nekim optim pravilima;
ljudi su onda prinueni da se prilagode nunostima zakonodavstva, jer
zakonodavstvo ne ume da se prilagodi potrebama i navikama ljudi; a to je krupan
uzrok poremeajima i nevoljama.
Takva nepogodnost ne postoji u konfederacijama: kongres propisuje glavne
odluke o drutvenom ivotu; sve podrobnosti preputene su pokrajinskim
zakonodavstvima.
Ne moe se ni zamisliti do koje mere takva podela suvereniteta slui dobrobiti
svake drave koja sainjava Uniju. U tim malim drutvima, koje ne mui briga da se
brane ili uveavaju, sva snaga drutva i sva individualna energija okrenute su
unutranjim poboljanjima. Poto se centralna vlast svake drave nalazi uza same
graane, svakodnevno je obavetena o potrebama koje se javljaju: stoga vidimo
kako se svake godine sainjavaju novi planovi, koji se raspravljaju u optinskim
skuptinama ili pred zakonodavstvom drave, a zatim iznose u tampi i bude
zanimanje i revnost graana. Ta potreba za poboljanjima neprestano pokree

amerike republike, a ne stvara pometnju; vlastoljublje tu ustupa mesto ljubavi

prema blagostanju, to je vulgarnija, ali manje opasna strast. Sveopte je
rasprostranjeno uverenje u Americi da postojanje i trajnost republikanskih oblika u
Novom svetu zavise od postojanja i trajnosti federativnog sistema. Veliki deo nevolja
u koje su zapale nove drave June Amerike pripisuje se tu tome to su onde hteli
da uspostave velike republike umesto da raspodele suverenitet.
Neosporno je, odista, da su se sklonost ka republikanskom ureenju i takva
praksa rodile u optinama i u krilu pokrajinskih skuptina. U jednoj maloj naciji, kao
to je Konektikat, na primer, gde su prokopavanje kakvog kanala ili izgradnja nekog
puta velika politika tema, gde drava nema da plaa vojsku niti da troi na
ratovanje, te ne bi mogla da prui ni mnogo bogatstva ni mnogo slave onima koji
njome upravljaju, ne moe se zamisliti nita prirodnije i primerenije prirodi stvari
nego to je republika. A taj isti republikanski duh, ti obiaji i navike jednoga
slobodnog naroda, poto su se rodili i razvili u pojedinanim dravama, bez tekoa
se primenjuju zatim na celinu zemlje.
Graanska svest u Uniji i sama je takorei samo saetak pokrajinskog
rodoljublja. Svaki graanin Sjedinjenih Drava prenosi takorei zanimanje i staranje
za svoju republiku u ljubav prema zajednikoj otadbini. Branei Uniju on brani
rastui prosperitet svog sreza, pravo da upravlja njegovim poslovima i nadu da e
postii da se u njemu usvoje takvi planovi za poboljanja putem kojih e se i on sam
obogatiti: a sve su to stvari za koje su ljudi obino osetljiviji nego za opte interese
zemlje i slavu nacije.

S druge pak strane, dok je takvo stanovnitvo podobnije po svom duhu i

obiajima da unapreuje takvu jednu veliku republiku, i sam federativni sistem
veoma je to olakao. Konfederacija svih amerikih drava ne sadri uobiajene
nepogodnosti mnogih ljudskih skupina. Unija jeste velika republika u pogledu
prostranstva; ali mogli bismo je u neku ruku prispodobiti kakvoj maloj republici po
malom broju poslova kojima se bavi njena vlada. Njene odluke su vane, ali retke.
Kako je suverenitet unije skuen i nepotpun, primena tog suvereniteta nije opasna
po slobodu. On isto tako ne raspaljuje ni one neumerene udnje za vlau i za
slavom koje su tako kobne za velike republike. Poto se tu ne stie nuno sve u
jedno zajedniko sredite, ne vide se ni glomazne metropole, ni ogromna bogatstva,
ni velika beda, ni iznenadne revolucije. Politike strasti, umesto da se za tren
razbuktaju kao plameno more irom zemlje, razbijaju se o pojedinane interese i
strasti svake drave.
Stvari i ideje cirkuliu, meutim, slobodno po Uniji kao da je to jedan jedini i isti
narod. Nita tu ne zaustavlja polet preduzimljivosti. Vlada priziva sebi talente i
znanja. A u granicama Unije vlada spokojan mir kao u kakvoj zemlji potinjenoj
jednom istom carstvu; napolju, ona zauzima mesto meu najmonijim nacijama
sveta; spoljnoj trgovini nudi vie od osamsto milja obale; i drei u ruci kljueve
itavog jednog sveta, pribavlja svojoj zastavi potovanje i po najudaljenijim morima.
Unija je slobodna i srena kao kakva mala nacija, slavna i snana kao velika.
ZBOG EGA FEDERATIVNI SISTEM NIJE DOSTUPAN SVIM NARODIMA I TA

JE OMOGUILO ANGLOAMERIKANCIMA DA GA USVOJE

U svakom federativnom sistemu ima njemu svojstvenih mana, koje zakonodavac
ne moe otkloniti. Sloenost svakog federativnog sistema. On iziskuje od
graana svakodnevnu primenu rasuivanja. Praktino poznavanje pitanja
politikog ureenja meu Amerikancima. Relativna slabost vlasti Unije, druga
mana svojstvena federativnom sistemu. Amerikanci su je uinili manje
ozbiljnom, ali nisu mogli da je otklone. Suverenitet pojedinanih drava slabiji
prividno, a ustvari jai od suvereniteta Unije. Zato. Kod naroda u
konfederaciji mora biti, dakle, da postoje prirodni uzroci jedinstva, nezavisno od
zakona. Koji su ti razlozi kod Angloamerikanaca. Mejn i Dordija,
meusobno udaljeni 1.500 km, prirodnije su ujedinjeni nego Normandija i
Bretanja. O tome kako je rat glavna opasnost za konfederacije. To dokazuje
primer Sjedinjenih Drava. Uniji ne prete veliki ratovi. Zato. Kojim bi se
opasnostima izloili evropski narodi kad bi usvojili federativni sistem
Amerikanaca.
Zakonodavac ponekad uspeva, posle hiljadu napora, da dejstvuje nekim
neposrednim uticajcm na sudbinu nacije, i onda se slavi njegova genijalnost, dok
esto geografski poloaj zemlje, u pogledu kojeg on ne moe nita, stanje drutva
kakvo se stvorilo bez njegovog uea, obiaji i ideje ije mu je poreklo neznano,
neka polazna taka koju ne poznaje, izazivaju u drutvu neka neodoljiva kretanja

protiv kojih se on uzalud bori i koja i njega nose sobom.

Zakonodavac lii na oveka koji ocrtava sebi putanju po morskoj puini. Moe on
upravljati brodom koji ga nosi, ali ne moe mu promeniti grau, stvarati vetrove ni
spreiti okean da mu se ne talasa pod nogama.
Prikazao sam kakve prednosti Amerikanci koriste od federativnog sistema.
Ostaje mi da objasnim ta im je omoguilo da usvoje taj sistem; jer nije svim
narodima dato da uivaju njegove blagodeti.
U federativnom sistemu nailazimo na uzgredne mane koje proizilaze iz zakona;
njih zakonodavac moe ispraviti. Nailazimo i na druge, koje su svojstvene sistemu,
te ih narodi koji ga usvoje ne mogu otkloniti. Treba, dakle, da ti narodi u sebi nau
snagu nunu da podnesu prirodne nesavrenosti svog ureenja.
Meu manama svojstvenim svakom federativnom sistemu najvidljivija je
sloenost sredstava kojima se on slui. Taj sistem nuno sueljava dva
suvereniteta. Zakonodavac uspeva da funkcionisanje ta dva suvereniteta bude
jednostavno i ravnomerno koliko god je to mogue i moe da ih oba obuhvati u
jasno omeene sfere delanja; ali on ne moe uiniti da oni budu samo jedan niti da
sprei da se u nekim takama ne dotiu.
Federativni sistem poiva, dakle, ma ta se inilo, na jednoj sloenoj teoriji, ija
primena iziskuje od graana da se svakodnevno slue moima svog razuma.
Obino samo jednostavna shvatanja ovladaju mnenjem naroda. I neka
pogrena, ali jasna i precizna ideja bie u svetu uvek monija od istinite, ali sloene
ideje. Stoga stranke, koje su kao kakve male nacije u velikoj, uvek hitaju da usvoje

kao simbol kakav naziv ili naelo, koji esto tek vrlo nepotpuno predstavljaju cilj
kome tee i sredstva kojim; se slue, ali bez kojih ne bi mogle postojati niti delati.
Ureenja koj poivaju na jednoj jedinoj ideji ili raspoloenju koji se lako definiu
moda nisu najbolja, ali su zacelo najsnanija i najtrajnija.
Kad se ispituje ustav Sjedinjenih Drava, najsavreniji od svih poznatih
federativnih ustava, ovek se, naprotiv, prestravi od toga koliko mnotvo znanja i
koliko rasuivanja taj ustav pretpostavlja u onih kojima on treba da upravlja.
Ureenje Unije poiva, gotovo celo, na zakonskim fikcijama. Unija je jedna idealna
nacija, koja postoji takorei samo u zamisli i kojoj samo um otkriva prostiranje i
granice.
Poto se dobro shvati opta teorija, ostaju tekoe u primeni; one su bezbrojne,
jer je suverenitet Unije toliko isprepleten sa suverenitetom drava da je na prvi
pogled nemoguno zapaziti im granice. Sve je konvencija i vetako u takvom
ureenju, pa ono moe odgovarati samo narodu koji je odavno navikao da sam
upravlja svojim poslovima i u kome je politika obavetenost doprla i do najniih
slojeva drutva. Ni u emu se nikad nisam vie divio zdravom razumu i praktinoj
inteligenciji Amerikanaca nego u tome kako izlaze nakraj sa bezbrojnim tekoama
koje proizilaze iz njihovog saveznog ustava. Gotovo nikad nisam sreo u Americi
oveka iz naroda koji ne bi, s iznenaujuom lakoom, razluio obaveze iz zakona
kongresa od obaveza to potiu iz zakona njegove drave i koji, poto bi razluio
ono to spada u opte nadlenosti Unije od onoga to ureuje lokalno
zakonodavstvo, ne bi umeo oznaiti taku od koje poinje nadlenost saveznih

sudova i granicu na kojoj se zaustavlja nadlenost sudova njegove drave.

Ustav Sjedinjenih Drava lii na one lepe tvorevine ljudske delatnosti koje
ovenavaju slavom i nagrauju bogatstvom one koji ih izumeju, ali ostaju jalove u
tuim rukama.
To se pokazalo u Meksiku u nae doba.
elei da uspostave federativni sistem, Meksikanci su uzeli kao uzor i gotovo
[168]
potpuno preslikali savezni ustav svojih suseda Angloamerikanaca.
Ali
prenosei kod sebe slovo zakona, nisu mogli istovremeno da prenesu i duh koji mu
uliva ivot. Desilo se, dakle, da su se neprestano zapetljavali u mehanizmu svoje
dvostruke vlasti. Suverenitet njihovih pojedinanih drava i suverenitet unije,
prevazilazei delokrug koji im je obeleio ustav, svakodnevno su zadirali jedan u
drugi. I sada jo, Meksiko bez prestanka zapada iz anarhije u vojni despotizam, i iz
vojnog espotizma u anarhiju.
Druga i najpogubnija od svih mana koje smatram svojstvenim samom
federativnom sistemu jeste relativna slabost vlasti unije.
Naelo na kome poivaju sve konfederacije jeste raspodela suvereniteta.
Zakonodavci ine tu raspodelu malo vidljivom; oni je ak za neko vreme sklanjaju od
pogleda, ali ne mogu postii da ona ne postoji. No raspodeljen suverenitet uvek e
biti slabiji od potpunog suvereniteta.
U prikazu ustava Sjedinjenih Drava videli smo s kakvim su umeem Amerikanci,
premda zatvarajui vlast Unije u ogranieni delokrug savezne vlasti, ipak uspeli da
joj dadu privid, a do izvesne mere i snagu jedne nacionalne vlasti.

Postupivi tako, zakonodavci Unije umanjili su prirodnu opasnost konfederacije;

ali nisu mogli potpuno da je uklone.
Amerika vlada, kae se, ne obraa se saveznim dravama: ona svoje naloge
upuuje neposredno graanima i pojedinano ih potinjava zajednikoj volji.
Ali ako bi savezni zakon jako povredio interese i predubeenja neke drave, ne
bi li se trebalo bojati da bi se svaki graanin te drave smatrao zainteresovanim za
stvar oveka koji odbija da se povinuje? Kad bi se tako svi graani te drave osetili
istovremeno i podjednako pogoeni od vlasti Unije, uzalud bi savezna vlast nastojala
da ih izoluje da bi ih savladala: oni bi nagonski osetili da treba da se ujedine da bi
se odbranili i nali bi za to jednu ve spremnu organizaciju u delu suvereniteta koji je
ostavljen njihovoj dravi. Fikcija bi tad iezla i ustupila bi mesto stvarnosti, pa bi se
mogla videti organizovana snaga jednog dela teritorije u borbi sa centralnom vlau.
Isto to mogu rei i o saveznom pravosuu. Kad bi, u kakvom pojedinanom
sporu, sudovi Unije prekrili kakav vaan zakon neke drave, borba bi, premda
neispoljena, ali ipak stvarna, bila izmeu povreene drave, koju bi predstavljao
[169]
jedan njen graanin, i Unije, koju bi predstavljali njeni sudovi.
Treba imati zbilja premalo ivotnog iskustva pa zamiljati, ako smo ljudskim
strastima ostavili neku mogunost da se zadovolje, da emo uvek, uz pomo
zakonskih fikcija, moi spreiti ljude da tu mogunost zapaze i da se njome poslue.
Mada su borbu izmeu ta dva suvereniteta uinili manje verovatnom, ameriki
zakonodavci nisu joj, dakle, otklonili uzroke.
Moe se ak otii i dalje i rei da oni nisu mogli da u sluaju sukoba obezbede

prevagu saveznoj vlasti.

Oni su Uniji dali novca i vojnika, ali su drave sauvale ljubav i predrasude
naroda.
Suverenitet Unije apstraktno je bie, koje se vezuje samo za mali broj spoljnih
stvari. Suverenitet drava ulno je opipljiv; on se lako shvata; u svakom trenutku vidi
se da dejstvuje. Onaj je nov, ovaj se rodio zajedno s narodom.
Suverenitet Unije vetako je delo. Suverenitet drava je prirodan; on postoji
sam po sebi, bez napora, kao to postoji autoritet oca u porodici.
Suverenitet Unije tie se ljudi samo u nekim krupnim interesima; on predstavlja
jednu ogromnu, daleku otadbinu, jedno nejasno i neodreeno oseanje.
Suverenitet drave obavija takorei svakog graanina i bavi se njime svakodnevno u
raznim pojedinostima. On se stara o obezbeenju njegove imovine, njegove
slobode, njegovog ivota; on u svakom trenutku utie na njegovo blagostanje ili na
njegovu bedu. Suverenitet drave podupiru uspomene, navike, lokalne predrasude,
pokrajinski i porodini egoizam; jednom rei sve ono to nagon rodoljublja ini tako
snanim u ovekovom srcu. Kako sumnjati u njegove prednosti.
Poto zakonodavci ne mogu spreiti da izmeu ta dva suvereniteta koja
federativni sistem suoava ne doe do opasnih kolizija, potrebno je da se njihovim
naporima da narode u konfederaciji odvrate dameusobno ne zarate pridrue
osobite miroljubive sklonosti naroda.
Iz toga proizilazi da pakt o federaciji ne bi mogao biti dugog veka kad ne bi, u
narodima na koje se primenjuje, nailazio na izvestan broj uslova za jedinstvo, koji im

taj zajedniki ivot ine lakim i olakavaju zadatak vlasti.

Tako federativnom sistemu, da bi uspeo, nisu potrebni samo dobri zakoni, treba
i okolnosti da mu pogoduju.
Svi narodi koje smo dosad videli da su se udruili u federacije imali su izvestan
broj zajednikih interesa, koje su stvarali kao nekave intelektualne veze u tom
udruivanju.
Ali osim materijalnih interesa, ovek ima i ideja i oseanja. Da bi jedna
konfederacija dugo opstala, isto je toliko nuno da postoji homogenost u civilizaciji
koliko i u potrebama raznih naroda koji je sainjavaju. Izmeu civilizacije kantona Vo
i civilizacije kantona Uri postoji razlika kao izmeu XIX i XV veka: stoga vajcarska
nikad nije imala uistinu savezne vlasti. Unija izmeu raznih njenih kantona postoji
samo na geografskoj karti; to bi se dobro zapazilo kad bi centralna vlast htela da
primeni iste zakone na celu teritoriju.
Postoji jedna stvar koja u Sjedinjenim Dravama divno olakava postojanje
savezne vlasti. Drave u njihovom sastavu imaju ne samo priblino istovetne
interese, isto poreklo i isti jezik nego i isti stupanj civilizacije; to gotovo uvek
olakava meusobnu saglasnost. Ne znam ima li u Evropi i najmanje nacije da ne
pokazuje manju homogenost u raznim svojim delovima nego ameriki narod, ija je
teritorija velika koliko polovina Evrope.
Od drave Mejn do drave Dordije razdaljina je oko 1.500 km. Meutim,
manja je razlika izmeu civilizacije Mejna i civilizacije Dordije nego izmeu
Normandije i Bretanje. Mejn i Dordija, na dva kraja jedne prostrane zemlje,

prirodno nalaze, dakle, vie stvarne lakoe da obrazuju jednu konfederaciju nego
Normandija i Bretanja, koje razdvaja tek jedan potok.
Tim pojedinostima koje su amerikim zakonodavcima pruali obiaji i navike
naroda dodavale su se i druge, koje su proizilazile iz geografskog poloaja zemlje.
Poglavito ovima drugim treba pripisati usvajanje i odravanje federativnog sistema.
Najznaajniji in od svih koji mogu obeleiti ivot jednog naroda jeste rat. U ratu
narod dejstvuje kao jedan jedini pojedinac prema stranim narodima: on se bori za
samo svoje postojanje.
Dokle god je re smo o tome da se sauva mir u zemlji i da se unapredi njeno
blagostanje, dotle vetina u vladanju, razum kod graana i izvesna prirodna
privrenost koju ljudi gotovo uvek gaje prema otadbini lako mogu biti dovoljni; ali da
bi nacija bila u stanju da vodi kakav veliki rat, graani treba sebi da nametnu
mnogobrojne i mune rtve. Verovati da e jedan veliki broj ljudi biti kadar da se
sam od sebe potini takvim drutvenim zahtevima znai vrlo slabo poznavati ljude.
Otuda su svi narodi koji su imali da vode velike ratove bili prinueni, gotovo i
protiv svoje volje, da uveaju snagu vlasti. Oni koji nisu u tome uspeli bili su
poraeni. Dug rat stavlja nacije skoro uvek pred tu alosnu alternativu da ih poraz
izloi unitenju ili pobeda despotizmu.
Obino se, dakle, u ratu obelodanjuje, najvidljivije i najopasnije, slabost neke
vlasti; a pokazao sam da je mana svojstvena federalnim vlastima to to su vrlo
slabe.
U federativnim sistemima ne samo da nema upravne centralizacije niti iega to

bi se tome pribliavalo nego i sama centralizacija vlasti postoji tek nepotpuno, to je

uvek krupan uzrok slabosti kad se treba braniti od naroda kod kojih je ta
centralizacija potpuna.
I u saveznom ustavu Sjedinjenih Drava, po kome centralna vlast raspolae sa
vie stvarnih moi nego i u jednom drugom slinom ustavu, ta se mana jo vrlo jako
osea.
Jedan jedini primer omoguie itaocu da prosudi.
Ustav daje kongresu pravo da pozove miliciju saveznih drava u aktivnu slubu
kad se radi o tome da se ugui kakva pobuna ili da se odbije spoljni napad; drugi
jedan lan kae da je u tome sluaju predsednik Sjedinjenih Drava vrhovni
zapovednik milicije.
Prilikom rata 1812. predsednik je naredio milicijama severnih drava da posednu
granice; Konektikat i Masausets, ije je interese rat pogaao, odbili su da poalju
svoje kontingente.
Ustav, prigovorili su oni, ovlauje saveznu vlast da se poslui milicijama u
sluaju ustanka i spoljnog napada; a u sadanjem sluaju nema ni pobune ni
spoljnog napada. Dodali su da isti ustav koji Uniji daje pravo da pozove miliciju u
aktivnu slubu ostavlja dravama pravo da imenuju oficire; iz toga sledi, po njima, da
ak ni u ratu, nijedan oficir Unije nema pravo da komanduje milicijama izuzev
predsednika lino. A u pitanju je bilo da se slui u vojsci kojom je komandovao neko
drugi a ne on.
Te apsurdne i destruktivne doktrine potvrdili su ne samo guverneri i

zakonodavna tela nego i sudovi tih dveju drava; a savezna vlast bila je primorana
[170]
da druge potrai vojsku koja joj je nedostajala.
Otkuda onda to da se amerika Unija, ma koliko inae zatiena relativnim
savrenstvom svojih zakona, ne raspadne u nekom velikom ratu? Otuda to joj veliki
ratovi ne prete.
U sreditu jednog velikog kontinenta, po kome se ljudska delatnost moe
bezgranino iriti, Unija je skoro isto toliko izolovana od sveta kao i da je sa svih
strana okruena okeanom.
Kanada broji samo milion stanovnika; njeno se stanovnitvo deli na dve
neprijateljske nacije. Surova klima ograniava prostiranje njene teritorije i po est
meseci zatvara njene luke.
Od Kanade do Meksikog zaliva nailazimo jo na nekoliko divljih plemena, upola
unitenih, koje est hiljada vojnika potiskuje pred sobom.
Na jugu se Unija u jednoj taki dodiruje sa Meksikom; odande e verovatno
jednog dana doi veliki ratovi. Ali slab napredak civilizacije, iskvaren moral i beda
zadugo e jo spreavati Meksiko da zauzme neko visoko mesto meu nacijama.
[171]
to se pak tie evropskih sila, njihova udaljenost ini ih malo opasnim.
Velika srea za Sjedinjene Drave nije, dakle, to su pronale takav savezni
ustav koji bi im omoguio da podnesu velike ratove, nego to im je poloaj takav da
ne moraju da se boje takvih ratova.
Niko ne moe ceniti vie nego ja prednosti federativnog sistema. Ja u njemu

vidim jednu od najmonijih kombinacija u prilog ljudskog prosperiteta i slobode.

Zavidim sudbini nacija kojima je bilo moguno da ga usvoje. Ali ne mogu ipak da
verujem da narodi i konfederaciji mogu dugo i ravnopravno da se bore protiv neke
nacije u kojoj bi vlast bila centralizovana.
Narod koji bi u prisustvu velikih evropskih vojnikih monarhija raspodelio svoj
suverenitet samim tim inom odrekao bi se, ini mi se, svoje vlasti, a moda i svog
postojanja i svog imena.
Divan li je poloaj Novoga sveta, kad ovek tu jo nema neprijatelja, do ako e
sam sebi biti neprijatelj! Da bude srean i slobodan, dovoljno je da to hoe.

Drugi deo
Do sada sam razmotrio institucije, dao pregled pisanih zakona, slikao sadanje
oblike politikog drutva u Sjedinjenim Dravama.
Ali iznad svih institucija i izvan svih oblika postoji jedna suverena mo, mo
naroda, koja institucije i oblike po svojoj volji niti ili menja.
Ostaje mi da prikaem kako postupa ta mo to gospodari zakonima; kakvi su joj
nagoni, kakve strasti; kakve je potajne sile gone, zadravaju ili usmeravaju u njenom
nezadrivom hodu; kakve posledice proizvodi njena svemo i kakva joj budunost
predstoji.
GLAVA I
PO EMU SE MOE REI DA U SJEDINJENIM DRAVAMA U STROGOM
SMISLU REI NAROD VLADA
U Americi narod imenuje onoga koji propisuje zakon i onog ko ga izvrava; on
sam obrazuje porotu koja kanjava krenje zakona. Ustanove su demokratske ne
samo u naelu nego i u svim razradama naela; tako, narod neposredno imenuje
svoje predstavnike i bira ih obino svake godine, da bi ih potpunije drao u
zavisnosti. Upravlja, dakle, stvarno narod, i mada je oblik vlasti predstavniki,
oevidno je da miljenja, predrasude, interesi, pa ak i strasti naroda ne mogu
nailaziti na trajne prepreke koje bi ih spreavale da se ispolje u svakodnevnom

upravljanju drutvom.
U Sjedinjenim Dravama, kao i u svim zemljama gde narod vlada, veina upravlja
u ime naroda.
Ta veina sastoji se poglavito od smirenih graana, koji, bilo po sklonosti, bilo iz
interesa, iskreno ele dobrobit zemlje. Oko njih neprestano agituju stranke, koje
nastoje da ih privuku u svoj krug i da u njima nau oslonca.
GLAVA II
O STRANKAMA U SJEDINJENIM DRAVAMA
Treba uoiti jednu krupnu razliku izmeu stranaka. Sranke su meusobno kao
suparnike nacije. Stranke u pravom smislu rei. Razlika izmeu velikih i
malih stranaka. U kakva se vremena one raaju. Njihova razliita svojstva.
Amerika je imala velikih stranaka. Nema ih vie. Federalisti.
Republikanci. Poraz federalista. Tekoe da se stvaraju stranke u
Sjedinjenim Dravama. ta se ini da bi se stvorile. Aristokratsko ili
demokratsko svojstvo koje se nalazi u svim strankama. Borba generala
Deksona protiv Banke.
Moram prvo da ustanovim jednu krupnu razliku izmeu stranaka.
Ima tako prostranih zemalja da raznoliko stanovnitvo koje u njima ivi, mada

okupljeno pod istim suverenitetom, ima suprotstavljene interese, iz kojih se raaju

stalne suprotnosti. Razliiti delovi istoga naroda ne obrazuju tada stranke u pravom
smislu rei, nego odelite nacije; te ako se desi da doe do graanskog rata, postoji
sukob izmeu suparnikih naroda pre nego borba izmeu stranaka.
Ali kad se graani meusobno razlikuju u pitanjima koja se jednako tiu svih
delova zemlje, kao to su, na primer, opta naela vladanja, onda vidimo da se
raa ono to u nazvati uistinu strankama.
Stranke su zlo svojstveno slobodnim ureenjima; ali one nemaju u svako doba
isto svojstvo i iste nagone.
Naiu vremena kad nacije oseaju da ih mue tako krupne boljke da dolaze na
misao o potpunoj promeni politikog ureenja. Ima i drugaijih vremena, kad je zlo
jo dublje i kad je i samo drutveno ureenje dovedeno u pitanje. To je doba velikih
revolucija i velikih stranaka.
Izmeu takvih vekova nereda i nevolja nailazimo i na drukija, kad se drutva
odmaraju a ljudski rod kao da moe da predahne. Ali to je uistinu samo privid:
vreme se ne zaustavlja u svom toku, ni za narode kao ni za ljude; i jedni i drugi
svakog dana koraaju ka budunosti koju ne znaju; a kad verujemo da stoje u
mestu, to samo znai da ne opaamo njihovo kretanje. Svet tada ipak koraa, a ini
se nepokretan onima koji tre.
No kako god bilo, nastupe razdoblja kad su promene to se zbivaju u politikom
ustrojstvu i drutvenom stanju naroda tako spore i tako neosetne da ljudi pomisle
da su dospeli do nekog konanog stanja; ljudski um veruje tada da je vrsto

postavljen na izvesne osnove i ne upravlja pogled dalje od odreenog vidokruga.

To je doba sitnih zapleta i malih stranaka.
One politike stranke koje nazivam velikim jesu one koje vie dre do naela
nego do njihovih konsekvcnca, do optih pojmova a ne do pojedinanih sluajeva,
do ideja a ne do ljudi. Takve stranke imaju obino blagorodnije crte, plemenitije
strasti, stvarnija ubeenja, otvorenije i odvanije dranje nego druge. Posebni
interesi, koji uvek igraju najvaniju ulogu u politikim strastima, vetije se tu kriju pod
platom opteg interesa; ponekad uspevaju ak da se sakriju od pogleda i onih koje
nadahnjuju i pokreu na delanje.
Male stranke, naprotiv, obino su bez politike vere. Kako ne oseaju da ih
uzvisuju i nose veliki ciljevi, narav im je proeta sebinou, koja izbija na videlo u
svakom njihovom postupku. Uvek padaju u vatru bez poleta; jezik im je otar, ali
korak bojaljiv i nesiguran. Sredstva kojima se slue bedna su kao i cilj koji sebi
postavljaju. Otud, kad nastupi zatije posle kakve estoke revolucije, velikih ljudi kao
da je odjednom nestalo, a due kao da se zatvaraju u sebe.
Velike stranke potresaju drutvo, male ga uskomeavaju; one ga razdiru, a ove
izopauju; one ga katkad spasu uzdrmavajui ga, ove ga uvek jalovo mute.
Amerika je imala velikih stranaka; danas one vie ne postoje; s njima je ona
mnogo dobila u pogledu sree, ali ne i u pogledu morala.
Kad se rat za nezavisnost zavrio, pa je valjalo postaviti temelje nove vlasti,
nacija se podelila na dva shvatanja. Ta su shvalanja stara koliko i svet i nalazimo ih
u raznim oblicima i pod raznim nazivima u svim slobodnim drutvima. Jedno je htelo

da ogranii vlast naroda, drugo da je neogranieno proiri.

Borba izmeu ta dva shvatanja nikad kod Amerikanaca nije dospela do onakve
estine kakva se esto ispoljavala drugde. Obe su stranke u Americi bile saglasne
u najhitnijim pitanjima. Nijedna od njih, da bi pobedila, nije imala potrebe da srui
dotadanji poredak niti da izvri prevrat u itavom stanju drutva. Za pobedu naela
ove ili one stranke nije se, prema tome, vezivao velik broj individualnih egzistencija.
Ali ticalo se prvorazrednih nematerijalnih interesa, kao to je ljubav prema
jednakosti i nezavisnosti. To je bilo dovoljno da se raspale estoke strasti.
Stranka koja je htela da ogranii vlast naroda nastojala je naroito da svoje
doktrine primeni na ustav Unije, po emu je dobila naziv federalna.
Druga, koja se prikazivala iskljuivom ljubiteljkom slobode, nazvala se
republikanskom.
Amerika je zemlja demokratije. Federalisti su, dakle, uvek bili u manjini; ali oni su
u svojim redovima imali gotovo sve velike ljude koje je rodio rat za nezavisnost, pa
je njihova moralna mo bila vrlo velika.
Propast prve konfederacije izazvala je u narodu strah da e se pasti u anarhiju, i
federalisti su iskoristili to prolazno raspoloenje. Desetak-dvanaest godina upravljali
su oni poslovima i uspeli su da primene, ne sva svoja naela, ali bar neke od njih;
jer suprotna struja bivala je iz dana u dan odvie silna da bi se usudili na borbu
protiv nje.
Republikanci su se najzad 1801. dokopali vlasti. Za predsednika je izabran
Tomas Deferson; on im je doneo potporu svoga slavnog imena, velikog dara i

ogromne popularnosti.
Federalisti su se uvek odravali vetakim sredstvima i dovijali se nalazei
trenutne izlaze; na vlast su ih bile dovele vrline ili darovitost njihovih voa i srene
okolnosti. Kad su na vlast dospeli republikanci, protivniku stranku kao da je
potopila iznenadna poplava. Ogromna veina izjasnila se protiv nje, i ona se
odjedanput nala u tolikoj manjini da je smesta izgubila svaku nadu. Od tog asa,
republikanska, ili demokratska stranka koraala je iz pobede u pobedu i zavladala
je celim drutvom.
Oseajui se poraeni, bez podrke i osamljeni usred nacije, federalisti su se
podelili; jedni su se pridruili pobednicima; drugi su spustili zastavu i promenili ime.
Ve podosta godina oni su potpuno prestali postojati kao stranka.
Kratkotrajna vlast federalista po mome je miljenju jedan od najsrenijih
dogaaja koji su propratili raanje velike amerike nacije. Federalisti su se borili
protiv neodoljive sklonosti svoga veka i svoje zemlje. Koliko god bile dobre ili loe
njihove teorije, one su imale tu manu to su bile neprimenljive u potpunosti na
drutvo koje su oni hteli da urede; ono to je dolo sa Defersonom dogodilo bi se
ranije ili kasnije. Ali vlast federalista dala je novoj republici bar vremena da se
utemelji i omoguila joj da kasnije bez tete podnese brzi razvoj doktrina protiv kojih
su se oni borili. Velik broj njihovih naela na kraju je, uostalom, uao u simbole
njihovih protivnika, a savezni ustav, koji traje i u nae doba, trajni je spomenik
njihovom rodoljublju i njihovoj mudrosti.
Tako se, dakle, u nae dane ne zapaaju velike politike stranke u Sjedinjenim

Dravama. Nailazimo onde, dodue, na stranke koje ugroavaju budunost Unije; ali
nema ih takvih da bi se obarale na sadanji oblik vlasti ili na opte kretanje drutva.
Stranke koje ugroavaju Uniju poivaju ne na naelima, nego na materijalnim
interesima. Ti interesi uspostavljaju u raznim pokrajinama jednoga tako ogromnog
sveta pre suparnike nacije nego stranke. Tako smo nedavno videli kako Sever
podrava sistem trgovinskih ogranienja, a Jug se bori za slobodnu trgovinu, iz
prostog razloga to je Sever industrijski deo, a Jug zemljoradniki, i to sistem
ogranienja dejstvuje u korist jednoga, a na tetu drugog.
U odsustvu velikih stranaka, u Sjedinjenim Dravama vrve male stranke, a javno
mnenje beskonano se deli na pojedinanim pitanjima. Ne moe se ni zamisliti koliko
se ljudi trude da stvore stranke; to nije lak posao u nae doba. U Sjedinjenim
Dravama nema verske mrnje, jer religija uiva sveopte potovanje, a nijedna
sekta ne prevladava; nema klasne mrnje, zato to je narod sve, i niko se ne
usuuje da se bori protiv njega; najzad, nema javne bede koja bi se mogla
zloupotrebiti, poto materijalno stanje zemlje prua tako ogromno polje proizvodnji
da je dovoljno prepustiti oveka samom sebi pa da on stvara uda. Ambiciji je ipak
potrebno da uspe stvoriti stranke, jer teko je onoga ko dri vlast oboriti iz jedinog
razloga to hoemo da sednemo na njegovo mesto. Sva vetina politiara sastoji
se u tome da se sazda stranka: politiar u Sjedinjenim Dravama nastoji najpre da
razabere svoj interes i da vidi koji su slini interesi koji bi se mogli grupisati oko
njegovog; potom se trudi da otkrije nema li sluajno negde u svetu kakve doktrine ili
naela koji bi se mogli zgodno staviti na elo novog udruenja, da bi ono imalo

prava da izae pred javnost i da se slobodno kree. To je, to bi se reklo, kao one
kraljeve dozvole za objavljivanje, koje su nai dedovi tampali nekad na prvom listu
svojih knjiga i tako ih unosili u svoje delo, mada one nisu u njega spadale.
Kad se to obavi, nova se sila uvodi u politiki svet.
Strancu se skoro sve amerike domae raspre ine, na prvi pogled, neshvatljive
ili detinjaste, pa ne zna treba li da saaljeva narod koji se ozbiljno bavi takvim
triarijama ili da mu zavidi na srei to moe njima da se bavi.
Ali kad se uzmu briljivo prouavati potajni nagoni koji u Americi vladaju
strankama, lako se otkriva da se one mogu manje ili vie povezati s onim dvema
strankama na koje se dele ljudi otkad ima slobodnih drutava. to se dublje ulazi u
misao tih stranaka sve vie se zapaa da jedne rade na tome da obuzdaju mo
javnosti, a druge da je proire.
Ne kaem nipoto da je amerikim strankama uvek cilj, javno ispoljen ili makar
skriven, da u zemlji prevagne aristokratija ili demokratija; kaem da se aristokratske
ili demokratske strasti lako otkrivaju u pozadini svih stranaka i da te strasti, mada
skrivene od pogleda, ine kao nekakvu osetljivu taku i duu stranke.
Naveu jedan nedavni primer: predsednik je napao banku Sjedinjenih Drava;
zemlja se uzbudila i podelila; prosveeni slojevi stali su uglavnom na stranu banke,
narod na predsednikovu. Mislite li da je narod mogao razabrati razloge
predsednikovog miljenja u tako tekom i zapletenom pitanju u kome se i vini ljudi
kolebaju? Nipoto. Ali banka je velika ustanova i postojanje joj je nezavisno; narod,
koji unitava ili uzdie sve moi, njoj ne moe nita, i to ga udi. Usred sveopteg

kretanja u drutvu, ta nepomina taka bode mu oi, pa hoe da vidi nee li mu

uspeti da je pomakne kao i ostalo.
O OSTACIMA ARISTOKRATSKE STRANKE U SJEDINJENIM DRAVAMA
Bogatai u potajnoj opoziciji prema demokratiji. Povlae se u privatni ivot.
Sklonost koju u svojim kuama pokazuju prema ekskluzivnim uivanjima i raskoi.
Njihova jednostavnost van kue. Usiljena snishodljivost prema narodu.
U narodu koji je podeljen u pogledu ubeenja, dogaa se ponekad, kad se desi
da se ravnotea izmeu stranaka prekine, da jedna od njih stekne neodoljivu
prevagu. Ona tada lomi sve prepreke, atre svog protivnika i eksploatie celo
drutvo u svoju korist. Gubei nadu u uspeh, pobeeni se tada kriju ili ute. Nastupi
sveopta nepokretnost i utanje. Pobednika stranka ustane i rekne: "Ja sam zemlji
vratila mir, duguje mi se blagodarenje."
Ali pod tom prividnom jednodunou jo se kriju duboke podele i jedna stvarna
opozicija.
To se dogodilo u Americi: kad je demokratska stranka stekla prevagu, dokopala
se iskljuivog voenja javnih poslova. I otada neprestano uobliava obiaje i zakone
po svojoj elji.
U nae dane, moe se rei da su bogati slojevi drutva u Sjedinjenim Dravama
sasvim van politikih poslova i da je bogatstvo, daleko od toga da bude kakvo

pravo, stvaran uzrok nenaklonosti i smetnja da se dospe na vlast.

Bogati, dakle, vie vole da napuste poprite nego da vode esto neravnopravnu
borbu protiv siromanijih sugraana. Poto u javnom ivotu ne mogu da zauzmu
mesto odgovarajue onome koje imaju u privatnom ivotu, naputaju javni ivot da bi
se usredsredili na privatni. Oni usred drave ine kao nekakvo posebno drutvo,
koje ima svoje odvojene sklonosti i uivanja.
Bogati se takvom stanju stvari povinuje kao jednom neizleivom zlu; veoma
briljivo izbegava ak i da pokae da ga to pozleuje; ujemo ga, dakle, kako javno
hvali ugodnost republikanske vlasti i prednosti demokratskih oblika vladavine. Jer,
posle mrnje prema neprijateljima, ta je oveku prirodnije nego da im laska?
Vidite li takvog imunog graanina? Ne biste li rekli da je to srednjovekovni
Jevrejin, koji se boji da se ne oda svojim bogatstvom? Odea mu je jednostavna,
dranje skromno; izmeu etiri zida svog doma oboava rasko; u to svetilite
puta samo nekoliko odabranih gostiju, koje obesno naziva sebi ravnima. Ne moe
se u Evropi sresti plemi koji bi se pokazao iskljuiviji od njega u uivanjima,
zavidljiviji i na najmanjim preimustvima koje obezbeuje neki privilegovan poloaj.
Ali evo ga gde izlazi iz kue i ide da radi u nekom pranjavom sobiku koji zauzima
u centru grada i poslova i gde je svakom slobodno da mu pristupi. Na pola puta,
naie njegov obuar, i zastanu, pa ponu razgovarati. ta li to mogu rei jedan
drugom? Ta dva graanina pretresaju dravne poslove i nee se rastati a da se ne
rukuju.
Ispod tog izvetaenog oduevljenja i usred tih snishodljivih formi prema

vladajuoj moi, lako je u bogataa zapaziti veliko gaenje prema demokratskim

ustanovama njihove zemlje. Narod je sila koje se boje, a koju i preziru. Kad bi loa
demokratska vladavina dovela jednog dana do politike krize, kad bi se u
Sjedinjenim Dravama monarhija ikad ukazala kao neto ostvarljivo, brzo bi se
obelodanilo da je istina ovo to tvrdim.
Dva mona oruja kojim se stranke slue da bi uspele jesu novine i udruenja.
GLAVA III
O SLOBODI TAMPE U SJEDINJENIM DRAVAMA
Tekoa da se ogranii sloboda tampe. Osobiti razlozi to je nekim
narodima stalo do te slobode. Sloboda tampe je nuna posledica suverenosti
naroda, kako se ona shvata u Americi. Otar jezik tampe u Sjedinjenim
Dravama. tampa ima svojstvene nagone; primer Sjedinjenih Drava
dokazuje to. Miljenje Amerikanaca o sudskoj represiji prekraja tampe.
Zato je tampa manje mona u Sjedinjenim Dravama nego u Francuskoj.
Sloboda tampe ispoljava svoju mo ne samo u odnosu na javno mnenje nego i
u pogledu svih ubeenja ljudi. Ona ne menja samo zakone nego i obiaje. U drugom
jednom odeljku ovog dela pokuau da utvrdim stupanj uticaja koji je sloboda
tampe izvrila na ivot graanstva u Sjedinjenim Dravama; potrudiu se da

razaberem kako je usmerila ideje, kakve je navike ulila duhu i oseanjima

Amerikanaca. Ovde hou da ispitam samo kakve je posledice imala sloboda
tampe u politikom svetu.
Priznajem da prema slobodi tampe ja ne gajim onakvu potpunu i spremnu
ljubav kakva se poklanja stvarima nenadmano dobrim po samoj njihovoj prirodi.
Volim je imajui u vidu zla koja spreava, mnogo vie nego zbog dobra koje ini.
Kad bi mi neko pokazao, izmeu potpune nezavisnosti i potpune potinjenosti
misli, neku sredinu gde bih se mogao nadati da se moe stajati, moda bih se na
njoj zaustavio; ali ko e pronai tu sredinu? Polazite od slobode tampe i idete
redom: ta ete uiniti? Prvo podvrgavate pisca porotnicima; ali porotnici ga
oslobode, i ono to je bilo samo miljenje jednog pojedinca postaje miljenje zemlje.
Uinili ste, dakle, odvie i premalo; opet treba ii dalje. Izruujete autore redovnim
sudijama; ali sudije moraju da sasluaju pre no to osude; ono to bi se autor bojao
da prizna u knjizi, nekanjeno objavljuje u svojoj odbrani; to bi se pritajeno reklo u
nekoj prii nae se tako ponovljeno u hiljadu drugih. Izraz je spoljni oblik i, ako mogu
tako da kaem, telo misli, ali nije sama misao. Vai sudovi zaustavljaju telo, ali dua
im izmie i neuhvatljivo promie izmeu ruku. Opet ste uinili i odvie i premalo, i
treba ii dalje. Najposle preputate pisce cenzorima; vrlo dobro! Bliimo se kraju.
Ali zar politika tribina nije slobodna? Opet, dakle, niste nita uinili; varam se,
poveali ste zlo. Hoete li, kojim sluajem, smatrati misao jednom od materijalnih
sila, koje se uveavaju sa brojem dejstvujuih sila? Hoete li pisce brojati kao
vojnike neke vojske? Suprotno od svih materijalnih sila, mo misli esto se uveava

upravo malim brojem onih koji je izraavaju. Re monog oveka ima vie snage
nego zbrkana vika hiljade govornika; i im se moe slobodno govoriti na jednom
jedinom javnom mestu, to je kao da se javno govori u svakom selu. Valja vam,
dakle, unititi slobodu govora kao i slobodu pisanja; sad ste, eto, uplovili u luku: svi
ute. Ali kuda ste stigli? Poli ste od zloupotrebe slobode, a nalazim vas pod
nogama jednog despota.
Ili ste od krajnje nezavisnosti do krajnje potinjenosti a da na tako dugom putu
niste naili ni na jedno jedino mesto gde biste stali.
Ima naroda koji, nezavisno od optih razloga koje sam izneo, imaju i osobitih
razloga da budu privreni slobodi tampe.
U izvesnim nacijama koje tvrde da su slobodne, svaki organ vlasti moe
nekanjeno pogaziti zakon a da ustav zemlje ne daje potlaenim pravo da se ale
pravosuu. Kod tih naroda ne treba nezavisnost tampe smatrati jednom od
garantija, nego jedinom garantijom koja preostaje slobodi i sigurnosti graana.
Kad bi, dakle, ljudi koji upravljaju tim nacijama poeli govoriti o tome da e
tampi oduzeti nezavisnost, sav narod mogao bi im odgovoriti: dopustite nam da
vae zloine iznosimo pred redovne sudove, pa emo onda moda pristati da ne
apelujemo na sud javnog mnenja.
U zemlji gde oevidno vlada dogma o suverenosti naroda, cenzura nije samo
opasnost nego i velika besmislica.
Kad se svakome daje pravo da upravlja drutvom, valja mu svakako priznati i
sposobnost da bira izmeu raznih ubeenja koja pokreu njegove savremenike i da

proceni razne injenice ijim se poznavanjem on moe rukovoditi.

Suverenost naroda i sloboda tampe dve su stvari koje su, dakle, meusobno
potpuno povezane; cenzura i opte pravo glasa jesu, naprotiv, dve stvari
protivrene i ne mogu dugo opstati u politikim ustanovama istog naroda. Meu
dvanaest miliona ljudi koji ive na teritoriji Sjedinjenih Drava nema nijednog da se
do sada usudio da predloi da se sloboda tampe ogranii.
Prve novine koje su mi dole pod ruku kad sam stigao u Ameriku sadravale su
sledei lanak, koji verno prevodim:
"U celoj toj stvari, sve to je Dekson (predsednik) govorio bile su rei jednog
despota bez srca, koji radi samo na tome da sauva vlast. Ambicija je njegov
zloin, i za to e ga stii kazna. On je stvoren za spletkarenje, a to spletkarenje
sruie njegove naume i istrgnue mu vlast iz ruku. On vlada pomou korupcije, ali
njegove zloinake ujdurme okrenue se protiv njega, upropastie ga i osramotiti.
On se u politikoj areni pokazao bestidan i neobuzdan. Uspeo je; ali blii se as
pravde; uskoro e morati da vrati to je osvojio, da baci daleko od sebe kocku
kojom se kao varalica kockao i da zavri u nekom skrovitu, gde e slobodno moi
da bogohuli zbog svoje ludosti; jer njegovom srcu nije dato da zna za vrlinu kajanja."
(Vincenne's Gazette)
Mnogi u Francuskoj zamiljaju da estina nae tampe potie od nepostojanosti
naeg drutvenog ureenja, od naih politikih strasti i od sveopte munine koja iz

toga proizilazi. Oni, dakle, neprestano oekuju da nastupi neko doba kad e se
drutvo vratiti u nekakvo mirno leite, pa e se i tampa smiriti. Ja bih pak taj
krajnje velik upliv koji tampa vri na nas radije pripisao malopre iznetim uzrocima;
ali ne mislim da ti uzroci mnogo utiu na njen nain pisanja. Meni se ini da
periodina tampa ima svojstvene nagone i strasti, nezavisno od okolnosti u kojima
deluje. Ono to se zbiva u Americi to mi dokraja dokazuje.
Amerika je moda u ovom trenutku zemlja koja najmanje na svetu sadri u sebi
klice revolucije. Pa ipak u Americi tampa ima istu ruilaku narav kao i u
Francuskoj i istu estinu, mada bez istih razloga za gnev. I u Americi kao i u
Francuskoj ona je jedna izuzetna sila, sa tako udno pomeanim dobrim i zlim
stranama da bez nje sloboda ne bi mogla iveti, a sa njom red jedva moe da se
odri.
Treba rei da tampa ima mnogo manje moi u Sjedinjenim Dravama nego kod
nas. Nita ipak nije ree u toj zemlji nego da se protiv nje pokrene sudski spor.
Razlog je prost: prihvativi dogmu o suverenosti naroda, Amerikanci su je iskreno
primenili. Nisu imali na umu da na elementima koji se svakodnevno menjaju
uspostave ustav ije bi trajanje bilo veito. Napadati postojee zakone nije, dakle,
zloin, pod uslovom da se oni ne ele nasilno kriti.
Oni, uostalom, veruju da su sudovi nemoni da stiaju tampu, a poto se
prilagodljivost ljudskih naina izraavanja ne podaje pravosudnoj analizi, da prekraji
takve prirode takorei izmiu ruci kad se isprui da ih dohvati. Da bi se moglo
efikasno dejstvovati na tampu, oni misle da bi trebalo pronai takav sud koji bi ne

samo bio odan postojeem poretku nego bi se mogao i postaviti iznad javnog
mnenja koje se komea oko njega; sud koji bi sudio iskljuujui javnost, izricao
presude ne obrazlaui ih i kanjavao jo i vie nameru nego rei. A onaj ko bi imao
vlast da stvori i odrava takav sud samo bi gubio vreme na to da progoni slobodu
tampe; jer on bi onda bio potpuni gospodar i samoga drutva i mogao bi se otresti
i pisaca kaogod i njihovih spisa. U pogledu tampe, stvarno nema sredine izmeu
potinjenosti i slobode. Da bi se pobrali neprocenjivi plodovi koje prua sloboda
tampe, treba umeti podneti i neizbene nedae koje ona izaziva. Hteti postii ono
prvo, a izbei ovo drugo, znai predati se jednoj od onih iluzija kojima se obino
uljuljkuju bolesne nacije, kad umorne od borbi i iscrpene od napora, trae naina da
omogue istovremeno postojanje, na istom tlu, neprijateljskih ubeenja i suprotnih
naela.
Mala mo koju imaju dnevni listovi u Americi potie od vie uzroka, meu kojima
su sledei glavni:
Slobode tampe, kao i svih drugih sloboda, moemo se utoliko vie bojati
ukoliko je novija; narod koji nikad nije sluao kako se pred njim raspravlja o
dravnim poslovima veruje prvom tribunu koji se pojavi. Kod Angloamerikanaca ta je
sloboda isto tako stara kao i osnivanje naseobina; tampa,uostalom, koja ume tako
da raspali strasti, ne moe ipak sama da ih stvori. A u Americi je politiki ivot
aktivan, raznolik, ak uzburkan, ali retko kad uskovitlan dubokim strastima; ove se
retko kad raspale ako nisu materijalni interesi dovedeni u pitanje, a u Sjedinjenim
Dravama postoji materijalni prosperitet. Da bih prosudio o razlici koja u tome

postoji izmeu Angloamerikanaca i nas, dovoljno je da bacim pogled na novine ta

dva naroda. U Francuskoj, trgovinski oglasi zauzimaju vrlo ogranien prostor, pa i
same vesti su malobrojne; glavni deo lista je onaj gde se nalaze politike diskusije.
U Americi, tri etvrtine ogromnog lista koji vam je pred oima ispunjene su
oglasima, ostatak zauzimaju najee politike vesti ili prosto anegdote; tek ovdeonde opazite u nekom neupadljivom kutku poneku od onakvih diskusija o goruim
pitanjima kakve su kod nas svakodnevna hrana italaca.
Svaka sila uveava dejstvo svoje snage ukoliko vie centralizuje rukovoenje; to
je opli prirodni zakon, koji se posmatrau obelodanjuje posmatranjem, a po jo
sigurnijem nagonu oduvek ga poznaju i najsitniji despoti.
U Francuskoj, tampa obuhvata dve odelite vrste centralizacije.
Gotovo sva njena mo usredsredena je na jednom mestu i takorei u istim
rukama, jer su njeni organi veoma malobrojni.
Poto je tako ustrojena usred jedne skeptine nacije, mo tampe mora da
bude gotovo bezgranina. To je neprijatelj s kojim vlada moe da sklapa manje-vie
duga primirja, ali nasuprot kome je teko dugo iveti.
Nijedna od tih dveju vrsta centralizacije o kojima govorim ne postoji u Americi.
Sjedinjene Drave nemaju prestonicu: prosveenost kao i mo rasejane su po
svoj toj ogromnoj zemlji; zraci ljudskog uma, umesto da polaze iz jednog
zajednikog sredita, ukrtaju se tu, dakle, u svim pravcima; Amerikanci nisu nigde
postavili sveopte rukovoenje milju kaogod ni poslovima.
To je uslovljeno lokalnim okolnostima, koje ne zavise od ljudi; ali evo ta potie

od zakona:
U Sjedinjenim Dravama ne postoje koncesije za tampare ni takse i
registrovanje dnevnih listova; i propis o polaganju kaucije je nepoznat.
Iz tog proizilazi da je osnivanje lista jednostavan i lak poduhvat; malo
pretplatnika dovoljno je da izdava pokrije trokove; stoga broj periodinih ili
poluperiodinih izdanja u Sjedinjenim Dravama prevazilazi sve to bi ovek mogao
zamisliti. Najupueniji Amerikanci pripisuju tim tako neverovatno rasutim silama
tampe njihovu malu mo: aksiom je politike nauke u Sjedinjenim Dravama da je
jedini nain da se neutralie dejstvo novina to da im se umnoi broj. Ne mogu da
shvatim to tako oigledna istina nije jo kod nas postala opteprihvaena. to oni
koji hoe da pokrenu revolucije pomou tampe nastoje da obezbcde nekoliko
monih organa, to lako shvatam; ali to zvanine pristalice uspostavljenog poretka i
prirodni oslonci postojeih zakona veruju da ublauju dejstvo tampe time to je
koncentriu, to nikako ne mogu da razumem. ini mi se da evropske vlade
postupaju prema tampi onako kao nekada vitezovi prema svojim protivnicima:
zapazile su po iskustvu da je centralizacija mono oruje, pa hoe njime da
snabdeju neprijatelja, valjda da bi stekle veu slavu odolevajui mu.
U Sjedinjenim Dravama gotovo da nema varoice koja nema svoje novine. Lako
je razumeti da se meu tolikim borcima ne moe uspostaviti ni disciplina ni jedinstvo
akcije: vidimo stoga da svako die svoju zastavu. Ne znai da su se svi politiki
listovi Unije razvrstali na one koji su za i one koji su protiv vlade; ali oni je napadaju i
brane na sto raznih naina. Novine ne mogu, dakle, u Sjedinjenim Dravama da

uspostave onakve velike struje javnog mnenja kakve provaljuju ili preplavljuju i
najvre brane. Ta izdeljenost snaga tampe proizvodi jo i druge ne manje
znaajne posledice: poto je osnivanje lista laka stvar, svako se moe time baviti; s
druge strane, usled konkurencije, nijedne novine ne mogu se nadati velikom profitu;
to spreava krupne industrijske monike da se bave takvim poduhvatima. A i kad bi,
uostalom, novine bile izvor bogaenja, kako su krajnje mnogobrojne, ne bi bilo
dovoljno darovitih pisaca da ih ureuju. Poloaj novinara, u Sjedinjenim Dravama,
nije mnogo ugledan, obrazovanje im je manjkavo, a ideje su im esto priproste. A
svim stvarima veina daje svoj peat; ona uspostavlja izvesna ponaanja sa kojima
se potom svako saobraava; skup svih tih zajednikih navika naziva se duh; postoji
advokatski duh, sudski duh. Novinarski duh, u Francuskoj, u tome je da se o
krupnim dravnim interesima raspravlja estoko, uzvienim tonom i esto reito; ako
nije ba uvek tako, to je zato to svako pravilo ima izuzetaka. Novinarski duh, u
Americi, u tome je da se neuvijeno i bez ulepavanja napadnu strasti onoga kome
se obraa, da se ostave naela a da se dograbi ovek, da se prati njegov privatni
ivot, da se ogole njegove slabosti i njegovi poroci.
Takva je zloupotreba misli za aljenje; kasnije u imati prilike da ispitam kako
novine utiu na ukus i moral amerikog naroda; ali ovde se, ponavljam, bavim samo
politikim svetom. Ne moemo prevideti da politiki efekti tolike slobode tampe
posredno doprinose odravanju javnog spokojstva. Iz njih proizilazi to da ljudi koji
ve zauzimaju visoko mesto u oima svojih sugraana ne usuuju se da piu u
novinama i tako gube najstranije oruje kojim bi se mogli posluiti da u svoju korist

[172]
pokreu strasti naroda.
A naroito proizilazi iz toga to da lina gledita koja
izraavaju novinari nemaju takorei nikakve teine u oima italaca. Ovi u novinama
trae da upoznaju injenice; tek predrugo jaujui ili izvrui injenice moe novinar
pribaviti svome miljenju nekakav uticaj.
Pa i sveden na samo tolike mogunosti, tampa jo ipak ima u Americi veliku
mo. Zahvaljujui njoj, politiki ivot struji po svim krajevima te prostrane teritorije.
Njeno uvek otvoreno oko neprestano obnauje tajne mehanizme politike i prisiljava
javne linosti da izlaze pred sud javnosti. Ona okuplja interese oko izvesnih doktrina
i formulie simbole stranaka; preko nje stranke razgovaraju ne sastajui se,
sporazumevaju se i ne dolazei u dodir. Kad velik broj organa tampe uspe da
krene istim putem, njihov uticaj vremenom postane gotovo neodoljiv, a javno
mnenje, pod udarima uvek sa iste strane, na kraju popusti.
U Sjedinjenim Dravama, svaki list ima pojedinano malo moi, ali periodina
[173]
tampa je ipak, posle naroda, prva meu svim silama.
Shvatanja koja se uspostavljaju pod dejstvom slobodne tampe u Sjedinjenim
Dravama esto su postojanija od onih koja se drugde obrazuju pod dejstvom
cenzure.
U Sjedinjenim Dravama demokratija neprestano dovodi nove ljude na upravu
javnim poslovima; vlast unosi, dakle, malo doslednosti i reda u mere koje

preduzima. Ali opta naela vladanja postojanija su tu nego u mnogim drugim

zemljama, a glavna shvatanja po kojima je ureeno drutvo trajnija su. Kad neka
ideja zavlada duhom amerikog naroda, bila ona ispravna ili nerazumna, nita nije
tee nego iskoreniti je.
Isto se zapaa i u Engleskoj, zemlji u kojoj smo tokom celog jednog veka videli
najveu slobodu miljenja u Evropi, a i najnesavladljivije predrasude.
Tu pojavu pripisujem upravo onom uzroku za koji bi se na prvi pogled inilo da bi
trebalo da spreava da se ona pojavi, naime slobodi tampe. Narodi u kojih postoji
ta sloboda privreni su svojim shvatanjima isto toliko iz gordosti koliko i iz ubeenja.
Oni ih vole zato to im se ine ispravna, a i zato to su ih sami izabrali, i dre ih se
ne samo kao istine nego i kao neega to im je svojstveno.
Ima jo i drugih razloga.
Jedan veliki ovek rekao je da je na oba kraja znanja neznanje. Moda bi bilo
istinitije rei da se na oba kraja nalaze duboka ubeenja, a u sredini je sumnja.
Ljudska se pamet, naime, moe posmatrati u tri razliita stanja, koja esto slede
jedno za drugim.
ovek vrsto veruje, zato to prihvata ne produbljujui. Sumnja kad se jave
prigovori. esto uspeva da razrei sve svoje sumnje, i tad opet pone verovati.
Ovog puta ne dohvata istinu nasumce i u mraku, nego je sagledava licem u lice i
[174]
koraa pravo ka njenoj svetlosti.
Kad sloboda tampe zatekne ljude u onome prvom stanju, ona im jo zadugo
ostavlja tu naviku da vrsto veruju bez razmiljanja; samo to svakog dana menja

predmet njihovog nepromiljenog verovanja. Od celog misaonog vidokruga ovekov

um vidi, dakle, i dalje samo jednu taku u svakom pojedinom trenutku; samo to se
ta taka neprestano menja. To je doba naglih revolucija. Teko pokolenjima koja,
prva, usvoje odjednom slobodu tampe!
Ubrzo, meutim, pree se priblino sav krug novih ideja. Doe se do iskustva, i
ovek utone u sumnju i u nevericu prema svemu.
Moe se raunati da e se veina ljudi uvek zaustaviti u jednome od ta dva
stanja: verovae ne znajui zato ili nee znati ta zapravo treba da veruje.
A onu drugu vrstu ubeenja, promiljenog i koje vlada sobom, koje se raa iz
znanja i uzdie iz kolebanja sumnje, uvek e samo naporima vrlo malog broja ljudi
biti dato da dosegnu.
Ta zapaalo se da su ljudi, u vekovima verskog ara, menjali veru; dok se u
vekovima sumnje svako uporno drao svoje. Tako biva i u politici, za vladavine
slobode tampe. Poto se napadnu i ospore sve drutvene teorije redom, oni koji
su se zaustavili na jednoj od njih ostanu pri njoj, ne toliko to su sigurni da je dobra,
nego to nisu sigurni da ima bolje.
U takvim vekovima, ljudi ne ginu lako za svoja ubeenja; ali ih i ne menjaju, te se
sree u isti mah i manje muenika i manje otpadnika.
Dodajte tom uzroku jo jedan, delotvorniji: kad sumnjaju u ubeenja, ljudi se
naposletku dre samo nagona i materijalnih interesa, koji su, po svojoj prirodi,
vidljiviji, shvatljiviji i trajniji nego ubeenja.
Teko je reiti pitanje koja je vlast bolja, demokratija ili aristokratija. Ali jasno je

da demokratija ometa jednoga, a aristokratija tlai drugog.

To je istina koja se sama po sebi ustanovljava i nema potrebe pretresati je: vi
ste bogati, a ja sam siromah.
GLAVA IV
O POLITIKOM UDRUIVANJU U SJEDINJENIM DRAVAMA
Svakodnevno korienje prava na udruivanje kod Angloamerikanaca. Tri
vrste politikih udruenja. Kako Amerikanci primenjuju predstavniki sistem na
udruenja. Opasnosti koje iz toga proizilaze za dravu. Velika konvencija iz
1831. o carinama. Zakonodavni karakter te konvencije. Zato neogranieno
korienje prava na udruivanje nije toliko opasno u Sjedinjenim Dravama koliko
drugde. Po emu se to pravo u Americi moe smatrati nunim. Korisnost
udruivanja u demokratskim narodima.
Amerika je zemlja u kojoj se najvie na svelu izvlai korist iz udruivanja i gde se
to mono sredstvo akcije primenjuje u najrazliitije svrhe.
Nezavisno od stalnih zajednica koje zakon stvara pod nazivom optina, gradova i
srezova, postoji i mnotvo drugih, koje svoj nastanak i razvoj duguju samo volji
pojedinaca.
Stanovnik Sjedinjenih Drava naui od roenja da treba da se osloni na samog

sebe u borbi protiv ivotnih zala i neprilika; na drutvenu vlast baca on nepoverljiv i
zabrinut pogled i priziva njenu mo samo kad ne moe bez nje. To se poinje
zapaati ve u koli, gde se deca potinjavaju, ak i u igrama, pravilima koja su
postavila i meusobno kanjavaju prekraje koje su sama definisala. Isti duh
nalazimo i u svim postupcima u drutvenom ivotu. Desi se nezgoda na javnom
putu, prolaz je zakren, saobraaj zaustavljen; susedi se odmah okupe u vee da
odluuju; iz tog improvizovanog skupa proizai e neki izvritelj koji e nai leka
nevolji pre no to se i pomisao na kakvu vlast koja postoji i pre zainteresovanih
javila i u ijoj glavi. Radi li se o zabavi, ljudi e se udruiti da bi svetkovini dali vie
sjaja i sreenosti. Udruuje se, najzad, i da bi se oduprlo isto duhovnom
neprijatelju: zajedniki se bori protiv neumerenosti. U Sjedinjenim Dravama, svet se
udruuje u cilju javne bezbednosti, trgovine i industrije, morala i religije. Nema toga
to se ljudska volja ne nada da e postii slobodnim dejstvom zdruene moi
pojedinaca.
Kasnije u imati prilike da govorim o posledicama koje udruivanje stvara u
graanskom ivotu. Za sada treba da se ograniim na politiki svet.
Poto je pravo na udruivanje priznato, graani mogu da ga koriste na razne
naine.
Udruivanje se sastoji samo u prihvatanju nekakve doktrine od strane izvesnog
broja pojedinaca i od obaveze koju preuzimaju da na izvestan nain sarauju da ta
doktrina prevagne. Tako se pravo udruivanja skoro poistoveuje sa slobodom
pisanja; no udruivanje ipak ima veu mo nego tampa. Kad neko udruenje

predstavlja kakvo shvatanje, onda to shvatanje mora da dobije jasniji i precizniji

oblik. Udruenje prebrojava svoje pristalice i izlae ih javnosti u borbi za svoju stvar.
Pristalice se meusobno upoznaju i njihov ar raste zajedno s njihovim brojem.
Udruenje povezuje u snop raznolike duhove i snano ih upravlja ka jasno
oznaenom cilju.
Drugi stupanj u korienju prava na udruivanje jeste mogunost okupljanja. Kad
se nekom politikom udruenju dopusti da na izvesnim takama zemlje postavi
arita svog delanja, ono se time uveava i uticaj mu se iri. Ljudi se tu viaju;
kombinuju se naini delanja, miljenja se iznose sa snagom i arom kakve nikad ne
moe dostii napisana misao.
Postoji, najzad, u korienju prava na udruivanje u politikim stvarima jo jedan,
poslednji stepen: pristalice istoga shvatanja mogu se okupljati u izborne skupove i
imenovati zastupnike da ih predstavljaju u centralnoj skuptini. To je u pravom
smislu rei predstavniki sistem primenjen na jednu stranku.
Tako, u prvom sluaju, ljudi koji ispovedaju isto shvatanje uspostavljaju
meusobno isto misaonu vezu; u drugom sluaju, okupljaju se u mali skup, koji
predstavlja samo deo jedne stranke; u treem, najzad, obrazuju kao nekakvu
posebnu naciju u naciji, jedan poredak u poretku. Njihovi zastupnici, slino
zastupnicima veine, sami sobom predstavljaju celokupnu kolektivnu snagu svojih
pristalica; kao i predstavnici veine, oni stiu kao predstavnici naroda i sa svom
moralnom moi koja iz tog proizilazi. Oni, istina, nemaju pravo da propisuju zakone,
ali imaju pravo da napadaju one koji postoje i da unapred formuliu one koji bi

trebalo da postoje.
Pretpostavimo neki narod koji jo nije savreno navikao na korienje slobode ili
takav kod koga kljuaju duboke politike strasti. Pored veine, koja propisuje
zakone, postavimo jednu manjinu iji e zadatak biti samo da iznose razloge, a da
se zaustavlja pre odluka; ne mogu da ne verujem da bi javni poredak bio izloen
krupnim neizvesnostima.
Dokazati da je jedan zakon sam po sebi bolji od nekog drugog i dokazati da ovaj
treba zameniti onim, to su dve stvari veoma razliite. Ali tamo gde upueni jo vide
veliku razliku, uobrazilja mnotva ne zapaa vie nikakvu. Naiu, uostalom, vremena
kad je nacija skoro podjednako podeljena na dve stranke, koje obe tvrde da
predstavljaju veinu. Ako se desi da se uz vlast koja upravlja uspostavi jedna snaga
iji je duhovni autoritet gotovo isto tako velik, moe li se verovati da e se ova dugo
ograniavati na to da govori a da ne dejstvuje?
Hoe li se ona uvek zaustaviti pred metafizikim miljenjem da je svrha
udruenja da usmeravaju shvatanje, a ne da vre prinudu, da savetuju zakonodavce,
a ne da propisuju zakone?
to vie posmatram nezavisnost tampe u njenim najvanijim posledicama, sve
sam vie uveren da je u savremenom svetu nezavisnost tampe glavni i takorei
bitni sastojak slobode. Narod koji hoe da ostane slobodan ima, dakle, pravo da
zahteva da se ona po svaku cenu potuje. Ali neograniena sloboda udruivanja u
politici ne bi se smela potpuno poistoveivati sa slobodom pisanja. Ona prva je u isti
mah i manje nuna a i opasnija od ove druge. Nacija moe onoj prvoj postaviti

granice a da ne prestane vladati sama sobom; ponekad ona treba to da uini

upravo da bi nastavila da vlada sama sobom.
U Americi je sloboda udruivanja u politike svrhe neograniena.
Jedan primer pokazae bolje nego bilo ta to bih ja mogao dodati do koje se
mere ona tolerie.
Seamo se koliko je pitanje carine ili slobodne trgovine uzbuivalo duhove u
Americi. Carine su se slagale ili kosile ne samo sa poneijim shvatanjima nego i sa
vrlo krupnim materijalnim interesima. Sever im je delom pripisivao svoj prosperitet,
Jug gotovo sve svoje nevolje. Moe se rei da su carine dugo budile jedine politike
strasti u Uniji.
Godine 1831, kada je sporenje bilo na vrhuncu, jedan neznan graanin
Masausetsa doao je na misao da putem novina predloi svim protivnicima carina
da poalju izaslanike u Filadelfiju, da zajedno razmotre kojim bi se nainom mogla
trgovini vratiti sloboda. Zahvaljujui tampi, taj predlog je prostrujao celom zemljom,
od Mejna do Nju-Orleansa. Protivnici carina arko su ga prihvatili. Svud su se
okupljali i imenovali izaslanike. Najvei broj ovih bili su poznati ljudi, a neki od njih bili
su i slavni. Juna Karolina, koja je kasnije pribegla i oruju zbog iste stvari, poslala
je ezdeset tri delegata. Skuptina, koja se po amerikom obiaju nazvala
konvencijom, okupila se 1. oktobra 1831. u Filadelfiji; brojala je vie od dvesta
lanova. Rasprave su bile javne i ve prvog dana imale su sasvim zakonodavni
karakter; raspravljalo se o irini ovlaenja kongresa, o teorijama o slobodnoj
trgovini i najzad o raznim carinskim propisima. Posle deset dana skuptina se

razila poto je sastavila jedan proglas amerikom narodu. U tom proglasu iznosilo
se: 1) da kongres nema prava da uspostavlja carinu i da su postojee carine
protivustavne; 2) da nije u interesu nijednog naroda, a osobito ne amerikog
naroda, da trgovina ne bude slobodna.
Valja priznati da neograniena sloboda udruivanja u politikim stvarima nije do
sad u Sjedinjenim Dravama dovela do pogubnih rezultata kakvi bi se moda mogli
oekivati drugde. Pravo udruivanje je tu uvezeno iz Engleske, i ono je u Americi
oduvek postojalo. Korienje tog prava je danas ulo u navike i obiaje.
Pravo udruivanja je u nae doba postalo nuna garantija protiv tiranije veine. U
Sjedinjenim Dravama, kad jedna partija jednom prevlada, sva javna vlast pree u
njene ruke; njeni osobiti prijatelji zauzmu sva zvanja i raspolau svim organizovanim
snagama. Poto ni najodliniji ljudi protivnike stranke ne mogu da prekorae
pregradu koja ih deli od vlasti, nuno je da se mognu postaviti izvan nje; potrebno je
da manjina suprotstavi svu svoju duhovnu snagu materijalnoj moi koja je ugnjetava.
Jedna se opasnost, dakle, suprotstavlja drugoj jednoj, koje se valja vie bojati.
Svemo veine ini mi se tako velikom opasnou za amerike republike da mi
se opasno sredstvo kojim se one slue da je ogranie ini ipak kao nekakvo dobro.
Ovde u izrei jednu misao koja e podsetiti na neto to sam rekao povodom
optinskih sloboda: nema zemalja gde bi udruivanje bilo nunije da bi se spreio
despotizam stranaka ili samovolja vladara nego u onim ije je drutveno ureenje
demokratsko. U nacijama sa aristokratijom, sekundarna tela ine prirodne zajednice
koje spreavaju zloupotrebe vlasti. U zemljama gde takve zajednice ne postoje, ako

pojedinci ne mogu da stvaraju vetaki i privremeno neto to im je slino, ne vidim

vie branu svakakvim tiranijama, pa velik narod moe nesmetano tlaiti aka
stranara ili i samo jedan ovek.
Okupljanje neke velike politike konvencije (a ima ih svakovrsnih), koje moe
esto postati nuna mera, uvek je, ak i u Americi, ozbiljan dogaaj sa kojim se
prijatelji svoje zemlje sa bojazni suoavaju.
To se vrlo jasno videlo na konvenciji iz 1831, gde su svi napori istaknutih ljudi
'koji su uestvovali u skuptini' teili tome da re skuptine bude umerena i da joj se
cilj ogranii. Konvencija iz 1831. verovatno je, naime, imala velik uticaj na duh
nezadovoljnika i pripremila ih za otvorenu pobunu protiv trgovinskih zakona Unije, do
koje je dolo 1832.
Ne treba kriti da je neograniena sloboda politikog udruivanja poslednja od
svih sloboda koju neki narod moe podneti. Ako usled nje i ne padne u anarhiju, on
je se takorei svakog asa dotie. Ta tako opasna sloboda u jednom pogledu,
meutim, prua neke garantije: u zemljama gde je udruivanje slobodno, tajna
drutva su nepoznata. U Americi ima stranara, nema zaverenika.
O razliitom shvatanju prava na udruivanje u Evropi i u Americi i o njegovom
razliitom korienju.
Posle slobode da sam dela, oveku je najprirodnija sloboda da svoje napore
udrui s naporima svojih blinjih i da delaju udrueno. Pravo na udruivanje ini mi

se, dakle, skoro isto tako neotuivo po njegovoj prirodi kao i lina sloboda.
Zakonodavac ne bi mogao poeleti da ga uniti a da ne napadne i samo drutvo.
Meutim, mada ima naroda kod kojih je sloboda udruivanja samo blagotvorna i
plodna za njihov prosperitet, ima i takvih koji je preterivanjem izopauju i taj inilac
ivota pretvaraju u uzrok razaranja. inilo mi se da bi poreenje razliitih puteva
kojim se kreu udruenja, u onim zemljama gde se sloboda shvata i u onima gde se
ona pretvara u rasputenost, bilo korisno i za vlade i za stranke.
Veina Evropljana jo vidi u udruenjima ratniki stroj koji se na brzinu obrazuje
da bi se smesta oprobao na bojitu.
Ljudi se, dodue, udrue zato da bi govorili, ali svima je u glavi naredna misao, o
tome da stupe u dejstvo. Udruenje, to je vojska; u njemu se govori da bi se ljudi
prebrojali i obodrili, a onda se kree na neprijatelja. U oima onih koji ga
sainjavaju, zakonski putevi mogu se initi kao sredstva, ali oni nikad nisu jedino
sredstvo uspeha.
U Americi se pravo na udruivanje ne shvata tako. U Americi, graani koji ine
manjinu udruuju se prvo zato da bi ustanovili koliko ih je i da tako oslabe psiholoku
mo veine; druga svrha udruenja jeste da se zajedniki trae i otkriju argumenti
najpodobniji da utiu na veinu; jer uvek imaju nadu da e veinu privui sebi i da e
onda, u njeno ime, raspolagati vlau.
Politika udruenja su, dakle, u Sjedinjenim Dravama miroljubiva po ciljevima a
zakonita po sredstvima, i kad govore da ele da pobede samo zakonskim putevima,
obino govore istinu.

Razlike koje se u tom pogledu zapaaju izmeu Amerikanaca i nas potiu od

vie uzroka.
U Evropi postoje stranke koje se toliko razlikuju od veine da se ne mogu nadati
da bi ikad mogle postati jedan od njenih oslonaca, a te stranke veruju i da su
dovoljno jake da se same bore protiv nje. Kad takva stranka obrazuje udruenje,
ona nee da ubeuje, nego da se bori. U Americi, oni koji se nalaze vrlo daleko od
veine po svojim shvatanjima ne mogu nita protiv veine; svi ostali nadaju se da e
je pridobiti.
Korienje prava udruivanja postaje, dakle, opasno u srazmeri s
nemogunou nekih velikih stranaka da postanu veina. U zemljama kao to su
Sjedinjene Drave, gde se shvatanja razlikuju samo u nijansama, pravo udruivanja
moe ostati takorei neogranieno.
Samo nas nae neiskustvo u pogledu slobode jo uvek navodi da u slobodi
udruivanja vidimo samo pravo da se ratuje protiv vlade. Prva pomisao koja se javi
nekoj stranci kao i pojedincu, kad ojaaju, jeste pomisao o nasilju; misao o
ubeivanju javlja se tek kasnije; ona se raa iz iskustva.
Englezi, koji su tako duboko podeljeni, retko zloupotrebljavaju pravo udruivanja,
zato to ga ve due koriste.
Kod nas, uz to, postoji toliko strasna sklonost ka ratovanju da nema toliko
bezumnog poduhvata, ma on pretio i da stvori darmar u dravi, u kome ljudi ne
smatraju da je slavno poginuti s orujem u ruci.
Ali od svih uzroka koji u Sjedinjenim Dravama doprinose tome da se umeri

estina politikih udruenja najmoniji je moda opte pravo glasa. U zemljama gde
je prihvaeno opte pravo glasa veina nikad nije sumnjiva, jer se nijedna stranka
ne bi mogla razlono uspostaviti kao predstavnik onih koji nisu glasali. Udruenja
dakle znaju, a i sav svet zna, da ona ne predstavljaju veinu. To proizilazi iz same
injenice njihovog postojanja: jer kad bi predstavljala veinu, sama bi promenila
zakone umesto da zahtevaju njihovu izmenu.
Psiholoka mo vlade koju napadaju time se uveava, a njihova je veoma
oslabljena.
U Evropi gotovo da nema udruenja koja ne tvrde ili ne veruju da predstavljaju
volju veine. Ta tvrdnja ili to verovanje ogromno im uveavaju snagu i divno slue da
se njihovi postupci ine legitimnim. Jer ta moe biti vema opravdano nego
primena sile da bi trijumfovala stvar onih koje pravo tlai?
Tako se u ogromnoj sloenosti ljudskih zakona deava ponekad da krajnja
sloboda ispravlja zloupotrebe slobode i da krajnja demokratija predupreduje
opasnosti demokratije.
U Evropi se udruenja smatraju u neku ruku zakonodavnim i izvrnim veem
nacije, koja sama ne moe da se oglasi; polazei od te ideje, ona dejstvuju i
zapovedaju. U Americi, gde u svaijim oima ona predstavljaju samo poneku
manjinu u naciji, ona govore i upuuju peticije.
Sredstva kojima se u Evropi slue udruenja u skladu su s njihovim ciljevima.
Budui da je glavni cilj tih udruenja da dejstvuju, a ne da govore, da se bore, a
ne da ubeuju, to ih navodi da se tako organizuju da u njihovoj organizaciji ne bude

niega civilnog i da usvoje vojnike obiaje i maksime: stoga vidimo da ona

centralizuju koliko god mogu rukovoenje svojim snagama i da mo sviju predaju u
ruke vrlo malog broja.
lanovi tih udruenja odazivaju se na lozinke kaogod vojnici u boju; ispovedaju
dogmu pasivne poslunosti, ili bolje rei, kad su se ujedinili, jednim su potezom
potpuno rtvovali svoje rasuivanje i slobodnu volju: stoga u takvim udruenjima
esto vlada nepodnoljivija tiranija nego to je ona koju u drutvu vri vlada koju
napadaju.
To umnogome umanjuje njihovu psiholoku snagu. Ona time gube ono svojstvo
svetinje koje se pripisuje borbi potlaenih protiv tlaitelja. Jer kako moe tvrditi da
hoe da bude slobodan onaj koji u izvesnim sluajevima pristaje da se ropski
pokorava nekolicini sebi slinih, koji im predaje svoju volju i potinjava im ak i svoju
misao?
I Amerikanci su uspostavili nekakvo rukovodstvo u udruenjima; ali to je, ako
mogu tako rei, civilno rukovodstvo. Individualna nezavisnost nalazi tu svoje mesto:
kao i u drutvu, svi koraaju istovremeno ka istom cilju; ali nije svako obavezan da
koraa istim putevima. Ljudi tu ne prinose na rtvu svoju volju i razum, nego volju i
razum primenjuju radi uspeha zajednikog poduhvata.
GLAVA V
O DEMOKRATSKOM UREENJU U AMERICI

Znam da sad stupam na vru teren. Svaka re ovog poglavlja morae u

poneem pozlediti razne stranke na koje je podeljena moja zemlja. Ipak u rei ta
mislim.
U Evropi teko umemo da sudimo o pravom svojstvu i stalnim nagonima
demokratije, zato to u Evropi postoji borba izmeu dva suprotna naela, a ne zna
se ta treba pripisati samim naelima, a ta strastima koje je borba raspalila.
Nije tako u Americi. Onde narod gospodari bez prepreka; nema opasnosti kojih
bi trebalo da se boji niti uvreda za koje bi trebalo da se sveti.
U Americi je demokratija, dakle, preputena svojim sklonostima. Njeno
ponaanje je prirodno, a kretanje slobodno. Po tome treba suditi o njoj. A za koga
bi njeno prouavanje bilo zanimljivije i korisnije nego za nas, koje jedno neodoljivo
kretanje svakog dana nosi, a mi koraamo slepo, moda ka despotizmu, moda ka
republici, ali zasigurno ka nekom demokratskom ureenju?
O OPTEM PRAVU GLASA
Rekao sam ve da su sve drave Unije usvojile opte pravo glasa. Nalazimo ga
kod raznih stanovnitava, koja se nalaze na raznim stupnjevima drutvene lestvice.
Imao sam prilike da mu vidim dejstvo u razliitim krajevima i meu ljudstvom
razliitog porekla, gde su ljudi, po jeziku, veri ili obiajima gotovo tuini jedni
drugima; u Luizijani kao i u Novoj Engleskoj, u Dordiji kao i u Kanadi. Zapazio sam

da opte pravo glasa daleko od toga da u Americi donosi sve dobro ili loe to
bismo u Evropi oekivali, a posledice su mu obino drugaije nego to mi
pretpostavljamo.
O TOME KAKO NAROD BIRA I O NAGONIMA AMERIKE DEMOKRATIJE PRI
IZBORIMA
Najodliniji ljudi retko se u Sjedinjenim Dravama pozivaju da upravljaju javnim
poslovima. Uzroci toj pojavi. Zavist kojom su ispunjene nie klase u
Francuskoj prema viim nije francusko oseanje, nego demokratsko. Zato u
Americi odlini ljudi esto i sami izbegavaju politiku karijeru.
Mnogi u Evropi veruju, mada ne kau, ili govore, premda to ne veruju, da je
jedno od velikih preimustava opteg prava glasa to to se na voenje javnih
poslova dovode ljudi dostojni poverenja javnosti. Narod ne moe sam upravljati,
kau, ali on uvek iskreno eli dobro dravi, a nagon mu skoro uvek ukae na one
koje vodi ista elja i koji su najsposobniji da dre vlast u rukama.
Ja pak moram rei da mi ono to sam video u Americi ne doputa da tako
mislim. Pri dolasku u Ameriku, iznenadio sam se kad sam otkrio koliko su vrline i
sposobnosti rasprostranjene u graanstvu, a koliko ih je malo u onih koji vladaju.
Stalna je pojava u Sjedinjenim Dravama naih dana da se najodliniji ljudi retko
pozivaju na javne funkcije i mora se uvideti da je sve vie bivalo tako to je vie

demokratija prevazilazila sva ranija ogranienja. Oevidno je da su se vrsni ameriki

dravnici neobino proredili u poslednjih pola veka.
Moe se ukazati na vie uzroka toj pojavi.
Ma ta se inilo, nemoguno je podii prosveenost naroda iznad izvesnog
nivoa. Svejedno to bi se olakao pristup znanjima, poboljali metode nastave i
nudila uenost po jevtinoj ceni, nikad se nee postii da se ljudi obrazuju i razvijaju
svoju inteligenciju, a da tome ne posvete vremena.
Manja ili vea mogunost za narod da ivi ne radei postavlja, dakle, neizbenu
granicu njegovom intelektualnom napretku. Ta granica je via u izvesnim zemljama,
nia u nekim drugim; da ona ne bi uopte postojala, trebalo bi da obian svet ne
mora da se stara o materijalnim ivotnim brigama, to jest da ne bude obian svet.
Isto je toliko teko, dakle, zamisliti drutvo u kome bi svi ljudi bili veoma prosveeni
koliko i dravu u kojoj bi svi graani bili bogati; to su dve meusobno zavisne
potekoe. Rado u prihvatiti da masa graana vrlo iskreno eli dobro zemlji; idem i
dalje, pa kaem da mi se ini da nii slojevi drutva obino u tu elju unose manje
raundijskog nego vii slojevi; ali uvek im manje ili vie nedostaje umee da sude o
sredstvima i kad cilj iskreno ele. Koliko je dugog prouavanja potrebno, koliko
raznih znanja, da se o svojstvima jednog jedinog oveka stekne tana predstava! I
najvei umovi u tome pogree, a kako e mnotvo uspeti! Narod nikad ne nalazi
vremena i naina da se takvom radu posveti. On mora uvek da sudi na brzinu i da
se opredeli za ono to je najupadljivije. Otuda svakojaki arlatani znaju tako dobro
tajnu kako da mu se svide, dok njegovi istinski prijatelji u tome najee ne

uspevaju.
Uostalom, nije uvek sposobnost ono to demokratiji nedostaje da bi se izabrali
valjani ljudi, nego elja i sklonost.
Ne treba kriti da demokratske ustanove u velikoj meri razvijaju oseanje zavisti u
ljudskom srcu. Ne toliko zato to svakom pruaju mogunosti da se izjednai s
drugima, nego zato to se te mogunosti svaki as izjalove onima koji ih koriste.
Demokratske ustanove bude i uljuljkuju udnju za jednakou a da nikada ne mogu
potpuno da je zadovolje. Takva potpuna jednakost svakodnevno izmie narodu iz
ruku u asu kad poveruje da ju je dohvatio, i bei, kao to kae Paskal, u veitom
bekstvu; narod se raspaljuje u trci za tim blagom tim dragocenijim to je dosta blizu
da ga spozna, a dovoljno daleko da ne moe ga okusi. Izgled da e uspeti uzbuuje
ga, neizvesnost ga razdrauje; on hrli, sustaje, biva ogoren. Sve to ga u poneem
nadmaa ini mu se onda kao prepreka njegovim eljama i nema te opravdane
nadmonosti koja mu ne bi bola oi.
Mnogi zamiljaju da se samo u Francuskoj javlja taj potajni nagon po kome nie
klase uklanjaju koliko god mogu iz upravljanja javnim poslovima one koji se odlikuju;
to je zabluda: nagon o kome govorim nije francuski, on je demokratski nagon;
politike okolnosti mogle su mu dati neto osobite gorine, ali one ga nisu stvorile.
U Sjedinjenim Dravama narod ne gaji mrnju prema viim slojevima drutva; ali
osea malo naklonosti prema njima i briljivo ih odstranjuje iz vlasti; ne boji se velike
darovitosti, ali mu ona nije ni mnogo po volji. Obino se zapaa da teko pridobijaju
njegovu naklonost oni koji se uzdignu bez iije podrke.

Dok prirodni demokratski nagoni navode narod da ljude koji se odlikuju ne

priputa vlast, ne manje jak nagon navodi ove druge da se klone politike karijere, u
kojoj tako teko mogu da ostanu onakvi kakvi jesu i da rade a da se ne srozavaju.
Tu je misao veoma bezazleno izrazio vrhovni sudija Kent. Taj uveni autor, poto je
izrekao velike pohvale onom delu ustava koji izvrnoj vlasti daje pravo da imenuje
sudije, dodaje: "Verovatno je, naime, da bi ljudi najpodobniji da zauzmu ta mesta bili
suvie uzdrani u svom ponaanju i odvie strogih naela da bi ikad mogli pridobiti
veinu u izborima koji bi se zasnivali na optem pravu glasa." (Kent's
Commentaries, sv. I, str. 272) Eto ta je objavljeno u Americi 1830. godine a da
niko nije protuslovio.
To mi dokazuje da su u potpunoj zabludi oni koji u optem pravu glasa vide
garantiju za valjanost izbora. Opte pravo glasa ima drugih prednosti, ali ovu nema.
O INIOCIMA KOJI MOGU DELIMINO ISPRAVITI OPISANE NAGONE
DEMOKRATIJE
Suprotna dejstva koja velike opasnosti vre na narode kao i na ljude. Zato je
Amerika imala toliko odlinih ljudi na elu poslova pre pedeset godina. Uticaj
prosveenosti i morala na opredeljenje naroda. Primer Nove Engleske.
Jugozapadne drave. Kako neki zakoni utiu na opredeljenja naroda.
Dvostepeni izbori. Njihovo dejstvo na sastav senata.

Kad kakva velika opasnost preti dravi, esto vidimo da narod sreno izabere
one graane koji su najsposobniji da ga spasu.
Zapazilo se da ovek suoen sa neposrednom opasnou retko ostaje na svom
uobiajenom nivou; uzdie se znatno iznad njega ili pada ispod njega. Tako biva i s
narodima. Krajnje pogibli, umesto da uzdignu naciju, ponekad je dotuku; one joj
raspale strasti, umesto da te strasti vode, i pomute joj pamet umesto da je
razbistre. Jevreji su se jo meusobno klali u ruevinama Hrama koje su se puile.
Ali i kod naroda kao i kod ljudi ee se via da se izuzetne vrline rode iz samih
preteih opasnosti. Veliki karakteri pojavljuju se tad reljefno kao kad noni mrak
krije kakav spomenik pa se ovaj odjednom ocrta spram plamsanja kakvog poara.
Velika darovitost neprestano se javlja kao sama od sebe, a narod, pogoen
opasnostima, zaboravlja svoju strasnu zavist. Tada se neretko vida da iz glasake
kutije izau slavna imena. Rekao sam malopre da se u Americi dravnici naih dana
ine daleko od onih koji su se pre pedeset godina pojavili na elu javnih poslova. To
ne potie samo od zakona nego i od okolnosti. Kad se Amerika borila za
najpravedniju od svih stvari, da se jedan narod oslobodi jarma drugog naroda, kad
se radilo o tome da se jedna nova nacija uvrsti u svet, sve su se due uzdigle da bi
bile na visini cilja svojih napora. U tom optem uzbuenju, najodliniji ljudi poleteli su
u susret narodu, a narod ih je prigrlio i stavio na elo. Ali takvi su dogaaji retki;
suditi treba po uobiajenom toku stvari.
Dok prolazni dogaaji ponekad uspevaju da suzbiju demokratske strasti,
prosveenost, a naroito moral imaju na te sklonosti ne manje snaan, ali trajniji

uticaj. To se dobro zapaa u Sjedinjenim Dravama.

U Novoj Engleskoj, gde su obrazovanje i sloboda keri morala i religije, gde je
drutvo, postojei ve odavno i odavno uvreno, moglo sebi da stvori maksime i
navike, narod ne trpi od nadmoi koju bogatstvo ili roenje stvara meu ljudima, a
istovremeno se navikao da potuje intelektualnu i duhovnu nadmo i da joj se rado
potini; stoga vidimo da se u Novoj Engleskoj demokratija bolje opredeljuje pri
izborima nego bilo gde drugde.
to vie silazimo na jug, naprotiv, u drave gde je drutvena povezanost manje
davnanja i manje jaka, gde je obrazovanost manje rairena i gde su se manje
sreno kombinovala naela morala, religije i slobode, zapaamo da darovitost i
vrline bivaju sve ree kod onih koji upravljaju.
Kad najzad zaemo u drave na jugozapadu, gde drutvena zajednica,
obrazovana od jue, predstavlja tek skup pustolova i pekulanata, zbunjeni smo
videi u kakve je ruke predata drutvena mo i pitamo se zahvaljujui kakvoj to
nezavisnoj snazi zakonodavstva i ljudi drava tu ipak moe da raste i drutvo da
prosperira.
Ima izvesnih zakona ija je priroda demokratska, a koji ipak uspevaju da
delimino isprave opasne nagone demokratije.
Kad uete u dvoranu predstavnikog doma u Vaingtonu, iznenadi vas priprost
izgled toga velikog skupa. Uzalud oko trai u njemu nekog slavnog oveka. Gotovo
svi njegovi lanovi neznane su linosti, ija imena ne izazivaju u misli nikakvu sliku.
To su veinom seoski advokati, trgovci ili ak ljudi iz najniih slojeva. U toj zemlji gde

je obrazovanje tako sveopte rasprostranjeno, kau da predstavnici naroda ne

znaju svi ba valjano itati.
Na dva koraka odatle je dvorana senata, iji uski prostor obuhvata velik deo
slavnih linosti Amerike. Tu jedva da opaamo nekoga ko ne podsea na kakvu
nedavno steenu slavu. To su reiti advokati, istaknuti generali, vini javni
funkcioneri ili poznati dravnici. Sve rei koje se uju u toj skuptini inile bi ast i
najveim skuptinskim raspravama u Evropi.
Otkud taj udni kontrast? Zato se elita nacije nalazi pre u ovoj nego u onoj
dvorani? Zato ona prva skuptina okuplja toliko obinih osoba, dok ova druga kao
da ima monopol na talenat i prosveenost? I jedna i druga, meutim, proizilaze iz
naroda, i jedna i druga su proizvod opteg prava glasa, i nijedan se glas nije dosad
javio u Americi da ustvrdi da je senat neprijatelj narodnih interesa. Pa otkud onda
tako ogromna razlika? Vidim samo jednu stvar koja to objanjava: izbori iz kojih
proizilazi predstavniki dom neposredni su; izbori za senat obavljaju se u dva
stepena. Svekoliki graani imenuju zakonodavno telo svake drave, a savezni ustav,
pretvarajui sa svoje strane ta zakonodavna tela u izborna tela, crpe otud senatore.
Senatori predstavljaju, dakle, mada posredno, ishod glasanja po optem pravu
glasa; jer zakonodavno telo, koje imenuje senatore, nije nekakvo aristokratsko ili
privilegovano telo koje bi svoje pravo izbora crpio iz samoga sebe; ono sutinski
zavisi od svekolikog graanstva; ono se obino bira svake godine, pa graani uvek
mogu da usmere izbor senatora time to e u zakonodavno telo izabrati nove
lanove. Ali dovoljno je to narodna volja prolazi kroz tu izabranu skuptinu pa da u

njoj bude u nekom smislu obraena i da se zaodene u plemenitije i lepe oblike.

Tako izabrani ljudi uvek, dakle, predstavljaju tano veinu nacije, koja vlada; ali oni
predstavljaju samo uzvienije misli koje su u naciji u opticaju, plemenite nagone
kojima je nadahnuta, a ne sitne strasti koje je uzburkavaju, ni poroke koji je
srozavaju.
Lako se moe naslutiti u budunosti trenutak kad e amerike republike biti
prinuene da jo umnoe ova dva stepena u svom izbornom sistemu da se ne bi
bedno zaplele u zamke demokratije.
Rado u priznati da u dvostepenim izborima vidim jedini nain da se korienje
politike slobode uini dostupno svim slojevima naroda. Oni koji se nadaju da e od
toga sredstva nainiti iskljuivo oruje jedne stranke i oni koji se toga boje ini mi se
da podjednako padaju u zabludu.
UTICAJ KOJI JE AMERIKA DEMOKRATIJA IZVRILA NA IZBORNE ZAKONE
Retki izbori izlau dravu velikim krizama. Njihova uestanost dri je u
grozniavoj uzburkanosti. Od ta dva zla Amerikanci su izabrali ovo drugo.
Promenljivost zakona. Miljenja Hamiltona, Medisona i Defersona o tome.
Kad se izbori vre tek u dugim intervalima, pri svim takvim izborima drava se
izlae opasnosti poremeaja.
Stranke ulau tada ogromne napore da ugrabe srenu priliku koja im je tako

retko na dohvatu; a kako je neuspeh gotovo nepopravljiv za kandidate koji

propadnu, valja se svaega bojati od njihove oajnike ambicije. Ako, naprotiv,
ravnopravna borba treba uskoro da se ponovi, pobeeni se strpe.
Kad se izbori brzo niu, njihova uestanost odrava u drutvu grozniavu
uzrujanost, a javne poslove dri u neprestanoj promenljivosti.
Tako jedno stavlja dravi u izgled neprilike, drugo preti revolucijom; onaj prvi
sistem kodi dobrom upravljanju, drugi preti njegovom opstanku.
Amerikanci su se radije izloili onome prvom zlu nego ovom drugom. Pri tom su
se vie rukovodili nagonom nego rasuivanjem, poto demokratija uveava sklonost
ka promenama do strasti. Iz toga proizilazi neobina promenljivost zakonodavstva.
Mnogi Amerikanci smatraju da je nepostojanost njihovih zakona nuna posledica
jednog sistema ije su opte posledice korisne. Ali verujem da nema nikoga u
Sjedinjenim Dravama ko bi poricao da ta nepostojanost postoji ili ko u njoj ne bi
video veliko zlo.
Hamilton, poto je dokazao korisnost takve vlasti koja bi spreavala ili bar
odlagala donoenje loih zakona, dodaje: "Neko e mi moda odgovoriti da vlast da
se spree loi zakoni nuno podrazumeva i vlast da se spree i dobri. Taj prigovor
ne bi mogao zadovoljiti one koji su bili u mogunosti da razmotre sva zla koja za nas
proistiu iz nepostojanosti i promenljivosti zakona. Nepostojanost zakonodavstva
najvea je mana koja se moe uoiti u naim institucijama." [Form the greatest
blemish in the character and genius of our government (Federalist, n. 73)]
"Lakoa da se menjaju zakoni", kae Medison, "i preterano korienje

zakonodavne vlasti ine mi se najopasnijim boljkama kojima je izloena naa vlast."

{Federalist, n. 62)
I sam Deferson, najvei demokrata koji je dosad ponikao iz amerike
demokratije, ukazao je na iste opasnosti. "Nepostojanost naih zakona stvarno je
vrlo ozbiljna nepogodnost", kae on. "Mislim da smo se morali o tome postarati time
to bismo odluili da e uvek postojati interval od godinu dana izmeu predlaganja
nekog zakona i konanog njegovog izglasavanja. O predlogu bi se raspravljalo i
glasalo a da se u njemu ne moe izmeniti ni re, a ako bi se inilo da okolnosti
iziskuju bru odluku, predlog ne bi mogao biti usvojen prostom veinom, nego
[175]
dvotreinskom veinom u oba doma."
O ZVANINICIMA U AMERIKOJ DEMOKRATSKOJ VLASTI
O jednostavnosti amerikih zvaninika. Odsustvo uniforme. Svi su
zvaninici plaeni. Politike posledice toga. U Americi nema javne karijere.
ta iz toga proizilazi.
U Sjedinjenim Dravama, zvaninici se gube u mnotvu graana; nemaju ni
palate, ni uvara, ni sveane uniforme. Ta jednostavnost onih koji upravljaju ne
potie samo od osobenog amerikog duha, nego i od osnovnih drutvenih naela.
U oima demokratije vlast nije neko dobro, nego nuno zlo. Zvaninicima treba
dodeliti izvesnu mo, jer bez te moi, emu bi sluili? Ali spoljne oznake moi nisu

neophodne za voenje poslova; one nepotrebno vreaju oi graanstva.

I sami zvaninici savreno oseaju da su pravo da se, po svojoj moi, postave
iznad ostalih dobili samo pod uslovom da se po ponaanju spuste na nivo sviju.
Ne mogu ni da zamislim nita jednostavnije u ponaanju, pristupanije svakom,
paljivije prema zahtevima i uljudnije u odgovorima nego to je to u zvaninika u
Sjedinjenim Dravama.
Volim to prirodno ponaanje vlasti u demokratiji; u toj unutranjoj snazi, koja se
vie vezuje za funkciju nego za funkcionera, za oveka vie nego za spoljne oznake
moi uoavam neto muevno, emu se divim.
to se tie dejstva koje moe proizvoditi uniforma, verujem da se mnogo
preuveliava znaaj koji ona treba da ima u jednom veku kakav je na. Nisam
zapazio da se u Americi zvaninik, u vrenju svog ovlaenja, doekuje s manje
uvaenja i potovanja zato to je sveden samo na svoju valjanost.
S druge strane, veoma sumnjam da neka osobita odea navodi slubena lica da
se sama vie potuju, ako tome nisu prirodno sklona; jer ne bih mogao verovati da
vie uvaavaju svoju odeu nego svoju linost.
Kad kod nas vidim kako su izvesne sudije osorne prema strankama ili kako im
upuuju dosetke, kako sleu ramenima na rei odbrane, a predusretljivo se smee
na nizanje optubi, voleo bih da im se pokua skinuti toga, pa da se vidi, kad bi bili
odeveni kao obini graani, ne bi li ih to podsetilo na prirodno dostojanstvo ljudskog
roda.
Nijedno zvanino lice u Sjedinjenim Dravama ne nosi uniformu, ali sva primaju

platu.
To proizilazi, jo prirodnije nego sve to prethodi, iz demokratskih naela.
Demokratija jo i moe okruiti pompom svoje zvaninike i prekriti ih svilom i
kadifom a da ne okrnji neposredno naela svog postojanja. Takve su privilegije
prolazne, vezane su za poloaj, ne za oveka. Ali uspostaviti neplaene funkcije
znai stvoriti sloj bogatih i nezavisnih zvaninika, obrazovati jezgro jedne
aristokratije. I ako narod tada jo zadrava pravo izbora, primenjivanje tog prava
imalo bi, dakle, neizbene granice.
Kad vidimo da neka demokratska republika pretvara plaene funkcije u
neplaene, verujem da moemo zakljuiti da se kree ka monarhiji. A kad monarhija
pone da plaa neplaene funkcije, to je pouzdan znak da se ide ka despotskom ili
ka republikanskom ureenju.
Zamenjivanje neplaenih funkcija plaenim funkcijama ini mi se, dakle, da samo
po sebi predstavlja pravu revoluciju.
Ponajvidljivijim znakom potpune vlasti demokratije u Americi smatram potpuno
odsustvo neplaenih funkcija. Usluge uinjene graanstvu, ma kakve bile, plaaju
se: stoga svako ima ne samo pravo nego i mogunost da ih vri.
Mada u demokratskim dravama svi graani mogu doi na poloaje, sve ne
privlai da im tee. Ono to biraima esto ograniava izbor nisu uslovi za
kandidovanje, nego broj i sposobnosti kandidata.
Kod naroda gde se naelo izbornosti prostire na sve, nema u pravom smislu rei
karijera u javnoj slubi. Ljudi stiu na funkcije takorei samo sluajno i nemaju

nikakve sigurnosti da e se na njima zadrati. To je istina naroito kad su izbori

godinji. Iz tog proizilazi da u doba zatija javne funkcije malo privlae ambicije. U
Sjedinjenim Dravama ljudi umereni u svojim eljama uputaju se na krivudave
puteve politike. Veliki talenti i velike strasti obino se klone vlasti da bi teili
bogatstvu; i esto se dogaa da se neko prihvati da upravlja sudbinom zemlje kad
se osea slabo sposobnim da vodi sopstvene poslove.
Tim razlozima, isto koliko i loem izboru u demokratskim izborima, treba pripisati
velik broj priprostih ljudi koji zauzimaju javne funkcije. Ne znam da li bi narod u
Sjedinjenim Dravama izabrao odline ljude kad bi ovi teili da pridobiju njegove
glasove, ali sigurno je da oni tome ne tee.
[176]
O PROIZVOLJNOSTI U POSTUPCIMA ZVANINIKA
U AMERIKOJ
DEMOKRATSKOJ VLASTI
Zato je proizvoljnost u postupcima zvaninika vea u apsolutistikim
monarhijama i demokratskim republikama nego u umerenim monarhijama.
Proizvoljnost u delanju zvaninika u Novoj Engleskoj.
Postoje dve vrste ureenja u kojima ima mnogo proizvoljnoga u delanju
zvaninika: tako je pod apsolutnom vladavinom jednog jedinog oveka i pod
vladavinom demokratije.
Ta istovetna posledica proizilazi iz gotovo slinih uzroka.

U despotskim dravama niija sudbina nije sigurna, ni sudbina javnih zvaninika

kaogod ni obinih privatnih lica. Poto vladar dri uvek u ruci ivot, imovinu a
ponekad i ast ljudi koji mu slue, on smatra da nema ega da se od njih boji, pa im
ostavlja iroku slobodu delanja, verujui da je siguran da je oni nee zloupotrebiti
protiv njega.
U despotskim dravama vladar je toliko zaljubljen u svoju vlast da se boji da e
biti sputan sopstvenim propisima, pa voli da mu slubenici dejstvuju takorei
proizvoljno, kako bi bio siguran da kod njih nee naii na tendencije suprotne
njegovim eljama.
U demokratijama veina moe svake godine oduzeti vlast iz ruku u koje ju je
poverila, pa se takoe ne boji da bi se ona zloupotrebila protiv nje. Poto je vlasna
da u svakom asu saopti svoju volju onima koji upravljaju, ona vie voli da ih
prepusti njihovom sopstvenom trudu nego da ih sputa kakvim nepromenljivim
pravilom, koje bi, ograniavajui ih, i nju u neku ruku ograniilo.
Kad se bolje pogleda, otkriva se ak da pod vlau demokratije proizvoljnost u
radu zvaninika mora biti jo i vea nego u despotskim dravama.
U despotskim dravama, vladar moe za tren kazniti sve greke koje opazi; ali
ne moe uobraavati da moe zapaziti sve greke koje bi trebalo da kazni. U
demokratijama, naprotiv, vladalac ne samo da je svemoan nego je i svugde
prisutan: stoga vidimo da su ameriki zvaninici mnogo slobodniji u delokrugu koji im
zakon obeleava nego ikoji evropski zvaninik. Onde se esto ograniavaju na to da
im ukau na cilj kome treba da tee, ostavljajui ih vlasnim da izaberu sredstva.

U Novoj Engleskoj, na primer, preputa se select-men-ima svake optine da

saine spisak porotnika; jedino pravilo koje im se postavi jeste ovo: porotnike treba
da odaberu meu graanima koji imaju birako pravo i koji su na dobrom
[177]
glasu.
Mi bismo, u Francuskoj, verovali da bi ivot i sloboda ljudi bili u opasnosti kad
bismo bilo kojem zvaniniku poverili vrenje jednoga tako opasnog prava.
U Novoj Engleskoj, isti ti zvaninici mogu po gostionicama da istaknu imena
[178]
pijanaca i da pod pretnjom novane kazne spree da im se toi vino.
Takva cenzorska vlast ozlojedila bi narod i u najapsolutistikijoj monarhiji; ovde
joj se, meutim, svet bez po muke potinjava.
Nigde zakon nije ostavio vie prostora proizvoljnosti nego u demokratskim
republikama, jer se tu ne ini da bi se proizvoljnosti trebalo bojati. Moe se ak rei
da je tu zvaninik utoliko slobodniji ukoliko je nie postavljen cenzus birakog prava i
ukoliko je trajanje zvaninikovog mandata vie ogranieno.
Otuda je tako teko prevesti demokratsku republiku u monarhijsko ureenje.
Mada prestaje bili biran, zvaninik tu obino zadrava prava i nain postupanja
izbornog zvaninika. Tada se stie do despotizma.
Samo u umerenim monarhijama zakon ne samo da odreuje delokrug zvaninika
nego se stara i da ih vodi na svakom koraku. Uzrok je lako rei.
U umerenim monarhijama vlast je podeljena izmeu naroda i vladara. I jednome i
drugom je u interesu da poloaj zvaninika bude postojan.

Vladar nee da sudbinu zvaninika preda u ruke naroda, iz bojazni da bi oni

onda izneverili njegov autoritet; narod se pak boji da zvaninici, kad bi u potpunosti
zavisili od vladara, ne poslue za guenje slobode; tako da oni u neku ruku ne
zavise ni od koga.
Isti razlog koji i vladara i narod navodi da zvaninike ostave nezavisne, navodi ih
i da potrae garantije od zloupotrebe te nezavisnosti, kako je oni ne bi koristili protiv
autoriteta vladara ili protiv slobode naroda. Stoga se slau da je neophodno
unapred propisati zvaniniku pravila ponaanja i nalaze koristi u tome da mu
nametnu propise od kojih se on ne moe udaljiti.
NEPOSTOJANOST U UPRAVLJANJU U SJEDINJENIM DRAVAMA
Drutvene odluke u Americi ostavljaju manje traga nego dela jedne porodice.
Novine su jedini istorijski spomenici. Kako krajnja nepostojanost u upravljanju
kodi umeu vladanja.
Poto ljudi samo za trenutak bivaju na vlasti da se potom izgube u mnotvu, koje
i samo svakog dana menja lice, drutvene odluke, u Americi, esto postavljaju
manje traga nego dela kakve god obine porodice. Upravljanje javnim poslovima tu
je u neku ruku usmeno i po tradiciji. Ne pie se tu mnogo, ili ono to je napisano
odnese vetar, kao one Sibiline listove, i to nepovratno nestane.
Jedini istorijski spomenici u Sjedinjenim Dravama jesu novine. Ako se desi da

jedan broj izostane, lanac vremena kao da je prekinut: sadanjost i prolost kao da
vie nisu spojene. Nimalo ne sumnjam da e kroz pedeset godina biti tee prikupiti
autentine dokumente o podrobnostima drutvenog ivota Amerikanaca naih dana
nego o upravi u Francuskoj u srednjem veku; a ako bi kakva najezda varvara
iznenadila Sjedinjene Drave, moralo bi se pribei istoriji drugih naroda da bi se
saznalo neto o amerikom narodu.
Nepostojanost u upravljanju poela je ulaziti u naviku; mogao bih skoro rei da je
danas to ve svakom postala sklonost. Niko ne haje za ono to se radilo pre njega.
Ne ustaljuju se metode; ne sainjavaju se zbirke propisa; ne prikupljaju se
dokumenti, ak i kad bi to bilo lako initi. Kad se sluajno i poseduju, do njih se ne
dri. Meu svojim hartijama imam originalne dokumente koji su mi predati u javnim
upravama u odgovor na neka moja pitanja. U Americi drutvo kao da ivi od danas
do sutra, kao vojska na pohodu. Meutim, umee upravljanja sigurno je vrsta
nauke; a svim naukama, da bi napredovale, potrebno je da poveu otkria raznih
pokoljenja kako se redom niu. Jedan ovek, u svom kratkom veku, zapazi neku
injenicu, drugi jedan stvori neku ideju; ovaj izume neko sredstvo, onaj nae kakvu
formulu; oveanstvo sakuplja u prolazu te razne plodove individualnog iskustva i
obrazuje nauke. A vrlo teko mogu ameriki upravljai nauiti neto jedni od drugih.
Oni u rukovoenje drutvom unose znanja koja su rairena po drutvu, a ne svoja
sopstvena. Demokratija, dovedena do krajnjih granica, kodi, dakle, umeu u
vladanju. U tome pogledu, ona vie odgovara nekom narodu ije je obrazovanje u
upravljanju ve izvreno nego narodu koji je novajlija u pogledu iskustva u javnim

poslovima.
To se, uostalom, ne odnosi jedino na umee u upravljanju. Demokratska vlast,
koja se zasniva na jednoj tako prostoj i tako prirodnoj ideji, uvek pretpostavlja,
[179]
meutim, postojanje veoma civilizovanog i veoma obrazovanog drutva.
ovek
bi isprva pomislio da je ona savremenik prvih vekova sveta; a kad bolje pogleda,
lako otkriva da je dola poslednja.
O JAVNIM TROKOVIMA U AMERIKOJ DEMOKRATSKOJ VLASTI
U svim drutvima graani se dele na izvestan broj klasa. Kakve nagone unosi
svaka od tih klasa u upravljanje dravnim finansijama. Zato javni trokovi
moraju teiti porastu kad narod vlada. Zato se u Americi treba manje bojati
izdanosti demokratije. Korienje javnih sredstava u demokratiji.
Da li je demokratsko ureenje ekonomino? Treba najpre znati sa im
nameravamo da ga poredimo.
Pitanje bi bilo lako reivo kad bi se htela uspostaviti paralela izmeu
demokratske republike i apsolutistike monarhije. Utvrdilo bi se da su javni trokovi
u prvoj zamaniji nego u drugoj. Ali tako je sa svim slobodnim dravama u poreenju
sa onima koje to nisu. Izvesno je da despotizam upropauje ljude spreavajui ih
da proizvode, vie nego time to im oduzima plodove proizvodnje; on globi izvor
bogatstava, a esto poteduje steeno bogatstvo. Sloboda, naprotiv, raa hiljadu

puta vie bogatstava nego to ih unitava, te u nacijama koje je imaju materijalni

izvori naroda rastu uvek bre nego porezi.
Vano mi je sada da uporedim slobodne narode i da meu njima ustanovim
kakvo dejstvo ima dcmokratija na dravne finansije.
Kao i druge organizovane zajednice, i drutva su ustrojena po nekim pravilima
koja ne mogu izbei. Sastoje se od izvesnih elemenata koje nalazimo svugde i u
svim vremenima.
Uvek e biti lako da se svaki narod, u idealnom smislu, podeli na tri klase.
Prva e se klasa sastojati od bogatih. Druga e obuhvatiti one koji, mada nisu
bogati, ive u blagostanju u svakom pogledu. U treu e biti svrstani oni koji imaju
malo ili nimalo imovine i koji osobito ive od rada koji im pruaju prve dve klase.
Pojedinci obuhvaeni tim raznim kategorijama mogu biti manje ili vie
mnogobrojni, zavisno od stanja drutva; ali ne moete postii da te tri kategorije ne
postoje.
Oevidno je da e svaka od tih klasa uneti u rukovanje dravnim finansijama
izvesne nagone koji su joj svojstveni.
Pretpostavite da samo prva propisuje zakone: verovatno je da e se prilino
malo brinuti da tedi javna sredstva, zato to porez koji pogaa zamanu imovinu
oduzima tek suviak i dejstvo mu se slabo osea.
Uzmite, naprotiv, da samo srednje klase propisuju zakone. Moe se raunati da
ona nee umnoavati poreze, jer nita nije tako kobno kao kad visok porez pogaa
mali imetak.

ini mi se da bi vlast srednjih klasa morala biti, meu slobodnim ureenjima,

neu rei najmudrija, niti, naroito ne, najvelikodunija, nego najekonominija.
Da pretpostavim sada da se iskljuivo poslednjoj klasi poveri da propisuje
zakone; vidim mnogo izgleda za to da javni trokovi rastu umesto da se smanjuju, i
to iz dva razloga.
Poto najvei broj onih koji tada izglasavaju zakon nema nikakve imovine koja
podlee porezu, ini se da sav novac koji se troi u korist drutva moe samo da im
koristi, a nikada da im kodi; a oni koji imaju neto malo imovine lako nalaze naina
da porez razreu tako da pogaa samo bogate a da koristi samo siromanima, to
bogati ne bi mogli initi kad su na vlasti.
[180]
Zemlje u kojima bi iskljuivo siromanima
bilo povereno da propisuju
zakone ne bi se, dakle, mogle nadati velikoj tedljivosti u javnim trokovima: ti e
trokovi uvek biti zamani, bilo zato to porezi ne mogu pogaati one koji ih
izglasavaju, bilo zato to su razrezani tako da ih ne pogode. Drukije reeno,
demokratsko ureenje je jedino u kome onaj ko izglasava porez moe izbei
obavezu da ga plaa.
Zalu e mi neko prigovoriti da je dobro shvaen interes naroda da se poteuje
imovina bogatih, jer bi on inae brzo iskusio oskudicu koja bi nastala. Ali nije li isto
tako i interes kraljeva da usreuju svoje podanike, i interes plemstva da umeju
otvoriti svoje redove kad je to umesno? Kad bi daleki interes mogao prevladati nad
trenutnim strastima i potrebama, onda nikad ne bi bilo tiranskih vladalaca, ni
iskljuive aristokratije.

Opet e me neko zaustaviti i rei: a ko je ikad zamislio da siromanima poveri

da propisuju zakone? Ko? Oni koji su ustanovili opte pravo glasa. Da li veina ili
manjina propisuje zakone? Veina, bez sumnje; a ako dokaem da siromani uvek
ine veinu, neu li biti u pravu da dodam da u zemljama gde im je omogueno da
glasaju, samo siromani propisuju zakone?
A izvesno je da se dosad, u svim nacijama na svetu, veina uvek sastojala od
onih koji nisu imali svojine ili od onih ija je imovina bila suvie ograniena da bi
mogli lagodno iveti, a da ne rade. Opte pravo glasa daje, dakle, stvarno vlast u
drutvu siromanima.
Nepovoljno dejstvo koje narodna vlast moe ponekad vriti na dravne finansije
dobro se pokazalo u nekim antikim demokratskim republikama, u kojima se
dravna blagajna praznila radi pomoi siromanim graanima ili radi prireivanja
igara i predstava za narod.
Istina da je predstavniki sistem bio priblino nepoznat u starom veku. U nae
doba, narodne strasti se tee ispoljavaju u javnim poslovima; moe se, meutim,
raunati da e se opunomoenik na kraju uvek saobraziti duhu svojih biraa i da e
uiniti da prevladaju i njihove sklonosti kaogod i interesi.
Izdanosti demokratije treba se, uostalom, manje bojati ukoliko narod sve vie
postaje vlasnik, zato to onda, s jedne strane, narod ima manje potrebe za novcem
bogatih, a s druge strane nailazi na sve vie potekoe da ne pogodi samog sebe
uspostavljanjem poreza. U tom pogledu, opte pravo glasa bilo bi manje opasno u
Francuskoj nego u Engleskoj, gde je skoro sva imovina koja podlee porezu

sakupljena u nekoliko ruku. Amerika, gde velika veina graana poseduje imovinu, u
povoljnijem je poloaju nego Francuska.
Postoje jo i drugi uzroci koji mogu poveavati iznos javnih trokova u
demokratijama.
Kad aristokratija vlada, ljudi koji vode dravne poslove poteeni su ikakvih
potreba; zadovoljni svojim stanjem, oni od drutva trae pre svega mo i slavu; a
budui iznad mnotva sitnog graanstva, ne uviaju uvek jasno kako bi sveopte
blagostanje trebalo da doprinosi i njihovoj veliini. Ne znai da oni bez samilosti
gledaju patnje siromaha; ali njihovu bedu ne mogu oni da oseaju kao kad bi je i
sami iskusili; im se ini da se narod zadovoljava svojom sudbinom, oni se smatraju
zadovoljni i ne oekuju nita vie od vlade. Aristokratija se mnogo vie stara da
odri nego da usavri. Kad je, naprotiv, drutvena mo u rukama naroda, suveren
tei najboljem u svemu, zato to je njemu samom loe.
Duh poboljavanja prostire se tad na hiljade raznih ciljeva; sputa se do
beskrajnih sitnica, a naroito tei takvim poboljanjima koja se mogu postii samo
plaanjem; jer re je o tome da se pobolja stanje siromaha, koji ne mogu sami
sebi pomoi.
U demokratskim drutvima postoji uz to i neka ivost bez odreenog cilja; u
njima vlada nekakva stalna grozniavost, koja se pretvara u svakovrsne novotarije,
a novotarije su skoro uvek skupe.
U monarhijama i aristokratijama ambiciozni laskaju prirodnoj sklonosti
suverenovoj ka slavi i moi i tako ga esto navode na velike trokove.

U demokratijama, gde je suveren u nematini, njegova se blagonaklonost moe

stei gotovo samo time da mu se povea blagostanje; a to se skoro uvek moe
postii samo pomou novca.
Uz to, kad narod pone sam da razmilja o svom poloaju, raa se mnotvo
potreba koje on isprva nije ni oseao, a koje se mogu zadovoljiti samo pribegavajui
dravnim sredstvima. Otud obino javni trokovi rastu sa civilizacijom, a porezi se
uveavaju to se vie iri prosveenost.
Postoji, najzad, jo jedan, poslednji uzrok zbog koga je demokratsko ureenje
skuplje nego koje drugo. Demokratija ponekad poeli da bude tedljivija u svojim
trokovima, ali ne moe to da postigne zato to ne poznaje umee tedljivosti.
Kako ona esto menja poglede, a jo ee zvaninike, dolazi do toga da se
njenim poduhvatima loe upravlja ili ostaju nedovreni; u prvom sluaju, drava ima
trokove nesrazmerne cilju koji eli postii; u drugom, trokovi su neproduktivni.
O NAGONIMA AMERIKE DEMOKRATIJE U UTVRIVANJU PLATA
ZVANINIKA
U demokratijama, oni koji uvode visoke plate nemaju izgleda da se njima koriste.
Tendencija amerike demokratije da poviava plate niih zvaninika, a da
smanjuje plate najviih. Zato je to tako. Uporedna tabela plata zvaninika u
Sjedinjenim Dravama i u Francuskoj.

Postoji jedan krupan razlog koji obino navodi demokratije da tede na platama
zvaninika.
U demokratijama, oni koji utvruju plate veoma su mnogobrojni, pa imaju vrlo
malo izgleda da bi ikad uspeli da te plate primaju.
U aristokratijama, naprotiv, oni koji ustanovljavaju visoke plate skoro uvek imaju
neodreenu nadu da e ih i sami uivati. To su kapitali koje oni sami sebi stvaraju ili
bar izvori prihoda koje spremaju svojoj deci.
Treba ipak priznati da se demokratija pokazuje vrlo krta samo prema najviim
zvaninicima.
U Americi su nii zvaninici vie plaeni nego drugde, ali visoki funkcioneri su
plaeni slabije.
Ti suprotni efekti proizvod su istog uzroka: u oba sluaja, narod utvruje platu
zvaninika; on misli na sopstvene potrebe, i to mu poreenje slui kao uputstvo.
Kako on sam ivi u velikom blagostanju, ini mu se prirodno da i oni kojima se on
[181]
slui dele to blagostanje.
Ali kad doe do toga da odredi sudbinu visokih
dravnih zvaninika, gubi iz vida to svoje pravilo i postupa nasumce.
Siromah nema jasnu predstavu o potrebama koje mogu oseati vii slojevi
drutva. Ono to bi se bogatom inilo skromnim iznosom njemu se ini ogromnom
svotom, njemu koji se zadovoljava najnunijim; on smatra da guverner drave, sa
[182]
svojih deset hiljada franaka, treba jo da se smatra srenim i da izaziva zavist.
A ako pokuate da mu objasnite da predstavnik jedne nacije treba da se

pokazuje u izvesnom sjaju u oima stanaca, on e vas isprva razumeti; ali kad,
osvrnuvi se na svoj jednostavni dom i na skromne plodove svog mukotrpnog rada,
pomisli ta bi on sve mogao uraditi s tom istom platom, koju vi smatrate
nedovoljnom, iznenadie se i takorei prestraviti pred tolikim bogatstvom.
Dodajte tome da je nii zvaninik gotovo na nivou naroda, dok je visoki iznad
njega. Onaj prvi moe, dakle, jo buditi njegovo zanimanje, a ovaj drugi poinje
izazivati njegovu zavist.
To se jasno vidi u Sjedinjenim Dravama, gde plate kao da u neku ruku opadaju
[183]
to je vii poloaj zvaninika.
Pod vlau aristokratije deava se, naprotiv, da visoki zvaninici primaju vrlo
visoke plate, dok nii esto jedva imaju od ega da ive.
Lako je nai razlog tome u uzrocima slinim onima koje smo maloas oznaili.
Dok demokratija ne shvata uivanje bogataa ili im zavidi, aristokratija, sa svoje
strane, ne razume bedu siromaha, ili bolje rei ne zna za nju. Siromah nije, pravo
govorei, blinji bogatome; on je stvorenje druge jedne vrste. Aristokratija se, dakle,
prilino malo brine o stanju svojih niih slubenika. Ona im podie plate tek kad oni
odbiju da je slue po odvie niskoj ceni.
Samo zbog te tendencije krtosti prema visokim zvaninicima pripisuju se
demokratiji velike sklonosti tedljivosti, koje ona nema.
Istina je da demokratija onima koji vladaju daje jedva dovoljno za ivot, ali ona
[184]
troi ogromne svote da bi udovoljila potrebama naroda ili mu olakala uivanja.

To je samo bolje korienje poreskih prihoda, ne i tedljivost.

Uopte uzev, demokratija daje malo upravljaima, a mnogo graanstvu.
Suprotno se via u aristokratijama, gde dravni novac koristi naroito klasi koja vodi
javne poslove.
O TEKOI DA SE RAZABERU RAZLOZI KOJI AMERIKU VLADU NAVODE
NA TEDLJIVOST
Onaj ko na stvarnim injenicama ispituje dejstvo koje zakoni imaju na sudbinu
oveanstva izlae se krupnim zabludama, jer nita nije tako teko kao prosuivati
o injenicama.
Neki je narod prirodno lakomislen i lako se oduevljava; drugi neki je promiljen i
proraunava. To zavisi od same njihove fizike konstitucije ili od dalekih uzroka koji
su mi nepoznati.
Viaju se narodi koji vole da se razmeu svojom raskoi, vole buku i veselje, pa
ne ale da i milioni odu u vetar. Viaju se i drugaiji, koji cene samo samotna
zadovoljstva i stideli bi se da se pokau zadovoljni.
U izvesnim zemljama mnogo se polae na lepotu palata. U nekim drugim ne
ulae se nita u umetnike stvari i prezire se ono to ne donosi nikakav prihod. Ima
ih, najzad, u kojima se ceni slava, a i takvih gde se novac stavlja iznad svega.
Nezavisno od zakona, svi ti uzroci snano utiu na voenje dravnih finansija.
to se Amerikancima jo nikad nije desilo da narodni novac potroe na javne

svetkovine, to nije samo zato to kod njih narod izglasava porez nego i zato to
narod ne voli da se veseli.
Kad odbacuju ukrase u svojoj arhitekturi i cene samo materijalne i pozitivne
prednosti, to nije samo zato to su oni demokratska nacija, nego i zato to su
trgovaki narod.
Navike su iz privatnog prele u javni ivot, i valja kod njih razlikovati tedljivost
koja zavisi kod insitucija, od tedljivosti koja proistie iz navika i obiaja.
MOGU LI SE UPOREDITI JAVNI TROKOVI SJEDINJENIH DRAVA I
FRANCUSKE
Dve stvari treba utvrditi da bi se procenio obim javnih trokova: nacionalno
bogatstvo i porez. Ne znaju se tano imovina i trokovi u Francuskoj. Zato
se ne moemo ni nadati da bismo mogli utvrditi imovinu i trokove Unije.
Pieva istraivanja da bi saznao iznos poreza u Pensilvaniji. Opti znaci po
kojima se moe sagledati obim trokova u nekom narodu. Rezultat tog
ispitivanja u Uniji.
U poslednje vreme mnogo se radilo na tome da se uporede javni trokovi
Sjedinjenih Drava i nai. Svi su ti radovi ostali bez rezultata, i malo rei bie,
verujem, dovoljno da se dokae da je tako i moralo biti.
Da bi se mogao proceniti obim javnih trokova u nekom narodu, nune su dve

radnje: treba prvo doznati koliko je bogatstvo tog naroda, a zatim koliki deo tog
bogatstva on posveuje dravnim trokovima. Onaj ko bi istraivao iznos poreza a
da ne prikae obim izvora iz kojih oni proizilaze bavio bi se nekorisnim poslom; jer
vano je znati ne iznos trokova nego odnos izmeu trokova i prihoda iz kojih
proistiu.
Isti porez koji bogati obveznik lako podnosi dovee siromanoga do bede.
Vie sastojaka ini bogatstvo naroda: nekretnine sainjavaju prvi, pokretna
imovina drugi.
Teko je utvrditi povrinu obradive zemlje koju poseduje neka nacija i njenu
prirodnu ili steenu vrednost. Jo je tee proceniti sva pokretna dobra kojima neki
narod raspolae. Ona svojom raznovrsnou i brojem izmiu gotovo svim naporima
analize.
Stoga vidimo da ni najstarije civilizovane nacije Evrope, ak ni one u kojima je
upravna vlast ccntralizovana, nisu dosad tano ustanovile stanje svoje imovine.
U Americi nisu ak doli ni na pomisao da to i pokuaju. A i kako bi se moglo
nadati da bi se u tome uspelo, u toj novoj zemlji u kojoj drutvo nije jo steklo
spokojnu i konanu ravnoteu, gde nacionalna vlast ne raspolae, kao naa,
mnotvom slubenika ijim bi istovremenim naporima mogla da zapoveda i upravlja,
gde se, najzad, ne neguje statistika, zato to nema nikoga ko bi imao mogunost
da sakupi dokumente niti vremena da ih pregleda?
Ne moe se, dakle, doi do elemenata za naa izraunavanja. Nepoznata nam
je imovina Francuske i Unije koju bi trebalo porediti. Bogatstvo Francuske jo nije

poznato, a mogunosti da se utvrdi bogatstvo Unije i ne postoje.

Ali pristajem da za trenutak zanemarim taj nuni osnov poreenja; odustajem od
toga da saznam kakav je odnos izmeu poreza i prihoda, i ograniavam se na to da
utvrdim koliki je porez.
italac e odmah uvideti da ni suavajui tako krug svojih istraivanja nisam sebi
olakao posao.
Ne sumnjam da bi centralna francuska uprava, uz pomo silnih slubenika kojima
raspolae, uspela da tano utvrdi iznos neposrednih i posrednih poreza kojima su
graani oporezovani. Ali taj posao, koji privatna osoba ne bi mogla preduzeti, ni
sama francuska vlada nije jo dovrila, ili bar nije objavila njegove rezultate. Znamo
koliki su dravni trokovi; poznat nam je ukupan iznos okrunih trokova; a ne
znamo ta se deava u optinama: niko, dakle, ne bi umeo rei, u sadanjem
trenutku, koliko iznose javni trokovi u Francuskoj.
Ako se sad vratim na Ameriku, uoavam da tekoe postaju i mnogobrojnije i
nesavladljivije. Unija mi tano prikazuje koliki je iznos njenih trokova; mogu da
pribavim i posebne budete dvadeset i etiri drave koje je sainjavaju; ali ko e mi
[185]
rei koliko troe graani na upravljanje srezovima i optinama?
Savezna vlast ne dopire dotle da prinudi vlade saveznih drava da nas o tome
obaveste; a i kad bi te vlade same htele da nam sve istovremeno pomognu,
sumnjam da bi bile u stanju da nas zadovolje. Nezavisno od prirodne teine takvog
poduhvata, politiko ustrojstvo zemlje suprotstavilo bi se uspehu naih napora.
Optinske i sreske zvaninike ne imenuju vlasti drave i oni ne zavise od njih. Moe

se, dakle, verovati, kad bi drava htela da pribavi obavetenja koja su nam
neophodna,, da bi naila na velike prepreke u nemaru niih slubenika, kojima bi bila
[186]
prinuena da se poslui.
Izlino je, uostalom, i ispitivati ta bi Amerikanci mogli uiniti u toj stvari, poto je
izvesno da dosad nisu nita uinili.
Ne postoji, dakle, danas ni u Americi ni u Evropi niko ko bi nam mogao rei
[187]
koliko godinje troi svaki graanfn Unije na podmirenje trokova drutva.
Zakljuimo time da je isto tako teko uspeno uporediti drutvene trokove
Amerikanaca s naima kao i bogatstvo Unije sa bogatstvom Francuske. Dodajem
da bi ak bilo opasno to i pokuati. Kad se statistika ne zasniva na strogo tanim
raunima, ona nas dovodi u zabludu umesto da nas upuuje. Lako nas zavede lani
privid tanosti, koji statistika zadrava i u svojim odstupanjima, pa se spokojno
oslanjamo na greke zaodenute matematikim formama istine.
Odreknimo se, dakle, brojki i potrudimo se da dokaze naemo drugde.
Da li zemlja prua izgled materijalnog procvata; poto plati dravi, ostaje li
sredstava za ivot siromahu, a bogatome i suvika; ine li se obojica zadovoljni
svojom sudbinom i trude li se svakodnevno da je jo i poboljaju, tako da nikad ne
biva da industriji nedostaje kapitala, ni kapitalima industrija: to su znaci kojima se, u
odsustvu pozitivnih dokumenata, moe pribei da se sazna jesu li javni trokovi koji
terete neki narod u srazmeri s njegovim bogatstvom.
Posmatra koji bi se drao tih svedoanstava bez sumnje bi se zakleo da

Amerikanac u Sjedinjenim Dravama daje dravi manji deo svojih prihoda nego
Francuz.
Ali kako bi se moglo i zamisliti da bi moglo biti drugaije?
Jedan deo francuskog duga potie od dve najezde; Unija njih nema da se boji.
Na poloaj primorava nas da obino drimo pod orujem mnogobrojnu vojsku;
udaljenost od drugih sila doputa Uniji da ima samo 6.000 vojnika. Mi odravamo
[188]
skoro trista ratnih brodova; Amerikanci ih imaju samo pedeset dva.
Kako bi
onda stanovnik Unije mogao plaati dravi onoliko koliko stanovnik Francuske?
Ne moe se, dakle, uspostaviti paralela izmeu finansija dveju zemalja tako
razliitog poloaja.
Tek ispitujui ta se zbiva u Uniji, a ne uporeujui je s Francuskom, moemo
prosuditi da li je amerika demokratija uistinu tedljiva.
Bacam pogled na svaku od republika koje ine konfederaciju i otkrivam da
njihove vlasti esto nemaju dovoljno istrajnosti u svojim naumima i da nemaju stalni
nadzor nad osobljem kojim se slue. Iz toga prirodno zakljuujem da mora biti da
esto nekorisno troe novac poreskih obveznika ili da ga troe vie nego to je
nuno za njihove poduhvate.
Verne svom narodnom poreklu, vidim kako ine ogromne napore da zadovolje
potrebe niih slojeva drutva, da im otvore put ka vlasti i da meu njima raire
blagostanje i prosveenost. Izdravaju siromahe, svake godine dele milione
kolama, plaaju svakovrsne slube i tedro nagrauju i najnie slubenike. Mada
mi se takav nain upravljanja ini koristan i razuman, prinuen sam da priznam da je

i skup.
Vidim da siromah upravlja javnim poslovima i raspolae nacionalnim sredstvima,
pa ne mogu verovati da on, koristei dravne trokove, nee povui dravu u nove
trokove.
Zakljuujem, dakle, ne pribegavajui nepotpunim brojkama i ne elei da se
uputam u rizina poredenja, da demokratska vlast Amerikanaca nije, kao to se to
ponekad tvrdi, jevtina vlast; i ne bojim se da proreknem da e se u Sjedinjenim
Dravama, ako se jednog dana desi da navale kakve krupne neprilike, videti kako
porezi rastu isto onako visoko kao u veini evropskih aristokratija ili monarhija.
O KORUPCIJI I POROCIMA UPRAVLJAA U DEMOKRATIJI I O NJIHOVIM
POSLEDICAMA PO JAVNI MORAL
U aristokratijama, upravljai esto pokuavaju da se slue korumpiranjem. U
demokratijama se esto oni sami pokazuju korumpirani. U onim prvim, poroci
neposredno kvare moraI naroda. U ovima drugim, oni dejstvuju posredno, ali
jo stranije.
Aristokratija i demokralija uzajamno zameraju jedna drugoj da olakavaju
korupciju. Valja razlikovati.
U aristokratskim ureenjima, ljudi koji dolaze na vlast bogati su i ele samo
vlast. U demokratijama, dravnici su siromani i preostaje im da se obogate.

Iz tog proizilazi da su u aristokratskim dravama upravljai slabo dostupni

korupciji i da imaju tek vrlo umerenu sklonost ka novcu, dok se suprotno deava u
demokratijama.
Ali u aristokratijama, oni koji ele da dospeju na elo javnih poslova, poto
raspolau velikim bogatstvima i poto je broj onih koji mogu da im u tome pomognu
esto ogranien, nalaze da je vlast takorei na licitaciji. U demokratijama, naprotiv,
oni koji se takmie za vlast nisu skoro nikad bogati, a broj onih koji sudeluju u
izborima vrlo je velik. Moda ni u demokratijama nema manje ljudi koji bi se prodali,
ali kupaca gotovo da nema; a trebalo bi, uostalom, kupiti odvie ljudi odjednom da
bi se postigao cilj.
Meu onima koji su bili na vlasti u Francuskoj u poslednjih etrdeset godina, vie
njih bilo je optuivano da su se obogatili na raun drave i njenih saveznika; takva se
optuba retko upuivala javnim linostima u nekadanjoj monarhiji. Ali gotovo da
nema u Francuskoj primera da je neko kupovao glas nekog biraa, dok se to radi
esto i javno u Engleskoj.
Nikad nisam uo da se neko u Sjedinjenim Dravama slui svojim bogatstvom da
bi pridobio graane; ali sam esto viao da se sumnja u potenje zvaninika. Jo
ee sam uo da im se uspeh pripisuje podlim spletkama ili nedozvoljenim
ujdurmama.
Dok ljudi koji upravljaju u aristokratijama pokuavaju, dakle, ponekad da
korumpiraju druge, vodei ljudi u demokratijama pokazuju se ponekad sami
korumpirani. U onima prvim neposredno se naruava moral naroda; u ovima drugim,

na javnu savest vri se posredno dejstvo, koga se treba jo vie bojati.

Kod demokratskih naroda, poto su oni koji su na elu drave skoro uvek
predmet neugodnih sumnjienja, time se zloinima za koje se optuuju takorei
prua podrka vlasti. Oni tako pruaju opasan primer vrlinama koje se jo bore, a
pruaju i slavodobitno poreenje poroku koji se krije.
Uzalud e neko rei da se nepotene strasti sreu u svim slojevima, da one
esto stupaju i na presto po pravu roenja, da se tako mogu nai ljudi veoma
dostojni prezira i na elu aristokratskih nacija kao i u demokratijama. Takav odgovor
nee me nimalo zadovoljiti: u korumpiranosti onih koji sluajem dou na vlast otkriva
se neto grubo i prostako to je ini zaraznom za masu; dok ak i u izopaenosti
velikaa, naprotiv, vlada izvesna aristokratska prefinjenost, nekakav privid
uzvienosti, koji esto spreavaju da se ona iri.
Narod nikad nee proniknuti u tamni lavirint duha koji vlada na dvorovima; on e
uvek teko otkrivati neasne postupke koji se kriju pod otmenim ponaanjem,
preflnjenim ukusom i ljupkim govorom. Ali kad neko krade dravnu blagajnu ili za
novac prodaje pogodnosti u ime drave, to bilo koji bednik razume i moe se onda
nadati da e i on to moi raditi.
Ono ega se, uostalom, treba bojati i nije toliko prizor nemorala visokih linosti,
koliko nemorala koji vodi do visokih poloaja. U demokratiji, obini graani vide kako
obian ovek, potekao iz njihovih redova, za malo godina dospeva do bogatstva i
moi; taj prizor izaziva njihovo iznenaenje i zavist; pitaju se kako to neko kome su
oni bili ravni danas ima pravo da upravlja njima. Da njegov uspon pripiu njegovim

darovima ili vrlinama nije ugodno, jer bi to znailo priznati da sami imaju manje vrlina
ili da su manje dovitljivi. Glavni uzrok nalaze oni, dakle, u ponekom njegovom
poroku, i esto su u pravu. Tako se stvara neka odvratna meavina predstava o
neasnosti i vlasti, nedostojnosti i uspeha, korisnosti i nepotenja.
ZA KAKVE JE NAPORE SPOSOBNA DEMOKRATIJA
Unija se samo jednom borila za opstanak. Oduevljenje na poetku rata.
Hlaenje pri kraju. O tekoi da se u Americi uspostavi obavezna sluba u
vojsci ili u mornarici. Zato je demokratski narod manje od drugih sposoban za
velike trajnije napore.
Upozoravam itaoca da ovde govorim o vlasti koja sledi stvarnu volju naroda, a
ne o vlasti koja se ograniava na to da samo zapoveda u ime naroda.
Nita nije tako neodoljivo kao tiranska vlast koja zapoveda u ime naroda, jer
imajui privid moralne moi koja pripada volji najveeg broja, dejstvuje istovremeno
s odlunou, hitrinom i upornou kakvu bi imao jedan jedini ovek.
Dosta je teko rei za kakav je stepen napora kadro demokratsko ureenje u
vreme kakve nacionalne krize.
Dosad jo nikad nismo videli veliku demokratsku republiku. Bila bi uvreda za
republike nazvati tim imenom oligarhiju koja je zavladala Francuskom 1793. Jedino
Sjedinjene Drave pruaju taj novi prizor.

A za pola veka otkako je obrazovana Unija, njen opstanak samo je jednom

doveden u pitanje, prilikom rata za nezavisnost. Na poetku toga dugog rata bilo je
[189]
izvanrednih pojava oduevljenja za slubu otadbini.
Ali to se vie borba
produavala, videlo se kako se ponovo javlja uobiajena sebinost: novac vie nije
pristizao dravnoj blagajni; ljudi se vie nisu javljali u vojsku; narod je jo hteo
nezavisnost, ali je uzmicao pred sredstvima kojima bi je postigao. "Uzalud smo
umnoavali poreze i pokuavali nove metode da ih uberemo", kae Hamilton u
Federalistu (br. 12), "oekivanja su se uvek izjalovila, a dravna blagajna ostajala bi
prazna. Demokratski oblici upravnih slubi, koji su svojstveni demokratskoj prirodi
nae vlasti, i malo novca u opticaju, zbog opadanja nae trgovine, inili su dosad
besplodnim sve napore koje smo mogli da pokuamo da bismo prikupili zamanije
sume. Zakonodavna tela najzad su shvatila da su takvi pokuaji ludost."
Da bi se prosudilo kakve rtve mogu nametnuti demokratije, treba, dakle,
saekati vreme kad amerika nacija bude prinuena da preda u ruke vladi polovinu
prihoda od imovina, kao u Engleskoj, ili da baci na bojita dvadeseti deo svog
stanovnitva, kao to je to uinila Francuska.
U Americi je obavezna vojna sluba nepoznata; vojska se regrutuje novcem.
Prisilno regrutovanje toliko je suprotno idejama i tako tue navikama naroda
Sjedinjenih Drava, da sumnjam da e se one ikad usuditi da ga ozakone. Ono to
se u Francuskoj zove vojnom obavezom sigurno je najtei od svih nameta; ali bez
nje, kako bismo mogli voditi neki veliki kontinentalni rat?
Amerikanci nisu usvojili prisilno vrbovanje mornara kakvo postoji u Engleskoj. U

njih nema niega to bi liilo na nau obaveznu slubu u mornarici. Dravna kao i
trgovaka mornarica regrutuje se na dobrovoljnoj osnovi.
Nije lako zamisliti da bi neki narod mogao podneti velik pomorski rat a da ne
pribegne jednome od dvaju sredstava maloas pomenutih; stoga Unija, mada se
ve slavno borila na moru, nije ipak nikad imala mnogobrojnu flotu, a opremanje i
toga malog broja njenih brodova uvek ju je vrlo skupo stajalo.
Sluao sam amerike dravnike kako priznaju da e Unija teko moi da sauva
svoj ugled na morima ako ne pribegne prisilnom vrbovanju ili obaveznoj slubi u
mornarici; ali tekoa je u tome da se narod, koji vlada, prinudi da trpi takvu
prinudu.
Neosporno je da slobodni narodi u opasnostima obino ispolje beskrajno veu
energiju nego narodi koji nisu slobodni, ali sklon sam verovati da je to tako naroito
u onih slobodnih naroda gde dominira aristokratski element. Demokratija mi se ini
podobnijom da upravlja mirnim drutvom ili da, po potrebi, uini nagao i snaan
napor da dugo prkosi velikim burama politikog ivota naroda. Razlog je tome
prost: ljudi se izlau opasnostima i liavanjima iz oduevljenja, ali due istrajavaju u
tome samo na osnovu razmiljanja. I u onom to se naziva nagonskom hrabrou
ima vie raunice nego to se misli; a mada strasti same podstiu obino na prve
napore, ovek ih nastavlja tek imajui u vidu ishod. On stavlja na kocku deo onoga
to mu je drago da bi spasao sve ostalo.
Meutim, ba to jasno sagledavanje budunosti, zasnovano na znanju i iskustvu,
esto nedostaje demokratiji. Narod mnogo vie osea nego to razmilja; pa i ako

su trenutne nevolje velike, valja se bojati da e on zaboraviti da ga moda jo vee

nevolje oekuju u sluaju poraza.
Postoji i drugi jedan uzrok to su napori u demokratskom ureenju manje trajni
nego napori aristokratije. Ne samo da narod ne vidi tako jasno kao vie klase emu
se moe nadati ili ega se treba bojati u budunosti nego on mnogo vie i trpi od
sadanjih nevolja. Izlaui svoju linost, plemi ima isto toliko izgleda na slavu koliko
na pogibiju. A predajui dravi najvei deo svog prihoda, on se samo trenutno liava
nekojih uivanja koja mu prua bogatstvo; ali za siromaha smrt je bez slave, a
porez, koji bogatome stvara neprilike, njemu esto ugroava izvore opstanka.
Ta srazmerna slabost demokratskih republika u doba krize moda je najvea
prepreka da se takva republika zasnuje u Evropi. Da bi demokratska republika bez
muke opstala u nekom evropskom narodu, trebalo bi da se ona istovremeno
uspostavi i u svim drugim.
Verujem da demokratsko ureenje mora, na dui rok, uveavati stvarne snage
drutva; ali ono ne bi moglo istovremeno, na jednoj taki i u nekom datom vremenu,
okupiti toliko snaga koliko aristokratska vlast ili apsolutistika monarhija. Kad bi
jedna demokratska zemlja ostala ceo jedan vek pod republikanskom vladom, moe
se verovati da bi ona na kraju veka bila bogatija, vema naseljena i u veem
procvatu nego despotske drave koje bi je okruavale; ali tokom toga veka ona bi
vie puta bila izloena opasnosti da je one pokore.
O VLASTI KOJU AMERIKA DEMOKRATIJA OBINO IMA NAD SAMOM

SOBOM
Ameriki narod tek posle nekog vremena pristaje, a ponekad i odbija da uini
neto to je za njegovu dobrobit. O mogunosti koja je data Amerikancima da
ine popravljive greke.
Ta potekoa na koju demokratija nailazi kad treba da savlada strasti i da
uutka trenutne potrebe u ime budunosti zapaa se u Sjedinjenim Dravama i u
najmanjim sitnicama.
Narod, okruen laskavcima, teko uspeva da se savlada. Kad se od njega eli
postii da sebi nametne neko liavanje ili oskudicu, ak i u nekom cilju koji njegov
razum odobrava, on se skoro uvek prvo opire. Obino se s razlogom hvali kako se
Amerikanci povinuju zakonima. Valja dodati da je u Americi zakonodavstvo skrojio
narod i da je ono skrojeno za njega. Zakon se, dakle, u Sjedinjenim Dravama,
pokazuje povoljan za one kojima je, svuda drugde, najvie u interesu da ga kre.
Stoga se moe verovati da neki neugodan zakon, u kome veina ne bi videla
neposrednu korisnost, ne bi ni bio izglasan ili ne bi bio potovan.
U Sjedinjenim Dravama ne postoje propisi o lanom bankrotstvu. Znai li to da
nema bankrotiranja? Ne, nego je to naprotiv ba zato to ih ima mnogo. Bojazan da
bi bili gonjeni kao lani bankroti pretee, za veinu, nad bojazni da e ih drugi
bankroti upropastiti, pa se u svesti javnosti stvara nekakva nezdrava tolerancija
prema jednom zlodelu koje svako lino osuuje.

U novim dravama Jugozapada graani skoro uvek sami sebi pribavljaju pravdu,
a ubistva se neprestano ponavljaju. To dolazi otud to su navike naroda odvie
surove, a prosveenost u tim pustoima premalo rasprostranjena da bi ljudi oseali
da je korisno silu prepustiti zakonu: dvoboj je tu jo uvek miliji nego sudski spor.
Neko mi je jednog dana rekao, u Filadelfiji, da su skoro svi zloini u Americi
izazvani zloupotrebom estokih pia, koje nii slojevi mogu da piju koliko god ele,
jer se prodaju budzato. "A zato ne propiete porez na rakiju?" upitao sam. "Nai
su zakonodavci esto o tome razmiljali", odgovoreno mi je, "ali to je teko. Bojimo
se pobune; uostalom, poslanici koji bi izglasali takav zakon mogli bi biti sigurni da ne
bi bili ponovo izabrani". "Znai, dakle", zakljuio sam, "da su kod vas pijanci u veini,
pa je umerenost nepopularna".

Kad se dravnicima ukae na takve stvari, oni vam samo odgovore: pustite da
vreme uini svoje; spoznaja zla urazumie narod i pokazati mu ta su njegove
potrebe. To je esto istina: mada demokratiji vie preti da se prevari nego to to
preti nekom kralju ili plemikom telu, ona ima i bolje izglede da se vrati istini, kad se
osvesti, jer u njoj obino nema interesa protivnih interesu veine, koji bi se borili
protiv razuma. Ali demokratija moe doi do istine samo kroz iskustvo, a mnogi
narodi ne bi mogli doekati ishod svojih zabluda a da dotle ne propadne.
Veliko preimustvo Amerikanaca nije, dakle, samo u tome to su prosveeniji od
drugih nego i to imaju mogunost da ine popravljive greke.
Dodajte tome da demokratija, da bi lako koristila iskustvo iz prolosti, treba da
je ve dostigla izvestan stupanj civilizacije i prosveenosti.
Viaju se narodi ije je poetno obrazovanje bilo tako izopaeno i iji karakter
pokazuje tako neobinu meavinu strasti, neznanja i svakojakih pogrenih pojmova
da ne mogu sami da razaberu uzrok svojih nevolja; oni podleu zlu koje ne
prepoznaju.
Proputovao sam prostrane oblasti koje su nekada nastanjivale mone indijanske
nacije koje danas vie ne postoje; boravio sam kod ve osakaenih plemena, koja
svakodnevno vide kako im opada broj i nestaje sjaj njihove divlje slave; sluao sam
kako sami ti Indijanci predviaju konanu sudbinu koja eka njihovu rasu. Nema
Evropljanina, meutim, koji ne primeuje ta bi trebalo uiniti da se ti nesreni
narodi sauvaju od neizbenog unitenja. Ali oni sami to ne vide; oseaju zla koja se
svake godine gomilaju nad njima, a propae do poslednjeg odbacujui lek. Morala

bi se upotrebiti sila da bi se prinudili da ive.

udimo se videi kako se nove nacije June Amerike ve etvrt veka batrgaju u
revolucijama koje neprestano ponovo izbijaju i svaki dan oekujemo da vidimo da su
se vratile u ono to se naziva njihovim prirodnim stanjem. Ali ko bi mogao tvrditi da
revolucije nisu, u nae doba, najprirodnije stanje junoamerikih panjolaca? U toj
zemlji drutvo se koprca na dnu ponora, iz koga ne moe da izae sopstvenim
naporima.
Narod koji nastanjuje tu lepu polovinu jedne hemisfere kao da se uskopistio da
sam kida sebi utrobu; nita ga ne moe od toga odvratiti. Od iscrpljenosti za asak
poine u mirovanju, a mirovanje ga ubrzo vrati novoj pomami. Kad ga posmatram u
tom naizmeninom stanju beda i zloina, u iskuenju sam da poverujem dabi za
njega despotizam bio blagodet.
Ali te dve rei nikad se nee moi spojiti u mojim mislima.
KAKO AMERIKA DEMOKRATIJA VODI SPOLJNE POSLOVE DRAVE
Kako su Vaington i Deferson usmerili spoljnu politiku Sjedinjenih Drava.
Gotovo sve prirodne mane demokratije oseaju se u voenju spoljnih poslova, a
njene vrline se u tome slabo oseaju.
Videli smo da savezni ustav stalno upravljanje spoljnim interesima nacije predaje
[190]
u ruke predsednika i senata,
to u izvesnoj meri stavlja optu politiku Unije

izvan neposrednog i svakodnevnog uticaja naroda. Ne moe se, dakle, u

apsolutnom smislu rei da u Americi demokratija vodi spoljne poslove drave.
Dva su oveka odredila politici Amerikanaca pravac koga se oni i danas dre:
prvi je bio Vaington, drugi Deferson.
U onom divnom pismu upuenom sugraanima, koje predstavlja neto kao
politiki testament toga velikog oveka, Vaington je rekao:
"Proirivati trgovake odnose sa stranim narodima, a uspostavljati to je
moguno manje politikih veza izmeu njih i nas, to treba da bude pravilo nae
politike. Mi treba verno da ispunjavamo ve ugovorene obaveze, ali treba da se
uzdrimo od toga da ugovaramo nove.
Evropa ima izvestan broj interesa koji su joj svojstveni, a koji nisu u vezi s
naima, ili su s njima u tek posrednoj vezi; ona mora esto biti upletena u sukobe
koji su nama prirodno tui; nepromiljeno bi bilo da se vetakim vezama poveemo
sa zbivanjima u njenoj politici, da ulazimo u razne kombinacije njenih prijateljstava ili
njenih mrnji i da uestvujemo u borbama koje iz toga proizilaze.
Naa osamljenost i udaljenost od Evrope nude nam da usvojimo suprotno
ponaanje i omoguuju nam da ga se drimo. Ako i dalje budemo inili jednu jedinu
naciju i ako njome bude upravljala snana vlada, nije daleko vreme kad nee trebati
da se ikog bojimo. Onda emo moi imati takvo dranje koje e pribaviti potovanje
naoj neutralnosti; nacije koje budu ratovale, oseajui da nam ne mogu nita
preoteti, bojae se da nas bezrazlono izazovu; a mi emo biti u poloaju da biramo
rat ili mir, ne rukovodei se niim drugim do naim interesom i pravdom.

Zato bismo napustili prednosti koje moemo izvui iz tako povoljne situacije?
Zato bismo napustili oblast koja je naa i upustili se u oblast koja nam je tua?
Zato bismo, najzad, vezali nau sudbinu za bilo koji deo Evrope i izloili na mir i
prosperitet ambicijama, suparnitvima, interesima ili udima evropskih naroda?
Istinski naa politika jeste da ne sklapamo stalne saveze ni sa kojom stranom
nacijom, koliko smo jo slobodni da to ne inimo, jer daleko od toga da bih hteo da
izneverimo postojee obaveze. Potenje je uvek najbolja politika; to je maksima koju
smatram podjednako primenljivom i u poslovima nacija kao i u poslovima
pojedinaca. Mislim, dakle, da treba u punom opsegu da ispunjavamo obaveze koje
smo ve preuzeli; ali mislim da je nekorisno i nepromiljeno da ugovaramo nove.
Postavljajmo se uvek tako da se na stav potuje, a povremeni savezi bie dovoljni
da se odbranimo od svake opasnosti."
Ranije je ve Vaington izrekao ovu tanu misao: "Nacija koja se predaje
uobiajenim oseanjima ljubavi ili mrnje prema nekoj drugoj postaje u nekom smislu
rob. Ona je rob svoje mrnje ili svoje ljubavi."
Vaington se u politici uvek drao svojih maksima. Uspeo je da sauva mir za
svoju zemlju kad je sav ostali svet bio u ratu, a kao doktrinu postavio je da je dobro
shvaen interes Amerikanaca da nikad ne uzmu uea u unutranjim sukobima
Evrope.
Deferson je otiao i dalje i u politiku Unije uveo i ovu maksimu: "Amerikanci ne
treba nikad da zahtevaju privilegije od stranih nacija, da ne bi bili prinueni da im ih i
sami priznaju."

Ta dva naela, ija je oevidna ispravnost narodu lako shvatljiva, krajnje je

pojednostavila spoljnu politiku Sjedinjenih Drava.
Poto se Unija ne mea u evropske poslove, ona takorei i nema da raspravlja
o spoljnim interesima, jer jo nema monih suseda u Americi. Nalazei se, po svom
poloaju kao i po svojoj volji izvan strasti Starog sveta, ona nema potrebe ni da se
od njih obezbeuje niti da uz njih pristaje. to se tie strasti u Novome svetu, njih jo
skriva budunost.
Unija je slobodna od kakvih starih obaveza; ona, dakle, koristi iskustvo starih
evropskih naroda a da pri tom nije, kao oni, prinuena da vodi rauna o prolosti i
da je uskladi sa sadanjicom; ona nije prisiljena, kao oni, da prihvati jedno ogromno
naslee koje su njima zavetali njihovi dedovi, meavinu slave i bede, prijateljstava i
nacionalnih mrnji. Spoljna politika Sjedinjenih Drava je prevashodno iekivajua;
ona se mnogo vie sastoji od uzdravanja nego od akcije.
Ja u, pak, bez zazora rei: ba u upravljanju spoljnim interesima drutva
demokratska ureenja ine mi se zaista slabija od drugih. Iskustvo, obiaji i
obrazovanje gotovo uvek stvore na kraju u demokratiji onu vrstu svakodnevne
praktine mudrosti i umea u sitnim ivotnim zbivanjima koju zovemo zdravim
razumom. Zdrav razum je dovoljan za uobiajeni ivot drutva; u narodu ije je
obrazovanje dovreno, demokratska sloboda, primenjena na unutranje poslove
drave, stvara vie dobra nego to bi zablude demokratskog ureenja mogle
prouzrokovati zala. Ali nije uvek tako u odnosima izmeu naroda.
Spoljna politika ne iziskuje korienje gotovo nijedne od vrlina koje su svojstvene

demokratiji, a zahteva, naprotiv, razvoj skoro svih onih koje joj nedostaju.
Demokratija pogoduje uveavanju unutranjih snaga drave; ona iri blagostanje,
razvija graansku svest, ojaava potovanje zakona u raznim drutvenim klasama,
ali sve to samo posredno utie na poloaj jednog naroda prema drugome. Ali
demokratija teko moe da uskladi sve inioce u nekom poduhvatu, da se
usredsredi na neki cilj i da mu potom uporno tei kroz sve prepreke. Malo je
sposobna da u potaji kombinuje neke mere i da strpljivo eka njihov rezultat. To su
osobine koje su vie svojstvene pojedincu ili aristokratiji. A upravo to su osobine
zahvaljujui kojima jedan narod, vremenom, kao i pojedinac, na kraju prevlada.
Ako, naprotiv, obratite panju na prirodne mane aristokratije, nai ete da se
posledice koje one mogu imati gotovo i ne oseaju u voenju spoljnih poslova
drave. Glavna mana koja se zamera aristokratiji jeste to da ona radi samo za
sebe, a ne za masu. Ali u spoljnoj politici retko biva da aristokratija ima kakav
interes odvojen od interesa naroda.
Sklonost demokratije da se u politici povodi za oseanjima vie nego za
rasuivanjem i da radi zadovoljenja kakve trenutne strasti napusti neki dugo
promiljan naum jasno se ispoljila u Americi kad je izbila francuska revolucija. I
najskromniji rasud bio bi tad dovoljan, kao i danas, da Amerikanci shvate da im
interes nipoto nije da se umeaju u borbu u kojoj e Evropa ogreznuti u krvi, a koja
Sjedinjenim Dravama nije mogla naneti nikakve tete.
Simpatije naroda prema Francuskoj provalile su, meutim, tako silno da je
trebalo nita manje nego Vaingtonova nepopustljivost i ogromna popularnost koju

je uivao pa da se sprei da se objavi rat Engleskoj. Pa i pri svemu tome, napori

stroge razlonosti toga velikog oveka da suzbije velikodune, ali nepromiljene
strasti svojih sugraana umalo da mu nisu oduzele jedinu nagradu koju je ikad sebi
eleo sauvati, ljubav njegove zemlje. Veina se izjasnila protiv njegove politike;
[191]
sada je sav narod odobrava.
Da ustav i naklonost naroda nisu Vaingtonu poverili voenje spoljnih poslova
drave, sigurno je da bi nacija tada uinila upravo ono to danas osuuje.
Gotovo svi narodi koji su snano dejstvovali na svet, oni koji su stvorili velike
zamisli, sprovodili ih i izvrili, od Rimljana pa do Engleza, bili su predvoeni
aristokratijom, a kako se i uditi tome?
Najpostojanija na svetu u. svojim pogledima jeste aristokratija. Narod mogu
zavesti neznanje ili strasti; kralja moe ko opiniti ili pokolebati u zamislima; a,
uostalom, kralj nije besmrtan. Ali jedno aristokratsko telo odvie je mnogobrojno
dabi lukavstvom bilo pridobijeno, odvie malobrojno da bi lako popustilo zanosu
nepromiljenih strasti. Aristokratsko telo je postojan i prosveen ovek koji ne
umire.
GLAVA VI
KAKVA STVARNA PREIMUSTVA STIE AMERIKO DRUTVO
DEMOKRATSKIM UREENJEM

Pre no to zaponem ovu glavu oseam potrebu da itaoca podsetim na ono na

ta sam vie puta ukazao u ovoj knjizi.
Politiko ustrojstvo Sjedinjenih Drava ini mi se jednim od oblika koji
demokratija moe dati svom ureenju; ali ne smatram amerike institucije jedinim i
najboljim koje neki demokratski narod treba da usvoji.
Prikazujui kakve sve dobrobiti Amerikanci izvlae iz svoga demokratskog
ureenja, daleko od toga da tvrdim niti da mislim da se takve prednosti mogu
postii samo pomou istih zakona.
O OPTOJ TENDENCIJI ZAKONA U AMERIKOJ DEMOKRATIJI I O
NAGONIMA ONIH KOJI IH PRIMENJUJU
Mane demokratije uoavaju se odmah. Njene prednosti opaaju se tek
vremenom. Amerika demokratija je esto neveta, ali opta tendencija njenih
zakona je plodonosna. Zvaninici u amerikoj demokratiji nemaju stalnih
interesa koji bi se razlikovali od interesa najveeg broja graana. ta iz toga
proizilazi
Mane i slabosti demokratskog ureenja lako se vide; dokazuju se oiglednim
injenicama, dok se njegovo blagotvorno dejstvo vri neosetno i takorei skriveno.
Njegove mane otprva padaju u oi, ali njegove vrline otkrivaju se tek vremenom.
Zakoni amerike demokratije esto su nesavreni ili nepotpuni; deava im se da

naruavaju steena prava ili da potvruju prava koja su opasna; ali i da su dobri,
ve sama njihova uestanost je veliko zlo. Sve se to opaa ve na prvi pogled.
Otkuda onda da amerike republike opstaju i prosperiraju?
Kod zakona treba briljivo razlikovati cilj kome tee od naina kako idu ka tome
cilju; njihovu apsolutnu valjanost od valjanosti koja je tek relativna.
Pretpostavimo da je zakonodavcu cilj da pogoduje interesima malog broja ljudi
na tetu interesa veine; pretpostavimo da je odredbe kombinovao tako da rezultat
kome tei postigne za najkrae vreme i s najmanje napora. Zakon e biti dobro
sazdan, cilj e mu biti lo; on e biti opasan upravo u srazmeri sa svojom
efikasnou.
Uopte uzev, zakoni demokratije tee dobru za veinu, jer i proizilaze iz veine,
koja moe biti u zabludi, ali ne moe imati neki interes protivan samoj sebi.
Zakoni aristokratije tee, naprotiv, da u rukama jednoga malog broja monopoliu
bogatstvo i mo, jer aristokratija, po svojoj prirodi, ini uvek manjinu.
Moe se, dakle, rei, uopteno uzev, da je cilj demokratije, u njenom
zakonodavstvu, korisniji za oveanstvo nego to je cilj aristokratije.
Ali time se zavravaju njene prednosti.
Aristokratija je beskrajno vinija u zakonodavnom umeu nego to bi to mogla
biti demokratija. Poto vlada sobom, aristokratija nije podlona prolaznim zanosima;
naumi su joj dugoroni i ume da saeka da sazru i da se ukae povoljna prilika.
Aristokratija postupa znalaki, ona ume da usredsredi, u isto vreme i ka istoj taki, i
kolektivne snage i sve svoje zakone.

Sa demokratijom nije tako: njeni su zakoni skoro uvek manjkavi ili

nepravovremeni.
Sredstva demokratije su, dakle, nesavrenija od sredstava aristokratije: esto
ona, i ne znajui, radi protiv sebe same; ali cilj njen je korisniji.
Zamislite jedno drutvo koje su priroda, ili njeno ustrojstvo, organizovali tako da
moe podneti prolazno dejstvo loih zakona i da moe saekati, a da ne propadne,
ishod opte tendencije zakona, pa ete shvatiti da je demokratsko ureenje, uprkos
svojim manama, jo najpodobnije od svih da ostvari prosperitet tog drutva.
Upravo se to dogaa u Sjedinjenim Dravama; ponavljam ovde to sam ve
kazao i drugde: velika prednost Amerikanaca jeste to to mogu da ine popravljive
greke.
Slino u rei i o zvaninicima.
Lako se moe videti da se amerika demokratija esto vara u izboru ljudi kojima
poverava vlast; ali nije tako lako rei zato drava prosperira u njihovim rukama.
Imajte najpre u vidu da u demokratskoj dravi, mada su upravljai moda manje
poteni ili manje sposobni, graani su zato prosveeniji i briljiviji.
Budui da se narod, u demokratiji, neprestano bavi svojim poslovima i da
ljubomorno pazi na svoja prava, on spreava svoje predstavnike da skreu sa
izvesne opte linije koju mu zacrtava njegov interes.
Imajte u vidu i to da demokratski zvaninik, ako se i slui loije nego koji drugi
svojom vlau, on je obino i poseduje krae.
Ali postoji i jedan optiji razlog i koji vema zadovoljava.

Vano je bez sumnje za dobrobit nacije da oni koji upravljaju imaju vrlina i
darovitosti; ali jo je vanije moda da oni koji upravljaju nemaju interesa suprotnih
interesima graana; jer u takvom sluaju vrline bi mogle postati gotovo besplodne,
a darovitost pogubna.
Rekao sam da je vano da oni koji upravljaju nemaju suprotnih ili drukijih
interesa nego masa graana; nisam rekao da je vano da imaju interese sline
svim graanima, jer ne znam da se to jo ikad moglo desiti.
Dosad jo nije otkriven politiki oblik koji bi podjednako pogodovao razvoju i
blagostanju svih klasa od kojih se drutvo sastoji. Te klase i dalje obrazuju kao
nekakve odelite nacije u istoj naciji, a iskustvo nam je pokazalo da je skoro isto tako
opasno osloniti se potpuno na jednu od njih kao to bi bilo poveriti jednom narodu
da presuuje o nekom drugom narodu. Kad samo bogati vladaju, interes siromanih
je uvek u opasnosti; a kad siromani propisuju zakone, interes bogatih izloen je
velikim opasnostima. Koja je onda prednost demokratije? Stvarna prednost
demokratije nije, kao to se esto kae, da pogoduje prosperitetu svih, nego samo
da slui blagostanju najveeg broja.
Oni kojima se u Sjedinjenim Dravama poverava da upravljaju javnim poslovima
esto su slabiji po sposobnostima i moralu nego ljudi koje bi aristokratija dovela na
vlast; ali njihov interes utapa se u interes veine i s njim je istovetan. Oni, dakle,
mogu esto biti nepouzdani ili initi greke, ali nee se nikad sistematski drati neke
tendencije suprotne toj veini; i ne moe im se dogoditi da upravljanju dadu neko
iskljuivo ili opasno dranje.

Loe rukovoenje nekog zvaninika, u demokratiji, stvar je, uostalom

pojedinana i dejstvuje samo za kratko vreme njegovog upravljanja. Korupcija i
nesposobnost nisu skupni interesi koji bi stalno mogli ljude meusobno povezivati.
Korumpiran ili nesposoban zvaninik nee svoje napore udruiti s nekim drugim
zvaninikom, ve iz tog razloga to je i ovaj drugi korumpiran i nesposoban kao i on,
pa njih dvojica nikad nee raditi u dosluhu na tome da korupcija i nesposobnost
procvetaju i kod njihovih daljih roaka i potomaka. Ambicija i ujdurme jednoga
posluie, naprotiv, da se raskrinkaju i u onoga drugog. Mane zvaninika, u
demokratijama, obino su sasvim line.
Ali javne linosti u aristokratskom ureenju imaju klasni interes, koji se ponekad,
dodue, poistoveuje sa interesom veine, no esto ostaje odvojen. Taj interes
stvara izmeu njih skupnu i trajnu vezu; on ih navodi da udrue svoje napore ka
nekom cilju, koji nije uvek srea najveeg broja; a on ne povezuje samo meusobno
one koji vladaju, ve ih povezuje i s jednim znatnim delom graana, jer mnogi
graani, mada nemaju nikakvog javnog zvanja, spadaju u aristokratiju.
Aristokratski zvaninik nalazi, dakle, poneiju stalnu potporu u drutvu, a u isto
vreme i u vlasti.
Taj zajedniki cilj, koji u aristokratijama povezuje zvaninike s jednim delom
njihovih savremenika, ini da se oni poistoveuju i s interesom buduih pokolenja i
da mu se takorei potine. Oni rade za budunost koliko i za sadanjost.
Aristokratskog zvaninika gone, dakle, ka istoj taki i strasti nekih graana, i
njegove line, a mogao bih gotovo rei i strasti njegovog potomstva.

Kako se onda uditi ako se on tome ne opire? Stoga se u aristokratijama esto

via da klasni duh ponese ak i one koje ne korumpira, pa oni i nehotice malo
pomalo prilagoavaju drutvo svojoj praksi i pripremaju ga za svoje potomke.
Ne znam da li je ikad postojala tako liberalna aristokratija kao u Engleskoj, koja
je bez prestanka davala vlasti svoje zemlje ljude tako dostojne i tako prosveene.
Lako je, meutim, uvideti da je u engleskom zakonodavstvu dobrobit siromaha
na kraju krajeva esto rtvovana dobrobiti bogatih, a prava najveeg broja
privilegijama nekolicine: stoga Engleska naih dana obuhvata i krajnja bogatstva, a
sree se u njoj tolika beda da je gotovo ravna njenoj moi i slavi.
U Sjedinjenim Dravama, gde javni slubenici nemaju nekakav klasni interes koji
bi eleli da prevlada, opte i stalno dejstvo vlasti je blagotvorno, mada su graani
esto neveti, a ponekad i dostojni prezira.
Postoji, dakle, u samim demokratskim institucijama, neka skrivena tendencija,
po kojoj ljudi esto sudeluju radei na optem prosperitetu, uprkos svojim manama i
zabludama, dok se u aristokratskim institucijama ponekad otkriva neka potajna
sklonost koja, uprkos darovitosti i vrlinama, vue ljude da doprinose bedi svojih
blinjih. Tako se deava da u aristokratskim ureenjima javne linosti ine zlo i
nehotice, a da u demokratijama ine dobro i ne mislei na to.
O GRAANSKOM DUHU U SJEDINJENIM DRAVAMA
Nagonsko rodoljublje. Promiljeno rodoljublje. Njihov razliit karakter.

Narodi treba svom snagom da tee ovom drugom kad ono prvo nestaje. Napori
Amerikanaca da to postignu. Interes pojedinca prisno povezan s interesom
zamlje.
Postoji jedno rodoljublje kome je izvor poglavito u onom nesebinom i
neodredljivom oseanju bez razmiljanja koje ovekovo srce vezuje za mesto gde
se rodio. Ta nagonska ljubav stapa se s ljubavlju prema drevnim obiajima, s
potovanjem predaka i s pamenjem prolosti; oni koji je oseaju ljube svoju zemlju
kao to se voli roditeljska kua. Oni vole mir koji uivaju; dre do smirenih navika
koje su stekli; privreni su uspomenama kojima su okrueni i nalaze ak neto
prijatno u tome da ive u pokornosti. esto je takvo rodoljublje dovedeno i do
zanosa verskim arom, i tada viamo da ini uda. Pa i ono samo je neka vrsta
religije; ono ne rasuuje, ono veruje, osea, dela. Bivalo je naroda koji su otadbinu
u nekom smislu personifikovali i videli je u svom vladaru. Na njega su preneli deo
oseanja od kojih se sastoji rodoljublje; diili su se njegovim trijumfima i ponosili se
njegovom moi. Bilo je jedno doba, u staroj monarhiji, kad su Francuzi oseali neku
vrstu radosti u tome to su bili bez priziva potinjeni monarhovoj samovolji, pa su s
gordou govorili: "Mi ivimo pod najmonijim kraljem na svetu."
Kao i sve strasti bez razmiljanja, to rodoljublje pokretalo je na velike prolazne
napore vie nego na stalnost u naporima. Poto spase zemlju u doba krize, ono je
esto prepusti propadanju usred mira.
Kad narodi jo ive jednostavnim nainom ivota i kad su vrsti u veri, kad

drutvo poiva ugodno na jednom drevnom poretku, ija se legitimnost ne

osporava, vidimo da vlada takvo nagonsko rodoljublje.
Postoji i drugo jedno, racionalnije rodoljublje; manje velikoduno, manje arko
moda, ali plodnije i trajnije; ono se raa iz prosveenosti; razvija se uz pomo
zakona, raste s uivanjem prava i najposle se takorei stapa sa linim interesom.
ovek shvata uticaj koji blagostanje zemlje ima na njegovo lino blagostanje; zna da
mu zakon omoguava da doprinese tom blagostanju, pa se za prosperitet svoje
zemlje zanima najpre kao za neto to mu je korisno, a potom i kao za svoje delo.
Ali naie ponekad u ivotu naroda trenutak kad su se drevni obiaji promenili,
kad je moral uniten, verovanja uzdrmana, sjaj uspomena iezao, a kad je,
meutim, i prosveenost ostala nepotpuna, a politika prava nesigurna i
ograniena. Ljudi tada otadbinu sagledavaju tek u nekakvom slabom i mutnom
svetlu; oni je tada ne vide ni u tlu, koje je u njihovim oima postalo beivotno
zemljite, ni u obiajima predaka, na koje su ih nauili da gledaju kao na jaram; ni u
veri, u koju sumnjaju; ni u zakonima, koje sami donose, ni u zakonodavcu, koga se
boje i preziru ga. Ne vide je, dakle, nigde, ni u njenom pravom liku niti u ikojem
drugom, pa se zatvaraju u skuenu i nerazboritu sebinost. Ti su se ljudi otresli
predrasuda, ali nisu upoznali mo razuma; nemaju ni monarhistikog nagonskog
rodoljublja ni razlonog rodoljublja republikanskog; ostali su izmeu ta dva, usred
pometnje i bede.
ta uiniti u takvom stanju? Vraati se natrag? Ali narodi se ne vraaju
oseanjima iz svoje mladosti kao god to se ni ljudi ne vraaju ednim sklonostima

svog detinjstva; mogu aliti za njima, ali ih ne mogu vaskrsnuti. Treba, dakle,
koraati napred i pouriti da se u oima naroda lini interes spoji sa interesom
zemlje, jer nesebino rodoljublje izmie nepovratno.
Da bi se dolo do toga rezultata, daleko sam od toga da tvrdim da treba
odjednom dopustiti svim ljudima vrenje politikih prava; nego kaem da najmoniji
nain, a moda i jedini koji nam ostaje da ljude zainteresujemo za sudbinu njihove
otadbine jeste da im omoguimo da uestvuju u upravljanju njome. U nae vreme,
patriotski duh ini mi se neodvojiv od vrenja politikih prava; mislim da emo u
Evropi videti kako raste ili kako opada broj graana u srazmeri sa obimom tih
prava.
ta je razlog to u Sjedinjenim Dravama, gde su stanovnici stigli jue na tlo koje
zauzimaju, gde nisu doneli ni obiaje ni uspomene, gde se susreu prvi put i ne
poznaju se, gde, jednom reju, rodoljubiv nagon jedva da moe postojati, ta je
razlog to se svako zanima za poslove svoje optine, svog sreza i cele drave kao
za svoje sopstvene? To je stoga to svako u svojoj sferi uzima aktivnog uea u
upravljanju drutvom.
ovek iz naroda, u Sjedinjenim Dravama, shvatio je koliki uticaj ima opti
prosperitet na njegovu sreu, shvatio je tu tako prostu ideju, a meutim, tako malo
poznatu narodima. tavie, navikao je da na taj prosperitet gleda kao na svoje
delo. On, dakle, u optem bogatstvu vidi i svoje sopstveno, pa na dobrobiti drave
radi ne samo po dunosti ili iz gordosti nego, usudio bih se rei, gotovo iz pohlepe.
Nije potrebno prouavati institucije i istoriju Amerikanaca da se uvidi istinitost

ovoga to prethodi, ponaanje ljudi dovoljno vam to pokazuje. Budui da

Amerikanac sudeluje u svemu to se radi u njegovoj zemlji, veruje da mu je interes i
da brani sve to se u njoj kritikuje; jer tada ne napadate samo njegovu zemlju, nego
i njega samog: stoga vidite kako njegov nacionalni ponos pribegava svakakvim
opsenarijama i sputa se do detinjaste line sujete.
Nema niega neprijatnijeg u navikama Amerikanaca od toga njihovog
razdraljivog patriotizma. Stranac bi rado pristao da mnogo ta hvali u njihovoj
zemlji; ali voleo bi da mu se dopusti da neto i pokudi, a to mu se potpuno
uskrauje.
Amerika je, dakle, zemlja slobode gde, da ne bi nikog pozledio, stranac ne sme
slobodno da govori ni o privatnim osobama, ni o dravi, ni o graanima, ni o
upravljaima, ni o javnim ni o privatnim preduzeima; jednom reju, ni o emu to tu
nalazi, sem moda o klimi i o zemljitu; pa i tad e naii na Amerikance spremne da
brane i jedno i drugo, kao da su oni uestvovali i u njihovom stvaranju.
U nae doba treba se odluiti i odvaiti se da se izabere ili rodoljublje svih ili
vlast maloga broja, jer ne moe se istovremeno spojiti i drutvena snaga i aktivnost
koju prua ono prvo sa garancijama spokojstva koje ponekad nudi ova druga.
O POJMU PRAVA U SJEDINJENIM DRAVAMA
Nema velikog naroda bez pojma prava. Koji je nain da se narodu ulije pojam
prava. Potovanje prava u Sjedinjenim Dravama. Iz ega se ono raa.

Posle opteg pojma vrline, ne znam lepi nego to je pojam prava ili, bolje rei,
ta se dva pojma stapaju u jedan. Pojam prava nije drugo ta do pojam vrline uveden
u svet politike.
Upravo pomou pojma prava ljudi su definisali ta je rasputenost, a ta tiranija.
Pouen njime, svako se mogao pokazati nezavisan bez nadmenosti i pokoran bez
poniznosti. Kad se povinuje nasilju, ovek se potinjava i poniava; ali kad se
povinuje pravu zapovedanja koje priznaje sebi ravnom, on se u neku ruku uzdie i
iznad onoga koji mu zapoveda. Nema velikog oveka bez vrline; bez potovanja
prava nema velikog naroda: moe se gotovo rei da nema ni drutva; jer ta je
skup razumnih i pametnih bia koje povezuje jedino sila?
Pitam se koji je u nae doba nain da se ljudima ulije pojam prava i da im on
bude takorei oevidan i opipljiv, i vidim samo jedan, a to je da im se svima
omogui miroljubivo vrenje izvesnih prava: vidi se to kod dece, koja su takoe ljudi,
sem po snazi i iskustvu. Kad dete pone da se kree usred spoljnih stvari, po
nagonu je sklono da se koristi svim to mu doe do ruku; ono nema pojam o tuem
vlasnitvu, ak ni o postojanju; ali to se vie upoznaje sa vrednou stvari i to vie
otkriva da i njega drugi mogu njih liiti, postaje obazrivije i naposletku potuje u
drugima ono to i samo eli da se u njemu potuje.
To to se zbiva s detetom u pogledu njegovih igraaka zbiva se kasnije i sa
ovekom u pogledu svega to mu pripada. Zato se u Americi, zemlji prevashodno
demokratskoj, niko ne oglaava protiv vlasnitva uopte onakvim albama kakve

esto odjekuju po Evropi? Treba li i rei? Zato to u Americi nema proletera. Poto
svako ima neku linu imovinu da brani, i naelno priznaje pravo vlasnitva.
Isto je i u svetu politike. ovek iz naroda stekao je u Americi visoku predstavu o
politikim pravima zato to i sam ima politika prava; ne napada prava drugih, da
niko ne bi krio njegova. I dok u Evropi takav ovek ne priznaje ak ni najviu vlast,
Amerikanac se bez gunanja pokorava ovlaenju i najnieg zvaninika.
Ta istina obelodanjuje se i u najmanjim sitnicama narodnog ivota. U Francuskoj
ima malo uivanja koja su iskljuivo namenjena viim drutvenim klasama: siromah
se priputa gotovo svugde kuda moe ui bogata; stoga vidimo da se ponaa
pristojno i da potuje sve to slui uivanju u kome i sam uestvuje. U Engleskoj,
gde bogatstvo ima privilegiju radosti kao i monopol moi, ale se da siromah, kad
se kriom uunja na neko mesto namenjeno uivanjima bogataa, voli da ini izlinu
tetu. Kako bismo se tome mogli uditi? Postarali su se da on pri tom nema ta da
izgubi.
Demokratsko ureenje prua pojam politikih prava i najneznatnijem graaninu
kao to raspodela dobara ini dostupnim svim ljudima pojam opteg prava
vlasnitva. U mojim oima, to je jedna od njegovih najveih vrednosti.
Ne kaem da je lako nauiti sve ljude da se slue politikim pravima; kaem
samo, kad je to moguno, da su posledice koje iz tog proizilaze krupne.
I dodajem, ako postoji doba kad takav poduhvat treba pokuati, onda je to na
vek.
Ne vidite li da religije slabe i da pojam boanskih prava nestaje? Zar ne otkrivate

da se ponaanja izopauju i da s njima iezava moralni pojam o pravima?

Ne zapaate li na sve strane da verovanja ustupaju mesto rasuivanju, a
oseanja raunici? Ako usred toga sveopteg poremeaja ne uspete da pojam o
pravima poveete s linim interesom, koji se ukazuje kao jedina postojana taka u
ljudskom srcu, ta e vam ostati ime biste upravljali svetom osim straha?
I ba kad mi se kae da su zakoni slabi a podanici buntovni, da su strasti
vatrene a vrlina nemona i da se pri takvom stanju ne sme ni pomiljati da se
poveaju demokratska prava, ja odgovaram da upravo zbog svega toga smatram
da na to treba misliti; i mislim odista da je vladama to jo i vie u interesu nego
drutvu, jer vlade propadaju, a drutvo ne moe umreti. Uostalom, neu da
zloupotrebim primer Amerike.
U Americi je narod stekao politika prava u doba kad se teko moglo desiti da
ih zloupotrebi, poto su graani bili malobrojni i iveli jednostavnim ivotom.
Uveavajui se, Amerika takorei i nije poveala vlast demokratije; pre se moe rei
da je proirila oblasti u kojima se ona primenjuje.
Ne moe se sumnjati u to da je trenutak kad se politika prava priznaju nekom
narodu koji ih je dotad bio lien trenutak krize, esto nune, ali uvek opasne.
Dete zadaje smrt kad ne zna cenu ivota; oduzima tuu svojinu dok ne spozna
da i njemu mogu oteti njegovu. ovek iz naroda, u asu kad mu se priznaju politika
prava, nalazi se u odnosu na ta prava, u istom poloaju kao i dete prema celoj
prirodi, pa je to sluaj kad se na nj moe primeniti uvena reenica homo puer
robustus.

To se, istina, otkriva i u Americi. One drave u kojima graani najdue uivaju
prava jesu ujedno i one u kojima oni ponajbolje umeju i da se njima koriste.
Ne moe se dovoljno rei: nita nije plodnije divotama nego umee biti slobodan;
ali nita nije ni toliko muno kao priuavanje slobodi. Nije tako sa despotizmom.
Despotizam se esto ukazuje kao sistem koji obeteuje za sva pretrpljena zla; on
je potpora pravdi, podrka ugnjetenima i utemeljiva reda. Narodi se uspavaju u
trenutnom prosperitetu koji on donosi; a kad se probude, bedni su. Sloboda se,
naprotiv, obino raa usred bura, ona se s mukom uspostavlja usred graanskih
razdora, i tek kad ve ostari mogu joj se spoznati blagodeti.
O POTOVANJU ZAKONA U SJEDINJENIM DRAVAMA
Potovanje koje Amerikanci gaje prema zakonu. Oinska ljubav koju oseaju
prema njemu. Lini interes koji svako nalazi u tome da uvea mo zakona.
Nije uvek moguno pozvati sav narod, bilo neposredno, bilo posredno, na
pripremanje zakona; ali kad je to izvodljivo, ne moe se porei da zakon time stie
velik autoritet. To narodno poreklo, koje esto kodi valjanosti i mudrosti
zakonodavstva, neobino doprinosi njegovoj moi.
U izrazu volje celog jednog naroda ima neke udesne snage. Kad ona izbije na
videlo, ak i uobrazilja onih koji bi poeleli da se bore protiv nje kao da je
smodena.

Tu istinu dobro poznaju politike stranke. Stoga vidimo da osporavaju veinu kad
god to mogu. Kad je ne nalaze za sebe u onima koji su glasali, pripisuju je onima
koji su se uzdrali od glasanja, a ako im i tu izmie, nalaze je u onima koji nisu imali
pravo glasa.
U Sjedinjenim Dravama, izuzev robova, slugu i siromaha koje hrane optine,
nema nikoga ko nije bira i ko u tome svojstvu ne uestvuje posredno u donoenju
zakona. Onima koji hoe da napadnu zakone ostaje, dakle, da se opredele
oevidno za jedno od dvoga: ili moraju izmeniti mnenje nacije ili pogaziti njenu volju.
Tome prvom razlogu dodajte i ovaj drugi, neposredniji i moniji: u Sjedinjenim
Dravama svako nalazi neku vrstu linog interesa u tome da se svi pokoravaju
zakonima; jer onaj ko danas ne spada u veinu moda e sutra biti u njenim
redovima, pa to potovanje zakonodaveve volje koje danas ispoveda bie i sam u
prilici da zahteva za svoju volju. Ma koliko zakon bio neugodan, stanovnik
Sjedinjenih Drava potinjava mu se, dakle, bez muke, ne samo kao delu veine
nego kao i svome sopstvenom; on ga smatra ugovorom u kome je i sam jedna
stranka.
U Sjedinjenim Dravama ne vidi se, dakle, ono mnogobrojno i uvek buntovno
mnotvo koje, smatrajui zakon prirodnim neprijateljem, gleda na njega s bojazni i
podozrenjem. Nemoguno je, naprotiv, ne zapaziti da sve klase ispoljavaju veliko
poverenje u zakonodavstvo koje upravlja zemljom i da prema njemu gaje neku vrstu
oinske ljubavi.
Varam se kad kaem: sve klase. Poto je u Americi lestvica moi obrnuta nego

u Evropi, bogati se nalaze u poloaju slinom poloaju siromaha u Evropi. Oni esto
podozrevaju od zakona. Rekao sam to ve na drugom mestu: stvarna prednost
demokratskog ureenja nije u tome to bi ono obezbeivalo interes svih, kao to se
to ponekad tvrdilo, nego samo u tome to titi interese najveeg broja. U
Sjedinjenim Dravama, gde siromah vlada, bogati se moraju uvek bojati da on svoju
vlast ne zloupotrebi protiv njih.
Takvo raspoloenje bogatih moe dovesti do potmulog nezadovoljstva; ali
drutvo nije time ee uzdrmano; jer isti razlog koji spreava bogatog da
zakonodavcu pokloni poverenje spreava ga i da prkosi njegovim zapovestima. On
ne propisuje zakon, zato to je bogat, a zbog svog bogatstva ne usuuje se ni da
ga kri. U civilizovanim narodima pobune se obino samo oni koji nemaju ta da
izgube. Stoga, mada zakoni demokratije nisu uvek dostojni potovanja, gotovo uvek
se potuju; jer oni koji obino kre zakone ne mogu da se ne povinuju zakonima
koje su sami doneli i koji im koriste, a graani kojima bi moglo biti u interesu da ih
kre skloni su, po svojoj naravi i po svom poloaju, da se potine bilo kakvoj volji
zakonodavca. Narod se, uostalom, u Americi povinuje zakonu ne samo zato to je
on njegovo delo nego i zato to moe da ga izmeni ako ga on sluajno pozleuje; on
mu se isprva pokorava kao zlu koje je sam sebi nametnuo, a potom kao prolaznom
zlu.
AKTIVNOST KOJA VLADA U SVIM DELOVIMA POLITIKOG TELA U
SJEDINJENIM DRAVAMA DEJSTVO KOJE ONA VRI NA DRUTVO

Tee je zamisliti politiku aktivnost koja vlada u Sjedinjenim Dravama nego

slobodu i jednakost koju u njima nalazimo. Velika ivost u zakonodavnim
telima samo je jedna epizoda, produetak te sveopte aktivnosti Amerikancu je
teko da se bavi samo svojim linim poslovima. Politika ivost iri se i na
graanstvo. Radinost u kojoj se Amerikanci bave sopstvenim poslovima.
Posredne prednosti koje drutvo koristi u demokratskom ureenju.
Kad ovek pree iz slobodne zemlje u neku koja nije slobodna, iznenadi se
neobinom prizoru: onde je sve sama delatnost i kretanje; ovde, sve se ini utihlo i
nepomino. U onoj, re je samo o poboljanju i progresu; u ovoj, kao da je drutvo
steklo sva dobra pa tei samo da se odmori i uiva. Meutim, zemlja koja se toliko
zauzima da bi bila srena obino je bogatija i naprednija od ove koja se ini tako
zadovoljna svojom sudbinom. I kad pogledamo i jednu i drugu, teko moemo da
shvatimo kako se tolike nove potrebe svakog dana oseaju u onoj prvoj, dok se u
ovoj drugoj tako malo njih osea.
Ako se ova primedba moe primeniti na slobodne zemlje koje su zadrale
monarhistiki oblik i na one u kojima vlada aristokratija, to jo vie vai za
demokratske republike. Tu ne preduzima samo deo naroda da pobolja stanje
drutva; sav narod stara se o tome. Nije re o tome da se zadovolje potrebe i
obezbede pogodnosti samo jedne klase, nego svih klasa istovremeno.
Nije nemoguno pojmiti ogromnu slobodu koju uivaju Amerikanci; moe se

stvoriti neka predstava i o njihovoj krajnjoj jednakosti; ali ono to se ne moe

razumeti ako ovek tome ve nije bio svedok, to je politika aktivnost koja vlada u
Americi.
Tek to stupite na tlo Amerike naete se usred nekakve vreve; neki
nerazgovetan agor dopire odasvud; hiljade glasova dopire vam do uiju; svaki od
njih izraava neke drutvene potrebe. Oko vas se sve kree: ovde se radi na izboru
nekog predstavnika, onde poslanici nekog sreza urno idu u grad da bi se
pozabavili nekakvim lokalnim poboljanjima; negde drugde zemljoradnici iz nekog
sela naputaju svoje brazde da bi pretresli plan nekog druma ili kole. Neki graani
okupljaju se sa jedinim ciljem da izjave da ne odobravaju rad vlade, dok se neki
drugi sastaju da bi proglasili da su ljudi na poloajima oci otadbine. Evo i nekih
drugih jo, koji smatraju pijanstvo izvorom glavnih zala u dravi, pa su doli da se
[192]
sveano obaveu da e pruati primer trezvenjatva.
Velika politika ivost koja neprestano vlada u amerikim zakonodavnim telima,
jedina koja se spolja opaa, samo je jedna epizoda i neka vrsta produetka
sveopte ivosti koja poinje u najniim slojevima naroda, pa se iri na sve klase
graana redom. Ne bi se moglo marljivije raditi na tome da ljudi budu sreni.
Teko je opisati koliko mesto u ivotu oveka u Sjedinjenim Dravama zauzima
briga o politici. Uestvovati u upravljanju drutvom i govoriti o tome, to je za
Amerikanca glavna stvar i takorei jedino zadovoljstvo. To se zapaa i u najsitnijim
navikama u ivotu: ak i ene prisustvuju esto javnim skupovima i sluajui politike
govore odmaraju se od briga o domainstvu. Njima politiki klubovi donekle

zamenjuju pozorite. Amerikanac ne ume razgovarati, on diskutuje; on ne govori,

nego raspravlja. Govori s vama uvek kao da je u kakvoj skuptini; a ako mu se
sluajno desi da se raspali, rei e sagovorniku: Gospodo...
U nekim zemljama stanovnik tek sa nekakvom odbojnou prihvata politika
prava koja mu zakon daje; ini mu se da mu kradu vreme dok se bavi optim
interesima i voli da se zatvori u uskogrud egoizam, iju tanu granicu obeleavaju
etiri jendeka i ivica iznad njih.
A za Amerikanca, naprotiv, kad bi ga sveli na to da se bavi samo sopstvenim
poslovima, to bi bilo kao da su ga liili polovine ivota; oseao bi nekakvu ogromnu
[193]
prazninu u svojim danima i postao bi neverovatno nesrean.
Ako despotizam ikad uspe da se uspostavi u Americi, ubeen sam da e na jo
i vie tekoa naii u tome da suzbije navike koje je sloboda stvorila nego u tome
da savlada samu ljubav prema slobodi.
Ta ivost to se stalno obnavlja, a koju je demokratsko ureenje unelo u svet
politike, iri se potom i na graanstvo. Ne znam nije li, sve u svemu, ba u tome
najvea prednost demokratskog ureenja, i odajem mu priznanje jo i mnogo vie
za ono to postie da svet ini nego za ono to ono samo ini.
Neosporno je da narod esto vrlo loe upravlja javnim poslovima; ali dok se bavi
javnim poslovima, narodu se krug ideja sve vie iri i duh mu prevazilazi
svakodnevnu koloteinu. Kad je pozvan da upravlja drutvom, ovek iz naroda stie
izvesno samopotovanje. Kako on tada predstavlja izvesnu mo, vrlo upueni umovi
stavljaju mu se u slubu. Neprestano mu se obraaju da bi u njemu nali podrke,

pa i time to na hiljadu naina nastoje da ga prevare, pouavaju ga. U politici on

sudeluje u poduhvatima koje nije sam zamislio, ali koji bude neku optu
preduzimljivost. Svakodnevno mu ukazuju na nova poboljanja koja valja ostvariti u
javnoj svojini; a on onda osea kako se u njemu raa elja da pobolja i svoju linu
svojinu. Nije on moda ni sa vie vrlina ni sreniji, ali je prosveeniji i preduzimljiviji
nego njegovi prethodnici. Ne sumnjam da su demokratske institucije, spojene sa
fizikom prinudom zemlje, ne neposredni uzrok, kao to mnogi kau, nego posredan
uzrok ogromne delatnosti koja se zapaa u Sjedinjenim Dravama. Nju ne raaju
zakoni, nego se narod ui tome da je razvija time to tvori zakon.
Kad neprijatelji demokratije tvrde da jedan ovek sam bolje uradi to preuzme
na sebe nego kad svi upravljaju, ini mi se da su u pravu. Vladavina jednog oveka,
pod pretpostavkom da je na obe strane upuenost podjednaka, unosi vie
doslednosti u poduhvate nego mnoina ljudi; on pokazuje vie istrajnosti, vie
poimanja celine, veu savrenost u pojedinostima, vie pronicljivosti u izboru ljudi.
Oni koji to poriu nikad nisu videli neku demokratsku republiku ili sude na osnovu
malog broja primera. I kad joj lokalne okolnosti i raspoloenja naroda omoguuju da
se odri, demokratija nema ono otro oko uredne administracije i metodinu
urednost u vladanju, to je istina. Demokratska sloboda ne izvrava svaki svoj
poduhvat onako savreno kao prosveen despotizam; esto odustaje od njih pre no
to im je ubrala plodove ili se uputa i u opasne; ali na dui rok ona ostvaruje vie
nego on; ona svaku stvar uradi ne toliko dobro, ali uradi vie stvari. Pod njenom
vladavinom, nije pre svega veliko ono to izvri javna uprava, nego ono to se izvri

bez nje i izvan nje. Demokratija ne prua narodu najviniju vlast, ali ini ono to je
esto i najvinija vlast nemona da stvori: ona iri po celoj drutvenoj zajednici
nesmirenu delatnost, preobilje snage, energiju, sve to to nikad ne postoji bez nje i
to moe stvoriti uda, ako su okolnosti iole povoljne. U tome su njena prava
preimustva.
U ovom veku, kad se sudbina hrianskog sveta ini jo neodluena, jedni hitaju
da napadnu demokratiju kao neprijateljsku silu, dok ona tek raste; drugi u njoj ve
oboavaju jednoga novog boga to se javlja iz nitavila; ali i jedni i drugi tek
nesavreno poznaju taj predmet svoje mrnje ili svojih elja; bore se meusobno po
mraku i udaraju nasumice.
ta oekujete od drutva i njegove vlasti? Treba se razumeti.
elite li ljudskom duhu izvesnu uzvienost, velikoduno gledanje na ovozemaljske
stvari? elite li da ljudima udahnete neku vrstu prezira prema materijalnim dobrima?
elite li da pobudite ili odrite duboka ubeenja i da pripremite veliko portvovanje?
Smerate li tome da usavrite moralno vladanje, da oplemenite ponaanje, da
umetnost zablista? elite li poezije, buke, slave?
Teite li tome da narod organizujete tako da dejstvuje snano na sve ostale?
Namenjujete li mu da se ogleda u krupnim poduhvatima, i ma kakav bio ishod
njegovih napora, da ostavi ogroman trag u istoriji?
Ako je po vama to glavni cilj koji sebi treba da postave ljudi u drutvu, ne
uzimajte demokratsko ureenje; ono vas ne bi vodilo sigurno cilju.
Ali ako vam se ini korisno da misaonu i duhovnu delatnost ovekovu skrenete

ka potrebama materijalnog ivota i da je upotrebite za stvaranje blagostanja; ako

vam se razum ini korisniji ljudima nego genijalnost; ako vam cilj nije da stvarate
herojske vrline, nego miroljubive navike; ako vie volite da vidite poroke nego
zloine i radije biste videli i manje velikih podviga pod uslovom da viate i manje
zlodela; ako vam je, umesto da delate usred jednog sjajnog drutva, dovoljno da
ivite usred jednog drutva koje prosperira; ako, najzad, po vama, glavni cilj vlasti
nije to da celoj naciji pribavi to je moguno vie snage i slave, nego da svakoj
jedinki koja je sainjava pribavi to vie blagostanja i potedi je to je vie moguno
bede; onda izjednaite poloaje u drutvu i uspostavite demokratsko ureanje.
A ako vie nema vremena da se bira i ako vas neka sila iznad oveka ve nosi, i
ne pitajui ta elite, ka jednome od ta dva ureenja, nastojte da bar iz njega
izvuete sve ono dobro to ono moe da prui, pa poznajui mu dobre nagone kao i
loe sklonosti, potrudite se da ograniite dejstvo ovih drugih, a da razvijete one
prve.
GLAVA VII
O SVEMOI VEINE I NJENIM POSLEDICAMA U SJEDINJENIM DRAVAMA
Prirodna snaga veine u demokratijama. Veina amerikih ustava vetaki je
poveala tu prirodnu snagu. Kako. Imperativni mandati. Psiholoka mo
veine. Uverenje o njenoj nepogreivosti Potovanje njenih prava. ta

uveava to potovanje u Sjedinjenim Dravama.

U sutini je demokratskih ureenja da vlast veine u njima bude apsolutna, jer
izvan veine, u demokratijama, nema niega to bi joj se oduprlo.
Veina amerikih ustava nastojala je da vetaki jo uvea tu prirodnu snagu
[194]
veine.
Od svih politikih vlasti, zakonodavstvo se najradije povinuje veini. Amerikanci
su hteli da narod neposredno imenuje lanove zakonodavstva sa vrlo kratkim
mandatom, kako bi ih prinudili da se potine ne samo optim pogledima nego i
dnevnim strastima svojih biraa.
Oni biraju iz istih klasa i na isti nain lanove oba doma, tako da je rad oba
zakonodavna tela skoro podjednako brz i ne manje neodoljiv nego rad jedinstvene
skuptine.
Poto su tako sazdali zakonodavstvo, Amerikanci su njime obuhvatili gotovo svu
vlast.
Dok je zakon tako uveavao snagu vlasti koja je ve po svojoj prirodi jaka, on je
istovremeno sve vie slabio one vlasti koje su i prirodno slabe. Predstavnicima
izvrne vlasti nije dodelio ni stalnost ni nezavisnost, i time to ih je potpuno potinio
udima zakonodavstva, oduzeo im je i ono malo uticaja koliko bi im priroda
demokratskog ureenja doputala da vre.
U vie drava, zakon je sudsku vlast izloio zavisnosti od veine, koja je bira, a u
svima je njen opstanak u zavisnosti od zakonodavne vlasti, koja ima pravo da svake

godine utvruje platu sudija.

Praksa je otila jo i dalje nego zakoni.
U Sjedinjenim Dravama sve vie se iri jedan obiaj zbog koga e postati
nitavne garantije predstavnike vlasti: vrlo se esto deava da birai, kad imenuju
nekog predstavnika, ovome propiu ponaanje i nametnu izvestan broj izriitih
obaveza, od kojih on ne moe nikako odstupiti. To je onda kao kad bi sama veina
veala na gradskom trgu, jedino to nema ba toliko buke.
Jo neke osobite okolnosti doprinose tome da je u Americi mo veine ne samo
preovlaujua nego i neodoljiva.
Psiholoka mo veine zasniva se delom na ideji da ima vie znanja i mudrosti u
mnotvu okupljenih ljudi nego u jednom oveku, u broju zakonodavaca nego u
njihovom izboru. To je teorija o jednakosti primenjena na pamet. Ta doktrina napada
ovekovu gordost u njenom poslednjem pribeitu; stoga je manjina muno prihvata;
ona se na nju tek vremenom privikne. Kao svakoj vlasti, a i vie jo moda nego
ikojoj drugoj, vlasti veine je, dakle, potrebno da traje da bi se inila legitimnom.
Kad pone da se uspostavlja, ona prinudom postie da joj se pokoravaju, a tek kad
su ve dugo iveli pod njenim zakonima, ljudi ponu da je potuju.
Ideju da veina, po svojoj mudrosti, ima pravo da upravlja drutvom doneli su na
tlo Sjedinjenih Drava njeni prvi stanovnici. Ta ideja, koja bi sama po sebi bila
dovoljna da stvori slobodan narod, danas je ve prela u sve obiaje i nalazimo je i
u najsitnijim navikama u ivotu.
U nekadanjoj monarhiji, Francuzi su smatrali napromenljivom istinom da kralj ne

moe nikada pogreiti; a kad bi mu se desilo da neto uradi loe, mislili su da su

zato krivi njegovi savetnici. To je divno olakavalo pokornost. Moglo se gunati
protiv zakona a da se ne prestane voleti i potovati zakonodavac. Amerikanci isto
takvo miljenje imaju o veini.
Psiholoka mo veine zasniva se jo i na naelu da su interesi veeg broja
iznad interesa manjeg broja. A lako je shvatiti da potovanje koje se ispoveda
prema tome pravu veine prirodno raste ili opada u zavisnosti od odnosa izmeu
stranaka. Kad je nacija podeljena na vie krupnih a nepomirljivih interesa, privilegija
veine esto se ne potuje, jer postaje vrlo teko potiniti joj se.
Kad bi u Americi postojala neka klasa graana koju bi zakonodavac hteo da lii
izvesnih iskljuivih preimustava i da je sa visokog poloaja spusti meu mnotvo,
verovatno je da se ta manjina ne bi lako potinila njegovim zakonima.
Ali poto su Sjedinjene Drave naselili meusobno ravnopravni ljudi, nema jo
prirodnog i trajnog podvajanja u interesima njihovih stanovnika.
Postoje drutvena ureenja u kojima se pripadnici manjine ne mogu nadati da bi
mogli privui veinu, poto bi radi toga trebalo da se odreknu cilju borbe koju vode
protiv nje. Aristokratija, na primer, ne moe postati veina a i sauvati svoje
iskljuive privilegije, a ne moe se ni odrei tih privilegija a da ne prestane biti
aristokratija.
U Sjedinjenim Dravama politika pitanja ne mogu se postavljati tako uopteno i
apsolutno, i sve su stranke spremne da priznaju prava veine, jer se sve nadaju da
e jednog dana ta prava moi vriti u svoju korist.

Veina ima dakle u Sjedinjenim Dravama ogromnu stvarnu mo, a i skoro isto
tako veliku mo u javnom mnenju; i kad se jednom obrazuje veina u pogledu nekog
pitanja, nema takorei prepreke koja bi mogla, ne zaustaviti, nego ak ni usporiti
njen hod i ostaviti joj vremena da slua albe onih koje gazi u prolazu.
Posledice takvog stanja stvari pogubne su i opasne za budunost.
KAKO SVEMO VEINE POVEAVA U AMERICI ZAKONODAVNU I UPRAVNU
NESTABILNOST PRIRODNU U DEMOKRATIJAMA
Kako Amerikanci poveavaju zakonodavnu nestabilnost, koja je prirodna u
demokratiji, time to svake godine menjaju zakonodavca i to ga naoruavaju
skoro neogranienom moi. Isto se dejstvo postie i na upravnu slubu. U
Americi se u drutvena poboljanja ulae beskrajno vie snage nego u Evropi, ali
ne toliko stalne.
Ve sam govorio o manama koje su svojstvene prirodi demokratskog ureenja;
nema nijedne da se ne poveava istovremeno sa uveanjem vlasti veine.
Ponimo od najvidljivije od svih.
Zakonodavna nepostojanost je zlo svojstveno demokratskoj vlasti zato to je u
prirodi demokratija da dovode nove ljude na vlast. Ali to je zlo manje ili.vee u
zavisnosti od moi i sredstava delanja koji se dodeljuju zakonodavcu.
U Americi je vlasti, koja tvori zakone, predata suverena mo, Ona moe brzo i

neodoljivo da se preda svakoj svojoj elji, a sveke godine u nju se uvode drugi
predstavnici. To e rei da je usvojena upravo ona kombinacija koja najvie
pogoduje demokratskoj nepostojanosti i omoguava demokratiji da svoju
promenljivu volju primeni i na najznaajnije stvari.
Stoga je, u nae doba, od svih zemalja na svetu, Amerika ona zemlja u kojoj
zakoni najkrae traju. Gotovo svi ameriki ustavi menjali su se za poslednjih trideset
godina. Nema dakle amerike drave koja u tom razdoblju nije izmenila osnovu
svojih zakona.
to se tie samih zakona, dovoljno je baciti pogled u arhive raznih drava Unije
da se ovek uveri da u Americi delatnost zakonodavca nikad ne jenjava. Ne to bi
amerika demokratija po svojoj prirodi bila nepostojanija od koje druge, nego to joj
je data mogunost da se u propisivanju zakona preda prirodnoj nepostojanosti
[195]
svojih sklonosti.
Svemo veine i brzina i potpunost u izvrenju njene volje ne dovodi samo do
nepostojanosti zakona u Sjedinjenim Dravama nego ima isto dejstvo i na
izvravanje zakona i na rad javne uprave.
Budui da je veina jedina mo kojoj valja ugoditi, sa arom se sudeluje u svemu
ega se ona poduhvati; ali im se njena panja usmeri u drugom pravcu, svi napori
prestanu; dok u slobodnim evropskim dravama, gde izvrna vlast postoji nezavisno
i ima utvren poloaj, zakonodaveva volja nastavlja da se izvrava i kad se on bavi
drugim stvarima.
U Americi se u izvesna poboljanja unosi mnogo vie revnosti i radinosti nego

drugde.
U Evropi se istim tim stvarima posveuju mnogo manje, ali postojanije drutvene
snage.
Nekoliko pobonih ljudi pokrenulo je, pre vie godina, da se pobolja stanje
zatvora. Javnost se uzbudila na njihov glas i preporod zloinaca postao je popularno
delo.
Gradili su se tada novi zatvori. Ideja o preporodu krivca prvi put je tada prodrla
u tamnicu zajedno s idejom o kazni. Ali taj blagotvorni preokret, kome se javnost
pridruila s toliko ara i koji je postao neodoljiv zahvaljujui udruenim naporima
graana, nije se mogao zaas izvriti.
Pored tih novih kazniona, iji je razvoj pourivala elja veine, jo su postojali i
stari zatvori, u kojima je i dalje bio zatvoren velik broj krivaca. to su vie novi
zatvori bivali reformisani i zdraviji, to su se stari inili nezdraviji i sa loijim dejstvom.
Ta dvostruka posledica lako se razume: zaokupljena idejom da osniva nove zavode,
veina je zaboravila one koji su ve postojali. Kako je svako onda odvraao pogled
od onoga to vie nije privlailo gospodarev pogled, nadzor je prestao. Prvo se
moglo videti kako labave, pa kako se kidaju korisne spone discipline. Tako su se,
pored zatvora koji je trajni spomenik blagosti i prosveenosti naeg doba, sretale
tamnice koje su podseale na srednjovekovno varvarstvo.
TIRANIJA VEINE

Kako treba shvatiti naelo suverenosti naroda. Nemoguno je zamisliti

nekakvu meovitu vlast. Suverena vlast mora biti negde. Mere
predostronosti potrebne da se ublai njeno dejstvo. Ta predostronost nije
primenjena u Sjedinjenim Dravama. ta iz toga proizilazi
Smatram bezonom i odvratnom maksimu po kojoj, u stvarima vladanja, veina
u nekom narodu ima pravo da sve ini, a ipak je za mene u volji veine izvor svih
vlasti. Protivreim li sam sebi?
Postoji jedan opti zakon, koji je stvorila ili bar usvojila ne samo veina ovog ili
onog naroda, nego veina svih ljudi. Taj zakon je pravda.
Pravda ini, dakle, granicu prava svakog naroda.
Nacija je kao kakva porota kojoj je zadatak da predstavlja sveopte ljudsko
drutvo i da primenjuje pravdu, koja je njegov zakon. Treba li porota, koja
predstavlja drutvo, da ima veu mo nego samo drutvo iji zakon ona primenjuje?
Kad, dakle, odbijem da se povinujem nekom nepravednom zakonu, ne
osporavam veini pravo da zapoveda; u odnosu na suverenitet naroda, pozivam se
na suverenitet ljudskog roda.
Bilo je ljudi koji se nisu ustezali da kau da narod, u stvarima koje se tiu njega
samog, ne moe potpuno izai izvan granica pravde i razuma, pa se prema tome ne
treba plaiti toga da se sva vlast dade veini koja ga predstavlja. Ali to znai
govoriti ropskim jezikom.
ta je veina, uzeta skupno, ako ne isto to pojedinac koji ima shvatanja a

najee i interese suprotne drugom jednom pojedincu koga zovemo manjinom? Pa

ako priznajete da ovek koji raspolae svemoi moe nju zloupotrebiti protiv svojih
protivnika, zato ne priznajete to isto i za veinu? Time to su se okupili, jesu li ljudi
promenili svoju narav? Jesu li postali strpljiviji pred preprekama time to su postali
[196]
jai?
Ja to ne bih mogao verovati; vlast da se sve ini, koju uskraujem
svakom pojedinom meu svojim blinjima, neu nikad priznati ni mnoini.
Ne znai da verujem da bi se moglo, radi ouvanja slobode, pomeati vie
naela u jednom istom ureenju te da se ona stvarno meusobno suprotstave.
Vlast koja se naziva meovitom uvek mi se inila himerom. Nema uistinu
meovite vlasti u onom smislu koji se pripisuje tom nazivu, jer se u svakom drutvu
na kraju otkriva jedno naelo akcije koje nadvladava sva ostala.
Engleska iz prolog veka, koju su osobito navodili kao primer takve vrste vlasti,
bila je drava sutinski aristokratska, iako se u njoj nalazilo i krupnih elemenata
demokratije; jer zakoni i obiaji bili su u njoj tako uspostavljeni da je aristokratija
morala na kraju uvek prevladati i po svojoj volji upravljati javnim poslovima.
Zabluda je potekla otud to je svet, videi neprestano interese velikaa u
sukobu s interesom naroda, obraao panju samo na borbu, umesto na ishod te
borbe, koji je jedino vaan. Kad jedno drutvo dospe dotle da ima stvarno meovitu
vlast, to jest vlast podjednako raspodeljenu izmeu suprotnih naela, ono ulazi u
revoluciju ili se raspada.
Mislim, dakle, da se uvek mora postaviti negde jedna drutvena vlast koja je
iznad svih drugih, ali verujem da je sloboda ugroena kad ta vlast ne nalazi pred

sobom nikakvu prepreku koja bi joj mogla usporiti hod i ostaviti joj vremena da se
sama usmeri.
Svemo mi se ini sama po sebi loom i opasnom. Raspolaganje njome ini mi
se iznad ljudskih snaga, ma kolike bile, i nalazim da samo bog moe bez opasnosti
biti svemoan, jer su mu mudrost i pravednost uvek jednake njegovoj moi. Ne
postoji, dakle, ovozemaljska vlast toliko dostojna potovanja ili sa toliko priznatim
svetim pravom kojoj bih dopustio da dejstvuje bez kontrole i da gospodari bez
prepreka. Kad, dakle, vidim da se pravo i mogunost da sve ini priznaje bilo kojoj
sili, zvala se ona narod ili kralj, demokratija ili aristokratija, vrila se ona u monarhiji
ili republici, kaem: tu je klica tiranije, i idem da ivim pod drugim zakonima.
Demokratskoj vlasti, takvoj kako je organizovana u Sjedinjenim Dravama, ne
zameram ja slabost, koju mnogi u Evropi misle da vide u njoj, ve naprotiv njenu
neodoljivu snagu. A najvie mi se u Americi ne svia ne krajnja sloboda koja u njoj
vlada, nego to ima malo obezbeenja od tiranije.
Kad neki ovek ili koja stranka pretrpi kakvu nepravdu u Sjedinjenim Dravama,
kome da se obrati? Javnom mnjenju? Pa upravo ono ini veinu. Zakonodavnom
telu? Ono predstavlja veinu i slepo joj se pokorava. Izavrnoj vlasti? Nju je
imenovala veina, kojoj slui kao pasivno orue. Silama javnog reda? One nisu nita
drugo do veina pod orujem. Poroti? To je veina kojoj je dato pravo da presuuje;
a i same sudije, u nekim dravama, imenuje veina. Ma koliko nepravina i
[197]
nerazlona bila mera koja vas pogaa, valja joj se, dakle, pokoriti.
Pretpostavite, naprotiv, jedno zakonodavno telo sazdano tako da predstavlja

veinu, ali da nije nuno rob njenih strasi; izvrnu vlast koja bi imala svojstvenu joj
mo i sudsku valast nezavisnu od tih dveju vlast; jo uvek ete imati demokratsku
vlast, ali nee vie biti gotovo nikakvih izglada za tiraniju.
Ne kaem da se u sadanjosti esto u Americi koristi tiranija, kaem da u njoj ne
nalazimo obezbeenja od nje i da uzroke blagosti vlasti u njoj treba traiti u
okolnostima i naravima vie nego u zakonima.
DEJSTVO SVEMOI VEINE NA PROIZVOLJNOST U POSTUPCIMA
AMERIKIH ZVANINIKA
Sloboda koju ameriki zakon ostavlja zvaninicima u odreenom im delokrugu.
Njihova mo.
Treba dobro razlikovati proizvoljnost od tiranije. Tiranija se moe vriti pomou
samog zakona, i ona tad nije proizvoljna; proizvoljnosti moe biti i u interesu
graana, i onda ona nije tiranska.
Tiranija se obino slui proizvoljnou, ali je se po potrebi moe i odrei.
U Sjedinjenim Dravama svemo veine pogoduje istovremeno i zakonskom
despotizmu zakonodavaca a i proizvoljnosti u postupcima zvaninika. Budui da je
veina apsolutni gospodar u tvorenju zakona i u nadziranju njegovog izvravanja i
budui da ima podjednaku kontrolu nad izvriocima i nad graanima, ona na
zvaninike gleda kao na svoje pasivne izvrioce i rado se oslanja na njih da e sluiti

njenim ciljevima. Ona, dakle, ne zalazi unapred u pojedinosti njihovih dunosti i ne

trudi se mnogo da definie njihova prava. Ona s njima postupa kao to bi postupao
gospodar sa svojim slugama kad bi mu stalno bile pred oima, pa bi ih u radu
mogao u svakom trenutku upuivati i ispravljati.
Uopte uzev, zakon ostavlja amerikim zvaninicima mnogo vie slobode u
odreenom im delokrugu nego to je to kod nas. Ponekad se ak deava da im
veina dopusti da taj delokrug i prekorae. Zatieni mnenjem veine i sigurni u
njenu saradnju, oni se tad usuuju i na takve stvari kojima se Evropljani, mada
navikli na prizore samovolje, ipak ude. Tako se usred slobode stvaraju navike koje
bi jednog dana mogle za nju postati pogubne.
O MOI SA KOJOM VEINA U AMERICI DEJSTVUJE NA MILJENJE
U Sjedinjenim Dravama, kad se veina neopozivo opredelila o nekom pitanju,
vie se ne raspravlja. Zato. Psiholoko dejstvo veine na miljenje.
Demokratske republike dematerijalizuju despotizam.
Kad se ispita kakav je u Sjedinjenim Dravama ivot miljenja, onda se vrlo
jasno zapazi koliko mo veine prevazilazi sve moi koje poznajemo u Evropi.
Misao je nevidljiva i gotovo neuhvatljiva mo, koja prkosi svakoj tiraniji. U nae
doba, ni najapsolutniji evropski vladari ne mogu spreiti miljenja protivna njihovoj
vlasti da potajno krue po njihovim dravama, pa ak i po samim dvorovima. Nije

tako u Americi: dokle god je veina sumnjiva, ljudi govore; ali im se ona neopozivo
izjasnila, svako uuti, pa i prijatelji i neprijatelji kao da se slono upregnu u njena
kola. Razlog je tome prost: nema tako apsolutnog monarha koji bi mogao u svojoj
ruci okupiti sve snage drutva i savladati otpore kao to to moe veina kad ima
pravo da tvori zakone i da ih izvrava.
Kralj, uostalom, ima samo materijalnu mo, koja dejstvuje na postupke, a ne
moe da domai volje; a veina ne moe da poseduje snagu istovremeno i
materijalnu i duhovnu, koja dejstvuje isto toliko na volju koliko i na postupke i koja
istovremeno spreava i delo i elju da se delo izvri.
Ne znam zemlju gde, uopte uzev vlada manja duhovna nezavisnost i manje
istinske slobode diskusije nego u Americi.
Nema verske ili politike teorije koja se ne bi mogla slobodno propovedati u
evropskim ustavnim dravama i koja ne bi prodirala i u druge; jer nema u Evropi
zemlje toliko potinjene jednoj jedinoj vlasti da onaj ko hoe da kae istinu ne bi
naao podrku koja ga moe ohrabriti u pogledu posledica njegovog nezavisnog
miljenja. Ako po nesrei ivi pod apsolutistikom vlau, esto ima uza se narod;
ako ivi u slobodnoj zemlji, moe se po potrebi zakloniti za kraljev autoritet.
Aristokratski deo drutva podrava ga u demokratskim zamljama, a demokratija u
onim drugim. Ali u demokratiji kakva je sazdana u Sjedinjenim Dravama nalazimo
samo jednu mo, jedan jedini elemenat snage i uspeha, a izvan njega nema niega.
U Americi, veina ini strahovit obru oko misli. U tome okviru, pisac je
slobodan; ali teko njemu ako se usudi da iz njega izae. Ne to bi se imao bojati

lomae, ali je izloen svakakvim izrazima gnuanja i svakodnevnim proganjanjima.

Politika karijera za njega je zatvorena: uvredio je jedinu silu koja nekoga njoj
priputa. Pre no to je objavio svoje miljenje, verovao je da ima pristalica; sad kad
se svima otkrio, ini mu se da ih vie nema; jer oni koji ga grde izraavaju se
glasno, a oni koji misle kao on, samo to nemaju njegovu hrabrost, ute i bee od
njega. I on klone, podlegne najzad pod svakodnevnim teretom, i uuti, kao da
osea griu savesti to je rekao istinu.
Okovi i delati su gruba sredstva kojima se nekad sluila tiranija; ali u nae doba
civilizacija je usavrila ak i despotizam, ma koliko se inilo da on nema vie ta da
naui.
Vladari su ranije, da tako kaem, materijalizovali nasilje; dananje demokratske
republike uinile su ga misaonim, ba kao to je i ljudska volja koju hoe da sputaju.
Pod apsolutnom vlau pojedinca despotizam je, da bi dosegao duu, grubo udarao
po telu; a dua, izmiui tim udarcima, uzletala je visoko, ovenana slavom; ali u
demokratskim republikama tiranija ne postupa tako; ona puta telo i ustremljuje se
pravo na duu. Gospodar vie ne govori: "Misliete kao ja ili ete umreti"; ve kae:
"Slobodni ste da ne mislite kao ja; ivot, imovina, sve vam ostaje; ali od danas ste
tuin meu nama. Sauvaete svoja prava u dravi, ali e vam ona postati
beskorisna; jer ako htednete da pridobijete glasove sugraana, oni vam ih nee
dati, pa i ako poelite samo njihovo uvaenje, drae se kao da vam ga uskrauju.
Ostaete meu ljudima, ali izgubiete pravo da pripadate ljudskom rodu. Kad se
pribliite svojim blinjima, oni e vas izbegavati kao da ste gubavi; pa ak i oni koji

veruju da ste neduni napustie vas, jer bi inae i njih izbegavali. Idite s mirom,
ostavljam vam ivot, ali vam ga ostavljam kao neto to je gore od smrti."
Apsolutistike monarhije uinile su despotizam sramotnim; uvajmo se da ga
demokratske republike ne rehabilituju, i dok za poneke on postaje jo tei, da mu u
oima veine ne ublae samo onaj odvratni spoljni izgled i poniavajue crte.
I u najponositijim narodima Staroga sveta objavljivana su dela koja su teila da
verno oslikaju poroke i smene strane savremenika; La Brijer je iveo na dvoru Luja
XIV kad je napisao svoje poglavlje o velikaima, a Molijer je kritikovao dvor u
komadima koje je prikazivao pred dvorjanima. Ali mo koja gospodari u Sjedinjenim
Dravama ne pristaje da je tako predstavljaju. I najmanja zamerka je vrea, ona
preza i od najsitnije strelice istine; valja samo hvaliti sve, poev od naina njenog
izraavanja pa do njenih najpouzdanijih vrlina. Nijedan pisac, ma koliko glasovit bio,
ne moe izbei tu obavezu da kadi sugraanina. Veina ivi, dakle, u veitom
samooboavanju; samo stranci ili lino iskustvo mogu doapnuti izvesne istine do
uiju Amerikanaca.
to Amerika jo nema velikih pisaca, tome razlog ne treba traiti u drugom
emu: nema knjievnog genija bez duhovne slobode, a duhovne slobode nema u
Americi.
Inkvizicija nikad nije uspela spreiti da po paniji krue knjige protivne religiji
veine. Carstvo veine u Sjedinjenim Dravama uspeva vie: oduzelo je ljudima ak i
pomisao da ih objavljuju. Nailazi se u Americi na nevericu, ali neverica ne nalazi
organ kojim bi se izrazila.

Viaju se vlade koje se upinju da moral zatite time to osuuju pisce razvratnih
knjiga. U Sjedinjenim Dravama nikoga ne osuuju zbog takvih dela; ali niko nije ni u
iskuenju da ih pie. Ne znai da su svi graani besporoni, ali veina se dri
moralnih propisa.
Vrenje vlasti ovde je nesumnjivo dobro; ali ja govorim samo o toj vlasti samoj
po sebi. Ta neodoljiva vlast je stalna injenica, a njeno dobro korienje je
promenljiva.
DEJSTVO TIRANIJE VEINE NA NACIONALNE OSOBINE AMERIKANACA; O
DVORSKOM DUHU U SJEDINJENIM DRAVAMA
Dejstvo tiranije veine dosad se vie osea u ponaanjima nego u rukovoenju
drutvom. Ono spreava razvoj izuzetnih karaktera. Demokratske republike
sazdane tako kao to su Sjedinjene Drave ine dvorski duh dostupnim mnotvu.
Dokazi o takvom duhu u Sjedinjenim Dravama. Zato ima vie rodoljublja u
narodu nego u onih koji vladaju u njegovo ime.
Uticaj veine, kako sam ga dosad izloio, zasad se tek slabo osea u svetu
politike; ali nemile posledice zapaaju se ve u pogledu nacionalnih osobina
Amerikanaca. Mislim da sve veem dejstvu despotizma veine treba pre svega
pripisati to to se danas u Sjedinjenim Dravama javlja mali broj istaknutih ljudi na
politikoj pozornici.

Kad je izbila amerika revolucija, pojavilo bi se mnotvo; javno mnjenje

usmeravalo je tada volju svih, a nije je tiranisalo. Slavni ljudi toga doba slobodno su
se pridruivali optem pokretu javnog mnenja, krasila ih je svojstvena im uzvienost;
svojom slavom prekrili su oni naciju, a nije im slava poticala od nje.
U apsolutistikim ureenjima, velikai koji okruuju presto laskaju gospodarevim
strastima i dragovoljno se povinuju njegovim udima. Ali narodna masa ne podaje
se lako ropstvu; ona mu se esto pokori iz slabosti, po navici ili iz neznanja; kadkad
i iz ljubavi prema kraljevstvu ili prema kralju. Vialo se i da su neki narodi sa
zadovoljstvom i gordou rtvovali svoju volju vladarevoj volji i nalazili tako neku
vrstu duhovne nezavisnosti u samoj pokornosti. U takvih naroda nalazimo mnogo
manje srozavanja, mada moda vie bede. Postoji, uostalom, velika razlika izmeu
toga da se ini ono to se ne odobrava i toga da se ovek pretvara da odobrava
ono to ini: ono prvo je od oveka slabog, a ovo drugo spada samo u sluganske
navike.
U slobodnim zemljama, gde je svako manje ili vie pozvan da kae svoje
miljenje o dravnim poslovima, u demokratskim republikama, gde se javni ivot
neprestano mea s privatnim ivotom, gde se suverenu moe pristupiti odasvud i
gde je dovoljno samo podii glas pa da se dopre do njegovih uiju, susreemo
mnogo vie ljudi koji nastoje da prekuliu na raun njegovih slabosti i da ive na
raun njegovih strasti nego to takvih nalazimo u apsolutistikim monarhijama. Ne
znai da su u tim slobodnim zemljama ljudi po prirodi gori nego drugde, nego je
iskuenje onde vee i nudi se veem broju istovremeno. Iz toga proizilazi mnogo

rairenije srozavanje dua.

Demokratske republike nude udvoriki duh mnotvu i ire ga po svim klasama
istovremeno. To je jedna od najkrupnijih zamerki koja im se moe izrei.
To je naroito istinito u demokratskim dravama koje su sazdane onako kao
amerike republike, gde veina ima tako apsolutnu i neodoljivu vlast da ovek mora
u neku ruku da se odrekne svojih graanskih prava i takorei i svoga svojstva
oveka kad hoe da izae iz utabane koloteine.
U ogromnom mnotvu koje se u Sjedinjenim Dravama tiska u politikoj karijeri
vrlo sam malo ljudi video koji bi pokazivali onu muevnu ednost, onu muku
nezavisnost misli koja je tako esto odlikovala Amerikance ranijeg doba i koja, gde
god se pojavi, ini istaknutu crtu velikih karaktera. Na prvi pogled reklo bi se da je u
Americi svaija pamet uobliena po istom obrascu, toliko sve idu istim pravcem.
Stranac, dodue, ponekad naie i na takve Amerikance koji se udaljuju od strogih
obrazaca; deava se da ovi ponekad ale zbog mana zakona, prevrtljivosti
demokratije i nedovoljne razboritosti; esto oni zapaaju ak i mane koje kvare
nacionalne osobine i ukazuju na sredstva kojima bi se one mogle popraviti; ali njih
niko ne uje osim vas; a vi, kome poveravaju te potajne misli, vi ste stranac, i samo
ste u prolazu. Poveravaju vam rado istine koje su vama izline, a kad izau pred
javnost, onda govore sasvim drukije.
Ako ovi redovi ikad dospeju u Ameriku, siguran sam u dve stvari: prvo, da e svi
itaoci dii glas da me osude; drugo, da e mnogi od njih, u dnu due, priznati da
sam u pravu.

Sluao sam kako u Sjedinjenim Dravama govore o otadbini. Sreo sam mnogo
istinskog rodoljublja u narodu; esto sam ga uzalud traio u onih koji upravljaju. To
se lako razume po analogiji: despotizam mnogo vie izopaava onoga koji mu se
potinjava nego onoga koji ga namee. U apsolutistikim monarhijama kralj esto
ima velikih vrlina; ali dvorjani su uvek bedni.
Istina da dvorjani u Americi ne govore: Gospodaru i Vae velianstvo, to je
velika i bitna razlika ali oni neprestano govore o prirodnoj pameti svoga gospodara;
ne nadmeu se oko toga koja meu vladarevim vrlinama najvie zasluuje da joj se
dive; jer tvrde da on ima sve vrline, mada ih nije stekao, pa takorei ak ni eleo; ne
daju mu svoje ene i keri da bi ih on udostojio da ih uzdigne u rang svojih
ljubavnica; ali time to mu rtvuju svoja shvatanja, sami se prostituiu.
Moralisti i filozofi u Americi nisu prinueni da svoje miljenje uvijaju u alegorije; ali
pre no to se odvae da izreknu neku neprijatnu istinu, kau: "Mi znamo da
govorimo narodu koji je i suvie iznad ljudskih slabosti da ne bi uvek vladao sobom.
Ne bismo ovako govorili kad se ne bismo obraali ljudima koji su, po svojim vrlinama
i mudrosti, meu svim drugima, jedini dostojni da ostanu slobodni."
Zar bi i laskavci Luja XIV umeli bolje?
Ja verujem da e se u svim ureenjima, ma kakva ona bila, poniznost uvek
klanjati sili i laskanje moi. I znam samo jedan nain da se ljudi ne srozaju: da se
nikom, zajedno sa svemoi, ne da suverena vlast da ih unizi.
NAJVEA OPASNOST AMERIKIM REPUBLIKAMA PRETI OD SVEMOI

VEINE
Demokratskim republikama ne preti da propadnu zbog nemoi, nego zbog loeg
korienja moi. Vlast je u amerikim republikama vema centralizovana i
energinija nego u evropskim monarhijama. Opasnost koja iz toga proizilazi
Miljenje Medisona i Defersona o tom pitanju.
Vlade obino propadaju usled nemoi ili zbog tiranije. U prvom sluaju vlast im
izmakne; u drugom joj je preotmu.
Kad vide da demokratska drava padne u anarhiju, mnogi misle da je vlast u toj
dravi bila prirodno slaba i nemona. Istina je to da kad se u njoj raspali rat izmeu
stranaka, vlast gubi dejstvo na drutvo. Ali ne mislim da je u prirodi demokratske
vlasti da joj nedostaje snaga i sredstava; mislim, naprotiv, da ona propada usled
zloupotrebe svojih snaga i loeg korienja sredstava. Anarhija se skoro uvek raa
iz njene tiranije ili iz neumenosti, a ne iz nemoi.
Ne treba brkati stabilnost sa snagom, niti veliinu stvari s njenom trajnou. U
[198]
demokratskim republikama vlast koja upravlja drutvom
nije postojana, jer
esto prelazi iz ruke u ruku i menja svoje ciljeve. Ali kuda god se usmeri, snaga joj
je gotovo neodoljiva.
Vlast u Amerikim republikama ini mi se isto toliko centralizovana, a energinija
nego to je u apsolutistikim monarhijama Evrope. Ne mislim, dakle, da e propasti

[199]
usled slabosti.
Ako sloboda ikad propadne u Americi, za to e valjati okriviti svemo veine,
koja manjine moe dovesti do oajanja i prisiliti ih da se obrate materijalnoj sili.
Tada e se videti anarhija, ali ona e nastupiti kao posledica despotizma.
[200]
Predsednik Dems Medison izrazio je istovetne misli:
"Od velikog je znaaja u republikama ne samo da brane drutvo od tlaenja od
strane onih koji upravljaju nego i da tite jedan deo drutva od nepravde od strane
drugog. Pravda je cilj kome treba da tei svaka vlast; to je cilj koji sebi postavljaju
ljudi okupljajui se. Narodi su ulagali i ulagae napore u tome ciju dokle god ga ne
postignu ili dok ne izgube slobodu.
Ako bi postojalo drutvo u kome bi jaa stranka mogla lako da okupi svoje
snage i da tlai slabiju, moglo bi se smatrati da u takvom drutvu vlada anarhija isto
onako kao u prirodnom stanju, gde slabiji pojedinac nema nikakve zatite od nasilja
jaeg; i kao to u prirodnom stanju nepogodnost neizvesne i nestalne sudbine
navodi jae da se podvrgnu vlasti koja titi i slabije kao i njih same, tako e i u
anarhinom ureenju iste pobude malo pomalo dovesti one monije da poele takvu
vlast koja e moi podjednako tititi sve stranke, i slabu i jaku. Kad bi se drava
Rod Ajlend odvojila od Konfederacije i prepustila narodnoj vlasti, koja bi se
suvereno vrila u njenim skuenim granicama, ne moemo sumnjati da bi se dolo
dotle da bi se zahtevala nekakva vlast potpuno nezavisna od naroda. Same
sukobljene stranke uinile bi je neophodnom i pohitale bi da je zahtevaju."

Deferson je takoe rekao: "Izvrna vlast, u naem ureenju, nije jedini, nije
moda ni glavni predmet moga brinog staranja. Tiranija zakonodavaca je sada, a
bie jo i za mnogo godina, najstranija opasnost. Nastupie i opasnost od izvrne
[201]
vlasti, ali u jednom daljem periodu."
Volim da u ovoj stvari citiram Defersona radije nego bilo kog drugog, jer ga
smatram najmonijim apostolom koga je ikad imala demokratija.
GLAVA VIII
TA U SJEDINJENIM DRAVAMA UBLAAVA TIRANIJU VEINE ODSUSTVO
UPRAVNE CENTRALIZACUE
Veina na saveznom nivou ne zamilja da bi Trebalo sve sama da ini.
Prinuena je da se slui zvaninicima optina i srezova da bi izvravala svoju
suverenu volju.
Ve sam ukazao na razliku izmeu dve vrste centralizacije; jednu sam nazvao
centralizacijom vlasti, drugu upravnom centralizacijom.
Samo prva postoji u Americi; druga je u njoj gotovo nepoznata.
Kad bi vlasti koja upravlja amerikim drutvom stajala na raspolaganju ta dva
sredstva vladanja i kad bi ona pravu da u svemu zapoveda dodala i mogunost i
naviku da sve sama i izvrava, kad bi, poto je utvrdila opta naela vlasti, zadirala i

u pojedinosti primene, i poto je uredila pitanja glavnih interesa zemlje, spustila se i

do granica individualnih interesa, sloboda bi ubrzo bila prognana iz Novoga sveta.
Ali, u Sjedinjenim Dravama, veini, koja esto ima sklonosti i nagone despota,
jo nedostaju najsavrenija orua tiranije.
Ni u jednoj od amerikih republika centralna vlast ne bavi se nikakvim pitanjima
sem malog broja takvih ija je vanost privukla njenu panju. Ona nije preduzela da
propisuje sporedna drutvena pitanja. Nita ne ukazuje na to da bi ak imala takvu
elju. Mada je postajala sve apsolutnija, veina nije proirila nadlenost centralne
vlasti; ona ju je samo uinila svemonom u njenoj sferi. Tako despotizam moe biti
veoma izraen u jednoj taki, ali ne moe se iriti na sve.
Koliko god bila poneta svojim strastima, koliko god vatrena u svojim zamislima,
nacionalna veina ne moe postii da se svugde, na isti nain i istovremeno, svi
graani povinuju njenim eljama. Kad centralna vlast, koja je predstavlja, suvereno
naredi, mora za izvrenje svojih naredaba da se osloni na organe koji esto ne
zavise od nje i kojima ne moe u svakom trenutku da upravlja. Optinska tela i
uprave srezova ine, dakle, kao nekakve skrivene hridi koje zadravaju ili razbijaju
bujicu narodne volje. Kad bi zakon i bio ugnjetaki, sloboda bi jo uvek nalazila
zaklon u nainu kako bi se on izvravao; a veina ne moe da se spusti do
pojedinosti, i ako tako mogu da kaem, do sitnica upravne tiranije. Ona ak ni ne
zamilja da bi to mogla initi, jer nije sasvim svesna svoje moi. Ona poznaje tek
svoje prirodne sile, a ne zna koliko bi im umee moglo razmaknuti granice.
Na to treba misliti. Ako bi se ikad desilo da se takva demokratska republika kao

to su Sjedinjene Drave uspostavi u nekoj zemlji gde je vlast pojedinca ve

zasnovala u zakonima i uvela u obiaje upravnu centralizaciju, ne bojim se rei da bi
u takvoj republici despotizam postao nepodnoljiviji nego u ikojoj evropskoj
apsolutistikoj monarhiji. Trebalo bi u Aziji potraiti sa im da se uporedi.
O PRAVNIKOM DUHU U SJEDINJENIM DRAVAMA I KAKO ON SLUI KAO
PROTIVTEA DEMOKRATIJI
Korisno je ispitati koji su prirodni nagoni pravninog duha. Pravnicima je
sueno da igraju krupnu ulogu u drutvu koje se raa. Kako vrsta radova
kojima se bave pravnici daje njihovim idejama neki aristokratski vid. Uzgredni
uzroci koji mogu ometati razvoj tih ideja. Aristokratija se lako udruuje sa
pravnicima. Koristi koje despot moe imati od pravnika. Po emu pravnici
predstavljaju jedini aristokratski elemenat koji se moe kombinovati s prirodnim
elementima demokratije. Osobiti uzroci koji doprinose aristokratskom kroju
duha engleskih i amerikih pravnika. Amerika aristokratija nalazi se na
klupama advokata i stolicama sudija. Uticaj koji vre pravnici na ameriko
drutvo. Kako njihov duh prodire u zakonodavna tela, u upravu i najposle i
samom narodu uliva neto od pravosudnih nagona.
Kad ovek putuje po Americi i prouava njene zakone, vidi da je autoritet koji je
priznat pravnicima i uticaj koji im je omoguen da imaju u vlasti, danas najmonija

prepreka zastranjivanju demokratije. To ini mi se potie od jednog opteg uzroka

koji je korisno ispitati, jer se on moe ispoljiti i drugde.
Pravnici su bili umeani u sva kretanja u politikom drutvu u Evropi u poslednjih
petsto godina. as su sluili kao orue politikim snagama, a as su ove njima
sluile kao orue. U srednjem veku pravnici su izvanredno saraivali na tome da se
proiri prevlast kraljeva; od toga doba, oni su snano radili na tome da se ta vlast
ogranii. U Engleskoj smo videli da su se prisno udruili s aristokratijom; u
Francuskoj su se pokazali kao njeni najopasniji neprijatelji. Znai li to da pravnici
samo poputaju iznenadnim i trenutnim porivima ili se pak manje ili vie, ve prema
prilikama, povinuju nagonima koji su im prirodni pa se uvek ponovo ispoljavaju?
eleo bih da razjasnim to pitanje, jer moda je pravnicima sueno da igraju
prvorazrednu ulogu u politikom drutvo kad se ono raa.
Ljudi koji su se osobito posvetili prouavanju zakona stekli su u tom radu navike
reda, izvesnu sklonost ka formama, neku vrstu nagonske ljubavi prema pravilnom
povezivanju ideja, to ih ini prirodno veoma protivnim revolucionarnom duhu i
nepromiljenim strastima demokratije.
Specijalna znanja koja pravnici stiu prouavanjem zakona obezbeuju im
posebno mesto u drutvu; oni ine neku vrstu ponajuglednije klase meu
inteligencijom. Tu superiornost oni doivljavju svakodnevno u vrenju svog poziva:
oni vladaju jednim nunim znanjem, ije poznavanje nije raireno; slue kao
presuditelji izmeu graana, a navika da vode cilju slepe strasti parniara uliva im
izvestan prezir prema sudu gomile. Dodajte tome da oni prirodno obrazuju jedno

telo. Ne zato to bi se meusobno slagali i to bi se sporazumno upravljali ka istoj

taki, nego to su duhovno povezani zajednikim studijama i jedinstvenim metodama
onako kao to bi interes mogao povezivati njihovu volju.
U dnu due pravnika nalazimo, dakle, neto od sklonosti i navika aristokratije.
Kao i ona, i oni imaju nagonsku sklonost ka redu, prirodnu ljubav prema formama;
kao i ona, i oni imaju veliku odvratnost prema pokretima mase i potajno preziru vlast
naroda.
Neu da kaem da su te prirodne sklonosti pravnika toliko snane da ih
nesavladivo okivaju. I u pravnika, kao i u svih ljudi, lini interes, a naroito trenutni
interes preovladava.
Postoje i takva drutva u kojima pravnici ne mogu da zauzmu u politikom svetu
rang slian onome koji imaju u privatnom ivotu; moemo biti sigurni da e u tako
sazdanom drutvu pravnici biti vrlo aktivni pobornici revolucije. Ali tada treba ispitati
da li se uzrok koji ih navodi da rue ili da menjaju raa u njima iz neke stalne
sklonosti ili iz sticaja okolnosti. Istina je da su paravnici neobino mnogo doprineli da
se obori francuska monarhija 1789. No pitanje je da li su to inili zato to su
prouavali zakone ili zato to nisu mogli sudelovati u njihovom donoenju.
Pre pet stotina godina engleska aristokratija stala je na elo naroda i govorila u
njegovo ime; danas ona podrava presto i pobornik je kraljevske vlasti.
Aristokratija, meutim, ima nagone i sklonosti koje su joj svojstvene.
Treba se uvati i toga da u pojedinim lanovima nekog tela vidimo celo telo.
U svim slobodnim ureenjima, ma kakav im bio oblik, naiemo pravnike u prvim

redovima svih stranaka. Isto se zapaanje moe primeniti i na aristokratiju. Skoro

svim demokratskim pokretima koji su potresali svet rukovodili su plemii.
Jedno elitno telo ne moe nikad zadovoljiti sve ambicije koje u sebi sadri; uvek
se u njemu nae vie talenata i starsti nego mogunih uloga, pa neminovno
nailazimo u njemu na velik broj ljudi koji ne mogu dovoljno brzo da se uzdignu sluei
se privilegijama toga tela, te nastoje da to postignu tako to napadaju te privilegije.
Ne tvrdim, dakle, da u neko doba svi pravnici, niti da veina njih u svako doba
treba da se pokau prijatelji poretka i neprijatelji promena. Kaem samo da e u
drutvu u kome pravnici zauzimaju bez osporavanja visoko mesto koje im prirodno
pripada njihov duh biti prevashodno konzervativan i da e se pokazati
antidemokratskim.
Kad aristokratija zatvori svoje redove pravnicima, ona u njima stekne utoliko
opasnije neprijatelje to su ispod nje po bogatstvu i moi, ali su nezavisni od nje u
svom radu, a po uenosti su na njenoj razini.
A kad god su plemii pristali da s pravnicima podele neke svoje povlastice, te su
se dve klase veoma lako ujedinile i oseale se takorei kao jedna porodica.
Sklon sam takoe verovati da e kraljevima uvek lako biti da se poslue
pravnicima kao najkorisnijim oruima svoje moi.
Ima beskrajno vie prirodne srodnosti izmeu pravnika i izvrne vlasti nego
izmeu njih i naroda, mada su pravnici esto morali da obaraju izvrnu vlast; isto
tako ima vie prirodne srodnosti izmeu plemia i kralja nego izmeu plemia i
naroda, mada se esto vialo da su se vie drutvene klase udruivale s drugim u

borbi protiv kraljevske vlasti.

Ono to pravnici vole iznad svega jeste opstanak reda, a najvea garantija reda
jeste vlast. Ne treba, uostalom, zaboraviti da oni, mada cene slobodu, obino
zakonitost stavljaju visoko iznad nje; manje se boje tiranije nego samovlaa, pa
ako se sam zakonodavac postara da ljude lii nezavisnosti, oni su manje-vie
zadovoljni.
Mislim, dakle, da bi vladar koji bi pred rastuom demokratijom teio da oslabi
pravosudnu vlast u svojoj dravi i da smanji politiki uticaj pravnika, poinio krupnu
greku. Ispustio bi jezgro vlasti, a zadrao samo njenu senku.
Nimalo ne sumnjam da bi mu bilo korisnije da pravnike uvede u vladu. Predao bi
im despotizam u vidu nasilja, a moda bi ga u njihovim rukama ugledao u vidu
pravde i zakona.
Demokratsko ureenje pogoduje politikoj moi pravnika. Kad su bogata,
plemi i vladar iskljueni iz vlasti, pravnici do nje stiu takorei s punim pravom, jer
oni tada predstavljaju jedine uene i vine ljude koje puk moe izabrati izvan svojih
redova.
Te tako, dok su po svojim sklonostima pravnici prirodno naklonjeni aristokratiji i
vladaru, po svojim interesima oni su prirodno naklonjeni narodu.
Tako pravnici vole demokratsku vlast, mada ne dele njene sklonosti i ne povode
se za njenim slabostima, to je dvostruk razlog da budu moni putem nje i da imaju
mo nad njom.
U demokratiji narod ne zazire od pravnika, zato to zna da je u njihovom interesu

da slue njegovoj stvari; slua ih bez ljutnje, zato to ne pretpostavlja da imaju neku
zadnju misao. U stvari, pravnici nimalo ne ele da srue vlast koju je uspostavila
demokratija, ali se neprestano trude da je vode smerom koji nije njen i sredstvima
koja su joj tua. Pravnik pripada narodu po svom interesu i po roenju, a
aristokratiji po navikama i sklonostima; on je kao nekakva prirodna spona izmeu
njih, kao beoug koji ih spaja.
Pravniki stale jedini je aristokratski element koji se bez napora moe pripojiti
prirodnim sastojcima demokratije i povoljno i trajno se kombinovati s njima. Nije mi
nepoznato koje su mane svojstvene pravnikom duhu; sumnjam, meutim, da bi bez
te meavine pravnikog duha i demokratskog duha, demokratija mogla dugo vladati
drutvom i ne mogu da verujem da bi se danas neka republika mogla nadati da e
opstati ako uticaj pravnika u javnim poslovima ne bi rastao uporedo sa vlau
naroda.
Taj aristokratski karakter koji zapaam u pravnikom duhu jo je mnogo izrazitiji
u Sjedinjenim Dravama i u Engleskoj nego u ikojoj drugoj zemlji. To ne potie samo
od toga kako engleski i ameriki pravnici prouavaju zakone nego i od same prirode
zakonodavstva u ta dva naroda i od poloaja koji u njih zauzimaju ti tumai zakona.
Englezi i Amerikanci zadrali su zakonodavstvo presedana, to e rei da oni i
dalje iz miljenja i pravosudnih odluka predaka crpu miljenja koja treba da imaju u
stvarima zakona i odluke koja treba da donesu.
Kod engleskog ili amerikog pravnika ljubav i potovanje prema onome to je
drevno spaja se skoro uvek s ljubavlju prema onom to je pravilno i zakonito.

To vri jo jedan drugi uticaj na karakter pravnikog duha, pa potom i na

drutveni ivot.
Engleski ili ameriki pravnik ispituje ta je uinjeno, francuski pravnik ta je
trebalo hteti uiniti; onaj trai odluke, ovaj razloge.
Kad sluate egleskog ili amerikog pravnika, udite se to vidite da on tako
esto navodi miljenje drugih, a tako malo ujete da iznosi sopstveno miljenje, dok
je kod nas obrnuto.
Nema toliko sitnog spora kojim je francuski advokat prihvatio da se pozabavi a
da on nee uneti u njega svoj sistem ideja, pa e raspravljati ak i o osnovnim
naelima zakona samo da bi privoleo sud da za pedalj pomeri meu osporenog
nasledstva.
Ono odricanje engleskog i amerikog pravnika od sopstvenog razloga da bi se
oslonio na razlog svojih predaka, ta neka vrsta potinjenosti u kojoj je prinuen da
dri svoju misao moraju uneti u pravniki duh opreznije navike i nepromenjivije
sklonosti u Engleskoj i u Americi, za razliku od Francuske.
Nae pisane zakone teko je razumeti, ali svako moe da ih ita; no nita nije
nejasnije neposveenome i nedostupnije nego zakonodavstvo zasnovano na
presedanima. Ta potreba za pravnikom u Engleskoj i u sjedinjenim Dravama i
visoko miljenje o njegovoj uenosti sve vie ga odvajaju od naroda i na kraju ga
stavljaju u posebnu klasu. Francuski pravnik samo je uen ovek; ali engleski ili
ameriki pravnik lii u neku ruku na egipatske svetenike; kao i oni, i on je jedini
tuma jedne okultne nauke.

Poloaj koji pravnici zauzimaju u Engleskoj i u Americi vri ne manji uticaj na

njihove navike i miljenja. Engleska aristokratija, koja se starala da u svoj krug
privue sve to je imalo nekakve prirodne slinosti s njom, dodelila je pravnicima
velik udeo u uvaenju i u vlasti. U engleskom drutvu pravnici nisu na najviem
mestu, ali su zadovoljni mestom koje zauzimaju. Oni ine kao nekakvu mladu granu
engleske aristokratije, i vole i potuju stariju granu, mada ne dele sve njene
privilegije. Engleski pravnici spajaju, dakle, aristokratske interese svog poziva s
aristokratskim idejama i sklonostima drutva u kome ive.
Stoga se naroito u Engleskoj moe reljefno videti tip pravnika koji nastojim da
opiem: engleski pravnik potuje zakone ne toliko to su dobri koliko to su stari;
pa ako se desi da je prinuen da ih u poneem izmeni da bi ih prilagodio
promenama koje vreme namee drutvu, on pribegava najneverovatnijim dovijanjima
samo da bi sebe ubedio da time to neto dodaje delu svojih predaka samo razvija
njihovu misao i upotpunjuje njihov rad. Nemojte se ni nadati da e priznati da je
novator; pristae da dotera i do apsurda pre no to e priznati tako grdan zloin.
Engleska je zemlja u kojoj se rodio taj duh zakonitosti koji se ini ravnoduan prema
sutini stvari, a pazi samo na slovo, i koji bi pre pogazio i razum i ovenost nego
zakon.
Englesko zakonodavstvo je kao kakvo prastaro drvo, na koje su pravnici
neprestano kalemili najudnovatije kaleme u nadi da e ovi, dajui razliite plodove,
bar izmeati svoje lie sa kronjom preasnog stabla koje ih nosi.
U Americi nema plemia ni knjievnika, a narod zazire od bogataa. Pravnici,

dakle, ine viu politiku klasu i najintelektualniji deo drutva. Stoga bi oni mogli
samo izgubiti kad bi uvodili novine; to prirodnoj sklonosti prema redu dodaje i jedan
konzervativni interes.
Kad bi me ko pitao gde vidim ameriku aristokratiju, bez oklevanja bih odgovorio
da je ne vidim u bogataima, koje ne povezuje nikakva zajednika spona. Amerika
aristokratija nalazi se na klupama advokata i na stolicama sudija.
to ovek vie razmilja o onome to se zbiva u Sjedinjenim Dravama sve je
vie ubeen da pravniki stale ini u toj zemlji najsnaniju i takorei jedinu
protivteu demokratiji.
Upravo se u Sjedinjenim Dravama otkriva bez muke koliko je pravniki duh, po
svojim vrlinama, a rekao bih ak i po svojim manama, podoban da neutralie mane
svojstvene narodnoj vlasti.
Kad se ameriki narod opije svojim strastima ili se preda zanosu svojih ideja,
pravnici postiu da oseti jednu nevidljivu uzdu koja ga smiri i zaustavi. Njegovim
demokratskim nagonima oni potajno suprostavljaju svoje aristokratske sklonosti;
njegovoj ljubavi prema novinama svoje strahopotovanje prema starini; njegovim
ogromnim naumima svoje skuene poglede njegovom preziru prema pravilima svoju
sklonost prema formama; a njegovoj plahovitosti svoju naviku da postupaju polako.
Sudovi su najvidljiviji organi kojima se stale pravnika slui da bi dejstvovao na
demokratiju.
Sudija je pravnik koji i nezavisno od sklonosti prema redu i pravilima, koju je
stekao prouavanjem zakona, crpe ljubav prema stabilnosti iz stalnosti svojih

funkcija. Njegova pravosudna znanja ve su mu osigurala visok drutveni poloaj

meu sugraanima; njegova politika mo uvodi ga najzad u jedan poseban red i
uliva mu nagone povlaenih klasa.
Naoruan pravom da zakone proglasi protivustavnim, ameriki sudija stalno
[202]
zadire u politika pitanja.
On ne moe da prisili narod da propisuje zakone, ali
ga bar primorava da ne bude neveran sopstvenim zakonima i da ostane saglasan
sa samim sobom.
Nije mi nepoznato da u Sjedinjenim Dravama postoji potajna tenja koja narod
navodi na to da umanji mo pravosua; po veini ustava pojedinanih drava, vlada,
na zahtev oba doma, moe smeniti sudije. Po nekim ustavima sudije se biraju i
podvrgnuti su estim ponovnim izborima. Usuujem se da predskaem da e takve
novine dovesti ranije ili kasnije do pogubnih rezultata i da e se jednog dana opaziti
da je takvim smanjivanjem nezavisnosti sudija napadnuta ne samo pravosudna vlast
nego i sama demokratska republika.
Ne treba uostalom misliti da je u Sjedinjenim Dravama pravniki duh ogranien
samo na prostor sudova; on se iri i mnogo dalje.
Budui da predstavljaju jedini ueni stale od koga narod ne zazire, pravnici su
prirodno podobni da zauzmu veinu javnih funkcija. Puno ih je zakonodavstvo, na
elu su javnih uprava; vre, dakle, velik uticaj na propisivanje zakona i na njihovo
izvravanje. Pravnici su ipak prinueni da poputaju struji javnog mnenja, koja i njih
nosi; ali lako je otkriti tragove onog to bi oni inili da su slobodni. Mada su uveli
toliko novina u svoje politike zakone, Amerikanci su uneli tek male izmene, pa i njih

s mukom, u svoje graanske zakone, iako je vie tih zakona veoma protivno
njihovom drutvenom ureenju. To potie otud to je u stvarima graanskog prava
veina uvek prinuena da se obrati pravnicima; a ameriki pravnici, preputeni
sopstvenom odluivanju, ne uvode novine.
Francuzu je veoma udno kad uje kako se u Sjedinjenim Dravama ale na
konzervativni duh i predrasude pravnika u prilog onome to je jednom uspostavljeno.
Uticaj pravnikog duha iri se i mnogo dalje od tanih granica koje sam ovde
oznaio.
Gotovo da nema politikog pitanja u Sjedinjenim Dravama koje se ranije ili
kasnije ne razrei kao pravosudno pitanje. Otuda su stranke prinuene da se u
svojim svakodnevnim polemikama slue pravosudnim idejama i jezikom. Uostalom,
budui da su javne linosti veinom pravnici, ili su to bile, one u javne poslove unose
obiaje i nain miljenja koji su im svojstveni. I porota, na kraju, na to prisno
navikava sve klase. Jezik pravosua postaje tako u neku ruku uobiajeni jezik;
pravniki duh, roen u krugu kola i sudova, iri se dakle malo pomalo i van njihovih
zidova; on proima takorei celo drutvo, sputa se i do najniih slojeva i najposle
sav narod stekne deo navika i sklonosti pravnika.
Pravnici ine u Sjedinjenim Dravama mo koje se svet malo pribojava, koju
jedva zapaa, koja ne nastupa pod nekom svojom zastavom, gipko se povija prema
zahtevima vremena i bez otpora povodi se za kretanjima drutvene zajednice; ali
ona obuhvata celo drutvo, zalazi u sve klase koje ga sainjavaju, potajno ga
obrauje, neprestano i neprimetno dejstvuje na njega i uobliava ga po svojim

eljama.
O POROTI KAO POLITIKOJ INSTITUCIJI U SJEDINJENIM DRAVAMA
Porotu, kao jedan od oblika suvereniteta naroda, treba dovesti u vezu s drugim
zakonima koji ustanovljuju taj suverenitet. Sastav porote u Sjedinjenim
Dravama. Uticaj porote na nacionalni karakter. Vaspitanje koje ona prua
narodu. Kako ona uspostavlja uticaj sudija i iri pravniki duh.
Poto me je moj predmet prirodno doveo do toga da govorim o pravosuu u
Sjedinjenim dravama, neu napustiti ovu materiju a da se ne pozabavim i porotom.
U poroti treba razlikovati dve stvari: pravosudnu instituciju i politiku instituciju.
Ako bi se postavilo pitanje u kojoj meri porota, naroito u graanskim stvarima,
slui dobrom vrenju pravosua, priznao bih da bi se njena korisnost mogla
osporavati.
Ustanova porote stvorena je u jednom malo uznapredovalom drutvu, u kome su
se pred sudove iznosila uglavnom samo prosta injenina pitanja, pa nije lak
zadatak prilagoditi je potrebama jednog veoma civilizovanog naroda, kad su se
odnosi meu ljudima neobino umnoili i dobili nekakav uen i intelektualni
[203]
karakter.
Moj glavni cilj je ovde da razmotrim politiku stranu porote: drugi kakav put
udaljio bi me od predmeta. O poroti kao pravosudnom sredstvu rei u samo dve

rei. Kad su Englezi usvojili ustanovu porote, bili su jedan jo upola varvarski narod;
od tog doba postali su jedna od najprosveenijih nacija na svetu, a sa
prosveenou kao da je zajedno rasla i njihova privrenost poroti. Polazei sa
svoje teritorije, irili su se po celom svetu: jedni su stvarali naseobine, drugi
nezavisne drave; matina nacija zadrala je kralja; vie iseljenika zasnovalo je
[204]
mone republike; ali svugde su potvrivali ustanovu porote.
Svugde su je
uspostavljali ili hitali da je obnove. Pravosudna ustanova za koju se tako opredeljuje
jedan veliki narod tokom dugog niza vekova, koju revnosno obnavlja u svim
razdobljima civilizacije, u svim podnebljima i u svim oblicima drutvenog ureenja, ne
[205]
moe biti protivna duhu pravosua.
Nae razmiljanje bilo bi neobino sueno kad bismo se ograniili na to da
porotu posmatramo samo kao pravosudnu ustanovu; jer mada ona ima velik uticaj
na ishod sporova, jo mnogo vei uticaj vri ona na ivot i sudbinu drutva. Porota
je, dakle, pre svega jedna politika ustanova. Sa toga gledita treba uvek suditi o
njoj.
Pod porotom podrazumevam izvestan broj graana odreenih rebom, kojima je
privremeno dato pravo da presuuju.
Nameniti porotu suzbijanju zloina ini mi se da znai uvesti u sklop vlasti jednu
prevashodno republikansku ustanovu. Da objasnim:
Ustanova porote moe biti aristokratska ili demokratska, ve prema tome iz koje
se klase uzimaju porotnici; ali ona zadrava uvek republikanski karakter po tome to

stvarno upravljanje drutvom stavlja u ruke graana ili jednog dela njih, a ne u ruke
vlastodraca.
Sila je uvek samo jedan prolazni element uspeha: posle nje nastupa odmah
pojam prava. Vlast koja bi bila svedena na to da se svojim neprijateljima moe
suprotstaviti samo na bojnom polju bila bi brzo unitena. Istinsko osnaenje
politikih zakona nalazi se, dakle, u krivinim zakonima, a ako tog osnaenja nema,
zakon ranije ili kasnije gubi snagu. Onaj ko sudi u krivinim stvarima stvarno je
gospodar drutva. A ustanova porote postavlja sam narod, ili bar jednu klasu
graana, na sudijsku stolicu. Ustanova porote predaje, dakle, stvarno upravu
[206]
drutva u ruke naroda ili te klase.
U Engleskoj se porota bira iz aristokratskog dela nacije. Aristokratija tvori
[207]
zakone, primenjuje zakone i sudi o krenju zakona.
Sve se slae, i tako
Engleska predstavlja uistinu jednu aristokratsku republiku. U Sjedinjenim Dravama
isti se sistem primenjuje na sav narod. Svaki ameriki graanin moe da bira, da
[208]
bude biran i da bude porotnik.
Sistem porote, kako se shvata u Americi, ini
mi se isto toliko neposrednom i isto toliko krajnjom konsekvencom dogme o
suverenosti naroda kao to je to i opta pravo glasa. To su dva podjednako mona
sredstva da se uspostavi vladavina veine.
Svi oni vladari koji su hteli da iz samih sebe crpu izvor vlasti i da upravljaju
drutvom umesto da dopuste da ono upravlja njima, ruili su ustanovu porote ili su
je slabili. Kraljevi iz dinastije Tjudora slali su u zatvor porotnike koji nisu hteli da

osuuju, a Napoleon je izbor porotnika vrio putem svojih agenata.

Ma koliko oigledna bila veina istina koje sam ovde izneo, njih jo ne uoavaju
svi, i kod nas esto kao da se imaju tek nejasne predstave o ustanovi porote. Kad
se postavi pitanje kakav treba da bude sastav spiska porotnika, ograniavamo se
na to da raspravljamo o upuenosti i sposobnosti onih koji se pozivaju da budu
porotnici, kao da je re samo o jednoj pravosudnoj ustanovi. Meni se uistinu ini da
to znai baviti se neznatnijim delom tog pitanja. Porota je pre svega politika
ustanova; treba je smatrati jednim vidom suverenosti naroda; treba je potpuno
odbaciti ako se odbacuje suverenost naroda ili je dovesti u sklad sa drugim
zakonima koji ustanovljuju tu suverenost. Porota predstavlja deo nacije kome je
povereno da obezbeuje izvravanje zakona, kao to je skuptina deo nacije kome
je povereno da propisuje zakone. A da bi se drutvom upravljalo na postojan i
jednoobrazan nain, nuno je da se spisak porotnika proiruje ili suava uporedo sa
birakim spiskovima. Takvo gledite treba, po meni, uvek da privlai glavnu panju
zakonodavca. Ostalo je takorei sporedno.
Toliko sam ubeen da je porota pre svega politika ustanova da je takvom
smatram i kad se primenjuje na gradanskopravnu materiju.
Zakoni su uvek klimavi ukoliko se ne oslanjaju na obiaje; obiaji ine jedinu
otpornu i trajnu snagu u nekom narodu.
Kad je porota ograniena samo na krivine stvari, narod je vidi da dejstvuje tek
s vremena na vreme i u posebnim sluajevima; navikne se da je bez nje u
svakodnevnom ivotu, pa je smatra i jednom od naina, a ne jedinim nainom da se

[209]
postigne pravda.
Kad je nadlenost porote proirena i na graanske sporove, njena primena svaki
as pada u oi; ona se tada bavi svim interesima; svako sudeluje u njenom delanju;
ona prodire i u ivotnu praksu; privikava ljudski duh na svoje forme i poistoveuje se
takorei sa samim pojmom pravde.
Kad je ograniena na krivine stvari, ustanova porote je, dakle, uvek u
opasnosti; kad se uvede i u graanske sporove, ona prkosi vremenu i otporima
ljudi. Da se porota mogla ukloniti iz navike Engleza isto tako lako kao to se mogla
ukloniti iz zakona, ona bi potpuno podlegla pod Tjudorima. Graanskopravna porota
je, dakle, stvarno spasla slobode u Engleskoj.
Ma na koji nain se primenjivala porota, ona ne moe da ne vri velik uticaj na
karakter nacije; ali taj se uticaj neizmerno poveava to se vie porota primenjuje
na gradanskopravnu materiju.
Porota, a naroito graanskopravna porota, slui i tome da duh svih graana
poprimi deo navika sudijskog duha; a te navike upravo najbolje pripremaju narod na
to da bude slobodan.
Ona iri po svim klasama potovanje prema sudskim odlukama i pojam prava.
Uklonite li to dvoje, ljubav prema slobodi bie jo samo jedna ruilaka strast.
Ona pouava ljude primeni pravinosti. Svako, kad sudi susedu, misli na to da
e se i njemu moda suditi. To je naroito tano u pogledu porote u graanskim
stvarima: gotovo niko se ne boji da e jednog dana biti krivino gonjen; ali svako
moe imati kakav spor.

Porota ui svakog da se ne povlai pred odgovornou za svoje postupke. To je

muevan stav, bez koga nema politike vrline.
Ona svakog graanina uzdie u dostojanstvo javne funkcije, pa tako svi oseaju
da imaju dunosti prema drutvu i da uestvuju u upravljanju njime. Time to
prisiljava ljude da se bave i neim drugim a ne samo sopstvenim poslovima, ona
suzbija individualnu sebinost, koja je kao kakva ra drutva.
Porota neverovatno doprinosi razvoju rasuivanja i uveanju prirodne
prosveenosti naroda. To je, po mome miljenju, najvea korist od nje. Treba je
smatrati besplatnom i stalno otvorenom kolom, u koju svaki porotnik dolazi da se
poui o svojim pravima, gde svakodnevno opti sa najobrazovanijim i najmudrijim
meu viim staleima, gde se na praktian nain ui zakonima, koji postaju dostupni
njegovoj inteligenciji zahvaljujui trudu advokata, miljenju sudije pa i samim
strastima parniara. Mislim da praktinu pamet i politiki zdrav razum Amerikanaca
treba pripisati poglavito dugom korienju porote u graanskoj materiji.
Ne znam da li je porota korisna onima koji vode sporove, ali siguran sam da je
vrlo korisna onima koji u tim sporovima sude. Smatram je jednim od najefikasnijih
sredstava kojima se drutvo moe posluiti u vaspitanju naroda.
to sam dosad rekao vai za sve nacije; a ovo to sledi tie se osobito
Amerikanaca i uopte demokratskih naroda.
Ve sam rekao da u demokratijama pravnici, a meu njima i sudije, ine jedino
aristokratsko telo koje moe uneti meru u previranju u narodu. Ta aristokratija ne
raspolae nikakvom materijalnom silom, ona svoj konzervativni uticaj vri samo

duhovno. A glavne izvore svoje moi nalazi ona u ustanovi graanskopravne porote.
U krivinim procesima, u kojima se drutvo bori protiv jednog oveka, porota je
sklona da u sudiji vidi pasivno orue drutvene vlasti i podozriva je prema njegovim
miljenjima. Uz to, krivini procesi zasnivaju se potpuno na prostim injenicama koje
zdrav razum uspeva lako da proceni. Na tome polju sudija i porotnici su ravnopravni.
Nije tako u graanskim sporovima; sudija se tu ukasuje kao nepristran
presuditelj izmeu strasti stranaka. Porotnici gledaju na njega s poverenjem i
sluaju ga s potovanjem; jer tu njegova upuenost potpuno dominira. On im izlae
razne argumente kojima su im zamarali pamenje, on ih vodi za ruku kroz lavirint
procedure; on ih ograniava na injenino pitanje i pouava ih u pogledu odgovora
koji treba da dadu na pravno pitanje. Njegov uticaj na njih gotovo je bezgranian.
Treba li najzad da kaem zato sam slabo osetljiv za argumente o nepodobnosti
porotnika u gradanskopravnoj materiji?
U gradskim sporovima, bar kad god nisu u pitanju injenice, porota je samo na
izgled pravosudno telo.
Porotnici izriu presudu koju je sudija doneo. Oni toj odluci daju autoritet drutva,
[210]
koje predstavljaju, a on autoritet razloga i zakona.
U Engleskoj i u Americi sudije imaju toliki uticaj na ishod krivinih procesa koliki
francuski sudija nikad nije imao. Lako je razumeti razlog toj razlici: engleski i
ameriki sudija uspostavili su svoju mo u graanskim sporovima, pa je onda samo
vre na jednom drugom popritu, a ne stiu je tu.
Ima sluajeva, a ti su esto i najvaniji, kad ameriki sudija ima pravo da

[211]
presuuje sam.
U takvom sluaju on se nalazi u poloaju u kome je obino
francuski sudija; ali njegova psiholoka mo je mnogo vea: prati ga seanje na
porotu i njegov glas ima gotovo isto toliku mo kao i glas drutva, iji su organ bili
porotnici.
Uticaj sudije iri se i daleko izvan sudnice; u razonodama u privatnom ivotu kao
i u politikim poslovima, na javnim skupovima kao i u zakonodavnim domovima,
ameriki sudija neprestano se susree s ljudima koji su navikli da u njegovoj pameti
vide neto to je iznad njihove; i poto se prvo vrio u procesima, njegov uticaj se
osea u svim duhovnim navikama, pa ak i u duama onih koji su s njim saradivali u
suenju.
Porota, dakle, mada se ini da umanjuje prava sudija, u stvari utemeljuje njihovu
mo, i nema zemlje u kojoj bi sudije bile tako mone kao u onima gde narod deli s
njima njihove privilegije.
Naroito pomou porote u gradanskopravnoj materiji ameriko sudstvo
rasprostire ono to sam nazvao pravnikim duhom do u najnie slojeve drutva.
Tako je porota, koja je najodlunije sredstvo da se ostvari vladavina naroda,
istovremeno i najefikasnije sredstvo da se narod naui vladati.
GLAVA IX
O GLAVNIM UZROCIMA KOJI DOPRINOSE ODRANJU DEMOKRATSKE
REPUBLIKE U SJEDINJENIM DRAVAMA

Demokratska republika traje u Sjedinjenim Dravama. Glavna svrha ove knjige

bila je da objasni uzroke te pojave.
Meu tim uzrocima ima ih vie koje sam, ponet svojim izlaganjem, i nehotice
mimoiao ili na koje sam u prolazu tek izdalje ukazao. Ima i takvih kojima nisam
mogao da se pozabavim; a oni na kojima mi je bilo moguno da se due zadrim
ostali su za mnom kao da su zatrapani podrobnostima.
Pre no to bih doao dalje i govorio o budunosti, pomislio sam, dakle, da bi
trebalo da u jedan ui okvir obuhvatim sve razloge koji objanjavaju sadanjost.
Ovo je neka vrsta rezimea, u kome u biti kratak, jer u se postarati da vrlo
saeto podsetim itaoca na ono to ve zna, a od onoga o emu jo nisam imao
prilike da govorim odabrau samo najvanije.
Mislim da se svi uzroci koji doprinose odranju demokratske republike u
Sjedinjenim Dravama mogu svesti na ova tri:
Osoben i sluajan poloaj u koji je provienje postavilo Amerikance predstavlja
prvi;
Drugi proistie iz zakona;
Trei proizilazi iz navika i naravi.
SLUAJNE ILI PROVIENJEM STVORENE OKOLNOSTI KOJE DOPRINOSE
ODRANJU DEMOKRATSKE REPUBLIKE U SJEDINJENIM DRAVAMA

Unija nema suseda. Nema velike prestonice. Amerikancima je ilo u prilog

sreno roenje. Amerika je bila takorei nenastanjena zemlja. Kako ta
okolnost snano doprinosi odranju demokratske republike. Kako se
naseljavaju amerike pustoi Lakomost Amerikanaca u zaposedanju pustinja
Novoga sveta. Uticaj materijalnog blagostanja na politika shvatanja
Amerikanaca.
Postoji hiljadu okolnosti nezavisnih od ovekove volje koje u Sjedinjenim
Dravama olakavaju postojanje demokratske republike.
Jedne su poznate, druge je lako objasniti; ograniiu se na to da izloim one
najvanije.
Amerikanci nemaju suseda, pa prema tome ne moraju da se boje velikih ratova,
finansijske krize, pustoenja i najezda neprijatelja; nemaju potrebe ni za visokim
porezima, ni za mnogobrojnom vojskom ni za velikim vojskovoama; ne moraju
skoro nimalo da se plae jedne napasti jo poraznije za republike nego to su sve
ove pomenute, a to je vojnika slavoljubivost.
Kako poricati neverovatan uticaj koji ratnika slava ima na duh naroda? General
Dekson, koga su Amerikanci dvaput izabrali da im stane na elo, bio je osione
naravi a osrednjih sposobnosti; nita u celoj njegovoj karijeri nije nikad dokazalo da
bi on imao osobine potrebne da upravlja jednim slobodnim narodom; stoga mu je
veina prosveenih slojeva Unije uvek bila protivna. Pa ko ga je onda ustoliio kao
predsednika i ko ga jo dri na tom poloaju? Seanje na jednu pobedu koju je

izvojevao pre dvadeset godina, pod zidinama Nju Orleansa; a ta pobeda kod Nju
Orleansa bila je jedna sasvim obina bitka, kakvom se svet moe due baviti samo
u jednoj zemlji gde bitaka inae uopte nema; a narod koji se tako dao zaneti
takvom vojnikom slavom jo je i u stvari najhladniji, najvei raundija, najmanje
vojniki, i ako tako mogu da kaem, najprozainiji od svih naroda na svetu.
[212]
Amerika nema veliku prestonicu
iji bi se neposredni ili posredni uticaj
oseao na celom prostranstvu njene teritorije, to smatram jednim od prvih uzroka
opstanka republikih institucija u Sjedinjenim Dravama. U gradovima je gotovo
nemoguno spreiti ljude da se dogovaraju, da se skupno raspaljuju, da donose
nagle i strastvene odluke. Gradovi predstavljaju kao nekakve velike skuptine, iji
su lanovi svi stanovnici. Narod tu ima ogroman uticaj na zvaninike i esto svoju
volju izvrava bez posrednika.
Potiniti provinciju prestonici znai, dakle, predati sudbinu cele zemlje ne samo u
ruke jednog dela naroda, to je nepravedno, nego u ruke naroda koji sam
neposredno dejstvuje, to je veoma opasno. Prevaga prestonice, dakle, opasno
podriva predstavniki sistem. Sa njom savremene republike upadaju u greku
antikih republika, koje su sve propale zato to nisu imale predstavniki sistem.
Lako bi mi bilo da ovde nabrojim mnogo drugih, sporednih uzroka koji su
pogodovali uspostavljanju demokratske republike u Sjedinjenim Dravama, a sada
obezbeuju njen opstanak. Ali u tome mnotvu srenih okolnosti zapaam dve
glavne, pa hitam da na njih ukaem.
Ve sam ranije rekao da u poreklu Amerikanaca, u onome to sam nazvao

njihovom polaznom takom, vidim prvi i najefikasniji od svih uzroka kojima se moe
pripisati sadanji prosperitet Sjedinjenih Drava. Amerikancima je u prilog ilo
sreno roenje: njihovi dedovi su na tlo koje oni sada nastanjuju doneli jednakost u
drutvenom poloaju i jednakost u obrazovanosti, iz ega je demokratska republika
jednog dana proizaia kao iz prirodnog izvora. A to jo i nije sve: sa republikanskim
drutvenim ureenjem oni su svojim potomcima zavetali i navike, ideje i naravi
najpodobnije za procvat republike. Kad pomislim na ono ime je urodilo takvo
roenje, onda buduu sudbinu Amerike kao da vidim u onom prvom puritancu koji se
iskrcao na njenu obalu, kao to celu ljudsku lozu vidim u prvom oveku.
Meu srenim okolnostima koje su takoe pogodovale uspostavljanju i koje
obezbeuju opstanak demokratske republike u Sjedinjenim Dravama, prva po
znaaju jeste izbor zemlje koju Amerikanci nastanjuju. Dedovi su im predali ljubav
prema jednakosti i slobodi, ali sam Bog im je, predavi im jedan kontinent bez
granica, podario mogunost da dugo ostanu ravnopravni i slobodni.
Opte blagostanje pogoduje stabilnosti svih ureenja, ali osobito demokratskog
ureenja, koje poiva na raspoloenju najveeg broja, a pogotovu na raspoloenju
onih koji su najvie izloeni nematini. Kad narod vlada, nuno je da bude srean, da
ne bi izazvao prevrat u dravi. Beda u njemu dovodi do onoga do ega dovodi
ambicija kod kraljeva. A materijalni uzroci, nezavisni od zakona, koji mogu uroditi
blagostanjem mnogobrojniji su u Americi nego i u jednoj zemlji na svetu u ikoje doba
istorije.
U Sjedinjenim Dravama nije samo zakonodavstvo demokratsko, i sama priroda

radi za narod.

Gde nai, u seanjima ljudi, ita slino onome to se pred naim oima zbiva u
Severnoj Americi?
Slavna antika drutva sva su bila osnovana usred neprijateljskih naroda, koje je
trebalo pobediti da bi se novo drutvo uspostavilo na njihovom mestu. I ljudi novoga
veka naili su u nekim delovima June Amerike na prostrane oblasti nastanjene
narodima manje prosveenim od njih, ali koji su ve bili prisvojili zemlju time to su je
obraivali. Da bi osnovali svoje nove drave, morali su da unite ili porobe
mnogobrojno stanovnitvo, i zbog njihovog trijumfa crvenela je civilizacija.
Ali Severnu Ameriku nastanjivala su samo nomadska plemena, koja nisu ni
pomiljala da iskoriste prirodna bogatstva tla. Severna Amerika bila je jo, u stvari,
nenastanjen kontinent, pusta zemlja, koja je tek oekivala svoje stanovnike.
Sve je izuzetno kod Amerikanaca, drutveno ureenje kao i Zakoni, ali jo
najizuzetnije je tlo na kome ive.
Kad je Stvoritelj predao ljudima zemlju, ona je bila mlada i neiscrpna, ali oni su
bili slabi i neuki; a kad su nauili da koriste blaga koja je krila u sebi, bili su ve
prekrili njeno lice i valjalo im je boriti se da bi stekli pravo da poseduju neko utoite
gde bi predahnuli u slobodi.
Tada je otkrivena Severna Amerika, kao da ju je Bog drao u rezervi i kao da je
tek izronila iz voda potopa.
U njoj vidimo, kao u prve dane stvorenja sveta, reke iji izvori ne sahnu, zelena i
vlana nenastanjena prostranstva, bezgranina polja koja ora jo nije zaorao. A u
takvome svom stanju ona se ne nudi osamljenom i neukom varvarinu iz prvih

vekova, nego oveku koji ve vlada najvanijim tajnama prirode, koji je u zajednici
sa svojim blinjima i pouen iskustvom sakupljenim tokom pedeset vekova.
U asu kad ovo piem, trinaest miliona civilizovanih Evropljana rasprostrlo se
mirno po plodnim pustoima, ija bogatstva i prostranstvo jo ni sami ne poznaju
tano. Tri-etiri hiljade vojnika potiskuju pred sobom uroenike nomade; iza
naoruanih ljudi pristiu drvosee, koje kre ume, razgone divlja, istrauju vodene
tokove i pripremaju trijumfalni pohod civilizacije kroz pustinju.
esto sam tokom ovog dela aludirao na materijalno blagostanje koje uivaju
Amerikanci; ukazao sam na to blagostanje kao na jedan od glavnih uzroka
uspenosti njihovih zakona. Taj razlog navodile su i hiljade drugih pre mene: on je
jedini takorei oigledan za Evropljane, pa je postao kod nas popularan. Neu se,
dakle, zadravati na toj temi o kojoj je tako esto pisano i koja je tako dobro
shvaena; dodau samo nekoliko novih injenica.
Obino se zamilja da se pustinje Amerike nastanjuju evropskim iseljenicima koji
se svake godine iskrcavaju na obale Novoga sveta, dok ameriko stanovnitvo
raste i mnoi se na tlu koje su zauzeli njegovi preci: to je velika zabluda. Kad se
Evropljanin iskrca u Sjedinjenim Dravama, on tu stie bez prijatelja, a esto i bez
sredstava; da bi iveo, prinuen je da se zaposli, pa se retko via da ode dalje od
velike industrijske zone koja se prua du okeana. Ne moe se kriti pusto bez
kapitala ili kredita; pre no to se ovek odvai da zae usred uma, telo treba da je
naviklo na otrinu jedne nove klime. Ba Amerikanci, dakle, naputaju svakodnevno
svoj zaviaj i idu da negde daleko stvore sebi velike posede. Tako Evropljanin

naputa svoju krovinjaru i ide da se nastani na prekookeanskim obalama, a

Amerikanac koji se rodio na tim obalama zalazi u pustoi centralne Amerike. To
dvostruko iseljeniko kretanje nikad se ne zaustavlja: poinje u dubini Evrope,
prelazi veliki Okean i nastavlja se kroz nenastanjene predele Novoga sveta. Milioni
ljudi koraaju istovremeno ka istom horizontu: jezik, vera, obiaji razliiti su im, ali
cilj im je isti. Rekli su im da e sreu nai negde na Zapadu, i oni hitaju ka njoj.
Nita se ne moe porediti s tim stalnim pomeranjem ljudskog roda, sem moda
ono to se dogodilo u doba pada rimskog carstva. I tada se moglo videti kao i
danas kako ljudi jure u gomilama ka istoj taki i susreu se u meteu na istim
mestima; ali naumi Provienja bili su drugaiji. Svaki je pridolica onda nosio sobom
pustoenje i smrt; danas svaki od njih donosi sa sobom klicu prosperiteta i ivota.
Budunost nam jo krije posledice te seobe Amerikanaca ka zapadu, ali
neposredne rezultate lako je uoiti: poto deo starog stanovnitva svake godine
odlazi iz drava gde se rodio, u tim dravama, mada stare, vrlo se sporo uveava
stanovnitvo; tako u Konektikatu, koji broji tek pedeset devet stanovnika po
kvadratnoj milji, stanovnitvo se uvealo samo za jednu etvrtinu za poslednjih
etrdeset godina, dok se u Engleskoj uvealo za treinu u isto vreme. Evropski
iseljenik stie, dakle, uvek u jednu tek upola nastanjenu zemlju, u kojoj industriji
nedostaje radne snage; on postaje imuan radnik; sin mu odlazi da trai sreu na
pustoj zemlji i postaje bogat zemljoposednik. Prvi prikuplja kapital, koji e ovaj drugi
iskoristiti, i nema bede ni za tuina ni za zaviajnog stanovnika.
Zakonodavstvo Sjedinjenih Drava pogoduje deobi poseda, ali jedan razlog jai

[213]
od zakonodavstva spreava da se vlasnitvo prekomerno deli.
To se dobro
zapaa u dravama koje najzad poinju da se ispunjavaju stanovnitvom.
Masausets je najnaseljenija zemlja Unije; broji osamdeset stanovnika na kvadratnu
milju, to je beskrajno manje nego u Francuskoj, gde nalazimo sto ezdeset dvoje
na istom prostoru. U Masausetsu, meutim, ve retko biva da se dele mali posedi.
Najstariji sin obino uzme zemlju, mlai idu da trae sreu u pustinji.
Zakon je ukinuo privilegiju prvorodstva, ali moe se rei da ju je Provienje
ponovo uspostavilo a da niko ne treba da se na to poali, a ovog puta ona i ne
vrea oseanje pravinosti.
Po jednom jedinom podatku moe se suditi o ogromnom broju pojedinaca koji
tako naputaju Novu Englesku da bi svoje ognjite preneli u pustinju. Tvrdili su nam
da je 1830, meu lanovima kongresa, bilo trideset estorica roenih u maloj dravi
Konektikat. Stanovnitvo Konektikata, koje predstavlja tek etrdeset trei deo
stanovnitva Sjedinjenih Drava, davalo je, dakle, jednu osminu sveukupnih
predstavnika. Meutim, sama drava Konektikat alje samo pet predstavnika u
kongres; ostalih trideset i jedan pojavljuju se kao predstavnici novih drava Zapada.
Da su ovi ostali u Konektikatu, verovatno bi, umesto to su postali bogati posedinici,
ostali neznani zemljoradnici s malim posedom i ne bi mogli ostvariti politiku karijeru,
te daleko od toga da postanu korisni zakonodavci, bili bi opasni graani.
Te okolnosti ne ostaju nezapaene Amerikancima kao ni nama.
Vrhovni sudija Kent, u svojoj Raspravi o amerikom pravu (sv. IV, str. 380)
kae: "Ne moe se sumnjati da deoba poseda, ako se vri dokraja, mora doneti

mnoga zla; tako usitnjeni delovi zemljita ne mogu vie obezbeivati izdravanje
porodice; ali te nepogodnosti nikad se nisu osetile u Sjedinjenim Dravama, i mnoge
e generacije protei pre no to se one osete. Prostranstvo nae nenastanjene
teritorije, obilje zemljita u susedstvu i stalna struja iseljavanja, koja polazi s obala
Atlantika i neprestano se usmerava ka unutranjosti zemlje, dovoljni su i zadugo e
jo biti dovoljni da spree rasparavanje naslea."
Teko je opisati pohlepu s kojom se Amerikanac baca na taj ogromni plen to
mu ga pruaju srene prilike. U tome pohodu on bez straha prkosi streli Indijanca i
pustinjskim bolestima; tiina uma ne iznenauje ga, nailazak divljih zveri ga ne
uzbuuje: neprestano ga mamuza strast jaa od ljubavi prema ivotu. Pred njim se
prua jedan kontinent gotovo bez granica i ini se kao da se on ve boji da nee
nai mesta, pa hita u strahu da ne zakasni. Ve sam govorio o iseljavanju iz starih
drava; ali ta da kaem o novima? Nema ni pedeset godina kako je osnovana
drava Ohajo; najvei broj stanovnika nije se tu rodio; njena prestonica nije ni
trideset godina stara, a ogromno prostranstvo pustih polja jo prekriva njenu
teritoriju; pa ipak je stanovnitvo Ohaja ve krenulo dalje ka Zapadu; veinu onih koji
se naseljavaju po plodnim prerijama Ilinoisa ine stanovnici Ohaja. Ti su ljudi
napustili svoju prvobitnu postojbinu da bi im bilo dobro; ovu drugu naputaju da im
bude jo bolje: gotovo svugde nalazili su bogatstvo, ali ne i sreu. U njih je udnja za
blagostanjem postala nespokojna i arka strast, koja sve vie raste to se vie
zadovoljava. Nekad su raskinuli veze to su ih vezivale za rodno tlo, a otad nisu
stvorili novih. Za njih je iseljavanje isprva postalo potreba, a sad je ono u njihovim

oima kao nekakvo kockanje, u kome oni vole uzbuenja koliko i dobit.
Ponekad ovek napreduje tako brzo da se za njim ponovo stvara pustinja. uma
se samo povila pod njegovim nogama, a im proe, opet se uspravlja. Kad se
putuje po novim dravama Zapada ne retko nailazi se na naputena stanita usred
uma; esto ovek otkrije ostatke kakve kolibe u najdubljoj osami, i zapanjen je
prolazei kroz zapoete krevine, koje istovremeno svedoe i o ovekovoj moi a i
o njegovoj nepostojanosti. Po tim naputenim poljima, po tim kratkovekim
ruevinama ubrzo izrastu novi izdanci drevne ume; zverke ponovo zavladaju svojim
carstvom; priroda s osmehom prekriva zelenim granjem i cveem ostatke
ovekovog prolaska i hita da ukloni njegove kratkotrajne tragove.
Seam se da sam putujui jednim od pustih srezova kakvi jo prekrivaju dravu
Njujork dospeo na obalu jednog jezera sveg okruenog umama kao na poetku
sveta. Jedno se ostrvce uzdizalo nasred vode. uma koja ga je prekrivala, irei
svud unaokolo svoje kronje, potpuno mu je skrivala obale. Po obalama jezera nita
nije nagovetavalo prisustvo oveka; samo se na vidokrugu opaao stub dima, koji
se uspravno dizao iznad kronji drvea do oblaka, pa se pre inilo da visi s neba
nego da se ka njemu penje.
Jedan indijanski un bio je izvuen na pesak; iskoristio sam ga da odem da
razgledam ostrvo, koje mi prvo bee privuklo panju, i ubrzo sam stigao do njegove
obale. Celo ostrvo inilo je jedno od onih divnih samotnih mesta Novoga sveta zbog
kakvih civilizovani ovek gotovo zaali za ivotom u divljini. Snano rastinje
nagovetavalo je svojom divotom neuporedivo bogatstvo tla. Kao i po svim

pustoima Severne Amerike, i tu je vladala duboka tiina, koju je prekidalo samo

jednolino gukanje divljih golubova i kucanje detlia po kori drvea. Daleko sam bio
od pomisli da je to mesto nekad bilo nastanjeno, toliko se priroda inila preputena
sama sebi; ali kad sam stigao do sredine ostrva, uinilo mi se odjednom da sam
naiao na ovekove tragove. Briljivo sam onda ispitao sve unaokolo i ubrzo nisam
vie sumnjao da je neki Evropljanin dolazio da tu nae utoite. Ali koliko se njegovo
delo ve bilo promenilo! uma, koju je on nekad na brzinu posekao da od nje sebi
sagradi sklonite, izbila je novim izdancima; njegovi plotovi postali su ivice, a koliba
se pretvorila u umarak. Usred iblja opaalo se jo kamenje pocrnelo od vatre,
oko gomilice pepela; bez sumnje je na tome mestu bilo ognjite: sruivi se,
zatrpalo je loite kamenjem. Nekoliko sam se asaka utke divio neiscrpnoj prirodi
i slabosti ovekovoj, a kad sam najzad morao da poem s tog arobnog mesta,
ponavljao sam jo u sebi, tuno: ta! Zar ve ruevine!
Mi smo u Evropi navikli da kao veliku drutvenu opasnost smatramo duhovno
nespokojstvo, neumerenu elju za bogaenjem, krajnju ljubav prema nezavisnosti. A
ba to sve garantuje amerikim republikama dugu i spokojnu budunost. Da nije
nemirnih strasti, stanovnitvo bi se zgomilalo oko izvesnih mesta, i ubrzo bi, kao kod
nas, osealo potrebe koje je teko zadovoljiti. Srena li je zemlja Novi svet, gde su
ljudske mane skoro isto toliko korisne drutvu koliko i vrline!
To ima velik uticaj na nain kako se o ljudskim postupcima sudi na dvema
hemisferama. esto Amerikanci nazivaju pohvalnom preduzimljivou ono to mi
zovemo ljubavlju prema dobiti, a oni vide izvestan kukaviluk u onome to mi

smatramo umerenou u eljama.

U Francuskoj, jednostavnost, mirna narav, porodini duh i ljubav prema zaviaju
smatraju se velikim garantijama za mir i sreu u dravi; a u Americi nita se ne ini
tako kodljivo za drutvo kao takve vrline. Kanadski Francuzi, koji su verno sauvali
stare tradicionalne navike, ve nailaze na potekoe u ivotu na svojoj novoj
teritoriji, i taj mali narod, koji tek to se rodio, spopae uskoro nevolje starih
nacija. U Kanadi, ljudi koji su najprosveeniji, koji imaju najvie ljubavi prema
otadbini i oveanstvu, ulau izuzetne napore da bi narod odvratili od skromne
sree koja mu je jo dovoljna. Oni veliaju prednosti bogatstva, kao to bi kod nas
moda hvalili ari estite osrednjosti, i vie se staraju da podbodu ljudske strasti
nego to se drugde upinju da ih smire. Nita u njihovim oima ne zasluuje vie
hvale nego da ovek razmeni edna i smirena zadovoljstva koja prua zaviaj i
samome siromahu za jalova uivanja koja prua blagostanje pod tuinskim nebom,
da pobegne s oinskog ognjita i polja gde poivaju preci, da napusti i ive i mrtve
da bi jurio za sreom.
U nae doba, Amerika prua ljudima mnogo veu podlogu nego to moe biti
delatnost koja je koristi.
U Americi se, dakle, nikad ne bi moglo pruiti ljudima dovoljno umea; jer sva
umea, koliko god bila korisna onome ko ih poseduje, uvek koriste i onima koji ih
nemaju. Tu se ne treba bojati novih potreba, poto se sve potrebe tu lako
zadovoljavaju; ne treba se plaiti da se izazove suvie strasti, poto sve strasti
nalaze laku i zdravu hranu; ljudima se tu ne moe dati odvie slobode, jer nikad nisu

u iskuenju da je loe upotrebe.

Dananje su amerike republike kao nekakve poslovne kompanije obrazovane
da zajedniki koriste pusta zemljita Novoga sveta i da se bave naprednom
trgovinom.
Strasti koje najdublje uzbuuju Amerikance jesu trgovake strasti, a ne politike,
ili bolje rei, oni u politiku prenose trgovake navike. Oni vole red, bez koga poslovi
ne bi mogli cvetati, i naroito cene uredan ivot, na kome se temelje dobre kue;
vie vole zdrav razum, koji stvara velika bogatstva, nego genijalnost, koja ih esto
rastura; njihov duh zazire od optih ideja, jer je navikao na trezvenu raunicu, a
praksa je kod njih u veoj asti nego teorija.
U Ameriku treba otii da bi ovek shvatio kakvu mo ima materijalno blagostanje
nad politikim delanjem, pa ak i nad samim miljenjem, koje bi trebalo da bude
podreeno samo razumu. Ta istina otkriva se poglavito meu strancima. Veina
evropskih iseljenika donosi u Novi svet onu pomamnu ljubav prema slobodi i
promenama koja se tako esto raa iz naih nevolja. Ponekad sam sretao u
Americi neke od onih Evropljana koji su nekad bili primorani da izbegnu iz svoje
zemlje zbog svojih politikih shvatanja. Kod svih me je iznenadilo kako su govorili, ali
jedan od njih iznenadio me je vie nego drugi. Kad sam putovao po najudaljenijim
okruzima Pensilvanije, zatekla me je no, pa sam potraio utoite kod jednog
bogatog zemljoposednika. Bio je Francuz. Posadio me je kraj svog ognjita, pa smo
razgovarali slobodno, kao to prilii ljudima kad se sretnu usred ume na dve hiljade
milja od zemlje u kojoj su se rodili. Nije mi bilo nepoznato da je moj domain nekada

bio velik pobornik jednakosti, pre etrdeset godina, i vatren demagog. Ime mu je
ostalo u istoriji.
Bio sam, dakle, neobino iznenaen kad sam ga uo kako o pravu na vlasnitvo
raspravlja kao kakav ekonomista, umalo ne rekoh kao sopstvenik; govorio je o
nunoj hijerarhiji koju imovno stanje uspostavlja meu ljudima, o pokornosti
postojeim zakonima, o uticaju moralnog vladanja u republikama i o potpori koju
religiozne ideje pruaju poretku i slobodi; deavalo mu se ak da, kao nehotice, u
prilog nekome svom politikom miljenju, citira autoritet Isusa Hrista.
udio sam se, sluajui ga, gluposti ljudskog razuma. Neto je istinito ili
pogreno: kako to utvrditi, usred nesigurnosti nauke i razliitih pouka iskustva? Ali
naie neka nova okolnost i odagna sve nedoumice. Bio sam siromaan, sad sam
bogat. Kad bi bar blagostanje, ma da dejstvuje na moje ponaanje, ostavilo moje
rasuivanje slobodno! Ali ne, moje se miljenje odista promenilo zajedno s imovnim
stanjem, a u srenoj promeni koja mi koristi stvarno sam otkrio odluujui razlog koji
mi je dotad nedostajao.
Uticaj blagostanja dejstvuje slobodnije na Amerikance nego na strance.
Amerikanac je oduvek gledao kako se pred njegovim oima red i opti prosperitet
nadovezuju jedno na drugo i koraaju istim korakom; on ne zamilja da bi oni mogli
postojati odvojeno; on, dakle, nema ta da zaboravi i ne treba, kao toliki Evropljani,
da odbaci ono to mu je ostalo od prvobitnog vaspitanja.
O UTICAJU ZAKONA NA OPSTANAK DEMOKRATSKE REPUBLIKE U

SJEDINJENIM DRAVAMA
Tri glavna uzroka opstanka demokratske republike. Federativni oblik.
Optinske ustanove. Pravosudna vlast.
Glavna svrha ove knjige bila je da prikae zakone Sjedinjenih Drava; ako sam
taj cilj postigao, italac je ve i sam mogao prosuditi koji od tih zakona stvarno
doprinose odranju demokratske republike, a koji je dovode u opasnost. Ako u
tome nisam uspeo celom ovom knjigom, jo bih manje mogao uspeti u samo
jednom poglavlju.
Neu dakle da se vraam na put koji sam ve prevalio, i nekoliko redova trebalo
bi da bude dovoljno da rezimiram.
Tri stvari ini se da doprinose vie nego sve druge odranju demokratske
republike u Novome svetu:
Prva je federativni oblik koji su Amerikanci usvojili i koji omoguuje Uniji da uiva
mo velike republike i sigurnost male.
Drugu nalazim u optinskim ustanovama, koje, ograniavajui despotizam
veine, ulivaju istovremeno narodu ljubav prema slobodi i umee da se bude
slobodan.
Trea se nalazi u ustrojstvu pravosudne vlasti. Pokazao sam koliko sudovi slue
da se isprave zastranjivanja demokratije i kako oni, mada nikad ne mogu zaustaviti
korake veine, uspevaju da ih uspore i usmere.

O UTICAJU NARAVI NA OPSTANAK DEMOKRATSKE REPUBLIKE U

SJEDINJENIM DRAVAMA
Rekao sam ve da smatram naravi jednim od glavnih optih uzroka kojima se
moe pripisati odranje demokratske republike u Sjedinjenim Dravama.
Izraz naravi shvatam ovde u znaenju koje su antiki ljudi davali rei mores;
primenjujem je ne samo na naravi u pravom smislu rei, to bismo mogli nazvati
navikama srca, nego i na razne pojmove koje ljudi imaju, razna shvatanja koja su
meu njima usvojena i sveukupnost ideja koje obrazuju duhovne navike.
Pod tom rei podrazumevam, dakle, sveukupno moralno i intelektualno stanje
jednog naroda. Svrha mi nije da pruim sliku o amerikim naravima; ovde se
ograniavam na to da ispitam ta je u njima povoljno za opstanak politikih
institucija.
O RELIGIJI KAO POLITIKOJ INSTITUCIJI I O TOME KAKO ONA MONO
SLUI ODRANJU DEMOKRATSKE REPUBLIKE KOD AMERIKANACA
Severna Amerika naseljena je ljudima koji su ispovedali demokratsko i
republikansko hrianstvo. Dolazak katolika. Zato danas katolici ine klasu
koja je najvie demokratska i republikanska.

Uz svaku religiju ide i jedno politiko shvatanje, koje mu je, po srodnosti,

pripojeno.
Pustite ljudski duh da se kree po svojoj sklonosti, i on e na jednoobrazan
nain urediti i politiko drutvo i boju dravu; nastojae, ako tako smem rei, da
uskladi zemlju i nebo.
Najvei deo engleske Amerike naselili su ljudi koji, poto su se izuzeli ispod
autoriteta pape, nisu se potinili nikakvoj verskoj vlasti; doneli su, dakle, u Novi svet
jedno hrianstvo koje ne bih umeo bolje ocrtati nego ako ga nazovem
demokratskim i republikanskim: to e neobino pogodovati uspostavljanju republike
i demokratije u javnim poslovima. Od poetka, politika i religija bile su saglasne, i od
tog doba nisu prestale takve biti.
Pre otprilike pedeset godina Irska je poela slati u Sjedinjene Drave katoliko
stanovnitvo. Ameriki katolicizam je, sa svoje strane, sticao preobraenike; danas
nalazimo u Uniji vie od milion hriana koji ispovedaju rimokatoliku veru.
Ti katolici pokazuju veliku vernost u vrenju svog bogotovlja i puni su ara i
revnosti u svojoj veri; oni, meutim, ine najvie republikanski i najdemokratskiji sloj
u Sjedinjenim Dravama. Ta injenica u prvi mah iznenauje, ali razmiljanjem lako
joj otkrivamo skrivene uzroke.
Mislim da se grei kad se katolika veroispovest smatra prirodnim neprijateljem
demokratije. Meu raznim hrianskim doktrinama, katolicizam mi se, naprotiv, ini
najpodesnijim za jednakost u drutvu. Kod katolika, verska zajednica sastoji se od
samo' dva elementa: od svetenika i naroda. Jedino se svetenik uzdie iznad

vernika; ispod njega, svi su jednaki.

U pogledu dogmi, katolicizam se postavlja na isti nivo za svaiju inteligenciju; on
obavezuje na sve pojedinosti istih verovanja i uenog i neukog, i darovitog i
priprostog oveka; namee iste obrede i bogatau kao i siromahu, zahteva ista
odricanja i od monog kao i od slabog; ne pogaa se ni sa kojim smrtnikom, i
primenjujui istu meru na svako ljudsko stvorenje, voli da stopi sve drutvene klase
pred istim oltarom kao to se stapaju u Bojim oima.
Ako katolicizam ui vernike pokornosti, ne priprema ih, dakle, na nejednakost.
Suprotno bih rekao za protestantizam, koji obino ini ljude manje sklonim
jednakosti, a vie nezavisnosti.
Katolicizam je kao kakva apsolutistika monarhija. Oduzmete li vladara, poloaji
su vie izjednaeni nego i u republici.
esto se deavalo da katoliki svetenik izae iz svetilita i zae kao snaga u
drutvo, te da zauzme mesto usred drutvene hijerarhije; ponekad je tada koristio
svoj verski uticaj da bi uvrstio trajnost politikog poretka iji je i sam bio sastavni
deo; tada su se takoe viali katolici pristalice aristokratije, iz verskih pobuda.
Ali kad su svetenici uklonjeni iz vlasti, ili se sami nje klone, kao to to ine u
Sjedinjenim Dravama, nema ljudi koji bi, po svojim verovanjima, bili vie naklonjeni
nego katolici tome da u svet politike prenesu ideju o jednakosti u drutvu.
Ako i nisu, dakle, po prirodi svojih verovanja, snano poneti demokratskim i
republikanskim shvatanjima, katolici u Sjedinjenim Dravama bar im nisu prirodno
protivni, a njihov drutveni poloaj, kao i njihova malobrojnost, nuno im nameu da

ih prihvate.
Veina katolika je siromana, pa im je potrebno da svi graani vladaju, da bi i
oni uli u vlast. Katolici su u manjini, pa im je potrebno da se svaija prava potuju,
da bi bili sigurni da e i oni moi koristiti svoja. Ta dva razloga ih navode da, ak i
nesvesno, prihvate politike doktirne koje bi prihvatili moda s manje ara da su
bogati i da preovlauju.
Katoliko svetenstvo u Sjedinjenim Dravama nije ni pokualo da se bori protiv
takve politike tendencije; ono pre nastoji da je opravda. Ameriki katoliki
svetenici podelili su misaoni svet na dva dela: u jednom su ostavili dogme
otkrovenja i potinjavaju im se bez raspravljanja; u drugi su postavili politike istine i
smatraju da ih je Bog prepustio ovekovom slobodnom istraivanju. Tako su katolici
u Sjedinjenim Dravama u isti mah i najpokorniji vernici i najnezavisniji graani.
Moe se, dakle, rei da u Sjedinjenim Dravama nema nijedne verske doktrine
koja bi se pokazivala protivna demokratskim i republikanskim institucijama. Svako
svetenstvo tu govori isto; shvatanja su saglasna sa zakonima i vlada takorei jedna
jedina struja miljenja.
Boravio sam trenutno u jednom od najveih gradova Unije kad su me pozvali da
prisustvujem jednom politikom skupu ija je svrha bila da se pritekne u pomo
Poljacima i da im se poalje oruje i novac.
Zatekao sam dve-tri hiljde ljudi okupljenih u jednoj velikoj dvorani pripremljenoj za
taj skup. Uskoro je jedan svetenik, u svojoj svetenikoj odei, izaao na kraj
podijuma namenjenog za govornike. Prisutni su utei ustali, skinuli eire, a on je

ovako govorio:
"Svemogui Boe! Boe vojnika! Ti, koji si podrao srca i vodio miicu naih
dedova kad su branili sveta prava svoje nacionalne nezavisnosti, ti, koji si ih doveo
do pobede nad mrskim tlaiteljem i podario naem narodu blagodeti mira i slobode,
o, Gospode, pogledaj milostivim okom na onu drugu hemisferu, pogledaj samilosno
na jedan junaki narod koji se danas bori kao i mi nekada i u odbranu istih prava!
Gospode, ti koji si sve ljude stvorio po istom liku, nemoj dopustiti da despotizam
unakazi tvoje delo i odri nejednakost na zemlji. Svemoni Boe! Bdi nad sudbinom
Poljaka, uini ih dostojnim da budu slobodni; neka tvoja mudrost vlada u njihovim
veima, neka tvoja sila bude u njihovim miicama; posej strah meu njihove
neprijatelje, razjedini sile koje snuju njihovu propast i nemoj dopustiti da se nepravda
kojoj je svet bio svedok pre pedeset godina danas dovri. Gospode, ti koji u svojoj
monoj ruci dri srca naroda kao i ljudi, prizovi saveznike ovoj svetoj stvari pravde;
podigni na noge i francusku naciju, da se ostavi mirovanja u kome je dre njeni
poglavari i da i opet stupi u bitku za slobodu sveta.
O, Gospode! Ne okreni nikad od nas svoje lice; dopusti da uvek budemo narod
najpoboniji a i najslobodniji.
Svemoni Boe, uslii danas nau molitvu, spasi Poljake! Molimo te u ime tvoga
ljubljenog sina, Gospoda naega Isusa Hrista, koji je umro na krstu za spasenje svih
ljudi. Amin."
Ceo skup je smerno ponovio: "Amin."

POSREDAN UTICAJ RELIGIJA NA POLITIKO DRUTVO U SJEDINJENIM

DRAVAMA
Hrianski moral koji nalazimo u svim sektama. Uticaj religije na amerike
naravi Potovanje brane veze. Kako religija obuzdava matu Amerikanaca
izvesnim granicama i smiruje u njima strast za uvoenjem novina. Miljenje
Amerikanaca o politikoj korisnosti religije. Napori da se proiri i obezbedi
njena mo.
Pokazao sam kakvo je neposredno dejstvo religije na politiku u Sjedinjenim
Dravama. Njeno posredno dejstvo ini mi se jo snanije, i upravo kad ne govori o
slobodi, onda ona ponajbolje pouava Amerikance umeu kako da budu slobodni.
U Sjedinjenim Dravama postoji bezbrojno mnotvo sekti. Sve se razlikuju po
obredima kojima slave Tvorca, ali sve se slau u pogledu meusobnih dunosti ljudi
jednih prema drugima. Svaka sekta oboava, dakle, Boga na svoj nain, ali sve one
propovedaju isti moral u ime Boga. Ako je za oveka kao pojedinca veoma korisno
da mu vera bude ona prava, nije tako i za drutvo. Drutvo nema ni ega da se boji
ni emu da se nada u zagrobnom ivotu, i najvanije mu je ne toliko da svi graani
ispovedaju pravu veru, nego da ispovedaju neku veru. Uostalom, sve sekte u
Sjedinjenim Dravama pripadaju velikoj hrianskoj zajednici, a hrianski moral je
svugde isti.
Moe se smatrati da je izvestan broj Amerikanaca, u svom bogotovlju, vie

veran svojim navikama nego ubeenju. Suveren je, uostalom, u Sjedinjenim

Dravama, poboan, pa je, sledstveno, hipokrizija obina stvar; ali Amerika je ipak
jo ono mesto na svetu gde je hrianska religija sauvala najvie istinskog uticaja
na due; a nita ne pokazuje bolje koliko je ova korisna i prirodna oveku, poto je
zemlja u kojoj ona vri najvei uticaj istovremeno i najprosveenija i najslobodnija.
Rekao sam ve da se ameriki svetenici svi izjanjavaju za graansku slobodu,
ne izuzimajui ak ni one koji ne prihvataju versku slobodu; ne via se, meutim, da
podravaju neki odreeni politiki sistem. Oni nastoje da ostanu po strani od javnih
poslova i ne meaju se u stranake kombinacije. Ne moe se, dakle, rei da u
Sjedinjenim Dravama religija ima neki uticaj na zakone ni na pojedinosti u politikim
shvatanjima, nego ona usmerava naravi, i samo time to ureuje porodini ivot radi
i na ureenju ivota u dravi.
Ni za trenutak ne sumnjam da je vrlo strogom moralu koji se zapaa u
Sjedinjenim Dravama glavni izvor u veri. Religija je tu esto nemona da obuzda
oveka usred bezbrojnih iskuenja koja mu nude srene prilike. Ona ne bi mogla da
u njemu stia pohlepu za bogaenjem, koju sve raspaljuje, ali ona suvereno vlada
duom ene, a ena uobliava ponaanja. Amerika je zasigurno ona zemlja gde se
brana veza potuje najvie na svetu i gde se stvorilo najvie i najispravnije
shvatanje brane sree.
U Evropi se gotovo svi drutveni poremeaji raaju oko domaeg ognjita i ne
daleko od brane lonice. Tu se u ljudima zainje preziranje prirodnih veza i
doputenih uivanja, sklonost ka neredu, nemir srca, nepostojanost elja. Noen

burnim strastima, koje su mu esto ve poremetile domai ivot, Evropljanin se

teko potinjava zakonodavnim vlastima drave. A kad Amerikanac napusti uzavreli
politiki svet i vrati se u svoj porodini krug, on tu zatekne sliku reda i mira. Tu su
sva njegova zadovoljstva jednostavna i prirodna, radosti bezazlene i smirene; a
kako do sree dospeva kroz uredan ivot, bez muke se navikne da i u shvatanjima
bude uredan kao i u sklonostima.
Dok Evropljanin pokuava da se od domaih jada otme time to e uzburkavati
drutvo, Amerikanac u svome domu crpe ljubav prema redu, koju zatim prenosi i u
dravne poslove.
U Sjedinjenim Dravama religija ne ureuje samo moral, ona svoj uticaj iri i na
intelektualni ivot.
Meu Angloamerikancima, jedni ispovedaju hrianske dogme zato to u njih
veruju, a drugi zato to se boje da bi izgledalo da u njih ne veruju. Hrianstvo
vlada, dakle, bez prepreka, po optem priznanju; kao to sam ve rekao, iz toga
proizilazi da je u duhovnom svetu sve izvesno i utvreno, mada s svet politike ini
preputen diskusiji i pokuajima ljudi. Tako ljudski duh nikad ne opaa pred sobom
nekakvo polje bez granica: ma kolika mu bila odvanost, on s vremena na vreme
osea da treba da se zaustavi pred nepremostivim preprekama. Pre no to bi
uvodio novine, prisiljen je da prihvati izvesne osnovne injenice i da i svoje najsmelije
zamisli podredi izvesnim formama koje ga usporavaju i zaustavljaju.
Mata Amerikanaca, i u svojim najveim zastranjivanjima, kree se opreznim i
nesigurnim korakom; dranje joj je stidljivo, a dela nepotuna. Takve uzdrane navike

nalazimo i u politikom drutvu, i one osobito pogoduju smirenosti naroda kao i

trajnosti institucija koje je on sebi uspostavio. Priroda i okolnosti nainile su od
stanovnika Sjedinjenih Drava odvanog oveka; lako je o tome prosuditi kad se vidi
kako on stremi bogaenju. Da je duh Amerikanaca slobodan od ikakvih stega, ubrzo
bismo meu njima ugledali najsmelije novatore i najneumoljivije logiare na svetu. Ali
ameriki revolucionari prinueni su da javno ispovedaju izvesno potovanje prema
hrianskom moralu i pravinosti, to im ne doputa da im lako pogaze zakone kad
se oni suprotstavljaju izvrenju njihovih nauma; a i kad bi se sami mogli uzdii iznad
svojih obzira, ipak bi oseali da ih zaustavljaju obziri njihovih pristalica. Dosad se u
Sjedinjenim Dravama nije jo niko naao ko bi se usudio izneti maksimu da je sve
doputeno u interesu drutva. Bezbonika maksima, koja je, izgleda, izmiljena u
ovom veku slobode da bi opravdala sve budue tirane.
Tako, dok zakon doputa amerikom narodu da sve ini, religija ga spreava da
sve zamisli i brani mu da se na sve usudi.
Religiju, koja se kod Amerikanaca nikad ne mea neposredno u upravljanje
drutvom, treba dakle smatrati prvom meu njihovim politikim institucijama; jer
mada im ona ne uliva sklonosti prema slobodi, neobino im olakava njeno
korienje.
A sa te take gledita i sami stanovnici Sjedinjenih Drava posmatraju religiju.
Ne znam da li svi Amerikanci veruju, jer ko bi mogao proitati ta je u dnu srca, ali
siguran sam da religiju smatraju neophodnom za opstanak republikanskih institucija.
Takvo shvatanje nije svojstveno samo jednoj klasi ili stranci; nalazimo ga u svim

slojevima.
U Sjedinjenim Dravama, kad neki politiar napada neku sektu, to nije razlog da
ga pristalice iste te sekte ne podravaju; ali ako napadne sve sekte zajedno, svako
ga izbegava i on ostaje sam.
Dok sam bio u Americi, jedan se svedok pojavio pred porotom sreza ester
(drava Njujork) i izjavio da ne veruje u Boga ni u besmrtnost due. Predsednik je
odbio da prihvati njegovu zakletvu, budui da je svedok, kako je rekao, unapred
[214]
unitio veru koja bi se mogla imati u njegove rei.
Novine su stvar prenele bez
komentara.
Amerikanci u svojim mislima tako potpuno poistoveuju hrianstvo i slobodu da
je skoro nemoguno postii da jedno zamisle bez drugog; a kod njih to nije nekakvo
besplodno verovanje koje je prolost zavetala sadanjici i koje bi vie samo
ivotarilo u dnu due, a ne ivelo.
Video sam kako se Amerikanci udruuju da bi slali svetenike u nove drave
Zapada i da bi onde osnivali kole i crkve; boje se da se religija ne izgubi u tim
umama i da narod koji se tamo raa nee biti isto tako slobodan kao onaj iz koga
je proizaao. Sretao sam bogate stanovnike Nove Engleske koji su naputali zaviaj
da bi otili na obale Misurija ili u prerije Ilinoisa, da tamo udare temelje hrianstvu i
slobodi. Tako se u Sjedinjenim Dravama verska revnost neprestano raspaljuje na
ognjitu rodoljublja. Mislite moda da ti ljudi delaju jedino imajui u vidu zagrobni
ivot, ali varate se: venost je samo jedna od njihovih briga. Kad ispitujete te
misionare hrianske civilizacije, veoma ete se iznenaditi to e vam oni esto

govoriti o ovozemaljskim dobrima i to ete nai politiare gde ste verovali da vidite
samo vernike. "Sve su amerike republike meusobno solidarne", rei e vam oni,
"kad bi zapadne republike pale u anarhiju ili pod jaram despotizma, i republikanske
institucije koje cvetaju na obalama Atlantika bile bi veoma ugroene; u naem je,
dakle, interesu da nove drave budu pobone, da bi nam omoguile da ostanemo
slobodni."
Takva su shvatanja Amerikanaca; ali njihova je zabluda oigledna: jer u
Francuskoj svakog mi dana veoma ueno dokazuju da je sve dobro u Americi, osim
ba toga pobonog duha kome se ja divim; pa tako saznajem da slobodi i srei
ljudskog roda s one strane Okeana nedostaje jo samo da veruju, sa Spinozom, da
je ovaj svet vean i da tvrde, s Kabanisom, da mozak lui misao. Na to odista
nemam ta da odgovorim osim da oni koji tako govore nisu bili u Americi i da nisu
jo videli ni pobonog naroda, ni slobodnog naroda. ekam ih, dakle, dok se
odande vrate.
Ima ljudi u Francuskoj koji na republikanske institucije gledaju kao na prolazno
orue za svoje uzdizanje. Oni odmeravaju oima ogromni prostor koji njihove poroke
i bedu razdvaja od moi i bogatstva, pa bi eleli da u taj ponor nagomilaju ruevine
da bi ga pokuali zatrpati. Takvi su za slobodu ono to su bile slobodne ete u
srednjem veku za kraljeve: ratuju za svoj raun, mada nose njene boje; republika e
uvek iveti dovoljno dugo da ih izvue iz sadanjeg njihovog bednog stanja. Ne
govorim njima. Ali ima i drugih, koji u republici vide jedno stalno i spokojno stanje,
nuni cilj ka kome ideje i naravi svakodnevno vode savremena drutva, i koji bi

iskreno hteli da ljude pripreme da budu slobodni. Kad oni napadaju religijska
verovanja, oni slede svoje strasti, a ne svoj interese. Despotizam moe i bez vere,
ali sloboda ne. Religija je mnogo neophodnija republici, koju oni preporuuju, nego
monarhiji, koju napadaju, a demokratskoj republici vie nego ikakvoj drugoj. Kako bi
moglo drutvo da ne propadne kad, dok politike stege labave, moralne stege ne bi
postajale tenje? I ta initi s narodom koji je sam svoj gospodar, ako nije pokoran
Bogu?
O GLAVNIM UZROCIMA KOJI RELIGIJU INE MONOM U AMERICI
Amerikanci su se postarali da crkvu odvoje od drave. Zakoni, javno mnenje,
pa i sami svetenici doprinose tom rezultatu. Tom uzroku treba pripisati mo
koju religija ima nad duama u Sjedinjenim Dravama. Zato. Kakvo je
danas prirodno stanje ljudi u pogledu religije. Koji se poseban i uzgredan
uzrok, u izvesnim zemljama, suprostavlja tome da se ljudi saobraze tom stanju.
Filozofi XVIII veka vrlo su prosto objanjavali postupno slabljenje vere. Verski
ar, govorili su, mora se gasiti to se vie uveava sloboda i prosveenost.
Nezgodno je samo to se injenice ne slau s tom teorijom.
Ima i takvog stanovnitva u Evropi ije je bezverje ravno samo njegovoj
zaglupljenosti i neznanju, dok u Americi vidimo kako jedan od najslobodnijih i
najprosveenijih naroda na svetu revno vri sve spoljanje verske dunosti.

Pri dolasku u Ameriku, prvo mi je pala u oi ta religiozna strana zemlje. to sam

due boravio onde sve sam vie zapaao krupne politike posledice koje su
proisticale iz tih za mene novih stvari.
Kod nas sam video da religija i duh slobode koraaju gotovo uvek u suprotnim
pravcima. Ovde sam ih zatekao prisno sjedinjene: vladali su zajedno na istom tlu.
Svakog dana oseao sam kako mi raste elja da saznam uzrok toj pojavi.
Da bih ga saznao, pitao sam vernike svih veroispovesti; trudio sam se naroito
da budem u drutvu sa svetenicima, koji uvaju zavetanje raznih veroispovesti i iji
je i lini interes da one traju. Vera koju ispovedam zbliavala me je osobito s
katolikim svetenstvom, i ubrzo sam postao takorei prisan sa vie njegovih
lanova. Svakome od njih izrazio sam svoje uenje i izloio svoje nedoumice:
nalazio sam da se svi ti ljudi razlikuju samo u pojedinostima, ali da svi pripisuju
poglavito potpunom razdvajanju crkve od drave mirni uticaj koji religija vri na
zemlju. Ne bojim se ustvrditi da za mog boravka u Americi nisam naiao ni na
jednog oveka, svetenika ili svetovnjaka, koji se nije sloio sa mnom u tom
pogledu.
To me je navelo da paljivije ispitam poloaj koji ameriki svetenici zauzimaju u
politikom svetu. S iznenaenjem sam ustanovio da ne vre nikakvu javnu
[215]
funkciju.
Nisam video nijednog u organima vlasti, a otkrio sam da nisu ak ni
predstavljeni u skuptinama.
[216]
Zakon im je, u vie drava, zatvorio pristup politikoj karijeri,
a javno

mnenje je to uinilo u svima drugim.

Kad sam najzad poeo ispitivati kakav je duh samog svetenstva, zapazio sam
da se izgleda veina njegovih lanova hotimino kloni vlasti i da smatra pitanjem
profesionalnog ponosa da ostane izvan nje.
Sluao sam kako proklinju ambiciju i neiskrenost, ma kakva da su politika
shvatanja kojima se trude da se prekriju. Ali razumeo sam, sluajui ih, da ljudi, u
Bojim oima, ne mogu biti za osudu zbog tih shvatanja kad su iskrena i da isto tako
nema greha u tome to je neko u zabludi u pitanjima drutvenog ureenja kao to
ga nema ni kad se ovek vara u pogledu toga kako treba da gradi svoju kuu ili ore
svoju njivu.
Video sam da paze da se odvoje od svih stranaka i da izbegavaju dodir s njima
sa istim arom kao da im je u pitanju lini interes.
Te su mi injenice dokraja dokazale da je istina to su mi govorili. Tada sam
poeleo da posle injenica proniknem i u uzroke: pitao sam se kako to da se
istovremeno sa smanjivanjem vidljive snage religije poveala njena stvarna mo i
uinilo mi se da to nije nemoguno otkriti.
Nikada kratki ljudski vek od ezdeset godina nee obuhvatiti svu ovekovu
matu; nepotpune ovozemaljske radosti nikad nee biti dovoljne njegovom srcu.
Jedino ovek, meu svim stvorenjima, pokazuje prirodno gaenje prema ivotu a i
ogromnu elju za postojanjem: prezire ivot, a boji se nitavila. Ti raznoliki nagoni
neprestano mu gone duu ka kontemplaciji drugoga sveta, a religija ga njemu vodi.
Religija nije, dakle, drugo do osobeni oblik nade, pa je isto tako prirodna

ljudskom srcu kao to je i sama nada. Samo nekom vrstom umne zablude i pomou
duhovnog nasilja nad sopstvenom prirodom ljudi se udaljuju od vere; a nesavladiva
sklonost ih njoj vraa. Bezverje je sluaj; samo je vera stalno stanje oveanstva.
Posmatrajui religiju samo sa isto ljudskog gledita, moe se, dakle, rei da
sve religije crpu iz samog oveka sastojak snage koji im nikad ne moe ponestati,
jer proizilazi iz osnova ljudske prirode.
Znam da ima takvih doba kad tom uticaju, koji joj je svojstven, religija moe
dodati vetaku mo na osnovu zakona i podrku materijalnih sila koje upravljaju
drutvom. Vialo se da religije budu prisno povezane sa zemaljskim vlastima, da
vladaju nad duama istovremeno i zastraivanjem i verom; ali kad neka religija stupi
u takav savez, ne bojim se rei da postupa kao to bi postupao neki ovek: rtvuje
budunost zarad sadanjosti, i stiui jednu mo koja joj ne pripada, izlae
opasnosti svoju opravdanu mo.
Kad neka religija nastoji da svoju mo zasnuje samo na elji za besmrtnou,
koja podjednako mui srce svih ljudi, ona moe teiti univerzalnosti; ali kad se
ujedini s nekom vlau, onda mora da usvoji takve maksime koje su primenjive
samo na izvesne narode. Te tako, stupajui u savez s politikom vlau, religija
uveava svoju mo nad nekima, a gubi nadu da e vladati nad svima.
Dokle god se neka religija oslanja samo na oseanja koja su uteha za sve bede,
ona moe sebi privui srce ljudskog roda. Kad se umea u gorke strasti ovoga
sveta, prisile je nekad da brani saveznike koje joj je dao vie interes nego ljubav; a
onda mora da odgurne kao neprijatelje neke koji je esto jo vole, ali se bore protiv

onih s kojima se ona ujedinila. Religija ne moe, dakle, deliti materijalnu silu
vlastodraca a da se ne optereti jednim delom mrnji koju oni izazivaju.
I one politike snage koje se ine najvre ustoliene imaju garantiju za svoje
trajanje samo u shvatanjima jednog pokolenja, u interesima jednog veka, esto
samo u ivotu jednog oveka. Jedan zakon moe promeniti i takvo drutveno
ureenje koje se ini konano i najjae uvreno, a s tim se i sve menja.
Drutvene vlasti su sve manje-vie prolazne, kao i nae godine na zemlji;
smenjuju se brzo kao i razne tenje u ivotu; a nikad se jo nije videla vlast koja bi
se oslanjala na neku nepromenljivu sklonost ljudskog srca niti takva koja bi se
zasnivala na kakvom venom interesu.
Dokle god neka religija nalazi snagu u oseanjima, nagonima, strastima koji se
jednako javljaju u svim vekovima istorije, ona prkosi zubu vremena, ili je bar ne
moe unititi nita do neka druga religija. Ali kad religija hoe da se osloni na
interese ovoga sveta, ona postaje gotovo isto tako krhka kao i sve ovozemaljske
sile. Kad je sama, moe se nadati venosti; kad se vee za prolazne vlasti, ona deli
njihovu sudbinu i esto pada zajedno s jednodnevnim strastima koje ih podravaju.
Kad se ujedinjuje s politkim silama, religija sklapa, dakle, savez koji je skupo
staje. Njihova pomo njoj nije potrebna da bi ivela, a njima sluei moe umreti.
Opasnost na koju ukazujem postoji u sva vremena, ali nije uvek podjednako
vidljiva.
Ima vekova u kojima se drutvena ureenja ine besmrtna, a i takvih kad bi
ovek pomislio da je drutvo krhkije i od pojedinca.

Izvesna ureenja dre graane u nekoj vrsti letargije, a neka druga ih bacaju u
grozniava vrenja.
Kad se vlasti ine snane a zakoni postojani, ljudi ne primeuju opasnost kojoj
se religija moe izloiti povezujui se sa vlau.
Kad se vlasti pokazuju slabe a zakoni promenljivi, opasnost pada svima u oi, ali
onda esto nema vie vremena da se ona izbegne. Valja, dakle, nauiti da se ona
zapazi izdaleka.
to vie neka nacija poprima demokratsko ureenje i to vie drutvo naginje
republici sve opasnije biva spajati religiju sa vlau; jer blii se vreme kad e mo
prelaziti iz ruke u ruku, politike teorije se smenjivati, ljudi, zakoni, pa i sami ustavi
nestajae ili e se svakodnevno menjati, i to ne za neko vreme, nego neprestano.
Previranje i nepostojanost u prirodi su demokratskih republika kao to su
nepominost i umalost zakon apsolutistikih monarhija.
Da Amerikanci, koji efa drave menjaju svake etiri godine, koji svake dve
godine biraju nove zakonodavce, a pokrajinske uprave smenjuju svake godine, da
Amerikanci, koji su svet politike prepustili novatorima, nisu postavili religiju negde
izvan toga politikog sveta, za ta bi se ona mogla drati u plimama i osekama
ljudskih shvatanja? Usred stranakih borbi, gde bi bilo potovanje koje joj se
duguje? ta bi bilo s njenom besmrtnou, kad bi sve oko nje umiralo?
Onaj koji i dalje veruje ne boji se da svoju veru izloi svaijim pogledima. U
onima koji ne dele njegove nade vidi pre nesrenike nego protivnike; zna da moe
zadobiti njihovo uvaenje iako ne sledi njihov primer; on, dakle, nije u ratu ni sa kim;

i ne smatrajui drutvo u kome ivi nekakvom arenom u kojoj bi se religija morala

neprestano boriti protiv hiljade ljutih neprijatelja, on voli svoje savremenike dok
istovremeno osuuje njihove slabosti i alosti se zbog njihovih zabluda.
Budui da oni koji ne veruju kriju svoje bezverje, a oni koji veruju pokazuju svoju
veru, stvara se jedno javno mnenje naklonjeno religiji; ljudi je vole, podravaju i
potuju, i treba proniknuti do dna dua da bi se otkrile rane koje su joj nanete.
Ljudske mase, koje versko oseanje nikad ne naputa, ne vide tada nita to bi
ih odvajalo od postojeih veroispovesti. Nagonska potreba za zagrobnim ivotom
bez muke ih tada vodi pred oltare i otvara im srca za zapovesti i utehe vere.
Zato se takva slika ne moe primeniti na nas?
Meu nama zapaam ljude koji su prestali verovati u hrianstvo a da se nisu
priklonili kakvoj drugoj religiji. Vidim i druge, koji su ostali pri sumnji i ve se dre
kao da vie ne veruju. Sreem, dalje, i hriane, koji jo veruju a ne usuuju se da
to kau.
Usred tih mlakih prijatelja i vatrenih protivnika otkrivam najzad i mali broj vernika
spremnih da prkose svim preprekama i da prezru sve opasnosti za svoju veru. Ti su
uguili u sebi ljudsku slabost da bi se uzdigli iznad optih shvatanja. Poneti samim
tim svojim naporom, ne znaju vie tano gde bi trebalo da se zaustave. Kako su
videli da su ljudi u njihovoj otadbini slobodu iskoristili prvo za to da napadnu religiju,
oni s uasom uzmiu pred slobodom, za kojom se drugi jagme. Poto im se ini da
je bezverje neto novo, oni istom mrnjom obuhvataju sve to je novo. Oni su,
dakle, u ratu sa svojim vekom i svojom zemljom, i u svakom miljenju koje se

ispoveda vide neizbenog neprijatelja vere.

Ne bi smeo takav da bude danas prirodni stav ljudi prema religiji.
Kod nas, dakle, nailazimo na jedan osoben i od sadanjih okolnosti zavisan
uzrok koji spreava ovekov duh da sledi svoju sklonost i goni ga preko onih granica
na kojima bi trebalo prirodno da se zaustavi.
Duboko sam ubeden da je taj osoben i trenutni uzrok u prisnoj povezanosti
politike i religije.
Oni u Evropi koji ne veruju bore se protiv hriana vie kao politikih neprijatelja
nego kao verskih protivnika: oni veru mrze kao nekakvo shvatanje neke stranke,
vie nego kao versku zabludu, a svetenika odbacuju ne toliko kao Bojeg
predstavnika, koliko kao pristau vlasti.
Hrianstvo je u Evropi dopustilo da bude prisno spojeno s ovozemaljskim
silama. Danas te sile padaju, i ono kao da je zatrpano njihovim ruevinama. Ono je
ivo bie koje su hteli da priveu za mrtvaca: presecite spone koje ga veu, i ono e
ustati.
Ne znam ta bi trebalo uiniti da se evropskom hrianstvu vrati mladalaka
energija. Samo bi Bog to mogao; ali od ljudi zavisi bar to da puste da se vera slui
snagama koje je jo sauvala.
KAKO PROSVEENOST, NAVIKE I PRAKTINO ISKUSTVO AMERIKANACA
DOPRINOSE USPENOSTI DEMOKRATSKIH INSTITUCIJA

ta treba razumeti pod prosveenou amerikog naroda. Ljudski duh je u

Sjedinjenim Dravama stekao kulturu ne tako duboku kao u Evropi Ali niko nije
ostao u neznanju. Zato. Brzina kojom misao struji po upola pustim
dravama Zapada. Kako praktino iskustvo vie koristi Amerikancima nego
knjika znanja.
Na stotinu mesta u ovom delu skretao sam itaocu panju na to koliki je uticaj
prosveenosti i navika Amerikanaca na odranje njihovih politikih institucija. Ostaje
mi, dakle, malo ta novoga da o tome kaem.
Amerika je dosad imala tek vrlo mali broj znamenitijih pisaca, nema velikih
istoriara i nijednog pesnika. Njeni stanovnici su nekako nenaklonjeni knjievnosti u
uem smislu rei; u ponekom treerazrednom evropskom gradu objavi se svake
godine vie knjievnih dela nego u sve dvadeset etiri drave Unije zajedno.
Ameriki duh kloni se optih ideja; nije usmeren ka teorijskim otkriima. Ni
politika ni privredna delatnost ne vode ga u tom smeru. U Americi se neprestano
propisuju novi zakoni; ali nije se jo nalo velikih pisaca da u njima istrauju opta
naela zakona.
Amerikanci imaju velike pravosudne znalce i komentatore zakona, ali publicisti im
nedostaju; a u politici pruaju svetu vie primere nego pouke.
Isto je i u tehnikim strukama. U Americi se otroumno primenjuju evropski
izumi, i poto ih usavre, divno ih prilagouju potrebama zemlje. Ljudi su
preduzimljivi, ali ne gaje ekonomske nauke. Ima dobrih radnika, a malo

pronalazaa. Fulton je dugo torbario sa svojim izumom po stranim narodima pre no

to ga je mogao posvetiti svojoj zemlji.
Onaj ko bi hteo da sudi o prosveenosti Amerikanaca izlae se tome da to
pitanje vidi u dva razliita vida. Ako obrati panju samo na naunike, iznenadie se
njihovom malom broju; a ako broji neuke, ameriki narod uinie mu se
najprosveeniji na svetu.
Sveukupno stanovnitvo nalazi se izmeu tih dveju krajnosti, kao to sam to ve
rekao drugde.
U Novoj Engleskoj svaki graanin stie osnovna ljudska znanja; osim toga ui
doktrine i dokaze svoje religije; upoznaju ga s istorijom njegove otadbine i u
glavnim crtama sa ustavom po kojem je ona ureena. U Konektikatu i u
Masausetsu vrlo je retko naii na oveka koji ne zna savreno sve te stvari, a neko
ko ne bi nita znao o njima bio bi izuzetna pojava.
Kad uporedim grke i rimske republike s ovim amerikim republikama, biblioteke
s rukopisima u onih prvih i njihov priprosti puk, s hiljadama novina koje krue po
ovim drugim i s prosveenim narodom koji ih nastanjuje; kad zatim pomislim koliko
se jo uvek neki trude da o ovima sude po onima i da po onome to se zbilo pre
dve hiljade godina predskau ta e se zbiti u nae doba, u iskuenju sam da
spalim sve svoje knjige, da bih na jedno novo drutveno stanje primenio samo nove
ideje.
Ne treba, uostalom, na celu Uniju bez razlike protegnuti to to kaem o Novoj
Engleskoj. to dalje idemo na zapad ili na jug to je obrazovanje naroda manje. U

dravama kraj Meksikog zaliva nailazimo, kao i kod nas, na izvestan broj osoba
kojima su nepoznata ljudska znanja; ali uzalud bismo u Sjedinjenim Dravama traili i
jedan jedini srez koji bi bio utonuo u neznanje. Razlog je tome prost: evropski narodi
poli su iz mraka i varvarstva da bi napredovali do civilizacije i prosveenosti.
Napredovanje im je bilo nejednako: neki su na tom putu trali, drugi su takorei
samo koraali; vie ih je zastalo i jo spavaju na putu.
U Sjedinjenim Dravama nije bilo tako. Angloamerikanci su potpuno civilizovani
stigli na tlo koje sada zauzima njihovo potomstvo; nije trebalo da ue, dovoljno je
bilo da ne zaborave. A sinovi tih istih Amerikanaca prenose svake godine u pustinju,
sa svojim domom, ve steena znanja i potovanje prema znanju. Zahvaljujui svom
vaspitanju oseaju korisnost prosveenosti i sposobni su da je prenesu na svoje
potomstvo. U Sjedinjenim Dravama drutvo, dakle, nema detinjstva; ono se raa
odraslo.
Amerikanci se uopte ne slue reju seljak; ne upotrebljavaju re jer nemaju
pojam; neznanje prvobitnih doba oveanstva, priprost ivot poljodelaca, seljaka
neotesanost ne postoje vie kod njih, i oni ne mogu ni da pojme ni vrline ni poroke,
ni prostake navike ni bezazlenu ljupkost jedne civilizacije koja se tek raa.
U krajnjim podrujima drava Unije, na meama drutva i pustinje, boravi jedno
stanovnitvo koje se sastoji od odvanih pustolova, koji se nisu bojali da zadu u
amerike pustoi i da tu potrae svoju novu otadbinu, da bi izbegli siromatvo koje
im je pretilo pod roditeljskim krovom. im stigne na mesto koje treba da mu poslui
kao pribeite, pionir na brzinu obori nekoliko drveta i podigne kolibu pod

kronjama. Nema bednijeg prizora nego to ga pruaju ta samotna obitavalita. Kad

im putnik predvee prie, opazi kako kroz zidove svetluca vatra s ognjita; a nou,
ako dune vetar, uje kako lie na krovu uti usred umskog drvea. Ko ne bi
pomislio da ta sirotinjska krovinjara slui kao utoite prostoti i neznanju? Ipak ne
treba izjednaavati pionira i mesto koje mu slui kao utoite. Sve je oko njega
primitivno i divlje, ali on je takorei rezultat osamnaest vekova rada i iskustva. On
nosi varoko odelo, govori kao varoanin; poznaje prolost, radoznao je u pogledu
budunosti, raspravlja o sadanjosti; to je veoma civilizovan ovek, koji se, za neko
vreme, podvrgnuo ivotu usred ume i koji napreduje kroz pustinje Novoga sveta sa
Biblijom, sekirom i novinama u ruci.
Teko je i predstaviti sebi s kakvom neverovatnom brzinom struji misao usred tih
[217]
pustinja.
Ne verujem da postoji tolika intelektualna ivost ni u najprosveenijim i
[218]
najnaseljenijim srezovima Francuske.
Ne moe se sumnjati da obrazovanost
naroda u Sjedinjenim Dravama snano slui odranju demokratske republike.
Mislim da e tako biti svugde gde se ne bude razdvajalo obrazovanje uma od
moralnog vaspitanja.
Ipak, ne preuveliavam tu prednost i daleko sam od toga da verujem, kao to
ini velik broj ljudi u Evropi, da je dovoljno nauiti ljude da itaju i piu da bi se od
njih odmah stvorili graani.
Istinska prosveenost raa se poglavito iz iskustva, i da se Amerikanci nisu

malo pomalo navikli da sami sobom upravljaju, knjika znanja koja poseduju ne bi im
danas bila dovoljna da u tome uspeju.
Mnogo sam iveo s narodom u Sjedinjenim Dravama i ne umem rei koliko sam
se divio njegovom iskustvu i zdravom razumu.
Nemojte navoditi Amerikanca da govori o Evropi: pokazae obino prilinu
uobraenost i dosta glupu gordost. Zadovoljie se onim optim i neodreenim
idejama kakvima se, u svim zemljama, ispomau neznalice. Ali pitajte ga o njegovoj
zemlji, pa ete videti kako se odjednom rastura magla to mu je obavijala pamet:
rei e mu postati jasne, odreene i precizne kao i misao. Saoptie vam koja su
njegova prava i kojim sredstvima treba da se poslui da ih ostvari; znae kakvi su
obiaji u politikom ivotu. Zapaziete da zna pravila javne uprave i da mu je prisno
poznat mehanizam zakona.
Stanovnik Sjedinjenih Drava nije stekao iz knjiga ta praktina znanja i te
odreene pojmove: obrazovanje iz knjiga moglo ga je pripremiti da ih stekne, ali mu
ih nije pruilo.
Amerikanac time to uestvuje u zakonodavstvu upoznaje zakone; upravljajui
upoznaje se sa postupcima u upravljanju. Drutvena alhemija vri se svakodnevno
pred njegovim oima i takorei u njegovim rukama.
Celina obrazovanja ljudi u Sjedinjenim Dravama usmerena je ka politici; u Evropi
je glavni cilj obrazovanja da pripremi oveka za njegov privatni ivot. Delanje
graana u javnim poslovima odvie je retka stvar da bi se unapred predvidela.
im se baci pogled na ta dva drutva, razlike se otkrivaju ak i u njihovom

spoljnom izgledu.
Mi u Evropi esto u javni ivot unosimo ideje i navike iz privatnog ivota, i kako
nam se esto deava da odjednom preemo iz porodinog kruga u upravljanje
dravom, moe se videti kako o krupnim interesima drutva raspravljamo na isti
nain kao to razgovaramo s prijateljima.
A Amerikanci, naprotiv, upravo navike iz javnog ivota gotovo uvek prenose u
privatni ivot. Kod njih se pojam porote otkriva i u igrama u koli, a parlamentarne
oblike nalazimo ak i u ureenju kakvog banketa.
ZAKONI VIE SLUE ODRANJU DEMOKRATSKE REPUBLIKE NEGO
GEOGRAFSKI UZROCI, A NARAVI VIE NEGO ZAKONI
U svih naroda Amerike drutveno ureenje je demokratsko. Ipak se
demokratske institucije odravaju samo kod Angloamerikanaca. Junoameriki
panjolci, kojima geografski uslovi isto toliko idu na ruku kao i
Angloamerikancima, ne mogu da podnesu demokratsku republiku. Ni Meksiko
to ne moe, mada je usvojio isti ustav kao i Sjedinjene Drave. I
Angloamerikanci zapadnih, drava podnose je tee nego oni u istonim
dravama. Razlozi tih razlika.
Rekao sam ve da trajnost demokratskih institucija Sjedinjenih Drava treba

[219]
pripisati okolnostima, zakonima i naravima.
Veina Evropljana poznaje samo prvi od ta tri uzroka i pripisuju mu prevashodni
znaaj, koji on nema.
Istina je da su Angloamerikanci doneli u Novi svet drutvenu jednakost. Nikada
se meu njima nije nalazilo ni plemia ni puana; predrasude u pogledu roenja bile
su tu uvek isto tako nepoznate kao i predrasude u pogledu zanimanja. Poto je
drutveno stanje bilo tako demokratsko, carstvo demokratije bez muke se
uspostavilo.
Ali ta okolnost nije svojstvena samo Sjedinjenim Dravama; skoro sve amerike
naseobine osnovali su ljudi meusobno ravnopravni ili su takvi postali naseljavajui
se. Nema ni jednog jedinog dela Novoga sveta u kome su Evropljani stvorili nekakvu
aristokratiju.
Meutim, demokratske institucije cvetaju samo u Sjedinjenim Dravama.
Amerika Unija nema neprijatelja protiv kojih bi se morala boriti. Ona je sama
usred pustinje kao kakvo ostrvo nasred okeana.
Ali priroda je isto tako odvojila i junoamerike panjolce, pa ih to nije spreilo
da dre vojsku. Kad im je nedostajalo stranaca, ratovali su meu sobom. Samo je
angloamerika demokratija dosad uspela da sauva mir.
Teritorija Unije predstavlja bezgranino polje za ljudsku delatnost; ona prua
neiscrpne izvore proizvodnji i radu. Ljubav prema bogatstvu preuzima tu mesto
ambicije, a blagostanje gasi ar stranaka.
Ali u kojem se delu sveta mogu nai plodnije pustinje, vee reke, neiscrpnija a

nenaeta bogatstva nego u Junoj Americi? Meutim, Juna Amerika ne moe da

podnese demokratiju. Da je za sreu narodima dovoljno da se nastane negde na
kraju sveta i da mogu po volji da se ire po nenastanjenim predelima, ameriki
panjolci ne bi se mogli poaliti na sudbinu. Pa i kad ne bi uivali istu sreu kao
stanovnici Sjedinjenih Drava, bar bi evropski narodi morali da im zavide. Nema,
meutim, na svetu bednijih nacija nego to su junoamerike.
Tako ne samo to geografski uslovi ne mogu da dovedu kod Junoamerikanaca
do slinih rezultata kao kod Severoamerikanaca nego ne mogu ak ni da urode
neim to ne bi bilo loije od onog to vidimo u Evropi, gde ti uslovi deluju u
suprotnom smeru.
Geografski uslovi ne utiu, dakle, onoliko koliko se pretpostavlja na sudbinu
nacija.
Sretao sam u Novoj Engleskoj ljude spremne da napuste zaviaj, u kome su
mogli postii blagostanje, da bi okuali sreu u pustinji. Nedaleko odatle video sam
francusko stanovnitvo Kanade kako se tiska na prostoru suvie teskobnom za
njega, a ista ona pustinja bila je blizu. I dok je iseljenik u Sjedinjenim Dravama po
cenu od nekoliko dana rada sticao velik posed, Kanaanin je plaao zemlju isto
tako skupo kao da jo ivi u Francuskoj.
Tako priroda, stavljajui Evropljanima na raspolaganje nenastanjene predele
Novoga sveta, nudi im dobra kojima oni ne umeju uvek da se poslue.
Kod drugih naroda Amerike zapaam iste uslove za prosperitet kao kod
Angloamerikanaca, osim njihovih zakona i naravi; a ti su narodi bedni. Zakoni i

naravi Angloamerikanaca jesu, dakle, onaj osoben razlog njihove veliine i

prevashodni uzrok koji traim.
Daleko od toga da tvrdim da ima neto apsolutno dobro u amerikim zakonima:
nimalo ne verujem da se oni mogu primeniti kod svih demokratskih naroda; meu
tim zakonima ima ih vie koji mi se, ak i za Sjedinjene Drave, ine opasni.
Ne moe se, meutim, porei da je ameriko zakonodavstvo, uzeto u celini,
dobro prilagoeno duhu naroda kojim treba da upravlja i prirodi zemlje.
Ameriki zakoni su, dakle, dobri i treba im pripisati velik udeo u uspehu koji u
Americi postie demokratsko ureenje; ali ne mislim da su oni glavni uzrok tome. I
mada mi se ini da imaju vei uticaj na sreu.Amerikanaca nego i sama priroda
zemlje, s druge strane opaam razloge da verujem da je on manji nego uticaj
naravi.
Savezni zakoni ine zacelo najvaniji deo zakonodavstva Sjedinjenih Drava.
Postoji, dakle, jedan razlog nezavisan od geografskih uzroka i od zakona
zahvaljujui kojem demokratija moe da vlada u Sjedinjenim Dravama.
Meksiko, koji ima isto tako povoljan poloaj kao i Angloamerika Unija, usvojio je
iste zakone, a ne moe da se navikne na vlast demokratije.
Ali evo neega to dokazuje i neto vie. Gotovo svi ljudi koji ive na teritoriji
Unije iste su krvi. Govore istim jezikom, mole se Bogu na isti nain, podvrgnuti su
istim materijalnim dejstvima, pokoravaju se istim zakonima.
Iz ega se raaju razlike koje se mogu zapaziti meu njima? Zato se, na istoku
Unije, republikansko ureenje pokazuje snano i uredno i postupa zrelo i bez hitnje?

Koji uzrok daje svim njegovim postupcima karakter mudrosti i trajnosti? Odakle,
naprotiv, potie to to, na Zapadu, drutvene vlasti kao da se kreu nasumce?
Zato onde u javnim poslovima vlada neto nesreeno, strastveno, moglo bi se
gotovo rei grozniavo, to ne obeava dugu budunost?
Ne poredim vie Angloamerikance sa stranim narodima; sad ih suprotstavljam
jedne drugima i ispitujem zato ne lie meusobno. Tu istovremeno otpadaju svi
argumenti na osnovu prirode zemlje i razlike u zakonima. Treba pronai neki drugi
uzrok, a u emu bih mogao otkriti taj uzrok ako ne u naravima?
Na Istoku su Angloamerikanci najdue koristili demokratsko ureenje i stekli
navike i stvorili ideje najpodobnije za njegovo odranje. Demokratija je tu proela
obiaje, shvatanja, forme; nalazimo je u svim pojedinostima drutvenog ivota kao i
u zakonima. Na istoku su kolsko obrazovanje i praktino vaspitanje najvie
usavreni, a religija se najbolje udruila sa slobodom. ta su sve te navike, ta
shvatanja, ti obiaji, ta verovanja, ako ne ono to sam nazvao naravima?
Na Zapadu, naprotiv, jo nedostaje jedan deo istih tih prednosti. Mnogi
Amerikanci u dravama Zapada rodili su se u umama, pa u civilizaciju svojih
dedova unose ideje i obiaje ivota u divljini. U njih su strasti ee, verski moral
manje moan, ideje nepostojanije. Ljudi meusobno ne vre nikakvu kontrolu jedni
nad drugima, jer se jedva poznaju. Nacije Zapada pokazuju dakle, u izvesnoj meri,
neiskustvo i nesreene navike naroda koji se tek raaju. Drutva su, meutim, na
Zapadu sazdana od starih sastojaka; ali njihov sklop je nov.
Osobito naravi, dakle, ine Amerikance u Sjedinjenim Dravama, jedine meu

svim Amerikancima, podobnim da prihvate vlast demokratije; usled naravi takoe,

pojedine angloamerike demokratije manje su ili vie sreene i napredne.
U Evropi se, znai, preuveliava uticaj koji geografski poloaj zemlje ima na
trajnost demokratskih institucija. Suvie se znaaja pridaje zakonima, odvie malo
naravima. Sva ta tri uzroka doprinose nesumnjivo ureenju amerike demokratije i
upravljanju njome; ali ako bi ih trebalo razvrstati, rekao bih da geografski uzroci
doprinose tome manje nego zakoni, a zakoni manje nego naravi.
Ubeen sam da ni najpovoljniji poloaj ni najbolji zakoni ne mogu odrati neki
ustav uprkos naravima, dok naravi mogu ipak da iskoriste i najnepovoljniji poloaj i
najloije zakone. Znaaj naravi je jedna opta istina, kojoj nas neprestano vraaju i
prouavanja i iskustvo. ini mi se da u svojim mislima nailazim na nju kao na jednu
sredinju taku: zapaam je na kraju svih svojih ideja.
Imam jo samo jednu re da kaem o ovom predmetu.
Ako nisam uspeo tokom ovog dela da italac oseti koliki znaaj pripisujem
praktinom iskustvu Amerikanaca, njihovim navikama, njihovim shvatanjima, jednom
rei njihovim naravima, u pogledu trajnosti njihovih zakona, onda sam promaio
glavnu svrhu-koju sam sebi postavio piui ga.
DA LI BI ZAKONI I NARAVI BILI DOVOLJNI DA ODRE DEMOKRATSKE
INSTITUCIJE I DRUGDE A NE SAMO U AMERICI
Kad bi se Angloamerikanci preselili u Evropu, bili bi prinueni da izmene svoje

zakone. Valja razlikovati demokratske institucije i amerike institucije. Mogu

se zamisliti i bolji demokratski zakoni ili bar drugaiji od onih koje je usvojila
amerika demokratija. Primer Amerike dokazuje samo da ne treba gubiti nadu
da se pomou zakona i naravi moe urediti demokratija.
Rekao sam da uspeh demokratskih institucija u Sjedinjenim Dravama potie
vie od zakona i naravi nego od prirode zemlje.
Ali da li iz toga proizilazi da bi ti isti uzroci, kad bi bili preneti drugde, imali, sami,
istu mo, te ako zemlja ne moe zameniti zakone i naravi, mogu li zakoni i naravi, sa
svoje strane, zameniti zemlju?
Ovde nam, shvatljivo, nedostaju dokazni elementi: u Novome svetu nalaze se i
drugi narodi osim Angloamerikanaca, a poto su ti narodi podvrgnuti istim
materijalnim uzrocima kao i ovi, mogao sam s njima da ih poredim.
Ali izvan Amerike nema takvih nacija koje bi, bez geografskih prednosti
Angloamerikanaca, bile usvojile njihove zakone i naravi. Stoga u ovom pogledu
nemamo predmet poreenja; moemo samo da iznesemo neko miljenje.
ini mi se, prvo, da treba briljivo razlikovati institucije Sjedinjenih Drava od
demokratskih institucija uopteno uzev.
Kad pomislim na stanje Evrope, na njene velike narode, na njene mnogoljudne
gradove, strahovite vojske, komplikovanu politiku, ne mogu da verujem da bi i sami
Angloamerikanci, kad bi se sa svojim idejama, religijom, naravima preselili na nae
tlo, mogli tu iveti a da znatno ne izmene svoje zakone.

Ali moemo zamisliti neki demokratski narod koji bi bio organizovan drukije
nego ameriki.
Zar je nemoguno zamisliti jedno ureenje zasnovano na stvarnoj volji veine, ali
u kome bi veina, savladavi nagone prema jednakosti, koji su joj prirodni, u korist
reda i stabilnosti drave, pristala da jednoj porodici ili jednom oveku poveri sve
atribute izvrne vlasti? Zar se ne bi moglo zamisliti jedno demokratsko drutvo u
kome bi nacionalne snage bile vie centralizovane nego u Sjedinjenim Dravama,
narod imao manje neposredan i neodoljiv uticaj na opte poslove, a svaki graanin,
raspolaui izvesnim pravima, ipak uestvovao, u svojoj sferi, u radu vlasti?
Po onome to sam video kod Angloamerikanaca sklon sam verovati da bi takve
demokratske institucije, kad bi se, oprezno uvoene u drutvo, malo pomalo
pretopile u navike i postupno se stopile sa shvatanjima naroda, mogle opstati i
drugde, a ne smo u Americi.
Kad bi zakoni Sjedinjenih Drava bili jedini demokratski zakoni koji se mogu
zamisliti ili kad bi bili najsavreniji od svih koje je moguno nai, shvatam da bi se
moglo zakljuiti da uspeh zakona Sjedinjenih Drava ne dokazuje nita u pogledu
uspeha demokratskih zakona uopteno uzev, u nekoj zemlji gde bi priroda bila
manje povoljna.
Ali ako mi se ameriki zakoni ine manjkavi u mnogom pogledu i ako lako mogu
da ih zamislim i drukijim, osobena priroda zemlje ne dokazuje mi da demokratske
institucije ne bi mogle uspeti kod nekog naroda kod koga bi geografske okolnosti
bile manje povoljne, ali bi zakoni bili bolji.

Kad bi se ljudi pokazali drugaiji u Americi nego drugde, kad bi njihovo drutveno
stanje izazivalo u njih navike i shvatanja suprotna onima to se u Evropi raaju iz
istog drutvenog stanja, ono to se deava u amerikim demokratijama ne bi nas
obavestilo nimalo o onome to treba da se desi u drugim demokratijama.
Kad bi Amerikanci pokazivali iste sklonosti kao i drugi demokratski narodi i kad
bi njihovi zakonodavci polazili od prirode zemlje i povoljnih okolnosti u nameri da te
sklonosti zadre u nekim razlonim granicama, pri emu bi prosperitet Sjedinjenih
Drava valjalo pripisati isto geografskim razlozima, onda to ne bi nita dokazivalo u
prilog narodima koji bi eleli da pou njihovim primerom mada ne raspolau istim
prirodnim prednostima.
Ali injenice ne potvruju nijednu od tih dveju pretpostavki.
Nailazio sam u Americi na strasti sline onima koje viamo u Evropi: neke su
poticale iz same prirode ljudskog srca, druge iz demokratskog ureenja drutva.
Tako sam i u Americi nailazio na prohteve koji su prirodni pri drutvenoj
jednakosti, kad svako vidi da ima iste mogunosti da se uzdigne. Nailazio sam na
demokratsko oseanje zavisti izraeno na stotinu raznih naina. Opaao sam da
narod esto pokazuje, u voenju javnih poslova, meavinu velike uobraenosti i
neznanja, pa sam iz toga zakljuio da su i u Americi kao god i kod nas ljudi podloni
istom nesavrenstvu i izloeni istim manama.
Ali kad sam zatim paljivo ispitao drutveno ureenje, lako sm otkrio da su
Amerikanci uloili velike i uspene napore da suzbiju slabosti ljudskog srca i da
poprave te prirodne mane demokratije.

Razni njihovi optinski zakoni inili su mi se kao ograde koje u skuenom krugu
zadravaju nemirnu ambiciju graana i u korist optine preobraaju iste one
demokratske strasti koje bi inae mogle dovesti do prevrata u dravi. Uinilo mi se
da su ameriki zakonodavci uspeli da ideju o pravima suprotstave oseanjima
zavisti, neprestanim kretanjima u politikom svetu nepromenljivost verskog morala,
iskustvo naroda njegovom teorijskom neznanju, a njegovu naviklost na javne poslove
plahovitosti njegovih elja.
Amerikanci se, dakle, nisu oslonili na prirodu zemlje u borbi protiv opasnosti koje
se raaju iz njihovog ureenja i politikih zakona. Na boljke koje su im zajednike sa
svim drugim demokratskim narodima primenili su lekove kojima su se dosad jedino
oni dosetili; i mada su ih oni prvi okuali, uspeli su.
Naravi i zakoni Amerikanaca nisu jedini koji mogu odgovarati demokratskim
narodima; ali Amerikanci su pokazali da ne treba gubiti nadu da se demokratija
moe urediti pomou zakona i naravi.
Kad bi i drugi narodi preuzeli od Amerikanaca tu optu i plodnu ideju, bez elje,
uostalom, da im podraavaju u njenoj osobenoj primeni kakva je u Americi, te kad bi
pokuali da budu podobni za drutveno ureenje koje Provienje namee dananjim
ljudima i potrudili se tako da izbegnu despotizam ili anarhiju koje im prete, kakve
razloge imamo da verujemo da njihovi napori ne bi uspeli?
Organizacija i uspostavljanje demokratije u hrianskih naroda veliki je politiki
problem naeg doba. Amerikanci, dodue, ne reavaju taj problem za nas, ali
pruaju korisne pouke onima koji hoe da ga ree.

ZNAAJ PRETHODNOGA ZA EVROPU

Lako je otkriti zato sam se posvetio istraivanjima koja prethode. Pitanje koje
sam postavio ne tie se samo Sjedinjenih Drava nego i celog sveta, ne samo jedne
nacije, nego svih ljudi.
Kad bi narodi sa demokratskim ureenjem mogli ostati slobodni samo ako
nastanjuju pustinje, morali bismo izgubiti nadu u buduu sudbinu ljudskog roda; jer
ljudi brzo koraaju ka demokratiji, a pustinje se popunjavaju.
A kad bi bilo istina da su zakoni i naravi nedovoljni za opstanak demokratskih
institucija, koje bi drugo utoite preostalo nacijama do li despotizam pojedinca?
Znam da danas ima mnogo estitih ljudi koji se ne uasavaju ove poslednje
mogunosti, jer bi, umorni od slobode, voleli da se najzad odmore daleko od njenih
bura.
Ali takvi slabo poznaju luku ka kojoj plove. Zaokupljeni seanjima, oni o
apsolutnoj vlasti sude po onome kakva je ona bila nekad, a ne po onome kakva bi
mogla biti u nae doba.
Kad bi se desilo da se apsolutna vlast ponovo uspostavi u evropskih
demokratskih naroda, ne sumnjam da bi ona uzela jedan nov oblik i pokazala takve
crte kakve su bile nepoznate naim dedovima.
Bilo je jedno doba u Evropi kad je zakon, a i pristanak naroda, davao kraljevima
gotovo bezgraninu vlast. Ali ovima se skoro nikad nije deavalo da se njome

poslue.
Neu ni da govorim o prerogativama plemstva, o moi nezavisnih sudova, o
pravima esnafa, o povlasticama pokrajina, to je sve ublaavalo pritisak vlasti i
odravalo u naciji nekakvu duranost.
No i nezavisno od tih politikih institucija, koje su, mada esto i suprotne slobodi
pojedinaca, ipak sluile odranju ljubavi prema slobodi u duama, pa se, u tom
pogledu, njihova korisnost lako shvata, shvatanja i naravi podizali su oko kraljevske
vlasti manje poznate, ali ne manje snane ograde.
Religija, ljubav podanika, vladareva dobrota, ast, porodini duh, pokrajinske
predrasude, obiaji i javno mnenje ograniavali su kraljevu mo i njegovu vlast
zatvarali u jedan nevidljiv krug.
Tada je ureenje bilo despotsko, a naravi slobodne. Vladari su imali pravo, ali
ne i mogunost niti elju da sve ine.
Od tih prepreka to su nekad zaustavljale tiraniju, ta nam danas ostaje?
Poto je religija izgubila uticaj na due, najvidljivija mea koja je razdvajala dobro
i zlo sad je oborena; sve se ini sumnjivo i neodreeno u duhovnom svetu; i kraljevi i
narodi kreu se po njemu nasumce i niko ne bi umeo rei gde su prirodne granice
despotizma a gde granice razuzdanosti.
Viekratne revolucije zauvek su unitile potovanje koje je okruavalo dravne
poglavare. Rastereeni pritiska javnog uvaenja, vladari sada mogu bez bojazni da
se predadu opijenosti moi.
Kad kraljevi vide da im srce naroda izlazi u susret, milostivi su zato to se

oseaju jaki, pa tede ljubav svojih podanika, jer je ljubav podanika potpora
prestola. Tada se izmeu vladara i naroda uspostavlja jedna razmena oseanja ija
blagost, u drutvenom krugu, podsea na porodini krug. Mada gunaju protiv
vladara, podanicima bi ipak bilo ao da ga razoaraju, a vladar sputa na narod
ruku laku kao kad otac kanjava svoju decu.
Ali kad je ugled kraljevstva iezao usred metea revolucija, kad su kraljevi,
smenjujui se jedan za drugim na prestolu, izloili pogledu naroda slabost prava i
surovost ina, niko u suverenu ne vidi vie oca drave, nego svako opaa
gospodara. Ako je slab, preziru ga; mrze, ako je jak. On sam pun je gneva i
bojazni; samog sebe vidi kao stranca u sopstvenoj zemlji, a s podanicima postupa
kao s pobeenima.
Kad su pokrajine i gradovi bili kao nekakve nacije u zajednikoj otadbini, svako
od njih imao je svoj osobeni duh, koji se suprotstavljao optem duhu potinjenosti;
ali danas, kad su svi delovi jedne zemlje, poto su izgubili svoje slobode, svoje
obiaje, predrasude pa ak i uspomene i ime, navikli da se pokoravaju istim
zakonima, vie nije tee potlaiti ih sve zajedno nego to bi bilo potlaiti odvojeno
jedan od njih.
Dok je plemstvo uivalo mo, pa i dugo jo poto ju je izgubilo, aristokratska
ast ulivala je izvanrednu snagu pojedinanim otporima. Viali su se tada ljudi koji
su, uprkos svojoj nemoi, uvali visoku predstavu o svojoj linoj vrednosti i usuivali
se da se pojedinano odupru pritisku javne sile.
Ali danas, kad se dovrava stapanje svih klasa, kad pojedinac sve vie nestaje u

mnotvu i lako se gubi u sveoptoj anonimnosti, danas, kad je monarhijska ast

gotovo izgubila svaku mo a nije zamenjena vrlinom, te nita vie ne uzvisuje oveka
iznad njega samog, ko moe rei gde bi se zaustavili zahtevi vlasti i snishodljivost
slabih?
Dokle god je trajao porodini duh, ovek koji se borio protiv tiranije nikad nije bio
sam, nalazio je oko sebe ljude koji su zavisili od njega, nasledne prijatelje, bliske
osobe. A i da mu je nedostajala ta podrka, oseao je da ga podravaju preci i
nadahnjuju potomci. Ali kad se batine rascepkavaju i kad se za malo godina loze
gube stapanjem, u ta da se smesti porodini duh?
Kakva snaga preostaje obiajima u narodu koji je sasvim promenio lik i
neprestano ga menja, kad tiranski postupci nisu vie prvina, kad svakakvi zloini
mogu da se pozovu na neki raniji primer, kad vie ne nailazimo ni na ta toliko
drevno da bismo se bojali da to unitimo niti ita smatramo toliko novim da se ne
bismo usudili da to pokuamo?
Kakav otpor pruaju naravi, kad su se ve toliko puta povinovale?
ta moe i samo javno mnenje, kad nema ni stotinu osoba koje bi spajalo neto
zajedniko, kad vie ne nalazimo ni oveka, ni porodice, ni stalea, ni klase, ni
slobodnog udruenja koji bi mogli predstavljati i pokretati to javno mnenje? Kad
svaki graanin, podjednako nemoan, podjednako siromaan, podjednako
osamljen, moe da suprotstavi samo svoju pojedinanu slabost organizovanoj sili
vlasti?
Da bismo pojmili neto nalik onome to bi se dogodilo kod nas, ne moemo se

obratiti letopisima nae istorije. Trebalo bi moda potraiti u spomenicima starog

veka i preneti se u one grozne vekove rimske tiranije, kad su naravi bile iskvarene,
seanja izbrisana, navike unitene, shvatanja pokolebana, pa sloboda, prognana iz
zakona, nije vie znala u koje bi se utoite sklonila; kad nita vie nije branilo
graane, a ni graani se sami nisu branili, pa se moglo videti kako se ljudi
poigravaju ljudskom prirodom, a vladari pre dodijavaju milosti neba nego strpljenju
podanika.
Veoma mi se slepi ine oni koji misle da emo ponovo ugledati monarhiju Anrija
IV ili Luja XIV. Ja pak, kad pogledam stanje u koje je dospelo vie evropskih nacija i
ka kome se sve druge kreu, sklon sam verovati da uskoro nee u njih vie biti
mesta za drugo ta do ili za demokratsku slobodu ili za cezarsku tiraniju.
Ne zasluuje li to da se o tome misli? Ako, naime, ljudi treba da dospeju dotle
da svi postanu slobodni ili svi robovi, svi jednaki u pravima ili syi lieni prava, ako bi
oni koji upravljaju drutvima bili svedeni na alternativu da ili postupno uzdignu mase
do sebe ili da puste da se svi graani srozaju ispod ljudskog nivoa, zar ne bi to bilo
dovoljno da se savladaju mnoge sumnje, da se razuvere mnoge savesti i da se
svako pripremi da lako podnese i velike rtve?
Ne bi li onda postupni razvoj demokratskih institucija i naravi trebalo smatrati ne
najboljim, nego jedinim nainom koji nam preostaje da budemo slobodni; pa i ako
neko ne voli demokratsko ureenje, ne bi li bio sklon da ga prihvati kao najpodobniji
i najpoteniji lek koji moemo suprotstaviti sadanjim nevoljama drutva?
Teko je postii da narod uestvuje u vlasti; jo je tee snabdeti ga iskustvom i

uliti mu oseanja koja mu nedostaju da bi dobro vladao.

Prohtevi demokratije su promenljivi, izvrioci priprosti, zakoni nesavreni, slaem
se. Ali ako je istina da uskoro nee moi postojati nita drugo izmeu carstva
demokratije i tiranije pojedinca, zar ne treba radije da teimo prvoj nego da se
dragovoljno potinimo ovoj drugoj? I ako na kraju treba da dospemo do potpune
jednakosti, nije li bolje pustiti da nas izravna sloboda nego despot?
Oni koji bi, proitavi ovu knjigu, mislili da sam, piui je, hteo da svim narodima
koji imaju demokratsko drutveno ureenje ponudim da podraavaju
angloamerikim zakonima i naravima bili bi u velikoj zabludi; zaveo bi ih oblik, a
prenebregli bi sutinu moje misli. Svrha mi je bila da na primeru Amerike pokaem
da zakoni, a naroito naravi, mogu omoguiti demokratskom narodu da ostane
slobodan. Daleko sam od toga, uostalom, da verujem da treba da sledimo primer
koji je dala amerika demokratija i da podraavamo sredstvima kojima se ona
posluila da postigne cilj svojih napora; jer nije mi nepoznato koliki je uticaj prirode
zemlje i prolosti na politika ureenja, i smatrao bih velikom nesreom za ljudski
rod kad bi sloboda morala svuda da se ostvari u istim oblicima.
Ali ako ne uspemo da malo pomalo uvedemo i da najzad utemeljimo kod nas
demokratske institucije i ako se odreknemo toga da svim graanima ulijemo ideje i
oseanja koja ih prvo pripremaju za slobodu, a potom im omoguuju njeno
korienje, onda mislim da nee biti nezavisnosti ni za koga, ni za graanina ni za
plemia, ni za siromanog ni za bogatog, nego tiranije jednake za sve; i predviam,
ako vremenom ne uspemo da u nas zasnujemo miroljubivu vlast veine, da emo

ranije ili kasnije dospeti do neograniene vlasti pojedinca.

GLAVA X
NEKOLIKO ZAPAANJA O SADANJEM STANJU I O VEROVATNOJ
BUDUNOSTI TRIJU RASA KOJE IVE NA TERITORIJI SJEDINJENIH DRAVA
Glavna zadaa koju sam sebi postavio sada je ispunjena: pokazao sam, bar
koliko sam u tome mogao uspeti, kakvi su zakoni amerike demokratije; prikazao
sam kakve su u njoj naravi. Mogao bih time zavriti, ali italac bi moda naao da
nisam zadovoljio njegova oekivanja.
U Americi nalazimo i drugo neto jo, a ne samo jednu ogromnu i potpunu
demokratiju. Narode koji nastanjuju Novi svet moemo posmatrati i sa vie taaka
gledita.
Predmet ovoga dela esto me je navodio da pomenem Indijance i Crnce, ali
nikad nisam imao vremena da zastanem da bih prikazao kakav je poloaj tih dveju
rasa usred demokratskog naroda ijim sam se prikazivanjem bavio. Rekao sam u
kakvom je duhu i pomou kakvih zakona ustrojena angloamerika konfederacija;
samo sam usput i veoma nepotpuno mogao da ukaem na opasnosti koje prete toj
konfederaciji, i nisam mogao podrobno da izloim kakvi su joj, nezavisno od zakona
i naravi, izgledi da trajno opstane. Govorei o sjedinjenim republikama, nisam izneo
nikakvu pretpostavku o trajnosti republikanskih oblika u Novome svetu, a pominjui

esto trgovinsku delatnost koja vlada u Uniji nisam ipak mogao da se pozabavim
budunou Amerikanaca kao trgovakog naroda.
Sve su te stvari u vezi s mojim predmetom, ali ne spadaju u njega: to su pojave
amerike, ali ne nuno i demokratske, a ja sam pre svega hteo da dam sliku
demokratije. Morao sam, dakle, isprva da ih odstranim; ali moram na njih da se
vratim na kraju.
Teritorija koju danas zauzima amerika Unija ili na koju polae pravo, prostire se
od Atlantskog do Tihog okeana. Na istoku i na zapadu njene granice su upravo
granice kontinenta; na jug se prua do Meksikog zaliva, a na sever do polarnog
leda.
Ljudi koji su se rasprostrli po tom prostoru ne predstavljaju, kao u Evropi,
ogranke iste porodice. Meu njima otprve otkrivamo tri prirodno odelite rase,
gotovo bih mogao rei neprijateljske. Vaspitanje, zakon, poreklo, pa ak i spoljne
crte, podigli su izmeu njih gotovo nepremostive prepreke; sluaj ih je okupio na
istom tlu, ali izmeao ih je a da ih nije mogao stopiti, i svaka odvojeno ide svojom
sudbinom.
Meu tim tako razliitim ljudima, prvi koji privlai pogled, prvi po prosveenosti,
po moi, po srei, jeste beli ovek, Evropljanin, ovek u punom smislu rei; nie od
njega stoje Crnac i Indijanac.
Te dve zlosrene rase nemaju nita zajedniko ni u pogledu porekla. ni u
pogledu izgleda, ni jezika ni naravi; jedino su im nesree sline. Obe zauzimaju
podjednako nizak poloaj u zemlji u kojoj ive; obe trpe dejstvo tiranije; pa iako su

im nevolje razliite, mogu za to da optue istog vinovnika.

Kad se pogleda ta se zbiva u svetu, ne bi li se moglo rei da je Evropljanin
prema ljudima drugih rasa ono to je ovek uopte prema ivotinjama? Iskoriava
ih za svoje potrebe, a kad ne moe da ih ukroti, unitava ih.
Potlaenost je potomke Afrikanaca liila istovremeno i gotovo svih preimustava
oveanstva! Crnac u Sjedinjenim Dravama izgubio je ak i seanje na svoj zaviaj;
ne uje vie jezik kojim su govorili njegovi preci; odrekao se njihove religije i
zaboravio njihove obiaje. Tako je prestao pripadati Africi, a ipak nije stekao
nikakva prava na evropske blagodeti; ostao je izmeu ta dva drutva; ostao je
usamljen izmeu dva naroda; jedni su ga prodali, drugi prezreli; i od celoga sveta
ima samo ognjite svog gospodara da mu prui nepotpunu sliku otadbine.
Crnac nema porodice; on u eni ne moe da vidi drugo ta do kratkotrajnu
drugaricu u ulnoj ljubavi, a kad mu se rode, sinovi su mu ravni.
Da li da nazovem Bojim dobroinstvom ili najveim prokletstvom njegovog
gneva duevnu sklonost ovekovu da postane neosetljiv na krajnju bedu, pa ak i da
gaji nekakvu izopaenu ljubav prema uzroniku svoje nesree?
Potonuo u bezdan zala, Crnac jedva da i osea svoju nesreu; nasilje ga je
okovalo u ropstvo, navika robovanja ulila mu je misli i ambicije roba; vie se divi
svojim tiranima nego to ih mrzi, i nalazi radosti i gordosti u ropskom podraavanju
onima koji ga tlae.
Inteligencija mu se srozala na onaj nivo na kome mu je i dua.
Crnac stupa u ropstvo u isti as kad i u ivot. ta kaem? esto ga kupuju dok

je jo u majinoj utrobi, pa postaje rob takorei jo i pre no to se rodio.

Bez ikakvih potreba kao i bez zadovoljstava, beskoristan samom sebi, on od
prvih pojmova koje stekne u ivotu shvata da je vlasnitvo drugog oveka, u ijem je
interesu da bdi nad njegovim ivotom; zapaa da mu ne pripada briga za sopstvenu
sudbinu; sluiti se miljenjem ini mu se izlinim darom Provienja, pa spokojno
uiva u svim prednostima svog ponienja.
Ako postane slobodan, nezavisnost mu se onda esto ini teim okovom nego i
samo ropstvo; jer tokom ivota nauio je da se povinuje svemu osim razumu; a kad
mu razum postane jedini vodi, ne ume da prepozna njegov glas. Opsedaju ga
hiljade novih potreba, a nedostaju mu neophodna znanja i energija da im se odupre.
Potrebe su gospodari protiv kojih se treba boriti, a on je nauio samo da se
pokorava i da slua. Dospeo je, dakle, tako do dna bede, jer ga robovanje srozava,
a sloboda unitava.
Potlaenost nije imala manji uticaj na indijansku rasu, ali su posledice drukije.
Pre dolaska belaca u Novi svet, ljudi koji su nastanjivali Severnu Ameriku iveli
su mirno u svojim umama. Izloeni obinim menama ivota u divljini, pokazivali su
poroke i vrline necivilizovanih naroda. Rasturivi ih daleko po pustoima, Evropljani
su indijanska plemena osudili na ivot u lutanju i skitnji, pun neizrecivih nevolja.
Divljim narodima upravljaju samo shvatanja i naravi.
Time to je u severnoamerikih Indijanaca oslabila oseanje rodoljublja, to im je
rasturila porodice, pomraila tradicije, prekinula lanac uspomena, promenila im sve
navike i prekomerno im uveala potrebe, tiranija Evropljana poruila im je poredak i

nainila ih jo manje civilizovanim nego to su bili. Duhovno i materijalno stanje tih

naroda uporedo se neprestano pogoravalo, pa su sve vie postajali varvari to su
nesreniji bivali. Evropljani ipak nisu mogli sasvim da promene svojstva Indijanaca,
pa uza svu mo da ih. unitavaju nikad nisu imali i mo da ih uljude ili da ih pokore.
Crnac je sateran na najnii stupanj ropstva; Indijanac na krajnje granice slobode.
No robovanje gotovo da i ne dovodi do pogubnijih posledica u prvoga nego
nezavisnost u ovoga drugog.
Crnac je izgubio ak i vlasnitvo nad samim sobom i ne bi mogao raspolagati
sopstvenim ivotom a da ne poini neku vrstu krae.
Divljak je preputen samom sebi im doraste da moe da dela. Jedva da je
spoznao autoritet porodice; nikada svoju volju nije potinio volji okoline; niko ga nije
nauio da dobrovoljnu poslunost razlikuje od sramne pokornosti, a nepoznata mu
je kk i re zakon. Za njega, biti slobodan znai ne potpadati gotovo ni pod kakve
drutvene stege. On uiva u toj varvarskoj nezavisnosti, i vie bi voleo i da pogine
nego da rtvuje i najmanji njen deli. Civilizacija se slabo dade nakalemiti na takvog
oveka.
Crnac ulae hiljade jalovih napora da se utisne u drutvo koje ga odbacuje;
pokorava se ukusu svojih tlaitelja, prihvata njihova miljenja, i podraavajui im, tei
da se umea meu njih. Od roenja su mu govorili da je njegova rasa prirodno nia
od bele, i on nije daleko od toga da u to veruje, pa se dakle stidi sebe. U svakoj
svojoj crti otkriva trag ropstva, i kad bi mogao, s radou bi prihvatio da sam sebe
sveg odbaci.

Indijancu je, naprotiv, uobrazilja sva puna tobonjeg njegovog plemenitog

porekla. ivi i umire usred snova svoje gordosti. Daleko od toga da bi pristao da
svoje obiaje saobrazi naima, privren je varvarstvu kao obeleju svoje rase, pa
odbacuje civilizaciju moda i ne toliko iz mrnje prema njoj koliko iz bojazni da bi
[220]
postao slian Evropljanima.
Savrenstvu naih umea on hoe da suprotstavi samo ono to divljina prua;
naoj taktici, samo svoju nedisciplinovanu hrabrost; dalekovidosti naih nauma,
samo spontane nagone svoje divlje prirode. I podlee u toj neravnopravnoj borbi.
Crnac bi hteo da se izmea s Evropljanima, a ne moe. Indijanac bi u tome
mogao uspeti do izvesne mere, ali prezire da i pokua. Poniznost prvoga izlae ga
robovanju, a gordost ovoga drugog smrti.
Seam se kako sam, putujui po umama to jo prekrivaju dravu Alabama,
dospeo jednog dana do kolibe jednog pionira. Nisam hteo da uem u Amerikanev
dom, nego sam seo da se odmorim koji asak kraj izvora koji je bio nedaleko u
umi. Dok sam tamo sedeo, naie jedna Indijanka (bilo je to blizu teritorije koju je
zauzimao narod Krik); vodila je za ruku devojicu od pet-est godina, koja je bila
bele rase, pa sam pretpostavio da je pionirova erka. Za njima je ila jedna
Crnkinja. U Indijankinoj odei bilo je neke varvarske raskoi: metalni prstenovi visili
su joj o nozdrvama i uima; kosa, pomeana s inuvama, slobodno joj je padala
niz plea, a vodeo sam da nije udata, jer je nosila ogrlicu od koljki, koje neveste,
po obiaju, spuste na branu postelju; Crnkinja je bila u evropskim haljinama,
gotovo u dronjcima.

Sve tri sele su kraj izvora, a mlada divljakinja, uzevi dete u naruje, obasipala
ga je milovanjem, koje kao da je izviralo iz materinskog srca; Crnkinja je, sa svoje
strane, pokuavala svakakvim bezazlenim dovijanjem da privue panju male
belkinje. Ova je i u najmanjim kretnjama ispoljavala nekakvo oseanje nadmoi, koje
je udno odudaralo od nejakog joj uzrasta; bilo je to kao da pokazuje nekakvu
snishodljivost time to prihvata milote svojih pratilja.
uei pred svojom malom gospodaricom i vrebajui svaku njenu elju, Crnkinja
kao da je bila podjednako ispunjena i gotovo materinskom privrenou i poniznom
bojazni; dok se ak i u izlivima nenosti divljakinje videlo kako vlada neto slobodno,
ponosito i gotovo divlje.
Priao sam blie i utke posmatrao prizor; moja radoznalost bez sumnje se nije
svidela Indijanki, jer je naglo ustala, nekako grubo odgurnula dete daleko od sebe i
dobacivi mi ljutit pogled nestala u umi.
esto mi se deavalo da vidim okupljene na istom mestu osobe svih triju rasa
to ive u Severnoj Americi; po stotinu raznih znakova ve bejah zapazio koliko
prevashodstvo uivaju belci; ali u prizoru koji sam ovde opisao bilo je neega
osobito dirljivog: privrenost je ovde spajala potlaene i tlaitelje, a priroda,
nastojei da ih priblii, jo je vie isticala ogromno rastojanje koje su izmeu njih
postavili zakoni i predrasude.
SADANJE STANJE I VEROVATNA BUDUNOST INDIJANSKIH PLEMENA NA
TERITORIJI KOJU POSEDUJE UNIJA

Postepeno iezavanje domorodakih rasa. Nevolje koje prate prisilne seobe

Indijanaca. Divlji narodi Seveme Amerike mogli su samo na dva naina izbei
unitenje: ratovanjem ili civilizovanjem. Ne mogu vie ratovati Zato oni
nee da se civilizuju dok bi to mogli, a ne mogu vie kad najzad to poele.
Primer Krika i erokija. Politika pojedinih drava prema Indijancima. Politika
savezne vlasti
Sva indijanska plemena koja su nekad ivela na teritoriji Nove Engleske,
Naraganseti, Mohikanci, Pekoti, ive jo samo u seanjima ljudi; Lenapi, koji su pre
sto pedeset godina doekali Pena na obalama Delavera, danas su iezli. Sreo
sam poslednje Irokeze: prosjaili su. Svi narodi koje sam pomenuo prostirali su se
nekad do morske obale; sada treba zai vie od stotinu milja u unutranjost
kontinenta da bi ovek sreo Indijanca. Ti divljaci nisu se samo povukli, oni su
[221]
uniteni.
to se vie domoroci udaljuju i izumiru, na njihovo mesto stupa i
uveava se neprestano jedan ogroman narod. Nikad se meu nacijama nisu videli
takav dinovski razvoj, ni tako brzo unitenje.
to se tie naina kako se zbiva to unitenje, lako ga je opisati.
Dok su Indijanci iveli sami po pustoima s kojih ih danas izgone, potrebe su im
bile malobrojne; sami su pravili sebi oruje, rena voda bila im je jedino pie, a kao
odea sluila im je koa zveri ije im je meso sluilo kao hrana.

Evropljani su meu severnoamerike uroenike uveli vatreno oruje, gvoe i

rakiju; nauili su ih da naim tkaninama zamene varvarsku odeu kojom se njihova
skromnost dotada zadovoljavala. Dok su tako sticali nove sklonosti, Indijanci nisu
nauili i umee da ih zadovolje, te su morali pribegavati proizvodnji belaca. U
zamenu za dobra koja sam nije umeo da stvara, divljak nije mogao da ponudi nita
drugo do skupocena krzna divljai koje je jo bilo u njegovim umama. Od toga
asa lov nije vie zadovoljavao samo njegove potrebe nego je morao da mu slui i
za zadovoljenje tatih strasti prenetih iz Evrope. Nije vie lovio umske zveri samo
da bi se ishranio nego i da bi pribavio jedinu robu za razmenu koju nam je mogao
[222]
ponuditi.
Dok su tako potrebe uroenika rasle, njihovi su se materijalni izvori smanjivali.
Onoga dana kad se stvori naselje Evropljana u susedstvu teritorije koju
[223]
zauzimaju Indijanci, divlja se rasplai.
Hiljade uroenika, dok lutaju umom
bez stalnog stanita, ne plae je; ali od asa kad se zauje stalna buka evropske
radinosti, divlja poinje da bei i povlai se ka zapadu, gde joj nagon kae da e
nai jo pustoi bez granica. Gg. Kas i Klark, u svom izvetaju kongresu od 4.
februara 1829, kau: "Krda bizona neprestano se povlae; jo do pre nekoliko
godina prilazili su do podnoja Aligenskih planina; kroz nekoliko godina teko da
emo ih videti i po prostranim ravnicama du Stenovitih planina." Tvrdili su mi da se
to dejstvo pribliavanja belaca esto osea i na dvesta milja od njihove granice.
Njihov uticaj vri se tako i na plemena ije i ime jedva znaju, a koja trpe nevolje te

[224]
uzurpacije mnogo pre nego to i upoznaju uzurpatore.
Ubrzo odvani pustolovi zalaze u indijanske preele; napreduju petnaest do
dvadeset milja od krajnje granice belaca i sagrade stanite civilizovanog oveka
usred varvarske zemlje. Lako im je tako initi: mee teritorije lovakog naroda
nejasno su utvrene. Ta teritorija pripada uostalom celom tom narodu i nije upravo
niije lino vlasnitvo; lini interes ne brani joj, dakle, nijedan deo.
Nekoliko porodica Evropljana, zauzimajui tako vrlo udaljene take, nepovratno
rastera tada svakovrsne divlje ivotinje iz celog meuprostora. Indijanci, koji su
dotad iveli u nekoj vrsti izobilja, teko mogu da opstanu, a jo tee da pribave
krzna koja su im potrebna za razmenu. Kad im se rastera divlja, to je kao kad, bi
njive naih zemljoradnika postale neplodne. Ubrzo im skoro potpuno ponestanu
mogunosti opstanka. Tada se viaju ti nesrenici kako lutaju kao izgladneli vuci po
svojim opustelim umama. Nagonska ljubav prema zaviaju vezuje ih za tlo na kome
[225]
su se rodili,
a na njemu ne nalaze vie nita drugo do bedu i smrt. Najposle se
odlue: odlaze i prate izdaleka jelena, bivola i dabra, koji bee, preputajui divljim
zverima da im odaberu novu otadbinu. Ne teraju, u strogom smislu rei, Evropljani
amerike uroenike, nego ih tera glad: tu su razliku zanemarivali nekadanji
moralisti, a nai moderni uenjaci obradovali su se kad su je otkrili.
ovek ne bi mogao ni zamisliti grozne nevolje koje prate to prisilno iseljavanje. U
asu kad naputaju polja svojih predaka, Indijanci su ve iscrpeni i u nematini.
Predele gde idu da se nastane ve zauzimaju druga plemena, koja podozrivo

gledaju pridolice. Iza njih je glad, pred njima rat, svugde beda. Da bi izbegli tolike
neprijatelje, oni se razdele. Svako nastoji da se odvoji da bi kriomice naao naina
da opstane, pa ivi u ogromnim pustoima kao izoptenik u civilizovanim drutvima.
Ve odavno oslabela drutvena spona tada se prekine. Za njih ve nije vie bilo
otadbine, uskoro nee vie biti ni naroda; jedva ako ostanu porodice; zajedniko
ime gubi se, jezik se zaboravi, tragovi porekla nestanu. Nacija je prestala postojati.
ivi jo jedva u pamenju amerikih arheologa i poznata je samo nekolicini
evropskih naunika.
Ne bih eleo da italac pomisli da slikam crnje nego to jeste. Svojim oima
video sam vie takvih nevolja kakve sam opisao, a posmatrao sam i zla koja mi je
nemoguno opisati.
Krajem 1831. naao sam se na levoj obali Misisipija, na jednom mestu koje
Evropljani zovu Memfis. Dok sam tu stajao, naie velika gomila Indijanaca iz
plemena akta; ti su divljaci naputali svoju zemlju i hteli da preu na desnu obalu
Misisipija, gde su se zanosili da e nai utoite koje im je amerika vlada
obeavala. Bilo je to usred zime, a hladnoa je te godine bila neuobiajeno otra;
sneg se na zemlji zaledio, a rekom su plovile ogromne sante. Indijanci su vodili
sobom svoje porodice; vukli su za sobom ranjenike, bolesnike, tek roenu decu i
starce na umoru. Nisu imali ni atora ni kola, nego samo neto namirnica i oruja.
Video sam kako se ukrcavaju da se prevezu preko reke, i taj sveani prizor nikad
mi se nee izbrisati iz seanja. U tome okupljenom mnotvu nije se ulo ni jecaja ni
albe; utali su. Nesree njihove bile su vajkadanje i oseali su da im nema leka.

Indijanci se behu ve svi ukrcali na lau koja e ih prevesti; psi su im jo stajali na

obali; kad su najzad videli da e im gospodari otii zauvek, svi su zajedno stali
grozno zavijati, pa su se odjednom bacili u ledene vode Misisipija i otplivali za njima.
Oduzimanje zemljita Indijancima vri se danas esto redovnim i takorei sasvim
legalnim putem.
Kad evropsko stanovnitvo pone da se pribliava pustoi koju zauzima neki
divlji narod, vlada Sjedinjenih Drava obino poalje ovome jedno sveano
izaslanstvo. Belci okupe Indijance u nekoj velikoj ravnici, pa poto zajedno jedu i
piju, kau im:"ta radite vi u zemlji vaih otaca? Uskoro ete morati iskopavati
njihove kosti da biste opstali. Po emu je predeo u kome ivite bolji nego neki
drugi? Zar uma, movara i prerija ima samo tu gde ste vi i zar moete da ivite
samo pod ovim suncem? Iza onih planina to ih vidite na vidiku, preko onog jezera
to na zapadu ograniava vau teritoriju, ima prostranih predela gde je divlja jo u
izobilju; prodajte nam svoje zemlje, pa idite tamo da ivite sreno." Poto im odre
takav govor, prostru pred Indijance puke, vunenu odeu, burad rakije, inuve,
[226]
minue i ogledala.
Ako se pred tolikim blagom jo kolebaju, prodenu im da ne
bi trebalo da odbiju pristanak koji se od njih trai i da e uskoro i sama vlada biti
nemona da im garantuje uivanje njihovih prava. ta da rade? Upola ubeeni,
upola prinueni, Indijanci odlaze; idu da se nastane u drugim pustoima, gde ih belci
nee ostaviti na miru ni deset godina. Tako Amerikanci stiu u bescenje itave
[227]
pokrajine, kakve ni najbogatiji evropski vladari ne bi mogli platiti.

Opisao sam velika zla, dodajem da mi se ine neizleiva. Verujem da je

indijanska rasa Severne Amerike osuena da izumre i ne mogu da se otmem misli
da nje vie nee biti kad se Evropljani jednom budu nastanili na obalama Tihog
[228]
okeana.
Samo su dva puta spasenja bila za Indijance Severne Amerike: rat ili civilizacija;
drugaije reeno, trebalo je ili da unite Evropljane ili da im postanu jednaki.
Pri raanju naseobina, da su ujedinili snage, mogli su se otresti malobrojnih
tuina koji su se iskrcali na obale kontinenta. Vie su puta pokuali to uiniti i bili su
[229]
na domaku uspeha.
Danas je nesrazmera snaga odvie velika da bi mogli i
pomisliti na takav poduhvat. Ipak meu indijanskim narodima ustaju nadahnuti ljudi,
koji predviaju kakva krajnja sudbina eka domorodako stanovnitvo, pa nastoje
da sva plemena ujedine u zajednikoj mrnji prema Evropljanima; ali njihovi su
napori nemoni. Plemena u susedstvu belaca ve su suvie oslabljena da bi pruila
efikasan otpor; ostala, predajui se onoj detinjastoj nebrizi za sutranjicu koja
karakterie narav divljaka, ekaju da se opasnost pojavi pa da se njome pozabave;
jedni ne mogu, drugi nee da se bore.
Lako je predvideti da Indijanci nikad nee hteti da se civilizuju, ili da e to
pokuati prekasno, kad budu poeleli.
Civilizacija je rezultat dugog drutvenog rada, koji se vri na istom mestu i koji
pokolenja zavetavaju jedna drugima smenjujui se. U lovakih naroda najtee
uspeva civilizacija da zasnuje svoje carstvo. I stoarski se narodi sele, ali se u

svojim seobama kreu nekim pravilnim redom i neprestano se vraaju onamo gde
su ve bili; stanite lovaca menja se kao i samog zverinja koje love.
Vie puta pokualo se da se Indijanci prosvete, makar i zadrali svoje skitalake
[230]
navike; jezuiti su to preduzeli u Kanadi, puritanci u Novoj Engleskoj.
Ni jedni ni
drugi nisu nita trajno postigli. Civilizacija se raala u kolibi, pa je ila da umre u
umi. Velika greka tih zakonodavaca za Indijance bila je to nisu shvatili da treba
pre svega postii da se jedan narod negde stalno nastani da bi se moglo uspeti da
se civilizuje, a to se moe samo pomou zemljoradnje; trebalo je, dakle, najpre
nainiti od Indijanaca zemljoradnike.
Taj neophodni prethodni uslov za civilizaciju Indijanci ne samo da nemaju nego
im je vrlo teko i da ga steknu.
Ljudi koji su se jednom predali dokonom i pustolovnom lovakom ivotu oseaju
gotovo nesavladivu odvratnost prema stalnom i redovnom radu koji iziskuje
zemljoradnja. Moe se to zapaziti i u naem drutvu, ali to je jo mnogo vidljivije kod
naroda u kojih su lovake navike postale nacionalni obiaji.
Nezavisno od toga opteg uzroka, postoji jedan jo jai, koji se sree samo kod
Indijanaca. Na njega sam ve ukazao, ali treba jo da se vratim na to.
Uroenici Severne Amerike ne gledaju na rad samo kao na neto zlo nego i kao
na neto beasno, pa se njihova gordost bori protiv civilizacije skoro isto tako
[231]
uporno kao i njihova lenost.
Nema toliko bednog Indijanca, u njegovoj kolibi od kore drveta, da ne gaji visoko

miljenje o svojoj linoj vrednosti. Privredne delatnosti smatra on poniavajuim

poslovima; ratara poredi on s volom koji vue plug, a u svakom naem zanatu vidi
samo ropske poslove. Ne znai da nije stekao visoko miljenje o moi belaca i o
njihovoj velikoj pameti; ali mada se divi plodovima naih napora, prezire sredstva
kojima ih postiemo, i mada uvia nau nadmo, ipak veruje da je iznad nas. Lov i
[232]
ratovanje ine mu se jedine delatnosti dostojne oveka.
Usred svoje bede u
dubini uma, Indijanac ima, dakle, isto miljenje, gaji ista shvatanja kao i
srednjovekovni plemi u svom zamku, i nedostaje mu samo da postane osvaja da
bi dokraja liio na ovoga. Tako se deava udnovata stvar da u umama Novoga
sveta, a ne meu Evropljanima koji nastanjuju njegove obale, nalazimo danas
ponovo nekadanje evropske predrasude.
Vie puta u ovom delu pokuao sam da objasnim koliki ogroman uticaj ini mi se
da vri drutveno stanje na zakone i naravi ljudi. Neka mi bude doputeno da o
tome dodam jo samo jednu re.
Kad vidim slinost koja postoji izmeu politikih institucija naih predaka,
Germana, i institucija nomadskih plemena Severne Amerike, izmeu obiaja koje je
opisao Tacit i onih kojima sam ponekad bio svedok, ne mogu da ne mislim da je isti
uzrok proizveo na obe hemisfere iste posledice i da usred prividne raznolikosti
ljudskih stvari nije nemoguno pronai jedan mali broj polaznih okolnosti iz kojih sve
druge izviru. U svemu onom to nazivamo germanskim institucijama u iskuenju
sam, dakle, da vidim samo varvarske navike, a shvatanja divljaka u onom to
zovemo feudalnim idejama.

Ma kolike bile mane i predrasude koje severnoamerike Indijance spreavaju da

postanu zemljoradnici i civilizovani ljudi, nuda ih nekad na to natera.
[233]
Vie znatnih naroda na jugu, izmeu ostalih eroki i Krici,
nali su se
obuhvaeni Evropljanima, koji su se iskrcali na obalama okeana, sputali se niz
Ohajo, pa se kretali uzvodno uz Misisipi, i tako ih opkolili. Nisu ih gonili s jednog
mesta na drugo, kao na severu, nego su ih malo pomalo saterali u suvie uske
granice, kao kad lovci prvo opkole gusti u umi pre no to sa svih strana zau u
njega. Stisnuti tako izmeu civilizacije i smrti, Indijanci su bili prinueni da, za njih
sramotno, ive od rada kao i belci; postali su, dakle, zemljoradnici; pa iako nisu
potpuno napustili ni svoje navike ni promenili naravi, rtvovali su od toga koliko je
bilo nuno da bi opstali.
eroki su otili jo dalje: stvorili su pisani jezik, uspostavili jedan dosta postojan
oblik vlasti, i kako u Novome svetu sve napreduje uurbanim koracima, imali su i
[234]
svoje novine
jo i pre no to su svi imali evropsko odelo.
Brzom razvoju evropskih navika kod Indijanaca osobito je pogodovalo prisustvo
[235]
meleza.
Poto je nasledio neto od oeve prosveenosti, a nije sasvim
napustio divljake obiaje maternje loze, melez predstavlja prirodnu vezu izmeu
civilizacije i varvarstva. Gde god su se melezi namnoili, videlo se kako divljaci malo
[236]
pomalo menjaju svoje drutveno ureenje i svoje obiaje.
Uspeh erokija dokazuje, dakle, da Indijanci imaju sposobnost da se civilizuju,

ali nipoto ne dokazuje da u tome mogu i uspeti.

Tekoa s kojom se sukobljavaju Indijanci u pogledu civilizovanja proizilazi iz
jednog opteg uzroka koji gotovo ne mogu da izbegnu.
Kad se paljivije pogleda istorija, zapaa se da su se varvarski narodi obino
uzdizali do civilizacije malo pomalo, sami od sebe i sopstvenim naporima.
Kad im se deavalo da prosvecnost crpu od neke strane nacije, onda su oni
prema njoj zauzimali rang pobednika, a ne poloaj pobeenog.
Kad je pokoreni narod prosveen, a zavojeva upola divljak, kao pri najezdi
severnih nacija na rimsko carstvo, ili Mongola na Kinu, mo koju pobeda
obezbeuje varvarinu dovoljna je da ga dri na ravnoj nozi sa civilizovanim ovekom,
da mu omogui da koraa kao njemu ravan sve dok mu ne postane i takmac; prvi
se divi znanjima i umeima pobedenoga, a ovaj zavidi moi pobednika. Varvari
najposle uvedu civilizovanog oveka u svoje palate, a civilizovani njima otvori vrata
svojih kola. Ali kad onaj koji posedujc materijalnu silu uiva istovremeno i
intelektualnu nadmo, retko biva da se pobeeni civilizuje; povlai se ili biva uniten.
Po tome se moe uopteno rei da divljaci idu po prosveenost s orujem u ruci,
a ne da je primaju.
Kad bi indijanska plemena koja sada ive u sreditu kontinenta mogla u sebi nai
dovoljno energije da preduzmu da se civilizuju, moda bi u tome uspela.
Nadmaujui tako varvarske nacije koje ih okruuju, ta bi plemena malo pomalo
jaala snagom i iskustvom, te kad bi se naposletku Evropljani pojavili na njihovim
granicama, bili bi u stanju, ako ne da sauvaju nezavisnost, a ono bar da im se

priznaju prava na njihovo tlo i da se izmeaju s pobednicima. Ali nesrea Indijanaca

u tome je to stupaju u dodir sa najcivilizovanijim narodom na svetu, a dodao bih i
najpohlepnijim, dok su oni sami jo upola varvari, to u uiteljima nalaze gospodare i
primaju zajedno jaram i prosveenost.
ivei u slobodi usred uma, severnoameriki Indijanac bio je bedan, ali se nije
oseao niim ni od koga; kad hoe da se uvrsti u drutvenu hijerarhiju belaca, on u
njoj moe da zauzme samo najnie mesto; jer on stupa kao neznalica i siromah u
drutvo u kome vladaju znanje i bogatstvo. Dosad je iveo nemirnim ivotom, punim
[237]
nevolja i opasnosti, ali istovremeno i punim uzbuenja i neega uzvienog,
a
sad treba da se podvrgne jednolinom, neslavnom ivotu i ponienju. Tegobnim
radom usred ponienja zaraivati da se ovek prehrani, to je u njegovim oima
jedini rezultat te hvaljene civilizacije.
Pa i takav rezultat nije uvek siguran da e postii.
Kad Indijanci preduzmu da podraavaju svojim susedima Evropljanima i da kao i
oni obrauju zemlju, smesta su izloeni dejstvu vrlo pogubne konkurencije. Belac
vlada tajnama zemljoradnje. Indijanac je nespretan poetnik u nepoznatoj mu
vetini. Prvi postie bogate etve, drugi tek s hiljadu napora iupa iz tla neto
plodova.
Evropljanin ivi usred jedne populacije ije potrebe poznaje i koje su mu
zajednike.
Indijanac je osamljen usred neprijateljskog naroda, ije obiaje, jezik i zakone
nepotpuno poznaje, a koje ipak ne moe da izbegne. Blagostanje moe on postii

samo trampei svoje proizvode za proizvode belaca, jer njegovi sunarodnici sad su
mu od male pomoi.
Tako, dakle, kad Indijanac hoe da proda plod svoga rada, ne nalazi uvek
kupca, koga zemljoradnik Evropljanin pronalazi bez muke, a prvi jo i uspeva samo
uz velike trokove da proizvede ono to ovaj drugi isporuuje u bescenje.
Indijanac je, dakle, izbegao nevolje kojima su izloene varvarske nacije samo da
bi zapao u najcrnju bedu koja postoji u civilizovanih naroda, pa nailazi na gotovo isto
toliko tekoa da opstane usred naeg izobilja koliko i usred svojih uma.
Navike skitalakog ivota nisu, meutim, u njega jo iezle. Predanja jo nisu
izgubila svoju mo; ljubav prema lovu nije se jo ugasila. Sirove radosti koje je
nekad doivljavao u dubini uma sad u ivim bojama iskrsavaju u njegovoj zbunjenoj
uobrazilji; liavanja koja je onde trpeo ne ine mu se, naprotiv, tako grozna,
opasnosti s kojima se susretao ne tako velike. Nezavisnost koju je uivao meu sebi
ravnima odudara od ropskog poloaja koji zauzima u civilizovanom drutvu.
S druge strane, osama, u kojoj je tako dugo iveo slobodan, jo je blizu; za
nekoliko sati hoda moe do nje stii. Za upola iskrenu njivu, sa koje jedva crpe od
ega da preivi, njegovi susedi belci nude mu cenu koja mu se ini visoka. Moda bi
mu taj novac to mu ga nude Evropljani omoguio da ivi sreno i mirno daleko od
[238]
njih. Ostavlja plug, uzima svoje oruje i zauvek se vraa u puste oblasti.
O istinitosti ove tune slike moe se suditi po onome to se zbiva kod Krika i
erokija, koje sam ve pomenuo.
U ono malo to su uradili, ti Indijanci su zacelo pokazali isto toliko prirodnog

dara koliko i evropski narodi u svojim najkrupnijim poduhvatima; ali nacijama, kao i
ljudima, treba vremena da neto naue, ma koliki im bili inteligencija i trud.
Dok su ti divljaci radili na tome da se civilizuju, Evropljani su ih i dalje
zaokruavali sa svih strana i sve vie ih pritenjavali. Danas su se te dve rase
naposletku susrele i dotiu se. Indijanac se ve uzdigao iznad svog oca divljaka, ali
je jo veoma ispod svog suseda belca. Raspolaui sredstvima i znanjem,
Evropljani su brzo prisvojili veinu prednosti koje je posedovanje tla moglo pruiti
uroenicima; naselili su se usred njih, prigrabili zemlju ili je kupili budzato i
upropastili ih konkurencijom koju ovi nikako nisu mogli izdrati. Rasparani u
sopstvenoj zemlji, Indijanci su sad ve predstavljali samo male naseobine nezgodnih
[239]
tuina usred jednog mnogobrojnog vladajueg naroda.
U jednoj svojoj poruci kongresu Vaington bee rekao:"Mi smo prosveeniji i
moniji od indijanskih nacija; naa ast zahteva da prema njima budemo dobri i
plemeniti."
Takva plemenita i vrla politika nije bila primenjena.
Pohlepi naseljenika obino se pridruuje tiranija vlasti. Mada se eroki i Krici
nalaze na tlu koje su zauzimali i pre dolaska Evropljana i mada su Amerikanci s
njima esto pregovarali kao sa stranim nacijama, drave u kojima se oni sada
nalaze nisu ih htele priznati kao nezavisne narode, nego su preduzeli da te ljude, tek
[240]
izale iz uma, potine svojim zvaninicima, svojim obiajima i zakonima.
Beda
je te nesrene Indijance gonila ka civilizaciji, tlaenje ih danas goni nazad u

varvarstvo. Mnogi od njih naputaju svoje tek upola iskrene njive i vraaju se
navikama ivota u divljini.
Ako paljivo pogledamo tiranske mere koje su usvojili zakonodavci junih drava,
dranje njihovih guvernera i odluke njihovih sudova, lako emo se uveriti da je
potpuno izgnanstvo Indijanaca krajnji cilj kome tee istovremeno svi njihovi napori.
Amerikanci u tome delu Unije sa zaviu gledaju na zemljita koja poseduju
[241]
uroenici;
oseaju da ovi jo nisu sasvim odbacili tradicije ivota u divljini, i dok
ih jo civilizacija nije vrsto vezala za tlo, hoe da ih dovedu do oajanja i da ih
prisile da odu.
Tlaeni u pojedinim dravama, Krici i eroki su se obratili centralnoj vlasti. Ova
nije neosetljiva za njihove nevolje, iskreno bi elela da spase preostale uroenike i
[242]
da im obezbedi posedovanje teritorije, to im je ona sama i garantovala;
ali
kad pokua da to izvri, drave se strahovito opiru, i Unija se onda lako miri s tim
da prepusti propasti nekoliko divljih plemena, ve upola istrebljenih, da ne bi dovela
u opasnost ameriku Uniju.
Nemona da zatiti Indijance, savezna vlada bi htela da im bar ublai sudbinu; u
tu svrhu preduzela je da ih o svom troku preseli nekuda drugde.
Izmeu 33 i 37 severne irine prostire se jedna ogromna oblast koja je dobila
naziv Arkanzas, po glavnoj reci koja njome tee. Omeena je s jedne strane
meksikom granicom, s druge Misisipijem. Mnotvo potoka i reka brazda je na sve
strane, klima je blaga a zemljite plodno. U njoj se susree tek poneko nomadsko

divlje pleme. U onaj deo te zemlje koji je najblii Meksiku, na velikoj udaljenosti od
amerikih naseobina, hoe vlada Unije da preseli ostatke domorodakog
stanovnitva Juga.
Krajem 1831. tvrdili su nam da je ve 10.000 Indijanaca silo na obale
Arkanzasa; drugi su svakodnevno jo pristizali. Ali kongres jo nije uspeo da se
meu onima iju sudbinu eli da uredi stvori neka jednoduna volja: jedni s radou
pristaju da se udalje od arita tiranije; oni najprosveeniji odbijaju da napuste svoje
prve etve i nova stanita; misle da se rad na civilizovanju, kad bi se jednom
prekinuo, ne bi vie nastavio; boje se da se navike na stalno boravite, tek steene,
ne izgube nepovratno usred jednog jo divljeg kraja, gde nita nije pripremljeno za
opstanak zemljoradnikog naroda; znaju da e u tim novim pustoima nailaziti na
neprijateljske horde, a da im se odupru, nemaju vie nekadanju varvarsku energiju,
a nisu jo ni stekli snagu civilizacije. Indijanci, uostalom, lako otkrivaju koliko je
privremen smetaj koji im se predlae. Ko e im potvrditi da e se najzad moi na
miru odmoriti u svome novom pribeitu? Sjedinjene Drave obavezuju se da ih
onde ostave; ali i teritorija koju sada zauzimaju nekada im je bila garantovana
[243]
najsveanijim zakletvama.
Amerika vlada im danas, istina, ne oduzima njihovu
zemlju, ali doputa da je drugi prigrabe. Kroz malo godina, bez sumnje, isto belo
stanovnitvo koje se sada tiska oko njih bie im opet za petama u nenastanjenim
oblastima Arkanzasa; tada e se suoiti s istim nevoljama, ali bez istog leka; i
poto e im ranije ili kasnije ponestati zemlje, morae se svakojako pomiriti s tim da
izumru.

Ima manje pohlepe i nasilja u nainu kako Unija postupa prema Indijancima nego
u politici koje se dre pojedinane drave; ali obema vlastima podjednako nedostaje
iskrenosti.
Kad na Indijance proiruju ono to zovu blagodetima svojih zakona, drave
raunaju na to da e ovi radije otii nego im se potiniti; a centralnoj vlasti, kad tim
zlosrenicima obeava stalno utoite na Zapadu, nije neznano da im ga ne moe
[244]
garantovati.
Tako drave, svojom tiranijom, prisiljavaju divljake da bee; Unija, svojim
obeanjima i pomou sredstava kojima raspolae, olakava to bekstvo. To su
[245]
razliite mere, ali vode istom cilju.
[246]
U svojoj peticiji kongresu
eroki su rekli: "Voljom naeg nebeskog Oca, koji
vlada svetom, soj crvenih ljudi Amerike smanjio se; soj belih postao je velik i slavan.
Kad su vai preci stigli na nae obale, crveni ovek bio je jak, i mada je bio neuk
i divlji, primio ih je dobroduno i dopustio im da svoje utrnule noge odmore na
kopnu. Nai i vai dedovi pruili su jedni drugima ruke u znak prijateljstva i iveli u
miru.
Sve to je beli ovek zatraio da bi zadovoljio svoje potrebe Indijanac mu je
spremno odobrio. Indijanac je tada bio gospodar, a beli ovek molilac. Danas je
prizor drukiji: snaga crvenog oveka postala je njegova slabost. to je vie rastao
broj njegovih suseda sve se vie smanjivala njegova mo; i sad, od tolikih monih
plemena koja su prekrivala povrinu onoga to vi zovete Sjedinjenim Dravama

jedva da je ostalo nekoliko koje je sveopti slom potedeo. Severna plemena,

nekada tako slavna meu nama sa svoje moi, gotovo su nestala. Takva je bila
sudbina crvenog oveka Amerike.
Mi smo sad, evo, poslednji od naeg soja, treba li i mi da izumremo?
Na zajedniki Otac, koji je na nebu, od pamtiveka je naim precima dao zemlju
koju zauzimamo; preci su nam je predali u batinu. Sauvali smo je s potovanjem,
jer u njoj je njihov prah. Jesmo li tu batinu ikad ustupili ili izgubili? Dopustite da vas
smerno upitamo kakvo jae pravo moe neki narod imati na zemlju nego to je
pravo po nasleu i posedovanje od pamtiveka? Znamo da drava Dordija i
predsednik Sjedinjenih Drava tvrde da smo to pravo izgubili. Ali ta tvrdnja ini nam
se proizvoljna. U koje bismo ga to doba izgubili? Kakav smo to zloin poinili koji bi
nas liio otadbine? Da li nam se prebacuje to smo se borili pod zastavom kralja
Velike Britanije u ratu za nezavisnost? Ako je re o tom zloinu, zato u prvom
ugovoru posle tog rata niste izjavili da smo izgubili posedovanje naih zemalja?
Zato tada u taj ugovor niste uneli i ovakav lan: Sjedinjene Drave pristaju da
sklope mir s narodom eroki, ali za kaznu to su uestvovali u ratu izjavljuje se da
e se odsad oni smatrati samo zakupcima tla i da e biti obavezni da se udalje kad
to drave u njihovom susedstvu zatrae? Tada je bio trenutak da se tako kae; ali
niko tada nije na to ni pomislio, a nai oevi ne bi pristali na takav ugovor iji bi
rezultat bio da budu lieni svojih najsvetijih prava i da im se otme njihova zemlja."
Tako govore Indijanci, i istina je to to kau; a ono to predviaju ini mi se
neizbeno.

Ma s koje strane pogledali sudbinu severnoamerikih uroenika, vidimo samo

nepopravljive nevolje: ako ostanu divljaci, potiskuju ih pred sobom napredujui; kad
hoe da se civilizuju, dodir s ljudima koji su vie civilizovani od njih baca ih u
potlaenost i bedu. Kad nastave da lutaju iz jednog pustog kraja u drugi, propadaju;
kad preduzmu da se nastane na jednom mestu, propadaju isto tako. Prosvetiti se
mogu samo uz pomo Evropljana, a blizina Evropljana izopaava ih i gura natrag u
varvarstvo. Dok ih ostavljaju u njihovim pustim oblastima, oni odbijaju da promene
svoje obiaje, a kad su prinueni da to poele, nema za to vie vremena.
panjolci putaju pse na Indijance kao na divlje zveri; pljakaju Novi svet kao
grad zauzet na juri, bez rasuda i bez milosti; ali ne moe se sve unititi, a i
mahnitanju ima kraja: preostalo indijansko stanovnitvo, koje je izbeglo pokolje,
[247]
naposletku se izmea s pobednicima i prihvati njihovu veru i obiaje.
Ponaanje Amerikanaca u Sjedinjenim Dravama uroenicima odie, naprotiv,
najistijom ljubavlju prema formama i zakonitosti. Dokle god Indijanci ostaju u divljini,
Amerikanci se nimalo ne meaju u njihove stvari i odnose se prema njima kao
prema nezavisnim narodima; nipoto ne bi zauzeli njihova zemljita ako ih nisu
punopravno stekli valjanim ugovorom; a ako neki indijanski narod sluajno ne moe
vie da opstane na svojoj teritoriji, oni ga bratski uzmu za ruku i sami ga odvedu da
umre izvan zemlje njegovih predaka.
Ni uz pomo besprimernih gnusoba, koje e im ostati kao neizbrisiva ljaga,
panjolci nisu uspeli da istrebe indijansku rasu niti ak da je spree da s njima dele
njihova prava; Amerikanci su u Sjedinjenim Dravama postigli taj dvostruki rezultat

sa udesnom lakoom, mirnim, zakonskim putem i filantropski, ne prolivi krvi i ne

[248]
pogazivi nijedno od velikih moralnih naela
u oima sveta. Niko ne bi umeo
unititi ljude potujui vema zakone ovenosti.
[249]
POLOAJ CRNE RASE U SJEDINJENIM DRAVAMA
OPASNOSTI
KOJIMA NJENO PRISUSTVO IZLAE BELCE
Zato je tee ukinuti ropstvo i izbrisati mu tragove u dananjem svetu nego u
antikom. U Sjedinjenim Dravama kao da predrasude prema Crncima bivaju
sve vee to vie nestaje ropstvo. Poloaj Crnaca u severnim i u junim
dravama. Zato Amerikanci ukidaju ropstvo. Ropstvo srozava roba, a
osiromauje gospodara. Razlike koje se zapaaju izmeu desne i leve obale
Ohaja. emu ih treba pripisati Crna rasa izmie ka jugu, kao i ropstvo.
Kako se to objanjava. Tekoe s kojima se suoavaju june drave u ukidanju
ropstva. Opasnosti po budunost. Zabrinutost duhova. Osnivanje jedne
crnake naseobine u Africi. Zato je Amerikancima na Jugu istovremeno i
omrznulo ropstvo a i ine ga jo surovijim.
Indijanci e izumreti izdvojeni kao to su i iveli; ali sudbina Crnaca je u neku
ruku isprepletena sa sudbinom Evropljana. Te dve rase vezane su jedna za drugu,
mada se na meaju; isto im je tako teko i da se sasvim razdvoje kao i da se

sjedine.
Najstranija od svih nevolja koje prete budunosti Sjedinjenih Drava raa se iz
prisustva Crnaca na njihovom tlu. Kad traimo uzrok sadanjim nezgodama i
buduim opasnostima za Uniju, gotovo uvek nailazimo na tu polaznu injenicu, ma s
koje take krenuli.
Treba obino velikih i stalnih napora da bi ljudi stvorili neka trajna zla; ali postoji
jedno zlo koje potajno prodire u svet: isprva se jedva i opaa usred obinih
zloupotreba moi; poinje od pojedinca, ije ime istorija i ne zabelei; seme mu
padne negde na tlo kao prokletstvo; potom se hrani samo sobom, iri bez napora i
prirodno raste zajedno sa drutvom koje ga je prihvatilo: to zlo je ropstvo.
Hrianstvo bee unitilo ropstvo, a hriani esnaestog veka ponovo su ga
uspostavili; u svoj drutveni sistem nisu ga, meutim, nikad uneli drugaije do kao
izuzetak i postarali su se da ga ogranie na jednu jedinu ljudsku rasu. Tako su
oveantvu naneli ranu manje iroku, ali koja beskrajno tee moe da zaceli.
Treba briljivo razluiti dve stvari: ropstvo samo po sebi i njegove posledice.
Neposredna zla koja je donosilo ropstvo bila su priblino ista u antikom svetu
kao i u novom veku, ali posledice tih zala bile su razliite. U starom veku rob je
pripadao istoj rasi kojoj i njegov gospodar, a esto je bio iznad ovoga po
[250]
obrazovanju i prosveenosti.
Jedino ih je sloboda razdvajala; kad je svima data
sloboda, lako su se izmeali.
Antiki ljudi raspolagali su, dakle, vrlo jednostavnim sredstvom da se otresu
ropstva i njegovih posledica; to sredstvo bilo je osloboenje robova, i im su ga

primenili na sve, uspeli su.

Ne znai, dodue, da tragovi ropstva u starom veku nisu jo ostali neko vreme
kad je ropstvo ve bilo ukinuto.
Postoji jedna prirodna predrasuda, po kojoj je ovek sklon da prezire nekoga ko
je bio nii od njega, i to jo dugo poto mu je ovaj postao ravnopravan; na stvarnu
nejednakost koja proizilazi iz imetka ili iz zakona uvek se nadovezuje jedna
zamiljena nejednakost, iji su koreni u naravima; ali ta uzgredna posledica ropstva
bila je u starom veku vremenski ograniena. Osloboenik je toliko bio slian oveku
slobodnom po poreklu da je uskoro bilo nemoguno razlikovati ga.
Za antike ljude najtee je bilo promeniti zakon; za dananje, najtee je
promeniti naravi, pa za nas stvarna tekoa poinje tamo gde se u starom veku
zavravala.
To potie otud to se za dananje ljude ono nematerijalno i prolazno u ropstvu
na najpogubniji nain stapa sa materijalnom i trajnom injenicom razlike po rasi.
Seanje na ropstvo liava rasu asti, a rasa ovekoveava seanje na ropstvo.
Nema Afrikanca da je slobodan doao na obale Novoga sveta; iz ega proizilazi
da su svi koji se danas tu nalaze ili robovi ili osloboenici. Tako Crnac, zajedno s
postojanjem, prenosi na sve svoje potomke spoljanju belegu svog ponienja.
Zakon moe ukinuti ropstvo, ali samo bi mu Bog mogao otrti trag.
Dananji rob ne razlikuje se od gospodara samo po slobodi nego i po poreklu.
Moete Crncu dati slobodu, ali ne moete uiniti da prema Evropljaninu ne bude u
poloaju tuina.

A to jo i nije sve: tome oveku koji je roen u ponienju, tom tuinu koga je
ropstvo dovelo meu nas, njemu mi jedva da priznajemo opta svojstva ljudskog
roda. Njegovo lice ini nam se nakazno, pamet ograniena, sklonosti niske;
[251]
bezmalo ga smatramo nekim biem izmeu ivotinje i oveka.
Dananjem oveku, poto je ukinuo ropstvo, ostaje, dakle, da iskoreni tri
predrasude koje su mnogo neuhvatljivije i ilavije nego samo ropstvo: predrasudu
gospodara, predrasudu rase i najzad predrasudu belca.
Veoma teko moemo mi koji smo imali sreu da se rodimo meu ljudima po
prirodi nama slinim a po zakonu ravnopravnim, veoma teko moemo da shvatimo
koliki nepremostiv jaz deli amerikog Crnca od Evropljanina. Ali moemo sebi o
tome stvoriti neku daleku predstavu ako rasuujemo po analogiji.
Nekada smo meu nama videli velike nejednakosti, kojima je osnova bila samo u
zakonima. Ima li ita fiktivnije nego to je podreenost zasnovana samo na zakonu?
ta moe biti protivnije ovekovom nagonu nego takve trajne razlike izmeu ljudi
oevidno slinih! A te su razlike ipak opstale vekovima i jo postoje mnogo gde;
svugde su ostavile uobraenih tragova, koje vreme jedva da moe da izbrie. Kad je
nejednakost stvorenu samo zakonom tako teko iskoreniti, kako ponititi onu za
koju nam se ini da uz to ima neizmenljive osnove u samoj prirodi?
Kad pogledam kako se teko aristokratski slojevi, ma kakve prirode bili, stapaju
s narodnom masom i kako se upinju da vekovima odre izmiljene pregrade koje ih
od nje odvajaju, gubim nadu da u moi videti da iezava jedna aristokratija
zasnovana na vidljivim i neprolaznim obelejima.

ini mi se, dakle, da gaje iluzije oni koji se nadaju da e se Evropljani jednog
dana stopiti sa Crncima. Po razumu nisam sklon da u to verujem, a u injenicama
ne vidim nita to bi na to ukazivalo.
Gde su god dosad belci bili moniji, drali su Crnce u ponienju ili u ropstvu. Gde
su god Crnci bili jai, unitavali su belce; to je jedini raun koji je dosad otvoren
izmeu te dve rase.
Kad posmatram dananje Sjedinjene Drave, vidim, dodue, da je zakonska
pregrada koja deli te dve rase na putu da se smanji, ali ne i pregrada u obiajima:
opaam da ropstvo uzmie, ali predrasuda koja se iz njega rodila stoji nepomino.
Jesu li se Crnci pribliili belcima u onom delu Unije gde nisu vie robovi? Svako
ko je boravio u Sjedinjenim Dravama zapazio je da je nastala suprotna posledica.
Rasna predrasuda ini mi se jaa u dravama koje su ukinule ropstvo nego u
onima gde ono jo postoji, a nigde se ne pokazuje tako netrpeljiva kao u onim
dravama gde je ropstvo oduvek bilo nepoznato.
Istina je da na severu Unije zakon doputa zakonit brak izmeu osoba razliite
rase, ali javno mnenje smatra beasnim belca koji bi se oenio Crnkinjom, i bilo bi
vrlo teko navesti primer takve pojave.
U skoro svim dravama u kojima je ukinuto ropstvo data su Crncu biraka prava;
ali ako se pojavi da glasa, izlae se ivotnoj opasnosti. Ako se smatra potlaen,
moe da se ali, ali sudije e mu biti samo belci. Zakon mu, meutim, otvara pristup
klupi za porotnike, ali mu ga predrasuda zatvara. Sin mu je iskljuen iz kole u kojoj
se obrazuje dete Evropljanina. U pozoritu, ni da zlatom plati, ne bi mogao kupiti

pravo da sedne do onoga koji mu je bio gospodar; u bolnici lei izdvojen. Crncu se
doputa da se moli istom Bogu kome i belac, ali ne pred istim oltarom. On ima
svoje svetenike i svoje hramove. Ne zatvaraju se pred njim nebeska vrata, ali
nejednakost jedva da prestaje na meama onoga sveta. Kad Crnac umre, kosti mu
se bace u stranu, pa nejednakost u poloaju izbija i u jednakosti u smrti.
Tako je Crnac slobodan, ali ne moe da uestvuje ni u pravima, ni u uivanjima,
ni u radovima, ni u bolima onoga sa kim su ga proglasili ravnopravnim, niti ak da
poiva na istom groblju; ne moe da se susretne s njim nigde, ni u ivotu ni u smrti.
Na Jugu, gde ropstvo jo postoji, Crnce ne dre tako briljivo odvojene; ponekad
oni uestvuju u radovima belaca i u njihovim uivanjima; belci do izvesne mere
putaju da im se Crnci pridrue; zakonodavstvo je prema ovima stroe, ali navike su
tolerantnije i blae.
Gospodar se, na Jugu, ne boji da svog roba uzdigne do sebe, zato to zna da
e ga uvek moi, ako ushte, svrgnuti u prah. Na Severu, belac vie ne razaznaje
jasno pregradu koja treba da ga razdvaja od te prezrene rase, pa Crnca izbegava
tim briljivije to se vie boji da e se jednog dana izmeati s njim.
Kod Amerikanaca na Jugu priroda ponekad prevlada pa za asak uspostavi
jednakost izmeu belaca i Crnaca. Na Severu, gordost uutkava ak i najneodoljiviju
ovekovu strast. Amerikanac sa Severa moda bi i pristao da sa Crnkinjom podeli
prolaznu ljubavnu nasladu, da su zakonodavci proglasili da ona ne sme smerati da s
njim deli postelju; ali kako mu ona moe postati supruga, on je s uasom izbegava.
Tako u Sjedinjenim Dravama predrasuda koja odbacuje Crnce kao da biva sve

jaa ukoliko oni prestaju biti robovi, a nejednakost se urezuje u obiaje ukoliko se
brie iz zakona.
Ali ako je relativni poloaj tih dveju rasa u Sjedinjenim Dravama takav kako sam
ga prikazao, zato su Amerikanci ukinuli ropstvo na severu Unije, a odravaju ga na
jugu, i zato ga tu ine sve stroim?
Na to je lako odgovoriti. Ropstvo se u Sjedinjenim Dravama ne ukida u interesu
Crnaca, nego u interesu belaca.
[252]
Prvi Crnci bili su dovedeni u Virdiniju 1621. godine.
U Americi se, dakle,
kao i svugde na svetu, ropstvo rodilo na jugu. Odatle se malo pomalo irilo; ali to
[253]
se dalje penjalo na sever, broj robova bio je sve manji;
oduvek je vrlo malo
Crnaca bilo u Novoj Engleskoj.
Naseobine su ve bile osnovane; protekao je jedan vek, i jedna neobina stvar
poinjala je svima padati u oi: pokrajine u kojima takorei nije bilo robova razvijale
su se bre, po broju stanovnika, po bogatstvu i blagostanju, nego one koje su ih
imale.
U onim prvim, meutim, stanovnik je bio prinuen da sam obrauje zemlju ili da
nekoga unajmi; u ovima drugim imao je na raspolaganju radnike iji rad nije plaao.
Na jednoj strani bile su, dakle, rad i trokovi, na drugoj dokolica i utede;
preimustvo je ipak ostajalo na prvoj.
Takav rezultat inio se tim tee objanjiv to su naseljenici pripadali svi istoj
evropskoj rasi, pa su imali i iste navike, istu civilizaciju, iste zakone, a razlikovali su

se samo u jedva primetnim nijansama.

Vreme je i dalje teklo: polazei s obala Atlanskog okeana, Angloamerikanci su
svakog dana zalazili sve dublje u puste predele Zapada; tu su nalazili nova zemljita
i podneblja; valjalo im je savladavati prepreke razliite prirode; meusobno su se
meali ljudi razliitog porekla, ljudi s Juga peli su se na Sever, ljudi sa Severa
sputali se na Jug. Usred svih tih uzroka, ista se pojava ispoljavala na svakom
koraku: naseobine gde nije bilo robova obino su imale sve vie stanovnika i bile
naprednije od onih gde je ropstvo bilo na snazi.
Vremenom se, dakle, poinjalo uviati da je ropstvo, tako svirepo za roba,
pogubno za gospodara.
Ali ta se istina konano dokazuje kad se stigne na obale Ohaja.
Reka koju su Indijanci nazvali Ohajo, ili Lepa reka, natapa jednu od
najvelianstvenijih dolina koje su ikad bile ljudsko stanite. Na obe strane Ohaja
prostiru se valoviti predeli gde tlo svakodnevno prua rataru neiscrpna blaga; na
obe strane vazduh je podjednako zdrav a klima umerena; obe obale predstavljaju
granicu po jedne velike drave: od leve obale, koja prati hiljade okuka koje opisuje
Ohajo, nalazi se Kentaki; drava na desnoj obali uzela je ime same reke. Te dve
drave razlikuju se samo u jednom: Kentaki je prihvatio robove, Ohajo ih je
[254]
iskljuio.
Kad se putnik na sredini Ohaja prepusti struji do ua te reke u Misisipi, on
dakle takorei putuje izmeu slobode i ropstva; i dovoljno je da pogleda oko sebe
pa da oas prosudi koje je od toga dvoga povoljnije za oveanstvo.

Na levoj obali stanovnitvo je razreeno; s vremena na vreme opazi se grupa

robova kako se nehajno kreu po upola pustim poljima; neprestano se nailazi na
praumu; ini se oveku da je drutvo usnulo; ljudi se ine besposleni, a priroda
prua sliku delatnosti i ivota.
Sa desne obale, naprotiv, dopire nejasan agor, koji nadaleko objavljuje
prisustvo delatnosti; bogate etve prekrivaju polja; gizdavi domovi pokazuju ukus i
briljivost zemljoradnika; na sve strane otkriva se blagostanje; ovek izgleda bogat i
[255]
zadovoljan: radi.

Drava Kentaki osnovana je 1775, a Ohajo tek dvanaest godina kasnije;

dvanaest godina u Americi vie je nego pola veka u Evropi. Danas stanovnitvo
[256]
Ohaja prevazilazi ve za 250.000 stanovnitvo Kentakija.
Ta tako razliita dejstva ropstva i slobode lako se shvataju; dovoljna su da
objasne i razlike izmeu antike i dananje civilizacije.
Na levoj obali Ohaja rad se poistoveuje sa predstavom o robovanju; na desnoj
obali, sa blagostanjem i progresom; onde je poniavajui, ovde je u asti; na levoj
obali ne mogu se nai radnici koji bi pripadali beloj rasi, bojali bi se da bi liili na
robove; sve se preputa trudu Crnaca; na desnoj obali zalud biste traili dokoliara:
svi radovi su predmet beleve delatnosti i pameti.
Tako su, dakle, ljudi kojima je, u Kentakiju, zadatak da iskoriuju prirodna
bogatstva tla, bez revnosti i prosveenosti; dok oni koji bi i jedno i drugo mogli imati
ne rade nita ili prelaze u Ohajo da bi iskoristili svoju marljivost i mogli raditi bez
stida.
Istina je da u Kentakiju gospodari upoljavaju robove, a ne moraju da ih plaaju,
ali malo plodova ubiraju od njihovog rada, dok bi se novac koji bi dali slobodnim
radnicima vratio s kamatom kroz cenu proizvoda.
Slobodni radnik je plaen, ali on radi bre nego rob, a brzina u obavljanju posla
je krupan element u ekonomiji. Belac prodaje svoje usluge, ali se one kupuju samo
kad su korisne; Crnac nema ta da trai kao cenu svojih usluga, ali ga treba hraniti
sve vreme, treba ga izdravati u starosti kaogod i u zrelo doba, u beskorisnom
detinjstvu kao i u plodnim godinama mladosti, kad je bolestan kao i kad je zdrav.

Tako se zapravo samo uz plaanje dobija rad obojice: slobodni radnik dobija platu,
rob dobija odgoj, hranu, negu, odeu; novac koji gospodar troi na izdravanje roba
otie malo pomalo i na sitno, jedva se i zapaa; plata se radniku isplauje odjednom
i ini se kao da obogauje samo onoga ko je prima, ali rob je ustvari kotao skuplje
[257]
nego slobodni ovek, a njegov je rad bio manje produktivan.
Uticaj ropstva iri se jo dalje: ono prodire ak i u gospodarevu duu i daje
osoben smer njegovim idejama i sklonostima.
Na obe obale Ohaja priroda je ljudima podarila preduzimljivost i energiju; ali oni
to zajedniko im svojstvo koriste drugaije na jednoj, a drugaije na drugoj obali.
Na desnoj obali, gde je prinuen da ivi od sopstvenih napora, belcu je glavni cilj
ivota materijalno blagostanje; a kako zemlja koju nastanjuje prua neiscrpne izvore
za proizvodnju i nudi sve nove i nove mamce njegovoj delatnosti, njegov ar za
sticanje prevaziao je uobiajene granice ljudske pohlepe i on odvano stupa svim
putevima koje mu nude srene prilike; podjednako postaje pomorac, naseljenik u
pustim krajevima, tvorniar, zemljoradnik, podnosei s podjednakom postojanou
trud ili opasnosti povezane s tim raznim zanimanjima; ima neega udesnog u
njegovoj dovitljivosti i neke vrste heroizma u njegovoj pohlepi za sticanjem.
Amerikanac na levoj obali ne prezire samo rad nego i sve poduhvate koji
uspevaju putem rada; ivei imuan i dokon, ima i sklonosti dokonog oveka; novac
je izgubio deo svoje vrednosti u njegovim oima; on manje tei bogatstvu, a vie
uzbuenjima i uivanjima, pa na tu stranu usmerava energiju koju njegov sused ulae
drugde; on strasno voli lov i rat; uiva u najotrijim telesnim vebama; prisno mu je

rukovanje orujem i ve od detinjstva nauio je da u dvobojima stavlja ivot na

kocku. Ropstvo, dakle, ne samo da spreava belce da se bogate, ono im oduzima i
elju za to.
Poto ti uzroci stalno deluju ve dva veka u engleskim naseobinama u Severnoj
Americi, najposle se stvorila ogromna razlika u trgovakoj sposobnosti izmeu
oveka s Juga i oveka sa Severa. Danas samo na Severu ima brodova, tvornica,
eleznica i kanala.
Ta razlika zapaa se ne samo kad se porede Sever i Jug nego i kad se
meusobno porede stanovnici Juga. Gotovo svi oni koji se u najjunijim dravama
Unije posveuju trgovakim preduzeima i nastoje da koriste ropstvo doli su sa
Severa; svakodnevno se ljudi sa Severa sve vie ire po tom delu amerike
teritorije, gde ima za njih manje konkurencije koje bi se trebalo bojati; tu oni
otkrivaju mogunosti koje tamnonji stanovnici nisu ni opazili, pa prilagoujui se
sistemu koji sami osuuju, uspevaju da iz njega izvuku veu korist nego oni koji ga
podravaju poto su ga sami zasnovali.
Kad bih hteo da nastavim ovu paralelu, lako bih dokazao da su se skoro sve
razlike koje se zapaaju izmeu osobina Amerikanaca s Juga i sa Severa rodile iz
ropstva, ali time bih se udaljio od predmeta: ovde ispitujem ne kakve su sve
posledice ropstva, nego kakvo dejstvo ono ima na materijalni prosperitet onih koji
su ga prihvatili.
Uticaj ropstva na proizvodnju dobara mogao se tek nepotpuno poznavati u
starom veku. Ropstvo je tad postojalo u celom civilizovanom svetu, a narodi koji

nisu znali za nj bili su varvari.

Tako je hrianstvo unitilo ropstvo samo istiui prava roba; u nae doba
ropstvo se moe napadati i u ime gospodara: tu su i interes i moral u saglasnosti.
to su se vie te istine ispoljavale u Sjedinjenim Dravama ropstvo je sve vie
uzmicalo pred saznanjima steenim iskustvom.
Ropstvo je bilo poelo na Jugu, pa se zatim irilo na Sever; danas se povlai.
Sloboda, poavi sa Severa, sputa se bez zastoja ka Jugu. Meu velikim
dravama, Pensilvanija predstavlja danas krajnju granicu ropstva ka Severu, ali i u
tom graninom kraju ono je uzdrmano. Merilend, koji je neposredno nie od
Pensilvanije, sprema se svakog dana da ga se odrekne, a u Virdiniji, koja sledi
[258]
Merilend, raspravlja se o njegovoj korisnosti i opasnostima.
Nijedna se krupna promena u ljudskim institucijama ne zbiva a da se meu
njenim uzrocima ne otkrije i zakon o nasleivanju.
Dok je na Jugu vladala nejednakost u deobi naslea, svaku porodicu
predstavljao je po jedan bogat ovek, koji nije oseao ni potrebu ni sklonost da radi;
oko njega isto su tako iveli, kao kakve parazitske biljke, oni lanovi njegove
porodice koje je zakon iskljuio iz naslea; tada se u svim porodicama na Jugu
vialo ono to se jo i u nae dane via u plemikim porodicama izvesnih evropskih
zemalja, gde mlaa braa, mada ne poseduju isto bogatstvo kao najstariji, ive isto
tako dokono kao i on. Tu slinu posledicu proizveli su i u Americi kao i u Evropi
potpuno slini uzroci. Na Jugu Sjedinjenih Drava svekolika rasa belaca inila je
jedno aristokratsko telo, na ijem se elu nalazio izvestan broj privilegovanih

pojedinaca, ije je bogatstvo bilo trajno, a dokolica nasledna. Ti glavari amerikog

plemstva ovekoveili su u zajednici iji su bili predstavnici tradicionalne predrasude
bele rase i odravali dokolicu u asti. U toj aristokratiji moglo se nai siromaha, ali
ne i radnika; beda se tu inila milija od radinosti; Crnci radnici i robovi nisu, dakle,
imali konkurencije, i ma kakvo da je ko miljenje imao o korisnosti njihovog rada,
moralo se njima sluiti, poto su bili jedini.
Od asa kad je ukinut zakon o nasleivanju, sva su se imanja poela
istovremeno smanjivati, sve su se porodice istim kretanjem pribliile onom stanju
kad rad postaje neophodan za ivot; mnoge od njih potpuno su nestale; sve su
videle kako se blii as kad e svako morati sam da podmiruje svoje potrebe. I
danas se jo viaju bogatai, ali oni vie ne ine kompaktan i nasledni sloj; nisu
mogli da usvoje neki zajedniki duh, da u njemu istraju i da njime promu sve svoje
redove. Kao po dogovoru, poela se, dakle, naputati predrasuda koja je igosala
rad; bivalo je vie siromaha, i ti siromasi nisu vie morali da crvene kad su traili
naina kako da zarade za ivot. Tako je jedna od neposrednih posledica
podjednake deobe naslea bilo to da se stvorila klasa slobodnih radnika. im je
slobodni radnik stupio u konkurenciju sa robom, osetilo se koliko je ovaj slabiji
radnik, i ropstvo je napadnuto u samom njegovom naelu, to jest u gospodarevom
interesu.
to vie ropstvo uzmie, i crna rasa prati ga na tom povratnom putu i vraa se
ka tropskim oblastima, odakle je prvobitno i dola.
To se u prvi mah moe uiniti neobino, ali brzo e se razumeti.

Kad ukidaju naelo ropstva, Amerikanci ne putaju robove na slobodu.

Moda bi se teko razumelo to u nie izneti ako ne navedem jedan primer;
uzeu za primer dravu Njujork. Godine 1788. drava Njujork zabranjuje prodaju
robova na svojoj teritoriji. To je znailo zaobilaznim putem zabraniti uvoz robova.
Prema tome, broj Crnaca od tada raste samo prirodnim priratajem crnake
populacije. Osam godina kasnije donosi se jo odlunija mera i proglaava se da e
od 4. jula 1799. sva deca koja se rode od roditelja robova biti slobodna. Time je
zatvoren svaki put prirataju; ima jo robova, ali moe se rei da ropstvo vie ne
postoji.
Kad neka drava Severa zabrani uvoz robova, Crnci se vie ne preseljavaju s
Juga u nju.
Kad neka drava Severa zabrani prodaju robova, onaj ko poseduje roba ne
moe ga prodati, pa ovaj postaje nepogodno vlasnitvo, te je u interesu vlasnika da
ga preseli na Jug.
Kad neka drava Severa proglasi da e se sin roba roditi kao slobodan, rob
gubi deo trine vrednosti, jer se njegovo potomstvo ne moe vie izneti na trite,
pa je takoe veoma u interesu vlasnika da ga preseli na Jug.
Tako isti zakon spreava da robovi u Jugu prelaze na Sever, a sa Severa ih goni
na Jug.
Ali postoji jo jedan jai uzrok od svih o kojima sam dosad govorio.
to se vie smanjuje broj robova u nekoj dravi sve se vie u njoj osea potreba
za slobodnim radnicima. A to vie slobodni radnici osvajaju proizvodnju, poto je

rad roba manje produktivan, ovaj sopstveniku postaje loe ili beskorisno vlasnitvo,
pa mu je opet uveliko u interesu da ga izveze na Jug, gde nema takve bojazni od
konkurencije.
Ukidanjem ropstva rob, dakle, ne dospeva do slobode; on samo menja
gospodara i sa Severa prelazi na Jug.
to se tie osloboenih robova i onih koji se rode posle ukidanja ropstva, oni ne
naputaju Sever da bi preli na Jug, nego se nalaze, prema Evropljaninu, u poloaju
slinom poloaju uroenika: ostaju upola civilizovani i lieni prava, usred
stanovnitva koje je neizmerno iznad njih po bogatstvu i prosveenosti; na udaru su
[259]
tiranije zakona
i netrpeljivosti obiaja. U izvesnom pogledu jo nesreniji nego
Indijanci, oni protiv sebe imaju seanje na ropstvo i ne mogu da zahtevaju
[260]
posedovanje ikojeg dela zemljita; mnogi podlegnu bedi;
drugi se okupljaju po
gradovima, gde preuzimaju najgrublje poslove i ive neizvesnim i bednim ivotom.
Kad bi, uostalom, broj Crnaca i dalje rastao kao u doba kad jo nisu posedovali
slobodu, ipak bi ih ubrzo takorei progutala bujica ostalog stanovnitva, poto se
broj belaca poveava dvostruko bre posle ukidanja ropstva.
Zemlja koju obrauju robovi obino je slabije naseljena nego ona koju obrauju
slobodni ljudi; uz to je Amerika nova zemlja; u asu kad neka drava ukine ropstvo,
ona je tek upola puna. im se ukine ropstvo i oseti potreba za slobodnim radnicima,
iz svih krajeva zemlje sjati se u nju mnotvo odvanih pustolova; dolaze da iskoriste
nove mogunosti koje e se ukazati industriji. Zemljite se raspodeljuje izmeu njih,

na svaki deo naseli se po jedna bela porodica koja ga se dokopala. A ka tim

slobodnim dravama usmerava se i evropska emigracija. ta bi radio siromaan
Evropljanin, koji je doao da u Novom svetu nae blagostanje i sreu, kad bi se
nastanio u zemlji gde se rad igoe kao beastan?
Tako belo stanovnitvo raste istovremeno i prirodnim priratajem i ogromnim
useljavanjem, dok se crnako stanovnitvo ne doseljava i opada. Ubrzo se srazmer
koji je postojao izmeu dveju rasa preokree. Crnci predstavljaju jo samo
nesrene ostatke, malo, siromano i nomadsko pleme, izgubljeno usred jednog
ogromnog naroda koji je gospodar tla; i njihovo se prisustvo jo opaa samo po
tome to su predmet nepravdi i surovosti.
U mnogim dravama Zapada crna rasa se nikad nije ni pojavila; u svim
dravama Severa ona nestaje. Veliko pitanje u budunosti suava se, dakle, na
jedan uzak krug; ono tako postaje manje strano, ali ne i lake reivo.
to se vie silazi ka jugu tee je ukinuti ropstvo a da to bude i korisno. To
proizilazi iz vie materijalnih uzroka koje je nuno izloiti.
Prvi je uzrok klima: izvesno je da Evropljanima, to su blie tropima, rad postaje
tei; mnogi Amerikanci tvrde ak da je za njih, nie od izvesne geografske irine,
[261]
rad poguban, dok ga Crnac obavlja bez opasnosti;
ali ja ne mislim da je ta
ideja, koja tako pogoduje lenosti oveka s Juga, zasnovana na iskustvu. Na Jugu
[262]
Unije nije toplije nego na jugu panije ili Italije.
Zato Evropljanin ne bi mogao i
tamo obavljati iste poslove? Pa ako je u Italiji i paniji ukinuto ropstvo, a gospodari

nisu poumirali, zato ne bi moglo biti tako i u Uniji? Ne verujem, dakle, da priroda,
pod pretnjom smrti, brani Evropljanima u Dordiji i u Floridi da obraujui zemlju
obezbeuju svoj opstanak; ali taj rad njima bi zacelo bio tegobniji i manje
[263]
produktivan
nego stanovnicima Nove Engleske. Poto slobodni radnik na Jugu
gubi tako deo svog preimustva nad robom, manje je korisno ukinuti ropstvo.
Sve evropske biljke rastu i na Severu Unije; Jug ima osobene proizvode.
Zapaeno je da je ropstvo skup nain gajenja itarica. Onaj ko gaji ito u zemlji
gde je ropstvo nepoznato obino dri u slubi samo mali broj radnika; u doba etve
ili setve okupi ih mnogo vie, dodue, ali tad oni samo trenutno borave u njegovom
domu.
Da bi napunio ambare ili zasejao svoje njive, zemljoposednik koji ivi u jednoj
dravi u kojoj postoji ropstvo prinuen je da cele godine dri velik broj slugu, koji su
mu neophodni samo nekoliko dana; jer, za razliku od slobodnih radnika, robovi ne
mogu da rade za sebe ekajui da neko doe da ih unajmi. Njih treba kupiti da bi
vam sluili.
Nezavisno od njegovih optih nepogodnosti, ropstvo se, dakle, tee moe
primeniti u zemljama gde se gaje itarice nego u onima gde se gaje drugi usevi.
Gajenje duvana, pamuka, a naroito eerne trske iziskuje, naprotiv, neprestanu
negu. Za to se mogu upotrebiti ene i deca, koji se ne mogu koristiti u gajenju ita.
Tako je ropstvo prirodno pogodnije u zemlji u kojoj se gaje navedeni usevi.
Duvan, pamuk i eerna trska uspevaju samo na Jugu; to su glavni izvori
bogatstva zemlje. Kad bi ukinuli ropstvo, ljudi na Jugu nali bi se pred ovom

alternativom: ili bi bili prinueni da gaje druge useve, pa bi tako stupili u konkurenciju
sa Severom, gde su ljudi vredniji i iskusniji od njih; ili bi gajili iste useve bez robova,
pa bi morali da se suoe s konkurencijom drugih junih drava koje bi jo zadrale
ropstvo.
Tako Jug ima osobite razloge da zadri ropstvo, kakve Sever nema.
Ali postoji jo jedan razlog, jai od svih ostalih. Jug bi jo i mogao, strogo uzev,
da ukine ropstvo; ali kako bi se oslobodio Crnaca? Na Severu su odagnali u isto
vreme i ropstvo i robove. Jug se ne moe nadati da bi istovremeno postigao oba
rezultata.
Kad sam dokazao da je ropstvo prirodnije i probitanije na Jugu nego na
Severu, dovoljno sam time naznaio da i broj robova mora onde biti mnogo vei. Na
Jug su i bili dovedeni prvi Afrikanci, a tu su i stizali uvek u veem broju. to se vie
silazi na jug, sve je jaa predrasuda po kojoj je dokolica u asti. U dravama koje su
najblie tropskim oblastima nema nijednog belca da radi. Crnci su, dakle, prirodno
mnogobrojniji na Jugu nego na Severu. Svakim danom postaju jo mnogobrojniji,
kao to sam ve rekao; jer to se vie ukida ropstvo na jednom kraju Unije, Crnci
se nagomilavaju na drugom. Tako se broj Crnaca uveava na Jugu ne samo
prirodnim priratajem stanovnitva nego i prinudnim iseljavanjem Crnaca sa Severa.
Uzroci rasta afrike rase u tom delu Unije slini su uzrocima usled kojih evropska
rasa tako brzo raste na Severu.
U dravi Mejn ima jedan Crnac na trista stanovnika; u Masausetsu jedan na
stotinu; u dravi Njujork dva odsto; u Pensilvaniji tri; u Merilendu trideset etiri;

[264]
etrdeset dva u Virdiniji, a pedeset pet u Junoj Karolini.
Takav je bio
srazmer Crnaca u odnosu na belce godine 1830. Ali taj se srazmer neprestano
menja; svakog dana smanjuje se na Severu, a poveava na Jugu.
Oevidno je da se u najjunijim dravama Unije ne bi moglo ukinuti ropstvo kao
to je to uinjeno u dravama Severa a da se one ne izloe vrlo velikim
opasnostima, kakve nisu pretile Severu.
Videli smo kako su severne drave uredile prelaz od ropstva do slobode. Oni
sadanje pokolenje ostavljaju u okovima, a emancipuju budua; tako se Crnci malo
pomalo uvode u drutvo, i dok se u ropstvu zadrava ovek koji bi nezavisnost
mogao zloupotrebiti, oslobaa se onaj koji se, pre no to postane svoj gospodar,
moe jo priuiti slobodi.
Takav metod teko je primeniti na Jugu. Kad se proglasi da e poev od
odreenog dana sin Crnca postati slobodan, uvodi se naelo i ideja slobode usred
ropstva: Crnac koga zakonodavac zadrava u ropstvu, a koji vidi kako mu sinovi iz
ropstva izlaze, udi se takvoj razliitoj sudbini, pa ga to buni i razdrauje. Time
ropstvo u njegovim oima gubi onu psiholoku snagu koju su mu davali vreme i
obiaj; ropstvo tako postaje jo samo oevidna zloupotreba sile. Sever se nije
morao nimalo plaiti takve suprotnosti, zato to su na Severu Crnci bili malobrojni, a
belci veoma mnogobrojni. Ali kad bi takva zora slobode obasjala istovremeno dva
miliona ljudi, tlaitelji bi morali strepeti.
Na Severu, kao to sam rekao, im se ropstvo ukine, pa ak i im postane
verovatno da se as njegovog ukidanja blii, nastaje jedno dvostruko kretanje:

robovi naputaju zemlju da bi bili preseljeni na Jug, a belci iz severnih drava i

evropski doseljenici pritiu odasvud na njihovo mesto.
Ta dva uzroka ne bi mogla isto tako delovati u poslednjim dravama Juga. S
jedne strane, masa robova je tu odvie velika da bi se moglo nadati da bi bilo
moguno iseliti ih; s druge strane, Evropljani i Angloamerikanci sa Severa boje se
da se nastane u jednoj oblasti gde radu jo nije povraen ugled. Oni, uostalom, s
razlogom smatraju da dravama gde broj Crnaca nadmaa broj belaca ili mu je
podjednak prete velike nevolje, pa se uzdravaju da tamo presele svoju delatnost.
Tako, kad bi ukinuli ropstvo, junjaci ne bi uspeli, kao njihova braa na Severu,
da Crnce postepeno privedu slobodi, ne bi osetno smanjili broj Crnaca, i ostali bi
sami da ih obuzdavaju. U roku od nekoliko godina jedan veliki narod slobodnih
Crnaca naao bi se usred priblino podjednako brojne nacije belaca.
Ista zloupotreba moi koja danas odrava ropstvo postala bi tada na Jugu izvor
najveih opasnosti kojih bi belci morali da se boje. Danas potomak Evropljana jedini
poseduje zemlju; on je apsolutni gospodar proizvodnje; jedini je on bogat,
prosveen, naoruan. Crnac nema nijedne od tih prednosti. Ako postane slobodan,
duan da se sam stara o svojoj sudbini, moe li ostati bez svega toga a da ne
umre? Ono to je inilo snagu belca, dok je postojalo ropstvo, izlae ga, dakle,
mnogim opasnostima kad se ropstvo ukine.
Dok je u ropstvu, Crnac se moe drati u jednom stanju bliskom ivotinjskom;
ako je slobodan, ne moe se spreiti da se obrazuje toliko da sagleda obim svojih
nevolja i da im nasluti lek. Postoji, uostalom, jedno neobino naelo relativnog

pravdoljublja, koje je duboko usaeno u ljudsko srce: ljudima mnogo vie pada u oi
nejednakost u okviru jedne iste klase nego nejednakost koja se zapaa izmeu
razliitih klasa. Jo se i shvata ropstvo; ali kako shvatiti da postoje milioni graana
pritisnuti ponienjem i izloeni naslednoj bedi? Na Severu, osloboeno crnako
stanovnitvo trpi te nevolje i osea te nepravde; ali ono je slabo i smanjeno; na Jugu
bi ono bilo mnogobrojno i snano.
Ako se uvia da se belci i osloboeni Crnci nalaze na istom tlu kao dva naroda
tua jedan drugom, lako e se razumeti da postoje samo dve mogunosti u
budunosti: Crnci i belci treba da se potpuno stope ili da se razdvoje.
[265]
Ve sam ranije rekao kakvo je moje ubeenje u pogledu prve mogunosti.
Ne mislim da e bela i crna rasa igde uspeti da ive u jednakosti.
Ali verujem da e tekoa biti mnogo vea u Sjedinjenim Dravama nego igde.
Deava se da se jedan ovek uzdigne iznad predrasuda u poglfedu vere, zemlje,
rase, pa ako je taj ovek kralj, on moe izvriti neverovatne preokrete u drutvu; ali
ceo jedan narod ne moe se tako uzdii takorei iznad sebe samog.
Kad bi neki despot podvrgnuo Amerikance i njihove nekadanje robove istom
jarmu, moda bi i uspeo da ih izmea, ali dokle god amerika demokratija ostane
na elu javnih poslova, niko se nee usuditi da tako neto preduzme, i moe se
predvideti da e belci u Sjedinjenim Dravama, to vie budu slobodni, sve vie i
[266]
nastojati da se izoluju.
Rekao sam ve na jednom mestu da je istinska spona izmeu Evropljanina i

Indijanca meanac; isto je tako mulat istinski prelaz izmeu belca i Crnca. Gde god
postoji velik broj mulata, stapanje dveju rasa nije nemoguno.
Ima delova Amerike gde su se Evropljanin i Crnac toliko izukrtali da je teko
naii na nekoga ko bi bio potpuno belac ili potpuno Crnac. Kad dospeju do te take,
stvarno se moe rei da su se rase izmeale; ili, bolje rei, umesto njih pojavila se
jedna trea, koja ima neto od obeju, ali nije zapravo ni jedna ni druga.
Od svih Evropljana najmanje su Englezi meali svoju krv sa crnakom. Na Jugu
Unije vida se vie mulata nego na Severu, ali beskrajno manje nego u bilo kojoj
drugoj evropskoj naseobini; u Sjedinjenim Dravama mulati su vrlo malobrojni; sami
po sebi nemaju nikakvu snagu, a u rasnim sukobima obino su na strani belaca.
Tako se i u Evropi esto via da se i lakeji velikaa dre kao plemii prema narodu.
Ta gordost zbog porekla, prirodna Englezu, osobito je poveana kod
Amerikanaca individualnom gordou koja se raa iz demokratske slobode. Belac u
Sjedinjenim Dravama ponosi se svojom rasom a i samim sobom.
Uostalom, poto se belci i Crnci ne meaju na Severu Unije, kako bi se meali
na Jugu? Moe li se i za asak pretpostaviti da bi Amerikanac na Jugu, nalazei se,
kao to e uvek i biti, izmeu belca, sa svom njegovom fizikom i duhovnom
nadmoi, i Crnca, mogao ikad i pomisliti da se pomea s ovim? Junjak u Americi
ima dve snane strasti, koje e ga uvek navoditi da se izdvaja: bojae se da ne lii
na svog nekadanjeg roba, Crnca, i da se ne spusti ispod svog suseda, belca.
Ako bi se po svaku cenu htela predvideti budunost, rekao bih, da e verovatnim
tokom zbivanja, ukidanje ropstva na Jugu poveati odbojnost koju belo stanovnitvo

tu osea prema Crncima. Takvo miljenje zasnivam na onome to sam tome nalik
zapazio na Severu. Rekao sam da se belci na Severu tim briljivije udaljavaju od
Crnaca to zakonodavac postavlja manje zakonskih razlika koje treba da meu
njima da postoje. Po emu ne bi tako bilo i na Jugu? Kad se na Severu belci boje
da se jednog dana ne izmeaju sa Crncima, oni se plae jedne uobraene
opasnosti. Na Jugu, gde bi ta opasnost bila stvarna, ne mogu verovati da bi strah
bio manji.
Ako se, s jedne strane, uvia, a to je van sumnje, da se na junom kraju Crnci
neprestano gomilaju i broj im raste bre nego broj belaca, i ako se, s druge strane,
priliva ta da je nemogue predvideti kad e se Crnci i belci izmeati i iz drutvenog
ureenja koristiti iste prednosti, ne treba li iz toga izvui zakljuak da e u junim
dravama Crnci i belci, ranije ili kasnije, na kraju doi u sukob?
Kakav e biti krajnji ishod te borbe?
Lako se moe razumeti da se u tom pogledu moramo ograniiti na maglovite
pretpostavke. Ljudski um s mukom uspeva da budunost takorei obuhvati
nekakvim velikim krugom; ali po tome krugu promee se sluaj, koji izmie svim
naim naporima da ga predvidimo. U slici budunosti sluaj je uvek kao neka tamna
taka koju oko ne moe da pronikne. Moe se rei ovo: na Antilima, izgleda da je
beloj rasi sueno da podlegne, na kontinentu, crnoj.
Na Antilima, belci su osamljeni usred ogromnog crnakog stanovnitva; na
kontinentu, Crnci se nalaze izmeu mora i jednog bezbrojnog naroda, koji ih ve
prekriva kao kompaktna masa, od ledenih predela Kanade do granica Virdinije, od

obala Misurija do Atlantskog okeana. Ako severnoameriki belci ostanu jedinstveni,

teko je poverovati da bi Crnci mogli izbei unitenju koje im preti; podlei e ili
mau ili bedi. Ali crnako stanovnitvo nagomilano du Meksikog zaliva ima izgleda
da se spase, ake se amerika konfederacija raspadne. Ako bi se savezni beoug
raskinuo, junjaci bi greili kad bi raunali na trajnu podrku brae sa Severa. Ovi
znaju da njih ta opasnost ne moe stii; ako ih izriita dunost ne prisiljava da
priteknu u pomo Jugu, moe se predvideti da bi rasne simpatije bile nemone.
Ma u koje doba, uostalom, da doe do takve borbe, junjaci belci, ak i kada bi
bili preputeni sami sebi, stupili bi na poprite s ogromnim prednostima u pogledu
prosveenosti i sredstava; ali na strani Crnaca bie broj i snaga oajanja. A to su
velike snage kad se neko lati oruja. Moda e se s belom rasom na Jugu desiti
tada ono to se desilo s Mavrima u paniji. Poto je zemlju zauzimala vekovima,
ona e se naposletku malo pomalo povui u oblasti iz kojih su njeni preci nekada
doli, preputajui Crncima zemlju koju kao da im je Provienje i namenilo, poto oni
tu ive bez tekoa i rade lake nego belci.
Manje-vie daleka, ali neizbena opasnost borbe izmeu Crnaca i belaca
nastanjenih na Jugu Unije neprestano se javlja kao ruan san u uobrazilji
Amerikanaca. Severnjaci svakodnevno govore o tim opasnostima, mada
neposredno nemaju ega da se boje. Uzalud trae nain da predskau ishod nevolja
koje predviaju.
U junim dravama uti se; tuinima se ne govori o budunosti; izbegava se da
se o tome izjasni i pred prijateljima; svako to takorei krije i od samoga sebe. U

tome utanju Juga ima neega stranijeg nego to su glasne bojazni Severa.
Iz te sveopte zabrinutosti rodio se jedan gotovo nepoznat poduhvat, koji moe
izmeniti sudbinu jednog dela ljudskog roda.
Plaei se opasnosti koje sam opisao, izvestan broj amerikih graana udruio
se sa svrhom da o svom troku presele na obale Gvineje slobodne Crnce koji bi
[267]
eleli da izbegnu tiraniju koja ih pritiskuje.
Drutvo o kome govorim uspelo je da 1820. godine osnuje u Africi, oko sedmog
stepena severne geografske irine, naseobinu koju su nazvali Liberija. Prema
poslednjim vestima, dve hiljade i petsto Crnaca ve se onde nalazi. Preseljeni tako
u svoju postojbinu, Crnci su onde uveli amerike institucije. Liberija ima
predstavniki sistem, Crnce porotnike, Crnce sudije, Crnce svetenike; ima
hramova i novina, a po nekom neobinom preokretu, kakav se via u ovozemaljskim
[268]
zbivanjima, belcima je zabranjeno da se onde nastane.
To je odista udnovata igra sudbine! Dva su veka protekla od dana kad je
Evropljanin preduzeo da Crnce otrgne od njihove porodica i njihove zemlje, da bi ih
preneo na obale Severne Amerike. Danas vidimo kako se Evropljanin bavi time da
potomke tih istih Crnaca opet preveze preko Atlantika da bi ih vratio na tlo odakle je
nekad otrgnuo njihove dedove. Varvari su tako, kroz robovanje, doli do svetlosti
civilizacije i, robujui, nauili se umeu kako da budu slobodni.
Do naih dana Afrika je bila zatvorena za vetine i nauku belaca. Moda e
svetlost Evrope, uvezena tako samim Afrikancima, prodreti u nju. U osnivanju

Liberije ima, dakle, jedna lepa i velika ideja; ali ta ideja, koja moe postati plodna za
Stari svet, jalova je za Novi.
Za dvanaest godina, Drutvo za naseljavanje Crnaca prevezlo ih je u Afriku dve
hiljade i petsto. Za isto to vreme rodilo ih se u Sjedinjenim Dravama oko sedamsto
hiljada.
To drutvo nazvalo se Drutvo za naseljavanje Crnaca. Vidi njegove godinje
izvetaje, a naroito petnaesti. Vidi takoe ve pomenutu brouru Carey: Letlers on
the Colonisation Society, Philadelphia, 1833.
Kad bi naseobina Liberija bila u stanju da primi svake godine hiljade novih
stanovnika i kad bi ovi bili u takvom stanju da bi bilo korisno tamo ih odvesti, te kad
bi Unija stala na mesto Drutva i sluila se svake godine novcem iz svoje
[269]
blagajne
i svojim brodovima da izvozi Crnce u Afriku, ne bi mogla time da
izravna ak ni sam prirodni prirataj crnakog stanovnitva; ne umanjujui svake
godine njegov broj ni za onoliko koliko ih dolazi na svet, ne bi uspela ni da zaustavi
[270]
razvoj zla koje svakim danom raste u njoj.
Crna rasa nee vie napustiti obale amerikog kontinenta, na koje su je iskrcale
evropske strasti i poroci; ona moe nestati iz Novog sveta samo ako prestane
postojati. Stanovnici Sjedinjenih Drava mogu odgoditi nevolje kojih se plae, ali im
danas ne mogu otkloniti uzrok.
Moram priznati da ukidanje ropstva ne smatram sredstvom da se, u junim
dravama, odgodi borba izmeu dveju rasa.

Crnci mogu dugo ostati robovi a da se ne ale; ali ako stupe u krug slobodnih
ljudi, ubrzo e biti ogoreni to su lieni gotovo svih graanskih prava; i poto nee
moi postati ravnopravni s belcima, ubrzo e se ispoljiti kao njihovi neprijatelji.
Severu je bilo u svemu korisno da oslobodi robove: tako se otresao ropstva, a
nije imao ega da se boji od slobodnih Crnaca. Ovi su bili odvie malobrojni da bi
ikad mogli zahtevati svoja prava. No nije tako isto na Jugu.
Na Severu je pitanje ropstva, za gospodare, bilo pitanje trgovine i proizvodnje;
na Jugu je to pitanje ivota ili smrti. Ne treba, dakle, brkati ropstvo na Severu i na
Jugu.
Sauvaj Boe da nastojim, kao izvesni ameriki pisci, da opravdam naelo
crnakog ropstva; kaem samo da svi oni koji su nekad usvojili to grozno naelo
nisu danas podjednako slobodni da ga se odreknu.
Kad posmatram june drave, priznajem da za belu rasu koja nastanjuje te
oblasti nalazim samo dva naina kako se moe postupiti: osloboditi Crnce i stopiti
se s njima ili ostati izdvojeno od njih i drati ih to je mogue due u ropstvu. ini mi
se da bi neka srednja reenja dovela ubrzo do najuasnijeg graanskog rata i
moda do propasti jedne ili druge rase.
Istog su gledita i ameriki junjaci, pa i postupaju saglasno tome. Poto nee
da se stope sa Crncima, nee ni da ih oslobode.
To ne znai da svi junjaci smatraju ropstvo nunim za gospodarevo bogatstvo;
u tom pogledu mnogi se od njih slau sa severnjacima i rado priznaju da je ropstvo
jedno zlo; ali misle da to zlo treba odrati da bi se opstalo.

to su vie rasla takva saznanja na Jugu, stanovnici tog dela teritorije uviali su
da je ropstvo tetno za gospodara, ali ta ista saznanja pokazuju im, jo jasnije nego
to su dotad uviali, nemogunost njegovog ukidanja. Otud neobina protivrenost:
ropstvo se tim jae ukorenjuje u zakonima to se vie osporava njegova korisnost; i
dok se njegovo naelo postupno ukida na Severu, na Jugu se iz tog naela izvlae
sve stroe konsekvence.
Zakonodavstvo junih drava u pogledu robova odlikuje se danas neuvenom
svirepou, koja ve sama po sebi otkriva neki duboki poremeaj u ljudskim
zakonima. Dovoljno je proitati zakonodavstvo junih drava pa da se prosudi o
beznadenom poloaju dveju rasa koje ih nastanjuju.
Neu da kaem da su Amerikanci toga dela Unije zapravo poveali surovost
ropstva; oni su, naprotiv, ublaili materijalni poloaj robova. U starom veku znalo se
samo za okove ili za smrt da bi se odralo ropstvo; Amerikanci junog dela Unije
pronali su intelektualnije garantije da obezbede trajnost svoje moi. Oni su
despotizam i nasilje uinili, ako tako mogu da kaem, duhovnijim. Ljudi su u starom
veku nastojali da spree roba da raskine okove; u nae doba preduzeli su da im
oduzmu takvu elju.
Antiki ljudi okivali su telo roba, ali su mu duh ostavljali slobodan i doputali mu
da se obrazuje. U tome su bili dosledni: tada je postojao prirodni put izlaska iz
ropstva, rob je od danas do sutra mogao postati slobodan i ravan svom gospodaru.
Ameriki junjaci, koji ne misle da bi se robovi ikad mogli izmeati sa njima,
zabranjuju im, pod pretnjom strogih kazni, da ue itati i pisati. Poto nee da ih

uzdignu do sebe, dre ih to je moguno blie beslovesnim zverima.

Nada u osloboenje odvajkada je doputana u sistemu ropstva, da bi mu se
ublaila surovost.
Ameriki junjaci shvatili su da osloboenje uvek preti opasnostima, ako
osloboenik ne moe postii da se jednog dana izjednai sa gospodarem. Dati
oveku slobodu, a ostaviti ga u bedi i ponienju, ta je to drugo nego stvoriti
budueg vou pobune robova? Ve odavno se, uostalom, zapazilo da prisustvo
slobodnog Crnca unosi neki neodreeni nemir u duu onih koji nisu slobodni i kao
nekakav zraak ideje o svojim pravima. Stoga su ameriki junjaci oduzeli
[271]
gospodarima, u veini sluajeva, pravo da oslobaaju robove.
Sreo sam na Jugu Unije jednog starca koji je nekad iveo u nezakonitoj vezi sa
jednom od svojih Crnkinja. Imao je sa njom vie dece, koja su, doavi na svet,
postala robovi svog oca. Ovaj je vie puta pomiljao da im u naslee ostavi bar
slobodu, ali godine su prolazile, a on nije uspevao da ukloni prepreke osloboenju
koje je postavio zakonodavac. U meuvremenu je ostario i bliila mu se smrt. Pred
oi mu je onda izlazilo kako e mu sinove vui s pijace na pijacu, kako e oni, ispod
vlasti oca, prei pod kamdiju tuina. Te uasne slike dovodile su do ludila njegovu
staraku uobrazilju. Video sam da ga oajanje satire kao mora i shvatio sam tada
kako priroda ume da se sveti za rane koje joj nanose zakoni.
Ta su zla grozna, nema sumnje; ali nisu li i predvidljiva i nuna posledica samog
naela ropstva u nae doba?
Kad su Evropljani uzeli svoje robove iz jedne druge rase, koju su mnogi od njih

smatrali niom od drugih ljudskih rasa i grozili se i od pomisli da se s njom ikad

stope, pretpostavljali su da je ropstvo veito; jer izmeu krajnje nejednakosti koju
stvara ropstvo i potpune jednakosti do koje prirodno meu ljudima dovodi
nezavisnost, nema nekog prelaznog stanja koje bi bilo trajno. Evropljani su tu istinu
nejasno oseali, mada je nisu sebi priznavali. Kad god su u pitanju bili Crnci, oni su
prema njima postupali as po svom interesu, as po gordosti, as po samilosti.
Pogazili su sva ljudska prava Crnca, a onda su ga i pouili o vrednosti i
nepovredivosti tih prava. Otvorili su svoje redove robovima, a kad su ovi pokuali da
stupe meu njih, oterali su ih s prezirom. Kad su isprva poeleli ropstvo, oni su se, i
bez svoje volje ili znanja, prepustili jednoj struji koja vue ka slobodi, a nisu imali
hrabrosti ni da budu potpuno nepravini ni sasvim pravini.
Ako je nemoguno predvideti neko doba kad e ameriki junjaci izmeati svoju
krv sa crnakom, mogu li oni dopustiti da Crnci dou do slobode a da sebe same
ne izloe propasti? A ako su prinueni, da bi spasli sopstvenu rasu, da Crnce dre u
okvirna, ne treba li ih pravdati to biraju najefikasnija sredstva da u tome uspeju?
Ono to se zbiva na Jugu Unije ini mi se istovremeno i najgroznijom a i
najprirodnijom posledicom ropstva. Kad vidim kako je prirodni poredak naruen, kad
sluam kako oveanstvo jaue i uzalud se koprca u mrei zakona, priznajem da ne
mogu u sebi da naem ogorenja da igoem dananje ljude, poinioce raznih
zlodela; nego svu svoju mrnju upravljam na one koji su, posle hiljadu godina
jednakosti, ponovo uveli ropstvo u svet.
Ma koliko se, uostalom, ameriki junjaci upinjali da odre ropstvo, nee oni u

tome zauvek uspeti. Ogranieno na samo jednu taku na zemaljskoj kugli, osporeno
hrianstvom kao nepravedno, politikom ekonomijom kao pogubno, ropstvo, usred
demokratske slobode i prosveenosti naeg doba, nije ustanova koja bi mogla
potrajati. Ono e prestati, ili zaslugom roba ili zaslugom gospodara. U oba sluaja,
valja oekivati velike nevolje.
Ako se Crncima na Jugu uskrati sloboda, oni e je sami nasilno osvojiti; ako im
se ona podari, oni e je ubrzo zloupotrebiti.
KAKVI SU IZGLEDI AMERIKE UNIJE DA BUDE TRAJNA KAKVE JOJ
OPASNOSTI PRETE.
Najvanija snaga poiva u pojedinanim dravama vie nego u Uniji.
Konfederacija e potrajati samo dok sve drave koje je sainjavaju budu htele
ostati u njenom sastavu. Uzroci koji e ih navoditi da ostanu ujedinjene.
Korisno je da ostanu ujedinjene da bi se oduprle stranim narodima i da ne bi
imale stranih naroda u Americi Provienje nije postavilo prirodne pregrade
izmeu pojedinanih drava. Nema materijalnih interesa koji bi ih razdvajali.
Po emu je Severu u interesu prosperitet Juga i Zapada i jedinstvo s njima, i po
emu je to isto u interesu Juga prema Severu i Zapadu, i Zapada prema Jugu i
Severu. Nematerijalni interesi koji ujedinjuju Amerikance. Jednodunost u
shvatanjima. Opasnosti za konfederaciju raaju se iz razlika u naravima i
strastima ljudi koji je sainjavaju. Osobine junjaka i severnjaka. Brz rast

Unije je jedna od najveih opasnosti. Kretanje stanovnitva ka severozapadu.

I mo gravitira ka toj strani. Strasti koje se raaju iz toga brzog kretanja.
Ako Unija opstane, hoe li njena vlast teiti da jaa ili da slabi? Razni znaci
slabljenja. Internal improvements. Pusti predelL Indijanci. Sukobi
povodom savezne banke. Sukobi zbog carina. General Dekson.
Od opstanka Unije zavisi delom i opstanak poneeg to postoji u svakoj
pojedinanoj dravi u njenom sastavu. Treba, dakle, najpre razmotriti kakva je
verovatna sudbina Unije. Ali dobro je, pre svega, biti naisto o jednom: ako bi se
sadanja konfederacija raskinula, ini mi se neospornim da se drave koje je
sainjavaju ne bi vratile svojoj prvobitnoj odvojenosti. Umesto jedne unije stvorilo bi
se vie njih. Nije mi namera da ispitujem na kojim bi se osnovama uspostavile te
nove unije; elim samo da iznesem uzroke koji mogu dovesti do komadanja
sadanje konfederacije.
Da bih u tome uspeo, biu prinuen da se vratim na poneto o emu sam ve
govorio. Morau da izloim vie stvari koje su ve poznate. Znam da se time
izlaem itaoevim zamerkama; ali izvinjenje mi je znaaj materije kojom jo treba
da se pozabavim. Vie volim da se ponekad ponavljam nego da budem neshvaen,
pa u radije nakoditi sebi kao autoru nego da nakodim predmetu kojim se bavim.
Zakonodavci koji su pisali ustav iz 1789. trudili su se da saveznoj vlasti stvore
odelito postojanje i preovlaujuu snagu.
Ali njih su ograniavale same postavke problema koji je valjalo reiti. Nije im bio

zadatak da uspostave vladu jednog jedinstvenog naroda, nego da urede udruivanje

vie naroda, i ma ta da su oni eleli, morali su svakako doi do toga da raspodele
vrenje suvereniteta.
Da bi se dobro shvatilo kakve su bile posledice te raspodele, nuno je ukratko
razluiti akte suvereniteta.
Ima predmeta koji su optenacionalni po prirodi, to jest koji se tiu samo nacije
u celini, pa mogu biti povereni samo licu ili skuptini koji najpotpunije predstavljaju
celu naciju. U takve bih svrstao rat i diplomatiju.
Ima ih i drugaijih, koji su pokrajinski po svojoj prirodi, to jest koji se tiu samo
izvesnih mesta i njima se moe valjano baviti samo na tome mestu. Takav je
optinski budet.
Nailazimo najzad i na takve predmete koji su meovite prirode: oni su
optenacionalni po tome to se tiu svih pojedinaca koji sainjavaju naciju, a
pokrajinski su po tome to nije nuno da se nacija u celini o njima stara. To su, na
primer, prava koja reguliu lini i politiki poloaj graana. Ne postoji drutveno
ureenje bez linih i politikih prava. Ta prava tiu se dakle svih graana; ali za
opstanak i prosperitet nacije nije uvek neophodno da ta prava budu jednoobrazna,
pa prema tome ni da ih ureduje centralna vlast.
Meu predmetima kojima se bavi suverenitet, postoje, dakle, nuno dve
kategorije; njih nalazimo u svim valjano ustrojenim drutvima, ma na kakvoj osnovi
da je, uostalom, uspostavljen drutveni ugovor.
Izmeu te dve krajnje take nalaze se, kao neka neodreena masa, opti, ali ne

i nacionalni predmeti, koje sam nazvao meovitim. Poto ti predmeti nisu ni

iskljuivo nacionalni ni potpuno pokrajinski, staranje o njima moe se poveriti
nadlenosti bilo optenacionalne bilo pokrajinske vlade, ve prema dogovoru onih
koji se udruuju, a da svrha udruivanja ne bude time pogoena.
Najee se prosto pojedinci udrue da stvore suverena, a njihov skup obrazuje
narod. Pod optom vlau koju su sebi stvorili nalazimo tada samo individualne
snage ili kolektivne sile, od kojih svaka predstavlja veoma mali deli suverena. Tada
je takoe opta vlast prirodno pozvana da regulie ne samo predmete koji su
optenacionalni po svojoj sutini nego i najvei deo meovitih predmeta o kojima
sam govorio. Mesne zajednice time su svedene na onaj deo suvereniteta koji je
neophodan za njihovo blagostanje.
Ponekad, usled stanja koje je predhodilo udruivanju, suverena sainjavaju ve
uspostavljene politike zajednice; tada se deava da se pokrajinska vlast stara ne
samo o predmetima iskljuivo pokrajinskim po njihovoj prirodi nego i o svim ili o
nekim meovitim predmetima o kojima je bila re. Jer nacije udruene u
konfederaciju, koje su pre ujedinjenja same inile suverena i koje i dalje
predstavljaju vrlo znatan deo suverena, mada su se ujedinile, nameravale su da
optoj vlasti ustupe vrenje samo onih prava koja su neophodna uniji.
Kad je optenacionalnoj vlasti, nezavisno od prerogativa svojstvenih njenoj
prirodi, dato u nadlenost da regulie meovite predmete suvereniteta, ona onda
poseduje preovladujuu snagu. Ne samo to ima mnogo prava, nego i sva prava
zavise od nje, pa se valja bojati da ona ne oduzme pokrajinskim vlastima njihove

prirodne i neophodne prerogative.

Kad je, naprotiv, u nadlenosti pokrajinske vlasti da regulie meovite predmete,
u drutvu vlada suprotna tendencija. Prevaga je tad u pokrajinama, a ne u naciji, pa
se treba bojati da optenacionalna vlast ne bude liena privilegija neophodnih za
njeno postojanje.
Jedinstveni narodi prirodno su, dakle, skloni centralizaciji, a konfederacije
komadanju.
Ostaje nam jo samo da te opte ideje primenimo na ameriku Uniju.
Pojedinanim dravama nuno je pripalo pravo da reguliu isto pokrajinske
predmete.
Uz to su te drave zadrale i pravo da utvruju lina i politika prava graana,
da reguliu meusobne odnose ljudi i da im dele pravdu; to su prava koja su opta
po svojoj prirodi, ali koja ne spadaju nuno u nadlenost optenacionalne vlasti.
Videli smo da je vlasti Unije preneto ovlaenje da zapoveda u ime cele nacije u
sluajevima kad nacija treba da dela kao jedna jedina individua. Ona je predstavlja
prema inostranstvu, ona upravlja zajednikim silama protiv neprijatelja. Jednom rei,
ona se bavi stvarima koje sam nazvao iskljuivo nacionalnim.
U toj raspodeli prava suvereniteta udeo Unije ini se jo, na prvi pogled, vei
nego udeo drave; dublje ispitivanje dokazuje da je on u stvari manji.
Vlast Unije izvodi krupnije poduhvate, ali se retko osea da ona dejstvuje.
Pokrajinska vlast vri sitnije stvari, ali ona nikad ne miruje i svakog trenutka
obelodanjuje svoje postojanje.

Vlast Unije bdi nad optim interesima zemlje; ali opti interesi naroda imaju tek
sporni uticaj na sreu pojedinca.
Pokrajinski poslovi utiu naprotiv vidljivo na dobrobit onih koji ive u pokrajini.
Unija obezbeuje nezavisnost i veliinu nacije, to su stvari koje se ne tiu
neposredno privatnih lica. Drava odrava slobodu, ureuje prava, garantuje
imovinu, obezbeuje ivot i svu budunost svakog graanina.
Savezna vlast nalazi se na velikom odstojanju od graana; pokrajinska vlast je
svima na dohvatu. Dovoljno je dii glas pa da ih ona uje. Na strani centralne vlasti
su strasti nekolicine istaknutih ljudi koji tee da njome upravljaju; na strani
pokrajinske vlasti nalazi se interes ljudi drugog reda, koji se nadaju da e stei neku
mo samo u svojoj dravi, a uprevo oni, budui blie narodu, imaju najvei uticaj na
njega.
Amerikanci imaju, dakle, mnogo vie da oekuju, a i da se boje od drave nego
od Unije; po prirodnoj sklonosti ljudskog srca, moraju biti mnogo vie privreni prvoj
nego drugoj.
U tome su navike i oseanja saglasni s interesima.
Kad jedna kompaktna nacija raspodeli svoj suverenitet i doe do
konfederativnog ureenja, uspomene, obiaji, navike dugo se bore protiv zakona i
daju centralnoj vlasti snagu koju joj zakoni uskrauju. Kad se narodi u konfederaciji
ujedine u jedan jedini suverenitet, isti uzroci dejstvuju u suprotnom smislu. Kad bi
Francuska postala federativna republika kao to su Sjedinjene Drave, ne sumnjam
da bi se vlast u njoj pokazala isprva energinija nego to je vlast Unije; a kad bi se

Unija pretvorila u monarhiju kao to je Francuska, mislim da bi amerika vlada dugo

ostala slabija nego to je naa. U asu kad je stvoren optenacionalni ivot kod
Angloamerikanaca, pokrajinski ivot bio je ve davnanji, nuni odnosi bili su ve
uspostavljeni izmeu optina i pojedinaca iste drave; svet se tu ve bio navikao da
na izvesne stvari gleda sa zajednikog gledita i da se iskljuivo bavi izvesnim
poduhvatima koji predstavljaju njima svojstven interes.
Unija je jedno ogromno telo, unekoliko neodreen predmet da bi ga rodoljublje
obuhvatilo. Pojedinana drava ima utvrene oblike i ogranien obim; ona svojim
stanovnicima predstavlja izvestan broj poznatih i dragih stvari. Stapa se sa slikom
samog tla, poistoveuje sa imovinom, porodicom, uspomenama prolosti,
poslovima u sadanjosti i snovima za budunost. Rodoljublje, koje je najee
proirenje linog egoizma, ostalo je, dakle, dravi i takorei nije prelo na Uniju.
Tako se interesi, navike, oseanja spajaju i istinski politiki ivot usredsreuju u
dravi, a ne u Uniji.
Lako se moe suditi o razlikama u snazi izmeu tih dveju vlasti kad se pogleda
kako se one ponaaju u krugu svojih ovlaenja.
Kad god se vlast drave obraa nekom oveku ili udruenju ljudi, jezik joj je
jasan i zapovedniki; isto je i kod savezne vlasti kad se obraa pojedincima; ali im
se nae licem u lice s nekom dravom, poinje da pregovara: objanjava svoje
razloge i pravda svoj postupak; dokazuje, savetuje, a malo zapoveda. Pojave li se
sumnje u pogledu ustavnih ovlaenja dveju vlasti, pokrajinska vlast odvano
zahteva svoja prava i preduzima brze i energine mere da ih odbrani. Za to vreme

vlast Unije obrazlae, poziva se na zdrav razum nacije, na njene interese, slavu,
odugovlai, pregovara; tek u krajnjem sluaju odlui se najzad da dejstvuje. Na prvi
pogled, poverovao bi ovek da je pokrajinska vlast naoruana snagom cele nacije,
a da kongres predstavlja samo jednu pojedinanu dravu.
Uprkos trudu onih koji su je uspostavili, savezna vlast je, dakle, kao to sam
drugde ve rekao, po samoj svojoj prirodi slaba vlast, kojoj je, vie nego ikojoj
drugoj, potrebna saradnja podreenih da bi opstala.
Lako je uoiti da je njena svrha da lako ostvari volju drava da ostanu ujedinjene.
Ako je taj osnovni uslov ispunjen, ona je mudra, jaka i hitra. Ustrojena je tako da
obino naspram sebe nailazi samo na pojedince i da lako savladava otpore, ako bi
neko ushteo da se opre sveoptoj volji. Ali savezna vlast nije uspostavljena uz
pretpostavku da bi drave, ili vie njih, prestale eleti da ostanu ujedinjene.
Kad bi se suverenitet Unije danas sukobio sa suverenitetom drava, lako se
moe predvideti da bi on podlegao; sumnjam ak da bi se bitka ikako i mogla
ozbiljno zapodenuti. Kad god se saveznoj vlasti suprotstavi uporan otpor, videe se
da e ona popustiti. Iskustvo je dosad dokazalo, kad god je neka pojedinana
drava uporno neto htela i to odluno zahtevala, da se nikad nije desilo da to nije i
postigla; a kad god je odreito odbila da nekako postupi, ostavljeno joj je na volju
[272]
da ini kako hoe.
Kad bi vlast Unije i imala sopstvenu snagu, materijalno stanje zemlje veoma bi joj
[273]
oteavalo da se njome koristi.

Sjedinjene Drave obuhvataju ogromnu teritoriju; razdaljine su velike;

stanovnitvo je rasejano po zemlji jo upola pustoj. Kad bi Unija preduzela da
orujem prisili drave na njihovu dunost, poloaj bi joj bio slian poloaju Engleske u
ratu za nezavisnost.
Uostalom, i da je jaka, jedna vlast teko bi mogla izbei posledice nekog naela,
ako je jednom usvojila samo to naelo kao osnovu javnog prava koje treba nju da
ureuje. Konfederacija je stvorena slobodnom voljom drava; time to su se
ujedinile, ove nisu izgubile svoju nacionalnost i nisu se stopile u jedan jedini narod.
Kad bi danas jedna od tih drava htela da povue svoje ime iz ugovora, bilo bi dosta
teko dokazati joj da to ne moe uiniti. Da bi joj se usprotivila, savezna vlast ne bi
se oevidno mogla osloniti ni na silu ni na pravo.
Da bi savezna vlast lako savladala otpor koji bi joj pruile neke od drava
lanica, trebalo bi da interes jedne ili vie njih bude prisno povezan sa opstankom
Unije, kao to se to esto vialo u istoriji konfederacija.
Pretpostavimo da meu dravama koje spajaju savezne spone postoji nekoliko
njih koje posebno uivaju glavne prednosti unije ili iji prosperitet potpuno zavisi od
unije; jasno je da e centralna vlast u njima nai velik oslonac da ostale zadri u
poslunosti.Ali onda nee vie crpsti svoju snagu iz same sebe, nego e je crpsti iz
jednog naela protivnog njenoj prirodi. Narodi stupaju u konfederaciju samo zato da
bi koristili podjednake prednosti iz ujedinjenja, a u navedenom sluaju savezna vlast
bila bi jaka zato to bi izmeu ujedinjenih nacija vladala nejednakost.
Pretpostavimo i to da je jedna od drava u konfederaciji stekla toliku premo da

moe sama da prigrabi centralnu vlast; ona e ostale drave smatrati svojim
podanicima i nametnue im, u vidu potovanja tobonjeg suvereniteta Unije,
potovanje sopstvenog suvereniteta. Tad e se izvravati velike stvari u ime
[274]
savezne vlasti, ali ta vlast nee uistinu vie postojati.
U oba ta sluaja vlast koja dejstvuje u ime konfederacije postaje utoliko jaa to
se vie udaljava od prirodnog stanja i priznatog naela konfederacije.
U Americi je sadanja unija korisna svim dravama, ali nije od bitnog znaaja ni
za jednu. I kad bi vie drava raskinulo savezne spone, sudbina ostalih ne bi bila
dovedena u pitanje, mada bi njihovo ukupno blagostanje bilo umanjeno. Kako nema
drave iji bi opstanak ili prosperitet bili potpuno zavisni od sadanje konfederacije,
nema ni takve koja bi bila sklona na velike rtve da je sauva.
S druge strane ne zapaa se da neka drava, bar u sadanjosti, ima velik
interes, zbog ambicije, da konfederaciju odri ovakvu kakvu je danas vidimo. Sve
drave nemaju, dodue, isti uticaj u saveznim telima, ali ne vidimo nijedne koja bi se
mogla pohvaliti da u njima dominira i koja bi se prema ostalima mogla ponaati kao
prema niim ili podreenim.
Kad bi neki deo Unije ozbiljno hteo da se odvoji, ini mi se, dakle, sigurno ne
samo da ga se u tome ne bi moglo spreiti nego i da se to ak ne bi ni pokualo.
Sadanja Unija trajae, dakle, samo dok sve drave koje je sainjavaju budu htele
biti u njenom sastavu.
Poto smo to utvrdili, sve ostalo je lake: nije vie re o tome da se ispita hoe
li se drave koje su sada u konfederaciji moi odvojiti, nego da li e hteti da ostanu

ujedinjene.
Meu svim razlozima sa kojih je sadanja unija korisna za Amerikance dva
glavna padaju u oi kao oigledna.
Mada su Amerikanci takorei sami na svom kontinentu, po trgovini su im susedi
svi narodi s kojima trguju. Uprkos prividnoj izolovanosti, Amerikancima je, dakle,
potrebno da budu jaki, a jaki mogu biti samo ako ostanu ujedinjeni.
Kad bi se razjedinile, drave ne bi samo umanjile svoju snagu prema
inostranstvu nego bi stvorile strane zemlje i na sopstvenom tlu. Time bi stupile u
jedan sistem unutranjih carina; razdelile bi doline zamiljenim linijama, zarobile bi
rene tokove i na sve naine ometale korienje ogromnog kontinenta koji im je Bog
dodelio.
Danas ne moraju da se boje kakve najezde, pa prema tome ne moraju da dre
vojsku ni da ubiraju poreze; kad bi se Unija raspala, moda bi se sve te potrebe
ubrzo osetile.
Ogroman je, dakle, interes Amerikanaca da ostanu ujedinjeni.
S druge strane, gotovo je nemoguno otkriti kakav bi materijalni interes imao, za
sada, neki deo Unije da se odvoji od ostalih.
Kad se baci pogled na kartu Sjedinjenih Drava i opazi lanac Aligenskih planina,
koje se niu od severoistoka ka jugozapadu i proteu na 400 milja duine, ovek je
sklon da poveruje da je svrha Provienja bila da izmeu sliva Misisipija i obala
Atlantskog okeana podigne jednu od onih prirodnih prepreka koje se suprotstavljaju
stalnim odnosima izmeu ljudi, te kao da ine nune granice pojedinih naroda.

[275]
Ali prosena visina Aligcna ne prevazilazi 800 metara.
Njihovi zaobljeni
vrhovi i prostrane doline koje one obuhvataju lako su pristupane na hiljadama
mesta. tavie, glavne reke koje se ulivaju u Atlantski okean, Hadson, Saskehana,
Potomak, izviru s one strane Aligena, na jednoj otvorenoj visoravni koja oiviava sliv
[276]
Misisipija. Polazei iz te oblasti,
one se probijaju kroz bedem za koji nam se
ini da bi trebalo da ih skrene ka zapadu i stvaraju, usred planina, prirodne puteve
uvek otvorene oveku.
Nikakva prepreka ne uzdie se, dakle, izmeu raznih delova zemlje koju danas
zauzimaju Angloamerikanci. Daleko od toga da bi sluile kao granica naroda,
Aligenske planine nisu granica ak ni pojedinim dravama. Njujork, Pensilvanija i
Virdinija obuhvataju ih u svojim granicama i prostiru se i na zapad kao i na istok od
[277]
tih planina.
Teritorija koju danas zauzimaju dvadeset i etiri drave Unije i tri okruga koji jo
nisu uvrteni u drave, mada u njima ve ima stanovnika, zahvata povrinu od oko
[278]
dva miliona kvadratnih kilometara
to jest predstavlja ve povrinu skoro pet
puta veu od Francuske. U tim granicama nailazi se na raznoliko zemljite, razliite
temperature i vrlo raznovrsne proizvode.
Tako velika povrina teritorije koju zauzimaju angloamerike republike pobudila
je sumnje u opstanak Unije. Tu treba uoiti razlike: protivni interesi ponekad nastaju
u pokrajinama neke prostrane drave i na kraju se sukobljavaju; deava se tada da

veliina drave najvie dovodi u pitanje njenu trajnost. Ali ako ljudi koji zauzimaju tu
prostranu teritoriju nemaju meusobno protivnih interesa, samo prostranstvo drave
treba da slui njihovom prosperitetu, jer jedinstvena vlast neobino pogoduje
mogunoj razmeni raznih proizvoda tla, a time to olakava njihovu prodaju podie
im i vrednost.
A u raznim delovima Unije vidim, dodue, razliite interese, ali ne otkrivam takve
koji bi bili meusobno suprotni.
June su drave gotovo iskljuivo poljoprivredne; severne su osobito industrijske
i trgovake; zapadne su istovremeno i industrijske i zemljoradnike. Na Jugu se gaji
duvan, pirina, pamuk i eerna trska; na Severu i Zapadu kukuruz i ito. To su
razliiti izvori bogatstva; a da bi se crpio iz tih izvora postoji jedno zajedniko
sredstvo i podjednako povoljno za sve, a to je unija.
Sever, koji izvozi bogatstva Angloamerikanaca u sve delove sveta, a bogatstva
sveta uvozi u Uniju, ima oevidni interes da konfederacija opstane ovakva kakva je
danas, kako bi broj amerikih proizvoaa i potroaa kojima ona slui ostao to je
moguno vei. Sever je najprirodniji posrednik izmeu Juga i Zapada Unije, s jedne
strane, i ostalog sveta s druge; Sever, dakle, mora eleti da Jug i Zapad ostanu
ujedinjeni i napredni, kako bi snabdevali njegove tvornice sirovinama, a njegove
brodove teretom za prevoz.
Jug i Zapad imaju, sa svoje strane, jo neposredniji interes za odranje Unije i za
prosperitet Severa. Proizvodi Juga izvoze se velikim delom preko mora; Jugu i
Zapadu potrebne su, dakle, trgovinske veze Severa. Oni moraju eleti da Unija ima

veliku pomorsku silu da bi te veze mogla efikasno tititi. Jug i Zapad moraju rado
doprinositi trokovima za mornaricu, mada sami nemaju brodova; jer ako bi
evropske flote blokirale luke Juga i deltu Misisipija, ta bi bilo sa pirinom Karoline,
s duvanom Virdinije, sa eerom i pamukom iz doline Misisipija? Nema, dakle,
nijednog dela saveznog budeta koji ne bi sluio ouvanju materijalnog interesa
zajednikog svim dravama u konfederaciji.
Nezavisno od te trgovinske koristi, Jug i Zapad Unije nalaze i veliku politiku
prednost u tome da ostanu ujedinjeni meusobno i sa Severom.
Jug obuhvata ogromnu populaciju robova, populaciju preteu u sadanjosti, jo
opasniju u budunosti.
Drave Zapada zauzimaju jednu jedinu dolinu. Reke koje natapaju teritoriju tih
drava izviru iz Stenovitih planina i iz Aligena, ulivaju se u Misisipi i s njim teku u
Meksiki zaliv. Drave Zapada potpuno su odvojene svojim poloajem od evropskih
tradicija i od civilizacije Staroga sveta.
Stanovnici Juga moraju, dakle, eleti da sauvaju Uniju, da ne bi ostali sami
prema Crncima, a stanovnici Zapada, da se ne bi nali zatvoreni usred Amerike bez
slobodnih komunikacija sa svetom.
Sever, sa svoje strane, mora eleti da se Unija ne razdeli, kako bi ostao kao
beoug koji tu veliku zajednicu spaja sa svetom.
Postoji, dakle, tesna veza izmeu materijalnih interesa svih delova Unije.
Isto bih rekao i o miljenjima i oseanjima, koja bi se mogla nazvati
nematerijalnim ljudskim interesima.

Stanovnici Sjedinjenih Drava mnogo govore o svojoj ljubavi prema otadbini;

priznajem da ne verujem mnogo tom promiljenom patriotizmu koji se zasniva na
interesu i koji interes, ako mu se promeni predmet, moe i unititi.
Ne pridajem isto tako ni neki velik znaaj reima Amerikanaca kad svakodnevno
izraavaju nameru da ouvaju federativni sistem koji su usvojili njihovi dedovi.
Ono to odrava velik broj graana pod istom vlau mnogo je manje razlona
volja da ostanu ujedinjeni a vie nagonska i takorei nehotimina saglasnost, koja
proizilazi iz slinosti oseanja i shvatanja.
Nikad se neu sloiti s tim da ljudi obrazuju drutvo samim tim to priznaju istog
poglavara i pokoravaju se istim zakonima; drutvo postoji samo kad ljudi velik broj
stvari posmatraju na isti nain; kad o velikom broju pitanja imaju ista shvatanja; kad,
najzad, iste injenice bude u njima istovetne utiske i istovetne misli.
Onaj ko bi, sa te take gledita, prouavao ta se zbiva u Sjedinjenim Dravama
lako bi utvrdio da njihovi stanovnici, i tako izdeljeni u dvadeset etiri odelita
suvereniteta, ine ipak jedan jedini narod; a moda bi ak i zakljuio da stanje
uspostavljenog drutva postoji stvarnije u angloamerikoj Uniji nego u izvesnih
evropskih nacija, koje, meutim, imaju jedno jedino zakonodavstvo i pokoravaju se
jednom jedinom oveku.
Mada Angloamerikanci imaju vie religija, svi oni na isti nain gledaju na religiju.
Oni se ne slau uvek u pogledu naina koje treba izabrati radi dobrog vladanja i
razlikuju se u pogledu nekih oblika vlasti, ali su saglasni o optim naelima po
kojima treba da budu ureena ljudska drutva. Od drave Mejn do Floride i od

Misurija do Atlantskog okeana, smatra se da je izvor svih zakonitih vlasti u narodu.

Imaju se iste ideje o slobodi i jednakosti; ispovedaju se ista shvatanja o tampi,
pravu na udruivanje, poroti, odgovornosti organa vlasti.
Ako preemo s politikih i verskih ideja na filozofska i moralna shvatanja koja
upravljaju svakodnevnim postupcima u ivotu i uopte ponaanjem ljudi, zapaamo
istu saglasnost.
[279]
Angloamerikanci
vide duhovni autoritet u sveoptem razumu, kao to
politiku mo vide u celokupnom graanstvu, pa smatraju da se treba osloniti na
razum svih u razluivanju onoga to je doputeno od onoga to je zabranjeno i
onoga to je istinito od onoga to je pogreno. Veina njih misli da je uvianje dobro
shvaenog sopstvenog interesa dovoljno da oveka vodi ka onom to je pravo i
poteno. Veruju da je svako sa roenjem stekao sposobnost da upravlja sobom i
da niko nema prava da svog blinjeg prisiljava da bude srean. Svi vrsto veruju da
se ovek moe usavravati; cene da irenje prosveenosti nuno mora dovesti do
korisnih rezultata, a neznanje do pogubnih posledica; svi smatraju drutvo
zajednicom koja napreduje, a oveanstvo promenljivom slikom, u kojoj nita nije i
ne treba da bude nepromenljivo zauvek, pa doputaju da ono to im se danas ini
dobro moe sutra biti zamenjeno neim boljim to je sad jo skriveno.
Ne kaem da su sva ta shvatanja tana, ali ona su amerika. Dok
Angloamerikance tako sjedinjuju te zajednike ideje, od svih drugih naroda odvaja ih
jedno oseanje, gordost.
Ve pedeset godina stanovnicima Sjedinjenih Drava neprestano se ponavlja da

oni ine jedini poboan, prosveen i slobodan narod. Oni vide da kod njih
demokratske institucije dosad cvetaju, dok u ostalom svetu ne uspevaju; tako oni
imaju neizmerno visoko miljenje o sebi, pa nisu daleko od toga da veruju da oni
ine neku posebnu vrstu u ljudskom rodu.
Tako se opasnosti koje prete amerikoj Uniji ne raaju ni iz raznolikosti
shvatanja ni iz razlinosti interesa. Treba ih traiti u raznolikosti osobina i strasti
Amerikanaca.
Ljudi koji nastanjuju ogromnu teritoriju Sjedinjenih Drava potiu gotovo svi iz
istog stabla; ali vremenom su klima, a naroito ropstvo, stvorili vidljive razlike u
osobinama Engleza sa Juga Sjedinjenih Drava i Engleza sa Severa.
Kod nas se obino veruje da je ropstvo stvorilo u jednom delu Unije interese
suprotne nekom drugom njenom delu. Ja nisam zapazio da je to tako. Ropstvo nije
na Jugu stvorili interese suprotne Severu, ali je izmenilo karakter stanovnika Juga i
stvorilo drugaije navike.
Drugde sam ve izloio kakav je uticaj ropstvo izvrilo na trgovake sposobnosti
Amerikanaca na Jugu; isti taj uticaj iri se i na naravi.
Rob je sluga koji ne raspravlja i pokorava se bez gunanja. Ponekad on ubije
gospodara, ali ne opire mu se nikad. Na Jugu nema toliko siromane porodice da
ne bi imala robova. Amerikanac Junjak, ve od roenja, raspolae nekom vrstom
domae diktature; prvi pojmovi koje stie o ivotu ue ga da je roen da zapoveda,
a prva navika koju stie jeste to da bez po muke gospodari. Vaspitanje, dakle,
snano utie tako da od Junjaka stvori oveka oholog, ustrog, naprasitog,

bahatog, vatrenog u eljama, nestrpljivog pred preprekama, ali i lako

obeshrabrenog ako ne mogne od prve trijumfovati.
Amerikanac na Severu ne vidi robove da su se sjatili oko njegove kolevke. Ne
nailazi ak ni na slobodne sluge, jer esto mora sam da se stara o svojim
potrebama. Tek to je doao na svet, odasvud mu se javlja predstava o nudi; on
se, dakle, rano ui dasam spozna tano prirodne granice svojih moi; ne oekuje da
e silom savladati tuu volju kad se suprotstavlja njegovoj i da bi stekao podrku
svojih blinjih, zna da pre svega treba da stekne njihovu naklonost. On je, dakle,
strpljiv, promiljen, trpeljiv, nije brzoplet, nego je istrajan u svojim naumima.
U junim dravama, najnunije potrebe ljudi uvek su zadovoljene. Tako Junjaka
ne brinu materijalne ivotne brige; drugi se o tome brinu. Budui slobodan u tom
pogledu, uobrazilja mu se upravlja ka drugima, krupnijim a manje odreenim
stvarima. Junjak voli velianstvenost, rasko, slavu, halabuku, uivanja, a naroito
dokolicu. Nita ga ne prisiljava da se napree u ivotu, pa kako nema nunog posla,
spava i ne preduzima ak ni ono to je korisno.
Poto na Severu vlada jednakost u imovnom stanju, a ropstvo vie ne postoji,
ovek je tu obuzet upravo onim materijalnim staranjem koje belac na Jugu prezire.
Jo od detinjstva trudi se da se bori protiv bede i ui se da blagostanje ceni iznad
svih uivanja duha i srca. Usredsreena na sitne pojedinosti ivota, njegova
uobrazilja se gasi, on ima sve manje i manje optih ideja, ali ove postaju praktinije,
jasnije i preciznije. Kako sve napore inteligencije upravlja ka jedinom nastojanju da
postigne blagostanje, ubrzo se u tome i odlikuje; On divno ume da iskoristi prirodu i

ljude da bi proizveo bogatstvo; izvrsno vlada umeem da drutvo sudeluje u

prosperitetu svakoga svog lana i da se iz individualnog egoizma izlui srea za
sve.
ovek sa Severa nema samo iskustvo, nego i znanje; on meutim uenost ne
ceni kao nekakvo zadovoljstvo, nego je smatra sredstvom i pohlepno se slui samo
njenim praktinim primenama.
Junjak je spontaniji, duhovitiji, otvoreniji, velikoduniji, intelektualniji i blistaviji.
Severnjak je aktivniji, razumniji, prosveeniji i dovitljiviji.
Onaj prvi ima sklonosti, predrasude, slabosti i veliinu svih aristokratija.
Ovaj drugi, vrline i mane svojstvene srednjem staleu.
Poveite dva oveka u drutvo, dajte im iste interese i delimino ista shvatanja;
ako su im narav, prosveenost i civilizacija razliiti, svi su izgledi da se nee slagati.
Isto se zapaanje moe primeniti i na drutvo nacija.
Ropstvo, dakle, ne preti amerikoj konfederaciji neposredno, zbog interesa,
nego posredno, putem naravi.
Trinaest drava pristupilo je 1790. saveznom ugovoru; konfederacija ih danas
broji dvadeset i etiri. Stanovnitvo, koje je 1790. brojalo blizu etiri miliona,
[280]
uetvorostruilo se za etrdeset godina i 1830. dostizalo je trinaest miliona.
Takve se promene ne mogu zbiti bez opasnosti.
Za udruenje nacija kao i za udruenje pojedinaca postoje tri glavne anse za
trajnost: mudrost lanova, njihova pojedinana slabost i njihov mali broj.
Amerikanci koji se udaljuju od obala Atlantskog okeana da bi se zaputili na

Zapad pustolovi su koji ne trpe nikakav jaram, eljni bogatstva, a esto i odbaeni
od drava u kojima su se rodili. U pustinju stiu ne poznajui se meusobno. Tu ih
ne obuzdavaju ni tradicije, ni porodini duh, ni primeri. Meu njima je mo zakona
slaba, a mo morala jo slabija. Ljudi koji se svakodnevno naseljavaju u dolini
Misisipija u svakom su pogledu, dakle, ispod Amerikanaca koji ive u nekadanjim
granicama Unije. Oni meutim ve imaju velik uticaj u njenim veima i dospevaju u
[281]
upravu optim poslovima pre no to su se nauili da upravljaju sami sobom.
to su lanovi nekog udruenja slabiji tim vie to udruenje ima izgleda da traje,
jer su lanovi tada bezbedni samo ako ostanu ujedinjeni. Kad 1790. najnaseljenija
[282]
meu amerikim republikama nije imala ni 500.000 stanovnika,
svaka od njih
oseala se beznaajna kao nezavisan narod, pa je to olakavalo pokornost
saveznoj vlasti. Ali kad jedna drava u konfederaciji broji 2,000.000 stanovnika, kao
to je to sluaj sa dravom Njujork, i zahvata povrinu ravnu etvrtini povrine
[283]
Francuske
osea se jaka sama po sebi, pa iako i dalje eli uniju jer je korisna
za njeno blagostanje, ne smatra je vie nunom za svoj opstanak. Mogla bi i bez
nje, pa pristajui da u njoj ostane, ubrzo hoe da u njoj ima prevagu.
Ve i samo poveanje broja lanica Unije delovalo bi snano u pravcu raskidanja
saveznih spona. I stojei na istoj taki gledita, svi ljudi ne gledaju jednako na iste
stvari. Jo pre je tako kad su take gledita razliite. to vie raste broj amerikih
republika smanjuju se, dakle, izgledi da se postigne saglasnost svih u pogledu
izvesnih zakona.

Danas interesi razliitih delova Unije nisu meusobno suprotni; ali ko bi mogao
predvideti razne promene koje bliska budunost moe izazvati u jednoj zemlji gde se
svakog dana stvaraju gradovi, a svakog petogodita nacije?
Otkako su stvorene engleske naseobine, broj stanovnika u njima udvostruava
se svake dvadeset dve godine otprilike; ne opaam uzroke koji bi u iduih stotinu
godina zaustavili taj progresivni porast angloamerikog stanovnitva. Pre no to
protekne sto godina, mislim da e teritoriju koju budu zauzimale ili za sebe
zahtevale Sjedinjene Drave nastanjivati vie od sto miliona stanovnika i da e biti
[284]
podeljena na etrdeset drava.
Doputam da tih stotinu miliona ljudi nee imati razliite interese; priznajem im
svima, naprotiv, podjednaku prednost u tome da ostanu ujedinjeni, pa ipak kaem
da e ve samim tim to e ih biti stotinu miliona i to e obrazovati etrdeset
odelitih i nejednako monih nacija odranje savezne vlasti biti samo stvar srenog
sluaja.
Hou da verujem da je ovek podoban da se usavrava; ali dokle god se ljudska
priroda ne promeni i oni se potpuno ne preobraze, neu verovati u trajnost jedne
vlasti iji je zadatak da odri zajedno etrdeset raznih naroda rasprostrtih po
[285]
povrini ravnoj polovini Evrope,
da otkloni njihova suparnitva, ambicije i
sukobe i da objedini dejstvo njihovih nezavisnih volja radi izvrenja istih nauma.
Ali najvea opasnost kojoj je izloena Unija time to se uveava potie od
stalnog premetanja snaga u njenom okviru.

Od obala Gornjeg jezera do Meksikog zaliva ima, u pravoj liniji, oko hiljadu i
esto kilometara. Du te nedogledne linije krivuda granica Sjedinjenih Drava; ona
se as uvlai, a ee zalazi daleko u puste predele. Izraunato je da ne celom tom
ogromnom frontu belci svake godine napreduju u proseku po dvadeset osam
[286]
kilometara.
S vremena na vreme pojavi se neka prepreka: neka neplodna
oblast, kakvo jezero, indijanski narod na koji se neoekivano nailo. Kolona se za
asak zaustavi; njena dva kraja zaobilaze, i kad se opet spoje, napredovanje se
nastavlja. U tom postupnom i stalnom napredovanju evropske rase ka Stenovitim
planinama ima neega kao Provienjem odreenog: to je kao kakav ljudski potop,
koji neprestano raste i koji svakog dana die Boja ruka.
Unutar te prve linije osvajaa grade se gradovi i osnivaju prostrane drave. U
dolinama Misisipija nalazilo se 1790. jedva nekoliko hiljada pionira; danas u tim istim
dolinama ima isto toliko ljudi koliko ih je obuhvatala cela Unija 1790. Stanovnitvo tu
[287]
dostie blizu etiri miliona.
Grad Vaington osnovan je 1800. u samom sreditu
amerike konfederacije; danas se on nalazi na njenom okrajku. Poslanici novih
[288]
drava Zapada,
da bi zauzeli svoja mesta u kongresu, moraju ve da prevale
put isto toliko dug kao kad bi putovali iz Bea u Pariz.
Sve drave Unije ponete su istovremeno kretanjem ka bogatstvu; ali sve se ne
mogu razvijati i prosperirati u istoj meri.
Na severu Unije, odvojeni ogranci Aligenskih planina zalaze ak u Atlantski
okean i obrazuju prostrane zalive i luke stalno otvorene i najveim brodovima. Poev

od ua Potomaka, naprotiv, du amerike obale, sve do ua Misisipija, nailazi se

samo na ravno i peskovito tlo. U tom delu Unije, ua skoro svih reka zakrena su,
a luke koje se ukazuju razdaleko u lagunama ne pruaju brodovima onoliku dubinu
kao luke na Severu i nude mnogo manje pogodnosti za trgovinu.
Toj prvoj nepogodnosti, koja potie od prirode, pridruuje se i druga jo, koja
potie od zakona.
Videli smo da ropstvo, koje je ukinuto na Severu, jo postoji na Jugu, a prikazao
sam pogubni uticaj koji ono ima na dobrobit i samoga gospodara.
[289]
Sever mora, dakle, biti trgovinski i industrijski vie razvijen nego Jug.
Prirodno je to se tamo bre sele i stanovnitvo i bogatstvo. Drave koje lee na
obali Atlantskog okeana ve su upola naseljene. Veina zemljita tu ve ima
vlasnika; one, dakle, ne mogu primati onoliki broj naseljenika koliko drave Zapada,
koje jo pruaju neogranieno polje delatnosti. Sliv Misisipija beskrajno je plodniji
nego obale Atlantskog okeana. Taj razlog, uz sve ostale, snano privlai Evropljane
ka Zapadu. To je brojano strogo dokazano.
Raunajui celinu Sjedinjenih Drava, nalazimo da se, za etrdeset godina, broj
stanovnika priblino utrostruio. Ali ako pogledamo samo sliv Misisipija, otkrivamo
[290]
da se u njemu, za isto vreme, broj stanovnitva
uveao trideset i jedan
[291]
put.
Sredite savezne moi svakodnevno se pomera. Pre etrdeset godina, veina
stanovnika Unije nalazila se na morskoj obali, u blizini mesta gde se danas uzdie

Vaington; danas je veina stanovnika dublje na kopnu i severnije; ne treba sumnjati

da e pre no to protekne dvadeset godina ona biti s one strane Aligena. Ako Unija
opstane, sliv Misisipija e, zbog svoje plodnosti i prostranstva, nuno postati stalno
sredite savezne moi. Kroz trideset ili etrdeset godina, sliv Misisipija zauzee
mesto koje mu prirodno pripada. Lako je izraunati da e njegovo stanovnitvo, u
poredenju sa stanovnitvom drava na obalama Atlantika, biti u odnosu 40 prema
11, otprilike. Jo nekoliko godina, dakle, i upravljanje Unijom izmai e sasvim iz
ruku drava koje su je osnovale i stanovnitvo doline Misisipija imae prevagu u
saveznim telima.
To stalno gravitiranje snaga i uticaj ka severozapadu otkriva se svakih deset
godina, kad se izvri opti popis stanovnitva i utvrdi nov broj predstavnika koje
[292]
svaka drava treba da poalje u kongres.
Virdinija je 1790. imala 19 predstavnika u kongresu. Taj broj je rastao do 1813,
kad je dostigao 23. Od toga doba poeo je opadati. Godine 1833. bilo ih je samo
[293]
21.
U istom razdoblju, drava Njujork pokazala je suprotno kretanje: 1790.
imala je u kongresu 10 predstavnika; 1813 27; 1823 34; 1833 40. Ohajo je
1803. imao samo jednog predstavnika; 1833 imao ih je 19.
Teko je zamisliti trajnu uniju izmeu dva naroda od kojih je jedan siromaan i
slab, a drugi bogat i snaan, ak i kad bi se dokazalo da snaga i bogatstvo jednoga
nisu uzrok slabosti i siromatva drugog. Uniju je jo tee odrati u doba kad jedan
gubi snagu a drugi je stie.

Taj brz i nesrazmeran rast izvesnih drava ugroava nezavisnost drugih. Kad bi
drava Njujork, sa svojih dva miliona stanovnika i etrdeset predstavnika, htela da
vlada u kongresu, moda bi u tome i uspela. Ali kad najmonije drave ak i ne bi
nastojale da tlae one manje, opasnost bi jo postojala, jer ona je i u pukoj
mogunosti gotovo koliko i u samoj stvari.
Slabi retko imaju poverenja u pravdu i razum jakih. One drave koje se ne
razvijaju tako brzo kao druge bacaju, dakle, nepoverljive i zavidljive poglede ka
onima kojima srea ide naruku. Otud neka duboka nelagodnost i neka neodreena
zabrinutost koje se zapaaju u jednom delu Unije i koje odudaraju od blagostanja i
samopouzdanja koja vladaju u drugim delovima. Mislim da neprijateljski stav koji je
zauzeo Jug nema drugih uzroka.
Od svih Amerikanaca, Junjacima bi trebalo da je najvie stalo do Unije, jer
naroito bi oni trpeli kad bi bili preputeni samima sebi; meutim, jedino oni prete
da e razbiti konfederativni skup. Otkuda to? To je lako rei: Jug, koji je
[294]
konfederaciji dao etiri predsednika,
koji zna da mu danas savezna mo izmie
iz ruku, koji vidi kako mu se svake godine smanjuje broj predstavnika u kongresu, a
raste broj predstavnika Severa i Zapada, Jug, nastanjen ljudima vatrenim i prekim,
razdraen je i zabrinut. Ucveljeno gleda sebe, ispituje prolost i svakodnevno se pita
nije li ugnjeten. Desi li se da utvrdi da mu neki zakon Unije nije oevidno povoljan,
povie da se prema njemu zloupotrebljava sila; on vatreno protestuje, a ako mu re
ne sluaju, ogoren je i preti da e se povui iz jednog drutva u kome snosi terete
a nema nikakve koristi.

Stanovnici Karoline govorili su 1832: "Carinski zakoni donose bogatstvo Severu,

a upropauju Jug; jer kako bi se inae moglo shvatiti da Sever, sa svojim
negostoljubivim podnebljem i neplodnim tlom, neprestano uveava svoje bogatstvo i
[295]
mo, dok Jug, koji je vrt Amerike, brzo nazaduje?"
Kad bi se promene o kojima sam govorio zbivale postupno, tako da svako
pokolenje ima bar vremena da provede vek u stanju kome je isprva bilo svedok,
opasnost bi bila manja; ali ima neega naglog, skoro bih mogao rei
revolucionarnog u napretku koji ostvaruje drutvo u Americi. Jedan te isti graanin
mogao je videti kako njegova drava stupa na elu Unije, a potom kako je postala
nemona u saveznim telima. Ima i tavih angloamerikih republika koje su rasle brzo
kao ovek, pa su se rodile, rasle i dostigle zrelost za trideset godina.
Ne treba ipak zamiljati da drave koje gube mo gube i stanovnitvo i da
propadaju; njihov se prosperitet ne zaustavlja; razvijaju se ak bre nego ikoja
[296]
evropska kraljevina.
Ali njima se ini da osiromauju, zato to se ne bogate
isto tako brzo kao njihov sused, i veruju da gube mo zato to se odjednom
[297]
suoavaju s jednom moi koja je vea od njihove;
vie su, dakle, pozleena
njihova oseanja i strasti nego interesi. Ali nije li i to dovoljno pa da konfederaciji
zapreti opasnost? Da su, jo od postanja sveta, narodi i kraljevi imali u vidu samo
svoju stvarnu korist, jedva da bismo i znali ta je to rat meu ljudima.
Tako se najvea opasnost koja preti Sjedinjenim Dravama raa upravo iz
njihovog prosperiteta; ovaj lako dovodi u vie drava lanica do opijenosti, koja prati

brzo poveanje bogatstva, a kod drugih do zavisti, nepoverenja i aljenja, to

najee prati gubljenje bogatstva.
Amerikanci se raduju posmatrajui taj izvanredan razvoj; trebalo bi, ini mi se,
da na nj gledaju sa aljenjem i s bojazni. Amerikanci Sjedinjenih Drava, ma ta
inili, postae jedan od najveih naroda sveta; svojim potomstvom prekrie skoro
svu Severnu Ameriku; kontinent na kome ive njihov je posed i ne moe im izmai.
ta ih to pouruje da ga ve danas zaposednu? Bogatstvo, mo i slava ne mogu im
izmai jednog dana, a oni juriaju ka tom ogromnom bogatstvu kao da im ostaje jo
samo asak vremena da ga prigrabe.
Verujem da sam dokazao da opstanak sadanje konfederacije u potpunosti
zavisi od saglasnosti svih lanica da ostanu ujedinjene. Polazei od te injenice,
ispitivao sam koji uzroci mogu navesti pojedine drave da poele da se odvoje. Ali
postoje dva naina kako Unija moe propasti: jedna od drava u konfederaciji moe
poeleti da istupi iz ugovora i tako moe naglo raskinuti zajednike veze; na takav
sluaj odnosi se veina zapaanja koja sam izloio; ali moe i savezna vlast
postepeno gubiti mo usled istovremene tenje ujedinjenih republika da povrate
korienje svoje nezavisnosti. Liena postepeno svih svojih prerogativa i preutnim
dogovorom dovedena do nemoi, centralna vlast postala bi nesposobna da
ispunjava svoju svrhu, i unija bi se raspala usled neke vrste starake slabosti.
Postupno slabljenje federalnih spona, koje na kraju dovodi do ponitenja unije,
samo po sebi je posebna injenica koja moe dovesti do mnogih drugih posledica
pre no to dovede do toga krajnjeg ishoda. Konfederacija bi jo postojala, a slabost

njene vlasti ve bi mogla dovesti naciju do nemoi, izazvati anarhiju u zemlji i

usporenje njenog opteg prosperiteta.
Poto smo istraili ta navodi Angloamerikance da se razjedine, vano je, dakle,
ispitati da li njihovo ureenje, dok Unija postoji, uveava ili suava sferu njenog
delanja, da li ona postaje jaa ili slabija.
Amerikanci su oevidno obuzeti jednom velikom bojazni. Oni opaaju da u veine
naroda u svetu vrenje prava suvereniteta tei da se koncentrie u malo ruku, i
uasavaju se pri pomisli da e na kraju i kod njih tako biti. I same dravnike to plai,
ili se bar ine da ih to plai; jer u Americi centralizacija nije popularna, i veini se
moe veto dodvoravati samo ustajui protiv tobonjih prekoraenja centralne vlasti.
Amerikanci nee da uvide da se u zemljama gde se ispoljava ta centralistika
tendencija nalazi samo po jedan narod, dok je Unija konfederacija vie naroda, to
je injenica dovoljna da poremeti sva predvianja zasnovana na analogiji.
Priznajem da te bojazni velikog broja Amerikanaca smatram potpuno
imaginarnim. Daleko od toga da se zajedno s njima plaim uvrenja suvereniteta
u rukama Unije, mislim da savezna vlast vidljivo slabi.
Da bih dokazao to to tvrdim, neu pribei davnim injenicama, nego takvima
kojima sam bio svedok ili koje su se zbile u nae doba.
Kad se paljivo ispituje ono to se zbiva u Sjedinjenim Dravama, lako se otkriva
postojanje dveju suprotnih tendencija; to su kao dve struje koje bi tekle istim koritom
u suprotnim smerovima.
Za etrdeset pet godina otkako Unija postoji, vreme je opovrglo mnotvo

pokrajinskih predrasuda koje su se isprva borile protiv nje. Rodoljublje kojim je svaki
Amerikanac bio privren svojoj dravi postalo je manje iskljuivo. Bolje se upoznavi,
razni su se delovi Unije zbliili. Pota, ta velika veza meu duhovima, dopire danas i
[298]
u daleke pustoi;
parobrodi dovode svakodnevno u meusobnu vezu sve take
[299]
na obali. Trgovina se kree du reka u unutranjosti besprimernom brzinom.
Tim pogodnostima koje su stvorili priroda i ljudsko umee pridruuju se promenljive
elje, nemirni duh i ljubav prema bogaenju, koji Amerikance neprestano mame iz
kue i dovode ih u vezu s velikim brojem sugraana. Oni krstare zemljom u svim
pravcima, poseuju stanovnitvo svih krajeva. Nema pokrajine u Francuskoj iji bi se
stanovnici tako savreno poznavali meusobno kao to se poznaje 13 miliona ljudi
koji prekrivaju povrinu Sjedinjenih Drava.
Kako se meaju, tako Amerikanci postaju meusobno slini; smanjuju se razlike
koje su meu njima stvarali klima, poreklo i institucije. Svi se sve vie pribliavaju
jednom optem tipu. Svake godine, milioni ljudi, polazei sa severa, rasprostiru se
po svim delovima Unije: sa sobom donose svoja verovanja, shvatanja, obiaje, a
kako im je prosveenost vea nego u ljudi meu kojima dolaze da ive, oni ubrzo
ovladaju poslovima i menjaju drutvo u svoju korist. To neprestano iseljavanje sa
Severa na Jug neobino pogoduje stapanju svih pokrajinskih osobina u jedinstvene
nacionalne osobine. ini se, dakle, da je civilizaciji Severa sueno da postane
zajedniki imenitelj kome sve ostalo treba jednog dana da se saobrazi.
to vie napreduju delatnosti Amerikanaca, vidimo kako sve tenje postaju

trgovinske veze koje spajaju sve udruene drave, pa unija iz shvatanja prelazi u
naviku. Vremenom nestaje mnotvo uobraenih bojazni koje su muile uobrazilju ljudi
iz 1789. Savezna vlast nije postala tlaitelj, nije unitila nezavisnost drava, ne vodi
ka monarhiji; male drave nisu u Uniji potpale pod zavisnost velikih. Konfederacija je
nastavila da neprestano raste po broju stanovnika, po bogatstvu i moi.
Ubeen sam, dakle, da Amerikanci imaju manje prirodnih potekoa danas da
ive ujedinjeni nego to su ih imali 1789; Unija ima manje neprijatelja nego to ih je
imala tada.
Pa ipak, ako hoemo briljivo da prouimo istoriju Sjedinjenih Drava u proteklih
etrdeset pet godina, lako emo se uveriti da savezna vlast opada. Nije teko
ukazati na uzroke toj pojavi.
U asu kad je proglaen ustav iz 1789, sve je propadalo u anarhiji. Unija koja je
uspostavljena posle tog nereda izazivala je mnoge bojazni i mrnje; ali imala je i
vatrenih prijatelja, zato to je bila izraz jedne velike potrebe. Iako je tada bila vie
napadana nego danas, savezna vlast je, dakle, brzo dostigla maksimum svoje moi,
kao to to obino biva kad neka vlast trijumfuje poto je svoje snage razvila u borbi.
ini se da je u to doba tumaenje ustava vie proirivalo nego suavalo savezni
suverenitet, pa se Unija u mnogom pogledu ispoljavala kao jedan jedini narod, kojim
i u unutranjim i u spoljnim poslovima upravlja jedna jedina vlast.
Ali da bi se stiglo dotle, narod se takorei uzdigao iznad samoga sebe.
Ustav nije unitio individualnost drava, a sve zajednice, ma kakve bile, po
nekom potajnom nagonu tee ka nezavisnosti. Taj nagon je jo vie izraen u zemlji

kakva je Amerika, gde svako selo predstavlja neku vrstu republike navikle da
upravlja sama sobom.
Drave su, dakle, uloile napor kad su se potinile prevlasti Unije. A svaki napor,
i kad je krunisan velikim uspehom, neizbeno slabi zajedno sa slabljenjem uzroka
koji ga je pobudio.
to je vie savezna vlast uvrivala svoju mo, Amerika je zauzimala svoje
mesto meu nacijama, mir se vraao na njene granice, u javnosti je jaalo
samopouzdanje; umesto nereda nastupio je ustaljeni red, koji je preduzetnitvu
omoguavao da se prirodno obavlja i slobodno razvija.
A ba usled tog prosperiteta poeo se gubiti iz vida uzrok koji je do njega
doveo; kad je opasnost prola, Amerikanci nisu vie u sebi nalazili one energije i
onog rodoljublja koji su pomogli da se opasnost otkloni. Osloboeni bojazni koje su
ih obuzimale, lako su se vratili svojim navikama i bez opiranja prepustili svojim
uobiajenim sklonostima. Poto se snana vlast nije vie inila nuna, ponovo su
poeli misliti da im je ona na smetnji. U Uniji sve je prosperiralo, pa se niko nije
odvojio od Unije; ali elelo se da se jedva osea dejstvo vlasti koja je predstavlja.
Svi su, uopte uzev, eleli da ostanu ujedinjeni, a u svakoj posebnoj stvari teili da
povrate nezavisnost. Naelo konfederacije svakim danom je sve lake prihvatano, a
sve manje primenjivano; tako je savezna vlast, time to je stvorila red i mir, sama
dovela do svog slabljenja.
im se takvo raspoloenje poelo ispoljavati, stranaki politiari, koji ive od
strasti naroda, poeli su ga iskoriavati u svoju korist.

Savezna vlast nala se time u vrlo kritinom poloaju; njeni neprijatelji uivali su
naklonost naroda, a pravo da upravljaju saveznom vlau sticali su obeavajui da
e je oslabiti.
Poev od tog doba, kad god je vlast Unije stupila u dvoboj sa vlau drava,
gotovo uvek je samo uzmicala. Kad god je trebalo tumaiti odredbe saveznog
ustava, tumaenje je najee bivalo protivno Uniji, a u prilog dravama.
Ustav je saveznoj vlasti poveravao staranje o optenacionalnim interesima:
mislilo se da je na njoj da izvodi ili potpomae, u unutranjosti zemlje, velike
poduhvate koji su takve prirode da uveavaju prosperitet Unije u celini (intemal
improvements), kao to su, na primer, kanali.
Drave su se uplaile od pomisli da e im se desiti da neka druga vlast, a ne
njihova, raspolae tako jednim delom njihove teritorije. Pobojale su se da centralna
vlast, stiui tako u njihovim granicama jedno zamano pokroviteljstvo, ne pone
vriti uticaj koji su sav htele da obezbede samo svojim organima.
Demokratska stranka, koja je uvek bila protivna svakom porastu savezne moi,
digla je svoj glas; kongres je optuen za uzurpaciju, a ef drave za ambiciju.
Uplaena tom galamom, centralna vlast je na kraju sama priznala da je u zabludi i
ograniila se strogo na sferu koja joj je oznaena.
Ustav daje Uniji iskljuivo pravo da pregovara sa stranim narodima. Unija je
obino u tome smislu shvatala i indijanska plemena u susedstvu granica njene
teritorije. Dokle god su ti divljaci pristajali da uzmiu ispred civilizacije, to savezno
pravo nije bilo osporavano; ali od onoga dana kad je jedno indijansko pleme

preduzelo da se ustali na jednoj taki teritorije, okolne drave istakle su svoje pravo
na posedovanje tih zemljita i pravo suvereniteta nad ljudima koji ih naseljavaju.
Centralna vlast je pohitala da prizna i jedno i drugo i poto je prvo s Indijancima
pregovarala kao s nezavisnim narodima, izruila ih je kao podanike zakonodavnoj
[300]
tiraniji drava.
Od drava koje su se obrazovale na obali Atlantika, vie njih prostiralo se do
neodreene daljine u pustoi u koje Evropljani jo ne behu prodrli. One ije su
granice bile neopozivo utvrene sa zaviu su gledale na ogromnu budunost koja
se otvarala njihovim susedima. Ovi su, u duhu pomirljivosti i da bi olakali in
stvaranja Unije, pristali da utvrde svoje granice i prepustili su konfederaciji svu
[301]
teritoriju koja se nalazila izvan tih granica.
Od toga doba, savezna vlast postala je vlasnik sveg neobraenog zemljita
izvan trinaest drava koje su prvobitno stupile u konfederaciju. Ona se stara da ga
deli i prodaje, a novac koji se od toga ubira ulazi iskljuivo u blagajnu Unije. Pomou
tog prihoda savezna vlast otkupljuje od Indijanaca njihovu zemlju, gradi puteve u
novim okruzima i olakava koliko god moe brz razvoj drutva u tim oblastima.
Ali dolo je do toga da su se u tim pustoima, koje su nekad ustupili stanovnici
obala Atlantika, obrazovale vremenom nove drave. Kongres je nastavio da
prodaje, u korist cele nacije, neobraena zemljita koja te drave jo obuhvataju. Ali
ove danas, poto su uspostavljene, polau iskljuivo pravo da prihod od takvih
prodaja koriste u sopstvene svrhe. Poto su takvi zahtevi postali sve vie pretei,

kongres je naao da treba Uniji da oduzme jedan deo privilegija koje je dotad
uivala, pa je krajem 1832. doneo zakon po kome, mada ne ustupa novim
republikama Zapada vlasnitvo nad neobraenim zemljitima, ipak samo u njihovu
[302]
korist namenjuje najvei deo prihoda koji se iz toga izvlai.
Dovoljno je proputovati Sjedinjene Drave da se procene prednosti koje zemlji
prua Banka. Te su prednosti raznovrsne, ali postoji naroito jedna, koja strancu
pada u oi: novanice Banke Sjedinjenih Drava priznaju se na granicama pustinja u
[303]
istoj vrednosti kao i u Filadelfiji, gde je sedite operacija Banke.
Banka Sjedinjenih Drava je, meutim, predmet mrnje mnogih. Njeni direktori
izjasnili su se protiv predsednika, pa ih optuuju, ne bez izvesne uverljivosti, da su
zloupotrebili svoj uticaj da spree njegov izbor. Predsednik napada, dakle, ustanovu
koju oni predstavljaju, i napada je sa svim arom linog neprijateljstva. Da istraje u
toj osveti, predsednika je ohrabrilo to to osea da ga podravaju potajni nagoni
veine.
Banka ostvaruje vrstu monetarnu povezanost Unije kaogod to kongres
predstavlja veliku zakonodavnu sponu, pa iste one strasti koje tee da drave
postanu nezavisne od centralne vlasti tee i da ukinu Banku.
Banka Sjedinjenih Drava stalno dri u rukama velik broj novanica pokrajinskih
banaka; ona svakog dana moe prinuditi ove druge da te novanice isplate u
zveeem novcu. Njoj, naprotiv, takva opasnost ne preti: njena su raspoloiva
sredstva toliko velika da joj omoguuju da udovolji svim zahtevima. Pokrajinske

banke, iji je opstanak tako ugroen, prisiljene su na uzdranost, da u opticaj puste

samo koliinu novanica srazmernu svom kapitalu. Pokrajinske banke nestrpljivo
podnose tu zdravu kontrolu. Novine koje im se prodaju i predsednik, koji je po svom
interesu njihovo orue, pomamno napadaju Banku. Oni protiv nje raspaljuju lokalne
strasti i slepi demokratski nagon zemlje. Po njima, direktori Banke ine stalno
aristokratsko telo, iji uticaj nee moi da se ne oseti u vlasti, pa e ranije ili kasnije
naruiti naela jednakosti na kojima poiva ameriko drutvo.
Borba Banke protiv njenih neprijatelja samo je jedan od sukoba velike bitke koju
u Americi vode pokrajine protiv centralne vlasti i duh nezavisnosti i demokratije
protiv duha hijerarhije i potinjenosti. Ne tvrdim da su neprijatelji Banke Sjedinjenih
Drava upravo iste one linosti koje u drugim pitanjima napadaju saveznu vlast,
nego kaem da su napadi na Banku proizvod istih onih nagona koji se bore protiv
savezne vlasti i da je velik broj neprijatelja Banke neugodan simptom slabljenja
savezne vlasti.
[304]
Ali nikad se Unija nije pokazala slabija nego u uvenom pitanju carina.
Ratovi francuske revolucije i rat 1812, time to su spreavali slobodan
saobraaj izmeu Amerike i Evrope, doveli su do stvaranja tvornica na Severu
Unije. Kad je mir ponovo otvorio evropskim proizvodima puteve ka Novome svetu,
Amerikanci su nali da treba da uspostave sistem carina, koji bi mogao u isti mah
da titi njihovu proizvodnju u povoju i da otplati dug kojim su se zaduili u ratu.
June drave, nemajui tvornica koje bi valjalo podsticati i poto su samo
zemljoradnike, ubrzo su se poele aliti na te mere.

Nemam nameru da ovde ispitujem koliko je bilo umiljenog ili stvarnog u njihovim
albama, iznosim samo injenice.
Ve 1820, Juna Karolina je u jednoj peticiji kongresu izjavila da je carinski
zakon neustavan, tlaiteljski i nepravedan. Kasnije su i Dordija, Virdinija,
Severna Karolina, Alabama i Misisipi postavile manje-vie energine zahteve u
istom smislu.
Daleko od toga da povede rauna o tom roptanju, kongres je 1824. i 1828. jo
povisio carine i ponovo potvrdio njihovo naelo.
Tada su na Jugu stvorili, ili bolje rei podsetili na jednu uvenu doktrinu, koja je
dobila naziv ponitenje.
Na drugom sam mestu ve pokazao da svrha saveznog ustava nije bila da stvori
jedan savez, nego da stvori jednu optenacionalnu vlast. U svim sluajevima
predvienim njihovim ustavom, Amerikanci Sjedinjenih Drava ine jedan jedini
narod. U svim tim pitanjima nacionalna volja, kao i u svih ustavnih naroda, izraava
se putem veine. Kad se veina izjasni, dunost je manjine da se povinuje.
Takva je zakonska doktrina, jedina koja je saglasna sa tekstom ustava i
poznatom intencijom onih koji su ga stvorili.
Ponitavaoci s Juga tvrde, naprotiv, da Amerikanci, kad su se ujedinjavali, nisu
uopte smatrali da se stapaju u jedan jedini narod, nego su samo hteli da obrazuju
savez nezavisnih naroda; iz toga sledi da svaka drava, budui da je sauvala
potpuni suverenitet, ako ne u stvari, a ono bar u naelu, ima pravo da tumai
zakone kongresa i da u svojim granicama obustavi izvravanje onih koji joj se ine

protivni ustavu ili pravdi.

Cela doktrina ponitenja saeta je u jednoj reenici koju je 1833. izgovorio pred
senatom Sjedinjenih Drava g. Kalhun (Caldvvell Calhoun) priznati ef junjakih
ponitavalaca:
"Ustav je ugovor u kome se drave pojavljuju kao suverene. A kad god se sklopi
ugovor izmeu stranaka koje nisu priznale nekog zajednikog presuditelja, svaka od
njih zadrava pravo da sama prosudi o obimu svoje obaveze."
Oevidno je da takva doktrina ukida naelo savezne spone i u stvari vraa
anarhiju, koje je Amerikance oslobodio ustav iz 1789.
Kad je Juna Karolina videla da se kongres ogluio o njene albe, zapretila je da
e na savezni carinski zakon primeniti doktrinu ponitavalaca. Kongres je ostao pri
svome; bura je najposle izbila.
[305]
Tokom 1832. narod June Karoline
izabrao je jedan nacionalni sabor
("konvenciju"), da bi se utvrdilo kakve vanredne mere treba preduzeti, i 24.
novembra iste godine taj je sabor objavio, pod nazivom uredbe, zakon koji je
proglasio nitavnim savezni carinski zakon, zabranio da se naplauju dabine njime
predviene i da se prihvataju albe koje bi se mogle podnositi saveznim
[306]
sudovima.
Ta uredba trebalo je da stupi na snagu tek februara idue godine i
reeno je da bi Juna Karolina, ako kongres pre toga roka izmeni carine, mogla
pristati da ne ostvari svoje pretnje. Kasnije je, ali maglovito i neodreeno, izraena
elja da se pitanje iznese na jednu vanrednu skuptinu svih drava u konfederaciji.

U meuvremenu je Juna Karolina naoruavala svoju miliciju i spremala se za

rat.
A ta je kongres uinio? Kongres, koji je bio gluv za preklinjanja podreenih,
[307]
poklonio je panju njihovim albama im ih je video s orujem u ruci.
Doneo je
[308]
zakon
po kome je trebalo da se carine postupno smanjuju tokom deset
godina, tako da na kraju ne prevazilaze potrebe vlade. Tako je kongres sasvim
napustio naelo carine. Dabine radi zatite proizvodnje zamenio je jednom isto
[309]
fiskalnom merom.
Da bi prikrile svoj poraz, vlasti Unije pribegle su jednoj meri
kojom se veoma slue slabe vlasti: poputajui u stvari, pokazale su se
nepopustljive u naelu. Izmenivi carinski zakon, kongres je istovremeno doneo jo
jedan zakon, kojim je predsedniku dato vanredno ovlaenje da silom suzbije otpor,
kojeg se vie nije ni trebalo bojati.
Juna Karolina nije ak pristala da Uniji prepusti ni taj bledi privid pobede: isti
nacionalni sabor koji je proglasio nitavnost carinskog zakona sastao se ponovo i
prihvatio ponueni ustupak, ali je istovremeno izjavio da ipak jo vre ostaje pri
doktrini ponitavalaca, i da bi to i dokazao, proglasio je nitavnim i zakon kojim su
predsedniku data vanredna ovlaenja, ma koliko da je bilo izvesno da se ona nee
ni koristiti.
Gotovo sve odluke o kojima sam ovde govorio donete su otkako je predsednik
general Dekson. Ne moe se porei da je u pitanju carina on je veto i snano
branio prava Unije. Ipak mislim da u opasnosti kojima je danas izloena savezna

vlast treba ubrojati upravo i dranje onoga koji tu vlast predstavlja.

O uticaju koji general Dekson moe imati u svojoj zemlji neki su u Evropi stekli
miljenje koje se ini vrlo neopravdano onima koji su stvari videli izbliza.
Govori se kako je general Dekson pobeivao u bitkama, kako je on ovek
energian, po naravi i po navici sklon upotrebi sile, vlastoljubiv i despot po prirodi.
Moda je sve to istina, ali zakljuci koji se izvode iz tih istina velike su zablude.
Zamiljalo se da general Dekson hoe u Sjedinjenim Dravama da zavede
diktaturu, da uspostavi vlast u vojnikom duhu i da centralnoj vlasti pribavi obim
opasan za pokrajinske slobode. Vreme za takve poduhvate i doba takvih ljudi nisu
jo nastupili u Americi: da je general Dekson poeleo tako da vlada, zacelo bi
izgubio politiki poloaj i upropastio svoj ivot; stoga i nije bio tako nesmotren da to
pokua.
Daleko od toga da eli proiriti saveznu vlast, sadanji predsednik predstavlja,
naprotiv, stranku koja hoe tu vlast da ogranii na najjasnije i najpreciznije odredbe
ustava i koja ne prihvata da bi njihovo tumaenje ikad moglo bili povoljno za vlast
Unije. Daleko od toga da istupa kao zatonik centralizacije, general Dekson je
orue pokrajinskih ljubomora; njega su na najviu vlast uzdigle upravo strasti
decentralizacije ako tako mogu da kaem. Samo ugaajui svakodnevno tim
strastima odrava se on i prosperira. General Dekson je rob veine: pokorava se
njenoj volji, njenim eljama, njenim ne ba prikrivenim nagonima, bolje rei on ih
nasluuje i hita da im se stavi na elo.
Kad god vlast drava doe u sukob sa vlau Unije, retko se desi da predsednik

prvi ne posumnja u svoje pravo; on gotovo uvek pretekne zakonodavnu vlast; kad
ima povoda da se protumai obim savezne vlasti, on takorei staje na stranu svojih
protivnika; sam sebe umanjuje, prikriva se, povlai. Ne znai nipoto da je on
prirodno slab ili neprijatelj Unije; kad se veina izjasnila protiv zahteva ponitavalaca
s Juga, on joj se stavio na elo, jasno i energino formulisao doktrine koje je ona
ispovedala i prvi se pozivao i na silu. Da se posluim poredenjem pozajmljenim iz
renika amerikih stranaka, general Dekson mi se ini federalista po sklonosti, a
republikanac iz rauna.
Poto se tako poklonio veini, da bi stekao njenu naklonost, general Dekson se
uspravio; krenuo je ka ciljevima kojima ona i sama tei ili na koje ne gleda popreko,
ruei pred sobom sve prepreke. Sa podrkom kakvu nisu imali njegovi prethodnici,
on gazi svoje line neprijatelje gde god na njih naie, i to s takvom lakoom kako to
nije mogao nijedan predsednik; na svoju odgovornost preduzima mere koje se niko
pre njega ne bi usudio da preduzme; deava mu se ak da se prema
optenacionalnom predstavnitvu ponaa s gotovo uvredljivim prezirom; odbija da
sankcionie zakone kongresa, a esto i zanemari da i odgovori tome velikom telu.
On je miljenik koji esto grubo postupa sa svojim gospodarom. Mo generala
Deksona raste, dakle, neprestano; ali mo predsednika opada. Savezna vlast je u
njegovim rukama jaka; ali ona e se preneti oslabljena njegovom nasledniku.
Moda se i veoma varam, ali mislim da je savezna vlast u Sjedinjenim Dravama
na putu da svakim danom bude sve slabija; ona se povlai iz jednog posla za
drugim, sve vie suava krug svog delanja. Prirodno slaba, ona odbacuje ak i

privid snage. S druge strane, mislim da sam zapazio da u Sjednjenim Dravama

oseanje nezavisnosti biva sve snanije u dravama, a ljubav prema pokrajinskoj
vlasti sve izraenija.
Svi hoe Uniju, ali svedenu na svoju senku: da bude jaka u izvesnim sluajevima,
a slaba u svima drugim; tei se tome da ona u doba rata moe da okupi u svojim
rukama nacionalne snage i sva sredstva zemlje, a da u doba mira takorei i ne
postoji, kao da je to smenjivanje slabosti i snage prirodno.
Ne vidim nita to bi za sada moglo da zaustavi takvo kretanje mnenja; uzroci iz
kojih je nastalo ne prestaju da dejstvuju u istom smeru. Ono e se, dakle, nastaviti, i
moe se predskazati da e vlast Unije, ako ne nastupi kakva izuzetna okolnost,
svakim danom sve vie slabiti.
Verujem, meutim, da smo jo daleko od vremena kad e se savezna vlast,
nesposobna da zatiti i sopstveni opstanak i da zemlji obezbedi mir, takorei sama
od sebe ugasiti. Unija je ula u obiaje, svet je eli; njeni su rezultati oevidni,
blagodeti vidljive. Kad se bude opazilo da slabost savezne vlasti dovodi u opasnost
opstanak Unije, ne sumnjam da e se javiti reakcija u prilog snazi.
Od svih saveznih vlasti koje su u svetu do danas uspostavljene, vlast Sjedinjenih
Drava je ona kojoj je najprirodnije namenjeno da dejstvuje: dokle god ne bude
posredno napadnuta, putem tumaenja njenih zakona, dokle god joj duboko ne
promene sutinu, neka promena u javnom mnenju, kakva unutranja kriza ili rat
mogli bi joj odjednom vratiti snagu koja joj je potrebna.
Samo sam ovo hteo da ustanovim: kod nas mnogi misle da u Sjedinjenim

Dravama postoji takvo kretanje mnenja koje pogoduje centralizaciji vlasti u rukama
predsednika i kongresa. Ja tvrdim da se vidljivo zapaa suprotno kretanje. Daleko
od toga da savezna vlast, starei, stie snagu i ugroava suverenitet drava, kaem
da je na putu svakodnevnog slabljenja i da je samo suverenitet Unije u opasnosti.
Eto to otkriva sadanjost. Kakav e biti krajnji ishod te tendencije, kakvi dogaaji
mogu zaustaviti, usporiti ili ubrzati kretanje koje sam opisao? To krije budunost, a
ja ne uobraavam da bih mogao odkrinuti njen zastor.
O REPUBLIKIM INSTITUCIJAMA U SJEDINJENIM DRAVAMA KAKVI SU
IM IZGLEDI DA TRAJU.
Unija je plod sticaja okolnosti. Republike institucije imaju veu budunost.
Republika je, u sadanjosti, prirodno ureenje Angloamerikanaca. Zato. Da
bi se republika ukinula, trebalo bi istovremeno promeniti sve zakone i sve obiaje.
Tekoe na koje nailaze Amerikanci u stvaranju nekakve aristokratije.
Raspad Unije, ako bi doveo do rata u krugu drava koje su danas u
konfederaciji, a time i do uspostavljanja stajae vojske, diktature i poreza, mogao bi
vremenom da dovede u pitanje sudbinu republikih institucija.
Ne treba, meutim, brkati budunost republike i budunost Unije.
Unija je samo plod sticaja okolnosti i trajae samo dok joj okolnosti pogoduju, ali
republika mi se ini prirodnim ureenjem Amerikanaca, i samo bi stalno dejstvo

suprotnih uzroka, ako bi dejstvovali uvek u istom smeru, moglo umesto nje da
uspostavi monarhiju.
Unija postoji poglavito u zakonu koji ju je stvorio. Jedna jedina revolucija, neka
promena u javnom mnenju mogu je zauvek razbiti. Koreni republike dublji su.
Pod republikom se u Sjedinjenim Dravama podrazumeva lagano i mirno delanje
drutva na samo sebe. To je jedno redovno stanje, zasnovano stvarno na svesnoj
volji naroda. To je pomirljivo ureenje, u kome odluke dugo sazrevaju, polako se
raspravljaju, a sa zrelou izvravaju.
Republikanci u Sjedinjenim Dravama cene obiaje, potuju verovanja, priznaju
prava. Ispovedaju uverenje da e jedan narod biti moralan, poboan i umeren u onoj
srazmeri u kojoj je slobodan. Republikom se u Sjedinjenim Dravama naziva mirna
vlast veine. Poto u potrebnom za to vremenu sebe prepozna i ustanovi svoje
postojanje, veina je opti izvor svih vlasti. Ali ni sama veina nije svemona. Iznad
nje, u duhovnom svetu, postoje ovenost, pravda i razum; u politikom svetu,
steena prava. Veina priznaje te dve granice, pa i ako joj se desi da ih prekorai,
to biva zato to i ona ima strasti, kao i svaki ovek, pa moe da postupi loe mada
prepoznaje ta je dobro.
A mi u Evropi otkrili smo udnovate izume.
Po nekima meu nama, republika nije vladavina veine, kao to se dosad
verovalo, nego vladavina onih koji jame za veinu. U takvim ureenjima ne vlada
narod, nego oni koji znaju ta je za narod najbolje: domiljata razlika, jer omoguava
da se dela u ime nacije a da se ona i ne pita i da se od nje zahteva priznanje dok

nju samu gaze. Takvo republikansko ureenje je, uostalom, jedino kome bi trebalo
priznati pravo da sve ini i koje moe da prezre ono to su dosad ljudi potovali,
poev od najviih moralnih zakona do najprostijih pravila zdravog razuma.
Do naeg vremena mislilo se da je despotizam odvratan, ma kakvi mu bili oblici.
Ali u nae dane otkrilo se da postoje na svetu legitimne tiranije i nepravde koje su
svetinje, im se one vre u ime naroda.
Ideje koje su Amerikanci stvorili o republici neobino im olakavaju njeno
ostvarenje i obezbeuju joj trajnost. Ako praksa republikanskog ureenja esto i
biva loa, bar je teorija dobra, a narod vremenom uvek sa njom saobrazi svoje
postupke.
Na poetku je bilo nemoguno, a i sad bi jo bilo vrlo teko uspostaviti u Americi
centralizovanu upravu. Ljudi su rasejani po suvie velikom prostranstvu i odvojeni
mnogim prirodnim preprekama da bi jedan jedini mogao preduzeti da upravlja
pojedinostima njihovog ivota. Amerika je, dakle, osobito zemlja pokrajinskih i
optinskih vlasti.
Tome uzroku, koji je podjednako dejstvovao na sve Evropljane u Novom svetu,
Angloamerikanci su dodali i vie drugih, koji su im svojstveni.
Kad su uspostavljene naseobine u Severnoj Americi, optinska sloboda ve je
bila ula u engleske zakone kao i u obiaje, i engleski iseljenici su je usvojili ne
samo kao neto nuno nego i kao jedno dobro kome su znali vrednost.
Videli smo uz to i kako su osnovane naseobine. Svaka pokrajina i takorei svaki
okrug naselili su posebno ljudi tui jedni drugima ili udrueni u razliite svrhe.

Englezi Sjedinjenih Drava bili su, dakle, ve od poetka podeljeni na velik broj
malih drutava, koja nisu bila povezana ni sa kakvim zajednikim sreditem, pa je
svako takvo malo drutvo moralo da se stara o svojim poslovima, poto se nigde
nije mogla ni nazreti neka centralna vlast koja bi prirodno trebalo i koja bi lako
mogla o njima da brine.
Tako je sve, i priroda zemlje, i sam nain kako su engleske naseobine
osnovane, i navike prvih doseljenika, doprinelo da se do izuzetne mere razviju
optinske i pokrajinske slobode.
Sveukupne institucije zemlje u Sjedinjenim Dravama u sutini su, dakle,
republikanske; da bi se trajno ukinuli zakoni na kojima se temelji republika, trebalo
bi takorei u isti mah ukinuti sve zakone.
Kad bi, u nae doba, neka stranka preduzela da u Sjedinjenim Dravama
uspostavi monarhiju, bila bi dakle u teem poloaju nego stranka koja bi ve danas
htela da proglasi republiku u Francuskoj. Kraljevina ne bi zatekla zakonodavstvo
unapred pripremljeno za nju, i tada bismo stvarno videli monarhiju okruenu
republikanskim institucijama.
Monarhijsko naelo isto bi tako teko prodrlo u obiaje Amerikanaca.
Dogma o suverenosti naroda nije u Sjedinjenim Dravama nekakva izdvojena
doktrina, koja ne proizilazi ni iz navika, ni iz sveukupnosti vladajuih ideja; moemo
je, naprotiv, smatrati poslednjim beougom jednog lanca shvatanja koji obuhvata
sav angloameriki svet. Provienje je dalo svakom pojedincu, ma kakav on bio, onaj
stupanj razuma koji je neophodan da moe sobom upravljati u stvarima koje se

iskljuivo njega tiu. To je glavna maksima na kojoj u Sjedinjenim Dravama poiva

civilno i politiko drutvo: otac je primenjuje na svoju decu, gospodar na sluge,
optina na graane, pokrajina na optine, drava na pokrajine, Unija na drave.
Proirena na celinu nacije, ona postaje dogma o suverenosti naroda.
Tako je u Sjedinjenim Dravama izvorno naelo republike ono isto koje upravlja i
veinom ovekovih postupaka. Kaogod to je uspostavljena u zakonima, republika
proima, dakle, ako tako mogu rei, i ideje, shvatanja i sve navike Amerikanaca, te
bi trebalo da se takorei sve to promeni da bi se postiglo da se promene zakolji. U
Sjedinjenim Dravama je i sama religija veine republikanska: istine o onome
drugom svetu ona preputa razumu pojedinca, kaogod to i politika preputa
zdravom razumu svih staranje o ovome svetu, pa prihvata da svaki ovek slobodno
izabere put koji treba da ga odvede na nebo, kaogod to i zakon priznaje svakom
graaninu pravo da izabere sebi vladu.
Oevidno bi samo itav niz stvari, usmerenih u jednom istom pravcu, mogao
zameniti taj skup zakona, shvatanja i obiaja nekakvim suprotnim skupom obiaja,
shvatanja i zakona.
Ako republikanska naela treba jednom da ieznu u Americi, ona e podlei tek
posle jednog dugog drutvenog procesa, koji e se esto prekidati, a esto i
obnavljati; vie puta inie se da vaskrsavaju, a nepovratno e nestati tek kad jedan
sasvim nov narod zauzme mesto ovoga koji danas postoji. Ali ni po emu se ne
moe predskazati takva revolucija, nikakav znak je ne nagovetava.
Kad stignete u Ameriku, najvie vam pada u oi neka vrsta burne ivosti u

politikom svetu. Zakoni se neprestano menjaju, i na prvi pogled ini vam se

nemoguno da jedan narod 'tako malo siguran ta hoe' ne doe uskoro do toga da
sadanji oblik vlasti zameni nekim sasvim novim. Takve su bojazni preuranjene. U
pogledu politikih institucija postoje dve vrste nestabilnosti koje ne treba brkati:
jedna se tie sekundarnih zakona; ta moe dugo vladati usred jednog drutva sa
vrstim temeljima; druga neprestano potresa same osnove ustava i naruava
izvorna naela zakona; ovu uvek prate nemiri i revolucije; nacija koja od nje pati
nalazi se u silovitom i prelaznom stanju. Iskustvo pokazuje da te dve vrste
zakonodavne nestabilnosti nisu meusobno nuno povezane, jer se vialo da
postoje i uporedo i odelito, zavisno od vremena i mesta. Onu prvu sreemo u
Sjedinjenim Dravama, ali ne i ovu drugu. Amerikanci esto menjaju zakone, ali
osnova ustava se potuje.
U nae doba republikansko naelo vlada u Americi onako kao to je monarhijsko
naelo vladalo u Francuskoj pod Lujem XIV. Tadanji Francuzi ne samo da su bili
pristalice monarhije nego nisu ni zamiljali da bi se ona iim mogla zameniti;
prihvatali su je onako kao to prihvatamo kretanje sunca i mene godinjih doba.
Kraljevska vlast nije meu njima imala branilaca kaogod to nije imala ni protivnika.
Tako i republika postoji u Americi, bez sukoba, bez protivljenja, bez dokazivanja,
preutnom saglasnou, nekom vrstom consensus universalis.
Ipak mislim da stanovnici Sjedinjenih Drava, menjajui tako esto upravne
postupke, ugroavaju budunost republikanskog ureenja.
Poto im u naumima neprestano smeta stalna promenljivost zakona, moemo se

bojati da e ljudi na kraju nai da je republika nezgodan nain da se ivi u drutvu.

Zlo koje proizilazi iz nepostojanosti sekundarnih zakona dovelo bi tada u pitanje i
opstanak osnovnih zakona i posredno do revolucije; ali to doba je jo vrlo daleko od
nas.
Ve se sada moe predvideti da bi Amerikanci, kad bi napustili republiku, brzo
preli na despotizam, ne zaustavljajui se dugo u monarhiji. Monteskje je rekao da
nijedna vlast nije tako apsolutna kao kad vladar stupi na vlast posle republike, poto
se neodreena ovlaenja koja su ranije priznavana bez bojazni izbornom zvaniniku
nau tada u rukama naslednog poglavara. To je uopte tano, ali naroito u
pogledu demokratske republike. U Sjedinjenim Dravama zvaninike ne bira neka
posebna klasa graana, nego veina cele nacije; oni neposredno predstavljaju
strasti mnotva i potpuno zavise od njegove volje; oni, dakle, ne bude ni mrnju ni
bojazan: stoga sam skrenuo panju na to kako su se Amerikanci malo starali da im
vlast ogranie tako to bi postavili granice njihovom delanju i koliki su ogroman deo
prepustili njihovom proizvoljnom sudu. Takvo stanje stvari stvorilo je navike koje bi
ga nadivele. Ameriki zvaninik sauvao bi svoju nedefinisanu mo iako bi prestao
biti odgovoran, pa je nemogue rei gde bi se tada zaustavila njegova tiranija.
Ima kod nas ljudi koji oekuju da e videti kako se u Americi raa nekakva
aristokratija, pa ve i tano predviaju vreme kad e ona prigrabiti vlast.
Rekao sam ve i ponavljam da mi se sadanji razvoj amerikog drutva ini sve
vie demokratski.
Meutim, ne tvrdim da se nee desiti jednog dana da Amerikanci ogranie krug

politikih prava ili da ta prava oduzmu u korist jednog oveka; ali ne mogu da
verujem da bi njihovo iskljuivo korienje poverili jednoj posebnoj klasi graana ili,
drugim reima, da bi zasnovali neku aristokratiju.
Neko aristokratsko telo sastoji se od izvesnog broja graana koji se, mada nisu
veoma daleko od mnotva, ipak uzdiu trajno iznad njega; mnogi ih dotiu, ali ne
mogu na njih udariti, meaju se svakodnevno s njima, ali se s njima ne mogu stopiti.
Nemoguno je zamisliti ita protivnije prirodi i potajnim nagonima ljudskog srca
nego to je takva potinjenost: kad bi bili preputeni sebi, ljudi bi uvek vie voleli
samovolju kralja nego redovnu vlast plemstva.
Da bi potrajala, aristokratija treba da zasnuje nejednakost u naelu, da je
unapred ozakoni i da je uvede i u porodicu istovremeno kad i u drutvo; a sve je to
tako protivno prirodnoj pravinosti da se to meu ljudima moe postii samo
prinudom.
Otkako postoje ljudska drutva, ne verujem da se moe navesti primer i jednog
jedinog naroda koji je, preputen samom sebi i putem sopstvenih napora, stvorio u
svom krugu jednu aristokratiju: sve aristokratije srednjeg veka zavojevake su. Sila
je tada nametala nejednakost, koja se, jednom uobiajena, odrala sama od sebe i
prirodno prela i u zakone.
Videli smo i takva drutva koja su se, usled zbivanja koja su prethodila njihovom
nastanku, takorei rodila kao aristokratska, a svaki ih je vek potom vraao ka
demokratiji. Takva je bila sudbina Rimljana i varvara koji su doli posle njih. Ali da bi
se jedan narod, poavi od civilizacije i demokratije, postepeno bliio drutvenoj

nejednakosti i najposle uspostavio u svom krugu neprikosnovene privilegije i

iskljuive kategorije, to bi bilo neto novo u svetu.
Nita ne ukazuje na to da bi Americi bilo sueno da prva prui takav prizor.
NEKA ZAPAANJA O UZROCIMA TRGOVINSKE MOI SJEDINJENIH DRAVA
Amerikancima je priroda namenila da budu velik pomorski narod. Duina
njihovih obala. Dubina luka. Veliina reka. Trgovinsku nadmo
Angloamerikanaca ipak treba pripisati vie intelektualnim i duhovnim uzrocima
nego geografskim. Razlog takvom miljenju. Budunost Angloamerikanaca
kao trgovakog naroda. Raspad Unije ne bi zaustavio pomorski razvoj naroda
koji je sainjavaju. Zato. Angloamerikanci su prirodno u poloaju da
zadovoljavaju potrebe stanovnika June Amerike. Oni e, kao i Englezi, postati
trgovinski posrednici za jedan veliki deo sveta.
Od zaliva Fondi do ua Sabine u Meksikom zalivu, obala Sjedinjenih Drava
duga je hiljadu i esto kilometara. Njena obala ini jednu neprekidnu liniju: sve se
nalazi pod istom vlau. Nema naroda na svetu koji bi trgovini mogao pruiti dublje,
prostranije i sigurnije luke nego Amerikanci.
Stanovnici Sjedinjenih Drava ine jednu veliku civilizovanu naciju koju je sudbina
postavila usred pustoi, na pet hiljada kilometara od glavne kolevke civilizacije.
Amerika ima, dakle, svakodnevnu potrebu za Evropom. Vremenom e Amerikanci

bez sumnje uspeti da proizvode veinu onoga to im je potrebno, ali naa dva
kontinenta nikad nee moi iveti sasvim nezavisno jedan od drugog: ima odvie
prirodnih veza izmeu njihovih potreba, ideja, navika i obiaja.
Unija ima poljoprivredne proizvode koji su nam postali neophodni, a koji na
naem tlu ili uopte ne uspevaju ili uspevaju tek uz visoke trokove. Amerikanci
troe tek mali deo tih proizvoda, a ostatak prodaju nama.
Evropa je, dakle, trite za Ameriku, kao to je i Amerika trite za Evropu, a
pomorska trgovina nuna je stanovnicima Sjedinjenih Drava da bi dopremila njihove
sirovine u nae luke koliko i da bi njima prenela proizvode naih tvornica.
Sjedinjene Drave morale bi, dakle, ili predstavljati velik prostor za delatnost
pomorskih naroda, kad bi oni sami odustali od trgovine, kao to su to dosad uinili
panjolci u Meksiku, ili bi morali sami postati jedna od prvih pomorskih sila na
svetu; ta je alternativa bila neizbena.
Angloamerikanci su oduvek pokazivali odlunu sklonost ka pomorstvu. Time to
je raskinula trgovinske veze koje su ih vezivale za Englesku, nezavisnost je dala nov
i moan polet njihovom smislu za pomorstvo. Od toga doba, broj brodova Unije
rastao je skoro isto tako brzo kao i broj njenih stanovnika. Danas Amerikanci sami
[310]
prevoze u Ameriku devet desetina evropskih proizvoda.
A isto tako Amerikanci
[311]
dovoze evropskim potroaima tri etvrtine izvoza Novoga sveta.
Luke Havra i Liverpula pune su brodova Sjedinjenih Drava. Vrlo malo engleskih
[312]
ili francuskih brodova via se u njujorkoj luci.

Tako ameriki trgovac ne samo to prkosi konkurenciji na sopstvenom tlu nego i

nadmono tue strance na njihovom.
To se lako objanjava: od svih brodova sveta, brodovi Sjedinjenih Drava plove
morima po najnioj ceni. Dokle god trgovaka mornarica Sjedinjenih Drava sauva
to preimustvo nad drugima, ne samo da e sauvati to je osvojila nego e to
svakim danom i uveavati.
Teko je reiv problem dokuiti zato Amerikanci plove po nioj ceni nego ostali:
isprva smo u iskuenju da tu nadmo pripiemo nekim materijalnim preimustvima
koja prua priroda samo njima; ali nije tako.
[313]
Gradnja amerikih brodova staje skoro isto toliko koliko i naih;
nisu bolje
graeni, a obino traju krae.
Plata amerikog pomorca via je nego plata evropskog; dokaz je to to u
trgovakoj mornarici Sjedinjenih Drava sreemo velik broj Evropljana.
Otkuda onda da Amerikanci plove po nioj ceni nego mi?
Mislim da bismo uzroke toj nadmoi uzalud traili u materijalnim preimustvima;
ona potie od isto intelektualnih i duhovnih osobina.
Jedno e poredenje razjasniti ta mislim.
Za vreme ratova revolucije, Francuzi su u ratnu vetinu uveli jednu novu taktiku,
koja je zbunila i najstarije generale i zamalo da nije unitila i najstarije evropske
monarhije. Prvi put dotad, preduzeli su da se odreknu mnogo ega to se dotle
smatralo neophodnim za rat; od vojnika su zahtevali napore kakvi se dotad u
civilizovanim nacijama nisu traili; sve su obavljali u trku i bez kolebanja su stavljali

na kocku ljudske ivote, imajui u vidu ishod koji valja postii.

Francuzi su bili malobrojniji i siromaniji od svojih neprijatelja; izvori su im bili
neuporedivo ogranieniji; ipak su neprestano pobeivali, sve dok se njihovi
neprijatelji nisu reili da postupaju kao oni.
Amerikanci su neto slino uveli u trgovinu. Ono to su Francuzi inili za pobedu
oni ine za jevtinou.
Evropski moreplovac samo se s oprezom odvaava da isplovi; plovi samo kad
ga povoljno vreme zove; ako mu se desi kakva nepredviena nezgoda, vrati se u
luku; nou sputa deo jedara, a kad vidi da se okean beli na prilazu kopnu, uspori
plovidbu i ispituje nebo.
Amerikanac zanemaruje takvu predostronost i prkosi opasnostima. On isplovi
dok bura jo besni; i nou kao i danju die sva jedra; u toku plovidbe opravlja brod
ako ga je bura otetila, i kad se najzad priblii kraju plovidbe, i dalje leti ka obali kao
da je ve ugledao luku.
Amerikanac esto doivi brodolom; ali nema moreplovca koji preplovi more tako
brzo kao on. Poto istu stvar obavi za krae vreme nego drugi, moe da je obavlja i
jevtinije.
Pre no to stigne na kraj neke duge plovidbe, evropski moreplovac smatra da
treba usput vie puta da pristane. Gubi dragoceno vreme traei neku luku za
predah ili ekajui priliku da iz nje isplovi, a svaki dan plaa pravo da u luci ostane.
Ameriki pomorac krene iz Bostona da kupi aja u Kini. Stigne u Kanton, ostane
nekoliko dana i vrati se. Za manje od dve godine prevalio je ceo obim Zemljine

kugle, a kopno je video samo jednom. Za osam do deset meseci plovidbe pio je
slankastu vodu i iveo od usoljenog mesa; neprestano se borio s morem, s boleu,
s dosadom; ali na povratku moe da proda funtu aja za jednu paru jevtinije nego
engleski trgovac: cilj je postignut.
Ne bih umeo bolje izraziti svoju misao nego ako kaem da Amerikanci u svoj
nain trgovanja unose neku vrstu heroizma.
Evropskom trgovcu bie uvek veoma teko da u stopu prati svoga amerikog
konkurenta. Radei onako kao to sam opisao, Amerikanac ne postupa samo iz
rauna, nego pre svega predajui se svojoj naravi.
Stanovnik Sjedinjenih Drava osea sve potrebe i elje koje budi jedna napredna
civilizacija, a ne nalazi oko sebe, kao u Evropi, drutvo znalaki organizovano da ih
zadovolji. esto je, dakle, prinuen da sam nabavi razne stvari koje su mu, po
vaspitanju i navikama, postale neophodne. U Americi se ponekad deava da isti
ovek ore svoju njivu, gradi sebi kuu, pravi sebi alat, sam sebi pravi obuu i svojim
rukama tka grubu tkaninu za odeu. To kodi usavravanju proizvodnje, ali silno
slui razvoju inteligencije radnika. Nita toliko ne vodi materijalizovanju oveka i
oduzimanju njegovim delima ak i traga due kao to tome vodi velika podela rada.
U zemlji kao to je Amerika, gde su specijalizovani strunjaci tako retki, ne moe se
zahtevati duga obuka od svakoga ko se posveuje nekom pozivu. Amerikanci,
dakle, s velikom lakoom menjaju poziv, i to koriste zavisno od trenutnih potreba.
Sreemo ih koji su redom bili advokati, zemljoradnici, trgovci, evangeliki svetenici,
lekari. Ako je Amerikanac manje vian svakoj delatnosti nego Evropljanin, nema

takve koja bi mu bila sasvim tua. Njegova je sposobnost optija, krug njegovog
razumevanja iri. Stanovnika Sjedinjenih Drava nikada, dakle, ne zaustavlja nikakav
aksiom njegovog poziva; slobodan je od svih profesionalnih predrasuda; nije vema
privren jednom sistemu rada nego kojem drugom; ne osea se vema vezan za
neku staru metodu nego za kakvu novu; nije stvorio nikakvu naviku, a lako izbegava
uticaj koji bi tuinske navike mogle na nj vriti, jer zna da njegova zemlja ne lii ni na
jednu drugu i da je njegov poloaj nov u svetu.
Amerikanac ivi u jednoj zemlji udesa, oko njega sve se neprestano kree, a
svako kretanje ini mu se napredak. Pojam novoga vezuje se, dakle, u njegovom
umu za pojam boljitka. Nigde on ne opaa granicu koju je priroda moda postavila
ljudskim naporima; u njegovim oima, ono to ne postoji, to je neto to se jo nije
pokualo.
To sveopte kretanje koje vlada u Sjedinjenim Dravama, ti esti obrti sudbine,
to nepredvieno pomeranje javnog i privatnog bogatstva, sve to zajedno odrava u
dui nekakav grozniav nemir, koji je divno ini sklonom svakavim naporima i
odrava je takorei iznad opteg nivoa oveanstva. Za Amerikanca, sav ivot
protie kao partija karata, kao razdoblje revolucije, kao dan bitke.
Poto ti isti uzroci dejstvuju istovremeno na sve pojedince, oni u nacionalne
osobine naposletku utisnu jedan neodoljiv impuls. Bilo koji nasumce uzet
Amerikanac mora, dakle, biti ovek vatrenih elja, preduzimljiv, odvaan, a naroito
novator. Takav duh nalazimo odista u svim njegovim delima; on ga unosi u svoje
politike zakone, u verske doktrine, u teorije drutvene ekonomije, u svoju privatnu

delatnost; nosi ga svuda sa sobom, u dubini uma kao i usred gradova. Zahvaljujui
tome duhu, primenjenom na pomorsku trgovinu, Amerikanac plovi bre i po nioj
ceni nego ikoji trgovac na svetu.
Dokle god moreplovci Sjedinjenih Drava sauvaju te intelektualne prednosti i
praktinu nadmo koja iz njih proizilazi, nastavie ne samo da sami zadovoljavaju
potrebe proizvoaa i potroaa u svojoj zemlji nego e sve vie biti na putu da
[314]
postanu, kao i Englezi,
trgovaki posrednici izmeu drugih naroda.
To se poinje ostvarivati pred naim oima. Viaju se ve ameriki moreplovci
[315]
kao posrednici u trgovini vie evropskih nacija;
Amerika im nudi jo veu
budunost.
panjolci i Portugalci osnovali su u Junoj Americi velike naseobine koje su,
otada, postale carstva. Graanski rat i despotizam pustoe danas po tim ogromnim
oblastima. Rast stanovnitva se zaustavio, a mali broj ljudi koji onde ivi, obuzet
brigom da se odbrani, jedva osea potrebu da pobolja svoju sudbinu.
Ali nee moi zauvek ostati tako. Preputena samoj sebi, Evropa je uspela da
se sopstvenim naporima probije kroz mrak srednjeg veka; Juna Amerika je
hrianska kao i mi, ona ima nae zakone, nae obiaje; ona u sebi sadri sve one
klice civilizacije koje su se razvile u evropskim nacijama i njihovim potomcima; uz to
Juna Amerika ima i na primer: zato bi ona zauvek ostala varvarska?
Tu je oevidno samo u pitanju vreme: doi e bez sumnje vreme, manje ili vie
jo daleko, kad e Junoamerikanci biti napredne i prosveene nacije.

Ali kad junoameriki panjolci i Portugalci ponu oseati potrebe civilizovanih

naroda, bie jo daleko od mogunosti da ih sami zadovolje; kao poslednji izdanak
civilizacije, potpae pod ve steenu nadmo starijih. Oni e dugo biti zemljoradnici
pre no to postanu preraivai i trgovci, a bie im potrebno posredovanje stranaca
da bi svoje proizvode prodali preko mora i u zamenu nabavili ono za im e oseati
novu potrebu.
Ne moe se sumnjati u to da e Severnoamerikanci jednog dana biti pozvani da
zadovoljavaju potrebe Junoamerikanaca. Priroda ih je postavila blizu njih. Time im
je uveliko olakala da upoznaju i procene njihove potrebe, te da uspostave sa tim
narodima stalne veze i da postepeno osvoje njihovo trite. Ta bi prirodna
preimustva trgovac iz Sjedinjenih Drava mogao izgubiti samo kad bi bio mnogo
slabiji od evropskog trgovca, ali on je nad ovim nadmoan u mnogom pogledu.
Amerikanci iz Sjedinjenih Drava ve vre velik duhovni uticaj na sve narode Novoga
sveta. Od njih zrai svetlost. Sve nacije toga kontinenta ve su navikle da ih
smatraju najprosveenijim, najmonijim i najbogatijim sinovima velike amerike
porodice. Oni, dakle, neprestano upiru oi ka Uniji i trude se, koliko god je u njihovoj
moi, da lie na narode koji je sainjavaju. Svakodnevno crpu iz Sjedinjenih Drava
politike doktrine i pozajmljuju njihove zakone.
Amerikanci Sjedinjenih Drava upravo su u istom poloaju u odnosu na narode
June Amerike kao njihovi dedovi Englezi u odnosu na Italijane, panjolce,
Portugalce i sve one evropske narode koji, manje uznapredovali od njih u civilizaciji i
proizvodnji, iz njihovih ruku primaju veinu potronih dobara.

Engleska je danas prirodno sredite trgovine za skoro sve oblinje nacije;

amerika Unija je u poloaju da vri istu ulogu na drugoj hemisferi. Svaki narod koji
se raa ili uveava u Novome svetu, raa se, dakle, i uveava takorei na korist
Angloamerikanaca.
Kad bi se desilo da se Unija raspadne, to bi trgovinu drava koje su je
obrazovale bez sumnje za neko vreme usporilo u njenom razvoju, ali ipak manje no
to se misli. Ma ta se desilo, oevidno je da e trgovake drave ostati ujedinjene;
postoji meu njima savrena istovetnost shvatanja, interesa i obiaja, i samo one
mogu obrazovati jednu veoma veliku pomorsku silu. ak i kad bi Jug Unije postao
nezavisan od Severa, iz toga ne bi proizalo da bi mogao bez ovoga. Rekao sam
ve da Junjaci nisu trgovci; nita jo ne ukazuje na to da e to postati. Junjaci
Sjedinjenih Drava dugo e jo morati da pribegavaju strancima da bi izvozili svoje
proizvode i nabavljali ono to im je potrebno. A od svih posrednika koje mogu nai
njihovi severni susedi sigurno ih mogu usluiti po najnioj ceni. Usluivae ih dakle
oni, jer je cena vrhovni zakon trgovine. Nema takve suverene volje niti nacionalnih
predrasuda koje bi se dugo mogle boriti protiv jevtinoe. Nema otrovnije mrnje
nego to je izmeu Amerikanaca Sjedinjenih Drava i Engleza. No uprkos tim
neprijateljskim oseanjima, Englezi ipak snabdevaju Amerikance veinom
industrijskih proizvoda, iz prostog razloga to im ih naplauju jevtinije nego drugi.
Uprkos elji Amerikanaca, njihov prosperitet raste i na korist manufakturne
proizvodnje Engleske.
Razum upuuje na to, a iskustvo to i dokazuje, da nema trajne trgovinske moi

ako ona ne moe da se, po potrebi, spoji sa vojnom moi.

Tu su istinu isto tako dobro shvatili u Sjedinjenim Dravama kao i drugde.
Amerikanci su ve u mogunosti da svojoj zastavi pribave potovanje; uskoro e je
se drugi i bojati.
Daleko od toga da bih umanjio pomorsku snagu Amerikanaca, ubeen sam da
bi raspad Unije snano uticao na njeno jaanje. Danas su trgovake drave
povezane s onima koje to nisu, a ove su esto nesklone da uveavaju svoju
pomorsku mo, iz koje izvlae tek posredne koristi.
Ako bi, naprotiv, sve trgovake drave Unije obrazovale jedan jedinstven narod,
trgovina bi za njih postala prvorazredan nacionalni interes; one bi, dakle, rado
podnele i vrlo velike rtve da zatite svoje brodove i nita ih ne bi spreavalo da u
tome ostvare svoje elje.
Mislim da nacije, kao i ljudi, skoro uvek, jo od mladih dana, naznae glavne crte
svoje sudbine. Kad vidim u kom duhu Angloamerikanci vode trgovinu, s kakvom
lakoom se njome bave, kolike uspehe postiu, ne mogu da ne verujem da e oni
jednog dana postati prva pomorska sila sveta. Sve ih goni da ovladaju morima, kao
to je Rimljane gonilo da osvoje svet.
ZAKLJUAK
Bliim se kraju ove knjige. Govorei o buduoj sudbini Sjedinjenih Drava,
postarao sam se da predmet podelim na delove, da bih svaki od njih to briljivije

prouio.
Sada bih hteo da ih sve obuhvatim jednim pogledom. Ono to u sad rei bie
manje podrobno, ali pouzdanije. Neu tako razgovetno uoavati svaku pojedinost,
ali u sigurnije obuhvatiti opte injenice. Biu kao putnik kad izae van zidina
velikog grada pa se popne na oblinje brdo. to se vie udaljava, ljudi od kojih se
maloas oprostio nestaju mu ispred oiju; njihove kue utapaju se u celinu; ne vidi
vie trgove, jedva razabira pravce ulica; ali pogled mu lake prati obrise grada i prvi
put mu sada uoava oblik. ini mi se da i ja tako otkrivam pred sobom svu
budunost engleske loze u Novom svetu. Pojedinosti te ogromne slike ostaju u
senci, ali pogled mi obuhvata celinu i stiem jasnu predstavu o njoj.
Teritorija koju Sjedinjene Drave Amerike zauzimaju ili poseduju u nae dane ini
otprilike jednu dvadesetinu nastanjenog zemaljskog kopna.
Ma koliko joj granice bile prostrane, pogreno bi bilo verovati da e
angloamerika rasa zauvek ostati u njihovom okviru; ona se ve iri daleko izvan
njih.
Bilo je doba kad smo i mi mogli stvoriti u divljini Amerike jednu veliku Francusku
naciju i uporedo s Englezima uestvovati u sudbini Novog sveta. Francuska je nekad
u Severnoj Americi posedovala teritoriju veliku gotovo kao cela Evropa. Tri najvee
reke toga kontinenta tekle su tada u potpunosti naom zemljom. Indijanski narodi
koji su iveli od ua Sen-Lorana do delte Misisipija uli su samo na jezik; sve
evropske naseobine rasejane po tom ogromnom prostoru podseale su na matinu
otadbinu; bili su to Luisburg, Monmoransi, Diken, Sveti Luj, Vensen, Novi Orlean,

sve imena draga Francuskoj i prisna naem uhu.

[316]
Ali niz okolnosti, koje bi bilo odvie dugo nabrajati,
liio nas je te
velianstvene batine. Gde su god Francuzi bili malobrojni i nedovoljno se ustalili,
nestali su. Ostatak se okupio na malim prostorima i potpao pod tue zakone,
etristo hiljada Francuza u donjoj Kanadi ine danas kao nekakve ostatke jednog
nekadanjeg naroda utopljenog u more jedne nove nacije. Oko njih jedno njima
strano stanovnitvo neprestano raste, iri se na sve strane, proima ak i redove
nekadanjih gospodara toga tla, dominira u njihovim gradovima i izvitoperava im
jezik. To je stanovnitvo istovetno onom u Sjedinjenim Dravama. Pravo, dakle,
kaem da se engleska rasa ne zaustavlja na granicama Unije, nego da napreduje i
daleko ka severoistoku.
Na severozapadu nailazi se samo na nekoliko beznaajnih ruskih naseobina; ali
na jugozapadu Meksiko predstavlja kao nekakvu prepreku napredovanju
Angloamerikanaca.
Tako, dakle, postoje uistinu jo samo dve rase koje meu sobom danas dele
Novi svet, panjolci i Englezi.
Granice koje treba da dele te dve rase utvrene su jednim ugovorom. Ali ma
koliko da je taj ugovor povoljan za Angloamerikance, ne sumnjam da e ga oni
uskoro prekriti.
Izvan granica Unije, na meksikoj strani, prostiru se ogromni krajevi kojima jo
nedostaje stanovnika. Ljudi e iz Sjedinjenih Drava prodirati u te pustoi jo i pre
onih koji imaju pravo da ih zaposednu. Prisvojie zemljita, uspostaviti se kao

drutvo, i kad se naposletku pojavi zakoniti vlasnik, zatei e pustare obraene i

strance spokojno nastanjene na njegovoj batini.
Zemlja u Novom svetu pripada onome ko je prvi zaposedne, a vlast onome ko je
bri.
ak i ve naseljeni predeli teko e se odbraniti od najezde.
Ve sam govorio o onome to se zbiva u pokrajini Teksas. Stanovnici Sjedinjenih
Drava malo pomalo svakodnevno prelaze u Teksas, stiu zemlju, pa iako se
potinjavaju zakonima te zemlje, zasnivaju vladavinu svog jezika i obiaja. Pokrajina
Teksas jo je pod vlau Meksika; ali uskoro nee u njoj vie ni biti Meksikanaca.
Slino se deava svugde gde Angloamerikanci dou u dodir sa stanovnitvom
nekog drugog porekla.
Ne moemo se zavaravati: engleska rasa stekla je ogromnu prevagu nad svim
drugim evropskim rasama u Novom svetu. Veoma je nadmona u pogledu
civilizacije, privrede i moi. Dokle god pred njom budu samo puste ili retko naseljene
zemlje, dokle god ne naie na svom putu na stanovnitvo u mnotvu, kroz koje nee
moi prokriti sebi put, ona e se neprestano iriti. Nee se zaustaviti na linijama
oznaenim u ugovorima, nego e na sve strane preplaviti te zamiljene ustave.
Taj brzi razvoj engleske rase u Novom svetu silno je olakan geografskim
poloajem koji ona u njemu zauzima.
Kad se poe na sever, preko njenih severnih granica, nailazi se na polarni led, a
kad se sputa nekoliko stepeni nie od njenih junih granica stie se u arke predele
ekvatora. Ameriki Englezi nalaze se, dakle, u najumerenijem pojasu kontinenta i

onom njegovom delu koji je najpogodniji za ivot.

Mnogi zamiljaju da je dinovski prirataj stanovnitva u Sjedinjenim Dravama
poeo tek od nezavisnosti; to je zabluda. Stanovnitvo je i za vreme kolonijalnog
sistema raslo isto tako brzo kao i danas; isto se tako udvostruavalo za priblino
dvadeset dve godine. Samo to se tada raunalo na hiljade stanovnika, a sad se
rauna na milione. Ono to je pre jednog veka prolazilo nezapaeno sad svima
pada u oi.
Kanadski Englezi, koji su pod kraljevskom vlau, rastu brojano i rasprostiru se
skoro isto tako brzo kao i Englezi Sjedinjenih Drava, koji ive u republikanskom
ureenju.
Mada su tada, na zapadnim granicama, postojali veliki indijanski narodi, u
saveznitvu s Englezima, naseljavanje Zapada nije se takorei nikad usporilo. Dok
je neprijatelj pustoio atlantske obale, Kentaki, zapadni delovi Pensilvanije, Vermont
i Mejn punili su se stanovnitvom. Nesreenost koja je vladala posle rata nije
spreila stanovnitvo da se umnoava niti da postepeno napreduje kroz puste
predele. Znai da su razliiti zakoni, stanje mira ili rata, red ili anarhija tek neosetno
uticali na stalan porast angloamerikog stanovnitva.
To je lako razumeti: nema toliko opteg uzroka da bi se istovremeno osetio na
svim takama tako ogromne teritorije. Tako uvek postoji neki velik deo zemlje gde
su ljudi sigurni da e nai sklonite od nevolja koje pogaaju neki drugi deo, a i
kolike god bile nedae, lek koji se nudi jo je vei.
Ne treba, dakle, misliti da je moguno zaustaviti razvoj engleske rase u Novom

svetu. Raspad Unije, time to bi doveo do rata na kontinentu, ukidanje republike,

time to bi uvelo tiraniju, mogli bi usporiti njen razvoj, ali ne i spreiti je da postigne
nuno ispunjenje svoje sudbine. Nema te sile na svetu koja bi pred naseljenicima
mogla zatvoriti plodne nenastanjene predele, koji su sa svih strana otvoreni za
ljudske delatnosti i pruaju pribeite od svih nevolja. Budua zbivanja, ma kakva
bila, nee Amerikancima oduzeti ni njihovu klimu, ni njihova unutranja mora, ni
velike reke, ni plodnost njihovog tla. Loi zakoni, revolucije i anarhija ne bi mogli u
njima uguiti elju za blagostanjem i preduzimljivost, koja se ini odlikom njihove
rase, niti sasvim, uguiti prosveenost koja im obasjava put.
Tako je, usred neizvesnosti o budunosti, bar jedan dogaaj siguran. U
budunosti koju moemo nazvati bliskom, poto je re o ivotu naroda,
Angloamerikanci e sami prekriti ogroman prostor izmeu polarnog leda i tropskog
pojasa; rasprostree se od ala Atlantskog do obala Tihog okeana.
Mislim da je teritorija po kojoj Angloamerikanci treba jednog dana da se raire
[317]
velika koliko tri etvrtine Evrope.
Klima Unije je, sve u svemu, povoljnija nego
evropska; prirodne pogodnosti su isto tolike; oevidno je da e njeno stanovnitvo
jednog dana biti srazmerno naem.
Podeljena izmeu toliko naroda, kroz neprestano izbijanje ratova i uprkos
srednjovekovnom varvarstvu, Evropa je uspela da ima 68 stanovnika po kvadratnom
[318]
kilometru.
Koji bi uzrok mogao biti toliko jak da sprei Sjedinjene Drave da ih
imadnu isto toliko?

Proi e mnogo vekova pre no to razni ogranci engleske loze u Americi

prestanu pokazivati zajedniku fizionomiju. Ne moe se nazreti doba kad bi ljudi
mogli u Novom svetu uspostaviti trajnu drutvenu nejednakost.
Kakve god bile razlike u pogledu mira ili rata, slobode ili tiranije, procvata ili
bede, koje bi se jednog dana mogle pojaviti u sudbini raznih potomaka velike
angloamerike porodice, svi e oni sauvati bar slino drutveno ureenje i
zajedniki e im biti obiaji i ideje koje proizilaze iz drutvenog ureenja.
I sama religija bila je dovoljna u srednjem veku da u istu civilizaciju ujedini
razliite rase koje su naselile Evropu. Englezi Novog sveta imaju meusobno i
hiljadu drugih spona, a ive u veku kad sve tei da se ujednai meu ljudima.
Srednji vek bio je doba rasparavanja. Svaki narod, svaka pokrajina, svaki grad,
svaka porodica tada su silno teili da se individualizuju. U nae doba osea se
suprotno kretanje, svi narodi kao da se kreu ka ujedinjavanju. Intelektualne veze
spajaju i najudaljenije delove sveta, i ljudi ni dana ne mogu ostati stranci jedni
drugima niti mogu da ne znaju ta se dogaa u bilo kom kutku sveta; zato danas
zapaamo manje razlike izmeu Evropljana i njihovih potomaka u Novom svetu nego
izmeu nekih gradova XIII veka koje je delila samo kakva reka.
Kad to kretanje ka ujednaavanju zbliava meusobno strane narode, ono se tim
pre protivi tome da izdanci jednog istog naroda postanu jedni drugima tuini.
[319]
Doi e vreme kad e u Severnoj Americi biti sto pedeset miliona
ravnopravnih ljudi koji e svi pripadati istoj porodici, svima e im polazna taka biti
ista, ista i civilizacija, isti jezik, ista religija, iste navike, isti obiaji, i u njima e

strujati ista misao, u istom obliku i istoj boji. Sve ostalo je neizvesno, ali to je
sigurno. A to je pojava sasvim nova u svetu, te ni sama uobrazilja ne bi joj mogla
zamisliti domet.
Postoje danas na svetu dva velika naroda, koja, poavi sa razliitih polazita,
kao da se kreu ka istom cilju; to su Rusi i Angloamerikanci.
Oba su rasla u seni; i dok su pogledi sveta bili upravljeni drugde, oni su
odjednom stupili u prvi red nacija, i svet je gotovo u istom asu saznao i za njihovo
roenje i za njihovu veliinu.
Svi ostali narodi ini se da su priblino dostigli granice koje im je obeleila
priroda i da im predstoji samo jo da steeno uvaju; ali ta su dva naroda u
[320]
porastu:
svi ostali su stali ili napreduju samo uz mnogo napora; a samo oni
lakim i brzim korakom napreduju putem kome se jo ne nazire kraj.
Amerikanac se bori sa preprekama koje mu suprotstavlja priroda; Rus se
uhvatio ukotac s ljudima. Jedan se bori sa divljinom i varvarstvom, drugi protiv
civilizacije koja raspolae svim svojim orujima. Stoga se amerika osvajanja vre
ratarovim ralom, a ruska vojnikim maem.
Da bi postigao cilj, Amerikanac se oslanja na lini interes i puta da snaga i
razum pojedinaca dejstvuju bez tueg upravljanja.
Rus u jednom oveku usredsreuje takorei svu drutvenu mo.
Jednom je glavno sredstvo akcije sloboda, drugom ropstvo.
Polazita su im razliita, putevi takode; ipak se ini da je tajni naum Provienja
obojici namenio da jednog dana dre u rukama sudbinu po polovine sveta.

DRUGA KNJIGA
NAPOMENA
Amerikanci imaju demokratsko drutveno ureenje, koje im je prirodno
sugeriralo izvesne zakone i izvesne politike obiaje.
To drutveno ureenje stvorilo je uz to kod njih i mnotvo oseanja i shvatanja
kakva su bila nepoznata u starim aristokratskim evropskim drutvima. Ono je
razorilo ili izmenilo neke odnose koji su ranije postojali, a stvorilo je i novih. Tako se
izgled civilnog drutva promenio ne manje nego fizionomija sveta politike.
Zakonima i politikim obiajima bavio sam se u dclu koje sam o amerikoj
demokratiji objavio pre pet godina. Predmet ove knjige su shvatanja i oseanja
Amerikanaca. Te dve knjige meusobno se upotpunjuju i ine jedno jedino delo.
Treba odmah da upozorim itaoca na jednu zabludu koja bi mom delu mogla
veoma tetiti.
Videi kako tolike razne posledice pripisujem jednakosti, italac bi po tome
mogao zakljuiti da ja jednakost smatram jedinim uzrokom svega to se zbiva u
nae dane. To bi znailo pretpostavljati da imam vrlo skuene poglede.
Postoji u nae doba mnotvo shvatanja, oseanja, nagona koji su nastali iz
okolnosti drugaijih ili ak suprotnih jednakosti. Tako bih, uzevi Sjedinjene Drave
kao primer, lako dokazao da su priroda te zemlje, poreklo njenih stanovnika, religija
njenih prvih osnivaa, njihova prosveenost i ranije navike, vrili i jo vre, nezavisno

od demokratije, ogroman uticaj na nain miljenja i oseanja Amerikanaca. Drugaiji

uzroci, ali isto tako odeliti od jednakosti, nali bi se u Evropi i objasnili bi velik deo
onoga to se u nas zbiva.
Priznajem postojanje svih tih razliitih uzroka i njihovu mo, ali predmet mog rada
nije da o tome govorim. Ja nisam preduzeo da pokaem razloge svih naih sklonosti
i naih ideja; hteo sam samo da prikaem koliko ih je jednakost izmenila.
Budui da sam vrsto ubeen da je demokratska revolucija kojoj smo svedoci
neotklonjiva stvar, protiv koje ne bi bilo ni poeljno ni mudro boriti se, neko e se
moda zauditi to mi se esto u ovoj knjizi deava da uputim tako stroge rei
demokratskim drutvima koja je ta revolucija stvorila.
Odgovoriu prosto da sam ba zato to nisam protivnik demokratije hteo prema
njoj da budem iskren. Istina ljudima ne stie od neprijatelja, a ni prijatelji im je ne
pruaju; zato sam je ja rekao.
Mislio sam da e se mnogi postarati da razglase nova dobra koja jednakost
obeava ljudima, ali da e se malo njih usuditi da izdaleka ukau na opasnosti
kojima ona preti. Stoga sam poglavito na te opasnosti upravio pogled, i verujui da
sam ih jasno uoio, nisam bio tako bojaljiv da ih preutim.
Nadam se da e itaoci i u ovom drugom delu nai nepristrasnost koju su,
izgleda zapazili i u prvom. Usred protivrenih miljenja koja nas dele, trudio sam se
da trenutno uutkam u srcu blagonaklone simpatije ili protivne porive koje ta razna
miljenja u meni bude. Ako bi oni koji budu itali moju knjigu nali u njoj i jednu jedinu
reenicu kojoj bi svrha bila da laska kojoj od velikih stranaka to su potresale nau

zemlju ili kojoj od malih klika to je danas uznemiruju i slabe je, neka dignu glas i
optue me.
Predmet koji sam hteo da obuhvatim ogroman je, jer se tie veine oseanja i
ideja koje se raaju iz novog stanja sveta. Takva tema pevazilazi, dakako, moje
snage; obraujui je, nisam uspeo ni sam da budem zadovoljan.
Ali ako i nisam postigao cilj kome sam teio, itaoci e mi bar odati priznanje da
sam svoj poduhvat zamislio i izvodio u takvom duhu da sam bio dostojan da uspem.
Prvi deo
UTICAJ DEMOKRATIJE NA INTELEKTUALNA KRETANJA U SJEDINJENIM
DRAVAMA
GLAVA I
O FILOZOFSKOM METODU AMERIKANACA
Mislim da nema u civilizovanom svetu zemlje u kojoj se ljudi manje bave
filozofijom nego u Sjedinjenim Dravama.
Amerikanci nemaju filozofske kole koja bi im bila svojstvena, a vrlo malo haju za
sve one na koje se dele evropski filozofi; jedva im znaju i nazive.
Lako je, meutim, uoiti da skoro svi stanovnici Sjedinjenih Drava svojim
miljenjem upravljaju na isti nain i sprovode ga po istim pravilima, to jest da imaju

izvestan filozofski metod koji im je svima zajedniki, mada se nikad nisu ni potrudili
da mu definiu pravila.
Osloboditi se bilo kakve sistematine doslednosti, okova navika, porodinih
maksima, klasnih shvatanja i, do izvesne mere, i nacionalnih predrasuda; tradiciju
uzimati samo kao obavetenje, a sadanje stvari samo kao korisne za prouavanje
da bi se radilo drukije i bolje; tragati sam i u samom sebi za razlogom pojavama,
teiti rezultatu ne dajui se sputati sredstvima i smerati sutini zanemarujui formu:
to su glavne karakteristike onoga to bih nazvao filozofskim metodom Amerikanaca.
A ako poem jo dalje, pa meu tim raznim crtama potraim glavnu, onu u koju
se mogu saeti gotovo sve druge, otkrivam da se u veini operacija miljenja svaki
Amerikanac oslanja samo na individualni napor svog razuma.
Amerika je, dakle, jedna od onih zemalja gde se najmanje prouava, a gde se
najbolje slede Dekartova pravila. Tome se ne treba uditi.
Amerikanci ne itaju Dekartova dela, zato to ih njihovo drutveno ureenje
odvraa od spekulativnih studija, a pridravaju se njegovih naela zato to to isto
ureenje ini njihov um prirodno sklonim da ih usvoje.
Usred stalnog kretanja koje vlada u demokratskom drutvu, veza koja
meusobno spaja pokolenja labavi ili se prekida; svako tu lako gubi trag ideja svojih
predaka ili i ne mari mnogo za njih.
Ljudi koji ive u takvom drutvu ne mogu isto tako ni da crpu verovanja iz
shvatanja klase kojoj pripadaju, jer takorei i nema vie klasa, a one koje jo
postoje sastoje se od tako promenljivih elemenata da to telo ne bi nikako moglo

vriti neki istinski uticaj na svoje lanove.

to se pak tie dejstva koje um jednog oveka moe vriti na drugog, ono je
nuno veoma ogranieno u jednoj zemlji gde se graani, postavi priblino jednaki,
meusobno vide vrlo izbliza, pa ne opaajui ni u jednoga znake kakve neosporne
veliine ili nadmoi, neprestano se vraaju sopstvenom razumu kao najvidljivijem i
najbliem izvoru istine. Tako se niti ne samo vera u ovog ili u onog oveka, nego i
sklonost da se ikojem veruje na re.
Svako se, dakle, zatvara strogo u sebe i hoe tako da sudi o svetu.
Obiaj Amerikanaca da samo u sebi nalaze pravila svog rasuivanja vodi njihov
duh i drugim navikama.
Poto vide da bez iije pomoi uspevaju da ree sve sitne potekoe koje
iskrsavaju u njihovom praktinom ivotu, lako po tome zakljuuju da je sve na svetu
objanjivo i da nita ne prevazilazi granice uma.
Tako, oni rado poriu postojanje onoga to ne mogu da razumeju: stoga je u njih
malo vere u neto to je izuzetno, a gotovo nesavladiva odvratnost prema
natprirodnom.
Kako imaju obiaj da se oslanjaju na linu osvedoenost, vole da vrlo jasno vide
predmet kojim se bave; oslobaaju ga, dakle, koliko god mogu, njegovog omotaa,
uklanjaju sve to ih od njega razdvaja i sve to ga krije od pogleda, da bi ga videli
izbliza i u punom svetlu. Ta sklonost njihovog uma dovodi ih brzo do toga da preziru
forme, koje smatraju izlinim i nepoeljnim zastorima izmeu sebe i istine.
Amerikanci nisu, dakle, imali potrebe da svoj filozofski metod crpu iz knjiga, nali

su ga u sebi. Isto bih to rekao i u pogledu onoga to se dogodilo u Evropi.

Taj isti metod uspostavio se i sve vie irio u Evropi tek kad je i drutveni
poloaj ljudi poeo bivati ujednaeniji, a oni meusobno sliniji.
Pogledajmo za asak kako se razdoblja nadovezuju jedno na drugo.
U XVI veku, reformatori podvrgavaju individualnom razumu nekoje dogme
dotadanje vere, ali mu i dalje uskrauju raspravljanje o svim drugim. U XVII veku,
Bekon u prirodnim naukama, a Dekart u filozofiji u pravom smislu rei, ukidaju
prihvaene formule, rue mo tradicije i obaraju autoritet uitelja.
Filozofi XVIII veka, najzad, uoptavajui isto naelo, preduzimaju da
individualnom sudu svakog oveka podvrgnu predmet svih njegovih verovanja.
Ko ne vidi da su se Luter, Dekart i Volter sluili istim metodom i da se razlikuju
samo po tome to su teili njegovom uem ili irem korienju?
Otkuda to da su se reformatori tako usko ograniili na krug verskih ideja? Zato
je Dekart svojim metodom hteo da se slui samo u izvesnim stvarima, mada ga je
priugotovio da se moe primeniti na sve, pa je izjavio da treba sam suditi samo o
pitanjima filozofije, a ne i politike? Kako se dogodilo da su se u XVIII veku iz toga
istog metoda odjednom izvele sveopte primene, koje Dekart i njegovi predhodnici
nisu bili zapazili ili nisu hteli da otkriju? Otkuda, najzad, to da je metod o kome
govorimo u to doba namah izaao iz kola da bi prodro u drutvo i postao sveopte
pravilo umovanja, te poto je prvo postao popularan kod Francuza, otvoreno je
prihvaen ili potajno primenjivan kod svih naroda Evrope?
Filozofski metod o kome je re mogao je da se stvori u XVI veku, da se

precizira i generalizuje u XVII; ali nije mogao da bude opteprihvaen ni u jednom

od njih. Tome su se protivili politiki zakoni, drutveno ureenje i duhovne navike
koje iz tih osnovnih uzroka proizilaze.
Metod je otkriven u jedno doba kad su ljudi poeli da se izjednauju i da bivaju
slini. Opteprihvaen mogao je postati tek u vekovima kad je drutveni poloaj ljudi
najzad postao gotovo jednak a ljudi meusobno gotovo slini.
Filozofski metod XVIII veka nije, dakle, samo francuski, nego demokratski, to
objanjava zato je tako lako prihvaen u celoj Evropi, ije se lice toliko promenilo i
njegovim doprinosom. Prevrat u svetu nisu Francuzi izvrili toliko time to su
promenili svoja nekadanja verovanja i obiaje, nego time to su, prvi oni,
obelodanili i generalizovali jedan filozofski metod pomou koga se lako moglo
napasti sve staro i otvoriti put svemu novom.
A ako me sad neko upita zato se, u nae doba, toga istog metoda stroe
pridravaju i ee ga primenjuju kod Francuza nego kod Amerikanaca, kod kojih je
jednakost, meutim, isto tako potpuna, a starija, odgovoriu da to potie od dveju
okolnosti koje je nuno prvo objasniti.
Angloamerika su se drutva iz religije rodila, to ne treba nikad zaboraviti;
religija se, dakle, stapa sa svim nacionalnim navikama i sa svim oseanjima koja
budi otadbina; to joj daje naroito snagu.
Tome jakom razlogu dodajte jo i ovaj, koji nije slabiji: religija je u Americi
takorei sama sebi postavila granice; verske stvari ostale su tu potpuno odvojene
od politikih, tako da su se lako mogli promeniti stari zakoni a da se ne uzdrmaju

stara verovanja.
Hrianstvo je, dakle, zadralo velik uticaj na duh Amerikanaca, a hou naroito
da naglasim da ono ne vlada samo kao filozofija koja se usvaja poto se razmotri
nego i kao religija u koju se veruje bez raspravljanja.
U Sjedinjenim Dravama hrianske sekte beskrajno su raznolike i neprestano
se menjaju, ali samo hrianstvo je neto ustaljeno i neodoljivo, to niko ne
preduzima ni da napada ni da brani.
Poto su bez pretresanja usvojili glavne dogme hrianske vere, Amerikanci su
prinueni da isto tako prihvate i velik broj moralnih istina koje iz njih proizilaze i od
njih zavise. To u uske granice zatvara dejstvo individualne analize i izuzima od nje
vie ponajvanijih ljudskih shvatanja.
Druga okolnost koju sam pomenuo ova je:
Amerikanci imaju demokratsko drutveno ureenje i ustav, ali nisu imali
demokratsku revoluciju. Na tlo koje zauzimaju stigli su priblino takvi kakve ih i
danas vidimo. To je od ogromnog znaaja.
Nema revolucije koja ne uzdrma stara verovanja, oslabi autoritet i zamagli
opteprihvaene ideje. Svaka revolucija dejstvuje manje ili vie tako da ljude
prepusti samima sebi i da pred svaijim umom otvori prazan i skoro neogranien
prostor.
Kad drutveni poloaj ljudi postaje izjednaen, posle dugotrajne borbe izmeu
raznih klasa to su sainjavale staro drutvo, onda zavist, mrnja ili prezir prema
susedu, gordost i preterano samopouzdanje takorei preplave ljudsko srce i neko

vreme gospodare njime. Nezavisno od jednakosti, to snano doprinosi tome da se

ljudi dele, da bivaju podozrivi prema tuem rasuivanju i da istinu trae samo u sebi.
Svako tad pregne da sam sebi bude dovoljan i dii se time da o svemu ima
sopstveno uverenje. Ljudi su jo povezani samo interesima, a ne idejama, i ini se
kao da su ljudska shvatanja tek nekakav misaoni prah koji se kovitla na sve strane i
ne moe da se zgusne i slegne.
Tako duhovna nezavisnost, koju predpostavlja jednakost, nikad nije tolika i ne
ini se tako preterana kao u asu kad jednakost poinje da se uspostavlja i za
vreme munog rada na njenom utemeljivanju. Treba, dakle, briljivo razlikovati onu
vrstu intelektualne slobode koju moe da prui jednakost od anarhije do koje dovodi
revolucija. Te dve stvari treba odvojeno posmatrati, da se ne bi zaele ni preterane
nade ni preterane bojazni u pogledu budunosti.
Verujem da e se ljudi koji budu iveli u novim drutvima esto sluiti svojim
linim razumom; ali daleko sam od toga da verujem da e ga esto
zloupotrebljavati.
To potie iz jednog uzroka koji uopte vai za sve demokratske zemlje i koji,
vremenom, treba da zadri u stalnim, a ponekad i uskim granicama individualnu
misaonu nezavisnost.
O tom uzroku govoriu u sledeoj glavi.
GLAVA II

O GLAVNOM IZVORU VEROVANJA KOD DEMOKRATSKIH NARODA

Dogmatska verovanja u raznim su vremenima manje ili vie mnogobrojna.
Raaju se na razne naine i mogu menjati oblik i predmet; ali ne moe se postii da
ne bude takvih dogmatskih verovanja, to jest shvatanja koja ljudi prihvataju na veru i
bez razmatranja. Kad bi svako preduzeo da sam stvori sva svoja shvatanja i da
odvojeno traga za istinom putevima koje bi sam krio, nije verovatno da bi se velik
broj ljudi ikad okupio oko ikakvog zajednikog verovanja.
A lako je i uvideti da nema drutva koje bi moglo biti uspeno bez takvih
verovanja, bolje rei, nema ih uopte koja tako postoje; jer bez zajednikih ideja
nema zajednikog delanja, a bez zajednikog delanja postoje jo ljudi ali ne i
drutvena zajednica. Da bi postojalo drutvo, a jo i vie da bi to drutvo cvetalo,
treba, dakle, da neke glavne ideje uvek okupljaju i dre u zajednitvu duh svih
graana. A toga ne moe biti drugaije do ako svaki od njih povremeno crpe svoja
shvatanja sa istog izvora i prihvata izvestan broj ve stvorenih verovanja.
Ako pak posmatram izdvojenog oveka, nalazim da dogmatska verovanja nisu ni
njemu manje neophodna da bi iveo sam nego to su mu neophodna da bi delao u
zajednici sa svojim blinjima.
Kad bi ovek bio prinuen da sam proverava sve istine kojima se svakodnevno
slui, ne bi s tim nikad izaao na kraj; iscrpljivao bi se u preliminarnom dokazivanju i
stajao u mestu; a kako nema vremena da tako postupa, jer je ljudski vek kratak, niti
sposobnosti, jer mu je um ogranien, mora se pomiriti s tim da smatra pouzdanim

mnotvo stvari i shvatanja koja nije imao ni vremena ni moi da sam ispita i proveri,
ali koje su vispreniji ustanovili ili koje svet prihvata. Na tim osnovnim temeljima gradi
on zdanje sopstvenih misli. Ne postupa on tako po svojoj volji: na to ga prisiljava
neumitni zakon njegovog poloaja.
Nema na svetu tako velikog filozofa da ne veruje milion stvari na tuu re i da ne
pretpostavlja mnogo vie istina nego to ih je sam ustanovio.
To nije samo nuno nego i poeljno. ovek koji bi se poduhvatio da sve sam
ispita mogao bi svakoj stvari pokloniti tek malo vremena i panje; taj rad drao bi
mu um u veitom komeanju i spreavao bi ga da dublje pronikne u ikoju istinu i da
vrsto ostane u ikakvoj izvesnosti.
Pamet bi mu bila u isti mah i nezavisna i slabana. Meu raznim predmetima
ljudskih shvatanja valja mu, dakle, izvriti izbor i prihvatiti bez razmatranja mnoga
verovanja, da bi mogao vie produbiti manji broj njih, koja je izdvojio da ih sam
ispita.
Istina je da svako ko neko shvatanje prihvata na tuu re dovodi svoj um u
potinjenost; ali takva je potinjenost zdrava, jer omoguava da se sloboda valjano
koristi.
Kako god uzeli, potrebno je, dakle, da u misaonom i duhovnom svetu negde
postoji autoritet. Mesto mu je promenjivo, ali se nuno negde nalazi. Individualna
nezavisnost moe biti manja ili vea, ali ne bi mogla biti bez granica. Te tako nije u
pitanju da li u demokratska vremena postoji neki misaoni autoritet, ve samo gde je
on smeten i koliki je.

U prethodnoj glavi pokazao sam kako su ljudi, usled drutvene jednakosti, sticali
neku vrstu neverice prema natprirodnom i vrlo visoku i esto veoma preuvelianu
predstavu o ljudskom razumu.
Ljude koji ive u takvim vremenima jednakosti teko je, dakle, navesti da misaoni
autoritet kome se podinjavaju postave izvan ili iznad oveanstva. Izvore istine
trae oni obino u samima sebi ili u svojim blinjima. To je ve dovoljno da se
dokae da se neka nova religija ne moe uspostaviti u takvim vekovima i da bi svaki
pokuaj da se ona rodi bio ne samo bezboniki nego i smean i nerazuman. Moe
se predvideti da demokratski narodi nee lako verovati u boanska poslanja, da e
se rado smejati novim prorocima i da e glavnog presuditelja o svojim verovanjima
eleti da nau u okvirima oveanstva, a ne iznad njega.
Kad su drutveni poloaji nejednaki a ljudi razliiti, ima nekoliko pojedinaca vrlo
prosveenih, vrlo uenih, vrlo monih po svom umu, i vrlo neuko i veoma ogranieno
mnotvo. Ljudi koji ive u doba aristokratije prirodno su, dakle, skloni da se u svojim
shvatanjima povode za viim razumom jednog oveka ili jedne klase, dok su malo
skloni tome da priznaju nepogreivost mase.
Suprotno biva u vekovima jednakosti.
to vie graani bivaju jednaki i meusobno sliniji umanjuje se svaija sklonost
da slepo veruje izvesnom oveku ili izvesnoj klasi. Poveava se sklonost da se
veruje masi, i sve vie to biva shvatanje koje vodi svet.
A to zajedniko shvatanje ne samo da je jedini vodi koji preostaje individualnom
razumu kod demokratskih naroda nego ono u tim narodima ima i mo beskrajno

veu nego kod ikojeg drugog. U doba jednakosti, ljudi nemaju nikakve vere jedni u
druge, zbog svoje slinosti; ali ba ta slinost uliva im skoro bezgranino poverenje
u sud javnosti, poto su svi sline pameti, ne ini im se verovatno da se istina ne
nalazi na strani veine.
Kad ovek koji ivi u demokratskoj zemlji poredi sebe pojedinano sa svima koji
ga okruuju, sa gordou osea da je ravan svakome od njih; ali kad pogleda sve
njih u celini i sam stane spram te velike zajednice, smesta je slomljen usle
sopstvene beznaajnosti i slabosti.
Ista ta jednakost koja ga ini nezavisnim od svakog sugraanina posebno,
izruuje ga, samog i bez odbrane, dejstvu veine.
Javnost ima, dakle, u demokratskih naroda neobinu mo, kakvu aristokratske
nacije nisu mogle ak ni zamisliti. Ona ne ubeuje u svoja verovanja, ona ih namee
i utiskuje u due nekom vrstom ogromnog duhovnog pritiska svih na svaiji um.
Veina u Sjedinjenim Dravama uzima na sebe da pojedincima prui mnotvo
ve stvorenih shvatanja i rastereuje ih tako potrebe da stvaraju sopstvena. Postoji
tako velik broj teorija u stvarima filozofije, morala ili politike, koje svako prihvata bez
ispitivanja, verujui javnosti; A ako se dobro pogleda, videe se da i sama religija tu
vlada mnogo manje kao boansko otkrovenje, a vie kao sveopte shvatanje.
Znam da su kod Amerikanaca politiki zakoni takvi da veina suvereno vlada
drutvom, to veoma uveava i mo s kojom ona prirodno dejstvuje na miljenje.
Jer nita nije obinije nego da ovek prizna nadmonu mudrost onoga ko ga tlai.
Ta politika svemo veine u Sjedinjenim Dravama uistinu pojaava uticaj koji bi

shvatanja javnosti i bez nje imala na svakog graanina, ali taj uticaj se ne zasniva na
toj svemoi. U samoj jednakosti treba traiti izvore tog uticaja, a ne u manje ili vie
narodskim institucijama koje ravnopravni ljudi mogu sebi da ustroje. Valja verovati
da duhovna mo veine ne bi bila tako apsolutna u demokratskog naroda kojim bi
vladao kralj kao to je u istoj demokratiji; ali ona e uvek biti veoma apsolutna, i
kakvi god bili politiki zakoni koji budu upravljali ljudima u vekovima jednakosti, moe
se predvideti da e vera u sveopte shvatanje tada postati neka vrsta religije, iji e
prorok biti veina.
Tako e duhovni autoritet biti drugaiji, ali nee biti manji, i daleko od toga da
verujem da e nestati, predskazujem da e lako postati odvie velik i da bi se
moglo desiti da naposletku sputa individualni razum u tenje granice nego to
odgovara veliini i srei ljudskog roda. U jednakosti jasno vidim dve tendencije:
jednu, koja svaiji um vodi novim mislima, i drugu, koja bi ga rado svela na to da
vie ne misli. I nazirem kako bi, pod dejstvom izvesnih zakona, demokratija uguila
slobodu miljenja, kojoj demokratsko drutveno ureenje pogoduje, te bi se ljudski
um, poto je raskinuo okove to su mu ih nekad nametale klase ili ljudi, sada
okovao optom voljom mnotva.
Kad bi sve one razliite sile koje su ometale ili prekomerno usporavale razmah
individualnog razuma demokratski narodi zamenili apsolutnom vlau veine, zlo bi
samo bilo druge prirode. Ljudi onda ne bi pronali nain da budu nezavisni; otkrili bi
samo, to dodue i nije lako, jedan nov oblik ropstva. Ne mogu dovoljno ponoviti
koliko nad tim treba duboko da se zamisle oni koji u slobodi miljenja vide svetinju i

koji ne mrze samo despota nego i despotizam. to se mene tie, kad oseam da
mi ruka vlasti pritiskuje elo, malo mi je vano ko me tlai i nisam vema sklon da
stavim glavu pod jaram samo zato to mi ga prua milion ruku.
GLAVA III
ZATO AMERIKANCI POKAZUJU VIE SPOSOBNOSTI I SKLONOSTI ZA
OPTE IDEJE NEGO NJIHOVI PRECI ENGLEZI
Bog ne misli na ljudski rod uopteno. On jednim pogledom i odelito vidi sva bia
od kojih se oveanstvo sastoji i zapaa svako od njih sa slinostima koje ga
zbliavaju sa svima i sa razlikama koje ga izdvajaju.
Bogu, dakle, nisu potrebne opte ideje; to e rei da on nikad ne osea potrebu
da vrlo velik broj slinih predmeta obuhvati u jednom obliku da bi pogodnije o njima
mislio.
Sa ovekom nije tako. Kad bi ljudski um preduzeo da pojedinano ispita i
prosudi o svim posebnim sluajevima koji mu padaju u oi, ubrzo bi se izgubio u
beskrajnim pojedinostima i ne bi vie video nita. U toj nevolji pribegava on jednom
nesavrenom, ali nunom postupku, koji mu pomae u njegovoj slabosti, a i
dokazuje je.
Poto povrno osmotri izvestan broj predmeta i zapazi da su slini, da im svima
isto ime, stavi ih na stranu i ide dalje.

Opte ideje ne svedoe o moi ljudske pameti, nego pre o njenoj nedovoljnosti,
jer nema potpuno slinih bia u prirodi: nema istovetnih stvari; nema pravila koja bi
se mogla primeniti bez razlike i na isti nain na vie predmeta istovremeno.
U optim idejama divno je to to omoguuju ljudskom umu da donese brz sud o
velikom broju predmeta istovremeno; ali one mu, s druge strane, pruaju uvek samo
nepotpune predstave, i oduzimaju mu u tanosti koliko mu daju u obujimanju.
to drutva vie stare stiu sve vie saznanja o novim injenicama i
svakodnevno, gotovo i ne znajui, dolaze do nekih posebnih istina.
to vie takvih istina spoznaje to je vie ovek u poloaju da stvara sve vie
optih ideja. Ne moe se uoavati odelito mnotvo posebnih injenica a da se
naposletku ne otkrije zajednika veza koja ih spaja. Pred vie individua uoavamo
pojam vrste; vie vrsta vode nuno pojmu roda. Navika uoptavanja i sklonost
optim idejama bie, dakle, uvek tim vee kod nekog naroda to su mu spoznaje
starije i mnogobrojnije.
Ima jo i drugih razloga koji ljude navode da uoptavaju ideje ili od toga udaljuju.
Amerikanci se mnogo vie slue optim idejama nego Englezi i mnogo vie u
tome uivaju. To se na prvi pogled moe initi vrlo udno, ako se ima u vidu da su to
dva naroda istog porekla, da su vekovima iveli pod istim zakonima i da jo
meusobno razmenjuju shvatanja i obiaje. Takva razlika ini se jo upeatljivija ako
usresredimo pogled na nau Evropu i uporedimo dva najprosveenija naroda u
njoj.
ovek bi rekao da kod Engleza ljudski um tek sa aljenjem i bolom ostavlja

posmatranje posebnih injenica da bi se, polazei od njih, uspeo do uzroka i da

nerado uoptava.
Kod nas, naprotiv, ljubav prema optim idejama kao da je postala tako
pomamna strast da se mora svakom prilikom zadovoljiti. Svakog jutra, im se
probudim, saznam da je otkriven neki opti i veni zakon, za koji nikada dotad
nisam ni uo. Nema toliko neznatnog pisca da bi se zadovoljio time to ve u svom
prvom pokuaju otkriva istine koje vae za kakvo veliko kraljevstvo, te je
nezadovoljan sobom ako svojom raspravom nije obuhvatio sav ljudski rod.
udim se tolikoj razlinosti izmeu dva veoma prosveena naroda. A kad
upravim pogled na Englesku i zapazim ta se u njoj zbiva u poslednjih pola veka,
mislim da mogu ustvrditi da se sklonost ka optim idejama tu razvija uporedo sa
slabljenjem drevnog ustrojstva zemlje.
Manje ili vie uznapredovalo stanje prosveenosti nije, dakle, dovoljno da samo
sobom objasni ta u ljudskom umu budi ljubav prema optim idejama ili ga od njih
odvraa.
Kad je drutveni poloaj ljudi nejednak, a ta nejednakost i stalna, pojedinci malo
pomalo postaju toliko razlini da bi se moglo rei da tu postoji toliko odelitih
oveanstava koliko ima klasa; svaki put otkrivamo odvojeno samo jedno od njih, te
gubei iz vida onu optu sponu koja ih sve povezuje u ogromni krug ljudskog roda,
uvek imamo pred oima samo izvesne ljude, a ne oveka.
Oni koji ive u takvim aristokratskim drutvima ne stvaraju, dakle, nikad nekakve
vrlo uoptene ideje o sebi, a to je dovoljno da im ulije naviku podozrenja u takve

ideje i nagonsku odbojnost prema njima.

ovek koji ivi u demokratskoj zemlji otkriva oko sebe, naprotiv, samo gotovo
slina stvorenja; on, dakle, ne moe da pomisli ni na jedan deo ljudskog roda a da
mu se misao ne uvea i rairi toliko da obuhvati celinu. Sve istine koje su primenjive
na njega samog ini mu se da se podjednako i na isti nain mogu primeniti i na
svakog njegovog sugraanina i na svakog blinjeg. Poto naviku optih ideja stekne
tako u onom prouavanju kojim se najvie bavi i koje ga najvie zanima, on tu naviku
prenosi i u sva druga, te tako potreba da se u svemu otkriju opta pravila, da se
velik broj predmeta obuhvati jednim istim oblikom i da se neki skup injenica objasni
jednim jedinim uzrokom postaje arka i esto slepa strast ljudskog uma.
Nita ne pokazuje bolje istinitost ovog to prethodi nego antika shvatanja o
ropstvu.
Ni najdublji ni najvei geniji Rima i Grke nikad nisu doli do tako opte, a u isti
mah i tako jednostavne ideje o slinosti ljudi i o podjednakom pravu na slobodu,
koje svaki od njih roenjem donosi; a upinjali su se da dokau kako je ropstvo
prirodno i da e uvek postojati. tavie, sve ukazuje na to da su oni koji su bili
robovi pre no to su postali slobodni, a meu kojima nam je vie njih ostavilo lepih
spisa, i sami gledali na ropstvo u istom svetlu.
Svi veliki pisci starog veka pripadali su aristokratiji gospodara, ili su bar tu
aristokratiju svojim oima videli uspostavljenu bez osporavanja; njihov um irio se na
vie strana, ali je sa te, dakle, bio ogranien, i trebalo je da Isus Hristos sie na
zemlju da bi ljudi shvatili da su svi lanovi ljudske vrste prirodno slini i ravnopravni.

U doba jednakosti, svi su ljudi nezavisni jedni od drugih, izdvojeni i slabi; ne via
se takav ija bi volja trajno upravljala kretanjem mnotva; u takvo doba ini se kao
da oveanstvo koraa samo od sebe. Da bi se objasnilo ono to se zbiva u svetu,
svedeni smo, dakle, na to da potraimo neke krupne uzroke koji, dejstvujui
podjednako na sve nae blinje, navode sve njih da voljno idu istim putem. I to,
opet, navodi prirodno ljudski um da stvara opte ideje i uliva mu sklonost prema
njima.
Ve sam pokazao kako drutvena jednakost navodi svakoga da sam traga za
istinom. Lako je uvideti da taj metod mora neosetno usmeriti ljudski um ka optim
idejama. Kad odbacim klasne, profesionalne i porodine tradicije, kad se oslobodim
uticaja primera da bih samo naporom svog razuma traio put kojim u ii, sklon sam
da razloge svojih shvatanja crpem iz same ljudske prirode, to me nuno i skoro i
ne znajui vodi ka velikom broju vrlo uoptenih pojmova.
Sve to prethodi dokraja objanjava zato Englezi pokazuju mnogo manje
sposobnosti i sklonosti za uoptavanje ideja nego njihovi potomci Amerikanci, a
naroito manje nego njihovi susedi Francuzi, i zato ih dananji Englezi pokazuju
vie nego njihovi dedovi.
Englezi su dugo bili veoma prosveen a istovremeno i vrlo aristokratski narod;
njihova saznanja usmeravala su ih da neprestano tee vrlo optim idejama, a
aristokratske navike zadravale su ih na vrlo posebnim idejama. Otud ta filozofija, u
isti mah i smela i bojaljiva, i iroka i skuena, koja je dosad dominirala u Engleskoj
i koja u njoj jo dri tolike duhove sputane i nepomine.

Nezavisno od uzroka na koje sam ukazao, nalazimo i drugih jo, manje vidljivih
ali ne i manje delatnih, koji kod svih demokratskih naroda izazivaju sklonost, a esto
i strast prema optim idejama.
Meu tim idejama valja razlikovati. Ima ih koje su proizvod polaganog, potankog,
savesnog rada inteligencije, i one proiruju sferu ljudskih znanja.
Ima ih i drukijih, koje se lako raaju iz prvog, hitrog napora uma, a one donose
samo vrlo povrne i vrlo nesigurne pojmove.
Ljudi koji ive u vekovima jednakosti imaju mnogo radoznalosti, a malo dokolice:
ivot im je toliko praktian, tako sloen, tako uskomean, tako aktivan da im ostaje
tek malo vremena za razmiljanje. Ljudi demokratskih vekova vole uoptene ideje
zato to ih one razreavaju toga da prouavaju posebne sluajeve; one sadre, ako
tako mogu rei, mnogo stvari u maloj zapremini i daju u malo vremena velik uinak.
Kad, dakle, posle nepaljivog i kratkog ispitivanja misle da su zapazili neki zajedniki
odnos izmeu izvesnih predmeta, oni dalje ne istrauju, i ne ispitujui podrobno kako
su ti razni predmeti slini ili razlini, hitaju da ih sve svrstaju u istu formulu, kako bi
poli dalje.
Jedna od odlika demokratskih vekova jeste sklonost koju u njima svi ljudi gaje
prema lakim uspesima i uivanjima u sadanjosti. To nalazimo i u intelektualnim kao
i u svim drugim pozivima. Veina onih koji ive u doba jednakosti puni su takve
ambicije, koja je u isti mah i vatrena i mlitava: ele da smesta postignu velike
uspehe, ali i da izbegnu velike napore. Takvi suprotstavljeni nagoni vode ih
neposredno traenju uoptenih ideja, pomou kojih se nadaju da mogu bez po muke

prikazati vrlo obimne predmete i lako privui panju javnosti.

A i ne znam da li gree kad tako misle, jer njihovi itaoci isto se toliko boje da
produbljuju koliko i oni sami i obino trae u delima laka uivanja i obrazovanje bez
rada.
Dok aristokratske nacije ne koriste dovoljno opte ideje i esto prema njima
pokazuju nepromiljen prezir, deava se da su demokratski narodi, naprotiv, uvek
spremni da zloupotrebljavaju takve ideje i da se njima neumereno oduevljavaju.
GLAVA IV
ZATO SE AMERIKANCI NIKAD NISU TAKO STRASNO ZANIMALI ZA OPTE
IDEJE U POLITICI KAO FRANCUZI
Rekao sam ve da Amerikanci nisu pokazivali tako veliku sklonost za opte ideje
kao Francuzi. To je naroito tano u pogledu optih ideja koje se tiu politike.
Mada Amerikanci unose u zakonodavstvo neuporedivo vie optih ideja nego
Englezi i mnogo se vie nego ovi staraju da praksu u ljudskim poslovima usaglase s
teorijom, nikad se u Sjedinjenim Dravama nije videlo neko politiko telo tako
zaljubljeno u opte ideje kao to su to kod nas bili Ustavotvorna skuptina i Konvent;
nikad se itava amerika nacija nije tako strasno zanosila takvim idejama kao to
se njima zanosio francuski narod u XVIII veku i nije pokazivala tako slepu veru u
valjanost i apsolutnu istinitost ikakve teorije.

Ta razlika izmeu Amerikanaca i nas proizilazi iz vie uzroka, ali poglavito iz

ovog:
Amerikanci ine demokratski narod koji je uvek sam upravljao javnim poslovima,
a mi smo demokratski narod koji je dugo mogao samo da misli o tome kako bi ih
najbolje mogao voditi.
Nae drutveno ureenje navodilo nas je ve da stvaramo vrlo uoptene ideje o
politikom ureenju dok nas je postojee politiko ustrojstvo spreavalo da te ideje
ispravljamo na osnovu iskustva i da im malo pomalo otkrivamo nedostatke, dok se
kod Amerikanaca te dve stvari neprestano uravnoteuju i prirodno ispravljaju.
Na prvi pogled ini se da je ovo veoma suprotno onome to sam ranije rekao,
naime da demokratske nacije ljubav prema teorijama crpu upravo iz ivosti svog
praktinog ivota. Paljivije ispitivanje otkrie da u tome nema niega protivrenog.
Ljudi koji ive u demokratskim zemljama lakomi su na opte ideje zato to imaju
malo vremena, a te ih ideje poteuju toga da vreme gube ispitujui posebne
sluajeve. To je tano, ali vai samo za one materije koje nisu uobiajeni i nuni
predmet njihovih misli. Trgovci e spremno prihvatiti i ne ispitujui mnogo sve opte
ideje koje im se ponude o filizofiji, politici, naukama i umetnosti; ali prihvatie tek
poto ispitaju one koje se tiu trgovine, pa i tako e ih prihvatiti samo uz ograde.
Isto e biti i s dravnicima, kad je re o optim idejama koje se tiu politike.
Te tako, ako je u pitanju neto u emu je osobito opasno da se demokratski
narod slepo i prekomerno prepusti optim idejama, najbolji lek koji se moe
upotrebiti jeste to da se on time bavi svakodnevno i u praksi; tada e on nuno

morati da zae u pojedinosti, a pojedinosti e mu ukazati na slabe strane teorije.

Lek je esto bolan, ali dejstvo mu je pouzdano.
Tako demokratske institucije, koje svakog graanina prisiljavaju da se praktino
bavi upravljanjem javnim poslovima, umanjuju preteranu sklonost ka optim
teorijama u stvarima politike, koju jednakost podstie.
GLAVA V
KAKO U SJEDINJENIM DRAVAMA RELIGIJA UME DA SE SLUI
DEMOKRATSKIM NAGONIMA
U jednoj od predhodnih glava ustanovio sam da ljudi ne mogu bez dogmatskih
verovanja i da je ak veoma poeljno da ih imaju. Ovde dodajem da mi se meu
svim dogmatskim verovanjima najpoeljnije ine dogmatska verovanja u stvarima
religije. To se vrlo jasno dokazuje ak i ako se imaju u vidu samo interesi
ovozemaljski.
Gotovo da nema ljudskog postupka, ma koliko ga osobenim pretpostavili, da ne
izvire iz vrlo opte ideje koju su ljudi stvorili o Bogu, o njegovom odnosu prema
ljudskom rodu, o prirodi nae due i o naim dunostima prema blinjima. Ne moe
se uiniti da te ideje ne budu opti izvor iz koga sve ostalo izvire.
Od ogromnog je, dakle, interesa za ljude da imaju veoma utvrene predstave o
Bogu, svojoj dui, svojim optim dunostima prema svome stvoritelju i svojim

blinjima, jer nedoumica u pogledu tih polazita prepustila bi sve njihove postupke
sluaju i osudila ih u neku ruku na nered i nemo.
To je, dakle, oblast u kojoj je najvanije da svako od nas ima jasno utvrene
ideje, a to je na alost i oblast u kojoj je najtee da svako, ako je preputen sam
sebi, samim naporom svog razuma uspe da doe do jasno utvrenih ideja.
Samo umovi koji su se veoma oslobodili obinih ivotnih preokupacija, koji su
vrlo pronicljivi, veoma otroumni, veoma iskusni, mogu uz mnogo vremena i truda
proniknuti te tako neophodne istine. Pa i sami takvi filozofi vidimo da su okrueni
nejasnoama; na svakom koraku prirodno videlo to ih obasjava tamni i preti da se
ugasi, a i uprkos svim svojim naporima, otkrili su tek mali broj protivrenih pojmova,
izmeu kojih se ljudski um ve hiljadama godina koleba i ne moe vrsto da dohvati
istinu niti ak da otkrije nove zablude. Takva prouavanja veoma premauju
prosenu ljudsku sposobnost, pa i kad bi veina ljudi bila sposobna da se njima
bavi, oevidno za to ne bi imala vremena.
Jasno utvrene ideje o Bogu i o ljudskoj prirodi neophodne su im za
svakodnevnu ivotnu praksu, a ta praksa spreava ih da ih steknu.
To mi se ini jedinstvenim sluajem. Ima meu naukama takvih koje su korisne
mnotvu a i dostupne su mu; neke druge dostupne su samo malobrojnima i njima se
ne bavi veina, kojoj su potrebne samo njihove daleke primene; ali svakodnevna
primena ove neophodna je svima, dok je njeno prouavanje veini nedostupno.
Opte ideje o Bogu i o ljudskoj prirodi jesu, dakle, od svih ideja, one koje je
najuputnije izuzeti od uobiajenog rasuivanja individualnog razuma i u pogledu kojih

se moe najvie dobiti a najmanje izgubiti ako se prizna neki autoritet.

Prva svrha religija, a i jedna od glavnih njihovih prednosti u tome je to o svim
tim osnovnim pitanjima pruaju jasno, precizno, za mnotvo razumljivo i vrlo trajno
reenje.
Ima religija veoma pogrenih i apsurdnih, no ipak se moe rei da svaka religija
koja ostaje u krugu koji sam oznaio i ne tei da iz njega izae, kao to su neke to
pokuale, da bi sa svih strana sputala slobodan uzlet ljudskog duha, namee
ljudskom umu koristan jaram, pa i ako ne donosi ljudima spasenje na onom svetu,
valja priznati da je bar vrlo korisna za njihovu sreu i veliinu na ovome.
To naroito vai za ljude koji ive u slobodnim zemljama.
Kad se u nekom narodu uniti religija, sumnja ispuni najvie delove uma, a upola
paralie i sve ostale. Svako se navikne da ima samo zbrkane i promenljive pojmove
o stvarima koje se najvema tiu i njegovih blinjih i njega samog; ovek teko brani
svoja shvatanja ili ih naputa, a kako gubi nadu da bi sam mogao reiti najkrupnije
probleme ljudske sudbine, kukaviki se miri s tim da na njih i ne misli.
Takvo stanje neizbeno mora da oslabi due; ono labavi volju i priprema
graane na ropstvo. Tada se deava ne samo da oni dopuste da im se uzme
sloboda nego je esto i sami predaju.
Kad vie nema autoriteta u pitanjima religije, a ni u pitanjima politike, ljude ubrzo
plai tolika neograniena nezavisnost. Veito komeanje svega zabrinjava ih i
zamara. Kako se u duhovnom svetu sve pomera, oni poele da bar u materijalnim
stvarima sve bude vrsto i postojano, pa ne mogui povratiti nekadanja verovanja,

prihvataju sebi gospodara.

Sto se mene tie, sumnjam da bi ovek ikako mogao podneti istovremeno i
potpunu nezavisnost u pogledu religije i potpunu politiku slobodu; i sklon sam da
mislim da ovek, ako nema vere, treba da robuje, a ako je slobodan, da veruje.
Ne znam, meutim, nije li ta velika korist od religije jo vidljivija kod naroda u
kojih vlada drutvena jednakost nego kod ikojih drugih.
Valja priznati da jednakost, koja donosi velika dobra, budi meutim u ljudima i
vrlo opasne nagone, kao to u kasnije pokazati; ona dejstvuje u tome smislu da ih
razdvoji jedne od drugih i navodi svakog da se bavi samo sobom.
Ona im prekomerno otvara duu ljubavi prema materijalnim uivanjima.
Najvea prednost religija u tome je to ulivaju sasvim suprotne nagone. Nema
religije koja ne postavlja predmet ljudskih elja izvan ili iznad ovozemaljskih blaga i
koja ne uzdie prirodno due ka predelima veoma iznad oblasti ula. Nema ni takve
koja ne namee svakome nekakve dunosti prema ljudskom rodu ili dunosti
zajednike celoj ludskoj vrsti, te ga tako s vremena na vreme odvlai od
posmatranja samo sebe samog. To se sree i u najpogrenijim i najopasnijim
religijama.
Religiozni narodi prirodno su, dakle, jaki upravo u onome u emu su demokratski
narodi slabi, to dobro pokazuje od kolikog je znaaja da ljudi sauvaju religiju kad
postanu jednaki.
Nemam ni prava a ni nameru da ispitujem natprirodna sredstva kojima se Bog
slui da ulije veru u ljudsko srce. Ovde religiju posmatram samo sa isto ljudskog

gledita; ispitujem na koji nain ona moe najlake da sauva svoju mo u

demokratskim vekovima u koje stupamo.
Pokazao sam kako u doba prosveenosti i jednakosti ljudski um teko pristaje
da prihvati dogmatska verovanja i kako potrebu za njima ivo osea samo u
pogledu religije. To ukazuje najpre na to da religije, u takvim vekovima, treba sa
vie uzdranosti nego u ikojim drugim da ostanu u granicama koje su im svojstvene i
da ne tee da izau izvan njih; jer ako poele da svoju mo proire i izvan verskih
pitanja, izlau se tome da se u njih vie ne veruje ni u kom pogledu. One treba,
dakle, da briljivo ocrtaju krug u kome ele da zadre ljudski um, a izvan toga da ga
ostave potpuno slobodnog i prepuste ga njemu samom.
Po Muhamedu, sa neba potiu, i tako ih je u Kuran zapisao, ne samo verske
doktrine nego i politike maksime, graanski i krivini zakoni, naune teorije.
Jevanelje, naprotiv, govori samo o optim odnosima ljudi prema Bogu i meu
sobom. Izvan toga ne ui nita i ne obavezuje da se ita veruje. Ve i samo to,
meu hiljadu drugih razloga, dovoljno pokazuje da prva od tih dveju religija ne bi
mogla dugo dominirati u doba prosveenosti i demokratije, dok je druga
predodreena da vlada i u tim vekovima kao i u svima drugim.
Kad poem dalje u tom ispitivanju, nalazim da religije, bi se mogle odrati u
takvim demokratskim vekovima, govorei sa ljudskog stanovita, treba ne samo
briljivo da se ogranie na krug verskih pitanja; njihova mo zavisi jo umnogome i
od prirode verovanja koja ispovedaju, od spoljnih oblika koje usvajaju i od obaveza
koje nameu.

Ono to sam ranije rekao o tome kako jednakost ini ljude sklonim vrlo
uoptenim i vrlo irokim idejama vredi pogotovo u pogledu religije. Slini i
ravnopravni ljudi lako poimaju ideju o jednom jedinom Bogu, koji svakome od njih
namee ista pravila i daruje im buduu sreu po istoj ceni. Ideja o jedinstvu ljudskog
roda neprestano ih vraa na ideju o jedinom Stvoritelju, dok ljudi veoma odvojeni
jedni od drugih i vrlo razliiti lako dolaze do toga da stvore, naprotiv, onoliko bogova
koliko ima naroda, kasta, klasa i porodica i da ocrtaju hiljadu razliitih puteva da se
dospe na nebo.
Ne moe se porei da je i samo hrianstvo na neki nain pretrpelo taj uticaj koji
drutveno i politiko ureenje vre na religije.
U asu kad se hrianska religija pojavila na zemlji, Provienje, koje je bez
sumnje pripremalo svet za njegov dolazak, bilo je okupilo velik deo ljudskog roda,
kao kakvo ogromno stado, pod skiptar cezara. Ljudi koji su sainjavali to mnotvo
veoma su se meusobno razlikovali; ali jedno im je ipak bilo zajedniko, to su se
pokoravali istim zakonima; a svaki je od njih bio tako slab i tako mali spram
vladarove veliine da su se svi inili jednaki u poredenju s njim.
Treba priznati da je to novo i osobeno stanje oveanstva moralo initi ljude
sklonim da prihvate opte ideje kojima ui hranstvo i da to stanje objanjava
zato je hrianstvo tako lako i brzo proelo tada duh ljudi.
Provera te istine, u suprotnim okolnostima, izvrila se posle pada Carstva.
Rimski svet razbio se tada takorei na paramparad, svaka nacija vratila se
svojoj prvobitnoj individualnosti. U okviru tih nacija ubrzo su se beskonano izdelili

slojevi; izdvojile su se loze, kaste su svaku naciju izdelile na vie naroda. Usred tog
sveopteg napora koji kao da je sva ljudska drutva navodio da se izdele na koliko
god se moglo samo zamisliti fragmenata, hrianstvo nije izgubilo iz vida opte ideje
koje je iznelo na videlo. Ali ono ipak kao da se prilagoavalo, koliko je moglo, novim
tenjama koje su proizilazile iza toga rasparavanja ljudskog roda. Ljudi su i dalje
oboavali samo jednog Boga tvorca i svedritelja; ali svaki narod, svaki grad i
takorei svaki ovek verovali su da mogu stei neku posebnu privilegiju i stvoriti sebi
line zatitnike kod vrhovnog gospodara. Ne mogui razdeliti boanstvo, umnoili su
bar i prekomerno uzvisili njegove sluitelje; potovanje anela i svetitelja postalo je,
kod veine hriana, gotovo idolopoklonstvo, pa se u jedan mah moglo pobojati da
se hrianska religija ne unazadi do religija koje je bila pobedila.
Sto vie iezavaju pregrade koje su delile nacije u okviru oveanstva i graane
u okviru svakog naroda, ini mi se oevidno da se sve vie i ljudski um, gotovo sam
od sebe, usmerava ka ideji o jednom jedinom i svemoguem biu, koje podjednako
daje svim ljudima iste zakone. Osobito je, dakle, u tim vekovima demokratije vano
ne dopustiti da se pobrka potovanje koje se ukazuje bojim pomonicima sa
oboavanjem koje se duguje samo Tvorcu.
Druga jedna istina ini mi se vrlo jasna: da religije treba manje da se bave
spoljanjim obredima u doba demokratije nego u ikoja druga.
Kad je bilo govora o filozofskom metodu Amerikanaca, pokazao sam kako se
ljudski um ni protiv ega ne buni toliko u doba jednakosti koliko protiv pomisli da se
potini nekim formama. Ljudi koji ive u takvim vremenima ne podnose figure:

simboli im se ine izvetaenim detinjarijama, koje slue da im se pred oima

zamagle ili ukrase istine, koje bi prirodnije bilo da im se prikau sasvim gole i u
punom svetlu. Oni ostaju hladni pred ceremonijama i prirodno su skloni da pridaju
sporedan znaaj pojedinostima u bogotovlju.
Onima kojima je dunost da ureduju spoljne oblike religija u demokratskom veku
treba veoma da obrate panju na te prirodne nagone ljudskog razuma, da se ne bi
bez nude protiv njih borili.
Ja vrsto verujem u neophodnost formi; znam da one ljudskom umu pruaju
vrstu taku u kontemplaciji apstraktnih istina i pomau mu da ih vrsto uoi i da ih
sa arom prigrli. Ne zamiljam da bi bilo moguno odrati neku religiju bez spoljnih
obreda; ali, s druge strane, mislim da bi u vekovima u koje stupamo, bilo osobito
opasno prekomerno ih umnoavati; da ih pre treba ograniiti i zadrati samo ono
to je potpuno neophodno za ouvanje same dogme, koja je sutina religija, a
obred joj je samo forma. Religija koja bi postala sitniavija, nepopustljivija i prepuna
sitnih obaveza u doba kad ljudi postaju sve vie jednaki, ubrzo bi se svela na celu
strasnih bogomoljaca usred mnotva bez vere.
Znam da neki nee propustiti da mi prigovore da se religije, kojima su svima
predmet opte i vene istine, ne mogu tako povijati za promenljivim nagonima
svakog veka a da u oima ljudi ne izgube svojstvo onoga to je izvesno. I tu u opet
odgovoriti da treba vrlo briljivo razluivati glavna shavatanja koja sainjavaju neku
veru i koja ine ono to teolozi zovu lanovima vere od uzgrednih pojmova koji se na
njih nadovezuju. Religije moraju uvek vrsto istrajavati u onima prvim, ma kakav bio

osobeni duh vremena; ali treba dobro da se uvaju toga da se isto tako veu za ove
druge u vekovima kad se sve pomera i kad duh ljudi, navikao na prizor kretanja svih
ljudskih stvari, teko trpi da stoji u mestu. Nepromenljivost u spoljnim i sporednim
stvarima ini mi se da obeava trajnost samo onda kad je i samo drutvo
nepromenljivo; u svakom drugom sluaju sklon sam verovati da je ona pogubna.
Meu svim strastima koju jednakost budi ili im pogoduje, videemo da postoji
jedna osobito snana, koju jednakost usadi u srce svih ljudi: to je ljubav prema
blagostanju. Ljubav prema blagostanju upadljiva je i neizbrisiva crta demokratskog
doba.
Moe se verovati da bi religiju koja bi se poduhvatila toga da uniti tu osnovnu
strast ova na kraju unitila. Kad bi religija htela sasvim da otrgne ljude od
razmiljanja o ovozemaljskim dobrima da bi se sasvim posvetili mislima o onome
svetu, moe se predvideti da bi joj due izmakle iz ruku i bacile se, daleko od nje,
jedino u materijalna i sadanja uivanja.
U svim religijama postoje neki obredi koji su inherentni samoj sutini vere i u
kojima se nipoto ne sme nita menjati. To se osobito vidi u katolianstvu, gde su
esto forma i sutina tako tesno spojene da ine jedno isto.
Glavni je posao religija da proiste, reguliu i ogranie odvie arku i iskljuivu
sklonost blagostanju koju gaje ljudi u doba jednakosti; ali verujem da bi pogreile
kad bi pokuale da je sasvim obuzdaju i unite. Ne bi uspele da odvrate ljude od
ljubavi prema bogatstvu; ali mogu jo da ih ubede da treba da se bogate samo na
poten nain.

To me vodi jo jednoj, poslednjoj napomeni, koja na neki nain obuhvata i sve

ostale. to vie ljudi postaju slini i jednaki tim je vanije da se religije, briljivo se
klonei svakodnevnih poslova, ne sukobljavaju baz nuda s opteprihvaenim
idejama i stalnim interesima masa; jer opte shvatanje javlja se sve vie kao prva i
najneodoljivija sila; izvan njega nema toliko vrstog oslonca da bi omoguio da se
neko optem mnenju odupre. To isto toliko vai za demokratski narod potinjen
nekom despotu koliko i za republiku. U doba jednakosti, kraljevi esto postiu
pokornost, ali uvek je veina ta kojoj se veruje; veini, dakle, treba ugoditi u svemu
onom to nije suprotno veri.
U prvoj knjizi ovog dela prikazao sam kako se ameriki svetenici klone javnih
poslova. To je najupadljiviji, ali ne i jedini primer njihove uzdranosti. U Americi je
religija jedan poseban svet, u kome svetenik vlada, ali se i stara da iz njega nikad
ne izae; u tim granicama, on vodi ljudski razum; izvan toga, preputa ljude samima
sebi i nazavisnosti i nepostojanosti koje su svojstvene njihovoj prirodi i vremenu.
Nisam video zemlju u kojoj bi se hrianstvo zaodevalo manje u forme, obrede i
slike nego u Sjedinjenim Dravama i gde bi ljudskom umu prualo jasnije,
jednostavnije i optije ideje. Mada su ameriki hriani izdeljeni na mnotvo sekti,
svi oni vide svoju veru u tome istom svetlu. To vai za katolianstvo kao i za druge
veroispovesti. Nema katolikih svetenika koji pokazuju manje naklonosti prema
sitnim individualnim verskim dunostima, prema izuzetnim i osobenim putevima da
se postigne spasenje i koji su vema privreni duhu zakona a manje slovu nego to
su to katoliki svetenici u Sjedinjenim Dravama; nigde se ne propoveda jasnije i

ne potuje vie ona doktrina crkve koja brani da se svetitelji oboavaju onako kao
to treba da se oboava Bog. A ameriki katolici su, meutim, vrlo pokorni i vrlo
iskreni.
Drugo jedno zapaanje vredi za svetenika svih veroispovesti: ameriki
svetenici ne pokuavaju da privuku i veu sve poglede ovekove za budui ivot;
rado putaju da mu se deo srca bavi sadanjou; izgleda kao da ovozemaljska
dobra smatraju vanim, mada drugostepenim stvarima; mada se sami ne pridruuju
privredi, zanimaju se bar za njen napredak i pozdravljaju ga, i mada neprestano
ukazuju verniku na onaj svet kao na veliki predmet njegovih bojazni i njegovih nada,
nimalo mu ne brane da poteno tei blagostanju na ovome svetu. Daleko od toga
da pokazuju kako su te dve stvari odeljene i suprotne, nastoje vie da pronau gde
se one dotiu i spajaju.
Svi ameriki svetenici poznaju misaoni uticaj koji vri veina i uvaavaju je. Oni
se nikad ne bore protiv nje do koliko je nuno. Ne meaju se nipoto u stranake
kavge, nego rado usvajaju opta shvatanja svoje zemlje i svog vremena i bez otpora
se preputaju struji oseanja i ideja koja oko njih sve nosi. Trude se da poprave
svoje savremenike, ali se od njih ne izdvajaju. Javno mnenje nije, dakle, nikad
neprijateljski raspoloeno prema njima; ono ih pre podrava i titi, i njihova vera
vlada u isti mah i snagom koja joj je svojstvena i snagom veine, kojom se i oni
slue.
Tako, potujui sve one demokratske nagone koji joj nisu protivni, a i koristei
se nekima od njih, religija uspeva da se uspeno bori protiv duha individualne

nazavisnosti koji je od svih najopasniji za nju.

GLAVA VI
O NAPREDOVANJU KATOLIANSTVA U SJEDINJENIM DRAVAMA
Amerika je najdemokratskiji deo sveta, a istovremeno i zemlja u kojoj, po
verodostojnim izvetajima, katolika vera najvie napreduje. To na prvi pogled
iznenauje.
Treba jasno razluivati dve stvari: jednakost navodi ljude da hoe sami da
rasuuju; ali, s druge strane, ona im uliva naklonost i ideju o jednoj jedinoj
drutvenoj vlasti, jednostavnoj i istoj za sve. Ljudi koji ive u demokratskom veku
veoma su, dakle, skloni da ne podleu nikakvom verskom autoritetu. Ali, ukoliko
pristaju da se potine takvom autoritetu, ele da on bar bude jedan i jednoobrazan;
verske vlasti koje se ne stiu sve u jednom sreditu prirodno se sukobljavaju s
njihovim shvatanjem, pa oni skoro isto tako lako smatraju da i nema religije koliko i
da ih ima vie.
U nae doba, vie nego u ranija, via se da katolici gube veru a da protestanti
prelaze u katolianstvo. Ako se katolianstvo posmatra iznutra, ini se da gubi; ako
se posmatra spolja, raste. To se dade objasniti.
Ljudi su u nae dane malo skloni da veruju; ali, ako ve veruju, odmah nalaze u
sebi neki skriven nagon koji ih i nesvesno vodi katolianstvu. Vie doktrina i obiaja

rimske crkve udni su im; ali oseaju neko potajno divljenje prema njenom ureenju,
a njeno snano jedinstvo ih privlai.
Kad bi katolianstvo najzad uspelo da izbegne politike mrnje koje je izazvalo,
gotovo ne sumnjam da bi mu duh ovoga veka, koji mu se ini tako protivan, postao
veoma naklonjen i da bi ono odjednom mnoge osvojilo.
Jedna od najsvojstvenijih slabosti ljudskog uma jeste to to hoe da pomiri
suprotna naela i da spokojstvo kupi na tetu logike. Uvek je, dakle, bilo i bie uvek
ljudi koji e, poto izvesna svoja religijska verovanja potine bilo kakvom autoritetu,
hteti da izuzmu iz te potinjenosti vie drugih takvih svojih verovanja, pa e pustiti da
im um nasumce lebdi izmeu pokornosti i slobode. Ali sklon sam verovati da e broj
takvih biti manji u demokratskim vekovima nego u drugim i da e nai unuci biti sve
vie skloni da se dele samo na dve strane, tako to e jedni sasvim napustiti
hrianstvo, a drugi stupiti u krilo rimske crkve.
GLAVA VII
ZATO DUH DEMOKRATSKIH NARODA NAGINJE PANTEIZMU
Kasnije u prikazati kako i u politici nalazimo onu preovlaujuu naklonost
demokratskih naroda prema vrlo uoptenim idejama; ali sada hou najpre da
ukaem na glavnu posledicu te naklonosti u filozofiji.
Ne moe se porei da je panteizam u nae doba veoma napredovao. Spisi

jednog dela Evrope vidljivo nose njegov ig. Nemci ga unose u filozofiju, a Francuzi
u knjievnost. Meu delima ljudske uobrazilje koja se objavljuju u Francuskoj veina
sadri poneka shvatanja ili neke slike pozajmljene iz panteistikih doktrina ili se kod
njihovih autora nazire nekakva sklonost tim doktrinama. Ne ini mi se da to potie
samo od kakvog sluaja, nego da proizlazi iz jednog trajnog uzroka.
to vie drutveni poloaj ljudi biva izjednaen, a svaki ovek posebno sve sliniji
svima ostalim, sve slabiji i manji, ljudi se sve vie navikavaju da vie nemaju u vidu
graane, nego samo narod; zaboravljaju se pojedinci da bi se mislilo na vrstu.
U takvo doba ovekov duh voli da obuhvati ujedanput mnotvo razliitih
predmeta; on neprestano tei tome da mnotvo posledica uspe vezati za jedan
jedini uzrok.
Opsednut je idejom jedinstva, trai je svugde, i kad veruje da ju je naao, isprui
se u njoj i poine. Tako dolazi do toga da otkrije u svetu ne samo jedno delo i
jednog tvorca; i ta iskonska podela jo mu smeta, pa je sklon da nastoji da jo
uvea i uprosti svoju misao time to e i Boga i svet obuhvatiti u jednu jedinu celinu.
Kad se tako susreem s jednim filozofskim sistemom po kome se i materijalne i
nematerijalne stvari, vidljive i nevidljive, koje svet obuhvata, smatraju samo razliitim
delovima jednog ogromnog bia, koje jedino ostaje veno usred stalnih promena i
neprestanih preobraaja svega to ga sainjava, nije mi teko da zakljuim da e
takav sistem, mada niti ovekovu individualnost, ili jo pre ba zato to je niti,
imati potajnih ari za ljude koji ive u demokratiji; sve njihove misaone navike
pripremaju ih da ga pojme i usmeravaju ih da ga usvoje. On prirodno privlai njihovu

uobrazilju i vezuje je za sebe; on hrani gordost njihovog uma i godi njegovoj lenosti.
Meu raznim sistemima pomou kojih filozofija nastoji da objasni svet,
panteizam mi se ini jednim od najpodobnijih da oara ovekov duh u doba
demokratije; protiv njega treba da se ujedine i bore svi oni koji ostaju privreni
istinskoj ovekovoj veliini.
GLAVA VIII
KAKO JEDNAKOST SUGERIE AMERIKANCIMA IDEJU O NEOGRANIENOJ
MOGUNOSTI OVEKOVOG USAVRAVANJA
Jednakost sugerie ljudskom umu vie ideja do kojih on ne bi doao bez nje, a
menja skoro sve one koje je ve imao. Uzimam kao primer ideju o mogunosti
ovekovog usavravanja, zato to je ona jedna od glavnih koje um moe da pojmi i
to ona sama sobom predstavlja jednu veliku filozofsku teoriju ije se konsekvence
u svakom trenutku ispoljavaju u praksi ljudskih poslova.
Iako je ovek u mnogom pogladu slian ivotinjama, jedna osobina samo je
njemu svojstvena: on se usavrava, a one ne. Ljudskoj vrsti jo od postanja nije
mogla promai ta razlika. Ideja o sposobnosti za usavravanje stara je, dakle,
koliko i svet; jednakost je nije stvorila, ali joj ona daje jedan nov karakter.
Kad su graani razvrstani po rangu, zanimanju, roenju, i kad su svi prisiljeni da
se dre puta na koji ih je sluaj postavio, svakom se ini da kraj sebe opaa mee

ljudske moi, i niko se vie ne trudi da se bori protiv neizbene sudbine. Ne znai,
dodue, da aristokratski narodi potpuno poriu ovekovu sposobnost da se
usavrava. Oni samo ne smatraju da je neograniena; poimaju oni poboljanja, ne i
promene; budua stanja drutva zamiljaju oni bolja, ali ne drugaija; i mada
doputaju da je oveanstvo uveliko napredovalo i da moe ostvariti jo poneki
napredak, unapred ga omeuju nekim nepremostivim granicama.
Oni, dakle, ne misle da su postigli najvie dobro i apsolutnu istinu (koji je ovek
ili koji narod bio toliko bezuman da to zamilja?), ali vole da sebe ubede u to da su
priblino dostigli onaj stupanj veliine i znanja koji doputa naa nesavrena priroda;
a kako se oko njih nita ne mie, rado uobraavaju da je sve na svome mestu.
Tada zakonodavac smatra da donosi vene zakone, narodi i kraljevi hoe da podiu
samo stoletne spomenike, a sadanje pokolenje poduhvata se da budua pokolenja
potedi staranja da sama urede svoju sudbinu.
to vie kaste iezavaju, to se vie klase zbliuju, a ljudi se burno meaju i
obiaji, navike, zakoni menjaju se, i to se vie novih istina obelodanjuje, a stara
shvatanja nestaju i druga ih zamenjuju, to se vie u ovekovom umu javlja predstava
o idealnom, a nestalnom savrenstvu.
Neprestane promene zbivaju se tada svakog asa pred oima svakog oveka.
Jedne mu pogoravaju poloaj, i on i odvie dobro shvata da ni neki narod, ni
pojedinac, ma koliko prosvceni bili, nisu nepogreivi. Druge mu poboljavaju
sudbinu, pa on po tome zakljuuje da je ovek, uopteno uzev, obdaren
neogranienom sposobnou usavravanja. Nedae mu pokazuju da niko ne moe

laskati sebi da je otkrio apsolutno dobro; uspesi ga raspaljuju da mu bez predaha

tei. Tako, stalno tragajui, padajui, podiui se, esto razoaran, nikad
obeshrabren, on neprestano tei toj ogromnoj veliini koju nejasno nazire na kraju
dugog puta koji oveanstvo treba jo da prevali.
Ne bi ovek mogao verovati koliko toga prirodno proizilazi iz te filozofske teorije
po kojoj se ovek moe bezgranino usavravati i koliki ogroman uticaj ona ima ak
i na one koji se nikad nisu bavili time da misle, nego samo da delaju, pa ipak kao da
svoje postupke saobraavaju toj teoriji, mada je i ne poznaju.
Sretnem tako jednog amerikog mornara i pitam ga zato su brodovi njegove
zemlje sagraeni tako da malo traju, a on mi bez oklevanja odgovori da
moreplovstvo svakog dana tako brzo napreduje da bi i najlepi brod ubrzo postao
skoro beskoristan kad bi potrajao due od nekoliko godina.
U tim reima koje je nasumce izrekao jedan priprost ovek, o jednoj posebnoj
pojedinosti, zapaam optu i sistematsku ideju po kojoj jedan velik narod vodi sve
poslove.
Aristokratske nacije prirodno su sklone da odvie suze granice ovekovog
usavravanja, a demokratske nacije ih ponekad preko mere razmiu.
GLAVA IX
PRIMER AMERIKANACA NE DOKAZUJE DA DEMOKRATSKI NAROD NE BI
MOGAO IMATI SPOSOBNOSTI I SKLONOSTI ZA NAUKU, KNJIEVNOST I

UMETNOST
Mora se priznati da je meu civilizovanim narodima naeg doba malo takvih kod
kojih su visoke nauke manje napredovale nego u Sjedinjenim Dravama i koji su dali
manje velikih umetnika, slavnih pesnika i uvenih pisaca.
Vie Evropljana, iznenaeni takvim prizorom, smatrali su to prirodnom i
neizbenom posledicom jednakosti, pa su pomislili, ako bi se jednom desilo da
demokratsko drutveno ureenje i demokratske institucije preovladaju po celom
svetu, da bi se malo pomalo pomraila svetlost to svetli ljudskom umu i da bi ljudi
opet pali u tamu.
Oni koji tako zakljuuju brkaju, mislim, vie ideja, koje bi vano bilo razdvojiti i
odvojeno ispitati. Oni i nehotice brkaju ono to je demokratsko s onim to je samo
ameriko.
Vera koju su ispovedali prvi doseljenici i zavetali je potomcima, jednostavna u
obredima, stroga i gotovo surova u naelima, protivna spoljnim znacima i pompi
ceremonija, prirodno je malo naklonjena umetnostima, a uivanje u knjievnosti tek
sa aljenjem doputa.
Amerikanci su veoma star i vrlo prosveen narod, koji je naiao na jednu novu i
ogromnu zemlju, po kojoj moe do mile volje da se iri i koju bez muke oplodava. To
je bez primera u svetu. U Americi svako, dakle, nalazi drugde nepoznate pogodnosti
da stekne imetak i da ga uveava. Pohlepa je tu stalno napeta, a ovekov duh, koji
svata svaki as odvraa od uivanja u matanju i od intelektualnog rada, sve vue

samo sticanju bogatstva. U Sjedinjenim Dravama ne samo da se vide, kao i u svim

drugim zemljama, klase proizvoaa i trgovaca, nego se svi ljudi, to se nikad nije
videlo, istovremeno bave i proizvodnjom i trgovinom.
Da su, meutim, Amerikanci bili sami na svetu, sa slobodama i prosveenou
koje su stekli njihovi dedovi i sa strastima koje su im bile svojstvene, ubeen sam
da bi ubrzo otkrili da se ne moe dugo napredovati u primeni nauke a da se ne gaji i
teorija; da se sva umea uzajamno usavravaju, te ma koliko da su bili poneti
glavnim predmetom svojih elja, ubrzo bi uvideli da se s vremena na vreme treba od
cilja i udaljiti da bi se lake domaio.
Naklonost prema duhovnim uivanjima tako je, uostalom, prirodna srcu
civilizovanog oveka da se i u nacijama koje su najmanje sklone da im se prepuste
uvek nae graana koji joj se predaju. Kad bi se ta intelektualna potreba jednom
osetila, ubrzo bi bila i zadovoljena.
Ali dok su Amerikanci bili prirodno skloni da od nauke trae samo njene primene
u zanatima, samo sredstva da se ivot olaka, uena i knjievna Evropa preduzela
je da pronikne do optih izvora istine i istovremeno je usavravala sve to moe
doprineti uivanjima kao i sve to moe sluiti ovekovim potrebama.
Na elu prosveenih nacija Staroga sveta stanovnici Sjedinjenih Drava osobito
su izdvajali jednu, sa kojom su ih tesno spajali zajedniko poreklo i sline navike. U
tom su narodu nalazili oni slavne naunike, vete umetnike, velike pisce, pa su
otuda mogli da prikupljaju intelektualna blaga a da nisu morali sami da rade na tome
da ih steknu.

Ne mogu pristati da Ameriku odvajam od Evrope, uprkos okeanu koji ih deli.

Narod Sjedinjenih Drava smatram delom engleskog naroda kome je povereno da
koristi ume Novoga sveta, dok ostali deo nacije, uz vie dokolice i manje
materijalnih ivotnih briga, moe da se posveti misli i da u svim pravcima razvija
ovekov duh.
Poloaj Amerikanaca je, dakle, sasvim izuzetan i moe se verovati da nijedan
demokratski narod nikad nee biti u takvom. Njihovo isto puritansko poreklo,
navike jedino trgovake, sama zemlja na kojoj ive i koja kao da im odvraa duh od
prouavanja nauka, knjievnosti i umetnosti; susedstvo Evrope, koje im omoguava
da ih ne prouavaju a da ipak ne zapadnu u varvarstvo; hiljadu osobitih uzroka, od
kojih sam mogao da prikaem samo one glavne, mora biti da su neobino
usredsredili ameriki duh na staranje o isto materijalnim stvarima. Strasti, potrebe,
vaspitanje, okolnosti, sve kao da odista doprinosi da se stanovnik Sjedinjenih
Drava saginje ka zemlji. Samo mu religija povremeno podie trenutne i rasejane
poglede ka nebu.
Nemojmo, dakle, videti sve demokratske nacije u licu amerikog naroda, i
potrudimo se da ih najzad osmotrimo pod njihovim sopstvenim crtama.
Moemo zamisliti narod u kome ne bi bilo ni kaste, ni hijerarhije, ni klasa; u
kome bi zakon, ne priznajui privilegije, podjednako razdeIjivao nasledstva, a koji bi,
istovremeno, bio lien prosveenoti i slobode. To nije puka hipoteza: despot moe
nai da mu je u interesu da izjednai svoje podanike a i da ih ostavi u neznanju, da
bi ih lake drao u ropstvu.

Takvi demokratski narodi ne samo da nee pokazivati sposobnosti ni sklonosti

za nauke, knjievnost i umetnost, nego se moe verovati da se nikad nee desiti da
ih pokae.
Zakon o nasledivanju i sam bi se postarao da u svakom pokolenju uniti
bogatstva, a niko ne bi stvarao novih. Siromah, lien prosveenosti i slobode, ne bi
ni doao na misao da se uzdigne do bogatstva, a bogata bi se prepustio da padne
u siromatvo ne umejui se braniti.
Ubrzo bi se izmeu ta dva graanina uspostavila potpuna i neotklonjiva
jednakost. Niko tada ne bi imao ni vremena ni sklonosti da se posveti umnom radu i
duhovnim uivanjima. Svi bi bili umali u istom neznanju i podjednakom robovanju.
Kad zamislim takvo demokratsko drutvo, smesta se oseam kao da sam uao
u neku od onakvih niskih, mranih, skuenih prostorija gde svetlost, uneta spolja,
ubrzo bledi i gasi se. ini mi se kao da me odjednom pritiskuje neki teret i da se
vuem kroz pomrinu da bih pronaao izlaz i vratio se na vazduh i danju svetlost. Ali
sve se to ne bi moglo primeniti na ve prosveene ljude, koji, i poto meu sobom
ukinu posebna i nasledna prava, koja su trajno uvrivala bogatstva u rukama
izvesnih pojedinaca, ipak ostaju slobodni.
Kad su ljudi koji ive u demokratskom drutvu prosveeni, lako otkrivaju da ih
nita ne ograniava i ne zaustavlja niti ih prisiljava da se zadovolje sadanjim
bogatstvom.
U svima njima raa se, dakle, misao da to bogatstvo uveaju, pa ako su
slobodni, svi i pokuavaju da to ostvare, ali svi ne uspeju u tome podjednako.

Zakonodavstvo, dodue, vie ne dodeljuje privilegije, ali priroda ih daje. Poto je

prirodna nejednakost vrlo velika, imovna stanja postaju nejednaka, budui da svako
koristi sve svoje sposobnosti da se obogati.
Zakon o nasleivanju jo se protivi tome da se stvaraju bogate porodice, ali on
vie ne spreava da bude bogataa. On neprestano vraa graane ka jednom
optem nivou, sa kog se oni neprestano odvajaju; oni bivaju sve vie nejednaki po
imetku to je ira njihova prosveenost i vea sloboda.
Javila se u nae doba jedna sekta uvena po svom duhu i svojim ludorijama,
koja hoe da sva dobra sabere u ruke jedne centralne vlasti i da njoj poveri da ih
potom raspodeljije, prema zaslugama, svim pojedincima. Tako bi se izbegla
potpuna i veita jednakost, koja, izgleda, preti demokratskim drutvima.
Postoji drugi jedan, jednostavniji i manje opasan lek, a to je da se nikome ne
daju privilegije, da se svima prui podjednako obrazovanje i jednaka nezavisnost, pa
da se svakome prepusti staranje da sam obelei svoje mesto. Prirodna nejednakost
ubrzo bi se ispoljila, i bogatstvo bi samo od sebe prelo na stranu umenijih.
Demokratska drutva uvek e, dakle, sadrati i mnotvo bogatih ili imunih ljudi.
Ti bogatai nee meusobno biti onako tesno povezani kao lanovi nekadanje
aristokratske klase; imae raznolike nagone i gotovo nikad nee imati toliko
osiguranu i tako potpunu dokolicu; ali bie beskrajno mnogobrojniji nego to su
mogli biti oni koji su sainjavali onu aristokratsku klasu. Ti ljudi nee biti sputani
materijalnim ivotnim brigama i moi e se, mada u razliitoj meri, posveivati
intelektualnom radu i njegovim zadovoljstvima; i oni e mu se, dakle, posveivati, jer

mada je tano da ovekov duh, s jedne strane, naginje ogranienom, materijalnom i

korisnom, s druge strane se on prirodno uzdie ka beskrajnom, nematerijalnom i
lepom. Telesne potrebe vezuju ga za zemlju, ali im ga nita vie ne sputava, sam
se od sebe uspravlja.
Ne samo da e sve vei bivati broj onih koji e se zanimati za umni rad, nego e
se i sklonost ka duhovnim uivanjima malo pomalo sputati i do onih koji u
aristokratskim drutvima izgleda nisu imali ni vremena ni sposobnosti da im se
predaju.
Kad vie nema naslednih bogatstava, klasnih privilegija i povlastica na osnovu
roenja i kad svako crpe snagu samo iz sebe, vidljivo je da glavnu razliku izmeu
ljudi odreuje inteligencija. Sve to slui jaanju, proirenju i bogaenju inteligencije
stie odmah veliku vrednost.
Korisnost znanja otkriva se neobino jasno i u oima mase. Oni koji ne uivaju u
njegovim arima cene njegove plodove i ulau napore da ga steknu.
U demokratskim vekovima, prosveenim i slobodnim, ne postoji nita to bi
razdvajalo ljude ili zadravalo ih na njihovom mestu; oni se uzdiu ili sputaju
neobino brzo. Sve se klase meusobno vide, jer su vrlo bliske. Svakodnevno opte
meusobno i meaju se, jedna drugoj podraavaju i zavide; to narodu uliva mnotvo
ideja, pojmova, elja, koje ne bi imao da su slojevi nepromenljivi a drutvo
nepokretno. U tim nacijama sluitelj se nikad ne osea sasvim odstranjen iz
gospodarevih uivanja i poslova, ni siromah iz bogataevih; ovek sa sela trudi se
da lii na onoga iz grada, a unutranjost na metropolu.

Tako se niko ne preputa lako da bude sveden samo na materijalne ivotne

brige, pa i najskromniji poslenik s vremena na vreme kriomice baca udne poglede
ka viem duhovnom svetu. Ne ita se u istom duhu i na isti nain kao kod
aristokratskih naroda; ali krug italaca neprestano se iri i najzad obuhvata sve
graane.
Kad mnotvo pone da se zanima za plodove umnog rada, otkriva se da je
znatno sredstvo da se steknu slava, mo i bogatstvo to da se ovek istie u nekom
takvom radu. Nemirna ambicija koju jednakost budi smesta se okree i na tu stranu
kao i na sve druge. Broj onih koji se bave naukama, knievnou i umetnou
postaje ogroman. Ogromna delatnost javlja se u intelektualnom svetu; svako nastoji
da u njemu prokri sebi put i trudi se da privue panju javnosti. Zbiva se neto
slino onome to se u Sjedinjenim Dravama deava u svetu politike: dela su esto
nesavrena, ali su bezbrojna; i mada su rezultati pojedinanih napora obino vrlo
mali, opti rezultat uvek je veoma velik.
Nije, dakle, tano kad se kae da su ljudi koji ive u demokratskom veku
prirodno ravnoduni prema naukama, knjievnosti i umetnosti; jedino treba priznati
da ih oni gaje na svoj nain i da u to unose svojstvene im vrline i mane.
GLAVA X
ZATO SE AMERIKANCI VIE POSVEUJU NAUNOJ PRAKSI NEGO
TEORIJI

Mada demokratsko drutveno ureenje i institucije ne zaustavljaju duhovni

razvoj, neosporno je ipak da ga usmeravaju pre na izvesnu stranu nego na neku
drugu. Njihovo dejstvo, i tako ogranieno, jo je vrlo veliko, pa se nadam da e mi
se oprostiti to u se za asak na njemu zadrati, da ga razmotrim.
Kad je bila re o filozofskom metodu Amerikanaca izneo sam vie napomena,
koje treba ovde iskoristiti.
Jednakost razvija u svakom oveku elju da o svemu sam sudi; ona mu, u
pogledu svih stvari, uliva sklonost za opipljivo i stvarno, zanemarivanje tradicija i
formi. Ti opti nagoni ispoljavaju se poglavito u onome to ini predmet ove glave.
Oni koji se bave naukama u demokratskim narodima uvek se boje da se ne
izgube u utopijama. Zaziru od sistema, vole da se dre to blie injenica i da ih
sami proue; kako im ne moe lako imponovati ime nikoga od njihovih kolega, nisu
nikad skloni da se zaklinju u rei svojih uitelja; naprotiv, vidimo da se stalno bave
time da pronau slabu stranu njihove doktrine. Naune tradicije imaju malo uticaja
na njih; nikad se ne zadravaju dugo na taninama neke kole i teko se
zadovoljavaju reima; trude se da proniknu, koliko god mogu, do glavnih delova
onoga ime se bave i da to izloe obinim jezikom. Nauke imaju tada slobodnije i
pouzdanije, ali manje uzvieno dranje.
Nauku, ini mi se, moemo podeliti na tri dela.
Prvi deo obuhvata najvie teorijske principe, najapstraktnije pojmove, one ija je
primena nepoznata ili vrlo daleka.

Drugi deo sastoji se od optih istina, koje, mada su jo u vezi sa istom

teorijom, vode ipak praksi, neposrednim i kratkim putem.
Postupci primene i sredstva za izvoenje sainjavaju trei deo.
Svakim od tih razliitih delova nauke moe se baviti posebno, mada razum i
iskustvo pokazuju da nijedan od njih ne moe dugo prosperirati kad se potpuno
odvoji od ostala dva.
U Americi se divno gaji isto praktini deo nauka, a naunici se briljivo bave i
onim teorijskim delom koji je neposredno neophodan za primenu; sa te strane
Amerikanci pokazuju uvek jasan, slobodan, originalan i plodan duh; ali nema skoro
nikoga u Sjedinjenim Dravama ko bi se posvetio prevashodno teorijskom i
apstraktnom delu ljudskog znanja. Amerikanci u tome pokazuju preteranost jedne
tendencije koja e se, mislim, sretati, mada u manjoj meri, kod svih demokratskih
naroda.
Nita nije nepohodnije negovanju visokih nauka, ili visokom delu nauka, nego
meditacija, a nita nije manje povoljno za meditaciju nego sredina kakva je u
demokratskim narodima. Kod njih ne nailazimo, kao kod aristokratskih naroda, na
jednu mnogobrojnu klasu koja miruje zato to joj je dobro i na drugu jednu koja se
ne pokree zato to nema nade da e joj biti bolje. U demokratskim narodima sve
se kree: jedni hoe da se domognu vlasti, drugi bogatstva. Usred tog sveopteg
komeanja, toga stalnog sudaranja suprotnih interesa, toga stalnog kretanja ljudi ka
sticanju, gde nai mir neophodan za duboke umne kombinacije? Kako zaustaviti
misao na nekoj taki, kad se sve unaokolo kree i kad je ovek i sam ponet i noen

svakodnevno neodoljivom strujom koja sve valja?

Treba razlikovati onu stalnu ivost to vlada u smirenoj i ve uspostavljenoj
demokratiji od burnih i revolucionarnih vrenja koja skoro uvek prate raanje i razvoj
nekog demokratskog drutva.
Kad se jedna estoka revolucija izvri u nekom veoma civilizovanom narodu, ona
neizbeno naglo razbukti oseanja i ideje.
To je naroito tako u sluaju demokratskih revolucija, koje izvre prevrat
istovremeno u svim klasama od kojih se narod sastoji, pa izazovu ogromne ambicije
u srcu svakog graanina.
to su Francuzi odjednom postigli tako divan napredak u egzaktnim naukama u
asu kad su dovravali unitenje ostataka nekadanjeg feudalnog drutva, tu naglu
plodnost treba pripisati ne demokratiji, nego besprimernim promenama koje su
pratile njene posledice. Ono to se tada dogodilo bilo je neto osobeno;
nepromiljeno bi bilo videti u tome znak nekog opteg zakona.
Velike revolucije nisu obinije kod demokratskih naroda nego kod drugih; sklon
sam ak verovati da su manje obine. Ali u tim nacijama vlada neko nezgodno
kretanje, neka vrsta kotrljanja ljudi jednih preko drugih, to remeti umni rad, a ne
podstie ga niti ga uzdie.
Ne samo da se ljudi koji ive u demokratskim drutvima teko predaju meditaciji
nego je oni prirodno malo i cene. Demokratsko drutveno ureenje i institucije
navode veinu ljudi da neprestano delaju; a duevne navike koje odgovaraju delanju
ne odgovaraju uvek miljenju. ovek koji dela prinuen je da se esto zadovolji

priblinim, jer nikad ne bi postigao cilj kad bi hteo svaku pojedinost da dovede do
savrenstva. Neprestano mora da se oslanja na ideje koje nije imao vremena da
produbi, jer se on mnogo vie slui prikladnou ideje nego to mu pomae njena
tanost; a na kraju krajeva, manji je rizik za njega ako se poslui nekim pogrenim
naelima nego ako troi vreme da bi utvrdio istinitost svih svojih naela. Svet se ne
pokree dugim i uenim dokazivanjima. Brzo uoavanje neke osobite injenice,
svakodnevno upoznavanje promenljivih strasti mnotva, srean trenutak i umenost
da se on ugrabi odluuju u svim poslovima.
U vekovima kad skoro sav svet dela, ovek je, dakle, obino sklon da preterano
ceni brz zamah i povrne zamisli intelekta, a da prekomerno potcenjuje njegov spor
i dubok rad.
Takvo opte shvatanje utie i na rasuivanje ljudi koji se bave naukom: ono ih
ubeuje da u tome radu mogu uspeti i bez meditacije ili ih udaljava od onih nauka
koje iziskuju meditaciju.
Ima vie naina da se prouavaju nauke. Kod mnotva ljudi nalazimo sebinu
ljubav, merkantilnu i proizvodno praktinu, prema naunim otkriima, koju ne treba
brkati sa nekoristoljubivom strau koja gori u srcu malog broja; postoji elja da se
znanja koriste, a postoji i ista elja za saznanjem. Ne sumnjam da se ovde-onde, u
ponekih, raa arka i nepresuna ljibav prema istini, koja se hrani sama sobom i
neprestano se naslauje, no nikad se ne moe zadovoljiti. Ba ta arka, gorda i
nekoristoljubiva ljubav prema istini vodi ljude apstraktnim izvorima istine, odakle crpu
osnovne ideje.

Da je Paskal imao u vidu samo kakvu veliku korist ili da ga je pokretala samo
elja za slavom, ne verujem da bi ikad mogao skupiti svu mo svog uma da otkrije
najskrivenije tajne Tvorca. Kad vidim kako je duu takorei otrgnuo od ivotnih
poslova, da bi je svu posvetio istraivanju, pa kako je, raskinuvi prerano spone to
su ga vezivale za telo, umro od starosti pre etrdesete svoje godine, stojim
zapanjen i shvatam da neki obian uzrok ne moe uroditi takvim naporima.
Budunost e pokazati da li se takve strasti, tako retke i tako plodotvorne, isto
tako lako raaju i razvijaju i u demokratskim drutvima kao u aristokratskim. Ja to
teko mogu verovati.
U aristokratskim drutvima, klasa koja usmerava javno mnenje i upravlja
poslovima, budui da je stalno i naslednim putem iznad mnotva, prirodno stie
uzvienu predstavu o sebi i o oveku. Ona rado zamilja za sebe uivanja u slavi i
postavlja uzviene ciljeve svojim eljama. Aristokratije esto ine veoma tiranska i
vrlo neovena dela, ali retko imaju niske misli i pokazuju izvestan gordi prezir za
sitna uivanja, ak i kad im se predaju: to uzdie sve due do vrlo velike visine. U
aristokratska doba ljudi obino stvaraju vrlo visoko miljenje o dostojanstvu, moi,
veliini ovekovoj. Takvo miljenje utie na one koji se bave naukama kao i na sve
ostale; ono olakava prirodni uzlet duha ka najviim oblastima misli i ini ga prirodno
sklonim da stekne uzvienu i gotovo boansku ljubav prema istini.
Naunike takvog doba privlai dakle teorija, pa se ak esto deava da gaje
nerazloan prezir prema praksi. Plutarh kae: "Arhimed je bio tako uzvienog srca
da nikad nije ostavio nikakvog napisanog dela o tome kako se grade takve ratne

rasprave; i smatrajui bednim, niskim i plaenikim sve to umee izumevanja i

graenja sprava, i uopte svaku vetinu koja, primenjena, donosi neku korist,
posvetio je svoj um i svoja prouavanja tome da pie samo stvari ija se lepota i
istananost nikako ne meaju sa potrebama." Takve su aristokratske tenje u
naukama.
One ne mogu biti takve kod demokratskih nacija.
Veina ljudi koji sainjavaju te nacije vrlo su pohlepni na materijalna uivanja u
sadanjosti. Kako su uvek nezadovoljni poloajem koji zauzimaju, a i uvek slobodni
da ga napuste, misle samo na to da promene svoje stanje ili da ga poboljaju.
Svaki nov metod koji kraim putem vodi bogatstvu, svaka maina koja skrauje rad,
svako orue koje smanjuje trokove proizvodnje, svaki izum koji olakava uivanja i
uveava ih, ini se ljudima takvih sklonosti najvelianstvenijim plodom ovekovog
uma. Poglavito su sa te strane demokratski narodi privreni nauci, tako je shvataju i
uvaavaju. U aristokratskim vekovima od nauke se poglavito trae duhovna uivanja,
u demokratskim telesna.
Raunajte da e broj tih koristoljubivih procenitelja nauke sve vie rasti to je
neka nacija vie demokratska, prosveena i slobodna, a sve e vie i izumi
neposredno primenjivi u proizvodnji donositi koristi, slave, pa ak i moi svojim
autorima; jer u demokratijama, klasa koja radi uzima uea u javnim poslovima, pa
oni koji joj slue mogu od nje oekivati i poasti kaogod i novac.
Lako se moe pojmiti da e u tako organizovanom drutvu duh ljudi biti neosetno
naveden da zanemaruje teoriju i da e se, naprotiv, morati oseati silno privuen

primeni, ili bar onom delu teorije koji je neophodan onima koji je primenjuju.
Uzalud nagonska sklonost uzdie duh ka najviim sferama uma, korist ga sputa
ka osrednjim. Tu on razvija svoju snagu i svoju nemirnu delatnost, i stvara uda. Isti
ti Amerikanci, koji nisu otkrili ni jedan jedini opti zakon mehanike, uveli su u
brodarstvo jednu novu mainu koja menja lice sveta.
Daleko sam, dakako, od toga da tvrdim da je demokratskim narodima naeg
doba sueno da se u njima ugase transcendentne spoznaje ljudskog uma, niti ak
da kod njih nee zasejati nove. U doba u kome ivimo i meu tolikim prosveenim
nacijama koje neprestano mori ar radinosti, povezanost izmeu raznih delova
nauke ne moe promai niijem pogledu. Pa i sama ljubav prema praksi, kad je
prosveena, mora navoditi ljude da ne zanemaruju teoriju. Usred tolikih pokuaja
primene i toliko svakodnevnih ponovljenih iskustava, nemoguno je da se, esto, ne
ispolje neki vrlo opti zakoni; tako da e velika otkria biti esta, mada e veliki
pronalazai biti retki.
Verujem, uostalom, da neki ljudi oseaju visoko nauno pozvanje. Mada
demokratija ne navodi ljude da nauke neguju radi samih nauka, ona s druge strane
ogromno poveava broj onih koji se njima bave. Ne moe se verovati da se u
tolikom mnotvu nee s vremena na vreme roditi poneki spekulativni genije koji e
se oduevljavati samo ljubavlju prema istini. Moemo biti uvereni da e se takav
truditi da pronikne u najdublje tajne prirode, ma kakav bio duh njegove zemlje i
njegovog doba. Nema ni potrebe pomagati njegovom poletu; dovoljno je ne
sputavati ga. Hou da kaem samo ovo: stalna drutvena nejednakost navodi ljude

da se zatvore u gordo i besplodno istraivanje apstraktnih istina, dok ih

demokratsko drutveno ureenje i institucije navode da od nauka trae samo
neposredne i korisne primene.
Takva je tendencija prirodna i neizbena. Zanimljivo je znati je, a moe biti i
nuno ukazati na nju.
Kad bi oni koji su pozvani da upravljaju nacijama u nae doba zapazili jasno i
unapred te nagone koji e uskoro postati neodoljivi, shvatili bi da e, sa
prosveenou i slobodom, ljudi koji ive u demokratskom veku neizostavno
usavravati privrednu stranu nauka i da sav napor drutvenih vlasti teba ubudue da
se usmeri na podrku visokim naukama i na stvaranje snanih naunih strasti.
U nae dane treba ljudski um zadravati na teoriji: on i sam od sebe stremi ka
praksi, pa umesto da ga neprestano svodimo na podrobno ispitivanje sekundarnih
efekata, dobro je ponekad odvraati ga od njih, da bi se uzdigao do promiljanja
osnovnih uzroka.
Zato to je rimska civilizacija izumrla usled najezde varvara, mi smo moda
odvie skloni da verujemo da civilizacija ne moe drugaije propasti.
Ako bi se ikad desilo da se ugase nauke koje nam svetle, one bi trnule malo po
malo, takorei same od sebe. Time to bismo se suvie ograniili na primenu,
izgubili bismo iz vida osnovne zakone, a kad bismo ih potpuno zaboravili, slabo
bismo shvatili i metode koji se iz njih izvode; ne bismo ih vie mogli otkrivati novih, i
bez razumevanja i umea sluili bismo se naunim postupcima koje vie ne bismo
razumevali.

Kad su se Evropljani pre tristo godina iskrcali u Kini, zatekli su sve vetine na
takvom stupnju savrenstva da su se udili kako to da Kinezi, kad su dotle dospeli,
nisu otili i dalje. Kasnije su otkrili tragove i nekih visokih znanja, koja su se bila
izgubila. Privreda je bila razvijena; sauvala se veina naunih metoda; ali sama
nauka nije vie postojala. To je Evropljanima objasnilo onu neobinu nepominost u
kojoj su zatekli duh toga naroda. Idui stopama svojih predaka, Kinezi su zaboravili
razloge kojima su se ovi upravljali. Jo su se sluili formulom ali joj nisu traili
smisao; sauvali su orue, a nisu vie imali umee da ga izmene ili obnove. Kinezi,
dakle, nisu mogli nita da promene. Morali su da odustanu od poboljanja. Prisiljeni
su bili da uvek i u svemu podraavaju precima da ne bi pali u mrak ako bi i za asak
skrenuli s puta koji su ovi prokrili. Izvor ovekovih znanja bee gotovo sasvim
usahnuo; i mada je reka jo tekla, vode joj vie nisu mogle ni bujati ni promeniti tok.
Kina je, meutim, ve vekovima ivela u miru; njeni zavojevai behu prihvatili
njene obiaje; red je vladao. Na sve strane mogla se zapaziti neka vrsta
materijalnog blagostanja. Revolucije su bile retke, a rat takorei nepoznat.
Ne treba se, dakle, umirivati time to su varvari jo daleko od nas; jer mada ima
naroda koji puste da im luu istrgnu iz ruku, ima ih i koji je sami izgaze nogama.
GLAVA XI
U KAKVOM DUHU NEGUJU AMERIKANCI ZANATE I UMETNOST

Verujem da bismo i italac i ja samo gubili vreme kad bi stao dokazivati kako
sveopte slabo imovno stanje, odsustvo suvika, opta elja za blagostanjem i
stalni napori koje svako ulae da ga postigne dovode do toga da u ovekovom srcu
prevagne ljubav prema korisnom nad ljubavlju prema lepom. Demokratske nacije,
kod kojih se sve to sree, negovae, dakle, one vetine koje slue tome da ivot
uine udobnim radije nego one kojima je svrha da ga ulepaju; one e obino vie
voleti korisno nego lepo, a elee da i lepo bude korisno.
Ali ja hou da poem dalje, pa poto sam ukazao na tu prvu crtu, da ocrtam i
vie drugih.
U vekovima kad vladaju privilegije, obino biva da bavljenje skoro svim
vetinama postane neka privilegija, pa svako zanimanje postane poseban svet u koji
nije svakom slobodno da stupi. Pa iako je proizvodnja slobodna, prirodna
nepromenljivost u aristokratskim nacijama dovodi do toga da svi oni koji se bave
istim zanimanjem na kraju obrazuju jednu odelitu klasu, koja se uvek sastoji od istih
porodica, iji se svi lanovi meusobno poznaju i u kojoj se ubrzo raa jedno
esnafsko mnenje i gordost. U privrednoj klasi takve vrste svaki poslenik treba ne
samo da stie bogatstvo nego i da uva uvaenje koje uiva. Pravila mu postavlja
ne samo njegov interes, niti ak interes kupca, nego i staleki interes, a interes
stalea je da mu svaki lan proizvodi remek-dela. U aristokratskim vekovima tenja
je zanata, dakle, da proizvode to je moguno bolje, a ne to bre ni to jevtinije.
Kad je, naprotiv, svako zanimanje otvoreno svakome, kad mnotvo neprestano u
nj stupa i iz njega istupa i kad mu lanovi postaju meusobno tui, ravnoduni i

skoro nevidljivi jedni za druge, zato to ih je mnoina, drutvena povezanost se

raskida, i svaki zanatlija, upuen samo na sebe, tei samo da zaradi to vie novca
uz to manji trud; samo mu elja potroaa jo postavlja neku granicu. Ali deava
se to da se i kod potroaa istovremeno zbiva odgovarajui preokret.
U zemljama gde se bogatstvo, kao i vlast, nalaze sabrani u nekoliko ruku i iz njih
ne izlaze, korienje veine ovozemaljskih dobara pripada malom broju uvek istih
pojedinaca; nematina, shvatanja, umerenost elja, udaljuju sve ostale.
Kako je ta aristokratska klasa nepromenljiva u pogledu veliine, jer niti se
suava niti iri, ona uvek osea iste potrebe i osea ih na isti nain. Ljudi koji je
sainjavaju prirodno crpu iz vieg i naslednog poloaja koji zauzimaju ljubav prema
onome to je vrlo dobro nainjeno i vrlo trajno.
To daje jedan opti karakter idejama nacije u pogledu zanata.
esto se deava da u tim nacijama ak i seljak vie voli da se sasvim odrekne
stvari za kojima udi nego da ih stekne nesavrene.
U aristokratijama, zanatlije rade, dakle, samo za ogranien broj kupaca, koje je
vrlo teko zadovoljiti. Od savrenstva njihovog rada zavisi poglavito zarada koju
oekuju.
Nije vie tako kad se sve privilegije ukinu, pa se slojevi meaju, a svi ljudi se
neprestano sputaju i uzdiu na drutvenoj lestvici.
U demokratskom narodu uvek nalazimo mnotvo graana ija se imovina deli i
smanjuje. Oni su za boljih dana stekli izvesne potrebe koje im ostaju i kad vie nisu
u mogunosti da ih zadovolje, pa nespokojno trae nema li kakvog zaobilaznog

naina da ih zadovolje.
S druge strane, uvek se u demokratijama via vrlo velik broj ljudi ije bogatsvo
raste, ali ije elje rastu mnogo bre nego bogatstvo, pa gutaju oima dobra koja im
bogatstvo obeava jo mnogo pre nego to moe da im ih i prui. Ovi na sve strane
trae da probiju sebi krai put ka tim bliskim uivanjima. Iz kombinacije ta dva
uzroka proizilazi to da u demokratijama uvek nalazimo mnotvo graana ije su
potrebe iznad njihovih mogunosti i koji bi radije pristali da se i nepotpuno zadovolje
nego da se sasvim odreknu predmeta svojih elja.
Zanatlija lako razume takve strasti zato to ih i sam deli. U aristokratiji, on je
nastojao da svoje prizvode proda to skuplje nekolicini; sada shvata da bi mogao
postojati bri nain da se obogati, tako to bi prodavao jevtino svima.
A postoje samo dva naina da se spusti cena nekoj robi.
Prvi je da se pronau bolji, krai, znalakiji naini proizvodnje. Drugi je da se u
veoj koliini proizvode priblino slini predmeti, ali manje vrednosti. Kod
demokratskih naroda sve umne sposobnosti zanatlije usmerene su ka ta dva
naina.
On se trudi da izume postupke koji bi mu omoguili da radi ne samo bolje nego i
bre i uz manje trokove, a ako u tome ne moe da uspe, da umanji bitnu kakvou
stvari koju izrauje, ali tako da ne bude sasvim neupotrebljiva za ono emu je
namenjena. Dok su samo bogatai imali satova, ovi su skoro svi bili odlini. Sad se
proizvode gotovo samo osrednji, ali ih sav svet ima. Tako demokratija ne tei samo
tome da ovekov duh usmeri ka korisnim vetinama nego ona navodi i zanatlije da

vrlo brzo izrauju mnogo nesavrenih stvari, a i potroae da se takvim stvarima

zadovoljavaju.
Ne znai da u demokratiji zanat nije kadar da, po potrebi, stvara uda. I to se
sree ponekad, kad se pojave kupci koji pristaju da plate vreme i trud. U toj borbi
svih delatnosti, usred te ogromne konkurencije i bezbrojnih pokuaja, stvore se
odline zanatlije, koje proniknu do krajnjih granica svog zanata; ali retko imaju oni
prilike da pokau ta umeju; briljivo tede oni svoje napore; dre se znalake
prosenosti, koja samu sebe procenjuje, i mada bi mogla postii vie od
postavljenog cilja, smera samo onom cilju koji i postie. U aristokratijama, naprotiv,
zanatlije urade uvek koliko god umeju, a kad se zaustave, znai da su stigli na kraj
svog umea.
Kad stignem u neku zemlju i vidim da zanati stvaraju neto divnih proizvoda, to
me jo nimalo ne obavetava o drutvenom i politikom ureenju zemlje. Ali ako
primetim da su proizvodi obino nesavreni, u velikom broju i po niskoj ceni, siguran
sam da u narodu gde se to zbiva privilegije slabe, a klase poinju da se meaju i
uskoro e se stopiti.
Zanatlije koje ive u demokratskom veku ne nastoje samo da svim graanima
stave na raspolaganje svoje korisne proizvode nego i da svim svojim proizvodima
dadu privid sjajnog kvaliteta, koji oni nemaju.
U izmeanosti svih klasa, svako se nada da e moi imati izgled onoga to
stvarno nije, pa se jako trudi da to postigne. Takvo raspoloenje ne raa
demokratija, jer ono je sasvim prirodno u ovekovom srcu, ali ona ga primenjuje na

materijalne stvari. Pretvaranje u pogledu vrlina pripada svim vremenima; pretvaranje

u raskoi svojstvo je osobito demokratskog doba.
Da bi se zadovoljile te nove potrebe ljudske tatine, nema podvale kojoj zanati
ne pribegavaju; dovitljivost u tome ide tako daleko da i sama sebi kodi. Uspelo se
da se dijamant tako savreno imitira da se ovek moe prevariti. Kad se izume
nain da se proizvode lani dijamanti, tako da se ne mogu razlikovati od pravih,
napustie se verovatno i jedni i drugi i postae opet samo obini kamici.
To me dovodi do toga da progovorim i o onim vetinama koje su prvenstveno
nazvane lepim vetinama.
Ne verujem da je nuna posledica demokratskog ureenja i institucija smanjenje
broja onih koji se bave umetnou; ali oni snano utiu na nain kako se ljudi njome
bave. Poto je veina onih koji behu stekli ljubav prema umetnosti osiromaila, a s
druge strane, mnogi od onih koji jo nisu bogati poeli su tu ljubav da stiu, po
podraavanju, broj potroaa obino raste, ali vrlo bogati i vrlo istanani ljubitelji
postaju retki. U umetnosti se tada deava neto slino onome to sam ve prikazao
kad sam govorio o korisnim umeima. Dela se mnoe, a vrednosti svakog od njih
opada.
Poto ne moe vie da se tei uzvienom, tei se elegantnom i dopadljivom; vie
se tei prividnom nego stvarnom.
U aristokratijama stvori se nekoliko velikih slika, a u demokratijama mnotvo
malih slikarija. U prvima, podiu se bronzane statue, a u ovima drugim izlivaju se
gipsane figure.

Kad sam prvi put stigao u Njujork onim delom Atlantskog okeana koji nazivaju
Istonom rekom, iznenadio sam se primetivi du obale, na izvesnom odstojanju od
grada, male palate od belog mramora, meu kojima je vie njih pokazivalo antiku
arhitekturu. Kad sam sutradan otiao da izblie vidim jednu koja mi je osobito
privukla pogled, ispostavilo se da su joj zidovi od belo okreenih opeka, a stubovi
od obojenog drveta. Isto je bilo i sa svim spomenicima kojima sam se divio
prethodnog dana.
Demokratsko drutveno ureenje i institucije daju uz to svim likovnim
umetnostima neke osobite tendencije na koje je lako ukazati. Oni ih esto odvraaju
od slikanja due i usmeravaju ih samo na telo, pa prikazivanjem pokreta i oseaja
zamenjuju oseanja i ideje; idealno zamenjuju stvarnim.
Sumnjam da je Rafael tako produbljeno prouio i najsitnije crte ljudskog tela kao
crtai naeg doba. On nije pridavao isti znaaj kao oni strogoj tanosti u tom
pogledu, jer je teio da prevazie prirodu. On je hteo da od oveka stvori neto to
bi bilo lepe od oveka; poduhvatao se da ulepa i samu lepotu.
David i njegovi uenici bili su, naprotiv, isto toliko dobri anatomi koliko i slikari.
Divno su prikazivali modele koji su im bili pred oima, ali retko su zamiljali neto
iznad toga; tano su pratili prirodu, dok je Rafael stremio neem lepem od nje. Oni
su nam ostavili tanu sliku oveka, dok u Rafaelovim delima naziremo Boanstvo.
I na izbor tema moe se primeniti ovo to sam rekao o nainu njihovog
tretiranja.
Slikari renesanse obino su iznad sebe ili daleko od svog vremena traili velike

teme koje bi otvorile irok prostor njihovoj uobrazilji. Nai slikari posveuju svoj dar
tanom reprodukovanju pojedinosti iz privatnog ivota, koje su im stalno pred oima,
i na sve strane preslikavaju sitne predmete kojih i inae ve ima odvie u prirodi.
GLAVA XII
ZATO AMERIKANCI PODIU ISTOVREMENO I TAKO MALE I TAKO VELIKE
SPOMENIKE
Rekao sam malopre da u demokratskom veku umetniki spomenici bivaju
mnogobrojniji, a manji. Hitam da sm ukaem na izuzetak tog pravila.
U demokratskim narodima pojedinci su vrlo slabi, ali drava, koja ih sve
predstavlja i sve ih dri u svojoj ruci, vrlo je jaka. Nigde graani ne izgledaju sitniji
nego u nekoj demokratskoj naciji. A nigde se nacija ne ini tako velika niti ovek
lake stvara sebi o njoj veu sliku. U demokratskim drutvima uobrazilja ljudi
skuava se kad misle o sebi, a beskrajno se iri kad misle o dravi. Otud isti ti ljudi
to ive skueno u teskobnim obitavalitima esto tee dinovskom im je re o
javnim spomenicima.
Na mestu gde su hteli sebi da stvore prestonicu Amerikanci su odredili pojas za
jedan ogroman grad, koji i danas jo nema vie stanovnika nego Pontoaz, ali koji
e, po njima, jednog dana imati milion stanovnika. Ve su raskrili drvee na deset
milja unaokolo, da ne bi smetalo buduim graanima te zamiljene metropole.

Podigli su u centru grada velianstvenu palatu da bi sluila kao zgrada kongresa i

dali su joj pompezan naziv Kapitol.
Svakog dana i pojedinane drave projektuju i izvode ogromne poduhvate, koji bi
zapanjili graditelje velikih evropskih nacija.
Tako demokratija ne navodi ljude samo na to da stvaraju mnotvo sitnih stvari
nego i da podiu mali broj vrlo velikih spomenika. Ali izmeu te dve krajnosti nema
niega. Nekoliko rasturenih ostataka veoma velikih graevina ne nagovetavaju,
dakle, nita o drutvenom ureenju i institucijama naroda koji ih je podigao.
Dodajem, premda je to van moje teme, da nas isto tako ne upoznaju bolje ni sa
njegovom veliinom, prosveenou i stvarnim prosperitetom.
Kad god bilo kakva vlast postigne da sav narod sudeluje u jednom jedinom
poduhvatu, uspee, sa malo znanja a mnogo vremena, da sadejstvom tako velikih
napora ostvari neto ogromno, ali zato ne treba zakljuiti da je taj narod veoma
srean, vrlo prosveen, pa ak ni vrlo snaan. panjolci su grad Meksiko zatekli
pun velianstvenih hramova i prostranih palata, ali to nije spreilo Korteza da osvoji
Meksiko Carstvo pomou esto peaka i esnaest konjanika.
Da su Rimljani bolje poznavali zakone hidraulike, ne bi podizali sve te akvadukte
koji okruuju ruevine njihovih gradova, bolje bi iskoristili svoju mo i bogatstvo. A da
su izumeli parnu mainu, moda ne bi razastrli do krajnjih granica svog carstva ono
dugako vetako stenje koje zovu rimskim drumovima.
Te su stvari velianstvena svedoanstva o njihovom neznanju i istovremeno o
njihovoj veliini.

Narod koji ne bi ostavio drugih tragova o svom prolasku do nekoliko olovnih cevi
u zemlji i nekoliko gvozdenih ipki na povrini moe biti da bi bio vema gospodar
prirode nego Rimljani.
GLAVA XIII
KNJIEVNA FIZIONOMIJA DEMOKRATSKIH VEKOVA
Kad se ue u radnju nekog knjiara u Sjedinjenim Dravama i pregledaju knjige
to ispunjavaju police, broj dela ini se velik, dok se broj poznatih pisaca ini,
naprotiv, vrlo mali.
Nailazimo najpre na mnotvo osnovnih prirunika kojima je svrha da prue
poetne pojmove iz ljudskih znanja. Veina tih dela napisana je u Evropi. Amerikanci
ih pretampavaju prilagodavajui ih svojim potrebama. Zatim dolazi skoro bezbrojna
koliina verskih knjiga. Biblije, propovedi, pobone prie, rasprave, izvetaji
dobrotvornih ustanova. Najzad dolazi dugi niz politikih pamfleta: stranke u Americi
ne izdaju knjige u meusobnoj borbi, nego broure koje krue neverovatnom
brzinom, ive jedan dan pa nestaju.
Usred svih tih beznaajnih priozvoda ovekovog duha ukazuju se znatnija dela
samo malog broja pisaca koji su Evropljanima poznati ili bi zasluivali da budu
poznati.
Mada je Amerika danas moda ona civilizovana zemlja u kojoj se ljudi najmanje

bave knjievniu, sree se u njoj ipak velik broj pojedinaca koji se zanimaju za
duhovne stvari, pa ako im ove i nisu predmet sveg truda u ivotu, ispunjavaju im
svojim draima asove dokolice. Ali njih Engleska snabdeva veinom knjiga koje
trae. Gotovo sva velika engleska dela izdaju se i u Sjedinjenim Dravama. Knjievni
duh Velike Britanije dopire svojim zracima i u dubinu uma Novoga sveta. Nema
gotovo pionirske kolibe u kojoj se ne nau poneki tomovi ekspira. Seam se da
sam feudalnu dramu Henrik V prvi put itao u jednoj brvnari.
Ne samo da se Amerikanci svakodnevno napajaju engleskom knjievnou nego
se uistinu moe rei da englesku knjievnost nalaze i na sopstvenom tlu. Meu
malim brojem ljudi koji se u Sjedinjenim Dravama bave pisanjem knjievnih dela,
veina su Englezi i po sutini i po formi. Oni tako prenose usred demokratije
knjievne ideje i praksu to su u opticaju u aristokratskoj naciji koju su uzeli za uzor.
Tuim bojama slikaju strane naravi, i kako skoro nikad ne prikazuju stvarnost zemlje
u kojoj su se rodili, retko su kad popularni.
Graani Sjedinjenih Drava ine se i sami tako ubeeni da se knjige ne izdaju
radi njih, da pre no to odlue o vrednosti svojih pisaca, obino saekaju da oni
budu cenjeni u Engleskoj. Tako se i u pogledu vrednosti slika radije preputa autoru
originala pravo da sudi o kopiji.
Stanovnici Sjedinjenih Drava nemaju, dakle, jo knjievnosti u punom smislu
rei. Jedini pisci koje priznajem kao Amerikance jesu novinari. Nisu oni veliki pisci,
ali govore domaim jezikom i zemlja ih razume. U ostalima vidim strance. Oni su za
Amerikance ono to su za nas bili podraavaoci Grka i Rimljana u doba renesanse,

stvar zanimljiva, ali ne i predmet sveopte simpatije. Oni zabavljaju duh, ali ne deluju
na naravi.
Rekao sam ve da takvo stanje stvari, daleko od toga da potie samo od
demokratije, proizilazi iz vie osobitih okolnosti, nezavisnih od nje.
Da su Amerikanci, sa istim svojim drutvenim ureenjem i zakonima, nekog
drugog porekla i da su se preselili u neku drugu zemlju, ne sumnjam da bi imali
svoju knjievnost. No i ovakvi kakvi jesu, uveren sam da e je najposle imati, ali ona
e imati drukiji karakter, a ne ovakav kakav se ispoljava u dananjim amerikim
spisima, i on e joj biti svojstven. Ipak nije nemoguno ocrtati unapred taj karakter.
Uzmimo neki aristokratski narod u kome se neguje knjievnost; duhovnim
stvaranjem kao i poslovima vlasti upravlja jedna suverena klasa. I knjievnost
kaogod i politiki ivot gotovo su potpuno usredsreeni u toj klasi i u onima koji su
joj najblie. To mi je dovoljno kao klju i za sve ostalo.
Kad se jedan mali broj uvek istih ljudi bavi istovremeno istim stvarima, oni se
lako slau i zajedniki utvruju izvesna glavna pravila po kojima svaki od njih treba
da se upravlja. Ako je knjievnost predmet koji privlai panju tih ljudi, oni e ubrzo
taj duhovni rad potiniti izvesnim preciznim zakonima, od kojih se vie nee smeti
odstupati.
Ako je poloaj tih ljudi u zemlji nasledan, oni e prirodno biti skloni ne samo da
za sebe prihvate izvestan broj utvrenih pravila nego i da se dre onih koja su
usvojili njihovi preci; zakoni e im biti u isti mah i strogi i tradicionalni.
Kako nemaju materijalnih briga i nikad ih nisu ni imali, a nisu ih imali ni njihovi

preci, mogli su se tokom vie pokolenja zanimati za duhovno stvaranje. Shvatili su

umetniku knjievnost i zavoleli je samu po sebi, pa se naslauju znalakim
uivanjem kad je vide saobraznu pravilima.
A to jo i nije sve: ljudi o kojima govorim i poinju i zavravaju ivot u imunom
stanju ili u bogatstvu; prirodno su, dakle, stekli ljubav prema retkim uivanjima i
istananim nasladama.
tavie, izvesno duhovno i oseajno mekutvo, koje su esto stekli usred tog
dugog i spokojnog korienja tolikih dobara, navodi ih da iz svojih uivanja otklanjaju
sve to bi u njima moglo biti odvie neoekivano ili odvie jako. Vie vole da se
zabave nego da se estoko uzbude; vole da ih delo zanima, ali ne i da ih ponese.
Zamislite sada velik broj knjievnih dela koja piu ljudi kakve sam ocrtao, ili koja
se piu za njih, pa ete lako pojmiti jednu knjievnost u kojoj e sve biti pravilno i
unapred usaglaeno. I najmanje delo bie briljivo doterano i u najsitnijim
pojedinostima; umee i trud ispoljavae se u svemu; svaki e rod imati svoja
posebna pravila, od kojih nee biti slobodno odstupati i koja e ga izdvajati od svih
ostalih.
Stil e se u tim delima initi isto toliko vaan koliko i ideja, forma koliko i sadraj;
ton e biti uglaen, odmeren, dostojanstven. Duh e u njima uvek biti otmen, retko
kad otar, a pisci e se vie truditi da usavravaju nego da stvaraju.
Deavae se ponekad da lanovi toga uenog sloja, poto ive samo meu
sobom i piu samo za sebe, sasvim izgube iz vida ostali svet, to e ih odvesti u
izvetaeno i lano; nametnue sebi sitna literarna pravila, koja e samo njima

sluiti i koja e ih neosetno udaljiti od zdravog razuma i najposle ih odvesti izvan

prirodnog.
Poto e uporno hteti da govore drukije nego obian svet, to e ih dovesti do
neke vrste aristokratskog argona, koji je isto tako daleko od lepog ogvora koliko i
seljaka nareja.
To su prirodne opasnosti za knjievnost u aristokratijama.
Svaka aristokratija koja se sasvim odvoji od naroda postane nemona. Tako je i
[321]
u knjievnosti kao i u politici.
Obrnimo sad sliku i pogledajmo drugu stranu.
Prenesimo se u neku demokratiju koja je po starim tradicijama i sadanjoj
prosveenosti osetljiva za duhovna uivanja. Slojevi su u njoj izmeani i stopljeni;
znanja su u njoj, kao i mo, beskrajno izdeljena, i ako tako mogu rei rasejana na
sve strane.
To je jedno zbrkano mnotvo, ije intelektualne potrebe treba zadovoljiti. Ti novi
ljubitelji duhovnih uivanja nisu svi dobili isto obrazovanje; nemaju ista znanja, ne lie
na svoje oeve, a i svakog asa poinju se razlikovati i od samih sebe, jer
neprestano menjaju mesto, oseanja i imovno stanje. Duh svakoga od njih ne
povezuju sa svima ostalim ni tradicije ni zajednike navike, a nikad nisu imali ni
mogunosti, ni volje, ni vremena da se meusobno sloe.
A upravo usred tog raznorodnog i nemirnog mnotva raaju se pisci i ono im deli
nagrade i slavu.
Kad je sve to tako, nije mi teko shvatiti da mogu oekivati da u u knjievnosti

takvog naroda naii tek na mali broj onih strogih konvencija kakve u aristokratskim
vekovima uvaavaju i itaoci i pisci. Kad bi se i desilo da se ljudi jednog doba sloe
u pogledu nekojih takvih konvencija, to jo ne bi nita dokazivalo u pogledu sledeeg
doba; jer kod demokratskih nacija svako je novo pokolenje jedan nov narod. U
takvih naroda knjievnost se, dakle, teko moe potiniti nekim strogim pravilima, a
gotovo je nemoguno da ta pravila ikad budu stalna.
U demokratijama, svi oni koji se bave knjievnou ni blizu nisu stekli isto
knjievno obrazovanje, a i meu onima koji imaju neto povrnog knjievnog
obrazovanja veina se posveuje i politikoj karijeri ili se bavi i kakvim drugim
zanimanjem, od koga moe tek na trenutke da se odvoji da bi uzgred okusili i
duhovna uivanja. Njima, dakle, ta uivanja ne predstavljaju glavnu dra ivota, nego
ih oni smatraju nekakvim trenutnim i neophodnim predahom usred ozbiljnih ivotnih
poslova. Takvi ljudi ne mogu nikad stei toliko produbljeno poznavanje knjievne
umetnosti da bi oseali njene tanine; sitne nijanse izmiu njihovom oku. Poto tek
malo vremena mogu da posvete knjievnosti, hoe da ga sveg iskoriste. Vole knjige
koje se bez tekoa nabavljaju, koje ne iziskuju uena domiljanja da bi bile
shvaene. Trae povrne lepote, koje se ispoljavaju same od sebe i u kojima se
moe smesta uivati; naroito im treba neoekivanog i novog. Navikli na praktian
ivot, neizvestan, monoton, oseaju potrebu za jakim i naglim uzbuenjima, za brzim
razjanjenjima, za blistavim istinama ili zabludama, koje e ih za asak poneti u
samozaborav i odjednom ih uvesti, takorei prinudno, u srce teme.
Treba li da kaem ita vie? Ko ne bi shvatao ta iz toga sledi, ak i da to ne

iskaem?
Knjievnost demokratskih vekova, uzev u celini, ne moe, kao u doba
aristokratije, pruati sliku reda, pravilnosti, uenosti i umetnikog. Stil e se u njoj
esto pokazati bizaran, nepravilan, pretrpan i labav, a skoro uvek smeo i plahovit.
Pisci e teiti brzom ostvarenju vie nego savrenstvu u pojedinostima. Kratki spisi
bie ei nego debele knjige, duhovitost ea nego uenost, mata ea nego
dubina. Vladae u njoj neka sirova i gotovo divlja snaga misli, a esto i vrlo velika
raznolikost i neobina plodnost. Pisci e nastojati vie da zapanje nego da se svide
i trudie se vie da pridobiju strasti nego da oaraju ukus.
Nai e se, dodue, katkad i pisaca koji e hteti da pou drugim pravcem, pa
ako imaju viih sposobnosti, uspee, uprkos svojim manama ili odlikama, da ih svet
ita; ali e ti izuzeci biti retki, pa i takvi pisci koji se celinom svojih dela budu udaljili
od optih obiaja, uvek e ih se drati u pokojim pojedinostima.
Prikazao sam dva krajnja stanja; ali nacije ne prelaze odjedanput iz jednog u
drugo; to biva postepeno i kroz beskrajno mnogo prelaznih stanja. U toku prelaza
koji neki obrazovan narod vodi iz jednog u drugo stanje gotovo uvek naie trenutak
kad se knjievni duh demokratske nacije sretne sa duhom aristokratske, pa oba
kao da hoe saglasno da vladaju duhom ljudi.
To su prolazna, ali vrlo blistava razdoblja: tada imamo plodnost bez preobilja i
napredak bez zbrke. Takva je bila francuska knjievnost XVIII veka.
Preterao bih dalje od svoje misli kad bih rekao da je knjievnost neke nacije
uvek zavisna od njenog drutvenog i politikog ureenja. Znam da nezavisno od tih

uzroka postoji i vie drugih koji knjievnim delima daju izvesne osobine; ali oni mi se
ine glavni.
Odnosi koji postoje izmeu drutvenog i politikog ureenja jednog naroda i
duha njegovih pisaca uvek su veoma mnogobrojni; onome ko poznaje jedno nije
nikad sasvim nepoznato ni drugo.
GLAVA XIV
O KNJIEVNOJ PROIZVODNJI
Demokratija ne uvodi samo ljubav prema knjievnosti u poslovne klase, ona
unosi i poslovni duh u knjievnost.
U aristokratijama, itaoci su probirljivi i malobrojni; u demokratijama nije tako
teko svideti im se, a broj im je ogroman. Iz tog proizilazi da se u aristokratskim
narodima pisac sme nadati uspehu samo uz velike napore, a ti napori mogu mu
doneti mnogo slave, ali mu nikad ne mogu pribaviti i mnogo novca; dok se u
demokratskim narodima pisac moe nadati da e lako postii osrednju slavu, ali i
veliko bogatstvo. Za to nije nuo da mu se svet divi, dovoljno je da bude omiljen.
Stalno sve vee mnotvo italaca i neprestana potreba koju oni imaju za novim
obezbeuju prodaju i takve knjige koju i ne cene mnogo.
U doba demokratije publika se esto ponaa prema piscima kao to se obino
kraljevi ponaaju prema svojim dvorjanima: omoguuje im da se bogate i prezire ih.

ta treba vie potkupljivim duama, kakve se raaju po dvorovima ili bi bile dostojne
da na njima ive?
U demokratskim knjievnostima uvek vrve takvi pisci koji u knjievnosti vide
samo posao, a pored nekoliko velikih pisaca mogu se izbrojati hiljade prodavaa
ideja.
GLAVA XV
ZATO JE PROUAVANJE GRKE I LATINSKE KNJIEVNOSTI NAROITO
KORISNO U DEMOKRATSKIM DRUTVIMA
Ono to se zvalo narodom u najdemokratskijim republikama antikog sveta ne
lii mnogo na ono to mi zovemo narodom. U Atini su svi graani uestvovali u
javnim poslovima; ali bilo je samo dvadeset hiljada graana na vie od trista
pedeset hiljada stanovnika; svi ostali bili su robovi i obavljali veinu poslova kojima
se danas bavi narod ili ak i srednje klase.
Sa svojim optim pravom glasa, Atina je, dakle, bila, najposle, jedna
aristokratska republika, u kojoj su svi plemii imali podjednaka prava u vlasti.
Borbe izmeu patricija i plebejaca u Rimu valja posmatrati u istom svetlu i u
njima videti samo unutranji sukob izmeu prvorodnih i mlaih u istoj porodici. Svi su
naime pripadali aristokratiji i imali njen duh.
Treba, uz to, napomenuti da su tokom celoga starog veka knjige bile retke i

skupe i da je bilo vrlo teko prepisivati ih i rasturati. Te okolnosti ograniavale su na

mali broj ljudi ljubav prema knjievnosti i bavljenje njome, te su ovi inili kao nekakvu
malu knjievnu aristokratiju u eliti velike politike aristokratije. Stoga nita ne ukazuje
na to da je kod Grka i kod Rimljana knjievnost ikad smatrana nekakvom
poslovnom delatnou.
Ti narodi, koji ne samo da su inili jednu aristokratiju nego su bili i vrlo
civilizovane i vrlo slobodne nacije, morali su, dakle, unositi u svoje knjievne
proizvode svojstvene mane i osobite vrline koje karakteriu knjievnost u
aristokratskim vekovima.
Dovoljno je, odista, baciti pogled na spise koje nam je ostavila antika pa da se
otkrije da je piscima, dodue, ponekad nedostajalo raznolikosti i plodnosti u pogledu
tema, smelosti, pokretljivosti i uoptavanja u miljenju, ali su oni uvek pokazivali
divno umee i briljivost u pojedinostima. Nita se u njihovim delima ne ini napisano
na brzu ruku i nasumce; sve je napisano za znalce, a tenja za idealnom lepotom
neprestano se ispoljava. Nema knjievnosti koja bolje od antike istie vrline koje
prirodno nedostaju piscima u demokratijama. Ne postoji, dakle, knjievnost koju je
uputnije prouavati u demokratskim vekovima. To prouavanje je najpodobnije od
svih da suzbije mane knjievnosti takvih doba; to se pak tie njihovih prirodnih
vrlina, one e se raati same od sebe i nee biti potrebno uiti kako da se steknu.
Ali ovde treba dobro da se razumemo.
Neko prouavanje moe da bude korisno knjievnosti jednog naroda a da ne
odgovara njegovim drutvenim i politikim potrebama.

Ako bi se uporno htelo poduavati samo knjievnosti u jednom drutvu gde bi

svako obino bio sklon da ulae silne napore da stekne bogatstvo ili da ga odri,
imali bismo veoma uglaene, a vrlo opasne graane; jer drutveno i politiko
ureenje stvaralo bi im svakodnevno takve potrebe kakve svojim obrazovanjem nisu
nauili kako da zadovolje, pa bi unosili smutnju u dravu, u ime Grka i Rimljana,
umesto da je unapreuju svojom radinou.
Oevidno je da u demokratskim drutvima interes pojedinaca kaogod i
bezbednost drave zahtevaju da obrazovanje najveeg broja bude nauno,
trgovako i proizvodno pre nego knjievno.
Grki i latinski ne treba da se ue u svim kolama; ali vano je da oni koji se po
svojoj prirodi ili imovnom stanju opredeljuju za bavljenje knjievnou ili su skloni da
u njoj uivaju nau kole u kojima mogu savreno ovladati antikom knjievnou i
potpuno se proeti njenim duhom. Da se taj cilj postigne, nekoliko odlinih
univerziteta vredelo bi vie nego mnotvo loih srednjih kola u kojima izlini
predmeti, koji se loe ue, spreavaju da se dobro ui ono to je neophodno.
Svi koji u demokratskim nacijama imaju ambiciju da se odlikuju u knjievnosti
treba esto da se hrane antikim delima. To je lekovita higijena.
Ne znai da knjievne proizvode antikog sveta smatram besprekornim. Mislim
samo da imaju naroite vrline koje mogu divno da poslue kao protivtea
svojstvenim nam manama. Podupiru nas s one strane na koju se nagibamo.
GLAVA XVI

KAKO JE AMERIKA DEMOKRATIJA IZMENILA ENGLESKI JEZIK

Ako je italac dobro shvatio ono to sam rekao o knjievnosti uopte, lako e
razumcti kakav uticaj demokratsko ureenje i institucije mogu vriti i na sam jezik,
koji je osnovno orue misli.
Ameriki pisci, u stvari, vie ive u Engleskoj nego u sopstvenoj zemlji, poto
neprestano prouavaju engleske pisce i svakodnevno ih uzimaju za uzor. Nije tako
sa samim stanovnitvom: ono je neposrednije izloeno osobenim uzrocima koji
mogu dejstvovati na Sjedinjene Drave. Na govorni jezik, dakle, a ne na pisani,
treba obratiti panju ako se ele zapaziti promene koje moe pretrpeti jezik jednog
aristokratskog naroda kad postane jezik jedne demokratije.
Obrazovani Englezi, merodavnije sudije o tim tananim nijansama nego to bih ja
mogao biti, esto su me uveravali da se prosveene klase Sjedinjenih Drava, u
pogledu jezika, znatno razlikuju od prosveenih klasa Velike Britanije.
Nisu se alili samo na to to su Amerikanci uveli u upotrebu mnogo novih rei;
razlike i udaljenost dveju zemalja dovoljno to objanjavaju; nego to su te nove rei
osobito uzimali bilo iz argona stranaka, bilo iz mehanikih zanata ili iz poslovnog
jezika. Dodavali su i to da stare engleske rei Amerikanci esto uzimaju u nekom
novom znaenju. Govorili su, najzad, da stanovnici Sjedinjenih Drava esto meaju
stilove na neobian nain i da ponekad stavljaju zajedno rei iji se spoj izbegavao u
govoru postojbine.

Te primedbe, koje su mi vie puta iznosili ljudi koji su mi se inili dostojni

poverenja, navele su me da i sam razmislim o tome, a moja razmiljanja dovela su
me, teorijskim putem, do istog nalaza do kog su oni stigli sa praktine strane.
U aristokratijama, i jezik mora prirodno uestvovati u mirovanju u kome su sve
stvari. Malo se novih rei stvara, jer je malo i novih stvari; pa i kad bi se stvarale
nove stvari, ljudi bi se trudili da ih oznae poznatim reima kojima je tradicija utvrdila
znaenje.
Ako de desi da se ljudski um najzad sam od sebe pokrene ili da ga svetlost,
prodirui spolja, probudi, novi izrazi koji se stvaraju imaju ueni, intelektualni i
filozofski karakter, koji pokazuje da svoje roenje ne duguju demokratiji. Kad je pad
Konstantinopolja potisnuo nauke i knjievnost ka Zapadu, francuski jezik bio je
odjednom preplavljen mnotvom novih rei kojima je svima koren bio u grkom i
latinskom. Tada su se u Francuskoj viali ueni neologizmi, koji su bili namenjeni
upotrebi samo prosveenih klasa, a dejstvo im se ili nikad nije ni osetilo u narodu ili
je do njega tek vremenom doprlo.
Sve evropske nacije pruile su redom isti prizor. Samo Milton uveo je u engleski
jezik vie od esto rei, koje su gotovo sve uzete iz latinskog, grkog ili hebrejskog.
Neprestano kretanje koje vlada u demokratiji tei, naprotiv, da neprestano
obnavlja lik jezika kao i poslova. Usred tog sopstvenog komeanja i sudelovanja
svih duhova, stvara se velik broj novih ideja; stare ideje se gube ili ponovo javljaju; ili
se pak dele beskrajno na sitne nijanse.
Postoje, dakle, esto rei koje treba da izau iz upotrebe i druge koje treba da

se u upotrebu uvedu.
Demokratske nacije vole, uostalom, kretanje i samo po sebi. To se vidi i u jeziku
kaogod i u politici. ak i kad nemaju potrebe da menjaju rei, osete ponekad elju
da ih menjaju.
Duh demokratskih naroda ne ispoljava se samo u velikom broju novih rei koje
se uvode u upotrebu nego i u prirodi ideja koje te nove rei oznauju.
U tih naroda veina tvori zakon u stvarima jezika kao i u svemu ostalom. Duh joj
se obelodanjuje i u tome kao i u svemu drugom. A ta veina bavi se vie poslovima
nego naukama, politikim i trgovinskim interesima vie nego filozofskim
spekulacijama ili knjievnou. Veina rei koje ona stvori ili prihvati nosie ig njenih
navika; one e poglavito sluiti da izraze potrebe privrede, strasti stranaka ili
pojedinosti iz javne uprave. Na tu e se stranu jezik neprestano iriti, dok e
naprotiv malo pomalo naputati oblast metafizike i teologije.
to se pak tie izvora sa koga demokratske nacije crpu nove rei i naina kako
ih tvore, to je lako rei.
Ljudi koji ive u demokratskim zemljama gotovo i ne znaju jezike koji su se
govorili u Rimu i u Atini, pa i ne pomiljaju da se vrate do antike da bi nali izraz koji
im nedostaje. Ako ponekad i pribegnu uenoj etimologiji, obino samo iz sujete
trae re u mrtvim jezicima, a ne pada im ona prirodno na pamet zahvaljujui
uenosti. Ponekad se ak deava da se ba najvee neznalice meu njima najvie
slue takvim reima. Sasvim demokratska elja da se uzdignu iz svog kruga navodi
ih esto da neko vrlo prosto zanimanje uveliaju kakvim grkim ili latinskim nazivom.

to je zanat nii i dalje od nauke to mu je naziv pompezniji i ueniji. Tako su se nai

igrai na ici preobrazili u akrobate i u funambule.
Kad ne mogu iz mrtvih jezika, demokratski narodi rado pozajmljuju rei iz ivih;
jer stalno meusobno saobraaju, a ljudi iz raznih zemalja rado podraavaju jedni
drugima, zato to svakim danom sve vie lie jedni na druge.
Ali poglavito u sopstvenom jeziku trae demokratski narodi mogunosti za
novaenje. S vremena na vreme izvuku oni iz svog renika zaboravljene izraze ili
pak preuzmu od neke posebne klase graana neki izraz koji joj je svojstven, pa ga
uvedu u prenesenom znaenju u obian govor; mnotvo izraza koji su isprva spadali
samo u osobeni jezik neke stranke ili nekog zanimanja ude tako u optu upotrebu.
Najobiniji nain kojim se demokratski narodi slue u uvoenju novotarija u jezik
sastoji se u tome da se nekom izrazu koji je ve u upotrebi dade neko neuobiajeno
znaenje. Taj je metod vrlo prost, brz i pogodan. Ne treba znanja da bi se svet
njime sluio, a neznanje ak olakava njegovo korienje. Ali on izlae jezik velikim
opasnostima. Udvostruavajui tako smisao neke rei, demokratski narodi ine
ponekad nesigurnim i smisao koji joj ostavljaju i onaj novi koji joj pridaju.
Neki pisac pone pomalo da pomera smisao nekog izraza, poznatog u njegovom
osnovnom znaenju, pa poto ga je tako izmenio, prilagodi ga to bolje moe svom
predmetu. Naie drugi, i pomeri smisao na drugu stranu; trei ga povue nekim
novim putem; a kako nema zajednikog presuditelja niti stalnog suda koji bi mogao
definitivno utvrditi znaenje te rei, ono ostane u takvom tetnom stanju. Otud se
ini kao da se pisci skoro nikad ne vezuju za jednu jedinu misao, nego kao da uvek

ciljaju posred neke grupe ideja, a itaocu ostavljaju da prosudi na koju se od njih
ciljalo.
To je neprijatna posledica demokratije. Vie bih voleo da se jezik naika
kineskim, tatarskim ili indijanskim reima nego da znaenje francuskih rei postane
nesigurno. Sklad i homogenost tek su drugostepene lepote jezika. U njima ima
mnogo konvencionalnog, ega se, strogo uzev, moemo i odrei. Ali nema dobrog
jezika bez jasnih izraza.
Jednakost nuno donosi i vie drugih promena u jeziku.
U aristokratskim vekovima, kad svaka nacija tei da se odvaja od drugih i da
ima sopstveni lik, deava se esto da vie naroda koji imaju zajedniko poreklo
postanu ipak veoma tui jedni drugima, te iako se svi ne prestaju meusobno
razumeti, ne govore vie svi jednako.
U tim vekovima svaka je nacija izdeljena na izvestan broj klasa, koje se slabo
viaju i nimalo ne meaju; svaka takva klasa stie i uva nepromenjene intelektualne
navike koje su samo njoj svojstvene i usvaja prvenstveno samo izvesne rei i izraze,
koji potom prelaze s pokolenja na pokolenje. Tada se u istom nacionalnom jeziku
sree jezik sirotinje i jezik bogataa, jezik puana i jezik plemstva, ueni jezik i prost
jezik. to su podele dublje a prepreke vema nepremostive to biva sve vie tako.
Mogao bih se kladiti da se jezik izmeu kasta u Indiji ogromno razlikuje i da je
razlika izmeu jezika parija i jezika bramana isto tolika kolika i izmeu njihove
odee.
Kad ljudi, naprotiv, nisu vie vezani za svoje mesto, kad se neprestano viaju i

meusobno opte, kad su kaste ukinute a klase se obnavljaju i stapaju, sve se rei
jezika meaju. One koje ne odgovaraju veini gube se; ostale ine zajedniku masu,
iz koje svako crpe manje-vie nasumce. Gotovo svi dijalekti na koje su se delili
evropski nacionalni jezici vidljivo se gube; u Novom svetu nema vie nareja, a oni
svakog dana nestaju i u Starom svetu.
Preobraaj u stanju drutva utie i na stil koliko i na jezik.
Ne samo da se svi slue istim reima nego se naviknu i da upotrebljavaju bez
razlike svaku od njih. Pravila koja je stvorio stil gotovo su nestala. Skoro da i nema
izraza koji bi se, po svojoj prirodi, inili prostakim, niti drugih, koji bi se inili
otmenim. Poto pojedinci koji potiu iz raznih slojeva donose sa sobom, kuda god
stignu, izraze na koje su navikli, poreklo rei se gubi kao i poreklo ljudi, pa i u jeziku
nastaje zbrka kao i u drutvu.
Znam da u klasifikaciji rei nailazimo na pravila koja ne zavise vie od ovakvog
nego od kakvog drugog oblika drutva, nego potiu iz same prirode stvari. Ima
izraza i sklopova koji su prostaki zato to su oseanja koja izraavaju stvarno
prostaka, i drugih, koji su otmeni zato to je ono to treba da izraze prirodno
veoma uzvieno.
I kad se meaju, slojevi nee time nikad ukloniti takve razlike. Ali jednakost
neizostavno unitava ono to je isto konvencionalno i proizvoljno u oblicima misli.
Ne znam ak nee li nuna klasifikacija koju sam maloas oznaio biti uvek manje
potovana u demokratskom narodu nego u nekom drugom; zato to u takvom
narodu nema ljudi koji bi po svom obrazovanju, znanju i dokolici bili skloni da stalno

prouavaju prirodne zakone jezika i koji bi ih se pridravali, pa time navodili i druge

da ih potuju.
Neu da zavrim ovu temu a da demokratske jezike ne ocrtam jo jednom crtom
koja ih karakterie moda i vie nego sve ostale.
Ve sam ranije ukazao na to da demokratski narodi imaju sklonost a esto i
strast za opte ideje; to potie od svojstvenih im vrlina i mana. Ta ljubav prema
optim idejama ispoljava se u demokratskim jezicima stalnom upotrebom optih
izraza i apstraktnih rei i nainom kako se upotrebljavaju. To je velika vrlina a i
velika slabost tih jezika.
Demokratski narodi strasno vole opte izraze i apstraktne rei zato to takvi
izrazi proiruju misao i omoguuju da se u malo prostora obuhvati mnogo stvari, te
time pomau radu uma.
Demokratski pisac rado e apstraktno rei kapaciteti za sposobne ljude, ne
ulazei u pojedinosti onoga na ta se ta sposobnost odnosi. Govorie o
aktualnostima da bi jednim mahom ocrtao ono to se u sadanjem trenutku zbiva
pred njegovim oima, a pod izrazom eventualnosti podrazumevae sve to se moe
dogoditi u svetu od onog asa kad govori.
Demokratski pisci neprestano stvaraju takve apstraktne rei ili uzimaju u sve
apstraktnijem smislu postojee apstraktne rei jezika.
tavie, da bi im govor bio bri, personifikuju ono to apstraktna re oznaava,
pa to u njihovom govoru dejstvuje kao stvarna individua. Tako e rei da sama sila
stvari hoe da kapaciteti vladaju.

Vrlo sam spreman, dakako, da i na sopstvenom primeru razjasnim svoju misao.

esto sam se sluio reju jednakost u apsolutnom smislu; tavie,
personifikovao sam jednakost na vie mesta, pa mi se tako deavalo da kaem
kako jednakost ini izvesne stvari ili se uzdrava od nekih drugih. Moe se tvrditi da
ljudi iz doba Luja XIV ne bi tako govorili; nikome od njih ne bi nikad palo na pamet
da upotrebi re jednakost a da je ne primeni na neto posebno, a i pre bi odustao
od toga da se njome poslui nego da pristane da od jednakosti naini ivu osobu.
Te apstraktne rei kojih su prepuni demokratski jezici i koje se svaki as koriste
a da se ne vezuju ni za ta posebno, proiruju i zamagljuju misao; one izraavanje
ine brim, a ideju manje jasnom. Ali, u stvarima jezika, demokratski narodi vie
vole nejasnou nego rad.
Ne znam, uostalom, nema li neodreenost izvesnu potajnu dra za one koji
govore i piu u tim narodima.
Poto su ti ljudi esto preputeni individualnim naporima svog uma, gotovo uvek
ih mui sumnja. Kako se, uz to, i njihov poloaj neprestano menja, ne dre vrsto ni
do jednog svog shvatanja, kao to bi to bilo da im je ivotno stanje nepromenljivo.
Kolebljiva je, dakle, misao ljudi koji ive u demokratskim zemljama; trebaju im
vrlo iroki izrazi da bi je obuhvatili. Kako nikad ne znaju hoe li ideja koju danas
izraavaju odgovarati novoj situaciji u kojoj e se nai sutra, prirodno stiu sklonost
ka apstraktnim izrazima. Apstraktna re je kao kutija sa dvostrukim dnom: stavljate
u nju koje ideje hoete, i vadite ih a da niko i ne primeti.
Opti i apstraktni izrazi ine osnovu jezika u svih naroda; nipoto, dakle, ne

tvrdim da se takve rei sreu samo u demokratskim jezicima; kaem samo da u

doba jednakosti ljudi tee da osobito uveaju broj takvih rei, da ih koriste
izdvojeno, u njihovom najapstraktnijem smislu i da se njima slue svakom prilikom,
ak i kad to ne iziskuje ono to hoe da kau.
GLAVA XVII
O NEKIM IZVORIMA POEZIJE U DEMOKRATSKIH NARODA
Rei poezija pridavano je vie raznih znaenja. Samo bih zamarao itaoce kad
bih sad sa njima pretresao koje bi od tih znaenja najbolje bilo izabrati; radije u
odmah rei koje sam ja izabrao.
Poezija je, po meni, tenja ka idealnom i njegovo slikanje.
Onaj ko odbacujui deo postojeeg, dodajui nekoliko izmiljenih crta slici,
kombinujui izvesne stvarne okolnosti, ali koje u takvom sticaju inae ne sreemo,
upotpunjuje, proiruje prirodu, taj je pesnik. Tako poeziji nee biti svrha da prikae
istinito, nego da ga ukrasi i da dui prui jednu uzvieniju sliku.
Stihovi mi se ukazuju kao idealno lepo u jeziku, i u tome smislu prvenstveno e
oni biti poetini; ali, sami sobom, oni ne ine poeziju.
Hou da ispitam da li se meu postupcima, oseanjima i idejama demokratskih
naroda ne sreu poneki koji pogoduju zamiljanju idealnog i koje bi, stoga, trebalo
smatrati prirodnim izvorima poezije.

Valja najpre priznati da ljubav prema idealu i uivanje u posmatranju slika

idealnog nisu nikad tako veliki i tako raireni u demokratskom narodu kao to su u
aristokratiji.
U aristokratskim nacijama deava se ponekad da telo dejstvuje kao samo od
sebe, dok je dua utonula u mirovanje u kome ami. U tim nacijama i sam narod
pokazuje esto pesnike sklonosti i duh mu katkad uzlee dalje i iznad onoga to ga
okruuje.
Ali u demokratijama, ljubav prema materijalnim uivanjima, ideja poboljavanja,
konkurencija, dra bliskog uspeha, sve to mamuza svakog oveka, ubrzava mu
korak na ivotnom putu koji je odabrao i brani mu da s njega ma i za asak skrene.
Glavni napor due tuda se usmerava. Uobrazilja nije ugaena, ali ona se skoro
iskljuivo posveuje zamiljanju onoga to je korisno i prikazivanju onoga to je
stvarno.
Jednakost ne odvraa ljude samo od slikanja idealnog; ona smanjuje i broj stvari
koje se mogu slikati.
Time to drutvo dri u nepominosti, aristokratija pogoduje vrstini i trajnosti
postojeih religija kao i stabilnosti politikih institucija. Ne samo da duh ljudi odrava
u veri nego ih navodi i da usvoje radije jednu religiju nego koju drugu. Aristokratski
narod uvek e biti sklon da postavi neke posredne vlasti izmeu Boga i ljudi.
Moe se rei da se aristokratija u tome pokazuje veoma povoljna za poeziju.
Kad je svet nastanjen natprirodnim biima koja su nedostupna naim ulima, ali koja
na duh otkriva, uobrazilji je lagodno, te pesnici, nalazei hiljadu raznih stvari za

slikanje, nalaze i bezbroj italaca spremnih da se zanimaju za njihove slike.

U demokratskim vekovima, naprotiv, deava se ponekad da vera postane
kolebljiva kao i zakoni. Sumnja vraa tada uobrazilju pesnika na zemlju i zatvara je u
vidljiv i stvarni svet.
I kad jednakost ne uzdrma religiju, ona je upropaava; ona odvraa panju sa
Bojih posrednika da bi je usmerila poglavito na vrhovnog gospodara.
Aristokratija prirodno navodi ljudski duh da posmatra prolost i za nju ga vezuje.
Demokratija, naprotiv, uliva ljudima neku vrstu prirodne odbojnosti prema svemu to
je starinsko. Po tome je aristokratija mnogo povoljnija za poeziju: jer sve se obino
uveava i zamagljuje to se vie udaljava, pa je sa oba ta razloga podobnije za
slikanje idealnog.
Poto je oduzela poeziji prolost, jednakost joj delimino uskrauje i sadanjost.
U aristokratskih naroda postoji izvestan broj privilegovanih pojedinaca, iji je
ivot takorei izvan i iznad obine ljudske sudbine; njima kao da su u svojinu pripali
mo, bogatstvo, slava, duhovnost, istananost i odlikovanje u svemu. Masa ih nikad
ne vidi izbliza ili ih ne prati u pojedinostima; malo ta treba uiniti pa da slika takvih
ljudi bude poetina.
S druge pak strane, u tim narodima postoje neuke, uboge i potinjene klase; a i
one su podesne za poeziju, upravo svojom krajnjom prostotom i bedom, koliko i one
prve svojom prefinjenou i uzvienou. Uz to, poto su razne klase od kojih se
sastoji aristokratski narod meusobno veoma odvojene i slabo se poznaju,
uobrazilja, kad ih predstavlja, uvek moe da neto doda ili oduzme od stvarnoga.

U demokratskim drutvima, gde su ljudi vrlo mali i veoma slini, svako, kad sebe
pogleda, u istom asu vidi i sve druge. Pesnici koji ive u demokratskim vekovima
ne mogu, dakle, nikad uzeti posebno nekog oveka za predmet svoje slike; jer
nevelik predmet, koji jasno zapaamo sa svih strana, ne moe biti povod idealnom.
Tako dakle jednakost, kad se uspostavi na zemlji, sasui veinu dotadanjih
izvora poezije.
Pokuajmo da ukaemo kako ih ona otkrije i novih.
Kad je sumnja opustoila nebo, a napredovanje jednakosti svelo svakog oveka
na poznatije i manje razmere, pesnici su, ne zamiljajui jo ta bi mogli staviti na
mesto tih velikih predmeta koji su nestajali zajedno s aristokratijom, obratili pogled
ka neivoj prirodi. Poto su heroji i bogovi nestali s vidika, preduzeli su prvo da
slikaju reke i planine. Iz toga se, u prolom veku, rodila poezija koja je nazvana
prevashodno deskriptivnom.
Neki su mislili da je to ulepano slikanje materijalnih i neivih stvari to prekrivaju
zemlju poezija svojevrsna demokratskim vekovima; ali ja mislim da je to zabluda.
Verujem da ona predstavlja samo jedno prelazno razdoblje. Ubeen sam da
demokratija vremenom odvraa uobrazilju od svega to je izvan oveka, da bi je
vezala samo za oveka.
Mogu se demokratski narodi za asak zabaviti posmatranjem prirode; ali oni
stvarno ivahnu tek kad posmatraju sami sebe. Samo na toj strani nalaze se u tih
naroda prirodni izvori poezije, i moe se verovati da e svi pesnici koji ne budu hteli
otuda crpsti nadahnue izgubiti potpuno dejstvo na due onih koje ele da oaraju,

pa e ovi na kraju biti samo hladni svedoci njihovih zanosa.

Pokazao sam kako je ideja progresa i neograniene mogunosti ovekovog
usavravanja svojstvena demokratskom dobu.
Demokratski narodi ne mare mnogo za ono to je bilo, nego rado sanjaju o
onome to e biti, i u tome njihova uobrazilja nema granica; tu se ona iri i uveava
bez mere.
To prua prostrano polje pesnicima i omoguava im da svoju sliku odmaknu od
oka. Demokratija, koja zatvara poeziji prolost, otvara joj budunost.
Budui da su svi graani koji sainjavaju demokratsko drutvo priblino jednaki i
slini, poezija se ne moe vezati ni za jednog od njih; ali sama nacija nudi se njenoj
kiici. Slinost svih pojedinaca, koja svakoga od njih posebno ini nepodobnim kao
predmet poezije, omoguava pesniku da ih sve obuhvati u jednu sliku i da najzad
posmatra sam narod. Demokratske nacije opaaju jasnije nego bilo koja druga
sopstvenu sliku, a taj se veliki lik divno podaje slikanju idealnog.
Lako u se sloiti s tim da Amerikanci nemaju pesnika; no ne bih mogao isto
tako prihvatiti da nemaju poetinih ideja.
U Evropi se mnogo govori o divljinama Amerike, ali sami Amerikanci o njima i ne
misle. Pred divotama prirode oni su neosetljivi, a divne ume to ih okruuju opaaju
oni takorei tek kad one ponu padati pod njihovim sekirama. Oi su im pune
drugog jednog prizora. Ameriki narod vidi sebe kako koraa kroz divljinu, isuuje
movare, ispravlja reke, naseljava pustoi i kroti prirodu. Ta velianstvena slika o
njima ne javlja se tek pokatkad u uobrazilji Amerikanaca; moe se rei da ona

svakoga od njih prati i u najsitnijim poslovima kao i u najkrupnijim i da im uvek lebdi

u mislima.
Ne moe se zamisliti nita tako skueno, tako sivo, tako puno bednih interesa,
jednom reju tako nepoetino kao to je ivot oveka u Sjedinjenim Dravama; ali,
meu mislima koje njegovim ivotom upravljaju, uvek se nalazi jedna koja je puna
poezije, a ta je kao skrivena ila koja daje snagu svemu ostalom.
U aristokratskim vekovima, svaki narod, kao i svaki pojedinac, skloni su da
ostanu nepomini i odvojeni od svih drugih.
U demokratskim vekovima, krajnja pokretljivost ljudi i njihove nestrpljive elje
pokreu ih neprestano, pa se stanovnici raznih zemalja meaju, viaju, sluaju jedni
druge i tota meusobno pozajmljuju. Ne postaju, dakle, slini samo ljudi jedne
nacije, nego i same nacije bivaju meusobno sline, pa sve zajedno pruaju oku
posmatraa prizor jedne ogromne demokratije, iji je svaki graanin jedan narod.
To prvi put iznosi na videlo lik ljudskog roda.
Sve to se tie ivota ljudskog roda u celini, njegovih nedaa, njegove
budunosti, postaje veoma plodan majdan za poeziju.
Pesnici koji su iveli u aristokratsko doba stvarali su divne slike uzimajui kao
predmet izvesne dogaaje u ivotu nekog naroda ili oveka; ali nijedan od njih nikad
se nije usudio da svojom slikom obuhvati sudbinu ljudske vrste, dok pesnici koji piu
u doba demokratije mogu se toga poduhvatiti.
Dok svako, diui oi iznad svoje zemlje, poinje najzad opaati oveanstvo,
istovremeno se i Bog sve vie ispoljava ovekovom duhu u svojoj punoj

velianstvenosti.
Dok u demokratskim vekovima vera u postojee religije esto posre, a i
verovanja u posrednike moi, ma kakvo im ime davali, slabe, ljudi su, s druge
strane, skloni da stvore mnogo iru predstavu o samom Boanstvu, a njegovo
dejstvo u ljudskim stvarima ukazuje im se u novom i sjajnijem svetlu.
Poto ljudski rod opaaju kao celinu, lako poimaju da isti naum upravlja
njegovom sudbinom, pa su u delanju svakog pojedinca skloni da prepoznaju trag
toga opteg i stalnog plana po kome Bog vodi nau vrstu.
I to se takode moe smatrati veoma obilnim izvorom poezije u takvo doba.
Demokratski pesnici inie se uvek mali i hladni ako pokuaju da bogovima,
demonima ili anelima pripiu telesne oblike i spuste ih s neba da bi se otimali o
zemlju.
Ali ako budu hteli da velika zbivanja koja opisuju poveu sa optim naumima
Bojim o vasioni i da nas uvedu u njegovu misao, ne pokazujui ruku vrhovnog
gospodara, svet e im se diviti i razumee ih, jer uobrazilja njihovih savremenika i
sama po sebi ide tim putem.
Moe se takode predvideti da e pesnici koji ive u doba demokratije slikati
strasti i ideje pre nego linosti i njihove postupke.
Govor, odea i svakodnevni postupci ljudi u demokratijama ne podaju se
zamiljanju idealnog. Te stvari nisu same po sebi poetine, a i prestale bi takve biti,
uostalom, iz prostog razloga to su odvie poznate svima onima kojima bi neko
preduzeo da ih opisuje. To prisiljava pesnike da neprestano zalaze ispod spoljne

povrine koju im ula otkrivaju, da bi sagledali samu duu. A nita nije podobnije za
slikanje idealnog nego to je ovek posmatran tako u njegovoj dubokoj,
nematerijalnoj prirodi.
Nema potrebe da preleem po nebu i po zemlji da bih otkrio tako divan predmet
pun protivnosti, beskrajne veliine i siunosti, dubokih tmina i neobinih svetlosti,
kadar da pobudi istovremeno i potovanje, i divljenje, i prezir i uas. Dovoljno je da
pogledam samog sebe: ovek izvire iz nitavila, prolazi kroz vreme i zauvek nestaje
u krilu Bojem. Vidi se samo za tren kako luta po grebenu dvaju bezdana u kojima
se gubi.
Da je ovek u potpunom neznanju o sebi, ne bi bio poetian; jer ne moe se
slikati neto o emu se nema pojma. Da pak sebe vidi jasno, uobrazilja bi mu ostala
besposlena i ne bi imala ta da doda slici. Ali ovek je dovoljno raskriven da bi
tota zapazio o sebi, a i dovoljno skriven da bi ostalo tonulo u neprozirnu tamu, u
koju on neprestano, a uvek uzalud, roni da bi sebe dokraja shvatio.
Ne treba, dakle, oekivati da u demokratskih naroda poezija ivi od legendi, da
se hrani tradicijama i drevnim uspomenama, da pokua da svet opet nastani
natprirodnim biima, u koja ni itaoci ni sami pesnici vie ne veruju, niti da
personifikuju vrline i poroke, koji mogu da se vide i u svom pravom vidu. Sve joj te
mogunosti nedostaju; ali ostaje joj ovek, i to joj je dovoljno. Ljudska sudbina,
ovek, posmatran izvan svog vremena i svoje zemlje, suoen sa prirodom i sa
Bogom, sa svojim strastima, sumnjama, neuvenim prosperitetom i neshvatljivim
nevoljama, postae za te narode glavni i gotovo jedini predmet poezije; a u to se

ve moemo uveriti ako pogledamo ta su napisali najvei pesnici koji su se pojavili

otkako svet prelazi u demokratiju.
Pisci koji su u nae doba tako divno prikazali crte ajld-Harolda, Renea i
oslena nisu hteli da priaju o delima jednog oveka; hteli su da osvetle i uveliaju
izvesne jo tamne strane ljudskog srca.
To su poeme demokratije.
Jednakost ne unitava, dakle, sve predmete poezije; smanjuje im broj, ali neki
postaju ogromni.
GLAVA XVIII
ZATO SU AMERIKI PISCI I GOVORNICI ESTO VISOKOPARNI
esto sam primetio da Amerikanci, koji obino o poslovima govore jasnim i
hladnim jezikom, lienim ikakvog ukrasa, ija je krajnja jednostavnost esto i gruba,
padaju lako u visokoparnost im hoe da preu na pesniki stil. Tad se pokazuju
pompezni bez predaha, od poetka do kraja govora, i kad ih tako ujete kako o
svemu prosipaju same slike, pomislili biste da nikad nita jednostavno nisu rekli.
Englezi ree upadaju u takvu manu.
Uzrok tome lako je dokuiti.
U demokratskim drutvima svaki se graanin obino bavi posmatranjem jednog
vrlo malenog predmeta, a to je on sam. Kad se desi da digne pogled, tad opaa

samo ogroman prizor drutva ili jo veu sliku celoga ljudskog roda. On ima ili samo
veoma posebne i vrlo jasne ideje, ili veoma uoptene i vrlo neodreene pojmove;
meuprostor izmeu tog dvoga prazan je.
Kad mu ta odvrati panju od njega samog, on dakle uvek oekuje da e mu se
pogledu pruiti kakav gorostasan predmet, i samo po tu cenu pristaje da se za
asak otrgne od sitnih, zamrenih briga koje mu uzburkavaju ivot a i ine njegovu
ar.
ini mi se da to dosta dobro objanjava zato ljudi u demokratijama, koji se
obino bave tako sitnim poslovima, od svojih pesnika trae tako ogromne zamisli i
tako neumerene slike.
A pisci se i sami neizbeno pokoravaju takvim nagonima, koji su i njihovi:
neprestano naduvavaju svoju matu i raspinju je preko svake mere, da bi prevazila
veliko i postigla dinovsko.
Nadaju se da e tako privui pogled mase i vezati ga za sebe, pa u tome esto i
uspevaju; jer masa, koja u poeziji trai samo ogromne predmete, nema kad da
tano odmeri. srazmere svega to joj se prikazuje, niti ima dovoljno pouzdan ukus
da bi lako zapazila nesrazmere. I pisci i publika istovremeno se i uzajamno kvare.
Videli smo, uostalom, da su u demokratskih naroda izvori poezije lepi, ali ne i
izobilni. Brzo se iscrpu. Ne nalazei vie grae za idealno u stvarnom i istinitom,
pesnici sasvim izlaze iz toga kruga i stvaraju udovita.
Ne bojim se da e se poezija demokratskih naroda pokazati bojaljiva i drati se
pri zemlji. Plaim se pre da se svaki as ne izgubi u oblacima i ne slika na kraju

samo sasvim izmiljene predele. Bojim se da e dela demokratskih pesnika esto

pruati ogromne i nesuvisle slike, prenatrpane slikarije, bizarne smee, i da emo
pred fantastinim biima to izleu iz njihove mate ponekad zaaliti za stvarnim
svetom.
GLAVA XIX
NEKOLIKO ZAPAANJA O POZORITU DEMOKRATSKIH NARODA
Kad revolucija koja je promenila drutveno i politiko ureenje nekog
aristokratskog naroda pone da prodire u knjievnost, obino se prvo u pozoritu
ispolji i tu uvek ostaje vidljiva.
Gledalac nekog dramskog dela u neku se ruku iznebuha suoava s utiskom koji
mu se sugerira. On nema vremena da propita svoje pamenje niti da pita znalce, pa
i ne pomilja da se odupre novim knjievnim nagonima koji se i u njemu poinju
ispoljavati; preputa im se i pre no to ih je upoznao.
Pisci ubrzo otkriju na koju stranu naginje potajno ukus publike. Na tu stranu
okreu svoja dela, pa pozorini komadi, poto su najpre posluili da nagoveste
knjievnu revoluciju koja se sprema, ubrzo je i dovre. Ako hoete unapred da
prosudile o knjievnosti naroda koji skree ka demokratiji, prouavajte mu
pozorite.
Pozorini komadi, uostalom, i u aristokratskih naroda, ine najdemokratskiji deo

knjievnosti. Nema knjievnog uivanja pristupanijeg mnotvu nego to je ono koje

prua prizor pozornice. Ne treba ni pripreme ni obrazovanja da se ono oseti. Ono
vas obuzme i usred drugih vaih briga i uprkos vaem neznanju. Kad jo upola
priprosta ljubav prema duhovnim uivanjima pone da prodire u neku klasu graana,
smesta je vodi u pozorite. Pozorita aristokratskih nacija uvek su bila puna
gledalaca koji uopte nisu pripadali aristokratiji. Samo su se u pozoritu vie klase
meale sa srednjima i niima i pristajale, ako i ne da prihvate njihovo miljenje, a
ono bar da otrpe da ga ove izraze. Upravo su u pozoritu ueni i knjievno
obrazovani imali najvie muke da nametnu svoj ukus nasuprot puku i da se odupru
da ih ovaj ne povue za sobom. A esto je re partera bila zakon i za loe.
Kad je aristokratiji teko da onemogui da narod preplavi pozorite, lako e se
shvatiti da narod u njemu mora gospodariti kad demokratska naela prodru u
zakone i u naravi, pa se slojevi izmeaju i pogledi priblie kaogod i imovna stanja, a
via klasa izgubi, zajedno s naslednim bogatstvom, i mo, i svoje tradicije, a i
dokolicu.
Prirodni ukus i nagoni demokratskih naroda u pogledu knjievnosti ispoljie se,
dakle, prvo u pozoritu, i moe se predvideti da e oni tu silovito prodreti. U delima
koja se itaju, knjievni zakoni aristokratije menjae se malo pomalo, postepeno i
takorei na zakonit nain. U pozoritu, bune e ih oboriti.
Pozorite ivo istie veinu vrlina i gotovo sve mane svojstvene demokratskim
knjievnostima.
Demokratski narodi veoma slabo cene uenost i ne haju mnogo za ono to se

zbivalo u Rimu i u Atini; hoe da im se govori o njima samima i trae slike

sadanjice.
Stoga, kad pozorite esto prikazuje antike heroje i naravi i stara se da ostane
verno antikim tradicijama, to je dovoljno da se zakljui da demokratske klase jo
ne vladaju u pozoritu.
U predgovoru Britaniku Rasin se vrlo smerno izvinjava to je Juniju uvrstio meu
vestalke, u koje se, po Aulu-Gelu, kae: "nisu primale osobe mlae od est ni
starije od deset godina". Moe se verovati da ne bi ni pomislio da sebe optuuje niti
da se brani zbog takvog zloina da je pisao u nae doba.
Takva pojava obavetava me ne samo o stanju knjievnosti u doba kad se
desila nego i o stanju samoga drutva. Demokratsko pozorite jo ne dokazuje da
je nacija u demokratiji; jer kao to smo malopre videli, i u aristokratiji se moe
dogoditi da demokratski ukusi utiu na pozorite. Ali kad duh aristokratije vlada sam
u pozoritu, to neoborivo dokazuje da je i celo drutvo aristokratsko, pa se po tome
moe slobodno zakljuiti da ista ta uena i knjievno obrazovana klasa koja
usmerava pisce zapoveda i graanima i vodi i javne poslove.
Retko biva da prefinjen ukus i ohole sklonosti ne navedu aristokratiju, kad vlada
pozoritem, da vri, takorei, izvestan odbir u ljudskoj prirodi. Izvesni poloaji u
drutvu nju poglavito zanimaju, pa voli da ih vidi prikazane i na sceni; neke vrline, pa
i neki poroci ine joj se osobito dostojni da budu prikazani; njihovo slikanje prihvata,
a sklanja ispred oiju sve druge. U pozoritu, kao i drugde, hoe da sree samo
velikae, i uzbuuje se samo zbog kraljeva. Tako i u pogledu stila. Aristokratija rado

namee dramskim piscima izvestan nain kazivanja; hoe da sve bude reeno
takvim tonom.
Tako se esto deava da pozorite slika samo jednu ovekovu stranu, pa ak i
da prikazuje neto to se i ne nalazi u ljudskoj prirodi; ono se uzdie iznad nje, pa iz
nje ak i izae.
U demokratskim drutvima gledaoci nemaju takvih predubeenja i retko
pokazuju takve iskljuivosti; oni vole da na pozornici vide zbrkanu meavinu
drutvenih poloaja, oseanja i ideja kakvu susreu i oko sebe; pozorite postaje
upeatljivije, vulgarnije i istinitije.
Katkad, meutim, i oni koji u demokratijama piu za pozorite izau takoe izvan
ljudske prirode, ali na drugu stranu, a ne kao njihovi prethodnici. Oni toliko ele da
do tanina prikau sitne osobenosti sadanjeg trenutka i osobeni lik izvesnih ljudi da
zaboravljaju da prikau opte crte vrste.
Kad demokratske klase vladaju pozoritem, one uvode isto toliko slobode u
nain obrade predmeta koliko i u sam njegov izbor.
Poto je ljubav prema pozoritu, od svih knjievnih sklonosti, najprirodnija
demokratskim narodima, broj pisaca i broj gledalaca neprestano rastu u tih naroda
kaogod i broj predstava. Takvo mnotvo, sastavljeno od tako raznolikih elemenata i
rastureno po toliko raznih mesta, ne moe priznavati ista pravila ni potinjavati se
istim zakonima. Nema ni mogune saglasnosti izmeu veoma mnogobrojnih sudija,
koji i ne znaju gde bi se sreli, pa svaki donosi posebno svoj sud. Dok je posledica
demokratije uopte da pravila i knjievne konvencije dovodi u sumnju, u pozoritu ih

ona potpuno ukida i zamenjuje udima svakog pisca i svake publike.

Takoe se u pozoritu naroito ispoljava ono to sam ve rekao uopte o stilu i
umetnosti u demokratskim knjievnostima. Kad itamo kritike kojima su dala povoda
dramska dela veka Luja XIV, iznenaeni smo videi koliko je publika cenila
uverljivost i koliki je znaaj pridavala tome da neka linost, ostajui uvek saglasna
sa sobom, ne uini nita to se ne bi moglo lako shvatiti i objasniti. Isto tako
iznenauje kolika se tada vanost pridavala jezikim oblicima i kolike su se kavge
zapodevale sa dramskim piscima povodom pojedinih rei.
ini nam se da su ljudi veka Luja XIV pridavali preteran znaaj tim
pojedinostima, koje se zapaaju u kabinetu, ali promiu panji na pozornici. Jer,
najposle, glavna je svrha pozorinog komada da bude prikazan, a prva mu je vrlina
da uzbudi. Meutim, to je poticalo otud to su gledaoci toga doba bili istovremeno i
itaoci. Po izlasku sa predstave saekivali su pisca kod kue, da bi o njemu dokraja
prosudili.
U demokratijama se pozorini komadi gledaju, ali se ne itaju. Veina onih koji
prisustvuju predstavama ne trae u njima misaona uivanja, nego velika uzbuenja
srca. Ne oekuju da se sretnu s knjievnim delom, nego da doive predstavu, i ako
samo pisac govori dosta pristojno jezikom zemlje da bi ga razumeli i ako mu linosti
izazivaju radoznalost i bude simpatiju, oni su zadovoljni; ne traei nita vie od
fikcije, oni se odmah vraaju u stvarni svet. Stil je tu, dakle, manje neophodan; jer,
na pozornici, pitanje pridravanja njegovih pravila lake promie panji.
to se uverljivosti tie, nemoguno je ostati joj veran a i biti esto nov,

naoekivan i brz. Ona se, dakle, zanemaruje, a publika prata. Moete raunati na
to da ona nee puno zagledati kojim ste je putem vodili, ako je najzad dovedete
pred neto to je dira. Nikad vam nee zameriti to ste je uzbudili nasuprot
pravilima.
Amerikanci, kad idu u pozorite, jasno ispoljavaju te razne nagone koje sam
ocrtao. Ali valja priznati da zasad jo tek mali broj njih ide u pozorite. Mada se i
broj gladalaca i predstava silno poveao za poslednjih etrdeset godina u
Sjedinjenim Dravama, stanovnivo se toj vrsti zabave jo predaje s velikom
uzdranou.
To potie iz osobitih uzroka, koje italac ve zna, pa je dovoljno samo podsetiti
ga u dve rei.
Puritanci, koji su osnovali amerike republike, nisu bili samo protivnici uivanja;
osobito su uasavanje ispovedali prema pozoritu. Smatrali su ga odvratnom
razonodom, i dokle god je njihov duh nepodeljeno vladao, dramske predstave bile
su kod njih nepoznate. Takva shvatanja prvih otaca naseobina ostavila su dubokog
traga u duhu njihovih potomaka.
Krajnje uredan ivot i velika krutost morala koji se vide u Sjedinjenim Dravama
bili su, uostalom, dosad dosta nepovoljni za razvoj pozorine umetnosti.
Nema dramskih tema u zemlji koja nije bila poprite velikih politikih katastrofa i
gde ljubav uvek vodi pravim i lakim putem do braka. Ljudi koji svaki dan sedmice
koriste za bogaenje, a nedelju da se mole Bogu, ne odgovaraju Taliji.
Jedna jedina injenica dovoljna je da pokae da je pozorite slabo popularno u

Sjedinjenim Dravama.
Amerikanci, iji zakoni u svemu doputaju slobodu rei, pa ak i raspusnost,
ipak su dramske pisce podvrgli nekoj vrsti cenzure. Pozorine predstave mogu se
prireivati samo kad dopusti optinska uprava. To lepo pokazuje da su narodi isti
kao pojedinci. Bez ustruavanja predaju se svojim glavnim strastima, a posle se
dobro uvaju da ne popuste odvie naklonostima koje i nemaju.
Nema knjievnog roda koji bi tenjim i brojnijim vezama bio povezan sa
drutvenim ureenjem nego to je pozorite.
Pozorite jednog doba nikako ne moe odgovarati sledeem ako je izmeu njih
neka znaajna revolucija izmenila naravi i zakone.
Veliki pisci nekog drugog doba jo se prouavaju. Ali ne prisustvuje se vie
komadima pisanim za neku drugu publiku. Dramski pisci prolih vremena ive jo
samo u knjigama.
Tradicionalni ukus nekolicine, sujeta, moda, genijalnost nekog glumca mogu za
neko vreme odrati ili povratiti aristokratsko pozorite usred demokratije; ali ono e
ubrzo samo od sebe otpasti. Niko ga ne rui, nego ga naputaju.
GLAVA XX
NEKE TENDENCIJE SVOJSTVENE ISTORIARIMA DEMOKRATSKOG DOBA
Istoriari koji piu u aristokratskim vekovima obino sve dogaaje vezuju za linu

volju i raspoloenje izvesnih ljudi, a i najzamanije revolucije rado pripisuju sitnim

sluajnostima. Otroumno istiu najsitnije uzroke, a esto ne opaaju najkrupnije.
Istoriari koji ive u demokratskim vekovima pokazuju sasvim suprotne
tendencije.
Veina njih ne pripisuje pojedincu gotovo nikakav uticaj na sudbinu vrste, niti
graaninu na sudbinu naroda. Ali, zauzvrat, iznose krupne opte uzroke svim sitnim
posebnim pojavama. Te dve suprotne tendencije mogu se objasniti.
Kad istoriari aristokratskih vekova pogledaju na svetsku pozornicu, najpre
opaze vrlo mali broj glavnih linosti, koje vode svu radnju. Te krupne linosti, koje
zauzimaju prednji deo pozornice, zadravaju im pogled: dok se pate da otkriju
potajne pobude njihovih postupaka i rei, zaborave ostalo.
Zamane stvari koje vide da nekoliko pojedinaca ini stvaraju im preteranu
predstavu o uticaju koji moe imati jedan ovek i prirodno ih navode da veruju da
uvek treba proniknuti do linog dejstva nekog pojedinca da bi se objasnilo kretanje
mase.
Kad su, naprotiv, svi graani meusobno nezavisni, a svaki od njih je slab, ne
uoava se nijedan koji bi imao neki veoma velik, a naroito ne trajan uticaj na mase.
Na prvi pogled, pojedinci izgledaju potpuno nemoni prema masi, pa se ini kao da
se drutvo kree samo od sebe, slobodnim i spontanim sudelovanjem svih ljudi koji
ga sainjavaju.
To prirodno navodi razmiljanje ljudi da trai opti uzrok koji je mogao tako
istovremeno uticati na tolike glave i okrenuti ih sve na istu stranu.

Veoma sam ubeen da i u demokratskim nacijama genijalnost, poroci ili vrline

izvesnih pojedinaca usporavaju ili ubrzavaju prirodni tok sudbine naroda; ali sluajni i
drugostepeni uzroci takve vrste beskrajno su raznolikiji, skriveniji, sloeniji, slabiji, pa
ih je, sledstveno, tee razabrati i pratiti u doba jednakosti nego u aristokratskim
vekovima, gde treba samo analizirati, usred optih pojava, posebno delanje jednog
jedinog oveka ili nekolicine ljudi.
Istoriara ubrzo zamori takav rad; um mu se gubi usred tog lavirinta, pa poto
ne uspeva da jasno uoi i dovoljno obelodani individualne uticaje, on ih porie.
Radije nam govori o prirodi rasa, o geografskom sklopu zemlje ili o duhu njene
civilizacije. To mu skrauje posao i, na laki nain, vie zadovoljava itaoca.
G. de Lafajet rekao je negde u svojim Memoarima da preterani sistem optih
uzroka prua divnu utehu prosenim javnim linostima. Ja dodajem da ih isto tako
divnih prua i prosenim istoriarima. On im uvek nudi po nekoliko krupnih razloga,
koji ih brzo izvuku iz kripca na najteem mestu njihovog dela i pogoduje nemoi ili
lenosti njihovog uma, a u isto vreme i ini ast njihovoj dubokoumnosti.
Mislim da nema doba u kome ne bi trebalo jedan deo zbivanja ovoga sveta
pripisati veoma optim uzrocima, a drugi deo veoma posebnom uticajima. Te dve
vrste uzroka uvek se susreu; samo je njihov odnos raznolik. Opti uzroci
objanjavaju vie ta u demokratskim vekovima nego u aristokratskim, a pojedinani
uticaji manje. U doba aristokratije biva obrnuto: pojedinani uticaju su jai, opti
uzroci slabiji, sem ako optim uzrokom ne smatramo i samu injenicu drutvene
nejednakosti, koja nekim pojedincima omoguava da se suprotstave prirodnim

tenjama svih drugih.

Istoriari koji se trude da opiu ta se zbiva u demokratskim drutvima u pravu
su, dakle, kad veliku ulogu pripisuju optim uzrocima i kad poglavito nastoje da njih
otkriju; ali gree ako potpuno poriu posebno dejstvo pojedinaca samo zato to je
teko utvrditi ga i pratiti.
Istoriare koji ive u demokratskim vekovima ne samo da sve vue tome da
svaku pojavu pripiu nekom krupnom uzroku nego su i skloni da pojave meusobno
poveu tako da iz toga proizilazi neki sistem.
U aristokratskim vekovima, poto je panja istoriara u svakom trenutku
usmerena na pojedince, povezanost dogaaja promie njihovoj panji, ili tanije, oni
i ne veruju u takvu povezanost. Njima se ini da se potka istorije svaki as prekida
nailaskom nekog oveka.
U demokratskim vekovima, naprotiv, videi mnogo manje sudeonike, a vie dela,
istoriar moe lako da ustanovi povezanost i neki metodini poredak zbivanja.
Antika knjievnost, koja nam je ostavila toliko lepih istorija, ne prua nam ni
jedan jedini istoriografski sistem, dok i najbednije moderne knjievnosti njima obiluju.
Izgleda da se antiki istoriari nisu dovoljno sluili optim teorijama, koje su nai
istoriari uvek spremni da zloupotrebe.
Oni koji piu u demokratskim vekovima imaju jo jednu, opasniju sklonost.
Kad se gubi trag dejstva pojedinaca na nacije, esto biva da vidimo kako se
svet kree, a ne otkrivamo pokretaa. A poto postaje vrlo teko uoiti i analizirati
razloge koji, dejstvujui odelito na volju svakog graanina, dovode na kraju do

kretanja celog naroda, u iskuenju smo da poverujemo da to kretanje nije voljno i da

se drutvo, i ne znajui, povinuje nekoj vioj sili koja njime gospodari.
Kad valja otkriti kakvu optu pojavu koja usmerava volju svih pojedinaca, to ne
spasava ovekovu slobodu. Neki uzrok, dovoljno krupan da bi se mogao primeniti
na milione ljudi i dovoljno jak da bi ih sve skrenuo na istu stranu, lako se ini
neodoljiv; kad vidi da mu se povinovao, ovek je spreman da poveruje da mu se nije
ni mogao odupreti.
Istoriari koji ive u demokratskim vekovima ne odriu, dakle, samo nekim
graanima mo da dejstvuju na sudbinu naroda nego i samim narodima odriu mo
da menjaju svoju sudbinu, i potinjavaju ih bilo neumoljivom provienju, bilo nekoj
vrsti slepe fatalnosti. Po njima, svaki je narod, svojim poloajem, poreklom,
prethodnom istorijom, svojom prirodom, nesavladivo srastao s izvesnom sudbinom,
koju ni svi njegovi napori ne mogu izmeniti. Oni sva pokolenja meusobno povezuju,
kroz sva razdoblja i nuna zbivanja koja se nadovezuju jedna na druga, jo od
postanja sveta, te tako stvaraju vrst i ogroman lanac koji obuhvata i povezuje sav
ljudski rod.
Nije im dovoljno da pokau kako su se pojave odigrale; vole da pokau da se
drugaije nije ni moglo zbiti. Posmatraju naciju dospelu do izvesne take svoje
istorije i tvrde da je bila prinuena da ide putem koji ju je dotle doveo. To je lake
nego pouiti kako je mogla postii da poe nekim boljim putem.
Kad itamo istoriare aristokratskih doba, a osobito antike, ini se da ovek
treba samo da ume samog sebe da obuzda da bi postao gospodar svoje sudbine i

da bi mogao upravljati drugima. A kad pregledamo istorije pisane u nae doba,

reklo bi se da ovek ne moe nita da izmeni, ni u sebi ni oko sebe. Antiki istoriari
pouavali su kako da se zapoveda, a nai nas ue gotovo samo kako da se
pokoravamo. U dananjim spisima pisac se esto ini velik, ali oveanstvo je uvek
malo.
Kad bi ta fatalistika doktrina, koja je tako privlana za one koji piu istoriju u
doba demokratije, prela s pisaca i na itaoce, pa proela tako sve graane i
ovladala javnim mnenjem, moe se predvideti da bi ubrzo paralisala razvoj novih
drutava i hriane unazadila u Turke.
Rei u jo i to da je takva doktrina naroito opasna u doba u kome ivimo. Nai
su savremenici i suvie skloni da sumnjaju u slobodu volje, zato to se svako osea
sa svih strana ogranien svojom slabou, ali jo rado pripisuju snagu i nezavisnost
ljudima okupljenim u drutvenu zajednicu. Treba se uvati da ne pomraimo tu ideju,
jer treba uzdizati due, a ne dotui ih.
GLAVA XXI
O SKUPTINSKOM GOVORNITVU U SJEDINJENIM DRAVAMA
U aristokratskih naroda svi su ljudi povezani i meusobno zavisni; izmeu svih
postoji hijerarhijski odnos, pomou kog je moguno svakog zadrati na njegovom
mestu, a celu zajednicu u pokornosti. Neto slino nalazimo uvek i u politikim

skuptinama tih naroda. Stranke se u njima postrojavaju iza izvesnih predvodnika,

kojima se pokoravaju po nekoj vrsti nagona, koji nije nita drugo do rezultat steenih
navika. Oni u to ue drutvo unose navike iz ireg drutva.
I u demokratskim zemljama deava se esto da se velik broj graana usmerava
ka istoj taki; ali svako se ka njoj kree sam od sebe, ili bar zamilja da je tako.
Navikao da svojim kretanjem upravlja samo prema sopstvenim porivima, teko se
povinuje tome da mu se spolja namee po emu da se ravna. Ta sklonost i ta
navika nezavisnosti prate ga i u nacionalnim veima. Ako i pristane da se onde i
udrui s drugima u tenji ka istom cilju, hoe bar da ostane vlastan da na
zajednikom uspehu sarauje na svoj nain.
Otud biva da u demokratskim zemljama stranke nerado trpe da neko njima
upravlja i pokazuju se potinjene samo u nekoj velikoj opasnosti. Pa i u takvim
okolnostima, autoritet efova moe postii da ljudi delaju i govore, ali skoro nikad
nema mo da ih i uutka.
Kod aristokratskih naroda, lanovi politikih skuptina istovremeno su i lanovi
aristokratije. Svaki od njih i sam po sebi zauzima visok i stalan poloaj, a mesto
koje ima u skuptini vrlo je esto u njegovim oima manje vano od onog koje
zauzima u zemlji. To ga tei ako ne igra neku ulogu u raspravljanju o poslovima i ne
navodi ga da arko tei da igra makar i neku skromnu ulogu.
U Americi je poslanik obino neko samo po svom poloaju u skuptini. Stoga
njega neprestano mui potreba da u njoj stekne neku vanost, pa osea
neobuzdanu elju da svaki as iznosi svoje ideje.

Na to ga goni ne samo njegova sujeta nego i sujeta njegovih biraa, a i stalna

potreba da se njima svidi.
U aristokratskih naroda, lan zakonodavnog tela retko je u tesnoj zavisnosti od
biraa; esto je on za njih u neku ruku nuan predstavnik; katkad ak on njih dri u
tesnoj zavisnosti, pa ako se i desi da mu uskrate svoje glasove, on lako postie da
bude izabran negde drugde; ili pak odustane od politike karijere i povue se u
dokolicu, koja isto tako ima sjaja.
U demokratskoj zemlji kao to su Sjedinjene Drave, poslanik nikad nema trajan
uticaj na birae. Ma koliko malo bilo birako telo, zbog demokratske nepostojanosti
stalno mu se menja lik. Treba ga, dakle, svakog dana pridobijati. Nikad nije siguran
u njih, a ako ga napuste, lien je svakog drugog reenja; jer poloaj mu inae nije
prirodno tako visok da bi ga lako zapazili neki drugi, koji mu nisu bliski; a sa
potpunom nezavisnou graana, ne moe se nadati da e ga prijatelji ili vlast lako
nametnuti nekom birakom telu koje ga ne poznaje. Sve klice uspeha lee, dakle,
za njega u srezu koji on predstavlja; sa tog tla treba on da uzraste da bi se uzdigao
dotle da upravlja narodom i da utie na sudbinu sveta.
Stoga je prirodno to u demokratskim zemljama lanovi politikih skuptina vie
misle na svoje birae nego na stranku, dok se u aristokratijama vie brinu o partiji
nego o biraima.
A ono to treba rei da bi se ovek svideo biraima nije uvek ono to bi
odgovaralo da se uini u korist politikog miljenja koje poslanik ispoveda.
esto je u optem interesu stranke da poslanik koji je njen lan nikad ne govori

o krupnim poslovima u koje se slabo razume; da malo govori i o onim sitnim

poslovima koji bi mogli smetati krupnima; a najposle, i najee, da sasvim uti.
utanje je najkorisnija usluga koju slab govornik moe uiniti optoj stvari.
Ali birai nipoto ne misle tako.
Stanovnitvo sreza poverava jednom graaninu da uestvuje u upravljanju
dravom zato to je steklo vrlo visoko miljenje o njegovim sposobnostima. Kako se
ljudi ine vei ukoliko su okrueni manjima, valja verovati da e miljenje koje ljudi
budu stekli o opunomoeniku biti utoliko povoljnije ukoliko sposobnosti budu ree
meu onima koje on predstavlja. esto e se, dakle, desiti da birai polau u svog
poslanika utoliko vee nade ukoliko bi upravo trebalo manje od njega da oekuju; i
ma koliko on bio nesposoban, oni e ipak od njega zahtevati zapaene napore, koji
bi odgovarali rangu koji su mu oni dali.
Bez obzira to je u pitanju zakonodavstvo cele drave, birai u svom
predstavniku vide prirodnog zatitnika sreza pri zakonodavnom telu; nisu ak daleko
od toga da ga smatraju opunomoenikom svakoga od onih koji su ga izabrali, pa se
nadaju da e on s istim arom braniti njihove pojedinane interese kao i interese
zemlje.
Tako, birai su unapred uvereni da e predstavnik koga izaberu biti govornik; da
e govoriti esto, ako moe, a u sluaju da se bude morao ograniavati, da e se
bar upinjati da u svojim retkim govorima obuhvati pretresanje svih krupnih dravnih
poslova kao dodatak uz izlaganje svih njihovih sitnih pritubi, tako da e, ako ve ne
moe esto da govori, u svakoj prilici bar pokazati ta ume, i umesto da se

neprestano pojavljuje, da e se s vremena na vreme sav iskazati u malom obimu i

tako prikazivati neku vrstu sjajne i potpune saete slike svojih biraa i sebe samog.
Pod tim uslovom oni obeavaju i svoj budui glas.
To baca u oajanje estite ljude prosenih sposobnosti, koji, znajui svoje
mogunosti, ne bi sami od sebe istupali. Ali, tako podstican, poslanik uzima re, na
velik jed svojih prijatelja, i upadajui nepromiljeno meu najslavnije govornike,
zamrsi raspravu i zamara skuptinu.
Svi oni zakoni koji tee tome da predstavnik bude to zavisniji od biraa ne
menjaju, dakle, samo ponaanje zakonodavaca, kao to sam to ranije pokazao,
nego menjaju i njihov govor. Oni utiu istovremeno i na poslove i na nain kako se o
njima govori.
Nema takorei lana kongresa koji bi pristao da se vrati kui a da pre njega
tamo ne stigne glas o bar jednom njegovom govoru, niti ima takvog koji bi trpeo da
ga prekinu pre no to je uspeo da svojim govorom obuhvati sve to moe biti
korisno za dvadeset i etiri drave Unije, a osobito za srez koji on predstavlja.
Stoga on iznosi pred svoje sluaoce sve velike istine redom, koje esto ni sam ne
sagledava, pa ih izlae zbrkano, a iznosi i vrlo sitne pojedinosti, koje ne moe ba
lako da prikupi i izloi. Stoga se u tome velikom telu esto deava da rasprava
postane neodreena i zapetljana i da se ini kao da se vue ka predvienom cilju, a
ne da ka njemu tee.
Mislim da e se tako neto uvek videti u skuptinama demokratija.
Srene okolnosti i dobri zakoni mogli bi uspeti da u zakonodavno telo

demokratskog naroda privuku mnogo sposobnije ljude nego to su oni koje

Amerikanci alju u kongres; ali nita nee nikad spreiti prosene ljude koji se u
njemu nalaze da neprestano samozadovoljno istupaju u punom svetlu.
To zlo ne ini mi se sasvim izleivo, zato to ne potie samo od poslovnika
skuptine nego i od njenog sastava i od samog stanovnitva zemlje.
Izgleda da i sami stanovnici Sjedinjenih Drava tako gledaju na stvar, pa svoje
dugo iskustvo u parlamentarnom ivotu potvruju ne time to bi se uzdrali od loih
govora, nego hrabro podnosei da ih sluaju. S njima se mire kao sa zlom za koje
po iskustvu znaju da je neizbeno.
Prikazao sam sitne strane politikih rasprava u demokratijama; pogledajmo sad
one krupne.
Ono to se zbivalo za poslednjih sto pedeset godina u engleskom parlamentu
nikad nije imalo velikog odjeka izvan te zemlje; ideje i oseanja koje su govornici
izraavali uvek su nailazili na malo simpatije ak i kod onih naroda koji su najblii
velikoj pozornici britanske slobode, dok se Evropa uzbudila ve pri prvim
raspravama u malim skuptinama amerikih naseobina u doba revolucije.
To nije poticalo samo od osobenih i sluajnih okolnosti nego i iz nekih optih i
trajnih uzroka.
Ne vidim nita to bi bilo divnije ni monije od velikog govornika kad raspravlja o
krupnim pitanjima u jednoj demokratskoj skuptini.
Kako tu nikad nema neke klase koja bi imala svojih predstavnika zaduenih da
zastupaju njene interese, uvek se govori celoj naciji i u ime cele nacije. To uveliava

misao i uzdie nain izraavanja.

Poto prolost ima malo uticaja, a nema vie privilegija vezanih za izvesne
posede, niti prava svojstvenih izvesnim telima ili osobama, rasuivanje je prinueno
da se uzdigne do optih istina koje izviru iz ovekove prirode,, da bi raspravljalo o
pitanju kojim se bavi. Otud politike rasprave u demokratskom narodu, ma koliko on
mali bio, dobijaju jednu crtu opte vanosti, zbog koje su esto privlane za sav
ljudski rod. Svi se ljudi za njih zanimaju, zato to je re o oveku, koji je svugde isti.
A i u najveih aristokratskih naroda, naprotiv, i o najoptijim pitanjima raspravlja
se skoro uvek sa posebnim razlozima koji se nalaze u obiajima jednog doba ili u
pravima neke klase, to interesuje samo klasu o kojoj je re ili, u najboljem sluaju,
samo narod u ijem se krugu ta klasa nalazi.
Tome uzroku, koliko i veliini francuske nacije, a i naklonosti nacija koje ih
sluaju, valja pripisati veliki utisak koji nae politike rasprave ponekad proizvede u
svetu.
Nai govornici esto govore svim ljudima, ak i kad se obraaju samo svojim
sugraanima.

Drugi deo
UTICAJ DEMOKRATIJE NA OSEANJA AMERIKANACA
GLAVA I
ZATO DEMOKRATSKI NARODI POKAZUJU VATRENIJU I TRAJNIJU LJUBAV
PREMA JEDNAKOSTI NEGO PREMA SLOBODI
Prva i najjaa strast koja se raa iz drutvene jednakosti, nije ni potrebno da
kaem, jeste ljubav prema samoj toj jednakosti. Ne treba se, dakle, uditi to o njoj
govorim pre svih drugih.
Svako je zapazio da u nae doba, a osobito u Francuskoj, ta strast prema
jednakosti zauzima svakog dana sve vee mesto u ovekovom srcu. to puta je
reeno da nai savremenici gaje mnogo vatreniju i mnogo istrajniju ljubav prema
jednakosti nego prema slobodi; ali ne nalazim da se jo dovoljno proniknulo u
uzroke te pojave. Ja u to pokuati.
Moe se zamisliti jedna krajnja taka u kojoj se sloboda i jednakost dotiu i
stapaju.
Pretpostavljam da tada svi graani uestvuju u vlasti i da svaki ima podjednako
pravo da u njoj uestvuje.
Poto se niko tada nee razlikovali od ostalih, niko nee moi ni vriti neku

tiransku vlast; ljudi e biti savreno slobodni zato to e biti potpuno jednaki; a bie
i svi savreno jednaki zato to e biti potpuno slobodni. Tome idealu tee
demokratski narodi.
To je, eto, najpotpuniji oblik koji moe dobiti jednakost na zemlji; ali ima ih i
hiljadu drugih, koji, mada nisu tako savreni, nisu zato manje dragi tim narodima.
Jednakost se moe uspostaviti u graanstvu a da ne vlada u svetu politike.
Mogu svi imati pravo da se predaju istim uivanjima, da se bave istim zanimanjima,
da imaju pristup istim mestima; jednom rei, da ive na isti nain i tee bogaenju
istim sredstvima, a da ne uestvuju svi u upravljanju.
Neka vrsta jednakosti moe se ak uspostaviti i u svetu politike a da u njemu
ipak ne bude slobode. Svi su meusobno jednaki, osim jednog, koji je gospodar
svih bez razlike i koji isto tako izmeu svih uzima izvrioce svoje vlasti.
Lako bi bilo postaviti i vie drugih hipoteza, po kojima bi se vrlo velika jednakost
lako mogla kombinovati sa manje ili vie slobodnim institucijama, ili ak i s
institucijama koje ni malo ne bi bile slobodne.
Mada ljudi ne bi mogli postati apsolutno jednaki a da ne budu i potpuno slobodni,
pa se, prema tome, jednakost, u svome krajnjem stupnju, poistoveuje sa
slobodom, ipak je, dakle, osnovano razluivati jednu od druge.
Ljubav koju ljudi gaje prema slobodi i ljubav koju oseaju prema jednakosti
odista su dve odelite stvari, a ne bojim se dodati da su, u demokratskih naroda,
one i nejednake.
Ako bolje obratimo panju, videemo da se u svakom veku javlja jedna osobena

i dominantna pojava za koju se vezuju sve ostale; iz te pojave raa se skoro uvek
jedna osnovna misao ili neka glavna strast, koja najposle privue sebi i povue
svojom strujom sva oseanja i sve ideje. To je kao velika reka, ka kojoj kao da
streme svi okolni potoci.
Sloboda se ljudima ukazala u razna doba i u raznim oblicima; nije se vezala
iskljuivo za neko drutveno ureenje, i sreemo je i drugde a ne samo u
demokratijama. Ona, dakle, ne bi mogla predstavljati iskljuivo svojstvo
demokratskih vekova.
Osobena i dominantna injenica koja odlikuje te vekove jeste drutvena
jednakost; glavna strast koja pokree ljude u takva vremena jeste ljubav prema toj
jednakosti.
Nemojte ni pitati kakvu naroitu ar nalaze ljudi demokratskih vekova u tome to
ive jednaki, niti osobite razloge koje mogu imati da tako uporno budu privreni
jednakosti pre nego drugim dobrima koja im drutvo prua: jednakost predstavlja
karakteristino svojstvo doba u kome ive; to dovoljno objanjava to je vole vie
nego bilo ta drugo.
Ali nezavisno od tog tazloga, postoji jo i vie drugih koji e, u svako doba,
obino navoditi ljude da jednakost vie vole nego slobodu.
Ako bi neki narod ikad uspeo da ukine ili ma i samo da umanji jednakost koja u
njemu vlada, on bi u tome uspeo samo uz duge i mune napore. Morao bi izmeniti
svoje drutveno ureenje, ukinuti svoje zakone, obnoviti svoje ideje, promeniti
navike, naruiti moralna shvatanja. Ali da se politika sloboda izgubi, dovoljno je da

se ne uva, pa izmakne ljudima.

Ljudi, dakle, ne dre do jednakosti samo zato to im je draga; privreni su joj i
zato to veruju da e ona trajati zauvek.
Nema tako ogranienog i tako povrnog oveka da ne uvia da bi politika
sloboda mogla, svojim krajnostima, ugroziti mir, imovinu, ivot pojedinaca. Ali samo
paljivi i pronicljivi ljudi zapaaju opasnosti kojima nam preti jednakost, a obino
izbegavaju da ukau na njih. Znaju da su nevolje kojih se plae daleko i nadaju se
da e pogoditi tek budua pokolenja, za koja se sadanje pokolenje ne brine
mnogo. Zla koja sloboda ponekad donosi neposredna su; vidljiva su svima i svi ih
manje ili vie oseaju. Zla kojima moe uroditi krajnja jednakost ispoljavaju se tek
malo pomalo; postepeno se uvlae u drutvenu zajednicu; vide se tek ovde-onde, a
kad postanu najsilnija, navika ve uini da ih vie i ne oseamo.
Dobra koja sloboda donosi pokazuju se tek vremenom, pa je uvek lako prevideti
uzrok koji ih stvara.
Prednosti jednakosti oseaju se odmah, i svakodnevno vidimo kako proizilaze iz
svog izvora.
Politika sloboda prua s vremena na vreme, izvesnom broju graana, uzviena
uivanja.
Jednakost prua svakodnevno mnotvo sitnih zadovoljstava svakom oveku.
Drai jednakosti oseaju se u svakom trenutku i dostupne su svima; ni najodlinija
srca nisu na njih neosetljiva, a i najprostije due njima se naslauju. Strast koju
jednakost budi mora, dakle, biti u isti mah i silna i sveopta.

Ljudi ne bi mogli uivati politiku slobodu a da je ne kupe po cenu rtava, i uvek

je se domognu tek uz mnogo napora. A zadovoljstva koja prua jednakost nude se
sama od sebe. Njih kao da priinjavaju sva sitna zbivanja u ivotu, i da bi ovek u
njima uivao, dovoljno je da ivi.
Demokratski narodi vole jednakost u svim vremenima, ali ima doba kad strast
koju oseaju prema njoj ide do mahnitosti. To se deava u asu kad dotadanja
drutvena hijerarhija, dugo ugroavana, najzad padne, posle poslednje bitke i kad
su najzad oborene pregrade koje su delile graane. Ljudi se tad bace na jednakost
kao na plen i prigrle je kao kakvo dragoceno blago koje bi neko hteo da im otme.
Strast prema jednakosti proima tada odasvud ovekovo srce, iri se po njemu i
sveg ga ispuni. Ne govorite tad ljudima da predajui se tako slepo jednoj iskljuivoj
strasti dovode u pitanje svoje najdrae interese; oni su gluvi. Ne ukazujte im na
slobodu, koja im izmie iz ruku dok gledaju na drugu stranu; oni su slepi, ili tanije,
od celoga sveta vide samo jedno dobro dostojno udnje.
Ovo to sam rekao vredi za sve demokratske nacije. A to u sad rei tie se
samo nas.
U veini savremenih nacija, a osobito u svim narodima evropskog kontinenta,
ideja slobode i ljubav prema njoj poele su se raati i razvijati tek onda kad su se
drutveni poloaji poeli izjednaavati, kad se to, dakle, javilo kao posledica te
jednakosti. Upravo su kraljevi apsolutisti najvie radili na tome da izravnaju slojeve
svojih podanika. U tih je naroda jednakost prethodila slobodi; jednokst je, dakle, ve
bila stara stvar kad je sloboda bila neto novo; ona prva je ve bila stvorila

shvatanja, obiaje, zakone koji su joj svojstveni kad je ova druga, sama, prvi put
dola na svet. Tako je ova bila tek samo u idejama i sklonostima, dok je ona prva
ve proela navike, ovladala obiajima i na svojstven nain uobliila i najsitnije
postupke u ivotu. Kako se onda uditi to dananji ljudi vie vole jednakost nego
slobodu?
Mislim da demokratski narodi gaje prirodnu ljubav prema slobodi; sami od sebe
je trae, vole, i trpe bol ako ih nje lie. Ali prema jednakosti gaje arku, nezasitu,
veitu i neukrotivu strast; oni hoe jednakost u slobodi, a ako ne mogu tako da je
postignu, hoe jo jednakost ma i u ropstvu. Trpee i siromatvo, i potinjenost, i
varvarstvo, samo nee trpeti aristokratiju.
To je tako u sva vremena, a naroito u nae doba. Svi ljudi i sve vlasti koje
htednu da se bore protiv te neodoljive sile bie njome oboreni i uniteni. U nae
doba bez njene potpore ne moe se uspostaviti sloboda, pa ak ni despotizam ne
bi mogao vladati bez nje.
GLAVA II
O INDIVIDUALIZMU U DEMOKRATSKIM ZEMLJAMA
Pokazao sam Kako u doba jednakosti svaki ovek u samom sebi trai u ta e
verovati; sad hou da pokaem kako u takvo doba i sva svoja oseanja usmerava
samo na sebe.

Individualizam je nov izraz, koji se rodio iz jedne nove ideje. Nai dedovi znali su
samo za egoizam.
Egoizam je strasna i preterana ljubav prema samom sebi, koja oveka navodi
da sve dovodi u vezu sa sobom i da sebe voli vie od svega.
Individualizam je promiljeno i smireno oseanje, koje svakog graanina navodi
da se izdvoji iz mase sebi slinih i da se povue u svoju porodicu i meusvoje
prijatelje; tako on stvara sebi jedno malo drutvo za svoju duu, a rado preputa
ire drutvo njemu samom.
Egoizam se raa iz slepog nagona; individualizam proizilazi iz pogrenog
rasuivanja pre nego iz kakvog izopaenog oseanja. Izvire iz zabluda u miljenju
koliko i iz mana srca.
Egoizam gui klicu svih vrlina, individualizam gui prvo izvor graanskih vrlina, ali
vremenom napadne i uniti i sve druge i naposletku potone u egoizam.
Egoizam je mana stara koliko i svet. On ne pripada vie jednom nego kojem
drugom obliku drutva.
Individualizam je demokratskog porekla i preti da se sve vie razvija to je vea
drutvena jednakost.
U aristokratskih naroda porodice vekovima ostaju u istom drutvenom poloaju,
a esto i na istom mestu. To ini da su sva njina pokolenja takorei savremenici.
ovek gotovo uvek zna svoje pretke i potuje ih; ini mu se kao da ve vidi svoje
praunuke i voli ih. Osea dunost i prema jednima i prema drugima, i esto mu se
deava da rtvuje svoja lina uivanja zarad tih stvorenja kojih vie nema ili kojih jo

nema.
Aristokratske institucije, uz to, dejstvuju tako da tesno poveu svakog oveka sa
vie njegovih sugraana.
Budui da su klase u aristokratskom narodu veoma odeljene i nepomine, svaka
postaje za onog koji joj pripada neka vrsta male otadbine, koja je vidljivija i milija
od velike.
Kako su u aristokratskim drutvima svi graani postavljeni na odreena mesta,
jedni iznad drugih, iz toga proizilazi i to da svaki od njih uvek opaa iznad sebe
nekog oveka ija mu je zatita neophodna, a ispod sebe nalazi drugog, od koga
moe zahtevati saradnju.
Ljudi koji ive u aristokratskim vekovima skoro uvek su, dakle, tesno vezani za
neto to je izvan njih, pa su esto skloni da sebe zaborave. U tim vekovima je,
istina, opti pojam blinjeg maglovit, i ovek i ne pomilja da se posveti stvari
oveanstva; ali esto se rtvuje za izvesne ljude.
U demokratskim vekovima, naprotiv, u kojima su dunosti svakog pojedinca
prema ljudskom rodu mnogo jasnije, odanost jednom oveku postaje rea: spona
oveanske ljubavi iri se, ali i labavi.
U demokratskih naroda, nove porodice neprestano izranjaju iz nitavila, druge u
nj neprestano tonu, a sve koje ostaju menjaju lik; vremenska potka stalno se
prekida, a trag pokolenja se brie. ovek lako zaboravlja one koji su mu prethodili,
a nema nikakvu predstavu o onima koji e doi posle njega. Jedino ga zanimaju
njegovi najblii.

Kako se svaka klasa zbliava s drugima i s njima mea, njeni lanovi postaju
meusobno ravnoduni i gotovo tui. Aristokratija je od svih graana stvarala dug
lanac, koji se penjao od seljaka do kralja; demokratija kida taj lanac i odvaja svaki
beoug.
to se vie drutveni poloaji izjednauju, sreemo sve vie pojedinaca koji,
mada nisu vie toliko bogati ni toliko moni da bi imali neki velik uticaj na sudbinu
svojih blinjih, ipak su stekli ili sauvali dosta znanja i imetka da bi bili sami sebi
dovoljni. Oni nikom nita ne duguju i ne oekuju takorei nita ni od koga; naviknu se
da sebe uvek posmatraju izdvojeno i rado uobraavaju da je sva njihova sudbina u
njihovim rukama.
Tako demokratija ne samo da brie u svakom oveku seanje na pretke nego
mu skriva i potomke, a i odvaja ga od savremenika; neprestano ga vraa na njega
samog i preti da ga najposle sveg zatvori u njegovo osamljeno srce.
GLAVA III
INDIVIDUALIZAM JE VEI POSLE DEMOKRATSKE REVOLUCIJE NEGO U
KOJE DRUGO DOBA
To meusobno odvajanje ljudi i egoizam koji iz tog proizilazi najvie padaju u oi
u asu kad demokratsko drutvo dovrava svoje uobliavanje na ruevinama
aristokratije.

Takva drutva ne obuhvataju samo velik broj nezavisnih graana nego su i puna
ljudi koji su jue doli do nezavisnosti, pa su opijeni svojom novom moi: ovi stiu
nadmeno samopouzdanje u svoje snage, pa ne zamiljajui da bi i ubudue mogli
imati potrebu da trae pomo drugih, olako pokazuju da misle samo na sebe.
Aristokratija podlegne obino tek posle duge borbe, tokom koje se izmeu
pojedinih klasa raspali neutoljiva mrnja. Te strasti nadive pobedu, pa im se trag
moe pratiti i usred demokratske zbrke koja vlada potom.
Oni graani koji su bili prvi u oborenoj hijerarhiji ne mogu odmah da zaborave
svoju nekadanju veliinu; dugo se smatraju tuinima u novom drutvu. U svima
sada njima ravnima kojima ih okruuje to drutvo vide oni tlaitelje, ija sudbina ne
moe u njima pobuditi simpatije; one koji su im nekada bili ravni izgubili su iz vida i
ne oseaju se vie povezani s njihovom sudbinom nekim zajednikim interesom;
povlaei se u sebe, svako dakle veruje da mu preostaje samo da se bavi samim
sobom. A oni koji su, naprotiv, bili na dnu drutvene lestvice i koje je iznenadna
revolucija pribliila optem nivou s nekim potajnim nespokojstvom uivaju u
novosteenoj nezavisnosti; kad pored sebe naiu na nekog od svojih bivih
pretpostavljenih, bacaju na nj poglede likovanja i bojazni, i okreu mu leda.
Obino se, dakle, na poetku demokratskih drutava graani pokazuju najvie
skloni da se osamljuju.
Demokratija navodi ljude da se ne zbliavaju s drugima; ali demokratske
revolucije navode ih da se izbegavaju, te one tako odravaju, i usred jednakosti,
mrnje koje su se rodile iz nejednakosti.

Veliko preimustvo Amerikanaca u tome je to su do demokratije doli a da nisu

morali da preirpe demokratske revolucije i to su se rodili jednaki, a nisu takvi
postali.
GLAVA IV
KAKO AMERIKANCI SUZBIJAJU INDIVIDUALIZAM SLOBODNIM
INSTITUCIJAMA
Despotizam, koji je po svojoj prirodi pun pribojavanja, vidi u osamljivanju ljudi
najsigurniju zalogu svog trajanja, pa obino i ulae velik trud da ih osami. Nema
mane ljudskog srca koja mu toliko odgovara kao egoizam; despot lako prata
svojim podanicima ako ga ne vole, samo ako se ne vole ni meusobno. On od njih
ne trai da mu pomau u upravljanju dravom; dovoljno je ako ne tee da sami njom
upravljaju. One koji tee da ujedine svoje napore da bi stvorili opti prosperitet
naziva on nemirnim i buntovnim duhovima, a menjajui prirodno znaenje rei,
dobrim graanima naziva one koji se sasvim zatvaraju u sebe.
Tako su mane koje despotizam izaziva upravo iste one kojima i jednakost
pogoduje. Te dve stvari se upotpunjuju i pogubno uzajamno potpomau.
Jednakost postavlja ljude jedne pored drugih, bez opte spone koja bi ih
povezivala. Despotizam podie pregrade izmeu njih i razdvaja ih. Ona ih navodi da
ne misle na svoje blinje, a on im kao graansku vrlinu priznaje ravnodunost.

Despotizma, koji je opasan u svako doba, valja se, dakle, osobito bojati u
demokratskim vekovima.
Lako je uvideti da u tim vekovima ljudi imaju naroitu potrebu za slobodom.
Kad su graani prinueni da se bave javnim poslovima, to ih neizbeno odvaja
od njihovih individualnih interesa i s vremena na vreme odvlai od samoposmatranja.
Kad s drugima raspravlja o zajednikim poslovima, svaki ovek opaa da nije
tako nezavisan od sebi slinih kao to je to isprva uobraavao i da esto, da bi
dobio njihovu podrku, treba s njima da sarauje.
Kad graanstvo vlada, nema oveka koji ne osea vrednost opte
blagonaklonosti i koji ne nastoji da je pridobije time to e stei uvaenje i
prijateljstvo onih meu kojima trba da ivi.
Mnoge one strasti zbog kojih su srca hladna i tua prinuena su tada da se
povuku duboko u duu i da se tu sakriju. Gordost se prikriva; prezir se ne usuuje
da izae na videlo. Egoizam se samog sebe boji.
U slobodnom politikom ureenju, poto je veina javnih funkcija izborna, oni koji
zbog uzvienosti svoje due ili nemirnih elja oseaju da je privatni ivot za njih
pretesan, svkodnevno oseaju i da se ne mogu odrei stanovnitva koje ih okruuje.
Tada se deava da neko misli na svoje blinje iz ambicije i da esto nalazi da mu
je u neku ruku u interesu da sebe zaboravi. Znam da mi ovde neki mogu prigovoriti
pominjui sve one intrige koje se javljaju prilikom izbora, sramna sredstva kojima se
kandidati esto slue i klevete koje ire protivnici. To su prilike za mrnje i one se
javljaju utoliko ee ukoliko izbori postaju uestaniji.

Istina je da su to velika zla, ali su prolazna, dok dobra koja se pri tom raaju
ostaju.
udnja da budu izabrani moe trenutno navesti izvesne ljude da meusobno
ratuju; ali ista ta elja vremenom navodi sve ljude da se meusobno podravaju; pa
ako i biva da neki izbori rastave dva prijatelja, izborni sistem trajno zbliava mnotvo
graana koji bi inae uvek ostali tui jedni drugima. Sloboda pobudi pojedinane
mrnje, ali despotizam stvara sveoptu ravnodunost.
Amerikanci su slobodom suzbili individualizam koji se raa iz jednakosti, i
pobedili su ga.
Ameriki zakonodavci nisu smatrali da je dovoljno da se celoj naciji omogui da
bude predstavljena pa da se time izlei jedna boljka tako prirodna u drutvu u doba
demokratije; mislili su da, uz to, valja omoguiti politiki ivot i svakom delu teritorije,
kako bi se beskrajno umnoile prilike za graane da dejstvuju zajedno, te da bi tako
svakodnevno oseali da zavise jedni od drugih.
Bilo je to mudro ponaanje.
Optim poslovima jedne zemlje bave se samo najistaknutiji graani. Oni se tek s
vremena na vreme sastaju na istom mestu; a kako se esto deava da se potom
gube iz vida, meu njima se ne uspostavljaju trajne veze. Ali kad je re o tome da
posebne poslove jednog sreza vode ljudi koji u njemu ive, isti su pojedinci uvek u
dodiru, pa su u neku ruku prisiljeni da se poznaju i meusobno usklade.
Teko je nekog oveka odvojiti od njegovih poslova i zainteresovati ga za
sudbinu cele drave, jer on slabo shvata uticaj koji sudbina drave moe imati na

njegovu. Ali ako treba da se sagradi put uz njegov posed, on e ve prvim

pogledom uvideti da postoji veza izmeu toga malog javnog posla i najkrupnijih
njegovih privatnih poslova, i otkrie, a da mu na to ne treba ni ukazivati, tesnu vezu
koja spaja privatni s optim interesom.
Time, dakle, to se graanima poverava voenje manjih poslova postie se
njihovo zanimanje za opte dobro, mnogo vie nego kad im se poveri voenje
krupnih poslova, i tako oni uviaju koliko su jedni drugima neprestano potrebni da bi
se opte dobro ostvarilo.
Nekom sjajnom akcijom moe se odjednom osvojiti naklonost naroda; ali da bi
se pridobili ljubav i uvaenje stanovnitva koje vas okruuje, treba dug niz uinjenih
sitnih usluga, nezapaenih posredovanja, stalna navika da se bude blagonaklon i
nesumnjiv glas nekoristoljubivosti.
Lokalne slobode, zahvaljujui kojima je velikom broju graana stalo do toga da
susedima i sugraanima budu dragi, upuuju dakle neprestano ljude jedne na druge,
uprkos nagonima koji ih razdvajaju, i prisiljavaju ih da se meusobno pomau.
U Sjedinjenim Dravama, i najimuniji graani budno se staraju da se ne odvoje
od naroda; naprotiv, oni mu se stalno pribliuju, rado ga sluaju i svakodnevno s
njim razgovaraju. Znaju da su bogatima, u demokratijama, uvek potrebni siromasi i
da se ovi, u demokratsko doba, vie pridobijaju lepim ophoenjem nego
dobroinstvima. Velika dobroinstva, koja istiu razliku u poloaju, izazivaju ak
potajnu razdraenost u onih kojima koriste; ali prostosrdano ophoenje ima gotovo
neodoljive drai: njegova prisnost pridobija, a ni ono to je u njemu prosto ne odbija

uvek.
Tu istinu bogati ne shvataju otprve. Oni joj se obino opiru dok traje
demokratska revolucija, pa je ne prihvataju ak ni odmah poto se revolucija zavri.
Pristaju jo rado da ine dobra narodu, ali hoe i dalje da ga briljivo dre na
odstojanju. Misle da je to dovoljno, a varaju se. Mogli bi i propasti tako a da ne
ogreju srce stanovnitva koje ih okruuje. Ono ne trai od njih da rtvuju svoj novac,
nego svoju gordost.
Pomislio bi ovek da u Sjedinjenim Dravama nema uobrazilje koja se ne
iscrpljuje u pronalaenju naina da se uvea bogatstvo i zadovolje potrebe
graanstva. Najobrazovaniji stanovnici svakog sreza stalno koriste svoje znanje da
bi otkrili nove naine kako da se uvea opti prosperitet; a kad neki takav nain
otkriju, hitaju da ga stave na raspolaganje mnovu.
Kad se izblie pogledaju mane i slabosti koje esto u Americi pokazuju oni koji
upravljaju, ovek se udi sve veem prosperitetu naroda, ali grei. Ne prosperira
amerika demokratija zahvaljujui izabranom zvaniniku, nego ona prosperira zato
to je zvaninik izboran.
Pogreno bi bilo verovati da u rodoljublju Amerikanaca i u revnosti koju svako od
njih pokazuje za blagostanje sugraana nema niega stvarnog. Iako i u Sjedinjenim
Dravama kaogod i drugde lini interes upravlja veinom ljudskih postupaka, on ih
ipak ne odreuje sve.
Moram rei da sam esto viao kako Amerikanci ine velike i istinske rtve radi
opte stvari i sto puta sam zapazio da, po potrebi, gotovo nikad ne proputaju da

jedan drugog verno podre.

Slobodne institucije kojima raspolau stanovnici Sjedinjenih Drava i politika
prava koja u toliko vidova koriste neprestano i na hiljadu naina podseaju svakog
graanina da ivi u drutvu. Oni mu svakog asa svraaju misli na ideju da je i
dunost kaogod i interes ljudi da budu korisni blinjima; a kako on ne vidi nikakav
osobit razlog da ih mrzi, poto im nikad nije ni rob ni gospodar, srce mu lako naginje
dobronamernosti. O optem interesu staraju se ljudi prvo po nudi, a onda i po
opredeljenju; to je bilo raunica postaje nagon; a radei za dobro sugraana,
ovek najposle stekne naviku i sklonost da im bude na usluzi.
Mnogi u Francuskoj smatraju da je jednakost prvo zlo, a politika sloboda drugo.
Kad su prinueni da otrpe ono prvo, trude se bar da izbegnu ovo drugo. A ja kaem
da za suzbijanje zala koja jednakost moe doneti postoji samo jedan delotvoran lek:
to je politika sloboda.
GLAVA V
O TOME KAKO AMERIKANCI KORISTE UDRUIVANJE U IVOTU
GRAANSTVA
Neu ovde da govorim o politikom udruivanju, pomou koga ljudi nastoje da se
brane od despotskog delovanja veine ili od prekoraenja kraljeve vlasti. O tome
sam ve raspravljao na drugom mestu. Kad se svaki graanin, to slabiji biva

individualno, pa prema tome i nesposoban da sam sauva svoju slobodu, ne bi

nauio da se udrui sa svojim blinjima da bi je odbranio, jasno je da bi tiranija
neizbeno rasla zajedno s jednakou. Ali ovde je re samo o udruenjima koja se
obrazuju u ivotu graanstva i ija svrha ne sadri nita politiko.
Politika udruenja koja postoje u Sjedinjenim Dravama predstavljaju samo
jednu pojedinost u ogromnoj slici koju pruaju sva udruenja.
Amerikanci svih uzrasta, svih stalea, svih nastrojenja, neprestano se udruuju.
Ne samo da imaju trgovinska i industrijska udruenja u kojima svi uestvuju, nego ih
imaju jo i mnogo drugih vrsta: verskih, moralnih, ozbiljnih, neozbiljnih, veoma optih
i vrlo osobenih, ogromnih i vrlo malih; Amerikanci se udruuju kad prireuju kakvo
slavlje, osnivaju seminar, grade gostionicu, podiu crkvu, rasturaju knjige, alju
misionare na drugi kraj sveta; tako osnivaju bolnice, zatvore, kole. Ako je najzad
re o tome da se obelodani neka istina ili da se razvije neko oseanje uz podrku
kakvog velikog primera, oni se udrue. Gde god na elu kakvog novog poduhvata u
Francuskoj vidite vlasti, a u Engleskoj nekog velikaa, raunajte da ete u
Sjedinjenim Dravama ugledati neko udruenje.
Nailazio sam u Americi na takve vrste udruenja kakva, priznajem, nisam mogao
ni zamisliti, i esto sam se divio beskrajnom umeu s kojim stanovnici Sjedinjenih
Drava uspevaju da utvrde zajedniki cilj napora velikog broja ljudi i da postignu da
svi ka njemu slobodno koraaju.
Kasnije sam proputovao Englesku, odakle su Amerikanci preuzeli neke svoje
zakone i mnoge obiaje, pa mi se uinilo da su onde daleko od toga da udruivanje

tako stalno i tako veto koriste.

Deava se esto da Englezi uine pojedinano velike stvari, dok nema tako
malog poduhvata radi kog se Amerikanci ne bi udruili.
Oevidno je da Englezi smatraju udruivanje monim sredstvom delanja; ali
Amerikanci kao da u njemu vide jedino sredstvo.
Tako je najdemokratskija zemlja na svetu ujedno i zemlja u kojoj su ljudi u nae
doba najvema usavrili umee da zajedniki rade na ostvarenju svojih zajednikih
elja i u kojoj to novo umee primenjuju na najvei broj stvari. Je li to sluajno ili e
biti da odista postoji neki nuan odnos izmeu udruivanja i jednakosti?
Aristokratska drutva uvek sadre, usred mnotva pojedinaca koji, sami, nita
ne mogu, jedan mali broj vrlo monih i vrlo bogatih graana; svaki od ovih moe
sam izvriti velike poduhvate.
U aristokratskim drutvima ljudi nemaju potrebe da se udruuju da bi delali, zato
to su snano zajedno povezani. Svaki bogat i moan graanin tu je kao glava
jednog stalnog i prinudnog udruenja, koje se sastoji od svih onih koji su zavisni od
njega i koje on koristi za izvrenje svojih nauma.
Kod demokratskih naroda, naprotiv, svi su graani nezavisni a slabi; ne mogu
nita sami, a nijedan od njih ne bi mogao obavezati druge da sarauju s njim. Svi bi
oni, dakle, ostali nemoni kad se ne bi nauili da se slobodno potpomau.
Kad ljudi koji ive u demokratskim zemljama ne bi imali ni pravo ni sklonost da
se udruuju u politike svrhe, njihova nezavisnost bila bi izloena velikim
opasnostima, ali bi dugo mogli sauvati svoje bogatstvo i prosveenost. Ako,

meutim, ne bi stekli obiaj da se udruuju u obinom ivotu, i sama civilizacija bila

bi u opasnosti. Narod u koga bi privatna lica izgubila mo da pojedinano ostvaruju
velika dela, a koji ne bi stekao ni sposobnost da ih ostvaruje zajedniki, ubrzo bi se
vratio u stanje varvarstva.
Po nesrei, isto to drutveno ureenje koje ini udruivanje tako neophodnim za
demokratske narode ini i da je ono kod njih tee nego kod bilo kog drugog.
Kad vie lanova neke aristokratije eli da se udrui, u tome lako uspevaju.
Kako svaki od njih donosi u drutvo veliku mo, broj lanova moe biti i vrlo mali, a
kada su lanovi malobrojni, lako se upoznaju, meusobno razumeju i utvruju
pravila.
To nije tako lako u demokratskim nacijama, gde uvek treba da lanovi budu
veoma mnogobrojni da bi udruenje imalo naku mo.
Znam da ima mnogo mojih savremenika koje to nimalo ne brine. Oni smatraju,
kad graani bivaju sve slabiji i nemoniji, da treba postii da vlasti budu spretnije i
aktivnije, kako bi drutvo moglo obaviti ono to pojedinci ne mogu. Kad to kau,
veruju da su odgovorili na sve. Ali ja mislim da se varaju.
Vlasti bi mogle zameniti nekoja od najveih amerikih udruenja, a i u Uniji je vie
pojedinanih drava to pokualo. Ali koji bi politika vlast ikad bila u stanju da
udovolji bezbrojnom mnotvu sitnih poduhvata koje ameriki graani svakodnevno
izvode pomou udruenja?
Lako je predvideti da se blii vreme kad e ovek biti sve manje kadar da sam
izvede i najobinije i za njegov ivot najneophodnije stvari. Zadaci drutvenih vlasti

neprestano e, dakle, rasti, a i sami njihovi napori svakodnevno e ih jo uveavati.

Jer to vie vlasti budu zamenjivale udruenja, i graani e, izgubivi i ideju o
udruivanju, imati sve veu potrebu da im vlasti priteknu u pomo: to su uzroci i
posledice koji se bez prestanka jedni iz dragih raaju. Hoe li javna uprava
naposletku upravljati svim delatnostima za koje nije dovoljan pojedinani graanin?
A ako najposle nastupi trenutak kad e, kao posledica krajnjeg cepanja zemljinih
poseda, zemljita biti beskrajno izdeljena, tako da e ih moi obraivati samo
udruenja zemljoradnika, hoe li onda trebati da ef vlade napusti kormilo drave da
bi se prihvatio pluga?
Ni moral i pamet demokratskog naroda ne bi bili izloeni manjim opasnostima
nago njegova trgovina i proizvodnja kad bi vlasti u svemu zamenile udruenja.
Oseanja i ideje obnavljaju se, srce se iri a miljenje razvija samo u
meusobnom delovanju ljudi jednih na druge.
Pokazao sam da je takvo delovanje gotovo nitavno u demokratskim zemljama.
Treba ga, dakle, vetaki stvoriti. A to mogu samo udruenja.
Kad lanovi aristokratije usvoje neku ideju ili se u njima zane neko novo
oseanje, oni ih, da tako kaem, stave kraj sebe, na velikoj pozornici na kojoj se i
sami nalaze, i izloivi ih tako pogledima gomile, lako ih uvode u um i srce svih koji
ih okruuju.
U demokratskim zemljama samo su drutvene vlasti u stanju da to rade, ali lako
je uvideti da je njihovo dejstvo uvek nedovoljno, a esto i opasno.
Vlast ne bi mogla sama odravati i obnavljati strujanje oseanja i ideja u nekom

velikom narodu kaogod to ne bi mogla rukovoditi ni svim privrednim poduhvatima.

im bi pokuala da izae iz politike sfere, da bi se bacila na taj novi put, vrila bi, i
nehotice, nepodnoljivu tiraniju; jer vlast ume samo da diktira stroga pravila; ona
namee oseanja i ideje koje su joj omiljene i uvek je teko razluivati njene savete
od zapovesti.
Jo bi gore bilo kad bi vlast verovala da joj je stvarno u interesu da se nita ne
mie. Ona bi onda stajala nepomina i otromila bi u hotiminom dremeu.
Nuno je, dakle, da vlast ne dejstvuje sama.
A u demokratskih naroda udruenja treba da igraju ulogu monih pojedinaca
koje je drutvena jednakost uklonila.
im vie stanovnika Sjedinjenih Drava doe do neke ideje ili oseanja koje ele
da iznesu pred svet, oni se trae, i kad se nau, udrue se. Onda to ve nisu vie
pojedinani ljudi, nego jedna snaga koja se vidi izdaleka i ije delovanje slui kao
primer, koji zbori i koji sluaju.
Kad sam prvi put u Sjedinjenim Dravama uo da se sto hiljada ljudi javno
obavezalo da nee piti estoka pia, stvar mi se inila vie smena nego ozbiljna,
pa isprva nisam shvatio zato se ti tako trezveni graani nisu zadovoljili time da
vodu piju u krugu svoje porodice.
Kasnije sam razumeo da su ti Amerikanci, njih stotinu hiljada, uplaeni
napredovanjem pijanenja, hteli trezvenjatvu da prue svoje pokroviteljstvo.
Postupili su upravo onako kao kad bi se neki velika oblaio vrlo jednostavno da bi
obinim graanima ulio prezir prema raskoi. Da tih sto hiljada ljudi ivi u

Francuskoj, moe se verovati da bi se neki od njih pojedinano obratio vlastima i

zamolio ih da nadgledaju gostionice irom kraljevine.
Po meni, nita ne zasluuje vema da privue nau panju nego intelektualna i
moralna udruenja Amerike. Politika i privredna udruenja lako i mi shvatamo, ali
ostala ne; a kad ih otkrijemo, loe ih razumemo, zato to skoro nikad nismo videli
nita slino. Treba, meutim, priznati da su i ona isto tako neophodna amerikom
narodu kao i ona prva, a moda i vie.
U demokratskim zemljama, umee udruivanja osnovno je umee; napredak svih
ostalih umea zavisi od njegovog napretka.
Meu zakonima koji vladaju u ljudskim drutvima postoji jedan koji se ini
precizniji i jasniji od svih drugih. Da bi ljudi ostali civilizovani ili postali takvi, treba da
se umee udruivanja meu njima razvija i usavrava srazmerno poveanju
drutvene jednakosti.
GLAVA VI
O VEZI IZMEU UDRUENJA I TAMPE
Kad ljudi nisu vie meusobno vrsto i stalno povezani, ne moe se postii od
velikog broja njih da dejstvuju zajedniki, sem ako svakoga od onih ija je saradnja
neophodna ne ubedimo da ga njegov lini interes obavezuje da dobrovoljno ujedini
svoje napore s naporima svih drugih.

To se redovno i lako moe initi samo pomou novina; samo novine mogu istu
misao u istom asu preneti hiljadama ljudi.
Novine su savetnik koga ne morate ii da traite, nego koji se sam javlja i govori
vam svakodnevno i ukratko o onome to se svakog tie, a ne ometa vas u vaim
linim poslovima.
Novine postaju, dakle, utoliko neophodnije ukoliko ljudi postaju vema jednaki i
ukoliko se vie valja bojati individualizma. Znailo bi umanjiti im vanost kad bi se
verovalo da one slue samo obezbeivanju slobode; one odravaju civilizaciju.
Ne poriem da u demokratskim zemljama novine esto navode graane da se
zajedniki late veoma nepromiljenih poduhvata; ali da nema novina, gotovo da ne
bi bilo ni zajednikog dejstvovanja. Zlo koje izazivaju mnogo je, dakle, manje od
onog koje lee.
Dejstvo novina nije samo u tome to sugeriraju velikom broju ljudi iste zamisli;
one im nude i sredstvo za izvrenje i onih zamisli do kojih bi i sami doli.
Istaknuti graani koji ive u aristokratskoj zemlji meusobno se izdaleka
opaaju, pa ako hoe da ujedine svoje snage, priu jedni drugima, a za sobom
povuku i mnotvo.
U demokratskim zemljama, naprotiv, esto se deava da velik broj ljudi koji
imaju elju ili potrebu da se udrue ne mogu to da uine, jer budui da su svi vrlo
mali i izgubljeni u mnotvu, ne vide se i ne znaju gde jedni druge da nau. Ali stiu
novine i izlau oseanje ili ideju koja se istovremeno, ali odvojeno, javila u svakome
od njih. Svi smesta krenu ka toj svetlosti, i te due to su lutale i odavno se traile

po mraku sretnu se najzad i ujedine.

Novine su ih zbliile, a i dalje su im neophodne da bi ih odrale zajedno.
Da bi u demokratskom narodu neko udruenje imalo nekakvu mo, treba da
bude mnogobrojno. Oni koji ga sainjavaju rasejani su, dakle, na velikom
prostranstvu, a svakog zadrava u mestu stanovanja osrednje imovno stanje i
mnotvo poslova koje takvo stanje iziskuje. Potrebno im je, dakle, da nau neki
nain da svakodnevno razgovaraju, makar se i ne videli, i da koraaju slono a da
se ne moraju i sastajati. Tako nema demokratskog udrenja koje bi se moglo odrei
novina.
Postoji, dakle, nuna veza izmeu udruenja i novina: novine stvaraju udruenja,
a udruenja stvaraju novine; pa ako je tano to smo rekli da udruenja treba da se
umnoavaju to vea biva drutvena jednakost, isto je tako sigurno da i broj listova
raste to se vie mnoe udruenja.
Stoga je Amerika zemlja u kojoj nalazimo u isti mah i najvie udruenja i najvie
listova.
Ta veza izmeu broja listova i broja udruenja dovodi nas do toga da otkrijemo
jo jednu vezu, vezu izmeu stanja periodine tampe i oblika upravljanja zemljom,
te ustanovljavamo da broj listova mora opadati ili rasti, u demokratskom narodu, u
srazmeri sa manjom ili veom centralizacijom dravne uprave. Jer u demokratskim
narodima ne moe se vrenje lokalne vlasti poveriti istaknutim graanima kao u
aristokratijama. Treba ili ukinuti te vlasti ili njihovo vrenje predati velikom broju ljudi.
Ovi tada ine jedno pravo udruenje, uspostavljeno zakonom kao stalno, radi

upravljanja jednim delom nacionalne teritorije, pa im je potrebno, usred njihovih

sitnih linih poslova, da im novine stignu svakog dana i obaveste ih u kakvom su
stanju javni poslovi. to su lokalne vlasti mnogobrojnije to je vei i broj onih koje
zakon poziva da ih vre, pa se i potreba za novinama osea u svakom trenutku, te
se one roje.
Ono to tako silno umnoava broj listova u Americi jeste krajnja izdeljenost
upravnih vlasti, mnogo vie nego velika politika sloboda i potpuna nezavisnost
tampe. I da su svi stanovnici Unije birai, ali u nekom sistemu koji bi njihovo
birako pravo ograniavao na izbor dravnog zakonodavstva, potreban bi im bio tek
mali broj listova, jer bi imali samo nekoliko vrlo vanih, ali i vrlo retkih prilika da
dejstvuju zajedno; ali, u okviru velike nacionalne zajednice, zakon je u svakoj
pokrajini, u svakom gradu i takorei u svakom selu uspostavio mala udruenja
kojima je svrha lokalna uprava. Zakonodavac je tako prisilio svakog Amerikanca da
svakodnevno sarauje s nekolicinom svojih sugraana na zajednikom poslu, a
svakome od njih potrebne su novine da ga obaveste o tome ta rade drugi.
[322]
Mislim da bi jedan demokratski narod
koji ne bi imao optenacionalnog
predstavnitva, nego velik broj malih lokalnih vlasti, na kraju imao vie listova nago
neki u kome bi centralizovana uprava postojala uz izborno zakonodavno telo.
Najbolje mi objanjava dinovski razvoj dnevne tampe u Sjedinjenim Dravama to
to kod Amerikanaca vidim da se najvea sloboda na optenacionalnom planu
kombinuje sa svakovrsnim lokalnim slobodama.
U Francuskoj i Engleskoj obino se veruje da je dovoljno ukinuti poreze koji

optereuju tampu pa da se neogranieno povea broj listova. To znai veoma

preuveliavati efekte takve reforme. Listovi se ne mnoe samo zahvaljujui svojoj
jevtinoi, nego u zavisnosti od manje ili vie este potrebe koju velik broj ljudi ima da
meusobno opti i da zajedno dejstvuje.
I sve veu mo tampe pripisao bih takoe oplijim razlozima nego to su oni
koji se esto navode kao objanjenje.
Jedan list moe opstati samo pod uslovom da odraava neku doktrinu ili
raspoloenje zajedniku velikom broju ljudi. Jedan list predstavlja, dakle, uvek jedno
udruenje, iji su lanovi njegovi uobiajeni itaoci.
To udruenje moe biti manje ili vie odreeno, manje ili vie usko ili
mnogobrojno; ali ono postoji u mislima, bar u klici, samim tim to list ne umire.
To nas dovodi do jedne poslednje misli, kojom u zavriti ovu glavu.
to vea biva drutvena jednakost i to su ljudi individualno manje jaki, to se
lake oni preputaju stremljenju gomile i tee sa dre, sami, nekog shvatanja koje
ona naputa.
Novine predstavljaju udruenje; moe se rei da one svakome svom itaocu
govore u ime svih ostalih, pa ga utoliko lake pridobijaju to je on individualno slabiji.
Mo tampe mora, dakle, rasti to se vie ljudi izjednaavaju.
GLAVA VII
VEZA IZMEU GRAANSKIH I POLITIKIH UDRUENJA

Na svetu postoji samo jedna nacija u kojoj se svakodnevno koristi neograniena

sloboda udruivanja u politike svrhe. Ista je ta nacija i jedina na svetu u kojoj su
graani reeni da stalno koriste pravo udruivanja u civilnom ivotu, pa su tako
uspeli da sebi pribave sve blagodeti koje civilizacija moe pruiti.
U svih naroda gde je politiko udruivaje zabranjeno graansko je udruivanje
retko.
Nije verovatno da je to rezultat sluaja; pre bi iz toga valjalo zakljuiti da postoji
neki prirodan i moda nuan odnos izmeu te dve vrste udruivanja.
Poneki ljudi sluajno imaju neki zajedniki interes u izvesnom poslu. Moe biti re
o upravljanju kakvim trgovinskim preduzeem, o zakljuenju neke proizvodne
operacije; susretnu se i udrue; tako se malo pomalo navikavaju na udruivanje.
to vie raste broj takvih malih zajednikih poslova to vie stiu ljudi, i neznajui,
sposobnost da zajedniki rade i na velikima.
Udruivanje graana olakava, dakle, i politiko udruivanje; ali, s druge strane, i
politiko udruivanje neobino razvija i usavrava graansko udruivanje.
U graanskom ivotu svaki ovek moe, strogo uzev, uobraavati da je u stanju
da sam sebi bude dovoljan. U politici se to ne bi moglo zamisliti. Kad u nekom
narodu postoji javni ivot, ideja udruivanja i elja za udruivanjem javljaju se, dakle,
svakodnevno u mislima svih graana: ma koliku prirodnu odbojnost ljudi oseali
prema skupnom delanju, uvek e za nj biti spremni u interesu neke stranke.
Tako politika iri na sve ljude sklonost i naviku udruivanja; ona budi elju za

ujedinjavanjem i ui umeu ujedinjavanja mnotvo ljudi koji bi inae uvek iveli sami.
Politika ne samo da raa mnogo udruenja, ona stvara i veoma velika udruenja.
U graanskom ivotu retko biva da jedan isti interes prirodno privue zajednikoj
akciji velik broj ljudi. Tek s mnogo umea uspeva se da se stvori takav interes.
U politici se takva prilika svakog asa sama prua. A samo se u velikim
udruenjima ispoljava opta vrednost udruivanja. Pojedinano slabi graani nemaju
unapred jasnu predstavu o snazi koju mogu stei ujedinjujui se; to treba da im se
pokae da bi shvatili. Otud je esto lake okupiti u zajednikom cilju mnotvo nego
nekoliko ljudi; hiljadu ljudi ne vidi kakva im je korist da se udrue; deset hiljada to
ve uoava. U politici se ljudi ujedinjuju radi velikih poduhvata, i korist koju nalaze u
udruivanju u krupnim poslovima pokazuje im, kroz praksu, kolika im je korist da se
tako pomau i u manjim.
Politiko udruenje izvue istovremeno mnotvo pojedinaca iz njihovog linog
kruga; ma koliko da ih prirodno razdvaja uzrast, narav, imovno stanje, ono ih
zbliava i dovodi u dodir. Sretnu se jednom i naue se da se uvek sreu.
U veinu graanskih udruenja moe se stupiti samo uz rizikovanje jednog dela
svog imetka; to vai za sve industrijske i trgovinske kompanije. Kad su ljudi jo
slabo upueni u umee udruivanja i kad mu ne znaju glavna pravila, boje se, kad se
prvi put udruuju, da e skupo platiti to iskustvo. Radije se odriu jednog monog
sredstva uspeha nego da se izloe opasnostima koje ga prate. Ali manje se
kolebaju da uestvuju u politikim udruenjima, koja im se ine bez opasnosti, jer u
njima ne rizikuju svoj novac. A kad su due vreme lanovi takvog udruenja, otkriju

kako se odrava red u velikom broju ljudi i kakvim se postupkom uspeva da svi
slono i metodino koraaju ka istom cilju. Tu oni naue da svoju volju potine volji
svih ostalih i da svoje line napore podrede zajednikoj akciji, to su sve stvari koje
je isto tako neophodno znati i u graanskim udruenjima kao i u politikim.
Politika udruenja mogu se, dakle, smatrati velikim besplatnim kolama u koje
svi graani dolaze da naue optu teoriju udruivanja.
No ak i kad politiko udruivanje ne bi neposredno sluilo napretku graanskog
udruivanja, kodilo bi ovome drugom kad bi se ono prvo ukinulo.
Kad graani mogu da se udrue samo u izvesnim sluajevima, oni na udruivanje
gledaju kao na redak i neobian postupak, pa retko na nj pomiljaju.
Kad im se doputa da se slobodno udruuju u svemu, oni na kraju u udruivanju
vide sveopte i takorei jedino sredstvo kojim se ljudi mogu posluiti da bi postigli
razne ciljeve koje sebi postavljaju. Svaka nova potreba smesta pobudi takvu
zamisao. Ume udruivanja postaje tada, kao to sam malopre rekao, osnovno
umee; svi ga prouavaju i primenjuju.
Kad su izvesna udruenja zabranjena, a druga neka dozvoljena, teko je
unapred razlikovati jedne od drugih. U nedoumici, ljudi se uzdravaju od svih, pa se
uspostavi neka vrsta opteg shvatanja po kome se bilo kakvo udruivanje smatra
[323]
smelim i gotovo nedoputenim poduhvatom.
Himerino je, dakle, verovati da e se duh udruivanja, suzbijen na jednoj taki,
neizostavno sa istom snagom razvijati na svima drugima i da e dovoljno biti da se
ljudima dozvoli da udrueno izvode izvesne poduhvate pa da oni pohitaju da to i

pokuaju. Kad graani budu imali slobodu i naviku da se udruuju radi svega, oni e
se isto tako rado udruivati i radi sitnih kao i radi krupnih stvari. Ali ako mogu da se
udruuju samo radi malih, nee u sebi nai ak ni elju ni sposobnost za to. Uzalud
ete im ostaviti potpunu slobodu da se udrueno bave trgovinom: mlako e oni
koristiti prava koja im preputate; i poto ste se upinjali da ih odvratite od
zabranjenih udruivanja, udiete se to ne moete da ih ubedite da obrazuju
doputena udruenja.
Ne kaem da ne moe biti graanskih udruenja u zemlji u kojoj je politiko
udruivanje zabranjeno, jer ljudi ne bi nikako mogli iveti u drutvu a da se ne bave
ponekim zajednikim poduhvatom. Ali tvrdim da e u takvoj zemlji graanska
udruenja biti uvek veoma malobrojna, nedovoljno dobro zamiljena, neveto
voena, i da se nikad nee posvetiti kakvim velikim zamislima ili e propasti ako
takve naume budu htela ostvariti.
To me prirodno navodi da mislim da sloboda politikog udruivanja nije ni malo
tako opasna po javni mir kao to neki pretpostavljaju i da bi moglo biti, poto na
neko vreme uzdrma dravu, da je upravo uvrsti.
U demokratskim zemljama politika udruenja predstavljaju takorei jedina
mona lica koja tee da upravljaju dravom. Stoga dananje vlasti gledaju na tu
vrstu udruenja istim okom kao to su srednjevekovni kraljevi gledali na velike
vazale krune: oseaju neku vrstu nagonskog uasavanja od njih i bore se protiv njih
pri svakom susretu.
Prema graanskim udruenjima oseaju, naprotiv, prirodnu blagonaklonost, zato

to su lako otkrili da ta udruenja, umesto da misli graana usmeravaju ka javnim

poslovima, slue tome da im panju od njih odvrate, a time to ih sve vie
zaokupljaju zamislima koje se ne mogu izvesti bez javnog mira, odvraaju ih i od
revolucija. Ali oni ne obraaju panju na to da politika udruenja ogromno
umnoavaju i olakavaju graansko udruivanje i da izbegavajui jedno opasno zlo
liavaju sebe i jednog delotvornog leka. Kad vidite kako se Amerikanci svakodnevno
slobodno udruuju da bi postigli da prevlada neko politiko ubeenje, da bi nekog
dravnika doveli na vlast ili da bi je kojem drugom oduzeli, teko moete da
razumete kako to da ljudi tako nezavisni ne padnu svakog asa u razularenost.
Ali ako, s druge strane, pogledate beskrajni broj privrednih poduhvata koji se u
Sjedinjenim Dravama udrueno ostvaruju i kad opazite kako na sve strane
Amerikanci besprekidno rade na ostvarenju kakvog znaajnog a tekog nauma, koji
bi i najmanja revolucija mogla sruiti, lako shvatate zato te tako valjano zaposlene
ljude nimalo ne privlai da stvaraju nered u dravi niti da unite javni mir koji im je
koristan.
Je li dovoljno zapaziti sve to odelito, i ne treba li otkriti skriveni vor koji sve to
povezuje? Upravo u okviru politikih udruenja stiu Amerikanci svih drava, svih
naravi i svih uzrasta optu sklonost udruivanja i prisno se upoznaju s njegovim
korienjem. Tu se oni viaju u velikom broju, razgovaraju, sporazumevaju se i
zajedno se oduevljavaju za svakovrsne poduhvate. Pojmove koje su tu stekli
prenose oni potom u graanski ivot i koriste ih za hiljade namena.
Koristei, dakle, jednu opasnu slobodu ue se Amerikanci umeu da opasnosti

slobode smanje.
Ako se odabere izvestan trenutak u ivotu neke nacije, lako je dokazati da
politika udruenja unose poremeaj u dravu i da paraliu privredu; ali ako se uzme
sav ivot jednog naroda, bie moda lako pokazati da sloboda udruivanja u
politikim pitanjima pogoduje blagostanju, pa ak i smirenosti graana.
Rekao sam u prvom delu ove knjige: "Neogranienu slobodu udruivanja ne
treba brkati sa slobodom pisanja: prva je u isti mah i manje neophodna a i opasnija
od ove druge. Onoj prvoj moe nacija postaviti granice a da ne prestane biti sama
svoj gospodar; ponekad ak treba to da uini da bi to i dalje bila." Pa sam kasnije
dodao: "Ne treba kriti da je neograniena sloboda politikog udruivanja poslednja
od svih sloboda koju neki narod moe podneti. Ako zbog nje i ne padne u anarhiju,
ona ga svakog asa dovodi na njenu ivicu."
Ne verujem, znai, da je neka nacija uvek vlasna da graanima ostavi apsolutno
pravo politikog udruivanja, i sumnjam ak da bi u ikojoj zemlji i u ikoje doba bilo
mudro ne postaviti granice slobodi udruivanja.
Poneki narod, kae se, ne bi mogao odrati unutranji mir, ulivati potovanje
zakona, ni zasnovati trajnu vlast ako pravo udruivanja ne bi omeio uskim
granicama. Ta su dobra, istina, dragocena, i mogu da pojmim da neka nacija, da bi
ih stekla ili sauvala, pristane da sebi trenutno nametne velika odricanja; ali je ipak
dobro da bar tano zna ta je staju ta dobra.
Da se oveku, da bi mu se spasao ivot, odsee ruka, to shvatam; ali ne volim
da me ubeuju da e se on tako pokazati spretniji nego da nije sakat.

GLAVA VIII
KAKO AMERIKANCI SUZBIJAJU INDIVIDUALIZAM DOKTRINOM O DOBRO
SHVAENOM INTERESU
Kad je svetom upravljao mali broj monih i bogatih pojedinaca, ovi su voleli da
sebi stvaraju uzvienu predstavu o ovekovim dunostima; rado su propovedali da
je samoodricanje slavno i da valja initi dobro bez koristoljublja, kao to radi i sam
Bog. To je bila zvanina moralna doktrina toga doba.
Sumnjam da su ljudi bili vema puni vrlina u aristokratsko doba nego u koje
drugo, ali sigurno je da se tada neprestano govorilo o lepotama vrline; samo su
potajno ispitivali u emu je vrlina i korisna. Ali u doba kad uobrazilja ne uzlee tako
visoko i kad se svako usredsreduje na sebe samog, onakva ideja samoportvovanja
prestrauje moraliste i oni se vie ne usuuju da je ponude ovekovom razumu;
ograniavaju se, dakle, na to da istrauju ne bi li za pojedinanog graanina bilo
kakve prednosti u tome da radi na srei svih, pa kad otkriju neki takav sluaj da se
lini interes podudara s optim i s njim se stapa, hitaju da ga obelodane; malo
pomalo takva se zapaanja mnoe. Ono to je bilo tek pojedinano zapaanje
postaje opta doktrina, i ini se da se najzad uoava da ovek, sluei svojim
blinjima, slui samom sebi i da mu je u linom interesu da ini dobro.
Ve sam na vie mesta ovog dela pokazao kako stanovnici Sjedinjenih Drava

umeju skoro uvek da kombinuju sopstvenu dobrobit s dobrobiti svojih sugraana.

Ovde hou da iznesem optu teoriju pomou koje u tome uspevaju.
U Sjedinjenim Dravama gotovo se i ne govori da je vrlina lepa. Tvrdi se da je
korisna, i to se svakodnevno dokazuje. Ameriki moralisti ne tvrde da se treba
rtvovati za svoje blinje zato to je to uzvieno, nego odvano kau da je
samoportvovanje isto toliko neophodno onome ko ga sebi nametne koliko i onome
kome to koristi.
Oni su zapazili da se, u njihovoj zemlji i u njihovo doba, ovek po nekoj
neodoljivoj sili usredsreuje samo na sebe, pa su, izgubivi nadu da bi ga u tome
zaustavili, mislili jo samo na to kako da ga na tom putu vode.
Oni, dakle, ne poriu da svaki ovek sme ii za svojim interesom, nego se upinju
da dokau da je u svaijem interesu da bude poten.
Neu ovde da uem u pojedinosti njihovog rasuivanja, jer bi me to udaljilo od
mog predmeta; neka bude dovoljno da kaem da su ubedili svoje sugraane.
Odavno je ve i Montenj rekao: "I kad ne bih pravim putem iao zato to je prav,
iao bih njime zato to sam iz iskustva naao da je, na kraju krajeva, to obino
najsreniji i najkorisniji."
Doktrina o dobro shvaenom interesu nije, dakle, nova; ali ona je kod dananjih
Amerikanaca opteprihvaena; postala je popularna: nju nalazimo u osnovi svih
akcija, ona izbija iz svih govora. Ne sreete je manje u ustima siromaha nego u
ustima bogataa.
U Evropi je doktrina o interesu mnogo grublja nego u Americi, ali je u isti mah i

manje rairena i naroito manje vidljiva, i ljudi jo svakodnevno glume veliko

samoportvovanje, koje vie nemaju.
Amerikanci, naprotiv, rado objanjavaju dobro shvaenim interesom skoro sve
postupke u svom ivotu; sa zadovoljstvom pokazuju kako ih prosveena ljubav
prema samom sebi neprestano navodi da se meusobno pomau i da rado rtvuju
za dobro drave deo svog vremena i svog bogatstva. Mislim da im se pri tom esto
deava da i ne priznaju svoje zasluge; jer i u Sjedinjenim Dravama, kao i drugde,
via se ponekad da se graani predadu nekoristoljubivim i nepromiljenim
pobudama, koje su oveku prirodne; ali Amerikanci ne priznaju da poputaju takvim
pobudama; vie vole da neto pripiu u zaslugu svojoj filozofiji nego samima sebi.
Mogao bih se ovde zaustaviti, pa i ne pokuati da prosudim o ovome to sam
opisao. Opravdanje bi mi bilo to to je pitanje veoma teko. Ali neu njime da se
koristim, i vie volim da itaoci odbiju da me dalje prate, poto ve jasno vide kuda
smeram, nego da stvari ostavim nedoreene.
Dobro shvaen interes nije neka jako uzviena doktrina, ali je jasna i pouzdana.
Ona ne tei tome da postigne neke visoke ciljeve; ali bez odvie napora postie sve
one koje sebi postavlja. Kako je dostupna svaijoj pameti, svako je lako shvata i
bez muke pamti. Poto se divno slae s ljudskim slabostima, lako stie ogroman
uticaj i njije joj teko da ga sauva, poto okree lini interes protiv njega samog, a
strastima upravlja sluei se upravo onim to ih podstie.
Doktrina o dobro shvaenom interesu ne raa velika rtvovanja; ali ona
svakodnevno pobuuje sitne rtve; sama po sebi, ne bi ona mogla stvoriti vrlog

oveka; ali ona stvara mnotvo urednih, uravnoteenih, odmerenih, predostronih

graana, koji vladaju sobom, pa i ako ne vodi pravo vrlini putem volje, neosetno joj
pribliava ljude putem navika.
Kad bi se desilo da doktrina o dobro shvaenom interesu potpuno zavlada
moralom, izuzetne vrline postale bi bez sumnje ree. Ali mislim takoe da bi tada i
grube izopaenosti bile manje rasprostranjene. Doktrina o dobro shvaenom
interesu moda spreava poneke ljude da se vinu visoko iznad obinog nivoa
oveanstva; ali velik broj drugih, koji su padali mnogo nie, naiu na nju i za nju se
uhvate. Posmatrate li poneke pojedince, ona ih sputa. Pogledate li sav svet, ona
ga uzdie.
Ne bojim se rei da mi se doktrina o dobro shvaenom interesu ini, od svih
filozofskih teorija, najbolje usklaena s potrebama ljudi naeg doba i da u njoj vidim
najmoniju garantiju koja im preostaje protiv njih samih. Poglavito ka njoj treba,
dakle, da se usmere misli dananjih moralista. Pa i kad bi sudili da je nesavrena,
trebalo bi da je ipak usvoje kao neophodnu.
Ne mislim da, sve u svemu, ima vie egoizma kod nas nego u Americi; jedina je
razlika u tome to je on tamo prosveen, a ovde nije. Svaki Amerikanac ume da
rtvuje jedan deo svojih interesa da bi spasao ostalo. Mi hoemo sve da sadrimo,
pa nam esto sve izmakne.
Ja oko sebe vidim samo ljude koji kao da hoe svakodnevno, reima i
primerom, da pokau svojim savremenicima da ono to je korisno nikad nije
neasno. Neu li zar naposletku otkriti i takvih koji e preduzeti da im objasne kako

ono to je poteno moe biti korisno?

Nema te sile na svetu koja bi mogla spreiti da sve vea drutvena jednakost ne
usmeri ljudski duh ka traenju korisnog i ne navede svakog graanina da se
usredsredi na sebe.
Valja, dakle, oekivati da e individualni interes postati vie nego ikad glavni,
ako ne i jedini, pokreta ljudskih postupaka; ali ostaje da se vidi kako e svaki
ovek shvatati svoj individualni interes.
Kad bi graani, postajui jednaki, ostali neuki i prosti, teko je predvideti do
kakve bi glupe krajnosti mogao ii njihov egoizam, i ne bi se moglo unapred rei u
kakve bi sramne nevolje potonuli samo iz bojazni da ne bi neto od svog
blagostanja rtvovali prosperitetu svojih blinjih.
Ne mislim da je doktrina o interesu, onakva kakva se propoveda u Americi,
oevidna u svima svojim delovima; ali ona obuhvata velik broj tako oevidnih istina
da je dovoljno prosvetiti ljude pa da ih sagledaju. Prosveujte ih, dakle, po svaku
cenu; jer vek slepog portvovanja i nagonskih vrlina ve izmie daleko od nas, a
vidim da se blii vreme kad sloboda, javni mir i drutveni red nee moi postojati
bez prosveenosti.
GLAVA IX
KAKO AMERIKANCI PRIMENJUJU DOKTRINU O DOBRO SHVAENOM
INTERESU NA PITANJA RELIGIJE

Kad bi doktrina o dobro shvaenom interesu imala u vidu samo ovaj svet, ni
izdaleka ne bi bila ljudima dovoljna, jer postoji velik broj rtava koje nagradu mogu
dobiti samo na onom svetu; i ma koliko se um naprezao da oseti korisnost vrline,
uvek e teko biti navesti nekog oveka da ivi vrlim ivotom, ako on ne misli da e
umreti.
Nuno je, dakle, videti da li se doktrina o dobro shvaenom interesu moe lako
izmiriti s religijskim verovanjima.
Filozofi koji propovedaju tu doktrinu govore ljudima da treba da budno motre na
svoje strasti i da im suzbijaju krajnosti da bi bili sreni u ivotu, da trajnu sreu moe
ovek stei samo ako se odrie mnogih prolaznih naslada i da, najzad, treba sebe
stalno savladavati da bi ovek sam sebi bolje sluio.
Osnivai gotovo svih religija govorili su priblino isto. Nisu oveku ukazivali na
neki drugi put, samo su cilj odmicali; umesto da na ovom svetu obeaju nagradu za
rtve koje nameu, obeali su je na onome drugom.
Ipak, neu da verujem da svi oni koji upranjavaju vrlinu iz verskih pobuda ine
tako samo radi nagrade.
Sretao sam revnih hriana koji su neprestano sebe zanemarivali da bi sa vie
ara radili na sreu svih, i sluao sam ih kako tvrde da tako rade samo da bi
zasluili blaga onoga sveta; ali ja svejedno mislim da su oni sami sebe obmanjivali.
Suvie ih potujem da bih im verovao.
Hrianstvo nam, istina, kae da druge treba vie voleti nego sebe da bi ovek

zasluio raj; ali hrianstvo nam isto tako kae i da blinjima treba initi dobro iz
ljubavi prema Bogu. To je divan izraz; ovek svojim umom pronie u Boju misao;
vidi da je red svrha Bogu; slobodno se pridruuje toj velikoj zamisli; i rtvujui svoje
line interese tome divnom poretku svih stvari, ne oekuje drugih nagrada do
uivanje u tome da taj poredak posmatra.
Ne verujem, dakle, da je interes jedina pobuda pobonih ljudi; ali mislim da je
interes glavno sredstvo kojim se i same religije slue da bi vodile ljude i ne sumnjam
da sa te strane pridobijaju svetinu i postaju popularne.
Ne vidim, dakle, jasno zato bi doktrina o dobro shvaenom interesu udaljavala
ljude od religije, nego mi se ini, naprotiv, da razabiram kako ih ona njoj pribliava.
Pretpostavimo da se jedan ovek, da bi postigao sreu na ovom svetu, odupire
nagonima i hladno rasuuje o svim svojim postupcima u ivotu, te umesto da slepo
poputa zanosu svojih elja, naui da ih suzbija i navikne da bez napora rtvuje
trenutna uivanja trajnom interesu celoga svog ivota.
Ako takav ovek veruje u religiju koju ispoveda, nee ga mnogo kotati da se
podini liavanjima koja ona namee. I sam razum savetuje mu da tako ini, a
navika ga je unapred pripremila da to podnosi.
Pa i ako su mu se javile sumnje u pogledu cilja njegovih nadanja, nee se lako
prepustiti da ga one zaustave, i cenie da je mudro staviti na kocku poneko dobro
ovoga sveta da bi se sauvala prava na ogromnu batinu koja mu se obeava na
onome drugom.
"Ako se ovek prevari verujui da je hrianska vera istinita", kae Paskal,

"nema bogzna ta da izgubi; ali kakva nesrea ako se prevari verujui da je

pogrena!"
Amerikanci se ne razmeu nekim tobonjim grubim prezirom prema ivotu na
onom svetu; ne pokazuju ni detinjastu gordost to bi toboe prezirali pogibli koje se
nadaju da e izbei.
Oni se, dakle, svoje vere pridravaju bez stida a i bez slabosti; ali obino se, i
usred njihove revnosti, vidi neto tako spokojno, tako metodino i tako proraunato
da se ini kao da ih razum mnogo vie nego srce vodi pred oltar.
Ne samo da se Amerikanci svoje vere pridravaju iz interesa, nego esto u ovaj
svet postavljaju interes koji ovek moe imati da je se pridava. U srednjem veku,
svetenici su govorili samo o zagrobnom ivotu; nisu mnogo marili da dokau da
iskreni hrianin moe biti ovek srean i na ovom svetu.
Ali ameriki propovedici stalno se vraaju na zemlju i tek vrlo teko mogu od nje
da odvoje pogled. Da bi jae dirnuli sluaoce, svakodnevno im ukazuju na to kako
vera pogoduje slobodi i javnom redu, pa je oveku esto teko da razabere, kad ih
slua, je li glavna svrha religije da pribavi veno blaenstvo na onom svetu ili
blagostanje na ovome.
GLAVA X
O LJUBAVI PREMA MATERIJALNOM BLAGOSTANJU U AMERICI

Strast prema materijalnom blagostanju nije u Americi uvek iskljuiva, ali je

sveopta; ako je svi i ne gaje na isti nain, svi je oseaju. Sav je svet tu zaokupljen
staranjem da se zadovolje i najmanje telesne potrebe i da se obezbede i najsitnije
udobnosti u ivotu.
Neto slino sve se vie ispoljava i u Evropi.
Meu uzrocima koji dovode do slinih posledica na obe strane ima ih vie koji su
bliski mojoj temi, pa treba na njih da ukaem.
Kad su bogatsva nasledno ustaljena u istim porodicama, vidimo velik broj ljudi
koji uiva u materijalnom blagostanju a da ne oseaju iskljuivu ljubav prema tom
blagostanju.
Ono to najvre vezuje ljudsko srce nije spokojno posedovanje neega
dragocenog, nego nesavreno zadovoljena elja da to posedujemo i neprestana
bojazan da to ne izgubimo.
U aristokratskim drutvima, bogatai, poto nikada nisu iskusili neko drukije
stanje, nimalo se ne plae da e to svoje izgubiti; jedva da mogu i da zamisle
nekakvo drugaije. Materijalno blagostanje nije, dakle, za njih cilj u ivotu; to je
samo nain ivota. Oni ga smatraju u neku ruku samim ivotom i uivaju u njemu ne
mislei o tome.
Poto je prirodna i nagonska ljubav koju svi ljudi oseaju prema blagostanju u
njih tako zadovoljena bez muke i bez bojazni, dua im se usmerava na ta drugo i
predaje se nekom teem i veem poduhvatu, koji je nadahnjuje i zanosi.
Tako usred materijalnih uivanja lanovi aristokratije esto pokazuju gord prezir

prema tim istim uivanjima i nalaze neobinu snagu kad jednom treba da ih se lie.
U svim revolucijama koje su poremetile ili ukinule aristokratiju pokazalo se s kakvom
su lakoom ljudi navikli na izobilje umeli da se odreknu i neophodnoga, dok ljudi koji
su mukotrpno postigli neki imetak jedva mogu da ive poto ga izgube.
Ako sa viih klasa preem na nie, vidim sline posledice iz drugaijih uzroka.
U naroda u kojih aristokratija vlada drutvom i dri ga u nepominosti, narod se
na kraju navikne na siromatvo kao i bogati na izobilje. Jedni ne brinu o
materijalnom blagostanju zato to ga poseduju bez muke; drugi o njemu i ne misle,
zato to nemaju nade da bi ga mogli stei, a i ne poznaju ga dovoljno da bi ga
eleli.
U takvim drutvima uobrazilja siromanog okrenuta je onome drugom svetu;
nevolje stvarnog ivota sputavaju je, ali ona im se otima i trai naslade izvan njih.
Kad su slojevi, naprotiv, izmeani, a privilegije ukinute, kad se imovine usitnjavaju
a prosveenost i sloboda iri, udnja za sticanjem blagostanja javlja se u uobrazilji
siromaha, a bojazan da se ono izgubi u dui bogataa. Uspostavlja se mnotvo
osrednjih imetaka. Oni koji ih poseduju imaju dovoljno materijalnih uivanja da steknu
ljubav prema njima, a nedovoljno da bi bili zadovoljni. Pribavljaju ih uvek tek s
naporom, a predaju im se samo strahujui.
Oni se, dakle, neprestano posveuju sticanju ili odravanju tih tako dragocenih,
tako nepotpunih i tako prolaznih uivanja.
Domiljam se koja bi strast mogla biti prirodna u ljudi koje obino poreklo i
osrednji imetak i razdrauju i ograniavaju, i ne nalazim koja bi vema odgovarala

nego ljubav prema blagostanju. Strast prema materijalnom blagostanju prvenstveno

je strast srednje klase; ona raste i iri se zajedno s tom klasom. Odatle ona
zahvata i vie slojeve drutva a i sputa se i u sam narod.
Nisam sreo u Americi toliko siromanog graanina da nije bacao poglede nade i
zavisti na uivanja bogataa i da mu uobrazilja nije unapred grabila dobra koja mu je
sudbina uporno uskraivala.
S druge strane, nikad nisam u bogataa u Sjedinjenim Dravama zapazio onaj
oholi prezir prema materijalnom blagostanju koji se ponekad ispoljava i u
najbogatijim i najrazvratnijim aristokratijama.
Veinom su ti bogatai nekad bili siromani; osetili su mamuzu nematine; dugo
su se borili protiv zle sree, i sad, poto su izvojevali pobedu, strasti koje su pratile
njihovu borbu nadivele su tu pobedu, te oni ostaju kao opijeni usred tih sitnih
zadovoljstava kojima su teili etrdeset godina.
Ne znai da u Sjedinjenim Dravama, kao i drugde, ne nalazimo prilino velik
broj onih koji su svoju imovinu nasledili, pa bez napetosti poseduju izobilje koje nisu
sami stekli. Ali ak ni takvi se ne pokazuju manje privreni zadovoljstvima
materijalnog ivota. Ljubav prema blagostanju postala je nacionalna i dominantna
sklonost; kad velika struja ljudskih strasti vue na tu stranu, ona sve ponese svojom
maticom.
GLAVA XI

O OSOBENOM DEJSTVU LJUBAVI PREMA MATERIJALNIM UIVANJIMA U

DEMOKRATSKO DOBA
Po onome to prethodi moglo bi se pomisliti da ljubav prema materijalnim
uivanjima neprestano vue Amerikance ka rasputenosti, da naruava porodice i
dovodi najposle u opasnost i sudbinu samog drutva.
Ali nije uopte tako: strast prema materijalnim uivanjima dovodi u
demokratijama do drukijih posledica nego kod aristokratskih naroda.
Deava se ponekad da aristokratiji dosade javni poslovi, i da prekomerno
bogatstvo, propadanje vere, nazadovanje drave malo pomalo uine da joj srce
naginje jo samo materijalnim uivanjima. Deava se i to da mo vladara ili slabost
naroda prisile plemie da napuste vlast, ali im ne oduzmu bogatstvo, pa im zatvore
put ka velikim poduhvatima i prepuste ih nespokojstvu njihovih elja; oni se tad srue
u svoj lini krug i u telesnim uivanjima trae zaborav svoje prole veliine.
Kad se lanovi aristokratskog sloja tako okrenu iskljuivo ljubavi prema
materijalnim uivanjima, oni tad obino jedino na tu stranu obrate svu energiju koju
je u njima stvorila duga navika vladanja.
Takvim ljudima postizanje blagostanja nije dovoljno; njima treba raskona
izopaenost i bletav razvrat. Oni materiji posveuju velianstveno oboavanje i kao
da navla hoe da se odlikuju negovanjem ivotinjskog u sebi.
to je aristokratija bila jaa, slavnija i slobodnija to e se vie tada pokazati
izopaena, i ma koliko da su joj sjajne bile vrline, usuujem se predskazati da e ih

nadmaiti blesak njenih poroka.

Demokratske narode ljubav prema materijalnim uivanjima ne dovodi do takvih
krajnosti. Ljubav prema blagostanju pokazuje se u njih uporna, iskljuiva, sveopta,
ali uzdrana strast. Nema tu ni pomena o tome da se grade ogromne palate, da se
savlada ili preinai priroda, da se iscrpe celi svet samo da bi se to bolje zasitila
strast jednog oveka; tu ljudi rade na tome da svoje njive uveaju za nekoliko hvati,
da zasade vonjak, da proire kuu, da ivot u svakom trenutku uine lakim i
udobnijim, da preduprede nematinu i da i najmanje svoje potrebe zadovolje bez
napora i takorei bez trokova. Ciljevi su ti maleni, ali dua im se predaje: upire u
njih pogled svakodnevno i izbliza, pa joj oni na kraju zaklone sav ostali svet, a
ponekad ak stanu i izmeu nje i Boga.
Neko e rei da se to moe primeniti samo na one graane iji je imetak
osrednji i da e bogatai pokazati sklonosti sline onima to su se viale u
aristokratskim vekovima. Ja to poriem.
U pogledu materijalnih uivanja, i najbogatiji graani nee u demokratiji ispoljiti
mnogo drugaije sklonosti nego narod, bilo zato to stvarno dele sklonosti naroda
jer su i sami iz njega proizali, bilo zato to smatraju da treba tome da se podrede.
U demokratskim narodima senzualnost graana poprimila je neto umereno i
smireno, emu sve due treba da se saobraze. Tu je teko odstupiti od opteg
pravila bilo svojim porocima bilo vrlinama.
Bogatai koji ive usred demokratske nacije tee, dakle, zadovoljenju i najsitnijih
svojih potreba vie nego kakvim izuzetnim uivanjima; zadovoljavaju mnotvo sitnih

elja, a ne predaju se nikakvoj velikoj raskalanoj strasti. Tako pre padaju u

mekutvo nego u razvrat.
Ta osobita ljubav prema materijalnim uivanjima koja zavlada ljudima u
demokratskim vekovima nije prirodno protivna redu; naprotiv, njoj je esto potreban
red da bi se mogla zadovoljiti. Nije isto tako protivna ni moralnom vladanju; jer
moralno vladanje korisno je javnom miru i pogoduje privreivanju. esto se ak ta
ljubav udruuje s nekom vrstom verskog morala: ljudi hoe da im bude to bolje na
ovom svetu, ali da se ne odreknu dobrih izgleda i za onaj drugi.
Meu materijalnim dobrima ima ih ije je posedovanje greno, pa se ljudi staraju
da se od njih uzdre. A ima ih ije korienje doputaju i religija i moral. Ovima se
ljudi predaju bez uzdravanja, svim srcem, svom uobraziljom i celim svojim ivotom, i
trudei se da ih se domognu, gube iz vida ona mnogo dragocenija dobra koja ine
slavu i veliinu ljudskog roda.
Jednakosti ne zameram da navodi ljude da tee zabranjenim uivanjima;
zameram joj to se oni potpuno predaju pribavljanju doputenih uivanja.
Tako bi se lako mogao u svetu uspostaviti nekakav estiti materijalizam, koji ne
bi kvario due, ali bi ih razmekavao i na kraju neprimetno olabavio sve njihove
snage.
GLAVA XII
ZATO NEKI AMERIKANCI POKAZUJU TAKO EGZALTIRAN SPIRITUALIZAM

Iako je elja za sticanjem ovozemaljskih dobara preovladujua strast

Amerikanaca, ima u tome trenutaka predaha, kad dua kao da odjednom raskine
materijalne uze to je sputavaju i neodoljivo se vine nebu.
Po svim dravama Unije, ali poglavito u tek upola naseljenim predelima Zapada,
sreu se ponekad propovednici koji iz mesta u mesto razglauju Boju re.
itave porodice, starci, ene i deca, prolaze opasnim mestima i probijaju se
kroz puste ume da bi izdaleka doli da ih uju; a kad ih sretnu, na vie dana i noi
zaborave, sluajui ih, i na svoje poslove, pa ak i na najnunije telesne potrebe.
Nailazi se ovde-onde, u amerikom drutvu, na due pune nekog egzaltiranog i
takorei surovog spiritualizma, kakav se ne sree u Evropi. Javljaju se onde, s
vremena na vreme, udnovate sekte, koje se upinju da sebi prokre neobine
puteve ka venom blaenstvu. Religiozno ludilo je u njima vrlo obina stvar.
To ne treba da nas iznenadi.
Nije ovek sam u sebi stvorio tu sklonost prema beskrajnom i tu ljubav prema
besmrtnom. Ti uzvieni nagoni ne raaju se po nekoj udi njegove volje; njihova
nepromenljiva osnova lei u njegovoj prirodi; oni postoje bez obzira na njegove
napore. On ih moe suzbijati ili preobliiti, ali ne moe ih iskoreniti.
Dua ima potreba koje valja zadovoljiti; i ma koliko se trudili da je skrenemo na
drugo ta, ona ubrzo pone da ezne, uznemiri se i otima usred ulnih uivanja.
Ako bi se duh velike veine ljudskog roda ikad usredsredio jedino na tenju
materijalnim dobrima, moe se oekivati da bi u dui nekolicine ljudi nastupila jedna

silna reakcija. Ovi bi se pomamno bacili u duhovni svet, da ne bi ostali sputani

odvie tesnim uzama koje telo hoe da im nametne.
Ne bi se, dakle, trebalo uditi ako bi se, usred jednog drutva koje bi mislilo
samo na ovaj svet, naao jedan mali broj pojedinaca koji bi hteli da upru oi samo u
nebo. Ja bih se iznenadio kad u nekom narodu koji bi se bavio samo svojim
blagostanjem, misticizam ne bi ubrzo uznapredovao.
Kae se da su rimski carevi, svojim proganjanjima i svirepim ubijanjem hriana
u cirkusima, naselili pustinje Tebaide; a ja mislim da su to mnogo vie uinili
sladostrae u Rimu i epikurejska filozofija Grke.
Da drutveno ureenje, okolnosti i zakoni ne vezuju tako tesno ameriki duh za
tenju ka blagostanju, moe se verovati da bi on, kad se pozabavi nematerijalnim
stvarima, pokazao vie uzdranosti i iskustva i da bi lako postigao da bude
odmeren. Ali on se osea zarobljen u granicama van kojih kao da nee da ga puste
da izae, pa im pree te granice, ne zna vie gde da se zaustavi i esto leti, bez
zaustavljanja, van granica zdravog razuma.
GLAVA XIII
ZATO SE AMERIKANCI POKAZUJU TAKO NESPOKOJNI USRED SVOG
BLAGOSTANJA
U nekim zabaenim predelima Staroga sveta ponekad nailazimo na male grupe

stanovnitva koje kao da su zaboravljene usred sveopte vreve i koje su ostale

nepromenjene dok se sve oko njih kretalo. Takav je svet veinom vrlo neuk i bedan;
ne mea se u poslove vlasti, a vlast ga esto tlai. Meutim, to su obino ljudi
vedra lica i esto pokazuju veselu narav.
U Americi sam video najslobodnije i najprosveenije ljude, u najsrenijim
uslovima na svetu; ipak mi se inilo kao da im se nekakv oblaak navukao preko
lica; inili su mi se ozbiljni i gotovo tuni ak i u trenucima uivanja.
Glavni je razlog tome to oni prvi ne misle na nevolje koje trpe, dok ovi drugi
neprestano misle na dobra koja nemaju.
Pravo je udo kad se vidi s kakvim grozniavim arom tee Amerikanci
blagostanju i kako ih neprestano mui neka maglovita bojazan da nisu odabrali
najkrai put koji njemu vodi.
Stanovnik Sjedinjenih Drava privren je ovozemaljskim dobrima kao da je
siguran da nikad nee umreti, a tako se uurbano trudi da dohvati ona koja promiu
pred njim kao da se boji da e svakog asa umreti a da nije u njima uivao. On ih
sve i dohvati, ali ih ne prigrli, nego ih ubrzo ispusti iz ruku da bi poleteo za novim
uivanjima.
U Sjedinjenim Dravama, ovek briljivo gradi kuu da u njoj proivi stare dane,
pa je proda jo dok se na njoj postavlja krov; sadi vonjak, pa ga izda u najam kad
je ve trebalo da mu okusi plodove; iskri njivu, pa drugima ostavi da je poanju.
Pone s nekim zanimanjem, pa ga napusti. Nastani se negde, pa ubrzo krene dalje
za svojim promenljivim eljama. im mu lini poslovi ostave malo predaha, baci se

smesta u vrtloge politike. A kad mu, krajem godine ispunjene radom, ostane malo
dokolice, onda proluta po ogromnom prostranstvu Sjedinjenih Drava za svojom
nemirnom radoznalou. I tako e za nekoliko dana prevaliti petsto milja samo da bi
razonodom zamenio svoju sreu.
Doe najzad i smrt i zaustavi ga pre no to se zamorio u toj izlinoj jurnjavi za
savrenom sreom koja stalno izmie.
ovek se isprva udi posmatrajui taj nevieni nemir tolikih srenih ljudi usred
izobilja u kome ive. Taj prizor je meutim star koliko i svet; novo je samo to to ga
prua ceo jedan narod.
Ljubav prema materijalnim uivanjima treba smatrati glavnim izvorom tog
potajnog nespokojstva koje se otkriva u postupcima Amerikanaca i te nestalnosti
koju svakodnevno ispoljavaju.
Onome ko se svim srcem predao samo lovu za ovozemaljskim dobrima uvek se
uri, jer ima samo ogranieno vreme da ih nae, da ih se domogne i u njima uiva.
Sea se da je ivot kratak, i to ga neprestano mamuza. Bez obzira na dobra koja
poseduje, svakog asa zamilja hiljade drugih koja mu smrt nee dati da okusi ako
ne pohita. Ta ga misao ispunjava zbunjenoeu, bojaznima i aljenjem i odrava mu
duu u nekakvoj neprestanoj drhtavici, koja ga navodi da svaki as menja naume i
prebivalite.
Ako se uz ljubav prema materijalnom blagostanju doda i takvo drutveno
ureenje u kome ni zakoni ni obiaji ne zadravaju vie nikoga na njegovom mestu,
to je onda jo jedan podsticaj vie za to duevno nespokojstvo; tada emo videti

kako ljudi stalno menjaju put kojim idu, iz bojazni da ne promae najkrai put koji bi
ih odveo srei.
Lako je uostalom shvatiti da ljudi koji strasno tee materijalnim uivanjima,
moraju silno udeti za njima, ali se lako i obeshrabre. Budui da je krajnji cilj
uivanje, nain da se do njega doe treba da bude brz i lak, inae e muke da se
dospe do uivanja premaiti uivanje. Veina dua pritom je, dakle, u isti mah i
vatrena i mlitava, i silovita i klonula. esto se manje plae i smrti nego tih stalnih
napora ka istom cilju.
Jednakost jo kraim putem vodi pravo posledicama koje sam opisao.
Kad su nestale sve prerogative na osnovu roenja i imovnog stanja, a sva su
zanimanja pristupana svima, i kad svako, sopstvenim naporom, moe stii do
vrhunca svake karijere, ini se kao da se irok i lak put otvara ambiciji ljudi, pa lako
uobraavaju da im je namenjena neka znamenita sudbina. Ali to je pogreno vienje,
koje iskustvo svakodnevno ispravlja. Ista ta jednakost koja svakom graaninu
doputa da gaji najvee nade ini sve graane individualno slabim. Ona im sa svih
strana ograniava snage, dok istovremeno puta elje da rastu.
Ne samo da su sami po sebi nemoni nego i na svakom koraku nailaze na
ogromne prepreke koje isprva nisu opaali.
Ukinuli su nepoeljne privilegije nekolicine, a nailaze na konkurenciju svih. Mea
je promenila oblik vie nego mesto. Kad su ljudi priblino slini i hodaju istim putem,
teko moe ikoji od njih koraati brzo i probiti se kroz jednolinu gomilu koja ga
okruuje i odasvud pritiskuje.

Ta stalna suprotnost to vlada izmeu nagona koji se raaju iz jednakosti i

sredstava koje ova prua da se oni zadovolje mui i zamara due.
Moe se zamisliti da ljudi dostignu izvestan stepen slobode koji ih potpuno
zadovojava. U nezavisnosti oni tad uivaju bez ara, ali i bez nespokojstva. Ali ljudi
nikad nee uspostaviti jednakost koja bi im bila dovoljna.
Ma koliko se neki narod trudio, nikad nee uspeti da u svom krugu ostvari
savrenu drutvenu jednakost; pa i kad bi po nesrei uspeo u takvom apsolutnom i
potpunom izravnanju, preostala bi jo nejednakost u pameti, koja potie neposredno
od Boga, pa e uvek izmicati zakonima.
Ma koliko demokratsko bilo drutveno i politiko ureenje u nekom narodu,
moe se, dakle, raunati da e svaki njegov graanin uvek opaati vie taaka koje
ga nadvisuju, i moe se predskazati da e uporno upirati pogled samo na tu stranu.
Kad je nejednakost opti zakon nekog drutva, ni najvee nejednakosti ne padaju u
oi; kad je sve priblino izravnano, onda i najmanje vreaju. Zato elja za
jednakou i postaje sve nezasitija to je jednakost vea.
Kod demokratskih naroda, ljudi lako postiu izvesnu jednakost, ali ne mogu
dostii onakvu kakvu ele. Ona svakog dana uzmie pred njima, ali nikad im ne
iezne ispred oiju, i povlaei se, privlai ih da jure za njom. Svakog asa
poveruju oni da e je dohvatiti, a ona im stalno izmie iz zagrljaja. Vide je dovoljno
izbliza da bi joj znali ari, ali joj se ne pribliavaju dovoljno da bi u njima uivali, pa i
umru a da joj nisu potpuno okusili slasti.
Tim uzrocima treba pripisati onu neobinu setu koja se esto via u stanovnika

demokratskih zemalja, usred njihovog izobilja, i onaj zamor od ivota koji ih nekad
obuzme usred imunog i spokojnog ivota.
Svet se u Francuskoj ali da broj samoubistava raste; u Americi je samoubistvo
retko, ali tvrde da je ludilo onde ee nego bilo gde drugde.
To su razliiti simptomi iste boljke.
Amerikanci se ne ubijaju, ma koliko uzdrmani bili, zato to im religija to
zabranjuje i to materijalizam kod njih takorei ne postoji, mada je strast za
materijalnim blagostanjem sveopta.
Volja im izdrava, ali esto im razum popusti.
U demokratsko doba uivanja su vea nego u doba aristokratije, a naroito je
broj onih koji ih imaju beskrajno vei; ali, s druge strane, valja uvideti da nade i elje
ee razoaraju, due su vema uzbuene i nespokojnije, a brige mnogo ljue.
GLAVA XIV
KAKO SE LJUBAV PREMA MATERIJALNIM UIVANJIMA KOD AMERIKANACA
SPAJA S LJUBAVLJU PREMA SLOBODI I SA BRIGOM ZA JAVNE POSLOVE
Kad se neka demokratska drava pretvori u apsolutistiku monarhiju, delatnost
koja se dotad usmeravala i na javne i na privatne poslove usredsredi se odjednom
samo na ove druge, pa iz tog, za neko vreme jo, proizade velik materijalni
prosperitet; ali ubrzo se to kretanje uspori i razvoj proizvodnje zaustavi se.

Ne znam moe li se navesti i jedan jedini narod proizvoaa i trgovaca, od

Feniana do Firentinaca i Engleza, a da nije bio slobodan narod. Postoji, dakle,
tesna veza i nuan odnos izmeu te dve stvari: slobode i privredne delatnosti.
To vredi uopte za sve nacije, ali osobito za demokratske.
Pokazao sam malo ranije kako ljudi koji ive u vekovima jednakosti imaju stalnu
potrebu za udruivanjem da bi pribavili skoro sva dobra koja prieljkuju, a s druge
strane pokazao sam i kako velika politika sloboda usavrava i rasprostranjuje
umee udruivanja. Sloboda je, dakle, u takvim vekovima, osobito korisna za
stvaranje bogatstava. A moe se videti da mu je despotizam, naprotiv, naroito
poguban.
Priroda apsolutne vlasti nije, u demokratskim vekovima, ni svirepa ni divljana,
ali je sitniava i angrizava. Takav despotizam, mada ne gazi ljude, sasvim je
protivan trgovakom duhu i nagonima privreivanja.
Tako, ljudima u demokratsko doba potrebno je da budu slobodni da bi lake
mogli doi do materijalnih uivanja za kojima neprestano ude.
Ponekad se, meutim, deava da ih preterana sklonost tim uivanjima izrui
prvom gospodaru koji se pojavi. Strast prema blagostanju okrene se tad protiv
sebe same i udalji predmet svojih udnji.
Postoji, naime, jedan vrlo opasan prelazni period u ivotu demokratskih naroda.
Kad se ljubav prema materijalnim uivanjima razvija u tim narodima bre nego
prosveenost i navike na slobodu, nastupi trenutak kad su ljudi kao u zanosu i van
sebe videi ta nova dobra kojih tek to se nisu domogli. Obuzeti jedino tenjom da

se obogate, ne zapaaju vie tesnu vezu koja spaja njihovo lino blagostanje sa
prosperitetom sviju.
Nije ni potrebno oteti takvim graanima prava koja imaju; oni ih rado sami
isputaju. Vrenje politikih dunosti njima se ini dosadnom smetnjom koja ih
odvaja od njihove delatnosti. Treba li da izaberu svoje predstavnike, da pomognu
vlastima, da zajedniki raspravljaju o zajednikim stvarima, nemaju vremena, ne
mogu da troe dragoceno vreme na tako izline poslove. Sve su to razonode za
dokoliare, koje ne dolikuju ozbiljnim ljudima, zauzetim ozbiljnim ivotnim poslovima.
Ti ljudi veruju da se dre doktrine o interesu, ali oni o njoj imaju tek jednu grubu
predstavu, i da bi budnije bdeli nad onim to zovu svojim poslovima, zanemaruju
onaj glavni, a to je da ostanu svoji sopstveni gospodari.
Poto graani koji rade nee da misle na dravu, a klasa koja bi mogla preuzeti
na sebe tu brigu da bi time ispunila svoju dokolicu ne postoji vie, mesto vlasti kao
da je prazno.
Ako u takvom kritinom trenutku neki vet ambiciozan ovek prigrabi vlast, nalazi
da je put svakakvoj uzurpaciji otvoren.
Ako se neko vreme postara da svi materijalni interesi prosperiraju, svet e ga
svega drugog lako razreiti. Samo neka obezbedi red pre svega. Ljudi koji imaju
strast prema materijalnim uivanjima obino otkriju kako komeanja u slobodi
remete blagostanje, pre nego to zapaze kako sloboda slui da se to blagostanje
stekne; i kad najmanji um politikih strasti dopre u njihov privatni ivot s njegovim
sitnim zadovoljstvima, oni se trgnu i uznemire; ve odavno ih strah od anarhije dri

neprestano na oprezu, uvek spremne da se pri prvom nemiru bace izvan slobode.
Ne vidim tekoe da se sloim da je javni mir veliko dobro; ali neu da
zaboravim da su svi narodi do tiranije dospeli kroz red i mir. Iz toga ne proizilazi,
dakako, da narodi treba da prezru javni mir; ali on im ne sme biti dovoljan. Nacija
koja od svoje vlasti trai samo odravanje reda ve je rob u dnu due; ona je rob
svog blagostanja, i ovek koji e je okovati moe da nastupi.
Despotizam klika ne preti tada manje nego despotizam jednog oveka.
Kad masa graana nee vie da se bavi drugim do svojim privatnim poslovima,
ni najmanje stranke ne treba da gube nadu da mogu zagospodariti javnim
poslovima.
Neretko se tada via da na velikoj pozornici sveta, ba onako kao u pozoritu,
nekoliko ljudi predstavlja mnotvo. Oni sami govore u ime jednog odsutnog ili
nepaljivog mnotva; sami dejstvuju usred sveopte nepominosti; svaim raspolau
po svojoj udi, menjaju zakone i po volji tiraniu obiaje; i ovek se udi videi kako
u mali broj slabih i nedostojnih ruku moe pasti jedan velik narod.
Amerikanci su dosad sreno izbegli sve te opasnosti koje sam malopre izloio; i
u tome zaista zasluuju da im se divimo.
Nema moda zemlje na svetu u kojoj se sree manje dokonog sveta nego u
Americi i gde svi koji rade vema ude za blagostanjem. Ali mada je strast
Amerikanaca prema materijalnim uivanjima estoka, nije bar slepa, te razum,
nemoan dodue da je stia, bar upravlja njome.
Amerikanac se svojim privatnim interesima bavi kao da je sam na svetu, a asak

kasnije posveti se javnom poslu kao da je one zaboravio. ini se kao da je as

obuzet najsebinijom pohlepom, a as najvatrenijim rodoljubljem. Ljudsko srce ne bi
se moglo tako podeliti. Stanovnici Sjedinjenih Drava pokazuju naizmenino tako
silnu i tako podjednaku strast prema blagostanju i prema slobodi da valja verovati
da se te strasti sjedinjuju i stapaju u njihovoj dui. Amerikanci, naime, vide u slobodi
najbolje orue i najsigurniju garantiju za svoje blagostanje. Oni te dve stvari vole
jednu zbog druge. Ne misle, dakle, da ih se ne tiu javni poslovi; veruju, naprotiv, da
im je glavna briga da sami obezbede takvu vlast koja e im omoguiti da steknu
dobra koja ele i koja im nee braniti da u miru uivaju u onima koja su stekli.
GLAVA XV
KAKO RELIGIJA S VREMENA NA VREME OBRAA DUU AMERIKANACA KA
NEMATERIJALNIM UIVANJIMA
U Sjedinjenim Dravama, kad osvane sedmi dan nedelje, privredni ivot nacije
kao da se zaustavi; sva buka prestane. Zameni je neki duboki poinak, ili bolje,
nekakva sveana smirenost; dua najzad ponovo ovlada sobom i sebe promatra.
Toga su dana mesta namenjena trgovini pusta; svaki graanin, okruen svojom
decom, ide u hram; tamo mu dre propovedi koje se ba ne ine jako prilagoene
njegovim uima. Govore mu o bezbroj zala koje prouzrokuju gordost i pohlepa. Kau
mu kako je neophodno da se elje savladavaju, pa kakve osobite radosti samo

vrlina prua i kako nju prati istinska srea.

Kad se vrati kui, graanin se ne baci na svoje poslovne knjige. Otvori Sveto
pismo; u njemu nalazi uzviene ili dirljive slike veliine i dobrote Tvorca, neizmerne
velianstvenosti Bojeg dela, uzviene sudbine namenjene oveku, njegovih dunosti
i njegovih prava na besmrtnost.
Tako se Amerikanac s vremena na vreme takorei ukloni od samog sebe, i
otrgnuvi se za asak od sitnih strasti koje mu uzburkavaju ivot i od prolaznih
interesa koji ga ispunjavaju, stupi odjednom u jedan idealni svet, gde je sve veliko,
isto, veno.
Na drugom jednom mestu ovog dela ispitivao sam uzroke kojima treba pripisati
odranje politikih institucija Amerikanaca, i religija mi se uinila jednim od glavnih.
Kad se sad bavim pojedincima, opet nalazim nju i zapaam da nije manje korisna
svakom graaninu nego celoj dravi.
Amerikanci na delu pokazuju da oseaju koliko je neophodno da se demokratija
religijom moralno uzdie. To to o sebi misle u tom pogledu istina je kojom treba da
se prome svaka demokratska nacija.
Nimalo ne sumnjam da drutveno i politiko ureenje nekog naroda ine taj
narod sklonim izvesnim verovanjima i sklonostima, kojima se potom sve vie
predaje; a isti ti uzroci udaljuju ga od izvesnih drugih shvatanja i sklonosti i bez
njegovog truda, pa ak takorei a da on to i ne sluti.
Sve umee zakonodavca sastoji se u tome da unapred jasno razabere prirodne
sklonosti drutva, kako bi znao u emu treba pomoi napore graana, a u emu bi

pre bilo nuno koiti ih. Jer te su potrebe razliite u razliito vreme. Nepromenljiv je
samo cilj kome treba uvek da tei ljudski rod; sredstva da mu se pomogne na tom
putu neprestano se menjaju.
Da sam se rodio u aristokratsko doba, usred neke nacije u kojoj nasledno
bogatstvo jednih i neizleivo siromatvo drugih podjednako odvraaju ljude od ideje
o boljitku i dre due kao obamrle u kontemplaciji onoga drugog sveta, voleo bih da
mi je moguno da u takvom narodu podstaknem oseanje potreba, mislio bih o
tome kako da otkrijem bra i laka sredstva da se zadovolje elje koje bih probudio,
i skreui ka prirodnim naukama najvee duhovne napore, trudio bih se da taj narod
podbodem da tei blagostanju.
Ako bi se desilo da se ponekoj i ljudi neumereno raspale lakomei se za
bogatstvom i pokau preteranu ljubav prema materijalnim uivanjima, ne bih se
uzrujavao; takve bi se osobene crte ubrzo izgubile u sveoptoj fizionomiji.
U demokratijama zakonodavci imaju drugaije brige.
Dajte demokratskim narodima prosveenost i slobodu i pustite im na volju. Oni
e bez mnogo muke izvui iz prirode sva dobra koja ona moe da prui; usavrie
sva korisna umea i postii da ivot svakog dana bude sve udobniji, sve laki, sve
slai; drutveno ureenje prirodno ih vue na tu stranu. Ne bojim se da e se
zaustaviti.
Ali dok se ovek rado predaje toj estitoj i legitimnoj tenji za blagostanjem,
valja se bojati da e se na kraju odvii od korienja svojih najviih sposobnosti i da
e se, elei da pobolja sve oko sebe, on sam srozati. U tome je opasnost, i ni u

emu drugom.
Zakonodavci u demokratijama i svi estiti i prosveeni ljudi koji ive u
demokratijama treba, dakle, da se bez prestanka trude da uzdiu due i da ih
upravljaju ka nebu. Nuno je da se svi kojima je stalo do budunosti demokratskih
drutava ujedine i da svi slono ulau stalne napore da u drutvu ire ljubav prema
beskrajnom, oseanje za velianstveno i ljubav prema nematerijalnim radostima.
A ako se meu shvatanjima nekog demokratskog naroda nau nekoje od onih
tetnih teorija koje tee da nas ubede da sve umire zajedno s telom, smatrajte ljude
koji ih ispovedaju prirodnim neprijateljima tog naroda.
Mnogo mi ta smeta kod materijalista. Njihove mi se doktrine ine pogubne, a
njihova me oholost ogorava. Ukoliko bi njihov sistem mogao oveku biti od neke
koristi, ini se da bi to bilo kad bi mu ulivao skromnu predstavu o njemu samom. Ali
ne pokazuje se da je tako; kad veruju da su dovoljno dokazali da ljudi nisu nita
drugo do ivotinje, pokazuju se tako ponosni kao da su dokazali da su bogovi.
Materijalizam je u svih naroda opasna bolest ljudskog duha, ali valja je se
naroito bojati kod demokratskog naroda, zato to se izvanredno udruuje sa
najeom duevnom manom takvog naroda.
Demokratija pogoduje ljubavi prema materijalnim uivanjima. Ako postane
preterana, ta ljubav ubrzo navodi ljude da veruju da je sve samo materija; a
materijalizam, sa svoje strane, dokraja ih ponese s bezumnim arom ka tim istim
uivanjima. To je vrzino kolo u koje sve to gura demokratske narode. Dobro je da
oni uvide opasnost i da se obuzdavaju.

Veina religija samo su opta, jednostavna i praktina sredstva da se ljudi

poue besmrtnosti due. To je najvea prednost koju demokratski narod stie
verom i to ovu ini neophodnijom takvom narodu nego ikojem drugom.
Kad je, dakle, bilo koja religija pustila duboke korene u nekoj demokratiji, pazite
da je ne uzdrmate; radije je briljivo uvajte kao najdragocenije naslee
aristokratskih vekova; ne naslojte da iskorenite stara verska shvatanja da biste ih
zamenili kakvim novim, da se ne bi, u prelazu s jedne vere na drugu, dua nala za
trenutak prazna od svake vere, te da se ljubav prema materijalnim uivanjima u njoj
ne rairi i svu je ispuni.
Metempsihoza zacelo nije razumnija od materijalizma; no ako bi po svaku cenu
trebalo da neko demokratsko drutvo bira izmeu njih, ne bih se kolebao, i smatrao
bih da njegovi graani manje rizikuju ako misle da e im dua jednom prei u neku
svinju nego ako veruju da ona sasvim nije nita.
Vera u neku nematerijalnu i besmrtnu sutinu spojenu privremeno s materijom
toliko je neophodna ovekovoj veliini da jo proizvodi lepa dejstva i kad se na nju
ne nadovezuje ubeenje o nagradama ili kaznama, nego i kad se samo veruje da se
posle smrti boanska sutina sadrana u oveku stapa s Bogom ili da e udahnuti
ivot nekom drugom stvorenju.
Oni koji to veruju smatraju telo sekundarnim i niim delom nae prirode i preziru
ga mada trpe njegov uticaj; a gaje prirodno potovanje i potajno divljenje prema
nematerijalnom delu oveka, mada ponekad odbijaju da se povinuju njegovom
dejstvu. Pa i toliko je dovoljno da njihovim idejama i sklonostima dade neto

uzvieno i da uini da oni nekoristoljubivo i kao sami od sebe tee istim oseanjima
i uzvienim mislima.
Nije sigurno da su Sokrat i njegova kola imali sasvim odreeno miljenje o tome
ta biva sa ovekom u zagrobnom ivotu; ali i samo ono verovanje u pogledu koga
su bili odreeni, da dua nema niega zajednikog s telom i da ivi i posle njega,
bilo je dovoljno da filozofiji platoniara da nekakav uzvieni uzlet koji je odlikuje.
Kad itamo Platona, zapaamo da je pre njega i u njegovo vreme bilo mnogo
pisaca koji su propovedali materijalizam. Njihovi spisi nisu doli do nas ili su nam
dospeli tek veoma nepotpuni. Tako je bivalo u skoro svim vekovima: najvee
knjievne slave pripadale su spiritualizmu. Nagon i sklonost ljudskog roda
podravaju tu doktrinu i znaju je esto i uprkos samim ljudima, pa ine da preive
imena onih koji su joj privreni. Ne treba, dakle, verovati da e u ikoje doba i kakvo
god bilo politiko ureenje, strast prema materijalnim uivanjima i shvatanja koja se
na nju nadovezuju moi biti dovoljna celom nekom narodu. Srce je ovekovo vee
nego to se pretpostavlja; ono moe da obuhvata istovremeno i sklonost
ovozemaljskim dobrima i ljubav prema nebeskim; ponekad se ini da se pomamno
predalo jednima od njih; ali nikad ne proe dugo a da ne misli i na ona druga.
Dok je lako uvideti da je naroito u doba demokratije vano postii da vladaju
spiritualistika shvatanja, nije lako rei ta treba da ine oni koji upravljaju
demokratskim narodom da bi ta shvatanja vladala.
Ja ne verujem ni u uspeh ni u trajnost zvaninih filozofija, a o dravnim religijama
uvek sam mislio da one, mada ponekad mogu trenutno da poslue interesima

politike vlasti, ranije ili kasnije postaju kobne po crkvu.

Nisam ni od onih koji smatraju da je dobro svetenicima posrednim putem
obezbediti politiki uticaj koji im zakon uskrauje, te da bi se tako uzdigla religija u
oima naroda i osigurao ugled spiritualizmu koji ona propoveda.
Tako sam duboko ubeen da se vera izlae gotovo neizbenim opasnostima kad
se njeni tumai meaju u javne poslove i tako sam uveren da hrianstvo treba po
svaku cenu odrati u novim demokratijama da bih radije okovao svetenike u
svetilitu nego to bih ih pustio da iz njega izlaze.
Kakva onda sredstva preostaju vlastima da bi ljude vratile spiritualistikim
shvatanjima ili da bi ih odrale u veri, koja takva shvatanja sugerira?
Ovo to u rei veoma e mi nauditi u oima politiara. Verujem da je jedino
delotvorno sredstvo kojim se vlasti mogu posluiti da bi dale ugleda dogmi o
besmrtnosti due to da i same svakodnevno postupaju kao da u nju veruj.u; i mislim
da se samo strogo se pridravajui religijskog morala u krupnim poslovima mogu
nadati da e graani taj moral spoznati, zavoleti i potovati ga i u sitnim poslovima.
GLAVA XVI
KAKO PRETERANA LJUBAV PREMA BLAGOSTANJU MOE BLAGOSTANJU
DA KODI
Ima vie veze nego to se misli izmeu usavravanja due i poboljanja telesnih

dobara; ovek moe te dve stvari ostaviti odelite i posmatrati naizmenino jednu pa
drugu; ali ne bi ih mogao potpuno odvojiti a da ih na kraju ne izgubi iz vida i jednu i
drugu.
ivotinje imaju ista ula kao i mi i priblino iste poude: nema materijalnih strasti
da nam nisu zajednike s njima ili ija se bar klica ne nalazi i u psu kao i u nama.
Otuda onda to da ivotinje umeju da zadovolje samo svoje osnovne i najprostije
potrebe, dok mi u beskraj smenjujemo uivanja i neprestano ih uveavamo?
Ono to ini da smo u tome toliko nadmoni spram ivotinja jeste to to
koristimo duu da naemo materijalna dobra ka kojima njih samo nagon vodi. U
oveka, aneo ui ivotinju umeu da se zadovolji. Ba zato to je ovek kadar da
se uzdigne iznad telesnih dobara i da prezre ak i ivot, o emu ivotinje nemaju ni
predstavu, ume on da umnoava ta ista dobra do takve mere kakvu ivotinje ne bi
mogle ni zamisliti.
Sve to uzdie, uveava, iri duu ini je sposobnijom da uspe i u onim
poduhvatima u kojima se uopte ne radi o njoj.
Sve to je, naprotiv, slabi ili srozava, slabi je za sve stvari, za najvanije kao i za
najsitnije, i preti da je naini gotovo isto tako nemonom i za jedne kao i za druge.
Te tako dua treba da ostane velika i snana, makar i samo zato da bi s vremena
na vreme mogla svoju snagu i veliinu da stavi u slubu tela.
Ako bi ljudi ikad uspeli da se zadovolje samo materijalnim dobrima, valja verovati
da bi malo pomalo izgubili umee da ih proizvode i da bi na kraju u njima uivali bez
rasuivanja i bez napretka, kao ivotinje.

GLAVA XVII
ZATO JE U DOBA JEDNAKOSTI I SUMNJI VANO UDALJAVATI CILJ
LJUDSKOG DELANJA
U vekovima kad ljudi veruju, krajnji cilj ivota postavlja se posle ivota.
Ljudi takvih doba navikavaju se, dakle, prirodno i takorei nehotice da dugi niz
godina posmatraju jedan nepomian cilj ka kojem neprestano koraaju i naue se,
neosetno napredujui u tome, da savladaju hiljade sitnih, prolaznih elja da bi lake
uspeli da zadovolje onu veliku i trajnu elju to ih mui. Kad se ti isti ljudi bave
ovozemaljskim stvarima, i tu se jave iste te navike. Svom delanju rado oni
postavljaju neki opti i pouzdan cilj, ka kome se usmeravaju svi njihovi napori. Ne
viamo da se svakog dana posveuju nekim novim pokuajima, nego imaju utvrene
zamisli i neumorno tee da ih ostvare.
To objanjava zato su poboni narodi esto ostvarivali tako trajne stvari. Desilo
se da su bavei se onim drugim svetom pronali veliku tajnu kako da uspeju na
ovome.
Religije ulivaju optu naviku da se ovek ponaa imajui u vidu budunost. Po
tome one nisu manje korisne za sreu u ovom ivotu nego za blaenstvo u onome
drugom. To im je jedna od najvanijih politikih strana.
Ali to vie svetlost vere tamni, suava se pogled ljudi, i rekli bismo da se cilj

ljudskog delanja svakog dana postavlja sve blie.

Kad se jednom naviknu da vie ne mare ta e se zbiti posle njihovog ivota,
vidimo da lako padaju u potpunu i grubu ravnodunost prema budunosti, koja je i
odvie saglasna s izvesnim nagonima ljudskog roda. im izobiaje da svoje
najvanije nade usmeravaju na dugi rok, prirodno su skloni da ele bez odlaganja
ostvariti i najsitnije svoje elje, pa poto su izgubili nadu da e iveti veno, ini se
da su skloni da rade kao da e iveti samo jedan dan.
U vekovima bezverja uvek se, dakle, treba bojati da e se ljudi neprestano
predavati dnevnim udima svojih elja i da e sasvim odustati od onoga to se
moe postii samo dugim naporima, te nee zasnovati nita veliko, spokojno i
trajno.
Ako se dogodi da u tako raspoloenom narodu drutveno ureenje postane
demokratsko, opasnost na koju upozoravam biva time jo vea.
Kad svako neprestano tei da promeni mesto, kad se ogromno nadmetanje
otvori za sve, a bogatstva se stiu i rasipaju za nekoliko asaka usred demokratske
gungule, onda se u dui ljudi javljaju misli o iznenadnom i lako dohvatljivom
bogatstvu, o ogromnim dobrima koja se lako stiu i gube, i uopte slika sluajnosti u
svim njenim oblicima. Drutvena nestalnost pogoduje prirodnoj nestalnosti elja.
Usred tih stalnih mena sudbine, sadanjost raste; ona zaklanja budunost, koja se
gubi, i ljudi nee da misle dalje od sutranjeg dana.
U takvoj zemlji, gde se po nesrenom sticaju okolnosti steknu bezverje i
demokratija, filozofi i upravljai treba bez prestanka da se trude da to dalje

pomaknu ciljeve ljudskih delanja; to treba da im bude glavna briga.

Ostajui u duhu svog veka i svoje zemlje, moralista treba da se naui boriti.
Neka se svakog dana trudi da dokae savremenicima kako je, i usred veitog
kretanja to ih okruava, lake nego to pretpostavljaju zamisliti i izvesti krupne
poduhvate. Neka im ukazuje kako su, mada je oveanstvo izmenilo lik, metodi
pomou kojih ljudi mogu sebi da pribave prosperitet na ovom svetu ostali isti i kako,
i u demokratskim narodima kaogod i drugde, samo opirui se hiljadama sitnih
svakodnevnih strasti ovek moe uspeti da zadovolji optu strast za sreom, koja
ga mui.
Posao onih koji upravljaju isto je tako jasno obeleen.
U sva je vremena vano da se oni koji upravljaju ponaaju s pogledom na
budunost. Ali to je jo nunije u vekovima demokratije i bezverja nego inae.
Postupajui tako, poglavari demokratija postiu ne samo da prosperiraju javni
poslovi nego i svojim primerom ue graane kako da vode svoje privatne poslove.
Treba naroito da se trude da koliko god je moguno prognaju sluajnosti iz
sveta politike.
Iznenadan i nezasluen uspon nekog dvorjanina ostavlja tek prolazan utisak u
aristokratskoj zemlji, zato to sveukupne institucije i verovanja obino prisiljavaju
ljude da koraaju polako putem sa kog ne mogu skrenuti.
Ali nita nije pogubnije od takvih primera kad su izloeni pogledima jednog
demokratskog naroda. Oni mu konano skrenu srce niz jednu padinu niz koju ga sve
ve vue. Poglavito, dakle, u doba skepticizma i jednakosti treba briljivo izbegavati

da naklonost naroda, ili vladara, koju sluaj poklanja ili oduzima, ne zameni znanje i
zasluge u slubi. Treba eleti da se svako unapreenje pokae kao plod kakvog
napora, tako da ne bude odvie lako steenih visokih poloaja i da ambicija bude
prisiljena da dugo upire oi u cilj pre no to ga dosegne.
Vlasti treba da se trude da ljudima ponovo uliju ljubav prema budunosti, koju
vie ne ulivaju religija i drutveno ureenje, i da svakodnevno pouavaju graane, ne
reima, nego praktino, da su bogatstvo, glasovitost, mo nagrada za rad, da se
veliki uspesi nalaze tek na kraju dugih elja i da se nita trajno ne stie bez muke.
Kad se ljudi naviknu da na daljinu predviaju ta treba da doive na ovom svetu i
da se hrane nadom, nije im lako da uvek zaustave misli tano na granici ivota, pa
su blizu toga da tu granicu preu i pogledaju i dalje.
Navikavajui graane da misle na budunost na ovom svetu, ne sumnjam, dakle,
da bismo ih malo pomalo i neosetno pribliili veri.
Tako je sredstvo koje ljudima omoguava da se, do izvesne mere, lie religije,
moda, najposle, jedino koje nam preostaje da dugim zaobilaznim putem vratimo
ljudski rod veri.
GLAVA XVIII
ZATO SE KOD AMERIKANACA SVA POTENA ZANIMANJA SMATRAJU
ASNIM

U demokratskim narodima, gde nema naslednih bogatstava, svako radi da bi

iveo, ili je radio, ili je roen od roditelja koji su radili. Ideja rada kao nunog,
prirodnog i asnog stanja oveanstva, nudi se odasvud ljudskom duhu.
Ne smo da rad nije poniavajui u tih naroda, nego je on u asti; predrasuda nije
protiv, nego za njega. Bogat ovek u Sjedinjenim Dravama smatra obavezom
prema javnom mnenju da svoje slobodno vreme posveti nekom poslu u proizvodnji,
trgovini ili kakvim javnim dunostima. Smatrao bi da bi bio na loem glasu kad bi
ivot koristio samo da ivi. Upravo da bi izbegli tu obavezu rada toliki bogati
Amerikanci dolaze u Evropu: tu oni nalaze ostatke aristokratskog drutva, meu
kojima je dokolica jo u asti.
Jednakost ne vraa samo ugled ideji rada, ona uzdie i ideju unosnog rada.
U aristokratijama ne prezire se zapravo rad, nego rad radi koristi. Rad je
slavodobitan kad se preduzima iz ambicije ili po samoj vrlini. I u aristokratiji se ipak
neprestano deava da onaj koji radi zbog asti nije neosetljiv na privlanost dobiti.
Ali te se dve elje susreu samo u najdubljem kutku njegove due. On se briljivo
stara da sakrije od svih pogleda gde se one stapaju. A rado to krije i od samog
sebe. U aristokratskim zemljama nema takorei zvaninika koji se ne dri kao da
dravi slui bez koristoljublja. Plata je pojedinost na koju oni ponekad malo misle, a
na koju se prave da nikad ne misle.
Tako ideja o zaradi ostaje odvojena od ideje o radu. Svejedno to su u stvari
spojene, prolost ih razdvaja.
U demokratskim drutvima te su dve ideje, naprotiv, vidljivo spojene. Kako je

elja za blagostanjem sveopta, a imovna stanja osrednja i nestalna, i kako svako

ima potrebu da povea svoje prihode ili da pripremi nove za svoju decu, svi vrlo
jasno vide da je dobit ako ne sva, a ono bar deo pobude za rad. ak i oni koji
delaju poglavito radi slave nuno se privikavaju na misao da ne delaju samo iz tog
razloga, pa otkrivaju, hteli ne hteli, da se u njihovu elju da svoj ivot proslave mea
i prosto elja da ive.
Budui da se rad, s jedne strane, ini svim graanima asnom nunou
ovekovog ivota i poto se, s druge strane, rad uvek vidljivo vri, potpuno ili
delimino raunajui na platu, iezava onaj ogromni prostor koji je razdvajao
razliita zanimanja u aristokratskim drutvima. Ako i nisu sva izjednaena, imaju bar
jednu slinu crtu.
Nema zanimanja u kome se ne radi za novac. Plata, koja je zajednika svima,
daje svima kao nekakvu porodinu slinost.
To slui objanjenju shvatanja Amerikanaca o razliitim zanimanjima.
Posluga se u Americi ne osea ponienom zato to radi, jer oko nje sav svet
radi. Ne osea se poniena ni pri pomisli da prima platu, jer i predsednik Sjedinjenih
Drava radi za platu. Njega plaaju da zapoveda, kao to nju plaaju da slui.
U Sjedinjenim Dravama zanimanja su manje ili vie teka, manje ili vie unosna,
ali nikad nisu ni visoka ni niska. Svako je poteno zanimanje asno.
GLAVA XIX

ZATO SKORO SVI AMERIKANCI NAGINJU PRIVREDNIM ZANIMANJIMA

Ne znam nije li od svih korisnih zanata poljoprivreda ono koje se najmanje brzo
usavrava u demokratskim nacijama. esto bi se ak reklo da stoji u mestu, zato
to vie drugih kao da lete.
Gotovo sve sklonosti i navike to se raaju iz jednakosti voe, naprotiv, ljude
prirodno ka trgovini i proizvodnji.
Zamiljam oveka radnog, obrazovanog, slobodnog, imunog, punog elja.
Suvie je siromaan da bi mogao iveti u neradu; dovoljno je bogat da bi se oseao
iznad neposredne bojazni od nematine, a razmilja o tome da pobolja svoje
stanje. Taj ovek stekao je ljubav prema materijalnim uivanjima; hiljade drugih
preputaju im se pred njegovim oima; i on im se poeo predavati, pa gori od elje
da uvea sredstva da bi jo vie mogao zadovoljiti tu ljubav. Meutim, ivot protie,
vreme ne eka. ta da radi?
Zemljoradnja obeava njegovim naporima gotovo sigurne, ali spore rezultate.
Njome se ovek bogati tek malo pomalo i s mukom. Poljoprivreda odgovara samo
bogataima, koji ve imaju i prekovie, ili siromasima, koji trae samo da opstanu.
On se opredelio: prodaje svoju njivu, naputa svoj dom i ide da se bavi nekim
neizvesnim, ali unosnim zanimanjem.
A demokratska drutva obiluju takvim ljudima; i to vea biva drutvena
jednakost i njihovo mnotvo je sve vee.
Demokratija, dakle, ne uveava samo broj ljudi koji rade; ona i usmerava ljude

vie na jedne nego na neke druge poslove, i dok ih ini nesklonim poljoprivredi,
[324]
upuuje ih na trgovinu i proizvodnju.
Takav se duh ispoljava i kod najbogatijih graana.
U demokratskim zemljama, ma koliko pretpostavljali da je neki ovek bogat, on
je skoro uvek nezadovoljan svojim imovnim stanjem, zato to nije tako bogat kao
njegov otac i to se boji da e mu deca biti jo manje bogata nego on. Veina
bogataa u demokratijama neprestano sanjaju, dakle, o tome kako da steknu jo
vee bogatstvo, pa prirodno bacaju oko na trgovinu i industriju, koje im se ine
najbrim i najmonijim sredstvima da takvo bogatstvo steknu. Oni u tom pogledu
imaju iste nagone kao i siromani, mada nemaju njihove potrebe, ili tanije, njih goni
najneodoljivija potreba: da ne padnu nie.
U aristokratijama, bogatai su istovremeno i vlastodrci. Panja koju stalno
poklanjaju krupnim javnim poslovima odvraa ih od sitnih staranja koja iziskuju
trgovina i industrija. Ako se pri svem tom volja nekoga od njih sluajno okrene
poslovima, volja njegove klase smesta mu preprei put; jer uzalud neki ustaju protiv
vlasti veine, nikad se ne moe potpuno izbei njen jaram, pa se tako i u samom
aristokratskom sloju, koji najupornije odbija da prizna prava veine nacije, stvara
[325]
jedna posebna veina koja vlada.
U demokratskim zemljama, gde novac ne dovodi na vlast onoga ko ga ima,
nego ga esto od nje odstranjuje, bogati ne znaju kako da koriste dokolicu. Nemir i
veliina njihovih elja, velike mogunosti kojima raspolau, sklonost ka izuzetnom

koju skoro uvek oseaju oni koji se na bilo koji nain uzdiu iznad gomile, gone ih na
delanje. Jedino im je ka trgovini otvoren put. U demokratijama nema niega veeg
ni sjajnijeg od trgovine; ona privlai poglede sveta i ispunjava matu gomile; ka njoj
hrle sve snane strasti. Nita ne moe spreiti bogate da joj se predadu, ni njihove
sopstvene predrasude ni iije tue. Bogati u demokratijama nikad ne ine neku
zajednicu koja bi imala svoje obiaje i svoju prirodu; osobene ideje njihove klase ne
sputavaju ih, a opte ideje zemlje ih podstiu. A poto je velikim bogatstvima koja
se viaju u demokratskih naroda poreklo, uostalom, skoro uvek u trgovini, treba da
proe vie pokolenja dok njihovi vlasnici ne izgube sasvim naviku trgovanja.
Stisnuti na uzak prostor koji im ostavlja politika, bogatai se u demokratijama
bacaju, dakle, na trgovinu; tu oni mogu da se ire i da koriste svoje prirodne
prednosti; i upravo se, u neku ruku, po odvanosti i veliini njihovih privrednih
poduhvata moe suditi koliko bi malo oni marili za privredu da su se rodili u kakvoj
aristokratiji.
Slino se zapaanje moe primeniti i na sve ljude u demokratiji, bili oni siromani
ili bogati.
Onima koji ive usred raznih promenljivosti demokratije stalno je pred oima
pojava sluajnosti, pa najposle zavole sve poduhvate u kojima sluaj igra neku
ulogu.
Svi su oni. dakle, skloni trgovini, ne samo zbog dobiti koju ona obeava nego i iz
ljubavi prema uzbuenjima koja prua.
Sjedinjene Amerike Drave tek su se pre pola veka oslobodile kolonijalne

zavisnosti u kojoj ih je drala Engleska; broj velikih bogatstava vrlo je maii u njima, a
kapitali jo retki. Pa ipak nema naroda na svetu koji je postigao tako brz napredak
u trgovini i proizvodnji kao Amerikanci. Oni su danas druga pomorska nacija na
svetu; a njihova proizvodnja, mada mora da se bori sa skoro nesavladivim
preprekama, ipak svakodnevno ostvaruje sve vei napredak.
I najkrupniji privredni poduhvati izvode se u Sjedinjenim Dravama bez velike
muke, zato to se itavo stanovnitvo bavi privredom i to i najsiromaniji kaogod i
najbogatiji graanin u tome rado ujedinjuju svoje napore. ovek se svakodnevno
zapanji kad vidi kakve ogromne radove izvrava bez tekoa jedna nacija koja
takorei nema bogataa. Amerikanci su tek jue stigli na tlo na kome ive, a ve su
preokrenuli sav poredak prirode u svoju korist. Spojili su Hadson i Misisipi i povezali
Atlantski okean sa Meksikim zalivom preko vie od petsto milja kopna koje
razdvaja ta dva mora. Najdue eleznike pruge koje su do danas izgraene nalaze
se u Americi.
Ali najvie me u Sjedinjenim Dravama zadivljuje ne toliko izuzetna veliina
nekolicine privrednih preduzea koliko bezbrojno mnotvo malih.
Skoro svi zemljoradnici Sjedinjenih Drava dodali su zemljoradnji i neku trgovinu;
veina je zemljoradnju pretvorila u trgovinu.
Retko biva da se ameriki zemljoradnik zadri zauvek na zemljitu koje zauzima.
Naroito u novim pokrajinama Zapada, njiva se iskri da bi se preprodala, a ne da
bi se obraivala; farma se sagradi predviajui da e se dotini kraj ubrzo izmeniti
usled porasta stanovnitva, pa e se za nju moi postii dobra cena.

Svake godine mnotvo stanovnika Severa silazi na Jug i nastanjuje se u

predelima gde uspevaju pamuk i eerna trska. Ti ljudi obrauju zemlju da bi se od
njenog prinosa za malo godina obogatili i ve naziru dan kad e se moi vratiti u
zaviaj da uivaju u tako steenom bogatstvu. Amerikanci prenose, dakle, trgovaki
duh u zemljoradnju i njihove poslovne strasti ispoljavaju se i u tome kao i u svemu
drugome.
Amerikanci ostvaruju ogroman napredak u privredi, zato to se svi bave
privredom; a iz istoga razloga podloni su neoekivanim i strahovitim privrednim
krizama.
Kako se svi bave trgovinom, ona je kod njih podlona tako mnogobrojnim i tako
sloenim uticajima da je nemoguno unapred predvideti neprilike koje se mogu
pojaviti. A kako se svako od njih manje ili vie bavi privredom, i na najmanji udar koji
pretrpe poslovi sve su privatne imovine istovremeno uzdrmane, pa i drava posre.
Verujem da je ponavljanje privrednih kriza endemska bolest u demokratskim
nacijama naeg doba. Moemo postii da bude manje opasna, ali je ne moemo
izleiti, zato to ona ne proizilazi iz neke sluajne okolnosti, nego iz samog
temperamenta tih naroda.
GLAVA XX
KAKO ARISTOKRATIJA MOE PROIZAI IZ INDUSTRIJE

Pokazao sam kako emokratija pogoduje razvoju industrije i kako neizmerno

umnoava broj industrijalaca. Sada emo videti kojim bi okolinim putem industrija
lako mogla vratiti ljude u aristokratiju.
Uvidelo se da kad se radnik svakodnevno bavi samo istim pojedinanim poslom,
lake se, bre i ekonominije postie ukupna proizvodnja.
Isto se tako uvidelo, kad se neka proizvodnja vri na veliko, s velikim kapitalom i
velikim kreditom, da su proizvodi utoliko jevtiniji.
Te su se istine odavno nazirale, ali dokazane su u nae doba. Ve se primenjuju
u vie vrlo zamanih industrija, a usvajaju ih postepeno i manje.
Ne vidim nita u politikom svetu to bi trebalo vie da brine zakonodavce nego
ta dva aksioma industrijskog umea.
Kad se neki zanatlija neprestano i jedino bavi izradom jednog jedinog predmeta,
on naposletku obavlja taj rad neobino umeno. Ali on u isto vreme gubi optu
sposobnost da svoj um primeni na upravljanje poslom. Svakim danom postoje on
sve spretniji, a sve manje dovitljiv, pa se moe rei da se u njemu ovek srozava
to se vie radnik usavrava.
ta treba oekivati od oveka koji je dvadeset godina ivota utroio na to da
pravi glave ioda? i na ta se ubudue moe primeniti u njega ta mona ljudska
inteligencija, koja je esto preokretala svet, osim na to da trai najbolji nain kako
praviti glave ioda!
Kad radnik na taj nain utroi znatan deo svog ivota, misao mu se zauvek
zaustavi kraj svakodnevnog predmeta njegovog rada; telo mu je steklo izvesne

ustaljene navike kojih vie ne moe da se oslobodi. Jednom rei, on vie ne pripada
samom sebi, nego zanimanju koje je izabrao. Zalud su se zakoni i obiaji postarali
da oko njega srue sve prepreke i otvore mu na sve strane hiljadu raznih puteva ka
blagostanju; jedna industrijska teorija monija od obiaja i zakona prikovala ga je za
jedan zanat, a esto i za jedno mesto, koje ne moe da napusti. Odredila mu je u
drutvu mesto koje ne moe da promeni. Usred sveopteg kretanja dri ga
nepominog.
to se potpunije primenjuje naelo podele rada, radnik postaje sve slabiji, sve
ogranieniji i sve vie zavisan. S druge strane, to se vie ispostavlja da su
proizvodi neke industrije utoliko savreniji i jevtiniji ukoliko je proizvodnja obimnija i
kapital vei, sve se vie javljaju vrlo bogati i vrlo obrazovani ljudi da se bave
industrijom, koja je dotad bila preputena neukim ili neimunim zanatlijama. Privlai
ih veliina potrebnih napora i ogromni rezultati koji se mogu postii.
Tako, dakle, industrijsko umee neprestano srozava klasu radnika, a
istovremeno uzdie klasu vlasnika.
Dok radnik svoju inteligenciju sve vie svodi na bavljenje jednom jedinom
pojedinou, vlasnik svakodnevno prelazi pogledom po iroj celini, i duh mu se iri u
srazmeri u kojoj se u onoga prvog suava. Radniku e uskoro trebati samo telesna
snaga, bez inteligencije; vlasniku je potrebna nauka i gotovo genijalnost da bi
uspeo. Ovaj sve vie lii na poglavara kakvog velikog carstva, a onaj na ivine.
Izmeu vlasnika i radnika nema, dakle, vie niega slinog, a i svakim se danom
sve vie razlikuju. Povezani su jo sam kao dva krajnja beouga jednoga dugog

lanca. Svaki zauzima mesto koje mu je namenjeno i ne naputa ga. Radnik je u

stalnoj, tesnoj i nunoj zavisnosti od vlasnika, kao da je roen zato da se pokorava,
a ovaj da zapoveda.
ta je to ako ne aristokratija?
to se vie u naciji uspostavlja drutvena jednakost, potreba za industrijskim
proizvodima biva sve vie sveopta i raste, a jevtinoa, koja proizvode ini
dostupnim i ljudima slabijeg imovnog stanja, postaje sve vei inilac uspeha.
Stoga svakog dana sve bogatiji i sve obrazovaniji ljudi posveuju industriji svoja
bogatstva i svoja znanja i nastoje, otvarajui velike tvornice sa strogom podelom
rada, da zadovolje nove elje koje se na sve strane javljaju.
Tako, to vie glavnina nacije postaje demokratska, posebna klasa koja se bavi
industrijom biva sve vie aristokratska. Ljudi se pokazuju sve vie slini u jednoj, a
sve razliitiji u drugoj, i nejednakost se u tome uem drutvu poveava u srazmeri u
kojoj se u irem drutvu smanjuje.
Prema tome, ako pojavu posmatramo od njenog izvora, ini nam se da vidimo
kako se aristokratija raa iz same demokratije.
Ali ta aristokratija nimalo ne lii na one koje su joj prethodile.
Zapaziemo, prvo, da je ova aristokratija, poto je u vezi samo s industrijom i
nekim privrednim zanimanjima, jedan izuzetak, jedno udovite u celini drutvenog
ureenja.
Ta ua aristokratska drutva koja sainjavaju izvesne industrije usred ogromne
demokratije naeg doba obuhvataju, kao i nekadanja velika aristokratska drutva,

nekoliko veoma bogatih ljudi i mnotvo veoma bednih.

Ti siromasi imaju malo mogunosti da se uzdignu iznad svog stanja i da postanu
bogati, ali od bogatih neprestano neki postaju siromasi a neki naputaju poslove
kad ostvare dobit. Tako su jedinke koje ine klasu siromaha priblino stalne, ali
jedinke koje sainjavaju klasu bogatih nisu. Mada postoje bogati, klasa bogatih
uistinu ne postoji; jer ti bogati nemaju ni zajedniki duh ni ciljeve, ni tradicije ni
zajednike nade. Postoje dakle lanovi, ali ne i zajednica.
Ne samo to bogati nisu vrsto meusobno povezani nego se moe rei da
nema ni istinske veze izmeu siromaha i bogataa.
Oni nisu zauvek jedan kraj drugog; svakoga asa interes ih pribliava i razdvaja.
Radnik zavisi od vlasnika uopte, ali ne od ovog ili onog. Njih dvojica viaju se u
tvornici, a drugde se ne poznaju, i dok se u jednoj taki dodiruju, ostaju veoma
udaljeni na svima drugim. Industrijalac zahteva od radnika samo rad, a radnik od
njega oekuje samo platu. Ni onaj se ne obavezuje da titi, ni ovaj da brani, te nisu
trajno vezani ni navikom ni dunou.
Aristokratija koju stvaraju poslovi ne nastanjuju se skoro nikad usred
industrijskog stanovnitva kojim upravlja: njen cilj i nije da njime vlada, nego da se
njime slui.
Tako uspostavljena aristokratija ne moe imati neki velik uticaj na one koje
zapoljava; pa ako i uspe za asak da ovlada njima, ubrzo joj izmaknu. Ona ne ume
hteti, a ne moe da dejstvuje.
Zemljoposednika aristokratija prolih vekova bila je obavezna po zakonu, ili se

smatrala obaveznom po obiajima, da pritekne u pomo svojim podreenima i da

im ublai nevolje. A dananja industrijska aristokratija, kad osiromai i sroza ljude
kojima se slui, preputa ih u vreme krize milosru drutva da ih hrani. To prirodno
proizilazi iz onoga to smo rekli. Izmeu radnika i vlasnika odnosi su esti, ali nema
istinske zajednice.
Mislim da je, sve u svemu, industrijska aristokratija, koja nastaje pred naim
oima, jedna od najsurovijih to se ikad pojavila na svetu; ali ona je istovremeno i
jedna od najvema ogranienih i od najmanje opasnih.
Ipak, na tu stranu treba prijatelji demokratije neprestano da upiru zabrinut
pogled; jer ako ikad stalna drutvena nejednakost i aristokratija ponovo prodru u
svet, moe se predskazati da e na tu kapiju ui.

Trei deo
UTICAJ DEMOKRATIJE NA NARAVI U UEM SMISLU REI
GLAVA I
KAKO SE NARAVI UPITOMLJUJU TO VEA BIVA DRUTVENA JEDNAKOST
Zapaamo da se u vie poslednjih vekova drutveni poloaji izjednauju, a
otkrivamo i da se u isto vreme naravi upitomljuju. Jesu li te dve pojave samo
istovremene ili postoji izmeu njih neka potajna veza, tako da jedna ne bi mogla
napredovati a da i drugu ne pokree?
Ima vie uzroka koji mogu sadejstvovati da narav nekog naroda postane manje
sirova, ali meu svim tim uzrocima najmoniji mi se ini drutvena jednakost.
Drutvena jednakost i upitomljavanje naravi nisu, dakle, u mojim oima samo dve
istovremene, nego i uzajamno povezane pojave.
Kad basnopisci hoe da nas zainteresuju za zbivanja meu ivotinjama, pripisuju
im ljudske ideje i strasti. Tako ine i pesnici kad govore o duhovima i anelima.
Nema toliko golemih nevolja ni tako istog blaenstva da bi mogli privui na um i
dirnuti nam srce ako nismo prikazani mi sami pod tuim crtama.
To se dade veoma dobro primeniti i na temu kojom se ovde bavimo.
Kad su svi ljudi neopozivo razvrstani, po zanimanju, imovini i poreklu, u okviru
jednog aristokratskog drutva, lanovi svake klase, oseajui se svi kao da su deca

jedne porodice, oseaju meusobno stalnu i aktivnu simpatiju, kakva se nikad ne

moe sresti u istoj meri meu graanima neke demokratije..
Ali nije tako izmeu razliitih klasa.
U aristokratskom narodu, svaka kasta ima svoja shvatanja, svoja oseanja,
svoja prava, svoje naravi i svoj odvojen ivot. Stoga ljudi koji je sainjavaju ne lie na
sve druge ljude; ne misle i ne oseaju na isti nain, i jedva da veruju da spadaju u
isto oveanstvo.
Ne bi, dakle, mogli sudei po sebi bolje razumeti ono to drugi oseaju niti suditi
o njima.
Ponekad ipak vidimo kako se uzajamno usrdno pomau, ali to nije protivno
onome to sam malopre rekao.
Mada se kmet nije prirodno zanimao za sudbinu plemstva, ipak se nije nimalo
manje oseao obavezan da bude odan onome meu njima koji mu je bio gospodar;
a i plemi, iako je smatrao da je drukije prirode nego kmetovi, ipak je sudio da mu
dunost i ast nalau da i po cenu sopstvenog ivota brani one koji su iveli na
njegovom posedu.
Oevidno je da se te uzajamne obaveze nisu raale iz prirodnog prava, nego iz
politikog, i da je drutvo postizalo vie nego to bi mogla sama ovenost. Nisu se
ljudi oseali obavezni da prue podrku oveku, nego vazalu ili gospodaru. Feudalne
institucije inile su ljude veoma osetljivim za nevolje izvesnih ljudi, ne i za nevolje
ljudskog roda. One su u naravi unosile pre velikodunost nego pitomost, i mada su
sugerirale velika portvovanja, nisu budile istinskih simpatija; jer stvarnih simpatija

moe biti samo izmeu ljudi slinih; a u aristokratskim vekovima ljudi sebi sline vide
samo u lanovima svoje kaste.
Kad srednjovekovni hroniari, koji su svi, po roenju ili po svojim navikama,
pripadali aristokratiji, opisuju tragini kraj nekog plemia, to je beskrajan bol, dok u
jednom dahu i ne trepnuvi priaju o pokolju i muenjima puka.
Ne znai da su ti pisci oseali uobiajenu mrnju ili sistematski prezir prema
narodu. Rat izmeu razliitih klasa u dravi nije jo bio objavljen. Povodili su se za
jednim nagonom vie nego za kakvom strau; kako nisu imali jasnu predstavu o
patnjama sirotinje, slabo su se zanimali za njenu sudbinu.
Tako je bilo i sa strane puka, im bi se desilo da se feudalna veza raskine. Isti ti
vekovi koji su videli toliko junakog portvovanja vazala za njihove gospodare bili su i
svcdoci neuvenih svireposti koje su s vremena na vreme nie klase vrile nad
viima.
Ne treba verovati da je ta meusobna bezoseajnost poticala samo od odsustva
reda i prosveenosti, jer trag joj nalazimo i u narednim vekovima, koji, mada su
postali sreeni i prosveeni, jo su ostali aristokratski.
Godine 1675. nie klase Bretanje uzbunile su se povodom jednog novog poreza.
Taj burni pokret suzbijen je sa besprimernom svirepou. Evo kako g-a de Sevinje,
svedok tih grozota, izvetava o njima svoju ker:
Zamak Roe, 30. oktobra 1675.
"Boe moj, draga keri, to je Vae pismo iz Eksa ljupko! Proitajte bar Vaa
pisma pre nego to ih poaljete. Pustite da Vas osvoji njihova ar, pa neka Vas to

uivanje utei za trud to imate tolika da ih piete. Izljubili ste, dakle, svu Provansu?
Da mi ove izljubimo svu Bretanju, u tome ne bi bilo nikakvog zadovoljstva, sem ako
neko voli da oseti zadah od vina. Hoete li da ujete vesti iz Rena? Propisan je
porez od sto hiljada srebrnjaka, i ako se ta svota ne nae za dvadeset etiri sata,
bie udvostruena i naplaena pomou vojske. Isterana je i prognana iz varoi cela
jedna velika ulica i zabranjeno pod pretnjom smrti da iko prihvati njene stanovnike,
tako da su se svi ti jadnici, porodilje, starci, deca, mogli videti kako u suzama lutaju
izaavi iz varoi, ne znajui kuda da podu, bez hrane, nemajui na ta da legnu.
Prekjue je pogubljen na toku violinista koji je zapoeo igru i pljaku poreskog
ureda; raereen je, a njegove etiri etvrtine izloene na etiri kraja varoi.
Uhapeno je ezdeset graana i sutra ih poinju veati. Ova je pokrajina dobar
primer ostalima, a naroito da potuju guvernere i guvernerke i da joj ne bacaju
[326]
kamenje u batu.
G-a de Tarant bila je jue u svojim umama po arobnom vremenu. Tamo
nema ni pomena o poreskom uredu ni o pogubljenjima. Ulazi kroz utvrenu kapiju i
tuda se i vraa..."
A u drugom jednom pismu dodaje:
"Veoma mi lepo piete o naim nevoljama; ali vie nemamo toliko pogubljenja;
jedan na toku u osam dana, tek koliko da se odrava pravda. Dodue, veanje mi
se sad ini kao nekakvo osveenje. Imam sasvim drukiju predstavu o pravdi
otkako sam u ovom kraju. Vai robijai na galijama ine mi se kao drutvo estitih
ljudi koji su se povukli iz drutva da bi iveli prijatnim ivotom."

Greio bi ko bi pomislio da je g-a de Sevinje, koja je ispisala te redove, bila

sebino i varvarsko stvorenje: strasno je volela svoju decu i veoma saoseala sa
bolima svojih prijatelja; primeujemo ak, kad je itamo, da je sa dobrotom i
uvidavnou postupala sa svojim vazalima i poslugom. Ali g-a de Sevinje nije jasno
poimala ta znai kad neko nije plemi.
U nae dane, ni najsuroviji ovek, kad bi pisao i najneosetljivijoj osobi, ne bi se
usudio da se upusti u takvo svirepo avrljanje kao to je ovo to sam naveo, pa ak
i kad bi mu to doputala njegova lina narav, opti moral nacije to bi mu branio.
Otkuda to? Jesmo li mi oseajniji nego nai dedovi? Ne znam; ali, zacelo, vie je
stvari za koje smo mi osetljivi.
Kad su u nekom narodu svi slojevi gotovo jednaki, svi ljudi misle i oseaju
priblino na isti nain, pa svaki od njih moe oas da prosudi o oseanjima svih
drugih: baci kratak pogled na samog sebe, i to mu je dovoljno. Nema, dakle, nevolje
koju ne bi lako pojmio i iji mu obim ne otkriva neki potajni nagon. Svejedno ako je
re i o strancima ili neprijateljima: uobrazilja ga smesta stavlja na njihovo mesto.
Ona u njegovo saaljenje unosi neto lino, te on i sam pati dok eree telo
njegovog blinjeg.
U demokratsko doba ljudi se retko rtvuju jedni za druge; ali pokazuju sveopte
saoseanje za sve lanove ljudske vrste. Ne via se da nanose izline boli, a kad
mogu da ublae tu bol a da sebi mnogo ne nakode, nalaze zadovoljstvo u tome
da tako uine; nisu nekoristoljubivi, ali su pitomiji.
Mada su Amerikanci od egoizma takorei nainili drutvenu i filozofsku teoriju,

ipak se zato ne pokazuju mnogo manje samilosni.

Nema zemlje gde se krivino pravosue vri sa vie blagosti nego u Sjedinjenim
Dravama. Dok Englezi kao da hoe u svom krivinom zakonodavstu briljivo da
sauvaju krvave tragove srednjeg veka, Amerikanci su iz svojih zakonika gotovo
uklonili smrtnu kaznu.
Mislim da je Severna Amerika jedina zemlja na svetu u kojoj, za poslednjih
pedeset godina, nije oduzet ivot nijednom graaninu zbog politikog zloina.
Da ta neobina blagost Amerikanaca potie poglavito iz njihovog drutvenog
ureenja, to dokraja dokazuje nain kako postupaju sa svojim robovima.
Kad se sve uzme u obzir, moda ne postoji evropska naseobina u Novom svetu
u kojoj bi fiziki uslovi ivota Crnaca bili manje surovi nego u Sjedinjenim Dravama.
Meutim, i tu jo trpe Crnci grozne nevolje i neprestano su izloeni vrlo svirepim
kaznama.
Lako je utvrditi da sudbina tih nesrenika budi malo saaljenja u njihovih
gospodara i da ovi u ropstvu vide ne samo stanje koje im koristi nego i zlo koje njih
mnogo ne dira. Tako ovek koji je pun ovenosti prema svojim blinjima kad su oni
njemu ravnopravni, postaje neosetljiv za njihove boli im prestane jednakost. Toj
jednakosti treba, dakle, pripisati njegovu blagost, vie nego civilizaciji i
prosveenosti.
to kaem za pojedince vredi do izvesne mere i za narode.
Kad svaka nacija ima osobena shvatanja, veru, zakone i obiaje, ona sebe
smatra kao da sama sobom predstavlja celo oveanstvo i diraju je samo

sopstvene boli. Ako se desi da meusobno zarate dva takva naroda, onda taj rat
neizbeno mora biti varvarski.
I u doba svoje najvee prosveenosti Rimljani su neprijateljske vojskovoe vukli
u trijumfu za svojim kolima, pa bi ih potom zaklali, a ostale zarobljenike bacali su
divljim zverima za uveseljenje naroda. Ciceron, koji na sav glas jadikuje pri pomisli
da se neki graanin razapne na krst, ne nalazi ta bi prigovorio takvoj svirepoj
zloupotrebi pobede. Oevidno je da u njegovim oima tuin ne pripada istoj ljudskoj
vrsti kojoj i Rimljanin.
A to vie narodi, naprotiv, bivaju sliniji jedni drugima, pokazuju se uzajamno
saoseajniji za svoje nevolje, a i meunarodno pravo postaje blae.
GLAVA II
KAKO USLED DEMOKRATIJE SVAKODNEVNI ODNOSI IZMEU
AMERIKANACA POSTAJU SVE JEDNOSTAVNIJI I NEUSILJENIJI
U emokratiji ljudi ne bivaju meusobno vrsto privreni, ali njihovi odnosi postaju
neusiljeniji.
Dva Engleza sretnu se sluajno na drugom kraju sveta, gde su okrueni tuinima
iji jezik i obiaje jedva poznaju. U prvi mah pogledaju se radoznalo i s nekim
potajnim nespokojstvom, pa okrenu lau jedan drugom ili, ako se i oslove, staraju
se da razgovaraju s usiljenim i rasejanim izrazom i da govore o nevanim stvarima.

Ali prisnosti nema izmeu njih nikakve; nikad se nisu videli, no ipak se meusobno
smatraju veoma asnim ljudima. Pa zato se onda toliko trude da jedan drugog
izbegavaju?
Treba se vratiti u Englesku da bi se to razumelo.
Kad su ljudi razvrstani jedino po roenju, nezavisno od bogatstva, svako zna
tano mesto koje zauzima na drutvenoj lestvici; ne nastoji da se uspne, a ne boji
se ni da e se spustiti nie. U tako ustrojenom drutvu ljudi razliitih kasta malo
opte meusobno; ali ako ih sluaj dovede u dodir, pristupani su, jer niti se nadaju
niti plae da bi se mogli izmeati. Njihovi odnosi ne zasnivaju se na jednakosti, ali
nisu ni usiljeni.
Kad aristokratiju po poreklu zameni novana aristokratija, nije vie tako.
Privilegije nekolicine jo su vrlo velike, ali mogunost da se one steknu otvorena
je svima. Iz toga proizilazi da one koji ih imaju neprestano mui bojazan da ih ne
izgube ili da ih jo i drugi ne dele s njima; a oni koji ih jo nemaju hoe po svaku
cenu da ih steknu ili, ako u tome ne mogu uspeti, da se bar dre kao da ih imaju,
to nije nemoguno. Kako drutveni ugled ljudi nije vie upadljivo i trajno odreen
roenjem i kako je beskrajno promenljiv u zavisnosti od bogatstva, slojevi jo
postoje, ali se vie ne vidi jasno i na prvi pogled ko je u kojem.
Smesta nastane potmuo rat izmeu svih graana; jedni se, hiljadama smicalica,
upinju da se stvarno ili prividno probiju meu one koji su iznad njih; drugi se
neprestano bore da potisnu te uzurpatore njihovih prava, bolje rei isti ovek radi i
jedno i drugo, i dok se trudi da se uvue u krug iznad sebe, istovremeno se bez

predaha bori protiv napora onih odozdo.

Takvo je u nae doba stanje u Engleskoj, i mislim da poglavito takvom stanju
treba pripisati ono to sam na poetku rekao.
Budui da je kod Engleza aristokratska gordost jo vrlo velika, a granice
aristokratije postale su nejasne, svako se boji da mu prisnost svakog asa ne bude
zloupotrebljena. Ne mogui na prvi pogled prosuditi kakav je drutveni poloaj onih
koje susree, svako oprezno izbegava da s njima stupi u dodir. Svako se plai, ako
uini i najsitniju uslugu, da e i protiv svoje volje stupiti u kakvo neprikladno
prijateljstvo; a boji se i da mu ko uini uslugu i izbegava isto tako briljivo i nametljivu
zahvalnost neznanca kao i njegovu mrnju.
Mnogi tu neobinu nedruevnost i tu uzdranu i utljivu narav Engleza
objanjavaju isto fizikim uzrocima. Doputam da i krv u tome igra neku ulogu, ali
verujem da drutveno ureenje igra mnogo veu. Primer Amerikanaca to dokazuje.
U Americi, gde nikad nisu postojale privilegije na osnovu roenja i gde bogatstvo
ne daje nikakvo posebno pravo onome ko ga poseduje, ljudi koji se ne poznaju rado
se okupljaju na istom mestu i ne nalaze ni neko preimustvo a ni opasnost da
slobodno razmene misli. Sretnu li se sluajno, niti se izbegavaju niti trae; pristupaju
jedni drugima prirodno, odreito i otvoreno; vidi se da niti se emu nadaju niti se
boje jedan od drugoga i da se ne trude ni da pokau niti da prikriju mesto koje
zauzimaju u drutvu. Mada im je dranje ponekad hladno i ozbiljno, nije nikad oholo
ni usiljeno, a kad jedan drugome ne upute nijednu re, znai da nisu raspoloeni za
razgovor, a ne da im je od koristi da ute.

U tuoj zemlji dva Amerikanca odmah su prijatelji, samo po tome to su

Amerikanci. Nema predrasuda koje bi ih odvajale jednog od drugoga, a zajednika
ih otadbina privlai. Dvojici Engleza ista krv nije dovoljna: treba i zajednika klasa
da ih zblii.
Amerikanci zapaaju isto tako dobro kao i mi tu nedruevnu narav Engleza meu
sobom i ne ude se tome manje nego mi. Meutim, Amerikance vezuju za Englesku
poreklo, religija, jezik, a delom i obiaji; razlikuju se samo po drutvenom ureenju.
Moe se, dakle, rei da uzdranost Engleza potie od drutvenog ureenja zemlje
mnogo vie nego od naravi samih graana.
GLAVA III
ZATO AMERIKANCI NISU TAKO PREOSETLJIVI U SVOJOJ ZEMLJI KAO
TO SU KOD NAS
Amerikanci su osvetoljubive naravi kao i svi ozbiljni i promiljeni narodi. Uvredu
skoro nikad ne zaboravljaju; ali nije lako uvrediti ih i njihova osetljivost na uvredu isto
se tako sporo budi kao to se sporo i gasi.
U aristokratskim drutvima, gde mali broj pojedinaca upravlja svime, spoljni
odnosi ljudi podreeni su priblino nepromenljivim konvencijama. Svako tada veruje
da tano zna kakvim znakom treba da posvedoi svoje potovanje ili da izrazi
blagonaklonost, i etikecija je jedno znanje za koje se ne pretpostavlja da je ikome

nepoznato.
Ti obiaji najvie klase slue potom kao obrazac svima drugim, a svaka od ovih
stvara sebi uz to i svoja posebna pravila, kojima su svi njeni lanovi obavezni da se
saobraze.
Pravila ponaanja ine tako jedno komplikovano zakonodavstvo, koje je teko
potpuno poznavati, a od koga ipak nije doputeno odstupiti bez opasnosti po sebe,
tako da su ljudi neprestano izloeni tome da nehotice nanesu ili prime teke uvrede.
Ali to se vie slojevi izjednauju i ljudi razliiti po roenju i vaspitanju meaju i
stapaju na istim mestima, skoro je nemoguno sloiti se u pogledu pravila lepog
ponaanja. Poto je zakon neizvestan, ne povinovati mu se nije zloin ak ni u oima
onih koji ga poznaju; obraa se, dakle, panja na sutinu postupka vie nego na
formu, te su ljudi u isti mah i manje uglaeni a i manje angrizavi.
Ima tuta sitnih znakova potovanja do kojih Amerikancu nije nimalo stalo; on
smatra da mu ih ne dugujete ili pretpostavlja da ne znate da mu ih dugujete. On,
dakle, i ne zapaa da ste se ogreili ili pak to prata; njegovo ophoenje postaje
stoga manje uglaeno, a ponaanje jednostavnije i muevnije.
Ta uzajamna uviavnost koju pokazuju Amerikanci i to muevno poverenje koje
meusobno ispoljavaju proizilaze iz jo jednog optijeg i dubljeg uzroka.
Ukazao sam ve na nj u prethodnoj glavi.
U Sjedinjenim Dravama razliiti slojevi vrlo se malo razlikuju u graanstvu, a
nimalo u politikom svetu; Amerikanac, dakle, ne smatra da je duan da ukazuje
osobito panju nikome od svojih sugraana, a i ne pomilja isto tako da je zahteva

za sebe. Kako ne nalazi da mu je od neke koristi da arko tei da bude u drutvu

nekih svojih sugraana, teko moe da zamisli da bi neko odbio njegovo drutvo; a
kako ne prezire nikog zbog njegovog drutvenog poloaja, ne zamilja da bi neko
njega prezirao iz istog uzroka, pa dokle god ne zapazi jasno uvredu, ne veruje da je
drugi hteo da ga uvredi.
Drutveno ureenje prirodno ini Amerikance sklonim da se ne vreaju lako za
sitnice. A s druge strane, zahvaljujui demokratskoj slobodi koju uivaju, ta pitomost
prelazi u nacionalnu narav.
Politike institucije Sjedinjenih Drava neprestano dovode u dodir graane svih
klasa i primoravaju ih da zajedniki izvode velike poduhvate. Tako zauzeti ljudi
nemaju vremena da misle na podrobnosti etikecije, a uostalom i suvie im je u
interesu da ive slono da bi na to obraali panju. Naviknu se, dakle, lako da u onih
s kojima se susreu cene oseanja i ideje vie nego manire i ne uzbuuju se zbog
triarija.
Mnogo sam puta zapazio u Sjedinjenim Dravama da nije laka stvar postii da
neko shvati da je njegovo prisustvo dosadno. Da bi se u tome uspelo, okolini naini
nisu uvek dovoljni.
Protivreim Amerikancu na svaku njegovu re, da bi osetio da me tim to govori
gnjavi; a on se svaki as ponovo upinje da me ubedi; uporno utim, a on uobraava
da duboko razmiljam o istinama koje mi je izloio; a kad najzad odjednom
pobegnem od tog njegovog saletanja, on pretpostavlja da sam morao da odem
zbog nekog hitnog posla. Taj ovek nee shvatiti da mi ide na ivce dokle god mu to

ne kaem, i mogao bih ga se spasti samo tako da mu postanem smrtni neprijatelj.

U prvi mah nas iznenadi to taj isti ovek, kad doe u Evropu, odjednom
postane cepidlaka i namorast u odnosima, do te mere da mi je esto isto toliko
teko da ga ne pozledim koliko mi je u Americi bilo teko da ga naljutim. Te dve
tako razliite posledice potiu iz istog uzroka.
Demokratske institucije obino ulivaju ljudima visoko miljenje o njihovoj otadbini
i o samima sebi.
Srce se Amerikancu nadima od ponosa kad krea iz svoje zemlje. Stigne u
Evropu i ve pri prvom koraku opaa da svet tu ba nije toliko obuzet Amerikom i
njenim stanovnicima koliko je on to zamiljao. To pone da ga uzrujava.
Sluao je o tome da na naoj polulopti ljudi nisu drutveno jednaki. Primeuje,
odista, da u evropskim nacijama tragovi drutvenih slojeva nisu sasvim nestali; da
bogatstvo i roenje zadravaju neke neodreene privilegije, koje mu je isto toliko
teko da zanemari koliko i da tano odredi. Taj ga prizor iznenauje i uznemiruje,
zato to je sasvim nov za njega; nita od onog to je viao u svojoj zemlji ne
pomae mu da ga razume. Ne zna, dakle, ni po emu kakvo bi mesto trebalo on da
zuzme u toj upola naruenoj hijerarhiji, meu tim klasama koje su dovoljno odelite da
bi se mrzele i prezirale, a i toliko bliske da mu uvek preti da ih pobrka. Boji se da se
sam ne postavi suvie visoko, a naroito da ga ne svrstaju odvie nisko: ta
dvostruka opasnost dri ga u stalnoj nelagodnosti i postupci i govor zbog tog su mu
jednako zbunjeni.
Po predanju je nauio da je ophoenje u Evropi beskarjno raznoliko, zavisno od

drutvenih poloaja; to seanje na drugo jedno doba dokraja ga zbunjuje, pa se tim

vie plai da mu se nee ukazati znaci potovanja koje mu se duguje to i ne zna
tano u emu se oni sastoje. Koraa, dakle, stalno kao ovek kome su sve same
neke zamke na putu, i drutvo nije za njega razonoda, nego ozbiljan posao. Meri i
najsitniji va postupak, ispituje vam pogled i briljivo analizira svaku vau re, iz
bojazni da ne sadre kakvu skrivenu aluziju koja bi ga pozledila. Ne znam da li se
ikad mogao videti seoski plemi koji bi bio vea cepidlaka od njega u pogledu
propisa lepog ponaanja; trudi se da se i sam dri i najsitnijih pravila etikecije i ne
trpi da se prema njemu prenebregne ijedno; u isti mah je i pun skrupula i zahteva;
eleo bi da uini dovoljno, ali se boji da ne uini odvie, pa kako ne zna dobro
granice ni jednog ni drugog, dri se zbunjeno i oholo uzdrano.
No to i nije sve, nego evo jo jedne krivine ljudskog srca.
Amerikanac vam svakog dana govori o divnoj jednakosti to vlada u Sjedinjenim
Dravama; glasno se u tome ponosi svojom zemljom; ali to se njega samog tie,
to ga potajno ucveljuje, pa hoe da pokae da je on sam izuzetak od opteg pravila
koje hvali.
Gotovo da ne moete sresti Amerikanca koji ne bi hteo da pomalo potie od
prvih osnivaa naseobina, a to se tie potomaka velikih engleskih porodica, inilo
mi se da ih je Amerika prepuna.
Kad bogat Amerikanac stigne u Evropu, prva mu je briga da se okrui svim
sjajem raskoi; i toliko se boji da ne pomislite da je on neki obian graanin jedne
demokratije da se na sto naina dovija kako bi vam svakog dana pruio poneku

novu sliku svog bogatstva. Obino odsedne u najuglednijoj etvrti grada i ima
mnogobrojnu poslugu kojom je neprestano okruen.
uo sam kako se jedan Amerikanac alio da se u najvienijim salonima Pariza
nailazi na jedno dosta meovito drutvo. Ukus koji u njima vlada nije mu se inio
dovoljno strog i veto je dao osetiti da po njegovom miljenju ophoenje u njima nije
dovoljno otmeno. Nije mogao da se navikne na to da se duhovitost krije pod tako
prostim formama.
Ne treba da se udimo takvim suprotnostima.
Da ak i tragovi nekadanjeg aristokratskog izdvajanja nisu tako potpuno nestali
u Sjedinjenim Dravama, Amerikanci bi se pokazivali manje jednostavni i tolerantni u
svojoj zemlji, a manje izbirljivi i izvetaeni kod nas.
GLAVA IV
POSLEDICE ONOGA TO JE IZNETO U TRI PRETHODNE GLAVE
Kad ljudi oseaju prirodno saaljenje prema tuim nevoljama, kad ih neusiljeni i
esti odnosi svakodnevno zbliavaju, a ne deli ih nikakva preosetljivost, lako se
razume da e po potrebi pruiti pomo jedni drugima. Kad jedan Amerikanac zatrai
saradnju sugraana, retko biva da mu je ovi uskrate, a esto sam viao i da mu je i
sami od sebe veoma usrdno prue.
Desi li se iznenadan nesrean sluaj na putu, ljudi se odasvud sjate oko

unesreenoga; ako neka neoekivana nevolja zadesi koju porodicu, kese hiljade
nepoznatih lako se dree; skromni, ali vrlo mnogobrojni pokloni pritiu u pomo.
U najcivilizovanijim zemljama sveta esto se dogaa da se neki nesrenik nae
isto tako usamljen usred mnotva kao to je divljak u umi; to se gotovo ne via u
Sjedinjenim Dravama. Amerikanci, koji su uvek hladni u ophoenju, a esto i grubi,
ne pokazuju se skoro nikad bezoseajni, pa i ako ne pohitaju da sami ponude
uslugu, nikad je ne uskrate.
Sve to nije protivno onome to sam ranije rekao o individualizmu. Daleko od
toga da se to uzajamno ponitava, vidim da se slae.
Drutvena jednakost, u kojoj se ljudi oseaju nezavisni, istovremeno im pokazuje
i njihovu slabost; slobodni su, ali izloeni hiljadama nezgoda, i iskustvo ih brzo naui
da mada obino nemaju potrebe za tuom pomoi, gotovo uvek naie trenutak kad
bez nje ne mogu.
U Evropi svakodnevno viamo da se ljudi istih zanimanja rado pomau; svi su
izloeni istim nevoljama; to je dovoljno da nastoje da se od njih uzajamno obezbede,
ma koliko inae bili bezoseajni ili sebini. Kad je, dakle, jedan od njih ugroen, a
drugi mogu, uz malu prolaznu rtvu ili trenutni napor, da ga spasu, ne proputaju da
to pokuaju. Ne znai da se duboko zanimaju za njegovu sudbinu; jer ako su njihovi
napori da mu pomognu sluajno izlini, oni ga odmah zaborave i vrate se svojim
brigama; ali izmeu njih uspostavljena je neka vrsta preutnog i skoro nehotiminog
dogovora, po kome svaki duguje ostalima trenutnu potporu, koju e i on sam moi
od njih zahtevati.

Proirite na ceo narod to to kaem o samo jednoj klasi, pa ete shvatiti moju
misao.
Postoji, naime, izmeu svih graana jedne demokratije konvencija slina ovoj o
kojoj govorim; svi se oni oseaju podloni istim slabostima i istim opasnostima, pa
im interes, koliko i saoseanje, nalae kao zakon da se po potrebi uzajamno
pomau.
to je drutveni poloaj ljudi vema slian to oni vie pokazuju tu sklonost da
budu uzajamno usluni.
U demokratijama, u kojima se ne ine mnogo velika dobroinstva, neprestano se
ine usluge. Retko je da se onde neko pokae portvovan, ali svi su usluni.
GLAVA V
KAKO DEMOKRATIJA MENJA ODNOSE IZMEU POSLUGE I GOSPODARA
Jedan Amerikanac koji je mnogo putovao po Evropi rekao mi je jednog dana:
"Englezi se sa svojom poslugom ophode tako oholo i zapovedniki da nas to
iznenauje; a Francuzi, s druge strane, postupaju sa svojom ponekad familijarno ili
pak tako utivo da to ne moemo da shvatimo. Nema pravog dranja nadreenog i
podreenog."
Primedba je tana, i ja sam to i sm mnogo puta zapazio.
Uvek sam Englesku smatrao zemljom u kojoj je podreenost posluge najvea, a

Francusku zemljom u kojoj je ona to najmanje. Nigde mi se gospodar nije inio tako
visoko ni tako nisko kao u te dve zemlje.
Amerikanci se nalaze izmeu te dve krajnosti.
To je povrna i vidljiva strana. Treba zai dublje da bi se otkrili uzroci.
Nisu se jo videla drutva u kojima bi jednakost bila tolika da u njima ne bi bilo
bogatih i siromanih; pa prema tome, i gospodara i posluge.
Demokratija ne spreava postojanje tih dveju klasa ljudi, ali ona im menja duh i
preobliuje im odnose.
U aristokratskih naroda posluga ini odelitu klasu, koja se ne menja kaogo ni
klasa gospodara. Ubrzo se u njima stvara jedan utvren poredak; i u jednoj kao i u
drugoj vidimo da se stvara hijerarhija, mnoge klasifikacije, utvreni redovi, i
pokolenja se niu a da se poloaji ne menjaju. To su dva drutva jedno iznad
drugog, uvek odelita, ali u oba vladaju analogna naela.
To aristokratsko ustrojstvo ne utie manje na ideje i naravi u posluge nego u
gospodara, i mada su posledice razliite, lako je prepoznati iste uzroke.
I jedni i drugi ine po jednu uu naciju usred ire nacije, i najposle se u njih rode
izvesni stalni pojmovi o tome ta je pravo a ta nije. Pojedini postupci u ljudskom
ivotu sagledavaju se tu u jednom osobenom svetlu, koje se ne menja. I u drutvu
posluge kao i u drutvu gospodara ljudi vre velik uticaj jedni na druge. Priznaju
utvrena pravila, i u odsustvu zakona, susreu se s jednim javnim mnenjem koje
njima upravlja; postoje ureene navike, organizovan javni red.
Ti ljudi, ija je sudbina da se pokoravaju, bez sumnje ne shvataju slavu, vrlinu,

potenje, ast na isti nain kao gospodari. Ali oni su sebi stvorili jednu slavu, vrlinu i
potenje posluge i imaju, ako tako mogu da se izrazim, jedan pojam nekakve
[327]
sluiteljske asti.
Zato to je neka klasa niska, ne treba misliti da su svi koji je sainjavaju
poniznog srca. To bi bila velika zabluda. Ma koliko klasa bila nisko, onaj koji je u njoj
prvi, mada i ne pomilja da iz nje izae, nalazi se u jednom aristokratskom poloaju,
koji mu uliva uzviena oseanja, ponositu gordost i samopotovanje, to ga ini
sposobnim za velike vrline i nesvakidanja dela.
U aristokratskih naroda nisu se retko sretale, u slubi velikaa, plemenite i
snane due, koje su svoju slubu snosile i ne oseajui je i potinjavale se volji
svog gospodara mada se nisu bojale njegovog gneva.
Ali skoro nikad nije bilo tako u niim redovima klase slugu. Moe se pojmiti da
onaj koji zauzima poslednje mesto u hijerarhiji slugu lei sasvim dole.
Francuzi su stvorili jednu re naroito za toga poslednjeg sluitelja aristokratije.
Zvali su ga lakej.
Ta re, lakej, sluila je kao krajnji izraz, kad bi svi drugi ponestali, da se prikae
neija niskost; u feudalnoj monarhiji, ako je neko hteo da se slikovito izrazi o nekom
bedniku koji se srozao, rekao bi za njega da ima duu lakeja. To je bilo dovoljno.
Smisao je bio potpun i bio je shvaen.
Stalne nejednakosti poloaja ne daje sluiteljima samo izvesne osobene vrline i
mane; ona ih u odnosu na gospodare stavlja u naroit poloaj.
U aristokratskih naroda siromah je jo od detinjslva svikao na ideju da mu se

zapoveda. Na koju god stranu pogledao, smesta vidi sliku hijerarhije i prizor
pokornosti.
U zemljama gde vlada stalna drutvena nejednakost gospodar, dakle, lako
postie od svojih slugu brzu, potpunu, bespogovornu poslunost punu potovanja,
zato to ovi u njemu potuju ne samo gospodara nego i klasu gospodara. On im
pritiskuje volju svom teinom cele aristokratije.
On zapoveda njihovim postupcima; a u izvesnoj meri upravlja i njihovim mislima.
Gospodar u aristokratijama esto ima, i ne znajui, ogromnu mo nad shvatanjima,
navikama, naravima onih koji su mu podreeni, a uticaj mu se iri i mnogo dalje
nego to mu se prostire vlast.
U aristokratskim drutvima ne samo to ima naslednih porodica slugu, kao to
ima naslednih porodica gospodara nego iste porodice slugu ostaju kroz vie
pokolenja uz iste porodice gospodara (to su kao nekakve naporedne loze, koje se
niti meaju niti razdvajaju); a to silno menja meusobne odnose ta dva reda osoba.
Tako, mada pod aristokratijom gospodar i sluitelj nemaju nikakve meusobne
prirodne slinosti i mada ih imovno stanje, vaspitanje, shvatanja i prava postavljaju,
naprotiv, na ogromno odstojanje na lestvici ljudskih bia, vreme ih na kraju ipak
povee. Vezuje ih dugi niz zajednikih uspomena, te ma koliko da su razliiti, srode
se; dok u demokratijama, gde su prirodno skoro slini, ostaju uvek tui jedan
drugom.
Kod demokratskih naroda, gospodar najposle gleda na svoje sluge kao na neki
nii i sporedni deo samog sebe, pa se esto zanima za njihovu sudbinu poslednjim

naporom egoizma.
A i sluge, sa svoje strane, nisu daleko od toga da na sebe gledaju sa istog
gledita, pa se ponekad poistoveuju sa linou gospodara, tako da na kraju
postaju kao neki njegov sporedni deo, i u sopstvenim oima kao i u njegovim.
U aristokratijama sluitelj zauzima podreen poloaj, iz koga ne moe da izae;
kraj njega se nalazi drugi jedan ovek, koji zauzima vii rang, koji ne moe izgubiti.
S jedne strane, beznaajnost, siromatvo, veita pokornost; s druge, slava,
bogatstvo, veito zapovednitvo. Ta su stanja zauvek razliita, a uvek bliska, a veza
koja ih spaja isto je tako trajna kao i sama ta stanja.
U takvom kripcu, sluga najposle ne mari vie za sebe, otui se od samog sebe,
takorei pobegne od sebe, bolje rei sav se prenese u gospodarevu linost; tu on
sebi stvori jednu imaginarnu linost. I sad se samodopadljivo ukrasi raskoi onih koji
mu zapovedaju, ovena se njihovom slavom, uzvisi sebe njihovom otmenou i
neprestano se naslauje tom tuom velianstvenou, do koje esto vie dri nego i
oni sami koji je potpuno i uistinu poseduju.
Ima neega dirljivog, a i smenog u isti mah, u toj tako udnoj pomeanosti dva
ljudska ivota.
Te gospodarske strasti, prenete tako u due slugu, dobijaju tu prirodne razmere
novog mesta u kome se nalaze; skuavaju se i srozavaju. to je u prvoga bila
gordost postaje u drugoga detinjasta sujeta i bedna uobraenost. Sluge velikaa
obino se pokazuju velike cepidlake u pogledu znakova potovanja koji im se duguju
i dre mnogo vie i do najsitnijih njegovih privilegija nego i on sam.

Katkad se jo naie kod nas na ponekog od tih starih sluitelja aristokratije; on

je jo nadiveo svoj soj, ali uskoro e ieznuti zajedno s njim.
U Sjedinjenim Dravama nisam video nikoga ko bi mu bio slian. Ne samo da
Amerikanci ne znaju za takvog oveka nego s tekom mukom moete da im
objasnite da je postojao. Njima je isto tako teko da to pojme kao i nama da
zamislimo ta je bio rob kod Rimljana ili kmet u srednjem veku. Svi su ti ljudi, naime,
mada u razliitim stupnjevima, proizvod istog uzroka. Oni zajedno izmiu naim
pogledima i svakog dana se sve vie gube u tami prolosti, zajedno sa drutvenim
ureenjima koja su ih stvorila.
Drutvena jednakost stvara od sluitelja i gospodara nova stvorenja i uspostavlja
izmeu njih nove odnose.
Kad su drutveni poloaji gotovo jednaki, ljudi neprestano menjaju mesto; jo
postoji klasa slugu i klasa gospodara; ali ne ine ih vie uvek iste jedinke niti,
naroito, iste porodice, pa nema vie stalnosti ni u zapovednitvu ni u podreenosti.
Poto posluga ne ini vie jedan odelit svet, nema ona ni svojstvenih obiaja,
predrasuda ni naravi; ne zapaa se u nje neki odreen duh niti neki osoben nain
oseanja; nema ni stalekih mana ni vrlina, nego deli prosveenost, ideje, oseanja,
vrline i mane svojih savremenika, pa su sluitelji poteni ili lupei isto onako kao i
njihovi gospodari.
I poloaji su isto tako jednaki meu sluiteljima kao i meu gospodarima.
Kako u klasi posluge nema ni naglaenih slojeva ni stalne hijerarhije, ne treba
oekivati da emo u nje naii na ponienost i uzvienost kakve se vide u

aristokratijama slugu kao i u svima drugim.

Nikada nisam u Sjedinjenim Dravama video nikoga ko bi me podseao na
elitnog slugu kakvog u Evropi jo pamtimo; ali isto tako nisam naiao ni na pojam
lakeja. Onde se izgubio i trag i jednoga kaogod i drugog.
U demokratijama sluitelji nisu samo meusobno jednaki; moe se rei da su, u
neku ruku, jednaki i sa gospodarima.
Ovome je potrebno objanjenje da bi se dobro shvatilo.
Sluga svakoga asa moe postati gospodar i tei da to postane; sluga, dakle,
nije nekakav drukiji ovek nego gospodar.
Zato onda ovaj ima pravo da zapoveda i ta onoga prisiljava da se pokorava?
Trenutni i slobodan dogovor njihove volje. Nisu oni prirodno nii jedan od drugoga,
nego to privremeno postaju dejstvom njihovog ugovora. U granicama tog ugovora,
jedan je sluga a drugi gospodar; izvan njega, to su dva graanina, dva oveka.
itaoca molim da ima na umu da to nije shvatanje koje samo posluga sebi
stvara o svom poloaju. I gospodari gledaju na poslugu u istom svetlu, i tane
granice zapovedanja i pokornosti isto su tako utvrene i u shvatanju jednoga kao i u
shvatanju drugog.
Kad je veina graana postigla odavno priblino isti poloaj i kad je jednakost
davnanja i prihvaena, opte shvatanje, na koje izuzeci nikad ne utiu, odreuje, na
jedan opti nain, vrednosti oveka izvesne granice iznad kojih ili ispod kojih teko
moe iko biti stavljen na due vreme.
Svejedno to bogatstvo i siromatvo, zapovedanje i pokornost privremeno

uspostavljaju veliko rastojanje izmeu dva oveka, javno mnenje, koje se zasniva na
optem poretku, pribliava ih optem nivou i stvara izmeu njih neku vrstu
imaginarne jednakosti, uprkos stvarnoj nejednakosti njihovih poloaja.
To svemono mnenje najposle prome duu i onih iji bi interes mogao biti da
ustanu protiv njega; ono im istovremeno i izmeni rasuivanje i potini im volju.
Gospodar i sluga u dnu due vie ne opaaju neke duboke razlike izmeu sebe i
ne nadaju se niti se boje da bi se one ikad pojavile. Nemaju, dakle, ni prezira ni
gneva i ne oseaju se ni ponieni ni ponosni kad se pogledaju.
Gospodar smatra da je u ugovoru jedini izvor njegove vlasti, a i sluga u ugovoru
nalazi jedini uzrok svojoj pokornosti. Ne raspravljaju se oko svog uzajamnog
poloaja, nego svaki jasno vidi svoj i dri ga se.
U naim vojskama, vojnik potie iz priblino istih klasa iz kojih i oficiri i moe
postii ista zvanja; izvan slube, on se smatra savreno jednakim svom
pretpostavljenom i to stvarno i jeste; ali pod zastavom ne okleva da bude pokoran,
a njegova poslunost, mada je dragovoljna i odreena, nije manje brza, odluna i
nesumnjiva.
To prua predstavu o onom to se zbiva izmeu sluge i gospodara u
demokratskim zemljama.
Besmisleno bi bilo verovati da se izmeu te dvojice ljudi moe ikad roditi onakva
arka i duboka privrenost kakva se ponekad stvori u odnosima posluge i
gospodara u aristokratiji niti da bi se mogli videti sjajni primeri portvovanja.
U aristokratijama se sluga i gospodar tek retko viaju, a esto i opte samo

preko posrednika. Ipak su oni esto meusobno vrsto privreni.

U demokratskim narodima sluga i gospodar su vrlo bliski; tela im se neprestano
dotiu, ali due se ne meaju; obavljaju zajednike poslove, ali skoro nikad nemaju
zajednike interese.
Kod tih naroda sluitelj sebe uvek smatra prolaznikom u gospodarevom domu.
Nije mu upoznao pretke i nee mu videti potomke; nita trajno nema da oekuje.
Zato bi svoj ivot sjedinio s njegovim, i otkud bi mu poteklo takvo neobino
predavanje samog sebe? Uzajamni poloaji su promenjeni, pa i odnosi moraju biti
drukiji.
Voleo bih da sve to sam rekao potkrepim primerom iz Amerike, ali to mogu
uiniti samo uz briljivo razlikovanje osoba i mesta.
Na jugu Unije postoji ropstvo. Na Jug se, dakle, ne moe primeniti sve to sam
rekao.
Na Severu, veina posluge su osloboenici ili sinovi osloboenika. Ti ljudi imaju
sporan poloaj u uvaenju graanstva: zakon ih pribliava nivou njihovih gospodara,
a shvatanja ih uporno odbacuju. Ni oni sami ne razabiraju jasno svoje mesto i
pokazuju se skoro uvek ili drski ili suvie ponizni.
Ali u tim istim severnim pokrajinama, osobito u Novoj Engleskoj, sree se
prilino velik broj belaca koji pristaju da se, uz platu, privremeno potine volji svog
sugraanina. Govorili su mi da takvi sluitelji obino ispunjavaju dunosti svog poziva
tano i inteligentno i mada se ne smatraju prirodno niim od onog ko im zapoveda,
lako pristaju da mu budu posluni.

Uinilo mi se da ovi unose u svoj sluiteljski poziv neke od onih muevnih navika
koje se raaju iz nezavisnosti i jednakosti. Kad jednom izaberu taj teak poziv, ne
nastoje da mu posrednim putem izbegnu obaveze i imaju toliko samopotovanja da
ne odreknu svom gospodaru poslunost koju su mu slobodno obeali.
Gospodari, sa svoje strane, od sluitclja zahtevaju samo verno i strogo izvrenje
ugovora; ne zahtevaju njihovu ljubav ni portvovanje; dovoljno im je da budu tani i
poteni.
Ne bi, dakle, bilo tano rei da su u demokratiji odnosi sluge i gospodara
neureeni; oni su ureeni na drugi nain; pravilo je drukije, ali postoji.
Ovde mi nije zadatak da ispitujem da li je to novo stanje koje sam maloas
opisao gore od onoga koje mu je prethodilo ili je samo drukije. Dovoljno mi je to
je ureeno i utvreno; jer najvanije je izmeu ljudi nai ne ovakav ili onakav
poredak, nego poredak.
Ali ta rei za ona alosna olujna doba kad jednakost tek poinje, usred bure
revolucije, dok se demokratija, poto se ve uspostavila u drutvenom ureenju, jo
s mukom bori protiv predrasuda i obiaja?
Zakon, a delom i javno mnenje, ve proglaavaju da ne postoji prirodna i stalna
podreenost sluge gospodaru. Ali do dna due ovoga nije jo prodrla ta nova vera,
tanije reeno, njegovo srce je odbacuje. U dnu due gospodar jo smatra da
pripada jednoj posebnoj i vioj vrsti, samo se ne usuuje to rei, i preputa se sa
strepnjom da bude svuen na opti nivo. Njegovo zapovedanje postaje od toga u isti
mah i bojaljivo i surovo; on ve vie nema prema posluzi ona zatitnika i

blagonaklona oseanja to se uvek raaju iz duge neosporne vlasti i udi se, kad se
on sam promenio, to se i posluga menja; dok ova takorei samo prolazi kroz poziv
posluge, on bi hteo da ona u tome stekne redovne i trajne navike, da se pokae
zadovoljna i ponosna na jedan podreen poloaj, koji e ranije ili kasnije napustiti,
da bude odana jednom oveku koji je ne moe ni tititi ni izgubiti i, najzad, da se
vee za bia koja su joj slina i ne traju due od nje.
U demokratskih naroda esto biva da podreeno stanje posluge ne srozava
duu onih koji mu se potine, zato to i ne poznaju niti zamiljaju kakvo drugo stanje
i to im se ogromna nejednakost izmeu njih i njihovih gospodara ini nunom i
neizbenom posledicom nekog skrivenog zakona Provienja.
U demokratiji, poziv posluge niim ne poniava, zato to je slobodno izabran,
privremeno prihvaen, to ga javno mnenje ne igoe i to ne stvara nikakvu stalnu
nejednakost izmeu sluitelja i gospodara.
Ali u prelazno doba nastupa skoro uvek jedan trenutak kad se duh ljudi koleba
izmeu aristokratskog shvatanja potinjenosti i demokratskog shvatanja
poslunosti.
Pokornost tada gubi svoje moralno svojstvo u oima onoga koji se pokorava; on
je vie ne smatra obavezom na neki nain boanskom, a ne vidi je jo ni u njenom
isto ljudskom vidu; ona u njegovim oima nije ni sveta ni pravedna, pa joj se on
podvrgava kao neem samo korisnom, a poniavajuem.
U tom trenutku, sluiteljima se u mislima javlja nejasna i nepotpuna slika
jednakosti; oni u prvi mah ne razabiraju da li ta jednakost na koju imaju pravo treba

da se nae u njihovom odnosu posluge ili izvan njega, pa su u dnu srca ogoreni na
podreenost, koju su sami prihvatili i od koje imaju koristi. Pristaju da slue, ali se
stide to se pokoravaju; vole koristi od sluenja, ali ne i gospodara, bolje rei, nisu
sigurni da li ne bi trebalo da oni budu gospodari, pa su skloni da onoga koji im
zapoveda smatraju nepravednim uzurpatorom njihovog prava.
Tada se u domu svakog graanina via neto slino alosnom prizoru koji prua
politiko drutvo. U ovome se neprestano vodi potmuo unutranji rat izmeu stalno
podozrivih i suparnikih vlasti; a onde se gospodar pokazuje nedobronameran a
blag, sluga nedobronameran i nepokoran; prvi stalno hoe, pomou nepotenih
ogranienja, da izbegne obavezu da titi i plaa, a drugi obavezu da slua. Izmeu
njih su olabavljene uzde domainstva, koje se obojica upinju da dograbe. Crta koja
deli vlast od tiranije, slobodu od rasputenosti, pravo od sile ini se njihovim oima
zamrena i zbrkana, i nijedan ne zna upravo ni ta je, ni ta moe, ni ta duguje.
Takvo stanje nije demokratsko, nego revolucionarno.
GLAVA VI
KAKO DEMOKRATSKE INSTITUCIJE I NARAVI POVISUJU CENU ZAKUPA
ZEMLJITA I SKRAUJU MU ROKOVE
to sam rekao za poslugu i gospodare vredi do izvesne mere i za vlasnike
zemljita i zakupce. Ta tema, meutim, zasluuje da se posebno razmotri.

U Americi takorei i nema zakupaca zemljita; svako je vlasnik njive koju

obrauje.
Treba priznati da demokratski zakoni jako doprinose poveanju broja vlasnika, a
smanjenju broja zakupaca. Ipak ono to se zbiva u Sjedinjenim Dravam treba
mnogo manje pripisati institucijama zemlje, a mnogo vie samoj zemlji. U Americi je
zemlja jevtina i svako lako postaje vlasnik. Ona malo donosi, pa bi se prihod od nje
teko mogao deliti izmeu vlasnika i zakupca.
Amerika je, dakle, jedinstvena u tome, kao i u mnogo emu drugom, i bila bi
zabluda uzeti je kao primer.
Mislim da e i u demokratskim zemljama kaogod i u aristokratskim biti vlasnika i
zakupaca, ali vlasnici i zakupci nee meusobno biti vezani na isti nain.
U aristokratijama se zakupac ne oduuje vlasniku samo novcem nego i
potovanjem, privrenou i uslugama. U demokratskim zemljama plaa samo
novcem. Kad se porodina imanja dele i menjaju vlasnike i kad nestaje ona trajna
vezanost porodica za zemlju kakva je nekad postojala, samo sluaj dovodi u dodir
vlasnika i zakupca. Sastanu se za trenutak da se pogode o uslovima ugovora, pa
se potom gube iz vida. To su dva tuina koje je interes zbliio i koji razgovaraju
strogo o poslu, iji je predmet samo novac.
Sto se vie imanja dele a bogatstvo rasparava po celoj zemlji, drava je puna
ljudi ije je nekadanje bogatstvo u opadanju i novih bogataa ije potrebe rastu
bre nego sredstva kojima raspolau. Za sve njih i najmanji prihod je vaan i niko od
njih nije sklon da propusti nijednu povoljnu priliku niti da izgubi nijedan deo svojih

prihoda.
Poto se drutveni slojevi stapaju i vrlo velike imovine kao i vrlo male postaju sve
ree, svakog je dana sve manje rastojanje izmeu drutvenog poloaja vlasnika i
zakupca; prvi nema vie neospornu prirodnu nadmo nad ovim drugim. A izmeu
dva ravnopravna i ne ba bogata oveka ta moe biti predmet ugovora o zakupu
ako ne novac?
ovek koji poseduje ceo jedan srez, sa stotinu majura, shvata da treba da
pridobije srce vie hiljada ljudi; to mu se ini da zasluuje da se potrudi. Da bi
postigao tako zamaan cilj on lako ini rtve.
Onaj koji poseduje stotinu jutara nema takvih briga; njemu i nije vano da
zadobije osobitu naklonost svog zakupca.
Aristokratija ne umire kao jedan ovek, u jednom danu. Njena sutina polako
propada u dnu dua, i pre no to je narue zakoni. Jo i mnogo pre nego to pone
rat protiv nje, vidi se kako malo pomalo labave veze koje su povezivale visoke klase
s niima. Ravnodunost i prezir odaju se s jedne strane, a s druge zavist i mrnja:
odnosi izmeu siromaha i bogataa bivaju rei i manje prijatni; cena zakupnine se
poviava. To jo nije rezultat demokratske revolucije, ali joj je to pouzdan
nagovetaj. Jer kad pusti da joj iz ruku konano izmakne srce naroda, aristokratija
je to i drvo kome su koreni izumrli i koje vetrovi srue tim lake to je drvo vie.
Za poslednjih pedeset godina cena zakupnine za zemljite ogromno je porasla,
ne samo u Francuskoj nego i u najveem deiu Evrope. Neobian napredak
zemljoradnje i industrije u istom periodu nije, po meni, dovoljan da objasni tu pojavu.

Treba potraiti neki drugi uzrok, moniji a skriveniji. Mislim da taj uzrok treba traiti
u demokratskim institucijama koje je vie evropskih naroda prihvatilo i u
demokratskim strastima koje manje-vie potresaju i sve druge.
esto sam sluao krupne engleske zemljoposednike kako se hvale da u nae
doba izvlae mnogo vie novca iz svojih poseda nego njihovi oevi.
Moda imaju razloga da se raduju; ali zacelo ne znaju emu se raduju. Veruju da
imaju istu korist, a ustvari je to samo razmena. Oni svoj uticaj ustupaju za gotov
novac, te koliko dobijaju u novcu uskoro e izgubiti u moi.
Ima jo jedan znak po kome se moe lako poznati da se demokratska revolucija
vri ili priprema.
U srednjem veku gotovo su sva zemljita bila izdavana na veito ili bar na vrlo
dug rok. Kad se prouava ekonomija domainstava iz onog doba, vidi se da su
zakupi na devedeset devet godina bili ei nego to su danas dvanaestogodinji.
Tada se verovalo u besmrtnost porodice; uslovi su se inili utvreni zauvek, a i
celo drutvo izgledalo je tako nepromenljivo da se nije ni zamiljalo da bi se ikada
ita u njemu moglo promeniti.
U vekovima jednakosti nastaje preokret u ljudskom duhu. Ovek lako zamilja
da nita ne stoji. Njima vlada ideja nepostojanosti.
U takvom raspoloenju, i vlasnik i sam zakupac nagonski se uasavaju
dugoronih obaveza; plae se da e ih jednog dana sputavati dogovor koji im danas
koristi. Nejasno oekuju neku naglu i nepredvienu promenu svog poloaja. Boje se
i samog sebe; plae se, ako im se volja promeni, da e im ao biti to nee moi

napustiti ono za im su nekad udili, a i s razlogom se boje; jer u demokratskim

vekovima, usred mena svih stvari, najpromenljivije je ovekovo srce.
GLAVA VII
UTICAJ DEMOKRATIJE NA PLATE
Veina zapaanja koja sam izloio govorei o posluzi i gospodarima moe se
primeniti i na vlasnike i radnike.
to se pravila drutvene hijerarhije manje potuju, dok se oni gore sputaju a oni
dole penju i kad i siromatvo kaogod i bogatstvo prestaju biti nasledni, vidi se kako
se i u stvarnosti i u shvatanjima smanjuje rastojanje koje je delilo radnika od
gospodara.
Radnik sebi stvara veu predstavu o svojim pravima, svojoj budunosti, o sebi
samom; obuzimaju ga nove ambicije, nove elje, spopadaju ga nove potrebe.
Svakog asa baca on poglede pune udnje na zaradu svog poslodavca; da bi
postigao da je deli s njim, upinje se da za svoj rad postigne to veu platu i obino u
tome i uspeva.
U demokratskim zemljama, kao i drugde, veinom proizvodnje rukovode, uz
malo trokova, ljudi koji po svom bogatstvu i obrazovanju nisu iznad opteg nivoa
onih koje oni zapoljavaju. Ti su preduzetnici mnogobrojni; interesi su im razliiti; ne
mogu, dakle, lako da se meusobno sporazumeju i da udrue svoje napore.

S druge strane, skoro svi radnici imaju obezbeene neke prihode koji im
omoguuju da uskrate svoje usluge ako nee da im se da ono to smatraju
pravinom naknadom za svoj rad.
U stalnoj borbi koju te dve klase vode oko plata, snage su, dakle, podeljene,
uspesi naizmenini.
Moe se ak verovati da e vremenom interes radnika prevladati; jer zahvaljujui
visokim platama koje su ve postigli svakog su dana sve manje zavisni od svojih
gospodara, a to su nezavisniji mogu lake postii povienje plata.
Kao primer uzeu proizvodnju koja je u nae doba jo najrasprostranjenija kod
nas kao i u veini nacija u svetu, zemljoradnju.
Veina onih koji rade kao najamni radnici u zemljoradnji i sami imaju neto
zemlje, to im, u krajnjem sluaju, omoguava da opstanu a da i ne rade za drugog.
Kad takvi ponude svoj rad oblinjem veleposedniku ili zakupcu, a ovaj odbije da im
plaa traenu platu, oni se povuku na svoj mali posed i ekaju da se ukae neka
druga prilika.
Mislim da se, gledano u celini, moe rei da je polagano i postepeno
poviavanje plata jedan od optih zakona koji vladaju u demokratskim drutvima.
to vie drutveni poloaj ljudi biva izjednaen plate bivaju sve vee, a to su plate
vee to i drutveni poloaj ljudi biva sve vie izjednaen.
Ali u nae dane nailazimo na jedan krupan i alostan izuzetak.
U jednoj ranijoj glavi pokazao sam kako se aristokratija, uklonjena iz sveta
politike, povukla u izvesne delove sveta industrije i tu uspostavila svoje carstvo u

jednom drugom obliku.

To snano utie na nivo plata.
Kako treba ve biti vrlo bogat da bi se neko poduhvatio krupne industrije o kojoj
govorim, broj takvih je vrlo mali. Poto su malobrojni, mogu lako da stupe
meusobno u savez i da odrede cenu rada kako im se svidi.
Njihovi radnici su, naprotiv, veoma mnogobrojni i broj im se stalno uveava, jer s
vremena na vreme nastupa izuzetan prosperitet, za vreme koga se plate
prekomerno povisuju i privlae u tvornice okolno stanovnitvo. A kad ljudi jednom
stupe u taj ivotni poziv, videli smo da iz njega ne mogu da izau, zato to ubrzo
steknu telesne i duhovne navike koje ih ine nepodobnim za svaki drugi rad. Ti ljudi
obino imaju malo obrazovanja, umea i izvora prihoda; oni su, dakle, gotovo na
milosti i nemilosti gospodara. Kad konkurencija ili neke druge sluajne okolnosti
smanje ovome zaradu, on moe takorei po svojoj volji da im smanji platu i da lako
na njihov raun nadoknadi ono to mu je loa srea uzela.
Ako oni slono odbiju da rade, vlasnik, koji je bogat ovek, moe lako da
saeka, a da ne propadne, da mu ih nuda vrati; ali njima je potrebno da svaki dan
rade da ne bi umrli, jer nemaju druge svojine do svojih ruku. Tlaenje ih je ve
odavno osiromailo, a utoliko ih je lake tlaiti to su siromaniji. To je vrzino kolo iz
kog oni ne mogu da izau.
Ne treba se, dakle, uditi to plate, poto ponekad odjednom porastu, opadaju
stalno, dok se u drugim zanimanjima cena rada, mada obino raste samo malo
pomalo, stalno poveava.

Taj zavisan i bedan poloaj u kome se u nae doba nalazi jedan deo industrijske
populacije izuzetna je pojava i suprotna svemu to je orkuuje; ali ba sa tog
razloga nema ozbiljnije pojave ni takve koja bi vema zasluivala da privue osobitu
panju zakonodavca; jer kad se celo drutvo kree, teko je jednu klasu drati u
nepominosti, i kad najvei broj neprestano otvara sebi puteve bogaenju, postii
da neki mirno trpe potrebu i nezadovoljene elje.
GLAVA VIII
UTICAJ DEMOKRATIJE NA PORODICU
Ispitao sam kako u demokratskim narodima, a osobito kod Amerikanaca,
drutvena jednakost menja meusobne odnose graana.
Hou da poem i dalje i da uem i u porodini krug. Svrha mi ovde nije da traim
neke nove istine, nego da pokaem kako se ve poznate injenice uklapaju u ovu
temu.
Svako je ve zapazio kako su se u nae dane uspostavili novi odnosi izmeu
raznih lanova porodice, kako se smanjilo odstojanje koje je nekad delilo oca od
sina i kako je autoritet oca, ako ne uniten, a ono bar naruen.
Neto slino, ali jo upeatljivije, vidi se i u Sjedinjenim Dravama.
Porodica, ako se ta re uzme u rimskom i aristokratskom smislu, u Americi ne
postoji. Neki joj se tragovi jo nalaze tokom nekoliko prvih godina po roenju dece.

Otac tada vri domau diktaturu, kojoj nema protivljenja, a nuna je zbog slabosti
dece, i koju opravdava i njihov interes i njegova neosporna nadmo.
Ali im se mladi Amerikanac blii muevnom uzrastu, veze sinovlje pokornosti
labave iz dana u dan. Gospodar svojih misli, on ubrzo postaje i gospodar svog
ponaanja. U Americi nema uistinu mladikog doba. Posle detinjstva ve se ukazuje
ovek i poinje sam sebi da odabira put.
Greio bi ko bi pomislio da to biva posle kakve porodine bitke u kojoj bi sin,
nekakvim duevnim nasiljem, postigao slobodu koju bi mu otac uskraivao. Po istim
navikama, istim naelima koji gone sina da se domogne nezavisnosti, i otac je
raspoloen da njeno korienje smatra neospornim pravom.
U prvoga se, dakle, ne zapaaju onakve razuzdane i pune mrnje strasti kakvima
su ljudi obuzeti i kad su se ve odavno oslobodili kakve uspostavljene vlasti. A ovaj
drugi ne osea onakva aljenja i gnev kakvi obino traju i posle izgubljene vlasti:
otac je ve izdaleka opaao granice na kojima e prestati njegova vlast, i kad ga je
vreme njima pribliilo, bez muke je se odrie. Sin je, pak, unapred tano predvideo
doba kad e mu samo sopstvena volja postati zakon, pa slobodu uzima bez
nagljenja i bez naprezanja, kao dobro koje mu pripada i koje niko i ne tei da mu
[328]
otme.
Nije moda izlino pokazati kako su te promene to se zbivaju u porodici tesno
povezane sa drutvenom i politikom revolucijom koja se dovrava pred naim
oima.
Postoje izvesna osnovna drutvena naela, koja neki narod sprovodi u svemu ili

pak ne doputa da opstanu igde.

U aristokratski i hijerarhijski ustrojenim zemljama vlast se nikad ne obraa
neposredno svim podanicima. Poto ljudi zavise jedni od drugih, vlast se ograniava
na to da vodi prve ljude. Ostali idu za ovima. To vai i za porodicu kao i za sve
zajednice koje imaju poglavara. U aristokratskim narodima vlast zna, uistinu, samo
za oca. Sinovima ona viada samo pomou oevih ruku; ona upravlja njime, a on
njima. Tu otac, dakle, nema samo jedno prirodno pravo. Daje mu se i politiko
pravo da zapoveda. On je tvorac i oslonac porodice; ali on joj je i poglavar.
U demokratijama, gde ruka vlasti trai usred mnotva svakog oveka posebno,
da bi ga ponaosob podvrgla optim zakonima, nema potrebe za takvim
posrednikom; otac je u oima zakona samo jedan graanin stariji i bogatiji nego
njegovi sinovi.
Kad je veina drutvenih poloaja nejednaka, a ta drutvena nejednakost stalna,
pojam pretpostavljenog raste u ljudskoj uobrazilji; sve i kad mu zakon ne bi davao
kakvih prerogativa, davali bi mu ih obiaj i shvatanja. A kad se, naprotiv, ljudi malo
meusobno razlikuju i kad ne ostaju zauvek razliiti, opti pojam pretpostavljenog
postaje slabiji i nejasniji; uzalud zakonodaveva volja nastoji da onoga koji je
podreen postavi jasno ispod onoga koji zapoveda, opta shvatanja pribliavaju ta
dva oveka jednoga drugom i svakog dana ih sve vie privlae ka istom nivou.
Ako, dakle, u zakonodavstvu nekog aristokratskog naroda i ne vidim da se glavi
porodice daju kakve osobite privilegije, ipak sam siguran da se njegova vlast jako
potuje i da je ira nego u demokratiji, jer znam da e se, ma kakvi bili zakoni,

pretpostavljeni initi da stoji mnogo vie, a podreeni mnogo nie u aristokratiji nego
u kojem demokratskom narodu.
Kad ljudi ive vie u uspomenama na ono to je bilo nego u bavljenju onim to je
sada i vie brinu o tome ta su mislili njihovi preci nego to se trude da sami misle,
otac je prirodna i nuna veza izmeu prolosti i sadanjosti, beoug kojim se ta dva
lanca spajaju. U aristokratijama otac nije, dakle, samo politiki ef porodice; on je u
njoj i organ tradicije, tuma obiaja, presuditelj u vladanju. Sluaju ga s uvaenjem,
pristupaju mu s potovanjem, a ljubav koju oseaju prema njemu uvek je pomeana
s bojazni.
Kad drutveno ureenje postane demokratsko, a ljudi kao opte naelo usvoje
da je dobro i opravdano sam suditi o svemu, a nekadanja verovanja uzimati kao
obavetenje, a ne kao pravilo, onda uticaj oevih shvatanja na sina biva manji
kaogod i njegova zakonita mo.
Deljenje porodine imovine do kojeg dovodi demokratija doprinosi moda vie
nego sve ostalo promeni odnosa izmeu oca i dece.
Kad otac porodice nije imuan, sin i on ive stalno na istom mestu i zajedno se
bave istim poslovima. I navika i potreba zbliavaju ih i prisiljavaju da u svakom
trenutku meusobno opte, pa se izmeu njih neizbeno stvara izvesna prisnost,
usled koje oev autoritet biva manje bezuslovan i koja se slabo slae s spoljnim
znacima potovanja.
A u demokratskim narodima upravo ta klasa koja ima malo imovine daje mo
idejama i uobliava ponaanja. Ona namee svuda prevlast svojih shvatanja, a

istovremeno i svoje volje, pa i oni koji su najvie skloni da se odupru njenoj prevlasti
najposle se prepuste da ih povuku njeni primeri. Viao sam i estokih neprijatelja
emokratije koji su doputali deci da ih oslovljavaju sa ti.
Tako, dok i vlast izmie aristokratiji, vidimo da istovremeno nestaje i to je bilo
strogoga, obiajima usvojenog i zakonitog u oinskoj vlasti, pa se neka vrsta
jednakosti uspostavlja i oko domaeg ognjita.
Ne znam da li, sve u svemu, drutvo neto gubi tom promenom, ali sklon sam
verovati da pojedincac dobija. to vie naravi i zakoni postaju demokratski, mislim
da i odnosi izmeu oca i sina postaju prisniji i pitomiji; ljubav i poverenje bivaju vei, i
ini se da prirodna spona postaje vra, dok se drutvena veza olabavljuje.
U demokratskoj porodici otac ne vri neku mnogo veu vlast nego to je ona
koju rado priznajemo nenosti i iskustvu starca. Moda bi mu se ogluili o naredbe;
ali saveti mu obino imaju puno dejstvo. Ako i nije okruen zvaninim potovanjem,
sinovi mu bar pristupaju s poverenjem. Nema priznatog obrasca kako ga treba
osloviti; ali razgovaraju s njim neprestano i rado ga svakodnevno pitaju za savet.
Gospodar i poglavar je nestao; ostaje otac.
Da bi se prosudilo o razlici izmeu ta dva stanja drutva u ovom pogledu
dovoljno je prelistati neto od porodine prepiske koju nam je ostavila aristokratija.
Stil je tu uvek utiv, ceremonijalan, krut i tako hladan da prirodna toplina srca moe
jedva da se oseti izmeu rei.
Kod demokratskih naroda, naprotiv, u svim reima koje sin upuuje ocu vlada
neto slobodno, prisno i neno u isti mah, po emu otprve otkrivamo da su se novi

odnosi uspostavili u krugu porodice.

Slina revolucija menja i meusobne odnose dece.
U aristokratskoj porodici, kaogod i u aristokratskom drutvu, sva su mesta
obeleena. Ne samo da otac zauzima poseban rang i uiva ogromne privilegije,
nego ni sama deca nisu meusobno jednaka: uzrast i pol neopozivo odreuju
svakome rang i osiguravaju mu izvesne prerogative. Demokratija obara ili sniava
veinu tih pregrada.
U aristokratskoj porodici, najstariji sin, poto nasleuje najvei deo imovine i
skoro sva prava, postaje glava i do izvesne mere gospodar svoje brae. Njemu
veliina i mo, njima prosenost i zavisnost. Pogreno bi ipak bilo misliti da, kod
aristokratskih naroda, privilegije prvorodnoga koriste samo njemu i da oko njega
izazivaju samo zavist i mrnju.
Najstariji brat obino se trudi da pribavi bogatstvo i mo svojoj brai, zato to
opti sjaj kue obasjava onoga koji je predstavlja; a mlaa braa nastoje da
starijem olakaju sve njegove poduhvate, zato to slava i sila glave porodice sve
vie ovome omoguavaju da uzdigne i sve ostale.
Razni lanovi aristokratske porodice vrlo su, dakle, tesno vezani jedni za druge;
interesi su im povezani, duh im je sloan; ali retko im se i srca slau.
I demokratija vezuje brau jedne za druge, ali ona to ini drukije.
Pod demokratskim zakonima, deca su savreno ravnopravna, pa prema tome i
nezavisna; nita ne zbliava prisilno, ali ih nita i ne razdvaja; a kako su zajednikog
porekla, odgajena pod istim krovom, predmet jednakog staranja i nikakve ih osobite

prerogative ne odlikuju niti razdvajaju, lako se izmeu njih raa nena mladalaka
prisnost detinjstva. Kad se takva veza stvori na poetku ivota, obino ne nastupe
okolnosti da se ona raskine, jer ona svakodnevno zbliava brau a ne sputava ih.
Ne, dakle, putem interesa, nego zajednikim uspomenama i slobodnim
saglasjem shvatanja i sklonosti ini demokratija brau meusobno privrenom. Ona
im deli nasledstvo, ali omoguava da im se due sjedinjuju.
Prijatnost takvih demokratskih naravi tako je velika da pridobija i same pristalice
aristokratije, pa kad ih sami neko vreme okuse, nisu vie u iskuenju da se vrate
utivom i hladnom ophoenju aristokratske porodice. Rado bi zadrali demokratske
domae navike, samo kad bi mogli odbaciti njeno drutveno ureenje i zakone. Ali
te su stvari povezane, i ne moe se uivati u jednoj a da se ne trpe ostale.
to sam rekao o sinovljoj ljubavi i o bratskoj nenosti vredi i za sve strasti koje
spontano izviru iz same prirode.
Ako je izvestan nain miljenja i oseanja proizvod nekog osobenog stanja
oveanstva, kad se to stanje promeni, nita ne ostaje. Tako zakon moe vrlo
tesno povezati dva graanina; kad se zakon ukine, oni se razilaze. Nije bilo niega
tenjeg od veze koja je u feudalnom svetu povezivala vazala i gospodara. Sada se
ta dva oveka vie ne poznaju. Bojazan, zahvalnost i ljubav to su ih nekad vezivale
nestale su. Nema im ni traga.
Ali nije tako s oseanjima koja su prirodna ljudskoj vrsti. Retko biva da ih zakon
ne oslabi kad hoe da ih na neki nain sebi podredi, da im ne oduzme neto kad
hoe da im doda, ali retko biva i da ona ne postaju sve jaa kad su preputena

sama sebi.
Demokratija, koja ukida ili zamagljuje skoro sve nekadanje drutvene
konvencije, a spreava da se ljudi lako zadre na kakvim novim, uklanja veinu
oseanja koja su se raala iz tih konvencija. Ali ona samo menja ostala, a esto im
daje i snagu i pitomost kakvu nisu imala.
Mislim da nije nemoguno obuhvatili jednom reenicom sav smisao ove glave i
vie drugih koje joj prethode. Demokratija olabavljuje drutvene veze, ali ojaava
prirodne. Zbliava srodnike dok istovremeno razdvaja graane.
GLAVA IX
VASPITANJE DEVOJAKA U SJEDINJENIM DRAVAMA
Nikada nije bilo slobodnih drutava bez morala, a kao to sam rekao u prvom
delu ove knjige, ena tvori moral. Sve to utie na poloaj ene, na njene navike i
shvatanja ima, dakle, velik politiki znaaj u mojim oima.
U skoro svim protestantskim nacijama devojke su neizmerno samostalnije u
svojim postupcima nego kod katolikih naroda.
Ta je nezavisnost jo mnogo vea u onim protestantskim zemljama koje su, kao
Engleska, sauvale ili stekle pravo da same sobom upravljaju. Sloboda tada prodire
i u porodicu, putem politikih navika i religije.
U Sjedinjenim Dravama, protestantske doktrine kombinuju se s veoma

slobodnim ustavom i vrlo demokratskim drutvenim ureenjem; nigde devojka nije

ranije i potpunije preputena samoj sebi.
Jo mnogo pre no to mlada Amerikanka doraste za udaju, ponu je malo
pomalo oslobaati majinog starateljstva; nije se jo sasvim ni zadevojila, a ve
misli svojom glavom, govori slobodno i radi po svome; pred njom je neprestano
vidljiv veliki prizor sveta; daleko od tog da bi joj ga prikrivali, svakodnevno joj ga
otkrivaju pred oima i ue je da ga posmatra vrstim i spokojnim pogledom. Tako
joj se ubrzo otkrivaju opasnosti i poroci koji postoje u drutvu; ona ih vidi jasno, sudi
o njima bez iluzija i suoava se s njima bez bojazni; jer puna je samopouzdanja, a to
njeno samopouzdanje kao da dele i svi koji je okruuju.
Ne treba, dakle, skoro nikad oekivati da se u amerike devojke sretne ona
devojaka ednost usred udnji koje se raaju, kaogod ni one naivne i bezazlene
ljupkosti koje obino kod Evropljanki prate prelaz iz detinjstva u devojatvo. Retko
biva da Amerikanka, ma kojeg uzrasta, pokae detinju stidljivost ili neznanje. Kao i
evropska devojka, i ona eli da se svidi, ali zna tano po koju cenu. Ne predaje se
poroku, ali ga bar poznaje; vie joj je ponaanje moralno nego to joj je dua edna.
esto sam bivao iznenaen i skoro uplaen videi s kakvom neobinom
visprenou i krasnom smelou te amerike devojke umeju vladati svojim mislima i
reima usred zamki kakvog vragolastijeg razgovora; i poneki filozof stoput bi se
spotakao na tesnom putu kojim one etaju bez nezgoda i bez po muke.
Lako je odista uvideti da u toj nezavisnosti od rane mladosti Amerikanka nikad
ne prestaje sasvim vladati sobom; ona uiva u svim doputenim uivanjima ne

preputajui se nijednom od njih, a razum joj nikad ne isputa uzde, mada se esto
ini da ih poputa.
U Francuskoj, gde jo, u naim shvatanjima i ukusu, tako udnovato meamo
delie svih uzrasta, esto se deava da enama dajemo srameljivo, povueno i
skoro manastirsko vaspilanje, kao u doba aristokratije, a potom ih odjednom, bez
vodia i bez pomoi, preputamo rasputenosti koja je neodvojiva od demokratskog
drutva.
Amerikanci su dosledniji.
Oni su uvideli da, u demokratiji, lina nezavisnost neizbeno mora biti vrlo velika,
mladost nestrpljiva, sklonosti slabo obuzdane, obiaji promenljivi, javno mnenje
esto neodreeno ili nemono, oev autoritet slab, a muevljeva vlast osporavana.
Pri takvom stanju stvari, prosudili su da ima malo izgleda da bi se u ene mogle
suzbiti one najtiranskije strasti ljudskog srca i da je pouzdanije pouiti je umeu da
se sama savladava. Kako nisu mogli spreiti da joj vrlina ne bude esto ugroena,
hteli su da ona umedne da je brani, i vie su raunali na slobodan napor njene volje
nego na uzdrmane ili sruene ograde. Umesto da je dre u nepoverenju prema
samoj sebi, nastoje, dakle, neprestano da joj poveaju samopouzdanje. Nemajui ni
mogunosti ni elje da devojku dre u veitom i potpunom neznanju, pohitali su da
joj prue rano poznavanje svega. Daleko od toga da od nje kriju iskvarenost sveta,
hteli su da je ona to ranije vidi i da se sama od sebe veba da je izbegava i radije
su joj zatitili estitost nego da joj odvie potuju ednost.
Mada su Amerikanci vrlo poboan narod, nisu se samo na religiju oslonili u

odbrani enine ednosti; nastojali su da joj naoruaju razum. U tome su, kao i u
mnogim drugim prilikama, postupili po istom metodu. Prvo su uloili neverovatne
napore da bi postigli da se lina nezavisnost sama od sebe dovede u red, pa tek
kad su dospeli do krajnjih granica ljudske moi, prizvali su najzad i religiju u pomo.
Znam da takvo vaspitanje nije bez opasnosti; nije mi neznano ni to da ono vodi
razvijanju rasuivanja na tetu uobrazilje i da od ena stvara estita a hladna
stvorenja pre nego nene i ljupke supruge. Dok je drutvo, tako, mirnije i sreenije,
privatni ivot ima stoga manje ari. Ali to su uzgredne tete, kojima se treba izloiti
radi jednog vieg interesa. Poto smo stigli tu gde smo, nije nam vie doputen
izbor: potrebno je demokratsko vaspitanje da bi se ena zatitila od opasnosti
kojima je okruavaju demokratske institucije i naravi.
GLAVA X
KAKO SE ISPOD LIKA SUPRUGE JO NAZIRE I DEVOJKA
U Americi se enina nezavisnost nepovratno gubi stupanjem u brak. Dok je
devojka onde pod manjom stegom nego igde, supruga preuzima mnogo stroe
obaveze. Prvoj je roditeljski dom mesto slobode i uivanja, druga ivi u muevljevoj
kui kao u manastiru.
Ta dva razliita stanja moda i nisu toliko suprotna koliko se moe pretpostaviti i
prirodno je to Amerikanke prolaze kroz ono prvo da bi dospele u ovo drugo.

Religiozni narodi i raene nacije stvaraju sebi naroito ozbiljnu predstavu o

braku. Jedni smatraju uredan ivot ene najboljim jemstvom i najpouzdanijim znakom
njene moralnosti. Drugi u njemu vide sigurnu zalogu reda i prosperiteta kue.
Amerikanci predstavljaju u isti mah puritansku naciju i trgovaki narod; njihova
religijska verovanja koliko i privrednike navike navode ih, dakle, da od ene
zahtevaju samoodricanje i stalno rtvovanje zadovoljstava poslovima, to se retko
trai u Evropi. Tako u Sjedinjenim Dravama vlada jedno neumoljivo javno mnenje
koje briljivo zatvara enu u uski krug domaih interesa i dunosti i brani joj da iz
njega izae.
Stupajui u drutvo, mlada Amerikanka nailazi na takva vrsto uspostavljena
shvatanja; vidi pravila koja iz njih proizilaze; ubrzo se uveri da ni za asak ne bi
mogla izbei obiaje svojih savremenika a da smesta ne dovede u opasnost svoje
spokojstvo, svoju ast, pa ak i opstanak u drutvu, i u vrstini svog razuma i
muevnim navikama to joj ih je ulilo vaspitanje, nalazi snage da im se potini.
Moe se rei da je u korienju svoje nezavisnosti crpla snagu da bez borbe i
bez gunanja rtvuje tu nezavisnost kad je nastupio trenutak da to sebi nametne.
Amerikanka, uostalom, nikad ne upada u branu vezu kao u kakvu klopku
postavljenu njenoj prostodunosti i neznanju. Unapred su je nauili ta se od nje
oekuje, pa sama od sebe i slobodnom voljom stupa pod jaram. Svoj novi poloaj
podnosi ona hrabro, zato to ga je sama izabrala.
Kako je u oinskoj kui stega vrlo blaga, a brana spona vrlo tesna, devojka u
ovu stupa samo oprezno i s bojazni. Ne viaju se esto rani brakovi. Amerikanke

se, dakle, udaju tek kad im je razum iskusan i zreo, dok drugde veina ena obino
poinje da stie iskustvo i zrelost razuma tek u braku.
Vrlo sam daleko od toga da verujem, uostalom, da tu veliku promenu koja
nastaje u svim navikama ena u Sjedinjenim Dravama im se udadu treba pripisati
samo prinudi javnog mnenja. esto je one same sebi nameu, jedino naporom
sopstvene volje.
Kad doe vreme da izabere sebi mua, taj hladni i strogi razum, koji je slobodno
posmatranje sveta uputilo i uvrstilo, upozorava Amerikanku da je lakomislen i
nezavisan duh u braku povod veitog nemira, a ne zadovoljstva, da devojake
zabave ne mogu postati razonode udate ene i da su za enu izvori sree u
porodinom domu. Videi unapred i jasno jedini put koji moe voditi domaoj srei,
ona na taj put stupa od prvog koraka i njime ide dokraja, ne pokuavajui da se
vrati natrag.
Istu tu snagu volje koju mlade amerike supruge pokazuju kad se odjednom i ne
alei se povinuju strogim dunostima svoga novog poloaja nalazimo i u svim
velikim iskuenjima njihovog ivota.
Nema zemlje na svetu u kojoj je lino imovno stanje nepostojanije nego u
Sjedinjenim Dravama. Nije retko da se u toku ivota isti ovek popne i spusti na
sve stupnje od bogatstva do siromatva.
Amerike ene podnose takve preokrete spokojnom i neukrotivom energijom.
Reklo bi se da im se elje smanjuju zajedno s imetkom isto tako lako kao to se s
njim i ire.

Veina pustolova koji svake godine idu da nasele pustoi Zapada pripadaju, kao
to sam rekao u svom prvom delu, nekadanjoj angloamerikoj lozi Severa. Mnogi
od tih ljudi 'to tako odvano jure ka bogatstvu' bili su ve imuni u svom zaviaju.
Sa sobom vode i ene, i ove s njima dele pogibelji i bezbrojne nevolje kojima se
uvek odlikuje poetak takvih poduhvata. esto sam sve do nadomak pustinje
nailazio na takve mlade ene koje su odrasle usred svega najprobranijeg to
pruaju veliki gradovi Nove Engleske, pa su, gotovo napreac, prele iz bogatog
roditeljskog doma u kolibu usred ume. Groznica, samoa, dosada nisu im slomile
sranost. Crte lica izgledale su im ispijene i uvele, ali pogled im je bio vrst. inile
su se u isti mah i tune i odlune.
Ne sumnjam da su te mlade Amerikanke u svom prvom vaspitanju prikupile tu
unutranju snagu koju su sad koristile.
Ispod lika supruge, jo se, dakle, prepoznaju crte devojke u Sjedinjenim
[329]
Dravama; uloga se promenila, navike su drugaije, duh je isti.
GLAVA XI
KAKO DRUTVENA JEDNAKOST DOPRINOSI ODRANJU MORALNOSTI U
[330]
AMERICI
Ima filozofa i istoriara koji su rekli, ili se bar po njihovim reima tako razume,

da su ene manje ili vie strogog moralnog ponaanja zavisno od toga da li ive
blie ili dalje od polutara. To znai olako reiti stvar, jer, po tome, dovoljan bi bio
globus i estar pa da se oas rei jedan od najteih problema sadanjeg
oveanstva.
Ne vidim da tu materijalistiku doktrinu potvruju injenice.
Jedne te iste nacije pokazale su se, u razna razdoblja svoje istorije, edne ili
razvratne. Njihovo uredno ili rasputeno moralno vladanje zavisilo je, znai, od nekih
promenljivih uzroka, a ne samo od prirode zemlje, koja se nije menjala.
Neu poricati da su, u izvesnim podnebljima, strasti to se raaju iz uzajamne
privlanosti polova osobito vatrene; ali mislim da drutveno ureenje i politike
institucije mogu uvek raspaljivati ili obuzdavati taj prirodni ar.
Mada se putnici koji su proputovali Severnu Ameriku razilaze u vie taaka, svi
se slau u zapaanju da je moralno vladanje onde neizmerno stroe nego igde.
Oevidno je da su Amerikanci u tom pogledu veoma prevazili svoje pretke
Engleze. Povran pogled na te dve nacije dovoljan je da se to pokae.
U Engleskoj, kao i po svim drugim zemljama Evrope, lo uticaj javnosti stalno
iskuava enske slabosti. esto sluamo kako se filozofi i dravnici ale da moral
nije dovoljno ispravan, a i po knjievnosti se to svakodnevno sluti.
U Americi sve knjige, ne izuzimajui ni romane, pretpostavljaju da je ena edna,
i niko ne pria o ljubavnim pustolovinama.
Ta velika moralna istota Amerikanaca bez sumnje potie delom od zemlje, od
rase, od religije. Ali svi ti uzroci, na koje nailazimo i drugde, nisu jo dovoljni da to

objasne. Treba potraiti i neki osoben razlog.

Taj razlog ini mi se da su jednakost i institucije koje iz nje proizilaze.
Drutvena jednakost ne dovodi sama po sebi do urednog moralnog ivota; ali ne
moe se sumnjati da ga ona olakava i pojaava.
U aristokratskih naroda, poreklo i imovno stanje esto ine oveka i enu tako
razliitim stvorenjima da nikako ne mogu uspeti da se spoje. Strasti ih zbliavaju, ali
drutveni poloaj i ideje koje on uliva spreavaju ih da se trajno i javno veu. Otud
nuno nastaje velik broj prolaznih i potajnih veza. Priroda tako potajno naknauje
ono ega je prinuda zakona liava.
To se ne vida tako isto kad drutvena jednakost obori uobraene ili stvarne
prepreke koje su razdvajale oveka od ene. Tada nema devojke koja ne bi
verovala da moe postati ena oveka koji je voli, to veoma oteava raspusnost
pre braka. Jer ma koliko strasti bile lakoverne, ne moe ena lako biti ubeena da
je neko voli, kad je savreno slobodan da se njome oeni, a to ipak nee da uini.
Isti uzrok, mada na posredniji nain, dejstvuje i u braku.
Nita ne slui vema pravdanju vanbrane ljubavi u oima onih koji je oseaju ili
mnotva koje je vidi nego prinudni brak ili brak sklopljen nasumce.
U zemljama gde ena uvek slobodno bira mua i gde ju je vaspitanje osposobilo
da dobro izabere, javno mnenje je neumoljivo za njene grehe.
Strogost Amerikanaca proizilazi delom otud. Oni brak smatraju ugovorom, esto
tegobnim, ali ije su sve odredbe mu i ena ipak obavezni da izvre, zato to su ih
sve mogli unapred znati i to su raspolagali potpunom slobodom da se ni na ta ne

obaveu.
Ono to vernost ini obaveznijom ini je i lakom.
U aristokratskim zemljama svrha je braka vie da spoji dve imovine nego dve
osobe; stoga se ponekad deava da je mu odabran dok je jo u koli, a ena u
kolevci. Nije onda udno to brana veza, koja im spaja imovinu, ostavlja srca
suprunika da lutaju i trae. To prirodno proizilazi iz duha njihovog ugovora.
Kad svako, naprotiv, uvek sam bira suprugu, a nita ga spolja ne ometa niti mu
ta namee, obino samo slinost sklonosti i ideja
Lako je uveriti se u tu istinu ako se proue razne evropske knjievnosti. Kad
Evropljanin hoe u fikciji da opie jednu od onakvih velikih katastrofa u braku kakve
se tako esto viaju meu nama, postara se da unapred pobudi itaoevo
saaljenje time to mu prikae neskladne ili prinudne suprunike. Mada je
dugotrajna tolerantnost odavno olabavila na moral, on bi teko uspeo da
saoseamo sa nesreom tih linosti kad ne bi prvo izneo opravdanje za njihove
grehe. To lukavstvo obino uspeva. Svakodnevni prizori kojima smo svedoci odavno
nas ve pripremaju na pratanje.
Kod amerikih pisaca takva opravdanja ne bi mogla biti uverljiva za njihove
itaoce; njihovi obiaji i zakoni to onemoguuju, pa poto se ne mogu nadati da e
raspusnost biti dopadljiva, ti pisci je i ne prikazuju. Delom i tome razlogu treba
pripisati to se mali broj romana objavljuje u Sjedinjenim Dravama.
zbliava oveka i enu, a ista ta sklonost ih i zadrava i ustaljuje jedno uz drugo.
Nai su dedovi stvorili jedno udno miljenje o braku. Kako su primetili da je onaj

mali broj brakova iz naklonosti koliko ih je bivalo u njihovo vreme imao gotovo uvek
koban ishod, odluno su po tome zakljuili da je u tome vrlo opasno sluati svoje
srce. Sluaj im se inio vidovitiji nego izbor.
Nije, meutim, teko bilo videti da primeri koji su im bili pred oima nita ne
dokazuju.
Prvo u napomenuti da demokratski narodi, kad eni daju pravo da slobodno
bira mua, postaraju se unapred da joj prue onakvu prosveenost i snagu volje
kakve mogu biti nune za takav izbor; a sva ta obezbeenja nedostaju devojkama
koje, u aristokratskim narodima, kriom izmaknu oevoj vlasti da bi se bacile u
zagrljaj oveka koga joj nisu dali ni vremena da upozna ni sposobnosti da proceni.
Ne treba se onda iznenaditi to se one loe slue svojim slobodnim sudom kad ga
prvi put koriste niti to padaju u tako bolne zablude kad, nemajui demokratsko
vaspitanje, hoe u udaji da se dre demokratskih obiaja.
Ali postoji jo neto.
Kad ovek i ena hoe da se zblie uprkos nejednakosti u aristokratskom
ureenju, moraju da savladaju ogromne prepreke. Kad raskinu ili razlabave spone
sinovlje poslunosti, treba jo, poslednjim naporom, da izmaknu vlasti obiaja i
tiraniji optih shvatanja; i kad najzad izvedu taj teki poduhvat, nau se kao tuini
meu svojim prirodnim prijateljima i bliskim osobama: deli ih predrasuda koju su
preskoili. Taj poloaj im slomi sranost i ogori srce.
to se, dakle, deava da su suprunici koji su tako stupili u brak prvo nesreni,
a potom i greni, ne treba pripisati tome to su se slobodno izabrali, nego pre tome

to ive u jednom drutvu koje ne prihvata takav izbor.

Ne treba zaboraviti, uostalom, da isti onaj napor kojim se neko silovito otrgne od
neke sveopte zablude, gotovo uvek ga ponese izvan razlonosti i da ovek, da bi
se usudio da objavi rat, ma i opravdan, idejama svog veka i svoje zemlje, mora u
svojoj naravi da ima sklonosti plahovite i pustolovne, a ljudi takve naravi, ma kojim
pravcem poli, retko dospevaju do sree i vrline. A da kaem uzgred, to objanjava
i zato i u najnunijim i najsvetijim revolucijama nalazimo tako malo umerenih i asnih
revolucionara.
Kad se u aristokratskom veku desi da neki ovek naumi da se pri stupanju u
brak ne obzire na druge razloge do na svoje lino shvatanje i sklonosti, a potom mu
se ubrzo u brak uvuku raspusnost i nesrea, tome se, dakle, ne treba uditi. Ali kad
je isti takav postupak saglasan s prirodnim i uobiajenim redom, kad ga drutveno
ureenje olakava, oinska vlast prihvata, a javno mnenje preporuuje, onda ne
treba sumnjati da to jaa unutranji porodini mir i bolje uva branu vernost.
Skoro svi ljudi u demokralijama bave se nekim zanimanjem ili se posveuju
politikoj karijeri, a i osrednje imovno stanje, s druge strane, primorava enu da se
svakog dana zatvori u svoj domazluk i da se sama stara, vrlo briljivo, o svim
pojedinostima svog domainstva.
Svi ti razliiti i nuni poslovi predstavljaju prirodne prepreke koje, razdvajajui
polove, ine udvaranja jednog reim i manje nasrtljivim, a otpor drugog lakim.
Ne znai da drutvena jednakost moe ikad postii da ovek bude edan, ali
ona moralnoj rasputenosti daje manje opasan karakter. Kako tada niko vie nema

vremena ni prilike da napada ednost koja hoe da se brani, vidi se u isti mah i vie
kurtizana i mnotvo potenih ena.
Takvo stanje stvari dovodi i do alosnih pojedinanih nevolja, ali nimalo ne
spreava da drutvena zajednica bude zdrava i snana; ono ne unitava porodine
veze i ne slabi moralnost nacije. Ono to dovodi u opasnost drutvo nije velika
iskvarenost nekolicine, nego rasputenost svih. U oima zakonodavca, prostitucije
se valja mnogo manje bojati nego ljubakanja.
Taj buran i neprestano rastrzan ivot kakav jednakost stvara ne odvraa ljude
od ljubavi samo time to im ne ostavlja vremena da joj se predadu; on ih od nje
udaljava i jednim skrivenijim, ali pouzdanijim putem.
Svi ljudi koji ive u demokratsko doba manje-vie steknu misaone navike
proizvoakih i trgovakih slojeva; duh im poprima neto ozbiljno, proraunato i
trezveno; rado se odrie ideala, da bi se usmerio ka nekom vidljivom i bliskom cilju,
koji se ukazuje kao prirodni i nuni predmet elja. Jednakost time ne unitava
matu, ali je ograniava i doputa joj da leti samo nisko nad zemljom.
Niko nije manje sanjar nego graani demokratije, i ne via ih se mnogo koji hoe
da se prepuste onim dokonim i samotnim premiljanjima koja obino prethode
velikim nemirima srca to se iz njih i raaju.
Njima je, istina, veoma stalo do toga da steknu neiju duboku, stalnu i spokojnu
privrenost, koja ivotu daje ar i sigurnost; ali ne jure rado za silovitim i udljivim
uzbuenjima koja ga mute i skrauju.
Znam da sve to prethodi moe u potpunosti da se primeni samo na Ameriku, a

ne moe se, zasada, uopteno proiriti i na Evropu.

Za pola veka otkako zakoni i navike s nevienom silinom vuku vie evropskih
naroda ka demokratiji, ne vidi se da su u tim narodima odnosi oveka i ene postali
moralniji i edniji. Ponegde se ak zapaa i suprotno. Neki su slojevi moralniji, ali
opta moralnost je labavija. Ne bojim se da to napomenem, jer nisam sklon ni da
laskam svojim savremenicima kaogod ni da ih ocrnjujem.
Takav prizor treba da nas rastuuje, ali ne i da nas iznenauje.
Povoljan uticaj koji demokratsko drutveno ureenje moe imati na moralne
navike pojava je koja se moe tek vremenom otkriti. Dok drutvena jednakost
pogoduje dobrom moralnom vladanju, drutveni proces koji dovodi do jednakosti za
njega je poguban.
Za pedeset godina otkako se Francuska preobraava, retko smo imali slobodu,
a uvek nered. Usred te opte zbrke ideja i uzdrmanih shvatanja, u toj neusaglaenoj
meavini pravde i nepravde, istinitog i pogrenog, prava i sile, javni moral postao je
neodreen, a lina moralnost posre.
Ali sve su revolucije, ma kakav da im je bio cilj i ma ko da su bili njeni nosioci,
isprva dovodile do slinih posledica. ak i one koje su na kraju pritegle moralne
stege isprva su ih labavile.
Rasputenost kojoj smo esto svedoci ne ini se, dakle, da je trajna. Zanimljivi
znaci to ve nagovetavaju.
Nita nije bednije iskvareno nego aristokratija koja zadrava bogatstvo kad je
ve izgubila vlast i, svedena na vulgarna uivanja, jo ima za njih ogromnu dokolicu.

Usled toga nestaju one snane strasti i velike misli kojima je nekad bila nadahnuta,
te sad nalazimo u nje samo jo sitne poroke koji je napadaju i nagrizaju kao crvi le.
Niko ne spori da je francuska aristokratija prolog veka bila veoma razvratna,
dok su stare navike i verovanja jo odravali potovanje morala u ostalim klasama.
Bez tekoa moemo se sloiti i s tim da se izvesna strogost naela ispoljava
meu ostacima iste te aristokratije, dok se moralna rasputenost izgleda iri na
srednje i nie slojeve drutva. Tako da se one iste porodice koje su se, pre pedeset
godina, pokazivale najraspusnije danas pokazuju najprimernije, te se ini da je
demokratija proistila moral samo aristokratske klase.
Time to je rasturila njihova bogatstva, revolucija je prisilila plemie da se
revnosno bave svojim poslovima i porodicom, zatvorila ih zajedno s njihovom decom
pod isti krov, dala njihovim mislima neto razumno i ozbiljno, i tako im neopazice
ulila potovanje prema religiji, ljubav prema redu, smirenim uivanjima, domaim
radostima i blagostanju; dok je ostali deo nacije, koji je prirodno imao takve
sklonosti, povukla ka rasputenosti samim naporom koji je valjalo uloiti da bi se
sruili zakoni i politiki obiaji.
Stara francuska aristokratija pretrpela je posledice revolucije, a nije iskusila
revolucionarne strasti ni delila esto anarhini zanos koji je do nje doveo; lako je
shvatiti to ona u svom moralnom ponaanju pokazuje zdrave posledice te revolucije
upravo pre onih koji su tu revoluciju izveli.
Moe se, dakle, rei, ma koliko se to na prvi pogled moe initi iznenaujue, da
u nae dane upravo najvema antidemokratske klase nacije pokazuju kakvu je

moralnost razlono oekivati od demokratije.

Kad budemo postigli sva ostvarenja demokratske revolucije, poto proemo
kroz bure koje je ona izazvala, verujem da e ono to se danas pokazuje kao tano
kod ponekih, postati takvo kod svih.
GLAVA XII
KAKO AMERIKANCI SHVATAJU RAVNOPRAVNOST MUKARCA I ENE
Pokazao sam kako demokratija uklanja ili menja razne nejednakosti koje se
raaju u drutvu; ali je li to sve, i ne uspeva li ona najzad da dejstvuje na onu veliku
neravnopravnost mukarca i ene, za koju nam se, do naih dana, inilo da su joj
vene osnove u prirodi?
Mislim da drutveno kretanje koje pribliava istom nivou oca i sina, gospodara i
slugu i, uopte, vieg i nieg, uzdie enu i da e je sve vie initi ravnopravnom s
mukarcem.
Ali u ovome, vie nego ikad, oseam potrebu da budem dobro shvaen; jer
nema stvari o kojoj je gruba i nesreena uobrazilja naeg veka vema pustila sebi
na volju.
Ima ljudi u Evropi koji, brkajui razliite atribute polova, hoe od mukarca i ene
da naine dva bia ne samo ravnopravna nego i istovetna. Oni oboma daju iste
funkcije, nameu iste dunosti i priznaju ista prava; meaju ih u svemu, u radu,

uivanjima, poslovima. Lako je shvatiti da upinjui se tako da izjednae jedan pol s

drugim degradiraju oba; i da iz te grube meavine onoga to je delo prirode ne
moe nikad proizai drugo ta do slabi mukarci i neasne ene.
Amerikanci nisu tako shvatili onu vrstu demokratske jednakosti koja se moe
uspostavili izmeu ene i mukarca. Mislili su, poto je priroda stvorila tako veliku
razlinost izmeu telesnog i duhovnog sklopa mukarca i ene, da je njena jasno
pokazana svrha bila da njihovim razliitim mogunostima nameni i razliitu primenu,
pa su prosudili da se napredak ne sastoji u tome da iste stvari rade razliita
stvorenja, nego da se postigne da svako od njih najbolje moguno izvri svoj
zadatak. Amerikanci su na polove primenili veliko naelo politike ekonomije, koje
danas vlada u privredi. Briljivo su razdvojili funkcije mukarca i ene, da bi se veliki
drutveni rad bolje obavio.
Amerika je ona zemlja na svetu gde se najstalnije vodila briga o tome da se
polovima povuku jasno odvojeni putevi delanja i gde se htelo da oba koraaju istim
korakom, ali uvek razliitim putevima. Ne via se da Amerikanka upravlja spoljnim
poslovima porodice, da vodi trgovinu, niti, najzad, da prodire u politiku sferu; ali se
ne viaju ni takve koje bi bile prisiljene da obavljaju teke ratarske radove niti ikakav
muan posao koji iziskuje razvijenu telesnu snagu. Nema toliko siromane porodice
da bi bila izuzetak od ovog pravila.
Ako Amerikanka i ne moe da izae iz mirnog kruga domaih poslova, nije, s
druge strane, nikad ni prisiljena da iz njega izae.
Otud potie da Amerikanke, koje esto pokazuju muevan razum i sasvim

muku energiju, obino sauvaju vrlo nean izgled i uvek ostaju ene po manirima,
mada se ponekad pokazuju mukarci po duhu i srcu.
Nikada isto tako nisu Amerikanci uobrazili da su demokratska naela u tome da
se obori vlast mua i da se u porodicu unese zbrka u ovlaenjima. Mislili su da
svaka zajednica, da bi bila efikasna, treba da ima svog stareinu, a da je glava
brane zajednice prirodno mu. Oni, dakle, njemu ne odriu pravo da upravlja
svojom enom; a veruju da je, u maloj zajednici mua i ene, kaogod u velikoj
politikoj zajednici, cilj dcmokratije da uredi i ozakoni nunu vlast, a ne da uniti
svaku vlast.
To shvatanje nije svojstveno jednom polu, a osporavano od drugog. Nisam
zapazio da Amerikanke smatraju muevljev autoritet nekakvim srenim uzurpiranjem
njihovih prava niti da veruju da potiniti mu se znai poniziti se. inilo mi se,
naprotiv, da se one u neku ruku die dobrovoljnim odricanjem od svoje volje i da
svoju veliinu vide u tome to se same od sebe povinuju tom jarmu, a ne to bi mu
se opirale. To je bar raspoloenje koje izraavaju one najvrlije; ostale ute, a ne
uju se u Sjedinjenim Dravama ni preljubnice koje bi glasno zahtevale prava ene
gazei svoje najsvetije dunosti.
esto se primeivalo da se u Evropi izvestan prezir otkriva ak i usred laskanja
kojima mukarci obasipaju ene: iako Evropljanin esto postaje enin rob, vidi se da
on nikad ne veruje iskreno da mu je ona ravna.
U Sjedinjenim Dravama nikad ne hvale ene; ali svakodnevno pokazuju da ih
cene.

Amerikanci neprestano pokazuju puno poverenje u razum svoje ene i duboko

potovanje njene slobode. Smatraju da je njen um isto koliko i ovekov kadar da
utvrdi golu istinu i da joj je srce dovoljno vrsto da istinu sledi, pa nikad nisu ni
pokuavali da vrline ni njenog uma ni srca zatite predrasudama, neznanjem ili
strahom.
U Evropi, gde se ljudi tako lako potinjavaju despotskoj moi ena, izgleda da se
ovima ipak poriu neki od najkrupnijih atributa ljudske vrste i da ih smatraju
oaravajuim, ali nepotpunim stvorenjima; a ne moe se ovek nauditi tome to i
same ene najposle vide sebe u istom svetlu i to nisu daleko od toga da smatraju
privilegijom slobodu koja im se ostavlja da se pokau neozbiljne, slabe i bojaljive.
Amerikanke takva prava ne zahtevaju.
Reklo bi se, s druge strane, da smo u pogledu morala priznali mukarcu neku
vrstu neobinog imuniteta, te kao da postoji jedna vrlina za njega, a druga za
njegovu suprugu, i da, po optem shvatanju, jedan te isti in moe naizmenino biti
zloin ili samo pogreka.
Amerikanci ne znaju za tako nepravednu razdeobu dunosti i prava. Kod njih je
zavodnik isto tako obeaen kao i njegova rtva.
Amerikanci, istina, retko ukazuju enama onakve revnosne znake potovanja
kakvima vole da ih okrue u Evropi; ali svojim ponaanjem uvek pokazuju da
pretpostavljaju da su asne i osetljive, a imaju i tako veliko potovanje njihove
duhovne slobode da u njihovom prisustvu svako budno pazi na svoje rei, da ne bi
ene bile prinuene da uju neto to bi ih pozledilo. U Americi i devojka poe,

sama i bez bojazni, na neko dugo putovanje.

Zakonodavci Sjedinjenih Drava, koji su ublaili skoro sve odredbe krivinog
zakonika, silovanje kanjavaju smru, i nema zloina koji javno mnenje goni sa
neumoljivijim arom. To se razume: kako Amerikanci smatraju da nema niega
dragocenijeg od asti ene i niega tako dostojnog potovanja kao to je njena
nezavisnost, cene da nema odvie stroge kazne za onoga ko ih njih lii protiv
njihove volje.
U Francuskoj, gde se isti zloin kanjava mnogo blaim kaznama, esto je teko
nai porotu koja osuuje. Je li to prezir prema ednosti ili prezir prema eni? Ne
mogu da ne verujem da je to i jedno i drugo.
Tako Amerikanci ne misle da mukarac i ena imaju dunost i pravo da rade iste
stvari, ali pokazuju podjednako uvaenje uloge svakoga od njih i smatraju ih biima
ija je vrednost podjednaka, mada im se sudbina razlikuje. Oni eninoj sranosti ne
daju iste oblike i namenu kao ovekovoj, ali nikad ne sumnjaju u njenu sranost; pa i
ako cene da ovek i njegova supruga ne moraju uvek na isti nain da se slue
svojom pameu i razumom, sude bar da je njen razum isto tako pouzdan kao i
njegov i da joj je pamet isto tako bistra.
Amerikanci, koji su podreenost ene ostavili da i dalje postoji u drutvu, uzdigli
su dakle enu, koliko god su mogli, na nivo mukarca u duhovnom i moralnom
svetu, i ini mi se da su u tome divno shvatili istinski pojam demokratskog progresa.
to se mene tie, ne kolebam se da kaem: mada ena u Sjedinjenim Dravama
takorei ne izlazi van domaeg kruga i mada je u njemu, u izvesnom pogledu,

veoma zavisna, nigde mi se njen poloaj nije inio vii. A ako bi me sad, kad se
pribliavam kraju ove knjige, u kojoj sam ukazao na tolike zamane stvari to su ih
Amerikanci ostvarili, neko upitao emu mislim da treba poglavito pripisati neobini
procvat i sve veu snagu tog naroda, odgovorio bih da ih treba pripisati visokim
odlikama njegovih ena.
GLAVA XIII
KAKO JEDNAKOST PRIRODNO DELI AMERIKANCE NA MNOTVO MALIH
ODELITIH DRUTAVA
ovek bi bio sklon verovati da je krajnja posledica i nuno dejstvo demokratskih
institucija to da graane izmea i u privatnom kao i u javnom ivotu i da ih sve prisili
da ive istim nainom ivota.
To bi znailo shvatati u vrlo grubom i vrlo tiranskom obliku jednakost koja se
raa iz demokratije.
Nema drutvenog ureenja ni zakona koji bi ljude mogli nainiti tako slinim da
vaspitanje, imovno stanje i sklonosti ne unesu meu njih neke razlike, a ako i ljudi
razliiti mogu ponekad nai koristi u tome da zajedniki rade iste stvari, valja
verovati da nikada nee u tome nalaziti i uivanja. Oni e, dakle, uvek, ma ta se
inilo, izmicati zakonodavevoj ruci i nalazei izlaz na ponekoj taki kruga u koji hoe
da ih zatvore, uspostavljae, uz ire politiko drutvo, mala privatna drutva, u

kojima e spona biti slinost poloaja, navika i naravi.

U Sjedinjenim Dravama nema izmeu graana nikakvog prevashodstva; ne
duguju jedni drugima ni pokornost ni potovanje; zajedno dele pravdu i upravljaju
dravom, i obino se svi okupe da bi pretresli poslove koji utiu na zajedniku
sudbinu; ali nikad nisam uo da je neko naumio da ih okupi da bi se razonodili na isti
nain ili veselili izmeani na istom mestu.
Amerikanci, koji se tako lako meaju u krugu politikih skuptina i sudova,
briljivo se dele, naprotiv, u mala veoma odelita drutva da bi odvojeno uivali u
radostima privatnog ivota. Svaki od njih rado priznaje sve sugraane za sebi ravne,
ali samo vrlo mali broj njih prima kao prijatelje i goste.
To mi se ini vrlo prirodno. to se vie iri krug opteg drutva, valja oekivati
da e se suavati krug privatnih odnosa: umesto da uobraavamo da e graani
novih drutava naposletku iveti u zajednici, bojim se da e na kraju obrazovati
samo vrlo majune druine.
U aristokratskim narodima, pojedine klase su kao ogromni ograeni pojasi iz
kojih se ne moe izai a ni u njih ui. Klase ne opte meusobno; ali u okviru svake
od njih, ljudi se nuno svakodnevno viaju. ak i kad prirodno ne bi meusobno
odgovarali, opta podudarnost poloaja ih zbliava.
Ali kad ni zakon ni obiaji ne uspostavljaju este i uobiajene odnose izmeu
izvesnih ljudi, odluuje sluajna slinost shvatanja i sklonosti, i to ini privatna
drutva beskrajno raznolikim.
U demokratijama, gde se graani nikad meusobno ne razlikuju mnogo, a

prirodno se nalaze tako blizu da im se svakog asa moe desiti da se stope u

opte mnotvo, stvara se mnogo vetakih i proizvoljnih klasifikacija, pomou kojih
svako nastoji da se povue u stranu, da ne bi i protiv svoje volje bio uvuen u
gomilu.
Nikad ne bi ni moglo biti drukije: jer mogu se izmeniti ljudske institucije, ali ne i
ovek; koliki god bio napor drutva da graani postanu jednaki i slini, lina gordost
pojedinca uvek e teiti da izbegne takvo izravnanje i elee da negde stvori neku
nejednakost koju e koristiti.
U aristokratijama su ljudi meusobno razdvojeni visokim nepominim
pregradama; u demokratijama ih deli mnotvo tankih, gotovo nevidljivih niti, koje se
svaki as kidaju i neprestano se premetaju.
Tako, ma koliko jednakost napredovala, uvek e se u demokratskim narodima
stvarati velik broj malih privatnih drutava usred ireg politikog drutva. Ali nijedno
od njih nee, po svom ponaanju, liiti na viu klasu koja vlada u aristokratijama.
GLAVA XIV
NEKOLIKO NAPOMENA O PONAANJU AMERIKANACA
Nita se ne ini nevanije, na prvi pogled, nego spoljni oblik ljudskih postupaka,
a nema niega to ljudi toliko cene; naviknu se na sve osim da ive u drutvu koje
nema njihovo ophoenje. Uticaj koji drutveno i politiko ureenje imaju na

ponaanje vredi, dakle, ozbiljno ispitati.

Ponaanje obino proizilazi iz najdublje naravi, a uz to je ponekad i rezultat
proizvoljne konvencije izmeu izvesnih ljudi. Ono je istovremeno i prirodno i steeno.
Kad ljudi zapaze da su prvi, bez muke i neosporno, kad su im svaki dan pred
oima krupne stvari kojima se bave, preputajui pojedinosti drugima, i kad ive
usred bogatstva koje nisu sami stekli i koje se ne boje da e izgubiti, shvatamo da
oseaju neku vrstu gordog prezira prema sitnim interesima i materijalnim ivotnim
brigama i da im u mislima ima neke prirodne uzvienosti, koju otkrivaju rei i
ponaanje.
U demokratskim zemljama, u ponaanju obino ima malo uzvienog, zato to je
privatni ivot u njima skuen. Ono je esto prosto, zato to misao ima tek malo
prilika da se uzdigne iznad briga o domaim interesima.
Istinski dostojanstveno ponaanje sastoji se u tome da se ovek uvek pokae na
svom mestu, ni vie ni nie; to je dostupno i seljaku kao i princu. U demokratiji se
sva mesta ine neodreena, pa je otud ponaanje esto gordo, a retko
dostojanstveno. Uz to nikad nije ni sasvim utvreno ni znalako.
Ljudi koji ive u demokratijama odvie su pokretljivi da bi izvestan broj njih uspeo
da uspostavi neka pravila lepog ponaanja i da se stara da se ona potuju. Svako
se, dakle, ponaa po svome, pa uvek vlada izvesna nesaglasnost u ophoenju, zato
to se ono saobraava individualnim oseanjima i idejama vie nego nekom
idealnom obrascu koji bi unapred bio postavljen da mu svako podraava.
To se ipak mnogo vie osea u vreme kad je aristokratija tek pala nego kad je

ve odavno oborena.
Nove politike institucije i nova ponaanja okupljaju tada na istim mestima ljude
koji su po vaspitanju i navikama veoma razliiti i prisiljavaju ih da ive zajedno, a iz
toga svakog asa proizilazi veliko arenilo. Jo se ljudi seaju da su postojala neka
precizna pravila utivosti, ali ve ne znaju vie ni ta su sadravala ni gde da ih
nau. Izgubili su zajedniki zakon ponaanja, a nisu se jo reili da ga se i odreknu,
pa se svako trudi da od krhotina nekadanjih obiaja sklopi neko proizvoljno i
promenljivo pravilo, tako da u ponaanju nema ni one pravilnosti i otmenosti kao u
aristokratskih naroda, ni one jednostavnosti i slobode koje se ponekad zapaaju u
demokratiji; ono je u isti mah i usiljeno i raspasano.
Takvo stanje nije normalno.
Kad je jednakost potpuna i davnanja, budui da svi ljudi imaju priblino iste ideje
i rade isto, nije potrebno da se dogovore ni da podraavaju jedni drugima da bi
postupali i govorili na isti nain. Neprestano se via mnotvo sitnih neslinosti u
njihovom ponaanju, ali se ne opaaju velike razlike. Ono nikad nije savreno slino,
zato to nemaju jedinstven obrazac, ali nikad nije ni veoma razliito, zato to su oni
svi istog drutvenog poloaja. ovek bi u prvi mah rekao da je ponaanje svih
Amerikanaca sasvim istovetno. Tek kad pogleda izblie, opaa osobenosti po
kojima se svi razlikuju.
Englezi su se silno uveseljavali na raun ponaanja Amerikanaca, a
karakteristino je u tome to to veina onih koji su nam o tome opisivali tako
smene slike pripada srednjoj engleskoj klasi, na koju se iste takve slike veoma

lepo mogu primeniti. Tako da ti nemilosrdni kudioci obino i sami pruaju primer
onoga to u Sjedinjenim Dravama kude; ne opaaju da se sami sebi podsmevaju,
na veliko uveseljenje aristokratije svoje zemlje.
Nita ne kodi toliko demokratiji koliko spoljni oblici njenih obiaja. Mnogi bi se
jo i pomirili s njenim manama, ali ne mogu da podnesu njene manire.
Ja ipak ne bih mogao prihvatiti da u ponaanju demokratskih naroda nema
niega to bi se moglo pohvaliti.
U aristokratskim narodima, svi oni koji su odmah ispod prvoga sloja obino se
upinju da na nj lie, to dovodi do vrlo smenog i neukusnog imitiranja. Demokratski
narodi nemaju, odista, kod sebe uzora otmenih manira, ali bar i ne moraju
svakodnevno da im gledaju loe kopije.
Ponaanja u demokratijama nikad nisu tako prefinjena kao u aristokratskih
naroda, ali se nikad ne pokazuju ni tako prostaka. U njih se ne uju ni psovke
oloa, ni otmeni i birani izrazi velikaa. esto ima otrcanog u njihovim ponaanjima,
ali nikad grubog ni prostakog.
Rekao sam da se u demokratijama ne mogu stvoriti neka tana pravila lepog
ponaanja. To ima svojih nepogodnosti a i prednosti. U aristokratijama, pravila
pristojnosti ine sve lanove iste klase slinim, uprkos linim sklonostima; ona i
ukraavaju i skrivaju prirodu. Kod demokratskih naroda, ponaanje nije ni tako
znalako ni tako pravilno, ali je esto iskrenije. Ono ini kao neki lak i loe satkan
veo kroz koji se lako vide prava oseanja i line ideje svakoga. Forma i sutina
ljudskih postupaka tu se, dakle, esto susreu u tesnoj vezi, pa i ako je ukupna slika

manje ukraena, bar je istinitija. Tako se u nekom smislu moe rei da demokratija
deluje ne zapravo tako da bi ljudima davala izvesne manire, nego spreava da se
slue manirima.
Ponekad se i u demokratiji mogu sresti oseanja, strasti, vrline i mane
aristokratije, ali ne i njena ponaanja. Ova se nepovratno gube i nestaju kad je
demokratska revolucija potpuna.
ini se kao da nita nije trajnije od manira aristokratske klase, jer ona ih
zadrava jo neko vreme kad je ve izgubila i bogatstvo i mo; a ini se i da nita
nije prolaznije, jer im nestanu, nema im vie ni traga, pa je teko i rei kakvi su bili
im ih vie nema. Promena drutvenog ureenja ini uda u tome; nekoliko
pokolenja je dovoljno.
Glavne crte aristokratije ostaju urezane u istoriju i kad je aristokratija oborena,
ali oni istanani i laki oblici njenih ponaanja iezavaju iz seanja ljudi im ona
padne. Ne mogu ni da ih zamisle im im vie nisu pred oima. Iezavaju a da oni to
i ne vide niti oseaju. Jer da bi se osetilo ono svojevrsno profinjeno uivanje koje
priinjava otmenost biranih manira, treba da je srce pripremljeno navikom i
vaspitanjem, pa se i ljubav prema njima gubi zajedno s obiajem.
Tako demokratski narodi ne samo da ne mogu imati ponaanje aristokratije
nego ne mogu ni da ga zamisle niti da ga ele; ono je za njih kao da nikad nije ni
postojalo.
Tom gubitku ne treba pridavati odvie znaaja, ali se za izgubljenim moe aliti.
Znam da je vie puta bivalo da su isti ljudi imali i vrlo otmeno ponaanje a i vrlo

prostaka oseanja: ono to se zbivalo skriveno po dvorovima dovoljno je pokazalo

da uzviena spoljanjost moe kriti vrlo podlo srce. Ali ako aristokratski maniri i nisu
inili vrlinu, ponekad su bili ukras i ute vrline. I nije bio makar ta prizor te brojne i
mone klase u koje spoljanjost svih postupaka u ivotu kao da je u svakom
trenutku otkrivala prirodnu uzvienost oseanja i misli, istanan i pouzdan ukus,
blagorodnu narav.
Aristokratski maniri pruali su lepe iluzije o ljudskoj prirodi, pa iako je slika esto
bivala lana, ovek je oseao uzvieno uivanje posmatrajui je.
GLAVA XV
O OZBILJNOSTI AMERIKANACA I ZATO IH ONA NE SPREAVA DA ESTO
BUDU NEPROMILJENI
Ljudi koji ive u demokratiji ne cene onakva prostoduna, buna i gruba veselja
kakvima se narod predaje u aristokratijama; nalaze da su detinjasta ili bljutava. A ne
pokazuju ni mnogo vie sklonosti ka intelektualnim i profinjenim razonodama
aristokratskih klasa. Njima u uivanjima treba neto korisno i opipljivo, i hoe sa
veseljem da pomeaju i nasladu.
U aristokratskim drutvima narod se rado predaje zanosu burnog i bunog
veselja, koje ga odjednom otrgne od posmatranja svoje bede. Graani demokratija
ne vole da ih neto tako silovito otrgne iz njihovog linog kruga i uvek tek sa

aljenjem gube sebe iz vida. Vie nego takve lakoumne zanose vole oni ozbiljne i
tihe razonode koje lie na poslove i ne odvode ih u samozaborav.
Poneki e se Amerikanac, umesto da u asovima dokolice ode da veselo igra
na trgu, kao to jo rade ljudi njegovog zanimanja u velikom delu Evrope, povui
sam u svoju kuu da pije. Taj ovek uiva u dva zadovoljstva: misli na svoj posao i
opija se pristojno u porodinom krugu.
Verovao sam da su Englezi najozbiljnija nacija na svetu, ali video sam
Amerikance pa sam promenio miljenje.
Neu da kaem da temperament ne igra veliku ulogu u osobinama stanovnika
Sjedinjenih Drava. Ipak mislim da je uticaj politikih institucija jo vei.
Verujem da se ozbiljnost Amerikanaca raa delom iz gordosti. U demokratskim
zemljama i siromah ima visoko miljenje o svojoj linoj vrednosti. Sebe posmatra
samodopadljivo i rado veruje da ga i drugi posmatraju. Sa takvom sklonou, on
briljivo pazi na svoje rei i postupke i ne otkriva se, iz bojazni da ne pokae ta mu
nedostaje. Da bi ostao dostojanstven, uobraava da treba da bude ozbiljan.
Ali opaam i drugi jedan, dublji i jai uzrok koji nagonski izaziva tu ozbiljnost
Amerikanaca kojoj se udim.
Pod despotizmom, narod se s vremena na vreme predaje provali ludog veselja,
ali obino je turoban i zamiljen, zato to se boji.
U apsolutistikim monarhijama, koje ublaavaju obiaji i naravi, narod esto
pokazuje vedro i postojano raspoloenje, jer ima neto slobode i dosta veliku
sigurnost, a ne uestvuje u najkrupnijim brigama javnog ivota. Ali slobodni narodi

svi su ozbiljni, zato to su im misli obino zadubljene u neke rizine ili teke
poduhvate.
Tako je naroito u onih slobodnih naroda koji su uspostavili demokratiju. Tada u
svim slojevima postoji bezbroj ljudi koji su neprestano zaokupljeni ozbiljnim
poslovima vlasti, a oni pak koji i ne pomiljaju da upravljaju javnim poslovima
potpuno se predaju nastojanju da uveaju svoju imovinu. U takvom narodu ozbiljnost
vie nije svojstvena samo izvesnim ljudima, ona postaje nacionalna navika.
Govori se o malim antikim demokratijama, iji su graani ili na glavni trg
ovenani ruama i skoro sve vreme provodili u igrama i predstavama. Ne verujem u
takve republike kaogod ni u Platonovu; ili, ako je bilo tako kao to nam priaju, ne
bojim se da ustvrdim da je sastav tih tobonjih republika bio mnogo drukiji od naih
i da su s naima imali zajedniki samo naziv.
Ne treba misliti, uostalom, da usred svih svojih ozbiljnih poslova ljudi koji ive u
demokratijama smatraju da su za aljenje: opaamo upravo suprotno. Nema ljudi
koji toliko dre do svog poloaja kao oni. Kad bi ih ko oslobodio briga koje ih mue,
nali bi da je ivot bljutav, i pokazuju se vema privreni svojim brigama nego
aristokratski narodi svojim uivanjima.
No, pitam se zato se ti isti demokratski narodi, koji su tako ozbiljni, ponekad
ponaaju tako nepromiljeno.
Amerikanci, koji su skoro uvek tako staloenog dranja i tako hladnog izgleda,
preputaju se ipak da ih kakva nagla strast ili nepromiljeno uverenje esto ponesu
daleko od granica razuma, pa im se deava da ozbiljno ine neobine

nepromiljenosti.
Ta suprotnost ne treba da nas iznenadi.
Postoji jedna vrsta neznanja koja se raa iz krajnje javnosti. U despotskim
dravama ljudi ne znaju kako da postupe jer im se nita ne kae; u demokratskim
nacijama esto postupaju nasumce, jer im se sve reklo. Prvi ne znaju, drugi
zaboravljaju. Glavne crte svake slike gube se za njih u mnotvu pojedinosti.
Ljudi se ude svakakvim nesmotrenim reima koje sebi doputa ponekad da
kae neka javna linost u slobodnim dravama, a naroito u demokratskim, a da je
to ne kompromituje; dok je u apsolutistikim monarhijama dovoljno da joj se sluajno
omakne nekoliko rei pa da zauvek bude raskrinkana i da se nepovratno upropasti.
To se dade objasniti onim to prethodi. Kad neko govori usred ogromnog
mnotva, mnoge se rei i ne uju ili smesta iile iz pamenja onih koji sluaju; ali u
tiini nemog i nepominog mnotva i najmanji apat zapne za uvo.
U demokratijama ljudi nikad nisu nepomini; zbog hiljadu sluajnih okolnosti
stalno menjaju mesto, i u njihovom ivotu skoro uvek vlada neto nepredvieno i
takorei improvizovano. Stoga su esto prisiljeni da rade neto to su slabo nauili,
da govore o neem to jedva razumeju i da se bave poslom za koji ih duga obuka
nije pripremila.
U aristokratijama svako ima samo jedan cilj, kojem neprestano tei, ali u
demokratskim narodima ovekov je ivot mnogo sloeniji; retko je da isti um ne
obuhvata vie predmeta odjednom, i esto meusobno vrlo raznorodnih. Kako ne
moe da ih sve dobro poznaje, lako se zadovoljava nepotpunim pojmovima.

Kad stanovnika demokratije ne gone potrebe, gone ga bar elje, jer meusvim
dobrima to ga okruuju ne vidi nijedno koje bi mu bilo sasvim izvan domaaja. On,
dakle, sve radi na brzinu, zadovoljava se priblinim i uvek tek na asak zastane da
bi osmotrio svoje postupke.
Radoznalost mu je u isti mah i nezasita a i lako zadovoljiva, jer mu je vie stalo
da brzo sazna mnogo nego da dobro zna. Nema vremena, a ubrzo gubi i volju da
produbljuje.
Tako su, dakle, demokratski narodi ozbiljni zato to ih njihovo drutveno i
politiko ureenje neprestano navodi da se bave ozbiljnim stvarima; a postupaju
nepromiljeno zato to poklanjaju tek malo vremena i panje svakoj stvari.
Naviku na nepanju treba smatrati najveom manom demokratskog duha.
GLAVA XVI
ZATO JE NACIONALNA SUJETA AMERIKANACA NESPOKOJNIJA I
SVADLJIVIJA NEGO U ENGLEZA
Svi slobodni narodi die se sobom, ali se nacionalna gordost ne ispoljava u svih
[331]
na isti nain.
U dodirima sa strancima Amerikanci se pokazuju netrpeljivi i prema najsitnijoj
pokudi, a nezajaljivi za pohvale. I najmanja pohvala im godi, ali i najvea ih retko
zadovolji; povazdan vas saleu da bi iznudili da ih hvalite, a ako se oduprete

njihovom navaljivanju, sami e sebe hvaliti. Kao da sumnjaju u svoje odlike, hoe da
im je njihova slika stalno pred oima. Sujeta im nije samo nezasita nego je i
nespokojna i zavidljiva. Nita ne udeljuje, a neprestano zahteva. I ite i kavi se u
isti mah.
Kaem Amerikancu da je zemlja u kojoj ivi lepa, a on odvraa: "Istina je, nema
takve na svetu!" Divim se slobodi koju uivaju njeni stanovnici, a on mi odgovara:
"Sloboda je dragocen dar, ali malo je naroda koji su dostojni da je uivaju."
Pomenem moral koji vlada u Sjedinjenim Dravama, a on kae: "Shvatam to taj
prizor zadivljuje stranca, kad mu je pala u oi iskvarenost koja vlada u svim drugim
narodima." Najposle ga ostavim u njegovom samoposmatranju, ali on mi se vraa i
ne puta me dok me ne prisili da ponovim sve to sam malopre rekao. Ne moe se
zamisliti dosadniji i brbljiviji patriotizam. Zamara ak i one koji ga cene.
Englezi nisu takvi. Englez spokojno uiva u stvarnim ili uobraenim prednostima
koje njegova zemlja poseduje u njegovim oima. Ako i ne priznaje nita drugim
nacijama, on isto tako nita ne ite ni za svoju. Pokude stranaca nimalo ga ne
uzbuuju, a ni pohvale mu mnogo ne laskaju. Prema celome svetu stav mu je
uzdranost puna prezira i neznanja. Njegovoj gordosti ne treba hrane: hrani se
sama sobom.
Upadljivo je kako se ta dva naroda, izrasla nedavno iz istog korena, pokazuju
meusobno tako suprotna u nainu kako oseaju i govore.
U aristokratskim narodima velikai imaju ogromne privilegije na kojima poiva
njihova gordost, pa i ne trai da se hrani sitnim preimustvima koje iz tih privilegija

proizilaze. Poto su ove nasledili, smatraju ih u neku ruku delom sebe samih ili bar
nekakvim prirodnim pravom svojstvenim njihovoj linosti. Imaju, dakle, spokojno
oseanje svoje nadmoi, te i ne pomiljaju da hvale svoje prerogative, koje svako
opaa a niko im ne osporava. Sami im se ne ude toliko da bi o njima govorili. Stoje
nepomino u svojoj osamljenoj veliini, sigurni da ih tako svako vidi, pa se i ne trude
da se pokazuju, a sigurni i da niko nee preduzeti da ih odande zbaci.
Kad aristokratija vodi javne poslove, njena nacionalna gordost uzima prirodno taj
uzdran, nehajan i ohol oblik, a sve ostale klase nacije joj podraavaju.
Kad su drutveni poloaji, naprotiv, malo razliiti, i najmanje prednosti imaju
znaaja. Kako svako vidi oko sebe milion ljudi koji imaju iste takve ili sline
prednosti, gordost onda mnogo trai za sebe i postaje zavidljiva; vezuje se ak i za
nevolje i tvrdoglavo ih brani.
Poto su u demokratijama drutveni poloaji veoma promenljivi, ljudi su skoro
uvek tek odnedavna stekli prednosti koje poseduju, pa stoga oseaju neizmerno
uivanje da ih izloe pogledima, da bi drugima pokazali a sebi potvrdili da ih uivaju;
a kako se svakog asa moe desiti da im te prednosti izmaknu, neprestano su na
oprezu i trude se da pokau da ih jo poseduju. Ljudi koji ive u demokratiji vole
svoju zemlju kao to vole sebe same, a navike svoje line sujete unose u svoju
nacionalnu sujetu.
Ta nespokojna i nezasita sujeta demokratskih naroda toliko proizilazi iz
jednakosti i prolaznosti drutvenih poloaja da i lanovi najponosnijeg plemstva
pokazuju savreno istu strast u onim sitnim deliima svog ivota u kojima ima

neega nepostojanog i osporavanog.

Aristokratska klasa uvek se duboko razlikuje od ostalih klasa nacije obimom i
trajnou svojih prerogativa; ali ponekad biva da se vie njenih lanova meusobno
razlikuju samo sitnim prolaznim preimustvima, koja mogu svakog dana izgubiti ili
stei.
Vialo se da se lanovi kakve mone aristokratije okupe u prestonici ili na dvoru
i da se estoko otimaju o nitavne privilegije koje su zavisile od udi mode ili od
vladarove volje. Oni su tad pokazivali upravo onakve iste detinjaste zavisti kao i ljudi
u demokratijama, isti ar da se doepaju i najsitnijih prednosti koje su im njima ravni
osporavali i istu potrebu da svaijem pogledu izloe one koje su uivali.
Da je dvorjanima palo na pamet da imaju nacionalnu gordost, ne sumnjam da bi
pokazali istovetnu kao i demokratski narodi.
GLAVA XVII
KAKO DRUTVO U SJEDINJENIM DRAVAMA IZGLEDA U ISTI MAH I
UZBURKANO I MONOTONO
ini se da nita ne moe vema da pobudi i hrani radoznalost nego izgled
Sjedinjenih Drava. Sudbine, ideje, zakoni, sve se onde stalno menja. Pomislio bi
ovek da se i sama nepromenljiva priroda menja, toliko se svakog dana
preobraava pod ovekovom rukom.

Vremenom se, meutim, prizor toga tako uzburkanog drutva ini monoton, i
kad je neko vreme gledao tu tako ivu sliku, posmatra se pone dosadivati.
U aristokratskim narodima svaki je ovek priblino na istom mestu u svojoj sferi,
ali su ljudi silno razliiti; strasti, ideje, navike i sklonosti bitno su im razliite. Nita se
tu ne mie, a sve se razlikuje.
U demokratijama, naprotiv, svi su ljudi slini i rade priblino isto. Podloni su,
istina, krupnim i neprestanim promenama, ali kako se isti uspesi i isti neuspesi
stalno ponavljaju, samo se ime glumca menja, a komad ostaje isti. Izgled amerikog
drutva je uzburkan zato to se i ljudi i stvari stalno menjaju, a monoton je zato to
su sve te promene sline.
Ljudi koji ive u demokratsko doba imaju mnoge strasti, ali veina njihovih strasti
sliva se u ljubav prema bogatstvu ili iz nje izvire. To ne potie otud to su im due
skuene, nego to je znaaj novca tad stvarno vei.
Kad su sugraani svi nezavisni i ravnoduni, samo se plaajui moe pribaviti
njihova saradnja, to beskonano umnoava upotrebu bogatstva i podie mu cenu.
Poto je ugled onoga to je drevno nestao, poreklo, poloaj, zanimanje ne
odlikuju vie oveka ili ga tek jedva odlikuju; preostaje jo gotovo samo novac da
stvara vrlo vidljive razlike i da nekoje istakne bez premca. Odlikovanje bogatstvom
poveava se nestankom ili smanjivanjem svih ostalih.
U aristokratskih naroda novac vodi samo ka nekoliko taaka velikog obima elja;
u demokratskih, ini se da vodi ka svima.
Ljubav prema bogatstvu nalazimo, dakle, kao glavno ili kao uzgredno, u sutini

svih postupaka Amerikanaca, to svim njihovim strastima daje kao nekakvu

porodinu slinost, a njihov prizor ubrzo ini zamornim.
To veito ponavljanje jedne te iste strasti monotono je, a isto su tako monotoni i
posebni naini koje ta strast koristi da bi se zadovoljila.
U ve uspostavljenoj i mirnoj demokratiji kao to je demokratija u Sjedinjenim
Dravama, gde se ljudi ne mogu obogatiti ni ratom, ni javnim funkcijama, ni
politikim konfiskacijama, ljubav prema bogatstvu usmerava ih poglavito ka privredi.
A u privredi, u kojoj se esto deavaju tako veliki poremeaji i toliki brodolomi, moe
se biti uspean samo pomou vrlo urednih navika i dugim nizom sitnih vrlo
jednolinih radnji. Te su navike tim urednije a radnje jednolinije to je strast
vatrenija. Moe se rei da upravo silina njihovih elja ini Amerikance tako
metodinim. Ona im uzburkava duu ali im sreuje ivot.
To to kaem o Americi vredi uostalom za skoro sve ljude naih dana.
Raznolikost nestaje iz ljudske vrste; isti nain ponaanja, miljenja i oseanja
nalazimo po svim krajevima sveta. To ne dolazi samo otud to svi narodi vie
meusobno saobraaju i vernije se kopiraju, nego to ljudi u svakoj zemlji, udaljujui
se sve vie od ideja i oseanja svojstvenih nekoj kasti, zanimanju, porodici,
istovremeno dospevaju do neega to blie zavisi od ovekovog ustrojstva, koje je
svugde isto. Oni tako postaju slini, mada ne podraavanjem. Oni su kao putnici
ratrkani po kakvoj velikoj umi iji se svi putevi stiu u istoj taki. Ako svi u isti mah
opaaju sredinju taku i ka njoj usmeravaju korake, neosetno se meusobno
pribliavaju, mada se ne trae, ne opaaju i ne poznaju, i naposletku e se iznenaditi

kad se ugledaju okupljeni na istom mestu. Svi narodi koji uzimaju za cilj svojih tenji i
podraavanja ne ovog ili onog oveka, nego oveka samog, naposletku e se
susresti s istim naravima kao to e se sresti oni putnici na zvezdastom raskru.
GLAVA XVIII
[332]
O ASTI U SJEDINJENIM DRAVAMA I U DEMOKRATSKIM DRUTVIMA
ini se da se ljudi slue dvama vrlo razliitim metodima u javnom sudu koji izriu
o postupcima svojih blinjih: nekad o njima sude na osnovu prostih pojmova o tome
ta je pravo a ta nepravo, koji su raireni po celom svetu; nekad ih cene pomou
vrlo osobenih pojmova koji pripadaju samo jednoj zemlji ili jednom dobu. esto biva
da se ta dva pravila razlikuju; ponekad se sukobljavaju; ali nikad se sasvim ne
stapaju niti se uzajamno ponitavaju.
ast, kad joj je mo najvea, upravlja vie voljom nego uverenjem, pa ljudi, i kad
se bez kolebanja i bez gunanja pokoravaju njenim zapovestima, jo oseaju, po
nekom nejasnom ali monom nagonu, da postoji i jedan optiji, stariji i svetiji zakon,
koji ponekad iznevere, mada ga ne prestaju poznavati. Ima postupaka koji su bivali
ocenjeni u isti mah i kao poteni ali i neasni. Takav je esto bio sluaj s odbijanjem
da se izae na dvoboj.
Verujem da se te pojave mogu objasniti i drukije, a ne samo udima izvesnih
pojedinaca ili naroda, kao to se inilo dosad.

Ljudski rod osea neke stalne i opte potrebe, iz kojih su se rodili moralni
zakoni, za ije su nepotovanje ljudi prirodno vezivali, svugde i u sva vremena,
pojam prekora i sramote. Ogreiti se o njih nazvali su initi zlo, povinovati im se,
initi dobro.
Ali u krilu ogromnog ljudskog drutva uspostavljaju se jo i ogranienija drutva
koja zovemo narodima, a u ovima i druga jo, manja, koja zovemo klasama ili
kastama.
Svako od tih drutava ini kao nekakvu posebnu vrstu u ljudskom rodu; i mada
se ne razlikuje sutinski od celine oveanstva, ono se dri pomalo po strani i osea
svojstvene mu potrebe. Te osobite potrebe menjaju nekako u nekim zemljama nain
kako se gleda na ljudske postupke i kako ih valja ceniti.
Opti i trajni interes ljudskog roda jeste da se ljudi meusobno ne ubijaju; ali
moe se desiti da poseban i trenutni interes nekog naroda ili klase bude, u izvesnim
sluajevima, da se ubijanje pravda i da mu se ak ukazuje ast.
ast nije drugo ta do to osobeno pravilo, zasnovano na nekom naroitom
stanju, pomou koga jedan narod ili klasa dele prekore i pohvale.
Nita nije tako neproduktivno za ljudski um kao neka apstraktna ideja. Zato
hitam ka injenicama. Jedan primer razjasnie moju misao.
Izabrau najneobiniju vrstu asti koja se ikad pojavila na svetu i koju mi najbolje
poznajemo: aristokratsku ast, koja se rodila u feudalnom drutvu. Objasniu je
onim to prethodi, a ono to prethodi objasniu njome.
Nije moje da ovde istraujem kada se i kako rodila srednjovekovna aristokratija,

zato se tako duboko odelila od ostalih delova nacije, ta je zasnovalo i uvrstilo

njenu vlast. Uzimam je ve uspostavljenu i pokuavam shvatiti zato je ona na
veinu ljudskih postupaka gledala iz tako osobenog ugla.
Prvo mi pada u oi to da se u srednjem veku postupci nisu uvek hvalili ili kudili s
obzirom na njihovu valjanost samu po sebi, nego se deavalo da se cene jedino u
odnosu na onoga ko ga je uinio ili u odnosu na onoga ko mu je bio predmet, to
odbacuje opta savest ljudskog roda. Izvesni postupci bili su, dakle, sasvim nevani
ako ih je uinio neplemi, a plemi bi takvim postupkom izgubio ast; nekim drugima
menjalo se svojstvo u zavisnosti od toga da li je osoba koja ih je pretrpela pripadala
aristokratiji ili je bila van nje.
Kad su se stvorila takva razliita shvatanja, plemstvo je inilo odvojenu zajednicu
usred naroda, na nedostupnoj visini na koju se povuklo. Da bi odralo taj osobiti
poloaj koji je inio njegovu snagu, nisu mu bile potrebne samo politike privilegije,
trebale su mu svojstvene vrline i mane.
to je neka vrlina ili neka mana pripadala plemstvu a ne puku, to je neki
postupak bio nevaan ako mu je predmet bio puanin, a za osudu ako je u pitanju
bio plemi, to je esto bilo proizvoljno; ali to se ast ili sramota vezivala za
postupke nekog oveka u zavisnosti od njegovog statusa, to je proizilazilo iz samog
ustrojstva aristokratskog drutva. To se odista i vialo u svim zemljama koje su
imale nekakvu aristokratiju. Dokle god joj ostane i najmanjeg traga, nailazimo jo na
takve neobine pojave: ako zavede Crnkinju, to jedva da kodi ugledu Amerikanaca;
ako se njome oeni, obeastio se.

U izvesnim sluajevima, feudalna ast propisivala je osvetu, a igosala pratanje

uvrede; u nekima drugim, neopozivo je nalagala ljudima da se savladaju i da sebe
zanemare. ovenost i blagost nije proglaavala zakonom, ali hvalila je
velikodunost; vie je cenila tedrost nego dobroinstvo, doputala da se ovek
bogati kockom i ratovanjem, ali ne i radom; vie je volela velike zloine nego sitne
dobiti.
Pohlepe se ta ast manje gnuala nego krtosti, nasilje joj se esto svidelo, dok
su joj se podmuklost i izdaja inile uvek dostojne prezira.
Ti udnovati pojmovi nisu se rodili samo iz udi onih koji su ih stvorili.
Klasa koja je uspela da stane na elo i iznad svih ostalih i koja ulae stalne
napore da se odri na toj najvioj lestvici, mora osobito drati u asti one vrline u
kojima ima velianstvenosti i sjaja i koje se lako mogu povezati sa gordou i
vlastoljubivou. Ne smeta joj to e poremetiti prirodni poredak savesti da bi te
vrline postavila ispred svih drugih. Moe se ak razumeti to rado uzdie izvesne
smele i blistave poroke iznad smirenih i skromnih vrlina. Na to je u neku ruku
prisiljava njen drutveni poloaj.
Ispred svih vrlina i na mesto velikog broja njih, srednjovekovni plemii stavljali su
ratniku hrabrost.
I to je bilo jedno neobino shvatanje, koje se nuno raalo iz jednog neobinog
drutvenog ureenja.
Feudalna aristokratija rodila se iz rata i za rat; orujem je stekla mo i odravala
ju je orujem; nita joj, dakle, nije bilo nunije od ratnike hrabrosti, i prirodno je to

ju je slavila iznad svega ostalog. Sve to je naoigled ispoljavalo tu hrabrost, ma i

nautrb razuma i ovenosti, ona je dakle odobravala, a esto i nalagala. ud ljudi
nalazila se samo u pojedinostima.
to je ovek smatrao ogromnom uvredom ako je primio amar i to je morao da
ubije u dvoboju onoga koji mu je zadao taj lak udarac, to je neto proizvoljno; ali to
plemi nije mogao mirno otrpeti uvredu i to bi izgubio ast ako bi dopustio da ga
neko udari, a ne bi ovoga izazvao na dvoboj, to je proizilazilo iz samih naela i
potreba vojnike aristokratije.
Tano je, dakle, do izvesne mere, to se reklo da je ta ast bila udljiva; ali
njene udi bile su omeene izvesnim nunim granicama. Tako sam daleko od toga
da mi se to osobito pravilo koje su nai dedovi zvali au ini nekakvim proizvoljnim
zakonom da bih lako preuzeo obavezu da u i njegove najbesmislenije i najbizarnije
propise lako povezati s malim brojem stalnih i nepromenljivih potreba feudalnih
drutava.
Ako poem za feudalnom au na polje politike, nee mi biti teko da i tu
objasnim njeno ponaanje.
Drutveno ureenje i politike institucije srednjeg veka bili su takvi da
optenacionalna vlast nikad nije graanima upravljala neposredno. U oima ovih ona
takorei nije postojala: svako je znao samo za jednog odreenog oveka kome je
bio obavezan da se pokorava. Samo preko ovoga bio je, i ne znajui, povezan i sa
svima ostalim. U feudalnim drutvima, sav drutveni poredak zasnivao se, dakle, na
vernosti samoj linosti gospodara. Kad bi ta vernost bila unitena, palo bi se

smesta u anarhiju.
Vernost politikom glavaru bilo je, uostalom, oseanje iji su znaaj lanovi
aristokratije svakodnevno uoavali, jer svako je od njih bio u isti mah i neiji
gospodar i neiji vazal i imao je i da zapoveda i da se pokorava.
Ostati veran svom gospodaru, rtvovati se za njega po potrebi, deliti s njim
dobru ili zlu sreu, pomagati mu u njegovim poduhvatima ma kakvi oni bili, to su bila
osnovna pravila feudalne asti u politikom pogledu. Vazalovu izdaju javno je mnenje
osuivalo s izuzetnom strogou. Verolomstvo je bilo naroito obeaujue.
U srednjem veku nalazimo, naprotiv, tek malo traga jednog oseanja koje je
pokretalo ivot antikih drutava, hou da kaem patriotizma. I sama re
[333]
patriotizam nije stara u naem jeziku.
Feudalne institucije skrivale su otadbinu od pogleda, a zbog njih je i ljubav
prema njoj bila manje neophodna. One su inile da se zaboravlja nacija a da se
razvija oseanje prema jednom oveku. Stoga se i ne via da je feudalna ast ikad
smatrala strogim zakonom da ovek ostane veran svojoj zemlji.
Ne znai da ljubav prema otadbini nije uopte postojala u srcu naih dedova; ali
ona je bila samo neka vrsta slabog i nejasnog nagona, koji je bivao jasniji i jai to
su se vie ukidale klase i centralizovala vlast.
To se lepo vidi po suprotnim ocenama o pojedinim dogaajima u istoriji, zavisno
od pokolenja koje o njima sudi. Maral de Burbon izgubio je ast u oima svojih
savremenika zato to je oruje okrenuo protiv svoga kralja; a u naim oima zato
to je zaratio protiv svoje zemlje. I mi ga igoemo koliko nai preci, ali iz drugih

razloga.
Da bih objasnio svoju misao, izabrao sam feudalnu ast, zato to su joj crte
vema naglaene nego u ikoje druge; mogao sam uzeti primer i drugde, i stigao bih
do istog cilja, samo drugim putem.
Mada Rimljane ne poznajemo tako dobro kao nae pretke, znamo ipak da su i
kod njih, u pogledu slave i beaa, postojala naroita shvatanja, koja nisu
proizilazila samo iz optih pojmova dobra i zla. Mnogi ljudski postupci i kod njih su
posmatrani u razliitom svetlu, zavisno od toga da li je u pitanju bio graanin ili
stranac, slobodan ovek ili rob; slavili su se i neki poroci, a izvesne vrline uzdizale
iznad svih drugih.
U ivotopisu Koriolanovom, Plutarh kae: "A junatvo je tada u Rimu bilo u asti i
cenjeno iznad svih ostalih vrlina. O tome svedoi i to to su ga nazvali virtus, samim
nazivom vrline, pridajui taj opti naziv jednoj posebnoj vrsti. Tako da je rei vrlina
na latinskom bilo isto to i rei junatvo." Ko u tome ne bi prepoznao jednu osobitu
potrebu toga drutva to se uspostavilo radi osvajanja sveta?
Svaka bi nacija pruila primera za slina zapaanja; jer kao to sam ve rekao,
kad god se ljudi okupe u neko posebno drutvo, odmah se meu njima uspostavi
nekakva ast, to jest skup svojstvenih im shvatanja o tome ta treba hvaliti a ta
kuditi; a tim osobenim pravilima uvek je izvor u svojevrsnim navikama i naroitim
interesima toga drutva.
To vredi, u izvesnoj meri, i za demokratska drutva kao i za druga. Dokaz o
[334]
tome nai emo kod Amerikanaca.

Meu shvatanjima Amerikanaca jo nailazimo na neke pojmove koji su kao

odlomci nekadanje evropske aristokratske asti. Takva tradicionalna shvatanja vrlo
su malobrojna; koren im je slab i imaju slabu mo. To je kao kakva religija iji je
poneki hram ostavljen da postoji, ali u koju se vie ne veruje.
Usred tih izbledelih pojmova jedne egzotine asti javljaju se neka nova
shvatanja koja ine ono to bismo u nae dane mogli nazvati amerikom au.
Pokazao sam kako Amerikance sve neprestano goni ka trgovini i proizvodnji.
Poreklo, drutveno ureenje, politike institucije i samo tlo na kome ive neodoljivo
ih vuku na tu stranu. Oni danas ine, dakle, jedno skoro iskljuivo proizvoako i
trgovako drutvo, usred jedne nove i ogromne zemlje, i glavni im je cilj da ovu
eksploatiu. To je karakteristina crta koja, u nae dane, najvema odlikuje
ameriki narod od svih drugih.
Sve one smirene vrline koje doprinose urednom funkcionisanju drutvene
zajednice i pogoduju trgovini moraju, dakle, biti u osobitoj asti u tom narodu i ovek
ih ne bi mogao prenebregnuti a da se ne izloi sveoptem preziru.
Sve plahovite vrline, koje esto blistaju, ali jo ee unose nemir u drutvo,
zauzimaju, naprotiv, u shvatanju tog naroda, nie mesto. Njih ovek moe zanemariti
a da ne izgubi uvaenje svojih sugraana, a moda bi se ak izloio opasnosti da ga
izgubi ako bi njih stekao.
Nije manje proizvoljno ni razvrstavanje mana kod Amerikanaca.
Postoje izvesne sklonosti koje su za osudu po sveoptem razumu i savesti
ljudskog roda, a upravo su u skladu s osobitim i trenutnim potrebama amerikog

drutva; ono ih tek mlako osuuje, ponekad ak i hvali; naveu naroito ljubav
prema bogatstvu i pratee sklonosti koje su s njom povezane. Da bi iskrio, uinio
plodnim i preobrazio taj prostrani nenastanjeni kontinent koji je sad njegov posed,
Amerikancu je potrebna svakodnevna podrka jedne snane strasti; ta strast moe
biti samo ljubav prema bogatstvu; strast bogaenja ne igoe se, dakle, u Americi, i
samo ako ne prelazi granice koje joj odreuje javni poredak, ona je i u asti.
Amerikanci zovu plemenitom i asnom ambicijom ono to su nai dedovi u srednjem
veku zvali ropskom pohlepom, kaogod to Amerikanci zovu slepom i varvarskom
pomamom osvajaku ar i ratniku narav koje su nae pretke svakog dana bacale u
nove bitke.
U Sjedinjenim Dravama, imovina lako propadne i lako se ponovo stekne. Zemlja
je bezgranina i puna neiscrpnih izvora. Narod ima sve potrebe i apetite stvorenja
koje raste, i ma koliki mu bili napori, uvek jo oko njega ostaje vie dobara nego to
on moe da prigrabi. Ono ega se treba bojati u takvom narodu nije propast
nekoliko pojedinaca, koja se brzo popravi, nego nerad i mlakost svih. Odvanost u
privrednim poduhvatima prvi je uzrok njegovog brzog napretka, njegove snage i
veliine. Privreda je za njega kao nekakva ogromna lutrija, na kojoj mali broj ljudi
svakog dana gubi, ali na kojoj drava neprestano dobija. Takav narod mora, dakle,
blagonaklono gledati i u asti drati odvanost u privredi. A svaki smeo pduhvat
izlae opasnosti imovinu onoga koji ga je preduzeo i onih koji su mu ukazali
poverenje. Amerikanci, za koje je odvanost u trgovini vrlina, ne mogu ni u kom
sluaju igosati odvane.

Otuda se u Sjedinjenim Dravama pokazuje tako neobina uviavnost prema

trgovcu koji je bankrotirao: njegova ast ne trpi nimalo od takve nesree. Po tome
se Amerikanci razlikuju ne samo od svih evropskih naroda nego i od svih trgovakih
nacija naih dana; ali oni, po svom poloaju i potrebama, ni ne lie ni na koju od njih.
U Americi se sa strogou nepoznatom u ostalom svetu postupa prema
porocima koji su takvi da naruavaju moralnu istotu i unitavaju branu vezu. To na
prvi pogled neobino odudara od tolerantnosti koja se pokazuje u nekim drugim
stvarima. ovek se iznenadi kad u istom narodu sretne moral i tako labav i tako
strog u isti mah.
Sve to nije tako nedosledno kao to se moe pretpostaviti. Javno mnenje u
Sjedinjenim Dravama tek mlako suzbija ljubav prema bogatstvu, koja slui
privrednoj veliini i prosperitetu nacije, a naroito osuuje onaj nemoral koji odvraa
duu od tenje ka blagostanju i remeti red u porodici, tako neophodan uspehu
poslova. Da bi ih sugraani cenili, Amerikanci su, dakle, prinueni da se povinuju
sreenim navikama. U tome smislu moe se rei da pitanjem asti smatraju to da
budu edni.
Amerika ast podudara se s nekadanjom evropskom au u jednome: ona
hrabrost stavlja na elo vrlina i ini od nje najveu moralnu nunost, ali ne vidi
hrabrost u istom vidu.
U Sjedinjenim Dravama ratniko junatvo malo se ceni, hrabrost koja se
najbolje poznaje i najvie ceni jeste hrabrost s kojom se prkosi pomami okeana da
bi se to pre uplovilo u luku, ili podnose bez albi nevolje u pustoi i samoa,

svirepija od svih nevolja i hrabrost zahvaljujui kojoj ovek ostaje skoro neosetljiv za
iznenadnu propast muno steene imovine i koja smesta upuuje na nove napore da
se ona ponovo stekne. Ta vrsta hrabrosti poglavito je neophodna za odranje
prosperiteta amerikog drutva, pa je ono osobito potuje i slavi. ovek se ne bi
mogao pokazati lien nje a da ne bude lien i asti.
Nalazim jo jednu, poslednju crtu, koja e sasvim reljefno istai ideju ove glave.
U demokratskom drutvu kakvo je drutvo Sjedinjenih Drava, gde su imovine
male i slabo obezbeene, sav svet radi, a rad vodi svemu. To je preokrenulo
smisao pitanja asti i usmerilo ga protiv dokolice.
Sretao sam ponekad u Americi ljude bogate, mlade i po naravi nesklone
mukotrpnim naporima, a bili su prisiljeni da se bave nekim zanimanjem. Njihova
narav i bogatstvo doputali su im da sede besposleni; javno mnenje im je to
bespogovorno zabranjivalo i valjalo je povinovati mu se. A u evropskim nacijama,
gde se aristokratija jo bori sa bujicom koja je odnosi, esto sam viao ljude koje
su potrebe i elje neprestano podbadale, a oni su sedeli dokoni samo da ne bi
izgubili uvaenje sebi ravnih, i lake su podnosili dosadu i nematinu nego to bi rad.
Ko nee u tim tako suprotnim obavezama zapaziti dva razliita pravila, koja ipak
oba proizilaze iz asti?
Ono to su nai dedovi prvenstveno nazivali au bio je, uistinu, samo jedan
njen oblik. Oni su opti naziv dali onome to je bilo samo jedna vrsta. ast
nalazimo, dakle, i u demokratskim vekovima kao i u doba aristokratije. I nije teko
dokazati da u ovima ona samo pokazuje jedno drugo lice.

Ne samo da su joj propisi drugaiji, videemo i da su malobrojniji i manje jasni, a

i ljudi im se nemarnije povinuju.
Kasta je uvek u osobenijem poloaju nego neki narod. Nita na svetu nije tako
izuzetno kao to je jedno malo drutvo koje se uvek sastoji od istih porodica, kao
to je to bilo sa srednjovekovnom aristokratijom, na primer, i kome je cilj bio da u
svom krugu usredsredi i zadri, iskljuivo i naslednim putem, bogatstvo i mo.
A to je poloaj nekog drutva izuzetniji to su mnogobrojnije njegove naroite
potrebe, pa je vei i broj pojmova asti koji odgovaraju tim potrebama.
Propisi asti bie, dakle, uvek malobrojniji u naroda koji nije podeljen na kaste
nego u kojem drugom. Ako se desi da se uspostave nacije u kojima bi ak teko
bilo nai klase, ast e se u njima ograniavati na mali broj propisa, a ti e se
propisi sve manje udaljavati od moralnih zakona usvojenih u celom oveanstvu.
Tako e propisi asti biti manje udni i malobrojniji u demokratskoj naciji nego u
aristokratskoj.
Bie i nejasniji; to nuno proizilazi iz onoga to prethodi.
Kad su karakteristine crte asti malobrojnije i manje neobine, mora esto biti
teko razabrati ih.
Postoje i drugi razlozi.
U aristokratskim nacijama srednjeg veka, svejedno to su se pokolenja
smenjivala, svaka je porodica bila kao nekakav besmrtan i veito nepromenljiv
ovek; ideje se u njima nisu menjale kaogod ni drutveni poloaj.
Svaki je ovek u njima imao, dakle, uvek pred oima iste ciljeve, na koje je

gledao sa istog gledita; pogled mu je malo pomalo prodirao do najsitnijih

pojedinosti i opaanje mu je neizbeno moralo, vremenom, postati jasno i
razgovetno. Tako da ljudi feudalnog doba ne samo da su imali vrlo neobina
shvatanja koja su sainjavala njihovu ast nego se i svako to shvatanje ocrtavalo za
njih u jasnom i preciznom obliku.
Tako nikada ne moe biti u jednoj zemlji kao to je Amerika, gde se svi graani
kreu, gde i drutvo, i samo menjajui se svakodnevno, menja svoja shvatanja
zajedno s potrebama. U takvoj zemlji ljudi naziru pravilo asti, ali retko imaju
vremena da ga netremice posmatraju.
A sve i da je drutvo nepomino, opet bi teko bilo utvrditi smisao koji treba dati
rei ast.
U srednjem veku, poto je svaka klasa imala svoju ast, jedno shvatanje nije
nikad bilo prihvaeno od velikog broja ljudi, to je omoguavalo da mu se da utvren
i taan oblik, tim pre to su svi koji su ga prihvatali imali savreno istovetan i vrlo
izuzetan status, pa su bili i prirodno skloni da se saglase o propisima jednog zakona
koji je bio stvoren samo za njih.
ast je tako postajala potpuni podroban zakonik u kome je sve bilo unapred
predvieno i ureeno i koji je pruao utvreno i uvek vidljivo pravilo za ljudske
postupke. U demokratskoj naciji kao to je amerika, gde su slojevi izmeani, pa
celo drutvo ini jednu jedinstvenu masu, u kojoj su svi slini mada ne i istovetni,
ljudi se ne mogu unapred tano saglasiti o tome ta ast doputa a ta zabranjuje.
Postoje, dodue, u tom narodu izvesne optenacionalne potrebe, iz kojih se

raaju zajednika shvatanja u pogledu asti; ali takva shvatanja ne javljaju se nikad
u isto vreme, na isti nain i sa istom snagom u glavi svakog graanina; zakon asti
postoji, ali mu esto nedostaju tumai.
Zbrka je jo mnogo vea u takvoj demokratskoj zemlji kao to je naa, u kojoj
razliite klase to su sainjavale nekadanje drutvo, poto su se izmeale ali se
nisu stopile, svakodnevno unose jedna u drugu razliita i esto protivna shvatanja
asti; u kojoj svako po svojoj udi naputa jedan deo shvatanja svojih dedova, a
zadrava neki drugi; te se tako, usred tolikih proizvoljnih merila, nikad ne moe
uspostaviti neko zajedniko pravilo. Onda je skoro nemoguno unapred rei koji e
postupci biti asni a koji igosani. To su bedna vremena, ali ne traju dugo.
U demokratskim nacijama, poto je slabo definisana, ast, nuno ima i malu
mo, jer teko je pouzdano i vrsto primenjivati jedan zakon koji se nesavreno
poznaje. Javno mnenje, koje je prirodni i suvereni tuma zakona asti, ne videi
jasno na koju stranu treba da prevagne pokuda ili pohvala, kolebljivo izrie svoj sud.
Ponekad i protivrei samom sebi, a esto uti i puta da sve ide kako ide.
Srazmerna slabost asti u demokratijama potie jo i iz vie drugih uzroka.
U aristokratskim zemljama, isto shvatanje asti prihvata uvek samo izvestan broj
ljudi, esto ogranien, a uvek odvojen od ostalih sugraana. ast se, dakle, u
njihovom shvatanju lako mea sa predstavom o svemu onome to ih odlikuje od
ostalih. Ona im se ini karakteristinom crtom njihovog lika; oni razna njena pravila
primenjuju sa svim arom linog interesa i, ako tako mogu da kaem, unose strast u
to da im se povinuju.

Ta se istina vrlo jasno ispoljava kad se ita poglavlje o dvobojima kao dokaznom
postupku u srednjovekovnim zbornicima obiajnog prava. Tu se vidi da su plemii
bili duni da se u svojim sporovima slue kopljem i maem, dok su se puani izmeu
sebe sluili batinom, "budui da puani nemaju ast", dodaju zbornici. To nije
znailo, kao to se zamilja u nae doba, da su ti ljudi bili prezreni; znailo je samo
da se o njihovim postupcima nije sudilo po istim pravilima kao o postupcima
aristokratije.
U prvi mah nas iznenauje to su propisi asti, kad ona tako vlada svojom
punom moi, obino vrlo udnovati, tako da se ini kao da joj se ljudi tim vie
pokoravaju to ona vie odstupa od razuma, pa se otud ponekad zakljuivalo da je
ast bila jaka upravo zbog svoje ekstravagantnosti.
Te dve stvari imaju zapravo isto poreklo, ali ne proizilaze jedna iz druge.
ast je bizarna u onom srazmeru koliko su osobenije potrebe koje ona
predstavlja i koliko je manji broj ljudi koji te potrebe oseaju; a i mona je zato to
predstavlja takvu vrstu potreba. ast, dakle, nije mona zato to je bizarna, nego je
bizarna i mona iz istog uzroka.
Jo u neto napomenuti.
U aristokratskim narodima svi su slojevi razliiti, ali svi su nepromenljivi; svako u
svom krugu zauzima mesto koje ne moe napustiti i gde ivi usred drugih ljudi koji su
isto tako vezani. U tim nacijama niko se, dakle, ne moe nadati ili bojati da nee biti
vien; nema oveka, ma i najnieg poloaja, koji ne bi imao svoju pozornicu i koji bi
bio toliko neznan da bi mogao izbei pokudu ili pohvalu.

U demokratskim narodima, naprotiv, gde su svi graani izmeani u istom

mnotvu i u njemu se neprestano kreu, javno mnenje ne moe da ih domai:
predmet joj svakog asa nestaje i izmie joj. ast e tu uvek biti manje neumoljiva i
manje mona; jer ast dejstvuje uvek samo s obzirom na javnost, po emu se
razlikuje od proste vrline, koja ivi povuena u sebe i zadovoljava se time da se
sama pred sobom posve doara.
Ako je italac dobro shvatio sve to prethodi, morao je razumeti da izmeu
drutvene nejednakosti i onoga to smo nazvali au postoji tesna i nuna veza, na
koju, ako se ne varam, jo nije bilo jasno ukazano. Treba, dakle, da uinim jo
jedan poslednji napor da je dobro osvetlim.
Neka nacija postavi se na neko posebno mesto u ljudskom rodu. Nezavisno od
izvesnih optih potreba svojstvenih ljudskoj vrsti, ona ima svoje osobene interese i
potrebe. Smesta se u njoj, u pogledu pokude ili pohvale, uspostave izvesna
shvatanja koja su joj svojstvena i koja njeni graani zovu au.
U okviru te iste nacije uspostavi se jedna kasta, koja, odvojivi se sad i ona od
svih drugih klasa, stie osobite potrebe, a ove, opet, stvaraju i naroita shvatanja.
ast te kaste, bizarna meavina shvatanja svojstvenih naciji i jo osobenijih
shvatanja kaste, udaljie se koliko god se to zamisliti moe, od prostih i optih
shvatanja ljudi. Dospeli smo o najvie take, sad se ponovo sputajmo.
Slojevi se meaju, privilegije su ukinute. Poto su ljudi koji sainjavaju naciju
ponovo postali slini i jednaki, njihovi se interesi i potrebe poistoveuju, pa vidimo
kako postepeno nestaju svi osobeni pojmovi koje je svaka kasta zvala au; ast

proizilazi sad jo samo iz osobenih potreba same nacije; ona predstavlja njenu
individualnost meu narodima.
Ako bi se najposle smelo pretpostaviti da bi se sve rase mogle stopiti i da bi svi
narodi sveta mogli dospeti do toga da imaju iste interese, iste potrebe i da se
meusobno ne razlikuju nikakvom karakteristinom crtom, potpuno bi se prestala
pripisivati neka konvencionalna vrednost ljudskim postupcima; svi bi ih videli u istom
svetlu; opte potrebe oveanstva, koje savest otkriva svakom oveku, bile bi
zajedniko merilo. Tada bi u svetu bilo jo samo prostih i optih pojmova dobra i
zla, sa kojima bi, prirodnom i nunom vezom, bile povezane ideje pohvale i pokude.
Tako, da najzad jednom jedinom formulom obuhvatim celu svoju misao, razlike i
nejednakosti meu ljudima stvorile su pojam asti; ona slabi to se vie briu te
razlike i nestaje zajedno s njima.
GLAVA XIX
ZATO U SJEDINJENIM DRAVAMA IMA TOLIKO AMBICIOZNIH LJUDI A
TAKO MALO VELIKIH AMBICIJA
Prvo to u Sjedinjenim Dravama pada u oi jeste bezbrojno mnotvo onih koji
tee da se uzdignu iznad svoga poetnog stanja; a drugo, mali broj velikih ambicija
koje se zapaaju usred toga sveopteg kretanja ambicije. Nema Amerikanaca koji
ne gore od elje da se uzdignu; ali gotovo se i ne viaju takvi koji bi gajili nekakve

ogromne nade i teili veoma visoko. Svi hoe neprestano da stiu dobra, ugled,
mo; malo njih zamilja sve to u nekakvim golemim razmerama. To nas u prvi mah
iznenauje, jer ne opaamo nita, ni u amerikim naravima ni u zakonima, to bi
trebalo da ograniava elje i da ih spreava da se razmahnu na sve strane.
ini se da bi se to neobino stanje stvari teko moglo pripisati drutvenoj
jednakosti, jer u asu kad se takva jednakost uspostavila kod nas, ona je smesta
probudila skoro bezgranine ambicije. Mislim da tome ipak treba traiti uzrok
poglavito u drutvenom ureenju i naravima Amerikanaca.
Svaka revolucija poveava ambicije ljudi. To je tano naroito kad revolucija
obori neku aristokratiju.
Kad se odjednom srue stare pregrade koje su mnotvo delile od slave i moi,
nastane sveopte i silovito kretanje navie, ka onim visinama to su tako dugo
budile zavist, a ije je uivanje sada doputeno. U tome prvom zanosu trijumfa, nita
se nikom ne ini nemogue. Ne samo da elje nemaju granica nego ni mogunosti
da se one zadovolje, gotovo da nemaju. U tome optem i naglom smenjivanju
obiaja i zakona, u tome ogromnom komeanju svih ljudi i svih pravila, graani se
uzdiu i padaju neverovatno brzo, a mo tako brzo prelazi iz ruke u ruku da niko ne
mora gubiti nadu da e je i sam jednom dosegnuti.
Valja se podsetiti, uostalom, da su ljudi koji obore neku aristokratiju iveli pod
njenim zakonima; videli su njen sjaj i proeti su, i ne znajui to, oseanjima i idejama
koje je ona stvorila. U asu kad se aristokratija raspada, njen duh jo lebdi nad
masom, i u ljudima ostaju njeni nagoni jo dugo poto su je pobedili.

Ambicije se, dakle, pokazuju uvek vrlo velike dokle god traje demokratska
revolucija; tako e biti jo neko vreme i poto se ona zavri.
Seanje na izuzetne dogaaje kojima su bili svedoci ne iili za jedan dan iz
pamenja ljudi. Strasti koje je revolucija udahnula ne iezavaju zajedno s njom.
Oseanje nepostojanosti traje i usred reda. Predstava o lakom uspehu nadivi
neobine mene iz kojih se rodila. elje ostaju ogromne i kad se mogunosti da se
one zadovolje svakodnevno smanjuju. elja za velikim bogatstvom traje, mada
velika bogatstva postaju retka, pa vidimo kako se na sve strane raspaljuju
nesrazmerne i nesrene ambicije od kojih u potaji i jalovo sagorevaju srca koja ih
gaje.
Malo pomalo, meutim, briu se i poslednji tragovi borbe; ostaci aristokratije
sasvim nestaju. Zaboravljaju se krupni dogaaji koji su pratili njen pad; posle
ratovanja nastupa smirenje, vlast propisa ponovo se raa u novome svetu; elje se
usklauju s mogunostima; usaglauju se potrebe, ideje i oseanja; ljudi se sasvim
izravnavaju: demokratsko drutvo najzad je uspostavljeno.
Ako sad pogledamo takav demokratski narod, koji je dospeo do toga stalnog i
normalnog stanja, on e nam pruiti prizor sasvim drugaiji od onog koji smo
malopre posmatrali, i moi emo lako prosuditi da ambicije postaju velike dok se
drutveni poloaji ujednauju, a nisu vie takve kad su ovi izjednaeni.
Poto su se velika bogatstva izdelila, a znanje se rasprostrlo, niko vie nije
sasvim lien obrazovanja i imetka; poto su i privilegije i obespravljenost klasa
ukinute, a ljudi zauvek raskinuli veze koje su ih drale nepomine, ideja progresa

ukazuje se u svaijim mislima; udnja za drutvenim uzdizanjem raa se

istovremeno u svim srcima; svako hoe da se uzdigne sa svog mesta. Ambicija je
sveopte raspoloenje.
Ali, dok drutvena jednakost svim graanima prua neke mogunosti, ona i
spreava da ijedan meu njima raspolae veoma irokim mogunostima, to nuno
omeava elje u dosta uske granice. Ambicija je, dakle, u demokratskim narodima
arka i stalna, ali obino ne moe da smera vrlo visoko, i ivot obino prolazi u tome
da se arko udi za malim ciljevima koje ovek vidi da su dostupni.
A od velikih ambicija naroito odvraa ljude u demokratijama ne toliko to to im
je imovno stanje skueno koliko silan napor koji svakodnevno ulau da bi ga
poboljali. To im prisiljava duu da sve svoje snage upotrebi za obavljanje sitnih
stvari, to ubrzo neizbeno skuava njene poglede i ograniava joj mo. Mogli bi biti
mnoge siromaniji, a ostati uzvieniji.
Mali broj bogatih graana koliko ih ima u demokratiji nisu izuzetak od toga
pravila. ovek koji se postepeno uzdigne do bogatstva i moi stekne u tom dugom
radu navike obazrivosti i uzdranosti kojih potom ne moe da se odvikne. ovek ne
proiruje postepeno duu kao to proiruje svoju kuu.
Slino se zapaanje moe primeniti i na sinove tog oveka. Ovi su se, dodue,
rodili u ve imunom stanju, ali roditelji su im ranije bili u skromnom; odrasli su
okrueni oseanjima i idejama koje kasnije teko mogu da odbace, pa treba
verovati da e istovremeno naslediti i oeve nagone zajedno s njegovom imovinom.
Nasuprot tome, moe se dogoditi da najsiromaniji potomak neke mone

aristokratije pokae ogromnu ambiciju, zato to ga tradicionalna shvatanja njegove

loze i opti duh njegove kaste jo neko vreme dre iznad njegovog imovnog stanja.
Jo neto spreava ljude demokratskog doba da se lako predadu nekoj velikoj
ambiciji, a to je vreme koje predvidaju da e morati protei pre nego to budu u
stanju da preduzmu da je ostvare. Paskal kae: "Velika je prednost plemiko
svojstvo, koje ve u osamnaestoj ili dvadesetoj godini stavlja oveka u povoljan
poloaj da sve postigne, u kakvom bi neko drugi mogao biti tek sa pedeset; to ini
trideset godina dobijenih bez ikakva truda." Tih trideset godina obino nedostaje
ambicijama u demokratiji. Jednakost, koja svakom ostavlja slobodu da uspe u
svemu, spreava da ovek brzo raste.
U demokratskom drutvu, kao i drugde, postoji samo mali broj velikih karijera
koje se mogu postii; a kako su putevi koji njima vode otvoreni za sve graane bez
razlike, napredovanje svih mora neizbeno da se uspori. A poto se kandidati ine
priblino jednaki, pa je teko meu njima izvriti izbor a da se ne narui naelo
jednakosti, koje je vrhovni zakon demokratskih drutava, prva misao koja se javlja
jeste da se svima nametne da napreduju jednakim korakom i da se svi podvrgnu
proveravanju.
to vie ljudi bivaju slini i to vie naelo jednakosti proima mirnim putem i
duboko i institucije i naravi, to i pravila napredovanja bivaju sve neumoljivija i
napredovanje sporije, a poveava se tekoa da se brzo dospe do izvesnog
visokog stepenika.
Iz mrnje prema privilegijama i iz nedoumica u izboru dospe se do toga da se svi

ljudi prisile, ma kolikog rasta bili, da prou kroz isto reeto i svi se bez razlike
podvrgavaju mnotvu prethodnih uvebavanja, u kojima izgube mladost i ugasi im se
mata, tako da izgube nadu da e ikad moi potpuno uivati u dobrima koja im se
nude; a kad najzad dou do toga da mogu da izvre velike stvari, prola ih je volja.
U Kini, gde je drutvena jednakost vrlo velika i davnanja, ovek prelazi s jednog
javnog poloaja na drugi tek poto bude podvrgnut ispitu. Sa takvom proverom
susree se pri svakom koraku u karijeri, i taj pojam je toliko uao u obiaje i naravi
da se seam jednog kineskog romana u kome junak, posle mnogo nedaa, uspe
najzad da dirne srce voljene devojke time to je dobro poloio jedan ispit. Velike
ambicije ne mogu disati irokim pluima u takvoj atmosferi.
To to kaem o politici vredi i za sve drugo; jednakost proizvodi svuda isto
dejstvo; gde zakon ne preduzima da uredi i uspori napredovanje ljudi, dovoljno to
ini konkurencija.
U vrsto uspostavljenim demokratskim drutvima, visoka i brza uspinjanja su,
dakle, retka; ona su izuzetak od opteg pravila. Njihova upadljivost ini da
zaboravljamo da su malobrojna.
Ljudi u demokratijama najposle ponu nazirati te stvari; vremenom opaze da
zakonodavac pred njima otvara neogranieno polje, na kome svako moe lako
koraknuti nekoliko koraaja, ali koje se niko ne moe nadati da e brzo pretrati.
Izmeu sebe i ogromnog krajnjeg cilja svojih elja vide oni mnotvo malih prepona,
koje treba polako preskakati; taj prizor unapred im zamori ambiciju i obeshrabri je.
Oni onda odustanu od tih dalekih i neizvesnih nada da bi blie oko sebe potraili

manje visoka ali lake dostupna zadovoljstva. Zakon im ne ograniava vidike, ali ih
oni sami suavaju.
Rekao sam da su velike ambicije ree u demokratsko nego u aristokratsko
doba; dodajem jo i ovo: kad se, uprkos tim prirodnim preprekama, desi da se
rode, imaju drugaiji lik.
U aristokratijama, polje ambicije je iroko, ali su mu granice utvrene. U
demokratskim zemljama, ona se upinje na uskom polju; ali ako uspe da ga
prevazie, pomislilo bi se da je vie nita ne ograniava. Kako su ljudi u takvim
zemljama slabi, osamljeni i pokretljivi, kako tradicije imaju malu mo a zakoni malo
trajanja, otpor novinama je mlak, a drutvena zajednica nikad se ne ini da stoji
sasvim pravo i vrsto na svojim temeljima. Te tako, kad ambiciozan ovek jednom
ve ima mo u rukama, veruje da se moe usuditi na sve; a kad mu ona izmakne iz
ruku, odmah pomilja da izvri prevrat u dravi da bi je se opet domogao.
To velikoj politikoj ambiciji daje crtu osionog i revolucionarnog, kakva se retko
via, u takvom stepenu, u aristokratskim drutvima.
Mnotvo sitnih, vrlo razumnih ambicija, usred kojih se, ovde-onde, vine poneka
krupna, slabo obuzdana elja: to je obino slika koju pruaju demokratske nacije.
Usklaena, i umerena i velika ambicija tu se retko sree.
Na drugom mestu ve sam pokazao kakvom potajnom silom jednakost postie
da u ljudskom srcu prevagne strast za materijalnim uivanjima i iskljuiva ljubav
prema sadanjem; ti razni nagoni meaju se s ambicijom i daju joj, da tako kaem,
svoju boju.

Mislim da se ambiciozni ljudi u demokratijama manje nego svi drugi bave

interesima i sudom budunosti: bave se samo sadanjim trenutkom i njim su
obuzeti. Brzo izvre mnogo poduhvata, radije nego da podignu nekoliko trajnih
spomenika; uspeh vole mnogo vie nego slavu. Od ljudi naroito trae poslunost.
Mo je ono to ele pre svega. Narav im je skoro uvek ostala manje uzviena nego
to im je poloaj, te zato vrlo esto u svoje izuzetno postignue unose vrlo
prostake sklonosti, pa se ini da su se uspeli do najvie vlasti samo zato da bi
sebi lake pribavili sitna i prosta uivanja.
Mislim da je u nae doba nuno proistiti, srediti i dovesti u sklad oseanje
ambicije, ali da bi bilo vrlo opasno hteti ga prekomerno oslabiti i suzbiti. Treba se
potruditi da se ambiciji unapred postave krajnje granice, koje nikada nee smeti da
prekorai; ali treba se uvati toga da joj se polet ometa u okviru tih doputenih
granica.
Priznajem da se, za demokratiju, mnogo vie bojim osrednjih nego odvanih
elja; jer ini mi se da se najvie treba plaiti da usred neprestanih sitnih poslova
privatnog ivota ambicija ne izgubi polet i uzvienost, da se ljudske strasti
istovremeno ne smire i splasnu toliko da ponaanje cele drutvene zajednice
postane mirnije, ali i manje uzvieno.
Mislim, dakle, da bi poglavari tih novih drutava pogreili kad bi hteli da graane
uspavaju u suvie jednolinoj i suvie spokojnoj srei i da je dobro da im ponekad
dadu teke i opasne zadatke, da bi uzdigli ambiciju i otvorili joj neko pozorje.
Moralisti se neprestano ale da je omiljen porok naeg doba gordost.

To je u izvesnom smislu istina: nema odista nikoga ko ne veruje da je bolji od

svog suseda i ko pristaje da se pokorava pretpostavljenom. Ali u drugom jednom
smislu to je vrlo netano; jer taj isti ovek koji ne moe da podnese ni podreenost
ni jednakost ipak samog sebe prezire toliko da veruje da je stvoren samo za
vulgarna uivanja. Rado ostaje pri sitnim eljama i ne usuuje se da pristupi viim
poduhvatima: jedva ih i zamilja.
Daleko od toga da verujem da bi naim savremenicima trebalo preporuivati
skruenost, mislim da bi se trebalo truditi da im se ulije jedna via predstava o
njima samima i o ljudskoj vrsti. Skruenost nije zdrava za njih; ono to im po mome
miljenju najvie nedostaje to je gordost. Rado bih razmenio vie naih sitnih vrlina
za taj porok.
GLAVA XX
O ZAPOLJAVANJU U JAVNIM SLUBAMA U NEKIM DEMOKRATSKIM
NACIJAMA
U Sjedinjenim Dravama, im neki graanin ima neto obrazovanja i sredstava,
tei da se obogati trgovinom ili proizvodnjom, ili pak kupi umsko zemljite i postane
pionir. Sve to trai od drave jeste da mu ne smeta u poslu i da titi plod njegovog
truda.
U veini evropskih naroda, kad neki ovek pone oseati svoju snagu i proirivati

svoje elje, prva misao koja mu se javi jeste da dobije mesto u nekoj javnoj slubi.
Te razliite posledice proizale iz istog uzroka zasluuju da ovde za asak
zastanemo i razmotrimo ih.
Kad su javne funkcije malobrojne, slabo plaene i nesigurne, a s druge strane,
privredna zanimanja mnogobrojna i unosna, onda se ka privredi, a ne ka
administraciji usmeravaju odasvud nove i nestrpljive elje to se svakodnevno raaju
iz jednakosti.
Ali ako, uporedo s izjednaavanjem slojeva, obrazovanje ostaje nepotpuno ili
due bojaljive, ili ako trgovina i proizvodnja, ometane u svom razvoju, pruaju samo
teke i spore mogunosti da se ljudi bogate, onda se graani buno slegnu oko
poglavara drave i trae njegovu pomo, izgubivi nadu da e sami moi poboljati
svoju sudbinu. Doi do lagodnijeg ivota na teret dravne blagajne ini im se, ako ne
jedini put koji im preostaje, a ono najlaki i irom otvoren svima da bi poboljali
svoje stanje, koje im nije vie dovoljno: jagma za dravnom slubom postaje
najvema upranjavana od svih delatnosti.
Tako naroito mora biti u velikim centralizovanim monarhijama, gde je broj
plaenih funkcija ogroman, a egzistencija inovnika prilino obezbeena, tako da
niko ne gubi nadu da e dobiti neku slubu i da e je spokojno uivati kao sopstveno
vlasnitvo.
Neu rei da je takva opta i neumerena elja za javnom slubom neko veliko
drutveno zlo, da u svakom graaninu unitava duh nezavisnosti i iri po celoj
nacionalnoj zajednici neku potkupljivu i servilnu narav, da gui u njoj muevne vrline;

neu skrenuti panju ni na to da takvo reenje stvara samo jednu neproduktivnu

delatnost i da uzburkava zemlju a ne obogauje je: sve se to samo po sebi razume.
Ali hteo bih da napomenem da vlast koja pogoduje takvoj tenji izlae opasnosti
svoj mir, pa ak i svoj opstanak dovodi u veliku opasnost.
Znam da se, u doba kao to je nae, kad vidimo kako se postepeno gase ljubav
i potovanje to su se nekad ukazivali vlasti, vlastodrcima moe initi nuno da
svakog oveka tenje veu samim njegovim interesom i da im se ini zgodno da se
slue njegovim sopstvenim strastima da bi ga drali u stroju i u utanju. Ali to ne
moe dugo potrajati, i ono to se u jednom periodu moglo initi iniocem snage
sigurno postaje vremenom krupan uzrok nemira i slabosti.
I kod demokratskih naroda kao i kod svih drugih, broj mesta u javnoj slubi
naposletku dostigne izvesne granice; ali, u tim istim narodima, broju ambicioznih
ljudi granica nema; on se neprestano poveava, postupnim i neodoljivim rastom, to
vea biva drutvena jednakost; granicu dostigne tek kad ponestane ljudi.
Kad ambicija, dakle, nema drugog izlaza do put administracije, vlast e se na
kraju nuno suoiti s jednom stalnom opozicijom, jer njen je zadatak da pomou
ogranienih sredstava zadovoljava elje koje se mnoe bez granica. Budite sasvim
ubeeni da je od svih naroda na svetu najtee obuzdavati narod molilaca i njime je
najtee upravljati. Ma kolike napore ulagali njegovi glavari, ne mogu ga nikad
zadovoljiti, i uvek se valja bojati da naposletku ne obori poredak u zemlji i ne
promeni lik drave samo iz potrebe da se stvore upranjena mesta.
Vladari naeg doba, ako se trude da privuku samima sebi sve nove elje koje

budi jednakost i da ih zadovolje, na kraju e se, ako se ne varam, pokajati to su se

upustili u takav poduhvat. Otkrie jednog dana da su svoju vlast stavili na kocku
time to su je uinili tako neophodnom i da bi bilo potenije a i sigurnije da su
svakog svog podanika pouili umeu da sam sebi bude dovoljan.
GLAVA XXI
ZATO E VELIKE REVOLUCIJE POSTATI RETKE
Narod koji je vekovima iveo pod reimom kasta i klasa dostie demokratsko
drutveno ureenje tek kroz dugi niz manje-vie munih preobraaja, pomou
silovitih napora i posle mnogih mena za vreme kojih imovine, shvatanja i mo brzo
menjaju mcsto.
Pa i kad se taj veliki prevrat zavri, jo se vidi kako dugo postoje revolucionarne
navike koje je on stvorio i slede jo duboka previranja.
Kako se to sve zbiva u vreme kad se drutveni poloaji izjednauju, neki
zakljuuju da postoji neki skriveni odnos i neka tajna veza izmeu same jednakosti i
revolucija, tako da prva ne bi mogla postojati a da se iz nje ne rode i ove druge.
U tome se rasuivanje ini saglasno s iskustvom.
U narodu u kome su slojevi priblino izjednaeni nikakva vidljiva veza ne okuplja
ljude i ne dri ih vrsto na njihovom mestu. Niko od njih nema trajno pravo niti mo
da zapoveda i niko nije u poloaju da se pokorava, nego svako, poto raspolae

izvesnim obrazovanjem i sredstvima, moe birati sebi put i koraati odvojeno od svih
ostalih.
Isti uzroci koji graane ine nezavisnim jedne od drugih gone ih svakodnevno ka
novim i nespokojnim eljama i neprestano ih mamuzaju.
Izgleda, dakle, prirodno verovati da u demokratskom drutvu ideje, stvari i ljudi
moraju veito menjati oblik i mesto i da e demokratski vekovi biti doba brzih i
neprestanih promena.
Je li odista tako? Da li drutvena jednakost uobiajeno i stalno navodi ljude na
revolucije? Sadri li ona neko prevratniko naelo koje spreava drutvo da se
staloi i navodi graane da stalno menjaju zakone, doktrine i obiaje? Ja ne
verujem. Tema je znaajna; molim itaoca da me paljivo prati.
Skoro sve revolucije koje su promenile izgled pojednih naroda izvrene su da bi
se uspostavila ili unitila nejednakost. Ako ostavite po strani uzgredne uzroke koji su
doveli do velikih komeanja, skoro uvek ete doi do nejednakosti kao uzroka. Ili su
siromani hteli da preotmu dobra bogatima ili su bogati pokuavali da okuju
siromane. Ako, dakle, moete da uspostavite neko drutveno ureenje u kome e
svako imati poneto da uva a malo da oduzme drugome, mnogo ete uiniti za mir
u svetu.
Nije mi nepoznato da u velikom demokratskom narodu uvek ima vrlo siromanih i
vrlo bogatih graana; ali siromasi, umesto da ine ogromnu veinu nacije, kao to
to biva uvek u aristokratskim drutvima, u malom su broju i zakon ih ne vezuje
zajedno vezama neizleive i nasledne bede.

Bogati, sa svoje strane, retki su, rastureni i nemoni; nemaju privilegija koje bi
privlaile poglede; i samo njihovo bogatstvo, poto nije vezano za zemljite i ne
ispoljava se u njemu, neuhvatljivo je i takorei nevidljivo. Kaogod to nema vie loza
siromaha nema vie ni loza bogataa; ovi se svakodnevno uzdiu iz mnotva, a
neprestano se u nj i ponovo utapaju. Ne ine, dakle, neku odelitu klasu koja bi se
mogla lako definisati i liiti svog bogatstva; a i poto su, uostalom, hiljadama
nevidljivih niti povezani sa mnotvom svojih sugraana, narod bi ih teko mogao
pogoditi a da ne pogodi i sebe. Izmeu te dve krajnosti demokratskih drutava
nalazi se bezbrojno mnotvo skoro jednakih ljudi, koji, mada nisu upravo ni bogati ni
siromani, poseduju dovoljno da ele red, a nemaju toliko da bi izazivali zavist.
Ovi su prirodno neprijatelji nasilnih pokreta; njihovo mirovanje dri u mirovanju i
sve to je iznad i ispod njih i odrava u ravnotei drutvenu zajednicu.
Ne znai da oni jesu zadovoljni svojim sadanjim stanjem niti da se prirodno
groze revolucije, iji bi plen i oni delili, a ne bi od nje nita pretrpeli; naprotiv, oni
arko ele da se obogate, samo je nevolja to ne znaju na iji bi to raun trebalo da
bude. Isto drutveno ureenje koje neprestano budi u njima elje sputava te elje u
nune granice. Ono prua ljudima vie slobode za promene, ali i manje interesa da
neto menjaju.
Ljudi u demokratijama ne samo to prirodno ne ele revolucije nego ih se i boje.
Nema revolucije koja manje ili vie ne ugroava steenu imovinu. Veina onih koji
ive u demokratskim zemljama poseduju imovinu; i ne samo da poseduju imovinu
nego i ive u uslovima u kojima ljudi najvie i dre do nje.

Ako paljivo pogledamo svaku od klasa to sainjavaju drutvo, lako emo

uvideti da nema klase u kojoj bi strasti to se raaju iz posedovanja bile pohlepnije i
upornije nego u srednjim klasama.
Siromani esto ba ne mare mnogo za ono to imaju, zato to mnogo vie pate
zbog onoga to im nedostaje nego to uivaju u onome to imaju. Bogati imaju jo i
mnogo drugih strasti da zadovolje osim strasti bogaenja, a uostalom, dugo
korienje i muno odravanje velikog bogatstva najposle ih uini takorei
neosetljivim za njegove prijatnosti.
Ali imuni ljudi koji lagodno ive podjednako daleko i od velikog bogatstva i od
bede ogromno dre do svoje imovine. Kako su jo vrlo blizu siromatva, izbliza mu
vide nevolje i plae ih se; izmeu njega i njih stoji samo njihova mala imovina, za
koju se vezuju i njihove bojazni i nade. Svakim asom sve su vie zaokupljeni njome,
usled stalnih briga koje im zadaje, a za nju ih vezuju i svakodnevni napori koje ulau
da bi je uveali. Pomisao da se odreknu i najmanjeg njenog dela nepodnoljiva im
je, a njen potpuni gubitak smatraju najveom nesreom na svetu. A ba broj tih
sitnih sopstvenika, pohlepnih i zabrinutih, drutvena jednakost neprestano uveava.
Tako u demokratskim drutvima veina graana ne vidi jasno ta bi mogla dobiti
nekakvom revolucijom, a svakog asa i na hiljadu naina osea ta bi mogla
izgubiti.
Na drugom jednom mestu ovoga dela rekao sam ve kako drutvena jednakost
prirodno usmerava ljude ka privrednim zanimanjima i kako poveava posede u
nekretninama i ini ih raznolikim, a pokazao sam i kako ona u svakom oveku budi

stalnu i arku elju za poveanjem svog blagostanja. Nita nije protivnije

revolucionarnim strastima nego sve to.
Moe se desiti da u krajnjem ishodu neka revolucija i pogoduje proizvodnji i
trgovini, ali prva joj je posledica skoro uvek da upropauje proizvoae i trgovce,
zato to neizbeno menja pre svega opte stanje potronje i trenutno preokree
odnos koji je postojao izmeu proizvodnje i potreba.
Ne znam, uostalom, nita to bi bilo protivnije revolucionarnim naravima nego to
su trgovake naravi. Trgovina je prirodno protivna svim estokim strastima. Ona voli
odmerenost, sklona je kompromisima, vrlo briljivo izbegava jarost. Strpljiva je,
prilagodljiva, ume lukavo da pridobija, a krajnjim sredstvima pribegava tek kad je
nuda na to natera. U trgovini ljudi postaju meusobno nezavisni; ona im uliva visoko
miljenje o sopstvenoj vrednosti i elju da se sami staraju o svojim poslovima, a ui
ih da u njima i uspevaju; ini ih, dakle, sklonim slobodi, a odvraa ih od revolucija.
Vlasnici pokretnih dobara moraju se jo vie bojati revolucije nego svi drugi, jer
se, s jedne strane, njihova imovina esto moe lake preoteti, a s druge, moe u
svakom asu i sasvim nestati, ega manje moraju da se plae zemljoposednici, jer
ako i izgube prihod od svoje zemlje, mogu se nadati da e, kroz sve preokrete,
sauvati bar samu zemlju. Stoga se i via da se oni prvi mnogo vie uplae kad se
jave revolucionarni pokreti.
Narodi su, dakle, tim manje skloni revolucijama to je u njih vie pokretnih
dobara i to je vei broj onih koji ih poseduju.
Ma kakvom se zanimanju posvetili, uostalom, i ma kakvu vrstu imovine

posedovali, ljudima je svima zajednika jedna crta. Niko nije potpuno zadovoljan
sadanjim svojim imovnim stanjem i svi se, svakodnevno, na hiljadu naina trude da
ga poboljaju. Pogledajte svakoga u bilo koje doba njegovog ivota i videete da se
bavi nekim novim planovima, iji je cilj da mu poveaju blagostanje; ne govorite mu o
interesima i pravima ljudskog roda: sve misli zaokupljene su mu njegovim malim
privatnim poduhvatom, pa bi radije drutvene potrese odloio za neka druga
vremena.
To ne samo da ljude odvraa od pokretanja revolucija nego im oduzima i samu
elju za njima. estoke politike strasti slabo prianjaju za one koji su se svom
duom predali sticanju blagostanja. ar koji unose u sitne poslove smiruje ih u
krupnima.
Jave se, dodue, s vremena na vreme, i u demokratskim drutvima preduzimljivi
i ambiciozni graani, ije ogromene elje ne bi mogle da se zadovolje kad bi
koraali utabanim putevima. Takvi vole revolucije i prieljkuju ih, ali vrlo im je teko
da ih pokrenu, sem ako im u pomo ne priteknu kakva izuzetna zbivanja.
ovek se ne moe uspeno boriti protiv duha svog vremena i svoje zemlje, i ma
koliko bio moan, teko moe svoje savremenike pridobiti za oseanja i ideje koje
celina njihovih elja i raspoloenja odbacuje. Ne treba, dakle, misliti da se ljudi, kad
je drutvena jednakost, postavi stvar davnanja i neosporna, udarila svoj ig
naravima, lako dadu navesti da se za nekim nepromiljenim vodama ili odvanim
novatorom bace u neizvesne poduhvate.
Takvima se oni. istina, ne opiru otvoreno, pomou kakvih znalakih kombinacija,

a jo manje s unapred odluenom namerom da mu se odupru. Ne bore se

energino protiv njega, nekad mu ak i pljeskaju, ali ne idu za njim. Njegovom poletu
suprotstavljaju oni prikriveno svoju tromost, njegovim revolucionarnim nagonima
svoje konzervativne interese, svoju ljubav prema mirnom domaem ivotu njegovim
pustolovnim strastima, svoj zdrav razum njegovom nastranom duhu, svoju prozu
njegovoj poeziji. Silnim naporima on ih za asak digne na noge, ali mu oni brzo
skliznu iz ruku, kao da ih sopstvena teina vue, i smire se. On tako iscrpe svoju
snagu napreui se da pokrene to ravnoduno i nemarno mnotvo, i najposle bude
sasvim nemoan, ne to je pobeen, nego to je sam.
Ne tvrdim da su ljudi koji ive u demokratskim zemljama prirodno nepokretni;
mislim, naprotiv, da u takvim drutvima vlada veito kretanje i da niko tu ne zna za
predah; i mislim da se ti ljudi kreu u izvesnim granicama i ne prelaze ih. Oni
svakodnevno menjaju, razgrauju ili obnavljaju sporedne stvari, ali se jako staraju da
ne diraju u one glavne. Vole promenu, ali plae se revolucije.
Iako Amerikanci neprestano menjaju ili ukidaju poneki svoj zakon, daleko od
toga da pokazuju revolucionarne strasti. Po tome kako se brzo zaustave i smire kad
previranja u javnosti postanu pretea i upravo u asu kad se ini da su strasti
najvema raspaljene, lako je ustanoviti da se revolucije boje kao najvee nesree i
da je svako u sebi reen i na najvee rtve da bi se ona izbegla. Nema zemlje na
svetu u kojoj bi se oseanje za vlasnitvo pokazalo ivlje i zabrinutije nego u
Sjedinjenim Dravama i gde bi veina ispoljavala manje sklonosti za doktrine koje bi
pretile da na bilo koji nain poremete vlasnitvo.

esto sam zapazio da teorije koje su po svojoj prirodi revolucionarne, po tome

to se mogu ostvariti samo potpunom i ponekad naglom promenom statusa lica i
svojine, uivaju beskrajno manje naklonosti u Sjedinjenim Dravama nego u velikim
evropskim monarhijama. Ako ih neki pojedinci i ispovedaju, celina ih odbacije s
nekom vrstom nagonskog uasavanja.
Ne bojim se rei da bi demokratija Sjedinjenih Drava osudila veinu maksima
koje mi u Francuskoj imamo obiaj da zovemo demokratskim. U Americi svet ima
demokratske ideje i strasti; mi u Evropi jo imamo strasti i ideje revolucionarne.
Ako Amerika ikad doivi kakve velike revolucije, do njih e dovesti prisustvo
Crnaca na tlu Sjedinjenih Drava, to e rei da e se one izroditi ne iz drutvene
jednakosti, ve, naprotiv, iz nejednakosti.
Kad su drutveni poloaji izjednaeni, svako se rado povlai u sebe i zaboravlja
opte stvari. Kad se zakonodavci demokratskih naroda ne bi trudili da isprave tu
kobnu sklonost ili kad bi joj jo i pogodovali, smatrajui da ona odvraa graane od
politikih strasti i tako ih udaljava od revolucije, moglo bi se dogoditi da time oni
sami odvedu do zla koje hoe da izbegnu i da nastupi trenutak kad bi razularene
strasti nekolicine ljudi, koristei se nerazumnim egoizmom i mlakou veine, prisilile
drutvenu zajednicu da pretrpi neobine poremeaje.
U demokratskim drutvima samo neznatne manjine ele revolucije; ali manjine
ponekad mogu i da ih izvedu.
Ne kaem da su demokratske nacije zatiene od revolucija, kaem samo da ih
njihovo drutveno ureenje ne ini sklonim revolucijama, nego ih pre od njih odvraa.

Demokratski narodi ne uputaju se lako, sami od sebe, u velike pustolovine; samo

nesvesno mogu one biti uvuene u revolucije; ponekad ih pretrpe, ali same ih ne
diu. I dodajem: ako su mogle da steknu prosveenosti i iskustva, ne doputaju da
se one pokrenu.
Znam da u tom pogledu i same javne isntitucije mogu mnogo da uine; one
pogoduju nagonima koji se raaju iz drutvenog ureenja ili ih suzbijaju. Ne tvrdim,
dakle ponavljam, da je neki narod zatien od revolucija samim tim to u njemu
vlada drutvena jednakost, ali verujem, ma kakve bile institucije takvog naroda, da
e u njemu velike revolucije uvek biti neuporedivo manje estoke i ree nego to se
pretpostavlja; i lako nazirem takvo politiko stanje, udrueno sa drutvenom
jednakou, koje e drutvo uiniti postojanijim nego to je ikad bilo na naem
Zapadu.
To to sam rekao o stvarnosti delimino vai i za ideje.
Dve nas stvari iznenauju u Sjedinjenim Dravama: velika promenljivost u veini
ljudskih postupaka i neobina postojanost izvesnih naela. Ljudi se neprestano
kreu, a ljudski duh ini se skoro nepomian.
Kad se neko shvatanje jednom rairi po amerikom tlu i pusti koren, pomislio bi
ovek da ga nikakva sila na svetu ne moe iskoreniti.
U Sjedinjenim Dravama, opte doktrine u pogledu religije, filozofije, morala pa
ak i politike ne menjaju se ili se samo delimino menjaju tek posle jednog skrivenog
i esto neosetnog pripremanja; ak i najgrublje predrasude gube se nepojmljivo
sporo u toj sredini gde se, meutim, i stvari i ljudi toliko i neprestano meaju.

Govori se da je u prirodi i navikama demokratija da svaki as menjaju i

raspoloenja i misli. Moda je to tano za male demokratske nacije, kakve su bile
one u antikom svetu, koje su se cele okupljale na jednom trgu, gde bi ih jedan
govornik raspalio. Nita slino nisam video u velikom demokratskom narodu koji
zauzima suprotnu obalu naeg okeana. U Sjedinjenim Dravama meni je palo u oi
kako je teko razuveriti veinu u neku ideju koju je sebi stvorila i odvojiti je od
oveka koga je prigrlila. Ni spisi ni govori ne mogu u tome da uspeju, jedino iskustvo
izae s tim na kraj, pa i ono ponekad treba vie puta da se ponovi.
To nas u prvi mah iznenauje; paljivije ispitivanje to, meutim, objanjava.
Ne verujem da je tako lako kao to se zamilja iskoreniti predrasude jednog
demokratskog naroda, izmeniti mu verovanja, i novim verskim, filozofskim, politikim
i moralnim naelima zameniti ona koja su se jednom ve uspostavila; jednom rei,
ostvariti krupne i este revolucije u shvatanjima. Ne znai da je onde ovekov um
dokon: stalno je nemiran, ali se bavi vie time da unedogled varira konsekvence
poznatih naela i otkriva nove, nego da trai nova naela. ivo se vrti oko svoje ose
vie nego to leti napred brzim i prekim naporom; malo pomalo proiruje svoj krug
sitnim, stalnim i estim pokretima, a ne pomera ga odjednom.
Ljudi jednaki u pravima, po obrazovanju i imovnom stanju, jednom rei jednakog
stanja, nuno imaju i potrebe, navike i sklonosti koje se malo razlikuju. Kako stvari
vide iz istog ugla, duh im je prirodno sklon slinim idejama, i mada bi svaki od njih
mogao da se odvoji od svojih savremenika i da sebi stvori sopstvena verovanja, svi
se naposletku ipak, i nesvesno i nehotice, slau u izvesnom broju optih uverenja.

to paljivije posmatram dejstvo jednakosti na miljenje sve sam vie ubeen da

misaona anarhija kojoj smo svedoci nije, kao to to vie njih pretpostavlja, prirodno
stanje demokratskih naroda. Verujem da je vie treba smatrali poremeajem
svojstvenim njihovoj mladosti i da se ona javlja samo u to prelazno doba kad su ljudi
raskinuli stare veze koje su ih meusobno povezivale, a jo se veoma razlikuju po
poreklu, vaspitanju i naravima, te polo su jo sauvali vrlo razliite ideje, nagone i
sklonosti, nita ih ne spreava da ih i ispoljavaju. Glavna shvatanja ljudi bivaju tim
slinija to vie njihov drutveni poloaj biva slian. To mi se ini optom i stalnom
pojavom; ostalo je sluajno i prolazno.
Mislim da retko biva da u jednom demokratskom drutvu neki ovek stvori,
odjednom, nekakav sistem ideja vrlo dalek onome koji su usvojili njegovi
savremenici, a ako bi se takav novator i pojavio, zamiljam da bi, prvo, imao mnogo
muke da ga i sasluaju, a jo vie da u njegove ideje poveruju.
Kad je drutveni poloaj ljudi skoro istovetan, teko moe jedan ovek da ubedi
drugoga. Poto se svi meusobno vide izbliza, poto su zajedno nauili iste stvari i
vode istovetan ivot, nisu prirodno skloni da jednoga meu sobom uzmu za vodu i
da ga slepo prate: retko se veruje na re nekome ko nam je slian ili jednak.
Ne samo da vera u pamet pojedinca slabi u demokratskim nacijama, kao to
sam to ve drugde rekao, nego ubrzo izbledi i sama predstava o intelektualnoj
nedmoi koju bi bilo koji ovek mogao stei nad svima ostalima.
to vie ljudi meusobno lie to se malo pomalo sve vie u njihovo verovanje
uvlai dogma o jednakoj pameti, pa nekom novatoru, ma ko on bio, postaje sve

tee da stekne i vri velik uticaj na duh celog naroda. U takvom su narodu, dakle,
nagle misaone revolucije retke; jer ako bacimo pogled na istoriju sveta, vidimo da je
mnogo manje mo rasuivanja, a mnogo vie autoritet nekog imena doveo do
velikih i brzih promena u shvatanjima ljudi.
Imajte na umu, uostalom, da ljudi koji ive u demokratskom drutvu nisu nikako
vezani jedan za drugog, pa treba ubediti svakoga od njih. Dok je u aristokratskim
drutvima dovoljno ako se moe dejstvovati na duh nekolicine: svi ostali idu za
njima. Da je Luter iveo u nekom veku jednakosti i da mu sluaoci nisu bili velikai i
vladari, moda bi naiao na vie tekoe da promeni lice Evrope.
Ne znai da su ljudi u demokratijama prirodno vrsto ubeeni u pouzdanost
svojih shvatanja i vrlo vrsti u svojim verovanjima; esto su u sumnjama koje niko,
po njime, ne moe reiti. Deava se ponekad u takvo doba da bi ljudski duh rado
krenuo u nekom pravcu; ali kako ga nita snano niti goni niti usmerava, koleba se u
mestu i ne mie se.
Kad se pitam koje drutveno ureenje najvie pogoduje velikim misaonim
revolucijama, nalazim da je to nekako izmeu potpune jednakosti svih graana i
potpune odelitosti klasa.
U kastinskom reimu, pokolenja se smenjuju, a ljudi ne menjaju svoje mesto;
jedni ne oekuju nita vie, drugi se ne nadaju niemu boljem. Uobrazilja se uspava
usred te tiine i sveopte nepominosti, pa se ne javlja ni pomisao o nekakvoj
promeni.
Kad se klase ukinu i drutveni poloaj ljudi postane gotovo jednak, svi se ljudi

neprestano kreu, ali svaki je odvojen, nezavisan i slab. Ovo drugo stanje ogromno
se razlikuje od onoga prvog, ali slino mu je u jednome: velike revolucije u ljudskom
duhu vrlo su retke.
Ali izmeu te dve krajnosti u istoriji nacija nailazimo na jedno prelazno doba,
burno i slavno, kad drutveni poloaj ljudi nije vie toliko nepromenljiv da bi um
spavao, a jo je i toliko nejednak da ljudi mogu da vre velik duhovni uticaj jedni na
druge, te pojedini mogu da izmene verovanja svih. Tada se javljaju veliki
reformatori, a nove ideje odjednom promene lice sveta.
I kad neko stekne poverenje jednog demokratskog naroda, jo je velika muka
da privue njegovu panju. Vrlo je teko postii da vas sasluaju ljudi koji ive u
demokratiji ako im ne govorite o njima samima. Ne sluaju to im se govori, jer su
veoma obuzeti onim to rade.
U demokratskim narodima, naime, sreemo malo dokonih ljudi. ivot tu tee
usred kretanja i buke, i ljudi su tako obuzeti delanjcm da im malo vremena ostaje za
razmiljanje. Hou naroito da naglasim da ne samo da su zauzeti nego su strasno
obuzeti onim ime se bave. Veito su u poslu, a svaki posao im sasvim obuzima
duu; ar koji unose u poslove spreava ih da se raspale za ideje.
Mislim da je vrlo teko pobuditi oduevljenje jednog demokratskog naroda za
bilo kakvu teoriju koja nije u vidljivoj i neposrednoj vezi s njegovim svakodnevnim
praktinim ivotom. Takav narod ne naputa, dakle, lako svoja stara verovanja. Jer
samo oduevljenje moe poneti duh ljudi izvan utabanih puteva i samo ono vri
velike misaone kaogod i politike revolucije.

Tako demokratski narodi nemaju ni vremena ni volje da se upuste u traganje za

kakvim novim shvatanjima. Pa i kad se desi da posumnjaju u svoja shvatanja, ipak ih
zadre, jer bi im trebalo suvie vremena i ispitivanja da ih promene; zadre ih, ne
kao pouzdana, nego kao usvojena.
Ima i drugih razloga jo, i jaih, koji se protive tome da lako doe do kakve
velike promene u doktrinama jednog demokratskog naroda. Ukazao sam ve na njih
na poetku ove knjige.
Dok su, u takvom narodu, pojedinani uticaji slabi i skoro nitavni, uticaj koji
masa vri na duh svakog pojedinca veoma je velik. Drugde sam izneo razloge tome.
Ovde hou da kaem da bi pogreno bilo misliti da to potie samo od politikog
ureenja i da bi veina izgubila svoju misaonu mo zajedno s politikom vlasti.
U aristokratijama, ljudi esto imaju onu veliinu i snagu koja im je odista
svojstvena. Kad se desi da su u suprotnosti s najveim brojem ostalih, povuku se u
sebe, sami sebe podre i utee. Ne biva tako u demokratskim narodima. Kod njih
se sveopta naklonost ini isto tako neophodna kao i vazduh koji se die, pa biti u
nesaglasnosti sa celinom naroda isto je takorei to i ne biti iv. Celina nema
potrebe da primeni zakone da bi savladala one koji ne misle kao ona. Dovoljno je i
njeno neodobravanje. Oseanje usamljenosti i nemoi smesta pokosi ove i oduzme
im svaku nadu.
Kad postoji drutvena jednakost, opte shvatanje vri ogroman pritisak na duh
svakog pojedinca, obuhvata ga, upravlja njime i gui ga; to mnogo vie potie od
ustrojstva samog drutva nego od njegovih politikih zakona. to vie ljudi postaju

slini, svaki se osea sve slabiji naspram svih. Poto ne otkriva nita to bi ga
uzdizalo iznad njih i odlikovalo, gubi veru sam u sebe im mu se svi suprotstavljaju;
ne samo da sumnja u svoje snage nego posumnja i u svoje pravo i vrlo je spreman
da prizna da grei im to tvrdi veina. Veina nema potrebe da ga prisiljava; ona ga
ubedi.
Ma na koji nain da se organizuju vlasti u nekom demokratskom drutvu i da im
se odredi neka mera, uvek e pojedincu biti vrlo teko da veruje u neto to veina
odbacuje i da ispoveda neto to ona osuuje.
To divno pogoduje postojanosti verovanja.
Kad neko shvatanje pusti korena u jednom demokratskom narodu i uspostavi se
u glavi veine ljudi, ono posle opstoji samo od sebe i bez napora se ovekovei, zato
to ga niko ne napada. Oni koji su ga isprva odbacivali kao pogreno naposletku ga
prihvate kao sveopte, a oni koji mu se u dnu due suprotstavljaju to ne pokazuju;
briljivo paze da se ne upuste u jednu opasnu a jalovu borbu.
Kad veina jednog demokratskog naroda menja miljenje, istina je da moe po
svojoj volji izvriti udne i nagle preokrete u misaonom svetu; ali retko biva da
promeni miljenje, a skoro je isto tako teko ustanoviti da ga je promenila.
Ponekad se deava da vreme, dogaaji ili pojedinani i usamljeni napor neijeg
uma uzdrmaju naposletku ili malo pomalo unite neko verovanje, a da se to spolja i
ne opaa. Ali otvoreno ono se ne napada. Ljudi se ne okupljaju da bi se protiv njega
borili. Njegove pristalice napuste ga, jedan po jedan, bez buke; svakog dana ga
poneki naputaju, sve dok mu najzad ne ostane tek mali broj pristalica.

I u takvom stanju, ono jo vlada.

Kako njegovi neprijatelji i dalje ute ili samo kriom meusobno razmenjuju misli,
i sami dugo jo ne mogu biti sigurni da se izvrila jedna velika revolucija, pa u
neizvesnosti, ne pokreu se. Posmatraju i ute. Veina vie ne veruje; ali jo izgleda
kao da veruje, i taj puki privid sveopteg shvatanja dovoljan je da sputa novatore, te
da ute, puni potovanja.
ivimo u doba koje je videlo najbre promene u duhu ljudi. Moguno je, meutim,
da uskoro glavna ljudska shvatanja budu postojanija nego to su bila u prethodnim
vekovima nae istorije; to vreme jo nije nastupilo, ali moda se blii.
Sto vie poblie ispitujem potrebe i prirodne nagone demokratskih naroda sve
sam vie ubeen, ako se ikad jednakost, kao opta i stalna, uspostavi na celom
svetu, da e velike misaone i politike revolucije postati mnogo tee i ree nego to
se pretpostavlja.
Po tome to se ljudi u demokratijama ine uvek uzbueni, u nedoumici, kao
zadihani i spremni da promene svoju volju i svoje mesto, mi uobraavamo da e oni
odjednom ukinuti svoje zakone, usvojiti neka nova verovanja i stei kakve nove
navike. A ne mislimo pri tom da jednakost, mada ini ljude sklone promenama, budi
u njima i interese i sklonosti kojima je potrebna stabilnost da bi bili zadovoljeni; ona
ih i gura, a istovremeno ih i zaustavlja, podstie ih, a i vezuje tu gde su; raspaljuje
im elje, a ograniava im snage.
To se ne otkriva otprve: strasti koje odvajaju graane jedne od drugih ispoljavaju
se same od sebe u demokratijama. Ali ne opaa se prvim pogledom skrivena sila

koja ih zadrava i okuplja.

Smem li rei, usred ruevina koje me okruuju, da se za budua pokolenja ne
bojim najvie revolucija? Ako graani nastave da se sve vie zatvaraju u uski krug
svojih sitnih domaih interesa i da se u njemu vrte bez predaha, moemo se bojati
da e postati nekako nedostupnim onim velikim i snanim optim emocijama koje
unesu buru u narode, ali ih i razvijaju i obnavljaju. Kad vidim kako svojina postaje
tako promenljiva, a ljubav prema vlasnitvu tako nespokojna i arka, moram da se
bojim da ljudi ne dospeju dotle da na svaku novu teoriju gledaju kao na opasnost, na
svaku novinu kao na alostan poremeaj, na svaki drutveni progres kao na prvi
korak ka nekoj revoluciji, te da ne odbiju sasvim da se pokrenu iz bojazni da e ih to
odvui bogzna kuda. Strepim, priznajem, da e se najposle predati takvoj
slabotinjskoj ljubavi prema sadanjim uivanjima da e zanemariti i interes svoje
sopstvene budunosti i budunosti svojih potomaka, pa e se radije mlitavo
prepustiti toku svoje sudbine nego da po potrebi uloe nagao i snaan napor da je
isprave.
Svet veruje da e nova drutva svakog dana menjati svoj lik, a ja se bojim da
naposletku ne ostanu suvie nepromenljivo pri istim institucijama, istim
predrasudama i istim obiajima; te da se ljudski rod ne zaustavi i ogranii, a njegov
duh da se ne pone veito samo vrteti ukrug, ne stvarajui novih ideja; da e se
ovek moda iscrpljivati u skuenom, usamljenom i jalovom kretanju, a da
oveanstvo, samo gibajui se neprestano, nee vie napredovati.

GLAVA XXII
ZATO DEMOKRATSKI NARODI PRIRODNO ELE MIR, A NJIHOVA VOJSKA
RAT
Iz istih interesa, istih bojazni i istih strasti zbog kojih se demokratski narodi klone
revolucija, klone se i rata: ratniki duh i revolucionarni duh slabe istovremeno i iz
istih uzroka.
Sve vei broj vlasnika, koji su prijatelji mira, poveanje bogatstva u pokretnim
stvarima, koje rat tako brzo guta, blagost naravi, izvesno mekutvo, sklonost
samilosti koju budi jednakost, hladan razum, zbog koga su ljudi slabo podloni
poetinim i estokim emocijama koje s raaju pod orujem, svi ti uzroci, udrueni,
gue ratniki duh.
Mislim da se moe prihvatiti kao opte i stalno pravilo da e u civilizovanim
narodima ratnike strasti bivati sve ree i sve slabije to vea bude drutvena
jednakost.
Rat je, meutim, udes koji pogaa sve narode, i demokratske kao i druge. Ma
koliko volele mir, te nacije ipak moraju biti spremne da odbiju od sebe rat, drugim
reima, da imaju vojsku.
Dobra srea, koja je stanovnike Sjedinjenih Drava darivala tolikim izuzetnim
stvarima, dovela ih je usred nenastanjenih predela gde takorei nemaju suseda.
Dovoljno im je nekoliko hiljada vojnika, ali to je osobenost Amerike, a ne

demokratije.
Drutvena jednakost i naravi i institucije koje iz nje proizilaze ne poteuju neki
demokratski narod obaveze da dri vojsku, a ta vojska uvek ima vrlo velik uticaj na
njegovu sudbinu. Osobito je vano, dakle, ispitati kakvi su prirodni nagoni onih koji je
sainjavaju.
U aristokratskih naroda, naroito u onih gde jedino roenje odreuje drutveni
poloaj, nejednakost nalazimo i u vojsci kao i u celoj naciji: oficir je plemi, vojnik je
kmet. Prvome nuno pripada da zapoveda, drugome je sueno da se pokorava. U
aristokratskim vojskama ambiciji vojnika postavljene su, dakle, vrlo uske granice.
Ali ni ambicije oficira nisu neograniene. Aristokratsko telo nije samo deo jedne
hijerarhije; ono uvek obuhvata i u sebi jednu hijerarhiju: lanovi koji ga sainjavaju
postavljeni su jedni iznad drugih, na izvestan nain koji se ne menja. Nekome je po
roenju prirodno namenjeno da komanduje pukom, drugome da komanduje etom;
kad dostignu tu krajnju taku svojih nada, sami se od sebe zaustave i smatraju se
zadovoljni svojom sudbinom.
Postoji jo jedan krupan uzrok koji, u aristokratijama, smiruje u oficira elju za
napredovanjem. Nezavisno od svog ina u vojsci, oficir u aristokratskim narodima
zauzima i visok poloaj u drutvu; in je u njegovim oima skoro uvek samo kao
nekakav dodatak ovome drugom; posveujui se vojnikom pozivu, plemi se manje
povodi za ambicijom, a vie se povinuje nekoj vrsti dunosti koju mu namee
njegovo poreklo. On u vojsku stupa da bi asno ispunio godine dokolice u mladosti i
da bi u svoj dom i meu sebi ravne mogao doneti neke uspomene iz vojnikog

ivota koji e mu sluiti na ast; ali glavna svrha nije mu da u vojsci stekne
materijalnu korist, uvaenje i mo, jer on ta preimustva ve sam po sebi uiva i da
ne izlazi iz kue.
U demokratskim vojskama svi vojnici mogu postati oficiri, ime se elja za
napredovanjem iri na sve njih, a granice vojnike ambicije skoro se beskrajno
razmiu.
Oficir, sa svoje strane, ne vidi nita to bi ga prirodno i nuno zaustavljalo u
jednome inu pre nego u nekome drugom, a svaki stupanj vie ima ogromnu cenu u
njegovim oima, zato to njegov rang u drutvu skoro uvek zavisi od njegovog ranga
u vojsci.
U demokratskih naroda esto biva da oficir nema imovine, nego samo platu, a
uvaenje moe oekivati samo od svoga vojnikog ugleda. Kad god promeni
funkciju, menja se, dakle, i njegovo opte stanje, i on u neku ruku postaje drugi
ovek. Ono to je u aristokratskim vojskama bila uzgredna stvar u ivotu postoje
tako glavna stvar, sve, sam ivot.
U nekadanjoj francuskoj monarhiji oficirima se pridavala samo njihova plemika
titula. U nae doba, pridaje im se samo oficirska titula. Ta mala promena u oblicima
titulisanja dovoljno pokazuje da se izvrila velika revolucija u ustrojstvu i drutva i
vojske.
U demokratskim vojskama elja za napredovanjem je skoro sveopta; arka je,
uporna, stalna; uveavaju je i sve druge elje, a gasi se tek zajedno sa ivotom. A
lako je uvideti da, od svih vojski na svetu, napredovanje u doba mira mora biti

najsporije u demokratskim vojskama. Budui da je broj inova prirodno ogranien,

broj konkurenata skoro neogranien, a zakon jednakosti ih sve pritiskuje, niko ne
moe brzo napredovati, a mnogi ne mogu ni da se pomaknu. Potreba za
napredovanjem je vea, a mogunost napredovanja manja nego u drugim vojskama.
Svi ambiciozni ljudi koji se nalaze u jednoj demokratskoj vojsci vatreno ele rat,
zato to rat prazni poloaje i doputa da se prekri pravo unapreenja po godinama
slube, to je jedina prirodna privilegija u demokratiji.
Tako dolazimo do neobine posledice da od svih vojski demokratske vojske
najvatrenije ele rat, a meu narodima najvie vole mir demokratski narodi; a to
stvar ini jo udnijom, to je to jednakost proizvodi istovremeno tako suprotne
posledice.
Graani, budui jednaki, svakog dana oseaju elju i otkrivaju mogunost da
promene svoj poloaj i uveaju svoje blagostanje: to ih ini sklonim da vole mir, u
kojem privreda prosperira i koji svakome omoguava da mirno izvede dokraja svoje
male poduhvate; a s druge strane, ta ista jednakost, time to poveava vrednost
vojnikih poasti u oima onih koji su se posvetili vojnikom pozivu i time to ini da
te poasti budu svima dostupne, budi u oficira snove o bojnom polju. Na obe strane
isti je nemir srca, podjednako je nezasita ljubav prema uivanjima i podjednaka i
ambicija; razliiti su samo putevi kako da se zadovolji.
Te suprotne sklonosti nacije i vojske izlau demokratska drutva velikim
opasnostima.
Kad neki narod izgubi vojniki duh, vojniki poziv odmah prestane biti u asti i

vojna lica padaju na poslednji rang dravnih slubenika. Malo ih cene i vie ih ne
razumeju. Tada se deava neto suprotno onome to se zbiva u aristokratskim
vekovima. U vojsku ne stupaju vie najvaniji graani, nego najnii. Vojniku ambiciju
gaje samo oni kojima ne preostaje nikakva druga. To zatvara zaarani krug iz koga
je teko izai. Elita nacije izbegava vojniki poziv zato to nije cenjen, a on nije
cenjen zato to mu se elita ne posveuje.
Ne treba se, dakle, uditi to se demokratske armije esto pokazuju nemirne,
to gunaju i to su nezadovoljne svojom sudbinom, iako su fiziki uslovi u njima
obino mnogo blai i disciplina manje kruta nego u svim drugim vojskama. Vojnik se
osea u niem poloaju, i pozleena gordost najposle budi u njemu ljubav prema
ratu, u kome on postaje neophodan, ili prema revoluciji, u kojoj se nada da e, s
orujem u ruci, osvojiti politiki uticaj i lini ugled, koji su mu osporeni.
Ove poslednje opasnosti valja se naroito bojati i zbog sastava demokratske
vojske.
U demokratskom drutvu skoro svi graani imaju imovinu, koju treba uvati; ali
demokratske vojske predvode obino proleteri. Veina njih ima malo ta da izgubi u
graanskim nemirima. Veina nacije tu se prirodno mnogo vie boji revolucija nego
u aristokratskim vekovima; ali vojni komandanti boje ih se mnogo manje.
Uz to, kako u demokratskim narodima, kao to sam malopre rekao, najbogatiji,
najobrazovaniji i najsposobniji graani ne stupaju u vojniki poziv, deava se to da
vojska, u celini, naposletku ini jednu malu odelitu naciju, u kojoj je intelektualni nivo
nii, a navike grublje nego u iroj naciji. A ta mala necivilizovana nacija poseduje

oruje i samo ona ume njime da se slui.

Opasnost kojoj ratniki i buntovni duh vojske izlae demokratske narode
poveava se i usled miroljubive naravi graana; nita nije tako opasno kao to je
vojska usred nacije koja nije ratoborna; preterana ljubav svih graana prema miru
izlae svakog dana poredak na milost i nemilost vojske.
Uopteno se, dakle, moe rei da su demokratski narodi, po svojim interesima i
nagonima, dodue prirodno skloni miru, ali ih njihove vojske stalno vuku ka ratu i
revolucijama.
Vojni prevrati, kojih se u aristokratijama skoro nikad ne treba bojati, uvek prete
demokratskim nacijama. Te opasnosti treba svrstati meunajvee od svih koje
prete njihovoj budunosti; panja dravnika treba neumorno tome da trai leka.
Kad nacija oseti da je iznutra nagriza nemirna ambicija njene vojske, prva misao
koja se javlja jeste da se toj neugodnoj ambiciji prui rat kao zadovoljenje.
Neu da ocrnjujem rat; on skoro uvek daje misli jednog naroda irine i uzdie mu
srce. Ima sluajeva kad samo on moe zaustaviti preterani razvoj izvesnih sklonosti
koje se prirodno raaju iz jednakosti i kad ga treba smatrati nunim lekom izvesnih
upornih bolesti kojima su podlona demokratska drutva.
Rat ima velikih prednosti; ali ne treba se zavaravati time da on smanjuje
opasnost na koju sam maloas ukazao. On je samo odlae, i ona se posle njega
opet pojavljuje, jo stranija; jer vojska sa jo vie nestrpljena podnosi mir kad je
jednom okusila rat. Rat bi bio lek samo u narodu koji bi uvek eleo slavu.
Predviam da e ratoborni vladari koji se jave u velikim demokratskim nacijama

nalaziti da im je lake da pobeuju svojom vojskom nego da ovu obuzdaju posle

pobede. Dve stvari e jedan demokratski narod uvek samo s mnogo muke moi
uiniti: poeti rat i zavriti ga.
Uostalom, mada rat ima osobitih prednosti za demokratske narode, on ih, s
druge strane, izlae izvesnim opasnostima kojih se ne treba u istoj meri bojati u
aristokratijama. Pomenuu samo dve.
Dok rat zadovoljava vojsku, on ometa i esto baca u oajanje ono bezbrojno
mnotvo graana ijim je sitnim strastima svakodnevno potreban mir da bi se
zadovoljile. Rat, dakle, preti da izazove, u drugom jednom obliku, nered koji bi
upravo trebalo da predupredi.
Dug rat ne moe da ne dovede u veliku opasnost slobodu u demokratskoj zemlji.
Ne zato to bi se zapravo trebalo bojati, posle svake pobede, da e pobedonosni
generali silom prigrabiti najviu vlast, kao to su uinili Sula i Cezar. Opasnost je
druge vrste. Rat ne izruuje uvek demokratske narode vojnoj upravi, ali on
neizbeno ogromno poveava, kod tih naroda, ovlaenja civilnih vlasti; u njenim se
rukama skoro nuno centralizuje upravljanje svim ljudima i korienje svih stvari. Ako
rat i ne vodi odjednom despotizmu putem nasilja, vodi mu polako putem navika.
Svi oni koji tee da unite slobodu u nekoj demokratskoj naciji treba da znaju da
je rat najsigurnije i najbre sredstvo da u tome uspeju. To je prvi aksiom nauke.
Kad ambicija oficira i vojnika pone da pobuuje bojazni, jedan lek kao da se
sam od sebe nudi: da se povea broj poloaja koji se mogu dati time to e se
poveati vojska. To ublaava sadanje zlo ali u istoj meri optereuje budunost.

Poveanje vojske moe imati trajno dejstvo u aristokratskom drutvu, zato to

se u takvom drutvu vojnika ambicija ograniava na samo jednu vrstu ljudi, a i za
svakog oveka zaustavlja se na izvesnoj granici, tako da se moe postii da se
zadovolje skoro svi.
Ali u demokratskom narodu nita se ne dobija poveanjem vojske, zato to se
broj ambicioznih poveava tano u istoj srazmeri u kojoj i sama vojska. One kojima
ste usliili elje stvarajui nove poloaje smesta zamenjuje novo mnotvo, kome ne
moete udovoljiti, a i oni prvi ponu ubrzo i sami da se ale; jer isti nemirni duh koji
vlada meu graanima u demokratiji zapaa se i u vojsci; ono to se eli nije da se
zadobije izvestan in, nego da se stalno napreduje. Ako elje i nisu vrlo velike, ipak
se neprestano obnavljaju. Kad povea svoju vojsku, demokratski narod samo,
dakle, za trenutak ublaava ambicije ratnika; ali ubrzo ove nastupe jo stranije,
zato to je broj ambicioznih jo vei.
Mislim da je nemiran i buntovan duh zlo svojstveno samom ustrojstvu
demokratske vojske i da se treba odrei pokuaja da se ono izlei. Zakonodavci u
demokratijama ne treba da se zanose time da e pronai nekakvu organizaciju
vojske koja bi sama po sebi imala mo da smiri i obuzda ratnike; iscrpli bi se
uzaludnim naporima, a ne bi to postigli.
Manama vojske ne moe se nai leka u vojsci, nego u drutvu.
Demokratski narodi prirodno se boje nemira i despotizma. Treba samo te
nagone pretvoriti u promiljene, mudre i postojane sklonosti. Kad se graani
najposle naue da se slobodom slue smireno i korisno i osete njene blagodeti, kad

steknu muevnu ljubav prema redu i dragovoljno se povinuju propisima, isti ti

graani, stupajui u vojniki poziv unee u nj, i nesvesno i nehotice, takve navike i
naravi. Opti duh nacije, proimajui osobeni duh vojske, stiava shvatanja i elje
to se raaju u tome pozivu ili ih suzbija pomou svemone sile javnog mnenja.
Imajte prosveene, sreene, vrste i slobodne graane, pa ete imati
disciplinovane i poslune vojnike.
Svaki zakon koji bi, suzbijajui buntovni duh vojske, teio da u naciji smanji duh
graanskih sloboda i da zamagli ideju prava bio bi suprotan svojoj svrsi. Pogodovao
bi uspostavljanju vojne tiranije mnogo vie nego to bi je spreavao.
A najposle, ma ta se inilo, velika vojska u jednom demokratskom narodu uvek
e biti velika opasnost, i najefikasniji nain da se ta opasnost smanji bie da se
smanji vojska. Ali to je lek kojim nije dato svim narodima da se mogu posluiti.
GLAVA XXIII
KOJI JE SLOJ U DEMOKRATSKOJ VOJSCI NAJRATOBORNIJI I
NAJREVOLUCIONARNIJI
U prirodi je demokratske vojske da je vrlo mnogobrojna u odnosu na narod;
kasnije u rei razloge tome.
S druge strane, ljudi demokratskog doba ne opredeljuju se mnogo za vojniki
poziv.

Demokratski narodi ubrzo budu, dakle, primorani da se odreknu dobrovoljnog

regrutovanja i da pribegnu prinudnom regrutovanju. Njihovo stanje nuno ih
primorava da pribegnu tome krajnjem sredstvu, pa se lako moe predskazati da e
ga svi usvojiti.
Kad je vojna sluba obavezna, ta obaveza se raspodeljuje podjednako i bez
razlike na sve graane. I to nuno proizilazi iz ustrojstva tih drutava i iz njihovih
ideja. Vlast kod njih moe priblino to god hoe, samo ako se istovremeno obraa
svima; samo nejednak teret, a ne teret obino izazove otpor.
Poto je vojna sluba obaveza svih graana, iz toga oevidno proizilazi da svaki
od njih ostaje tek malo godina pod zastavom.
Tako je sada u prirodi stvari da je vojnik u vojsci samo u prolazu, dok je u veini
aristokratskih nacija vojniki poziv bio zanimanje koje je vojnik izabrao ili koje mu je
bilo nametnuto za ceo ivot.
To ima vanih posledica. Meu vojnicima koji sainjavaju demokratsku vojsku
poneki zavole vojniki ivot; ali najvei broj njih, doveden pod zastavu protiv svoje
volje i uvek spreman da se vrati domaem ognjitu, ne smatra da je izistinski stupio
u vojniki poziv i misli samo o tome kako da iz njega izae. Takvi ne stiu potrebe i
nikad ne dele, do moda napola, strasti koje se raaju u vojnikom pozivu. Povinuju
se vojnikim dunostima, ali dua im ostaje privrena interesima i eljama to su je
ispunjavale u civilnom ivotu. Njih, dakle, ne zarazi duh vojske; vie oni u vojsku
unose duh drutva i odravaju ga u njoj. U demokratskim narodima prosti vojnici
ostaju najvema graani; na njih nacionalne navike zadravaju najjae dejstvo, a

javno mnenje najveu mo. Putem vojnika moe se najvie nadati da e se

demokratska vojska proeti ljubavlju prema slobodi i potovanjem prava, kojim je
nadahnut sam narod. Suprotno biva u aristokratskih nacija, gde vojnici naposletku
ve i nemaju vie nita zajedniko sa svojim sugraanima, pa ive usred njih kao
tuini, a esto i kao neprijatelji.
U aristokratskim vojskama konzervativni inilac je oficir, zato to je samo oficir
zadrao tesne veze sa civilnim drutvom i nikad se ne odrie namere da mu se
ranije ili kasnije vrati i u njemu opet zauzme svoje mesto; u demokratskim vojskama
to je vojnik, i iz slinih razloga.
A u demokratskim vojskama, naprotiv, esto se deava da oficir stekne
sklonosti i elje sasvim drukije od onih koje postoje u naciji. To se razume. U
demokratskim nacijama ovek koji postane oficir prekida sve veze koje su ga
vezivale za civilni ivot; on iz ovoga izlazi zauvek i nema nikakvog interesa da mu se
vrati. Njegova istinska otadbina je vojska, poto on inae nije nita do po rangu koji
u njoj zauzima. On, dakle, deli sudbinu vojske, uzdie se ili pada zajedno s njom i
samo ka njoj upravlja ubudue sve svoje nade. Poto oficir ima potrebe veoma
drukije od potreba zemlje, moe se desiti da on arko eli rat ili da radi na
revoluciji upravo u asu kad nacija najvie tei stabilnosti i miru.
Ipak ima inilaca koji stiavaju u njemu ratoborno i nemirno raspoloenje. Mada
je ambicija opterairena i stalna u demokratskim narodima, videli smo da je retko
kad velika. ovek koji, potekavi iz niih slojeva nacije, postigne, preko niih inova
u vojsci, oficirski in, nainio je ve veliki korak. Stupio je tako u jednu sferu viu od

one u kojoj je bio u civilnom drutvu i tu je stekao prava koja e veina

[335]
demokratskih nacija uvek smatrati neotuivim.
Posle tog velikog napora on se
zaustavi i namerava da uiva u steenom. Bojazan da ne dovede u pitanje to to
poseduje ve mu u srcu stiava elju da stekne ono to nema. Poto je preskoio
najveu prepreku koja mu je zaustavljala napredovanje, ve se strpljivije miri sa
svojim sporim kretanjem. To smirivanje ambicije biva sve jae to vii in on dostie,
pa bi tim vie mogao da izgubi u kakvim rizinim okolnostima. Najmanje ratoboran i
najmanje revolucionaran deo demokratske vojske bie uvek, ako se ne varam, njen
vrh.
Ono to sam rekao o oficiru i o vojniku ne moe se primeniti na jedan brojni sloj
koji u svim vojskama zauzima mesto izmeu njih, hou da kaem na podoficire.
Sloj podoficira, koji se pre naeg veka jo nije pojavio u istoriji, imae, mislim,
da odigra i sam neku ulogu.
Kaogod i oficir, i podoficir je u mislima raskinuo sve veze koje su ga vezivale za
civilni ivot; i njemu je vojna sluba ivotni poziv, i on je, moda i vie nego oficir,
jedino na tu stranu usmerio sve svoje elje; ali on jo nije, kao oficir, dosegao jednu
visoku i vrstu taku gde bi se mogao zaustaviti i odahnuti, u oekivanju de se
mogne popeti jo vie.
Po samoj prirodi svojih funkcija, koja se ne moe promeniti, podoficir je osuen
na beznaajan, skuen, oskudan i neizvestan ivot. U vojnikom pozivu on zasad jo
vidi samo opasnosti. Iskusio mu je samo liavanja i pokornost, koje je tee podnositi
nego i opasnosti. Tim vie ga mue sadanje nevolje to zna da mu i ustrojstvo

drutva i ustrojstvo vojske omoguavaju da ih se oslobodi: svakog asa bi, odista,

mogao postati oficir. Tada bi zapovedao, uivao poasti, nezavisnost, prava,
zadovoljstva; ne samo to mu se taj cilj njegovih nada ini ogroman, nego, sve dok
ga se ne domogne, nije nikad siguran da e ga postii. Njegov in nije neopoziv;
svakog dana sasvim je izloen samovolji pretpostavljenih; potrebe discipline
neumoljivo iziskuju da tako bude. Kakva sitna greka, neija ud uvek ga mogu
zaas liiti ploda njegovog viegodinjeg truda i napora. Sve dok ne dostigne in za
kojim udi, on dakle jo nita nije postigao. Tek tada, ini mu se, stupie na svoj
ivotni put. U oveku koga tako neprestano mamuzaju njegova mladost, potrebe,
strasti, duh vremena, nade i strepnje, mora se neizbeno raspaliti oajnika
ambicija.
Podoficir, dakle, eli rat, on ga eli uvek i po svaku cenu, a ako mu se uskrati
rat, on eli revoluciju, koja e ukinuti vlast propisa i u kojoj se nada da e, koristei
se meteom i politikim strastima, oterati svog oficira i zauzeti njegovo mesto. Nije
nemoguno da je on i pokrene, jer ima velik uticaj na vojnike, usled zajednikog
porekla i navika, mada se od njih veoma razlikuje svojim strastima i eljama.
Greio bi ko bi mislio da te razliite sklonosti oficira, podoficira i vojnika zavise
od doba ili od zemlje. One e se ispoljavati u sva doba i u svim demokratskim
nacijama.
U svakoj demokratskoj armiji uvek e podoficir najmanje predstavljati miroljubiv i
sreen duh zemlje, a najbolje e ga predstavljati vojnik. Vojnik e u vojniki poziv
unositi snagu ili slabost nacionalne naravi; on e u njemu predstavljati vernu sliku

nacije. Ako je ona neprosveena i slaba, on e pustiti da ga pretpostavljeni povuku

u nerede, i protiv njegove volje ili i bez njegovog znanja. Ako je ona prosveena i
odluna, on e ih sam zadrati u potovanju poretka.
GLAVA XXIV
ZATO SU DEMOKRATSKE VOJSKE SLABIJE OD DRUGIH KAD STUPE U
RAT, A SILNIJE KAD SE RAT ODUI
Svakoj vojsci koja stupi u rat posle dugog mira preti da bude pobeena; svaka
koja je dugo ratovala ima velikih izgleda da pobedi. Ta se istina naroito moe
primeniti na demokratske vojske.
U aristokratijama, vojniki poziv, budui privilegovan, u asti je i u doba mira.
Posveuju mu se ljudi veoma daroviti, vrlo obrazovani, vrlo ambiciozni; vojska je u
svemu na nivou nacije, a esto je i prevazilazi.
Videli smo kako, u demokratskim narodima, elita nacije malo pomalo izbegava
vojniki poziv da bi drugim putevima potraila ugled, mo, a naroito bogatstvo.
Posle dugog mira, a u doba demokratija mir bude dug, vojska je uvek na niem
nivou nego zemlja. U takvom stanju zatekne je rat; i dok je rat ne izmeni, postoji
opasnost i za zemlju i za vojsku.
Rekao sam da su, u demokratskim zemljama i u doba mira, godine slube
vrhovni i neumoljiv zakon napredovanja. To ne proizilazi samo iz ustrojstva vojske,

kao to sam rekao, nego i iz ustrojstva same zemlje, i tako e biti uvek.
Uz to, kako je kod tih naroda oficir neto u zemlji samo po svom poloaju u
vojsci i kako mu je to jedini izvor ugleda i blagostanja, on se povlai ili biva otputen
iz vojske tek na kraju ivota.
Iz toga proizilazi da kad se demokratski narod, posle dugog mira, lati oruja, svi
su mu vojni zapovednici starci. Ne govorim samo o generalima, nego i o niim
oficirima, od kojih je veina stajala u mestu ili mogla napredovati tek korak po
korak. Kad pogledamo neku demokratsku vojsku posle dugog mira, s iznenaenjem
vidimo da su svi njeni vojnici skoro jo deca, a svi komandanti na izmaku ivota;
tako da onima prvim nedostaje iskustva, a ovim drugim snage.
To je velika nevolja; jer prvi uslov da se dobro vodi rat jeste da se bude mlad;
ne bih se usudio rei to da to nije rekao najvei vojskovoa modernog doba.
Ta dva uzroka ne dejstvuju na isti nain na aristokratske vojske.
Kako se u njima napreduje po pravu roenja mnogo vie nego na osnovu godina
slube, uvek se u svim inovima sree izvestan broj mladih ljudi, koji u rat unose svu
mladalaku energiju, telesnu i duevnu.
tavie, poto ljudi koji tee vojnikim poastima, u aristokratskoj zemlji, imaju
osiguran poloaj u civilnom drutvu, retko ekaju da ih starost zatekne u vojsci.
Poto vojnikoj karijeri posvete najsnanije godine mladosti, sami se povuku i odu
da kraj domaeg ognjita proive zrele godine.
Dug mir ne napuni samo demokratske vojske starim oficirima nego i u svim
oficira stvori takve telesne i duevne navike zbog kojih postaju nesposobni za

ratovanje. Onaj ko je dugo iveo u mirnoj i mlakoj atmosferi demokratskih naravi

isprva se teko privikne tekim poslovima i strogim dunostima koje namee rat.
Ako i nije sasvim izgubio volju za vojnu slubu, navikao se bar na takav nain ivota
koji ga onemoguava da pobedi.
U aristokratskih naroda udobnost civilnog ivota manje utie na vojnike naravi,
zato to u tih naroda aristokratija predvodi vojsku. A aristokratija, ma koliko utonula
u uivanja, uvek ima i vie drugih strasti a ne samo ljubav prema blagostanju, pa
rado trenutno rtvuje to blagostanje da bi vema zadovoljila te druge strasti.
Pokazao sam kako je, u doba mira, napredovanje u demokratskim armijama
krajnje sporo. Oficiri isprva nestrpljivo podnose takvo stanje; nemirni su, zabrinuti,
oajni; ali vremenom se veina pomiri s tim. Oni koji imaju vee ambicije i
mogunosti napuste vojsku; ostali najposle usklade svoje sklonosti i elje sa svojom
skromnom sudbinom i na vojniki poziv ponu gledati kao na kakav civilni. U njemu
oni sad najvie cene sigurnost i materijalne pogodnosti koje on obezbeuje; na
sigurnosti te skromne sudbine grade oni sliku cele svoje budunosti i ne trae vie
ta do da u njoj mirno uivaju.
Tako dug mir ne samo to demokratsku vojsku napuni starim oficirima nego
esto i ulije starake sklonosti i onima koji su jo u punoj snazi.
Pokazao sam takode kako je, u demokratskim nacijama, u doba mira, vojniki
poziv malo cenjen i malo ko mu se posveuje.
Ta opta nenaklonost teko pritiskuje vojsku. Ljudi su u njoj zbog toga potiteni,
te kad najposle nastupi rat, ne mogu oas da povrate ivost i snagu.

Takav uzrok slabljenja sranosti ne nalazimo u aristokratskim armijama. Oficiri

se u njima nikad ne oseaju srozani u sopstvenim oima i u oima sugraana, zato
to su, nezavisno od svoga vojnikog znaaja, znaajni i sami po sebi.
Pa i kad bi se uticaj mira podjednako oseao u obema vojskama, ishod bi ipak
bio razliit.
Kad oficiri aristokratske vojske i nemaju vie ratnikog duha i izgube elju da se
uzdignu ratovanjem, jo im ostaje izvesno potovanje prema svojoj klasi i stara
navika da budu prvi i da pruaju primer. Ali kad oficiri demokratske vojske izgube
ljubav prema ratovanju i vojniku ambiciju, ne preostaje im vie nita.
Mislim, dakle, da kad demokratski narod zarati posle dugog mira, njemu mnogo
vie nego kojem drugom preti da bude pobeen. Ali on ne treba da dopusti da ga
neuspesi obeshrabre, jer dobri izgledi njegove vojske rastu sa trajanjem rata.
Kad se rat odui i najposle sve graane otrgne od njihovih mirnih poslova i
upropasti njihove sitne poduhvate, desi se to da se iste one njihove strasti zbog
kojih su toliko cenili mir okrenu ka ratovanju. Kad upropasti sve privredne delatnosti,
rat i sam postane velika i jedina delatnost, pa se ka njemu usmere odasvud sve
arke i ambiciozne elje to se raaju iz jednakosti. Zato ista ta demokratska
nacija, koju su s toliko muke odvukli na bojno polje, ponekad tamo ini uda kad
najzad uspeju da joj gurnu oruje u ruke.
to vie rat privlai sve poglede ka vojsci i to se vie vidi kako ljudi u njoj za
kratko vreme stiu glasovitost i slavnu sudbinu, elita nacije sve se vie posveuje
vojnikom pozivu; sve prirodno preduzimljive, ponosite i ratoborne due, kakve ne

stvara samo aristokratija, nego i cela zemlja, bivaju privuene na tu stranu.

Poto je broj konkurenata za vojnike poasti ogroman, a rat otro gura svakog
na svoje mesto, uvek se na kraju nae i velikih generala. Dug rat izvri isto ejstvo
na demokratsku vojsku kakvo izvri revolucija na sam narod. On ukine pravila i pusti
da se istaknu svi izuzetni ljudi. Oficiri koji su u miru ostareli duom ili telom budu
uklonjeni, povuku se ili umru. Na njihovo mesto tiska se mnotvo mlaih ljudi ve
prekaljenih ratovanjem, ije su se elje proirile i raspalile. Ovi hoe po svaku cenu
da se uzdignu i da se neprestano uzdiu; iza njih nastupaju jo i drugi, sa istim
strastima i istim eljama, a iza ovih jo drugi, i nema im kraja do granica same
vojske. Jednakost svima doputa ambicije, a smrt se stara da svim ambicijama
prui izglede. Smrt neprestano otvara puteve napredovanju, prazni mesta,
okonava karijere a i otvara nove.
Izmeu vojnikih i demokratskih naravi postoji, uostalom, jedan skriven odnos,
koji rat otkriva.
Ljudi u demokratijama prirodno imaju strasnu elju da brzo steknu dobra za
kojima ude i da u njima lako uivaju. Veina njih oboava pustolovinu i mnogo se
manje boji smrti nego muke. U takvom duhu bave se oni trgovinom i proizvodnjom; a
taj duh, prenet na bojno polje, navodi ih da rado stave ivot na kocku da bi oas
stekli prednosti pobede. Nikoja slava ne zadovoljava vema uobrazilju
demokratskog naroda nego vojnika slava, slava blistava i nagla, koja se stie bez
rada, stavljajui na kocku samo ivot.
Tako, dok interes i sklonosti udaljuju od rata graane demokratije, njihove

duevne navike pripremaju ih da valjano ratuju; lako postaju dobri vojnici im uspeju
da ih otrgnu od njihovih poslova i lagodnog ivota.
Dok mir osobito kodi demokratskim vojskama, rat im, dakle, obezbeuje
preimustva koja druge vojske nikad nemaju; a ta preimustva, mada isprva slabo
primetna, vremenom im neizbeno donose pobedu.
Ako aristokratski narod, u ratu protiv demokratskog naroda, ne uspe da ga ve
[336]
u prvim bitkama savlada, uvek mu veoma preti da bude pobeen.
GLAVA XXV
O DISCIPLINI U DEMOKRATSKIM VOJSKAMA
Veoma je raireno miljenje, naroito u aristokratskim narodima, da zbog velike
drutvene jednakosti koja vlada u dcmokratijama vojnik vremenom postane
nezavisan od oficira i da ta jednakost tako unitava disciplinu.
To je zabluda. Postoje, naime, dve vrste discipline, koje ne treba brkati.
Kad je oficir plemi, a vojnik kmet, prvi bogat, a drugi siromaan, onaj
prosveen i moan, a ovaj neuk i slab, lako je izmeu njih uspostaviti najtenji odnos
pokornosti. Vojnik je naviknut na vojniku disciplinu takorei jo i pre no to stupi u
vojsku, bolje rei, vojnika je disciplina samo usavren oblik drutvene
podreenosti. U aristokratskim vojskama vojnik dosta lako postane takorei
neosetljiv za sve izuzev za zapovesti pretpostavljenih. Radi bez razmiljanja,

trijumfuje bez ara, gine ne alei se. U takvom stanju, to vie i nije ovek, ali je jo
vrlo opasna zver dresirana za ratovanje.
Demokratski narodi treba da odbace nadu da e ikad od svojih vojnika postii
takvu slepu, do tanina pouzdanu, rezigniranu i uvek podjednaku disciplinu kakva se
u aristokratskim narodima bez muke nametne. Drutveno ureenje ne priprema ih
na to: pretilo bi im da izgube svoja prirodna preimustva kad bi hteli ona druga
vetaki da steknu. U demokratskim narodima, vojnika disciplina ne sme
pokuavati da uniti slobodan polet due; moe teiti samo da ga usmerava;
poslunost koju ona stvara ne ide toliko do tanina, ali je silovitija i razlonija. Koren
joj je ba u samoj volji onoga koji se pokorava; ona se ne oslanja samo na njegov
nagon, nego i na razum; stoga ona sama od sebe postaje stroa ukoliko je
opasnost ini neophodnijom. Disciplina aristokratske vojske lako poputa u ratu,
zato to se ta disciplina zasniva na navikama, a rat remeti navike. Disciplina
demokratske vojske uvruje se, naprotiv, pred neprijateljem, zato to svaki vojnik
tada vrlo jasno vidi da treba da uti i slua da bi mogao pobediti.
Narodi koji su ratom izvrili najzamanije poduhvate nikad nisu znali za drukiju
disciplinu do za ovakvu o kakvoj govorim. U antikom svetu u vojsku su se primali
samo slobodni ljudi i graani, koji su se malo meusobno razlikovali i bili naviknuli da
se meusobno ophode kao ravnopravni. U tome smislu moe se rei da su antike
vojske bile demokratske, mada su poticale iz aristokratskog drutva; stoga je u tim
vojskama vladala neka vrsta bratske prisnosti izmeu oficira i vojnika. U to se
moemo uveriti itajui Plutarhove ivotopise velikih vojskovoa. Vojnici se tu

neprestano i vrlo slobodno obraaju svojim vojskovoama, a ovi rado sluaju rei
vojnika i odgovaraju im. Oni ih vode reima i primerom mnogo vie nego prinudom i
kaznama. Kao da su im drugovi isto toliko koliko i pretpostavljeni.
Ne znam jesu li grki i rimski vojnici ikad toliko usavrili koliko Rusi sve sitne
podrobnosti vojnike discipline, ali to nije spreilo Aleksandra da osvoji Aziju ni
Rimljane da osvoje svet.
GLAVA XXVI
NEKOLIKO ZAPAANJA O RATU U DEMOKRATSKIM DRUTVIMA
Kad se naelo jednakosti ne razvija samo u jednom narodu nego istovremeno u
vie susednih naroda, kao to se to u nae doba vidi u Evropi, ljudi koji ive u tim
raznim zemljama, uprkos razliitim jezicima, obiajima i zakonima, slini su ipak po
[337]
tome to se podjednako boje rata i jednaku ljubav gaje prema miru.
Zalud
ambicija ili gncv naoruava vladare, neka vrsta ravnodunosti i sveopte
blagonaklonosti smiri ih i protiv njihove volje, pa im ma ispadne iz ruke: ratovi
postaju rei.
to vie jednakost, razvijajui se istovremeno u vie zemalja, usmerava ljude u
njima ka proizvodnji i trgovini, sve vie im ne samo sklonosti bivaju sline nego im se
i interesi meaju i prepliu, tako da nijedna nacija ne moe drugoj naneti zla koja se
ne bi sruila i na nju, pa na kraju sve smatraju rat gotovo isto tolikom nesreom i za

pobednika koliko i za pobeenog.

Tako je, u demokratskim vekovima, s jedne strane teko povui narode da
meusobno zarate, a s druge strane, skoro je nemoguno da dva naroda meu
njima izdvojeno ratuju jedan protiv drugog. Interesi sviju njih toliko su isprepleteni,
shvatanja i potrebe tako su im slini, da nijedan ne bi mogao ostati miran kad su se
drugi uskovitlali. Ratovi, dakle, postaju rei; ali kad izbiju, poprite je obimnije.
Susedni demokratski narodi ne postaju slini samo u poneem, kao to sam
[338]
malopre rekao; oni najposle meusobno lie skoro u svemu.
Ta slinost naroda ima vrlo vane posledice u pogledu rata.
Kad se pitam zato su pred vajcarskom Konfederacijom XV veka drhtale i
najvee i najmonije nacije Evrope, dok je danas njena mo u tanoj srazmeri s
njenim stanovnitvom, nalazim da su vajcarci postali slini svim ljudima koji ih
okruuju, a i ovi vajcareima, te tako, poto jedino broj ini razliku meu njima,
najkrupnijim etama nuno pripada pobeda. Jedna od posledica demokratske
revolucije to se izvrava u Evropi jeste, dakle, to da na svim bojitima prevagu ima
brojana sila i da su sve male nacije prinuene da se sliju u velike ili da se bar
ukljue u njihovu politiku.
Budui da je odluujui inilac pobede broj, iz toga proizilazi da svaki narod
mora svim silama da tei da to vei broj ljudi izvede na bojite.
Kad se pod zastavu mogla okupiti neka vrsta vojske nadmona nad svima
drugim, kao to je bila vajcarska peadija ili francuska konjica XVI veka, smatralo
se da nema potrebe da se regrutuju suvie krupne armije; ali nije vie tako kad svi

vojnici vrede jednako.

Isti uzrok koji stvara tu novu potrebu prua i mogunosti da se ona zadovolji.
Jer, kao to sam rekao, kad su svi ljudi slini, svi su i slabi. Drutvena vlast je
prirodno mnogo jaa u demokratskim narodima nego igde drugde. Kad osete
potrebu da svu odraslu muku populaciju pozovu pod zastavu, ti narodi istovremeno
imaju, dakle, i mogunost da je okupe. Zbog toga se, u vekovima jednakosti, ini da
vojske rastu u srazmeri koliko opada vojniki duh.
U tim se vekovima iz istih uzroka menja i nain voenja rata.
U svojoj knjizi Vladalac Makijaveli kae "da je mnogo tee potiniti narod kome
su glavari vladar i baroni, nego narod koji predvode vladar i robovi." Da ne bismo
nekog uvredili, stavimo javni slubenici umesto robovi, pa emo imati jednu veliku
istinu, koja se veoma dade primeniti na na predmet.
Vrlo teko moe neki velik aristokratski narod da osvoji zemlju svojih suseda ili
da oni osvoje njegovu. Ne moe da je osvoji, zato to nikad ne moe da okupi sve
svoje snage i da ih dugo dri na okupu; a ni oni ne mogu njegovu da osvoje, zato
to posvuda nailaze na mala arita otpora koji ih zaustavljaju. Rat u aristokratskoj
zemlji uporedio bih sa ratom u planinskoj: pobeeni svakog asa nalaze priliku da
se okupe na novim poloajima i da se tu odupru.
Upravo se suprotno via u demokratskim nacijama. Ove lako okupe sve
raspoloive snage na bojitu, te ako je nacija bogata i mnogobrojna, lako osvoji
neprijateljsku zemlju; ali ako bude pobeena i neprijatelj prodre na njenu teritoriju,
preostaje joj malo izvora otpora, pa ako joj i prestonica bude osvojena, nacija je

propala. To se vrlo lako objanjava: budui da je svaki graanin pojedinano vrlo

usamljen i slab, niko ne moe sam da se brani niti da drugima predstavlja taku
oslonca. Jaka je u demokratskoj zemlji samo drava. Kad je vojna sila drave
savladana unitenjem njene vojske, a civilna vlast paralisana zauzeem njene
prestonice, ostatak jo predstavlja samo jedno mnotvo bez reda i snage, koje ne
moe da se bori protiv organizovane sile koja ga napada. Znam da se opasnost
moe umanjiti time to bi se stvorile pokrajinske slobode, pa sledstveno i
pokrajinska bia, ali taj e lek uvek biti nedovoljan.
Ne samo da stanovnitvo tada nee vie moi nastaviti rat nego se treba bojati
da ne bi to htelo ni pokuati.
Po meunarodnom pravu koje su usvojile civilizovane nacije, rat nema svrhu da
se prisvoje dobra privatnih lica, nego samo da se prigrabi politika vlast. Privatna
svojina unitava se samo sluajno i da bi se postigao taj drugi cilj.
Kad je zemlja aristokratske nacije osvojena, posle poraza njene vojske, plemii,
mada su u isto vreme i bogati, vie vole da se pojedinano nastave braniti nego da
se pokore; jer ako bi pobednik ostao gospodar njihove zemlje, oduzeo bi im
politiku vlast, do koje je njima stalo jo i vie nego do njihove imovine: oni, dakle,
vie vole borbu nego da im zemlja bude zaposednuta, to je za njih najvea
nesrea, a lako za sobom povuku i narod, zato to je narod stekao davnanji obiaj
da ide za njima i da im se pokorava, a i nema, uostalom, ta da izgubi u ratovanju.
U nacijama gde vlada drutvena jednakost, svaki graanin ima, naprotiv, samo
malo udela u politikoj vlasti, a esto u njoj i ne uestvuje; s druge strane, svi su

nezavisni i imaju dobra koja bi mogli izgubiti; tako da se kod njih ljudi mnogo manje
boje neprijateljskog osvajanja, a mnogo vie ratovanja nego aristokratski narod.
Uvek e biti vrlo teko odluiti demokratsko stanovnitvo da se lati oruja ako je rat
prenet na njegovu teritoriju. Stoga je neophodno dati takvom narodu prava i stvoriti
u njemu takav politiki duh koji e u svakom graaninu buditi poneke onakve
interese kakvi pokreu plemie u aristokratijama.
Vladaoci i drugi poglavari demokratskih nacija treba da imaju na umu da samo
strast prema slobodi i navika na nju mogu uspeno da se bore protiv navike i strasti
prema blagostanju. Ne mogu da zamislim nita to bi, u sluaju zle ratne sree, bilo
vema pripremljeno da bude osvojeno nego demokratska zemlja koja nema
slobodnih institucija.
Nekada se u rat stupalo s malo vojnika; vodile su se male bitke i duge opsade.
Sada se vode velike bitke, i im moe slobodno da se napreduje, juri se ka
prestonici, da bi se rat jednim mahom okonao.
Taj je novi sistem, kau, Napoleon izumeo. Ali nije zavisilo od jednog oveka, ma
ko on bio, da se stvori takav sistem. Nain kako je Napoleon ratovao sugeriralo mu
je stanje drutva u njegovo doba, a taj mu je nain bio uspean zato to je bio divno
prilagoen tome stanju i to ga je on prvi koristio. Napoleon je prvi na elu jedne
vojske proleteo putevima koji su vodili ka svim prestonicama. Ali te puteve otvorila
mu je propast feudalnog drutva. Da se taj izuzetni ovek rodio trista godina ranije,
moe se verovati da pomou tog metoda ne bi ubrao iste plodove, ili tanije,
posluio bi se drukijim metodom.

Dodau jo samo jednu re o graanskim ratovima, jer se bojim da ne zamorim

itaoevu panju.
Veina stvari koje sam rekao o spoljnim ratovima vai jo i vie za graanske
ratove. Ljudi koji ive u demokratskim zemljama prirodno nemaju vojnikog duha;
ponekad ga steknu, kad i protiv svoje volje budu odvedeni na bojite; ali da se sami
od sebe dignu i dobrovoljno izloe nevoljama rata, a naroito graanskog rata, to je
neto na ta ovek u demokratiji ne moe da se odlui. Samo najpustolovniji
graani mogu pristati da se bace u takav rizik; veina stanovnitva ne mie se.
Pa i kad bi stanovnitvo htelo da stupi u dejstvo, ne bi u tome lako uspelo; jer u
njegovom krugu nema davnanjih i vrsto uspostavljenih uticaja kojima bi se ono
htelo potiniti, nema ve poznatih predvodnika koji bi okupili nezadovoljnike, sredili ih
i poveli; nema politikih vlasti niih od optenacionalnih, koje bi mogle efikasno
podrati otpor.
U demokratskim zemljama, duhovna mo veine ogromna je, a materijalne
snage kojima ona raspolae nesrazmerno su vee od onih koje se u prvi mah mogu
sakupili protiv nje. Stranka koja predstavlja veinu, govori u njeno ime i slui se
njenom moi, zaas i bez muke savlada sve pojedinane otpore. Ne da im vremena
ni da se jave: smrvi ih u klici.
Oni koji u takvim narodima hoe da izvedu oruanu revoluciju nemaju drugog
naina nego da se iznenada doepaju ve uspostavljenog mehanizma vlasti, to se
moe izvriti udarom pre nego ratom; jer im postoji pravi rat, stranka koja
predstavlja dravu skoro uvek je sigurna da e pobediti.

Jedini sluaj kad bi moglo doi do graanskog rata bio bi kad bi se vojska
podelila, pa jedan njen deo digao barjak bune, a drugi ostao veran. Vojska
predstavlja jedno ue drutvo, vrlo tesno povezano i ilavo, koje je u stanju da neko
vreme bude samo sebi dovoljno. Rat bi mogao biti krvav, ali ne bi mogao biti dug;
jer ili bi pobunjena vojska privukla vladu sebi, ve samom demonstracijom svoje sile
ili svojom prvom pobedom, i rat bi bio zavren; ili bi se zapodenula borba, pa bi se
onaj eo vojske koji se ne oslanja na organizovanu mo drave ubrzo rasturio sam
od sebe ili bi bio uniten.
Moe se, dakle, prihvatiti kao opta istina da e u vekovima jednakosti
[339]
graanski ratovi postati mnogo rei i krai.

etvrti deo
O UTICAJU DEMOKRATSKIH IDEJA I OSEANJA NA POLITIKO DRUTVO
Svrha ove knjige bila bi nepotpuno postignuta kad posle ideja i oseanja koje
budi jednakost ne bih, na zavretku, pokazao i kakav je opti uticaj koji ta oseanja i
ideje mogu vriti na vlasti ljudskih drutava.
Da bih u tome uspeo, biu prinuen da se esto vraam na poneto to sam
ve rekao. Ali nadam se da italac nee odbiti da me prati kad ga ve poznati mu
putevi budu vodili ka nekoj novoj istini.
GLAVA I
JEDNAKOST PRIRODNO BUDI U LJUDIMA LJUBAV PREMA SLOBODNIM
INSTITUCIJAMA
Jednakost, koja ljude ini meusobno nezavisnim, stvara u njih i naviku i sklonost
da se u svojim linim postupcima rukovode samo svojom voljom. Zbog takve
potpune nezavisnosti u odnosu na sugraane i u delatnostima u privatnom ivotu,
skloni su da nezadovoljno gledaju na svaku vlast, i ubrzo se u njima javlja ideja o
politikoj slobodi i ljubav prema njoj. Ljudi koji ive u takvo doba koraaju, dakle,
putem koji ih prirodno vodi ka slobodnim institucijama. Uzmite nasumce bilo kojega

od njih: proniknite, ako je to moguno, do njegovih izvornih nagona, pa ete otkriti

da meurazliitim ureenjima on najpre zamilja i najvie ceni takvo u kome je on
izabrao poglavara i kontrolie mu postupke.
Od svih politikih efekata drutvene jednakosti, ba ta ljubav prema nezavisnosti
prva pada u oi i nje se straljivi duhovi najvie plae, a i ne moe se rei da
potpuno gree, jer anarhija ima stranija svojstva u demokratskim zemljama nego
drugde. Kako graani nemaju nikakvog dejstva jedni na druge, im nestane
nacionalna vlast koja ih sve dri na njihovom mestu, ini se da nered mora smesta
dostii vrhunac, i poto svaki graanin zastranjuje na svoju stranu, da e se
drutvena zajednica odjednom raspasti u prah.
Ja sam ipak ubeen da anarhija nije glavno zlo kojeg demokratski vekovi treba
da se boje, nego da je najmanje.
Jednakost, naime, stvara dve tendencije: jedna vodi ljude pravo ka nezavisnosti i
moe ih odjednom gurnuti u anarhiju; druga ih duim, skrivenijim, ali sigurnijim putem
vodi ka potlaenosti.
Narodi lako vide onu prvu i opiru joj se; ovoj drugoj preputaju se i ne videi je;
stoga je osobito vano ukazati na nju.
Daleko od toga da jednakosti zameram zbog nepokornosti koju budi, ja je
poglavito ba zbog toga hvalim. Divim joj se videi kako u najdublji kut due i srca
svakog oveka usauje taj nejasni pojam i tu nagonsku sklonost politike
nezavisnosti, pripremajui tako lek za boljku koju ona sama izaziva. Ba s te strane
sam joj privren.

GLAVA II
IDEJE DEMOKRATSKIH NARODA O POLITIKOM UREENJU PRIRODNO SU
NAKLONJENE KONCENTRACIJI VLASTI
Ideja o sekundarnim vlastima, postavljenim izmeu suverena i podanika,
prirodno se ukazala uobrazilji aristokratskih naroda, zato to takve vlasti obuhvataju
u sebi pojedince ili porodice koje su se isticale roenjem, obrazovanjem,
bogatstvom i inile se predodreene da zapovedaju. Ista ta ideja prirodno ne
postoji u duhu ljudi u vekovima jednakosti, iz suprotnih razloga; kod njih se ona
moe uvesti samo vetaki i s mukom se odrati, dok oni, takorei i ne mislei,
poimaju ideju o jedinstvenoj i centralnoj vlasti, koja sama vodi sve graane.
U politici, uostalom, kaogod i u filozofiji i religiji, um demokratskih naroda s
uivanjem prihvata jednostavne i uoptene ideje. Komplikovani sistemi ga odbijaju, i
on voli da zamilja veliku naciju iji svi graani lie na jedan uzor i kojima upravlja
jedna jedina vlast.
Posle ideje o jedinstvenoj i centralnoj vlasti, najspontanije se u glavi ljudi u
vekovima jednakosti javlja ideja o jednoobraznom zakonodavstvu. Kako svaki od njih
vidi da se malo razlikuje od svog suseda, teko moe da razume zato se pravilo
koje se moe primeniti na jednog oveka ne bi moglo isto tako primeniti i na sve
ostale. I najmanjim privilegijama opire se, dakle, njegov razum. I najmanje

razlinosti u politikim institucijama istog naroda smetaju mu, a jednoobrazno

zakonodavstvo ini mu se osnovnim uslovom dobrog ureenja.
Nalazim da je isti taj pojam jednoobraznog pravila podjednako nametnutog svim
lanovima drutvene zajednice, tu, naprotiv, ovekovom duhu u aristokratskim
vekovima. On ga ne prihvata i odbacuje.
Te suprotne sklonosti miljenja najposle, i kod jednih i kod drugih, postanu tako
slepi nagoni i tako nesavladive navike da upravljaju postupcima i uprkos osobenim
okolnostima. Uprkos ogromnoj raznolikosti u srednjem veku, nailazilo se ponekad na
savreno sline pojedince; to nije spreavalo da zakonodavac svakome od njih
propie drukije dunosti i drukija prava. I obratno, u nae doba vlasti se upinju da
nametnu iste obiaje i iste zakone populacijama koje jo nimalo ne lie jedne na
druge.
to se vie izjednauje drutveni poloaj ljudi u jednom narodu pojedinci se ine
sve manji, a drutvo sve vee, bolje rei, svaki graanin, postavi slian svima
drugima, gubi se u mnotvu, te se opaa jo samo ogromna i velianstvena slika
samog naroda.
To ljudima demokratskog doba uliva vrlo visoko miljenje o privilegijama drutva
i vrlo skromnu predstavu o pravima pojedinca. Oni lako prihvataju da je interes
drutva sve, a da interes pojedinca nije nita. Dosta se rado slau da vlast, koja
predstavlja drutvo, ima mnogo vie znanja i mudrosti nego ikoji ovek koji u njoj
uestvuje i da je njena dunost, a i pravo, da svakog graanina uzme za ruku i da
ga vodi.

Ako se potrudimo da poblie ispitamo nae savremenike i da proniknemo do

korena njihovih politikih shvatanja, nai emo u njima poneke od ideja koje sam
prikazao i moda emo se zauditi kad naemo toliko saglasnosti izmeu ljudi koji
tako esto meusobno ratuju.
Amerikanci misle da drutvena vlast u svakoj dravi treba da izvire neposredno
iz naroda; ali kad je ta vlast jednom uspostavljena, oni joj takorei ne zamiljaju
granice: rado priznaju da ima pravo da sve ini.
to se, pak, tie osobitih privilegija koje se priznaju gradovima, porodicama ili
pojedincima, oni su izgubili ak i predstavu o njima. Nikada se u njima nije javila ni
pomisao da bi moglo biti da se isti zakon ne primenjuje podjednako na sve delove
iste drave i na sve ljude koji u njoj ive.
Ista ta shvatanja sve se vie ire i u Evropi; ona prodiru ak i u one nacije koje
najee odbacuju dogmu o suverenosti naroda. Ove pripisuju vlasti drugaije
poreklo nego Amerikanci, ali samu vlast vide sa istim svojstvima. Kod sviju njih bledi
i nestaje pojam o sekundarnim vlastima. Iz misli ljudi brzo iezava ideja o
nekakvom pravu svojstvenom izvesnim pojedincima; njeno mesto popunjava ideja o
svemonom i takorei jedinom pravu drutva. Takve ideje putaju koren i razvijaju
se sve vie to vea biva drutvena jednakost a ljudi sve sliniji; one se raaju iz
jednakosti, a sa svoje strane i ubrzavaju njen razvoj.
U Francuskoj, gde je revolucija o kojoj govorim vie uznapredovala nego u
ikojem drugom evropskom narodu, ta su shvatanja potpuno ovladala miljenjem
ljudi. Ako paljivo oslunemo glas raznih naih stranaka, videemo da nema nijedne

koja ih ne prihvata. Veina njih ceni da vlada radi loe, ali sve misle da vlada treba
neprestano da dejstvuje i da sve treba da bude pod njenom rukom. ak i oni koji
meusobno najogorenije ratuju ne proputaju da se u tome sloe. Jedinstvo,
svugdeprisutnost i svemo drutvene vlasti, jednoobraznost njenih propisa, ine
upadljivu crtu svojstvenu svim sistemima to se raaju u nae doba. Nalazimo ih i u
sutini najbizarnijih utopija. ak i kad sanja, ljudska misao hrli ka takvim slikama.
Dok se te ideje spontano javljaju u mislima graana, jo ih radije prihvataju
zamisli vladalaca.
Dok se staro drutveno ureenje Evrope remeti i raspada, vladari sebi stvaraju
nova uverenja o svojim pravima i dunostima; oni sad prvi put shvataju da centralna
vlast koju predstavljaju moe i treba, sama u svoje ime, i jednoobrazno, da upravlja
svim poslovima i svim ljudima. Takvo shvatanje, koje, usuujem se rei, pre naeg
doba nikad nisu ni zamiljali evropski kraljevi, sada najdublje proima miljenje tih
vladara; i ono u njima stoji vrsto, usred komeanja svih drugih.
Ljudi naeg doba mnogo su manje nesloni nego to zamiljamo; neprestano se
prepiru oko toga u ije e se ruke predati suverenitet; ali lako se slau u pogledu
dunosti i prava suverene vlasti. Svi zamiljaju politiko ustrojstvo u vidu jedinstvene,
jednostavne vlasti, koja je kao kakav sveznajui tvorac.
Sve su sekundarne politike ideje promenljive; ova ostaje stalna, nepromenljiva,
uvek sama sebi slina. Usvajaju je i publicisti i dravnici, narod je udno prihvata; i
vlast i graani sloni su da je se sa jednakim arom dre; ona je na prvom mestu;
ini se da je uroena.

Ona se, dakle, nije rodila iz neke udi ljudskog miljenja, nego je prirodni izraz
[340]
sadanjeg stanja ljudi.
GLAVA III
OSEANJA DEMOKRATSKIH NARODA U SKLADU SU S NJIHOVIM IDEJAMA I
NAVODE IH DA VLAST KONCENTRIU
Kad ljudi u vekovima jednakosti lako poimaju ideju o velikoj centralnoj vlasti, ne
moe se sumnjati da ih, s druge strane, i njihove navike i oseanja unapred ine
sklonim da takvu vlast priznaju i da joj idu naruku. Dokazivanje toga moe se izvesti
u malo rei, budui da je veina razloga ve izneta na drugom mestu.
Poto ljudi koji ive u demokratskim zemljama nemaju ni nadreenih, ni
podreenih, ni stalnih i nunih saveznika, rado se okreu sebi i sebe posmatraju
izdvojeno. Imao sam prilike da o tome opirno govorim kad je bila re o
individualizmu.
Uvek se, dakle, samo s naporom ti ljudi odvajaju od svojih linih poslova da bi se
pozabavili optim poslovima; prirodno su skloni da ove prepuste staranju jedinoga
vidljivog i stalnog predstavnika kolektivnih interesa, to jest dravi.
Ne samo da prirodno nisu skloni da se bave javnim poslovima nego im esto
nedostaje i vremena za to. Privatni ivot je tako pun delatnosti u doba demokratije,
tako iv, pun elja i poslova da ljudima gotovo i ne preostaje ni energije ni vremena

za politiki ivot.
Da takve sklonosti nisu nesavladive, to neu ja poricati, poto mi je glavni cilj da
se ovom knjigom borim protiv njih. Tvrdim samo da ih u nae doba jedna potajna
sila neprestano razvija u ljudskom srcu i da je dovoljno ne zaustaviti ih pa da ga one
ispune.
Imao sam takoe prilike da pokaem kako se zbog sve vee ljubavi prema
blagostanju i pokretljivosti svojine demokratski narodi plae materijalnog nereda.
Ljubav prema javnom miru esto je jedina politika strast koju su jo sauvali ti
narodi, a ona u njih postaje jo ivlja i snanija to se vie ostale gase i zamiru.
Zbog toga su graani prirodno skloni da stalno priznaju centralnoj vlasti nova prava
ili da je putaju da ih sama uzme, jer im se ini da jedino ona ima interes i
mogunosti da ih brani od anarhije branei samu sebe.
Kako u vekovima jednakosti niko nije obavezan da drugome pozajmi svoju snagu
a niko nema ni pravo da od nekog sugraanina oekuje kakvu veliku podrku, svako
je u isti mah i nezavisan i slab. Ta dva stanja, koja ne treba posmatrati odvojeno, a
ni brkati, ulivaju graaninu u demokratiji vrlo suprotne nagone. Nezavisnost ga
ispunjava samopouzdanjem i gordou usred njemu ravnih, a zbog svoje slabosti
osea, s vremena na vreme, potrebu za tuom pomoi, koju ne moe oekivati ni
od koga od njih, poto su oni svi nemoni i hladni. U takvoj nevolji, on prirodno upire
pogled u to ogromno bie koje se jedino uzdie usred sveopteg slabljenja.
Potrebe, a naroito elje stalno ga vraaju ka njoj, pa na kraju na nju gleda kao na
[341]
jedinu i nunu potporu individualnoj slabosti.

To do kraja objanjava ono to se esto deava u demokratskim narodima, gde

vidimo kako ljudi koji tako teko podnose da imaju pretpostavljene strpljivo podnose
jednog gospodara i kako se pokazuju u isti mah i ponosni i pokorni.
Mrnja koju ljudi gaje prema privilegijama raste to vie privilegije postaju retke i
male, tako da bi se lako moglo rei da se demokratske strasti sve vie raspaljuju
upravo u vreme kad nalaze sve manje hrane. Ve sam ukazao na razlog toj pojavi.
Nema tako velike nejednakosti da bi vreala pogled kad su svi drutveni poloaji
nejednaki; dok se i najmanja razlika ini nepodnoljiva usred sveopte
jednoobraznosti; i to je ta jednoobraznost potpunija to je i prizor nejednakosti
nepodnoljiviji. Prirodno je, dakle, da ljubav prema jednakosti neprestano raste
zajedno sa samom jednakou; time to je zadovoljavamo, jo je vie razvijamo.
Ta neumrla mrnja, koja se sve vie raspaljuje i podjaruje demokratske narode
protiv i najmanjih privilegija neobino pogoduje postepenom koncentrisanju svih
politikih prava u rukama jedinog predstavnika drave. Budui da je nuno i
neosporno iznad svih graana, suveren ne budi niiju zavist i svako veruje da sebi
ravnima oduzima sve one privilegije koje njemu priznaje.
ovek demokratskog doba samo se krajnje nevoljno pokorava svom susedu, s
kojim je ravnopravan; on odbija da ovome prizna znanje vee od svoga; on
podozreva u njegovu pravinost, a s ljubomorom gleda na njegovu mo; boji ga se i
prezire ga; voli da mu svaki as ukazuje na zajedniku zavisnost obojice od istog
gospodara.
Svaka centralna vlast koja prati te prirodne nagone voli jednakost i pogoduje joj;

jer jednakost neobino olakava dejstvovanje njene moi, proiruje je i uvruje.

Moe se isto tako rei da svaka centralna vlast oboava jednoobraznost; ova je
poteuje pretresanja bezbroj pojedinosti kojima bi trebalo da se bavi kad bi trebalo
pravila postavljati radi ljudi, umesto da se svi ljudi bez razlike podvrgnu istom
pravilu. Tako vlast voli ono to vole i graani, a prirodno mrzi ono to i oni mrze. Ta
zajednika oseanja, koja u demokratskim nacijama stalno ujedinjuju u istoj misli
svakog pojedinca i suverena, uspostavlja izmeu njih jednu potajnu i trajnu simpatiju.
Vlasti se prataju greke zbog njenih naklonosti, poverenje javnosti teko je naputa
usred njenih preterivanja i zabluda, a vraa joj se im je ona prizove. Demokratski
narodi esto mrze predstavnike centralne vlasti, ali uvek vole samu tu vlast.
Tako sam, sledei dva razliita puta, stigao do istog cilja. Pokazao sam da
jednakost podstie u ljudima ideju o jedinstvenoj, jednoobraznoj i snanoj vlasti. A
sad sam pokazao i da ona budi u njima ljubav prema njoj. Takvoj vlasti tee, dakle,
nacije naeg doba. Ka njoj ih vodi prirodna sklonost njihovog uma i njihovog srca, i
dovoljno je da se ne uzdre pa da do nje dou.
Mislim da e u demokratskim vekovima koji e nastupiti lina nezavisnost i
lokalne slobode uvek biti samo vetake tvorevine. Prirodno ureenje bie
[342]
centralizam.
GLAVA IV
O NEKIM POSEBNIM I UZGREDNIM UZROCIMA KOJI NAVODE

DEMOKRATSKE NARODE DA CENTRALIZUJU VLAST ILI IH OD TOGA

ODVRAAJU
Mada sve demokratske narode nagonski privlai centralizovanje vlasti, oni mu
ne tee svi podjednako. To zavisi od osobenih okolnosti, koje mogu pojaavati ili
ograniavati prirodno dejstvo drutvenog ureenja. Te su okolnosti mnogobrojne;
govoriu samo o nekolikim.
Kod ljudi koji su dugo iveli slobodni pre no to su postali jednaki, nagoni koje im
je dala sloboda suzbijaju u izvesnoj meri sklonosti koje izaziva jednakost, te mada
centralna vlast i kod njih uveava svoje privilegije, privatna lica nikad tu ne gube
sasvim svoju nezavisnost.
Ali kad se jednakost pone razvijati u narodu koji nikad nije znao ili ve odavno
vie ne zna za slobodu, kao to se to vidi na evropskom kontinentu, stare navike
nacije mogu se odjednom, po nekoj vrsti prirodne privlanosti, kombinovati s novim
navikama i doktrinama to se raaju iz novog drutvenog ureenja, pa sve vlasti
kao da same od sebe hrle ka centru; tu se iznenaujue brzo zgomilaju, pa drava
odjednom dostigne krajnje granice moi, dok ljudi zaas padaju na najnii stupanj
slabosti.
Englezi koji su pre tri veka doli da u divljini Novoga sveta osnuju jedno
demokratsko drutvo bili su jo u matinoj otadbini navikli da uestvuju u javnim
poslovima; znali su za porotu; imali su slobodu govora i slobodu tampe, linu
slobodu, ideju prava i naviku da se njime slue. Te slobodne institucije i muevne

obiaje preneli su i u Ameriku, i oni su ih podravali nasuprot prekoraenjima

ovlaenja drave.
Kod Amerikanaca je, dakle, sloboda davnanja; jednakost je srazmerno nova.
Suprotno se deava u Evropi, gde jednakost, uvedena apsolutnom vlau kralja i
pod njegovom paskom, bee ve proela navike naroda mnogo pre nego to su
usvojili ideju slobode.
Rekao sam da se kod demokratskih naroda vlast prirodno javlja u mislima ljudi
samo u obliku jedne jedinstvene i centralne vlasti i da im pojam sekundarnih vlasti
nije prisan. To naroito vai za one demokratske nacije u kojih je naelo jednakosti
trijumfovalo putem nasilne revolucije. Poto klase koje su vodile lokalne poslove
odjednom nestanu u tom vihoru, a zbrkana masa koja preostaje nema jo ni
organizaciju ni navike koje bi joj omoguavale da preuzme upravljanje tim poslovima,
ne vidi se vie niko osim same drave ko bi se mogao starati o svim pojedinostima
upravljanja. Centralizacija postane u neku ruku nuna pojava.
Ne treba ni hvaliti ni kuditi Napoleona to je u svoje ruke prikupio gotovo svu
upravnu vlast, jer posle naglog nestanka plemstva i krupne buroazije, te su mu
vlasti same od sebe pripale; bilo bi mu skoro isto tako teko da ih odbaci koliko i da
ih prihvati. Takvu nunost Amerikanci nisu nikad osetili, jer nisu imali revoluciju, a
oduvek su sami sobom upravljali, pa nikad nisu morali dravi da povere da im
trenutno slui kao staratelj.
Tako se centralizacija u nekom demokratskom narodu ne razvija samo u
zavisnosti od napredovanja jednakosti nego i u zavisnosti od naina kako se

jednakost zasnovala.
Na poetku neke velike demokratske revolucije, kad tek poinje rat izmeu
pojedinih klasa, narod tei da javnu upravu centralizuje u rukama vlade, da bi
voenje lokalnih poslova preoteo od aristokratije. Pri kraju iste te revolucije,
naprotiv, obino se ba pobeena aristokratija trudi da se dravi prepusti
upravljanje svim poslovima, zato to se plai sitniave tiranije naroda, koji mu je
postao ravan, a esto i gospodar.
Tako ne nastoji uvek ista klasa graana da se uveaju prerogative vlasti, nego
dokle god traje demokratska revolucija, uvek se u naciji nae jedna klasa, mona
po broju ili po bogatstvu, koju osobite strasti i posebni interesi navode da
centralizuje javnu upravu, nezavisno od mrnje prema vlasti svog suseda, koja je
opte i stalno oseanje u demokratskih naroda. Moe se zapaziti da u nae doba
upravo nie klase u Engleskoj svim silama rade na tome da se uniti lokalna
nezavisnost i da se upravljanje sa svih taaka periferije prenose u centar, dok se
vie klase upinju da to upravljanje zadre u starim okvirima. Usuujem se
predskazati da e se jednog dana videti sasvim obrnut prizor.
Po ovome to prethodi moe se lako razumeti zato drutvena vlast mora uvek
biti jaa, a pojedinac slabiji u demokratskom narodu koji je do jednakosti dospeo
putem dugog i munog drutvenog procesa nego u demokratskom drutvu u kome
su graani oduvek bili jednaki. Primer Amerikanaca to dokraja dokazuje.
Ljude koji ive u Sjedinjenim Dravama nikad nisu razdvajale nikakve privilegije;
oni nikad nisu upoznali uzajamni odnos podreenog i gospodara, a kako se niti boje

niti mrze meusobno, nikad nisu osetili potrebu da suverena pozovu da do tanina
upravlja njihovim poslovima. Jedinstvena je sudbina Amerikanaca: oni su od
engleske aristokratije preuzeli ideju o linim pravima i ljubav prema lokalnim
slobodama, a mogli su da sauvaju i jednu i drugu zato to nisu imali da se bore
protiv aristokratije.
Mada u svim vekovima prosveenost ljudima pomae da brane svoju
nezavisnost, to naroito vredi za demokratsko doba. Kad su svi ljudi slini, lako je
uspostaviti jedinstvenu i svemonu vlast: dovoljni su nagoni. Ali ljudima treba mnogo
pameti, znanja i umea da bi, u tim istim okolnostima, organizovali i odrali
sekundarne vlasti i da bi, usred pojedinane nezavisnosti i slabosti graana, stvorili
slobodne zajednice koje bi bile u stanju da se bore protiv tiranije a da ne unite red.
Koncentracija vlasti i potinjenost pojedinca bivae, dakle, u demokratskim
nacijama sve vea ne samo u srazmeri sa jednakou nego i u srazmeri sa
neznanjem.
U slabo prosveenim vekovima, i vlasti, dodue, esto nedostaje znanja da
usavri despotizam, kao i graanima da ga izbegnu. AJi posledice nisu podjednake
na obe strane.
Ma koliko prost bio neki demokratski narod, centralna vlast koja njime upravlja
nikad nije sasvim liena znanja, zato to lako privlai sebi ono malo prosveenih to
ih ima u narodu, a po potrebi ih moe potraiti i na strani. U neobrazovanoj
demokratskoj naciji neizbeno e se brzo ispoljiti ogromna razlika izmeu
intelektualnih sposobnosti suverena i sposobnosti svakog njegovog graanina. To

lako dovrava koncentrisanje svih vlasti u njegovim rukama. Upravna mo drave

neprestano se iri, zato to je samo ona dovoljno vina upravljanju.
Aristokratske nacije, ma koliko pretpostavili da mogu biti neprosveene, nikad
ne pruaju takav prizor, zato to je u njima prosveenost prilino podjednako
raspodeljena izmeu vladara i najvanijih graana.
Paa koji danas vlada Egiptom zatekao je stanovnike te zemlje vrlo neuke i
veoma meusobno jednake, a usvojio je u upravljanju zemljom evropsko znanje i
pamet. Kad se obrazovanost suverenova kombinovala tako sa neznanjem i
demokratskom slabou podanika, krajnji domet centralizacije dostignut je bez
muke, i vladar je mogao zemlju da pretvori u svoju radionicu, a stanovnike u svoje
radnike.
Verujem da krajnja centralizacija politike vlasti najposle oslabi drutvo, pa time
vremenom oslabi i samu vlast. Ali ne poriem da usredsreena drutvena snaga
moe biti kadra da u ogranienom vremenu i u nekoj odreenoj stvari lako izvri
krupne poduhvate. To naroito bude tako u ratu, kad uspeh mnogo vie zavisi od
toga koliko se lako mogu sva sredstva brzo usmeriti ka jednoj taki nego od samog
obima tih sredstava. Stoga poglavito u ratu oseaju narodi elju, a esto i potrebu
da proire prerogative centralne vlasti. Svi ratniki geniji vole centralizaciju, koja im
uveava snage, a svi centralistiki duhovi vole rat, koji primorava naciju da svu vlast
preda u ruke dravi. Tako je demokratska tendencija, koja navodi ljude da
neprestano uveavaju privilegije drave, a da ograniavaju pravo pojedinaca, mnogo
bra i stalnija u onih demokratskih naroda koji su po svom poloaju podloni estim

ratovima i iji opstanak moe esto doi u opasnost nego u bilo kojih drugih.
Rekao sam kako bojazan od nerada i ljubav prema blagostanju neosetno
navode demokratske narode da poveavaju ovlaenja centralne vlasti, jedine koja
im se ini sama po sebi dovoljno jaka, dovoljno mudra i dovoljno postojana da ih
zatiti od anarhije. Jedva da je potrebno da dodam da sve takve naroite okolnosti
koje doprinose tome da stanje jednog demokratskog drutva bude poremeeno i
neizvesno pojaavaju taj opti nagon i sve vie navode pojedince da svome miru
rtvuju svoja prava.
Jedan narod nikada, dakle, nije tako raspoloen da uvea ovlaenja centralne
vlasti kao to to biva po zavretku duge i krvave revolucije, kad je ova preotela
dobra iz ruku ranijih vlasnika, uzdrmala sva verovanja, ispunila naciju pomamnim
mrnjama, sukobljenim interesima i suprotstavljenim klikama. udnja za javnim
mirom postane tada slepa strast, i graani su kadri da red zavole preteranom
ljubavlju.
Ispitao sam vie sluajeva koji doprinose centralizovanju vlasti. Nisam jo
govorio o najvanijem.
Prvi meu uzgrednim uzrocima koji u demokratskim narodima mogu doprineti da
upravljanje svim poslovima pree u ruke suverena jeste poreklo samoga tog
suverena i njegove sklonosti.
Ljudi koji ive u doba jednakosti prirodno vole centralizovanu vlast i rado joj
uveavaju privilegije; ali ako se desi da ta vlast verno predstavlja njihove interese i
tano odraava njihove nagone, poverenje koje joj ukazuju gotovo da vie nema

granica, pa im se ini da samima sebi daju ono to njoj preputaju.

Privlaenje upravnih vlasti ka centru uvek e biti manje lako i manje brzo pod
kraljevima, koji su jo u poneem vezani za stari aristokratski poredak nego pod
novim vladarima, koji su sinovi svojih dela i koje njihovo roenje, predrasude, nagoni
i navike kao da nerazdvojno vezuju za jednakost. Neu da kaem da vladari
aristokratskog porekla koji ive u demokratskom veku ne tee centralizaciji.
Verujem da oni na tome rade isto tako revno kao i svi drugi. I za njih su preimustva
koja nudi jednakost na toj strani; ali mogunosti su im manje, zato to graani,
umesto da prirodno izlaze u susret njihovim eljama, esto im se teko povinuju.
Centralizacija e u demokratskim drutvima biti uvek tim vea to je manje
aristokratski suveren: to je pravilo.
Kad kakva stara kraljevska loza vlada u aristokratiji, suverenove prirodne
predrasude u savrenoj su saglasnosti s prirodnim predrasudama plemstva, pa se
mane svojstvene aristokratskim drutvima slobodno razvijaju i ne nalaze leka.
Suprotno biva kad se potomak neke feudalne loze nalazi na elu jednog
demokratskog naroda. Vladar, po svom vaspitanju, navikama i uspomenama,
svakodnevno naginje oseanjima koja su se rodila iz drutvene nejednakosti, a
narod, shodno svome drutvenom stanju, neprestano tei obiajima koji se raaju iz
jednakosti. Tada se esto deava da graani nastoje da ogranie centralnu vlast,
ne toliko kao tiransku, nego mnogo vie kao aristokratsku, i da vrsto brane svoju
nezavisnost, ne samo zato to ele da budu slobodni, nego naroito to ele da
ostanu jednaki.

Revolucija koja obori neku staru kraljevsku porodicu da bi na elo demokratskog

naroda postavila nove ljude moe trenutno oslabiti centralnu vlast; ali ma koliko se
isprva inila anarhina, moe se bez kolebanja predskazati da e njen krajnji i nuan
ishod biti to da e proiriti i uvrstiti prerogative te vlasti.
Da bi vlast u jednom demokratskom drutvu uspela da centralizuje u svojim
rukama drutvenu mo, prvi i takorei jedini nuan uslov jeste da voli jednakost ili da
bar pokazuje da je voli. Tako se umee despotizma, nekada tako komplikovano,
uproava: ono se svodi takorei na jedno jedino naelo.
GLAVA V
U DANANJIM EVROPSKIM NACIJAMA SUVERENA VLAST POVEAVA SE,
MADA SU SUVERENI MANJE POSTOJANI
Kad ovek razmisli o onome to prethodi, iznenadi se i preplai videi kako u
Evropi sve kao da doprinosi da se prerogative centralne vlasti neogranieno
uveavaju a da individualno postojanje bude sve slabije, podredenije i neizvesnije.
Evropske demokratske nacije pokazuju sve one opte i trajne tenje koje i
Amerikance vode ka centralizovanju vlasti, ali na njih dejstvuje i mnotvo sporednih i
uzgrednih uzroka, kakvih kod Amerikanaca nema. ini se kao da ih svaki korak koji
uine ka jednakosti pribliava despotizmu.
Dovoljno je baciti pogled oko nas i na nas pa da se u to uverimo.

Tokom aristokratskih vekova to su prethodili naem, evropski suvereni bili su

lieni ili su se odrekli vie takvih prava koja su bila sutinski svojstvena njihovoj
vlasti. Jo pre nepunih sto godina nailazilo se, u veini evropskih nacija, na gotovo
nezavisne pojedince ili tela koji su delili pravdu, regrutovali i drali vojsku, ubirali
porez, a esto i propisivali ili tumaili zakone. Drava je svugde povratila i zadrala
samo za sebe ta prirodna ovlaenja suverene vlasti; u svemu to se tie vladanja,
ona vie ne trpi posrednika izmeu sebe i graana i ovima sama upravlja u optim
poslovima. Daleko od toga da kudim takvu koncentraciju vlasti, samo ukazujem na
nju.
U ono isto doba postojao je u Evropi velik broj sekundarnih vlasti, koje su
predstavljale lokalne interese i upravljale lokalnim poslovima. Veina tih lokalnih
vlasti ve je nestala; sve idu ka brzom iezavanju ili ka potpadanju u najpotpuniju
zavisnost. Privilegije velikaa, gradske slobode, pokrajinske uprave ukinute su u
celoj Evropi ili e uskoro biti ukinute.
Za poslednjih pola veka Evropa je iskusila mnogo revolucija i kontrarevolucija
koje su je potresale u suprotnim pravcima. Ali svi ti pokreti meusobno su slini u
jednome: svi su uzdrmali ili ukinuli sekundarne vlasti. Lokalne privilegije koje
francuska nacija nije ukinula u zemljama koje je osvojila podlegle su pod vladarima
koji su nju pobedili. Ti vladari odbacili su sve novine koje je revolucija stvorila kod
njih, izuzev centralizma; jedino su to prihvatili da naslede od nje.
Hou da skrenem panju na to da sva ta razna prava koja su u nae doba
redom preotimana od klasa, korporacija, pojedinaca, nisu posluila da se na

demokratskijoj osnovi sazdaju nove sekundarne vlasti, nego su odasvud

koncentrisana u rukama suverena. Svugde drava postie sve vie da sama
upravlja i najbeznaajnijim graaninom i da sama vodi svakog od njih i u najsitnijim
[343]
poslovima.
Skoro sve dobrotvorne ustanove nekadanje Evrope bile su u rukama
pojedinaca ili korporacija; sve su, manje ili vie, pale u zavisnost od suverena, a u
mnogim zemljama on njima i upravlja. Drava se poduhvatila da gotovo sama prua
hleba gladnima, pomo i utoite bolesnicima, posao nezaposlenima; ona je
preuzela na sebe da bude gotovo jedina pomo u svim nevoljama.
Obrazovanje je, kaogod i milosre, u veini naroda u nae doba postalo dravna
stvar. Drava prihvata, a esto i uzima dete iz majinog naruja da bi ga poverila
svojim slubenicima; ona preuzima da svakom pokolenju usauje oseanja i uliva
ideje. Jednoobraznost vlada u obrazovanju kao i u svemu ostalom; raznolikost,
kaogod i sloboda, nestaju svakodnevno iz njega.
Ne bojim se da ustvrdim i to da u skoro svim dananjim hrianskim nacijama, i
katolikim kaogod i protestantskim, i religiji preti da padne u ruke vlasti. Suvereni se
dodue ne pokazuju toliko ljubomorni da bi hteli sami da utvruju dogme; ali oni sve
vie ovladavaju voljom onih koji je tumae: oduzimaju svetenstvu posede, odreuju
mu platu, u sopstvenu korist preokreu i koriste uticaj koji ima svetenik; pretvaraju
ga u jednog od svojih slubenika, a esto i slugu, a sa njim prodiru i do dna due
[344]
svakog oveka.

Ali i to je jo samo jedna strana slike.

Ne samo da se suverenova vlast proirila na celu sferu nekadanjih vlasti, nego
ni ova nije vie dovoljna da je obuhvati; ona je na sve strane prevazilazi i iri se i na
oblast koja je dosad bila ostavljena individualnoj nezavisnosti. Mnotvo postupaka
koji su nekad bili potpuno van kontrole drutva podvrguti su joj u nae dane, a broj
takvih neprestano raste.
U aristokratskim narodima, drutvena vlast obino se ograniavala na to da
upravlja graanima i da ih nadzire u svemu onom to je bilo u neposrednoj i vidljivoj
vezi s optenacionalnim interesom; u svemu drugom rado ih je preputala njihovoj
slobodnoj volji. Kod tih naroda vlast kao da je esto zaboravljala da postoji neka
taka preko koje greke i nevolje pojedinaca dovode u opasnost optu dobrobit i da
spreiti propast nekog pojedinca treba ponekad da bude stvar od opteg znaaja.
Demokratske nacije naeg doba naginju suprotnoj krajnosti.
Oevidno je da veina naih vladalaca nee samo da upravljaju celim narodom;
ini se da se smatraju odgovornim za individualne postupke i sudbine svojih
podanika, da su preduzeli da svakoga od njih vode i upuuju u svim postupcima u
ivotu i da ga, ako ustreba, i usree ma i protiv njegove volje.
A i pojedinci, sa svoje strane, sve vie gledaju na drutvenu vlast u istom svetlu;
kad god im je ta potrebno, nju prizivaju u pomo i svakog asa u nju upiru pogled
kao u kakvog uitelja ili vodia.
Tvrdim da nema zemlje u Evropi u kojoj javna uprava nije postala ne samo
vema centralizovana nego i vema inkvizitorska i cepidlaka; svugde ona sve vie

zadire u privatne poslove; na svoj nain ureuje sve vie stvari, i sve sitnije, i
svakodnevno se sve vie postavlja pored, oko i iznad svakog pojedinca, da mu
pomogne, savetuje ga i prinudi.
Nekada je suveren iveo od prihoda od svojih poseda ili od poreza. Danas nije
vie tako, jer su mu potrebe porasle zajedno s njegovom moi. U istim onakvim
okolnostima u kakvima je nekada vladar propisivao kakav nov porez, danas se
pribegava zajmu. Drava tako malo pomalo postaje dunik veine bogataa i
okuplja u svojim rukama najvee kapitale.
One najmanje privlai na drugi nain. to se vie ljudi meaju, a drutveni im se
poloaj izjednaava, siromah je prosveeniji i ima vie elja. Dolazi na misao da
pobolja svoju sudbinu i nastoji da u tome uspe tednjom. tednja, dakle, svakog
dana stvara bezbroj sitnih kapitala, koji su polagani i postepeni plod rada i
neprestano se uveavaju. Ali veina njih bili bi neproduktivni kad bi ostali rastureni.
Iz toga se rodila jedna filantropska institucija, koja e, ako se ne varam, uskoro
postati jedna od najveih naih politikih institucija. Milosrdni ljudi doli su na misao
da prikupljaju uteevine siromaha, da bi se koristio prihod od njih. Ta dobrotvorna
udruenja u nekim su zemljama ostala sasvim odvojena od drave; ali u skoro svima
ona vidljivo tee da se s njom stope, a u ponekima ih je drava zamenila i preuzela
na sebe ogroman zadatak da na jednom mestu centralizuje i da sama oploava
svakodnevne uteevine vie miliona radnika.
Tako drava privlai sebi novac bogatih putem zajma, a pomou tedionica
raspolae po svojoj volji noviima siromaha. U njene ruke neprestano se sliva

bogatstvo zemlje; ono se tu nagomilava tim vie to vea biva drutvena jednakost;
jer u demokratskoj naciji samo drava uliva poverenje graanima, zato to im se ini
[345]
da samo ona ima neto snage i trajnosti.
Tako se suveren ne ograniava samo na to da upravlja javnom imovinom; mea
se i u privatnu imovinu; on je poglavar svakom graaninu i esto i njegov gospodar,
a uz to mu postaje i intendant i blagajnik.
Centralna vlast ne samo da sama ispunjava celokupnu sferu nekadanjih vlasti i
ne samo da je proiruje i prevazilazi, nego u njoj dejstvuje revnije, snanije i
nezavisnije nego to je to bilo nekada.
Sve su evropske vlade u nae doba ogromno usavrile umee u upravljanju;
obavljaju sve vie stvari, a i svaku stvar obavljaju urednije, bre i uz manje troka;
ini se kao da se neprestano bogate svim umeima koja su preuzele od privatnih
lica. Svoje predstavnike dre evropski vladari svakog dana u sve tenjoj zavisnosti i
pronalaze nove metode da njima sve neposrednije upravljaju i da ih sa sve manje
tekoa nadziru. Nije im dosta to pomou njih vode sve poslove, nego nastoje i da
upravljaju ponaanjem svojih slubenika u svim njihovim poslovima, tako da javna
uprava ne samo da zavisi od jedne vlasti nego se i sve vie centralizuje na jednom
mestu i u sve manje ruku. Vlast centralizuje svoju delatnost, a istovremeno i
uveava svoje prerogative: dvostruki uzrok snage.
Kad se ispituje nekadanje ustrojstvo pravosudne vlasti kod veine evropskih
nacija, dve stvari padaju u oi: nezavisnost te vlasti i obim njenih ovlaenja.
Sudovi su ne samo reavali skoro sve sporove izmeu privatnih lica nego su i u

velikom broju sluajeva sluili kao presuditelji izmeu svakog pojedinca i drave.
Ne elim da govorim ovde o politikim i upravnim nadlenostima koje su sudovi
uzurpirali u nekim zemljama, nego o pravosudnim ovlaenjima koja su imali u
svima. U svih evropskih naroda bilo je i jo ima mnogo individualnih prava, veinom
povezanih s optim pravom svojine, koja su bila pod zatitom sudije i koja drava
nije mogla povrediti bez njegovog doputenja.
Upravo su se tom upola politikom vlau poglavito odlikovali evropski sudovi od
svih ostalih; jer svi su narodi imali sudija, ali nisu svi sudijama davali ista ovlaenja.
Ako se sad pogleda ta se deava u evropskim demokratskim nacijama koje se
nazivaju slobodnim, kaogod i u svima drugim, vidimo da se svugde, pored tih
sudova, stvaraju jo i drugi, zavisniji, ija je posebna svrha da izuzetno odluuju u
sporovima koji mogu nastati izmeu javne uprave i graana. Staroj pravosudnoj
vlasti ostavlja se nezavisnost, ali joj se nadlenost suava, i sve vie se tei da se
ona pretvori u presuditelja izmeu privatnih interesa.
Broj tih novih sudova neprestano raste, a ovlaenja im se uveavaju. Vlast,
dakle, svakim danom sve vie izbegava obavezu da svoju volju i pravo podvrgne
odobrenju jedne druge vlasti. Poto ne moe da odbaci sudije, ona hoe da bar
sama bira one koji e joj suditi i da ih uvek ima u ruci, to e rei da ona izmeu
sebe i graana postavlja samo privid pravosua vie nego pravo pravosue.
Tako dravi nije dosta to sebi privlai sve poslove nego jo i uspeva sve vie
[346]
da o svima njima sama odluuje, bez kontrole i bez priziva.
Jedan krupan uzrok, nezavisno od svih onih na koje sam ukazao, neprestano

doprinosi tome da se u svim modernim evropskim nacijama proiruje polje

dejstvovanja suverena i uveavaju njegovi prerogativi; na taj se uzrok nije dovoljno
obraala panja. To je razvoj industrije, kojem pogoduje napredovanje jednakosti.
Industrija obino okuplja mnotvo ljudi na jedno mesto; ona meu njima
uspostavlja nove i sloene odnose. Izlae ih velikim i naglim smenjivanjima izobilja i
bede, za vreme kojih je javni mir ugroen. Moe ak da se desi i da te delatnosti
ugroze zdravlje, pa i ivot onima koji se njima bave ili se njima koriste. Tako postoji
vea potreba da se za industrijsku klasu nego za ostale utvrde propisi, da se ona
nadzire i obuzdava, pa je prirodno to ovlaenja vlasti rastu zajedno s tom klasom.
To je optevaea istina; ali evo ta se odnosi posebno na evropske nacije.
U vekovima koji su prethodili naem, aristokratija je posedovala zemljite i bila je
u stanju da ga brani. Nepokretna svojina bila je dakle obezbeena, i njeni vlasnici
uivali su veliku nezavisnost. To je stvorilo zakone i navike koji su ostali, uprkos
deobi zemljita i propasti plemstva; pa i u nae doba jo, vlasnici nekretnina i
zemljoradnici, meu svim graanima, najlake izmiu kontroli drutvene vlasti.
U tim demokratskim vekovima, u kojima su izvori cele nae istorije, pokretna
svojina imala je malo znaaja, a njeni vlasnici bili su prezreni i slabi; privrednici su
inili jednu izuzetnu klasu usred aristokratskog sveta. Kako nisu imali osigurano
pokroviteljstvo, nisu bili zatieni, a esto nisu mogli ni sami da se tite.
Tako je ulo u naviku da se svojina u privredi smatra dobrom osobene vrste,
koja ne zasluuje iste obzire i ne treba da uiva iste garantije kao svojina uopte, a
da se privrednici smatraju posebnom klasom u drutvenom poretku, ija

nezavisnost ima malu vrednost i koju je uputno prepustiti vladarevoj strasti

propisivanja zakona. Ako naime otvorimo zakonike srednjeg veka, iznenadiemo se
videi kako su u tim vekovima idnividualne nezavisnosti, u privredi kraljevi sve
propisivali do najsitnijih pojedinosti; u tom pogledu, centralizam je aktivan i sitniav
koliko samo moe biti.
Od toga doba, velika se revolucija izvrila u svetu; privredna svojina, koja je bila
tek u zametku, razvila se i prekriva Evropu; klasa privrednika proirila se i uveala
delovima svih drugih; razvila se po broju, znaaju i bogatstvu i neprestano raste; i
skoro svi oni koji joj i ne pripadaju u nekoj su vezi s njom, bar u poneem; poto je
nakad bila izuzetak meu klasama, preti da postane glavna klasa i takorei jedina;
meutim, politike ideje i navike koje je ona nekad izazvala zadrale su se. Te ideje
i navike nisu se promenile, zato to su stare, a i zato to su u savrenoj saglasnosti
sa novim idejama i optim navikama dananjih ljudi.
Privredna svojina ne uveava, dakle, svoja prava zajedno sa svojim znaajem.
Klasa privrednika ne postaje manje zavisna time to postaje mnogobrojnija;
naprotiv, reklo bi se da ona privlai despotizam i da se on prirodno iri na nju to se
[347]
ona vie razvija.
to vie nacija postaje industrijska nacija, ima sve veu potrebu za putevima,
kanalima, lukama i drugim radovima upola javne prirode, koji olakavaju stvaranje
bogatstava, a to nacija vie biva demokratska, privatna lica sve tee mogu da
izvedu takve radove, a drava to moe sve lake. Ne bojim se tvrditi da je oevidna
tenja svih suverena naeg doba da sami preuzmu izvrenje takvih poduhvata; time

oni svakodnevno sve vie dovode stanovnitvo u sve tenju zavisnost.

S druge strane, to vie raste mo drave i poveavaju se njene potrebe ona i
sama troi sve veu koliinu industrijskih proizvoda, koje obino proizvodi u svojim
brodogradilitima i tvornicama. Tako u svakom kraljevstvu suveren postaje najvei
industrijalac; on privlai i dri u svojoj slubi ogroman broj inenjera, arhitekata,
mehaniara i zanatlija.
On nije samo prvi industrijalac nego sve vie postaje i predvodnik, bolje rei
gospodar svih ostalih.
Kako su graani, postavi jednaki, postali i slabiji, oni u industriji ne mogu nita
uiniti ako se ne udruuju, a javna vlast prirodno hoe da ta udruenja stavi pod
svoju kontrolu.
Valja priznati da je ta vrsta zajednica, koje se zovu kompanijama, snanija i
silnija nego to bi mogao biti puki pojedinac i da je manje nego ovaj odgovorna za
svoje postupke, iz ega proizilazi da se ini razlono da im se ostavi manje
nezavisna drutvena mo nego to bi to bilo u sluaju pojedinca.
Suvereni su tim vie skloni da tako postupe to ih i njihove prirodne sklonosti na
to navode. U demokratskim narodima graani mogu samo putem udruivanja pruiti
otpor centralnoj vlasti; stoga ova uvek nemilo gleda na udruenja koja nisu pod
njenom vlau. A vredi zapaziti da u tim demokratskim narodima i sami graani
esto na ta udruenja, koja su im tako potrebna, gledaju s potajnom bojazni i
zaviu, to ih spreava da ih brane. Mo i trajnost tih malih posebnih drutava,
usred sveopte slabosti i nepostojanosti, iznenauje ih i onespokojava, pa nisu

daleko od toga da opasnom privilegijom smatraju to sva ona slobodno koriste

svoje prirodne mogunosti.
Sva ta udruenja to se raaju u nae doba predstavljaju nova lica, kojima
vreme jo nije osvetalo prava, a dolaze na svet u doba kad je pojam linih prava
slab, a drutvena mo bezgranina; nije udno to slobodu gube ve dok se raaju.
U svih evropskih naroda izvesna udruenja mogu se obrazovati tek poto im
drava razmotri statut i odobri postojanje. U vie zemalja ulau se napori da se to
pravilo proiri na sva udruenja. Lako je videti kuda bi vodila takva tenja kad bi
uspela.
Kad bi suveren imao opte pravo da pod izvesnim uslovima odobrava udruenja
svake vrste, on bi ubrzo zahtevao i pravo da ih nadzire i da njima upravlja, kako ona
ne bi mogla odstupiti od propisa koje bi im on nametnuo. Na taj bi nain drava
postigla da od nje budu zavisni svi oni koji ele da se udrue, a i svi oni koji su se
ve udruili, to jest svi ljudi koji ive u nae doba.
Suvereni tako sve vie prisvajaju i koriste najvei deo te nove sile koju privreda u
nae doba stvara. Privreda nas vodi, a oni vode nju.
Toliki znaaj pridajem svemu to sam ovde rekao da me mui bojazan da sam
moda nakodio jasnoi svoje misli time to sam hteo to bolje da je prikaem.
Ako, dakle, italac nalazi da su primeri koje sam izneo u potvrdu svojih rei
nedovoljni ili loe izabrani, ako misli da sam ponegde preuveliao porast drutvene
moi, a da sam, naprotiv, preterano suzio sferu u kojoj se jo kree individualna
nezavisnost, molim ga da za trenutak ostavi ovu knjigu i da sam pogleda oko sebe

sve to sam pokuao da mu prikaem. Neka paljivo ispita ono to se svakodnevno

zbiva kod nas i izvan nae zemlje; neka pita svoje susede; neka najzad pogleda i
samog sebe; udio bih se ako on ne bi, i bez vodia, i drugim putevima, doao do
istog zakljuka do kojeg sam ja hteo da ga dovedem.
Zapazie i sam da se za proteklih pedeset godina centralizacija svugde
poveavala na hiljadu naina. I ratovi, i revolucije, i osvajanja sluili su njenom
razvoju; svi su ljudi radili na njenom uveavanju. Tokom tog perioda oni su se
ogromnom brzinom smenjivali na elu javnih poslova, a ideje, interesi i strasti
beskrajno su im se razlikovali; ali svi su hteli da centralizuju na neki nain. Nagon
centralizacije bio je kao nekakva jedina nepomina taka usred neobine
pokretljivosti njihovih ivota i njihove misli.
A kad italac, poto ispita tu pojedinost u ljudskim poslovima, poeli da obuhvati
celinu njihovog ogromnog prizora, bie zapanjen.
S jedne strane, najvre dinastije uzdrmane su ili unitene, na sve strane narodi
su silom zbacili vlast njihovih zakona; oni rue ili ograniavaju vlast svog plemstva ili
svojih vladara; sve nacije koje nisu u revoluciji ine se bar nemirne i uzavrele;
pokree ih isti buntovan duh. A s druge strane, u to isto doba anarhije i u tih istih
tako nepokornih naroda drutvena vlast neprestano uveava svoje prerogative;
postoje sve vie centralizovana, sve preduzimljivija, sve apsolutnija i sve
obuhvatnija. Graani svakog asa sve vie potpadaju pod kontrolu javne uprave;
sve ih neosetno i takorei bez njihovog znanja navodi da joj svakog dana rtvuju
poneki deo svoje individualne nezavisnosti, i ti isti ljudi koji s vremena na vreme

obore neki presto i gaze kraljeve sve vie se i bez otpora povinuju svakoj volji i
najobinijeg javnog slubenika.
Prema tome, izgleda, dakle, da se u nae doba vre dve revolucije u suprotnim
smerovima: jedna stalno slabi vlast, a druga je neprestano jaa; ni u jedno drugo
doba nae istorije nije se ona inila ni tako slaba ni tako jaka.
Ali kad najposle poblie osmotrimo stanje sveta, vidimo da su te dve revolucije
meusobno prisno povezane, da potiu iz istog izvora, i poto su prvo tekle
razliitim pravcima, naposletku nose ljude ka istoj taki.
Ne bojim se da jo jedan, poslednji put ponovim ono to sam ve rekao ili
naznaio na vie mesta ove knjige: treba dobro paziti da ne brkamo samu
jednakost sa revolucijom koja je dokraja uvodi u drutveno ureenje i u zakone; u
ovoj je razlog skoro svim pojavama kojima se udimo.
Sve nekadanje politike vlasti u Evropi i najvie kaogod i najnie, utemeljene su
u doba aristokratije i manje ili vie predstavljale su ili branile naelo nejednakosti i
privilegija. Da bi postigli da u politikom ureenju prevladaju nove potrebe i interesi,
koji su proizilazili iz sve vee jednakosti, ljudi naeg doba morali su, dakle, da obore
ili da obuzdaju dotadanje vlasti. To ih je navelo da diu revolucije i probudilo u
velikom broju njih onu divlju sklonost ka neredu i nezavisnosti to se uvek raa u
revolucijama, ma kakav im cilj bio.
Ne verujem da postoji i jedna jedina oblast u Evropi gde razvoju jednakosti nisu
prethodile ili se na nj nadovezale neke otre promene u statusu svojine i lica, a
skoro sve te promene pratilo je mnogo anarhije i razularenosti, jer je te promene

izveo najmanje civilizovani deo nacije protiv najcivilizovanijeg dela.

Otud su proizale one dve suprotne tendencije na koje sam malopre ukazao.
Dok je demokratska revolucija bila u jeku, ljudi koji su se dali na to da unite
dotadanje aristokratske vlasti, koje su se borile protiv revolucije, bili su nadahnuti
duhom nezavisnosti, a to je potpunija bivala pobeda jednakosti, oni su se malo
pomalo predavali prirodnim nagonima koji se iz jednakosti raaju, pa su jaali i
centralizovali drutvenu vlast. Hteli su da budu slobodni da bi mogli postati jednaki,
a to se vie, uz pomo slobode, uspostavljala jednakost, ova im je sve vie
oteavala slobodu.
Ta dva stanja nisu uvek bila raznovremena. Nai su oevi pokazali kako jedan
narod moe u sebi organizovati ogromnu tiraniju upravo u asu kad se oslobodio
vlasti plemstva i kad je prkosio sili svih kraljeva, pokazujui tako svetu kako se
istovremeno moe i stei i izgubiti nezavisnost.
Ljudi naeg doba opaaju da se stare vlasti rue na sve strane; vide kako
izumiru svi nekadanji uticaji, kako padaju sve nekadanje pregrade; to zbunjuje
rasuivanje i onih najvisprenijih; oni obraaju panju samo na ogromnu revoluciju to
se vri pred naim oima i veruju da e ljudski rod zauvek pasti u anarhiju. Kad bi
pomiljali na krajnji ishod te revolucije, moda bi se drugog ega pobojali.
Ja se pak, priznajem, nimalo ne uzdam u taj duh slobode kojim su izgleda
nadahnuti moji savremenici. Vidim, dodue, da su dananje nacije buntovne, ali ne
otkrivam jasno da su slobodoumne i plaim se da e posle ovih metea to
uzdrmavaju prestole suvereni biti jo moniji nego to su bili.

GLAVA VI
KAKVE VRSTE DESPOTIZMA TREBA DA SE BOJE DEMOKRATSKE NACIJE
Za vreme svog boravka u Sjedinjenim Dravama primetio sam da bi takvo
demokratsko drutveno ureenje kao to je ameriko moglo pruati izvanredne
mogunosti za uspostavljanje despotizma, a po povratku u Evropu video sam koliko
se veina naih vladara, da bi proirili opseg svoje vlasti, ve koristi idejama,
oseanjima i potrebama koje takvo drutveno stanje stvara.
To me je navelo da pomisao da e hrianske nacije na kraju moda podlei
istoj onakvoj potlaenosti kakvu je nakad trpelo vie antikih naroda.
Podrobnije ispitivanje tog predmeta i jo pet godina razmiljanja nisu smanjili
moje bojazni, ali su im promenili predmet. U prolim vekovima nikad se nije video
tako apsolutan i tako moan suveren da bi preduzeo da sam, bez pomoi
sekundarnih vlasti, upravlja svim delovima jednog velikog carstva; nijedan nije
pokuao da sve podanike bez razlike podvrgne do tanina jednoobraznim propisima
niti se spustio do svakog od njih da mu zapoveda i da ga vodi. Takav poduhvat
nikada nikome nije pao na um, a i da se desilo da ga neko zamisli, brzo bi ga u
izvrenju tako ogromne zamisli zaustavili nedovoljna znanja, nesavrenost upravnih
postupaka, a naroito prirodne prepreke koje je postavljala drutvena nejednakost.
Vidimo da su i u doba najvee moi rimskih cezara razni narodi rimskog sveta

sauvali svoje raznolike obiaje i ponaanja: mada potinjene istom monarhu,

provincije su veinom imale posebnu upravu; bilo je mnogo snanih i aktivnih
optina, i mada je upravljanje carstvom bilo samo u imperatorovim rukama, a on
bio, po potrebi, uvek presuditelj u svemu, pojedinosti drutvenog ivota i individualne
egzistencije obino su bile van njegove kontrole.
Imperatori su, istina, imali vlast ogromnu i bez protivtee, to im je omoguavalo
da se slobodno predaju svojim udljivim sklonostima i da se slue svom dravnom
silom da bi ih zadovoljili; esto se deavalo da tu vlast zloupotrebe da bi nekog
graanina samovoljno liili imovine, pa i ivota: njihova tiranija silno je tlaila
pojedince, ali se nije irila na velik broj njih; usmeravala se na nekoliko glavnih
ciljeva, a zanemarivala ostalo; bila je osiona, ali ograniena.
Kad bi se despotizam uspostavio u dananjim demokratskim nacijama, ini se
da bi imao drukija svojstva: bio bi sveobuhvatniji a blai, srozavao bi oveka bez
muenja.
Ne sumnjam da bi, u veku prosveenosti i jednakosti kao to je na, suvereni
lake uspeli da svu javnu vlast prikupe u svoje ruke i da stalnije i dublje zadru u krug
privatnih interesa nego to je to ikad mogao ijedan suveren starog veka. Ali ta ista
jednakost, koja olakava despotizam, ublaava ga. Videli smo kako obiaji u javnom
ivotu postaju oveniji i pitomiji to ljudi vie bivaju slini i jednaki; kad nijedan
graanin nema nekakvu veliku mo ni veliko bogatstvo, tiraniji u nekom smislu
nedostaju prilike i pozorje. Kad su imovna stanja osrednja, strasti su prirodno
uzdrane, mata ograniena, uivanja jednostavna. Ta sveopta umerenost ini i

samog suverena umerenim i u izvesne granice obuzdava samovoljan polet njegovih

elja.
Nezavisno od tih razloga, to proizilaze iz same prirode drutvenog ureenja,
mogao bih dodati i mnogo drugih, koji bi bili uzeti izvan kruga moje teme; ali hou da
se drim granica koje sam sebi postavio.
Demokratske vlade mogu postati nasilnike i svirepe u izvesnim trenucima velikih
previranja i krupnih opasnosti, ali takve krize bie retke i prolazne.
Kad pomislim na sitne strasti dananjih ljudi, na njihove mlake naravi, iroku
obrazovanost, istotu vere, blag moral, marljive i uredne navike, uzdranost koju
skoro svi pokazuju i u poroku kao i u vrlini, ne bojim se da e meu svojim
[348]
poglavarima nailaziti na tirane, pre nego na staratelje.
Mislim, dakle, da potlaenost kakva preti demokratskim narodima nee ni po
emu liiti na ono to joj je prethodilo u svetu; njen obrazac ne mogu nai
savremenici nai u svom seanju. Uzalud i sam traim izraz koji bi tano oznaio
predstavu koju sam sebi o njoj stvorio i koji bi je obuhvatio; stare rei, despotizam i
tiranija, tu ne odgovaraju. Stvar je nova, treba dakle pokuati da se definie, poto
ne mogu da je imenujem.
Hou da zamislim pod kakvim bi se novim crtama despotizam mogao pojaviti u
svetu: vidim bezbrojno mnotvo slinih i ravnopravnih ljudi, koji se bez predaha vrte
da bi sebi pribavili sitna i vulgarna zadovoljstva kojima ispunjavaju svoje due. Svaki
od njih okrenuo se sebi, pa mu je tua sudbina svih drugih: njegova deca i lini
prijatelji predstavljaju za njega sav ljudski rod; to se tie ostalih sugraana, on je

pored njih, ali ih i ne vidi; dodiruje ih, ali ih ne osea; postoji samo u sebi i za sebe, i
mada mu porodica jo ostaje, za otadbinu se bar moe rei da je vie i nema.
Iznad njih uzdie se ogromna starateljska vlast, koja se sama stara da im
obezbedi zadovoljstva i da bdi nad njihovom sudbinom. Ona je apsolutna,
sveobuhvatna do sitnica, ureena propisima, dalekovida i blaga. Liila bi na oinsku
vlast, kad bi joj, kao ovoj, svrha bila da ljude pripremi za muevni uzrast; ali ona,
naprotiv, tei samo tome da ih nepromenljivo zadri u detinjstvu; voli da se graani
vesele, samo da ne misle na drugo to do na veselje. Rado ona radi na njihovoj
srei, ali hoe da im je jedino ona prua i sama o njoj da sudi; stara se o njihovoj
bezbednosti, predvia i zadovoljava njihove potrebe, olakava im uivanja, vodi
njihove glavne poslove, upravlja njihovom delatnou, ureuje nasleivanje,
raspodeljuje nasledstva; to li ne moe i sasvim da ih oslobodi muke da misle i
truda da ive?
Tako ona postie da korienje slobodne volje svakog dana biva sve manje
korisno i sve ree; dejstvo volje zatvara u sve ui prostor i malo pomalo liava
svakog graanina ak i toga da se slui sopstvenom linou. Jednakost je
pripremila ljude na sve to: ulila im je sklonost da to podnose, pa ak i da to
smatraju kao blagodet.
Poto je tako svakog pojedinca redom uzeo u svoje mone ruke i uobliio ga po
svojoj volji, suveren prua ruke i na celo drutvo; prekriva ga mreom sitnih sloenih
pravila, podrobnih i jednoobraznih, a kroz tu mreu ni najoriginalniji duh ni najsnanije
due ne mogu se provui i uzvisiti se iznad gomile. On ne lomi volje, nego ih

razmekava, povija i upravlja njima; retko kad prisiljava da se dela, ali se

neprestano suprotstavlja tome da ljudi stupe u dejstvo; on ne unitava, nego
spreava da se neto rodi; ne tiranie, nego ometa, suzbija, oslabljuje, gui,
zaglupljuje i naposletku svodi svaku naciju na to da bude jo samo bojaljivo a
radino stado, kome je vlast pastir.
Oduvek sam mislio da se ta vrsta potinjenosti, sreene, blage i smirene, kakvu
sam ocrtao, moe bolje nego to se misli kombinovati sa spoljanjim oblicima
slobode i da joj nee biti nemoguno da se uspostavi upravo u senci narodnog
suvereniteta.
Nae savremenike neprestano mue dve suprotne strasti: oseaju potrebu da ih
neko vodi, a i elju da ostanu slobodni. Poto ne mogu da ugue u sebi ni jedan ni
drugi, upinju se da oba ta suprotna nagona istovremeno zadovolje. Zamiljaju jednu
jedinstvenu, starateljsku, svemonu vlast, ali koju graani biraju. Kombinuju
centralizam i suverenitet naroda. To ih pomalo smiruje. to su pod starateljstvom,
za to se tee mislei na to da su sami izabrali sebi staratelje. Svaki pojedinac trpi
da bude vezan, zato to vidi da kraj lanca ne dri neki ovek ni neka klasa, nego
sam narod.
U tom sistemu graani se za asak oslobaaju zavisnosti, da bi oznaili sebi
gospodara, pa se u nju vraaju.
U nae se doba mnogi ljudi vrlo lako priviknu na takav kompromis izmeu
upravnog despotizma i suverenosti naroda i misle da su dovoljno obezbedili linu
slobodu time to su je izruile nacionalnoj vlasti. Meni to nije dovoljno. Priroda

gospodara mnogo mi je manje vana nego potinjenost.

Neu, meutim, poricati da je takvo ustrojstvo beskrajno povoljnije nego ono
koje bi svu vlast, poto je koncentrie, predalo u ruke jednom oveku ili nekom telu
koje ne bi nikome bilo odgovorno. Od svih oblika koje bi mogao uzeti demokratski
despotizam, takav bi zacelo bio najgori.
Kad je suveren izboran ili ga strogo nadzire stvarno izborno i nezavisno
zakonodavsto, potlaenost koju trpi pojedinac ponekad je vea, ali je uvek manje
poniavajua, zato to svaki graanin, kad je sputan i sveden na nemo, moe jo
da uobraava da se, pokoravajui se, povinuje samo sebi samom i da jednoj svojoj
volji rtvuje sve druge.
Kad suveren predstavlja naciju i zavisi od nje, shvatam i to da snage i prava koja
se oduzimaju svakom graaninu ne slue samo dravnom poglavaru nego koriste i
samoj dravi i da privatna lica ubiraju neki plod od toga to su svoju nezavisnost
rtvovali za optu stvar.
Stvoriti nacionalno predstavnitvo u nekoj veoma centralizovanoj zemlji znai,
dakle, umanjiti zlo koje moe priiniti krajnja centralizacija, ali to ne znai i ukloniti
ga.
Uviam, dadue, da se na taj nain odrava individualna intervencija u
najvanijim stvarima; ali se zato ipak nimalo manje ona ne ukida u sitnim i posebnim.
Zaboravlja se da je naroito u sitnicama opasno potiniti ljude. to se mene tie,
sklon bih bio verovati da je sloboda manje nuna u krupnim stvarima nego u sitnim,
kad bih mislio da ona uopte moe biti obezbeena u jednima ako je ljudi nemaju i u

drugim.
Potinjenost u sitnim stvarima ispoljava se svakodnevno i oseaju je svi graani
bez razlike. Ona ih ne baca u oajanje, ali ih neprestano ometa i navodi da
odustanu od korienja svoje volje. Ona im malo pomalo gui duh i slabi duu, dok
onakva pokornost koja se namee samo u malom broju vrlo vanih okolnosti, ali
retkih, obelodanjuje potinjenost tek s vremena na vreme i pritiskuje samo izvesne
ljude. Zalud ete tim istim graanima, koje ste uinili tako zavisnim od centralne
vlasti, poveriti da s vremena na vreme biraju predstavnike te vlasti; to tako
znaajno, ali tako kratko i tako retko korienje njihove slobodne volje nee spreiti
da oni malo pomalo izgube sposobnost da misle, oseaju i delaju po svojoj volji i da
tako postepeno padnu ispod nivoa ljudskoga.
Dodajem da e oni ubrzo postati nesposobni da se slue i tom velikom i jedinom
privilegijom to im jo ostaje. Demokratski narodi koji su uveli slobodu u politiku
sferu, dok su istovremeno pojaali despotizam u upravnoj sferi, dospeli su do vrlo
udnih osobenosti. Kad je u pitanju voenje sitnih poslova, u kojima obian zdrav
razum moe biti dovoljan, oni cene da su graani za to nesposobni; a kad je re o
upravljanju celom dravom, onda tim istim graanima poveravaju ogromne
prerogative. Tako ih naizmenino pretvaraju as u igrake u rukama suverena, a
as u njegove gospodare, u neto to je vee od kraljeva, a manje od ljudi. I poto
iscrpu sve razliite sisteme izbora, ne nalazei nijedan koji bi im odgovarao, ude se
i jo trae, kao da zlo koje opaaju ne potie mnogo vie od ustrojstva zemlje nego
od birakog tela.

Teko je odista pojmiti kako bi ljudi koji su se sasvim odrekli navike da sami
sobom upravljaju mogli uspeti u tome da valjano izaberu one koji treba da ih
predvode, i nemogue je ikog uveriti u to da bi slobodoumna, energina i mudra
vlada ikad mogla proizai iz izbora na kojima glasa narod poslunika.
Ustrojstvo koje bi bilo republikansko na vrhu, a ultramonarhistiko u svim drugim
delovima uvek mi se inilo nekakvim kratkovekim udovitem. Mane vlastodraca i
nedotupavnost graana ubrzo bi dovele do njegove propasti, a narod, poto mu
dojade njegovi predstavnici, a i on sam sebi, stvorio bi ili slobodnije institucije ili bi
[349]
se vratio da padne niice pred noge jednom jedinom gospodaru.
GLAVA VII
NASTAVAK PRETHODNIH GLAVA
Verujem da je apsolutnu i despotsku vlast lake uspostaviti u narodu u kome
vlada drutvena jednakost nego u kojem drugom, i ako bi se takva vlast jednom
uspostavila u takvom narodu, mislim da bi ona ne samo tlaila ljude nego bi
vremenom svakoga od njih liila mnogih glavnih svojstava ljudskoga.
ini mi se, dakle, da se osobito u demokratsko doba treba bojali despotizma.
Slobodu bih. mislim, voleo u svako doba; ali sklon sam da je oboavam u doba u
kome ivimo.
Ubeen sam, s druge strane, da e u doba u koje stupamo, propasti svi oni koji

budu pokuali da vlast oslone na privilegije i aristokratiju. Nee uspeti oni koji bi
pokuali da vlast prigrabe i zadre u krugu jedne klase. U nae doba nema tako
vetog i tako monog suverena da bi despotizam zasnovao uspostavljajui ponovo
trajne razlike meu svojim podanicima; nema isto tako ni toliko mudrog i monog
zakonodavca da bi bio kadar da odri slobodne institucije a da ne uzme jednakost
kao osnovno naelo i kao simbol. Svi nai savremenici koji hoe da stvore ili da
uvrste nezavisnost i dostojanstvo svojih sugraana treba, dakle, da se pokau kao
prijatelji jednakosti; a jedini dostojan nain da se kao takvi pokau jeste da takvi
odista i budu; od toga zavisi uspeh njihovog svetog poduhvata.
Nije, dakle, vie re o tome da se ponovo izgradi nekakvo aristokratsko drutvo,
nego da sloboda proizae iz demokratskog drutva u kome ivimo po Bojoj volji.
Te prve dve istine ine mi se proste, jasne i plodonosne i one mu prirodno
navode da razmotrim kakvo se slobodno politiko ureenje moe uspostaviti u
narodu u kome postoji drutvena jednakost.
Iz samog ustrojstva demokratskih nacija i iz njihovih potreba proizilazi da kod njih
vlast suverena mora biti jednoobraznija, vema centralizovana, ira, obuhvatnija i
monija nego drugde. Drutvo tu vie dejstvuje i jae je, a pojedinac podreen i
slabiji: ono ini vie, on manje, to je neizbeno.
Ne treba, dakle, oekivati da e u demokratskim zemljama krug line
nezavisnosti biti ikad onako irok kao u aristokratskoj zemlji. Ali to ne treba ni eleti,
jer je u aristokratskim nacijama drutvo esto rtvovano pojedincu, a prosperitet
najveeg broja uzvienosti nekolicine.

I nuno je i poeljno u isti mah da centralna vlast koja upravlja jednim

demokratskim narodom bude aktivna i snana. Ne sme se uiniti da bude slaba ili
nemarna, nego je samo treba spreiti da zloupotrebi svoju agilnost i snagu.
U aristokratskim vekovima najvie je doprinosilo obezbeenju nezavisnosti
privatnih lica to to suverenu nije bilo samom povereno da vlada i upravlja
graanima; bio je prinuen da deo te brige prepusti lanovima aristokratije, tako da
drutvena vlast, budui uvek podeljena, nikad nije sva niti na isti nain pritiskivala
svakog oveka.
Ne samo da nije sve spadalo u delokrug samog suverena nego ni veinu
zvaninika koji su dejstvovali umeslo njega on nije neprestano drao u ruci, poto su
svoju vlast pridravali na osnovu roenja, nije im poticala od njega. Nije mogao da ih
postavlja ili smenjuje svakog asa po svojoj udi niti da ih sve podjednako potinjava
svakoj svojoj volji. I to je takoe obezbeivalo nezavisnost privatnih lica.
Shvatam da se danas ne moe pribei takvim sredstvima, ali vidim demokratske
naine koji ih zamenjuju.
Umesto da se samom suverenu predadu sve upravne vlasti koje se oduzimaju
korporacijama ili plemiima, moe se jedan deo njih poveriti sekundarnim telima
obrazovanim od obinih graana na neko vreme; na taj e nain sloboda privatnih
lica biti sigurnija, a njihova jednakost nee biti manja.
Amerikanci, koji ne dre toliko do rei koliko mi, zadrali su naziv grofovija za
najveu svoju administrativnu jedinicu, ali su vlast u njoj delimino poverili
pokrajinskoj skuptini.

Lako u se sloiti s tim da bi u doba jednakosti kao to je nae bilo nepravedno i

nerazumno uspostavljati nasledne zvaninike; ali nita ne spreava da se oni, u
izvesnoj meri, zamene izbornim zvaninicima. Izbornost je demokratsko sredstvo
koje zvaninikovu nezavisnost u odnosu na centralnu vlast obezbeuje isto toliko, pa
i vie nego naslednost njegovog zvanja kod aristokratskih naroda.
Aristokratske zemlje pune su bogatih i uticajnih privatnih lica, koja nisu sama
sebi dovoljna i koja se ne mogu tlaiti ni lako ni prikriveno; ona odravaju vlast u
njenim optim navikama umerenosti i uzdranosti.
Znam da demokratske zemlje prirodno nemaju takvih pojedinaca; ali moe se u
njima vetaki stvoriti neto slino.
vrsto verujem da se ne moe u svetu ponovo stvoriti nekakva aristokratija; ali
mislim da obini graani, udruujui se, mogu uspostaviti vrlo bogata, uticajna,
mona, jednom reju aristokratska lica.
Na taj bi se nain postiglo nekoliko od najveih politikih prednosti aristokratije,
bez njenih nepravdi i opasnosti. Politiko, industrijsko, trgovinsko ili ak nauno i
knjievno udruenje prosveen je i moan graanin koga se ne moe po volji i
skriveno tlaiti i koji, branei svoja posebna prava od zahteva vlasti, spasava
zajednike slobode.
U doba aristokratije, svaki ovek uvek je vrlo tesno vezan za vie svojih
sugraana, tako da se on ne moe napasti a da mu drugi ne priteknu u pomo. U
doba jednakosti, svaki je pojedinac prirodno osamljen; on nema naslednih prijatelja
iju bi saradnju mogao zahtevati, niti klase ija bi mu simpatija bila osigurana; lako

ga je izdvojiti i nekanjeno zgaziti. U nae doba, za graanina koji je potlaen,

postoji samo jedan nain da se brani, da se obrati celoj naciji, a ako se ona oglui,
celom ljudskom rodu; da to uini, postoji samo jedno sredstvo, tampa. Stoga je
sloboda tampe beskrajno dragocenija u demokratskim nacijama nego u ikojim
drugim; ona sama lei veinu zala do kojih jednakost moe dovesti. Jednakost
osamljuje i oslabljuje ljude; ali tampa stavlja svakome nadohvat jedno vrlo mono
oruje, kojim moe da se poslui i najslabiji i najosamljeniji. Jednakost liava svakog
pojedinca podrke njegovih blinjih; ali tampa mu omoguava da pozove u pomo
sve sugraane i sve ljude. tampa je ubrzala napredovanje jednakosti, a ona je i
jedno od najboljih sredstava za ispravljanje njenih nepogodnih strana.
Mislim da ljudi koji ive u aristokratijama mogu, strogo uzev, i da se odreknu
slobode tampe, ali oni koji ive u demokratskim zemljama to ne mogu. Za
obezbedenje njihove line nezavisnosti ne uzdam se u velike politike skuptine, u
parlamentarne prerogative, u proglaavanje suverenosti naroda.
Sve se te stvari, do izvesne mere, izmiruju i sa potlaenou pojedinca; ali ta
potlaenost ne moe biti potpuna ako je tampa slobodna. tampa je prevashodno
demokratsko orue slobode.
Rei u neto slino i o pravosudnoj vlasti.
U sutini je pravosudne vlasti da se bavi pojedinanim interesima i da rado
obraa pogled na sitne stvari koje joj se predoe; takoe je u sutini te vlasti da ne
pritie sama od sebe u pomo onima koje neko tlai, ali je neprestano na
raspolaganju i najneznatnijem od njih. Ovaj, ma koliko ga zamislili slabog, moe

uvek prisiliti sudiju da mu saslua albu i da na nju odgovori: to potie od samog

ustrojstva pravosudne vlasti.
Takva se vlast, dakle, moe naroito primeniti na potrebe slobode u jedno doba
kad suverenovo oko i ruka neprestano zalaze i u najsitnije pojedinosti ljudskih
postupaka i kad su pojedinci, odvie slabi da bi se sami branili, odvie i osamljeni
da bi mogli raunati na pomo sebi slinih. Snaga sudova bila je oduvek najvee
jemstvo koje se moe pruiti individualnoj nezavisnosti, ali to je naroito tano za
demokratske vekove; prava i interesi pojedinaca tu su uvek u opasnosti ako se
pravosudna vlast ne uveava i ne proiruje to se vie poveava drutvena
jednakost.
Jednakost uliva ljudima vie sklonosti vrlo opasnih za slobodu, na koje
zakonodavac treba uvek budno da motri. Podsetiu samo na one najvanije.
Ljudi koji ive u demokratsko doba ne shvataju lako korisnost formi; oseaju
prema njima nagonski prezir. Na drugom mestu rekao sam razloge tome. Forme
izazivaju u njih prezir, a esto i mrnju. Kako obino tee samo lako ostvarljivim i
sadanjim uivanjima, plahovito hrle ka predmetu svake svoje elje; i najmanje
odgaanje baca ih u oajanje. Zbog takvog temperamenta, koji prenose i u politiki
ivot, neraspoloeni su prema formama, koje ih zadravaju ili svakog asa
zaustavljaju u ponekom njihovom naumu.
A ba to to ljudi u demokratijama nalaze da je nepogodno u formama ini ove
tako korisnim za slobodu, poto je njihova glavna vrednost u tome to slue kao
prepreka izmeu jakoga i slabog, izmeu vlastodrca i podanika, to prvoga

zadravaju, a drugome ostavljaju vremena da se pribere. Forme su tim neophodnije

to je suveren aktivniji i moniji i to pojedinci bivaju nemarniji i slabiji. Tako su
demokratskim narodima prirodno potrebnije forme nego drugima, a prirodno ih oni
manje potuju. To zasluuje ozbiljnu panju.
Nita nije bednije nego oholi prezir veine naih savremenika prema pitanjima
forme; jer i najsitnija pitanja forme stekla su u nae doba vanost kakvu dosad nisu
imala. Vie najkrupnijih interesa oveanstva vezani su za to.
Dok su dravnici u aristokratskim vekovima mogli ponekad bez tete da prezru
forme i da se uzdignu iznad njih, mislim da oni koji vode dananje narode treba da
obrate panju i na najsitniju meu njima i da ih ne zanemare do ako ih na to goni
kakva neotklonjiva nuda. U aristokratijama su se forme sujeverno potovale; mi
treba prema njima da gajimo prosveen i razloan kult.
Drugi jedan vrlo prirodan i vrlo opasan nagon demokratskih naroda jeste onaj
koji ih navodi da preziru individualna prava i da o njima vode malo rauna.
Ljudi obino dre do nekog prava i pokazuju potovanje prema njemu u
zavisnosti od njegove vanosti i od dugotrajnog njegovog korienja. Individualna
prava koja se sreu u demokratskih naroda obino su malog znaaja, vrlo nedavna i
veoma nepostojana; zbog toga se ona esto lako rtvuju i skoro uvek kre bez grie
savesti.
A u isto vreme i u tim istim nacijama u kojima ljudi poinju prirodno da preziru
prava pojedinca, deava se to da se prava drutva prirodno ire i uvruju; to e
rei da ljudi bivaju sve manje privreni pravima pojedinaca ba u vreme kad bi bilo

najnunije sauvati i braniti ono malo to od njih jo ostaje.

Upravo, dakle, u demokratsko doba u kome ivimo treba istinski prijatelji
slobode i ovekove veliine stalno da stoje uspravno, spremni da spree da
drutvena vlast olako rtvuje lina prava nekolicine pojedinaca jednoobraznom
izvrenju svojih nauma. Nema u takvo doba toliko neznatnog graanina da ne bi bilo
vrlo opasno pustiti da ga tlae niti toliko nevanih individualnih prava da bi se mogla
bez tete prepustiti samovolji. Razlog je tome prost: kad se lino pravo nekog
pojedinca kri u doba kad je ljudski duh proet sveu da su takva prava vana i
sveta, nanosi se zlo samo onome koga ih liavaju; ali prekriti takvo pravo danas
znai duboko izopaavati nacionalni moral i dovoditi u opasnost celo drutvo, zato
to i sam pojam takvih prava kod nas neprestano slabi i gubi se.
Postoje izvesne navike, izvesne ideje, izvesni poroci koji su svojstveni
revolucionarnom stanju i koje duga revolucija neizbeno izaziva i iroko rasprostire,
ma kakvi joj uostalom bili karakter, cilj i poprite.
Kad je bilo koja nacija u kratkom razdoblju vie puta menjala poglavare,
shvatanja i zakone, ljudi koji je sainjavaju naposletku zavole promenu i naviknu se
na to da se sve promene vre brzo i putem sile. Oni tad prirodno ponu prezirati
forme, iju nemo svakodnevno vide i nestrpljivo podnose vladavinu propisa, koji su
toliko puta zaobilaeni pred njihovim oima.
Kako obini pojmovi pravinosti i morala nisu vie dovoljni da objasne i opravdaju
sve novine koje se svakodnevno raaju iz revolucije, pribegava se naelu drutvene
koristi i lako se navikava da se bez grie savesti rtvuju privatni interesi i da se gaze

individualna prava, da bi se bre postigao postavljeni opti cilj.

Takve navike i ideje, koje u nazvati revolucionarnim, zato to ih sve revolucije
stvaraju, viaju se i u aristokratijama kaogod i u demokratskih naroda, ali su u
aristokratijama esto manje mone i uvek kratkotrajnije, zato to se onde
sukobljavaju s navikama, idejama, manama i nastranostima koje su im protivne. Tu
se one, dakle, same od sebe gube im se revolucija zavri i nacija se vrati svojim
nekadanjim politikim ponaanjima. Nije uvek tako u demokratskim zemljama, gde
se uvek valja bojati da se revolucionarni nagoni, ublaujui se i ustaljujui, ne
pretvore postepeno u obiaje u vladanju i u navike u upravljanju.
Ne znam, dakle, zemlje u kojima bi revolucija bila opasnija nego u demokratskim
zemljama, zato to, nezavisno od uzgrednih i prolaznih zala koje ona uvek neizbeno
donosi, uvek preti i da ih stvori i trajnih i takorei venih.
Verujem da postoje asni otpori i opravdane pobune. Ne tvrdim, dakle,
bezuslovno da ljudi demokratskog doba ne treba nikad da diu revolucije, ali mislim
da treba vie nego svi drugi da oklevaju pre no to ih pokrenu i da im je bolje trpeti
mnoge nepogodnosti zateenog stanja nego pribei tako pogubnom leku.
Zavriu jednom optom milju, koja obuhvata ne samo sve posebne misli koje
sam izneo u ovoj glavi nego i veinu onih koje sam eleo da izloim ovom knjigom.
U aristokratskim vekovima koji su prethodili naem postojali su vrlo moni
pojedinci i vrlo slaba drutvena vlast. I sama predstava o drutvu bila je maglovita i
neprestano se gubila usred svih razliitih vlasti koje su upravljale graanima. Glavni
napor ljudi toga doba morao se usmeriti tome da se poveava i jaa drutvena

vlast, da se poveavaju i uvruju njene prerogative, a da se individualna

nezavisnost, naprotiv, suava u tenje granice i da se lini interes podreuje optem
interesu.
Druge opasnosti i druge brige ekaju ljude naeg doba.
U veine modernih nacija suveren je, ma kakvog porekla, ustrojstva i naziva,
postao skoro svemoan, a pojedinci sve vie padaju na poslednji stupanj slabosti i
zavisnosti.
Sve je bilo drugaije u nekadanjim drutvima. Jedinstvo i jednoobraznost nisu
se nigde nalazile. A u naem sve preti da postane tako slino da e se osoben lik
svakog pojedinca uskoro sasvim izgubiti u sveoptoj fizionomiji. Nai su edovi uvek
bili spremni da zloupotrebe ideju da su lina prava dostojna potovanja, a mi smo
prirodno skloni da preteramo u drugoj ideji, da interes pojedinca treba uvek da se
prikloni interesu veega broja.
Politiki svet se menja; ubudue treba traiti nove lekove za nove boljke.
Utvrditi drutvenoj vlasti iroke, ali vidljive i nepomine granice; dati pojedincima
izvesna prava i garantovati im neosporno uivanje tih prava; sauvati pojedincu ono
malo nezavisnosti, snage i originalnosti koliko mu jo ostaje; uzdii ga, pored
drutva, i podrati ga naspram njega; to mi se ini da bi trebalo da bude prvi cilj
zakonodavca u doba u koje stupamo.
Reklo bi se da suvereni naeg doba tee samo tome da sa ljudima izvedu velike
stvari. Voleo bih da malo vie misle na to da stvore velike ljude; da manje cene
delo, a vie delatnika i da se stalno seaju toga da nacija ne moe dugo ostati

snana kad je svaki ovek u njoj pojedinano slab i da jo nije pronaen takav oblik
drutva ni politika kombinacija koji bi mogli stvoriti energian narod od malodunih i
mlitavih graana.
Kod naih savremenika vidim dve suprotne, ali podjednako kobne ideje.
Jedni u jednakosti opaaju samo anarhine tenje koje se iz nje raaju. Boje se
svoje slobodne volje; boje se sami sebe.
Drugi, malobrojniji, ali upueniji, drugaijeg su gledita. Pored puta koji, polazei
od jednakosti, vodi anarhiji, otkrili su najzad i put koji se ini da ljude neodoljivo vodi
potinjenosti. Oni se u dui unapred mire s tom nunom potinjenou, pa izgubivi
nadu da e ostati slobodni, ve u dnu srca oboavaju gospodara koji uskoro treba
da doe.
Prvi se odriu slobode zato to cene da je opasna; drugi zato to sude da je
nemogua.
Da sam verovao ovo drugo, ne bih napisao ovo delo koje ste proitali; zadovoljio
bih se time da potajno kukam nad sudbinom svojih blinjih.
Hteo sam da iznesem na videlo opasnosti kojima jednakost izlae ovekovu
nezavisnost, zato to vrsto verujem da su te opasnosti najstranije a i najmanje
predviene od svih koje donosi budunost. Ali ne verujem da su nesavladive.
Ljudi koji ive u demokratskim vekovima, u koje stupamo, prirodno gaje ljubav
prema nezavisnosti. Prirodno nestrpljivo podnose propis: zamara ih ak i stalnost
toga stanja koje im je, meutim, najmilije. Vole vlast; ali skloni su da preziru i mrze
onoga ko je ima, a lako mu izmiu iz ruku zbog svoje neznatnosti i pokretljivosti.

Takvi e nagoni uvek postojati, zato to se raaju iz drutvenog ureenja, koje

se nee menjati. Oni e dugo spreavati da se ikakav despotizam mogne
uspostaviti i pruae nova oruja svakom novom pokolenju koje se bude htelo boriti
za slobodu ljudi.
Drimo se, dakle, u pogledu budunosti, te zdrave bojazni, koja podstie da se
bdi i bori, a ne one malodune i besplodne uplaenosti, koja obeshrabruje srca i
slabi ih.
GLAVA VIII
OPTI POGLED NA PREDMET OVOG DELA
Pre no to konano napustim put koji sam prevalio, voleo bih da mogu jednim,
poslednjim jo pogledom da obuhvatim sve razne crte koje su obeleja novoga
sveta i da konano ocenim uticaj koji e jednakost vriti na sudbinu ljudi. Ali
zaustavlja me teina takvog poduhvata; pred tako krupnim predmetom oseam
kako mi se vid muti, a razum posre.
To novo drutvo, koje sam nastojao da ocrtam i o kome hou da prosudim, tek
se rodilo. Vreme mu jo nije ustalilo oblik; velika revolucija koja ga je stvorila jo
traje, a u onome to se zbiva u nae dane gotovo je nemoguno razabrati la treba
da proe zajedno sa samom revolucijom a ta treba da ostane i posle nje.
Svet koji se die jo je upola zatrpan ostacima sveta koji propada, i usred

ogromne zbrke u ljudskim poslovima niko ne bi umeo rei ta e ostati od starih

institucija i nekadanjih obiaja, a ta e dokraja nestati.
Iako je revolucija to se vri u stanju drutva, zakonima, idejama i oseanjima
ljudi jo vrlo daleko od zavretka, ve se njena ostvarenja ne mogu porediti ni sa
im to se ranije videlo u svetu. Vraam se kroz prolost, iz veka u vek, sve do
najdrevnije starine, i ne nalazim nita to bi liilo na ovo to mi je pred oima. Poto
prolost vie ne rasvetljava budunost, na um koraa po mraku.
Ipak, usred te tako goleme slike, tako nove, tako zbrkane, nazirem ve kako se
ocrtava nekoliko glavnih crta, pa ukazujem na njih:
Vidim da se dobra i zla dosta podjednako raspodeljuju u naem svetu. Velika
bogatstva nestaju; broj malih imetaka raste; elje i uivanja se mnoe; nema vie ni
izuzetnih prosperiteta ni neizleive bede. Ambicija je sveopte raspoloenje, ali ima
malo velikih ambicija. Svaki je pojedinac izdvojen i slab; drutvo je agilno,
predostrono i snano; pojedinci ostvaruju male stvari, drava ogromne.
Due nisu energine, ali su naravi pitome, a zakonodavstva ovena. Mada
nailazimo na malo velikog portvovanja, na malo vrlo visokih, vrlo blistavih i vrlo
istih vrlina, navike su uredne, nasilje retko, svirepost gotovo nepoznata. Ljudski
ivot biva dui, a svojina sigurnija. ivot nije raskono ukraen, ali je vrlo lagodan i
vrlo smiren.
Ima malo vrlo profinjenih, ali i malo vrlo grubih uivanja, malo uglaenosti u
ophoenju, ali i malo grubosti u sklonostima. Ne nailazimo na mnogo vrlo uenih
ljudi, ali ni na vrlo neuko stanovnitvo. Genijalnost postaje rea, ali znanje

rasprostranjenije. ovekov duh razvija se malim udruenim naporima svih ljudi, a ne

monim podsticajima nekolicine. Ima manje savrenstava u ljudskim delima, ali je
plodnost vea. Sve rasne, klasne, otadbinske spone labave; velika spona to
povezuje oveanstvo jaa.
Kad meu svim tim raznim crtama traim onu koja mi se ini najoptija i
najupadljivija, uviam da se ono to se zapaa u imovnim stanjima ispoljava i u
hiljadu drugih vidova. Skoro sve krajnosti ublauju se i srubljuju; sve to tri nestaje
i ustupa mesto neem osrednjem, to je u isti mah i manje visoko ali i ne tako nisko,
manje blistavo, ali i ne tako ubogo kao ono to se vialo u svetu.
Prelazim pogledom po tome bezbrojnom mnotvu sastavljenom od slinih bia,
iz koga niko niti se uzdie niti je unien. Rastuio sam se i sledio od tog prizora, pa
mi doe da zaalim za onim drutvom kojeg vie nema.
Kad je svet bio pun vrlo krupnih i vrlo sitnih ljudi, vrlo bogatih i vrlo siromanih,
veoma uenih i vrlo neukih, odvraao sam pogled od ovih drugih i upirao ga u one
prve, a ti su mi veselili oi; ali shvatam da se to zadovoljstvo raalo iz moje slabosti:
samo zato to ne mogu u isti mah da vidim sve to me okruava, smem tako da
biram i da izmeu tolikih predmeta izdvojim ono to mi godi da posmatram. Nije
tako sa svemoguim i venim Biem, ije oko nuno obuhvata sveukupnost i koje
vidi razgovetno, mada u isti mah, i sav ljudski rod i svakog oveka.
Prirodno je verovati da pogled toga tvorca i uvara ljudi ne zadovoljava osobit
procvat nekolicine, nego najvea dobrobit svih: to se meni ini srozavanje, u
njegovim je, dakle, oima napredak; to mene pozleuje, njemu se svia.

Jednakost je moda manje uzviena, ali je pravednija, a pravda ini njenu veliinu i
lepotu.
Trudim se da proniknem u takvo Boje gledite, pa sa te take nastojim da
posmatram ljudske stvari i da sudim o njima.
Niko na svetu ne moe jo bespogovorno i uopteno tvrditi da je novo stanje
drutva bolje od nekadanjeg; ali ve je lako uvideti da je drugaije.
Izvesne mane i izvesne vrline koje su bile svojstvene aristokratskim nacijama
toliko su suprotne duhu novih naroda da se u njih ne mogu uneti. A ima dobrih
sklonosti i loih nagona koji su bili tui onima, a ovima su prirodni, ideje koje se
same od sebe javljaju u uobrazilji ovih, a koje je duh onih odbacivao. To su kao dva
odelita oveanstva, od kojih svako ima svojstvenih mu preimustava i
nepogodnosti, dobrih i loih strana.
Treba se, dakle, dobro uvati toga da o drutvima koja se raaju sudimo na
osnovu ideja koje potiu iz onih kojih vie nema. Bilo bi to nepravino, jer ta se
drutva ogromno razlikuju, pa se ne dadu porediti.
A ne bi mnogo razumnije bilo ni zahtevati od ljudi naeg doba one osobene vrline
to su proizilazile iz drutvenog ureenja njihovih predaka, poto je i samo to
ureenje palo i svojim padom povuklo i sve ono dobro i loe to je nosilo u sebi.
Ali te se stvari jo ne shvataju u nae doba.
Opaam velik broj savremenika koji se poduhvataju da izvre nekakav izbor
meu institucijama, shvatanjima, idejama to su se raale iz aristokratskog
ustrojstva nekadanjeg drutva; rado bi napustili jedne, ali bi eleli da zadre druge i

da ih sa sobom prenesu u novi svet.

Mislim da takvi troe vreme i snagu u asnom, ali jalovom poslu.
Ne radi se vie o tome da se sauvaju svojevrsne prednosti koje drutvena
nejednakost pribavlja ljudima, nego da se obezbede nova dobra koja im jednakost
moe pruiti. Ne treba da teimo da budemo slini naim dedovima, nego da se
trudimo da dosegnemo onakvu veliinu i sreu kakva nam je svojstvena.
Ja pak, stigavi na kraj svog puta, dok izdaleka, ali jednim pogledom,
sagledavam sve one razne predmete to sam ih u prolazu odvojeno promatrao,
oseam se pun strahovanja a i pun nade. Vidim velike pogibli koje je moguno
otkloniti, velika zla koja se mogu izbei ili ograniiti, i sve se vie uvrujem u
verovanju da je demokratskim nacijama, da bi bile valjane i uspene, jo dovoljno da
to samo htednu.
Nije mi nepoznato da vie mojih savremenika misli da narodi nisu na ovom svetu
nikad svoji gospodari i da se nuno pokoravaju ne znam kakvoj nesavladivoj i slepoj
sili to proizilazi iz ranijih zbivanja, iz rase, tla ili podneblja.
To su lane i kukavne doktrine, koje nikad ne mogu stvoriti drugo do slabe ljude i
malodune nacije: Provienje je stvorilo ljudski rod tako da nije ni potpuno nezavisan
ni sasvim rob. Ono, istina, oko svakog oveka obeleava sueni mu krug, koji on ne
moe prevazii; ali u tim prostranim granicama ovek je moan i slobodan; tako i
narodi.
Dananje nacije ne mogu izbei da u njima zavlada drutvena jednakost; ali od
njih zavisi da li e ih ta jednakost odvesti u ropstvo ili u slobodu, u prosveenost ili u

varvarstvo, u procvat ili u bedu.

SADRAJ
Prva knjiga
NAPOMENA UZ DVANAESTO IZDANJE
UVOD
Prvi deo
GLAVA I Konfiguracija Severne Amerike
GLAVA II O polaznoj taki Angloamerikanaca i njenom znaaju za njihovu
budunost Razlozi nekih osobenosti u zakonima i obiajima Angloamerikanaca
GLAVA III Drutveno stanje Angloamerikanaca O tome da je upadljiva
odlika drutvenog stanja Angloamerikanaca to to je ono sutinski demokratsko
Politike posledice drutvenog stanja Angloamerikanaca
GLAVA IV O naelu suverenosti naroda u Americi
GLAVA V Nuno je prouiti ta se zbiva u saveznim dravama pre no to se
progovori o vlasti Unije O optinskom sistemu u Americi Obim optine
Optinske vlasti u Novoj Engleskoj O optinskom ivotu O optinskom duhu u
Novoj Engleskoj O srezu u Novoj Engleskoj O javnoj upravi u Novoj Engleskoj
Opte ideje o javnoj upravi u Sjedinjenim Dravama O dravi Zakonodavna
vlast drave O izvrnoj vlasti drave O politikim posledicama upravne
decentralizacije u Sjedinjenim Dravama
GLAVA VI O pravosudnoj vlasti u Sjedinjenim Dravama i o njenom delovanju

na politiko drutvo Druga ovlaenja data amerikim sudijama

GLAVA VII O politikom suenju u Sjedinjenim Dravama
GLAVA VIII O saveznom ustavu Istorijat saveznog ustava Saet prikaz
saveznog ustava Nadlenosti savezne vlasti Savezne vlasti Zakonodavna
vlast Druga jedna razlika izmeu senata i predstavnikog doma O izvrnoj
vlasti Po emu se poloaj predsednika u Sjedinjenim Dravama razlikuje od
poloaja ustavnog monarha u Francuskoj Uzgredni uzroci koji mogu poveati
uticaj izvrne vlasti Zato predsedniku Sjedinjenih Drava, da bi upravljao
poslovima, nije potrebno da ima veinu u skuptinama O izboru predsednika
Nain izbora Izborna kriza O ponovnom izboru predsednika O saveznim
sudovima Nain utvrivanja nadlenosti saveznih sudova Razni sluajevi
nadlenosti Postupak saveznih sudova Visoki rang koji vrhovni sud zauzima
meu visokim dravnim vlastima Po emu je savezni ustav bolji od ustava
pojedinanih drava ime se savezni ustav Sjedinjenih Amerikih Drava razlikuje
od svih drugih saveznih ustava O prednosti federativnog sistema uopte i o
njegovoj osobitoj korisnosti za Ameriku Zbog ega federativni sistem nije
dostupan svim narodima i ta je omoguilo Angloamerikancima da ga usvoje
Drugi deo
GLAVA I Po emu se moe rei da u Sjedinjenim Dravama u strogom smislu
rei narod vlada

GLAVA II O strankama u Sjedinjenim Dravama O ostacima aristokratske

stranke u Sjedinjenim Dravama
GLAVA III O slobodi tampe u Sjedinjenim Dravama
GLAVA IV O politikom udruivanju u Sjedinjenim Dravama
GLAVA V O demokratskom ureenju u Americi O optem pravu glasa
O tome kako narod bira i o nagonima amerike demokratije pri izborima O
iniocima koji mogu delimino ispraviti opisane nagone demokratije Uticaj koji je
amerika demokratija izvrila na izborne zakone O zvaninicima u amerikoj
demokratskoj vlasti O proizvoljnosti u postupcima zvaninika u amerikoj
demokratskoj vlasti Nepostojanost u upravljanju u Sjedinjenim Dravama O
javnim trokovima u amerikoj demokratskoj vlasti O nagonima amerike
demokratije u utvrivanju plata zvaninika O tekoi da se razaberu razlozi koji
ameriku vladu navode na tedljivost Mogu li se uporediti javni trokovi u
Sjedinjenim Dravama i Francuskoj O korupciji i porocima upravljaa u
demokratiji i o njihovim posledicama po javni moral Za kakve je napore sposobna
demokratija O vlasti koju amerika demokratija obino ima nad somom sobom
Kako amerika demokratija vodi spoljne poslove drave
GLAVA VI Kakva stvarna preimustva stie ameriko drutvo demokratskim
ureenjem O optoj tendenciji zakona u amerikoj demokratiji i o nagonima onih
koji ih primenjuju O graanskom duhu u Sjedinjenim Dravama O pojmu prava
u Sjedinjenim Dravama O potovanju zakona u Sjedinjenim Dravama
Aktivnost koja vlada u svim delovima politikog tela u Sjedinjenim Dravama

Dejstvo koje ona vri na drutvo

GLAVA VII O svemoi veine i njenim posledicama u Sjedinjenim Dravama
Kako svemo veine poveava u Americi zakonodavnu i upravnu nestabilnost
prirodnu u demokratijama Tiranija veine Dejstvo svemoi veine na
proizvoljnost u postupcima amerikih zvaninika O moi sa kojom veina u
Americi dejstvuje na miljenje Dejstvo tiranije veine na nacionalne osobine
Amerikanaca; o dvorskom duhu u Sjedinjenim Dravama Najvea opasnost
amerikim republikama preti od svemoi veine
GLAVA VIII ta u Sjedinjenim Dravama ublaava tiraniju veine Odsustvo
upravne centralizacije O pravnikom duhu u Sjedinjenim Dravama i kako on slui
kao protivtea demokratiji O poroti kao politikoj instituciji u Sjedinjenim
Dravama
GLAVA IX O glavnim uzrocima koji doprinose odranju demokratske
republike u Sjedinjenim Dravama Sluajne ili Provienjem stvorene okolnosti
koje doprinose odranju demokratske republike u Sjedinjenim Dravama O
uticaju zakona na opstanak demokratske republike u Sjedinjenim Dravama O
uticaju naravi na opstanak demokratske republike u Sjedinjenim Dravama O
religiji kao politikoj instituciji i o tome kako ona mono slui odranju demokratske
republike kod Amerikanaca Posredan uticaj religija na politiko drutvo u
Sjedinjenim Dravama O glavnim uzrocima koji religiju ine monom u Americi
Kako prosveenost, navike i praktino iskustvo Amerikanaca doprinose uspenosti
demokratskih institucija Zakoni vie slue odranju demokratske republike nego

geografski uzroci, a naravi vie nego zakoni Da li bi zakoni i naravi bili dovoljni da
odre demokratske institucije i drugde a ne samo u Americi Znaaj prethodnoga
za Evropu
GLAVA X Nekoliko zapaanja o sadanjem stanju i o verovatnoj budunosti
triju rasa koje ive na teritoriji Sjedinjenih Drava Sadanje stanje i verovatna
budunost indijanskih plemena na teritoriji koju poseduje Unija Poloaj crne rase
u Sjedinjenim Dravama; opasnosti kojima njeno prisustvo izlae belce Kakvi su
izgledi amerike Unije da bude trajna. Kakve joj opasnosti prete O republikim
institucijama u Sjedinjenim Dravama. Kakvi su im izgledi da traju Neka
zapaanja o uzrocima trgovinske moi Sjedinjenih Drava
ZAKLJUAK

Druga knjiga
NAPOMENA
Prvi deo
UTICAJ DEMOKRATIJE NA INTELEKTUALNA KRETANJA U SJEDINJENIM
DRAVAMA
GLAVA I O filozofskom metodu Amerikanaca
GLAVA II O glavnom izvoru verovanja kod demokratskih naroda
GLAVA III Zato Amerikanci pokazuju vie sposobnosti i sklonosti za opte
ideje nego njihovi preci Englezi
GLAVA IV Zato se Amerikanci nikad nisu tako strasno zanimali za opte
ideje u politici kao Francuzi
GLAVA V Kako u Sjedinjenim Dravama religija ume da se slui
demokratskim nagonima
GLAVA VI O napredovanju katolianstva u Sjedinjenim Dravama
GLAVA VII Zato duh demokratskih naroda naginje panteizmu
GLAVA VIII Kako jednakost sugerie Amerikancima ideju o neogranienoj
mogunosti ovekovog usavravanja
GLAVA IX Primer Amerikanaca ne dokazuje da demokratski narod ne bi
mogao imati sposobnosti i sklonosti za nauku, knjievnost i umetnost
GLAVA X Zato se Amerikanci vie posveuju naunoj praksi nego teoriji

GLAVA XI U kakvom duhu neguju Amerikanci zanate i umetnost

GLAVA XII Zato Amerikanci podiu istovremeno i tako male i tako velike
spomenike
GLAVA XIII Knjievna fizionomija demokratskih vekova
GLAVA XIV O knjievnoj proizvodnji
GLAVA XV Zato je prouavanje grke i latinske knjievnosti naroito korisno
u demokratskim drutvima
GLAVA XVI Kako je amerika demokratija izmenila engleski jezik
GLAVA XVII O nekim izvorima poezije u demokratskih naroda
GLAVA XVIII Zato su ameriki pisci i govornici esto visokoparni
GLAVA XIX Nekoliko zapaanja o pozoritu demokratskih naroda
GLAVA XX Neke tendencije svojstvene istoriarima demokratskog doba
GLAVA XXI O skuptinskom govornitvu u Sjedinjenim Dravama
Drugi deo
UTICAJ DEMOKRATIJE NA OSEANJA AMERIKANACA
GLAVA I Zato demokratski narodi pokazuju vatreniju i trajniju ljubav prema
jednakosti nego prema slobodi
GLAVA II O individualizmu u demokratskim zemljama
GLAVA III Individualizam je vei posle demokratske revolucije nego u koje
drugo doba

GLAVA IV Kako Amerikanci suzbijaju individualizam slobodnim institucijama

GLAVA V O tome kako Amerikanci koriste udruivanje u ivotu graanstva
GLAVA VI O vezi izmeu udruenja i tampe
GLAVA VII Veza izmeu graanskih i politikih udruenja
GLAVA VIII Kako Amerikanci suzbijaju individualizam doktrinom o dobro
shvaenom interesu
GLAVA IX Kako Amerikanci primenjuju doktrinu o dobro shvaenom interesu
na pitanja religije
GLAVA X O ljubavi prema materijalnom blagostanju u Americi
GLAVA XI O osobenom dejstvu ljubavi prema materijalnim uivanjima u
demokratsko doba
GLAVA XII Zato neki Amerikanci pokazuju tako egzaltiran spiritualizam
GLAVA XIII Zato se Amerikanci pokazuju tako nespokojni usred svog
blagostanja
GLAVA XIV Kako se ljubav prema materijalnim uivanjima kod Amerikanaca
spaja s ljubavlju prema slobodi i sa brigom za javne poslove
GLAVA XV Kako religija s vremena na vreme obraa duu Amerikanaca ka
nematerijalnim uivanjima
GLAVA XVI Kako preterana ljubav prema blagostanju moe blagostanju da
kodi
GLAVA XVII Zato je u doba jednakosti i sumnji vano udaljavati cilj ljudskog
delanja

GLAVA XVIII Zato se kod Amerikanaca sva potena zanimanja smatraju

asnim
GLAVA XIX Zato skoro svi Amerikanci naginju privrednim zanimanjima
GLAVA XX Kako aristokratija moe proizai iz industrije
Trei deo
UTICAJ DEMOKRATIJE NA NARAVI U UEM SMISLU REI
GLAVA I Kako se naravi upitomljuju to vea biva drutvena jednakost
GLAVA II Kako usled demokratije svakodnevni odnosi izmeu Amerikanaca
postaju sve jednostavniji i neusiljeniji
GLAVA III Zato Amerikanci nisu tako preosetljivi u svojoj zemlji kao to su
kod nas
GLAVA IV Posledice onoga to je izneto u tri prethodne glave
GLAVA V Kako demokratija menja odnose izmeu posluge i gospodara
GLAVA VI Kako demokratske institucije i naravi povisuju cenu zakupa
zemljita i skrauju mu rokove
GLAVA VII Uticaj demokratije na plate
GLAVA VIII Uticaj demokratije na porodicu
GLAVA IX Vaspitanje devojaka u Sjedinjenim Dravama
GLAVA X Kako se ispod lika supruge jo nazire i devojka

GLAVA XI Kako drutvena jednakost doprinosi odranju moralnosti u Americi

GLAVA XII Kako Amerikanci shvataju ravnopravnost mukaraca i ene
GLAVA XIII Kako jednakost prirodno deli Amerikance na mnotvo malih
odelitih drutava
GLAVA XIV Nekoliko napomena o ponaanju Amerikanaca
GLAVA XV O ozbiljnosti Amerikanaca i zato ih ona ne spreava da esto
budu nepromiljeni
GLAVA XVI Zato je nacionalna sujeta Amerikanaca nespokojnija i svadljivija
nego u Engleza
GLAVA XVII Kako drutvo u Sjedinjenim Dravama izgleda u isti mah i
uzburkano i monotono
GLAVA XVIII O asti u Sjedinjenim Dravama i u demokratskim drutvima
GLAVA XIX Zato u Sjedinjenim Dravama ima toliko ambicioznih ljudi, a tako
malo velikih ambicija
GLAVA XX O zapoljavanju u javnim slubama u nekim demokratskim
nacijama
GLAVA XXI Zato e velike revolucije postati retke
GLAVA XXII Zato demokratski narodi prirodno ele mir, a njihova vojska rat
GLAVA XXIII Koji je sloj u demokratskoj vojsci najratoborniji i
najrevolucionarniji
GLAVA XXIV Zato su demokratske vojske slabije od drugih kad stupe u rat,
a silnije kad se rat odui

GLAVA XXV O disciplini u demokratskim vojskama

GLAVA XXVI Nekoliko zapaanja o ratu u demokratskim drutvima
etvrti deo
O UTICAJU DEMOKRATSKIH IDEJA I OSEANJA NA POLITIKO DRUTVO
GLAVA I Jednakost prirodno budi u ljudima ljubav prema slobodnim
institucijama
GLAVA II Ideje demokratskih naroda o politikom ureenju prirodno su
naklonjene koncentraciji vlasti
GLAVA III Oseanja demokratskih naroda u skladu su s njihovim idejama i
navode ih da vlast koncentriu
GLAVA IV O nekim posebnim i uzgrednim uzrocima koji navode demokratske
narode da centralizuju vlast ili ih od toga odvraaju
GLAVA V U dananjim evropskim nacijama suverena vlast poveava se,
mada su suvereni manje postojani
GLAVA VI Kakve vrste despotizma treba da se boje demokratske nacije
GLAVA VII Nastavak prethodnih glava
GLAVA VIII Opti pogled na predmet ovog dela

[1]

Delo je prvi put objavljeno 1835 (I deo), odnosno 1840 (II deo); pisac ovu napomenu pie posle Februarske
revolucije u Francuskoj 1848 (Prim. prevodioca).
[2]
U vreme kad sam objavio prvo izdanje ovog dela, g. Gistav de Bomon (Gustave de Beaumont), moj
saputnik na putovanju po Americi, jo je radio na svojoj knjizi Marija, ili Ropstvo u Sjedinjenim Dravama, koja je
kasnije objavljena. Glavni cilj g. de Bomona bio je da istakne i prikae poloaj Crnaca u angloamerikom drutvu.
Njegovo e delo baciti novu i jarku svetlost na pitanje ropstva, ivotno pitanje za Sjedinjene Drave. Moda se i
varam, ali ini mi se da e knjiga g. de Bomona, poto prvo bude veoma zanimala one koji u njoj budu hteli da
crpe emocije i nadu slike, moraju postii postojaniji i jo trajniji uspeh kod onih italaca koji pre svega ele verne
slike i duboke istine.
[3]
Zakonodavni i upravni dokumenti stavljani su mi na raspolaganje sa predusretljivou koje u se uvek sa
zahvalnou seati. Meu amerikim zvaninicima koji su mi time olakali istraivanja pomenuu naroito g.
Edvarda Livingstona, u ono doba dravnog sekretara (sada opunomoenog ministra u Parizu). Za vreme mog
boravka u Kongresu, g. Livingston je ljubazno dopustio da mi se prikae veina dokumenata kojima sada
raspolaem, a koja se tiu savezne vlasti. G. Livingston je jedan od onih retkih ljudi koje ovek zavoli itajui
njihove spise, kojima se divi i potuje ih i pre no to ih upozna, a srean je kad im duguje zahvalnost.
[4]
Pisac daje sve veliine u starim francuskim merama, a u napomenama ih preraunava i u anglosaksonske
mere. Mi ih dajemo preraunate u metriki sistem. (Prim. prevodioca).
[5]
Francuska ima 550.896 km2.
[6]
Crvena ili Severna reka. Uliva se, u stvari, u jezero Vinipeg. (Prim. prevodioca)
[7]
Duina toka je 3.694 km.
[8]
Misuri
[9]
Arkanzas

[10]
[11]
[12]

Ohajo
Ilinois, Sen-Pjer, Sen-Fransoa, Moingona.

O svim zapadnim oblastima u koje Evropljani jo nisu prodrli vidi dva putovanja koja je major Long
preduzeo o troku kongresa.
O velikoj amerikoj pustinji g. Long kae da treba povui liniju priblino naralelnu s 20 duine (od
vaingtonskog meridijana, a to odgovara otprilike 99 raunajui od parikog meridijana), liniju koja polazi od
Crvene reke pa se prua do La Plate. Od te zamiljene linije pa do Stenovitih planina, koje na zapadu oiviavaju
dolinu Misisipija, pruaju se ogromne ravnice, prekrivene uglavnom peskom, koji onemoguava zemljoradnju, ili i
granitnim kamenjem. Tu se viaju samo velika krda bivola i divljih konja i poneka horda Indijanaca, ali malobrojnih.
Po onome to je major Long uo, kad se penje iznad reke La Plate, u istom pravcu, vidi se stalno s leve
strane ista pustinja, ali on nije mogao lino da proveri tanost takvih izvetaja. (Long's expedition, sv. II, str. 36,.)
Ma koliko vere da zasluuje izvetaj majora Longa, ne treba zaboraviti da je on samo proao kroz oblast o
kojoj govori i da se nije mnogo udaljavao levo i desno od pravca kojim je iao.
[13]
Voda je u moru Antila tako prozirna, kae Mait-Bren (Malte-Brun), sv. III, str. 726, da se korali i ribe vide na
120 metara dubine. ini se kao da brod lebdi u vazduhu; putnika uhvati kao nekakva vrtoglavica dok mu pogled
ponire kroz kristalnu tenost u podmorske vrtove, gde se koljke i zlataste ribe sjaje meu busenjem morske
trave i bokorima algi.
[14]
U tropskim oblastima June Amerike rastu u neverovatnom obilju te puzavice poznate pod optim
nazivom lijane. Samo flora Antila obuhvata vie od etrdeset njihovih razliitih vrsta.
Meu najljupkijim od tih puzavica je Bogorodiin krst (grenadille). Ta lepa biljka, kae Dekurtiz (Descourtiz) u
svom opisu biljnog carstva Antila, hvata se za drvee pomou brkova i obrazuje pokretne svodove, kolonade
bogate i gizdave, ukraene lepim purpurnim i plavim cvetovima umilnog mirisa. Vrsta bagrema s krupnim
mahunama je vrlo velika lijana, koja brzo raste, i prelazei s drveta na drvo prekriva ponekad i po dva kilometra.
[15]
Kasnije su otkrivene neke slinosti u telesnoj gradi, jeziku i obiajima izmeu severnoamerikih
Indijanaca i Tunguza, Manduraca, Mongola, Tatara i drugih nomadskih plemena Azije. Ova zauzimaju krajeve
bliske Beringovom moreuzu, to doputa pretpostavku da su u neko davno doba mogla naseliti pusti ameriki
kontinent. Ali to pitanje nauka jo nije uspela da rasvetli. Vidi o tom pitanju Malte-Brun, sv. V; dela g. von

Humboldta; Fischer: Conjectures sur l'origine dcs Amricains; Adair: History of the American Indians.
[16]
O AMERIKIM JEZICIMA
Jezici koje govore ameriki Indijanci, od sevcrnog pola do rta Horn, sazdani su svi, kau, po istom obrascu i
imaju ista gramatika pravila; po emu se s velikom verovatnoom moe zakljuiti da su svi indijanski narodi
istog porekla.
Svako pleme amerikog kontinenta govori drukijim dijalektom, ali jezici u pravom smislu rei u vrlo su malom
broju, to govori u prilog tome da narodi Novog sveta nisu veoma davnanjeg porekla.
Najzad, ameriki jezici krajnje su pravilni; verovatno je, dakle, da narodi koji se njima slue nisu jo pretrpeli
krupne preokrete i nisu se silom ili dragovoljno meali s tuim narodima, jer obino stapanjem vie jezika u jedan
nastaju gramatike nepravilnosti.
Ameriki jezici, a osobito jezici Severne Amerike, nisu tako odavno privukli ozbiljnu panju filologa. Tada se
prvi put otkrilo da je taj jezik jednog varvarskog naroda proizvod jednog sistema vrlo komplikovanih ideja i veoma
znalakih kombinacija. Zapazilo se da su ti jezici vrlo bogati i da se u njihovom uobliavanju veoma staralo da se
udovolji istananom uhu.
Gramatiki sistem Amerikanaca razlikuje se od svih drugih u vie pogleda, ali poglavito u ovom.
Neki evropski narodi, izmeu ostalih i Nemci, imaju mogunost da po potrebi kombinuju razliite izraze i da
tako dadu jedno sloeno znaenje izvesnim reima. Indijanci su takvu mogunost pojmili na nain koji u najveoj
meri iznenauje i uspeli su da takorei za jednu jedinu taku veu vrlo velik broj ideja. Ovo e se lako razumeti
pomou jednog primera koji navodi g. Diponso (Duponceau; u Memoires de la Societephilosophique d'Amerique,
Philadelphia, 1819).
Kad se neka ena iz plemena Delavar igra s makom ili malim psetom, kae on, esto se uje kako izgovara
re kuligatis. Ta re je ovako sastavljena: k je znak za drugo lice i znai ti ili tvoj; uli je deo rei vulit, koja znai
lep; gat je deo rei koja znai apa; is je deminutivni nastavak. Tako je, jednom jedinom reju, Indijanka rekla:
tvoja lepa mala apa.
Evo jo jednog primera koji pokazuje kako su uspeno ameriki divljaci umeli da sastavljaju svoje rei.
Mladi se na jeziku delavar kae pilape. Ta je re obrazovana od pilsit, edan, nevin, i od lenape, ovek: to e
rei ovek jo edan i nevin.
Ta mogunost da se rei meusobno kombinuju naroito se zapaa u vrlo udnom nainu obrazovanja
glagola. I najsloenija radnja iskazuje se esto jednim jedinim glagolom: skoro sve nijanse u ideji dejstvuju na
glagol i modifikuju ga.
Oni koji bi eleli da podrobnije razmotre ovu temu, koju sam ja tek vrlo povrno dotakao, treba da proitaju:

1) Prepisku G. Diponsoa sa preasnim Hekvelderom (Heovelder) o indijanskim jezicima, koja je objavljena u

prvoj svesci navedenog dela.
2) Gramatiku jezika delavar ili lenape, od Geibergera i u njoj predgovor g. Diponsoa, u sv. III pomenutog dela.
3) Jedan veoma dobar rezime tih radova na kraju sv. VI Amerike enciklopedije.
[17]
Predsednik Deferson (Jefferson: Notes sur la Virginie, str. 148) kae da se moglo videti kod Irokeza,
napadnutih nadmonom silom, kako starci preziru da bee ili da preive propast svoje zemlje i kako prkose smrti,
kao stari Rimljani kad su Gali opustoili Rim. Dalje, na str. 150: "Nema primera, kae on, da je koji Indijanac, ako
je pao u ruke neprijatelju, molio za ivot. Via se, naprotiv, da zarobljenik takorei trai smrt od ruku pobednika
time to ih vrea i na sve naine izaziva."
[18]
Vidi Lepage-Dupratz: Histoire de la Louisiane; Charlevoix: Histoire de la Nouvel-de-France; R. Hecwelden
Transactions of the American Philosophical Society, sv. I; Jefferson: Notes sur la Virginie, str. 135190. Ono
to Deferson kae ima naroito veliku teinu, zbog pievih linih vrlina, njegovog osobitog poloaja i trezvenog i
egzaktnog veka u kome je pisao.
[19]
arlevoa (Charlevoix: Histoire de la Nouvelle-France, sv. I, str. 235) iznosi istoriju prvog rata koji su
kanadski Francuzi vodili protiv Irokeza 1610. Mada naoruani samo lukovima i strelama, Irokezi su pruili
oajniki otpor Francuzima i njihovim saveznicima. Iako se ne odlikuje naroito opisima, arlevoa na tome mestu
vrlo dobro pokazuje suprotnosti izmeu obiaja Evropljana i obiaja divljaka, kao i razliito shvatanje asti u tih
dveju rasa.
"Francuzi razgrabie vidrina krzna s izginulih Irokeza koji su tu leali. Huroni, njihovi saveznici, sablaznili su se
videi to. Ali ovi su, sa svoje strane, vrili svoje uobiajene svireposti nad zarobljenicima, a jednog, poginulog,
pojeli su, to je Francuze zgrozilo. Ti divljaci ponosili su se svojom negrabeljivou i udili se to je ne nalaze i u
nas, a nisu mogli da shvate da je mnogo manje zlo opljakati mrtve nego derati ih kao krvoedna zver."
Isti arlevoa, na drugom jednom mestu (sv. I, str. 230), ovako opisuje prvo muenje kome je amplen
(Champlain) bio svedok i povratak Hurona u njihovo selo:
"Poto su prevalili tridesetak kilometara, nai se saveznici zaustavie, pa izdvojivi jednog zarobljenika,
stadoe mu prebacivati sva zverstva koja je poinio nad ratnicima njihovog naroda kad su mu pali aka i rekoe
mu da treba da oekuje da e se i s njim isto tako postupiti, te ako je sran, treba to pesmom da posvedoi. On
smesta zapeva svoju ratniku pesmu i svakakve druge koje je znao, ali vrlo tunim glasom, kae amplen, koji
jo nije imao prilike da se uveri da u svakoj pesmi divljaka ima neega sumornog. Njegovo muenje, propraeno
svakakvim grozotama, o kojima emo kasnije govoriti, prestravilo je Francuze, koji su se uzalud trudili da se to

okona. Sledee noi, poto je jedan Huron sanjao da ih gone, povlaenje se pretvorilo u pravo beanje, i divljaci
se nisu vie nigde zaustavljali dokle god nisu bili izvan svake opasnosti. im su ugledali kolibe svog sela, odsekli
su dugake tapove za koje su privezali skalpove koje su zadobili, pa su ih trijumfalno nosili. Videi to, njihove
ene su dotrale, bacile se u reku, doplivale do amaca i uzele te jo krvave skalpove iz ruku svojih mueva i
vezale ih oko vrata. Ratnici su jedan od tih jezivih trofeja dali amplenu i poklonili mu i nekoliko lukova i strela,
jedini plen koji su uzeli od Irokeza, molei ga da ih pokae kralju Francuske."
amplen je celu jednu zimu proveo sam usred tih varvara, ali mu ni linost ni stvari nisu ni u jednom asu bili
u opasnosti.
[20]
Povelja koju je engleska kruna izdala 1609. sadravala je, pored drugih, odredbu da e naseljenici plaati
kruni petinu proizvoda rudnika zlata i srebra. Vidi Marshall: Vie de Washington, sv. I, str. 1866.
[21]
Veliki deo novih naseljenika, kae Stit (Stith: History of Virginia), bili su razuzdani mladii, koje su roditelji
otpremili da bi ih potedeli obeaujuih posledica; ostatak su sainjavali bive sluge, nepoteni bankroti,
razvratnici i drugi slini njima, podebniji da pljakaju i unitavaju nego da uvrste naseobinu. Buntovne kolovoe
lako su uvlaile takav svet u svakakve ludosti i nasilja. U pogledu istorije Virdinije, vidi Smith: History of Virginia
from the first Settlements to the year 1624; William Stith: Historv of Virgiriia; Beverley: History of Virginia from the
earliest period, prevedeno na francuski 1807.
[22]
Tek kasnije naselio se izvestan broj bogatih engleskih posednika.
[23]
Ropstvo je uvedeno oko 1620, kad je jedan holandski brod iskrcao dvadeset crnaca na obale reke
Dems. Vidi kod Chalmera.
[24]
Drave Nove Engleske lee istono od Hadsona; danas ih je est: Konektikat, Rod-Ajlend, Masausets,
Vermont, Nju Hempir i Mejn.
[25]
New-England's Memorial, str. 14, Boston, 1826. Vidi takoe Hutchinson: The History ofthe colony of
Massachusetts, sv. II, str. 440.
[26]
New-England's Memorial, str. 22.
[27]
Ta stena postala je predmet dubokog potovanja u Sjedinjenim Dravama. Video sam joj delove koji se
briljivo uvaju u vie gradova Unije. Zar to ne pokazuje jasno da su sva ovekova mo i veliina u njegovoj dui?

Eto jednog kamena koji su noge nekolicine jadnika za asak dotakle, i taj kamen postaja slavan; on privlai
poglede jednoga velikog naroda; ulomci mu se potuju kao svetinja, prah od njega deli se nadaleko. A ta je bilo s
prahom tolikih palata? Ko za njih i mari?
[28]
New-England's Memorial, str. 35.
[29]
Iseljenici koji su osnovali dravu Rod Ajlend 1638, oni koji su se naselili u Nju Hevnu 1637, prvi stanovnici
Konektikata 1639. i osnivai Providensa 1640. isto su tako sainili jedan drutveni ugovor koji je podnet na
saglasnost svima kojih se ticao. Pitkin's History, str. 42 i 47.
[30]
Takav je sluaj i drave Njujork.
[31]
Takav je sluaj drave Merilend, obe Karoline, Pensilvanije i Nju Dersija. Vidi Pitkin's Historv, sv. I, str.
11-31.
[32]
Vidi Ebeneser Hasard: Historical collection of state papers and other autherttic documents intended as
materials for an history of the United States of America, Philadelphia 1792, delo u kome se vidi veliki broj
dokumenata dragocenih po sadraju i autentinosti, a koji se odnose na prvo razdoblje naseobina, izmeu ostalih
i razne povelje koje im je izdavala engleska kruna kao i prve odluke njihovih vlasti. Vidi takoe analizu svih tih
povelja od Story-a, sudije Vrhovnog suda Sjedinjenih Drava, u uvodu njegovog dela Commentaire sur la
Constitution des Etats-Unis. Iz svih tih dokumenata proizilazi da su naelo predstavnike vlasti i spoljni oblici
politike slobode uvedeni u svim naseobinama gotovo jo od njihovog roenja. Ta naela vie su se razvila na
severu nego na jugu, ali postojala su svugde.
[33]
Vidi Pitkin 's History, sv. I, str. 35; Hutchinson: History, sv. I, str. 9.
[34]
Vidi id., str. 4247.
[35]
Pri uspostavljanju krivinih i graanskih zakona, sudskog postupka i sudova, stanovnici Masausetsa
udaljili su se od engleske' prakse: 1650, kraljevo ime ne javlja se u zaglavlju sudskih naloga. Vidi Hutchinson, sv.
I, str. 452.
[36]
Zakonik iz 1650, str. 28.
[37]
Vidi u: Hutchinson: History, sv. I, str. 435456, analizu krivinog zakonika usvojenog 1648. u

Masausetsu; taj zakonik sainjen je po naelima slinim onima u Konektikatu.

[38]
I po zakonu Masausetsa brakolomstvo je kanjivano smru, a Hutchinson, sv. I, str. 441, kae da je vie
osoba odista pogubljeno zbog tog zloina; on tim povodom iznosi jednu zanimljivu anegdotu iz 1663. Jedna udata
ena imala je ljubavne odnose s jednim mladiem; ostala je udovica, udala se za njega; prolo je vie godina;
poto je svet posumnjao da su izmeu sadanjih suprunika postojali nekad intimni odnosi, krivino su gonjeni;
stavljeni su u zatvor i malo je trebalo pa da oboje budu osueni na smrt.
[39]
Zakonik iz 1650, str. 48 Ponekad se, izgleda, deavalo da sudije izreknu i zbirno te razliite kazne, kao
to se vidi u jednoj presudi iz 1643 (Ncw-Haven Antiguities, str. 114), gde itamo da e Margerita Bedford, za
koju je dokazano da se uputala u kanjiva dela, biti bievana, a i naloeno joj je da se uda za Nikolasa
Demingsa, svog sauesnika.
[40]
New-Haven Antiqnities, str. 104. Vidi i u Hutchinson: History, sv. I, str. 435, vie presuda isto tako
neobinih.
[41]
Id., 1650, str. 50, 57.
[42]
Id., str. 64.
[43]
Id., str. 44.
[44]
To nije bilo svojstveno samo Konektikatu. Vidi, izmeu ostalog, zakon od 13. septembra 1644. u
Masausetsu, koji anabaptiste osuuje na progonstvo. Historical collection of state papers, sv. I, str. 538. Vidi
takode zakon objavljen 14. oktobra 1656. protiv kvekera: "Budui da se pojavila jedna prokleta jeretika sekta
zvana kvekeri..." Slede odredbe koje kanjavaju vrlo visokim novanim kaznama kapetane brodova koji bi dovezli
kvekere u ovu zemlju. Kvekeri koji uspeju da se uvuku u zemlju bie bievani i stavljeni u zatvor, gde e raditi. Oni
koji budu branili svoja uverenja bie prvo novano kanjeni, pa osueni na zatvor i isterani iz pokrajine. Ista zbirka,
sv. I, str. 630.
[45]
Po krivinom zakonu Masausetsa, katoliki svetenik koji ude u naseobinu poto je iz nje bio oteran
kanjava se smru.
[46]
Zakonik iz 1650, str. 96.

[47]

Mada se sad ve veoma ublaila puritanska strogost koja je vladala pri raanju engleskih naseobina u
Americi, ipak joj jo nalazimo neobine tragove u navikama i zakonima.
Godine 1792, upravo kad je poelo kratkotrajno postojanje protivhrianske republike u Francuskoj,
zakonodavno telo Masausetsa objavilo je zakon koji nie citiram, da bi prisililo graane da potuju nedelju. Evo
uvoda i glavnih odredaba tog zakona, koji zasluuje punu panju itaoca:
"Budui da je potovanje nedelje u optem interesu, da obezbeuje koristan prekid radova, da navodi ljude da
razmiljaju o dunostima u ivotu i o gresima kojima je oveanstvo tako podlono, da omoguava, da se i kod
kue i na javnom mestu slavi Bog tvorac i vladalac svemira i da se vre milosrdna dela, koja su ukras i uteha
hrianskih drutava;
Budui da bezbone ili nepromiljene osobe, zaboravljajui dunosti koje nedelja namee i prednosti koje
drutvo u njima nalazi, skrnave tu svetinju predajui se uivanjima ili poslovima; budui da je takvo postupanje
protivno njihovom sopstvenom interesu kao hriana i da je, tavie, podobno da ometa one koji ne slede takav
primer, te nanosi stvarnu tetu celom drutvu time to u nj unosi sklonost ka rasipnitvu i razuzdanim navikama;
Senat i predstavniki dom nareuju sledee:
1. Niko nee moi nedeljom drati otvorenu trgovinu ili radionicu. Niko nee moi u taj dan baviti se ikakvim
radom ili kakvim god poslom, ni prisustvovati ikakvom koncertu, igranci ili bilo kakvoj predstavi, niti se baviti
ikakvim lovom, igrom ili razonodom pod pretnjom globe. Globa nee biti manja od 10 ilinga niti vea od 20 ilinga
za svaki prekraj.
2. Nijedan putnik, vozar, kiridija, osim u nunim sluajevima, nee moi putovati nedeljom, pod pretnjom iste
globe.
3. Krmari, prodavci pia i gostioniari spreie da ikoji stanovnik njihove optine doe nedeljom k njima da
provodi vreme u uivanju ili poslovima. U sluaju prekraja, gostioniar i gost platie globu. Gostioniar moe uz
to izgubiti i dozvolu za rad.
4. Onaj ko, mada zdrav i bez dovoljnog razloga, tokom tri meseca propusti da prisustvuje javnom
bogosluenju kaznie se globom od 10 ilinga.
5. Onaj ko se u hramu bude nepristojno ponaao platie globu od 5 do 40 ilinga.
6. O izvrenju ovog zakona starae se optinski titingmeni. (To su zvaninici koji se biraju svake godine, a po
funkciji su slini istovremeno i poljarima i policijskim asnicima u Francuskoj. Prim. autora.) Oni imaju pravo da
nedeljom pregledaju gostionice i druga javna mesta. Gostioniar koji bi im uskratio pristup u svoju kuu bie ve
za to osuen na globu od 40 ilinga.
Titingmeni treba da zaustavljaju putnike i da se obavetavaju o razlogu koji ih je naterao da krenu na put

nedeljom. Onaj ko odbije da odgovori bie osuen na globu koja moe biti i 5 funti sterlinga.
Ako se razlog koji putnik navede ne uini titingmenu dovoljan, on e reenog putnika tuiti sreskom sudiji
"Zakon od 8. marta 1792. General Laws of Massachusetts, sv. I, str. 410.
Jedan nov zakon je 11. marta 1797. povisio globe, a polovina globe trebalo je da pripadne onome ko
prekriioca prijavi. Ista zbirka, sv. I, str. 525.
Jo jedan nov zakon potvrdio je te mere 16. februara 1816. Ista zbirka, sv. II, str. 405.
Sline odredbe postoje i u zakonima drave Njujork, izmenjenim 1827. i 1828. (Vidi Revised Statutes, deo I,
gl. XX, str. 675) Tu se kae da niko nee moi loviti, pecati, kockati se niti poseivati kue gde se toe pia. Niko
nee moi putovati, osim u nunom sluaju.
Nije to jedini trag koji su u zakonima ostavili poboni duh i strogi obiaji prvih naseljenika.
U izmenjenim statutima drave Njujork, sv. I, str. 662, itamo i sledei lan:
"Ko god dobije ili izgubi, za 24 sata, kockajui se ili kladei se, iznos od 25 dolara, smatrae se da je izvrio
prekraj, te ako se to dokae, bie osuen na globu ravnu najmanje petostrukom iznosu zaraenom ili
izgubljenom. Ta e se globa predati optinskom nadzorniku sirotinje.
Onaj ko izgubi 25 dolara ili vie moe traiti povraaj putem suda. Ako on to ne uini, nadzornik sirotinje moe
goniti dobitnika i zahtevati da on u korist sirotinje plati iznos dobitka ili trostruki iznos."
Zakoni koje sam ovde naveo sasvim su nedavni; ali ko bi ih mogao razumeti ako se ne vrati u doba poetaka
naseobina? Ne sumnjam da se u nae doba kaznene odredbe tih zakona tek vrlo retko primenjuju; zakoni
sauvaju krutost i kad su se obiaji ve prilagodili promenama koje dolaze s vremenom. Meutim, potovanje
nedelje jo je ono to strancu u Americi najvema pada u oi.
Postoji, tako, velik ameriki grad u kome se, poev od subote uvee, ini da je drutveni ivot zaustavljen.
Prolazite njime u doba dana za koje se ini da zrele ljude zove na poslove, a mlade na uivanja, a nalazite se u
dobokoj osami. Ne samo da niko ne radi, nego se ini da niko i ne ivi. Ne uje se nikakva delatnost, ni glasovi
veselja, pa ak ni onaj nejasni agor kakav se neprestano uje u velikom gradu. Lanci su razapeti u okolini
crkava; kapci na kuama pritvoreni su i kao da sa aljenjem putaju tek poneki zrak sunca u domove graana.
Tek razdaleko opaate pokojeg usamljenog oveka kako beumno promie preko pustih raskra ili du pustih
ulica.
Sutradan, u osvit, poinje se uti buka kola, lupa ekia, vika stanovnitva; grad se budi; ivahno mnotvo uri
ka sreditima trgovine i proizvodnje; sve se oko vas kree, talasa, tiska. Onu letarginu umalost smenjuje
grozniava delatnost; pomislio bi ovek da svako ima na raspolaganju samo jedan dan da stekne bogatstvo i da u
njemu uiva.

[48]
[49]
[50]

New-England's Memorial, str. 316.

Ustav iz 163S, str. 17.

Ve 1641, skuptina Rod Ajlenda jednoglasno je izjavila da je vlast u dravi demokratska i da poiva na
zajednici slobodnih ljudi, koji jedini imaju pravo da donose zakone i da nadziru njihovo sprovodenje. Zakonik iz
1650, str. 70.
[51]
Pitkin 's Histoty, str. 47.
[52]
Ustav iz 1638, str. 12.
[53]
Zakonik iz 1650, str. 80.
[54]
Zakonik iz 1650, str. 78.
[55]
Id., str. 49.
[56]
Vidi Hutchinson: History, sv. I, str. 455.
[57]
Zakonik iz 1650, str. 86.
[58]
Id., str. 40.
[59]
Zakonik iz 1650, str. 90.
[60]
Zakonik iz 1650, str. 83.
[61]
Mather's magnalia Christi americana, sv. II, str. 13. Taj govor odrao je Vintrop (Winthrop); bili su ga
optuili da je, kao visoki zvaninik, postupao proizvoljno; poto je odrao govor iz koga navodim jedan odlomak,
osloboen je aklamacijom i od tada je stalno ponovo biran za guvernera drave. Vidi Marshall, sv. I, str. 166.
[62]
Izlino je i rei da u glavi koja se ovde zavrava nisam smerao da napiem istoriju Amerike. Jedina mi je
svrha bila da itaocu omoguim da proceni koliki su uticaj imala shvatanja i naravi prvih naseljenika na sudbinu
pojedinih naseobina i Unije u celini. Morao sam se, dakle, ograniiti na to da iznesem samo nekoliko odvojenih

fragmenata.
Ne znam da li se varam, ali ini mi se, ako se poe putem koji sam tu samo naznaio, mogle bi se o prvim
razdobljima amerikih republika pruiti slike koje ne bi bile nedostojne da privuku pogled publike, a bez sumnje bi
dravnicima pruile gradu za razmiljanje. Poto se sam nisam mogao pozabaviti tim radom, hou bar da ga
olakam drugima. Mislio sam, dakle, da treba ovde da pruim kratak spisak i saetu analizu dela iz kojih mi se
ini da bi bilo najkorisnije crpsti obavetenja.
Meu optim dokumentima koja je korisno upoznati naveo bih pre svega delo Ebenezer Hazard: Historical
collection of state papers and other authentic documents, intendcd as materials for an history ofthe United States
of America.
Prvi tom te kompilacije, izdat u Filadelfiji 1792, sadri doslovan prepis svih povelja koje je engleska kruna dala
iseljenicima kao i glavna akta vlasti naseobina iz prvog razdoblja njihovog postojanja. Tu se izmeu ostalog nalazi
velik broj autentinih dokumenata o poslovima Nove Engleske i Virdinije iz tog perioda.
Drugi deo je gotovo ceo posveen aktima konfederacije iz 1643. Taj federalni pakt, sklopljen izmeu
naseobina Nove Engleske radi otpora protiv Indijanaca, bio je prvi primer ujedinjavanja meu Angloamerikancima.
Bilo je jo i vie drugih konfederacija iste prirode sve do one iz 1776, koja je dovela do nezavisnosti naseobina.
Svaka naseobina ima uz to svoje istorijske spomenike, meu kojima je vie njih dragocenih. Poinjem od
Virdinije, drave koja je prva naseljena.
Prvi istoriar Virdinije je njen osniva, kapetan Don Smit. On nam je ostavio delo pod naslovom The general
history of Virginia and New-England, by Captain John Smith, some time governor in those countryes and admiral
of New-England, tampano u Londonu 1627.
Smitovo delo ukraeno je kartama i gravirama, veoma zanimljivim, iz doba kad je tampano. Povest tu tee
od 1584. do 1626. Smitova knjiga je cenjena i to i zasluuje. Autor je jedan od najslavnijih pustolova koji su se
pojavili u tom veku punom pustolovina, krajem kojeg je iveo: i sama knjiga odie tim arom otkrivanja,
preduzimljivou svojstvenom tadanjim ljudima; u njoj nalazimo ona viteka ponaanja, koja su se unosila i u
trgovinu, pa su bila i u slubi bogaenja.
Ali Smit se naroito odlikuje i time to on uz vrline svojih savremenika ima i osobine koje su veini njih ostale
tue: stil mu je jednostavan i jasan, pripovest mu uvek nosi ig istine, opisi mu nisu nakinureni. Taj autor baca
dragocenu svetlost na stanje Indijanaca u doba otkria Severne Amerike.
Drugi istoriar koga treba pogledati jeste Beverli (Beverley). Njegovo delo prevedeno je na francuski i
tampano u Amsterdamu 1707. Autor poinje svoju povest od godine 1585, a zavrava je s godinom 1700. Prvi
deo njegove knjige sadri istorijska dokumenta u pravom smislu rei, koja se tiu detinjstva naseobine. Drugi
sadri zanimljivu sliku stanja Indijanaca u to davno doba. Trei prua vrlo jasne predstave o naravima,

drutvenom ureenju, zakonima i politikim obiajima Virdinije u pievo doba.

Beverli je bio rodom iz Virdinije, pa zato na poetku kae da "moli itaoce da njegovo delo ne ocenjuju kao
odve strogi kritiari, jer budui roen u Indiji, ne moe teiti istoti jezika." Uprkos toj skromnosti iseljenika, pisac
tokom cele knjige pokazuje da s mukom trpi nadmo matine otadbine. U Beverlijevom delu nalazimo mnogo
tragova onog duha graanskih sloboda koji je ve tada vladao u engleskim naseobinama u Americi. Nalazimo i
trag podela koje su tako dugo postojale meu njima i koje su usporile sticanje nezavisnosti. Beverli mrzi svoje
susede katolike u Merilendu jo i vie nego englesku vladu. Stil toga pisca je jednostavan, pripovedanje mu je
esto zanimljivo i uliva poverenje.
Video sam u Americi jo jedno delo koje vredi da se proita: History ofVirginia, by William Stith. Knjiga prua
zanimljive pojedinosti, ali mi se uinila duga i razlivena.
Najstariji i najbolji dokument koji se moe proitati o istoriji dveju Karolina je knjiga pod naslovom The History
of Carolina, by John Lavvson, tampana u Londonu 1718.
Lousonovo delo sadri najpre jedno istraivako putovanje po zapadnom delu Karoline. Putopis je u vidu
dnevnika, no pieva pripovest je zbrkana, zapaanja su mu vrlo povrna; nalazimo tu samo jednu dosta
upeatljivu sliku pustoenja boginja i rakije meu tadanjim divljacima kao i zanimljivu sliku njihovog moralnog
propadanja, kome je doprinosilo prisustvo Evropljana.
Drugi deo Lousonovog dela posveen je geografskom opisu Karoline i njenoj privredi.
U treem delu pisac zanimljivo opisuje naravi i obiaje tadanjih Indijanaca i njihovo drutveno ureenje. U
tome delu knjige esto ima duha i originalnosti. Lousonova istorija zavrava se poveljom koju je arls II dao
Karolini.
Opti ton ovog ela je lak, esto i raskalaan, i sasvim je u suprotnosti s preozbiljnim stilom dela koja su se u
to doba objavljivala u Novoj Engleskoj. Lousonova istorija je krajnje retko delo u Americi, a u Evropi se ne moe
nai. Jedan primerak, ipak, postoji u Kraljevskoj biblioteci.
S krajnjeg juga Sjedinjenih Drava prelazim odmah na krajnji sever. Meuprostor je naseljen tek kasnije.
Najpre treba da ukaem na jednu vrlo zanimljivu kompilaciju, pod naslovom: Collection of the Massachusetts
historical Society, tampanu prvo u Bostonu 1792, pretampanu 1806. Ta kolekcija (ije se izlaenje nastavlja)
obuhvata mnotvo vrlo zanimljivih dokumenata iz istorije raznih drava Nove Engleske. Tu se nalaze neobjavljene
prepiske i autentini tekstovi koje su krile pokrajinske arhive. Uvrteno je i celo Gukinovo (Gookin) delo o
Indijancima.
U glavi na koju se odnosi ova napomena vie sam puta pomenuo delo Nathaniel Morton: New-England's
Memorial. Ono to sam o njemu rekao dovoljno dokazuje da zasluuje da privue panju onih koji bi eleli da
upoznaju istoriju Nove Engleske. Knjiga je pretampana u Bostonu 1826.

Najcenjeniji i najznaajniji dokument o istoriji Nove Engleske jeste delo R. Cotton Mather: Magnalia Christi
Americana, or the ecclesiastical history of New-England, 16201698, u dva toma, pretampano u Harfordu
1820. Pisac je svoje delo podelio na sedam knjiga.
U prvoj knjizi prikazuje se povest onoga to je pripremilo i dovelo do osnivanja Nove Engleske.
Druga sadri ivotopise prvih guvernera i najvanijih zvaninika koji su upravljali zemljom.
Trea je posveena ivotu i radu evangelikih svetenika koji su se u tom razdoblju starali o duama.
U etvrtoj nas pisac upoznaje s osnivanjem i razvojem univerziteta u Kembridu, u Masausetsu.
U petom izlae naela i disciplinu crkve u Novoj Engleskoj.
esta je posveena opisu izvesnih pojava koje, po Materu, pokazuju blagotvorno dejstvo Provienja na
stanovnike Nove Engleske.
U sedmoj, najzad, pisac nas upoznaje s jeresima i poremeajima kojima je bila izloena crkva Nove
Engleske.
Koton Mater je bio evangeliki svetenik, rodio se u Bostonu i onde je i proveo ivot. Njegovu pripovest
nadahnjuju i ine ivom sav onaj verski ar i sve strasti koji su doveli do osnivanja Nove Engleske. U njegovom
nainu pisanja esto otkrivamo tragove loeg ukusa, ali on pridobija itaoca, zato to je pun oduevljenja, koje na
kraju i na itaoca prelazi, esto je netrpeljiv, jo ee lakoveran; ali nikad ne zapaamo kod njega elju da
obmane; ponekad ak njegovo delo sadri lepe delove i istinite i duboke misli, kao ovo (sv. I, glava IV, str. 61):
"Pre dolaska puritanaca, Englezi su vie puta pokuali da nasele zemlju u kojoj mi sad ivimo; ali kako nisu
smerali dalje od uspeha u svojim materijalnim interesima, prepreke su ih ubrzo obeshrabrile. Ali nije tako bilo s
ljudima koji su u Ameriku stigli noeni i krepljeni jednom visokom religijskom milju. Mada su ovi naili na vie
neprijatelja nego moda ikad osnivai ikoje naseobine, istrajali su u svom naumu, i neseobina koju su uspostavili
postoji i u nae dane."
U strogu ozbiljnost svojih slika Mater ponekad unosi i mnogo blagosti i nenosti: govori tako o jednoj
Engleskinji, koju je verski ar povukao da s muem dode u Ameriku, no ubrzo je podlegla zamoru i nevoljama
ivota u tuini, pa dodaje: "A njen vrli suprug, Isak Donson, pokua da ivi bez nje, pa kako ne mogade, umre i
on." (Sv. I, str. 71)
Materova knjiga nas divno upoznaje s vremenom i zemljom koje nastoji da opie. Kad hoe da nam saopti
koje su pobude navele puritance da preko mora potrae utoite, on kae: "Bog je s neba pozvao one iz svog
naroda koji su iveli u Engleskoj. Govorei istovremeno hiljadama ljudi koji jedni druge nikad ne behu ni videli, on
ih ispuni eljom da ostave ugodnosti ivota koje su nalazili u zaviaju, da preplove strani okean da bi se nastanili
usred jo stranijih pustoi, s jedinom svrhom da se tu bez prepreka potine njegovim zakonima.
Pre no to nastavimo, dobro je da obznanimo kakve su bile pobude tog poduhvata, da bi ih potomstvo dobro

shvatilo; naroito je vano podsetiti na to dananje ljude, da ne bi, gubei iz vida ciljeve kojima su teili njihovi
dedovi, zanemarili istinske interese Nove Engleske. Uneu zato ovde neto to se nalazi u jednom rukopisu u
kome su tada izloene neke od tih pobuda.
Prva pobuda: Znailo bi uiniti vrlo veliku uslugu Crkvi kad bi se Jevanelje prenelo u taj deo sveta i tako
podigao bedem za odbranu vernih od Antihrista, ije se carstvo trude da osnuju po ostalim delovima sveta.
Druga pobuda: Sve ostale crkve Evrope pogaala su pustoenja, pa se valja bojati da e Bog tako suditi i
naoj crkvi. Ko zna nije li se on postarao da ovo mesto pripremi kao utoite onima koje hoe da spase od
sveopteg unitenja?
Trea pobuda: Zemlja u kojoj ivimo ini se sita stanovnitva; ovek, najdragocenije od svih stvorenja, ima tu
manju vrednost nego tlo pod njegovim nogama. Tegobnim teretom smatra se imati dece, suseda, prijatelja;
siromasi se izbegavaju; ovek odbija od sebe ono to bi trebalo da je najvee milje ovoga sveta, da je sve shodno
prirodnom poretku.
etvrta pobuda: Nae strasti dostigle su taku na kojoj nikakvo bogatstvo ne moe omoguiti oveku da
sauva svoj rang meu sebi ravnima. A meutim onaj koji u tome ne moe da uspe izlae se preziru; otud
proizilazi da ljudi u svim pozivima tee da se obogate nedolinim sredstvima, pa je estitom oveku teko da ivi
ugodno a i da ne okalja svoju ast.
Peta pobuda: kole u kojima se predaju nauke i veronauka tako su iskvarene da je veina dece, a esto i ona
najbolja, najosobitija, koja su budila najopravdanije nade, potpuno izopaena mnotvom runih primera kojima su
ta deca svedoci i razuzdanou koja ih okruuju.
esta pobuda: Nije li cela zemlja vrt Gospodnji? Nije li je Bog predao sinovima Adamovim da je obraduju i
ulepavaju? Zato se preputamo da umremo od gladi u nedostatku prostora, dok ogromni prostori, isto tako
pogodni da ih ovek koristi, ostaju nenastanjeni i neobraeni?
Sedma pobuda: Izgraditi jednu obnovljenu crkvu i podupirati je u njenom detinjstvu, ujediniti nae snage sa
snagama jednog pobonog naroda da bismo je ojaali, da bi cvetala i da bismo je spasli od udi sluaja, a
moda i od potpune bede, kojoj bi bila izloena bez te podrke ima li plemenitijeg i lepeg dela, ima li
poduhvata dostojnijeg hrianina?
Osma pobuda: Kad bi ljudi ija je pobonost poznata i koji u Engleskoj ive usred bogatstva i sree napustili
te prednosti zato da bi radili na uspostavljanju te obnovljene Crkve i pristali da s njom dele njenu neznanu i munu
sudbinu, bio bi to velik i koristan primer, koji bi okrepio veru pobonih u molitve koje upuuju Bogu za dobro
naseobine i koji bi i mnoge druge ljude naveo da im se pridrue."
Neto dalje, izlaui naela crkve Nove Engleske u pogledu morala, Mater estoko ustaje protiv obiaja da se
za trpezom nazdravlja, to on naziva paganskim i odvratnim obiajem.

Isto tako strogo odbacuje on i ukrase koje ene stavljaju u kosu i bez milosti osuuje modu koja se, kae on,
uvodi meu njima da otkrivaju vrat i ruke.
U drugom jednom delu svoje knjige pria nam on veoma nadugako o vie sluajeva vradbina, koji su
prestravili Novu Englesku. Vidi se da se vidljivo delanje demona u ovozemaljskim stvarima njemu ini nespornom
i dokazanom istinom.
Na velikom broju mesta tog dela otkriva se duh graanske slobode i politike nezavisnosti koji je karakterisao
pieve savremenike. Njihova naela u pogledu upravljanja drutvom ispoljavaju se na svakom koraku. Tako, na
primer, vidimo da stanovnici Masausetsa, ve 1630, deset godina po osnivanju Plimuta, posveuju 400 funti
sterlinga osnivanju univerziteta u Kembridu.
Prelazei sa optih dokumenata o istoriji Nove Engleske na one koji se odnose na pojedine drave njome
obuhvaene, treba najpre da ukaem na delo The History ofthe colony of Massachusetts, by Hutchinson
lieutenant-governor ofthe Massachusetts province, u dva toma. Drugo izdanje tampano je u Londonu 1765.
Hainsonova istorija, koju sam vie puta navodio u glavi na koju se odnosi ova napomena, poinje od 1628.
godine, a zavrava se sa 1750. U celome tom delu vlada duh verodostojnosti; stil je jednostavan i neizvetaen.
Ta je istorija veoma podrobna.
Najbolji dokument koji se moe proitati o Konektikatu je Benjamin Trumbull: A complete Histoiy of
Connecticut, civil and ecclesiastical, 16301764, u dva toma, tampano 1818. u Nju Hcvnu. Ta istorija sadri
jasno i hladno izlaganje dogadaja u Konektikatu u razdoblju oznaenom u naslovu. Pisac je crpao iz najboljih
izvora i njegove pripovesti nose peat istine. Sve to govori o prvom razdoblju Konektikata krajnje je zanimljivo.
Naroito treba u njegovom delu proitati Ustav iz 1639, sv. I, gl. VI, str. 100. i Krivini zakoni Konektikata, sv. I, gl.
VII, str. 123.
S razlogom se ceni delo Jeremiah Belknap: History of New-Hampshire, u dva toma, tampano u Bostonu
1792. U Belknapovom delu pogledajte osobito III glavu prvog toma. U toj glavi pisac prua izuzetno dragocene
pojedinosti o politikim i verskim naelima puritanaca, o uzroku njihovog iseljavanja i o njihovim zakonima. Tu
nalazimo i ovaj zanimljiv citat iz jedne propovedi odrane 1663: "Nova Engleska treba neprestano da se sea da
je osnovana u verskom, a ne u trgovakom cilju. Na elu joj se ita da se zavetovala na istotu u pogledu doktrine
i discipline. Trgovci i svi oni koji se bave time da slau paru na paru neka se seaju da je vera, a ne dobit bila cilj
osnivanja ovih naseobina. Ako ima meu nama nekog ko u ocenjivanju sveta i vere vidi prvi kao 13, a drugu samo
kao 12, taj ne ivi oseanjima istinskog sina Nove Engleske." itaoci e u Belknapu nai vie optih ideja i snage
misli nego to ih dosad pokazuju drugi ameriki istoriari.
Meu sredinjim dravama, ije je postojanje ve davnanje i koje zasluuju da se njima pozabavimo, istiu
se naroito drava Njujork i Pensilvanija. Najbolja istorija koju imamo o dravi Njujork jeste William Smith: History

of New York, tampana u Londonu 1757. Postoji i francuski prevod, takode tampan u Londonu, 1767. Smit nam
prua korisne pojedinosti o ratovima Francuza i Engleza u Americi. Od svih amerikih istoriara on najbolje
prikazuje uveni savez Irokeza.
to se tie Pensilvanije, ne mogu da oznaim nita to bi bilo bolje nego The History of Pensylvania, from the
original institution and settlement of that province, under the first proprietor and governor \Villiam Penn, in 1681 tili
after the year 1742, by Robert Proud, u dva toma, tampana u Filadelfiji 1797.
Ta knjiga osobito zasluuje da privue panju italaca: sadri mnotvo vrlo zanimljivih dokumenata o Penu, o
doktrini kvekera, o osobinama, naravima i obiajima prvih stanovnika Pensilvanije. Nije ni potrebno da dodam da
se meu najvanija dokumenta o Pensilvaniji svrstavaju dela samog Pena i Franklina. Ta dela poznata su
velikom broju italaca.
Veinu knjiga koje sam ove nabrojao itao sam jo za vreme boravka u Americi. Neke od njih stavila mi je na
raspolaganje Kraljevska biblioteka; neke druge pozajmio mi je g. Vorden (Warden), bivi generalni konzul
Sjedinjenih Drava u Parizu, pisac jednog odlinog dela o Americi. Ne mogu zavriti ovu napomenu a da ne
zamolim g. Vordena da primi izraze moje zahvalnosti.
[63]
Ima, dodue, zloina za koje se ne prihvata kaucija, ali oni su vrlo malobrojni.
[64]
Vidi Blackstone and Delolme, knj. I, gl. X.
[65]
Pod zakonima o nasleivanju podrazumevam sve one kojima je glavna svrha da ureuju sudbinu dobara
posle vlasnikove smrti. Zakon o supstituciji naslednika spada u takve; njegova je posledica, istina, i to da
spreava vlasnika da svojim dobrima raspolae posle smrti; ali on mu namee obavezu da ih sauva samo u
cilju da ih neokrnjene preda nasledniku. Glavna je svrha tog zakona, dakle, da regulie sudbinu dobara posle
vlasnikove smrti. Ostalo je sredstvo kojim se on u tome slui.
[66]
Neu da kaem da sitni sopstvenik obraduje bolje, ali on obraduje sa vie ara i staranja, pa radom
nadoknaduje ono to mu nedostaje u pogledu umea.
[67]
Budui da je zemlja najpouzdanija imovina, sreemo povremeno bogate ljude koji su spremni da uloe
velike rtve da je steknu i rado gube zamaan deo svog prihoda da bi obezbedili taj preostali deo. Ali to su samo
sluajne pojave. Ljubav prema nepokretnoj imovini javlja se obino samo jo kod siromanih. Sitni zemljini
sopstvenik, koji ima manje obrazovanja, manje mate i manje raznih strasti nego veleposednik, obuzet je, obino,
samo eljom da uvea svoj posed, a i esto se deava da mu nasledstva, enidbe ili uspena trgovina malo

pomalo prue mogunost za to. Pored tendencije koja navodi ljude da cepaju zemljini posed, postoji, dakle, i
jedna druga, koja ih navodi da ga uveavaju. Ta tendencija, mada je dovoljna da sprei da se posedi ne
rasparavaju unedogled, nije dovoljno jaka da stvara velika zemljoposednika bogatstva, a naroito ne da ih
zadri u istim porodicama.
[68]
U Defersonovim uspomenama itamo sledee: "U prvo vreme naseljavanja Engleza u Virdiniji, kad se
zemlja dobijala jevtino ili ak i besplatno, neki dalekovidi pojedinci stekli su velike koncesije, pa u elji da ouvaju
slavu svoje porodice, ostavljali su ta dobra svojim potomcima. Prenoenje tih poseda s kolena na koleno, na ljude
koji su nosili isto ime, naposletku je stvorilo jedan naroiti sloj porodica koje su, koristei na osnovu zakona
privilegiju da odravaju svoje bogatstvo, inile na taj nain jedan red patricija, koji su se isticali veliinom i raskoi
svojih poseda. Iz toga reda kralj je obino birao svoje dravne savetnike." ('Jefferson's Memoirs)
Glavne odredbe engleskog zakona o nasleivanju bile su svud u Sjedinjenim Dravama odbaene.
U svojim Komentarima, g. Kent kae: "Prvo pravilo kojeg se pridravamo u pogledu naslaivanja ovo je: kad
neko umre ne ostavivi testamenta, imovina prelazi na naslednike u direktnoj liniji; ako postoji samo jedan
naslednik ili naslednica, on ili ona prima celu ostavtinu. Ako ima vie naslednika istog stepena, oni meusobno
podjednako dele ostavtinu, bez razlike u pogledu pola." To je pravilo prvi put propisao u dravi Njujork jedan
statut od 23. februara 1786 (vidi Revised Statutes, sv. III, Appendbc, str. 48); kasnije je to pravilo prihvaeno i u
izmenjenim statutima iste drave. Ono sad preovladuje na celoj teritoriji Sjedinjenih Drava, s jedinim izuzetkom
to u dravi Vermont mukom nasledniku pripada dvostruki deo. (Kent's Commentaries, sv. IV, str. 370)
U istom delu (sv. IV, str. 122) g. Kent izlae istorijat amerikog zakonodavstva o supstituciji. Vidi se da su
pre amerike revolucije engleski zakoni o supstitucijama predstavljali opte pravo i u naseobinama. Supstitucije u
pravom smislu rei (Estates' tail) bile su ukinute u Virdiniji jo 1776 (to je uinjeno na Defersonov predlog; vidi
Jefferson's Memoirs), u dravi Njujork 1786. kasnije su ukinute i u Severnoj Karolini, Kentakiju, Tenesiju,
Dordiji, Misuriju. U dravama Vermont, Indijana, Ilinois, Juna Karolina i Luizijana supstitucije nisu nikad ni bile
u obiaju. Drave koje su smatrale da treba da zadre englesko zakonodavstvo o supstitucijama izmenile su ga
tako to su mu oduzele glavne aristokratske karakteristike. G. Kent kae: "Naa opta naela o drutvenom
ureenju tee tome da pogoduju slobodnoj cirkulaciji vlasnitva."
Francuskom itaocu koji prouava ameriko zakonodavstvo o nasleivanju pada naroito u oi to da su nai
zakoni o toj materiji neizmerno vie demokratski nego njihovi.
Ameriki zakoni dele oevu imovinu na jednake delove, ali samo u sluaju kad njegova volja nije poznata, jer
zakon kae: "Svaki ovek u dravi Njujork ima potpunu slobodu, mo i vlast da svojom imovinom raspolae
putem testamenta, da je zaveta, deli, u korist bilo koje osobe, sem ako ne zaveta u korist kakvog politikog tela

ili nekog udruenja." (.Revised Statutes, sv. III\Appendix, str. 51)

Francuski zakon postavlja zavetaocu kao pravilo deobu na jednake ili gotovo jednake delove.
Veina amerikih republika jo doputaju supstitucije i ograniavaju se samo na to da im ogranie posledice.
Francuski zakon ne doputa supstitucije ni u kojem sluaju.
Iako je drutveno ureenje Amerikanaca demokratskije od naeg, nai su zakoni vema demokratski nego
njihovi. To se objanjava lake no to bi se moglo pomisliti: u Francuskoj se demokratija jo bavi time da rui; u
Americi ona spokojno vlada na ruevinama.
[69]
Amandmani na ustav Merilenda iz 1801. i 1809.
[70]
REZIME USLOVA ZA BIRAKO PRAVO U SJEDINJENIM DRAVAMA
Sve drave doputaju korienje birakog prava od 21. godine starosti. U svim dravama bira treba da je
boravio izvesno vreme u okrugu u kome glasa. To je vreme razliito, od tri meseca do dve godine.
U pogledu cenzusa, u dravi Masausets, da bi neko bio bira, treba da ima prihod od 3 funte ili 60 funti
kapitala.
U Rod Ajlendu, treba posedovati nekretnina u vrednosti od 133 dolara (704 franaka).
U Konektikatu, treba imati imovinu iji je prihod 17 dolara (oko 90 franaka). I godinu dana slube u miliciji
pribavlja takoe birako pravo.
U Nju Dersiju, bira treba da poseduje imovinu od 50 funti.
U Junoj Karolini i u Merilendu, bira treba da poseduje 50 akra (oko 25 hektara) zemlje.
U Tenesiju treba da poseduje bilo kakvu imovinu.
U dravama Misisipi, Ohajo, Dordija, Virdinija, Pensilvanija, Delavar, Njujork, da bi neko bio bira, dovoljno
je da plaa porez; u veini tih drava sluba u miliciji vredi kao plaanje poreza. U dravama Mejn i Nju Hempir,
dovoljno je da bira nije upisan u spisak siromanih.
Najzad, u dravama Misuri, Alabama, Ilinois, Luizijana, Indijana, Kentaki i Vermont, ne postavlja se nikakav
uslov u vezi s imovinom.
Koliko znam, samo Juna Karolina postavlja biraima za senat drugaije uslove nego za predstavniki dom.
Prvi treba da poseduju 50 akra zemlje, a drugi da plaaju porez.
[71]
Drave koje ulaze u sastav SAD Amerikanci, a i autor ovog dela, oznauju izrazom "drava" (state; Etat );
u ovom prevodu mi ih oznaavamo takode izrazom "drava" ili "pojedinana drava", izbegavajui izraz "savezna
drava", koji je kod nas inae uglavnom uobiajen, da ne bi dolo do brkanja s onim to se odnosi na savezne
"federalne" vlasti SAD. Nopominjemo i to da pisac ne pravi distinkciju izmeu pojmova "federacija" i

"konfederacija": obino se slui izrazom "konfederacija" kao imenicom, a "federalni" ("savezni") kao pridevom; mi
to prevodimo onako kako je u tekstu. (Prim. prevodioca)
[72]
Izrazom "srez" prevodimo autorov izraz "comt" ("grofovija"), koji odgovara angloamerikom terminu
county. (Prim. prevodioca)
[73]
Drava Masausets imala je 1830. godine 305 optina, a 610.014 stanovnika, to ini prosek od priblino
2.000 stanovnika po optini.
[74]
Ta se pravila ne mogu primeniti na velike optine. One obino imaju jednog predsednika i jedno optinsko
telo podeljeno na dva doma, ali to je izuzetak, koji treba zakonom da se odobri. Vidi zakon od 22. februara 1822,
koji propisuju vlasti u gradu Bostonu. Laws of Massachusetts, sv. II, str. 588. To se primenjuje na velike gradove.
esto se deava da i mali gradovi imaju nekakvu osobenu upravu. U dravi Njujork bilo je 1832. godine 104 takve
optine (William's Register).
[75]
Biraju se trojica u najmanjim optinama, devetorica u najveim. Vidi The Tohti Officer, str. 186. Vidi i
glavne zakone Masausetsa koji se odnose na select-men-e.
[76]
Vidi Laws of Massachusetts, sv. I, str. 150; zakon od 25. marta 1786.
[77]
Svi ti zvaninici stvarno postoje u praksi. Za pojedinosti o funkcijama svih tih optinskih zvaninika vidi
Isaac Goodwin Worcester: The Town Officer, 1827, i zbirku optih zakona Masausetsa u tri sveske, Boston,
1823.
[78]
Vidi Laws of Massachusetts, zakon od 23. marta 1786, sv. I, str. 250.
[79]
Ibid., zakon od 20. februara 1786, sv. I, str. 217.
[80]
Ibid., sv. I, str. 367. i sv. III, str. 179, zakoni od 25. juna 1789. i od 8. marta 1827.
[81]
Ibid., sv. I, str. 551, zakon od 14. februara 1821.
[82]
Ibid., sv. II, str. 494, zakon od 20. februara 1819 Guvernerov savet je izborno telo.
[83]
Ibid., sv. I, str. 61, zakon od 2. novembra 1791.

[84]

Vidi Town Officer, osobito lanke Select-men, Assessor, Collectors, Schools, Surveyors of highways...
Jedan primer meu hiljadu: Drava zabranjuje da se nedeljom putuje bez razloga. Optinski asnici zvani
tythingmen imaju posebnu dunost da se staraju o izvrenju tog zakona. Vidi Laws of Massachusetts, sv. I,
str. 410, zakon od 8. marta 1792. Select-men uspostavljaju birake spiskove za izbor guvernera i predaju
rezultat glasanja sekretaru republike. Ibid., sv. I, str. 488, zakon od 24. februara 1796.
[85]
Primer: select-men dozvoljavaju izgradnju kanalizacije, odreuju mesta gde mogu biti klanice i gde se
mogu otvoriti izvesne vrste trgovina ija je blizina kodljiva. Ibid., sv. I, str. 193, zakon od 7. juna 1785.
[86]
Primer: select-men staraju se o narodnom zdravlju u sluaju zaraznih bolesti i preduzimaju mere zajedno
sa mirovnim sudijama. Ibid., sv. I, str. 539, zakon od 22. juna 1797.
[87]
Kaem gotovo, jer ima vie sluajeva u optinskom ivotu koje reguliu bilo mirovne sudije u individualnoj
nadlenosti, bilo sudsko vee u glavnom gradu sreza. Primer: Mirovne sudije izdaju dozvole za obrt. Ibid., sv. I,
str. 297, zakon od 28. februara 1787.
[88]
Primer: Dozvola za obrt izdaje se samo licima koja podnesu svedodbu o dobrom vladanju, koju izdaju
select-men. Ako select-man uskrati da izda tu svedodbu, osoba se moe aliti mirovnim sudijama okupljenim u
veu, a ovi mogu izdati dozvolu. Ibid., sv. II, str. 186, zakon od 12. marta 1808. Optine imaju pravo da donose
uredbe (by-laws) i da obavezuju na pridravanje tih uredaba novanim kaznama, ija je visina odreena; ali te
uredbe mora da odobri sudsko vee. Ibid., sv. I, str. 254, zakon od 23. marta 1786.
[89]
U Masausetsu, upravni zvaninici sreza esto se pozivaju da ocene odluke optinskih zvaninika; ali
videemo kasnije da oni to ocenjivanje vre kao sudska vlast, a ne kao upravna.
[90]
Primer: Optinski kolski odbori obavezni su da sfekretaru republike podnose godinji izvetaj o stanju
kole. Ibid., sv. III, str. 183, zakon od 10. marta 1827.
[91]
Videemo kasnije ta je guverner; ve sada treba da kaem da guverner predstavlja izvrnu vlast cele
drave.
[92]
Vidi Ustav Masausetsa, glava II, deo I, paragraf 9; glava III, paragraf 3.
[93]
Jedan od mnogih primera: Stranac iz neke zemlje u kojoj besni zarazna bolest stigne u neku optinu.

Razboli se. Dvojica mirovnih sudija mogu, uz miljenje select-mena, izdati erifu sreza naredbu da stranca
smesti negde drugde i da motri na njega. Ibid., sv. I, str. 540, zakon od 22. juna 1797. Uopte uzev, mirovne
sudije interveniu u svim vanim odlukama upravnog ivota i daju im upola pravosudni karakter.
[94]
Kaem najveeg broja zato to se izvesni upravni prekraji iznose pred redovne sudove. Primer: Kad
neka optina odbije da izdvoji sredstva potrebna za kole ili da imenuje kolski odbor, bude osuena na vrlo
zamanu novanu kaznu. Tu kaznu izrie supreme judicial court ili sud zvan common pleas. Ibid., sv. III, str. 190,
zakon od 10. marta 1827. Slino biva kad optina propusti da obezbedi ratnu opremu. Ibid., sv. II, str. 570, zakon
od 21. februara 1822. Mirovne sudije, u svojoj individualnoj nadlenosti, uestvuju u upravljanju optinom i
srezom. Najvanije odluke u optinskom ivotu obino se donose samo uz uee jednoga od njih.
[95]
Predmeti koji se tiu sreza a kojima se bavi sudsko vee mogu se svesti na ove: izgradnja zatvora i
sudova, predlog budeta sreza (izglasava ga zakonodavno telo drave), razrez tako izglasanih poreza, izdavanje
izvesnih koncesija, izgradnja i popravka puteva u srezu.
[96]
Tako, kad je u pitanju neki put, sudsko vee razreava skoro sve potekoe u izvrenju, uz pomo
porote.
[97]
Ibid., sv. I, str. 217, zakon od 20. februara 1786.
[98]
Postoji posredan nain da se optina prinudi. Optine su po zakonu obavezne da svoje puteve odravaju
u dobrom stanju. Ako zanemare da izglasaju sredstva koja to odravanje iziskuje, optinski zvaninik zaduen za
puteve ovlaen je tada da po slubenoj dunosti ubira potreban novac. Kako je on sm odgovoran pred
pojedincima za loe stanje puteva, pa mogu da ga optue pred sudskim veem, sigurno e on iskoristiti protiv
optine izuzetno pravo koje mu daje zakon. Tako, pretei zvaniniku, sudsko vee prisiljava optinu na
poslunost. Ibid.., sv. I, str. 305, zakon od 5. marta 1787.
[99]
Ibid., sv. II, str. 45.
[100]
Primer Ako optina uporno ne imenuje razrezivaa poreza, imenuje ga sudsko vee, a tako imenovani
zvaninik ima ista ovlaenja kao i izabrani. Vidi ve navedeni zakon od 20. februara 1787.
[101]
Kaem pri sudskom veu. postoji zvaninik koji pri redovnim sudovima ima funkcije javnog tuioca.

[102]
308.
[103]
[104]

lanovi velike porote obavezni su, na primer, da obaveste sud o loem stanju puteva. Ibid., sv. I, str.
Ako, na primer, blagajnik sreza ne podnese obraun. Ibid., sv. I, str. 406.

Jedan od hiljadu primera: Privatno lice oteti kola ili se povredi na loe odravanom putu; ima pravo da
trai odtetu pred sudskim veem, od optine ili sreza zaduenih za tai nut. Ibid., sv. I, str. 309.
[105]
U sluaju spoljnog napada ili pobune, ako optinski zvaninici zanemare da miliciju snabdeju potrebnim
stvarima i municijom, optina moe biti kanjena kaznom od 200 do 500 dolara (1.000 do 2.500 franaka).
Sasvim se moe zamisliti da se u takvom sluaju moe desiti da niko nije zainteresovan ili ne eli da preuzme
ulogu tuitelja. Stoga zakon dodaje: "Svi graani imae pravo da zahtevaju kanjavanje takvog prekraja, a
polovina kazne pripae tuitelju." Ibid., sv. II, str. 236. U zakonima Masausetsa esto se ponavlja takva
odredba. Ponekad zakon ne podstie na takav nain privatno lice da tui javne slubenike; i javne slubenike
podstie tako da trae kanjavanje neposlunosti privatnih lica. Primer: Stanovnik odbije da izvri odreeni mu
deo rada na putu. Nadzornik puteva treba da ga tui; a ako postigne da bude osuen, pripada mu polovina kazne.
Ibid., sv. I, str. 308.
[106]
Za pojedinosti, vidi: The Rcvised Statutcs drave Njujork, deo I, glava XI, pod naslovom: Ofthe powers,
duties andprivileges oftomis, sv. I, str. 336364. Vidi u zbirci pod naslovom Digest of the laws cf Pensylvania
lanke Assessors, Collectors, Constables, Overseers of highwa)>s. I u zbirci pod naslovom Acts of a general
nature ofthe state ofOhio, zakon o optinama od 25. februara 1834, str. 412. A zatim posebne odredbe o raznim
optinskim zvaninicima, kao to su Township's Clerks, Trustees, Ch'erseers of the poor, Fence-vien'ers,
Appraisers of property, Township 's Treasurer, Constables, Supervisors of highways.
[107]
Vidi Re\'ised Statutes of the state of New-York, deo I, glava XI, sv. I, str. 340. Id., glava XII, str. 366. Id.,
Acts of the State of Ohio, zakon od 25. februara 1824, o county commissioners. str. 263. Vidi Digest ofthe
laws of Pensvlvania, lanke County-Rates and Levies, str. 170. U dravi Njujork svaka optina bira jednog
poslanika, a taj poslanik uestvuje istovremeno i u upravljanju srezom i optinom.
[108]
Ima ak junih drava gde su sudije sreskog suda nadlene za sve pojedinosti u upravi. Vidi The
Statutes of the state of Tennessee, lanke Judiciary, Taxes...

[109]

Primer: Uprava narodne prosvete centralizovana je u rukama vlade. Zakonodav-. stvo imenuje lanove
univerziteta nazvane upraviteljima; meu njima su obavezno guverner i zamenik guvernera drave. (Re\'ised
Statiites, sv. I, str. 456.) Upravitelji univerziteta obilaze svake godine kolede i akademije i podnose godinji
izvetaj zakonodavstvu; taj njihov nadzor nipoto nije prividan, zbog sledeih osobitih razloga: da bi postala
punopravna tela (korporacije), koje mogu kupovati, prodavati i posedovati, koledima je potrebna povelja; a tu
povelju izdaje zakonodavstvo samo na osnovu miljenja upravitelja. Drava svake godine dodeljuje koledima i
akademijama interes koji donosi specijalni fond osnovan za podsticanje studija. Taj novac raspodeljuju upravitelji.
Vidi glavu XV, Narodna prosveta, u Revised Statutes, sv. I, str. 455. Svake godine komesari javnih kola
obavezni su da dostave glavnom intendantu republike izvetaj o stanju. Id., str. 488. Slian izvetaj treba
svake godine da mu se podnese i o broju i stanju siromaha. Id., str. 631.
[110]
Ako se neko smatra oteen nekim odlukama komesara kola (a oni su optinski zvaninici), moe se
aliti glavnom intendantu osnovnih kola, ija je odluka konana. Revised Statutes, sv. I, str. 487. U zakonima
drave Njujork nalazimo ponekad, retko, odredbe sline ovima koje sam naveo kao primer. Ali obino su takvi
pokuaji centralizacije slabi i malo produktivni. Kad se visokim dravnim zvaninicima da pravo da nadziru nie
slubenike i upravljaju njima, ne daje im se pravo da ih nagrauju ili kanjavaju. Gotovo nikad nije isto lice
zadueno da izdaje naredbe i da kanjava neposlunost; ono, dakle, ima pravo da nareuje, ali ne i mogunost
da prinudi na poslunost. Glavni intendant kola alio se 1830. godine u svom godinjem izvetaju da mu vie
kolskih komesara nije predalo obraune, uprkos upozorenju. "Ako se taj propust ponovi, dodao je, biu prinuen
da ih, saglasno zakonu, tuim pred nadlenim sudovima."
[111]
Primer: Dunost je okrunog tuioca u svakom srezu (district attorney) da goni radi naplate svih
novanih kazni iznad 50 dolara, sem ako je to pravo zakonom izriito dato nekom drugom zvaniniku. Re\,ised
Statutes, deo I, glava X, sv. I, str. 383.
[112]
Ima vie tragova upravne centralizacije u Masausetsu. Primen Komiteti optinskih kola duni su da
svake godine podnesu izvetaj dravnom sekretaru. Laws of Massachusetts, sv. I, str. 367.
[113]
Vidi tekst ustava drave Njujork.
[114]
U Masausetsu senat nema nikakve upravne funkcije.
[115]
Kao i u dravi Njujork.

[116]

U praksi, poduhvate koje predvidi zakonodavstvo ne izvodi uvek guverner; esto se deava da
zakonodavstvo, izglasavajui neko naelo, imenuje i naroite zvaninike za nadzor nad izvrenjem.
[117]
U vie drava mirovne sudije ne imenuje guverner.
[118]
Vlast koja predstavlja dravu, i kad ne upravlja neposredno, mislim da ne sme da se odrekne prava da
nadzire lokalnu upravu. Pretpostavljam, na primer, da bi jedan funkcioner vlade, postavljen na stalno mesto u
svakom srezu, mogao prijavljivati pravosudnoj vlasti prekraje koji se ine u optinama i u srezu; zar se ne bi svi
jo jednoobraznije pridravali reda, a nezavisnost optine ne bi bila dovedena u pitanje. Ali nita nalik tome ne
postoji u Americi. Iznad sreskih sudova nema niega; a i tim sudovima se takorei samo sluajno podnose
prijave zbog upravnih prekraja koje oni treba da suzbijaju.
[119]
ini mi se da Kina prua najsavreniji primer neke vrste drutvenog blagostanja kakvo moe veoma
centralizovana uprava da prui narodima koji joj se potine. Putnici nam kau da Kinezi imaju spokojstvo bez
sree, radinost bez progresa, stabilnost bez snage i materijalni red bez javnog morala. Kod njih drutvo uvek
funkcionie dosta dobro, nikad veoma dobro. Kad se Kina otvori Evropljanima, zamiljam da e oni u njoj nai
najlepi na svetu obrazac upravne centralizacije.
[120]
Jedan darovit pisac, koji je, u jednom poredenju finansija u Sjedinjenim Dravama i u Francuskoj,
dokazao da svest ne moe uvek nadoknaditi poznavanje stvari, s razlogom zamera Amerikancima prilinu zbrku
koja vlada u njihovim optinskim budetima, pa poto je prikazao obrazac jednog okrunog budeta u
Francuskoj, dodaje: "Zahvaljujui centralizaciji, toj divnoj tvorevini jednog velikog oveka, optinski budeti, s kraja
na kraj kraljevine, i budeti velikih gradova kao i najskromnijih optina, pokazuju isto takvu urednost i
metodinost." To je, zacelo, rezultat kome se divim; ali ja vidim da je veina tih francuskih optina, ije je
knjigovodstvo tako savreno, utonula u duboko nepoznavanje svojih pravih interesa i u tako nesavladivu apatiju da
drutvo u njima kao da vie vegetira nego to ivi; s druge strane, u istim takvim amerikim optinama, iji
budeti nisu sastavljeni po metodinom, a pogotovo ne jednoobraznom planu, opaam prosveeno, aktivno,
preduzetno stanovnitvo; posmatram u njima drutvo u stalnom radu. Taj me prizor zadivljuje; jer, po meni, glavni
cilj dobre vlade jeste da stvori blagostanje naroda, a ne da uspostavi izvestan poredak usred bede. Pitam se,
dakle, ne bi li se mogli pripisati istom uzroku prosperitet amerike optine i prividan nered u njenim finansijama, a
i beda francuske optine i usavrenost njenog budeta. U svakom sluaju, podozriv sam prema jednom dobru
pomeanom s toliko zala, a lako se teim zbog jednog zla koje se nadoknauje tolikom dobrima.

[121]

U Sjedinjenim Dravama postoji sistem prohibicije. Mali broj carinika i velika duina obale veoma
olakavaju krijumarenje; meutim, njega ima neizmerno manje nego drugde, zato to svako radi na tome da ga
suzbije.
Poto u Sjedinjenim Dravama nema preventivne policije, ima vie poara nego u Evropi; ali oni se obino
ugase bre, zato to se okolno stanovnitvo neizostavno brzo okupi na mestu opasnosti.
[122]
Nije tano kad se kae da se centralizacija rodila iz francuske revolucije; revolucija ju je usavrila, ali je
nije stvorila. Sklonost ka centralizaciji i manija propisivanja potiu u Francuskoj iz doba kad su pravnici uli u
vlast, to nas vraa u doba Filipa Lepog. Otada, te dve stvari neprestano su se poveavale. Evo ta je g. de
Malzerb, govorei u ime vrhovnog poreskog suda, rekao kralju Luju XVI 1775:
"... Svakome telu, svakoj zajednici graana ostalo je pravo da upravljaju sopstvenim poslovima, pravo za koje
ne kaemo ni da je sastavni deo prvobitnog ustrojstva kraljevine, jer je jo starije: to je prirodno pravo, pravo po
razumu. Ono je, meutim, oduzeto Vaim podanicima, Velianstvo, i ne bojimo se rei da je dravna uprava u
tom pogledu otila do takvih krajnosti da se one mogu nazvati detinjarijama.
Otkako su moni ministri usvojili kao politiko naelo da ne dopuste sazivanje nacionalne skuptine, nizale su
se posledice takvog stava, pa se dolo dotle da se ponitavaju veanja stanovnika nekog sela ako ih nije odobrio
kraljev zastupnik; te tako, ako zajednica treba da obavi neke radove, mora da se potini zastupnikovom
predstavniku, da se pridrava plana koji je on usvojio, da koristi radnike koje on namee, da ih plaa po njegovoj
samovoljnoj odluci; a ako zajednica treba da pokrene kakav spor, mora takoe da trai odobrenje od kraljevog
zastupnika. Spor treba, dakle, da on presudi pre no to se iznese pred pravosue. Pa ako je zastupnikovo
miljenje nepovoljno za stanovnike ili ako njihov protivnik ima uticaja kod zastupnika, zajednica nema mogunosti
da brani svoja prava. Eto, Velianstvo, kako se u Francuskoj radilo na tome da se ugui optinski duh, da se
ugasi, ako je ikako moguno, ak i graanska svest; oduzeta je takorei pravna sposobnost celoj naciji i
postavljeni su joj staratelji." (Vidi Memoires pour servir a l'histoire du droit public de la France en matire
d'impts, Bruxelles, 1779)
ta bi se vie moglo rei danas, kad je francuska revolucija ostvarila ono to se zove njenim tekovinama u
pogledu centralizacije?
Deferson je 1789. pisao iz Pariza jednom prijatelju: "Nema zemlje u kojoj je manija preteranog upravljanja
pustila dublje korene nego u Francuskoj niti takve u kojoj prouzrokuje vie zla." (Pisma Medisonu, 28. avgust
1789)
Istina je da je u Francuskoj, ve vie vekova, centralna vlast uvek inila sve to je mogla da uvea upravnu

centralizaciju; na tome putu nikad nije imala drugih granica do svoje snage.
Centralna vlast koja se rodila iz francuske revolucije otila je u tome dalje od svih svojih prethodnika, jer je bila
jaa i uenija od njih: Luj XIV je pojedinosti optinskog ivota potinjavao blagovoljenju svog pokrajinskog
zastupnika; Napoleon ih je potinio ministru. To je uvek isto naelo, samo proireno do sve daljih konsekvenca.
[123]
Ta nepromenljivost ustava u Francuskoj nuna je posledica naih zakona.
I da pomenemo najpre najvaniji od svih zakona, onaj koji ureduje redosled naslea prestola, ima li ita
nepromenljivijeg u svom naelu nego to je politiki poredak zasnovan na prirodnom redu nasleda od oca na
sina? Luj XVIII je 1814. pribavio priznanje te stalnosti zakona politikog nasleivanja u korist svoje porodice; oni
koji su ozakonili posledice revolucije 1830. poli su njegovim primerom, samo to su stalnost tog zakona
uspostavili u korist druge jedne porodice; u tome su uinili kao uvar peata Mopu, koji se, kad je uspostavio novi
nezavisni kraljevski sud na ruevinama nekadanjeg, postarao da izjavi u istoj uredbi da e nove sudije biti
doivotne kao to su bili i njihovi prethodnici.
Zakoni iz 1830, kaogod ni oni iz 1814, ne utvruju nikakav nain da se ustav menja. A oevidno je da redovna
sredstva zakonodavstva ne mogu za to biti dovoljna.
Odakle kraljeva vlast? Iz ustava. Odakle senatorska? Iz ustava. Odakle poslanika? Iz ustava. Kako bi dakle
kralj, senatori i poslanici, zajedno, mogli izmeniti neto u zakonu na osnovu koga vladaju? Izvan ustava oni nisu
nita: na kakvu osnovu, dakle, da se postave da bi izmenili ustav? Samo dve mogunosti postoje: ili su njihovi
napori protiv ustava nemoni, te on i dalje postoji uprkos njihovoj elji, a oni nastavljaju da upravljaju u njegovo
ime; ili bi uspeli da izmene ustav, ali onda, poto zakon na osnovu koga su oni postojali ne postoji vie, ni oni vie
nisu nita. Ponitavajui ustav, unitili su i sebe.
To je jo vidljivije u zakonima iz 1830. nego u onima iz 1814. Kraljevska vlast se 1814. postavila u neku ruku
izvan i iznad ustava; ali 1830. ona, po sopstvenom priznanju, bez ustava nije savreno nita.
Tako je, dakle, jedan deo naeg ustava nepromenljiv, zato to je vezan za sudbinu jedne porodice; a celina
ustava je isto tako nepromenljiva zato to se ne vidi nikakav legalan nain da se on promcni.
Nita se od toga ne moe primeniti na Englesku. Poto Engleska nema pisanog ustava, ko moe i rei da se
ustav menja?
[124]
I najcenjeniji pisci koji su pisali o engleskom ustavu prosto kao da se nadmeu u isticanju te svemoi
parlamenta.
Delolm kae (Delolme, gl. X, str. 77): "Po engleskim pravnicima, osnovno je naelo da parlament moe da
uradi sve, osim da od oveka napravi enu ili od ene oveka."

Blekston (Blackstone) je jo kategoriniji, ako ne i snaniji u izrazu nego Delolm: "Mo i jurisdikcija parlamenta
tako su iroke i tako apsolutne, po ser Edvardu Kouku (Edward Coke, 4 Hist. 36), bilo u pogledu lica ili stvari, da
mu se ne moe oznaiti nikakva granica... O tome sudu moe se uistinu rei: Si antiquitatem spectes, est
vetustissima; si dignitatem, est honoratissima; si jurisdictionem, est capacissima. Njegova vlast, suverena i van
kontrole, moe potvrditi, proiriti, ograniiti, ponititi, ukinuti, obnoviti i tumaiti zakone u svim domenima:
crkvenom, svetovnom, graanskom, vojnom, pomorskom, krivinom. Ustav ove kraljevine parlamentu je poverio
tu despotsku i apsolutnu vlast, koja u svakom ureenju mora negde da bude postavljena. Pritube, lekovi, odluke
izvan uobiajenog domena zakona, sve potpada pod taj izuzetni sud. On moe propisati ili izmeniti nasleivanje
prestola, kao to je to i uinio za vlade Henrija VIII i Viljema III; moe promeniti priznatu nacionalnu veroispovest,
kao to je uinio u raznim prilikama za vlade Henrija VIII i njegove dece; moe izmeniti i doneti nov ustav
kraljevine, pa i samog parlamenta, kao to je uinio aktom ujedinjenja Engleske i kotske i raznim statutima o
trogodinjim i sedmogodinjim izborima. Jednom rei, on moe uiniti sve to nije prirodno nemogue; stoga se
ljudi nisu ustezali da njegovu mo nazovu, moda odvie smelim izrazom, svemo parlamenta."
[125]
Gornji dom u Engleskoj predstavlja sem toga i najvii apelacioni stepen u izvesnim gradanskopravnim
sporovima. Vidi Blackstone, knj. III, glava IV.
[126]
Oficiru se ne moe oduzeti in, ali moe mu se oduzeti zapovednitvo.
[127]
Glava I, odeljak II, paragraf 8.
[128]
Vidi ustav Ilinoisa, Mejna, Konektikata i Dordije.
[129]
Nema materije u kojoj bi ameriki ustavi bili vema saglasni nego to je to u pogledu politikog
pravosua.
Svi ustavi koji se bave tim pitanjem daju predstavnikom domu iskljuivo pravo optube, izuzev jedino ustav
Severne Karoline, koji to pravo daje velikoj poroti.
Skoro svi ustavi daju senatu, ili skuptini koja postoji umesto njega, iskljuivo pravo da sude.
Jedine kazne koje mogu izrei politiki sudovi jesu: smenjivanje ili zabrana vrenja javnih funkcija u
budunosti. Jedino ustav Virdinije doputa da se izreknu sve vrste kazni.
Zloini koji mogu biti povod politikom suenju jesu: po saveznom ustavu (odeljak IV, l. 1), po ustavima
Indijane (l. 3, str. 23 i 24), Njujorka (l. 5), i Delavara (l. 5), veleizdaja, korupcija i drugi krupni zloini ili prekraji;
po ustavu Masausetsa (gl. I, odeljak II), Severne Karoline (l. 23) i Virdinije (str. 252), loe ponaanje i loe

rukovoenje; po ustavu Nju Hempira (str. 105), korupcija, protivpravni postupci i loe rukovoenje; u Vermontu
(gl. II, l. 24), loe rukovoenje; u Junoj Karolini (l. 5), Kentakiju (l. 5), Misisipiju (l. 5), Alabami (l. 6),
Pensilvaniji (l. 4), prekraji uinjeni u vrenju funkcije; u Ilinoisu, Dordiji, Mejnu i Konektikatu prekraji se ne
specifikuju.
[130]
Vidi tekst saveznog ustava.
[131]
Vidi lanove ustava prve konfederacije, obrazovane 1778. Taj savezni ustav usvojile su drave tek 1781.
Vidi takoe analizu tog ustava u asopisu The Federalist, od br. 15 do br. 22, kao i Story: Commentaires sur la
constitution des Etats-Unis, str. 85115.
[132]
To je deklaracija kongresa od 21. februara 1878.
[133]
Sainjavalo ju je samo 55 lanova. Meu njima bili su Vaington, Medison, Hamilton i oba Morisa.
[134]
Nisu ga usvojila zakonodavna tela. Narod je za tu svrhu imenovao zasebne poslanike. Novi ustav bio je u
svakoj takvoj skuptini predmet produbljenih rasprava.
[135]
Vidi amandmane na savezni ustav. The Federalist, br. 32. Story, str. 711. Kent's Commentaries, sv. I,
str. 364. Valja zapaziti da kad god ustav nije dao Kongresu iskljuivo pravo da ureduje izvesne materije,
savezne drave mogu to initi, u oekivanju da se Kongres time pozabavi. Primer: Kongres ima pravo da propie
opti zakon o steaju, a nije to uinio: svaka drava moe ga propisati na svoj nain. Uostalom, takvo reenje
ustanovljeno je tek posle rasprave pred sudovima. Ono se zasniva na sudskoj praksi.
[136]
Delovanje tog suda je posredno, kao to emo kasnije videti.
[137]
Tako The Federalist, u br. 45, objanjava podelu suvereniteta izmeu Unije i pojedinanih drava:
"Ovlaenja koja ustav daje saveznoj vlasti," kae se, "odreena su i malobrojna. Ovlaenja koja ostaju na
raspolaganju dravama neodreena su, naprotiv, i mnogobrojna. Ona prva vre se poglavito u spoljnim
odnosima, kao to su rat, mir, pregovori, trgovina. OvlFaenja koja su zadrale pojedinane drave obuhvataju
sve predmete koji prate uobiajeni tok poslova i tiu se ivota, slobode i prosperiteta pojedinane drave."
esto u u ovom delu biti u prilici da citiram The Federalist. Kad je zakon koji je kasnije postao ustav Sjedinjenih
Drava jo bio pred narodom i podvrgnut njegovoj saglasnosti, tri slavna oveka, koja su kasnije postala jo
slavnija, Don Dej (John Jay), Hamilton i Medison (Medison), udruili su se u cilju da pred nacijom istaknu

prednosti nacrta koji joj je bio podnet. U tu svrhu objavili su u obliku lista niz lanaka ija celina ini jednu potpunu
raspravu. Listu su dali naslov The Federalist, to je ostalo i naslov toga dela. The Federalist jc lepa knjiga koju
bi, mada se tie posebno Amerike, trebalo prisno da poznaju dravnici svih zemalja.
[138]
Vidi ustav, odeljak VIII. The Federalist, br. 41 i 42. Kent's Commentaries, sv. I, str. 207 i dalje. Story, str.
358382; Id., str. 409426.
[139]
Ima i vie drugih takvih prava, kao to su pravo da se propie opti zakon o steaju, o priznavanju
patenata... Dovoljno se razume zato je bila nuna intervencija Unije u takvim materijama.
[140]
ak i u takvim sluajevima, njena intervencija je posredna. Unija intervenie putem svojih sudova, kao
to emo kasnije videti.
[141]
Savezni ustav, odeljak X, l. 1.
[142]
Ustav, odeljak VIII, IX i X. The Federalist, br. 3036. Id., 4144. Kent's Commentaries, sv. I, str. 207. i
381. Story, str. 329, 514.
[143]
Svakih deset godina kongres ponovo utvruje broj poslanika koje svaka drava treba da poalje u
predstavniki dom. Ukupan broj 1789. godine bio je 69; 1833. bilo ih je 240. American Almanac, 1834, str. 194.
Ustav je propisao da nee biti vie od jednog predstavnika na 30.000 stanovnika, ali nije utvrdio gornju granicu.
Kongres nije smatrao da treba da povea broj predstavnika u srazmeri sa porastom stanovnitva. Prvim
zakonom o ovom pitanju, koji je donet 14. aprila 1792. (vidi Story: Laws of the United States, sv. 1, str. 235),
odlueno je da e biti jedan predstavnik na 33.000 stanovnika. Poslednji zakon, donet 1832, utvrdio je broj od
jednog predstavnika na 48.000 stanovnika. Predstavljeno stanovnitvo sastoji se od svih slobodnih ljudi i od tri
petine od broja robova.
[144]
Vidi The Federalist, br. 5266. Story, str. 199314. Ustav, odeljak II i III.
[145]
The Federalist, br. 6777. Ustav, Cl. 2. Story, str. 315, 515780. Ketu's Commentaries, str. 255.
[146]
U ustavu je ostalo nejasno pitanje da li je predsednik obavezan da zatrai miljenje senata u sluaju
smenjivanja kao i u sluaju imenovanja nekog saveznog zvaninika. The Federalist u svom br. 77, ini se da
odgovara potvrdno; ali kongres je 1789. s puno razloga odluio da se predsednik, poto je odgovoran, ne moe

prisiliti da se slui saradnicima koji nemaju njegovo poverenje. Vidi Kent's Commentaries, sv. I, str. 289.
[147]
Svote koje drava plaa tim zvaninicima iznose svake godine 200,000.000 franaka.
[148]
Svake godine objavljuje se u Sjedinjenim Dravama jedan almanah pod naslovom National Calendar, u
njemu se nalaze imena svih saveznih zvaninika. U National Calendar za 1833. godinu naao sam brojku koju
ovde navodim. Iz gornjega proizilazi da kralj Francuske raspolae sa jedanaest puta vie mesta nego
predsednik Sjedinjenih Drava, mada je stanovnitvo Francuske samo jedan i po puta brojnije od stanovnitva
Unije.
[149]
Onoliko koliko je slao lanove u kongres. Broj biraa u izborima 1833. bio je 288 (The National
Calendar).
[150]
Okupe se birai svake drave, ali oni dostave u sedite centralne vlade spisak pojedinanih glasova, a
ne rezultat glasanja.
[151]
U takvom sluaju odluuje veina drava, a ne veina lanova predstavnikog doma, tako da Njujork
nema vei uticaj na odluku nego Rod-Ajlend. Tako se najpre trai izjanjavanje graana unije kao da ine jedan
jedini narod; a ako ovi ne mogu da se usaglase, oivljava se podela na drave, pa se svakoj priznaje jedan,
odvojen i nezavisan glas. I to je jedna od neobinosti saveznog ustava, koju moe da objasni jedino sukob
interesa.

[152]
[153]

Deferson je, meutim, 1801. bio izabran tek u trideset estom glasanju.

Vidi glavu VI, pod naslovom O pravosudnoj vlasti u Sjedinjenim Dravama. Ta glava prikazuje opta
naela Amerikanaca u pogledu pravosua. Vidi i savezni ustav, l. 3. Vidi i Thomas Sergeant: Constitiitional
law, being a view of the practice and jurisdiction ofthe courts of the United States u The Federalist, br. 7883.
vidi i Story, str. 134162, 489511, 581, 668. Vidi i ustavni zakon od 24. septembra 1789, Story, sv. I, str. 53.
[154]
Ba saveznim zakonima najpotrebniji su sudovi, a ipak ih ba oni najmanje predviaju. Uzrok je u tome
to su veinu konfederacija obrazovale nezavisne drave, koje nisu imale nameru da se povinuju centralnoj
vlasti, pa su, dajui ovoj pravo da nareuje, briljivo zadrale mogunost da joj se ne povinuju.
[155]
Unija je podeljena na okruge; u svaki okrug postavljen je po jedan savezni sudija. Sud kome je
predsedavao taj sudija nazvan je okruni sud (district-court). Uz to, svaki sudija iz sastava vrhovnog suda
morao je svake godine obii jedan deo teritorije republike da bi na licu mesta presudio u isvesnim vanijim
sporovima: sud kome je predsedavao taj sudija nazvan je pokretni sud (circuit-court). Najkrupniji sporovi,
najzad, morali su se iznositi, bilo neposredno, bilo u prizivu, pred vrhovni sud, u ijem se seditu okupljaju
jednom godinje sve sudije pokretnih sudova u sveano zasedanje. Porotni sistem uveden je u savezne
sudove na isti nain kao i u sudove drava i za sline sluajeve. Kao to se vidi, nema gotovo nikakve slinosti
izmeu vrhovnog suda Sjedinjenih Drava i naeg kasacionog suda. Vrhovni sud moe suditi i u prvom stepenu,
kasacioni samo u drugom ili treem. Vrhovni sud predstavlja, istina, kao i kasacioni, jedinstven, jedini sud, sa
zadatkom da uspostavi jednoobraznu sudsku praksu; ali vrhovni sud sudi i o injenicama i o pravnoj formi, i
neposredno izrie presudu, ne vraajui spor pred neki drugi sud; to su dve stvari koje kasacioni sud ne moe da
ini. Vidi ustavni zakon od 24. septembra 1789, u Story, sv. I, str. 53.
[156]
Uostalom, da bi ti sporovi o nadlenosti bili rei, odlueno je da e, u vrlo velikom broju saveznih
sporova, sudovi pojedinanih drava imati pravo da presuuju paralelno sa sudovima Unije; ali u tom sluaju je
osuena stranka uvek imala mogunost da uloi priziv vrhovnom sudu Sjedinjenih Drava. Vrhovni sud Virdinije
osporio je vrhovnom sudu Sjedinjenih Drava pravo da u drugom stepenu odluuje o njegovim presudama, ali
bez uspeha. Vidi Kent's Commcntaries, sv. I, str. 300, 370 i dalje; Story, str. 646, i ustavni zakon iz 1789; Laws of
the United States, sv. I, str. 53.
[157]
Ustav isto tako propisuje i da e sporovi koji bi mogli nastati izmeu neke drave i graana neke druge

drave biti u nadlenosti saveznih sudova. Ubrzo se pokrenulo pitanje da li se u ustavu mislilo na sve sporove,
bilo ko da je tuitelj. Vrhovni sud presudio je potvrdno; ali ta odluka uzbudila je savezne drave, koje su se
pobojale da e, i bez svoje volje i bilo kakvim povodom, bivati tuene saveznom pravosuu. Stoga je u ustav unet
amandman po kome pravosudna vlast Unije nije nadlena u sporovima koje bi graani jedne drave pokrenuli
protiv neke druge drave. Vidi Story, str. 624.
[158]
Primer dela piratstva.
[159]
Postavljeno je nekoliko ogranienja tom naelu time to su drave uvedene u senat kao nezavisne sile i
time to kao takve glasaju u predsavnikom domu u sluaju izbora predsednika; ali to su izuzeci. Suprotno
naelo prevladava.
[160]
Savreno je jasno, kae Story (str. 503), da svaki zakon koji proiruje, suava ili menja na bilo koji nain
namere stranaka, kako one proizilaze iz odredaba nekog ugovora, naruava (impairs) taj ugovor. Isti autor na
istom mestu briljivo definie ta savezna sudska praksa smatra ugovorom. Definicija je vrlo iroka. Koncesija
koju drava odobri privatnom licu, a ovo je prihvati, jeste ugovor, pa ne moe biti ukinuta dejstvom kakvog novog
zakona. Povelja koju drava izda nekoj kompaniji jeste ugovor i predstavlja zakon i za dravu kao i za
koncesionara. lan ustava o kome ovde govorim obezbeuje, dakle, postojanje velikog dela steenih prava, ali ne
svih. Moe se potpuno zakonito posedovati neka svojina a da nije steena ugovorom. Njeno posedovanje jeste
steeno pravo, ali to pravo ne garantuje savezni ustav.
[161]
Evo jednog znamenitog primera, koji navodi Story (str. 508). Koled u Darmautu, u dravi Nju-Hemir,
osnovan je na temelju jedne povelje izdate izvesnim pojedincima pre amerike revolucije. Na osnovu te povelje,
njegova uprava inila je, po amerikom izrazu, korporaciju. Zakonodavno telo Nju-Hemira nalo je za uputno da
izmeni odredbe prvobitne povelje i prenelo je na novu upravu sva prava, privilegije i ovlaenja koja su proizlazila
iz reene povelje. Biva uprava se suprotstavila i obratila saveznom sudu, koji joj je dao za pravo, budui da je
prvobitna povelja bila istinski ugovor izmeu drave i koncesionara, te novi zakon nije mogao izmeniti odredbe te
povelje a da ne narui prava steena na osnovu ugovora, ime se, sledstveno, kri lan 1, odeljak X ustava
Sjedinjenih Drava.
[162]
Vidi glavu pod naslovom O pravosudtnoj vlasti Sjedinjenih Drava.
[163]
Vidi Kent's Commentaries, sv. I, str. 387.

[164]

U to doba, slavni Aleksandar Hamilton, jedan od najuticajnijih sastavljaa ustava, nije se bojao da objavi
sledee (The Federalist, br. 71): "Znam da ima ljudi kojima bi se svidela samo takva izvrna vlast koja bi se
posluno povinovala eljama naroda ili eljama zakonodavnog tela; ali ini mi se da takvi imaju vrlo rogobatne
pojmove o svrsi svake vlade kao i o pravim sredstvima da se postigne prosperitet zajednice. Da miljenje naroda,
kad je razlono i zrelo, upravlja ponaanjem onih kojima je on poverio svoje poslove, to proizilazi iz uspostavljanja
republikanskog ustava; ali republikanska naela ne iziskuju da se preputamo i najsitnijoj udi narodnih strasti, niti
da se smesta povinjujemo svemu na ta masu mogu trenutno podstai prepredeni ljudi koji laskaju njenim
predubeenjima da bi izneverili njene interese. Narod, obino, eli samo da postigne sveopte dobro, to je istina;
ali on se esto vara u tom nastojanju. Ako biste mu rekli da on uvek sudi zdravo o sredstvima da se postigne
nacionalni prosperitet, njegov zdrav razum odbacio bi takvo laskanje; jer iskustvo ga je nauilo da mu se
deavalo da se prevario; a uditi se treba to se jo i ee ne vara, kad ga toliko saleu lukavstvima paraziti i
podlaci, kad mu na sve strane postavljaju klopke toliki pohlepni nikogovii, a svakodnevno ga razoaraju lukavstva
onih koji uivaju njegovo poverenje, a ne zasluuju ga, ili onih koji vie nastoje da ga steknu nego da ga budu
dostojni. Kad su istinski interesi naroda suprotni njegovim eljama, dunost je svih onih kojima je on poverio
staranje o tim interesima da se suprotstave zabludi ija je on trenutno rtva, da bi mu dali vremena da se
razabere i da stvari trezveno razmotri. A desilo se vie nego jednom da je narod, spasen tako kobnih posledica
sopstvenih zabluda, dizao spomenike zahvalnosti ljudima koji su imali tu uzvienu hrabrost da se izloe tome da
se narodu ne svide samo zato da bi mu korisno sluili."
[165]
To se videlo kod Grka, pod Filipom, kad je taj vladar preuzeo na sebe da izvri odluku amfiktionskog
vea. To se dogodilo i Nizozemskoj Republici, u kojoj je pokrajina Holandija uvek gospodarila. To se i u nae doba
jo deava u Germanskom Savezu. Austrija i Pruska postavile su se kao izvrioci Sabora i u njegovo ime
dominiraju nad celom konfederacijom.
[166]
Oduvek je tako bilo u vajcarskoj konfederaciji. vajcarska ve vekovima ne bi vie postojala da nije
surevnjivosti izmeu njenih suseda.
[167]
Ne govorim ovde o konfederaciji malih republika, nego o velikoj jedinstvenoj republici.
[168]
Vidi meksiki ustav iz 1824.
[169]
Primer: Ustav je Uniji dao pravo da naredi da se za njen raun prodadu neposednuta zemljita.

Pretpostavimo da Ohajo polae isto pravo u pogledu zemljita koja su u njegovim granicama, obrazlaui da se
u ustavu mislilo samo na teritorije koje jo nisu potpadale pod nadlenost nijedne savezne drave, pa sledstveno
on sam eli da ga proda. Pravosudno pitanje postavilo bi se, istina, izmeu kupaca ije vlasnitvo potie od Unije
i kupaca ije vlasnitvo potie od savezne drave, a ne izmeu Unije i Ohaja. Ali ako bi sud Sjedinjenih Drava
naredio da se savezni kupac uvede u posed, a sudovi Ohaja ostavili u posedu protivnu stranku, ta bi onda bilo
sa zakonskom fikcijom?
[170]
Kent's Commentaries, sv. I, str. 244. Treba obratiti panju da sam navedeni primer uzeo iz vremena
posle uspostavljanja sadanjeg ustava. Da sam se hteo vratiti u doba prvobitne konfederacije, ukazao bih na jo
ubedljivije sluajeve. Tada je u naciji vladalo istinsko oduevljenje; revoluciju je predstavljao izuzetno popularan
ovek, pa ipak, u to doba, kongres nije raspolagao uistinu niim. Svakog asa nedostajalo mu je ljudstva i novca;
propadalo je izvrenje i najbolje zamiljenih planova, a Uniju, koja je uvek bila na ivici propasti, spasla je mnogo
vie slabost njenih neprijatelja nego njena sopstvena snaga.
[171]
Istina je da evropske sile mogu povesti protiv Unije velike pomorske ratove, ali uvek je lake i manje
opasno voditi pomorski nego kontinentalni rat. Pomorski rat iziskuje samo jednu vrstu napora. Trgovaki narod,
ako pristane da svojoj vladi prui potreban novac, uvek je siguran da e imati flotu. A mnogo je lake prikriti od
nacije rtve u novcu nego rtve u ljudstvu i linim naporima. A i porazi na moru, uostalom, retko kad dovode u
opasnost opstanak ili nezavisnost naroda koji ih je pretrpeo.
to se pak kopnenih ratova tie, oevidno je da evropski narodi ne mogu protiv amerike Unije povesti
opasnije takve ratove. Teko je prevesti i u Americi odravati vie od 25.000 vojnika, to predstavlja jednu naciju
od dva miliona ljudi otprilike. I najvea evropska nacija, kad bi se tako borila protiv Unije, bila bi u istom poloaju
kao nacija od dva miliona u ratu protiv nacije od dvanaest miliona. Dodajte tome da su Amerikancu na dohvatu svi
njegovi izvori sredstava, a da bi Evropljanin bio na 4.000 km od svojih, a i da bi ve i samo ogromno prostranstvo
Sjedinjenih Drava predstavljalo nepremostivu prepreku najezdi.
[172]
Oni piu u novinama samo u retkim sluajevima kad ele da se obrate narodu i da govore u svoje lino
ime: kad su, na primer, na njihov raun objavljene klevete, pa ele da iznesu istinite injenice.
[173]
Prve amerike novine pojavile su se aprila 1704. Izlazile su u Bostonu. Vidi Zbirku Istorijskog dnitva
Masausetsa, sv. VI, str. 66.
Pogreno bi bilo misliti da je periodina tampa uvek bila potpuno slobodna u Americi; pokualo se da se
uspostavi neto slino prethodnoj cenzuri i polaganju kaucije.

Evo ta nalazimo u zakonodavnim dokumentima Masausetsa, pod datumom 14. januara 1722.
Komitet koji je naimenovala opta skuptina (zakonodavno telo pokrajine) da bi razmotrio pitanja u vezi sa
listom New England courant "misli da je tenja tih novina da religiju izvrgnu podsmehu i preziru; da se sveti pisci
u njima tretiraju skrnavno i bez potovanja; da se ponaanje svetenstva u njima zlonamerno tumai; da se
vrea vlada Njegovog Velianstva i da taj list remeti mir i spokojstvo ove pokrajine; sledstveno tome, komitet je
miljenja da se Demsu Franklinu, tamparu i izdavau, zabrani da ubudue tampa i izdaje reene novine ili bilo
kakav drugi spis pre no to ih podnese sekretaru pokrajine. Sudijama sreza Safolk poverie se da od gospodina
Franklina uzmu kauciju koja e jamiti za njegovo dobro vladanje u toku godine dana."
Predlog komiteta bio je prihvaen i postao je zakon, ali bez dejstva. Novine su izbegle zabranu time to su
ispod svojih stubaca stavljale ime Bendamin Franklin umesto Dems Franklin, a i javno mnenje je odbacilo tu
meru.
[174]
No ipak ne znam da li takvo promiljeno ubeenje, koje vlada sobom, ikad uzdie oveka do onolikog
ara i portvovanja kakvo mu ulivaju dogmatska verovanja.
[175]
Pismo Medisonu od 20. decembra 1787.
[176]
Re zvaninik uzimam ovde u njenom najirem znaenju: primenjujem je na sve one ija je dunost da
obezbede izvravanje zakona.
[177]
Vidi zakon od 27. februara 1813. u: Laws of Massachusetts, sv. II, str. 331. Treba rei da se porotnici
potom kockom odreuju sa tog spiska.
[178]
Zakon od 28. februara 1787 (Laws of Massachusetts, sv. I, str. 302). Tekst zakona glasi: "Select-men
svake optine istai e u krmama, gostionicama i maloprodajama spisak osoba poznatih kao pijanci, kockari i
takvi koji imaju naviku da gube vreme i novac u takvim radnjama; glasnik reenih radnji koji, posle tog upozorenja,
bude dopustio da reene osobe piju i kockaju se u njegovoj radnji, ili im bude prodao alkoholnog pia, bie
kanjen globom."
[179]
Izlino je i rei da ovde govorim o demokratskom ureenju primenjenom na neki narod, a ne na kakvo
malo pleme.
[180]
Razume se da re siromaan ima ovde, kao i drugde u ovoj glavi, relativno, a ne apsolutno znaenje.
Ameriki siromasi, u poreenju s evropskim, mogli bi esto izgledati bogati; ipak ih s razlogom nazivam

siromasima, u poreenju s onim njihovim sugraanima koji su bogatiji od njih.

[181]
Imuno stanje niih zvaninika Sjedinjenih Drava potie iz jo jednog drugog uzroka; ovaj nema veze
sa tedrou demokratije: svaki privatni poziv vrlo je unosan; drava ne bi nala slubenika kad ne bi pristajala da
ih dobro plaa. Ona je, dakle, u poloaju trgovakog preduzea, koje je prinueno, ma koliko bilo sklono
tedljivosti, da se suoi sa skupom konkurencijom.
[182]
Drava Ohajo, koja broji milion stanovnika, daje guverneru samo 1.200 dolara plate, ili 6.504 franka.
[183]
Da bi istina bila uoljivija, dovoljno je pogledati plate nekih zvaninika savezne vlasti. Smatrao sam
korisnim da uporedo navedem plate koje u Francuskoj pripadaju slinim funkcijama, da bi poreenjem stvar bila
itaocu dokraja jasna.
SJEDINJENE DRAVE Ministarstvo finansija (treasury department)
Vratar (messager)
3.734 fr.
Najnie plaen inovnik
5.420 fr.
Najvie plaen inovnik
8.672 fr.
Generalni sekretar (chief clerk) 10.840 fr.
Ministar (secretary of state) 32.520 fr.
ef vlade (predsednik)
135.000 fr.
FRANCUSKA Ministarstvo finansija
Ministrov vratar
1.500 fr.
Najnie plaen inovnik
1.000 do 1.800 fr.
Najvie plaen inovnik
3.200 do 3.600 fr.
Generalni sekretar
20.000 fr.
Ministar
80.000 fr.
ef vlade (kralj)
12,000.000 fr.
Moda greim to uzimam Francusku za poredenje. U Francuskoj, gde demokratski nagoni svaki dan sve
vie prodiru u vlast, ve se zapaa snana tendencija da skuptina poviava male plate, a naroito da sniava

visoke. Tako ministar finansija, koji 1834. godine prima 80.000 fr., 160.000 u doba Carstva; generalni direktori
ministarstva finansije, koji primaju 20.000, primali su tada 50.000. (Sve navedene plate izraene su u godinjem
iznosu, kao to se i danas iskazuju u javnim slubama zapadnih zemalja. Prim. prevodioca)
[184]
Treba videti, izmeu ostalog, u amerikim budetima, koliko staje izdravanje sirotinje i besplatno
kolovanje. U dravi Njujork utroeno je 1831. za pomo sirotinji 1,290.000 franaka. A ceni se da svota
posveena narodnoj prosveti iznosi najmanje 5,420.000 franaka. (William's New-York annual register, 1832, str.
205. i 243) Drava Njujork imala je 1830. 1,900.000 stanovnika, to ne ini ni dvostruki broj stanovnitva naeg
okruga Sever.
[185]
Kao to se vidi, Amerikanci imaju etiri vrste budeta: Unija ima svoj, a i drave, srezovi i optine imaju
svoj takoe. Za vreme svog boravka u Americi vrio sam obimna istraivanja da saznam iznos javnih trokova u
optinama i srezovima najvanijih drava Unije. Lako sam dobijao budet najveih optina, ali nemoguno mi je
bilo da pribavim budet malih. Ne mogu, dakle, sebi da stvorim nikakvu tanu predstavu o optinskim trokovima.
to se tie trokova srezova, imam nekoliko dokumenata koji, mada nepotpuni, moda zasluuju itaoevu
radoznalost. Ljubaznosti g. Riarda, biveg gradonaelnika Filadelfije, dugujem budete trinaest srezova
Pensilvanije za godinu 1830; To su: Libanon, Centre, Franklin, La Fayette, Montgommery, La Luzerne, Dauphin,
Buttler, Alleghany, Columbia, Northumberland, Northampton, Philadelphia. U njima je 1830. ivelo 495.207
stanovnika. Kad se baci pogled na kartu Pensilvanije, vidi se da su ti srezovi rastureni u svim pravcima i da su
pod dejstvom svih optih uzroka koji mogu uticati na stanje zemlje, tako da se ne bi moglo rei da oni ne pruaju
tanu predstavu o finansijskom stanju srezova Pensilvanije. A ti srezovi utroili su u toku 1830. godine 1,800.221
franak, to ini 3,64 fr. po stanovniku. Izraunao sam da je svaki taj stanovnik 1830. godine, posvetio potrebama
Unije 12,70 fr., a 3,80 fr. potrebama Pensilvanije; iz ega proizilazi da su ti graani dali drutvu, za podmirenje
svih javnih trokova (izuzev optinskih trokova), iznos od 20,14 fr. Ovaj je rezultat dvostruko nepotpun kao to
se vidi, poto se tie samo jedne godine i samo jednog dela javnih trokova, ali vrednost mu je u tome to je
pouzdan.
[186]
Oni koji su hteli da uspostave poreenje izmeu trokova Amerikanaca i naih trokova, dobro su osetili
da je nemoguno uporediti ukupne javne trokove Francuske sa ukupnim javnim trokovima Unije; ali nastojali su
da uporede odvojene delove tih trokova. Lako je dokazati da je i ovaj drugi postupak isto tako manjkav kao i prvi.
Sa im da uporedim, na primer, na nacionalni budet? Sa budetom Unije? Ali Unija se bavi mnogo manjim
brojem stvari nego naa centralna vlada, pa i njeni trokovi moraju, prirodno, biti mnogo manji. Da li da nasuprot
naim okrunim budetima stavim budete pojedinanih drava od kojih se sastoji Unija? Ali te pojedinane

drave obino se staraju o mnogo zamanijim i brojnijim interesima nego administracija naih okruga; njihovi
trokovi su, dakle, prirodno zamaniji. to se tie budeta srezova, u naem sistemu finansija ne nalazi se nita
to bi im bilo slino. Da li da trokove koji su u njima iskazani pridodamo budetu drave ili budetu optina?
Optinski trokovi postoje u obe zemlje, ali nisu uvek analogni. U Americi se optina stara o vie takvih poslova
kakve optina u Francuskoj preputa okrugu ili dravi. A ta uostalom i valja razumeti pod optinskim trokovima
u Americi? Organizacija optine razlikuje se po dravama. Da li da uzmemo kao pravilo ono to se deava u
Novoj Engleskoj ili u Dordiji, U Pensilvaniji ili u Ilinoisu? Izmeu izvesnih budeta dveju zemalja lako se
zapaa neka vrsta analogije; ali budui da se elementi koji ih sainjavaju uvek manje ili vie razlikuju, ne bi se
izmeu njih moglo uspostaviti ozbiljno poreenje.
[187]
I kad bi se uspela utvrditi tana svota koju svaki francuski graanin i svaki ameriki uplauje u dravnu
blagajnu, dolo bi se tek do jednog dela istine. Vlasti ne zahtevaju od obveznika samo novac nego i line napore
koji se mogu novano vrednovati. Drava dri vojsku; nezavisno od vojnike plate koju obezbeuje cela nacija,
vojnik treba jo i da uloi svoje vreme, koje ima manju ili veu vrednost ve prema tome kako bi ga on mogao
iskoristiti kad bi ostao slobodan. Isto se moe rei i za slubu u miliciji. ovek koji je u sastavu milicije privremeno
posveuje drutvu dragoceno vreme i stvarno daje dravi ono to proputa da zaradi. Navodim te primere, a
mogao bih ih navesti jo i mnogo drugih. Vlade Francuske i Amerike ubiraju i namete te prirode; oni optereuju
graane; ali ko moe tano proceniti njihovu vrednost u obe zemlje? Pa i to jo nije poslednja tekoa koja vas
zaustavlja kad hoete da uporedite javne trokove Unije s naima. Drava preuzima u Francuskoj izvesne
obaveze koje drava u Americi sebi ne namee, i obratno. Francuska vlada plaa svetenstvo; amerika vlada
preputa tu brigu vernicima. U Americi, drava se stara o sirotinji; u Francuskoj, ona je preputa milosru
graanstva. Mi svim javnim slubenicima obezbeujemo utvrenu platu, Amerikanci im omoguuju da naplauju
izvesne takse. U Francuskoj, doprinos radom postoji samo na malom broju drumova; u Sjedinjenim Dravama
na gotovo svim putevima. Nai su putevi otvoreni putnicima i oni ih mogu koristiti besplatno; u Sjedinjenim
Dravama ima mnogo puteva na kojima se plaa putarina. Sve te razlike u nainu kako obveznik plaa trokove
drutva oteavaju poreenje izmeu naih dveju zemalja; jer postoje izvesni trokovi koje graanin ne bi imao ili
koji bi bili manji kad drava ne bi preuzimala na sebe da dejstvuje u njegovo ime.
[188]
Vidi detaljan budet ministarstva mornarice u Francuskoj, a za Ameriku, National Calendar za 1833, str.
228.
[189]
Jedna od najneobinijih, po mome miljenju, bila je odluka po kojoj su se Amerikanci privremeno odrekli
toga da piju aj. Oni koji znaju da ljudi obino vie dre do svojih navika nego i do ivota, bez sumnje e se

zauditi toj krupnoj a neupadljivoj rtvi, na koju je pristao ceo narod.

[190]
lan 2, odeljak II, paragraf 2 ustava kae: "Predsednik e sklapati ugovore na osnovu miljenja i
pristanka senata." italac treba da ima u vidu da mandat senatora traje est godina, a poto ih biraju
zakonodavci svake drave, oni proizilaze iz dvostepenih izbora.
[191]
Vidi peti tom Vaingtonovog ivota od Marala (Marshall). Na str. 314 on kae: "U tako ustrojenoj vlasti
kao to je vlast u Sjedinjenim Dravama, prvi zvaninik, ma koliko vrst bio, ne moe dugo biti brana bujici javnog
mnenja; a mnenje koje je tada prevladavalo inilo se da vodi ratu. U zasedanju kongresa u to doba vrlo se esto
primeivalo, doista, da je Vaington izgubio veinu u predstavnikom domu." Izvan kongresa, protiv njega su se
izraavali krajnje estokim reima: na jednom politikom skupu nisu se ustezali da ga posredno uporede s
izdajnikom Arnoldom (str. 265). Maral jo kae (str. 355): "Oni koji su bili na strani opozicione stranke tvrdili su
da vladine pristalice obrazuju aristokratsku zaveru, potinjenu Engleskoj koja eli da uspostavi monarhiju, pa je,
sledstveno, neprijatelj Francuske; zaveru iji lanovi ine neku vrstu plemstva, koje umesto titula poseduje akcije
Banke i toliko se boji svake mere koja bi mogla uticati na vrednost kapitala da su neosetljivi na uvrede koje ast i
interes nacije nalau da se odbiju."
[192]
Trezvenjaka drutva su udruenja iji se lanovi obavezuju da e se uzdravati od estokih pia. U
vreme mog putovanja po Sjedinjenim Dravama trezvenjaka drutva brojala su ve vie od 270.000 lanova, i
zahvaljujui njihovom delovanju smanjila se potronja estokih pia, samo u dravi Pensilvaniji, za 500.000
galona godinje (1,850.000 litara).
[193]
Isto se zapazilo u Rimu pod prvim cezarima. Monteskije negde napominje da nita nije bilo ravno
oajanju nekih rimskih graana kad su se, posle celog ivota provedenog u ivoj politikoj delatnosti, odjednom
povukli u mir privatnog ivota.
[194]
Kad smo razmatrali savezni ustav, videli smo da su zakonodavci Unije inili suprotne napore. Rezultat
tih napora bilo je to da je savezna vlast nezavisnija u svojoj sferi nego to su vlasti drava. Ali savezna vlast bavi
se gotovo samo spoljnim poslovima; amerikim drutvom upravljaju ustvari vlasti drava.
[195]
Zakonodavna akta objavljena samo u dravi Masausets, od 1780. do danas, ispunjavaju ve tri debela
toma. A treba jo i napomenuti da je zbirka o kojoj govorim pregledana 1823. i da su iz nje uklonjeni mnogi
zastareli zakoni i takvi koji su postali bespredmetni. A drava Masaustets, koja nema vie stanovnika nego neki

na okrug, moe se smatrati najstabilnijom u celoj Uniji, jer unosi najvie delatnosti i mudrosti u svoje poduhvate.
[196]
Niko ne bi tvrdio da jedan narod ne moe zloupotrebiti silu prema nekom drugom narodu. A partije su
kao nekakve male nacije u velikoj; one su u madusobnom odnosu stranaca. Ako se slaemo da jedna nacija
moe biti tiranin prema nekoj drugoj, kako moemo poricati da i jedna partija moe to biti prema drugoj?
[197]
U Baltimoru, prilikom rata 1812, video se upeatljiv primer do kakvih krajnosti moe dovesti despotizam
veine. U to doba rat je u Baltimoru bio vrlo popularan. Jedan list koji mu je bio veoma protivan izazvao je takvim
svojim dranjem ogorenje stanovnitva. Narod se okupio, razbio tamparske maine i napao kuu u kojoj su
stanovali novinari. Neko je hteo da sazove miliciju, ali ona se nije odazvala. Da bi spasili nesrenike, kojima je
pretio gnev jevnosti, odluili su da ih odvedu u zatvor kao kakve zloince. I ta se mera predostronosti izjalovila; u
toku noi, narod se ponovo okupio; kako ni sudije nisu mogle da sazovu miliciju, narod je provalio u zatvor, jedan
je novinar ubijen na mestu, druge su ostavili mislei da su i oni mrtvi. Krivci, izvedeni pred porotu, bili su
osloboeni. Jednoga dana rekao sam jednom stanovniku Pensilvanije: "Objasnite mi, molim vas, kako to da u
jednoj dravi koju su osnovali kvekeri i koja je na glasu sa svoje tolerancije, osloboenim crncima nije dozvoljeno
da vre graanska prava. Plaaju porez, nije li pravo i da glasaju?" "Bila bi uvreda za nas", odgovorio mi je, "ako
biste mislili da su nai zakonodavci doneli tako grubo nepravednu i netolerantnu odluku." "Znai, Crnci kod vas
imaju pravo glasa?" "Dabogme." "Pa kako to da jutros, na skupu biraa, nisam video ni jednog?" "Nije za to kriv
zakon", ree mi Amerikanac, "Crnci, istina, imaju pravo da se pojave na izborima, ali se dragovoljno uzdravaju."
'To je velika skromnost s njihove strane." "O, ne bi oni odbijali da dou, nego se boje da ih ne zlostavljaju. Kod
nas se ponekad deava da zakonu nedostaje snage, ako ga veina ne podrava. A veina je puna najdubljih
predrasuda prema Crncima, pa predstavnici vlasti ne oseaju dovoljno snage da im garantuju prava koja im je
dao zakonodavac." "Zaboga! Zar veina koja ima preimustvo da im propisuje zakon, hoe da ima i privilegiju da
se tom istom zakonu ne povinuje."
[198]
Vlast moe biti centralizovana u skuptini; ona je onda jaka, ali nije postojana; moe biti centralizovana u
jednom oveku: tada nije toliko jaka, ali je postojanija.
[199]
Izlino je, mislim, upozoriti itaoca da ovde, kao i svud u ovoj glavi, govorim ne o saveznoj vlasti, nego o
posebnim vlastima svake drave, kojom veina upravlja despotski.
[200]
Vidi The Federalist, br. 51.

[201]
[202]
[203]

Pismo Defersona Medisonu od 15. marta 1789.

Vidi u prvom delu (glava VI) to sam rekao o pravosudnoj vlasti.

Bila bi ve korisna i zanimljiva stvar razmotriti porotu kao pravosudnu ustanovu, proceniti dejstvo koje
ima u Sjedinjenim Dravama i ispitati kako je amerikanci koriste. Ispitivanje samo tog pitanja moglo bi biti predmet
cele jedne knjige, i to knjige zanimljive za Francusku. U njoj bi se ispitivalo, na primer, koji bi deo amerikih
stavova o poroti magao biti uveden kod nas i s kakvom postupnou. Amerika drava koja bi o tome pruala
najvie obavetenja bila bi Luizijana. Luizijana obuhvata izmeano francusko i englesko stanovnitvo. Kao i ta dva
naroda, i njihova dva zakonodavstva tu su prisutna i malo pomalo se stapaju. Knjige koje bi bilo najkorisnije
pregledati bile bi zbirka zakona Luizijane, u dva toma, pod naslovom; Digeste des lois de la Louisiane, a jo i vie
moda jedan prirunik o graanskom postupku, dvojezini, pod naslovom; Trait sur les rgls des actions
civiles, izdat 1830. u Nju Orleansu. To delo ima i jednu osobitu prednost: ono prua Francuzima pouzdano i
autentino objanjenje engleskih pravnih izraza. Jezik zakona predstavlja kao nekakav poseban jezik u svih
naroda, a u Engleskoj jo i vie nego drugde.
[204]
Svi engleski i ameriki pravnici jednoduni su u tom pogledu. G. Stori, sudija vrhovnog suda Sjedinjenih
Drava, ovako hvali ustanovu porote u graanskopravnoj materiji: "Svi smatraju da je neprocenjiva korist od
suenja pomou porote u graanskim stvarima, korist jedva manja od one u krivinim sluajevima, u tome to je
to bitno za politiku i graansku slobodu." (Story: Trait de la constitution fdrale, knj. III, gl. XXXVIII)
[205]
Kad bi se htelo utvrditi kolika je korist od porote kao pravosudne ustanove, mogli bi se pruiti i mnogi
drugi argumenti, meu njima i ovi: to vie porotnika uvodite u sudovanje moete bez nezgode smanjivati broj
sudija, to je velika prednost. Kad su sudije veoma mnogobrojne, smrt svakog dana stvara praznine u
pravosudnoj hijerarhiji i prua nove poloaje ivima. Ambicija sudija je, dakle, u stalnoj napetosti, pa ih to ini
zavisnijim od veine ili od onoga ko postavlja u upranjena zvanja. Tada se u sudstvu napreduje kao to se stiu
inovi u vojsci. Takvo stanje je potpuno suprotno dobrom pravosuu i intencijama zakonodavca. eli se da sudije
budu nepomine da bi bile slobodne; ali ta vredi to im niko ne moe oduzeti nezavisnost ako je oni sami rado
rtvuju. Kad su sudije veoma mnogobrojne, nemoguno je da se meu njima ne nae i mnogo nesposobnih: jer
veliki sudija nije obian ovek. A ne znam nije li jedan tek upola prosveen sud najgora od svih kombinacija da bi
se postigao cilj postavljen ustanovljenjem sudova. Ja bih lino radije prepustio odluivanje u nekom sporu
neobrazovanim porotnicima koje bi upuivao vian sudija nego da ga poverim sudijama od kojih bi veina tek

nepotpuno poznavala sudsku praksu i zakone.

[206]
Treba ipak uiniti jednu vanu napomenu:
Ustanova porote daje, istina, narodu opte pravo kontrole nad postupcima graana, ali ona mu ne prua
sredstva da tu kontrolu vri u svim sluajevima niti tiranski. Kad apsolutni vladar ima mo da o zloinima sudi
putem svojih izabranika, sudbina optuenog je takorei unapred odluena. Ali kad bi narod i bio unapred reen da
osudi, sastav porote i njena nezavisnost jo bi pruali neke povoljne izglede na oslobaajuu presudu.
[207]
Da bi neko bio meu biraima u ime okruga (koji predstavljaju zemljine posede), pre reforme iz 1832,
trebalo je da ima u vlasnitvu ili u doivotnom zakupu zemljite koje donosi ist prihod od 40 ilinga. Taj zakon bio
je donet pod Henrijem VI, oko 1450. Izraunato je da 40 ilinga iz doba Henrija VI odgovara 30 funti sterlinga
danas. Ipak je do 1832. zadrana ta osnova, usvojena u XV veku, to dokazuje koliko je engleski ustav vremenom
postajao demokratski, ak iako je izgledao nepromenljiv. Vidi kod Delolme-a-, vidi i kod Blackstone-a, knj. I, gl. IV.
Engleske porotnike bira erif grofovije (Delolme, sv. I, gl. XII). erif je obino vrlo znaajan ovek u grofoviji; on
obavlja pravosudne i upravne funkcije; predstavlja kralja, koji ga imenuje svake godine (Blackstone, knj. I, gl. IX).
Njegov poloaj stavlja ga iznad sumnji u pogledu korupcije od strane stranaka; uostalom, ako se posumnja u
njegovu nepristrasnost, moe se traiti izuzee celokupne porote koju je on imenovao, i tada se drugom jednom
zvaniniku poverava da izabere nove porotnike. Vidi Blackstone, knj. III, gl. XXIII.
Da bi neko imao pravo da bude porotnik, treba da poseduje zemlju sa najmanje 10 ilinga prihoda
(Blackstone, knj. III, gl. XXIII). Valja primetiti da je taj uslov postavljen oko 1700, kad je vrednost novca bila
neuporedivo vea nego danas. Vidi se da su Englezi zasnovali svoj sistem porote ne na sposobnosti, nego na
zemljinom posedu, kao i sve druge svoje politike institucije.
Kasnije su se u porotu prihvatali i zakupci, ali se zahtevalo da im zakup bude vrlo dug i da imaju ist prihod od
20 ilinga, nezavisno od rente. (Blackstone, ibid.)
[208]
Savezni ustav uveo je porotu u sudove Unije isto kao to su je i drave bile uvele u svoje posebne
sudove; tavie, nije postavila nekakva svoja odvojena pravila za izbor porotnika. Savezni sudovi biraju porotnike
iz redovnog spiska porotnika koji je svaka drava uspostavila za svoje potrebe. Treba, dakle, zakone pojedinanih
drava razmotriti da bi se videla teorija o sastavu porote u Americi. Vidi Story's Commentaries on constitution,
knj. III, gl. XXXVIII, str. 654659; Sergeant's constitutional law, str. 165. Vidi i savezne zakone iz 1789, 1800. i
1802. o tom predmetu.
Da bih dobro prikazao naela Amerikanaca u pogledu sastava porote, ispitao sam zakone drava udaljenih
jedne od drugih. Evo kakve se opte ideje mogu izvui iz tog razmatranja.

U Americi svi graani koji su birai imaju pravo da budu porotnici. Velika drava Njujork ipak je uspostavila
malu razliku izmeu te dve podobnosti, ali u smislu suprotnom od naih zakona, to jest ima manje porotnika nego
biraa u dravi Njujork. Uglavnom se moe rei da u Sjedinjenim Dravama pravo da se bude lan porote, kao i
pravo da se biraju predstavnici, obuhvata svakoga; ali vrenje tog prava nije ipak dato svakome bez razlike.
Svake godine skup optinskih ili sreskih zvaninika, koji se u Novoj Engleskoj zovu select-men, u dravi
Njujork supervisors, u Ohaju trustees, a parohijalni erifi u Luizijani, biraju, za svaki srez, izvestan broj graana
koji imaju pravo da budu porotnici i za koje oni smatraju da su za to podobni. Poto su i sami ti zvaninici izborni,
ne izazivaju podozrenje; ovlaenja su im vrlo iroka i proizvoljna, kao to je to obino kod republikanskih
zvaninika, i oni ih esto koriste, kau, naroito u Novoj Engleskoj, da bi odbacili nedostojne ili nesposobne
porotnike.
Imena tako odabranih porotnika predaju se okrunom sudu, pa se od svih tih imena kockom izvlai porota
koja treba da presudi u sporu.
Amerikanci su, uostalom, nastojali da na sve naine porota bude dostupna narodu i da mu to bude to manje
na teret. Poto su porotnici vrlo mnogobrojni, na svakog doe red jedva jednom u tri godine. Rasprave se dre u
glavnom gradu svakog okruga, a okrug odgovara naem srezu. Tako sud zaseda blizu porote, umesto da porotu
dovodi sebi, kao u Francuskoj; najzad, porotnici se obeteuju bilo od strane drave ili od stranaka. Primaju
obino jedan dolar (5,42 franka) dnevno, nezavisno od trokova putovanja. U Americi se na porotu jo gleda kao
na dunost, ali to je dunost koja se lako vri i kojoj se svako bez muke potinjava.
Vidi Brevard's Digest ofthe public statute law of South Carolina, sv. 2, str. 338, sv. 1, str. 454. i 456, sve. 2, str.
218; The general laws of Massachusetts revised and published by authority of the legislature, sv. II, str. 331,187;
The revised statutes ofthe State of New-York, sv. II, str. 720, 411, 717, 643; The statute law of the State of
Tennessee, sv. I, str. 209; Acts of the State of Ohio, str. 95 i 210; Digest of the acts of the state of Louisiana, sv.
II, str. 55.
[209]
To je jo i vie tako kad se porota primenjuje samo na neke krivine procese.
[210]
Kad se poblie ispita sastav graanske porote kod Engleza, lako se otkriva da porotnici nikad ne izmiu
kontroli sudije.
Istina je da odluka porote, u graanskom kao i u krivinom procesu, obino obuhvata, u jednostavnoj izreci, i
injenicu i pravo. Primer: Pjer potrauje jednu kuu budui da ju je kupio; to je injenica. Protivnik prigovara da
nema pravnu sposobnost prodavca. Porota se ograniava na to da kae da e kua biti predata Pjeru; ona tako
odluuje i o injenici i o pravu. Kad su uveli porotu u graanske sporove, Englezi miljenju porote nisu ostavili

nepogreivost koju joj priznaju u krivinim stvarima, kad je odluka povoljna. Ako sudija smatra da je odlukom
porote pogreno primenjen zakon, on moe odbiti da je prihvati i vratiti porotu da nanovo odluuje. Ako sudija bez
prigovora prihvati odluku porote, spor jo nije potpuno okonan: ima vie puteva albe na presudu, Glavni se
sastoji u tome da se od pravosua trai da se odluka porote poniti i da se sazove druga porota. Valja rei da se
takav zahtev retko usvaja, a nikad vie od dvaput; ipak sam takav sluaj video svojim oima. Vidi Blackstone, knj.
III, gl. XXIV; knj. III, gl. XXV.
[211]
Savezne sudije presuuju gotovo uvek same o pitanjima koje se blie tiu savezne vlasti.
[212]
Amerika jo nema veliku prestonicu, ali ve ima vrlo velikih gradova. Filadelfija je 1830. brojala 161.000
stanovnika, a Njujork 202.000. Svetina koja ivi u tim velikim gradovima predstavlja olo jo opasniji od onog u
Evropi. On se sastoji pre svega od osloboenih crnaca, koje zakon i shvatanja osuuju na nasledno srozavanje i
bedu. Sree se i mnotvo Evropljana koje nevolja i loe ponaanje dogoni svakodnevno na obale Novoga sveta;
takvi donose u Sjedinjene Drave nae najtee poroke, a nemaju interesa koji bi te poroke suzbijali. Boravei u
zemlji a da nisu njeni graani, spremni su da iskoriste sve strasti koje je uzburkavaju. Tako su od nekog vremena
izbijali ozbiljni neredi u Filadelfiji i u Njujorku. Takvi neredi nepoznati su u ostalim krajevima zemlje, koji se zbog
toga i ne uznemiruju, jer gradsko stanovnitvo nije dosad imalo nikakvu vlast niti uticaj na stanovnitvo u
unutranjosti. Ipak gledam na veliinu izvesnih amerikih gradova, a naroito na prirodu njihovog stanovnitva,
kao na istinsku opasnost koja preti budunosti demokratskih republika Novoga sveta, i ne bojim se predskazati da
e one od toga propasti, sem ako vlada ne uspe da stvori oruanu silu koja bi, ostajui potinjena volji veine,
ipak bila nezavisna od stanovnitva gradova i mogla suzbijati njegovu razuzdanost.
[213]
U Novoj Engleskoj je zemljite izdeljeno na vrlo male posede, ali se vie ne deli.
[214]
Evo kako o tome sluaju izvetava New-York Spectator od 23. avgusta 1831: "Porotni sud sreza ester
(Njujork) odbacio je pre nekoliko dana jednog svedoka koji je izjavio da ne veruje u Boga. Predsedavajui sudija
napomenuo je da mu dosad nije bilo poznato da postoji iv ovek koji ne veruje u Boga; da ta vera predstavlja
potvrdu svakog svedoenja pred sudom i da mu nije poznat sluaj u nekoj hrianskoj zemlji da je dozvoljeno
svedoku da svedoi bez takve vere."
[215]
Sem ako se tako ne nazovu funkcije koje mnogi od njih vre u kolama. Najvei deo obrazovanja
poveren je svetenstvu.

[216]

Vidi ustave Njujorka, l. 7, paragraf 4, Severne Karoline, l. 31, Virdinije, June Karoline, l. 1, paragraf
23, Kentakija, l. 2, paragraf 26, Tenesija, l. 8, paragraf 1, Luizijane, l. 2, paragraf 22. Dotini lan ustava
drave Njujork glasi: "Budui da su pastori, po svom pozivu, posveeni sluenju Bogu i staranju o duama, u
vrenju tih vanih dunosti ne treba da budu ometani, pa sledstveno nijedan pastor ili svetenik, ma kojoj
veroispovesti pripadao, nee moi imati nikakve javne funkcije, bilo civilne ili vojne."
[217]
Proputovao sam jedan deo pograninih oblasti Sjedinjenih Drava otvorenim koijama, koje su zvali
potanskim kolima. Vozili smo se punim kasom danju i nou, tek prokrenim putevima usred ogromnih zelenih
uma; kad bi nastao suvie gust mrak, koija bi zapalio granje aria, pa smo pri toj svetlosti nastavljali put. Na
poduim rastojanjima nailazili smo na krovinjaru usred ume: to su bile pote. Kurir bi bacio pred vrata te
samotne kue ogroman sveanj pisama, pa smo nastavljali u galopu, ostavljajui svakom stanovniku iz okoline
da se potrudi da doe po svoj deo toga blaga.
[218]
Godine 1832. svaki je stanovnik Miigena utroio 1,22 franka na potarinu za pisma, a svaki stanovnik
Floride 1,05 franaka. (Vidi National Calendar, 1833, str. 244) Iste godine, svaki stanovnik naeg okruga Sever
platio je dravi, za isto, 1,04 franka. (Vidi Compte gnral de l'administration des finances, 1833, str. 623) A
Miigen je u to vreme jo brojao samo sedam stanovnika na kvadratnu milju, a Florida pet; obrazovanje je bilo
slabije raireno u ta dva okruga, a i delatnosti manje nego u veini drava Unije, dok okrug Sever, koji obuhvata
3.400 stanovnika po etvornoj milji, ini jedan od najprosveenijih i privredno najaktivnijih delova Francuske.
[219]
Podseam itaoca na smisao u kome uzimam re naravi: pod njom razumem skup misaonih i
duhovnih sklonosti koje ljudi unose u stanje u drutvu.
[220]
Uroenik Severne Amerike zadrava svoja shvatanja, pa ak i najsitinije navike, sa nepopustljivou bez
primera u istoriji. Za vie od dva veka otkako su nomadska plemena Severne Amerike u svakodnevnim odnosima
s belom rasom, nisu od nje primili takorei nijednu ideju i nijedan obiaj. Evropljani su, meutim, izvrili velik uticaj
na divljake. Zbog njih je narav Indijanaca postala nesreenija, ali nije postala vema evropska. Boravei u leto
1831. iza jezera Miigena, na jednom mestu zvanom Zeleni zaliv, koje je krajnja granica Sjedinjenih Drava
prema Indijancima na severozapadu, upoznao sam se s jednim amerikim oficirom, majorom H., koji mi je
jednog dana, poto mi je mnogo govorio o nepromenljivosti indijanske naravi, ispriao sledee: "Upoznao sam
jednom jednog Indijanca koji se kolovao u jednom koledu Nove Engleske. U kolovanju je postigao velik uspeh i
stekao je spoljanjost civilizovanog oveka. Kad je izbio rat izmeu nas i Engleza 1810, ponovo sam sreo tog

oveka; sluio je tada u naoj vojsci, na elu ratnika svog plemena. Amerikanci su Indijance primili u svoje redove
samo pod uslovom da e se uzdrati od svoga groznog obiaja da skalpiraju pobeene. Uvee posle bitke kod
***, taj Indijanac doao je i seo kraj vatre u naem bivaku; pitao sam ga ta je doiveo u toku dana; ispriao mi je,
pa je, padajui sve vie u vatru pri seanju na svoje podvige, na kraju raskopao malo uniformu i rekao: 'Nemojte
me izdati, ali pogledajte!' I ugledao sam, izmeu njegovog tela i koulje, skalp jednog Engleza jo sav u krvi."
[221]
U trinaest prvobitnih drava ostala su jo samo 6.373 Indijanca. Vidi Zakonodavna dokumenta, 20.
kongres, br. 117, str. 20.
[222]
Gg. Klark i Kas, u svom izvetaju kongresu, 4. februara 1829, str. 23, kau: "Davno je prolo ono vreme
kad su Indijanci mogli nabavljati to im je potrebno za hranu i odeu a da ne pribegnu proizvodima civilizovanih
ljudi. S one strane Misisipija, u zemlji gde se jo nailazi na ogromna krda bivola, ive indijanska plemena koja
prate te divlje ivotinje u njihovim seobama; ti Indijanci o kojima govorimo jo nalaze mogunost da ive po
obiajima svojih dedova; ali bivoli stalno uzmiu. Sad se jo pukom i zamkama mogu uloviti samo sitnije zveri,
kao to su medved, jelen lopatar, dabar, vidra, koji Indijancima osobito pruaju to im je potrebno za ivot.
Naroito su na severozapadu Indijanci primorani da preterano rade da bi ishranili svoju porodicu. Lovac esto
po vie dana bezuspeno goni divlja; za to vreme njegova porodica mora da se hrani korom drveta ili korenjem
da bi preivela; stoga mnogi umiru od gladi svake zime."
Indijanci nee da ive kao Evropljani; meutim, oni ne mogu bez Evropljana, a ne mogu da ive ni sasvim kao
njihovi preci. O tome se moe prosuditi po jednom dogaaju, za koji sam takoe saznao iz zvaninih izvora. Ljudi
iz jednog indijanskog plemena s obala Gornjeg jezera ubili su jednog Evropljanina; amerita vlada zabranila je da
se trguje s plemenom kome su krivci pripadali sve dok joj se ovi ne izrue, to je izvreno.
[223]
U svome Prikazu Sjedinjenih Drava Volne kae: "Pre pet godina, idui od Vensena do Kaskaskijasa,
to je teritorija danas obuhvaena dravom Ilinois, a tada potpuno pusta (1797), nije bilo prerije na kojoj se nisu
videla krda od etiri-pet stotina bivola; danas ih vie nema; preplivali su Misisipi, jer su ih uznemiravali lovci,
naroito klepetue amerikih krava." (Volney: Tableau des Etats-Unis, str. 370)
[224]
U istinitost ovoga to tvrdim moe se uveriti ako se pogleda opti pregled indijanskih plemena
obuhvaenih granicama na koje polau pravo Sjedinjene Drave {Zakonodavna dokumenta, 20. kongres, br. 117,
str. 90105). Videe se da se plemena u sreditu Amerike brzo smanjuju, mada su Evropljani jo vrlo daleko od
njih.

[225]

Gg. Klark i Kas, u svom izvetaju kongresu, str. 15, kau da su Indijanci vezani za svoju zemlju istim
oseanjem ljubavi kao i mi za nau; tavie, pomisao da otue zemljita koja je veliki Duh darovao njihovim
precima budi u njima izvesne sujeverne predstave, koje veoma snano deluju na plemena koja jo nisu nita
ustupila ili su ustupila tek mali deo svoje teritorije Evropljanima. "Ne prodajemo zemlju gde poiva prah naih
dedova", to je uvek prvi odgovor onome ko im predloi da kupi njihova polja.
[226]
Vidi u Zakonodavnim dokumentima kongresa, br. 117, priu o tome ta se dogaa u tim prilikama. Taj
neobini tekst nalazi se ve u citiranom izvetaju gg. Klarka i Luisa Kasa kongresu, od 4. februara 1829. G. Kas
je danas dravni sekretar rata. Gg. Klark i Kas kau: "Kad Indijanci stignu na mesto gde treba da se sklopi
ugovor, siromani su i gotovo goli. Tu ugledaju i ispituju vrlo velik broj stvari, za njih dragocenih, koje su se
ameriki trgovci postarali da donesu. ene i deca, u elji da zadovolje svoje potrebe, ponu tada saletati ljude i
dosaivati im hiljadama molbi, pa koriste sav svoj uticaj na njih da se prodaja zemlje obavi. Nepromiljenost
Indijanaca je uobiajena i nesavladiva. Zadovoljiti najpree potrebe i utoliti sadanje elje, to je neodoljiva strast
divljaka; oekivanje buduih prednosti tek slabo deluje na njega; on lako zaboravlja prolost, a ne brine o
budunosti. Uzalud bi ko traio od Indijanaca da mu ustupe deo svog zemljita ako ne bi bio u stanju da smesta
zadovolji njihove potrebe. Ako se nepristrasno pogleda u kakvom su poloaju ti jadnici, ne moemo se uditi s
koliko se ara trude da postignu neko olakanje u svojoj bedi."
[227]
G. E. Everet je 19. maja 1830. tvrdio pred predstavnikim domom da su Amerikanci putem ugovora ve
stekli, istono od Misisipija, 230,000.000 akra (oko 115 miliona hektara). Pleme Osed ustupilo je 1808. godine
48,000.000 akra (oko 24 miliona hektara) za rentu od 1,000 dolara. Pleme Kvapo ustupilo je 1818. 20,000.000
akra za 4,000 dolara; sebi su zadrali teritoriju od 1,000.000 akra da bi na njoj lovili. Data je sveana zakletva da
e se to potovati; ali ubrzo je i to bilo zaposednuto kao i ostalo.
G. Bel, izvestilac kongresnog komiteta za poslove s Indijancima, rekao je 24. februara 1830: "Da bismo
prisvojili pusta zemljita na koja Indijanci polau pravo vlasnitva, usvojili smo praksu da indijanskim plemenima
plaamo vrednost njihovih lovita (hunting-ground) kad se divlja razbeala ili je unitena. Probitanije je i izvesno
saglasnije propisima pravde, a i ovenije, postupati tako nego s orujem u ruci prigrabiti teritoriju divljaka. Obiaj
da se od Indijanaca otkupi pravo vlasnitva nije, dakle, nita drugo do jedan nov nain sticanja vlasnitva, kojim
su ovenost i interes (humanity and expediency) zamenili silu, i putem koga treba takoe da zagospodarimo
zemljitima na koja polaemo pravo na osnovu otkria, a koji nam uostalom obezbeuje i pravo koje imaju
civilizovane nacije da se nasele na teritorijama koje zauzimaju divlja plemena. Vie razloga je do danas, u oima
Indijanaca, neprestano umanjivalo cenu tla koje zauzimaju i inilo ih kasnije sklonim da nam ga bez tekoa

prodaju. Obiaj da se od divljaka otkupljuje njihovo pravo poseda (right of occupancy) nije, dakle, nikad mogao
usporiti u primetnoj meri prosperitet Sjedinjenih Drava." (Zakonodavni dokumenti, 21. kongres, br. 227, str. 6)
[228]
To je, ini nam se, i miljenje skoro svih amerikih dravnika. G. Kas je u kongresu rekao: "Ako o
budunosti sudimo po prolosti, treba predvideti progresivno smanjivanje broja Indijanaca i oekivati konano
gaenje njihove rase. Da se to ne bi dogodilo, trebalo bi da se nae granice prestanu iriti i da se divljaci nastane
izvan njih, ili pak da se izvri potpuna promena u naim odnosima s njima, to bi bilo malo razumno'oekivati."
[229]
Tako je bilo, izmeu ostalog, u ratu koji su Vampanoazi i druga plemena u savezu, pod vodstvom
Metakoma, povela 1675. protiv naseljenika Nove Engleske i u ratu koji su Englezi vodili 1622. u Virdiniji.
[230]
Vidi u raznih istoriara Nove Engleske. Vidi i Charlevoix: Histoire de la Nouvelle-France i Lettres
difiantes.
[231]
Volne, u svom Prikazu Sjedinjenih Drava, str. 423, kae: "U svim plemenima jo postoje generacije
starih ratnika, koji, kad vide da neko kopa motikom, poviu kako se kvare drevni obiaji, i tvrde da propadanje
divljaka potie od tih novotarija, te da bi bilo dovoljno da se vrate svojim prvobitnim obiajima pa da povrate slavu i
mo."
[232]
U jednom zvaninom dokumentu nailazimo na sledei opis: "Dokle god se mladi nije uhvatio ukotac s
neprijateljem i ne moe se pohvaliti kakvim junakim podvigom, ne uiva nikakvo uvaenje: na nj se gleda otprilike
kao i na enu. Prilikom velikih ratnikih igara ratnici jedan za drugim gaaju dirck, kako ga oni zovu, i priaju o
svojim podvizima; sluaoci su tom prilikom rodbina, prijatelji i drugovi iz borbe. Dubok utisak koji pripovedaeve
rei ostavljaju ispoljava se tiinom u kojoj ga sluaju, pa bunim pljeskanjem na kraju pripovedanja. Mladi koji u
takvim skupovima nema ta da ispria smatra sebe veoma nesrenim i ima primera da su se mladi ratnici,
kojima su strasti bile tako raspaljene, povukli iz igre i otili, sami, da osvoje trofeje koje bi mogli pokazati i izvre
podvige kojima bi se mogli podiiti."
[233]
Ti su narodi danas obuhvaeni dravama Dordija, Tenesi, Alabama i Misisipi. Na Jugu su nekad bila
etiri velika naroda (danas im se vide ostaci): oktoi, ikasoi, Krici i eroki. Ostaci ta etiri naroda brojali su
1830. jo oko 75.000 osoba. Rauna se da se na teritoriji koju danas zauzima ili potrauje angloamerika Unija
nalazi oko 300.000 Indijanaca. (Vidi Proceedings of the Indian Board in the city of New-York.) Zvanini dokumenti
podneti kongresu utvruju taj broj na 313.130. italac koji bi eleo da upozna imena i veliinu svih plemena koja

ive na angloamerikoj teritoriji trebalo bi da pregleda dokumente koje sam pomenuo. (Zakonodmtii dokumenti,
20. kongres, br. 117, str. 90105)
[234]
Doneo sam u Francusku jedan ii dva primerka te neobine publikacije.
[235]
Vidi u izvetaju komiteta za indijanske poslove 21. kongresa, br. 227, str. 23, zato je broj meleza
porastao kod erokija: glavni uzrok potie iz rata za nezavisnost. Poto su se mnogi Angloamerikanci u Dordiji
opredelili za Englesku, bili su prinueni da se povuku kod Indijanaca, pa su se tu i enili.
[236]
Melezi su na alost bili malobrojniji i izvrili manji uticaj u Severnoj Americi nego bilo gde drugde. Dve
velike evropske nacije naselile su taj deo amerikog kontinenta: Francuzi i Englezi. Prvi su se ubrzo enili
urodenikim devojkama, ali, po nesrei, postojala je nekakva potajna privlanost izmeu indijanske i njihove
naravi: umesto da oni varvarima uliju sklonosti i navike civilizovanog ivota, esto su se oni sami strasno predali
ivotu divljaka; takvi su postali najopasniji pohodnici pustih predela i stekli su prijateljstvo Indijanaca time to su
preterivali i u njihovim porocima i u vrlinama. G. de Senonvil, guverner Kanade, pisao je 1685. Luju XIV: "Dugo se
verovalo da divljake treba pribliiti nama da bismo ih pofrancuzili; po svemu valja priznati da smo se varali. Oni
koji su se s nama zbliili nisu postali Francuzi, a Francuzi koji su se s njima druili postali su divljaci. Upadljivo se
oblae kao oni, ive kao oni." (Charlevoix: Histoire de la Nouvelle-France, sv. II, str. 345) Englez, naprotiv, ostavi
istrajno privren shvatanjima, obiajima i najsitnijim navikama svojih predaka, ostao je i usred amerikih pustoi
onakav kakav je bio i usred evropskih gradova. On, dakle, nije hteo da uspostavi nikakav dodir sa divljacima, koje
je prezirao, i briljivo je izbegavao da svoju krv pomea sa varvarskom. Tako, dok Francuzi nisu imali nikakav
zdrav uticaj na Indijance, Englezi su im uvek ostali tui.
[237]
U pustolovnom ivotu lovakih naroda postoji nekakva neodoljiva privlanost koja obuzme ljudsko srce i
ponese ga uprkos razumu i iskustvu. O toj istini moe se ovek uveriti itajui Tanerove uspomene.
Taner (Tanner) je Evropljanin koga su Indijanci oteli kad mu je bilo est godina, pa je trideset godina ostao s
njima u umi. Nema niega uasnijeg od bede koju on opisuje. Prikazuje nam plemena bez poglavice, porodice
ostale izvan naroda, osamljene ljude, obogaljene ostatke monih plemena, koji nasumce lutaju po ledenim
pustoima Kanade. Gone ih glad i hladnoa; svakog dana ini se da e izdahnuti. Obiaji su kod njih izgubili svoju
mo, tradicije su bez uticaja. Ljudi sve vie postaju varvari. Taner deli s njima sve te nevolje; on zna za svoje
evropsko poreklo; ne zadravaju ga silom daleko od belaca: on, naprotiv, svake godine dolazi da s njima trguje,
zalazi u njihove kue, vidi njihovo blagostanje, zna da bi, onoga dana kad bi poeleo da se vrati civilizovanom
drutvu, lako to mogao uiniti a ostaje trideset godina u pustinji. Kad se najzad vratio u civilizovano drutvo,

priznaje da ivot iju je bedu opisao ima za njega potajnih ari; neprestano mu se vraa, mada ga je napustio, i
sa silnim aljenjem rastaje se od tolikih zala; a kad se najposle konano nastanio meu belcima, nekoliko
njegove dece odbilo je da doe i da s njim deli spokojstvo i blagostanje.
Ja sam i lino sreo Tanera na prilazu Gornjem jezeru. inilo mi se da vie lii na divljaka nego na
civilizovanog oveka. Nema u njegovom delu ni sreenosti ni ukusa; ali pisac u njemu i nehotice prua ivu sliku
predrasuda, strasti, poroka, a naroito nevolja onih meu kojima je iveo.
G. vikont Ernest de Blosvil, pisac jednog odlinog dela o engleskim osuenikim naseobinama, preveo je
Tanerove uspomene (Mmoires de Tanner , traduits par Ernest de Blosseville). Svoj prevod propratio je veoma
korisnim napomenama, koje e itaocu omoguiti da ono to Taner pria uporedi sa izvetajima velikog broja
starih i savremenih posmatraa. Svi koji ele da upoznaju sadanje stanje i da predvide buduu sudbinu
indijanske rase u Severnoj Americi treba da proitaju delo g. de Blosvila.
[238]
To ruilako dejstvo veoma civilizovanih naroda na one koji su manje civilizovani zapaa se i kod samih
Evropljana. Neki su Francuzi osnovali, usred pustoi, pre jednog veka otprilike, grad Vensen na Vabau. iveli
su tu u velikom izobilju sve do dolaska amerikih iseljenika. Ovi su odmah poeli upropaavati svojom
konkurencijom prvobitne naseljenike, pa su zatim budzato otkupili njihova zemljita. U asu kad je g. de Volne
(Volney), od koga pozajmljujem ovu pojedinost, bio na proputovanju u Vensenu, broj Francuza bio je opao na
stotinjak, i veina njih spremala se da se preseli u Luizijanu ili u Kanadu. Ti su Francuzi bili valjani ljudi, ali
neprosveeni i nevini proizvodnim delatnostima; delom su bili usvojili navike divljaka. Amerikanci, koji su moda
u duhovnom pogledu stajali nie od njih, bili su u ogromnoj intelektualnoj nadmoi: bili su radeni, obrazovani,
bogati i navikli da sami sobom upravljaju.
U Kanadi, gde je intelektualna razlika izmeu ta dva naroda manje izraena, video sam i sm kako se Englez,
vladajui trgovinom i proizvodnjom u Kanaaninovoj zemlji, iri na sve strane i pritenjava Francuza u suvie
skuene granice. U Luizijani je takoe gotovo sva trgovinska i proizvodna delatnost u rukama Angloamerikanaca.
Neto jo upadljivije deava se u pokrajini Teksas. Kao to je poznato, drava Teksas deo je Meksika i slui mu
kao granica prema Sjedinjenim Dravama. Poslednjih nekoliko godina Angloamerikanci prodiru pojedinano u tu
jo slabo nastanjenu pokrajinu, kupuju zemlju, ovladavaju proizvodnjom i brzo zamenjuju starosedelako
stanovnitvo. Ako Meksiko ne pohita da zaustavi to kretanje, moe se predvideti da e mu Teksas ubrzo izmai.
Ako neke, srazmerno malo osetne razlike u evropskoj civilizaciji, dovode do takvih rezultata, lako je shvatiti ta se
mora dogoditi kad najsavrenija civilizacija Evrope doe u dodir s indijanskim varvarstvom.
[239]
Vidi, u zakonodavnim dokumentima 21. kongresa, br. 89, kakva je sve nedela vrilo belo stanovnitvo na

indijanskoj teritoriji. Ponekad se Angloamerikanci nasele na jednom delu te teritorije, kao da drugde nema
dovoljno zemlje, pa vojska kongresa mora da doe da ih protera; ponekad otimaju stoku, pale kue, seku voke
uroenika ili vre nasilja nad njima. Iz svih tih dokumenata proizilazi dokaz da su uroenici svakodnevne rtve
zloupotrebe sile. Unija obino dri kod Indijanaca jednog slubenika koji nju predstavlja; izvetaj takvog slubenika
kod erokija nalazi se meu dokumentima koje sam pomenuo; rei tog funkcionera gotovo su uvek povoljne za
divljake. "Upad belaca na teritoriju erokija, kae on na str. 12, izazvae propast onih koji tu ive siromanim i
bezazlenim ivotom." Dalje se vidi kako drava Dordija, u elji da suzi mee erokija, pristupa razgranienju;
savezni predstavnik skree panju da su to razgranienje izvrili samo belci, a ne uz prisustvo obe strane, pa je
prema tome nitavo.
[240]
Drava Alabama je 1829. izdelila teritoriju Krika na okruge i indijansko stanovnitvo podvrgla
evropljanskim zvaninicima. Drava Misisipi je 1830. izjednaila Indijance Cokto i Cikasa sa belcima i objavila da
e oni meu njima koji se budu proglasili poglavicama biti kanjeni globom od 1.000 dolara i zatvorom u trajanju
od godinu dana. Kad je drava Misisipi proirila tako svoje zakone i na Indijance akta koji ive u njenim
granicama, ovi su se okupili; njihov poglavica upoznao ih je s namerama belaca i proitao im neke od zakona
kojima su hteli da ih podvrgnu. Divljaci su jednoglasno izjavili da bi bolje bilo da se opet povuku u puste predele.
(Mississipi papers)
[241]
Stanovnici Dordije, koji nalaze da im toliko smeta susedstvo Indijanaca, zauzimaju teritoriju koju jo
ne broji vie od sedam stanovnika na etvornu milju. Na istoj povrini u Francuskoj ima 172 stanovnika.
[242]
Kongres je 1818. naredio da teritoriju Arkanzasa posete ameriki komesari zajedno s jednim
izaslanstvom Krika, oktoa i ikasa. Tu ekspediciju predvodili su gg. Kanerli, Mak Koj, Vo Hud i Don Bel. Vidi
razne izvetaje komesara i njihov dnevnik u dokumentima kongresa House of Reprcsentatives, br. 67.
[243]
U ugovoru sklopljenom s Indijancima Krik 1790. nalazi se ova odredba: "Sjedinjene Drave sveano
garantuju narodu Krik sva zemljita koja on poseduje na teritoriji Unije." Ugovor zakljuen jula 1791. s erokima
sadri i sledee: "Sjedinjene Drave sveano garantuju narodu eroki sva zemljita koja on dosad nije ve
ustupio. Ako bi se desilo da se neki graanin Sjedinjenih Drava ili bilo ko ko nije Indijanac naseli na teritoriji
erokija, Sjedinjene Drave izjavljuju da takvom graaninu uskrauju svoju zatitu i preputaju ga narodu eroki
da ga kazni po svom nahoenju." (l. 8)
[244]
to je ne spreava da im ga na najizriitiji nain obea. Vidi predsednikovo pismo upueno Kricima 23.

marta 1829. (Proceedings of the Indian Board in the city ofNew-York, str. 5): "S one strane Velike reke (Misisipi),
va Otac pripremio je za vas prostranu zemlju. Tu vaa bela braa nee doi da vas uznemire; nee imati
nikakva prava na vau zemlju; vi i vaa deca moi ete onde iveti u miru i izobilju dokle god trava bude rasla i
potoci tekli; ta e vam zemlja pripadati zauvek." U jednom pismu dravnog sekretara rata erokima, od 18. aprila
1829, taj zvaninik izjavljuje da ne treba da se zanose time da e zadrati uivanje teritorije koju u tome asu
zauzimaju, ali im prua ista izriita uveravanja ako se nastane s druge strane Misisipija (isto delo, str. 6): kao da
mu ovlaenje koje mu sad nedostaje nee i tada nedostajati!
[245]
Da bi se stekla tana predstava o politici koju su pojedinane drave i Unija vodile prema Indijancima,
treba videti: 1) zakone pojedinanih drava koji se tiu Indijanaca (ta zbirka nalazai se u zakonodavnim
dokumentina, 21. kongres, br. 319); 2) zakone Unije iz istog domena, a naroito zakon od 30. marta 1802. (ti
zakoni nalaze se u Story: Laws ofthe United-States); 3) najzad, za sadanje stanje odnosa Unije sa svim
indijanskim plemenima, vidi izvetaj g. Kasa (Cass) dravnog sekretara rata, od 29. novembra 1823.
[246]
Od 19. novembra 1829. Tekst je doslovno preveden.
[247]
Takav ishod, uostalom, ne treba smatrati zaslugom panjolaca. Da indijanska plemena nisu
zemljoradnjom ve bila vezana za zemlju u asu dolaska Evropljana, bila bi bez sumnje unitena i u Junoj
Americi kao u Severnoj.
[248]
Vidi izmeu ostalog izvetaj g. Bela u ime komiteta za indijanske poslove od 24. februara 1830, u kome
se vrlo loginim razlozima utvruje i veoma ueno dokazuje da "nikada, ni izriito ni preutno, nije naputeno
osnovno naelo da Indijanci, na osnovu davnanjeg posedovanja, nisu stekli nikakvo pravo ni vlasnitva ni
suvereniteta". Kad ovek ita taj izvetaj, uostalom veto napisan, zapanjen je kako autor, ve prvim reima,
olako odbacuje argumente zasnovane na prirodnom pravu i na razumu, koje on naziva apstraktnim i teorijskim
naelima. to vie o tome razmiljam sve vie mislim da je jedina razlika izmeu civilizovanog i necivilizovanog
oveka, u pogledu pravde, to to prvi osporava pravdi neka prava, a drugi se zadovoljava time da ih prosto
pogazi.
[249]
Pre no to se pozabavim ovom materijom, dugujem itaocu jedno upozorenje. U jednoj knjizi o kojoj
sam ve govorio na poetku ovog dela i koja uskoro treba da izae, g. Gistav de Bomon, moj saputnik u Americi,
postavio je sebi kao glavnu svrhu da u Francuskoj prikae kakav je poloaj Crnaca usred belog stanovnitva
Sjedinjenih Drava. G. de Bomon je to pitanje temeljno obradio, a predmet moga dela doputa mi da ga samo

dotaknem. Njegova knjiga, ije napomene sadre velik broj zakonodavnih i istorijskih dokumenata, vrlo
dragocenih i dosad potpuno nepoznatih, prua povrh toga slike tako snane da se sa njima moe ravnati samo
istina. Delo g. de Bomona treba da proitaju oni koji ele da shvate do kakvih nedela tiranije mogu da dou ljudi
kad jednom ponu da skreu s puta prirode i ovenosti.
[250]
Zna se da je meu najslavnijim antikim piscima bilo vie njih koji su bili, ili jedno vreme bili robovi: Ezop
i Terencije su to bili. Robovi nisu uvek poticali iz varvarskih naroda: rat je i vrlo civilizovane ljude mogao baciti u
ropstvo.
[251]
Da bi belci odbacili shvatanje o intelektualnoj i duhovnoj inferiornosti njihovih bivih robova, trebalo bi da
se i Crnci promene, a oni ne mogu da se promene dokle god postoji takvo shvatanje.
[252]
Vidi Istoriju Virdinije od Beverlija (Beverley). Vidi takode, u Defersonovim uspomenama, zanimljive
pojedinosti o dovoenju Crnaca u Virdiniju i o prvom aktu kojim je zabranjen njihov uvoz 1778.
[253]
Broj robova bio je manji na Severu, ali prednosti koje prua ropstvo nisu se ni tu osporavale kao god ni
na Jugu. Zakonodavstvo drave Njujork izjavljuje 1740. da treba to vie podsticati neposredan uvoz robova, a da
njihovo krijumarenje treba strogo kanjavati, jer ono obeshrabruje potenog trgovca. (Kent's Commentaries, sv.
II, str. 206) U Istorijskoj zbirci Masausetsa, sv. IV, str. 193, nalazimo zanimljiva istraivanja Belknapa o
ropstvu u Novoj Engleskoj. Iz njih proizilazi da su Crnci tu dovoeni ve 1630, ali da su se ve tada i
zakonodavstvo i obiaji pokazali protivni ropstvu. Videti na istom mestu kako su javno mnenje, a potom i
zakon, uspeli da ukinu ropstvo.
[254]
Ohajo ne samo da ne doputa ropstvo nego zabranjuje ulaz na svoju teritoriju i slobodnim Crncima i
brani im da u toj dravi stiu imovinu. Vidi statute Ohaja.
[255]
Nije samo pojedinac marljiv u Ohaju: i sama drava vri velike poduhvate. Drava Ohajo je izmeu
jezera Iri i Ohaja prokopala kanal, kojim je dolina Misisipija povezana sa Severnom rekom. Zahvaljujui tom
kanalu, roba koja iz Evrope stie u Njujork moe vodenim putem da se preveze do Nju Orleansa, na daljinu od
dve hiljade kilometara.
[256]
Taan broj, prema popisu iz 1830: Kentaki 688.844, Ohajo 937.669.
[257]
Nezavisno od tih uzroka, koji rad slobodnih radnika, gdegod oni postoje, ine produktivnijim i

ekonominijim nego to je rad robova, treba ukazati i na drugi jedan uzrok, svojstven Sjedinjenim Dravama: na
celoj povrini Unije nigde se jo nije pronala mogunost da se uspeno gaji eerna trska, osim na obalama
Misisipija, blizu ua te reke u Meksiki zaliv. U Luizijani je gajenje eerne trske krajnje unosno: nigde
zemljoradnik ne postie tako velik prihod od svog rada kao tu; a kako se uvek uspostavi izvestan odnos izmeu
trokova proizvodnje i prihoda, cena robova je u Luizijani vrlo visoka. A kako je Luizijana u sastavu konfederacije,
tu se mogu dovoziti robovi iz svih delova Unije. Cena koja se za roba plaa u Nju Orleansu podie, dakle, cenu
robova i na svim drugim pijacama. Iz toga proizilazi da su, u dravama gde zemlja daje slabiji prinos, trokovi
obrade pomou robova veoma zamani, to daje prednost konkurenciji slobodnih radnika.
[258]
Postoji i jedan osobit razlog to dve poslednje drave koje sam pomenuo naputaju sistem ropstva.
Nekadanje bogatstvo tog dela Unije zasnivalo se poglavito na gajenju duvana. Robovi su naroito pogodni za to,
ali ve vie godina cena duvana pada, dok vrednost robova ostaje stalno ista. Tako se izmenio odnos trokova
proizvodnje i prihoda. Stanovnici Merilenda i Virdinije skloniji su, dakle, sada nego pre trideset godina bilo da se
odreknu robova u gajenju duvana, bilo da napuste istovremeno i gajenje duvana i ropstvo.
[259]
Drave u kojima je ropstvo ukinuto obino se trude da boravak na njihovoj teritoriji postane Crncima
neprijatan; a kako se u tome uspostavi neka vrsta nadmetanja izmeu pojedinih drava, nesreni Crnci mogu da
biraju samo izmeu nevolja.
[260]
Postoji velika razlika izmeu smrtnosti belaca i Crnaca u dravama gde je ropstvo ukinuto: od 1820. do
1831, u Filadelfiji je umro samo jedan belac na 42 stanovnika bele rase, a jedan Crnac na 20 stanovnika crne
rase. Smrtnost ni izdaleka nije tako visoka meu Crncima robovima. (Vidi Emmerson's medical Statistics, str.
28)
[261]
To je tano tamo gde se gaji pirina. Pirinana polja, nezdrava u svim zemljama, naroito su opasna
tamo gde pri arko tropsko sunce. Evropljani bi imali mnogo muke u obradi zemlje u tome delu Novoga sveta,
kad bi hteli da tu gaje pirina. Ali zar se ne mogu odrei pirinanih polja?
[262]
June drave blie su polutani nego Italija i panija, ali ameriki kontinent je neizmerno hladniji nego
evropski.
[263]
panija je jednom preselila izvestan broj seljaka sa Azorskih ostrva u jedan okrug Luizijane. Meu njima
nije bilo uvedeno ropstvo; to je bio jedan pokuaj. I danas jo ti ljudi obrauju zemlju bez robova, ali proizvodnja im

je tako slaba da jedva zadovoljava njihove potrebe.

[264]
U jednom amerikom delu (Carey: Letters on the Colonisation Society, 1833) itamo ovo: "U Junoj
Karolini crna rasa ve etrdeset godina raste brojem bre nego bela. Ako se uzme zajedno stanovnitvo pet
drava Juga koje su prve imale robove, Merilend, Virdinija, Severna i Juna Karolina i Dordija, ustanovljava se
da se broj belaca, od 1790. do 1830. uveao za 80%, a broj Crnaca za 122%." Brojani odnos dveju rasa bio je u
Sjedinjenim Dravama 1830. godine sledei: u dravama gde je ukinuto ropstvo, 6,565.434 belca a 120.520
Crnaca; u dravama gde ropstvo jo postoji, 3,960.814 belaca a 2,208.102 Crnca.
[265]
Takvo miljenje podravaju i mnogo ozbiljniji autoriteti nego to je moj. U Defersonovim uspomenama
itamo izmeu ostalog i ovo: "Nita nije napisano jasnije u knjizi sudbine nego to je osloboenje Crnaca, a isto je
toliko izvesno da te dve rase podjednako slobodne nee moi iveti u istom ureenju. Priroda, navike i shvatanja
postavili su izmeu njih nesavladive prepreke." (Vidi Conseil: Extrait des Mmoires de Jefferson.)
[266]
Da su Englezi na Antilima bili nezavisni, moemo biti sigurni da ne bi doneli odluku o osloboenju
robova, koju im je nametnula matina otadbina.
[267]
To drutvo nazvalo se Drutvo za naseljavanje Crnaca. Vidi njegove godinje izvetaje, a naroito
petnaesti. Vidi takoe ve pomenutu brouru Carey: Letlers on the Colonisation Society, Philadelphia, 1833.
[268]
To pravilo postavili su sami osnivai naseobine. Bojali su se da se u Africi ne desi neto slino onome
to se deava na granicama Sjedinjenih Drava, te da Crnci, kao i Indijanci, kad dou u dodir sa rasom
prosveenijom od sebe, ne budu uniteni pre no to stignu da se civilizuju.
[269]
Nailo bi se jo i na mnoge druge tekoe u tome poduhvatu. Kad bi Unija, da bi Crnce preselila iz
Amerike u Afriku, preduzela da ih otkupljuje od onih iji su oni robovi, cena Crnaca, rastui u srazmeri s njihovim
proreivanjem, dostigla bi ubrzo ogromne iznose, a ne moe se verovati da bi severne drave pristale na toliki
troak, iz koga one same ne bi izvlaile neku korist. Kad bi Unija silom uzimala Crnce ili ih otkupljivali po niskoj
ceni koju bi sama odredila, izazvala bi nesavladiv otpor u junim dravama. U oba sluaja suoavamo se s
nemogunou.
[270]
U Sjedinjenim Dravama bilo je 1830. godine 2,010.327 robova i 319.439 osloboenika, svega 2,329.766
Crnaca, to je inilo neto vie od jedna petine ukupnog stanovnitva u to doba.

[271]
[272]

Oslobaanje robova nije zabranjeno, ali je podvrgnuto formalnostima koje ga oteavaju.

Treba se setiti dranja severnih drava u ratu 1812. U jednom pismu od 17. marta 1817. generalu
Lafajetu, Deferson kae: "Za vreme tog rata, etiri istone drave bile su jo povezane s ostalim delom Unije
samo kao leevi za ive ljude." (Conseil: Correspondance de Jefferson.)
[273]
Stanje mira u kome se nalazi Unija ne prua joj nikakav izgovor za dranje stajae vojske. Vlast bez
stajae vojske nema nita unapred spremno da bi iskoristila povoljan trenutak, savladala otpor i na prepad
osvojila suverenu vlast.
[274]
Tako su pokrajina Holandija, u Nizozemskoj republici, i car, u Nemakom savezu, ponekad istupali
umesto Unije i u svoju korist zloupotrebljavali saveznu vlast.
[275]
Srednja visina Aligenskih planina, po Volneu (Volney: Tableau des Etats-Unis, str. 33), iznosi 700 do 800
metara, a po Darbiju (Darby) 5.000 do 6.000 stopa. Najvea visina Vogeza je 1.400 metara nadmorske visine.
[276]
Vidi Darby: View of the United States, str. 64. i 79.
[277]
Lanac Aligenskih planina nije vii od Vogeza i ne predstavlja ni toliku prepreku kao one. Oblasti na
istonoj padini Aligena isto su, dakle, tako prirodno povezane s dolinom Misisipija kao i Fran-Konte, gornja
Burgundija i Alzas sa Francuskom.
[278]
1,002.600 etvornih milja, po Darbiju, str. 435.
[279]
Mislim da nije potrebno da kaem da pod tim izrazom Angloamerikanci podrazumevam samo veliku
veinu njih. Izvan te veine uvek ima i izdvojenih pojedinaca.
[280]
Po popisu iz 1790. 3,929.328, a po popisu iz 1830. 12,856.163.
[281]
To je, dodue, samo prolazna opasnost. Ne sumnjam da e se vremenom drutvo staloiti i srediti i na
Zapadu kao to je to ve na obalama Atlantskog okeana.
[282]
Pensilvanija je 1790. brojala 431.373 stanovnika.
[283]
Povrina drave Njujork iznosi blizu 100.000 km 2.

[284]

Ako stanovnitvo nastavi da se udvostruava svake dvadeset dve godine tokom jednog veka, kao to se
uveavalo za proteklih dvesta godina, Sjedinjene Drave imae 1852. 24 miliona stanovnika, 1874. 48 miliona, a
96 miliona 1896. Tako e biti i ako bi se na istonim padinama Stenovitih planina nailo na zemljita nepogodna
za zemljoradnju. Ve nastanjene oblasti mogu lako izdrati toliki broj stanovnika. Sto miliona ljudi na povrini koju
sada obuhvataju 24 drave i tri teritorije od kojih se sastoji Unija inilo bi samo 47 stanovnika na 1 km2, to bi jo
bilo daleko od prosene gustine stanovnitva Francuske, koja iznosi 63 na km 2 i Engleske, koja iznosi 91 na
km 2, pa bi ak bilo i ispod gustine stanovnitva vajcarske, koja uprkos jezerima i planinama ima 48 stanovnika
po km 2.
[285]
[286]
[287]
[288]
str. 48)
[289]

Sjedinjene Drave imaju povrinu od 4,720.000 km 2. Povrina Evrope je 8,000.000 km 2.

Vidi Zakonodavna dokumenta, 20. kongres, br. 117, str. 105.
3,672.371 prema popisu iz 1830.
Od Defersona, glavnog grada drave Misuri, do Vaingtona ima 1.600 km. {American Almanac, 1831,

Da bi se prosudilo o razlici koja postoji izmeu trgovinskog prometa Juga i Severa, dovoljno je pogledati
ove podatke:
Veliki i mali trgovaki brodovi Virdinije, obeju Karolina i Dordije, dakle etiri velike june drave, imali su
1829. ukupnu zapreminu od 5.243 tone. Brodovi same drave Masausets zapremali su iste godine 17.322 tone.
Znai da je sama drava Masausets imala triput vie brodova nego etiri pomenute drave. Masausets
meutim ima povrinu od samo 15.320 km2 i 610.014 stanovnika, dok etiri pomenute drave imaju 435.264 km2
i 3,047.767 stanovnika. Znai da povrina Masausetsa ini tek jedan trideseti deo povrine te etiri drave, a
njeno je stanovnitvo pet puta malobrojnije nego njihovo. Ropstvo na vie naina kodi prosperitetu trgovine na
Jugu: ono umanjuje preduzimljivost belaca, a i spreava da nau mornare koji bi im trebali. Pomorci se, obino,
regrutuju iz najnieg sloja stanovnitva. A na Jugu robovi ine tu klasu, no njih je teko koristiti na moru: njihov rad
bio bi slabiji nego rad belaca, a i uvek bi se valjalo bojati da se ne pobune nasred okeana ili da ne pobegnu kad se
pristane uz neku stranu obalu.
[290]
Darby: View of the United States, str. 444.

[291]

Kad govorim o slivu Misisipija, napominjem da u njega ne uraunavam delove drave Njujork,
Pensilvanija i Virdinija koji se nalaze istono od Aligena, mada i oni pripadaju tom slivu.
[292]
Tada se zapazi da je za deset proteklih godina poneka drava poveala broj svog stanovnitva za 5%,
kao Delavar, druga neka za 250%, kao teritorija Miigen. Virdinija pokazuje za isti period poveanje od 13%, dok
susedna drava Ohajo ima porast od 61%. Pogledajte optu tabelu u National Calendar, pa ete se iznenaditi
koliko je nejednak razvoj pojedinih drava.
[293]
Videemo kasnije da je u istom periodu stanovnitvo Virdinije poraslo za 13%. Nuno je objasniti kako
se moe desiti da se broj predstavnka neke drave smanji, kad se stanovnitvo te drave, daleko od toga da se
smanjuje, poveava. Uzimam radi poreenja Virdiniju, koju sam ve pomenuo. Broj predstavnika Virdinije bio je
1823. u srazmeri sa ukupnim brojem predstavnika Unije; njihov broj bio je 1833. takoe u srazmeri sa ukupnim
brojem predstavnika Unije 1833, a i u srazmeri s njenim stanovnitvom, uveanim za tih deset godina. Odnos
novog broja predstavnika Virdinije prema nekadanjem bie dakle srazmeran, s jedne strane, odnosu novog
ukupnog broja predstavnika prema nekadanjem, i s druge strane, odnosu srazmernog porasta stanovnitva
Virdinije i cele Unije. Tako, da bi broj predstavnika Virdinije ostao stalan, dovoljno je da odnos srazmernog
porasta stanovnitva male zemlje u odnosu na veliku bude obrnut od odnosa novog ukupnog broja predstavnika i
nekadanjeg; a ako je taj srazmerni porast stanovnitva Virdinije prema porastu u celoj Uniji manji nego to je
odnos novog broja predstavnika Unije prema nekadanjem, broj predstavnika Virdinije bie smanjen.
[294]
Vaington, Deferson, Medison i Monro.
[295]
Vidi izvetaj koji je njegova komisija podnela saboru ("konvenciji") koji je proglasio nitavost u Junoj
Karolini.
[296]
Stanovnitvo jedne zemlje ini sigurno prvi element njenog bogatstva. U istom periodu, od 1820. do
1832, dok je Virdinija izgubila dva predstavnika u kongresu, njeno stanovnitvo poraslo je za 13,7%, stanovnitvo
obeju Karolina za 15%, a Dordije za 51,5%. (Vidi American Altnanac, 1832, str. 162) A u Rusiji, gde se
stanovnitvo uveava najbre u Evropi, ono za deset godina poraste za 9,5%; u Francuskoj za 7%, a u Evropi, u
celini, za 4,7%.
[297]
Treba ipak priznati da je pad cene duvana, tokom pedesetih godina, znatno smanjio bogatstvo
uzgajivaa na Jugu; ali to je nezavisno od volje Severnjaka kaogod i samih Junjaka.

[298]

Okrug Miigen, koji ima tek 31.639 stanovnika i predstavlja jo jedva iskrenu divljinu, imao je 1832.
1.500 km potanskih puteva. Na teritoriji Arkanzasa, koja je jo skoro potpuna divljina, bilo je ve 2.100 km
potanskih puteva. Vidi The Report of the postmaster general, 30. novembar 1833. Samo potarina za novine, u
celoj Uniji, donosi godinje 254.796 dolara.
[299]
Tokom deset godina, od 1821. do 1831, 271 parobrod porinut je samo na rekama sliva Misisipija. U
Sjedinjenim Dravama bilo je 1829. 256 parobroda. Vidi Zakonodavna dokumenta, br. 140, str. 274.
[300]
Vidi u zakonodavnim dokumentima, koja sam ve citirao u poglavlju o Indijancima, pismo predsednika
Sjedinjenih Drava erokima, njegovu prepisku tim povodom s njegovim predstavnicima i njegove poruke
kongresu.
[301]
Prvo takvo ustupanje teritorije izvrila je drava Njujork 1780; Virdinija, Masausets, Konektikat, Juna i
Severna Karolina, sledile su taj primer u razliito vreme. a poslednja je bila Dordija; njen ustupak je iz 1802.
[302]
Predsednik. je, istina, odbio da sankcionie taj zakon, ali mu je potpuno prihvatio naelo. Vidi njegovu
poruku od 8. decembra 1833.
[303]
Sadanja Banka Sjedinjenih Drava osnovana je 1816, s kapitalom od 35,000.000 dolara (185,500.000
franaka); njena koncesija istie 1836. Prole godine kongres je doneo zakon da je obnovi, ali je predsednik odbio
da ga sankcionie. Zapodenula se borba, obostrano krajnje estoka, no lako je predvideti skoro ukidanje Banke.
[304]
Za pojedinosti tog pitanja vidi Zakonodavna dokumenta, 22. kongres, 2. zasedanje, br. 30.
[305]
To jest, veina naroda, jer protivna stranka, zvana Union Party, brojala je na svojoj strani uvek vrlo
snanu i aktivnu manjinu. Karolina ima oko 47.000 biraa; 30.000 bilo je za nitavost, 17.000 protiv.
[306]
Toj uredbi prethodio je izvetaj jednog komiteta kome je bilo povereno da ga sastavi: izvetaj sadri
prikaz i svrhu zakona. U njemu itamo, na str. 34: "Kad se hotimino kre prava koja je ustav ostavio
pojedinanim dravama, pravo je i dunost tih drava da stupe u dejstvo da bi zaustavile napredovanje toga zla,
da bi se suprotstavile uzurpaciji i da bi odrale u odgovarajuim granicama ovlaenja i privilegije koje im
pripadaju kao nezavisnim suverenima. Kad drave ne bi imale to pravo, uzalud bi pretendovale da su suverene.
Juna Karolina izjavljuje da ne priznaje nikakav sud na svetu koji bi bio iznad nje. Istina je da je ona sklopila s

drugim dravama, suverenim kao i ona, sveani ugovor o uniji (a solemn contract of union), ali ona zahteva i
vrie pravo da tumai koji je u njenim oima smisao tog ugovora, a kad taj ugovor kre drave udruene s njom
i vlast koju su one uspostavile, ona hoe da koristi nesumnjivo (unquestionable) pravo da sudi koliki je obim tog
krenja i kakve mere treba preduzeti da se nepravda ispravi."
[307]
Kongres se na kraju odluio na tu meru naroito zbog stava mone drave Virdinije, ije se
zakonodavno telo ponudilo da presudi izmeu Unije i June Karoline. Dotad je izgledalo da je ova sasvim
naputena ak i od drava koje su zajedno s njom protestovale.
[308]
Zakon od 2. marta 1833.
[309]
Taj zakon predloio je g. Klej (Clay) i on je za etiri dana izglasan s ogromnom veinom u oba doma
kongresa.
[310]
Ukupna vrednost uvoza u godini koja se zavrila 30. septembra 1832. bila je 101,129.266 dolara. Udeo
uvoza obavljenog stranim brodovima iznosio je 10,731.039 dolara, priblino samo jednu desetinu.
[311]
Ukupna vrednost izvoza bila je u istoj godini 87,176.943 dolara; od toga je izvoz stranim brodovima
iznosio 21,036.183 dolara, ili priblino etvrtinu. (William's register, 1833, str. 398)
[312]
U godinama 1829, 1830. i 1831. uplovilo je u luke Unije brodova u ukupnoj zapremini od 3,307.719 tona.
Udeo stranih brodova u tom zbiru iznosio je 544.571 tonu, dakle 16%. (National Calendar, 1833, str. 304) U
godinama 1820, 1826. i 1831. engleski brodovi koji su uplovili u luke Londona, Liverpul i Hula zapremali su
443.800 tona; strani brodovi koji su istim godinama uplovili u iste luke zapremali su 159.431 tonu, dakle 36%.
(Companion of the Almanac , 1834, str. 169) U godini 1832, strani brodovi koji su uplovili u luke Velike Britanije
zapremali su, u odnosu na engleske brodove, 29%.
[313]
Sirovine su obino jevtinije u Americi nego u Evropi, ali je cena radne snage onde mnogo via.
[314]
Ne treba misliti da "se engleski brodovi bave jedino prevozom engleskih proizvoda u inostranstvo i
inostranih u Englesku; u nae doba, trgovaka mornarica Engleske predstavlja neto kao kakvo veliko preduzee
javnog transporta, spremno da poslui svim svetskim proizvoaima i da meusobno povee sve narode.
Amerikanci su po svom pomorskom duhu skloni da uspostave takvo preduzee koje bi bilo suparnik Englezima.

[315]
[316]

Deo trgovine u Sredozemlju ve se obavlja amerikim brodovima.

U prvom redu ove: slobodni i na optinsku upravu naviknuti narodi, lake no drugi osnivaju napredna
naselja. Navika da se misli svojom glavom i upravlja sobom, nuna je u jednoj novoj naseobini, gde uspeh nuno
zavisi velikim delom od pojedinanih napora doseljenika.
[317]
Sjedinjene Drave ve pokrivaju prostor ravan polovini Evrope. Evropa se protee na 500.000 kvadratnih
milja; ima 205.000.000 itelja. Malte- Bran, vol. VI, knj. CXIV, str. 4
[318]
Ibid., vol. VI, knj. CXVI, str. 92.
[319]
Taj broj srazmeran je broju stanovnika Evrope, ako se uzme prosek od 410 ljudi na kvadratnu milju.
[320]
Stanovnitvo Rusije poveava se, srazmerno, najbre od svih naroda starog sveta.
[321]
Sve to naroito vredi za aristokratske zemlje koje su dugo i u miru bile potinjene vlasti kralja.
Kad sloboda vlada u aristokratiji, visoke klase neprestano su prinuene da se slue niim slojevima, a sluei
se njima zbliavaju se. Usled toga meunjih stalno prodire poneto od demokratskog duha. U privilegovanom
sloju koji vlada razvijaju se, uostalom, energija i preduzimljive navike, ljubav prema kretanju i buki, to sve
neizostavno utie i na sav knjievni rad.
[322]
Kaem demokratski narod. U aristokratskom narodu uprava moe biti veoma decentralisana a da se ne
osea potreba za novinama, zato to su lokalne vlasti tada u rukama vrlo malog broja ljudi koji dejstvuju odvojeno
ili koji se poznaju i mogu se lako sastati i sporazumeti.
[323]
To naroito biva tako kad se izvrnoj vlasti poveri da odobrava ili zabranjuje udruivanje po svojoj
proizvoljnoj volji. Kad se zakon ograniava na to da zabrani izvesna udruenja, a sudovima prepusti da
kanjavaju one koji se ne povinuju, zlo je mnogo manje: tada svaki graanin unapred zna priblino na ta moe
da rauna; on u neku ruku sam sebi sudi pre sudija, pa odriui se zabranjenih udruivanja, posveuje se
dozvoljenima. Tako su svi slobodni narodi shvatali da se moe ograniiti pravo na udruivanje. Ali kad bi se desilo
da zakonodavac poveri jednom oveku da unapred razabere koja su udruenja opasna, a koja korisna, i da mu
ostavi slobodu da neka udruenja ugui u zametku, a druga da pusti da se rode, onda niko ne bi mogao unapred
predvideti u kojem se sluaju moe udruiti, a u kojem treba da se uzdri, pa bi tako duh udruivanja bio sasvim

ukoen. Onaj prvi zakon pogaa samo izvesna udruenja; ovaj drugi pogaa drutvo samo i pozleuje ga.
Shvatam da neka zakonita vlast pribegne onom prvom, ali nijednoj vlasti ne priznajem pravo da propie ovaj
drugi.
[324]
Vie se puta ve zapazilo da su industrijalci i trgovci obuzeti neumerenom ljubavlju prema materijalnim
uivanjima, pa su se za to optuivale trgovina i industrija. Ja mislim da je tu posledica uzeta kao uzrok. Ne ulivaju
ljudima trgovina i industrija ljubav prema materijalnim uivanjima, nego ih pre ta ljubav ini sklonim industrijskim i
trgovakim pozivima, u kojima se nadaju da e je moi potpunije i bre zadovoljiti. A to trgovina i industrija
poveavaju elju za blagostanjem, to dolazi otud to svaka strast jaa to se vie njome bavimo, i svi napori da je
zadovoljimo samo je poveavaju. Svi uzroci zbog kojih u ljudskom srcu prevlada ljubav prema ovozemaljskim
dobrima utiu i u smislu razvoja industrije i trgovine. I jednakost je jedan od tih uzroka. Ona pogoduje trgovini, ne
neposredno, time to bi u ljudima budila ljubav prema trgovini, nego posredno, jaajui i irei u svim duama
ljubav prema blagostanju.
[325]
Bilo je ipak aristokratija koje su sa arom trgovale i uspeno se bavile proizvodnjom. Istorija sveta prua
vie takvih blistavih primera. Ali, uopte uzev, valja rei da aristokratija ne pogoduje razvoju proizvodnje i trgovine.
Samo novana aristokratija je izuzetak od tog pravila.
U ove poslednje gotovo da nema elja za koje nije potrebno bogatstvo da bi se zadovoljile. Ljubav prema
bogatstvu postaje, da tako kaem, glavni put ljudskih strasti. Sve ostale njemu vode ili ga presecaju.
Ljubav prema novcu i e za uvaenjem i moi meaju se tad toliko u istim duama da je teko razabrati da li
su ljudi pohlepni iz ambicije ili su ambiciozni iz pohlepe. To se deava u Engleskoj, gde ljudi ele da budu bogati
da bi dospeli do asti, a asti ele kao ispoljavanje bogatstva. Ljudska je dua tad zaokupljena sa svih strana i
privuena trgovini i proizvodnji, to su najkrai putevi do bogatstva.
To mi se, meutim, ini izuzetnom i prolaznom pojavom. Kad bogatstvo postane jedino obeleje aristokratije,
bogati se teko mogu odrati sami na vlasti iskljuujui sve druge.
Aristokratija po roenju i ista demokratija dve su krajnosti drutvenog i politikog ureenja nacija; u sredini je
novana aristokratija: ona se pribliava aristokratiji po roenju po tome to jednom malom broju graana daje
velike privilegije; u vezi je s demokratijom po tome to te privilegije mogu naizmenino stei svi; ona esto
predstavlja kao nekakav prirodni prelaz izmeu ta dva ureenja, i ne bi ovek umeo rei da li zavrava vladavinu
aristokratskih institucija ili ve zapoinje novu eru emokratije.
[326]
Da bi se razumelo na ta se odnosi ova ala, treba se podsetiti da je g-da de Grinjan bila ena
guvernera Provanse.

[327]

Ako se izblie i podrobno ispitaju glavna shvatanja po kojima se upravljaju ti ljudi, slinost je jo
upadljivija, i ovek se iznenadi kad i kod njih nae, kao kod najoholijih lanova feudalne hijerarhije, gordost na
svoju lozu, potovanje predaka i potomaka, prezir prema niima od sebe, pribojavanje od dodira s drugima, ljubav
prema etikeciji, tradiciji i starini.
[328]
Amerikanci ipak nisu jo ni pomislili da ocu oduzmu jedan od glavnih inilaca njegove moi, kao to smo
mi to uinili u Francuskoj, time to bi mu uskratili slobodu da posle smrti raspolae svojom imovinom. U
Sjedinjenim Dravama pravo zavetanja je neogranieno. U tome kao i skoro svemu ostalom, lako se moe
zapaziti da je nae graansko zaonodavstvo beskrajno demokratinije nego ameriko, iako je njihovo politiko
zakonodavstvo mnogo demokratinije od naeg. To je lako shvatiti. Tvorac naeg graanskog zakonodavstva bio
je ovek koji je svoj interes video u tome da zadovolji demokratske strasti svojih savremenika u svemu to nije
potpuno i neposredno protivno njegovoj vlasti. Rado je doputao da poneka omiljena naela ureduju imovinska
pitanja i vladaju u porodicama, pod uslovom da se ne tei da se ona uvedu i u upravljanje dravom. Dok bi se
tako demokratska bujica izlila na graanske zakone, nadao se da e ostati zaklonjen iza politikih zakona. Takvo
gledite je u isti mah i vrlo vispreno a i egoistino; ali takav kompromis nije mogao biti trajan. Jer politiko drutvo
vremenom ne moe izbei da ne postane izraz i slika graanskog drutva, pa se i u tom smislu moe rei da
nema niega vema politikog u nekom narodu nego to je graansko zakonodavstvo.
[329]
U svom dnevniku s putovanja nalazim sledei zapis, koji e u potpunosti pokazati kakvim su iskuenjima
esto izloene ene u Americi kad prihvataju da s muem odu u divljinu. Ovu sliku ne preporuuje panji itaoca
nita drugo do njena istinitost.
...S vremena na vreme naiemo na nove krevine. Sve te naseobine lie jedna na drugu. Opisau ovu gde
smo se veeras zaustavili; to e mi ostati kao slika i svih drugih.
Klepetua koju pioniri veaju stoci o vrat da bi je nali u umi jo izdaleka nam je nagovestila da se
pribliavamo krevini; uskoro smo zauli udarce sekire to obara drvee ume. to se vie pribliavamo, tragovi
unitavanja objavljuju nam prisustvo civilizovanog oveka. Poseeno granje prekriva put; nagorela stabla ili
osakaena sekirom jo stoje kraj puta. Produavamo dalje i stiemo u jednu umu ije sve drvee kao da je
pogodila iznenadna smrt; usred leta, ono prua zimsku sliku; pogledavi bolje, opaamo da je u koru drveta
useen dubok krug, koji prekida protok soka, pa se tako drvo brzo sasui; saznajemo da pionir obino time
poinje. Poto ne moe ve prve godine da posee sve drvee na svome novom posedu, on zaseje kukuruz pod
kronjama, a njih tako sasui i sprei da bacaju hlad na zasad. Posle tog polja, koje je jo nedovren nagovetaj,
prvi korak civilizacije u divljini, opaamo odjednom vlasnikovu kolibu; nalazi se u sredini jednog zemljita briljivije

obraenog nego ostalo, ali gde ovek jo vodi nejednaku borbu protiv ume: drvee je tu poseeno, ali panjevi
nisu povadeni, a debla jo lee posvuda i zakruju zemljite po kome su nekad bacala senku. Oko tih osuenih
ostataka, ito, izdanci hrasta, svakovrsno bilje i kojekakva trava niu izmeano i rastu zajedno po tome jo
nepokornom i upola divljem tlu. Usred tog snanog i raznolikog rastinja uzdie se pionirova kua, ili log-house,
kako se u ovom kraju zove. Kao i polje koje ga okruava, vidi se da je i to prosto poljsko stanite novo i da je
urno graeno; duina se ne ini vea od deset metara, visina etiri; zidovi su, kao i krov, od neotesanih brvana,
izmeu kojih je oblepljena zemlja i mahovina, da bi se spreilo da hladnoa i kia prodru unutra.
Kako se sputala no, reismo da vlasnika brvnare zamolimo da nas primi na konak.
Na bat naih koraka, deca, koja su se valjala meu poseenim granjem, skoie naglo i pobegoe ka kui,
kao da su se uplaila ugledavi oveka, a dva velika, upola divlja psa, nauljenih uiju i isturene njuke, dotrae
iz tenare da reei zatite odstupanje svojih malih gospodara. Evo i samog pionira na vratima brvnare; baca na
nas brz ispitivaki pogled, daje znak psima da se vrate u tenaru, pa im i sam prua primer time to ne pokazuje
da je naa pojava pobudila u njemu radoznalost ili nespokojstvo.
Ulazimo u brvnaru: unutranjost nimalo ne podsea na kolibe evropskih seljaka; vie je izlinoga, a manje
neophodnog.
Samo je jedan prozor, na kome visi zavesa od muslina; na ognjitu od zemlje plamti vatra, koja obasjava svu
unutranjost; povie ognjita opaamo lep izoluen karabin, krzno jelena, orlova pera; desno od ognjita visi karta
Sjedinjenih Drava, koja se od vetra kroz pukotine u zidu odie i lepra; kraj nje, na polici od neotesane daske,
nekoliko knjiga: zapaam Bibliju, prvih est pevanja Miltona i dve ekspirove drame; du zida poredani su kovezi
umesto ormara; na sredini je grubo izraen sto, ije noge, od neotesanih trupaca, kao da su same izrasle iz tla
na kome lee; na stolu vidim ajnik od engleskog porculana, srebrne kaike, nekoliko iskrzanih olja i novine.
Vlasnik brvnare uglastih je crta lica i dugih udova, to odlikuje stanovnike Nove Engleske; oevidno je da se taj
ovek nije rodio u pustoi u kojoj ga zatiemo; njegova telesna grada dovoljno pokazuje da je prve godine proveo
u obrazovanom drutvu i da pripada onom nemirnom i odvanom soju, koji o svemu raspravlja i hladno izvrava
ono to jedino njegove arke strasti objanjavaju, i podvrgava se na neko vreme surovom ivotu da bi to bre
savladao i civilizovao divljinu.
Kad je video da stupamo preko praga u njegov dom, prilazi nam i, po obiaju, prua ruku; ali lice mu ostaje
kruto; prvi uzima re da nas pita ta se dogaa u svetu, a kad je zadovoljio radoznalost, uti; pomislio bi ovek da
ga zamaraju nametljivci i buka. Onda mi njega zapitkujemo, a on nam prua sva potrebna nam obavetenja;
potom, bez prevelike revnosti, ali hitro, stara se da za nas uredi to nam treba. Gledajui ga tako kako se stara
za nau dobrobit, zato i nehotice oseamo kako se u nama ledi naa zahvalnost? To je zato to se ini da se
on, pruajui nam gostoprimstvo, povinuje jednoj munoj nunosti koju mu namee sudbina: on u njemu vidi

dunost koju mu nalae njegov poloaj, a ne zadovoljstvo.

S druge strane ognjita sedi ena i ljuljuka malo dete na krilu; klimnula nam je glavom ne ustajui. Kao i
pionir, i ena je u najlepim godinama, izgled joj je bolji nego to joj je sadanji poloaj, odea joj ak jo pokazuje
ne sasvim ugaenu ljubav prema ukraavanju; ali neni udovi kao da su joj se istanjili, crte su joj umorne, pogled
blag i ozbiljan; lice joj je prekrilo nekakvo religiozno mirenje sa sudbinom, duboko smirenje strasti i nekakva
prirodna i spokojna vrstina, koja se sa svim nevoljama ivota suoava bez bojazni ali ni ne izazivajui ih.
Deca se tiskaju oko nje; puna su zdravlja, nestana i snana, pravi sinovi divljine. Mati na njih povremeno
baca poglede pune i sete i radosti; gledajui njihovu snagu i njenu slabost, reklo bi se da se ona iscrpla dajui im
ivot i da ne ali koliko ju je to stajalo.
Brvnara u kojoj ive ovi naseljenici nema unutranjih pregrada ni tavana. U toj jedinoj prostoriji cela porodica
nalazi uvee sklonite. Taj dom ini sam po sebi kao celi jedan mali svet; to je barka civilizacije izgubljena u
okeanu rastinja. Sto koraka od nje, vena uma iri oko nje svoju tamu i odatle opet poinje pusto.
[330]
Ne ini drutvena jednakost ljude nemoralnim i nepobonim. Ali kad su ljudi bez morala i pobonosti, a u
isto vreme i jednaki, nemoralnost i nepobonost lako se ispoljavaju, zato to ljudi imaju malo uticaja jedni na
druge, a ne postoji klasa koja bi se mogla starati o redu u drutvu. Drutvena jednakost nikad ne stvara
pokvarenost, ali ponekad doputa da se ona ispolji.
[331]
Ako ostavimo po strani one koji ne misle nita i one koji se ne usuuju da kau to misle, nai emo ipak
da ogromna veina Amerikanaca izgleda zadovoljna politikim institucijama koje upravljaju zemljom, a verujem
da stvarno i jeste zadovoljna. Takvo raspoloenje javnog mnenja uzimam kao jedan znak, ali ne i kao dokaz o
apsolutnoj valjanosti amerikih zakona. Nacionalna gordost, zakonodavstvo koje udovoljava izvesnim
preovlaujuim strastima, sluajna zbivanja, nezapaene mane, a vie od svega toga interes veine, koja
zaepljuje usta protivnicima mogu dugo zavaravati i ceo jedan narod kaogod i pojedinca.
Pogledajte Englesku tokom celoga XVIII veka. Je li ikad jedna nacija sama sebi toliko kadila; je li ikoji narod
ikad bio tako savreno zadovoljan samim sobom? Sve je tad bilo dobro u njegovom ustrojstvu, sve je bilo
besprekorno, ak i najvidljiviji nedostaci. Danas mnotvo Engleza kao da se samo time bavi da dokazuje da je to
ustrojstvo bilo manjkavo u hiljadu stvari. Ko je u pravu, engleski narod prolog veka ili dananji engleski narod?
Isto se dogodilo i u Francuskoj. Izvesno je da se pod Lujem XIV velika veina nacije strasno bavila politikim
ureenjem koje je tada vladalo u drutvu. Uveliko se varaju oni koji veruju da se karakter tadanjih Francuza bio
srozao. Moglo je u tom veku, u izvesnom pogledu, biti potinjenosti u Francuskoj, ali duha potinjenosti zacelo
nije bilo. Pisci onog vremena oseali su neku vrstu stvarnog oduevljenja uzdiui kraljevu mo iznad svih drugih,

a ak i najbedniji seljak diio se u svojoj krovinjari suverenovom slavom i s radou ginuo kliui: "iveo kralj!" Te
stvari nama su postale odvratne. Ko se varao, Francuzi Luja XIV ili dananji Francuzi?
Ne treba, dakle, samo na raspoloenju naroda zasnivati sud o njegovim zakonima, poto se raspoloenje
menja od veka do veka, nego ga treba zasnivati na viim razlozima i na optijem iskustvu.
Ljubav koju neki narod pokazuje prema svojim zakonima dokazuje samo jedno, a to je da ne treba uriti da se
oni promene.
[332]
Re ast ne uzima se uvek u istom smislu.
I. Ona znai, prvo, ugled, slavu, uvaenje koje se stie u oima ljudi: u tome smislu kae se zadobiti ast.
II. ast znai jo i skup pravila po kojima se stiu ta slava, taj ugled i to uvaenje. Tako se kae za nekog da
se uvek strogo pridravao zakona asti ili da je pogazio ast. Piui ovu glavu uvek sam re ast uzimao u ovom
drugom smislu.
[333]
I sama re otadbina (patrie) sree se u francuskih pisaca tek poev od XVI veka.
[334]
Ovde govorim o Amerikancima koji ive u dravama u kojima ropstvo ne postoji. Jedino oni mogu pruiti
potpunu sliku demokratskog drutva.
[335]
Poloaj oficira je odista mnogo sigurniji u demokratskih naroda nego u drugih. to oficir manje vredi sam
po sebi tim je njegov in, srazmerno, dragoceniji i tim vie zakonodavac nalazi da je pravo i nuno da mu osigura
njegovo uivanje.
[336]
U ovoj glavi, na koju se odnosi ova napomena, ukazao sam na jednu opasnost; hou da ukaem jo na
jednu, redu, ali koje bi se valjalo mnogo vie bojati, ako bi se ikad javila.
Ako bi ljubav prema materijalnim uivanjima i blagostanju, koju jednakost prirodno budi u ljudima, toliko
obuzela duh nekog naroda da ga sveg ispuni, nacionalnim naravima postao bi tako antipatian vojniki duh da bi
najzad moda i sama vojska zavolele mir, uprkos njenom interesu, koji je navodi da eli rat. Usred tog sveopteg
mekutva, vojnici bi poeli misliti da ipak vie vredi uzdizati se u inu postepeno, ali udobno i bez napora, u miru,
nego kupiti brzo unapreenje po cenu zamora i nevolja ivota po ratnim logorima. U takvom duhu, vojska bi se
digla na oruje bez ara i borila bi se bez energije; vie bi se pustila da je vode na neprijatelja nego to bi sama
krenula na nj.
Ne treba misliti da bi takvo miroljubivo raspoloenje udaljilo vojsku od revolucija, jer revolucije, a naroito
vojne, koje su obino vrlo brze, esto nose sobom velike opasnosti, ali ne i dug trud; one ambiciju zadovoljavaju

uz manje truda nego rat; u njima se izlae samo ivot, do koga ljudi u demokratijama dre manje nego do
udobnosti.
Nita nije opasnije po slobodu i mir jednog naroda nego vojska koja se boji rata, jer ona tada, umesto da slavu
i uticaj trai na bojnom polju, hoe da ih nae drugde. Moglo bi se, dakle, desiti da ljudi koji sainjavaju jednu
demokratsku armiju izgube svoj graanski interes a da nisu stekli ni vrlinu vojnika, te da vojska prestane biti
ratnika, a ostane samo nemirna.
Ponoviu ovde to sam ve ranije rekao. Lek za takve opasnosti nije u vojsci, nego u zemlji. Demokratski
narod koji je sauvao muevnu narav uvek e, po potrebi, u svojim vojnicima nai ratniku narav.
[337]
Bojazan od rata koju pokazuju evropski narodi ne potie samo od napredovanja jednakosti kod njih;
mislim da nije ni potrebno da to itaocu napomenem. Nezavisno od toga stalnog uzroka, ima ih i vie uzgrednih,
koji su vrlo jaki. Pomenuu, pre svih drugih, krajnji zamor koji su za sobom ostavili ratovi Revolucije i Carstva.
[338]
To ne potie samo otud to narodi imaju isto drutveno ureenje nego i to je to ureenje takvo da
prirodno navodi ljude da jedni drugima podraavaju i da se meaju. Kad su ljudi izdeljeni na kaste i klase, ne
samo da se meusobno razlikuju nego nemaju ni sklonosti ni elje da lie jedni na druge; svako, naprotiv, sve
vie tei da sauva neokrnjena svoja shvatanja i navike i da ostane samosvojan. Individualni duh je vrlo ilav.
Kad neki narod ima demokratsko drutveno ureenje, to jest kad u njemu nema kasta ni klasa, nego su svi
graani priblino jednaki po obrazovanju i imanju, ovekov duh kree se u suprotnom smeru. Ljudi lie jedni na
druge i sve vie u neku ruku pate ako nisu slini. Daleko od toga da bi hteli sauvati ono to jo moe da izdvaja
svakoga od njih, oni i ne ele drugo do da to izgube da bi se stopili u optu masu, koja jedina u njihovim oima
predstavlja pravo i snagu. Individualni duh gotovo je uniten.
U doba aristokratije, ak i oni koji su prirodno slini tee da meu sobom stvore uobraene razlike. U doba
demokratije, ak i oni koji prirodno nisu slini tee samo da postanu slini i podraavaju jedni drugima, toliko
opte kretanje oveanstva povue za sobom duh svakog oveka.
Neto slino zapaa se i izmeu pojedinih naroda. Dva naroda koja bi imala isto aristokratsko drutveno
ureenje mogla bi ostati sasvim odelita i vrlo neslina, zato to je u duhu aristokratije da se individualizira. Ali dva
susedna naroda ne bi mogla imati isto demokratsko drutveno ureenje a da odmah ne usvoje slina shvatanja i
obiaje, zato to duh demokratije navodi ljude da se poistoveuju.
[339]
Razume se da ovde govorim o pojedinanim demokratskim nacijama, a ne o nacijama u konfederaciji.
Poto je u konfederacijama preovladujua vlast, uprkos fikcijama, uvek u rukama vlasti drava, a ne u rukama
savezne vlasti, graanski ratovi tu su samo prerueni spoljni ratovi.

[340]

Veliinu ideje jedinstva ljudi vide u sredstvima, Bog u svrsi; otud biva da nas ta ideja veliine dovodi do
mnogih niskih siunosti. Prisiliti sve ljude da istim korakom koraaju ka istom cilju, to je ideja ljudska. Uneti
beskrajnu raznolikost u delanje, ali kombinovati to tako da sva dela, hiljadama raznih puteva, vode ispunjenju
jedne velike zamisli, to je ideja boanska.
Ljudska ideja jedinstva skoro uvek je jalova, Boja je beskrajno plodna. Ljudi veruju da posvedoavaju svoju
veliinu uproujui sredstva: Boja je svrha prosta, sredstva njegova raznolika su neizmerno.
[341]
U demokratskim drutvima samo centralna vlast ima izvesnu stabilnost na svojim temeljima i neku
trajnost u svojim poduhvatima. Svi graani neprestano se kreu i preobraavaju. A u prirodi je svake vlasti da
stalno eli da proiri svoju sferu. Teko se moe desiti da ona u tome ne uspe vremenom, poto sa jednom
stalnom milju i postojanom voljom dejstvuje na ljude iji se poloaj, ideje i elje svakodnevno menjaju.
esto biva da graani i nehotice rade za nju.
Demokratsko doba je doba pokuaja, novotarija i pustolovina. Uvek se nae mnotvo ljudi koji se bave kakvim
tekim ili novim poduhvatima, koje izvode sami, ne obazirui se na svoje sugraane. Ovi, dodue, prihvataju, kao
opte naelo, da javne vlasti ne treba da se meaju u privatne poslove; ali, po izuzetku, svaki od njih eli da ga
one pomognu u posebnom poslu kojim se on bavi, te nastoji da dejstvo vlasti privue na svoju stranu, dok
istovremeno hoe da je ogranii u svemu drugom.
Poto mnotvo ljudi ima istovremeno, u mnogim razliitim stvarima, takvo posebno gledite, sfera centralne
vlasti neosetno se iri u svim pravcima, mada svaki od njih eli da je ogranii. Demokratska vlast poveava svoja
ovlaenja samim tim to traje. Vreme radi za nju; sva zbivanja joj koriste; individualne strasti pomau joj i ne
znajui, pa se moe rei da ona postaje tim vie centralizovana to je demokratsko drutvo starije.
[342]
Ne navode samo sklonosti demokratski narod da centralizuje vlast, i strasti onih koji ga vode neprestano
ga guraju tome.
Lako se moe predvideti da e skoro svi ambiciozni i sposobni graani jedne demokratske zemlje neprekidno
raditi na tome da proire ovlaenja drutvene vlasti, zato to se svi nadaju da e jednog dana njome upravljati.
Hteti takvima dokazati da krajnja centralizacija moe biti tetna za dravu znai gubiti vreme, poto oni
centralizuju sebe radi.
Meu javnim linostima u demokratijama, gotovo samo vrlo nekoristoljubivi ili vrlo proseni ljudi hoe da
decentralizuju vlast. Prvi su retki, a drugi nemoni.
[343]
To postupno slabljenje pojedinca naspram drutva ispoljava se na hiljadu naina. Naveu, izmeu

ostalog, ono to se tie testamenata.

U aristokratskim zemljama obino se ispoveda duboko potovanje prema poslednjoj volji ljudi. Kod antikih
evropskih naroda to je ponekad ilo do sujeverja. Drutvena vlast, daleko od toga da bi ometala udi pokojnika,
svoju snagu stavljala je u slubu i najsitnijoj takvoj udi: obezbeivala joj je veitu mo.
Kad su svi ivi slabi, volja pokojnika manje se potuje. Obeleavaju joj se vrlo uske granice, a ako se desi da
ih prekorai, suveren je ponitava ili kontrolie. Kod dananjih Francuza, ovek ne moe podeliti svoju imovinu
meusvojom decom a da se drava ne umea. Poto je ureivala sve u ivotu, hoe da ureduje i njegov
poslednji in.
[344]
to se vie proiruju ovlaenja centralne vlasti to i broj njenih slubenika raste. Oni ine jednu naciju u
svakoj naciji, a kako im vlast prua stabilnost, oni sve vie u svakoj naciji zamenjuju aristokratiju.
Gotovo svud u Evropi suveren dominira na dva naina: jednim delom graana vlada pomou straha koji ulivaju
njegovi predstavnici, a drugim delom pomou nade koju gaje da e postati njegovi slubenici.
[345]
Ljubav prema blagostanju stalno raste, a vlast sve vie ovladava svim izvorima blagostanja. Dva
razliita puta vode, dakle, ljude u pokornost. Ljubav prema blagostanju odvraa ih od toga da se meaju u politiku,
a ta ista ljubav prema blagostanju dovodi ih i u sve veu zavisnost od vlasti.
[346]
U tom pogledu u Francuskoj je stvoren neobian sofizam. Kad dode do spora izmeu upravne vlasti i
privatnog lica, ne doputa se da se on iznese pred redovni sud, da se ne bi, kae se, meale upravna i sudska
vlast. Kao da ne znai meati te dve vlasti, i to meati ih na najopasniji i najtiranskiji nain, kad se vladi daje pravo
i da upravlja i da sudi u isti mah.
[347]
U potvrdu toga naveu nekoliko injenica. U rudnicima se nalaze prirodni izvori privrednog bogatstva.
to se vie u Evropi razvija industrija, to vie rudarska proizvodnja postaje opti interes, a dobro eksploatisanje
rudnika sve tee usled deoba imovina do koje dovodi jednakost, veina suverena zahteva za sebe pravo
vlasnitva na rudnicima i pravo nadzora nad njihovim radom, to se jo nikad nije videlo u pogledu vlasnitva
druge kakve vrste. Rudnici, koji su bili u linoj svojini, podvrgnutoj istim obavezama i obezbeene istim
garantijama kao i druga nepokretna dobra, preli su tako u svojinu drave. Drava ih eksploatie ili ustupa;
vlasnici su pretvoreni u korisnike; pravo im ustupa drava, a uz to drava skoro svugde polae pravo i na to da
njima upravlja; postavlja im propise, namee metode, podvrgava ih redovnoj kontroli, a ako se korisnici opiru,
upravni sud ih liava njihovih prava i na druge prenosi njihove privilegije. Tako da drava ne samo to poseduje
rudnike nego i rudare dri u svojoj ruci.

Meutim, to se vie industrija razvija, poveava se eksploatacija starih rudnika. Otvaraju se i novi. Rudarska
populacija iri se i uveava. Svakog dana suvereni proiruju svoj posed pod naim nogama i naseljavaju ga
svojim sluiteljima.
[348]
esto sam se pitao ta bi se dogodilo kad bi se, usred mlakih demokratskih naravi i usled nemirnog
duha vojske, u nekim dananjim nacijama ikad uspostavila vojna vlast.
Mislim da se samo politiko ureenje ne bi mnogo razlikovalo od slike koju sam ocrtao u glavi na koju se ova
napomena odnosi i da ne bi pokazalo gruba obeleja vojnike oligarhije.
Ubeen sam da bi u tome sluaju dolo do neke vrste stapanja inovnikih i vojnikih navika. Javna uprava
poprimila bi neto od vojnikog duha, a vojnici neto od obiaja civilne uprave. Ishod toga bilo bi uredno, jasno,
odseno i bespogovorno komandovanje, narod nalik vojsci, a drutvo ureeno kao kasarna.
[349]
Ne moe se apsolutno i uopteno rei da je najvea opasnost naih dana ili rasputenost ili tiranija,
anarhija ili despotizam. I jednoga i drugog valja se podjednako bojati, ali oboje moe lako proizai iz jednog
jedinog i istog uzroka, a to je sveopta apatija, koja je plod individualizma. Zbog te apatije, onoga dana kad
izvrna vlast prikupi neto snage, ona je u mogunosti da tlai, a ve sutradan, ako neka stranka moe da baci u
borbu trideset ljudi, i ona je isto tako u mogunosti da tlai. No ni jedna ni druga ne mogu zasnovati nita trajno,
jer ono to im pomae da lako uspeju spreava ih da dugo uspevaju. Uzdignu se zato to im se nita ne opire, a
padaju zato to ih nita ne podrava.
Vano je, dakle, boriti se ne toliko protiv anarhije ili protiv despotizma koliko protiv apatije, koja moe
podjednako stvoriti bilo anarhiju bilo despotizam.