VII Zapadna Evropa u drugoj polovini XVI veka

Sukobi Habsburgovaca i Valoa zavravaju se mirom u Kato-Kambreziju 1559. Dogovor pa. i Franc. je
privremeno uvrivanje katol. snaga. Odredbe ugovora su povoljne po pa., koja ostaje gospodar Ital. (Napulj,
Sicil, Sardin, Milano, deo Toskane). Papa Pavle IV doivljava poraz; Savoja ostaje uz pa; Dorija vezuje
enovu za pa, dok Venecija uva neutralnost. Franc zadrava Kale, Mec, Tul i Verden. Filip II je potpuni
panac i nema mnogo zajednikog sa ostalim delovima Carstva. Odluan je u borbi za ouvanje katoli. vere i
njenog poloaja u Evr. To smatra glavnim ciljem svoje vladavine. Tokom najveeg dela druge pol. XVI v Franc.
je u stanju unutranje anarhije. Verski ratovi imaju, regionalni, klasni, politiki i privatni karakter i odlikuju se
svirepou. Tokom 30 god franc. politikom scenom dominira Katarina Medii (1559-1589).
Hugenoti- Kriza u Franc. izbija na povrinu brzim irenjem kalvinizma. Stanje u katol. crkvi posle potpisivanja
konkordata 1516 olakava brzo irenje kalvinizma. Svetenici, uitelji, advokati, trgovci, plemstvo, sainjavaju
veinu meu hugenotima. Iako manjina, kalvinisti su opasna polit. snaga. Odravaju prvi sinod u Parizu 1559.
iako je eneva centar pokreta. Oni javno ispovedaju svoju veru posle stupanja na presto arla IX (1560).
Hugenotima pristupaju lanovi visokog plemstva, koje preuzima nadzor nad crkvom (Monmoransi, Burboni).
Tri porodice bore se za prevlast u Franc., one ele da vre nadzor nad franc kraljevima, sinovima Katarine
Medii i Anrija II. Porodica Giz iz Lorene, Monmoransi i Burboni, na elu sa Antoanom, kraljem Navare, i
njegovim bratom princem Konde. An Monmoransi ostaje veran katoli., dok njegova 3 sinovca, meu kojima i
admiral Gaspar de Kolinji, potonji voa hugenota, prelaze novoj veri. Posle Anrijeve smrti, kralj postaje
Fransoa II, koji umire naredne god (1560), nasleuje ga brat arl IX, desetogodinjak. Umesto njega Katarina
dri vlast. arl umire 1574. i nasleuje ga brat Anri III (1574-1589). Stupanje Kondea i Kolinjija na elo
hugenota daju pokretu polit. usmerenost. Iako odan monarhiji, Kolinji eli prelazak Franc. u kalvinizam. Na
elo pokreta staju 2 konzervativca. Oni vre pritisak na vladu na ijem elu se nalaze vojvoda Giz i kardinal
Loren. Giz saziva dravne stalee. Konde i hugenoti to koriste za napad na vladu. U prolee 1560. vlada
dozvoljava slobodu veroispovesti, ali zabranjuje dranje oruanih grupa.
Katarina Medii i verski ratovi- U dec. 1560 umire Fransoa II, a Katarina preuzima vlast u zemlji u ime novog
kralja arla IX. Nekoliko god Katarina vodi kolebljivu politiku. Nudi hugenotima ogranienu toleranciju, to ih
ne zadovoljava, a razjaruje katolike. U to vreme katol. su ujedinjeni i snani: pristalice Giza i Monmoransa
udruuju se i stvaraju Katoliku ligu (1561). Hugenoti se odupiru. Posle krvavog masakra u Vasiju 1562,
hugenoti poinju da se naoruavaju. Izmeu 1562-1568 Franc. se 3 puta suoava s verskim borbama. Hugenoti
primaju pomo iz Engleske i Palatinata, a katolici iz pan. Snaga hugenota lei u njhovoj organizaciji i
Kolinjijevom vostvu. Katarina se koleba izmeu zaraenih snaga, traei kompromis. U tome ima podrku
uticajne grupe umerenih katolika- politiara- meu kojima se istiu kancelar Miel dOpital, Boden i Miel
Montenj. Iz treeg gra. rata (1568-1570) hugenoti izlaze snaniji nego ikad. Stiu pravo da dre trupe u
gradovima na jugu. Katarina pokuava da rei problem brakom svoje keri Margarite sa hugenotskim voom
Anrijem Navarskim. Kolinji predlae ujedinjenje Franc.putem rata sa panijom. arl IX prihvata Kolinjijev
predlog. Kolinji postaje prva linost u dravi, pa Katarina odluuje da ga ubije. Prilika za to je okupljanje
hugenota u Parizu na venanju Anrija Navarskog i Margarete Valoa. Prvi pokuaj Kolinjijevog ubistva ne
uspeva, pa Katarina rizikuje da bude otkrivena. Ubeuje arla da hugenoti spremaju zaveru, pa on odluuje sve
da ih pobije, iako je Katarini cilj samo ubistvo njihovih voa. U zoru 23. avg. 1572. na dan Sv Bartolomeja,
Katarinin sin vojvoda od Anua, Gizi, gradske vlasti Pariza i razjarena gomila ubijaju oko 4000 hugenota, meu

njima i Kolinjija. Anri Navarski prelazi u katoli. da bi sauvao ivot. Bartolomejska no izaziva oduevljenje
irom katol. Evrope. Papa slui Te Deum u Vatikanu. U Franc. masakr ne reava nita, a zaotrava sukob.
Stupanje Anrija III na presto 1574. ne donosi nikakve promene. Posle 1580. Katarina nastoji da pregovara sa
obe strane i supostavlja prividnu ravnoteu. Katolici i hugenoti uestvuju u ekspediciji vojvode od Anua u
Nizozemskoj. To navodi Filipa II da otpone pregovore s Anrijem Navarskim- eli da oivi gra. rat u Frac. i
sprei njenu intervenciju u Nizozemskoj, ali Anri odbacuje taj predlog 1584.
Filip II preduzima mnoge mere koje treba da dovedu do vee homogenosti stanovnitva. Podstie zahteve za
istokrvnou stanov, upravljene mahom prema pancima jevr porekla. Tu borbu nastavlja protiv Moriska,
potomaka Mavara iz Granade, koji pod pritiskom prelaze u katoli. Filip izdaje dekret 1566 kojim se Moriscima
zabranjuje upotreba arap jezika, obiaja i odevanja. 60-ih god, sa pojaanim napadima Turaka u Sredoz, raa se
strah da e Morisci stati na njihovu stranu. Vlast 1568. god vri pritisak da se odreknu svojih obiaja, to dovodi
do pobune. Vlasti krvavo gue pobunu. Filip nareuje da se Morisci rasele iz Andaluzije i u manjim grupama
nasele u Kastilji. Pitanje Moriska reava Filip III proteriavi ih iz pa 1609.
REVOLUCIJA U NIZOZEMSKOJ- U Nizozemskoj postoji 17 provincija, meusobno razliitih; ujedinjuje ih
geografski poliaj, zajednika prolost i burgundsko osvajanje. Valonsko stanovnitvo na jugu govori franc.,
dok severnjaci govore nema. Na jugu ivi vie protestanata nego na severu, dok Amsterdam u Holandiji ostaje
katol. usred kalvinistikog mora. Postoje 2 snane ustanove: generalni stalei i tatholder. Prva je skup delegata
svih provincija koji donosi odluke samo ako postoji saglasnost svih. tatholder je kraljev predstavnik u
provincijama. U XVI veku porodica Oranski uiva to zvanje u vie provincija i zadrava ih tokom pobune.
Stupanje Filipa II na presto ugroava slobode i otuuje Nizozemsku. On imenuje svoju polusestru Margaretu,
vojvotkinju od Parme, za generalnog guvernera. Preko nje i kardinala Granvela eli da sprovede neke adminis.
reforme 1559. Filip imenuje predstavnike visokog plemstva na vane poloaje, a trojicu najistaknutijih- Viljema
Egmonta, tatholdera Flandrije, grofa Horna, admirala, i Viljema Nasavskog, princa oranskog, najkrupnijeg
zemljoposednika, za lanove dravnog saveta. 1561 Filip nareuje da se reorganizuje crkva tako da kralj
postavlja biskupe, poveava njihov br, odreuje uslove za to zvanje i granice dijeceza. Reforma nailazi na
odluno odbijanje. Ustaju i katolici i protestanti. Dolazi do sukoba Margarete i krupnog plemstva. Otpor
predvode Egmont, Horn i Viljem Nasavski, koji postaje i najuticajniji voa pokreta. Borba se zaotrava kad
Filip dobija od pape odobrenje da imenuje 14 biskupa. Kardinal Granvel postaje primas Nizozemske. Viljem
Oranski vidi u tome dalje jaanje kralj vlasti i verskih progona. Napada Granvela i u tome uiva podrku
protestanata. Filip ne eli da doe u Nizozemsku i umiri plemstvo, ali odluuje da otpusti Granvela 1564. To se
smatra velikom pobedom protestanata. Granvelovo uklanjanje iz Nizozem slabi kraljev vlast. Protestantizam se
brzo iri, stvaraju se nove organizacije koje visoko plemstvo nije u stanju da kontrolie. 1565 godine plemsvo iz
itave Nizozemske stvara ligu, na ijem elu se nalaze protestanti. Ona zahteva da vlada ublai zakone protiv
jeretika i u prolee 1566 podnosi peticiju Margareti. Tada nastaje re geze- prosjaci, naziv za podnosioce
peticije. U leto 1566 hugenoti napadajhu, pljakaju i unitavaju crkve u Antverpenu, Ganu i drugim gradovima.
Vlada je nemona. Filipov odgovor je brz i odluan. Krupno plemstvo staje uz Margaretu, a Egmont i ostali
polau zakletvu Filipu; Viljem Oranski gubi svoje funkcije i prelazi u Nema. Filip upuuje u Nizozemsku
elitne jedinice- terciose- pod komandom vojvode od Albe 1567, sa ciljem da pobunu svirepo ugue. Alba zavodi
vladavinu terora. Do kraja 1567 Alba hapsi vodee linosti, a 1568 izvodi na gubilite vie od 100 ljudi, meu
kojima su Egmont i Horn, koje smatra vinovnicima pobune. Stvara Preki sud, poznat i kao "Krvavi savet".
Upad Viljema Oranskog sa trupama iz Nema ne dobija podrku stanovnitva, zaplaenog Albinim terorom. U

elji da bude finans. nezavisan od Madrida, Alba trai da Generalni stalei izglasaju porez od 10% na svu
prodatu robu (alcabala). Stanovnitvo je odluno protiv poreza. iri se duh pobune. Albina politika doivljava
krah. Snai elja za oslobaanjem od pan. vlasti. Pred Albin odlazak, u jesen 1573 protestanti i katolici istupaju
zajedniki. Poetkom 1572. grupa "morskih geza" u slubi Viljema Oranskog zauzima vanu luku Bril u
Holandiji; drugi gradovi u Zelandiji i Holandiji padaju u njihove ruke. Nizozemsko plemstvo, iako odano kralju,
puta "geze" u gradove, koji uzimaju vlast, predaju crkve kalvinistima. U leto 1572. stalei Holandije pozivaju
Viljema Oranskog da se vrati u zemlju. Sukob izmeu Filipa i Viljema Oranskog je potpun. Viljem Oranski
prestaje da bude rojalista i postaje predstavnik stalea koje predvodi. Albinov naslednik Luj Rekesen zaustavlja
teror, ali ne uspeva da povrati poverenje naroda u Filipa. Ratni trokovi padaju na pan, koja 1575 proglaava
moratorijum. Finansijski krah dovodi do kraha njene vojne moi u Nizoz. Rekesen gine, a u njegovim trupama
izbija pobuna, one u nov. 1576 pljakaju i ubijaju u Antverpenu ("panski bes"). Filip nema kontrolu nad ovim
zbivanjima. Zbivanja u Antverpenu izazivaju reakciju ju. provincija. Dravni savet u Flandriji uzima
inicijativnu u nameri da zatiti provinciju od pljake pan. vojske. Brabant sakuplja trupe i saziva skupt. stalea
svih provincija. Ona se sastaje u Ganu, gde se izglaava odluka o pomirenju sev i juga. Savez se zakljuuje sa
ciljem da se panci proteraju iz zemlje i rei versko pitanje. Ideje Viljema Oranskog, u skladu sa idejama franc.
politiara, nisu prihvatljive za veinu. Kalvinisti proteruju katol. svetenike iz mnogih gradova. Filip je
spreman da provincijama da mnoge ustupke, osim verske jednakosti. Za guvernera i pomiritelja imenuje svog
polubrata don-Huana Austrisjkog, pobednika kod Lepanta. Odbaena je njegova ponuda da se pan. trupe
povuku pod uslovom da katol. crkva bude obnovljena u svim provincijama. Don Huan odgovara zauzeem
Nemura 1577. Naredne godine on umire. Filip imenuje Aleksandra Farneze, vojvodu od Parme, generalnim
guvernerom. On nastoji da bez terora i rtava i koristei vojsku kad je neophodno, povrati pobunjene provincije
pod pan. vlast. Franc. i Engl. dovode pan. vlast u pitanje u Nizoz. Gra. rat izbija punom snagom. Presudna
god. postaje 1579. Valonsko katol. plemstvo smatra kalvinizam veom opasnou od Albinog terora, a stara
rivalstva sa porodicom Oranskih oivljavaju. Po. 1579 june provincije stvaraju Arasku uniju i daju svoju
odanost Filipu, koji im potvruje stare plemike i provincijske privilegije. Katolianstvo ostaje jedina vera. Iste
god 7 severnih protest. provincija stvaraju Utrehtsku uniju, koja postaje temelj moderne Nizozemske. 1581.
Generalni stalei odbacuju pokornost paniji. Sev provincije- Holandija, Zelandija i Utreht- potvruju Viljemu
Oranskom zvanje tatholdera sa pravom naslea.
panija i Portugalija- Filip ureuje svoje odnose sa Turskom primirjem zakljuenim 1580. Pitanje naslea
portug prestola otvara se pogibijom kralja Sebastijana 1578. Kao sina portugal. princeze, Filipova prava su
najvra. Portug. plemstvo protivi se ujedinjenju sa pan. Strah od potinjavanja Kastilji je snaan. Filip i
Granvel odluuju da u Portug. upute trupe pod komandom vojvode od Albe. Po 1580. Granvel ultimativno
trai da vlada u Lisabonu prihvati Filipa za kralja. Portugalci odbijaju, Alba ulazi sa trupama u leto 1580.
Portugalija za kratko vreme pada pod pan. vlast. Filip obeava novim podanicima da e potovati njihove
zakone, prava i upravu nad kolonijalnim posedima. Portugal. kortes bira Filipa za kralja 1581 koji prihvata
zahtev da zeljom upravlja lan kraljevske porodice ili vicekralj Portugalac. Kastiljci ne mogu obavljati drav
funkcije u Portugal i njenim kolonijama. Portugal zadrava poloaj polunezavisne drave.
Anri III i Liga u Francuskoj- Katarina Medii eli da Anri III vlada Franc, to on nije u stanju. Snane porodice
(Monmoransi-Danvil) otuuju se od kralja i povezuju sa hugenotima. Anri Navarski i vojvoda od Alensona,
kraljev brat, udruuju se i prihvataju naelo verske ravnopravnosti (1576). To je neprihvatljivo za Anrija,
vojvodu od Giza, koji okuplja katolike irom Franc. i stvara Katoliku ligu. Skup stalea u Bloa 1576, kome

hugenoti ne prisustvuju, donosi program Lige. On predvia ouvanje kraljevske vlasti i jedinstvo vere; stvarni
cilj Lige je da preuzme vlast u svoje ruke. Anri III prihvata program i stavlja se na elo Lige. Otvorena
neprijateljsva poinju 1577, ali se ubrzo prekidaju i Liga se raspada.
Smrt kraljevog brata, vojvode od Anua 1584. dovodi do otvaranja krize. Anri Navarski postaje naslednik
prestola, poto Anri III nema dece. Vojvoda od Giza okuplja svoje istomiljenike i obnavlja Katoliku Ligu
1584. On uiva podrku pariskih katolika. Krajem 1584. vojvoda od Giza zakljuuje sporazum sa pan, ime se
stvara snana pan-franc katolika alijansa. 1585 obnavlja se gra rat u Franc. Liga obeava da iskoreni
hugenote i na presto dovede, umesto Anrija Navarskog, ostarelog kardinala Burbonskog. Pod pritiskom pan. i
unutranjih zbivanja, Anri III odustaje od slanja pomoi Nizozemskoj. Prihvata da povue sve edikte o miru i
verskoj toleraniciji. Vojvoda od Giza time potpisuje smrtnu presudu. Anri Navarski lien je svih prava na presto
i prisiljen da se bori za svoju veru. To je poetak poslednjeg rata, poznatog kao "Rat tri Anrija". Anri Navarski
nastoji da sebe predstavi kao simbol nacionalnog otpora protiv pan tiranije. Engleska pomo mu omoguava da
nastavi borbu. Vojvoda od Giza postaje heroj katolika, a katol Liga otvoreno istupa protiv Anrija III 1587.
Stanovnitvo Pariza u prolee 1588 die pobunu i prisiljava kralja da napuisti grad. Anri III nareuje da se
vojvoda od Giza Ubije.
Engleska, panija i Nizozemska- Uspesi Aleksandra Farneze dovode do osipanja u redovima Utrehtske unije.
On zauzima Gan 1584, Flandriju, vei deo Brabanta, Brisel i Antverpen 1585. panski uspesi izazivaju
uznemirenost u Engl. U leto 1584 ubijen je Viljem Oranski, "otac otabine". Oko njegove linosti kristalie se
ideja otpora. Stalei Utrehtske unije obraaju se za pomo Engles. i Franc. Nudi Anriju III suverenitet nad
Provincijama; kraljica Elizabeta nastoji da privoli kralja da ponudu odbije. eli da izbegne uplitanje u
Nizozemskoj. Pod pritiskom zbivanja menja stav. Prilike u Engl. i kot. (zavera kraljice MArije) i upletenost
pan. su udarac engles-pan odnosima. U Engles se zapaa uspon "protest. patriotizma". Za aktivniju spoljnu
politiku zalau se erl Lesteri ser Fransis Volsingem. Oni trae da se Eng.l zaloi za hugenote u Nizozemskoj. U
leto 1585 Elizabeta i Vilijam Birgli, lord Sesil, njen prvi savetnik, moraju da prihvate polit. Lester-Volsingem.
Nizozemska delegacija nudi Elizabeti suverenitet nad Unijom, to ona prihvata. Lester ima pravo da sedi u
Nizozemskom savetu. On dolazi u sukob sa mnogim linostima, kao i Elizabetom. Njegova ekspedicija
zavrava se neuspehom. Elizabeta pregovara sa pan- eli da se pan. i Ujedinjene provincije sporazumeju.
Ugled Engleske u Evropi brzo pada. Iskustvo navodi nozozem. politiare da se u borbi za nezavisnost oslanjaju
na svoje snage.
Po 1585. Filip odluuje da pokori Englesku. Uspesi Aleksandra Farnete u Nizozem, propast ekspedic. erla
Lestera, napadi engles. pomoraca na pans. galeone i linije snabdevanja s Amerikom podstiu uverenje da Engl.
treba pokoriti. Papa Sikst V, iako nerado, daje saglasnost za pan. intervnciju i obeava finans. podrku.
Priprema brodova- pan armada- predstavlja dugotrajan i skup posao. U aprilu 1587. ser Frensis Drejk, gusar
admiral, upada u Kadiz i unitava 24 broda i veliki ratni materijal. Filip plan odlae za leto 1588. Admiral Santa
Kruz umire, pa Filip imenuje vojvodu Medina Sidonija za komandanta armade. Krajem maja 1588 armada
izlazi na puinu. Plan previa spajanje armade i pan. trupa u Nizozemskoj, koje ona treba da doprati do engl.
obale. U Nizozem, meutim, nema dovoljno dubokih luka za pan. galeone. U julu 1588 armada ulazi u
Laman, gde je eka engl. flota. Engl .artiljerija otvara vatru, posle ega se armada raspada; nije unitena, ali
ima velike gubitke. To je kraj armade kao pomorkse snage. Poraz armade predstavlja ozbiljan udarac paniji,
iako se brzo oporavlja.

Anri IV Navarski- Filipov neuspeh u Lamanu daje Anriju III snagu da se obrauna sa svojim protivnicima. U
dec 1588 nareuje da se ubiju vojvoda Giz i njegov brat kardinal Giz. Katarina Medii ubrzo umire. Ubistva
kardinala i vovjode dovode do pobune pariske mase protiv kralja, a nemiri zahvataju i provincije. Novi voa
Lige je vojvoda Majen ,brat vojvode Giza. Gradovi u unutranjuosti odbijaju da plaaju poreze kraljevim
inovnicima. Anri III sklapa sporazum s Anrijem Navarskim. Priznaje ga kao zakonitog naslednika. U julu 1589
Navarski opseda Pariz. Histerija mase u Parizu dostie vrhunac kada 1. avgusta jedan fanatik ubija Anrija III.
Anri III na samrti potvruje odluku o nasleu prestola, pod uslovom da Anri Navarski pree u katol. veru.
Izgledi Navarskog nisu veliki. Filip II sprema oruanu intervenciju protiv Franc. 1589. 1560 postavlja
kandidaturu svoje erke na franc presto. Sikst V prvo podrava Filipa, ali menja stav i zalae se za prelaz Anrija
Navarskog u katolianstvo 1590. Njegovu politiku nastavlja Klement VIII. Navarski eli da ublai verske
sukobe i privue umerene katolike na svoju stranu. Predstavlja se kao pristalica legitimizma i branilac drave. U
leto 1589. obeava ouvanje katol. vere i obnovu crkve na naelima galikanizma. Intervencija pan. trupa
(1590,1592) pod komandom Farneza, dovodi do promene raspoloenja u zemlji. Pojedini delovi zemlje se
odvajaju ( Bretanja, Normandija), a borbe se vode na raznim stranama. Smrt Farneza dovodi do njihovog
prekida.
Anri Navarski koristi sastanak Stalea u Parizu da najavi svoj prelazak u katolianstvo 1593. U febr 1594.
krunie se za kralja u artru, a narednog meseca ulazi u Pariz, koji ga prihvata kao zakonitog vladara- Anrija IV
Navarskog. U unutranjosti, seljatvo se okree protiv Lige i od Anrija IV oekuje zatitu. Plemstvo i gradovi,
uporita Lige, prihvataju Anrija, posle ega se ona konano raspada. U jesen 1595. Klement VIII priznaje Anrija
za vlad Franc. Anri IV se ne sveti protivnicima. Kad objavljuje rat paniji 1595. cela zemlja stoji iza njega.
Njegov najvei problem je uspostavljanje verske tolerancije. Odluan korak u tom smislu predstavlja Nantski
edikt 1598, kompromis koji treba da obezbedi verski mir. Edikt potvruje hugenotima pravo veroispovesti u
odreenim gradovima i kuama, osim u Parizu i biskupskim seditima. Hugenotima se priznaje pravo manjine,
koja treba da ima zatitu i dozvoljava da dre pod kontrolom oko stotinu utvrenih gradova. Hugenoti postaju
drava u dravi. Edikt se primenjuje punih 9 godina.
Kraj panskih ratova- Po 1595 Anri IV objavljuje rat pan. Ona vie nema saveznika (Liga), pa sukobi u
Bretanji, Burgundiji i Provansi prerastaju u pljaku i razaranja. Filip prikuplja sredstva, finans. i vojna za pohod
na Nizozemsku. U apr 1595. pan. vojska zauzima Kale. To izaziva uznemirenost u Engl. Engl. i Franc.
zakljuuju ugovor o saradnji, kome pristupa i Nizozem. U junu erl Eseks uada u Kadiz i pljaka grad. Filip
priprema novu flotu za napad na Engl, ali ona propada. U jesen 1596. Filip mora da proglasi bankrotstvo. pan.
nije u mogunosti da dobije rat, iako njene trupe zauzimaju Amijen 1597. Filip i Anri IV pomiljaju na
zakljuenje mira zbog iscrpljenosti. Posredovanje Klementa VIII dovodi do potpisivanja mira u Vervenu, maja
1598. Potvruju se odredbe ugovora u Kato-Kambreziju; pan naputa Burgundiju, Kale i krajeve du nizozem.
granicje. Francuska postie teritor. integritet. Filip se okree Nizozem. i Engl. alje nadvojvodu Alberta u
Nizozem sa ovlaenjijma "suverenog vladara". To je poetak polvaenja pan. iz sev Evrope. Posle smrti
Farneta, Moris Nasavski, sin Viljema Oranskog, postepeno vraa sva znaajna utvrenja i gradove na ju i isto
granicama. Neprijateljstva prestaju. Filip umire 1598.

VIII Severna i Istona Evropa

U Skandinaviji, Kalmarska unija tri drave (vedska, Danska, Norveka) raspada se po XVI veka. Slino je sa
unijom izmeu Poljske i Litvanije ili vedske i Poljske.
vedska- Krajem XV i XVI v njena teritorija ukljuuje Finsku, Estoniju i Latviju, kao i znatne delove poljskih,
rus. i nema. zemalja. Neto vie od mil stanovnika, mahom seljaka, nastanjuje velike prostore. Jedini vei grad
je Stokholm. Trgovina je u rukama stranaca. U kultur pogledu. vedski Riksdag (parlament) sainjavaju 4
stalea- plemstvo, svetenstvo, graani i seljaci. vedski seljak uiva vee slobode nego u drugim dr. Plemstvo
uiva manje privilegija i zemljinog poseda nego u drugim evrop. zemljama. Krajem XV vedska se izdvaja iz
Kalmarske unije. To je poetak raskida s Danskom. Zemljom upravljaju kao regenti lanovi porodice Sture.
Posle 1515. izbija odvoreni sukob izmeu Stena Sturea i nadbiskupa Upsale Trola. Dolazi do oruane
intervencije dans. kralja Kristijana II 1520. koji staje na stanu Trola i prodanski nastrojenog plemstva. Sture je
poraen i ubijen, pa Kristijan postaje nasledni vladar vedske. Mladi plemi Gustav Vaza nastavlja borbu protiv
Danske. Svoju vojsku prikuplja iz redova nezadovoljnih seljaka i rudara. Podstie antikatoliko raspoloenje i
koristi ga protiv Trola i crkvene hijerarhije. Uiva podrku Libeka i Kristijanovih protivnika, koji je prisiljen da
bei iz zemlje 1532. Iste god Riksdag bira Gustava Vazu za kralja. Do kraja vladavine 1560 Gustav uvruje
ved. politiku i ekonom nezavisnost, oslobodivi se od Danske i Libeka. Gui ustanke seljaka i pobune
Stureovih pristalica. Prevodi vedsku u protestantizam (luteranstvo)- Kalvinisti nemaju uticaj u vedskoj.
Najvanija linost veds. reformacije je Olaf Petri. Udaljenost veds od Rima olakava raskid, emu doprinosi i
blizina sever Nemake, posbno Pruske, odakle dolaze nema .misionari. Gustav nastoji da umanji mo plemstva
i crkve. Sukob sa nadbiskupom Trolom se zaotrava, pa Vaza podrava protestante. Olaf Petri postaje
nadbuskup Upsale 1531 i voa reformacije u veds. Sabor u Vesterosu (1544) proglaava vedsku za naslednu
evangelistiku kraljevinu. Kralj Erik XIV (1560-1568) pokuava da nastavi Gustavovu politiku i uvrsti
apsolutizam. Plemstvo organizuje pobunu i uklanja Erika sa prestola. Johan III (1568-1592) nastoji da reformie
veds. crkvu i pomiri protest. i katolike doktrine. Vraa se katoli. 1578- to ga dovodi u sukob sa veds.
crkvom, pa 1580 mora da se vrate u protest.
Sigismund Vaza, sin Johana III izabran je za poljskog kralja 1587. veds. ariskokratija je zabrinuta zbog
mogunosti restauracije katoli. u vedskoj. Koristi njegovo odsustvo i stvara regenstvo sa ciljem da ojaa
svoju mo. Sigismund III se vraa u veds 1592. Skuptina Riksdaga u Upsali 1594 donosi odluku protiv
restauracije katoli. i namee ogranienja kraljev. vlasti. Sigismund III se kree sa vojskom u vedsku 1598, ali
doivljava poraz i vraa se u Poljsku 1599. Njegov stric Karlo, vojvoda od Sodermanlanda, obraunava se sa
voama plemstva, veinu ubija i postaje kralj vedske 1600. Unija vedske i Poljske se raspada.
Poljska- Zahvata teritorije od Odre na zap. do Dnjepra na ist, od Baltika do blizu Crnog mora. U Poljskoj nema
veih gradskih centara, a sredite trgovine nalazi se u Dancigu; drugi vei grad je Krakov. Ist. deo zemlje
izloen je upadima Kozaka, to usporava njegov razvitak. Poljsku ugroava nova rus. drava, a car Ivan III
(1482-1505) zauzima Novgorod i napada litvanske posede u Ukrajini. Na jugu, titei krimske Tatare, turs.
odredi upadaju u junu Litvaniju. U jednom trenu Poljska je predmet pritiska koalicije Rusije i Carstva
(Maksimilijan). Na sev, vlast poljskih kraljeva priznaje vojvoda Albreht Hoencolern.On najavljuje prelazak u
luteranstvo 1525 i rasputa Tevtonski red. Postaje knez isto. Pruske i prvi sused Poljske.

U poljskoj vlast se nalazi u rukama zemljoposednike aristokratije i srednjeg i sitnog plemstva- ljahte. Oni su
neopsorni gospodari na svojim posedima, prisilno vezuju seljake za zemlju, pretvarajui ih u knetove. Snaga
plemstva i ljahte raste sa poveanjim potrebama zapad. Evrope za agrarnim proizvodima. ljahta uiva sudski
imunitet, ne moe da se hapsi. ljahta plaa mali porez, slui u vojsci i uestvuje u radu lokalnih stalea- sejma.
Polit. orue plemstva je skuptina dravnih stalea- sejm. U apr. 1573 plemii biraju novog kralja- Anri
Anujski. Poljska se ponekad naziva kraljevska republika zato to plemstvo bira kralja i potom mu namee
mnoga ustavna ogranienja. Kraljevska titula je izborna.
Jagelonci vladaju Poljskom i Litvanijom do 1572, kad porodica izumire. Kraljevi ne raspolau zemljinim
posedima, budetom, oruanim snagama i administracijom. Polit. probleme zaotravaju etnike razlike. Poljaci
ive na zap, Litvanci na severoist, Belorusi na ist, Ruteni na jugu, dok Nemci i Jevreji ive u gradovima. Jedino
Poljaci i Litvanci imaju polit. vlast. Veina stanovnitva su katolici; na jugu i istoku ive pravoslavni.
Ujedinjenje izmeu katol. i pravos. ostvaruje se 1596.- pravoslavci priznaju vlast Vatikana, a zadravaju
pravosl. bogosluenje. Postoji i snana protest. manjina. U Krakovu se nalazi snaan centar Erazmovog
humanizma, dok sekta Soinijevaca, protivnika svetog trojstva, deluje u Poljskoj. Sredinom veka oko pola
pripadnika ljahte prihvata kalvinizam. Luteranstvo prodire u Poljsku preko Rige i Revela. Pokuaj Sigismunda
II Avgusta (1548-1572) da se obrauna sa protest. ne uspeva. Sejm se nalazi u rukama protestan. ljahte. Kralj i
sejm priznaju versku slobodu protest. To slabi crkvenu disciplinu i sputava preostalo kulturno jedinstvo.
Uspostavlja se verska koegzistencija, a potom i tolerancija. Dolazak jezuita dovodi do postepenog preokreta
1565. Krajem veka u Poljskoj deluje 12 jezuitskih kola. Sredinom XVII katoli. vraa svoju snagu i uticaj.
Sigismund I (1506-1548) pokuava da umanji vlast plemstva, ali ne uspeva. Sigismund II Avgust suoava se sa
ruskom agresijom na Navru 1558, glavnu luku za trgovinu sa zapad Evropom. Poljska nastoji da izbegne sukob
s Ivanom IV Groznim. Veliki majstor tevtonskog reda pristaje 1561 na uniju Livonije sa Litvanijom. Krupno
litvansko plemstvo, trai pomo Poljske da se odbani od nastraja Rusije. Sigismund II, poslednji Jagelonac,
privoljava litvan. plemstvo da prihvati Lublinsku uniju 1569. Smrt Sigismunda II 1572 otvara pitanje naslea.
Javlja se vie kandidata. Izbija i sukob oko vere budueg vladara. U maju 1573 ljahta bira vojvodu Anujskog
pod uslovom da pristane na ogranenje kraljev. vlasti i davanje garancije da e potovati verske slobode i mir.
Kad saznaje za smrt arla IX 1574, poljski kralj bei iz Varave i postaje franc kralj Anri III. Krajem 1575 sejm
bira za kralja erdelj. kneza Stefana Batorija koji se obavezuje da e potovati Lublinski sporazum. Batori se
okree protiv Ivana IV koji 1575 zauzima sev Livoniju. Posle 4 god rata (1578-1581) Batori pobeuje i namee
rusk. caru poniavajue uslove mira. Rus. se odrie onih delova Livonije koji nisu u rukama vedske. Ivanova
smrt 1584 oslobaa Poljsku pritiska iz Rus, pa se Batori okree protiv Turske, sa ciljem da pripoji Ugarsku i
Rusiju. On umire 1586. Poljsko i litvansko plemstvo bira za kralja Sigismunda Vazu, vedskog kralja 1587.
Rusija- U vreme stupanja na presto Ivana IV Groznog (1522-1584) Rus. obuhvata teritorije od Smolenska na
zap. do Urala na ist. Ivan IV skoro udvostruuje evrop. teritoriju pripajanjem oblasti u slivu reka Dona i Volge.
Rusi prodiru preko Urala u Sibir i naseljavaju Tobolsk 1587. Tokom veka vedska spreava izlaz Rusije na
Baltik, a Turska na Crno more. Vladajuu klasu ine boljari. Prilikom napada Tatara na Moskvu 1571 grad za
nekoliko sati nestaje u plamenu. Trgovina se odvija preko Arhangelska, na Belom moru, ili Baltika, i veoma je
ograniena. Ivan IV nareuje 1556 da svi zemjoposednici moraju da uu u dravnu slubu. Ovo inovniko
plemstvo- dvorjani- koji svoje posede dobijaju od cara, zavisi od rada seljaka na njima. Posede vladari
dodeljuju kao nagradu pojedincima, za slubu u vojsci i administraciji, tako se stvara klasa pomeika.
Oslanjajui se na svoje velike posede, boljari nastoje da uvrste i proire svoja prava i privilegije na raiun

vladara. Carevi tee da nametnu svoju vlast u zemlji. Na crkvenom saboru 1503 crkva uspeva da odbrani svoju
imovinu od sekularizacije koju predlae Ivan III (1462-1505). U ostalim pitanjima-izbor mitropolita, sazivanje
sabora- crkva priznaje apsolutnu vlast vladara. Obraun izmeu careva i boljara je neminovan. Ve za vladavine
Vasilija III (1505-1533) prava i privilegije krupnog plemstva i crkve se smanjuju. Prvi krunisani "car svih Rusa"
Ivan IV ima line razloge za obraun s boljarima. Ivan IV stvara 1565 posebnu organizaciju- oprinina- koju
sainjava oko 6000 njegovih pristalica, kojima deli zemlju otetu od boljara. U ovoj polovini dr. teritorije Ivan
zavodi apsolutistiku vlast. U dr polovini, boljarska duma- Zemina- nastavlja sa radom. U ekon. pogledu
Ivanova polit. ubrzava raspad ruskog sela i seljatva. Ivanov sin Fjodor (1584-1598) je maloumnik, za ije
vladavine poinje "vreme nemira", epoha aristokratske reakcije protiv carskog samodravlja. Traje od 1584 do
1613. Fjodorov unuk Boris Godunov upravlja Rusijom vrstom rukom. Najznaajnija veza Rus. sa zap.
Evropom je hrian. Posle pada Vizantije 1453 ruska crkva se predstavlja kao duhovni naslednik pravoslavlja.
Moskva je "trei Rim" i "grad boji".
Ivan III pripaja Ruskoj dravi Novgorod 1478-1484, osvaja Tver 1478, unitava mo kazanskih Tatara na Volgi
i upada u Ukrajinu 1503 sa ciljem da zauzme Kijev. Njegov sin Vasilije III (1503-1533) nastavlja ekspanzivnu
politiku. Zauzima Pskov 1510, Rjazan 1521 i Smolensk 1533. On pretvara Rus. u veliku silu. Ivan IV rui
Kazanski 1552 i Astrahanski 1556 kanat, poslednje ostatke Zlatne Horde. Time stavlja pod kontrolu Rusije
ogromne teritorije u slivu Volge, otvara trgovake puteve u srednju Aziju i preko Urala u Sibir i Pacifik.
IX Osmansko carstvo
Janiari (peadija) i spahije (konjica) sainjavaju osnovno jezgro tur. vojske. Janiari, prva stajaa vojska u
Evropi, daju veliku prednost Turskoj u njenim osvajakim planovima. Najvei deo vojske sainjavaju nosioci
timara, imanja koja se daju za vojniku slubu; oni nisu nasledni. Sred XIV Osmanska dr. se uvruje na
Balk. poluostrvu. Zauzee Carigrada 1453, koji postaje prestonica Carstva, daje ogroman ugled sultanu
Mehmedu Osvajau (1451-1481). Sulejman Velianstveni (1520-1566) odbija da prizna Karla V za cara
Rimskog Carstva i priznaje ga samo kao kralja pan. Pripajanjem Sirije, Egipta i Arabije, sultan Selim (15121520) postaje uvar islam. tradicija i uzima titulu kalife. Svojim prisustvom na Balkanu, Sredozem, u Egiptu i
osvajanjima u srednjoj Evropi i Podunavlju, Osman carstvo postaje nezaobilazan inilac u evrop. politici.
Rivalitet Habsburgovaca i Valoa (Karlo V, Fransoa I) olakavaju tur. osvajanja i prodor u Podunavlje i srednju
Evro. Poraz Franc. kod Pavije i zarobljavanje Fransoa I 1525 otvara put tursko-franc. saradnji. 1526 Sulejman
nanosi teak poraz ugarskoj vojsci u bici kod Mohaa i zauzima Budim. Uga.r sabor bira za kralja Jovana
Zapolju iz Budima. Deo ugar. plemstva bira nadvojvodu Ferdinanda, Karlovog brata, za kralja Ugarske i
proteruju Zapolju iz Budima. Sulejman preduzima novi pohod protiv Ugarske i vraa na presto Jovana Zapolju,
koji postaje tur. vazal 1529. Nakon Ferdinandovog upada u Ugar. 1531, Sulejman s vojskom stie na oko 100
km od Bea 1532. U Sredozem. admiral Andrea Dorija, u slubi Karla V, zauzima Koron. Na elo tur. flote
dolazi uveni gusar i osvaja Alira, Hajredin Barbarosa. On ima nareenje da sarauje sa franc. flotom. 1536
Franc. i Turska zakljuuju ugovor o savezu. U Evropi se savez sa Tur. smatra izdajom hrianstva. 1538
Barbarosa nanosi poraz neprijateljskoj carskoj floti kod Preveze. posle ega Turska postaje neosporni gospodar
Sredoz. Turska i Franc. sarauju u borbama izmeu 1541-1544. Posle Zapoljine smrti 1541 Ferdinand osvaja
Ugar, to navodi Sulejmana da povede novu vosjku. Ugar. postaje provincija Tur. Carstva pod upravom
beglerbega. Novi napad poinje 1543 na kopnu i moru. Turs. flota pod komandom Barbarose operie du ju
obala Franc. Zbog pogoranja odnosa sa Perisjom, Sulejman zakljuuje mir 1547 i preputa Ferdinandu deo

Ugar. pod uslovom da plaa godinj tribut. Novi rat izbija 1550 zbog Erdelja, a zavrava se stvaranjem
Temivarskog beblerbegluka 1552. Naslednici Fransoa I nastavljaju saradnju izmeju Tur. i Franc. Sulejman
prua podrku protestantima. Ugovor u Kato-Kambreziju 1559 i poetak verskog rata u Franc. liavaju Tursku
najvanijeg saveznika. Neuspesi kod Malte 1565 i Sigeta 1566 su prvi znaci slabosti Carstva. Sulejmanova smrt
to potvruje, iako osvajanje Kipra 1571 podstie nove nade. Evrop. sile stvaraju Sv ligu, ija flota pod
komandom don-Huana Austrijskog nanosi teak poraz tur. floti u bici kod Lepanta 1571. Do po. XVII Osman
Carstvo vodi ratove protiv Persije i Nema. Carstva u Evropi. Pogranini sukobi dovode do rata 1593. On traje
do 1606 kada Turska zbog iscrpljenosti, nemira u zemlji i pritiska Persije zakljuuje mir u itvi. Odrie se prava
nad delom Ugarske i Austrija prestaje da plaa godinji tribut. Tur. gubi i svoj nadmoni poloaj u Sredozemlju.
Filip II je snaan protivnik.
Odbrana i irenje islama zahtevaju doslednu primenu erijatskog prava. Admini. i pravni poslovi nalaze se u
rukama ulema koji su tumai erijatskog prava. Osman. sultani smatraju svoje podanike rajom kojom mora da
se upravlja u skladu sa erijatskim pravom. Drutvo se deli na 2 grupe: oni koji ne plaaju poreze i oni koji
plaaju- raja. U osvojenim oblastima narod se deli na vojnu klasu i raju. Prvi se nalaze u sultan slubi i
obuhvataju verska lica, inovnike, njihove porodice, roake i robove. Oni koji se bave trgov. i poljopriv,
hriani i muslimani, na Balk. i Anadoliji, smatraju se rajom i plaaju poreze. Postoji i sultanovo pravo- kanun,
zakoni koje oni donose po svojoj elji. Kanuni odreuju pitanja iz javnog i upravnog prava. Kodifikacija kanunnama obavlja se krajem XV veka. Kanun-name su u skladu s naelima erijata. Porezi i propisi stanovnitva
podstiu izdavanje kanun-nama. Nadzire se stanje u svakom sandaku, glavnoj upravnoj jedinici u Carstvu.
Ustanova devirme- prikupljanje hrianske dece i njihovo prevoenje u islam- predstavlja poseban vid
obezbeenja birokrata, inovnika i vojnika. Carski savet je najvie vladino telo. Svi graani, bez obzira na
poloaj, mogu izneti svoje zahteve savetu. Osman drava poklanja posebnu panju verskom obrazovanju. Ono
se stie u medresama, gde se pored verskog stiu i znanja o naukama i jeziku.