KRATKI ^LANCI/SHORT PAPERS

Predrag Bjeli}*

MODEL SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE

EVROPSKE UNIJE
EU poku{ava da sa SAD uspostavi bli`e,
partnerske, odnose preko uspostavljanja
transatlantskog tr`i{ta ali kako EU postaje repektibilna ekonomska sila sve ve}i
broj trgovinskih sukoba izbija na relaciji
EU-SAD. Sa zemljama u evropskom
okru`enju EU nastoji da uspostavi najbli`e mogu}e odnose budu}i da su sve ove
zemlje potencijalni kandidati za ~lanstvo
u EU. Me|utim, neki se nala`e bli`e tom
~lanstvu dok su neki jo{ uvek daleko od
~lanstva u EU. Zbog toga se razlikuju i
ugovori koje EU zaklju~uje sa pojedinim
grupacijama zemalja u Evropi. EU ima i
posebne odnose sa zemljama u Africi, Karibima i Pacifiku, biv{im kolonijama
evropskih metropola, koje imaju preferencijalni tretman u trgovini sa EU. Bliski
odnosi su uspostavljeni od strane EU i sa
dr`avama i regionalnim grupacijama u
Latinskoj Americi. EU je postala i zna~ajan akter u me|unarodnim ekonomskim
organizacijama. Ali da bi EU postala ekonomska sila koja parira mo}i SAD a i Japana i kako bi mogla strate{ki da podr`i
svoje kompanije u globalnoj konkurenciji
ona se mora i politi~ki integrisati.

ABSTRACT: When the European

Economic Community, the forerunner of the
European Union, was formed in 1958, it
was agreed that the new integration would
be a tarriff union with common tarrifs

toward third countries, but also that it

would have a common foreign trade policy.
As the Union's executive body, the European
Commission is responsible for proposing and
implementing foreign trade policies.

Ekonomski fakultet, Beograd. E-mail: bjelic@one.ekof.bg.ac.yu

131
Economic Annals no 156, January 2003 - March 2003

APSTRAKT: Jo{ prilikom osnivanja

Evropske ekonomske zajednice (EEZ),
prete~e Evropske unije (EU), 1958. godine, dogovoreno je da }e nova integracija
biti cariska unija sa zajedni~kom carinskom tarifom prema tre}im zemljama ali
da }e imati i zajedni~ku spoljnotrgovinsku
politiku. Za predlaganje spoljnotrgovinske politike i njeno izvr{enje je odgovorna
Evropska komisija. Me|utim, glavni subjekat u kreiranju spoljnotrgovinske politike ostaje Savet ministara kao jedini me|udr`avni organ EU i glavni zakonodavni
organ. Komisija je ovla{}ena da pregovara i zaklju~uje trgovinske ugovore u ime
Unije sa tre}im zemljama. Ali u toku procesa pregovora Komisija se mora konsultovati sa Komitetom nadle`nim za spoljnotrgovinska pitanja (Komitet 133)
koji je pomo}ni organ Saveta ministara, a
po zaklju~enju trgovinskog ugovora njega
mora ratifikovati Savet ministara kako bi
on postao punova`an. U procesu pregovora Komisija o rezultatima pregovora informi{e i Evropski parlament koji o toku
pregovora upu}uje Komisiji svoje mi{ljenje, koje nema obavezuju}u snagu.

Predrag Bjeli}

Ekonomski anali br 156, januar 2003. - mart 2003.

132

However, the main subject in creating foreign trade policies still remains the Council
of Ministers as the EU's main decision-making and legislative body. The Commission
negotiates trade agreements with outside
countries on behalf of the Union. However,
on foreign trade issues the Commission must
report to a committee (the "133
Committee"), which assists the Commission
in the course of the negotiations and before
becoming valid all agreements must be ratified by the Council of Ministers. The
Commission ensures that the European
Parliament is kept quickly and fully
informed at all stages of the negotiation and
conclusion of international agreements, in
such a way as to enable the Commission to
take account of the European Parliament's
view, but its role is purely consultative.
The EU is trying to establish closer partnership relations with the USA through establishing transatlantic marketplace. However,
as the EU is becoming a respectable econom-

ic power, an increasing number of trade disputes arise between the EU and the USA.
The EU is trying to establish a closer relationship with the European countries since
they are candidate countries for EU membership. However, some of them are closer to
the membership than others. Therefore, the
agreements that the EU conclude with certain groups of countries differ among themselves. The EU has special relations with the
countries in Africa, the Caribbean and the
Pacific, former European colonies, that have
been granted a preferential treatment allowing preferential trade with the EU. Close
relations have been established with countries and regional groups in Latin America
as well. The EU has become a significant
factor in international economic organisations. However, in order to become an economic power as respectable as the USA and
Japan and to give strategic support to its
companies in global competition, the EU
must integrate politically as well.

Jo{ od osnivanja Evropske ekonomske zajednice (EEC) bilo je predvi|eno da

dr`ave ~lanice EEZ vode zajedni~ku trgovinsku politiku. Tokom ~etiri decenije
postojanja Evropske zajednice stvorena je opse`na pravna osnova i kreiran institucionalni mehanizam za vo|enje jedinstvene spoljnotrgovinske politike. Trgovinski interesi dr`ava ~lanica su se ujedna~ili, a EU je danas postala glavni svetski
trgovac i glavni pregovara~ u globalnim trgovinskim forumima. Me|utim,
njeno jo{ nekompletirano jedinstvo uti~e na slabljenje pozicije EU i njenih kompanija na globalnom tr`i{tu.
OSNOVNI POJMOVI

Za ozna~avanje spoljne trgovine u engleskoj literaturi se obi~no koristi termin foreign trade, dok bi za me|unarodnu trgovinu termin bio international
trade. Pod me|unarodnom trgovinom podrazumevamo razmenu roba, usluga i
proizvoda intelektualne svojine izme|u razli~itih privreda (ekonomskih entiteta)
u svetu. Kada me|unarodnu trgovinu posmatramo sa aspekta jedne od privreda
u~esnica u tom globalnom trgovanju onda uo~avama svu me|unarodnu trgovi-

Model spoljnotrgovinske politike evropske unije

PRAVNE OSNOVE ZAJEDNI^KE SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE EU

Pravne osnove zajedni~ke spoljnotrgovinske politike EU, tada EEZ, postavljene su jo{ Sporazumom o osnivanju Evropske ekonomske zajednice2 koji je
potpisan 1957. godine. U posebnom, devetom, poglavlju ovog sporazuma, naslovljenom Zajedni~ka trgovinska politika, koji obuhvata ~lanove od 131. do
1
2

O odnosu navedenih pojmova vi{e u: Predrag Bjeli} "Me|uzavisnost spoljne politike i me|unarodne
trgovine" Me|unarodni problemi, Vol. LII, Broj 1-2/2000, str. 7-39.
EU, Treaty establishing the European Community, Official Journal of the European Communnities,
C 340, 10.11.1997, pp. 173-308.

133
Economic Annals no 156, January 2003 - March 2003

nu koju ona obavlja sa drugim dr`avama sveta i to nazivamo spoljnom trgovinom te odre|ene privrede.
Po nastanku EEZ `elelo se ukazati na razliku izme|u spoljne trgovine koja se
obavlja izme|u dr`ava ~lanica EEZ i spoljne trgovine koju zemlje ~lanice obavljaju sa tre}im dr`avama van EEZ-a. Zbog toga je uveden termin external trade
koji ozna~ava trgovinu dr`ava EU, odnosno Unije, sa dr`avama sveta koje nisu
~lanice EU, koja koja se ozna~ava i kao ekstra-EU trgovina (extra-EU trade). Trgovina izme|u dr`ava ~lanica Unije sve vi{e dobija tretman unutra{nje trgovine, odnosna intra-regionalne trgovine.
Pojmom spoljna politika ozna~imo strategiju jedne dr`ave koju primenjuje
kada stupa u politi~ke odnose sa drugim dr`avama, dok strategiju koju jedna
zemlja primenjuje u me|unarodnim ekonomskim odnosima (koji uklju~uju i trgovinu i finansije) nazivamo spoljnoekonomskom politikom (foreign-economic policy). Budu}i da je me|unarodna trgovina dominantna aktivnost u svetskoj privredi najve}a pa`nja se ipak pridaje spoljnotrgovinskoj politici (foreigntrade policy), kao strategiji dr`ave u me|unarodnim trgovinskim odnosima. U
ameri~koj literaturi za ozna~avanje pojma spoljnotrgovinske politike se ~esto koristi termin trade policy.1
Spoljnotrgovinsku politiku mogu i voditi {ire ekonomske integracije, kao {to
su regionalne ekonomske integracije, ako poseduju zna~ajan stepen integracije
po pitanjima regulisanja trgovinskih odnosa sa zemljama ne~lanicama i pod
uslovom da su im ekonomske politike u zna~ajnom stepenu harmonizovane. Tako i EU poseduje zajedni~ku spoljnotrgovinsku politiku (Common trade policy). To zna~i da sve dr`ave ~lanice EU na jedinistven na~in ure|uju svoje trgovinske odnose sa dr`avama izvan EU. Ali zajedni~ka trgovinska politika nije sinonim za jedinstvenu trgovinsku politiku jer ona podrazumeva potpunu ekonomsku, pa i politi~ku, integraciju.

Predrag Bjeli}

Ekonomski anali br 156, januar 2003. - mart 2003.

134

134.3, data su osnovna pravila koja reguli{u ovu oblast. Centralni je ~lan 133.
Sporazuma koji propisuje da se zajedni~ka spoljnotrgovinska politika ... zasniva
na jedinstvenim na~elima, pre svega u pogledu izmena carina, zaklju~ivanja carinskih i trgovinskih sporazuma, izjedna~avanja mera liberalizacije, politike izvoza kao i mera trgovinske za{tite, kao {to su one koje treba doneti u slu~aju
dampinga i subvencija. U ovom ~lanu odre|ene su i osnovne nadle`nosti pojedinih organa Unije u vo|enju spoljnotrgovinske politike EU, o ~emu }emo govoriti kada budemo razmatrali institucionalni mehanizam spoljnotrgovinske politike u EU.
Osnovu za vo|enje spoljnotrgovinske politike predstavljaju odgovaraju}i
pravni akti, uglavnom direktive, koje usvoju Savet ministara (Council of Ministers). Ove direktive su pravni okvir za postupanje Komisije koja predla`e, i po
odobrenju Saveta izvr{ava spoljnotrgovinsku politiku EU.
Na osnovu direktiva Saveta Komisija EU mo`e donositi pravna akta koja razra|uju odluke sadr`ane u direktivama Saveta ministara. Sva ta akta predstavljaju
pravni izvor za vo|enje zajedni~ke spoljnotrgovinske politike, i moraju biti u
skladu sa direktivama Saveta ministara. U okviru smernica Saveta ministara Komisija vodi pregovore sa tre}im dr`avama (ne~lanicama Unije), ili regionalnim
grupacijama, o zaklju~enju bilateralnih ugovora4 kojima se pravno reguli{u trgovinski odnosi izme|u EU i te tre}e zemlje, odnosno regionalne grupacije. I ovi
Ugovori o trgovini izme|u EU i tre}e zemlje, odnosno regionalne grupacije,
predstavljaju izvor prava u oblasti zajedni~ke spoljnotrgovinske politike EU, kada ih usvoji Savet Ministara EU i ratifikuje druga strana ugovornica.
I odluke Evropskog suda pravde (European Court of Justice - ECJ) mogu
biti izvor prava za utvr|ivanje i vo|enje zajedni~ke spoljnotrgovinske politike
EU. Primer je presuda ovog suda iz 1971. godine kada su se dr`ave ~lanice sporile sa Komisijom oko nadle`nosti za zaklju~ivanje trgovinskih ugovora i kada je
sud odlu~io da Komisija poseduje implicitna ovla{}enja za zaklju~enje sporazuma5.
Postoje i neki pravni akti koji nemaju obavezuju}u snagu u odre|ivanju i
vo|enju zajedni~ke spoljnotrgovinske politike, kao {to su mi{ljenja Evropskog
3

4
5

U originalnom Ugovoru o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, potpisanom 1957. godine

Zajedni~ka spoljnotrgovinska politika bila je svrstana u poglavlje VII koje je obuhvatalo ~lanove
sporazuma od 110. do 116. ali su pojedini ~lanovi ukinuti i redosled je promenjen brojnim izmenama sporazuma koje su usledile (Jedinstven evropski akt, Sporazum iz Amsterdama i sli~no).
Ugovori izme|u EU i tre}e zemlje.
Jrg Monar, odrednica "External Relations" u: Werner Weidenfeld and Wolfgang Wessels (editors)
"Europe from A to Z - Guide to European Integration" European Commission and Institut fr
Europische Politik, Office for Official Publications of the European Communnities, Luxemburg,
1997, pp. 145-150.

Model spoljnotrgovinske politike evropske unije

parlamenta, ali su zna~ajni za tuma~enje propisa i popunjavanje ventualnih

pravnih praznina.
Ugovorom iz Nice, potpisanim 26. februara 2001. godine, izmenjen je ~lan
133 Sporazuma o osnivanju EEZ-a tako da je nadle`nost zajedni~ke trgovinske
politike pro{irena i na trgovinu uslugama, proizvodima intelektualne svojine i
investicije. O ovim pitanjima }e se odluke donositi u Savetu tako|e kvalifikovanom ve}inom, osim ako Ugovori EU izri~ito ne zahtevaju jednoglasnost u pojedinim pitanjima.
INSTITUCIONALNI MEHANIZAM SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE EU

6
7

Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, ~lan 133, stav 2.

Ibidem, ~lan 133, stav 3 i ~lan 300.

135
Economic Annals no 156, January 2003 - March 2003

^lan 133 Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice reguli{e nadle`nosti pojedinih organa EU u kreiranju i vo|enju zajedni~ke spoljnotrgovinske
politike EU. Evropska komisija je nadle`na za predlaganje inicijativa o spoljnotrgovinskoj politici EU koje podnosi savetu Ministara EU i za sprovo|enje odluka Saveta ministara u oblasti zajedni~ke spoljnotrgovinske politike EU.6
U oblasti realizacije zajedni~ke spoljnotrgovinske politike Komisija vodi pregovore sa tre}im zemljama ili regionalnim grupacijama o zaklju~enju trgovinskih
ugovora. Pregovori se moraju voditi u skladi sa smernicama koje u odlukama daje Savet ministara EU i uz konsultacije sa Komitetom nadle`nim za spoljnotrgovinsku politiku EU. Po okon~anju pregovora od strane Komisije nacrt sporazuma se dostavlja Savetu ministara, koji po pribavljanju mi{ljenja Evropskog parlamenta, usvaja nacrt sporazuma.7
U okviru Komisije za obavljanje poslova vezanih za trgovinu odgovoran je
Generalni direktorijum za trgovinu (Directorate-General for Trade - DG Trade)
i on vr{i kako administrativne tako i tehni~ke poslove vezane za obaveze komisije u kreiranju i realizaciji zajedni~ke spoljnotrgovinske politike EU.
Savet ministara je glavni zakonodavni organ EU i sastavljen je od ministara
dr`ava ~lanica EU. Budu}i da su u ovom organu dr`ave ~lanice direktno predstavljene ovaj organ poseduje najve}u mo} u okviru EU. U zavisnosti od predmeta koji se na svateu razmatra sastancima prosustvuju ministri nadle`ni za odgovaraju}u oblast. Kada Savet donosi odluke iz delokruga zajedni~ke spoljnotrgovinske politike sastancima saveta prisustvuju ministri trgovine, odnosno ministri
za ekonomske odnose sa inostranstvom. Odluke se u okviru Saveta u pitanjima
vezanim za spoljnotrgovinsku politiku EU donose kvalifikovanom ve}inom, a u
specifi~nim slu~ajevima konsenzusom.

Predrag Bjeli}

Slika 1: [ema procesa odlu~ivanja u EU u oblasti zajedni~ke spoljnotrgovinske

politike

Savet
Ministara
Predlozi

K
R
E
I
R
A
N
J
E

Odluke

Informacije

Evropski
Parlament

Miljenja

Evropska Konsultacije
Komisija

Ugo

Pregovori

Ekonomski anali br 156, januar 2003. - mart 2003.

136

Tree
zemlje/
grupacije

Komitet 133

R
E
A
L
I
Z
A
C
I
J
A

U ~lanu 133, stav 3, pasus 2 Sporazuma o osnivanju EEZ predvi|eno je da se

Komisija u toku pregovora konsultuje sa Komitetom koji odredi Savet ministara.
U tu svrhu je osnovan komitet zadu`en za spoljnotrgovinsku politiku EU koji se
naziva Komitet 133 (the 133 Committee), budu}i da je osnovan na osnovu ~lana
133. Ovaj komitet je sastavljen od predstavnika svih dr`ava ~lanica EU. Budu}i
da Komisija vodi pregovore o trgovinskim ugovorima na osnovu mandata dobijenog od strane Saveta ona mora redovno da podnosi izve{taje pred Komitetom
133 o progresu u pregovorima i eventualnim problemima koji su u pregovorima
iskrsli. Komitet se smatra pomo}nim organom Saveta ministara.
O toku pregovora i nacrtima trgovinskih ugovora EU sa tre}im dr`avama ili
drugim regionalnim grupacijama informisane su i dr`ave ~lanica preko svojih
predstavnika u Komitetu 133, budu}i da, u krajnjoj liniji, dr`ave ~lanice odlu~uju o prihvatanju tog sporazuma na sednicama Saveta ministara.
Iako Evropski parlament ima neke nadle`nosti, saglasno proceduri saodlu~ivanja sa Savetom ministara, po pitanjima ugovora o pridru`enju Uniji i sli~no
u oblasti zajedni~ke spoljnotrgovinske politike njegova uloga je ~isto konsultativna. Savet ministara je du`an da pribavi mi{ljenje Evropskog parlamenta pre

Model spoljnotrgovinske politike evropske unije

usvajanja nekog trgovinskog ugovora. Me|utim, Komisija nije bila du`na da o

aktivnostima u realzaciji spoljnotrgovinske politike informi{e Parlament, prema
odredbama Sporazuma o osnivanju EEZ, ali je ona to preko Generalnog direktorijuma za trgovinu to radima. Ta obaveza je kasnije predvi|ena Okvirnim sporazumom o odnosima Parlamenta i Komisije potpisanim 5. jula 2000. godine, tako
da je obaveza Komisije da informi{e Parlament o svim fazama pregovora o zaklju~enju trgovinskih ugovora ali i da uzima u obzir mi{ljenje parlamenta.8 U tu
svrhu pregovorima o sklapanju trgovinskih ugovora koje EU zaklju~uje sa tre}im
dr`avama ili drugim regionalnim grupacijama prisustvuju i predstavnici Evropskog parlamenta.
INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE EU

Tabela 1: Prose~ne carinske stope i odstupanja u % u EU, za odabrane godine

ponderisana
srednja carina

prosta srednja
carina

ponderisana
srednja carina

prosta srednja
carina

ponderisana
srednja carina

1988
1989
1999
2000

indust.
proizvodi

standardna
devijacija

godina

primarni
proizvodi

prosta srednja
carina

svi proizvodi

3,2
4,1
3,5
2,4

5,6
5,9
5,0
4,4

3,6
3,8
2,7
1,8

7,9
8,7
6,4
4,6

2,8
2,7
1,8
1,3

1,9
2,7
2,7
1,8

4,1
4,4
3,0
1,9

Izvor: World Bank, World Development Indicators 2001, Washington D.C., pp. 336-340 and World Development Indicators 2002, Washington D.C., 2002, pp. 348-351.
8

EU "The Commercial Policy of the European Union" Brussels, June 2001, Internet, 26/11/2002,
http://europa.eu.int/comm/trade/misc/tib1_en.htm.

137
Economic Annals no 156, January 2003 - March 2003

Glavni instrument spoljnotrgovinske politike svake dr`ave ili regionalne integracije, pa i EU, jesu carine. Evropska unija, tada EEZ, osnovana je 1958. godine kao carinska unija. To je zna~ilo da se osim ukidanja carina u me|usobnoj trgovini dr`ava ~lanica EEZ mora usvojiti zajedni~ka carinska tarifa koja va`i u trgovini sa zemljama ne~lanicama Unije, koja je podrazumevala opse`no uskla|ivanje trgovinskih interesa svih dr`ava ~lanica.

Predrag Bjeli}

Ekonomski anali br 156, januar 2003. - mart 2003.

138

Carine na uvoz proizvoda u EU su se krajem 20. veka, prema podacima Svetske

banke,9 kretale oko 3%, stim {to su carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda u
Uniju bile ve}e i iznosile su oko 8% dok su carine na uvoz industrijskih proizvoda
bile znatno ni`e. Me|utim, podaci o carinama koje daje Svetska trgovinska organizacija govore o primeni znatno vi{ih carinskih stopa. Prosta srednja carina je prema ovim podacima iznosila 6,4% u 2002. godini i bila je ni`a u odnosu na 1999.
godinu, kada je iznosila 6,9%. Ovaj pokazatelj je za poljoprivredne proizvode iznosio 16,1% u 2002. godini i manji je u odnosu na 17,3% koliko je iznosio 1999. godine. Za industrijske proizvode prosta srednja carina 2002. godine iznosila je 4,1%.10
Na znatno smanjenje carina koje je EU propisala uticali su rezultati pregovora u rundama GATT-a. Zbog zna~ajnog smanjenja carina ovaj instrument spoljnotrgovinske politike gubi na zna~aju a necarinske barijere postaju dominantan instrument za{tite od inostrane konkurencije.
Tradicionalne necarinske barijere, u koje ubrajamo kvantitativna ograni~enja, sporazume o dobrovoljnom ograni~enju izvoza, prelevmane, antidamping
mere, subvencije, kompenzatorne mere, javne nabavke i mere obaveznog doma}eg sadr`aja, predstavljaju najzna~ajniji segment necarinskih barijera kojima se
slu`i EU. U strukturi ovih barijera jo{ uvek dominiraju kvantitativne restrikcije,
mada i cenovne mere predstavljaju zna~ajnu barijeru trgovini. Ono {to ohrabruje je ~injenica da je primena tradicionalnih necarinskih barijera zna~ajno smanjena 1996. godine u odnosu na posmatranu 1988. godinu, {to se posebno manifestuje kod cenovnih mera koje su skoro potpuno napu{tene.
Tabela 2: Upotreba necarinskih mera (NCM) u Evropskoj uniji 1988. i 1996. godine
Vrste necarinskih barijera
Sve NCM
Tradicionalne NCM
Kvantitativne restrikcije
Izvozna ograni~enja
Neautomatske dozvole
Ostale kvant. restikcije
Cenovne mere
Prelevmani
AD i kompenzatorne mere
Ostale cenovne mere

Mere frekvencije1
1988
1996
26,6
25,2
19,5
15,5
4,4
0,2
12,4
6,3
2,6
4,3

19,1
15,1
13,1
11,4
1,5
0,2
3,2
1,4
0,9
1,0

Racio pokriven. uvoza2

1988
1996
13,2
10,9
7,8
6,2
2,2
0,1
6,0
1,8
2,2
2,1

6,7
4,2
3,8
3,0
0,8
0,0
0,5
0,1
0,2
0,3

Izvor: OECD (1997), prema Marc Auboin and Sam Laird EU Import Measures and the Developing Countries Staff Working Paper TPRD-98-01, World Trade Organization,
Trade Policy Review Division, January 1998, p. 25.
9
10
11
12

World Bank, World Development Indicators, Washington D.C, vi{e godina.

WTO, Trade Policy Review - European Union, 2002, WT/TPR/S/102, p. 29.
Mere frekvencije se koriste za prikazivanje u~estalosti (frekvencije) primene necarinskih barijera.
Mere pokrivenosti uvoza necarinskim barijerama pokazuju u kom procentu je vrednost uvoza
izlo`ena upotrebi necarinskih barijera.

Model spoljnotrgovinske politike evropske unije

13 U skladu sa Regulativom Saveta 384/96/EC, Official Journal of the European Communnities, L 56/1,
1996, sa izmena po Regulativi saveta 905/98/EC, Official Journal of the European Communnities, L
128/18, 1998.
14 Pod dampingom podrazumevamo prodaju robe na stranom tr`i{tu po ceni koja je ispod cene tog
proizvoda na doma}em tr`i{tu, a ~esto i ispod cene ko{tanja proizvoda.
15 Commission of the European Communities "Report from the Commission Eighteenth Annual
Report from the Commission to the European Parliament on the Community's Anti-Dumping and
Anti-Subsidy Activities: Overview of the Monitoring of Third Country Safeguard Cases and of the
Implementation of the Trade Barriers Regulation (1999), COM(2000) 440 Final, Brussels,
11.07.2000, p. 18.

139
Economic Annals no 156, January 2003 - March 2003

Primena kvota, ako najzna~ajnijih kvantitativnih ograni~enja, je naro~ita

evidentna u sektorima tekstila i poljoprivrede i trgovini EU sa zemljama u razvoju. Za svaku zemlju u razvoju, odgovaraju}im direktivama, propisuju se odgovaraju}e kvote na uvoz proizvoda na tr`i{te EU.
EU primenjuje i sporazume o dobrovoljnom ograni~enju koji se zaklju~uju radi regulisanja trgovine EU sa razvijenim dr`ava i njima se reguli{e trgovina u sektoru automobila, ~elika ili tekstila. Najpoznatiji sporazum je onaj koji je
EU zaklju~ila sa Japanom 1992. godine a koji reguli{e trgovinu automobilima.
Prelevmani (varijabilne naplate) su postale sinonim za Zajedni~ku poljoprivrednu politiku EU koja je uvedena ~lanom 38 Ugovora o osnivanju EEZ iz 1957.
godine na insistiranje Francuske. Prelevmani omogu}avaju o~uvanje cena poljoprivrednih proizvoda na tr`i{tu EU koje su bile znatno vi{e od cena tih proizvoda
na svetskom tr`i{tu tako {to se za svaki poljoprivredni proizvod koji se uvozi u
uniju odre|uje varijabilna carina kojom se uvozna cena izjedna~ava sa prodajnom cenom koja va`i za tu robu na tr`i{tu EU.
Antidamping mere predstavljaju instrument zajedni~ke spoljnotrgovinske
politike koji se naj~e{}e koristi u EU.13 Ovim merama se {tite preduze}a poreklom iz EU od dampinga14 instranih firmi. Na zahtev nekog preduze}a iz EU organi Unije pokre}u antidampin{ku istragu kako bi se utvrdilo da li postoji damping, i ako postoji kolike {tete proizrokuje. Ova istraga je u skladu sa propisima
Svetske trgovinske organizacije (WTO) i osim toga propisi Unije predvi|aju i
test interesa Unije (Community interest test) koji podrazumeva da se antidampin{ke mere ne mogu preduzeti ako su u suprotnosti sa interesima Unije, {to
zna~i da se moraju uzimajuti u obzir svi ekonomski faktori. Predi|ena je i mogu}nost primene pravila ni`e carine (leser duty rule) koje podrazumeva da organi EU mogu primeniti antidampin{ku carinu koja je ni`a od dampin{ke mar`e.
Jedna od mera zajedni~ke poljoprivredne politike bile se i proizvodne subvencije kojima su organi Unije premirali poljoprivrednu proizvodnju u Uniji.
Najve}i korisnik ovih premija koje su se ispla}ivale iz bud`eta unije bili su poljoprivredni proizvo|a~i u Francuskoj. Subvencije su finansijske dotacija koje se
upu}uju preduze}ima koja proizvode odre|enu vrstu robe i kojima se na taj na~in ve{ta~ki pospe{uje konkurentska pozicija.15

Predrag Bjeli}

Ekonomski anali br 156, januar 2003. - mart 2003.

140

Od subvencionisanih proizvoda drugih dr`ava EU se brani primenom kompenzatornih mera, koje se u Uniji nazivaju antisubvencijske mere (anti-subsidy
measures). Pravila EU u ovoj oblasti su vi{e puta menjana a trenutno su na snazi
propisi doneti aprila 1998. godine16. Procedura i primena je sli~na proceduri i
primeni antidampin{kih mera.
EU ima i neke specifi~ne instrumente spoljnotrgovinske politike. Jedan od
takvih su i propisi koji se bave regulisanjem trgovinskih barijera koje su evropskim preduze}ima nametnute na tre}im tr`i{tima. Regulativa o trgovinskim barijerama (Trade Barriers Regulation - TBR), koja je uvedena od 1. januara
199517. godine, se primenjuje kao retorzivna mera kada se utvrdi da neka tre}a
zemlja ne primenjuje me|unarodna trgovinska pravila. Ova regulativa je zamenila Nove instrumente trgovinske politike (New Commercial Policy Instrument
- NCPI)18 kako bi se uzeli u obzir rezultati pregovora Urugvajske runde GATTa19.
U oblasti tehni~kih barijera trgovini EU je ~lanica WTO koja je uvela najvi{e novih standarda u periodu od osnivanja WTO, 1995. godine, pa do 2000. godine, ~ak 1300. Ovi standardi i tehni~ki propisi predstavljaju zna~ajne necarinske
barijere trgovini. Zbog toga se oni nastoje eliminisati primenom Sporazuma o
tehni~kim barijerama trgovini pod okriljem WTO.
Kada su carine kao instrumenti spoljnotrgovinske politike izgubile na zna~aju zbog znatnog sni`enja u okviru rundi pregovora GATT-a a tradicionalne necarinske barijere i tehni~ke barijere trgovini regulisane pravilima WTO kao zna~ajne prepreke trgovini pojavile su se administrativne barijere trgovini. One
predstavljaju sve prepreke koje poti~u od primene administrativnih propisa i
procedura i koje imaju zna~ajnog negativnog uticaja na obavljanje spoljne trgovine. Evropska unija nastoji da u saradnji sa tre}im dr`avama i drugim regionalnim ekonomskim integracijama elimini{e administrativne barijere u me|usobnoj trgovini. U oblasti regulisanja administrativnih barijera trgovini najzna~ajniji su Sporazumi o saradnji carina i me|usobnoj pomo}i (Customs Cooperation
and Mutual Assistance Agreements), koje je EU zaklju~ila sa Kanadom, Republi16 Council Regulation (EC) No 2026/97 of 6 October 1997 (OJ L 288, 21.10.1997) and Commission
Decision No 1889/98/ECSC of 3 September 1998 (OJ L 245, 4.9.1998).
17 Council Regulation (EC) 3286/94 of 22 December 1994. laying down Community procedures in the
field of common commercial policy in order to ensure the excercise of the Community's rights
under international trade rules, in particular those established under the auspices of the World
Trade Organization.
18 Regulation (EC) No 2641/84, Official Journal of the European Communities, L 252, 20.09.84, p. 1.
19 Dr Robert M MacLean and Bettina Volpi "EU Trade Barrier Regulation: Tackling Unfair Foreign
Trade Practices" Palladin Law Publishing Ltd, Bembridge, 2000, p. 14.

Model spoljnotrgovinske politike evropske unije

kom Korejom i SAD. Tako|e, u Sporazumima o pridru`enju EU koje je ve}ina

dr`ava Isto~ne i Centralne Evrope zaklju~ila sa EU predvi|eno je uskla|ivanje carinskih procedura u ovim zemljama sa pravilima EU. Sli~ne odredbe sadr`ane su
i sporazumima o trgoviskoj saradnji koje je EU zaklju~ila sa Rusijom, Marokom,
Tunisom, Izraelom i Turskom.
REALIZACIJA SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE EU
BILATERALNI TRGOVINSKI ODNOSI

141
Economic Annals no 156, January 2003 - March 2003

EU je u svom razvoju dostigla najvi{i stepen regionalne ekonomske integracije. Ona je odavno postala jedinstven privredni entitet (subjekat) ali se ona sve
vi{e tretira i kao jedinstven subjekat u me|unarodnim odnosima. Jedan od razloga je i to {to su se zemlje EU dogovorile da sprovode Jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku (Common Foreign and Security Policy - CFSP). Tako EU sve
vi{e uspostavlja direktne politi~ke i ekonomske odnose sa svim dr`avama u svetu, u kojima otvara svoja predstavni{tva.
Ako razmatramo bilateralne trgovinske odnose koje EU uspostavlja sa raznim zemljama u svetu odmah moramo konstatovati da su SAD najzna~ajniji
spoljnotrgovinski partner EU. Spoljnotrgovinska razmena izme|u EU i SAD,
kao dva najzna~ajnija privredna entiteta savremenog sveta, je 2001. godine iznosila pribli`no oko 400 milijardi USD. U cilju unapre|enja ekonomskih odnosa
izme|u EU i SAD na sastanku na vrhu lidera EU i SAD, koji je odr`ana u decembru 1995. godine u Madridu, izneta je inicijativa za formiranje transatlantskog
tr`i{ta (Transatlantic Marketplace) koje bi omogu}ilo dinamiziranje trgovine na
relaciji EU-SAD. Inicijativa za formiranje Transatlantskog tr`i{ta predvi|a zna~ajno smanjenje carina, uklju~uju}i i sni`avanje carina na proizvode informacione tehnologije, i pregovore o harmonizaciji tehni~kih standarda. Ovu inicijativu
podr`ava interesna grupa poslovnih ljudi iz SAD i iz EU poznatija kao Transatlantski poslovni dijalog (Transatlantic Business Dialogue).

Predrag Bjeli}

Tabela 3: Deset najzna~ajnijih spoljnotrgovinskih partnera u izvozu i uvozu EU, 2001.

IZVOZ EU
rang
dr`ava
1 SAD
2 [vajcarska
3 Japan
4 Poljska
5 Kina
6 Rusija
7 ^e{ka Republika
8 Norve{ka
9 Ma|arska
10 Kanada
UKUPNO

mlrd. USD
210,8
66,2
39,2
31,3
26,5
24,4
23,9
22,9
20,9
19,2
485,3

rang
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
UKUPNO

UVOZ EU
dr`ava
SAD
Kina
Japan
[vajcarska
Rusija
Poljska
^e{ka Republika
Ma|arska
Tajvan, PK
Koreja, Rep.

mlrd. USD
172,0
67,3
67,2
54,4
34,3
23,7
22,3
21,7
21,2
19,2
503,3

Izvor: World Trade Organization, International Trade Statistics 2002, Geneva, 2003.

Ekonomski anali br 156, januar 2003. - mart 2003.

142

Me|utim, u mnogim oblastima privredni interesi su ~esto sukobljeni. Kako

se sve vi{e EU ujedinjuje i postaje respektibilna ekonomska sila tako izbija sve ve}i broj sukoba na relaciji EU-SAD. Kada su SAD uvele zakone koji predvi|aju
sankcije za preduze}a iz tre}ih zemalja koji trguju sa Kubom, Iranom i Libijom
bili su direktno ugro`eni evropski privredni budu}i da je EU najzna~ajniji partner ovih zemlja20. Sukob na relaciji EU - SAD je produbljen ~injenicom da Evropska unija sve vi{e liberalizuje trgovinu sa dr`avama Latinske Amerike, posebno
^ileom, MERCOSUR-om i dr`avama Kariba, {to SAD percipiraju kao uzurpaciju njihove interesne sfere. Sporovi su nastali i oko regulacije Interneta i te`nje EU
da smanji dominaciju SAD u ovoj oblasti. Zbog toga sve ve}i broj sporova se inicira u okviru Svetske trgovinske organizacije u kojima su sukobljene strane EU i
SAD. Najnoviji trgovinski spor izme|u SAD i EU ti~e se zabrane uvoza genetski
modifikovanih organizama iz SAD u EU, jer je ova roba mnogo konkurentnija i
dosta se proizvodi u SAD ali EU nastoji da zabrani njen uvoz jer je smatra {tetnom po zdravlje potro{a~a.21
Iz Amerike zna~ajan partner je Kanada koja je veoma bliska EU zbog anglofrancuskog kolonijalnog nasle|a, i ~esto predstavlja most izme|u Evrope i SAD.
Zna~ajne dr`ave partneri su uglavnom skoncetrisani u Evropi, {to se mo`e
objasniti geografskom i kulturnom blisko{}u zemalja, ali i preferencijalnim sporazumima koje EU zaklju~uje sa evropskim dr`avama. Sve evropske zemlje su
20 U.S. Information Agency, "Economic Perspectives", Vol. 1, No. 16, Washington D.C., November
1996, p. 29.
21 BBC "US-EU trade tension worsens" International Relations and Security Network (ISN), Internet,
05/12/2002, http://www.isn.ethz.ch.

Model spoljnotrgovinske politike evropske unije

potencijalne ~lanice EU u budu}nosti. Sve zemlje zna~ajne spoljnotrgovinske

partnere EU iz Evrope mo`emo klasifikovati u dve grupe:
z zemlje EFTA-e, gde ubrajamo [vajcarsku i Norve{ku;
z zemlje kandidate za ~lanstvo u EU iz Centralne i Isto~ne Evrope, gde
spadaju Poljska, ^e{ka Republika i Ma|arska.

REGIONALNI TRGOVINSKI ODNOSI

Sve vi{e EU uspostavlja privredne ali i politi~ke odnose sa drugim regionalnim ekonomskim organizacijama. Najrazvijenije odnose EU je uspostavila sa
sli~nim integracijama u Evropi, zbog geografske i kulturne bliskosti. Najvi{i mo22 Ve}ina dr`ava u svetu Tajvan tretira kao otcepljenu provinciju NR Kine, a mali broj zemalja je priznaje kao nezavisnu dr`avu.

143
Economic Annals no 156, January 2003 - March 2003

[vajcarska i Norve{ka su imale priliku da postanu ~lanice EU ali su one smatrale da bi ~lanstvom u EU vi{e izgubile nego dobile. Da su postale ~lanice EU
[vajcarskoj bi bila ugro`ena tradicionalna neutralnost i morala bi menjati finasijsku regulativu koja je zna~ajan stimulans za prilik kapitala, dok bi Norve{ka izgubila svoja ekskluzivna prava na ribarenje u norve{kim teritorijalnim vodama.
One kao ~lanice EFTA-e imaju preferencijealne odnose sa EU, o ~emu }e biti re~i
u nastavku rada.
Zemlje Centralne i Isto~ne Evrope su kandidati za ~lanstvo u EU. Ove biv{e
socijalisti~ke zemlje Isto~nog bloka su trenutno u tranziciji i o~ekuje se da }e ve}ina njih 2004. godine postati ~lanice EU. One su prirodno trgovinski vezane
za EU kao ekonomski najja~i i najbli`i razvijeni centar u regionu.
Zna~ajan partner EU je i Rusija koja je zbog svoje geografske bliskosti usmerena na saradnju sa EU iz koje nabavlja industrijske proizvode a EU snabdeva
energetskim sirovinama kojima raspola`e u obillju, prvenstveno gasom i raznim
rudama. Rusija je raspadom Sovjetskog saveza zapela u veliku privrednu krizu i
danas vi{e predstavlja zemlju u razvoju nego neku ekonomsku silu. Jedini ostatak
globalne ruske mo}i su impresivni vojni potencijali.
Zna~ajna trgovinska razmena EU se odvija sa zemljama Isto~ne Azije, u prvom redu NR Kinom i njoj pripadaju}ojim nezavisnim carinskim podru~ijima
(Hong Kong i Makao), Japanom, Republikom Korejom i Tajvanom.22 Japan je
nazna~ajniji partner iz ovog regiona za EU u izvozu, dok je Kina najzna~ajniji
partner EU iz regiona u uvozu. Razmena Evropa sa ovim podru~ijem je uspostavljena jo{ u doba putovanja marka Pola a odr`avana je godinama preko kolonija evropskih zemalja. Danas je ovo veoma dinami~an region u koji se dosta ula`e i koji raspola`e sa brojnom i jevtinom radnom snagom.

Predrag Bjeli}

gu}i stepen privredne saradnje je uspostavljen sa zemljama ~lanicama EFTA-e.

Jo{ od sedamdesetih godina 20. veka EEZ je zaklju~ila ugovore o preferencijalnoj
trgovini sa svim dr`avama ~lanicama EFTA-e pojedina~no. Stvaranje jedinstvenog tr`i{ta u okviru EEZ uslovilo je da se odnosi sa dr`avma ~lanicama EFTA-e
moraju revidirati. Ve}ina njih su postale ~lanice EEZ sem Norve{ke, [vajcarske,
Islanda i Lihten{tajna koje su imale svoje razloge zbog kojih se nisu integrisali u
EU. Zbog toga su 1989. godine po~eli pregovori koji su okon~ani 1992. godine i
na kojima je dogovoreno uspostavljanje Evropskog ekonomskog prostora (European Economic Area - EEA) od 1. januara 1993. godine.23 To je zna~ilo da }e
prednosti jedinstvenog tr`i{ta EU, u pogledu slobode kretanja robe, kapitala, ljudi i faktora proizvodnje, biti i dostupne zemljama EFTA-e. [vajcarska je jedina
zemlja ~lanica EFTA-e koja nije pristala na ~lanstvo u EEA, pa se u odnosima sa
njom primenjuje poseban bilateralni sporazum.
Tabela 4: Trgovina EU sa odabranim regionalnim ekonomskim integracijama
REI

Ekonomski anali br 156, januar 2003. - mart 2003.

144

CEFTA + 6
ACP
GCC
ZND
SAARC
NAFTA
ASEAN
CER

Izvoz EU
1998
2001
116,81
152,92
32,68
39,92
27,87
36,71
27,08
39,96
12,66
16,60
185,77
276,18
30,59
42,55
14,81
17,86

Uvoz EU
1998
2001
82,73
134,11
31,15
47,50
11,65
23,33
27,97
57,67
15,45
20,83
168,77
221,26
52,51
66,22
9,77
11,92

Napomena: CEFTA+6 uklju~uje sve zemlje kandidate za ~lanstvo u EU; ACP - pridru`ene zemlje Azije,
Pacifika i Kariba EU; GCC - Savet za saradnju u Persiskom zalivu (Gulf Cooperation Council); ZND Zajednica nezavisnih dr`ava; SAARC - Ju`noazijsko udru`enje za regionalnu saradnju; NAFTA - Severnoameri~ki sporazum o slobodnoj trgovini; CER - Bli`i ekonomski odnosi Australije i Novog Zelanda.
Izvor: Eurostat, Internet, http://europa.eu.int

Zemlje kandidati za ~lanstvo u EU iz Centralne i Isto~ne Evrope su osnovale

Centralnoevropsko udru`enje slobodne trgovine (CEFTA) i to na inicijativu
EU, kao pripremu za ~lanstvo u EU. Sa ve}inom od ovih zemalja24 EU je zaklju~ila bilateralne ugovore o ekonomskoj saradnji - tzv. evropske ugovore (Europe
Agreements). Ovi ugovori osim slobodne trgovine predvi|aju i ekonomsku i
23 European Commission "L' espace conomique europen" Office for Official Publications of the
European Communnities, Luxemburg, 1992, p. 1
24 Bugarska, ^e{ka Republika, Estonija, Ma|arska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slova~ka i
Slovenija.

Model spoljnotrgovinske politike evropske unije

25
26
27
28

San Marino, Andora, Kipar, Malta i Turska.

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, SR Jugoslavija.
Ugovori su zaklju~eni sa Tunisom, Izraelom, Palestinskom autonomijom i Marokom.
European Commission "Europe in a Changing World" Office for Official Publications of the
European Communnities, Luxemburg, 1993, p. 36.
29 Southern Cone Common Market sa~injavaju Argentina, Brazil, Urugvaj i Paragvaj, dok su Bolivija i
^ile pridru`eni ~lanovi.
30 ^lanice GCC-a su: Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

145
Economic Annals no 156, January 2003 - March 2003

tehni~ku saradnju, pru`anje finansijske pomo}i ali i politi~ku saradnju. Neke

zemlje su sa EU ve} potpisale tzv. ugovore o pridru`enju (Association Agreements)25 koje pro{iruje efekte carinske unije EU i na ove zemlje. Zbog rata u biv{oj Jugoslaviji zemlje Zapadnog Balkana26 su najdalje od potencijalnog ~lanstva
u EU i neophodno je da najpre do|e do stabilizacije politi~kih prilika u ovim
zemljama pa EU sa njima zaklju~uje ugovore o stabilizaciji i asocijaciji (Stabilization and Association Agreements).
EU razvija trgovinske odnose i sa zemljama iz okru`enja, konkretno mediteranskim zemljama, i reguli{e ovu trgovinu bilateralnim sporazumima - tzv.
Evro-mediteranskim ugovorima o pridru`enju (Euro-Mediterranean Association
Agreements).27
Ve}ina dr`ava ~lanica EU je u pro{losti imala velika kolonijalna carstva u
Africi, Aziji i Americi. Nakon okon~anja procesa dekolonizacija ve}ina njih je zadr`ala bliske ekonokse odnose sa biv{im metropolama koje su neki autori videli
kao ekonomski kolonijalizam. Po uspostavljanju EEZ dogovoreno je da se ti odnosi sa ovim zemljama zadr`e i ~ak reguli~u na nivou Zajednice. EEZ je regulisala svoje odnose sa ovih 69 zemalja Afrike, Kariba i Pacifika (ACP zemlje) jo{
1975. godine zaklju~ivanje tzv. Lome konvencije. ^etvrta Lome konvencija je va`ila do 2000. godine,28 a sada se, na osnovu sporazuma o partnerstvu EU i ACP
zemalja iz Cotonaua 2000. godine, vode pregovori sa 77 ACP zemalja o zaklju~enju novih vrsta ugovora - tzv. ugovora o ekonomskom partnerstvu (Economic
Partnership Agreements - EPA) koji bi reglisali odnose ACP zemalja i EU po pitanjima trgovine i razvoja.
U poslednje vreme EU nastoji da razvije dobre odnose sa regionalnim ekonomskim integracijama u Latinskoj Americi. Osim bilateralnih sporazuma sa
Meksikom, Argentinom, Brazilom, Urugvajem i ^ileom EU nastoji da zaklju~i i
sporazume o me|uregionalnoj privrednoj saradnji. Najzan~ajniji partner EU u
Latinskoj Americi je MERCOSUR29 sa kojim je EU 1995. godine potpisala okvirni sporazum o interregionalnoj saradnji.
EU ve} ima zaklju~ene ugovore o saradnji sa nekim od regionalnih ekonomskih integracija, kao {to je slu~aj sa Savetom za saradnju u Zalivu (Gulf Cooperation Council - GCC).30

Predrag Bjeli}
MULTILATERALNO ANGA`OVANJE EU

Ekonomski anali br 156, januar 2003. - mart 2003.

146

Primena Jedinstvene spoljne i bezbednosne politike EU podrazumeva da

zemlje ~lanice EU istupaju jedinstveno u me|unarodnim odnosima. U okviru
EU sve zemlje ~lanice usagla{avaju svoje interese i istupaju sa jedinstvenim stavom pred me|unarodnom zajednici. Sve dr`ave EU su ~lanice najzna~ajnijih
me|unarodnih ekonomskih organizacija - Me|unarodnog monetarnog fonda
(IMF), Grupe Svetske banke (World Bank Group) i njenih afilijacija, Svetske trgovinske organizacije (WTO) i Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD). Budu}i da su evropske dr`ave u svetskim okvirima srednje i male zemlje
njihov uticaj nije bio toliko zna~ajan kao uticaj SAD i drugih ve}ih zemalja. Me|utim, zbog zajedni~kog istupanja i jedinstvenog stava EU u me|unarodnih odnosa njihov zna~aj je porastao tako da je EU zna~ajan ~inilac u kreiranju globalne
ekonomske politike.
Najzna~ajnija me|unarodna ekonomska organizacija u oblasti me|unarodne trgovine je Svetska trgovinska organizacija (WTO). Ono {to je kuriozitet je da
je EU (odnosno Evropske zajednice), iako i sama me|unarodna organizacija,
~lanica WTO pored njenih dr`ava ~lanica koje su pojedina~ni ~lanovi WTO. Broj
glasova kojima EU raspola`e u WTO jednak je broju glasova njenih ~lanica koje
su i ~lanice WTO. EU je veoma aktivna ~lanica WTO i jedan od subjekata, uz
SAD, Japan i Kanadu, u okviru tzv. ^etvorke (Quad), naju`eg kruga odlu~ivanja
u procesu uspostavljanja konsenzusa u WTO. Mnoge inicijative o pripremi novih pravila u WTO upravo poti~u od EU i njenih dr`ava ~lanica. U pogledu reforme procesa odlu~ivanja u WTO EU je dala zna~ajan predlog. EU je zastupnik
zadr`avanja protekcionisti~ke politike u sektoru poljoprivrede i protivi se liberalizaciji poljoprivrede u pregovorima u okviru WTO.
ZAKLJU^AK

Evropska unija je prevalila zna~ajan put regionalne integracije i dostigla najvi{i nivo u ekonomskoj integraciji na svetu (uspostavljanje ekonomske unije koja
podrazumeva i monetarnu uniju). Va`na tekovina te integracije je i ustanovljenje zajedni~ke spoljnotrgovinske politike. Vremenom se i zajedni~ka spoljnotrgovinska politika EU promenila i od zajedni~ke carinske tarife za tre}e zemlje obuhvatila podrazumevala je i zaklju~enje bilateralnih ugovora na nivou Unije sa tre}im zemljama. Trenutno je u toku i zaklju~ivanje interregionalnih sporazuma o
saradnji izme|u EU i drugih regionalnih ekonomskih integracija u svetu.
Svi ovi procesi integracije uslovili su da EU postane va`an ~inilac u svetskoj
privredi i zna~ajan akter u me|unarodnim ekonomskim organizacijama, prven-

Model spoljnotrgovinske politike evropske unije

stveno Svetskoj trgovinskoj organizaciji koja je posebno zna~ajna za regulisanje

me|unarodne trgovine i u kojoj je EU pojedina~na ~lanica.
Me|utim, koliki god stepen da je u ekonomskoj integraciji ostvaren EU na
politi~kom planu se jo{ nije konsolidovala kao jedinstven entitet. To zna~ajno
uti~e na njen polo`aj u globalnoj privredi a i na konkurentnost kompanija poreklom iz EU. Savremeni procesi globalizacije svetske privrede nametnuli su zna~ajnu konkurentsku borbu kompanijama za sirovine, radnu snagu i tr`i{ta na
svetskom nivou gde one ne mogu biti konkurentne bez podr{ke svojih dr`ava.
Dr`ave EU pojedina~no nisu dovoljno jake za ovaj zadatak dok EU nije dovoljno integrisana kako bi u~estvovala u ovoj strate{koj trgovini.

Economic Annals no 156, January 2003 - March 2003

147