Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa

Novi Sad

SEMINARSKI RAD
Predmet: metodika upoznavanja okoline
Tema: igre za upoznavanje oseanja

Profesor :

Student:

Grupa:
Broj indeksa:

Decembar,Novi Sad

I TEORIJSKI DEO

1.1. ULOGA IGRE U VASPITNO-OBRAZOVNOM RADU

Igra je drutvena aktivnost koja kod ljudi suzbija nagone ka pohlepi i aroganciji i razvija brigu o
tuim oseanjima i dobrobiti. Drutvo koje zaboravi kako da se igra, jeste drutvo koje ine
sebini pojedinci - kae Grej. Igra je, iznad svega izraz slobode. Ona je sve samo ne obaveza,
moranje. Onaj ko se igra, ne samo da to ini slobodne volje - ve, poput ostalih igraa, prihvata
da se povinuje odreenim pravilima, koja nastaju kao rezultat dogovora. Zbog toga je igra jedna
od najdemokratinijih aktivnosti. Kroz igru, deca stvarnost prevode u matu i na taj nain u
jednom bezbednom okruenju ue da se suoavaju sa stvarnim iskuenjima, za njih je igra i
iskustvo i trening. Deca lako i brzo ovladaju svojim okruenjem kada je ono primereno njihovim
potrebama i mogunostima u sferama razvoja fizikih sposobnosti, intelektualnih potencijala,
socio-emocionalnog ponaanja, komunikacije i stvaralatva. U igri deca se oseaju kao tvorci i
kreatori, sami osmiljavaju pravila i usmeravaju je kako oni ele. Ona moe da se prekine kad
god dete poeli. Izaziva pozitivne emocije kao to su :zadovoljstvo,srea, razdraganost. Ne treba
ju joj spoljanji stimulansi, dete u samoj igri doivljava pozitivna oseanja, dok su ona negativna
kao neuspeh i frustracije, nisu prisutni. Kae se da je sama igra najprimeriniji metod u vaspitnoobrazovnom radu, jer deca kroz igru ue i uei se igraju. Deije iskustvo i kreativnost doprinose
variranju igara. Igra tako postaje uenje na ozbiljan, zabavan i interesantan nain.
Deca se igraju iz zadovoljstva, ali igra za njih nije samo zabava, ve i mogunost zadovoljavanja
osnovnih potreba za stvaranjem, druenjem i za ispoljavanjem potencijala, kako na
predkolskom, tako i na mlaem kolskom uzrastu. Dete u igri eksperimentie bez spoljanjih ili
unutranjih pritisaka, neprekidno iznalazi nove mogunosti, fleksibilnije pristupajui reavanju
zadataka. Neprimetno, ali uspeno, dete prelazi iz prelogikog u logiki stadijum razvoja. U igri
dete razvija sve svoje sposobnosti (perceptivno-motorne, intelektualne, socio-emocionalne,
komunikacione i kreativne), koje posledino postaju sve otvorenije za nove aktivnosti, Igru
karakterizuje divergentnost, odnosno ponaanje organizirano na nov i neobian nain, gde sve
moe biti i naopake. Kod divergentnog miljenja ne postoji neto "to ne valja", svaka
komponenta igre je prihvatljiva. Dete se kroz igru afirmira,vlastitom aktivnou stie nove
osobine. Veoma je vano da vaspitai svakodnevno kreiraju slobodnu, prijatnu i kreativnu
atmosferu, prostor i materijal kako bi se deca mogla nesmetano kretati, istraivati, igrati i kroz
sam metod igre utvrditi postojee znanje, proiriti ga i obogatiti sa novim ivotnim iskustvima.
Igra treba da je primerena uzrastu, eljama, mogunostima dece. Skladno razvoju deteta, i
njegove igre postaju sloenije.

1.2.KARAKTERISTIKE DEJE IGRE

Igra kao vodea aktivnost u vaspitno-obrazovnom radu sa decom utie na sve aspekte razvoja
kao to su : kognitivne sposobnosti (intelektualni razvoj), socijalni razvoj (socijalizacija,
potovanje drugog, pripadnost grupi..), emocionalni razvoj (dete, pre svega, upoznaje sebe svoja
oseanja, potom iz egocentrinosti uz pomo sredine ui da prilagodjava svoja oseanja prema
drugima, poinje da voli sebe, potuje, da kontrolie emocije, razvija empatiju i saoseanje
prema drugima). Deca kroz igru stiu znanja, ne samo o svetu koji ih okruuje ve i o sebi,
svojim sposobnostima i mogunostima. Pre samog izvodjenja neke igre vaspita bi trebao da
bude upoznat sa osnovnim karakteristikama dejih igara a to su :
o
o
o
o
o

Deca u igri koriste iskustva steena tokom ivota;

Uvode u igru pravila i kontroliu igru;
Uvebavaju svoje potencijalne uloge budunosti-glume,oponaaju druge..
Ue da temeljno proveravaju, isprovabaju;
Ukljuuju svoju celokupnu linosti (bioloku i socijalnu)-uskladjuju svoje ideje i prave
veze sa vrnjacima, porodicom i drutvenom sredinom;

U samoj igri deca nam pokazuju da mogu i umeju:

da koriste svoju samostalnost,sposobnosti i slobodu;

da usmere akciju na sebe;
da sami istrauju i otkrivaju mogunosti i reavaju probleme;
da se posvete neemu to ga u nekom trenutku pokree..

Za upoznavanje dece sa okolinom u predkolskoj ustanovi imamo vie igara znaajnih za sve
aspekte razvoja.

1.3. PODELA IGARA

1) igre sa gotovim pravilima- zadatak se reava pomou ranije postavljenih pravila

didaktike igre- imaju uticaj na detetov saznajni razvoj, sadre zadatke, pravila i cilj;
Narodne- prenose se predanjem (zagonetke, kolo);
Pokretne igre-najee praene pesmom ili reima, sadre odredjeni zadatak, a cilj je
razvijanje telesnih sposobnosti;
Takodje moemo navesti i funkcionalne igre koje se javljaju na najranijem uzrastu. One su
odredjene ranom socijalnom interakcijom, a javlja se oko osmog meseca ivota deteta.
2)igre emocija- one su od najvanijeg znaaja jer dete, pre svega, treba da upozna sebe, svoje
emocije, kako da ih kontrolie. Psihoanalitike teorije deje igre ukazuju na njene uzuzetne
terapeutske mogunosti. Igra omoguava detetu da istroi svu nagomilanu agresiju, kao i da
izrazi svoje potisnute emocije. Sama igra pojednostavljuje dogaaje tako da dete u igri moe
izbaciti one pojedinosti koje ga u stvarnosti plae, kompenzuju ono to se u stvarnosti ne moe
ostvariti, uklanja negativna iskustva kroz njihovo ponavljanje u igri, a igra utie na izbegavanje
negativnih posledica preuzimanjem tue uloge, stvarne ili zaminjene. Sama igra izaziva
pozitivne emocije koje deluju na linost.Same aktivnosti i igre emocija kod dece razvijaju svest o
svojim a i tudjim emocijama, obogauju emocionalni renik..
3)igre mate ili uloga - oponaanje postupaka,igre uloga, simbolike uloge sa sieom..Vaspita bi
trebalo da inicira ove igre, jer se time bogate deja iskustva u fazama stvaranja novih situacija.
4)konstruktivne igre- igre sa raznovrsnim materijalom ili namenski konstruisanim elementima
koriste se za stvaralaki rad kod dece
5) stvaralake igre-deca ih sama izmiljaju
a)imititativne igre
b)igre dramatizacije
c)konstruktivne igre

1.4. EMOCIONALNI RAZVOJ I EMOCIONALNE VEZE

Ve u prvim mesecima ivota majka detetu postaje najdraa igraka. Zvuk glasa, osmeh i dodir
detetu pruaju zadovoljstvo i doprinose razvoju vrste emocionalne vezanosti. to je dete starije,
kroz igru se moete zbliiti i bolje upoznati. Dete e stei sigurnost i kroz sve emocionalno
obojane situacije u igri uiti o sebi i svojoj socijalnoj sredini. Veoma je vano da emocionalna
vezanost majke i deteta bude obostrana jer e samo tako dete o sebi imati pozitivnu sliku. Sama
emocionalna povezanost i privrenost majke kod dece stvara toplinu, ljubav,prijatnost, oseaj
pripadanja.Kako dete odrasta sam odnos majke-deteta ne postaje slabiji ve se dete okree
svojim vrnjacima i igrama. Deca od 3.godine se radije igraju sa drugarima njihove dobi nego sa
roditeljima jer se oni medjusobono mnogo bolje razumeju. Sama igra I aktivnosti kod dece
razvijaju smisao za humor i ona postaje izvor radosti. Veina beba se poinje smejati u dobi od
oko pet meseci. Dvogodinjaci uivaju u praktinim alama s lutkama ili sl., a kasnije dete
poinje shvatati i govorne ale. Igra je izvor radosti.

1.5. IZRAAVANJE KROZ IGRU

U igri se dete oslobaa napetosti,postaje smireno jer je u igri sve doputeno. U igri izostaju
negativne emocije (strah od neuspeha i frustracije). Takoe treba da imamo na umu da je igra
potrebna svakom detetu i raznolike igrake deca e sama odabrati ta im treba. Igra jeogledalo
u kom se odraava ta dete misli,doivljava ,osea,ta eli.U samim igrama i aktivnostima deca
mogu da se ponaaju skroz drugaije nego u realnom svetu (mogu da se ljute na drugu decu,da
viu na igrake, da ispoljavaju agresiju). I na taj nain sama igra nam je ogledalo u kojem nam
dete pokazuje svoje intelektualno i emocionalno stanje.

1.6. ZNAAJ EMOCIONALNOG RAZVOJA

Dete raste u stalnoj interakciji sa svojim okruenjem pa je sredina u kojoj ivi od velikog
znaaja, a naroito je vano porodino okruenje. Razvojni psiholozi istiu da je za emocionalni
razvoj deteta bitno da ono od ranog uzrasta doivljava da je okrueno ljubavlju i brigom svojih
najbliih. Usvajanje emocija uglavnom se odvija u ranom detinjstvu, a prve koje se mogu
prepoznati su radost, gnev, tuga, strah, ljutnja i gaenje. Deca od roenja uspostavljaju odnos sa
okruenjem, poinju da prepoznaju i kontroliu svoja oseanja. Sa godinu i po dana postaju
svesna svog emocionalnog ponaanja, a u periodu izmeu druge i tree godine ivota, u skladu
sa do tada nauenim normama ponaanja, razvijaju sloenije emocije poput ponosa, krivice,
zbunjenosti i stida. U predkolskom uzrastu poveava se sposobnost prilagoavanja na situacije
iz okruenja. Vaspitai nastoje da kroz razliite aktivnosti i igre ohrabre i podstaknu dete da
naui da izrazi svoja oseanja, razume tua, uspostavi odnos sa ljudima iz okruenja i postane
svesno njihovih doivljaja, razliitosti, to jest nastoje da pomognu detetu da razvije svoje
socijalno ponaanje. Igra ima veoma vanu ulogu za socijalni i emocionalni razvoj dece i
neizostavna je u vrtiima. Ona prua detetu slobodan izbor i mogunost da donese odluku, ali
istovremeno od njega zahteva da se povinuje pravilima igranja. Igra predstavlja poseban vid
uenja koji detetu omoguava da upozna svoje okruenje i njime ovlada.

1.7.KARAKTERISTIKE DEJIH EMOCIJA

Deije emocije su kratkotrajne

One traju svega nekoliko minuta, a onda iznenada ieznu dok emocije odraslog oveka due
traju i tee se zaboravljaju. Preduzimanjem vaspitnih mera i pravilnom ulogom roditelja menja se
i karakter decijih emocija.Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspoloenja.
Deije emocije su snane
Emocije odraslog covjeka ne mogu da dostignu onu jainu kao kod deteta, jer deije emocije ne
poseduju gradaciju bez obzira na situaciju. To narocito vazi za ljutnju, strah i radost. Kod dece te
emocije se izraavaju punim intezitetom. U ljutnji dete plae, vriti, bacaka se, udara rukama i
nogama pa ak i ujeda. U strahu se izbezumljuje, krije i vriti.
Zajedno sa uzrastom emocije se sve vie diferenciraju
Pod uticajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontroliu svoje emotivne reakcije.
Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih doivljaja i iskustava.

 Dete ispoljava svoja oseanja

Deca nisu u stanju da se uzdravaju , tj da neispoljavaju svoje emocije. Iako ih stariji ue tome
deca ipak na neki nain reaguju, npr. nervozom, nemirom, pokretima ruku i nogu, gestovima i sl.
Iz toga mozemo da zakljuimo da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto oseaju.

II PRAKTINI DEO

U samom praktinom delu e biti navedene igre koje moemo da koristimo kako kod kue tako i
u vaspitno-obrazovnom radu u vrtiu. Same igre e kod dece razvijati pozitivna oseanja,
pomoi im da prepoznaju kako svoje emocije tako i tudje. Da razviju saoseanja-empatiju i uive
u doivljaje drugih. Broj aktivnosti koje vaspitai organizuju u vrtiima je veliki i njihovi ciljevi
su raznovrsni tu su igre kroz koje se nastoji omoguiti detetu da razume socijalne pojave, naui
da bude tolerantno prema vrnjacima i potuje razliitosti, razvije sposobnost komunikacije,
naui da sarauje sa drugima, Evo par interesantnih aktivnosti koje se esto organizuju u
vrtiima:

1) AROBNJAK
Dete (deca) zamisli da je arobnjak da moe uraditi sve to mu padne na pamet.
Dobija razne zadatke u kojima reava problem neslaganja izmenu psa i make,
slona i mia. Igra se varira sa poznatim likovima iz bajki, crtanih filmova: Tom i
Deri, Petar Pan i kapetan Kuka, Crvenkapa i vuk... Moe da uzme i primer iz ivota

neslaganje izmeu brata i sestre, izmeu dva brata, dve sestre i slino. U ovoj igri moe da
uestvuje vie dece.
Zadatak : da deca pronadju konstruktivno reenje i da se stave u poloaj drugog kako bi izali iz
sukoba.
Cilj : Uvianje da je decentracija i stavljanje u poloaj drugog poetni uslov za izlazak iz sukoba.

2) HAJDE DA SE UPOZNAMO I PREPOZNAMO

Svrha igre da se kod dece razviju samosvest,upoznavanje sa svojim snagama i snagama drugih
Materijal :
- papir i olovka
-eir ili bubanj za papirie
7

Voditelj igre je vaspita (moe i roditelj ukoliko je kod kue igra)

Vaspita objanjava pravila igre i daje instrukcije i navodi svoj primer.
Na papiriu se nalaze tri pitanja:
-Muko/ensko; Boja tvoje kose i boja oiju
-ta me veseli? (Izleti u prirodu, etnje..)
- Koja je moja odlina sposobnost koju imam, neto to vrlo dobro radim ili u emu
sam najbolji ? sviram klavir, pleem..) .Papirie pomeamo u bubnju; svako izvue
neiji papiri. Grupa pogoa o kome se radi. Dok pogaaju moemo ih jo pitati ta
je to to ti zna, a da njega ili nju posebno veseli... u emu je on jo dobar....

3)DETEKTIV EMOCIJA
Cilj igre : Pepoznati i imenovati osnovne emocije kod drugih. Uputstvo za igru: Jedno dete stoji
ispred ostale dece. Voditelj( vaspita ) mu kae:
Misli na neto to jako voli raditi ili to voli jesti , ta ti je ukusno. Dok on misli o tome, na je
zadatak prosmatrati i zapamtiti ta se dogaa na njegovom licu. Pitamo decu : Recite ta vidite;
opiite kakvo lice ima dok o tome razmilja?
Misli na neto to uopte ne voli raditi ili ne voli jesti. Dok on misli o tome, na je zadatak
prosmatrati i zapamtiti ta se dogaa na njegovom licu. Pitamo decu : Recite ta vidite; opiite
kakvo lice ima dok o tome razmilja?
Zadatak igre: otkrijte ta on/ona misli
Detetu koji stoji ispred ostale dece apemo na uvo neka misli o radnji a ili b. Dok razmilja o
njoj, deca pogaaju o kojoj je re i konkretizuju znakove na licu prema kojima su prepoznali
radnju. (Osmeh, otvorene oi, pogled gore, dole... pokret tela...) Moemo pozvati jo nekoliko
dece , jednog po jednog, pa nastaviti igru. (Misli na neto to te veseli/rastuuje; neto to te
ljuti/plai...). Svaki put kada deca prepoznaju emociju, vano ih je pohvaliti i rei: BRAVO!!!

4) POKLANJAM TI.
Cilj igre deljenje i primanje,zahvalnost,irenje fokusa,osnaivanje u oseanju nesigurnosti i
nevoljenosti .. gradjenje i razvijanje empatije i oseaja pripadnosti
8

Postupak igre- deca stoje u krugu.Kaemo im da odaberu zamiljeni poklon i poklone ga

prijatelju do sebe. Neka izgovore na glas: poklanjam ti slasnu okoladu , ili knjigu
najljepih pria... i neka gestom poprate poklanjanje . Njihov zadatak je saznati ta
je najbolji poklon. (Tajna je u tome da dete kada primi poklon kae hvala). Niko osim
dvoje odabranih, kojima je voditelj radionice apnuo tajnu, ne zna o emu je re, ve
se igra odvija sve dok i poslednji lan u krug na ispravan nain ne zahvali na
poklonu, tj. ne saznaa koji je najbolji poklon . Voditelj nakon svakog kruga moe
izdvojiti one koji su dali najbolji poklon.

Diskusija: Kako si se oseao kad si dobio poklon? ta misli o poklonu koji si dobio? Koji ti se
najvie svidja?ta tebi znai kada dobije poklon i kako se tada osea?Kako se osea kada
poklanja?
Radionica se zakljuuje pesmom Svi treba da znaju ta drugarstvo znai

5) KORACI OSEANJA

Cilj da deca prepoznaju nacrtanu emociju i da odglume pred drugom decom kada se tako
oseaju (kada im se ta dogodi). Prepoznavanje i pokazivanje emocije;
Materijal:
-tabla sa iscrtanim emocijama
-kocka
U igri moe da uestvuje vie dece. Voditelj igre moe biti vaspita ili roditelj ukoliko se odvija
kod kue.
Postupak: deca sede u polukrugu u sredini je postavljena table sa iscrtanim emocijama i
kockicom koju e dete bacati. Onaj broj koji dobije toliko polja e ii po tabli .Kada stane na
zadato polje mora da nam definie emociju, da nam napravi grimasu takvu i kae kada se tako
oseao/la.

III ZAKLJUAK

Kao budui vaspitai odredjenim igrama i aktivnostima za prepoznavanje i upoznavanje sa

svojim i tudjim oseanjima pospeujemo mentalni razvoj kod dece u vrtiu. Veoma je vano da
on najranijeg uzrasta kod metod igre deci pomognemo da to bolje upoznaju sebe,druge i da
naue da se kontroliu u odredjenim situacijama. Kroz same aktivnosti kod dece, podstiemo
pozitivne emocije (sreu, uspeh, empatiju, ljubav,radost..) a istovremeno otklanjanjamo sve ono
to ih plai( strahovi, fobije), negativna oseanja ( neuspeh, ne pripadanje grupi, tuga..). Kroz
gore navedene igre a i mnoge druge kao to su :arobne naoare,slagalica,pantomime oseanja,
lutke.. dobijamo uvid u emocionalno stanje svakog deteta ponaosob. Za pravilno razvijanje
deteta u svim aspektima razvoja (socio-emocionalni,intelektualni,moralni..) igra je najvaniji
faktor. Deci se igra nikada ne treba uskraivati jer se ono u njoj osea slobodno, veselo,
razdragano u razvija se kao linost.Deca kroz same igre stiu svakodnevno nova iskustva,
znanja, radne navike, postaju sposobnija, slobodnija,kreativnija mentalno razvijenija i
samostalna. Moe se rei da se kroz igru pripremaju za dalji ivot. Igra za decu nije beg od
realnosti, ve nain da proniknu u realnosti ivota i da sa njima izau na kraj - kako fiziki, tako
i intelektualno i emocionalno

Kljune rei u radu : igra i njen znaaj, emocije, oseanja, prepoznavanje, iskazivanje

10

LITERATURA

1)

http://www.deteplus.rs/primeri-dobre-prakse/roditelji/356-igre-za-razvoj-emocionalnepismenosti.html

2) Dr A. Bulatovi ,prof metodika upoznavanja okoline praktikum za studente

visokih kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa Novi Sad,2012
3) Emina Kopas-Vukainovi, Uloga igre u razvoju dece predkolskog i mlaeg
kolskog uzrasta, Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, Broj 1, Jun 2006,
Institut za pedagoka istraivanja Beograd

11

SADRAJ RADA

I TEORIJSKI DEO..2
1.1. ULOGA IGRE U VASPITNO-OBRAZOVNOM RADU.2
1.2.KARAKTERISTIKE DEJE IGRE3
1.3. PODELA IGARA ..4
1.4. EMOCIONALNI RAZVOJ I EMOCIONALNE VEZE...5
1.5. IZRAAVANJE KROZ IGRU..........................................................................................5
1.6. ZNAAJ EMOCIONALNOG RAZVOJA6
1.7.KARAKTERISTIKE DEJIH EMOCIJA...6-7

II PRAKTINI DEO...8
AROBNJAK
8
HAJDE DA SE UPOZNAMO I PREPOZNAMO...8-9
DETEKTIV EMOCIJA...9
POKLANJAM TI. 9-10
KORACI OSEANJA..10

III ZAKLJUAK...11
LITERATURA...12

12

13