I

1. OPTI DEO
1.1. OSNOVNA FIZIKO-HEMIJSKA SVOJSTVA
GASOVITIH UGLJOVODONIKA (OSNOVNI GASOVI)
Da bi se u potpunosti i pravilno definisali ali i razumeli tehniko-tehnoloki
principi funkcionisanja transporta gasovitih ugljovodonika, potrebno je
poznavati:

osnovne fiziko-hemijske karakteristike gasovitih ugljovodonika,

principe proizvodnje,
pripremu za transport,
sistem za transport i njegove sastavne delove i
karakteristine postupke.

Treba naglasiti da kada su u pitanju cevovodni transportno distributivni sistemi

i transport gasovitih ugljovodonika, polietilenskim gasovodima se transportuju
grupe gasovitih goriva I, II i IV, a elinim gasovovodima sve etiri grupe.
1.1.1. Osnovna fiziko-hemijska svojstva gasovitih ugljovodonika
Gasovite ugljovodonike ine:

prirodni gas i teni derivati prirodnog gasa,

teni naftni gasovi (propan i butan),
gasovi iz postrojenja za gasifikaciju (gradski i daljinski) i
meani gasovi.

Pod gasovitim gorivom podrazumevaju se gasovi i njihove smee, koji su

prvenstveno namenjeni za sagorevanje.
Pod osnovnim gasovitim gorivima podrazumevaju se ona goriva koja se
potroaima isporuuju putem javnog, transportnog i distributivnog sistema.
Stanje gasa
-

normalno stanje gasa: odreeno je temperaturom Tn = 273,15 K (0OC) i

pritiskom Pn = 1,01325 bar; to je referentno stanje u proraunima i
oznaava se ili indeksom n uz simbol pripadajue veliine ili
naznakom temperature i pritiska;
1

standardno stanje gasa: odreeno je temperaturom Ts = 288,15 K

(15OC) i pritiskom ps = pn = 1,01325 bar; za oznaku standardnog stanja
koristi se indeks s.
radno stanje gasa: odreeno je stvarnim veliinama temperaturom (t)
i pritiskom (p); radno stanje se oznaava simbolima bez ikakvog
indeksa.
koliina gasa: iskazuje se prevashodno u jedinicima zapremine (m3),
ree u jednicima masa (kg) ili u jedinicima koliine materije (kmol); ako
se koliina iskazuje jedinicima zapremine, navodi se odgovarajua
temperatura i odgovarajui pritisak; koliina gasa izraena jedinicom
mase ne zavisi od temperature i pritiska.

Toplotna vrednost [MJ/m3]

-

gornja toplotna vrednost, Hg: koliina toplote koja nastaje potpunim

sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom
pritisku (1,01325 bar), pri emu su produkti sagorevanja svedeni na
temperaturu od 25OC, a vodena para u njima se kondenzuje
(temperatura od 25OC je referentna);
donja toplotna vrednost, Hd: koliina toplote koja nastaje potpunim
sagorevanjem jednog normalnog m3 suvog gasa na konstantnom
pritisku (1,01325 bar), pri emu su produkti sagorevanja ohlaeni do
temperature iznad take roenja vodene pare, pa se vodena para njima
ne kondenzuje (temperatura od 25OC je referentna);
radna toplotna vrednost, Hpg, Hpd: moe se izraziti kao gornja ili donja;
u oba sluaja re je o sagorevanju one koliine gasa koja u radnom
stanju ima zapreminu od 1 m3, a pod istim uslovima kao u prethodnim
stavovima.

Gustina [kg/m3]
-

gustina gasa (zapreminska masa): odnos mase gasa i njegove zapremine

pri odreenom pritisku i temperaturi;
relativna gustina: odnos gustine gasa i gustine suvog vazduha pri istim
uslovima (p,t); izraava se u odnosu na normalno stanje; relativna
gustina je bezdimenziona veliina.

Vobe indeks [kJ/m3]

Vobeov broj (Vobe-indeks) je pokazatelj toplotnog optereenja gorionika.
Toplotno optereenje nekog gorionika je koliina toplote dovedena gasom u taj
gorionik u jedinici vremena. Gasovi razliitog sastava sa istim Vobe-indeksom
pri istom protonom pritisku daju priblino isto toplotno optereenje. Vobeindeks se izraava u [MJ/m3] ili [kWh/m3]. Toplotno optereenje se po pravilu
izraava u [kW].
-

gornji Vobe-indeks:

Wg =

Hg

gde su,
Hg gornja toplotna vrednost,
relativna gustina gasa.
-

donji Vobe-indeks:

Wd =

Hd

gde su,
Hd gornja toplotna vrednost,
relativna gustina gasa.
-

proireni Vobe-indeks: Wg ,e = Wg

pe , odnosno Wd ,e = Wd pe

Gornji ili donji proireni Vobe-indeks: proizvod toplotne vrednosti i

kvadratnog korena prikljunog pritiska merenog na prikljuku gasnog
troila pe [mbar].
Klasifikacija gasovitih goriva
Podela je izvrena prema toplotnom optereenju gorionika izraenom prema
veliini Vobe-indeksa. Naim standardom, uvedene su etiri grupe gasovitih
goriva:
I grupa obuhvata gasove bogate vodonikom (gradski gas i daljinski gas) i deli
se prema veliini Vobe-indeksa na podgrupe:
A (23,0-28,1 MJ/m3) i
B (28,1-33,5 MJ/m3).
II grupa obuhvata gasove bogate metanom (prirodni gasovi iz prirodnih
nalazita, sintezni prirodni gas, kao i gasovi za njihovu zamenu) i deli se
prema veliini Vobe-indeksa na podgrupe:
L (37,8-46,8 MJ/m3) i
H (46,1-56,5 MJ/m3).
III grupa obuhvata tene naftne gasove (Wg = 77,4-92,5 MJ/m3).
IV grupa obuhvata smee ugljovodonika i vazduha, proizvedene od tenih
naftnih gasova, ili prirodnih gasova:
-

propan-butan-vazduh Wg = 24,5-25,2 MJ/m3 i

prirodni gas-vazduh Wg = 25,2 MJ/m3.

Svojstva karakteristinih predstavnika grupa gasovitih goriva

Daljinski gas je suvi gas iz koksnih pei iz I grupe, podgrupa B.

U tabeli 1.1 dat je sastav daljinskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog

gasa.
Tabela 1.1. Sastav i karakteristike daljinskog gasa
Sastav
Vodonik
H2

Ugljen
monoksid
CO

Metan
CH4

Ostali
ugljovodonici
CnHm

Ugljen
dioksid
CO2

Azot
N2

55%

6%

25%

2%

2%

10%

Karakteristike
Toplotna mo, Hg = 19,6 MJ/m3n

Teorijska koliina vazduha 4,26 m3n/m3n

Relativna gustina, d = 0,39

Temperatura samopaljenja 600OC

Toksian, bez boje i mirisa

Koliina vlanih dimnih gasova 4,97 m3n/m3n

Vobe broj, Wg = 31,4 MJ/m3n

Brzina sagorevanja 111 cm/s

Nazivni prikljuni pritisak 8 mbar

Granica zapaljivosti 5-33% zapreminski (V)

Gradski gas je iz meavine koksnog generatorskog gasa ili koksnog vodenog

gasa i daljinskog gasa, podeene toplotne vrednosti.
U tabeli 1.2 dat je sastav gradskog gasa, sa osnovnim karakteristikama ovog
gasa.
Tabela 1.2. Sastav i karakteristike gradskog gasa
Sastav
Vodonik
H2

Ugljen
monoksid
CO

Metan
CH4

Ostali
ugljovodonici
CnHm

Ugljen
dioksid
CO2

Azot
N2

44%

12%

22%

2%

4%

16%

Karakteristike
Toplotna mo, Hg = 18 MJ/m3n

Teorijska koliina vazduha 3,94 m3n/m3n

Relativna gustina, d = 0,47

Temperatura samopaljenja 550OC

Toksian, bez boje i mirisa

Koliina vlanih dimnih gasova 4,59 m3n/m3n

Vobe broj, Wg = 25,1 MJ/m3n (I gr., pod.A)

Brzina sagorevanja 93 cm/s

Nazivni prikljuni pritisak 8 mbar

Granica zapaljivosti 5-38% zapreminski (V)

Prirodni gas koji se nalazi na naem tritu ima sledee karakteristike, koje
su date u tabeli 1.3.

Tabela 1.3. Sastav i karakteristike prirodnog gasa

Sastav
Metan
CH4

Etan
C2H6

Propan
C3H8

Butan
C4H10

Ugljen
dioksid CO2

Azot
N2

Teni ugljovodonik CmHn

84,90097,072%

1,1369,510%

0,7003,020%

0,2102,000%

0,0801,100%

0,3202,100%

0,0300,890%

Karakteristike
Toplotna mo, Hg = 30,2-47,2 MJ/m3n

Teorijska koliina vazduha 8,4-9,8 m3n/m3n

Relativna gustina, d = 0,55-0,7

Temperatura samopaljenja 600-670OC

Toksian, bez boje i mirisa

Koliina vlanih dimnih gasova 9,4-10,9 m3n/m3n

Vobe broj, Wg = 46,1-56,5 MJ/m3n (II,H)

Brzina sagorevanja 30-36 cm/s

Vobe broj, Wg = 37,8-46,8 MJ/m3n (II,L)

Granica zapaljivosti 5-15% zapreminski (V)

Nazivni prikljuni pritisak 18-24 mbar

Propan (PN) i propan butan smea (PBS), III grupa propan i butan su
teni naftni gasovi (JUS B.H2.130 i JUS B.H2.134).
U tabeli 1.4 dat je sastav i karakteristike ovog gasa.
Tabela 1.4. Sastav i karakteristike gasa propan (PN) i propan butan smea (PBS)
Sastav
Inertni
gasovi,
max [%V]

Propanpropan,
min [%V]

Ugljovodonici
C2 i C4
[%V]

Butan C4
max [%V]

Ugljovodonici
C1 i C2
[%V]

Ugljovodonici
C5
max [%V]

PN

PBS

PN

PBS

PN

PBS

PN

PBS

PN

PBS

PN

PBS

0,2

0,2

95

30,8

4,8

65,0

3,0

1,0

PN

23,8

PBS

29,4

Nazivni prikljuni pritisak

[mbar]

PN

30

PBS

30

Koliina vlanih dimnih

gasova [m3n/m3n]

PN

25,8

PBS

30,74

PN

42

Karakteristike
Toplotna mo,
Hg [MJ/m3n]
Relativna gustina, d

PN

100,8

PBS

122,32

PN

1,56

PBS

1,9

Teorijska koliina
vazduha [m3n/m3n]

Netoksian, bez boje i mirisa

Temperatura
samopaljenja [OC]
Vobe broj, [MJ/m3n]

PN

510

PBS

490

PN

80,73

PBS

88,45

Brzina sagorevanja
[cm/s]
Granica zapaljivosti
[%V]

PBS

39

PN

2,1-9,5

PBS

1,8-9,5

Propan-butan-vazduh smea (SPBV IV grupa)*; sastav i karakteristike

ovog gasa su date u tabeli 1.5.
5

Tabela 1.5. Sastav i karakteristike smee propan-butan-vazduh (SPBV)

Sastav
Propan [%V]

Butan [%V]

Vazduh [%V]

Za dodavanje
gradskom gasu;
bez prepravke
troila

Za zamenu
prirodnog
gasa

Za dodavanje
gradskom gasu;
bez prepravke troila

Za zamenu
prirodnog
gasa

Za dodavanje
gradskom gasu;
bez prepravke
troila

Za zamenu
prirodnog
gasa

27,5

33

0,0

22

72,5

45

Karakteristike
Toplotna mo, [MJ/m3n]

Relativna gustina, d

Za dodavanje gradskom
gasu; bez prepravke
troila

Za zamenu prirodnog
gasa

Za dodavanje gradskom
gasu; bez prepravke
troila

Za zamenu prirodnog
gasa

25,7

62,6

1,154

1,42

Vobe broj, [MJ/m3n]

Netoksian, bez boje i mirisa

Za dodavanje gradskom
gasu; bez prepravke
troila

Za zamenu prirodnog
gasa

Za dodavanje gradskom
gasu; bez prepravke
troila

Za zamenu prirodnog
gasa

Da

Da

25,17

52,6

Nazivni prikljuni pritisak [mbar]

Za dodavanje gradskom
gasu; bez prepravke
troila

Za zamenu prirodnog
gasa

18

Ne sme se formirati smea sa manje od

9,5% propan butan gasa.

*Napomena: smee nisu odreene JUS-om (dato kao primer).

Prirodni gas-vazduh smea (SGV IV grupa)**; sastav i karakteristike
ovog gasa su date u tabeli 1.6.
Tabela 1.6. Sastav i karakteristike smee prirodni gas-vazduh (SGV)
Sastav
Prirodni gas [%V]

Vazduh [%V]

Za zamenu gradskog gasa

Za zamenu gradskog gasa

58

42
Karakteristike

Toplotna mo,
[MJ/m3n]

Za zamenu
gradskog gasa

Netoksian, bez boje i mirisa

Nazivni prikljuni
pritisak [mbar]

Za zamenu
gradskog gasa

22,53

Relativna gustina,
d

Za zamenu
gradskog gasa

0,8

Da

Vobe broj,
[MJ/m3n]

Za zamenu
gradskog gasa

25,2

Ne sme se formirati smea sa manje od

15% prirodnog gasa i vazduha.

**Napomena: JUS-om nije definisana smea.

6

 Granice eksplozivnosti
Gornja odnosno donja granica paljenja pokazuje u kom odnosu meavine gasa
i vazduha moe doi do paljenja. Granice eksplozivnosti identine su
granicama paljenja. To je prikazano na slici 1.1.

DGE donja granica eksplozivnosti , GGE gornja granica eksplozivnosti

Slika 1.1. Shematski prikaz granice eksplozivnosti

Tabelarni prikaz i granica eksplozivnosti gasova dat je u tabeli 1.7.

Tabela 1.7. Granice eksplozivnosti gasova
Redni
broj

Gas

1.

CO

2.

Temperatura
paljenja
[OC]

Granice paljenja (eksplozivnosti) u vazduhu

pri 20OC i 1013 mbar
DGE
[vol. %]

GGE
[vol. %]

DGE
[g/m3]

GGE
[g/m3]

610

11,0

77,0

145,6

862,2

H2

530

4,0

75,6

3,3

63,3

3.

CH4

645

4,2

17,4

33,4

100,3

4.

C2H6

530

3,0

15,5

37,9

195,7

5.

C3H8

510

2,1

9,5

39,3

178,0

6.

C4H10

490

1,5

8,5

37,9

214,5

7.

C5H12

285

1,4

7,8

44,8

249,7

Gasovi mogu da budu vlani ili suvi. Sadraj vlage mora da bude u propisanim
granicama kako ne bi kvarila energetsku vrednost gasa (tabela 1.8).
Tabela 1.8. Zasienje vodenom parom pri razliitim pritiscima i temperataruma
Sadraj vodene pare
[kg/1000m3]

Temperatura [OC]

Pritisak [bar]
1

10

20

20

0,8

60

100

100

0,3

150

20

100

2,3

760

20

40

100

11

Radi poreenja, daju se podaci o nekim gasovima u tabelama 1.9 i 1.10.

Tabela 1.9. Osnovne karakteristike nekih gasova
Hemijska
oznaka

Molekulska
masa

Gustina na
0OC, 1 bar
[kg/m3]

Relativna
gustina
dv

N2

28,022

1,251

acetilen

C2H2

26,040

vodonik

H2

vazduh

Gas

Kritino stanje
temperatura
tk

pritisak
pk

0,967

-147,13

33,93

1,171

0,905

35,70

62,40

2,016

0,090

0,069

-239,90

12,97

28,960

1,293

1,000

-140,75

37,74

CO2

44,011

1,976

1,529

31,10

73,90

kiseonik

O2

32,000

1,429

1,105

-118,82

50,37

ugljenmonoksid

CO

28,011

1,250

0,967

-140,20

35,00

metan

CH4

16,043

0,717

0,554

-82,15

46,20

etan

C2H6

30,070

1,357

1,049

32,10

48,50

propan

C3H8

44,097

2,020

1,562

95,60

43,60

butan

C4H10

58,124

2,673

2,091

152,00

38,00

izo-butan

C4H10

58,124

2,668

2,064

133,70

37,00

pentan

C5H12

72,151

3,221

2,491

197,10

33,40

azot

ugljendioksid

Tabela 1.10. Energetska vrednost nekih gorivih gasova

Energetska vrednost
Gas

gornja

donja

gornja

Donja
3

[kJ/kg]

[kJ/m ] 0 C, 1 bar

acetilen

50240

48570

58910

56900

vodonik

141900

120080

12770

10800

ugljenmonoksid

10090

10090

12640

12640

sumporvodonik

16540

15240

25460

23490

metan

55560

50080

39860

35840

etan

51920

47520

70420

63730

propan

50370

46390

101740

93370

butan

49570

45760

133980

123770

izo-butan

49450

45680

131890

121840

pentan

49200

45430

158480

146340

1.2. OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE, PRIPREME ZA TRANSPORT

I TRANSPORT GASOVITIH UGLJOVODONIKA
Energetski i sagorljivi gasoviti ugljovodonici prema postanku se dele na:

tehniki proizvedene i
prirodne.

1.2.1. Tehniki proizvedeni gasoviti ugljovodonici

Gradski i daljinski gas vetaki se proizvode postupkom degasacije u
gasarama (postrojenjima za gasifikaciju), uglavnom na bazi kamenog uglja,
zagrevanjem na 950-1000OC bez prisustva vazduha (koks je sporedni
proizvod). Takoe mogu da se dobiju od uljnih proizvoda katalitikim
izdvajanjem. Gradski gas se proizvodi u mestu potroaa, dok se daljinski gas
cevovodima transportuje u oblast potroaa. velni gas se takoe dobija
postupkom degasacije iz vrstih goriva, ali na niim temperaturama (500700OC).
U grupu tehniki proizvedenih gasova spadaju:
-

vodeni gasovi (ugljeni i koksni vodeni gas),

produkti gasifikacije (generatorski gas i gas iz visoke pei),
kreking gasovi (izdvajanje iz naftnih proizvoda vodenom parom) i
gas iz kriljaca (podzemna gasifikacija), itd.

Transport ovih gasova vri se cevovodima na bazi razlike potencijala

stvorenom u procesu proizvodnje ili se ostvaruje odgovarajuom vrstom
kompresora, sve u zavisnosti od mesnih i tehnikih uslova i potreba.
1.2.2. Prirodni gas
Prirodni gas dobija se iz gasnih ili gasno-naftnih polja, preko vetakih
buotina u zemljinoj kori. Ovaj gas, pored korisnih sastojaka, sadri i ugljendioksid, sumporvodonik, azot i ree helijum.
Prema sadraju teih ugljovodonika (iznad pentana, izraeni u cm3/m3n),
prirodni gas se klasifikuje kao:
-

suvi,
siromani i
bogati.

Naroito nepovoljnu komponentu predstavlja sumporvodonik zbog svojih

toksinih svojstava i svojstava vezivanja sa vodom. Kod visokih koncentracija
on se ne otkriva mirisom, a koncentracija preko 1000 ppm moe za oveka biti
pogubna. U spoju sa vodom stvara jaku korozivnu sumporastu kiselinu.
Prisustvo ugljen-dioksida je takoe nepovoljno jer smanjuje energetsku
vrednost, a sa vodom gradi kiselinu sa korozivnim svojstvom.
9

Uobiajen pratilac sirovog prirodnog gasa je i voda. Iz eksploatacionog polja,

prirodni gas se doprema podzemnim buotinskim gasovodima, od buotina do
sabirnog sistema, gde se prati proces eksploatacije preko mernog separatora.
Preko zbirnog separatora vri se eksploatacija i izdvajanje kondenzata i vode
iz gasa ili izdvajanje prirodnog gasa i vode kad je u pitanju naftni sabirni
sistem. Tako oien gas se sprovodi na suenje u postrojenje dehidracije,
meri se i dalje sprovodi gasovodom do degazolinae ili u transportni
distributivni sistem, u zavisnosti od njegove suvoe. Suvi prirodni gas se preko
kompresorskih stanica transportuje cevovodima do distributivnih sistema ili
industrijskih potroaa.
1.2.3. Teni naftni gas
Teni naftni gasovi su oni gasovi koji se pod relativno niskim pritiskom i
normalnoj temperaturi prevode u teno stanje. Dobijaju se na sledee naine:
-

pri procesu rafinacije u rafinerijama nafte i

ekstrakcijom odnosno izdvajanjem iz prirodnog gasa.

Propan i butan su glavne komponente tenih naftnih gasova. Transport do

potroaa vri se gasovodima na osnovu razlike u potencijalima, pritiskom
gasne faze iz rezervoara.
1.2.4. Smee ugljovodonika i vazduha
Definisano naim standardom, ove smee se pojavljuju kao:
-

meavina propan-butana i vazduha i

meavina prirodnog gasa i vazduha.

Meavina gasne faze propan-butan gasa i vazduha sve je ee u primeni iz

vie razloga:
-

njome se zamenjuje snabdevanje potroaa generatorskim gasom,

koksnim gasom, vodenim gasom i dr.;
zbog oteanih uslova primene istog propan-butana u zimskom periodu;
stvaraju se povoljni uslovi korienjem istog (elinog) distributivnog
sistema za primenu prirodnog gasa, koja je u svetskoj ekspanziji.

Meanje tenog naftnog gasa sa vazduhom vri se preko takozvanih meaa

razliitih tipova, kao to su:
-

injektorski,
volumetrijski proporcionatori i
agregati za meanje.

Transport se odvija na principu razlike potencijala, energijom meajueg gasa

ili ventilatorima i kompresorima, u zavisnosti od mesnih tehniko-tehnolokih
uslova.
10

1.2.5. Primene, gubici i tednja gasovitih goriva

Primena gasovitih goriva je iroko rasprostranjena: od laboratorija, domainstva,
energana, poljoprivrednih i proizvodnih pogona pa do sirovinske osnove u
petrohemijskoj proizvodnji.
Prednosti primene gasa kao goriva u odnosu na druge vrste goriva su:
-

odravanje kvaliteta goriva dui vremenski period,

ista temperatura sagorevanja i kvalitet plamena,
gasovito gorivo u sebi ne sadri pepeo i sumpor,
nema dima i drugih neistoa,
sagorevanje sa niskim vikom vazduha, praktino je stehiometrijsko,
vii stepen korisnosti sagorevanja,
sposobnost podeavanja plamena prema zadatom loitu,
dobro, jednostavno podeavanje razvijanja toplote potpuno automatskom
regulacijom,
niska cena kao i jednostavnost i preglednost instalacije za sagorevanje,
nema potrebe za skladitenjem gasovitog goriva kod potroaa,
jednostavno i sigurno opsluivanje loita.

U transportu, manipulaciji i primeni gasa nuno se pojavljuju gubici gasa.

Kvantitativne vrednosti gubitaka gasa zavise od mnogih faktora:
-

nain i vrsta transporta,

kvalitet transportnih sistema,
kvalitet gasovitog goriva,
kvalitet i podeenost troila,
obuenost rukovaoca, i dr.

U svakom od ovih segmenata moe se primerenim merama i aktivnostima,

gubici smanjiti na najmanju moguu meru. Znaajnu ulogu u tome imaju:
-

rukovanje sistemom (njegova eksploatacija),

odravanje sistema,
edukacija subjekata u lancu transporta i primene.

U procesu cevovodnog transporta gasovitih ugljovodonika, iskustveno je

utvreno da se gubici gasa kreu od 1-2%. Oni su posledica nekontrolisanih i
kontrolisanih isputanja i razlike u merenju koliina. Razlike u merenju su
posledica nekompatibilnosti ili nesavrenosti meraa protoka.
Na distributivnom sistemu, u sektoru iroke potronje, realni gubici se kreu
do 6% od ukupno isporuenih koliina. Istog su porekla kao i u transportu, a
uveani su zbog: vee razuenosti i veeg specifinog broja prikljuaka po
dunoj jedinici gasovoda, ali i vee i realne zloupotrebe krajnjih korisnika.
Na unutranjim cevovodnim instalacijama za gas, bez obzira na dozvoljena
mikro isputanja, praktino ne sme biti fizikih gubitaka gasa. Ako ga ima, on
se podrazumeva kod loita, i to izraen kroz: nepotpuno sagorevanje,
otpadnu toplotu, gubitke usled zraenja i provodljivosti.
11

tednja se ostvaruje, pre svega kroz racionalnu primenu gasovitih goriva. To

se ostvaruje usmeravanjem potronje gasovitih goriva u one segmente
privredne i neprivredne delatnosti, gde se ostvaruje najvei stepen
iskorienja, valorizovani kroz:
-

zatitu ivotne sredine,

niu cenu jedinice proizvoda i
kvalitetniji proizvod.

Radi racionalizacije eksploatacije gasovodnog sistema i potronje gasovitih

goriva u funkciji tednje energije, a pre svega prirodnog gasa, obaveza je
kompanije koja se bavi transportom i distribucijom gasa da donese tarifni
sistem. Tarifnim sistemom se naroito utvruju:
-

kategorija potronje, odnosno potroai za koje se odreuje tarifni sistem,

naela i kriterijumi za odreivanje tarifnih stavova,
nain utvrivanja obraunskih elemenata na koje se primenjuju tarifni
stavovi.

12